Fakultet za medije i komunikacije

Univerziteta Singidunum

MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU (dnevni list POLITIKA)

KOLOKVIJUMSKI RAD

Pojam kulture se definiše na različite načine. Tako nailazimo na definiciju kulture

kao „ukupnog skupa znakova kojima članovi datog društva prepoznaju... jedni druge, i koji
ih razlikuju od ljudi koji ne pripadaju tom društvu.“1

Pitanje je da li ih razlikuju ili su i tako mnogo sličniji nego što se misli. Termin
„multikulturalno“ opisuje kulturnu različitost ljudskog društva. „Interkulturalno“ je
dinamički pojam i odnosi se na uspostavljanje i razvijanje odnosa između grupa ljudi koje
pripadaju različitim kulturama. ( Fond za otvoreno društvo, 2017).

Ja kažem savršeno! i na jednom i na drugom, toliko lepote u različitosti, ali i toliko

dodirnih tačaka kada spoznamo i razvijemo interkulturalnu svest, pa vidimo da se ne
razlikujemo mnogo od ostalih, nama dalekih kultura. Danas je tako lako biti upoznat sa
svetom i kulturama u njemu. Medijski prostor nam omogućava da nađemo sva neophodna
znanja, da znamo da ne smemo pri razgovoru pipnuti (pa ni ovlaš), Britanca, Japanca,
Nemca... ali i da kulturološke razlike mogu dovesti do nesuglasica većih razmera.

1
1 UNESCO (1992): International Conference on Education, 43rd Session, The Contribution of Education to
Cultural Development, p.5, §10
 Kako smo mi na ovim prostorima, narod sa mnogo gastarbajtera (radnika na
privremenom radu), imamo i tu „sreću“, da opipamo te razlike i iz prve ruke, priče rođaka,
komšija, prijatelja koji kreiraju naš sud o narodu koji živi u pričama i događajima.

Odličan primer za to su i priče dnevnog lista Politika iz rublike Moj život u

inostranstvu. Svaka lična, svaka stvarna, ista, a tako različita...

Moje komšije Aboridžini – priča koja me je i najviše dirnula. Dirnulo me je to što

smo se tako lako razumeli i poistovetili sa tom devastiranom porodicom, sa tim
starosedeocima Australije, tako različitim od nas. Zapitala sam se zašto su nam bliski ljudi
sa margina društva, zašto ih razumemo, prihvatamo, shvatamo, zašto im pomažemo? Jel’ to
isto onaj fenomen kada navijamo za tim ili onog koji gubi, da smo jedini u Koridi održanoj
u Beogradu 1971. godine samo mi navijali za bika? Ne znam puno o kulturi Aboridžina, ali
mi je užasno bliska situacija da je: „ma gde bio, ako imaš svog Aboridžina tu ti je
prenoćište obezbeđeno...“ priča i o nama Srbima, priča o našoj kulturi... U ovom tekstu sam
osetila i povezivanje sa ovim narodom terminom „moji Cigani“ i na taj način prepoznala
bliskost i povezanost. I na kraju konstatacija da se prepoznalo prijateljstvo (ako se tako
može nazvati), slanjem pozdrava sinu u Švajcarskoj. Mada, mislim da se da se uzimajući u
obzir i poslednja rečenica ove priče, u njoj više govorilo o našoj kulturi, pre nego bilo kojoj
drugoj.

Nećemo da menjamo veru zbog vrtića - Porodica odlazi u Ameriku radi boljeg
života, i ako sa strahom i predrasudama, jer smo naučili da nigde ne ide glatko, bez znanja
jezika, bez dubljeg poznavanja kulture. Ali, u tim sistemskim, državnim stvarima,
podređenim “malom” čoveku, nekako baš sve ide glatko i baš nema nikakvih smetnji i ako
je nama logično da ih ima. Odmah smo rekli da ne menjamo veru, i pokazali naš mentalitet,
ali u uređenoj državi sve može, pa i nespojivo spojiti. Ovde sam odmah primetila razliku
u, ja bih nazvala, razliku kultura države. Zamislimo situaciju da kod nas uzmemo dete za
ruku i odvedemo u vrtić i ono bez problema bude primljeno, bez liste čekanja, rang lista,
provera i veza? Bili bi smo Amerika, zar ne?

Naučimo nešto od Japanaca – cela ova priča nam govori o Japanu u vreme
Korone, o ponašanju na ulici, vozovima restoranima. Kada razmišljam o Japanu, prvo mi

1
na pamet padnu čast i disciplina. Mislim da se sa prvim možemo poistovetiti, drugo kao
kulturološki fenomen sa nama nema dodirnih tačaka. “U širem značenju disciplina znači
poslušnost, poštovanje (ne samo) autoriteta nego i poštovanje uređenih pravila u raznim
sferama života. Disciplina je usko povezana sa skromnošću i ne bi bila potpuno izvodljiva
da nema iskrene, pa čak i lažne ili potiskivane, skromnosti” (Naučimo nešto od japanaca).
Disciplina je kod njih urođena, ona im je deo njihovog moralnog kodeksa, pa tako i
kulturnog identiteta. Ne zaboravljm slike stadiona svetskog prvenstva u fudbalu gde
Japanci posle utakmice skupljaju smeće sa tribina, svako u svoju kesu. I na to kažemo, to je
kultura!!! Identifikujemo kulturu sa Japanom – kad bi je bar malo usvojili.

Paradajz će vam reći odakle ste – u ovoj priči mi je bila interesantna tema hrane
kao kulturnog identiteta. Čujemo da jevreji jedu košer hranu, kinezi jedu crve, skakavce i
pse, burek je samo s’ mesom sve je ostalo pita… Mislim da su javnosti najpoznatije
kulturne razlike povezane sa ishranom i hranom. Zar se ne kaže da je kulturni identitet
Britanaca čaj u pet? Ovom fenomenu se najviše daje prostora i najiskorišćavanija je stvar
za različitost: “ma oni jedu pse” ili “ma oni jedu zlatnom viljuškom”. U priči je između
ostalog opisan paradajz, onaj najukusniji, lokalni, domaći. Još je ukusniji ako ste daleko…

I sarma, ona naša, domaća, tamo u dalekom svetu.

Kratke price iz Rusije – počeću sa jednim komentarom koji sam pročitala ispod
ove napisane priče : Rusi su narod koji je teško razumeti…mi ga razumemo donekle. Živim
u uverenju da nam je ruska kultura bliska: isti slovenski, pravoslavni narod, ista
komunistička prošlost (pre toga monarhija), iste postkomunističke muke, ružne devedesete,
ista široka duša… Jel’ nam je isti kulturni identitet i mentalitet sporo sagledavanje
budućnosti, ne prepoznavanje loših ljudi i tajkuna, prekomerna upotreba alkohola… ne
želim da verujem.

Bolje da pričam sa robotima – ovaj tekst sam odabrala jer odlično govori o
opasnosti korišćenja jezika i pojimova koje nedovoljno poznajemo, a koji (kao i govori tela
i pokreti telom i znakovima, koje smo obrađivali na predavanjima) imaju različito
značenje u različitim kulturama. Ovde je došlo do nesporazuma u relativno kulturološki

2
bliskim zemljama, oko jedne reči (imena jela, konkretno) koje je eto imalo i sasvim treće
značenje na našem jeziku i kulturi.

Kao što sam napisala na početku, toliko razlika i bogatstva i toliko bliskosti.
Kultura jednog naroda je i njegov identitet, tako da poznavanjem i poštovanjem jednog
poštujemo i poznajemo drugo, što je jedino važno i ispravno. Razmišljanje o kulturi uvek
vodi razmišljanju o odnosu među kulturama, tj. njihovoj interakciji. Kulturne razlike koje
opažamo među ljudima omogućuju nam da postanemo svesni postojanja kulture. Kulturu je
nemoguće razumeti kao pojam u jednini – uvek je reč o kulturama.2

Literatura:

Interkulturalno učenje, T-KIT, No.4, Grupa “Hajde da…”, CoE, EC, Beograd, 2005.

Vodič za unapređenje interkulturalnog obrazovanja, Grupa most, Fond za otvoreno

društvo, Beograd, 2017

2
Interkulturalno učenje, T-KIT, No.4, Grupa “Hajde da…”, CoE, EC, Beograd, 2005.