BROJ 330 / JUL 2022.

Jul 2022.

MAT Broj 330

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI

MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Aktuelnosti:
Kako se region bori sa realnim padom zarada?
 Izdavači
EKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD
PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

Koordinator istraživačkog programa

STOJAN STAMENKOVIĆ

Urednik
IVAN NIKOLIĆ

Autori
GORDANA VUKOTIĆ–COTIČ • VESNA SIMONOVIĆ
• MILADIN KOVAČEVIĆ • IVAN NIKOLIĆ
• KATARINA STANČIĆ • STOJAN STAMENKOVIĆ • ISIDORA JOVANDIĆ
• PETAR KOROVIĆ • DUŠKO BUMBIĆ
SADRŽAJ:

PRIVREDA U FOKUSU

Ocena privredne aktivnosti.......................................................................................................................

Prognoze...................................................................................................................................................

KONJUNKTURNI BAROMETAR................................................................................................................

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

ANALIZE

Miladin Kovačević i Katarina Stančić

KONTROLA CENA U BORBI PROTIV INFLACIJE - DA ILI NE?........................................................................

OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI
Autor: Stojan Stamenković

Kada se privredna aktivnost meri dinamikom
industrijske proizvodnje, maj je doneo
iznenađujuće visok međugodišnji porast i
ukupne industrijske proizvodnje i, posebno,
proizvodnje prerađivačke industrije. Među
faktorima su: novonastali visoki porasti
Nosilac ovog porasta je eksploatacija ruda
metala, koja je u petomesečnom periodu
međugodišnje utrostručena, a u samom maju je
porast izneo 71%).
RUDARSTVO 2001-2022.
indeksi, prosek 2021=100

proizvodnje u nekim oblastima, ali i relativno 125

120 RUDARSTVO originalna serija

115 RUDARSTVO desezonirana serija

niska baza u prošlogodišnjem maju. Najveći 110 RUDARSTVO trend-ciklus
105
doprinos međugodišnjem porastu prerađivačke 100
95

industrije u maju – sa 1 ili više procentnih poena 90

85
80
– doneli su: prehrambena industrija, proizvodnja 75
70

proizvoda od nemetalnih minerala, proizvodnja 65

60

metalnih proizvoda osim mašina i uređaja te 55

50
45
proizvodnja električne opreme. Na drugoj strani,
jan.01
maj.01
sep.01
jan.02
maj.02
sep.02
jan.03
maj.03
sep.03
jan.04
maj.04
sep.04
jan.05
maj.05
sep.05
jan.06
maj.06
sep.06
jan.07
maj.07
sep.07
jan.08
maj.08
sep.08
jan.09
maj.09
sep.09
jan.10
maj.10
sep.10
jan.11
maj.11
sep.11
jan.12
maj.12
sep.12
jan.13
maj.13
sep.13
jan.14
maj.14
sep.14
jan.15
maj.15
sep.15
jan.16
maj.16
sep.16
jan.17
maj.17
sep.17
jan.18
maj.18
sep.18
jan.19
maj.19
sep.19
jan.20
maj.20
sep.20
jan.21
maj.21
sep.21
jan.22
maj.22
treba imati u vidu da je u maju prošle godine (za
razliku od ove) originalni indeks industrijske Međutim, ovoga puta je porastu značajno
proizvodnje bio „uklješten“ na nivou koji je bio doprineo i porast proizvodnje prerađivačke
za oko 6% niži nego u susednim mesecima, što industrije koji je u maju izneo 11,2% i podigao
je za toliko i oborilo međugodišnji porast. porast u petomesečnom periodu na 4,8%.
Interesantno je to da je trendna vrednost
U sektoru elektroprivrede i u maju je zabeležen
ukupne industrijske proizvodnje u aprilu i maju
zamašan međugodišnji pad od 12,5%, takao da
opadala, što sa prerađivačkom industrijom nije
kumulatvni pad za pet meseci iznosi 16,1%.
slučaj. Faktor koji vodi ovoj razlici je pad
proizvodnje elektroprivrede. U Snabdevanje el. energijom, gasom, parom i klimatizacija 2001-2022

spoljnotrgovinskoj razmeni međugodišnji 130

priraštaj vrednosti uvoza je dvostruko veći od 120

priraštaja vrednosti izvoza, i u svih pet meseci i u 110

periodima unutar toga. Glavni faktor je izuzetno 100

visok porast uvoznih cena, ali i nastojanje da se 90

uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće 80

nestašice, pre svega energenata na svetskom 70 ELEKTRIČNA ENERGIJA, GAS, PARA originalna serija
ELEKTRIČNA ENERGIJA, GAS, PARA desezonirana serija

tržištu. I u maju 2022. nastavljeno je povećanje 60

ELEKTRIČNA ENERGIJA, GAS, PARA trend-ciklus
jan.01
maj.01
sep.01
jan.02
maj.02
sep.02
jan.03
maj.03
sep.03
jan.04
maj.04
sep.04
jan.05
maj.05
sep.05
jan.06
maj.06
sep.06
jan.07
maj.07
sep.07
jan.08
maj.08
sep.08
jan.09
maj.09
sep.09
jan.10
maj.10
sep.10
jan.11
maj.11
sep.11
jan.12
maj.12
sep.12
jan.13
maj.13
sep.13
jan.14
maj.14
sep.14
jan.15
maj.15
sep.15
jan.16
maj.16
sep.16
jan.17
maj.17
sep.17
jan.18
maj.18
sep.18
jan.19
maj.19
sep.19
jan.20
maj.20
sep.20
jan.21
maj.21
sep.21
jan.22
maj.22

međugodišnje inflacije koje je započelo još u

februaru 2021.
1. Dinamika industrijske proizvodnje
Ukupna industrijska proizvodnja, posle porasta u
martu, međugodišnje je porasla i u aprilu (za 2%)
i u maju (za čitavih 8,7%). Taj porast je u maju
rasprostrt u svim namenskim kategorijama, a
gledano po sektorima, najveći je u sektoru
rudarstva, čija je proizvodnja povećana za 39,1%
u periodu januar-maj i za 28,1% u samom maju.
Proizvodnja za snabdevanje električnom
energijom, gasom, parom i klimatizacija izrazito
je opadala tokom većeg dela 2021.godine, porast
u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je
samo 0,7% (iako je proizvodnja u prerađivačkoj
industriji porasla za 5,6%). Međugodišnji pad
tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je
oko 9,4%, ali je u januaru ove godine produbljen
na 18,6% a u februaru na 25,8%. Desezonrani
indeksi kontinuelno su opadali posle jula prošle
godine, u ovogodišnjem februaru pad je izneo
9,1% i vrednost toga indeksa u ovogodišnjem Među ovih četrnaest, pad u njih tri je presudno
februaru je najniža posle sredine 2004. godine. uticao na zastoj ukupne proizvodnje u
Ova proizvodnja je i u martu zadržala tek prerađivačkoj industriji, Na drugoj strani,
unekoliko ublažen međugodišnji pad (na 13,1%) značajniji porast je zabeležen u tri oblasti, ali ovde
jer je u tom mesecu (najzad) došlo do taj porast nije bio podržan porastom u drugim
desezoniranog porasta za 14,3%. Pad je osetno oblastima, kao što je bio slučaj prilikom pada.
ublažen u aprilu (na 8%), ali je u maju ponovo
Međugodišnji pad proizvodnje prerađivačke
produbljen na 12,5%.
industrije u aprilu je postojao i u suštini bio visok
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2014-2022
INDEKSI, Ø 2021 = 100 kada se ima u vidu vanredni porast proizvodnje
115

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

koksa i derivata nafte u tom mesecu, što je
110

105
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

donelo 1,9 procentnih poena i neutralisalo efekte
100
pada u drugim oblastima.
95

90
Treba pogledati kompletan pregled pozitivnih i
85

80
negativnih doprinosa pojedinih oblasti,
75 obračunatih u procentnim poenima, ukupnoj
70

65
međugodišnjoj promeni prerađivačke industrije.
jan.14

maj.14
jul.14
sep.14
nov.14

maj.15

maj.18
mar.14

jan.15

jul.15
sep.15
nov.15
mar.15

jan.16

maj.16
mar.16

jul.16
sep.16
nov.16
jan.17

maj.17
mar.17

jul.17
sep.17
nov.17
jan.18

jul.18
sep.18
nov.18
mar.18

jan.19

maj.19
jul.19
sep.19
nov.19
mar.19

jan.20

maj.20
jul.20
sep.20
nov.20

maj.21
mar.20

jan.21

jul.21
sep.21
nov.21

maj.22
mar.21

jan.22
mar.22

Taj doprinos opredeljuje ne samo međugodišnja

stopa rasta (ili pada) proizvodnje same oblasti,
Prerađivačka industrija je, nakon međugodišnjeg nego i njen udeo u ukupnoj proizvodnji. Na taj
i značajnog desezoniranog porasta u februaru i način, najveći negativni udeo, na primer u aprilu,
martu, u aprilu imala međugodišnju stagnaciju. nije u tekstilnoj industriji koja je imala najveći
Međugodišnji porast u prva četiri meseca ove međugodišnji pad proizvodnje (28%), već je
godine bio je sveden je na 2,9%. Međutim, u maju koncentrisan na prehrambenu industriju, sa
je međugodišnji porast „skočio“ na 11,2%, pa je padom proizvodnje od nepunih 5%, ali sa udelom
porast u prvih pet meseci ove godine podignut na od oko 20%; tu je, posle pozitivnih doprinosa u
4,8%. Proizvodnja je međugodišnje u aprilu prethodnim mesecima, ostvaren najveći
povećana samo u devet oblasti, u njih četrnaest je negativan uticaj od -0,9pp.
smanjena (u proizvodnji proizvoda od ostalih
nemetalnih minerala je ostala nepromenjena).
U maju je slika preokrenuta. Na prvom mestu, Dve oblasti su dale čak i veći doprinos od
broj oblasti sa međugodišnjim padom prehrambene industrije. To su proizvodnja
proizvodnje redukovan je na samo 6, a proizvoda od ostalih nemetalnih minerala (1,7pp)
međugodišnji porast je podignut na 18 oblasti. i proizvodnja električne opreme (1,5pp), ali se u
Negativni efekat na međugodišnji rast ukupne njima nije dogodio preokret kao u prehrambenoj
prerađivačke industrije u maju sveden je na -1pp, industriji.
pa je ukupni porast za prerađivačku industriju u
2. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske
tom mesecu bio pozitivan i izneo 7,5pp.
razmene u maju 2022. godine iznela je 5857
Najveći preokret dogodio se u prehrambenoj miliona evra; to je za 49,3% više nego u istom
industriji – njena proizvodnja je u tom mesecu mesecu 2021. U celoj 2021. godini izvoz je bio
međugodišnje povećana za 9,2% i donela je povećan za 26,8% a uvoz za 24,6%. Krajem godine
ukupnoj prerađivačkoj industriji 1,3pp. razmena je ubrzana, pa je u decembru izvoz
međugodišnje povećan za 26,6% a uvoz za čak
Prehrambena industrija je oblast sa najvećim
36,1%, deficit je skočio na 909 miliona evra (sa
udelom. Najveći obim proizvodnje imala je u
552 miliona, koliko je u proseku iznosio tokom
2007. godini, Poslednjih godina trend osciluje u
prvih 11 meseci). Od početka 2022. ekspanzija se
intervalu koji je između 95% i 105% od proseka
pojačava: izvoz je za pet meseci međugodišnje
2021. godine.
povećan za 30,3% a uvoz za 47,8%. Glavna
PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2015-2022.
indeksi, prosek 2021=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 19,81%) eksplozija uvoza desila se u prva dva meseca, u
135

130
originalna serija
desezonirana serija kojima je međugodišnji porast izneo 52%, u
trend-ciklus
125

120
martu je međugodišnji rast uvoza smanjen na
115
44%, u aprilu na 38%; u maju ponovo dolazi do
110

105 skoka rasta uvoza na 55%. Stopa rasta izvoza je

100

95
bila niža i oscilirala je između 24% (u aprilu) i 29%
90
i 30% (u januaru), da bi u maju skočila na 42%.
85

80 Vrednosti izvoza (2442 u martu) i, naročito,

75
uvoza (3499 miliona evra u maju) su apsolutno
feb.15

okt.18

feb.19

okt.19

feb.20

feb.21

okt.21

feb.22
jan.15
mar.15

jul.15

okt.15

feb.16

okt.16

feb.17
apr.15
maj.15
jun.15

jan.16
mar.16

jul.16
apr.16
maj.16
jun.16

jan.17
mar.17

jul.17

okt.17

feb.18
apr.17
maj.17
jun.17

jan.18
mar.18
apr.18
maj.18
jun.18
jul.18

jan.19
mar.19
apr.19
maj.19
jun.19
jul.19

jan.20
mar.20

jul.20

okt.20
apr.20
maj.20
jun.20

jan.21
mar.21
apr.21
maj.21
jun.21
jul.21

jan.22
mar.22
apr.22
maj.22
avg.15
sep.15
nov.15
dec.15

avg.16
sep.16
nov.16
dec.16

avg.17
sep.17
nov.17
dec.17

avg.18
sep.18
nov.18
dec.18

avg.19
sep.19
nov.19
dec.19

avg.20
sep.20
nov.20
dec.20

avg.21
sep.21
nov.21
dec.21

najveće mesečne vrednosti koje su do sada

Nakon laganog opadanja tokom prve polovine ostvarene.
2021. godine (do nivoa koji je za 0,9% ispod SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2022.
U MILIONIMA EVRA

proseka te godine), trend-ciklus je prešao u lagani 3500

3400 Izvoz, originalna serija
3300 Izvoz, desezonirana serija

rast i tokom poslednja tri meseca stagnira na 3200

3100
3000
Izvoz, trend-ciklus
Uvoz, originalna serija
Uvoz, desezonirana serija
2900 Uvoz, trend-ciklus
nivou koji je za 2,7% iznad tog proseka. On je tako 2800
2700
2600
Deficit, originalna serija
Deficit, desezonirana serija
Deficit, trend-ciklus
2500

premašio svoj nivo iz prošle godine, ali nije 2400

2300
2200

dostigao nivo iz 2017. i prve polovine

2100
2000
1900
1800

2018.godine. 1700
1600
1500
1400
1300
1200

Međugodišnje, stopa rasta u maju ove godine je 1100

1000
900
800

najviša posle one iz aprila 2021. godine koja se 700

600
500

oslanja na zastoj u tom mesecu 2020 (covid 19).

400
300
200
jan.06
maj.06
sep.06
jan.07
maj.07
sep.07
jan.08
maj.08
sep.08
jan.09
maj.09
sep.09
jan.10
maj.10
sep.10
jan.11
maj.11
sep.11
jan.12
maj.12
sep.12
jan.13
maj.13
sep.13
jan.14
maj.14
sep.14
jan.15
maj.15
sep.15
jan.16
maj.16
sep.16
jan.17
maj.17
sep.17
jan.18
maj.18
sep.18
jan.19
maj.19
sep.19
jan.20
maj.20
sep.20
jan.21
maj.21
sep.21
jan.22
maj.22

Ako se gledaju grane, videće se da je prerada

mesa nastavila da raste (5,3%), ali se javio i
ogroman skok međugodišnjeg porasta I ne samo to. Odnosi koji su se zadržali u januaru
proizvodnje životinjskih ulja i masti u maju (55%), (međugodišnjim porastom izvoza za 30,2% i
kao i prelazak proizvodnje skroba te pekarskih uvoza za 50,2%) smanjili su stepen pokrivenosti
proizvoda na pozitivnu međugodišnju stopu. uvoza izvozom sa prosečno 76% u 2021. na 73% u
januaru, i na prosečno svega 68% u periodu
februar-maj! Otuda deficit, koji je u 2021. godini
iznosio u proseku 582 miliona mesečno, tokom
poslednja tri meseca nije pao ispod milijardu evra,
a u maju je ostvaren i apsolutno najveći mesečni
deficit u iznosu od 1141 milion evra.
Ako se spoljnotrgovinska razmena posmatra po
nameni EU, videće se da su trendovi izvoza svih
namenskih kategorija bili uzlazni. Najbrže – do
55% iznad proseka prethodne godine u maju –
rastao je trend izvoza energije (on se zaustavio u
maju na tom nivou); sledi izvoz intermedijarnih
proizvoda – do 36% – s tim što je udeo energije u
maju dostigao svega 4%, ali je udeo
intermedijarnih proizvoda najveći (47,5%), pa je
taj deo izvoza najznačajniji za ukupan rast izvoza.
Po brzini rasta slede izvoz netrajnih proizvoda za
široku potrošnju i izvoz trajnih proizvoda za široku
potrošnju (koji su se u maju susreli na 22%);
najsporiji je rast izvoza kapitalnih proizvoda (do
19%).
TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2014-2022.
PROSEK 2021=100
160
155
150
Energija,3%
Intermedijarni proizvodi,39,4%
Kapitalni proizvodi, 24,2%
5071,0 milion evra, deficit je povećan za preko 2,5
milijardi evra.
Povećanje vrednosti izvoza locirano je, pre svega,
na povećanje vrednosti izvoza ruda metala (610
miliona evra), na proizvodnju osnovnih metala
(328 miliona), prehrambenu industriju (242
miliona), hemijsku industriju (248 miliona),
industriju gume i plastike (156 miliona evra),
koksa i derivata nafte (152 miliona), električne
opreme (128 miliona), nepomenutih mašina i
opreme (104 miliona), proizvodnja papira (93), itd
(povećanja kod ostalih oblasti su manja od 75
miliona evra). Interesantno je da je smanjena
vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda za
preko 102 miliona evra.
Najveće povećanje vrednosti uvoza (1415
miliona evra) ostvareno je uvozom sirove nafte i
gasa, slede uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda
(555 miliona), osnovni metali (420), koks i derivati
nafte (365), metalni proizvodi osim mašina
(162miliona evra), snabdevanje električnom

energijom, gasom i parom (121), itd.

145
Trajni proizvodi za široku potrošnju,5,3%
140
Netrajni proizvodi za široku potrošnju,21,4%
135
Neklasifikovano po nameni EU,6,8
130
125
120
115
Valja skrenuti pažnju i na promene u regionalnoj
strukturi spoljnotrgovinske razmene. Kod izvoza
110
105
100
95
90
85
je u prvih pet meseci najveća međugodišnja stopa
80
75
70
porasta ostvarena u razmeni sa Kinom i ona je
65
60 iznela 92%. Ipak, po udelu u ukupnom izvozu Kina
55
50
45 je još uvek daleko od prve pozicije, do sada se
jan.17

mar.17

maj.17

avg.17
sep.17

dec.17

avg.18
sep.18

dec.18

avg.19
sep.19

dec.19

maj.20

avg.20
sep.20

dec.20

maj.21

avg.21
sep.21

dec.21

maj.22
jul.17

jan.18

mar.18

maj.18

jul.18

jan.19

mar.19

maj.19

jul.19

jan.20

mar.20

jul.20

jan.21

mar.21
feb.17

apr.17

jun.17

apr.22
okt.17
nov.17

feb.18

apr.18

jun.18

okt.18
nov.18

feb.19

apr.19

jun.19

okt.19
nov.19

feb.20

apr.20

jun.20

apr.21

jul.21

jan.22

mar.22
okt.20
nov.20

feb.21

jun.21

okt.21
nov.21

feb.22

popela do petog mesta. Ali je izbila na prvo mesto

I na uvoznoj strani svi trendovi su rastući.
Trenutno, posle obrušavajućeg pada u aprilu
2020.godine, najbrže raste trend uvoza energije
koji je u maju 2022. dostigao skoro trostruku
vrednost iznad proseka prethodne godine, a slede
trendovi uvoza intdermedijarnih proizvoda (33%),
kapitalnih proizvoda (26%) te trajnih i netrajnih
proizvoda za široku potrošnju (po 16%).
Ono što posebno privlači pažnju na početku ove
godine jeste ubrzanje spoljnotrgovinske
razmene, naročito skokovit rast uvoza i deficita.
Vrednost ukupnog izvoza u prvih pet meseci
2022. godine bila je veća nego u istom periodu
2021. za 2506,0 miliona evra. Međutim,
povećanje vrednosti uvoza istovremeno je iznelo
po vrednosti uvoza koja je iznela 1869 miliona
evra; uvoz iz Nemačke izneo je tačno 1755 miliona
evra. Tako je Nemačka zadržala prvo mesto po
vrednosti izvoza, ali ga nije zadržala kod uvoza i
naše ukupne razmene.
3. Raspoloživi su podaci o kretanju platnog
bilansa u prva četiri meseca 2022. godine
Deficit tekućeg računa u periodu januar–april
2022. godine iznosio je 1.820,2 mil. evra (za
1.726,7 mil. evra više u odnosu na isti period
prethodne godine). Negativan saldo
spoljnotrgovinske robne razmene iznosio je
3.090,0 mil. evra (za 1.627,9 mil. evra više). Suficit
po osnovu trgovine uslugama je iznosio 569,9
mil. evra (za 0,1 mil. evra manje). Deficit
primarnog dohotka iznosio je 705,0 mil. evra (za
325,7 mil. evra ili za 85,9% više). U okviru dohotka Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji
od direktnih investicija, zabeležen je neto odliv predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI
dohotka po osnovu dividendi u iznosu od 262,0 nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI
mil. evra (za 107,8 mil. evra ili za 69,9% više), dok rezidenata u inostranstvo, u periodu januar–april
je neto odliv reinvestirane dobiti iznosio 325,3 2022. godine iznosio je 679,8 mil. evra (za 322,9
mil. evra (za 220,4 mil. evra više). Neto odliv mil. evra ili za 31,6% manje). Priliv po osnovu SDI
kamata po osnovu portfolio investicija iznosio je nerezidenata u Srbiju iznosio je 768,1 mil. evra
66,3 mil. evra (za 24,3 mil. evra ili za 26,9% (za 380,6 mil. evra ili za 33,1% manje). Neto odliv
manje), dok je neto odliv kamata po osnovu portfolio investicija iznosio je 358,0 mil. evra (u
ostalih investicija iznosio 99,7 mil. evra (za 10,4 periodu januar–april 2021. godine zabeležen je
mil. evra ili za 11,7% više). Suficit na računu neto priliv u iznosu od 835,9 mil. evra). Neto odliv
sekundarnog dohotka iznosio je 1.404,9 mil. evra po osnovu ostalih investicija (ostale investicije
(za 226,9 mil. evra ili za 19,3% više). Neto priliv obuhvataju gotov novac i depozite, finansijske
doznaka radnika iz inostranstva iznosio je 901,8 kredite i trgovinske kredite) je iznosio 1.262,6 mil.
mil. evra (za 252,2 mil. evra ili za 38,8% više). evra (za 56,6 mil. evra ili za 4,7% više u odnosu na
Platni bilans Republike Srbije
period januar–april 2021. godine). U okviru
januar-april 2021-2022. (u mil. EUR) ostalih investicija, zabeležen je neto odliv po
2021 2022 indeks
osnovu gotovog novca i depozita u iznosu od
Tekući račun -93,5 -1.820,2 1.946,2 876,6 mil. evra (u istom periodu prethodne
Prihodi 10.066,9 12.964,5 128,8
Rashodi 10.160,4 14.784,6 145,5 godine zabeležen je neto odliv u iznosu od 552,6
Roba i usluge -892,2 -2.520,1 282,5
Izvoz 8.511,2 11.061,8 130,0 mil. evra). Takođe, u periodu januar–april 2022.
Uvoz 9.403,4 13.581,9 144,4
Primarni dohodak -379,3 -705,0 185,9
godine zabeleženo je povećanje neto kreditnih
Sekundarni dohodak 1.177,9 1.404,9 119,3 obaveza (neto povećanje finansijskih obaveza)
Prihodi 1.402,1 1.721,1 122,8
Od čega: Doznake radnika 695,7 983,0 141,3 poslovnih banaka (u iznosu od 46,2 mil. evra),
Rashodi 224,1 316,2 141,1
Kapitalni račun -6,8 -2,5 36,0 države (u iznosu od 152,9 mil. evra) i preduzeća
Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-)
(Saldo tekućeg računa i računa kapitala)
-100,3 -1.822,6 1.816,7 (u iznosu od 274,1 mil. evra). U istom periodu,
Finansijski račun, neto 39,2 1.793,0 4.574,5 neto potraživanja preduzeća po osnovu
Direktne investicije 1.020,7 697,8 68,4
Direktne investicije u Srbiju (obaveze) 1.148,7 768,1 66,9
trgovinskih kredita i avansa (potraživanja po
Portfolio investicije 799,6 -359,7 -45,0 osnovu nenaplaćenog izvoza i plaćenih avansa
Neto povećanje finansijske aktive -37,8 87,7 -232,3
Neto povećanje finansijskih obaveza 837,4 -447,4 -53,4 umanjena za obaveze po osnovu neplaćenog
Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od -21,9 -1,1 5,2
vrednosti investicionih fondova uvoza i primljenih avansa) su povećana za 856,5
Dužničke hartije od vrednosti 859,9 -445,3 -51,8 mil. evra (u periodu januar–april prethodne
u tome: Država 859,9 -445,3 -51,8
Ostale investicije -1.206,3 -1.264,5 104,8 godine po istom osnovu je zabeleženo povećanje
Gotov novac i depoziti -552,6 -876,6 158,6
Krediti -131,1 468,6 -357,5 u iznosu od 522,6 mil. evra).
Neto povećanje finansijske aktive (naši 8,7 -4,6 -52,2
plasmani) Devizne rezerve (platnobilansne promene
Neto povećanje finansijskih obaveza -139,8 473,2 -338,4
(korišćenje)
deviznih rezervi ne uključuju međuvalutne
Trgovinski krediti i avansi -522,6 -856,5 163,9
Devizne rezerve -574,8 2.719,3 -473,1
promene i promene vrednosti cene zlata i HoV) su
Neto greške i propusti 60,8 27,8 45,7 smanjene za 2.719,3 mil. evra (u periodu januar–
Napomena: Da bi se pratile tekuće promene u eksternoj likvidnosti
(za buduće promene ima dovoljno pokazatelja i bez uvođenja aktive
april 2021. godine zabeleženo je povećanje u
i pasive u tekući bilans), ovde je dat prikaz finansijskog računa sa iznosu od 574,8 mil. evra).
pozicijama iz modela BPM6, ali sa prikazom priliva i odliva (a ne
aktive i pasive) po tim pozicijama, kao u sistemu BPM5. Najvažnije promene u aprilu 2022. godine u
odnosu na isti mesec prethodne godine
Neto priliv po osnovu finansijskih transakija
iznosio je 1.794,8 mil. evra (za 1.755,3 mil. evra U aprilu 2022. godine zabeležen je deficit tekućeg
više u odnosu na period januar–april 2021. računa u iznosu od 459,9 mil. evra (za 282,9 mil.
godine). evra više u odnosu na isti mesec prethodne
godine). Veći deficit tekućeg računa je, pre svega,
rezultat većeg deficita spoljnotrgovinske robne
razmene (za 372,4 mil. evra ili za 76,1% više), kao
i većeg neto odliva dohotka od direktnih
investicija (za 86,6 mil. evra ili za 85,1% više).
Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva u
aprilu iznosio je 283,8 mil. evra (za 136,1 mil. evra
ili za 92,2% više). Priliv po osnovu SDI
nerezidenata u Srbiju iznosio je 160,0 mil. evra
(za 19,6 mil. evra ili za 10,9% manje u odnosu na
april 2021. godine). Neto odliv portfolio
investicija iznosio je 173,4 mil. evra, što je, pre
svega, rezultat neto razduženja države po
osnovu dugoročnih HoV u iznosu od 221,4 mil.
evra. U okviru ostalih investicija, zabeležen je
neto odliv po osnovu gotovog novca i depozita u
iznosu od 92,0 mil. evra. U istom mesecu,
zabeleženo je povećanje neto kreditnih obaveza
(neto povećanje finansijskih obaveza) države (u
iznosu od 35,3 mil. evra) i preduzeća (u iznosu od
88,1 mil. evra), dok je po istom osnovu kod
poslovnih banaka zabeleženo razduženje u
iznosu od 44,9 mil. evra. Takođe, u aprilu 2022.
godine zabeleženo je smanjenje deviznih rezervi
u iznosu od 463,1 mil. evra. Na smanjenje bruto
deviznih rezervi u aprilu u najvećoj meri su uticale
aktivnosti NBS na međubankarskom deviznom
tržištu u cilju očuvanje njegove stabilnosti1, zatim
neto odlivi po osnovu uobičajenih aktivnosti
banaka u vezi s deviznim obaveznim rezervama,
odlivi usled neto razduženja države po osnovu
kredita, kao i ostala plaćanja za potrebe države.
4(a) Budžet Republike Srbije
U budžetu Republike Srbije, u aprilu 2022. godine,
zabeležen je deficit od 5 645,5 mil. RSD, što je za
11 079,4 mil. RSD bolji fiskalni rezultat u odnosu
na april 2021. godine. U odnosu na isti mesec

Prihodi i izdaci budžeta

Stopa rasta
IV 2022 IV 2021 Razlika
nominalna realna
u mil. RSD u%
I PRIMANJA BUDŽETA 136 389,0 109 648,6 26 740,4 24,4 13,5
1. Poreski prihodi 123 746,5 97 988,9 25,757,6 26,3 15,2
Porez na dohodak građana 8 009,8 6 092,7 1 917,2 31,5 20
Porez na dobit preduzeća 15 103,9 9 786,8 5 317,1 54,3 40,8
PDV 70 658,3 57 295,6 13 362,7 23,3 12,5
Akcize 22 599,7 19 106,6 3 493,1 18,3 7,9
Carine 6 431,2 4 737,4 1 693,8 35,8 23,9
Ostali poreski prihodi 943,5 969,8 -26,3 -2,7 -11,2
2. Neporeski prihodi 12 300,8 10 949,8 1 351,0 12,3 2,5
3. Donacije 341,7 710 -368,3 -51,9 -56,1
II IZDACI BUDŽETA 142 034,5 126 373,4 15 661,0 12,4 2,5
1. Tekući rashodi 98 105,1 115 242,5 -17 137,4 -14,9 -22,3
Rashodi za zaposlene 30 658,7 27 107,0 3 551,7 13,1 3,2
Rashodi za kupovinu roba i usluga 10 451,2 7 511,6 2 939,6 39,1 16,9
Rashodi po osnovu otplate kamata 3 560,9 2 407,7 1 153,2 47,9 34,9
Subvencije 8 667,5 25 759,9 -17 092,4 -66,4 -69,3
Dotacije međunarodnim organizacijama 1 219,7 32,6 1 187,1 3 646,6 3318,4
Transferi ostalim nivoima vlasti 9 798,5 8 016,5 1 781,9 22,2 11,5
Transferi OOSO 18 891,2 28 930,6 -10 039,4 -34,7 -40,4
Socijalna zaštita iz budžeta 11 441,3 10 789,0 652,3 6 -3,2
Ostali tekući rashodi 3 416,2 4 687,7 -1 271,5 -27,1 -33,5
2. Kapitalni izdaci 40 014,7 10 960,0 29 054,7 265,1 233,1
3. Nabavka finansijske imovine 2 653,5 151,3 2 502,2 1 653,8 1500,2
4. Otplata glavnice po garancijama 1 261,1 19,6 1 241,5 6 334,2 5770,6
REZULTAT -5 645,5 -16 724,8 11 079,4 … …

1
Što se tiče tražnje građana za efektivnim stranim
novcem, u aprilu 2022. godine situacija se smirila i
vratila u normalne i uobičajene tokove. Smirivanju
situacije doprinele su pravovremene reakcije NBS koja
je u aprilu, u uslovima nezapamćene, bezrazložne i
panične tražnje građana za efektivnim stranim
novcem, pojačano i bez odlaganja snabdevala banke
potrebnim količinama strane gotovine, što je stvorilo
uslove da i menjačnice budu blagovremeno
snabdevene. Pored toga, NBS je naložila bankama da
ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja
menjačnica gotovinom, kako bi menjačnice brzo i
efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju
građana. Tim povodom NBS je pojačala i kontrolu rada
menjača.
prethodne godine, primanja budžeta realno su
veća za 13,5%. Posmatrano po vrstama primanja,
međugodišnji realni rast zabeležen je kod svih
vrsta budžetskih prihoda, sa izuzetkom primanja
po osnovu donacija i ostalih poreskih prihoda koja
su imale negativnu stopu rasta od 56,1% i -11,2%,
respektivno. Najznačajniji realni rast registrovali
su primanja po osnovu poreza na dobit preduzeća
(40,8%), poreza na dodatu vrednost (12,5%), i
akciza (7,9%). U okviru izdataka budžeta, realnom
rastu su najznačajnije doprineli kapitalni izdaci,
izdaci za nabavku finansijske imovine i rashodi za
kupovinu roba i usluga, sa stopama od 233,1%,
1500,2% i 26,9%, respektivno, dok je realni pad
zabeležen kod izdataka za subvencije, transfera
organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja,
ostalih tekućih rashoda i izdvajanja za socijalnu
zaštitu iz budžeta (-69,3%, -40,4%, -33,5% i -3,2%,
respektivno).
Ukupna primanja budžeta u aprilu 2022. godine
iznosila su 136 389,0 mil. RSD, što je za 3 191,0
mil. RSD više u odnosu na prethodni mesec.
Primanja budžeta su, u odnosu na mart, realno
veća za 0,9%. Takvom kretanju doprineli su rast
primanja od poreza na dobit preduzeća, poreza
na dohodak građana, akciza i poreza na dodatu
vrednost, sa stopama rasta od 13,4%, 7,4%, 4,1%
i 0,4%, respektivno. Realni pad u odnosu na mart
registrovan je kod primanja po osnovu donacija (-
46,4%), carina (-11,3%), ostalih poreskih prihoda
(-11,0%), i neporeskih prihoda (-8,2%). Ukupni
izdaci budžeta u aprilu 2022. godine iznosili su
142 034,5 mil. RSD, što je za 10 361,1 mil. RSD
manje u odnosu na prethodni mesec. Izdaci
budžeta realno su manji za 8,2%, čemu je najviše
doprinelo smanjenje izdataka za subvencije (-
69,2%), rashoda po osnovu otplate kamata (-
67,4%) i rashoda za kupovinu roba i usluga (-
15,1%). Ublažavanju realnog pada izdataka
budžeta najznačajnije je doprinelo povećanje
kapitalnih izdataka (29,5%), transfera
organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja
(32,2%) i nabavka finansijske imovine (244,4%).
U prva četiri meseca ove godine, u budžetu
Republike ostvaren je deficit od 77 712,0 mil. RSD,
što je za 37 484,4 mil. RSD lošiji fiskalni rezultat u
odnosu na isti period prethodne godine. Ovakav
rezultat posledica je većeg realnog rasta izdataka
budžeta (15,4%) u odnosu na realni rast primanja
budžeta (9,5%). U posmatranom periodu, realni
rast zabeležen je kod skoro svih kategorija
primanja, imajući u vidu da su jedino primanja po
osnovu donacija, neporeskih prihoda i ostalih
poreskih prihoda imala negativnu realnu stopu
rasta (-69,2%, -9,7% i -6,8%, respektivno).
Najznačajniji doprinos rastu primanja budžeta
imala su primanja po osnovu poreza na dodatu
vrednost, poreza na dobit preduzeća i carina
(17,8%, 20,9% i 26,5%, respektivno). Realnom
rastu izdataka budžeta najznačajnije su doprineli
rast kapitalnih izdataka sa stopom rasta od 59,4%,
ostalih tekućih rashoda sa stopom rasta od
148,4% i transfera organizacijama obaveznog
socijalnog osiguranja sa stopom rasta od 10,7%,
dok je realni pad od -15,0% zabeležen jedino kod
izdataka za subvencije.
4.(b) Promet robe u trgovini na malo
Vrednost ukupnog prometa u maju
međugodišnje je povećana za 19,7%, ili 5,1%
realno. Kumulaivni porast vrednosti za pet meseci
iznosi 22,3%, odnosno 8,9% realno.
U tom okviru najviše je, i nominalno (37,9%) i
realno (14,2%), porastao promet motornih goriva,
u kome je i porast cena (20,8%) bio najveći.
Međugodišnje povećanje vrednosti prometa
motornih goriva u samom maju iznelo je 31,9%,
realno povećanje je 7,1%. Na taj način, to je sektor
sa najvećim nominalnim i realnim povećanjem
prometa i cena u maju i u celom periodu januar-
maj.
Na drugom mestu po nominalnom i realnom rastu
prometa u celom petomesečnom periodu nalazi
se promet neprehrambenih proizvoda osim
motornih goriva; rast vrednosti u pet meseci
izneo je 20,8% (13,4% realno). Ovaj sektor ostao
je na drugom mestu po realnom porastu od 6% i
u maju (porast cena u ovom sektoru bio je
najmanji, iznevši u maju 8,6%), ali su cene hrane
rasle brže (14,4%), pa je promet hrane u maju
povećao vrednost za 18,4%, iako realni porast Medijalna neto zarada za april 2022. godine
iznosi samo 3,5%. iznosila je 55 267 dinara, što znači da je 50%
zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog
Ako se dinamika tekuće prati putem realnih
iznosa.
desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se
160 650
da je u februaru prevaziđen zastoj u rastu iz Prosečna neto zarada u Republici Srbiji
prethodna dva meseca: posle desezoniranog 150
600

pada u decembru i u januaru, u februaru i martu 140 Zarade u EUR (d.skala)

550
Zarade u dinarima (Indeksi ø2018=100)
je usledio porast u (realnoj) desezoniranoj seriji. 130
500
U aprilu taj tok nije nastavljen, došlo je opet do 120

desezoniranog pada; trendni priraštaji ostali su 110

450

pozitivni, ali su unekoliko umanjeni, smanjeni su i 400

100
međugodišnji priraštaji u originalnoj seriji, mada i
90 350
sada oni nisu beznačajni.

feb.17

jul.17

feb.18

jul.18

feb.19

jul.19

feb.20

jun.20
jul.20

feb.21

jun.21
jul.21

feb.22
mar.17
maj.17
jun.17

okt.17

maj.18

okt.19

okt.20
avg.17

nov.17

jun.18

okt.18
avg.18

nov.18

avg.19

nov.19

mar.20
maj.20

avg.20

nov.20

maj.21

okt.21
dec.20

mar.21

avg.21

nov.21
dec.21

mar.22
sep.17

dec.17

mar.18

sep.18

dec.18

mar.19
maj.19
jun.19

sep.19

dec.19

sep.20

sep.21
jan.17

jan.18

jan.19

jan.20

jan.21

jan.22
apr.17

apr.18

apr.19

apr.20

apr.21

apr.22
PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2022.
STALNE CENE, Ø2021=100
120 110
originalna serija

110
desezonirana serija
100

90
Prosečne zarade u decembru 2020. bile su
trend-ciklus

100
80

70
podignute na 562 evra i to je bio njihov do tada
90
60
najviši nivo. U 2021. vrednost prosečne zarade
jan.16

jan.17

jan.18

jan.19

jan.20

jan.21

jan.22
maj.16

sep.16

maj.17

sep.17

maj.18

sep.18

maj.19

sep.19

maj.20

sep.20

maj.21

sep.21

maj.22

80
iznela je u septembru 555 evra, u oktobru je
70
ponovo dostigla nivo od 562 evra; u novembru je
60

50
dostignut novi maksimalni iznos: 588 evra. U
40
decembru je usledio skok na 635 evra! Januarska
30 (604), februarska (600) i martovska (595) zarada
jan.05
maj.05

maj.06
sep.05
jan.06

sep.06
jan.07
maj.07

maj.09

maj.11
sep.07
jan.08
maj.08
sep.08
jan.09

sep.09
jan.10
maj.10
sep.10
jan.11

sep.11
jan.12
maj.12

maj.14

maj.16
sep.12
jan.13
maj.13
sep.13
jan.14

sep.14
jan.15
maj.15
sep.15
jan.16

sep.16
jan.17
maj.17

maj.19

maj.21
sep.17
jan.18
maj.18
sep.18
jan.19

sep.19
jan.20
maj.20
sep.20
jan.21

sep.21
jan.22
maj.22

ove godine su niže od nje, što je sezonski

uslovljeno, ali su ostale izrazito veće nego u svim
mesecima pre kraja prošle godine. Već u aprilu
4.(d) Podaci o dinamici zarada2 zarada se popela na 620 evra.
Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2022.
godine iznosila je 100 727 dinara, dok je prosečna
zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 73 5. Inflacija3
012 dinara.
Inflacija je smanjena na mesečnom, a povećana
Rast bruto zarada u periodu januar–april 2022. je na međugodišnjem nivou u maju 2022. U
godine, u odnosu na isti period prošle godine, aprilu i maju 2022. registrovana je mesečna
iznosio je 13,2% nominalno, odnosno 3,9% inflacija od 1,5% i 1,2%, te međugodišnja inflacija
realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za od 9,6% i 10,4%. Tako je u maju 2022. nastavljeno
13,1% nominalno i za 3,9% realno. povećanje međugodišnje inflacije koje je
započeto još u februaru 2021.
U poređenju sa istim mesecom prethodne
godine, prosečne bruto i neto zarade za april
2022. godine nominalno su veće za 12,4%, a
realno za 2,6%.

2
U cilju izračunavanja prosečnih zarada, Republički po isteku izveštajnog meseca, a prosečna zarada
zavod za statistiku preuzima podatke iz evidencije predstavlja obračunatu zaradu za izveštajni mesec.
Poreske uprave, koji se prikupljaju putem elektronske 3
Autor priloga o inflaciji je Gordana Vukotić-Cotič.
prijave za porez po odbitku (PPP-PD). Podaci o
prosečnim zaradama su, po pravilu, dostupni 55 dana
Mesečna inflacija je smanjena u maju 2022.
isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer
je, pri nepromenjenoj njenoj baznoj
komponenti, smanjena njena nebazna
komponenta. Na mesečnom nivou je u aprilu i
maju 2022. zabeležena bazna inflacija4 od po
1,0%, te nebazna inflacija5 od 1,9% i 1,4%. Pritom
je usporenje rasta cena prehrambenih proizvoda,
usled usporenja rasta cena neprerađene hrane, u
maju 2022. bilo glavni uzročnik smanjenja
nebazne inflacije u tom mesecu. Na mesečnom
nivou su prehrambeni proizvodi poskupeli za
2,7% u aprilu, a za 1,2% u maju 2022. Istovremeno
je neprerađena hrana, nakon poskupljenja od
5,6% u aprilu, pojeftinila za 0,6% u maju 2022.
4 5
Reč je o baznoj inflaciji u najužem smislu, koja
odražava dugoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer
ne sadrži rast nijedne kategorije cena koja je podložna
velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova
ponude i koja, otuda, ukazuje na intenzitet stalnih
promena cena. Bazna inflacija u najužem smislu ne
obuhvata rast cena: energije, prehrambenih proizvoda
(hrane i bezalkoholnih pića), alkoholnih pića niti
cigareta. Ona, stoga, obuhvata: 1. rast cena
neprehrambenih proizvoda bez energije, alkoholnih
pića i cigareta; i 2. rast cena usluga. Stavke koje ulaze
u obračun bazne inflacije u najužem smislu čine
46,12% potrošačke korpe u 2022. godini.
Međugodišnja inflacija je, s druge strane,
povećana u maju 2022. u istoj meri pod
dejstvom stalnih kao i pod dejstvom privremenih
faktora jer je povećanje njene bazne
komponente bilo jednako povećanju njene
nebazne komponente. Na međugodišnjem nivou
je u aprilu i maju 2022. registrovana bazna
inflacija od 5,5% i 6,3%, te nebazna inflacija od
13,1% i 13,9%. Tako su i bazna i nebazna inflacija
povećane na međugodišnjem nivou za 0,8
procentnih poena u maju 2022. Pritom je
ubrzanje rasta cena neprehrambenih proizvoda
bez energije, alkoholnih pića i cigareta bilo
značajnije za povećanje međugodišnje bazne
Reč je o nebaznoj inflaciji u najširem smislu, koja
odražava kratkoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer
sadrži rast svih kategorija cena koje su podložne
velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova
ponude i koja, otuda, ukazuje na intenzitet
privremenih promena cena. Nebazna inflacija u
najširem smislu obuhvata rast cena: 1. energije, 2.
prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića),
i 3. alkoholnih pića i cigareta. Stavke koje ulaze u
obračun nebazne inflacije u najširem smislu čine
53,88% potrošačke korpe u 2022. godini.
inflacije u maju 2022. nego ubrzanje rasta cena
usluga. Uz to je ubrzanje rasta cena energije bilo
značajnije za povećanje međugodišnje nebazne
inflacije u maju 2022. nego ubrzanje rasta kako
cena prehrambenih proizvoda tako i cena
alkoholnih pića i cigareta. Na međugodišnjem
nivou u aprilu i maju 2022. neprehrambeni
proizvodi bez energije, alkoholnih pića i cigareta
poskupeli su za 5,5% i 6,3%, a energija je
poskupela za 10,7% i 12,6%.
Napomene: 1) Procentualne vrednosti potrošačke korpe u
jedinicama ciljane inflacije koja je važila od januara 2013. do
decembra 2016. (4,0% ± 1,5 p.p.) preračunate su u jedinice
ciljane inflacije koja važi od januara 2017. (3,0% ± 1,5 p.p.).
2) Na slici su navedene maksimalne procentualne vrednosti
potrošačke korpe od januara 2013. do maja 2022. za
međugodišnji rast cena: do gornje granice aktuelnog cilja,
ispod donje granice aktuelnog cilja, i ispod 0%.
Opšti međugodišnji rast cena je ubrzan od 9,6%
u aprilu na 10,4% u maju 2022. usled sledećih
promena u potrošačkoj korpi: Prvo, u maju 2022.
je povećano učešće stavki čiji je međugodišnji rast
cena bio ispod donje granice cilja, a međugodišnji
pad njihovih cena je ubrzan. Učešće ovih stavki je
povećano od 23,15% u aprilu na 25,42% u maju
2022, a međugodišnji pad njihovih cena je ubrzan
od –1,3% u aprilu na –2,0% u maju 2022. Drugo,
u maju 2022. je smanjeno učešće stavki čiji je
6 7
Opšti međugodišnji indeksi cena za april i maj 2022.
od 109,6% i 110,4% mogu da se rastave na sledeće
činioce:
109,6=0,2315x98,7+0,1323x103,1+0,6362x115,0
=22,8+13,6+73,2
110,4=0,2542x98,0+0,1017x103,5+0,6441x116,4
=24,9+10,5+75,0
međugodišnji rast cena bio u granicama cilja, a
međugodišnji rast njihovih cena je ubrzan. Učešće
ovih stavki je smanjeno od 13,23% u aprilu na
10,17% u maju 2022, a međugodišnji rast njihovih
cena je ubrzan od 3,1% u aprilu na 3,5% u maju
2022. Treće, u maju 2022. je ne samo povećano
učešće stavki čiji je međugodišnji rast cena bio
iznad gornje granice cilja nego je i ubrzan
međugodišnji rast njihovih cena. Učešće ovih
stavki je povećano od 63,62% u aprilu na 64,41%
u maju 2022, a međugodišnji rast njihovih cena je
ubrzan od 15,0% u aprilu na 16,4% u maju 2022.
U zaključku, međugodišnja inflacija je povećana u
maju 2022. usled promena u prvoj i trećoj grupi,
tj. u grupama u kojima je međugodišnji rast cena
bio ispod donje ili iznad gornje granice cilja6.
Srbija je imala veću međugodišnju inflaciju od
proseka Evropske unije i u aprilu i u maju 2022,
ali je međugodišnja inflacija u jedanaest članica
Evropske unije u aprilu i u dvanaest njenih
članica u maju 2022. bila veća nego u Srbiji. U
aprilu i maju 2022. međugodišnja inflacija je,
prema konceptu harmonizovanog indeksa
potrošačkih cena7, iznela 9,5% i 10,1% u Srbiji – a
8,1% i 8,8% u Evropskoj uniji. U poređenju sa
Srbijom veću međugodišnju inflaciju imale su: 1.
Hrvatska (9,6%), 2. Mađarska (9,6%), 3. Slovačka
(10,9%), 4. Holandija (11,2%), 5. Poljska (11,4%),
6. Rumunija (11,7%), 7. Bugarska (12,1%), 8.
Letonija (13,1%), 9. Češka (13,2%), 10. Litvanija
(16,6%) i 11. Estonija (19,1%) u aprilu – a: 1.
Holandija (10,2%), 2. Grčka (10,5%), 3. Hrvatska
(10,7%), 4. Mađarska (10,8%), 5. Slovačka
(11,8%), 6. Rumunija (12,4%), 7. Poljska (12,8%),
8. Bugarska (13,4%), 9. Češka (15,2%), 10. Letonija
(16,8%), 11. Litvanija (18,5%) i Estonija (20,1%) u
maju 20228.
Poređenje inflacije u Evropskoj uniji zasniva se na
jedinstvenom konceptu: harmonizovanom indeksu
potrošačkih cena. Zato se za Srbiju – umesto
nacionalnog koncepta: indeksa potrošačkih cena – u
obzir mora uzeti harmonizovani indeks potrošačkih
cena, koji Republički zavod za statistiku
eksperimentalno obračunava od januara 2013.
8
Podaci su preuzeti sa sajta Evrostata.
AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI9

- Kako se region bori sa realnim padom zarada?

Nekadašnji grčki ministar finansija Janis Varufakis je nedavno izjavio: "Apsurdno je danas zahtevati od
zaposlenih da se odreknu rasta zarada. Sve činjenice upućuju na to da, za razliku od stanja iz sedamdeseti
godina, zarade rastu mnogo sporije od cena - ali se rast cena svejedno ne samo nastavlja, nego i
ubrzava"10. Ukoliko analiziramo promene na evropskom tržištu rada, dinamiku zarada, produktivnost rada
i kretanje potrošačkih cena u poslednjih desetak godina, nesumljivo će se pokazati da je Varufakisova
hipoteza tačna. Prošla godina nije bila izuzetak u novijoj istoriji EU, sa skromnim rastom nominalnih
zarada. U proseku, godišnji porast zarada nakon globalne finansijske krize bio je samo 1,8%, u poređenju
sa 2,5% tokom 2000-09. dok je rast nominalnih zarada bio posebno nizak tokom godina 2014-16.

Dinamika nominalnih zarada u EU nije pratila stanje na tržištu rada. Prema podacima EUROSTAT-a, stopa
nezaposlenosti u evrozoni je već ispod prirodne stope nezaposlenosti, a stopa slobodnih radnih mesta je
na istorijskom maksimumu. Uprkos tome, rast bruto plata u nominalnom iznosu ostao je skroman (u
poslednjem tromesečju 2021. zabeležen je međugodišnji rast nominalnih zarada od samo 1,5%, dok je u
prvom tromesečju ove godine rast zarada veći za 3%, ali je to delom posledica i isplata jednokratnih
bonusa).

Istovremeno, to jeste i svojevrsni paradoks, jer često čujemo kako je prekomerna tražnja krivac za trenutni
inflacioni šok, dok njena ključna komponenta (što zarade jesu) zapravo godinama stagnira ili skromno
raste. Kako je godišnja stopa inflacije u mnogim zemljama u dvocifrenoj zoni i premašuje rast nominalnih
zarada ove godine, realne zarade zaposlenih sada se i obziljnije tanje.

Ovo je trebala da bude godina u kojoj će evropske plate značajnije rasti u realnom smsilu. Međutim, zbog
akumuliranih pandemijskih rizika pojačanih geopolitičkim izazovima Ruske agresije na Ukrajinu izgledi
ostaju nepovoljni. Rast zarada će ostati prigušen. Sve veći troškovni pritisci, rizici od racionalizacije
potrošnje energije i obustave proizvodnje sužavaju prostor za njihov osetniji porast, uprkos rastućem
tržištu rada i potrebi da se radnici zaštite od veće inflacije. Pri tome, čini se da su i sindikati svesni ovih
okolnosti pa se opredeljuju više za sigurnost posla umesto za veće plate.

Problemi se osećaju i širom našeg regiona. Realne plate su u aprilu ove godine u odnosu na april 2021.
bile biže za oko 4,6% u Sloveniji, za 2,7% u Hrvatskoj, za 2,1% u Rumuniji i za 2,8% u BiH. U Sloveniji je
pritisak na standard zaposlenih od početka godine najozbiljniji, premda je za prva četiri meseca ove godine
međugodišnji realni pad zarada dostigao već 6%.

U regionu, kod Srbije, S.Makedonije, Mađarske i Crna Gore tempo rasta nominalnih prosečnih zarada i
dalje je iznad inflacije.

9
Autor: Ivan Nikolić
10
kolumna pod nazivom: "Inflation as a Political Power Play Gone Wrong", od 28. juna, link:
https://www.businessamlive.com/inflation-as-a-political-power-play-gone-wrong/
 Zemlje regiona kod kojih je već zabeležen pad realnih neto Zemlje regiona kod kojih je rast realnih neto zarada u
zarada u 2022. (međugodišnji indeksi) 2022. još u pozitivnoj zoni (međugodišnji indeksi)

Izvor: kalkulacija autora na osnovu podataka nacionalnih statistika

Što se tiče Srbije, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne neto zarade za april 2022.
godine realno su bile veće za 2,6%. Ipak, ovaj rezultat potiče isključivo od dobro plaćenih zaposlenih u
privatnom sektoru. Redukcija realnih zarada bez poreza i doprinosa u javnom sektoru u aprilu je 3,2%, dok
su zarade u javnim državnih preduzećima u odnosu na april prošle godine bile realno niže čak za 10,5%.

Kretanje zarada u Mađarskoj i Crnoj Gori zaslužuje dodatan komentar.

Naime, u Mađarskoj je krajem prošle godine, u predizbornoj atmosferi, vlada Viktora Orbana donela
nekoliko mera u cilju ublažavanja negativnih efekata sve veće inflacje. Tako je od 1. januara 2022.
mininalna mesečna neto zarada uvećana za 19,5%, sa 167,4 hilj forinti na 200 hiljada forinti (u tom
trenutku to je vredelo 555 evra, ali početkom jula 2022. zarada je svedena opet na 500 evra, zbog snažne
deprecijacije forinte!?), dok je minimalna zarada za kvalifikovane radnike sa 219 hiljada uvećana na 260
hiljada forinti. Rast minimalnih plata skopčan je sa obimnim poreskim olakšicama, te se ukupna vrednost
ovih fiskalnim stimulativnim mera procenjuje čak na oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda Mađarske.
Na prethodnom grafikonu može se videti da su mere dale najveći efekat u februaru, kada su,
međugodišnje posmatrano, realni zarade zabeležile stopu rasta od čak 21,7% (to je mesec i sa
jednokratnim, sezonskim isplatama regresa i bonusa za prethodnu godinu). Već u martu međugodišnja
stopa rasta realnih zarada pada na 8,3%, a u aprilu na 5,2%. Napomenuli smo da je deprecijacija forinte
do jula gotovo prepolovila nominalno povećanje plata mereno u evrima. Postoje rizici da dalji rast
potrošačkih cena već u narednim mesecima gotovo u potpunosti poništiti efekat ove reforme. Inflatorni
uticaj značajnog rasta troškova rada u Mađarskoj bio je evidentan već početkom 2022. iz dinamičnog rasta
cena premda je inflacija bila značajno iznad evropskog proseka i proseka okruženja.

Crna Gora je još jedna zemlja u regionu gde su neto plate u ovoj godini znatno više nego prethodne. Već
u januaru 2022. u odnosu na prethodni mesec prosečna neto plata je zabeležila rast od 27,7% (i rast od
čak 29,4% u odnosu na januar 2021. godine). U maju ove godine prosečna neto plata iznosila je 710 evra
- u odnosu na isti mesec prethodne godine to je za čak 34% više.
Promene potiču od reformi koje Crnoj Gori sprovodi od ove godine, u cilju povećanja životnog standarda,
rasta zaposlenosti i smanjivanja "sive ekonomije". Set mera generisao je povećanje minimalne zarade sa
250 evra na 450 evra, smanjenje troškova za poslodavce kroz niže poresko opterećenje na rad i uvođenje
progresivnog oporezivanja. Neoporezivi deo zarade kreće se do 700 evra, a porez na zarade preko 1.000
evra povećan je sa devet na 15 posto. Država se odrekla dela prihoda u korist zaposlenih i poslodavaca
stvarajući na taj način povoljniji ambijent za poslovanje, za otvaranje novih radnih mesta i proširenje
poreske osnovice.

I dalje se vaga efekat ovakvih mera.

Činjenica da je u prvih pet meseci ove godine zabeležen ozbiljan rast formalne zaposlenosti, od nekih 23%
u odnosu na isti period prethodne godine. Rast zaposlenosti za sada daje polivalentne efekte, koji traže
još vremena za ocenu ispravnosti donetih mera. Naime, sumarno posmatrano prihodi od poreza na
dohodak fizičkih lica i doprinosa za OOSO (PIO plus zdravstveno osiguranje) u prvih pet meseci ove godine
iznosili su tek 181 milion evra (dok je plan bio 200 miliona evra, premda je za prvih pet meseci 2021.
realizacija po tom osnovu bila 220 miliona evra). Pri većoj formalnoj zaposlenosti od 23% ove godine,
budžet je, dakle, prihodovao nominalno čak za 18% manje novca.

Broj zaposlenih sada značajno premašuje broj penzionera. Prvi put u novijoj istoriji Crne Gore u maju 2022.
na jednog penziorena dolazila su dva zaposlena (u maju prošle godine taj odnos je bio 1:1,6). Transferi PiO
fondu iz budžeta su za sada niži nego što se očekivalo, što je dobro. Oni su vrednosno na istom nivou kao
i lane, odnosno za 5,9% niži nego što je to budžetom planirano.

Ali, nove fiskalne mere pogoršale su relativan standard penzionera u korist zaposlenih, jer je značajno
redukovan udeo penzija u prosečnoj zaradi. U periodu januar-maj ove godine udeo prosečne penzije u
prosečnoj neto zaradi iznosio je oko 44%, što je za 11 procentnih poena niže nego u istom periodu 2021.

U ovom trenutku nije ponznato šta se dešava sa crnogorskim zdravstvenim sistemom i kakav je efekat
manjih doprinosa za zdravsteno osiguranja. Ipak, ukupno uzevrši, usled izuzetne naplate indirektnih
poreza (PDV-a i akciza) budžetski deficit Crne Gore za prvih pet meseci 2022. bio je niži za 126,3 miliona
evra, ili za 77,5% u odnosu na isti period prošle godine. Jednim delom ovako dobar rezulat potiče i iz šire
poreske osnovice i smanjenja sive ekonomije čemu je svakako doprinela i pomenuta poreska reforma.
ANALIZA 1
Kontrola cena u borbi protiv inflacije - da ili ne?
Autori: Miladin Kovačević, Katarina Stančić

Inflacija u Americi je u maju 2022. dostigla međugodišnji rast od 8,6% (posle 8,3% u aprilu), što je njena
najviša vrednost zabeležena u poslednjih 40 godina. Kategorije potrošačke korpe koje su najviše poskupele
su energenti (34,6%, a u okviru njih goriva za motorna vozila poskupela su za 49,1%), hrana (8,6%), avio
karte (37,8%) polovni automobili i kamioni (16,1%) i novi automobili (12,6%). Bazna inflacija (iz čijeg
obračuna su isključeni hrana i energenti) je nešto niža, ali i dalje visoka i iznosi 6%.

Situacija se već poredi sa „Karterovom erom“ kada je inflacija u periodu od 48 meseci – od njegove
inauguracije u januaru 1977. pa do Reganove inauguracije u januaru 1981. iznosila u proseku
međugodišnje oko 10,4%. Osvrćući se na taj period, cene su ustvari počele da rastu sredinom šezdesetih
godina prošlog veka, kao reakcija na velike troškove finansiranja rata u Vijetnamu. Predsednik Nikson je
uveo zamrzavanje pojedinih cenovnih kategorija, što nije donelo dugoročne rezultate, a istu praksu je
nastavio i predsednik Ford sredinom sedamdesetih. Inflacija je uporno opstajala sve dok tadašnji šef Fed-
a, Pol Voker, 1980. godine nije uveo radikalne restrikcije u monetarnu politiku, čime je američka
ekonomija (očekivano) uvedena u recesiju, ali je inflacija suzbijena. Voker je dotadašnju politiku jeftinog
novca preokrenuo u politiku skupog novca, na taj način što je podigao kamatne stope na 21% u 1980. i
1981. godini. Nezaposlenost se duplirala, a dolar deprecirao, i morale su proći dve recesione epizode (od
jula 1981. do novembra 1982.) da bi se američka ekonomija konačno staiblizovala a inflacija opala na 5%
tek u oktobru 1982. Istovremeno, Fed je smanjio kamatne stope na 9%, a nezaposlenost se spustila sa
11% u 1982. na 8% u 1983. Ovaj kratak osvrt na lekcije o inflaciji može poslužiti kao tema za razmišljanje
o tome da li je i danas, kada ceo svet prolazi kroz inflaciju, moguće postupiti slično. I pre svega, za
razmatranje da li je opravdano uvoditi naizgled najdelotvorniju meru – kontolu cena.

„Inflacija je uvek i svugde monetarni fenomen“. Ova čuvena izjava Miltona Fridmana iz 1963. ima
višeslojno značenje. Pre svega, u svom trivijalnom smislu, ona ukazuje na značaj viška novca u ekonomiji
(čija ponuda raste brže od rsta BDP-a), koji posledično gubi svoju vrednost i vrši pritiske na rast cena i sa
tog aspekta inflacija je zaista samo monetarni fenomen. Može se ići i u dublju analizu, razmatrajući
kvantitativnu teoriju novca i njenu jednakost MV=PY (gde je M ponuda novca, V brzina novca u opticaju,
P nivo cena, a Y realni BDP). Ako se V i Y tretiraju kao konstante, budući da se ne menjaju brzo i
nepredvidivo, jasno je da promena M utiče na P. Dakle ako se krene od prepostavki o vrednostima Y i V,
onda se može izvesti pouzdana računica o tome koliko će rast novčane mase uticati na rast cena.
Konkretno, u Americi je M2 agregat (koji obuhvata M1= novac uopticaju, keš i kartice uz dodate depozite
– kratkoročne i po viđenju) od decembra 2019. pa do januara 2021. porastao za 26,7%11, dok je
istovremeno brzina novca u opticaju smanjena za 21%, budući da se tokom pandemije nije moglo putovati
i trošiti novac na uobičajene načine. U istom periodu BDP je opao za 0,9%. Dakle, količina novca u opticaju
rasla je brže od BDP-a u ovom periodu ali i od 2009. godine, kada je započet program kvantitativnih
olakšica, stvarajući veliki inflatorni potencijal. Fed je tek u novembru 2021. počeo da smanjuje količinu
upumpavanja novca preko kvantitativnih olakšica, a u martu 2022. da podiže kamatne stope – najpre za
0,25 procentnih poena (p.p.), a zatim za 0,5 p.p. u maju posle čega je usledilo povećanje u junu u iznosu

11
https://www.hoover.org/research/inflation-true-and-false
0,75 p.p., što je najveći rast od 1994. Referentna kamatna stopa trenutno iznosi 1,75% a procene su da bi
do kraja godine mogla da dostigne i 4%. Cilj je da se preko smanjene ponude novca u opticaju deluje na
suzbijanje inflacije. Istovremeno, tokom 2021. godine tražnja je dodatno ojačana paketom fiskalnih mera
pomoći ekonomiji i stanovništvu (American Rescue Plan), što je sigurno imalo ulogu u kreiranju inflatornih
pritisaka.

Da li je pandemija pravi izazivač inflacije? Komentarišući inflaciju i njene uzročnike12, Lari Samers, bivši
ministar finansija i jedan od najuglednijih američkih ekonomista, tvrdi da je u Americi trenutno prisutna
„klasična situacija pregrevanja ekonomije“ što najbolje pokazuju signali na tržištu rada: nestašice radne
snage u skoro svim sektorima i radnici koji masovno napuštaju poslove zbog velike ponude radnih mesta.
Potražnja za radnom snagom je definitivno veća od njene ponude, što je dovelo do rasta zarada. Naime,
budući da su u boljem položaju od poslodavaca, jer mogu da biraju poslove, radnici su i u boljoj
pregovaračkoj poziciji kad su zarade i ostali uslovi rada u pitanju. Više zarade znače i veću agregatnu
tražnju, odnosno dovode do inflatornih pritisaka, budući da je ponuda robe i usluga dalje ograničena (ili
je konstantna u nekim sektorima) zbog problema u lancima snabdevanja – od automobilske industrije pa
do energenata oko kojih postoji ogromna tenzija zbog sukoba u Ukrajini. Dakle, jaka tražnja premašila je
ograničenu ponudu, što je rezultiralo inflacijom. Iako se inflacija vezuje za otvaranje ekonomija nakon
restrikcija za vreme pandemije, nije izvesno da li je pandemija izazvala inflaciju ili je to bio jak fiskalno-
monetarni stimulans u 2021. godini. Naime, Samers tvrdi da iako je američki budžet bio u deficitu za oko
50 milijardi na mesečnom nivou, fiskalni stimulans koji je usledio kao sanacija posledica pandemije iznosio
je između 150 i 200 milijardi dolara mesečno, što više od tri puta prevazilazi postojeći deficit. Nema dileme
da je on ubrzao inflaciju, naročito ako se uzme u obzir i konstelacija ostalih događaja – ekonomija se počela
otvarati, ljudi su se vratili na posao i pojavile su sve mogućnosti za trošenje novca koje su bile potisnute
za vreme pandemije. Samers tvrdi da je povećanje kamatnih stopa koje Fed sprovodi nedovoljno za
suzbijanje inflacije i da je neophodno minimum nekoliko procentnih poena povećanja da bi se inflacija
osetno smanjila. Jer dokle god su kamatne stope niže od stope inflacije –tj. realno negativne –inflatorni
pritsici neće posustajati.

Međutim, inflacija nije samo ekonomski već i psihološki fenomen. Ona podriva veru u instiucije, stvara
nesigurnost u ljudima, pesimizam u vezi budućnosti, razočarenje i socijalne nemire. Sve se to preliva u
inflatorna očekivanja jer i potrošači i proizvođači se „utrkuju“ sa inflacijom – prvi sa željom da potroše
novac dok se nije obezvredio, a drugi da izbegnu prodaju robe ispod cene troškova pa s tim ciljem unapred
podižu cene.

Da li kontrola cena pomaže? U avgustu 1971. predsednik Nikson je objavio zamrzavanje plata, cena i renti
na 90 dana, kao odgovor na visoku inflaciju. I zaista, u periodu od oko 1,5 godine inflacija je sa 6% spala
na 3%. Međutim, čim su restrikcije počele da popuštaju, cene su ponovo započele nekontolisan rast, nakon
čege je Nikson zaveo još strožu kontrolu određenih cenovnih kategorija. U januaru 1974., zbog velikog
rasta cena goriva uvedeno je čak i ograničenje brzine vožnje na 55 milja na sat, koje je trajalo sve do 1987.

Ekonomska teorija nas uči da cene imaju ulogu alokacije ograničenih resursa na najefikaniji način, tj. ka
onima koji su najspremniji da plate za njih. Cene su pokazatelj fundamentalnih ekonomskih fenomena, tj.
ponude i tražnje. Ponuda reflektuje troškove proizvodnje, a tražnja preferencije potrošača. Kao takve, one

12
https://news.harvard.edu/gazette/story/2022/02/pandemic-only-partly-to-blame-for-record-inflation-says-
lawrence-summers/
predstavljaju nezamenjiv signal koji pokazuje koliko kupci neku robu vrednuju i na taj način usmeravaju
proizvodnju ka onim dobrima koja su profitabilna. Na primer, cene polovnih automobila u Americi su u
konstatntnom rastu od maja 2020. zbog smanjenje ponude novih automobila, izazvane zastojima u
snabdevanju i nestašicom poluprovodnika. Kupci su pronašli supstitut u polovnim automobilima, međutim
i njihovi vlasnici su u velikoj meri obustavili prodaju, zbog neizvesnosti oko proizvodnje novih automobila.
Tako da se ponuda smanjila, a tražnja porasla jer su potencijalni kupci postali spremniji da plate polovne
automobile više nego uobičajeno. Došlo je do ekspanzije njhovih cena, koja je još uvek prisutna, jer se
problemi sa snabdevanjem automobilske industrije još nisu rešili.

Mešanje države u tržišne procese deformiše ove signale i stvara tržišne neravnoteže koje vode u pogrešnu,
netržišnu alokaciju ograničenih dobara i usluga. Naime, ako država ograniči rast pojedinih cena, tj. definiše
njihov maksimalan nivo, dolazi do rasta tražnje jer kupci žele više robe po toj (tržišno niskoj) ceni, dok na
strani ponude ne postoji motivacija da se roba prodaje tako jeftino, tako da se ona smanjuje. Zbog ove
neusklađenosti najpre dolazi do nestašica. Zatim, budući da je ponuda ograničena, prodavci dobijaju
priliku da prodaju robu samo određenim kupcima ili da jednostavno ograniče količinu koju svako može da
kupi. U normalnim uslovima prodavac ne bira kupca, već prodaje robu svakome ko je spreman da plati, ali
budući da kod kontrole cena tražnja premašuje cenu, prodavac može da bira i favorizuje određene kupce.
Dolazi i do pojave crnog tržišta jer određeni kupci nude više novca za robu koja im treba, ali ta transakcija
se može obaviti samo ilegalno. Ili, da bi bili što manje oštećeni, proizvođači menjaju sastav proizvoda na
štetu njegovog kvaliteta. Normalna, zdrava konkurencija postaje zamenjena raznim drugim oblicima
nadmetanja – najčešće političkog, jer firme pokušavaju da utiču na odluke države ne bi li što više
profitirale. Javljaju se razni oblici evazije i neefikasnosti, rast birokratskih troškova jer država mora da
angažuje dodatni korpus kontrolora koji će da prati sprovođenje njenih odluka, a inflacija ostaje da tinja
ispod površine i pojavljuje se čim se uklone mere kontrole.

Američki ekonomista Harold Demsetz uporedio je kontrolu cena radi suzbijanja inflacije sa lomljenjem
termometra koji pokazuje neželjenu temperaturu. I kao što cene neće na silu biti smanjene, tako ni
uništavanje termometra neće dovesti do promene temperature. Naprotiv, ne samo da kontrola cena neće
ukloniti i zamaskirati dragocene tržišne signale, već će i pogoršati situaciju stvarajući nestašice, crno tržište
i druge probleme.

Debata se ponovo otvara. Većina današnjih ekonomista odbacuje ideju kontrole cena13. Međutim, pažnju
javnosti su izazvali i oni koji imaju nešto umereniji stav i tvrde da je nedopustivo meriti rezultate Karterove
i Niksonove politike iz sedamdesetih, perioda u kojem su dominirali nepovoljni ekonomski uslovi – kraj ere
zlatnog standarda i neizvesnost u vezi s tim, kao i arapski naftni embargo. Džejms Gelbrejt sa Univerziteta
u Teksasu (ekonomista leve orijentacije) tvrdi da je kontrola cena „odlična, zapostavljena ideja“, a Izabela
Veber, ekonomista sa univerziteta u Masačusetsu tvrdi da je kontrola cena posle Drugog svetskog rata
uklonjena prebrzo, što je dovelo do inflacije14. Ona navodi da je trenutna inflacija samo deo profitnog

13
U tekstu Njujork tajmsa od 13.1.2022. navodi se da je u istraživanju Poslovne škole u Čikagu 61% anketiranih
ekonomista izjavilo da bi kontrola vcena slična onoj iz sedamdesetih godina u Americi bila pogrešan potez bez uspeha
u suzbijanju inflacije. Ostali su izjavili da bi možda u kratkom roku inflacija bila suzbijena, ali bi se pojavili drugi
problemi – nestašice i sl. Izvor: https://www.nytimes.com/2022/01/13/business/economy/inflation-price-
controls.html . Čak i levo orijentisan ekonomista, Pol Krugman, istupa izričito protiv kontrole cena:
https://twitter.com/paulkrugman/status/1476551672902164480
14
https://www.theguardian.com/business/commentisfree/2021/dec/29/inflation-price-controls-time-we-use-it
mehanizma i da bi privremena kontrola cena usporila inflatornu spiralu i „kupila vreme“ dok se lanci
snabdevanja ne oporave. Zbog ovih izjava ona je etiketirana kao „Nikson sa levice“ i „autsajder čija je
ekspertiza ograničena na kinesku ekonomiju“15. Međutim zagovornici privremene kontrole cena smatraju
da taj potez može biti adekvatan pod uslovom da se mere racionalno i precizno definišu i oblikuju prema
određenim situacijama i proizvodima, budući da je današnja ekonomska situacija različita u odnosu na
onu iz sedamdesetih. Niksonov model morao bi biti modifikovan, bolje targetiran i prilagođen današnjici
sa ciljem da se zaštite najugroženije kategorije stanovništva i spreči bogaćenje izazvano špekulativnim
potezima i višestrukim podizanjem cena pravdano nestašicama. Navodi se da kontrola cena ima smisla u
uslovima monopola i monopsona, ili u uslovima odsustva tržišnih mehanizama, kada cene ne predstavljaju
više tržišne signale. Hju Rokof, američki ekonomista, ističe da je čak i Fridman zagovarao privremenu
kontrolu cena radi suzbijanja inflatornih očekivanja u periodima dezinflacije16.

Svetska banka u kratkoj studiji od 24. maja 2022.17 ističe da kontrola cena u određenim uslovima može
imati efekta – kada se želi sprečiti nagli rast cena osnovnih životnih namirnica i goriva i kada je potrebno
suzbiti inflatorna očekivanja. Mere treba da budu pažljivo dizajnirane, vremenski ograničene i primenjene
samo na proizvode koji imaju veliko učešće u potrošačkoj korpi domaćinstava. Budući da ograničavanjem
cena neminovno dolazi do nestašica, država bi taj problem mogla da reši subvencionisanjem proizvođača
za iznos razlike u ceni, što predstavlja ogroman izdatak i pretvara problem kontrole cena u problem javne
potrošnje. Interesantna je i studija slučaja kontrole cena energenata u Mongoliji, od decembra 2020. pa
do marta 2021. U tom periodu je cena uglja snižena za 75% kao mera podrške najugroženijim
domaćinstvima u vremenu restrikcija kretanja zbog epidemije korona virusa. Ova mera jeste donela
kratkotrajni pad inflacije, ali je s druge strane kreirala efekat niske baze za sledeću godinu, kada su se cene
vratile na tržišni nivo i inflacija ponovo pojavila. Mongolija je sprovodila i ranije kontrolu cena, u periodu
od 2012. do 2016. radi suzbijanja inflatornih pritisaka, ali su se ove mere odrazile u vidu značajnih
makroekonomskih troškova i neravnoteža. Naime, da bi se obezbedila nesmetana proizvodnja po niskim
(kontrolisanim) cenama, država je u tom periodu omogućila proizvođačima jeftine kredite u iznosu od
5,3% BDP-a. Usledio je rapidan rast kredita (za 60% na godišnjem nivou) i tražnja za uvoznom robom zbog
čega je nacionalna valuta deprecirala za 79% u periodu između 2013. i 2016. godine, a devizne rezerve
smanjene sa 4,1 milijardi dolara u 2012. na 1,3 milijardi u 2016. godini. Inflacija je spala sa 15% u 2012. na
8% sredinom 2013., da bi u 2014. ponovo dostigla vrh od 15% kao reakcija na ogroman rast tražnje.

Dakle, kontrola cena može biti primenjena uz ogroman oprez i radi sprečavanja kratkotrajnih cenovnih
fluktuacija. Imajući u vidu da inflacija najviše pogađa siromašna domaćinstva, Svetska banka predlaže
alternativnu meru – njihovo direktno subvencionisanje u vidu keš transfera, budući da kontrola cena
obuhvata neselektivno celokupno stanovništvo, pa i ono najbogatije, i u tom smislu je u pitanju regresivna
mera. Međutim, iako politički nepopularne i ekonomski bolne, najdelotvornije mere su ipak one koje se
odnose na monetarnu i fiskalnu sferu i baziraju se na restrikcijama tražnje u svakom obliku. Za sada vodeće
centralne banke sa oklevanjem sprovode monetarno stezanje – kao što je rečeno, Fed je podigao
referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena na 1%, a ECB (gde je inflacija u maju 2022. iznosila 8,1%)
planira prvo povećanje u poslednjih 11 godina u julu i to za 25 baznih poena (sa sadašnjih -0,50 na -0,25%).

15
https://jacobin.com/2022/02/price-controls-supply-chain-economic-policy-free-market-inflation
16
https://www.amazon.com/Drastic-Measures-Controls-Economic-Twentieth/dp/052124496X
17
https://documents.worldbank.org/en/publication/documents-
reports/documentdetail/099305005242213626/idu07fa7a81307124043c40a3bf0615115439fa4
Ipak, na osnovu američkog iskustva iz sedamdesetih godina, jedino precizne fiskalne i monetarne mere
mogu doneti trajne rezultate u suzbijanju inflacije, pa makar one vodile i kroz recesivnu epizodu.