LMD#62 Small

Ko upravlja internetom: geopolitička borba oko 5g mreže strana 2
Zašto se
Kina i Indija
sukobljavaju
na krovu sveta
strana 10
broj 62 Nedeljnik o k t o b a r 2020.
llbelorusija
Pobuna protiv
Lukašenkovog
reizbora
Nakon što je pokret na ulicama zapretio
da sruši predsednika Belorusije, on je
odlučio da ispuni zahteve Moskve za
ustavnim reformama
strana 4
llKAD STRAH RODI MRŽNJU

Amerika
zahvaćena
ludilom
Trampova nominacija nove sutkinje
u Vrhovni sud SAD podelila je
javnost te zemlje, tim dublje što bi ona
mogla da odigra odlučujuću ulogu u
slučaju žalbe na rezultate predsedničkih
izbora. Nijedna od dve strane ne deluje
spremna da prizna poraz
strana 6
llporaz eva moralesa

Bolivija, hronika
medijskog fijaska
Bolivijci će 18. oktobra birati
predsednika. Nakon dva odlaganja,
glasanje organizuje vlast uspostavljena
svrgavanjem Eva Moralesa pre godinu
dana
strana 8
Mesec ČITANJA
Velika
edicija
ZORAN SVILAR – „Nesmotrenost“
Lažna nezavisnost
„Najbolji glumci“
PIŠE SERŽ ALIMI
n
o k lo
elje p
e ned
Bela kuća, petak, 4. septembar 2020. godine. vom koja nije ni u kakvoj vezi sa svrhom ove sni“ svoj stav o Bliskom istoku: „Dajemo sve od sebe S ledeć
Scena traje manje od jednog minuta (1). ceremonije (običan privredni sporazum između da se pridržavamo deklaracija Evropske unije. S tim u BATA
STOJKOVIĆ
Donald Tramp sedi za ogromnim stolom Beograda i Prištine). On baca pogled na dokument vidu, vodimo računa i o našim interesima.“
kojim dominiraju pozlata i telefoni. Pored se koji treba da potpiše, a zatim se okreće prema Lakše reći nego učiniti. Vučić, kao srpski nacio-
nalaze dva mala, čista stola – na prvi pogled svojim savetnicima, zabrinutog izraza lica. Već je nalista koji potiče sa krajnje desnice, ne boluje od
liče na đačke klupe. Za jednim je predsednik kasno: Benjamin Netanjahu, po svoj prilici bolje nostalgije za Jugoslavijom (2). U to se vreme, među-
Srbije Aleksandar Vučić; za drugim, kosovski obavešten od njega, prilazi mu i čestita… tim, Josip Broz Tito visoko kotirao na međunarod-
premijer Avdulah Hoti. Tramp ulogu miro- U odgovor na ovu poslasticu za Trampa i noj sceni. Što se tiče Kosova, ukoliko je i uspelo da
tvorca shvata na posve sirov način. Vidno je njegovo evangelističko biračko telo posvećeno definitivno prekine odnos potčinjenosti spram
obuzet oduševljenjem, budući da je upravo kolonizaciji Palestine, Vučić momentalno žanje Srbije, postalo je kolonija Sjedinjenih Država. To
primorao dve nekada zaraćene države na dogo- ukore Evropske unije, budući da se Beograd našao je, zapravo, uobičajena dilema u koju nacionali-
vor, i to u regionu u kom je do tog trenutka na pozicijama suprotstavljenim njenoj zvaničnoj sti zapadaju: raskidajući odnos s narodima koji su
glavnu reč vodila Evropska unija. U ovom politici na Bliskom istoku, uprkos tome što Srbija im geografski i kulturno bliski, oni osvajaju „neza-
svom puču uživa utoliko više – do te mere da već godinama preklinje da se pridruži Uniji. Jedan visnost“ čija cena često ume da bude podređivanje
sebe smatra dostojnim Nobelove nagrade za evropski zvaničnik, Karl Bilt, ide toliko daleko da dalekim i oholim silama. Primorani su da umilo-
mir – budući da je pre nešto više od dvadeset javno ismeva izbezumljeni pogled srbijanskog stive jedne ili druge. Čim izađu iz svojih državica,
godina administracija demokrata, predvo- predsednika u trenutku Trampove „izraelske“ autokrate postaju vazali.
đena Vilijamom (Bilom) Klintonom, bila ta objave. Palestinski ambasador u Beogradu izražava
koja je bombardovala bivšu Jugoslaviju. ljutnju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih
PREVOD: Matija Medenica
poslova prenosi još jednu fotografiju sastanka u
Tramp, potom, niotkuda izjavljuje: „Srbija radi Vašingtonu, na kojoj Vučić ne deluje ništa bolje: (1) „Serbian president Vucic asked about moving embassy in
na tome da tokom meseca otvori komercijalnu kancela- dok sedi ispred svog imperijalnog američkog Israel to Jerusalem“, Euronews, 7. septembar 2020. (uz snimak
riju u Jerusalimu i da sledećeg jula tamo preseli i svoju kolege, predsednik Srbije izgleda kao neki tupan s lica mesta).
ambasadu.“ Zasednut za svojim malenim stolom, kog je direktor škole pozvao u svoju kancelariju. (2) Vidi: Jean-Arnault Dérens i Laurent Geslin, „L’autocrate serbe
Nedeljnik
que Bruxelles dorlote“, Le Monde diplomatique, mart 2020.
predsednik Vučić kao da je iznenađen ovom naja- Zbog toga je prinuđen da tri dana kasnije „razja-
2 le monde diplomatique Nedeljnik
llKO UPRAVLJA INTERNET TEHNOLOGIJAMA?
Geopolitička bitka oko 5G mreže

Uoči lansiranja pete generacije mobilne telefonije – 5G – pokrenula se lavina pitanja o njenim ekološkim i zdravstvenim uticajima i, što je još važnije, o tehnološkom razvoju
koji se oteo kontroli. Međutim, „velika igra” 5G mreže odigrava se i na geopolitičkoj sceni, uz zvuke sve žešćeg sukoba između Sjedinjenih Država i Kine
PIŠE EVGENI MOROZOV
U vreme dok je 1994. godine „Huavej“ sklopljeno u Kini.“ Sudbina „Huaveja“ njihov zahtev. Još jedan razlog za zabri- konkurentnosti – kako bi se pozabavila kve poslovne veze sa „Huavejom“. Kine-
i dalje bio tek mali dobavljač telefon- ukazuje na to da bi nova era mogla da nutost predstavlja ubrzanje „civilno- geo-ekonomskim kontekstom. ske kompanije kotirane na američkim
skih centrala, njegov osnivač Žen započne pod sloganom: „Dizajnirano u vojne fuzije“, napora u pravcu podma- Nemačka, jedina velika evropska berzama dužne su da objave svoje račune
Džengfej održao je sastanak s tada- Kini, sklopljeno u Vijetnamu.“ zivanja odnosa između tehnološkog zemlja koja i dalje nije objavila svoj i prijave svaki kontakt s pekinškom
šnjim kineskim predsednikom Đang Budu li i druge kineske kompanije sektora i vojske, inspirisanog američkim plan za 5G mrežu, obavezala se na to da vladom. Ofanzivu Vašingtona moguće je
Ceminom. Nekadašnji vojni inženjer sledile ovaj primer, američka domina- primerom (3). „Huavej“, sa svoje strane, odluku donese na jesen 2020. godine. objasniti sabiranjem nekoliko ekonom-
koji se okrenuo potrošačkim elek- cija globalnom privredom mogla bi kategorički negira optužbe za špijunažu, Politička klasa podeljena je po tom pita- skih i geopolitičkih faktora.
tronskim uređajima, zaigrao je na biti ozbiljno narušena. Iako su u prošlo- ističući da kineska vlada ne bi rizikovala nju, do te mere da unutrašnji sukobi Na geopolitičkom nivou, otkrića
patriotsku kartu: „Telekomunikacije su sti privrede zemalja čvrsto usidrenih u da uništi svoj međunarodni ugled. drmaju čak i stranku Angele Merkel. Edvarda Snoudena iz 2013. godine o
pitanje nacionalne bezbednosti. Nacija sferi američkog uticaja svedočile veli- Kao i obično, navodi Trampove admi- Američke diplomate u Berlinu nikada ne aktivnostima Američke agencije za
koja nema svoju opremu na ovom polju, kim probojima – Nemačka, Japan, azij- nistracije zasnivaju se na malo ili nimalo propuštaju priliku da podsete svoje sago- nacionalnu bezbednost (NSA), daju
kao da nema vojsku (1).“ Ovo mudro ski „tigrovi“ – taj proces je manje-više dokaza. To ih, doduše, nije sprečilo u vornike koliko bi snishodljivost prema nam zanimljiv signal u kom pravcu da
pravilo s vremenom su usvojile i bio pod kontrolom Vašingtona. Ameri- pokušaju da okupe nekoliko prijateljskih „Huaveju“ mogla da ih košta. gledamo, na šta nas podseća i Jun Ven.
druge zemlje, sa Sjedinjenim Drža- kanci su početak 21. veka dočekali zemalja za svoj krstaški pohod, uključu- NSA je 2010. godine, u okviru opera-
vama na čelu. Ironija istorije je to što besni, svedočeći kako se Kina sopstve- jući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Dužnička diplomatija cije pod kodnim imenom „Shotgiant“,
danas upravo one „Huavej“ i njegovo nim snagama podiže prema vrhu i sledi Italiju i mnoge zemlje Istočne Evrope, hakovala servere „Huaveja“ sa dvostru-
držanje 5G tehnologije vide kao pret- sopstvene geopolitičke ciljeve, dok oni „podstaknute“ da isključe „Huavej“ iz Prema legendi koju Tramp ispreda, kim ciljem: da pronađe tragove mogućih
nju svojoj nacionalnoj bezbednosti. sami kao da su zadremali za volanom. svojih 5G projekata – što je ozbiljan eufe- šendženska kompanija predstavlja oliče- veza te kompanije sa kineskom vojskom
U tom pogledu, ulozi trenutne mizam, imajući u vidu snažne ekonom- nje kineskog „doslušničkog komunizma“, – ulov izgleda bije bio dobar, s obzirom
Ova kompanija, koja se nalazi u rasprave o 5G mreži daleko prevazilaze ske i diplomatske pritiske koje je Stejt ali fenomen „Huavej“ poziva i na druga na to da nijedan dokument nije prosle-
vlasništvu zaposlenih, ističe se po neti- pitanje kineske dominacije nad ovim department vršio kroz svoje ambasade. čitanja. Jedno od najuverljivijih je ono đen medijima – i identifikuje sigurno-
pičnom sistemu rotacionog upravlja- standardom telefonije. Od tehnologije Isti scenario primenjen je i na drugim koje predlaže ekonomista Jun Ven (4). sne nedostatke u njihovoj opremi kako
nja, preziru prema javnim tenderima – 5G se očekuje da omogući veće brzine kontinentima. Iza hvalisanja, ljubavi prema maoistič- bi američkim obaveštajnim službama
koje je Žen smatrao „pohlepnim“ – kultu povezivanja na većem broju uređaja koji Nakon intenzivnog lobiranja držav- kim aforizmima i nacionalističkih sklo- omogućila špijuniranje nekih država
maoističkih vrednosti i privrženosti su i sami povezani sa serverima i među- nog sekretara Majkla Pompea, čilean- nosti, čini se da je trenutni predsednik koje su klijenti „Huaveja“, poput Irana
ideji da će nacionalne inovacije razbiti sobno, dok procese obrade podataka ska vlada bila je primorana da povuče kompanije, Žen Džengfej, dobro upućen i Pakistana. U dokumentima koje je
kinesku zavisnost od „imperijalističkih“ približavaju svom izvoru, odnosno kraj- „Huavej“ iz svog projekta prekooke- u suptilnosti geopolitike. „Huavej“ je Snouden obelodanio, NSA ne krije svoje
stranih kompanija. Grupa sada upravlja njem korisniku. Međutim, usled pompe anskog podmorskog kabla. U Indiji, u pod njegovim rukovodstvom usposta- namere: „Većina naših meta komunicira
mrežama u 170 zemalja i zapošljava više koja ovu mrežu prati gube se iz vida kojoj je „Huavej“ veoma prisutan, premi- vio prisustvo u izazovnim regionima pomoću uređaja koje je proizveo ’Huavej’.
od 194.000 ljudi. Od 2009. godine jedan mnoge prepreke koje stoje na putu njene jer Narendra Modi dvoumi se oko anga- – na kineskom selu tokom 1990-ih, a Želimo da budemo sigurni da smo upoznati
je od ključnih igrača u razvoju 5G mreže, industrijske primene. Za većinu kori- žovanja kineskog proizvođača opreme, potom u nekim zemljama Juga sa oskud- s tim proizvodima kako bismo njima mogli
kako u industriji, tako i u raznim među- snika uticaj 5G mreže biće ograničen na u znak odmazde nad Pekingom nakon nim izgledima za pravljenje profita – i da upravljamo i sebi omogućimo pristup tim
narodnim telima za standardizaciju. povećanje brzine preuzimanja podataka nasilnih pograničnih sukoba. Iako i dalje postao mostobran za nalet na perspek- linijama.“ U februaru 2019. godine, Guo
U leto 2020. godine „Huavej“ je prete- i, eventualno, dugo najavljivani prodor nije najavljena zvanična zabrana, Nju tivnija tržišta. Kako je Kina pustila pipke Ping, rotirajući predsednik „Huaveja“,
kao „Samsung“ i postao vodeći svetski Interneta stvari. Delhi navodno razmatra angažman naci- po Africi i Latinskoj Americi, „Huavej“ i izneo je ovaj prilično razuman komen-
proizvođač pametnih telefona. Njegova onalne kompanije „Rilajans industris“. njegov sunarodnik ZTE pridružili su se tar: „[Huavej] je trn u oku Vašingtonu, jer mu
podružnica „HajSilikon“, koja se smatra Vojska povezanih tostera Ujedinjeno Kraljevstvo, iako done- pokretu za izgradnju njihovih mreža, onemogućava da špijunira koga poželi.“
jednom od najinovativnijih kineskih kle utrnulo u ovo doba Bregzita, u julu indirektno profitirajući od zajmova I zaista, ukoliko bi „Huavej“ pobedio
kompanija, dizajnirala je Kirin čip koji Naravno, nadogradnja mreža i uređaja je zadalo veliki udarac „Huaveju“, zahte- Pekinga lokalnim samoupravama za u 5G trci, američka nadmoć na obave-
pokreće neke od najnaprednijih aplika- iziskuje ogromna ulaganja, a bitka vajući od mobilnih operatera da do potrebe finansiranja velikih infrastruk- štajnom polju bila bi ozbiljno ugrožena,
cija za veštačku inteligenciju na tržištu. za osvajanje tržišta u punom je jeku. 2027. godine iz svojih mreža uklone svu turnih projekata. makar i samo zbog toga što bi ova kine-
Ovaj izuzetan uspeh može se deli- Ipak, „Huavej“ i 5G samo su vrh lede- njihovu postojeću opremu. Ova odluka Jun Ven smatra da, u slučaju „Huaveja“, ska firma verovatno bila manje spremna
mično objasniti nepokolebljivom posve- nog brega. U pozadini stoji daleko veća iznenadila je mnoge, s obzirom na to ova dužnička diplomatija ima i pozi- na neformalnu saradnju s američkim
ćenošću istraživanju i razvoju, za koje privredna i geopolitička konfrontacija da je ta zemlja ključan faktor u evrop- tivne efekte. Ne samo da su prihodi koje agencijama od, na primer, njihovih
ova kompanija izdvaja preko 10% svoje u kojoj Kinezi pokušavaju da steknu skoj strategiji grupe, a sam London služi grupa generiše u zemljama Juga rela- evropskih konkurenata.
godišnje dobiti, što je 2019. iznosilo prednost nad Amerikancima. Ameri- kao njeno regionalno sedište. Pored toga, tivno skromni u poređenju sa drugim Na ekonomskom nivou, pored fizičke
preko 15 milijardi dolara – uz očekiva- kanci su se uznemirili zbog 5G mreže „Huavej“ je 2010. godine, u saradnji sa tržištima, već se i njen angažman u tim infrastrukture koju 5G zahteva, neop-
nih 20 milijardi dolara 2020. godine – što jer sami nemaju koga da pošalju na taj britanskim obaveštajnim službama, oblastima donekle vodi duhom „treće- hodno je sagledati i mrežu prava inte-
je više i od „Epla“ i od „Majkrosofta“. Pore- front. Evropa je kudikamo mirnija jer se u Ujedinjenom Kraljevstvu otvorio i svetaškog internacionalizma“, dragog lektualne svojine koju ona podrazu-
đenja radi, 2018. godine čitav nemački u njoj nalaze dva proizvođača opreme – Centar za procenu sajber bezbednosti Mao Cedungu, te je doveo i do obučava- meva. Prvo i najvažnije, 5G je stan-
automobilski sektor uložio je oko 30 „Nokija“ i „Erikson“. (HCSEC) kako bi analizirao i ispravio nja značajnog broja kvalifikovanih inže- dard. Svaka mreža ili uređaj koji name-
milijardi dolara u istraživanje i razvoj. Ofanziva Vašingtona protiv kineske bezbednosne propuste identifikovane njera i tehničara na lokalu. ravaju da ga koriste moraju da ispune
Osim ovih brojeva, „Huavej“ visoko visoke tehnologije pogađa širok spek- u svojim mrežama. Ovi dobri odnosi, Sjedinjene Države su za „Huavej“ tehničke specifikacije, što nužno podra-
drži barjak za celo kinesko društvo kao tar kompanija, od državnog proizvođača ipak, nisu predstavljali dovoljno bitan oduvek bile visokorizično područje, zumeva upotrebu patentiranih tehno-
redak primer kompanije koja je počela opreme ZTE (takođe veoma aktivnog na faktor usled zastrašivanja iz Vašingtona i mnogo pre nego što su Tramp pa čak i logija. Savremeni pametni telefon sa
na dnu lanca, sa rudimentarnim i ultra- polju 5G mreže) do „ViČeta“, „TikToka“ i kritika iz redova Konzervativne stranke, Barak Obama stupili na mesto predsed- vaj-faj mrežom, dodirnim ekranom,
standardizovanim proizvodima, a mnogih drugih manje poznatih predu- koja je formirala antikinesku parlamen- nika. Kineski OEM je 2003. godine postao procesorom itd. zaštićen je s najma-
sada drži lekcije „Eplu“ i „Samsungu“. zeća. „Huavej“ je, ipak, nesumnjivo tarnu grupu – što je, kako se čini, posled- predmet tužbe „Ciska“, njegovog tada nje 250.000 patenata (ovaj broj iz 2015.
Njegova putanja ilustruje velike aspi- glavna meta, jer u očima Bele kuće otelo- nji modni krik. glavnog američkog konkurenta, zbog danas je verovatno veći). Prema proceni
racije vlade u pogledu tehnološkog vljuje suštinu beskrupulozne Kine, čije Evropska unija, sa svoje strane, nije povrede patenta. Nakon ovog problema iz 2013. godine, od toga 130.000 pate-
sektora. Kina je dugo bila ograničena na zločine SAD i dalje osuđuju i sankcio- uspela da definiše zajedničku politiku uslediće i mnogi drugi. „Huaveju“ je prvo nata potpada pod „standardne osnovne
ulogu montažnog pogona za inostrane nišu – u Hongkongu, Sinkjangu, Južnom u vezi sa 5G mrežom, uglavnom zato zabranjeno da učestvuje u vlasništvu i patente“ (SOP), odnosno one koji
proizvode, na šta na ponižavajući način kineskom moru (2) itd., do te mere da što se tom pitanju pristupilo iz perspek- kontrolom nad kapitalom američkih omogućavaju usaglašenost sa tehničkim
podseća ispis na poleđini svih „Eplo- Donald Tramp ovu kompaniju naziva tive nacionalne bezbednosti, oblasti u kompanija, a sada bi mogao da izgubi standardom kakav je 5G.
vih“ uređaja: „Dizajnirano u Kaliforniji, jednim od svojih omiljenih nadimaka: kojoj države članice imaju suvereni- sposobnost da servisira sopstvene kupce Na planu mobilnih tehnologija, broj
„Spajvej“ („the Spyway“ je igra reči koja tet. Pametnije bi bilo pristupiti iz ugla i lansira nove proizvode u Sjedinjenim i geografska distribucija SOP nosilaca
u bukvalnom prevodu znači „špijunski industrijske politike i međunarodnih Državama. Od samog početka ista optu- razvili su se na štetu Amerike i Zapadne
I m p r e s u m put“ – prim. prev.). odnosa. Tako bi mogao da se stvori jedan žba vrti se kao na pokvarenoj ploči: Evrope, a u korist azijskih zemalja (5).
Iz perspektive Ovalne sobe, „Huavej“ evropski 5G gigant, naslednik „Nokije“ „Huavej“ tesno sarađuje s kineskom Ko drži patent ubira tantijeme. Tako,
je simbol svih onih niskih udaraca koji se i „Eriksona“, koji bi se izdašno subven- vojskom. Otkriće Wall Street Journal-a na primer, američka kompanija „Kval-
pogrešno tumače kao zasluženi poslovni cionisao u misiji da odgovori na napore (27. oktobar) iz 2011. godine da je ova kom“, veliki pobednik 2G trke i nosilac
uspeh. Oni krše prava intelektualne „Huaveja“ u oblasti istraživanja i razvoja. kompanija trgovala s Iranom, uprkos nekoliko drugih važnih standarda, dve
svojine, tiranski se ophode prema part- Nema velikih izgleda da se stvari kreću američkim sankcijama protiv te zemlje, trećine prihoda ostvaruje iz Kine, uglav-
nerima i koriste izdašnu državnu pomoć u tom pravcu, pa i uprkos tome što je dodatno je otežalo slučaj. „Huavej“ je nom od „Huaveja“. Samo „Huavej“ je od
LE MONDE DIPLOMATIQUE, izdanje na srpskom jeziku
da bi obarali cene i slamali konkuren- Evropska komisija pod pritiskom Fran- 2013. godine najavio povlačenje iz Sjedi- 2001. godine potrošio više od šest mili-
Izdavač SA Le Monde diplomatique, 1, avenue Stephen ciju. Izgrađujući telekomunikacione cuza i Nemaca nedavno pokazala želju njenih Država, a njegovo trenutno prisu- jardi dolara na autorske honorare, od
Pichon Direktor redakcije Serge Halimi mreže u zemljama Juga, zarobljavaju ih u da digne ruke od svoje omiljene teme – stvo u Vašingtonu svodi se na vojsku čega je 80% otišlo američkim kompani-
odnosu duboke zavisnosti, i na taj način lobista. jama. Ovi nesrazmerni iznosi konačno
SRPSKO IZDANJE učestvuju u pekinškoj „dužničkoj diplo- Razumno je postaviti pitanje zbog su naterali Peking da reaguje. Nakon
Izdavač NIP Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43 matiji“, primenjenoj kroz projekat novih Izuzetan uspeh „Huaveja“ čega se američka kampanja protiv što je 2015. „Kvalkomu“ izrekao kaznu
Direktor i glavni urednik Veljko Lalić
puteva svile. Što je još opasnije, „Huavej“ „Huaveja“ tek nedavno intenzivirala, od 975 miliona dolara zbog zloupotrebe
Odgovorni urednik Marko Prelević
Direktor marketinga Jelena Jevtić marketing@nedeljnik.rs
svoje proizvode navodno oprema back- može se delimično imajući u vidu da su prvi rafali razme- dominantne pozicije, Peking je uspeo
Pretplata Anđela Marić pretplata@nedeljnik.rs door-ovima kako bi kineskom režimu objasniti nepokolebljivom njeni pre sedamnaest gdina. Krajem da tri godine kasnije blokira pokušaj
Telefon 381/11/770-81-64 omogućio širenje nadzornih aktivnosti. 2018. godine, američka vlada naredila je holandske kompanije NXP da ga preu-
Najmaštovitiji među klevetnicima tvrde posvećenošću istraživanju hapšenje Ženove ćerke, Meng Vandžou, zme, pozivajući se na to da bi se tim
REDAKCIJA LMD NA SRPSKOM da će ova grupa uskoro moći da naše i razvoju, za koje ova finansijske direktorke kompanije potezom dodatno smanjio manevarski
Glavni i odgovorni urednik Ivica Mladenović frižidere i tostere povezane u 5G mrežu „Huavej“, tokom presedanja u Kanadi. prostor kineskih kompanija.
Izvršni urednici Filip Balunović, Dušanka Milosavljević
okrene protiv nas. kompanija izdvaja preko Vašington se od tada posvetio rušenju
„Mi smo u ratu“
i Vuk Vuković Urednik likovnih priloga Zoran Svilar
U prilog ovim kritikama često se ove grupe putem sve oštrijih sankcija.
Menadžer izdanja Marko Prelević
navodi Nacionalni obaveštajni zakon
10% svoje godišnje dobiti, Tramp je od zvaničnog državnog penzi-
što je 2019. iznosilo preko
Lektura i korektura Sanja Savić Štampa Rotografika
Art-direktor Miloš Sinđelić, Makista Design donet 2017. godine u Pekingu, koji od onog fonda zatražio da ne ulaže u kine- U međuvremenu, stvari su se prome-
kompanija (i građana) zahteva saradnju ske kompanije. Federalni dobavljači sada nile. „Huavej“ je sada jedan od najvećih
Copyright Nedeljnik,
po odobrenju SA Le Monde diplomatique sa vlastima u pružanju informacija na
15 milijardi dolara moraju da pruže dokaz da nemaju nika- nosilaca SOP-ova vezanih za 5G. To ih ne
oktobar 2020. le monde diplomatique 3
Kurs inovacije Ofanziva Vašingtona protiv kineske visoke tehnologije

koji predvodi Kina pogađa širok spektar kompanija, od državnog
proizvođača opreme ZTE (takođe veoma aktivnog
na polju 5G mreže) do „ViČeta“, „TikToka“ i mnogih
Patenti povezani sa 5G drugih manje poznatih preduzeća. „Huavej“ je, ipak,
do 1. januara 2020. Huawei
Lenovo BlackBerry nesumnjivo glavna meta, jer u očima Bele kuće
otelovljuje suštinu beskrupulozne Kine
1 000
CATT
500 MediaTek
Oppo Vivo
100 Asus
ITRI
HTC
Unisoc FG Innovation
Procenat registrovanih
ZTE Kina patenata po zemlji porekla
5G 4G
Južna Koreja
Nokia
Sjedinjene Države 25
SK Telecom 34
Samsung Japan
ETRI
Motorola
Tajvan
Ericsson 21,5
KT
Apple
Qualcomm Kanada
24,5
100 %
Evropska
17
Wilus unija
NEC
Sharp Intel Ostalo 17
13
LG
Fujitsu InterDigital
1. Inovacije su 13 13
NTT Docomo
ovde okupljene po
Panasonic 8
Sony grupama koje pokrivaju 8
FANNY PRIVAT Izvor: IPlytics, 2020. isti tehnološki sadržaj
sprečava da ostanu veoma kritični spram đača poluprovodnika, mnogi članovi Sve dok je postojala nada da će se kine- vaju da zauzdaju njegov napredak u 5G nija je, predvidevši oštrije kazne, zapo-
globalnog sistema intelektualne svojine Reganove administracije i industrijalci sko-američki trgovinski sporazum potpi- tehnologiji. čela da gomila zalihe akcija, koje mogu
– Guo je pozvao na reviziju pravila mislili su da im se steže omča oko vrata. san prošlog januara primeniti u potpu- Čas američke ofanzive nastupio je i u trajati od deset meseci do dve godine
ovog „međunarodnog kluba“ na praved- Jedan izvršni direktor iz te industrije na nosti, tabor „mirotvoraca“, kom pripada pogledu industrijske politike. Kongre- – neki delovi će do tada, međutim, biti
niji i obostrano koristan način, upore- sledeći je način sumirao opšti osećaj: i ministar finansija Stiven Mnučin, uspe- smeni su doneli odluku da izdvoje sred- zastareli. Takođe u tašni čuva svežanj
divši tantijeme sa „pravom prvenstva koje „Mi smo u ratu s Japanom – ne u bici koja vao je da ublaži Navarovu i Lajticerovu stva za izgradnju mreža otvorene arhi- ugovora za 5G mreže.
su nametnuli drumski razbojnici“. „Suštin- se vodi oružjem i mecima, već u privred- antikinesku žestinu. S pogoršanjem tekture koje bi u nekom trenutku mogle Konačno, svestan da njegovi uređaji
ska“ priroda patenata na koje ova grupa nom ratu u kom kao municija služe tehno- geopolitičke situacije i krizom kovida- da zamene „Huavej“ i njegove konku- uskoro više neće imati pristup ažuri-
polaže prava svakako je upitna. Kako je logija, produktivnost i kvalitet.“ (Los Ange- 19 – pa i Trampovim prebacivanjem rente. Istovremeno, budžet namenjen ranjima Android sistema, „Huavej“ je
jedan analitičar istakao, kada bi pametni les Times, 30. novembar 1987). Neko- odgovornosti na Kinu – ova perspektiva američkim proizvođačima polupro- odlučio da razvije sopstveni operativni
telefoni bili avion, patenti „Nokije“ i liko godina pre toga, trgovinske sank- gubi na snazi. Dakle, „Huavej“ će vero- vodnika je prema uredbi „Čipovi za sistem: Harmony OS.
„Eriksona“ pokrivali bi motor i naviga- cije koje je podstakla Bela kuća uspele su vatno ostati moneta za potkusurivanje u Ameriku“, o kojoj se trenutno raspra- Kakva god bila neposredna sudbina
cioni sistem, dok bi „Huavejevi“ patenti da spreče „Tošibu“, još jednog japanskog potkusurivanju do kog nikada neće doći. vlja u Kongresu, povećan na 10 milijardi „Huaveja“, Peking, Moskva i drugi centri
štitili samo sedišta i kolica za posluže- mastodonta, da prodaje svoje računare U međuvremenu, osvete se množe. dolara. Čini se da je Vašington shvatio da poruku su primili jasno i glasno: tehno-
nje… Pa ipak, bez obzira na realnu moć na američkom tržištu. Pompeo je u avgustu prošle godine naja- ovo razdoblje geopolitičkih tenzija nije loški suverenitet je imperativ. Kina je to
njegovih patenata, „Huavej“ je uspeo da „Mi smo u ratu“: ovaj se slogan, vio jačanje programa Čista mreža (Clean idealno vreme za slabljenje sopstvenih razumela mnogo pre Trampove objave
se izvuče iz situacije zavisnosti. zapravo, nije promenio. Američko-japan- Network), čiji je cilj čišćenje interneta od nosilaca digitalnih promena. Silicijum- rata, što je samo pojačalo osećaj hitnosti.
Težnja Kine da postane ona koja ski trgovinski sukob rešen je mirnim „štetnog uticaja“ Komunističke partije ska dolina ovo obilato koristi: Tramp je Zvuči paradoksalno, ali Vašington je
drugima iznajmljuje patente (pre nego putem – po cenu japanskog rasta; mnogi Kine. Nekoliko dana kasnije, Vašing- upravo na savet šefa „Fejsbuka“ odlučio bio taj koji je gurnuo Peking da u praksi
da ih iznajmljuje od drugih) ekonom- su u Kini želeli da veruju da će se pono- ton je „Huaveju“ oduzeo svaku moguć- da napadne aplikaciju „TikTok“. sprovede jednu od mnogih Ženovih
ski je smislena. Tako je, na primer, uspela viti ista situacija i da će se na kraju doći nost korišćenja tehnologija koje uklju- Kada se sve sabere i oduzme, reakcija maksima: „Bez [tehnološke] nezavisno-
da premosti ogroman jaz između sebe do trajnog sporazuma uz određene čuju američke kompanije, što predsta- Pekinga nije bila toliko agresivna. Mora sti nema ni nacionalne nezavisnosti.“
i Sjedinjenih Država u pogledu neto ustupke. Ipak, takav ishod sve je manje vlja ozbiljnu prepreku održanju proi- se reći da Kina nije čekala američku Ironija je u tome što je američka bitka
prikupljenih tantijema: dok su 1998. izgledan. Trampova administracija je zvodnje ove kompanije. Uprkos kolosal- navalu da bi ojačala svoj tehnološki protiv „Huaveja“ dovela do tehnološki
godine američke kompanije dobile 26,8 po ovom pitanju podeljena u tri tabora. nim iznosima uloženim u istraživanje i suverenitet pomoću milijardi dolara naprednije i nezavisnije Kine – Kine koja
puta više tantijema od svojih kineskih Prvi čini sam predsednik. Sve ukazuje razvoj, bataljonima inženjera i apologiji javnog novca, pa i uprkos tome što je je u potpunosti eliminisala američke
kolega, do 2019. taj odnos iznosio je na to da su njegovi napadi na „Huavej“ internih inovacija, postoje komponente zdravstvena kriza u međuvremenu dobavljače iz svojih lanaca snabdevanja.
svega 1,7 (6). Logično, Peking ima i sve i druge deo šire strategije za osiguranje koje „Huavej“ ne može sam da proizvede monopolizovala neke od ovih sredstava
veću težinu u globalnim telima za stan- trgovinske prednosti nad Pekingom. U niti nabavi u Kini. (tu se posebno ističe kašnjenje s lansi- EVGENI MOROZOV je osnivač i urednik portala The
Syllabus (https://the-syllabus.com). Autor je dela Pour
dardizaciju (7). Međunarodnu elektro- suštini, ako je cilj zaista bio da se spreči To je slučaj s ultramodernim Kirin ranjem 5G mreže). U maju, neposredno tout résoudre cliquez ici. L’aberration du solutionnisme
tehničku komisiju (IEC) i Međunarodnu kineska hegemonija nad 5G mrežom, čipovima, koji su dizajnirani u Kini, nakon što je Trampova administracija technologique, FYP Éditions, Limož, 2014.
uniju za telekomunikacije (ITU) vode državno preduzeće ZTE predstavljalo ali se izrađuju u inostranstvu. Oni su najavila nova ograničenja za „Huavej“ PREVOD: Matija Medenica
Kinezi, dok se trogodišnji mandat prvog bi mnogo bolju metu od „Huaveja“ – a presudni za funkcionalnosti zasno- i njegove dobavljače, Si Đinping pred-
kineskog predsednika Međunarodne ono se zasada izvlači samo s novčanom vane na veštačkoj inteligenciji. Kina je stavio je plan od 1,4 biliona dolara kako (1) Citirano u: YunWen, The Huawei Model. The Rise
of China’s Technology Giant, University of Illinois
organizacije za standardizaciju (ISO) kaznom od milijardu dolara. „Huavej“ tokom trke sa Silicijumskom dolinom, bi se do 2025. godine osigurala liderska Press, Šampanj (Ilinois), u pripremi za novembar
završio 2018. godine. Trampu služi kao poluga u trgovinskim koja traje poslednjih petnaestak godina, pozicija Kine u nekoliko ključnih tehno- 2020. I naredni citati rukovodilaca „Huaveja“
Kina se u Ujedinjenim nacijama pregovorima – i kao slogan predsed- postigla značajan napredak na ovom logija. Dva najpopularnija izraza u Kini potiču iz ovog rada.
(UN) pokazala vrlo aktivnom u defini- ničke kampanje. polju, do tačke da je uspostavila jasnu danas su „deamerikanizacija“ – lanaca (2) Vidi: „Chine-États-Unis, le choc du XXIe siècle“,
sanju standarda vezanih za tehnologije Drugi tabor su „jastrebovi“, predvo- dominaciju nad određenim tehnologi- snabdevanja i tehnološke infrastrukture Manière de voir, br. 170, april–maj 2020.
prepoznavanja lica. Unutar ISO-a bila đeni Piterom Navarom, savetnikom jama, poput onih za prepoznavanje lica. – i „ekonomija sa dvosmernog saobra- (3) Up. Linda Weiss, America Inc.? Innovation and
Enterprise in the National Security State, Cornell
je posebno zainteresovana za povezane predsednika za trgovinu, i Robertom Međutim, glavna snaga Kine do sada je ćaja“ – novi politički pravac koji foku- University Press, Itaka, 2014.
gradove, omiljeni teren „Alibabe“, zbog Lajticerom, američkim trgovinskim bila sposobnost prikupljanja ogromnih siranje na domaće tržište povezuje sa (4) Yun Wen, op. cit.
čega je Japan iskazao zabrinutost (8). predstavnikom. Zaustavljanje kineskog količina podataka za potrebe hranjenja razvojem naprednih tehnologija koje se (5) Dieter Ernst, „China’s standard-essential patents
Konačno, kroz svoj ambiciozni program uspona za njih predstavlja vitalni impe- i obuke algoritama mašinskog učenja mogu izvoziti. challenge: From latecomer to (almost) equal
China Standards 2035, pokrenut s veli- rativ, pa ne bi oklevali da udare još jače – kolekcija koju su napravili njeni digi- Iako rasprava o predstojećoj prodaji player?“, Centre for International Governance
Innovation, jul 2017, Voterlu (Kanada), www.
kom pompom 2020. godine, Kina name- po „Huaveju“ nego što je to bio slučaj do talni giganti, ujedno omogućena eksplo- „TikTokovih“ operacija na američkom cigionline.org
rava da poboljša saradnju između tehno- sada. Oni stoje iza svih predloga prošire- atacijom jeftine studentske radne snage. tlu još traje, Peking je proširio listu (6) Gregory Shaffer i Henry Gao, „A new Chinese
loških kompanija i vladinih agencija nja spektra kineskih kompanija pogođe- Ovaj model dizajniran je za nekadašnji tehnologija čiji izvoz namerava da stavi economic order?“, Journal of International
kako bi podstakla razvoj međunarodnih nih sankcijama. Konačno, tu je i tabor svet, svet u kom je Kina mogla da računa pod kontrolu, uključujući tu i algoritme Economic Law, Oksford, u pripremi.
standarda koji idu naruku njenim inte- vojnoindustrijskog kompleksa, koji više na neprekidne isporuke opreme visokih za preporuku sadržaja, prepoznavanje (7) John Seaman, China and the New Geopolitics of
Technical Standardization, Institut français des
resima. voli da se predstavlja kao pristalica mira performansi proizvedene na Tajvanu ili govora i mnoge druge primene veštačke relations internationales, Pariz, januar 2020.
Šta Sjedinjene Države zauzvrat čine? – i to s dobrim razlogom: Kina je unosno u Sjedinjenim Državama. Danas pore- inteligencije. Kao odgovor na američki (8) „Japan grows wary of China’s smart-city global
Neki posmatrači povlače paralelu tržište. „Huavej“ je samo 2019. godine od mećaj ovih lanaca snabdevanja preti program „Čista mreža“, Kina je nedavno standards“, Nikkei Asian Review, Tokio, 11. avgust
između današnje antikineske kampanje američkih proizvođača kupio elektron- čitavom projektu kineske veštačke inte- najavila pokretanje sopstvene međuna- 2020.
i 1980-ih, kada je Vašington pokušavao sku opremu u vrednosti od 19 milijardi ligencije (9). Moguće je da objavom rata rodne mreže, Global Data Security Initi- (9) Up. Paul Triolo i Kevin Allison, „The geopolitics
da ukroti japanske industrijske gigante. dolara. Sprečavanje domaćih proizvo- „Huaveju“ Amerikanci takođe pokuša- ative, koja se zalaže protiv američkog of semiconductors“, Eurasia Group, Njujork,
septembar 2020. i Dieter Ernst, „Competing in
Kada je „Fudžicu“ 1986. godine objavio đača da posluju s Kinom ravno je favo- vaju da ga spreče da preko svoje podru- nadzora i špijunaže. artificial intelligence chips: China’s challenge amid
nameru da kupi „Ferčajld semikondak- rizovanju sopstvenih stranih konkure- žnice „HajSilikon“ dođe do sopstvenih „Huavej“ se zasada drži. Odmah nakon technology war“, www.cigionline.org
tor“, legendarnog američkog proizvo- nata. poluprovodnika, isto kao što pokuša- što je Meng Vandžou uhapšena, kompa-
Jedini prihvaćeni simbol jedinstva i otpora protiv

predsednika na skupovima je belo-crveno-bela zastava
– zastava prve Beloruske Narodne Republike iz 1918.
godine, koja je vraćena na snagu nakon proglašenja
nezavisnosti 1991. Svi drugi barjaci posmatraju
se s podozrenjem jer mogu uneti podele: retke
zastave Evropske unije bile su brzo uklonjene, a na
demonstracijama ne mogu se čuti nikakvi slogani
protiv Rusije
sto biračkih mesta (četvrtina ukupnih koju je od nje uvozio po niskoj ceni, rafi-
glasova), nudi drukčiju sliku u odnosu nira i izvozi po cenama svetskog trži-
na prenaduvano dopisno glasanje i opštu šta, dok je istovremeno snabdevala Belo-
izlaznost i tvrdi da rezultat iznosi 45% za rusiju zemnim gasom po pristupačnoj
Tihanovsku i 43% za Lukašenka (4). tarifi.
Objavljivane su i druge procene i sve Međutim, kriza iz 2008. godine i pad
one navode rezultate koji su daleko cena nafte i gasa, koji je automatski
tešnji od onog koji je objavila Centralna doveo do pada stope subvencija, presu-
izborna komisija. „Da, za njega sam šili su ovaj izvor mane. Dok je ova zemlja
glasao u prošlosti, ali to više nije bilo tokom decenije koja je prethodila krizi
moguće“, objašnjava Viktor P., nastavnik beležila prosečni rast od 7,2% godi-
francuskog u jednoj gomeljskoj školi, šnje, od berzanskog kraha njen bruto
star pedesetak godina. „Nemoguće je reći domaći proizvod (BDP) rastao je samo
išta protiv vlasti bez straha od problema na 1,6% po godini. Demonstracije iz 2017.
radnom mestu, a to guši; ja ne odbacujem godine protiv poreza na nezaposlenost
sve što je on uradio, ali država se promenila, – oko 460 rubalja (225 evra) za osobe
a on je ostao isti.“ Kao strogi otac koji je koje duže od šest meseci nemaju prija-
MAKSIM SARIŠO – slike iz serije „Pobuna u Belorusiji“ (SARICHAU.COM) tokom iznenadnih poseta fabrikama ili vljen posao – u retrospektivi izgledale
llPOBUNA PROTIV LUKAŠENKOVOG REIZBORA poljoprivrednim kombinatima umeo su kao najava trenutne krize. Hapšenje
da otpusti i zameni ponekog nespo- kandidata tokom kampanje, raširenost
sobnog direktora ili previše opuštenog izborne krađe, kao i brojne slike ozle-
Urbana omladina u prvim

ministra koji vrti palčevima, Lukašenko đenih koje su osvanule na društvenim
je izgradio paternalistički imidž koji je mrežama nakon što je internet vraćen
dugo prijao beloruskom društvu. Na u pogon širom zemlje dopisani su na
kraju, međutim, ova retorika počela je spisak razloga za bes.
redovima beloruskog ustanka

da nervira ljude. Njegovi govori o tome Pobuna u ovom trenutku nije orga-
da jedna žena ne može da vodi državu ili nizovana oko konkretnog političkog ili
javne uvrede na račun drugih opozicio- ekonomskog programa. Demonstranti
nara tokom kampanje obili su mu se o i demonstrantkinje okupljeni su oko
Nakon što je pokret na ulicama zapretio da sruši predsednika Belorusije, on je odlučio da ispuni zahteve glavu i postali predmet sprdnje na prote- par jednostavnih zahteva – oslobađanje
stima. političkih zatvorenika, sazivanje novih
Moskve za ustavnim reformama. Nekoliko nedelja kasnije, učesnici antirežimskog pokreta, podržani od izbora – i jednog glavnog: Lukašenkov
predsednika Ukrajine, nadaju se da će njihova puka brojnost biti dovoljna da svrgne šefa države Od crvene i zelene odlazak sa vlasti.
ka crvenoj i beloj Sama Tihanovska retko se pojavljuje
na transparentima. Ona je iz Litvanije
PIŠE NAŠ SPECIJALNI DOPISNIK LOIK RAMIREZ Ekonomski problemi poslednjih sredinom avgusta kumovala osniva-
godina imaju veze sa rastom nezado- nju Koordinacionog saveta koji treba da
voljstva. Lukašenko koji je 1994. osigu- omogući dijalog sa zvaničnim Minskom
rao udobnu pobedu sa 80% glasova o prenošenju moći i sazivanju novih
Sredinom avgusta televizijski po sudovima. obrazovano“ i nadasve dolazi iz ruralnih zaustavio je masovne privatizacije koje izbora, ali to telo nije igralo značajnu
program bio je pun snimaka demon- Čak i ovde, u ovom malom mestu, krajeva (3). Nasuprot tome, pristalice su mnogima smetale. Povratak države ulogu u organizovanju demonstracija
stracija. „Ovo će se uskoro zavr- oseća se plahovitost vlasti. Kada padne opozicije najčešće su „mladi“, „zaposleni u privredu koji je pod njime pokrenut na terenu. Od sedam članova njego-
šiti“, kaže Stas L. (1), i ne gledajući noć, grupa policajaca počinje da patro- u privatnom sektoru“, „visokoobrazovani“ doveo je do određenog uspeha. Dok se u vog rukovodstva, među kojima je
u ekran. On i njegovi prijatelji, svi lira seoskim glavnim trgom, dok jedno i „žitelji i žiteljke velikih gradova“. Dakle, drugim bivšim sovjetskim republikama jedan štrajkački vođa, kao i kopredsed-
oko trideset godina stari, diskutuju vozilo stoji kao izvidnica na glav- radi se o generacijskoj, kao i o geograf- privreda gasila, a nejednakost skakala, nica jedne male hrišćanske tradiciona-
okupljeni oko flaše votke, leđima noj ulici. Ovo je sasvim neprimerena skoj razlici. Za Alekseja Džermana, Belorusija je od 1996. krenula da ponovo lističke partije koja zagovara ukidanje
okrenuti ka televizoru, u jednoj mobilizacija za ovo mestašce od oko provladinog politikologa, „predsedni- beleži ekonomski rast i uspela je da ruskog kao zvaničnog jezika, jedino je
kafani u Braginu, na jugu Beloru- tri hiljade stanovnika. Da li je to zbog kovo glasačko telo predstavljaju državni sačuva određene važne sektore, poput Svetlana Aksentijevič, dobitnica Nobe-
sije. Zemljom se već pet dana širi blizine granice sa Ukrajinom? Ili zbog aparat, javna služba i radnička klasa“. proizvodnje traktora i mašinskog alata. love nagrade za književnost, sredinom
neviđeno snažan talas demonstra- straha da će se demonstracije koje se Država je uspela da sačuva i poljopri- septembra mogla slobodno da se kreće u
cija. Ipak, Stas se vara oko toga kako odvijaju u Gomelju, glavnom gradu „Država se vredu, zahvaljujući značajnim javnim Belorusiji. Ostali su ili pobegli iz države
će se situacija razvijati: sredina je regiona udaljenom nekih stotinak kilo- promenila, ali on nije“ investicijama u poljoprivredne kombi- ili se nalaze iza rešetaka.
septembra, a pokret još uvek živi, metara, proširiti dovde? nate, koji su odgovorni za 80% ukupne Jedini prihvaćeni simbol jedinstva
naročito vikendima kada se na prote- Stas L., putar, ne pamti nijednog pred- U svakom slučaju deluje da je došlo poljoprivredne proizvodnje (čijih se pak i otpora protiv predsednika na skupo-
stima redovno okuplja više stotina sednika osim Lukašenka. „Glasao sam do pada podrške Lukašenku, uključu- 90% izvozi u Rusiju) (5). Tokom dvehi- vima je belo-crveno-bela zastava –
hiljada ljudi, kako u Minsku, tako i za Tihanovsku“, potvrđuje, „ali neću ići jući i predele koji su mu tradicionalno ljaditih godina, država je profitirala od zastava prve Beloruske Narodne Repu-
u drugim većim gradovima. da protestujem! Za nas, Beloruse, red je bili naklonjeni. Studija zasnovana na visoke cene energenata, jer je Moskva blike iz 1918. godine, koja je vraćena
najbitniji. Niko ne želi još jedan ’Majdan’.“ ručnom brojanju glasova na devet- Minsku dala dozvolu da sirovu naftu, na snagu nakon proglašenja nezavisno-
Reizbor Aleksandra Lukašenka na Mladić pod time podrazumeva ukrajin-
mesto predsednika 9. avgusta 2020. i ski ustanak koji je na zimu 2013–2014.
demonstracije koje su usledile posta- oborio Viktora Janukoviča i gurnuo
vile su Belorusiju u centar pažnje među- tu zemlju u građanski rat (2). Strašilo
narodnih medija. Predsednik je osvo- takvog scenarija koje vlada koristi hrani
jio svoj šesti mandat od 1994. godine se realnim strahom koji postoji među
sa 80,23% glasova dobijenih na izbo- stanovništvom. Stasovi prijatelji kreću
rima koje je snažno obeležila krađa. da otkrivaju za koga su glasali. Više njih
On je na taj način porazio svoju glavnu kaže da je izabralo Tihanovsku, ostali
protivnicu Svetlanu Tihanovsku, koja da su ubacili beli listić. „Ja sam glasao
je odmenila svog muža uhapšenog u za Lukašenka“, odgovara jedan od njih –
maju za „remećenje javnog reda“ i iza koje priznanje na koje ostali reaguju sa izne-
su se svrstale kampanje dvojice drugih nađenjem. „O? Glasao si za njega? – Da,
kandidata, Valerija Cepkala i Viktora naravno.“ Bez dalje reči, čaše se ispijaju
Babarike, oličene, redom, kroz suprugu i razgovor se vraća na druge, neobave-
Veroniku Cepkalo i direktorku kampa- zne teme.
nje Mariju Kolesnjikovu, nakon što je Prenaduvan izbornom krađom ili u
prethodni pobegao u Moskvu, a potonji realnosti sveden gotovo na nulu, kako
uhapšen. nerazumno smatraju određeni opozi-
cionari (oni koji su tokom kampanje
Strašilo Ukrajine tvrdili da Lukašenko neće preći 3%),
izborni rezultat dosadašnjeg šefa države
Od izbora večeri u glavnom gradu broj je koji nije lako rastumačiti. „Prema
protiču u ritmu sukoba pobunjene sociološkim istraživanjima on uživa podr-
omladine i snaga reda. Tri dana nije bilo šku oko 60% stanovništva. Nesumnjivo
interneta. Na hiljade hapšenja i brojna znatno manje u glavnom gradu, u kom je
svedočenja o prebijanjima u policijskim oduvek postojalo čvrsto jezgro opozicije“,
stanicama služe kao dokaz da je javnost objašnjava Bruno Drveski, istoričar i
odbacila predsednika, koji nikada do predavač na Nacionalnom institutu
sada nije morao u ovolikoj meri da se za istočne jezike i civilizacije (Inalco).
oslanja na sredstva zastrašivanja. Nakon Prema rečima istraživača Stivena Vajta
predsedničkih izbora 2010. godine, više i istraživačice Elene Korosteleve, Luka-
stotina ljudi je uhapšeno, a opozicija je u šenkovo glasačko telo uglavnom je
narednim mesecima tiho obezglavljena „starije od 60 godina, u proseku veoma slabo
llPOBUNA PROTIV LUKAŠENKOVOG REIZBORA (2)
Pod budnim okom Moskve

PIŠE ELEN RIŠAR
„Ovo je demokratska, a ne geopoli- rano vezana za Lukašenka. Isključivši naglašava ulogu tampon-zone koju
tička revolucija.“ Ovim rečima, izgo- mogućnost da Organizacija za evropsku Minsk igra. Tim snažnije što je glavni
vorenim prilikom video-konferen- bezbednost i razvoj (OEBS) vrši funkciju grad Rusije udaljen samo petsto kilome-
cije sa poslanicima u Evropskom posmatrača na ponovljenim izborima tara od granice sa Belorusijom. Dvadeset
parlamentu, 25. avgusta ove godine, (što je bio francuski predlog), zvanična i sedmog avgusta, u razgovoru emitova-
Svetlana Tihanovska, koja tvrdi da je Moskva izvršila je pritisak na beloruskog nom na ruskom javnom servisu Rosija
na skorašnjim predsedničkim izbo- predsednika da pokrene proces ustavnih 24, Putin je potvrdio da će njegove snage
rima u Belorusiji pobedila dosada- reformi, u nadi da će on dovesti do pojave intervenisati „ukoliko se situacija otrgne
šnjeg predsednika Aleksandra Luka- potencijalnog pretendenta koji bi odgo- kontroli i ekstremistički elementi (...) pređu
šenka – prema zvaničnim podacima varao njenim interesima pre nego što određene granice: paljenje vozila, kuća,
on je reizabran sa 80% glasova – želela novi izbori budu održani. banaka, okupiranje javnih institucija“, pozi-
je da pošalje poruku kako Briselu, Moskva se zasada zadovoljava akumu- vajući se na čitav niz sporazuma, uklju-
tako i Moskvi. Shvatite: Belorusija liranjem kratkoročnih pogodnosti koje čujući onaj o zajedničkoj bezbedno-
nije Ukrajina. Zemlja regiona u kojoj može da izvuče iz Lukašenkovog slablje- sti. Mogućnost usmerene intervencije
sti 1991. Svi drugi barjaci posmatraju se vali nameru da „modernizuju“ državu je koktel pobuna, brutalne represije i nja. Nakon posete ruskog premijera u slučaju pretnje po „stabilnost“ prvi put
s podozrenjem jer mogu uneti podele: (9). Javni sektor – javna uprava i predu- stranog mešanja – kako ruskog, tako Minsku, beloruski predsednik otišao je je pomenuta 2010. godine. Ovaj neodre-
retke zastave Evropske unije bile su zeća u većinski državnom vlasništvu i zapadnjačkog – doveo do izbijanja u Soči, 14. septembra. Tamošnji prego- đeni termin ostavlja Moskvi puno mane-
brzo uklonjene, a na demonstracijama – upošljava preko 40% zaposlenih građanskog rata 2014. godine i anek- vori bili su veoma osetljivi: od ukrajin- varskog prostora, a ona je u Ukrajini
ne mogu se čuti nikakvi slogani protiv u zemlji. Preduzeća u kojima država sije Krima od strane Rusije. ske krize 2014. godine, Minsk je potajno jasno pokazala – kao i druge sile – da će
Rusije. kontroliše više od 50% kapitala pred- krenuo da razvija svoju vojnu doktrinu, bez oklevanja kršiti međunarodno pravo
Kako bi diskreditovao pokret i privu- stavljaju oko 30% godišnje proizvodnje A ovaj region dobro pamti. Dve hiljade u više navrata istupajući ka Zapadu, kako ukoliko proceni da su njeni temeljni
kao Moskvu sebi u pomoć, Luka- i isto toliko ukupnih radnih mesta (10). osamnaeste godine, nenasilna revolucija bi predupredio eventualno destabilišuće interesi ugroženi.
šenko uporno ponavlja da su crveno- Jedan sektor, ipak, deluje kao primorala je jermenskog predsednika da rusko mešanje po modelu Donjeckog Još jedan izvor neizvesnosti predsta-
belu zastavu koristili beloruski nacio- centralno pitanje sukoba: informaci- podnese ostavku. Ona je otvorila novi basena. Evropska unija je, stoga, 2016. vljaju poteškoće sa kojima se suočava
nalisti koji su sarađivali sa nacistima one tehnologije. On se javlja početkom put za Moskvu: ruska vlada prvo je tiho godine povukla skoro sve sankcije protiv opozicija. Dok je Pačinjan jermenskoj
nakon 1941. godine. U stvarnosti, pak, dvehiljaditih. IT sektor „uspeo je da obez- i lukavo posmatrala talas narodnog besa Belorusije i ponovo pokrenula program revoluciji dao lik – a Moskvi sagovornika
njih nikad nije bilo više od šačice i oni bedi značajne poreske olakšice, što je done- koji je odneo Serža Sargsjana – gotovo pomoći (3). Štaviše, Lukašenko je u febru- – beloruski ustanak nije izrodio lidera.
za sobom nisu ostavili nikakvu poli- kle u suprotnosti sa dominantnim mode- svaki peti stanovnik države izašao je aru ove godine ugostio američkog držav- Moskva je sumnjičava prema Koordina-
tičku tradiciju. To je značajan kontrast lom ’tržišnog socijalizma’“, podseća istra- tada na ulicu, a država je bila pogođena nog sekretara Majkla Pompea, što je prvi cionom savetu, za koji nije izvesno hoće
u odnosu na druge delove nekadašnjeg živačica Julija Šukan na svom Fejsbuk gotovo potpunom blokadom privrede – put da se tako nešto dogodilo otkako je li preživeti obračun sa vlastima. Traženi
Ruskog carstva – baltičke zemlje, Ukra- profilu. Ona ističe da „deluje kao da je ovo da bi potom u Jermeniju odaslala dele- 1994. godine došao na vlast. u Belorusiji, šestoro od njegovih sedmoro
jinu, Poljsku – u kojima su se naciona- odstupanje države od dominantnog modela, gaciju poslanika sa ciljem da glavnog Ova neverstva naposletku su izner- članova nalazi se ili iza rešetaka, ili su u
listički pokreti od XIX veka širili kroz koji je dugo godina omogućavao režimu da opozicionara propita o tome šta su mu virala Moskvu. Rusija sada želi „više izgnanstvu u Litvaniji, Ukrajini i Polj-
političke partije, škole, univerzitete i predupredi bilo kakav napad pokrenut ili namere pre nego što on bude postavljen muzike za isto para“, dok njena privreda skoj, trima državama neprijateljski
kulturne centre i podržavali oružanu finansiran od privatnog sektora, bilo veoma na mesto premijera (1). Nikol Pašinjan trpi zbog zapadnjačkih sankcija i pada nastrojenim prema Rusiji. S druge strane,
borbu protiv Rusije, potom i SSSR-a, loš potez“. Ljudmila V., koja radi u kompa- koji je u prošlosti, kao poslanik opozicije, cene barela sirove nafte. Ruske subven- tokom predizborne kampanje među
sarađujući, ponekad, sa nacistima (6). niji za proizvodnju mobilnih i kompju- iznosio javne kritike na račun Evroazij- cije za belorusku privredu istopile su se, samim opozicionarima javila su se nesla-
Ništa slično nije se dogodilo u Belorusiji, terskih aplikacija u Minsku, govori o ske ekonomske unije, tada se potrudio da i pale sa 17% 2013. godine, na sadašnjih ganja oko bezbednosnih pitanja. Viktor
koja je ostala poznata po svom sovjet- aktivnostima u začetku pokreta, koje uveri zvaničnu Moskvu u svoju želju da 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP) (4). Babarika, direktor banke čiji je većin-
skom partizanskom pokretu aktivnom su uključivale i rukovodstvo: „Otkako očuva glavne ekonomske i vojne spora- Dve hiljade devetnaeste Moskva je, ski vlasnik ruski gigant Gazprombank
iza nemačkog istočnog fronta (7). U tom su izbili protesti, zaposleni imaju pravo da zume između ove dve države. prvi put, odbila da refinansira beloruski koji se predstavlja kao kandidat najbli-
kontekstu, crveno-bela zastava ne ozna- izostaju ili da rade od kuće tokom demon- Od svog začetka, beloruski ustanak u dug. Iste godine, izmena ruskih poreskih skiji Kremlju, izjavio je da „[želi] da Beloru-
čava toliko jačanje nacionalizma koliko stracija; takođe, naša kompanija javno je nekoliko aspekata podseća na onaj koji je zakona u vezi sa energentima ukinula sija jednog dana postane neutralna zemlja“.
otpor prema predsedniku koji je na refe- rekla da će plaćati kazne svojih zaposlenih pre dve godine potresao Jermeniju. Kao i je povlašćene cene nafte za Minsk, što je Takva perspektiva snažno smeta zvanič-
rendumu iz 1996. godine vratio sovjet- ukoliko oni budu uhapšeni na neprijavlje- u slučaju njihovih jermenskih prethod- gubitak procenjen na između 300 i 400 noj Moskvi, koja između Rusije i NATO-a
ske boje zastave, crvenu i zelenu. nim protestima.“ nika, glavni cilj beloruskih demonstra- miliona dolara godišnje. Iza kulisa Među- želi da ima štit, a ne Švajcarsku. Po pita-
Kada su oko 11. avgusta izbili masovni S druge strane, mukotrpna mobili- nata i demonstrantkinja je svrgavanje narodnog ekonomskog foruma u Sankt nju ove strateške opcije Tihanovska, a ni
štrajkovi u jezgru beloruske industrije zacija pristalica vlasti bila je velikim šefa države, a ne promena geopolitičke Petersburgu, u oktobru 2019. godine, drugi opozicionari zasada se ne izjašnja-
– u fabrici automobila MAZ; BelAZ-u, delom omogućena korišćenjem držav- orijentacije zemlje. Iako relativno govo- rusko ministarstvo finansija odbilo je da vaju. Ipak, saterana u ćošak, opozicija
preduzeću za proizvodnju teretnih nih resursa (autobusa koji su dovozili reći malobrojniji u odnosu na jermen- taj gubitak nadoknadi u izostanku usva- ima opciju da se približi Evropi. Nakon
vozila i opreme za zemljane radove; ljude, helikoptera sa kojih je puštena ske, beloruski protesti koji su već popri- janja „seta mera za našu buduću integra- skidanja blokade sa ruske pomoći, bivši
MZKT-u, proizvođaču teških teretnih zastava). Hiperpredsednički režim, koji mili istorijski neviđene razmere, održali ciju kroz sporazum o uniji“. Moskva suštin- ministar Pavel Latučko, koji je danas član
kamiona; (sva tri u vlasništvu države) nikad nije stao iza jasne ideologije, ne su svoju miroljubivost, uprkos brutalnoj ski uslovljava svoju pomoć konkretnim vođstva Koordinacionog saveta, zahte-
– Lukašenko je osetio da se njegov može da računa na borbenu bazu koja represiji. Oni takođe pažljivo izbegavaju pomacima na polju projekta stvaranja vao je pomoć od Evropske unije u iznosu
režim klima. Pobuna se, međutim, nije bi ga branila. Međutim, Lukašenko, koji da budu dovedeni u vezu sa Evropom. konfederacije sa zajedničkom fiskalnom „od tri do četiri milijarde dolara“ – što bi bilo
proširila po drugim radnim mestima. uživa nepokolebanu odanost vojske i Koordinacioni savet, koji je Tihanovska politikom, valutom i političkim insti- barem dva puta više od ruske pomoći –
Sedamnaestog avgusta ujutro, pokušaj policije, još uvek drži uzde vlasti. To ne osnovala 19. avgusta odbio je novčanu tucijama koji od 1999. godine tapka u pod uslovom da dođe do prelaska vlasti
obustave rada u fabrici Atlant u Minsku znači da se on istovremeno ne suočava pomoć Evropske komisije. EK je obećala mestu. Vođstva obeju država trude se u ruke sadašnje opozicije. Istog dana
završio se neuspehom. „Ko radi ovde?“ sa ogromnom krizom legitimiteta. Poziv da će mu ustupiti deo razvojnih sredstava da ne otkriju previše detalja o pregovo- Evropska komisija zvanično je odbila
pitala je jedna starija žena koja se pridru- na ustavne reforme koje bi proširile namenjenih Belorusiji kako bi pružila rima koji se oko ovih stvari vode. Nakon da prepozna Lukašenka kao legitimnog
žila grupi od tridesetak ljudi okuplje- ovlašćenja vlade i parlamenta nauštrb podršku „žrtvama represije“, „nezavisnim susreta od 14. septembra ove godine, predsednika, što je stav koji je zauzeo i
nih ispred glavnog ulaza u zgradu kako predsednika, a koje Lukašenko redovno medijima“ i „civilnom društvu“. Vladimir Putin obećao je zvaničnom zvanični Vašington.
bi podržali mobilizaciju. Jedan jedini predlaže kao uvod u održavanje novih Prve reakcije dveju najvećih evrop- Minsku kredit od 1,5 milijardi dolara, Pozicija u kojoj se Kremlj nalazi nije
prisutni podigao je ruku. Ostali su veći- izbora 2022. godine, podelio je opozi- skih sila, Francuske i Nemačke, iznena- istovremeno negirajući da je zahtevao onoliko udobna koliko se ponekad tvrdi.
nom bili studenti ili penzioneri i slični ciju i možda će mu kupiti vremena. Radi đuju po svojoj suzdržanosti, naročito političke protivusluge. U to nam je teško Budući da gaji sumnje prema podelje-
anonimusi koji su došli da iskažu soli- li se o triku uz pomoć kog on treba da u poređenju sa načinom na koji su one da poverujemo... noj opoziciji neizvesne lojalnosti, on
darnost. „Ja sam sasvim sigurno jedini“, ostane na vlasti ili o izlaznoj strategiji reagovale na neke druge skorašnje krize. Međutim, brojni parametri ukazuju na je primoran da se osloni na oslabljeni
objasnio je radnik, „moje kolege se plaše i koja može dovesti do temeljne političke Emanuel Makron, koji je od leta 2019. mogućnost da će predsednik mirno sići režim. Putin procenjuje koliki je poten-
niko nam ne pomaže.“ promene? Izlaz iz krize zavisiće delom godine uključen u „konstruktivni dijalog“ s vlasti. Na prvom mestu, bezbednosni cijal za razvoj političke krize na svojoj
od sposobnosti ustanka da se odupre sa Moskvom (2), nije prepoznao Tihanov- značaj koji Belorusija ima za Rusiju. Ona granici koja bi se u istoj meri razlikovala
Odanost vojske i policije represiji, potkupljivanju i podelama. sku kao legitimnu predsednicu u izgnan- se nalazi licem u lice sa Organizacijom i od ukrajinskog i od jermenskog prese-
stvu – što je učinio u slučaju venecuelan- Severnoatlantskog sporazuma (NATO) dana. Iako je integracija sa Belorusijom
Prema predsedničkom dekretu br. LOIK RAMIREZ je novinar.
skog opozicionara Huana Gvaida. Berlin i i, usled toga, ostaje ključna karika ruske još uvek dugoročni cilj Rusije, primorati
PREVOD: Pavle Ilić
29, ratifikovanom 1999. godine, većina Pariz u Moskvi vide medijatora. Evropska odbrambene strategije. Moskva, koja je Lukašenka da to učini danas značilo bi
ljudi zapošljava se preko ugovora na (1) Ime je izmenjeno. ministarstva spoljnih poslova dogovo- 1992. potpisala sporazum o zajednič- rizikovati da se narod Belorusije otuđi...
određeno vreme (UOV) u trajanju od (2) Čitati: Loran Želan i Sebastjen Gober, „Veillée rila su se o minimalnom obuhvatu sank- koj bezbednosti, nakon ulaska Poljske, i osnaži antiruski sentiment koji zasada
jedne do pet godina. To je bila liberalna d’armes au Donbass“, Le Monde diplomatique, cija usmerenih protiv četrdesetak lično- a potom i baltičkih zemalja u alijansu, nije prisutan u ustanku. Dakle, ova „revo-
reforma koja je oslabila retke borbene decembar 2014. sti direktno odgovornih za represiju, što te postavljanja američkog antiraket- lucija“ nosi rizik da ne bude više samo
(3) Cf. Stiven Vajt i Elena Korosteleva,
sindikate u zemlji. Studija 1,6 mili- Postcommunist Belarus, Rowman and Littlefield
je daleko od arsenala korišćenog nakon nog štita u Poljskoj i Rumuniji, sklo- demokratska, već i geopolitička.
ona ugovora koju je 2018. godine spro- Publishers, Lanam (SAD), 2005. kontroverznih izbora 2010. godine. pila je više vojnih sporazuma sa zvanič-
vela Federacija beloruskih sindikata (4) „Predsednik na papiru“ (na ruskom), Novaïa Stupanje na snagu ovog paketa sankcija nim Minskom. Ove dve zemlje, koje su PREVOD: Pavle Ilić
utvrdila je da 30% zaposlenih radi na Gazeta, Moskva, 13. avgust 2020, na osnovu dodatno je odloženo kiparskim vetom. uspostavile blisku vojnu saradnju, orga- (1) Le Monde, 7. maj 2018.
osnovu jednogodišnjih UOV (8). Strah rezultata dobijenih preko onlajn platforme Zubr. Ipak, trovanje ruskog opozicionara Alek- nizuju zajedničke vojne vežbe velikog (2) Čitati: Žan de Glinijasti, „Un tournant dans la
od otkaza uvećan je nakon hapše- (5) Ronon Ervue, Le Goût des tyrans. Une
ethnographie politique du quotidien en
seja Navaljnog, koji je prebačen u Berlin obuhvata, od kojih su poslednje, Zapad, diplomatie française?“, Le Monde diplomatique,
nja nekoliko štrajkačkih vođa i stapa Biélorussie, Le Bord de l’eau, Lormon, 2020. gde su mu otkriveni tragovi vojnog nerv- održane 2017. godine. Pored toga u Belo- decembar 2019.
se sa strahom zaposlenih u državnom (6) Cf. Martin Din, Collaboration in the Holocaust: nog otrova, moglo bi naterati nemačku rusiji se nalaze dve ruske vojne baze, a (3) Čitati: Julija Šukan, „Minsk se rebiffe contre le
grand frère russe“, Le Monde diplomatique, jun
sektoru da će u slučaju dolaska opozi- Crimes of the Local Police in Bielorussia and kancelarku, a potom i zvanični Pariz, da ona smeštena u Gancavičiju integrisana 2017.
cije na vlast doći do masovnih privati- Ukraine, 1941-44, St Martin’s Press, Njujork, 2000. se priklone ratobornijem stanovištu Polj- je u ruski sistem antiraketnog uzbunjiva- (4) Žak Minjan, „Using good times to build resilience“,
zacija koje bi dovele do gubitka radnih (7) Cf. Maša Cerović, Les Enfants de Staline, Seuil,
ske i baltičkih zemalja, koje su zabranile nja (5). Međunarodni monetarni fond, 6. novembar 2018,
Pariz, 2018.
mesta i gašenja fabrika, kao što Luka- (8) Tyt.by (novinski portal), Minsk, 6. jul 2018.
ulazak na svoju teritoriju za nekih tride- Širenje američkog vojnog prisustva u www.imf.org
šenko redovno rado podseća. Za vreme (9) Belrynok.by (ekonomski novinski portal), Minsk, setak osoba – uključujući Lukašenka – i Poljskoj – koja će primiti 1000 vojnika (5) Cf. Julija Šukan, „La Biélorussie après la crise
kampanje, njegovi protivnici, gospoda 29. jul 2020. prepoznale Tihanovsku kao pobednicu prekomandovanih iz Nemačke na posto- ukrainienne: une prudente neutralité entre la
Russie et l’Union européenne?“, Études de
Babarika, bivši bankar, i Cepkalo, direk- (10) Izvor: Belstat, 2020. izbora. jeći kontingent od 4500 vojnika stacio- l’Institut de recherche stratégique de l’École
tor jednog tehnološkog parka, nisu skri- Rusija zasada ne pokazuje da je prete- niranih po principu rotacije – dodatno militaire, br. 50, Pariz, 2017.
llKAD STRAH RODI MRŽNJU
Amerika zahvaćena ludilom

Trampova nominacija nove sutkinje u Vrhovni sud SAD podelila je javnost te zemlje, tim dublje što bi ona mogla da odigra odlučujuću
ulogu u slučaju žalbe na rezultate predsedničkih izbora koji će se održati 3. novembra. Nijedna od dve strane ne deluje spremna da prizna poraz
PIŠE TOMAS FRENK
Ove, najgore godine svačijeg života,

imao sam vrlo prijatno leto. Iz poro-
dičnih razloga, u julu sam se vratio
u kuću u predgrađu Kanzas Sitija
u kojoj sam odrastao. To je donekle
oronulo zdanje sa krovom od šindre,
smešteno u kraju punom ogrom-
nih zelenih travnjaka i impozantnih
kvazibaronskih vila.
Tih mesec dana proveo sam čitajući

romane o Drugom svetskom ratu, vršeći
sitne popravke u zapuštenom domaćin-
stvu, gledajući stare filmove, ispijajući
vina iz Misurija – često mi se dešavalo
da zaboravim da u spoljašnjem svetu
divljaju smrtonosna pandemija i potpuni
ekonomski kolaps. Svakog jutra, sunce bi
sijalo, cveće ispuštalo svoje miomirise, a
saobraćaja gotovo da nije bilo. Skočio bih
na svoj bicikl i provozao se tihim ulicama
verovatno najlepšeg grada u SAD, a kad
bih završio sa rekreacijom, izašao bih na
Tviter ili posegnuo za novinama koje je
dostavljač bacio pred prag, i onda...
Bam! Sve bi bilo tu, kao i prethod-
nog dana: panika, zbunjenost, optu-
žbe, napadi. Snimci ljudi kako u javno-
sti urlaju jedni na druge ili kako nose
vatreno oružje; vozača koji se kolima
zabijaju u grupe demonstranata; histe-
ričnih ljudi koji čitaju delove osnivačkih
dokumenata nacije u očajničkom poku-
šaju da ne izgube razum.
Svakog dana javljaju se novi simptomi
propasti i, nadasve, sve veći utisak da
nikome više nije jasno šta se kog đavola
dešava. ŽIM DIN – „Majmun, milicija, doktor, ratnik, ja“ (CENTAR POMPIDU, MNAM-CCI, ODRI LORANS)
Dve vesti iz dnevnih novina Kanzas Siti
star od 14. jula 2020: plafon; ljudi se plaše da uđu u avione; sti. Strah od nemira na ulicama. Strah od stike koju je na radost svojih čitalaca izveo
– U roštiljdžinicu blizu mog porodič- školovanje je isključivo onlajn; ljudi žive toga da će ljudi izgubiti posao ako nisu To što ga mrze ne Majkl Enton, bivši član Trampove admini-
nog doma ušla je mušterija sa drečavo scene iz košmarnih vesterna; Foks njuz dovoljno liberalni. Strah od ljudi koji čini Trampa dobrim stracije koji se 2016. godine proslavio tvrd-
crvenim kačketom na kome se nalazilo plaši vašeg ostarelog oca prizorima nasil- odbijaju da nose maske. Strah od samih njom da su tadašnji izbori bili ekvivalent
Trampovo ime, ali bez zaštitne maske. nih nemira, a jedini razlog iz kog njegov maski, koje se doživljavaju kao brnjice, predsednikom – pobuni putnika u otetom avionu.
Kada je dečko za kasom (čija plata, prema fiksni telefon uopšte više zvoni jeste da kao negacija sopstvene ličnosti propi- objektivno, on je užasan
navodima novina, iznosi 8,50 dolara po bi mu automatski glas pretio zatvorom sana od nekakvog dalekog tela za koje „Vrhovna kukavica“
satu), u skladu sa lokalnim propisima, ukoliko istog trena ne prebaci hiljade niko nikad nije čuo. – ali pomaže da se
čoveka zamolio da pokrije usta i nos, dolara na određeni bankovni račun. Budući da smo u izbornoj godini, oko njega okupe ljudi Epidemija kovida primorala je i republi-
dotični je, poput Klinta Istvuda u nekom glavni strah je političke prirode: da je kance i demokrate da otkažu uživo održa-
špageti vesternu, zadigao majicu kako bi Uragan straha sama američka demokratija bolesna ili koji pod uobičajenim vanje svojih konvencija, koje, pod uobiča-
pokazao da nosi pištolj. da je na pragu toga da se prelije u dikta- okolnostima ne bi hteli da jenim okolnostima, predstavljaju politički
– U glavnom članku na naslovnici Za to vreme više uragana je na putu da turu. U svakom slučaju, to je do sada vrhunac godine, i da ih odmene sa dva
tog dana stajalo je da se „koronavirus se sruči na Luizijanu, a u Kaliforniji gori postala dobro poznata parola: liberali imaju nikakvog posla sa teško gledljiva TV spektakla – u suštini,
nekontrolisano širi“ saveznom drža- toliko šumskih požara da je nebo postalo se njome međusobno plaše još otkako samoljubivom budalom po četiri večeri jeftino produciranih soli-
vom Kanzas. Do tog zaključka Star nije narandžasto. Svi su u depresiji. Stvari se je Tramp izabran (1). Slavni novinari i stičkih nastupa slavnih ličnosti iz redova
došao češljanjem izveštaja iz različitih raspadaju i nema nikoga ko bi mogao da superzvezde društvenih mreža već godi- njegove sorte obeju partija. Na izvestan način, ova dva
delova države, već letimičnim pogledom ih sastavi. Kada sam bio mlađi, delovalo je nama napadaju Trampa kao ruskog spektakla međusobno su se značajno
na nacionalnu epidemiološku mapu na kao da su vođe ove zemlje stručnjaci za to agenta i tumače svaku njegovu brljo- razlikovala – republikanci su urlali i
internetu. U suštini, centralno telo zadu- da ohrabre narod u teškim trenucima, ali tinu kao pokazatelj podmukle zavere Atlantik predstojeći izbori porede se sa režali, dok su demokrate stavile više nagla-
ženo za ažuriranje ove mape, prebacilo je tako nešto trenutnog stanara Bele kuće protiv demokratije. Poređenja njego- napadima od 11. septembra 2001. godine. ska na etničku raznolikost i moralnu
Kanzas iz crvene (loše) u tamnocrvenu nimalo ne zanima – za razliku od izbe- vog mandata sa „Votergejtom“ (afera sa Svi politički analitičari i analitičarke vide uzvišenost svojih vođa. Međutim, u najši-
kategoriju (veoma loše). I, izuzev neko- gavanja odgovornosti. Samoživ i nespo- prisluškivanjem političkih protivnika da nam se bliži katastrofa – da će Tramp rem smislu reči, obe ove kovid konven-
liko detalja sa lokala, to je bila cela vest. soban da kaže jednu jedinu reč istine, koja je dovela do toga da Ričard Nikson pokušati da negira rezultat – ali niko ne cije bile su veoma nalik jedna drugoj. Obe
Dva miliona stanovnika i stanovnica Donald Tramp reagovao je na agoniju podnese ostavku na mesto predsednika zna šta da radi po tom pitanju. Slična su bile revije paničenja čiji je cilj bio da
Kanzas Sitija i okoline dobilo je ovaj alar- svog naroda kao čovek koji gleda doku- SAD 1974. godine, prim. prev.) uobiča- upozorenja o neizbežnom političkom podstaknu gledaoce i gledateljke da pove-
mantni naslov jer je neko, negde, odlučio mentarac o tužnoj sudbini neke nepo- jena su još otkako je položio zakletvu (2). krahu – uključujući i jedno koje su napi- ruju u sve najgore o drugoj strani i da se
da ažurira zvanični veb-sajt. znate životinjske vrste na Nešenel džiogra- Jedan bivši direktor sa Volstrita prosla- sali vojni oficiri u penziji – pojavljuju se ponadaju da je povratak prijatnoj, priseb-
Ne tvrdim da je pravljenje vesti od fiku. vio se 2017. godine tako što je u javnosti svakim danom na društvenim mrežama. noj normalnosti moguć ukoliko odgova-
mape na internetu primer novinarske Najbolji siže našeg epistemološkog nabrojao mnoge sitne korake kojima nas Ono što ovaj trenutak čini kako fasci- rajući kandidat pobedi u novembru.
lenjosti; naprotiv, ono je veoma tipično izazova u doba koronavirusne bolesti debilni predsednik navodno vodi u auto- nantnim, tako i užasavajućim jeste to da Što se tiče demokrata, nije bilo teško
za današnje SAD. Regionalne novine nisu 2019 (kovid-19) koji sam do sad čuo dao ritarizam; naredne godine, akademska Trampove pristaše tvrde da se plaše iste obezbediti paničarski aspekt. Bilo je
u mogućnosti da češljaju izveštaje iz razli- je gradonačelnik Kanzas Sitija kada ga je knjiga dvojice harvardskih profesora pod stvari. Državni udar svakako se sprema, dovoljno da ponove ono što mejnstrim
čitih delova saveznih država u kojima Star upitao za komentar o odredu fede- naslovom Kako umiru demokratije zavr- tvrde oni, samo što ga pripremaju liberali mediji pričaju godinama: da je Donald
izlaze jer uglavnom više nemaju dovoljno ralnih agenata koji su navodno poslati u šila je na listi bestselera. Trenutni pred- iz medijske elite i vrha državne uprave. Tramp pretnja po kontinuitet naše vlasti;
reportera i reporterki koji bi takav posao njegov grad, ali od kojih nije bilo ni traga sednik, glasila je strašna priča medija u to Ironijom sudbine, desnica zasniva svoj da gaji simpatije prema mračnjacima; da
obavljali. ni glasa. On je rekao, „vidno frustriran“: vreme, ne poštuje norme niti tradiciju, ne strah od nadolazećeg levičarskog udara je pod njim nacija katastrofalno reago-
Kao i mnoge slične novinske agencije u „To se ne može potvrditi, jer se ništa ne može poštuje medije, ne poštuje diplomatski na... liberalnom kukumavčenju o desni- vala na pandemiju; da je očito nespo-
SAD, Kanzas Siti star godinama je menjao potvrditi.“ establišment i svrha mu je da radi ono što čarskom udaru! „Rašagejt“ istraga, kako soban; da je na brojne načine doveo do
vlasnike, sve vreme gubeći zaposlene. Pre Kada ništa ne može da se potvrdi, mu Vladimir Putin naredi. kažu desničari, zapravo je bila pokušaj gubitka poverenja u izborni proces.
nekoliko godina, prodata je i upečatljiva mašta preuzima kormilo. A u doba Liberali više ne pominju „Rašagejt“ državnog udara koji su sproveli „anti- Demokratama je ovo bilo naročito lako
zgrada njegove redakcije. Korporacija kovida zaista nije potrebno previše mašte (3) previše, ali za time nema ni potrebe. trampovski zaverenici u američkoj vladi jer su sve ove optužbe manje-više tačne.
koja ga je posedovala bankrotirala je u da bi naši strahovi podivljali. Amerikanci Pravilo kulture u doba kovida – da se sve i medijima“, prema navodima popularne Temi Dakvort, senatorka iz Ilinoisa i
februaru, a julu ga je otkupio jedan hedž i Amerikanke suočeni su, kako nam se mora navijati do maksimuma panike knjige objavljene 2019. godine. Dalje, svi članica Demokratske partije, nazvala je
fond (špekulativni investicioni fond, čini, sa smakom sveta, ili sa krajem našeg i hitnosti – pretvorilo je ove stare brige trenutni liberalni strahovi od trampi- Trampa „vrhovnom kukavicom“ koja
prim. prev.) iz Nju Džerzija. načina života, ili sa krajem nečega velikog u uragan straha koji deluje sve snažniji stičkog napada na demokratiju samo su je izdala američke vojnike jer nije bio
Tako izgleda situacija u SAD 2020. i važnog, nečega što ne možemo baš da kako se datum izbora približava. „Strahu- dokaz planova samih liberala da napadnu dovoljno ratoboran prema Rusiji. Pop
godine: niko više nije siguran ni u šta, a imenujemo, ali smo svejedno zbog toga jem da svedočimo kraju američke demo- demokratiju koja prosto voli Trampa – pevačica Bili Ajliš izjavila je da „Donald
smrt štampanih medija samo je početak jako uznemireni. kratije“ glasio je jedan skorašnji naslov lažni izgovor koji se gradi kako bi oprav- Tramp uništava našu zemlju i sve do
problema. Direktna interakcija sa drugim Dok pišem ove redove, državom tutnji u Njujork tajmsu. Esej koji upravo kruži dao kasniju akciju. Prema ovom argu- čega nam je stalo“. Endru Kuomo, guver-
ljudima postala je problem usled neviđe- barem tuce ovakvih kompleksa užasa. među mojim liberalnim prijateljima mentu, liberali objavljuju nagoveštaje ner savezne države Njujork, reprizirajući
nih karantinskih mera; javne institucije Strah od toga šta će temeljno republikan- naslovljen je sa „Ne znamo kako više da sopstvene zavere sada tako da „kada se ona svoju ulogu otelotvorenja kompetentne
su zatvorene, ili im je pristup drastično ski Vrhovni sud raditi. Strah od toga da će vas upozorimo. Amerika umire“ (2). U desi ne biste mislili da se radi o zaveri“ (4) – izvršne vlasti (5), nagovestio je da je sam
ograničen; stopa ubistava probila je panduri prebijati i ubijati bez odgovorno- glavnoj priči trenutnog broja časopisa ovo je primer genijalne mentalne gimna- trampizam neka vrsta virusa.
Bivši predsednik Barak Obama nastu- predstavlja po demokratske institucije, šenu nasledničku kosu, Ivanka je stala za neprijatelj njihovog neprijatelja. A „mi“
pio je trezveno i pedagoški u svom izlaga-
nju o opasnostima trampizma. Priznao je
na polju panike ostale su beznadežno
nadjačane. Republikanci su velemajstori
govornicu postavljenu na južnom trav-
njaku Bele kuće i povela nas u alterna-
oberučke prihvatamo njihovu mržnju.
Ja verujem da je, u poslednjih par Rezultat
da je očekivao da će ovaj televizijski mili-
jarder dorasti zadatku vrhovnog autori-
za plasiranje košmara „sveta koji se okre-
nuo naglavačke“ i zasvirali su na ovogo-
tivnu stvarnost u kojoj je Donald Tramp
– „predsednik naroda“, „junak američ-
godina, ovo glavni sukob za najveći deo
SAD. Ne „Rašagejt“. Ne predsednikovo koji neće biti
teta nakon što mu je Obama predao funk-
ciju. „Međutim, to se nikad nije dogodilo“,
dišnjoj atmosferi anksioznosti kao što
bi Vladimir Horovic zasvirao koncertni
kih radnika“, „glas zaboravljenih muška-
raca i žena ove zemlje“ – pozitivac, dok
gaženje normi ili neprimerena upotreba
vojne snage. Ne čak ni njegove nevero- prihvaćen
naglasio je bivši predsednik. Tramp „nije „Stenvej“. Dopustite ovim liberalima da su svi ostali u svetu medija i politike vatne brljotine u nošenju sa pandemijom
pokazao nikakvu volju da se potrudi. se vrate na vlast, upozorili su, i ne samo kreteni, lažovi, prevrtljivci. Rekla nam kovida, u kojoj je njegova nesposobnost PIŠE SERŽ ALIMI
Nije ga zanimalo da pronađe zajednički što ćete ugroziti demokratiju, već će doći je da predsednikovi unučići obožavaju izražena desetinama hiljada leševa.
jezik [...] niti da svoj predsednički mandat do kraha same civilizacije. Izbiće neredi, svog dedu. Da ga vole i „ćutljivi mašini- Ne, radi se o ovom specifičnom Radi li se isključivo o posledici zapa-
posmatra kao išta više od još jedne rija- kao što se desilo tokom nekoliko nasil- sti i metalci“ kojima suze naviru na oči klasnom sukobu: Tramp protiv prosve- ljive političke klime? U svakom slučaju,
liti emisije koju može da koristi da bi nih demonstracija ovog leta. Imovina kada ga vide. Da on „duboko saoseća sa tljenijih slojeva američkih vladara. gotovo niko više ne smatra da će obe
dobio toliko željenu pažnju“. Obama je u će biti uništavana. Spomenici će biti onima prema kojima se postupalo nepo- Gledali smo kako se oni ujedinjuju protiv strane prihvatiti rezultat predsednič-
nastavku na Trampa svalio odgovornost rušeni. Predgrađa će biti pravno ukinuta šteno“, naročito sa zatvorenicima. On njega uz vid višeklasne solidarnosti koju kih izbora. Šta god da se desi u utorak
za celokupan broj umrlih od kovida, kao (klasično rasističko strašilo). Takođe, ni će, rekla je, uraditi sve što može za proi- većina nas nije imala prilike da doživi 3. novembra ove godine, brojne de-
i za uništenje naše „ponosne reputacije o čemu od ovoga neće se pošteno izve- zvođače mleka u Viskonsinu. Samo nikada ranije. To što ga oni mrze ne čini mokrate pripisaće svoj eventualni po-
širom sveta“, šta god to bilo. U osvrtu na štavati, jer su svi mediji, kao i svi mogući zamislite kako se Tramp osećao kada je Trampa dobrim predsednikom – objek- raz Rusiji, ili Kini, ili, u razumnijoj vari-
javnu zabrinutost republikanaca u vezi stručnjaci temeljno hipnotisani zavija- morao da žrtvuje „najjaču, najinkluziv- tivno, on je užasan – ali pomaže da se oko janti, zabrani glasanja zatvorenicima
sa ispravnošću izbora, Obama je zasenio jućim zovom bezumnog, anarhističkog niju privredu koju su mnogi doživeli... i njega okupe ljudi koji pod uobičajenim koju određeni republikanski guver-
desničarske mentalne gimnastičare fanta- liberalizma. zatvori je da bi spasao američke živote“. okolnostima ne bi hteli da imaju ikakvog neri, poput floridanskog, sprovode i
stičnim trostrukim saltom: „Tako demo- – I reče Džejms Džordan (kongresmen Sam Donald Tramp potom je iskora- posla sa samoljubivom budalom njegove nad onima – često siromašnim, te pri-
kratija odumire“, naglasio je, „do trenutka iz države Ohajo): „Pogledajte šta se dešava čio na podijum i, nakon što je prihvatio sorte. padnicima crnačke ili hispanoame-
u kom više ne bude nikakve demokratije.“ u američkim gradovima“; „zločin, nasilje nominaciju svoje partije i uverio gleda- Prezir američke više klase jedina je ričke manjine, dakle, očekivanim gla-
Druga glavna tema konvencije ticala i vlast rulje“; „demokrate vam neće dati oce i gledateljke da je sposoban da oseća stvar koja je Trampu preostala. Njegova sačima Demokratske partije – koji su
se toga koliko nam je Džo Bajden veliki da idete na posao, ali će vam dopustiti da normalne ljudske emocije, izvrnuo ponosna zahuktana privreda sada je odavno odslužili svoje kazne (1). Što
prijatelj. Obama je svog bivšeg potpred- divljate po ulicama.“ manihejsku viziju Džoa Bajdena nagla- krntija koja se dimi nakon što je udarila se tiče Trampa, on je ubeđen: on ne
sednika nazvao „bratom“, dok ga je Berni – I rekoše Mark i Peti Mekloski (imućni vačke: „Amerika nije zemlja obavijena u drvo; hrabri, preduzetni građani kojima može izgubiti osim u slučaju prevare
Sanders opisao rečima „saosećajan, [...] supružnici iz Sent Luisa u Misuriju, koji mrakom; Amerika je baklja koja osve- je držao hvalospeve sada gledaju TV u („jedini način na koji će nas pobediti
iskren, [...] pošten“. O Bajdenovoj dugoj su se proslavili tako što su uprli oružje tljava ceo svet.“ Sam Bajden, nastavio je svojim podrumima dok čekaju da protut- su namešteni izbori“, izjavio je 24. av-
karijeri u Vašingtonu nije se previše govo- u demonstrante i demonstrantkinje): predsednik, jeste sve ono za šta Trampa nji zaraza koju su druge razvijene zemlje gusta). Jer, prema njegovom mišljenju,
rilo, delom zbog toga što bi njegov stvarni „Oni žele da u potpunosti ukinu pred- često optužuju: prevarant koji je obrla- uspele da stave pod kontrolu. Strah od već postoji sredstvo koje bi tu prevaru
bilans po pitanjima trgovine i kriminala građa“; „vaše porodice neće biti bezbedne tio radničku klasu. On je „uzeo donacije snishodljivih liberala bukvalno je jedina omogućilo: dopisno glasanje, čiji obu-
zgrozio birače, ali i zbog toga što se u doba u Americi radikalnih demokrata“; „rulja, plavih okovratnika, i dao im zagrljaje i stvar koju ovaj čovek ima u svom uglu hvat, zahvaljujući koronavirusu, preti
kovida svi sukobi svode na borbu dobra nahuškana od strane saveznika u medi- čak poljupce“, rekao je, referišući na Bajde- dok se izbori približavaju. da se uvišestruči.
i zla. Odnosno, kao što je to sam Bajden jima, pokušaće da vas uništi.“ novu dobro poznatu naviku da ženama u Zbog čega Amerikanci i Amerikanke
rekao, na težnju svetla da „okonča ovaj – I reče Kimberli Gilfojl (TV zvezda i publici poklanja neželjene znake pažnje i preziru liberale? Odgovor nam bode U SAD, svaka savezna država pro-
period tame u Americi“. Trampova porodična prijateljica, koja je privrženosti, „i rekao im da oseća njihovu oči, svaki dan. Liberalno vođstvo možda pisuje brojna pravila u vezi sa izbo-
„Svi izbori su važni“, rekao je Bajden urlala kao da se obraćala krcatom stadi- bol. Potom se avionom vratio u Vašing- je odustalo od svojih govora o srednjoj rima, uključujući pravo glasača da gla-
gledaocima i gledateljkama na svoj onu, a ne praznoj sobi negde u Vašing- ton i glasao za slanje naših radnih mesta u klasi, ali je ostalo apsolutno odano ideji saju na određeni način do određe-
šarmantno nespretan način. „Ali osećamo tonu): „Ovi izbori su borba za dušu Kinu i mnoge druge daleke zemlje“. Pred- sopstvene dobrote; kao i preziru prema nog datuma. U Pensilvaniji, državi u
u srži da će ovi imati dugoročnije posle- Amerike“; „oni žele da unište ovu zemlju i sednik se dao u napad. Sve što ste mislili da nižnjima duhom. Rezultat je liberalizam kojoj rezultat gotovo nikada nije izve-
dice.“ Oni „će odrediti kako će SAD izgle- sve za šta smo se borili i što nam je drago“; znate je pogrešno. moralne osude, koji se u doba kovida stan (swing state), dopisni listić može
dati za dugo, dugo vremena. Glasaće se o „Ameriko! Svi moraju stati na crtu!“ A „politička klasa“ države? Oni su prolio posvuda, konstantno izvirući iz se zahtevati do 27. oktobra, a on mora
karakteru, glasaće se o saosećanju. Pošte- – I reče, naposletku, Donald Tramp bitange, svi do poslednjeg. „Vašingtonski najbližeg medija. U trenutku u kom ovo pristići na odgovarajuće glasačko me-
nje, nauka, demokratija – o svima njima Mlađi: „U prošlosti, obe partije su vero- insajderi“, nastavio je Tramp svoju priču, pišem, kruži snimak grupe demonstra- sto do 20 časova u utorak, na dan iz-
će se glasati“. Govor bivšeg potpredsed- vale u to da je Amerika dobra [...] Ovaj put, „molili su me da pustim Kinu da nastavi nata pokreta Black Lives Matter (što je bora. To je izrazito kratak vremenski
nika na trenutak se spustio u svet činje- druga partija napada osnovne principe da krade naša radna mesta, da nas vara borba u koju, igrom slučaja, i sam veru- prozor, naročito ako pošta ne bude
nica: tokom pandemije SAD su se poka- naše nacije. Slobodu mišljenja. Slobodu i pljačka, ali ja sam održao reč koju sam jem) koja okružuje ženu koja jede u bašti radila kako treba. U Minesoti, glasači
zale „gore od bilo koje druge nacije na govora. Slobodu veroispovesti. Vlada- dao američkom narodu.“ O, to su đavol- kafića; oni vrište na nju, zahtevajući mogu da zahtevaju dopisni listić do je-
Zemlji“. Ipak, najvećim delom on se vinu zakona.“ ski zlikovci, otrovnog jezika, prevrtljivi, da podigne pesnicu kao što to oni čine. dan dan pred izbore; na drugim me-
trudio da ga zadrži na duhovnoj ravni, na A to je, dragi čitaoče ili čitateljko, bio žedni moći – i sproveli bi program zasno- Gledajući taj snimak, čovek ne može a stima stvari su drugačije, a pravila se
kojoj su se apstraktni koncepti upuštali u samo prvi dan republikanske konven- van na čistom ludilu ukoliko im se ukaže da ne razume kakav je bio osećaj živeti u mogu dalje menjati između danas i 3.
veličanstvene bitke: „Nek istorija pokaže cije. Preostale tri večeri bile su posve- prilika: oni bi „ukinuli“ državne granice mekartističko doba (7). novembra... Dakle, rizik od zagušenja
da je kraj ovog poglavlja američke tame ćene izgradnji alternativnog tumačenja („usred globalne pandemije“), obezbedili Slične epizode na širem planu – parok- u slučaju izbora na državnom nivou je
počeo na ovom mestu, ove večeri kad su stvarnosti po kom je Tramp bio nevin po ilegalnim imigrantima usluge „besplat- sizmi optužbi i napada na nivou čitavog ogroman, naročito budući da sumnja
se ljubav i nada i svetlost ujedinile u borbi svakoj tački koja mu se stavlja na teret. nih advokata, finansiranih novcem pore- društva – zapljuskuju društvene mreže već truje atmosferu. Svi se sećaju bes-
za dušu nacije.“ Nije bilo moguće bolje se nositi sa kovi- skih obveznika“, istovremeno smanju- svaki bogovetni dan. Troje mojih pozna- krajnog prebrajanja glasačkih listića
Tokom proteklih decenija, demokrat- dom, tvrdili su republikanci, okrivlju- jući budžete policije, podstičući nerede nika – politički sve troje levlje od libe- na Floridi posle predsedničkih izbora
ske konvencije uvek su se držale veoma jući Kinu za pandemiju i insistirajući na na ulicama i oslobađajući „400.000 zatvo- rala – suočilo se sa ovakvim napadima u novembru 2000. godine, na kojima
predvidive centralne teme: mi smo tome da ekonomski oporavak samo što renika na ulice i u vaše komšiluke“. na svoju reputaciju, a u svakom od sluča- je na vlast došao Džordž Buš Mlađi (2).
partija srednje klase, ljudi koji se brinu o nije počeo. Takođe su ustvrdili da Tramp Dopustite staroj vladajućoj klasi da jeva, sudski proces koji ih je proglasio
vašim ekonomskim interesima i staraju nije rasista, što je zadatak koji je pao na ponovo radi kako joj volja i uskoro biste krivima bio je skandalozno nepravedan, Unapred gledano, politička raču-
da moćnici igraju po pravilima. Kako pleća niza crnih profesionalnih sporti- videli smak sveta, jer bi oni srećno osudili pre nalik političkom suđenju nego pravo- nica je jednostavna i savršeno obja-
su godine odmicale, tako je ova poruka sta. Naravno, ove intervencije nisu bile ponosne Amerikance na večito lumpe- sudnom vaganju argumenata. Kladio šnjava strategiju širenja sumnje trenut-
imala sve manje veze sa stvarnošću, ni približno uspešne koliko prvovečernja našenje dok bi se sami gostili moral- bih se da milioni drugih Amerikanaca i nog predsednika: 58% Amerikanaca i
ali, budući da je ovo bio istorijski imidž produžena liturgija panici. nom uzvišenošću. Ovi liberali, optužio Amerikanki znaju za slične priče. Amerikanki koji planiraju da lično pre-
brenda partije, ona se pažljivo trudila da je predsednik, „žele da ukinu izbor škola, Viđenje po kom je liberalizam postao daju glasački listić 3. novembra naklo-
nas sve na njega podseća. Specifičan klasni sukob dok sami upisuju svoju decu u najbo- politika višeklasnog nasilništva i blaće- njeno je glasanju za Trampa, ali 75%
Ne i ovaj put. Da, tu i tamo pomi- lje privatne škole u zemlji. Oni žele da nja utisak je kojem je sve teže odupreti onih koji bi radije dopisno glasali, po-
njana je patnja ljudi izazvana ekonom- Da bi se zaista razumeli ovogodi- otvore granice, dok sami žive u ograđe- se iz dana u dan. Reći da narod posma- držalo bi njegovog protivnika, Džozefa
skim posledicama Trampove pande- šnji izbori, pak, potrebno je prvo razu- nim zajednicama i obezbeđenim zgra- tra ovaj oblik politike sa mržnjom i stra- Bajdena (3). To znači da je veoma mo-
mije. Međutim, najšire uzev, tema sred- meti način na koji mejnstrim mediji u dama u najboljim komšilucima na svetu. hom bilo bi krajnji eufemizam. Panika, guće da će prve procene rezultata na
nje klase bila je ovaj put potisnuta u poza- ovoj zemlji već četiri godine napadaju Oni žele da smanje finansiranje poli- zbunjenost, optužbe, vrišteći napadi: to je veče izbora dati prednost republikan-
dinu. Za nekoga ko je ceo svoj život pisao Donalda Trampa. Vašington post redovno, cije dok sami imaju naoružano obezbe- svet u koji tonemo, a mnogi Amerikanci skom kandidatu – što će njegove pri-
o biznisu i radu i deregulaciji i nejednako- svakoga dana, objavljuje tri do četiri đenje. Ovog novembra moramo zauvek i Amerikanke za to ne krive Trampa. Oni stalice uveriti da je on pobedio – pre
sti – ukratko, o klasi – ovo je bilo popri- kolumne u kojima se on najvulgarnijim raskrstiti sa ovom propalom političkom krive liberale. Krive bogataše. Čitaoče ili nego što brojenje desetina miliona do-
lično zbunjujuće. Šta se desilo sa svime mogućim jezikom razvlači; renomirani klasom.“ čitateljko, krive tebe. pisnih glasova (već ih je 2016. bilo 33
do čega mi je bilo stalo? Gde su nestale mediji u svojim reportažama njegove Postoji razlog zbog kog ne otpisu- miliona) preokrene rezultat.
demokrate koje su nekada tako uverljivo izjave konstantno označavaju kao jem ove neverovatne Trampove reči kao TOMAS FRENK je novinar i pisac čija je najnovija
pričale o nejednakosti? Kuda se dala ta neistine i bezočne laži. Očigledno da je prazne neistine, kontrafaktualne ispade knjiga The People, No. A Brief History of Anti-Populism, Jer, od svih falinki koje se Trampu
Metropolitan Books, Njujork, 2020.
ideja u doba kovida? cilj toga bio da se uništi Trampova popu- koje treba secirati i odbaciti, a to je što pripisuju, jedna je neupitna: on je ve-
Jedno od mesta gde je završila bila larnost u javnosti, ali je jedna ironična ispod njegove lavine sranja postoji zrnce PREVOD: Pavle Ilić oma loš gubitnik, do srži tvrdoglav. Po-
je i sama republikanska konvencija, posledica bila i dodatno snižavanje krite- istine. sledično je i više nego izgledno da će
održana nedelju dana kasnije. Zapravo, rijuma koji se od samog Trampa očekuju. Svi znaju da je izvesna vrsta levičarske (1) Čitati, na primer, Bob Fitrakis i Harvi Vaserman, se on u slučaju poraza – koji bi bio po-
stari šlagvort demokrata javio se u prvom To je čovek o kome Amerikanci i Ameri- politike moderna među najvišim sloje- „Will Bush cancel the 2008 election?“, 31. jul 2007, šten, ali posredovan dopisnim glaso-
www.commondreams.com
prvcijatom govoru prve večeri. Odmah kanke svaki dan slušaju kao o crvu u ljud- vima društva; radikalizacija prestižnih (2) Elizabet Dru, „Is this Watergate?“, 6. februar 2017.
vima za koje već tvrdi da će biti izma-
po polaganju zakletve zastavi SAD, na skom obličju, osobi lišenoj bilo kakvih medija u SAD, kao i njenih najpomodni- (3) Čitati: „’Russiagate’, la débâcle“, La valise nipulisani u izbornoj krađi – boriti pro-
podijum se popeo mladi Čarli Kirk, osni- vrednosti, najgorem podlacu, možda čak jih koledža i elitnih kulturnih institucija diplomatique, 26. mart 2020, www.monde- tiv takve odluke. Toliko da će odbiti da
vač studentske organizacije koja napada i izdajniku. Šta ako republikanci iznesu poslednjih godina načinila je to očigled- diplomatique.fr prebaci svoja ovlašćenja čoveku koji
levičarske profesore, i pozvao nas da se dokaz da je on zapravo pozitivac, čovek kome nim. Najupečatljiviji primer u posled- (4) Umer Hak, „We Don’t Know How to Warn You ga bude pobedio? Njegov bivši savet-
bacimo u klasni rat. „Već decenijama, je stalo do Amerike? njih nekoliko sedmica: NPR, prefinjena Any Harder. America is Dying“, Eudaimonia, 30.
avgust 2020.
nik Stiv Benon upravo je pokrenuo na-
vođe iz vladajuće klase u obe partije Mogućnost šoka kognitivne diso- radijska mreža, naročito draga kancela- (5) Majkl Enton, „The coming coup?“, American Mind,
cionalnu kampanju sa temom „Zavera
rasprodaju našu budućnost“, rekao je nance od zilion volti koji bi tako nešto rijskoj Americi, nedavno je otvorila svoju 4. septembar 2020, wwww.americanmind.org za krađu 2020“. Dve mete te kampa-
publici. „Kini. Bezličnim korporacijama. izazvalo u mozgu nacije bila je sama po dalekometnu platformu autoru knjige (6) Brojni liberali obožavaju Kuoma jer se u ranim nje su Tviter i Fejsbuk, koji su, prema
I samoživim lobistima.“ (Da, jedan repu- sebi dovoljno opravdanje da se načini pod imenom U odbranu pljačkanja. Još danima pandemije pojavljivao na televiziji u dobro njenim navodima, odbili da objave re-
blikanac je napao korporacije i lobiste.) svaki napor u tom smeru. Upravo ovo jedan primer koji sam skoro, sopstve- obaveštenom i efikasnom izdanju. Njegov realni zultate na veče izbora, a to će uraditi
bilans, međutim, pokazuje rezultate bliže nekom
„Oni su to radili kako bi se održali na objašnjava jedini nedvosmisleni trenu- nim očima, video: ultraskupa, majica trampističkom nesposobnjakoviću. U martu 2020.
tek nakon što dopisni glasovi budu bili
vlasti. I kako bi se obogatili. Sve vreme tak trijumfa republikanske konvencije: vrhunskog modnog brenda sa ištampa- godine, Kuomo je naredio staračkim domovima zbrojeni. To je zločin za koji, u Beno-
nameštajući sistem tako da guši dobre, veliko finale, kada je dugi niz dosad- nim sledećim natpisom: „Svi bi trebalo da države Njujork da primaju pacijente obolele od novoj knjizi, gotovo da ne može biti
poštene, srednjeklasne patriote koji žele nih obraćanja statičnih govornika u budemo feministkinje.“ kovida, a da ne moraju da ih testiraju kako bi oprosta.
da zasnuju porodicu i žive pošten život.“ praznoj sobi odjedared odmenio snimak „Oni me progone jer se borim za vas“, proverili da li su još uvek zarazni. Budući da veliki
deo broja umrlih od ove bolesti u SAD čine stanari
Naredni govornik potom je napao Ivanke Tramp, predsednikove moderne rekao je Tramp u govoru dok je prihvatao i stanarke staračkih domova, mudrost Kuomove
(1) Čitati: „Quand l’État pénal exclut
prosvetne sindikate. ćerke, kako izlazi iz Bele kuće okružena nominaciju. „O tome se radi.“ odluke je, najblaže rečeno, upitna.
quatre millions d’électeurs“, Le Monde
diplomatique, decembar 2000.
Panika je nova grozničava, seksi velika američkim zastavama, dočekana aplau- Erm, ne. Tramp se ne bori za nas. Ali (7) Cf. Loren Viktor, „I was the woman surrounded by (2) Čitati: Serž Alimi i Loik Vakon, „Démocratie
tema koju svi žele da prisvoje ove godine. zom stvarne publike bez maski na licu – „oni“ ga uistinu progone: taj deo je isti- BLM protesters at a D.C. restaurant. Here’s why à l’américaine“, Le Monde diplomatique,
I, dok su demokrate upozoravale na šokantna demonstracija kovid inata. nit. I, ako „oni“ mrze Donalda Trampa, I didn’t raise my fist“, The Washington Post, 4. decembar 2000.
sistemski rasizam i opasnost koju Tramp Dok je povetarac mrsio njenu savr- to je dovoljno za mnoge ljude. On je septembar 2020. (3) The Washington Post, 13. septembar 2020.
llPORAZ EVA MORALESA, „FEJK NJUZ“ OGROMNIH RAZMERA
Bolivija, hronika jednog medijskog fijaska

Bolivijci će 18. oktobra birati predsednika. Nakon dva odlaganja, glasanje organizuje vlast uspostavljena svrgavanjem gospodina Eva Moralesa pre godinu dana. Od tada su
privatni mediji i deo levice nastojali da ublaže posledice ove pauze u ustavnom poretku. Sve do pojave jednog članka u Njujork tajmsu prošlog juna...
PIŠE AN DOMINIK KOREA
Nijedan mejnstrim medij ne voli da to u prvom krugu.

prizna sopstvenu grešku. Njujork Nakon izvedenog puča, lavina uvod-
tajms (New York Times) izazvao je nika takođe je za „krizu“ optužila Mora-
zato veliko iznenađenje kada je 7. lesa. Prema uvodniku Obzervera (The
juna objavio samokritični članak u Observer) (levičarski opredeljen britan-
kojem se štampa implicitno pove- ski nedeljnik), „bivši predsednik je postao
zuje sa uspostavljanjem diktature u (...) žrtva svog odbijanja da ustupi uzde
Boliviji u novembru 2019. godine. vlasti“, a njegova „vladavina“ je pokazi-
vala „znake“ koji su ukazivali na „nepri-
Podsetimo se, bolivijski predsed- vlačni, čak kastrovski kult ličnosti“ (17.
nički izbori održani su 20. oktobra 2019. novembar 2019). Isti diskurs nalazimo u
godine. Te večeri je, prema preliminar- kolumnama Njujork tajmsa: „Gospodina
nim rezultatima, a na osnovu obrađe- Moralesa nije srušila njegova ideologija niti
nih 83,8% podataka, odlazeći predsed- bilo kakvo strano uplitanje, kako je tvrdio,
nik Evo Morales osvojio 45,7% glasova, već njegova arogancija, osobina svojstvena
a njegov protivkandidat Karlos Mesa populistima: (…) ubeđenje da je on krajnji
37,8%. Razlika manja od 10% vodi arbitar volje naroda i da je ovlašćen da slomi
drugom krugu izbora. (Bolivijski ustav bilo koju instituciju koja mu stoji na putu“
predviđa dva izborna kruga, osim u (11. novembar 2019). Za emisiju „28
slučajevima kada kandidat osvoji više minuta“ na kanalu Arte, Gzavije Modui
od 50% glasova ili više od 40% sa razli- „se seća“ Marijana Melgarehoa, nekada-
kom od najmanje 10%.) šnjeg indijanskog predsednika Bolivije,
Četiri dana kasnije, objava zvanič- megalomana i alkoholičara koji je svrg-
nih rezultata zapalila je naciju: gospo- nut 1871. godine, nakon što je zadužio
din Morales proglašen je pobednikom zemlju i gomilao poraze tokom teritori-
sa 47,08% glasova, nasuprot 36,51% za jalnih sukoba (12. novembar 2019).
gospodina Mesu. Desna ruka Vašing- Iako je gospodin Morales iz izgnan-
tona u regionu (1), Organizacija američ- stva najavio da želi da učestvuje na
kih država OAD izražava zabrinutost: sledećim predsedničkim izborima (koji
izvesne „nepravilnosti“ ukazuju da je su tada bili zakazani za 3. maj, a zatim
vlada organizovala izbornu prevaru odloženi za 18. oktobar zbog pandemije
velikih razmera. Vrlo brzo su raznovr- kovid-19), uvodnik Monda ga upozo-
sne studije opovrgle optužbe te organi- rava: „Bila bi to još jedna greška. Ako mu
zacije (2). Uspeh gospodina Moralesa je zaista u srcu dobrobit svojih sugrađana,
između preliminarnih i konačnih rezul- gospodin Morales bi trebalo da se povuče
tata nije neobičan: može se objasniti kako bi se u Boliviji završilo nasilje i prona-
kasnim pristizanjem glasačkih listića iz šlo ustavno rešenje“ (14. novembar). Ispo-
udaljene regije Altiplano, koja većinski stavilo se da je preporuka bila nepo-
podržava odlazećeg predsednika. Među- trebna: nova vlast Bolivije tuži Mora-
tim, OAD istrajava u svojoj optužbi lesa za „terorizam i pobunu“, delo koje
bez ikakvih dokaza, a usijana opozicija se kažnjava sa trideset godina zatvora,
izlazi na ulice. Međunarodna štampa zbog čega se on ne sme vratiti u zemlju.
osuđuje pokušaj prevare, za koju sada Dok je „pad“ bolivijskog predsed-
znamo da se nikada nije dogodila. nika očaravao štampu, istovremeno je
sramotio deo levice. Tim problemom se
„Pouzdana“ vojska bavi Udruženje za oporezivanje finan-
sijskih transakcija i građansko delova-
Na radiju Frans inter (France Inter), nje (l’Association pour la taxation des trans-
čak i pre objavljivanja konačnih rezul- actions financières et pour l’action citoyenne,
tata, Antoni Belanže mogući reizbor Attac). Da li je gospodin Morales svrg-
„diktatorskog šegrta“ Moralesa ironično nut sa vlasti? „Dosije (4)“ objavljen 20.
naziva „čudom!“ (23. oktobar). U kolum- decembra 2019. godine ostaje neoprede-
nama Šarli ebdoa (Charlie Hebdo) Fabris ljen po tom pitanju: „Nakon predsednič-
Nikolino se ne opterećuje upotrebom kih izbora 20. oktobra 2019. godine, Boli-
potencijala, već tvrdi: „Zasigurno je bolivija je doživela veliku političku krizu koja je
vijska vlast odlučila da namešta rezultate“ dovela do ostavke predsednika Eva Moralesa
(30. oktobar). Time se ovaj nedeljnik 10. novembra.“ Neki od članaka koji slede
pozicionira uz Vašington post (Washing- podržavaju tezu o puču; drugi se tome
ton Post), korporativno glasilo merito- protive. Primer protivljenja je „Otvoreno
kratske elite, prema kojem je bolivijski pismo pokretu za alternativnu globali-
predsednik „odlučio da falsifikuje rezul- zaciju o situaciji u Boliviji“, koje je napi-
tate (...) kako bi sebi obezbedio pobedu u sao Pablo Solon. „Predsednik Evo Morales
prvom krugu“ (11. novembar). Njujork tvrdio je (...) da se u Boliviji odvijao državni
tajms (New York Times) takođe je glasa- udar“, piše ovaj nekadašnji ambasador te
nje nazvao „lažnim“ 9. decembra, sugeri- zemlje pri Ujedinjenim nacijama. „Žao
šući prethodno da je gospodin Morales mi je, ali moram da vam kažem da je ova
„pribegao lažima, manipulacijama i falsi- BEBER PLONK I REPLONK– „Ponekad i pogrešno stavljena zapeta može posejati crv sumnje“ tvrdnja Eva Moralesa potpuno netačna (5).“
fikovanju da bi osigurao svoju pobedu“ (5. Četrnaestog decembra, „redak-
decembar). cija“ Mediaparta preuzela je članak iz
Sa svoje strane, francuski Mond (Le Obrera Boliviana, COB), pušta predsed- svrgavanje predsednika je „svuda na Delfurovoj, vojska se zadovoljila dava- montrealskog dnevnika Devuar (Le
Monde) opredeljuje se za silogizam nika niz vodu. Tada vojni general Vili- ulicama La Paza“ dočekano „sa slavljem, njem „predloga“ predsednici. Ova istra- Devoir) u nameri da ponudi uravnoteže-
zasnovan na dvema pretpostavkama jams Kaliman saziva televizijsku konfe- pesmama, suzama radosnicama...“. živačica smatra „umirujućim i pozitivnim“ niju diskusiju. Članak navodi suprotsta-
kojima, navodno, nije potrebna nika- renciju na kojoj objavljuje: „Tražimo od Homogenost francuske medijske priče to što je vojska „krenula stopama opozi- vljene stavove bez prateće analize. Osta-
kva provera. Pretpostavka 1: gospodin predsednika da se odrekne svog predsednič- možda nije nepovezana sa činjenicom cije“. „U svakom slučaju nije reč o državnom vlja se čitaocima da odluče? Ne baš. Sajt
Morales pravi autoritarni zaokret. Pret- kog mandata, čime će se vratiti mir i održati da su dopisnici Međunarodnog francu- udaru!“, zaključuje ona. takođe prenosi egzegezu situacije obja-
postavka 2: autoritarni lideri kontrolišu stabilnost za dobrobit Bolivije.“ Senatorka skog radija (RFI), Mediaparta, Figaroa, Budući da „nije reč o državnom udaru“, vljenu na blogu argentinskog intelek-
izborne komisije svojih zemalja. Zaklju- drugog ranga, gospođa Đanin Anjes, u televizijske mreže Frans 24 i radija Frans politička kriza kroz koju zemlja prolazi tualca Pabla Stefanonija (6). Od samog
čak: ako gospodin Morales bude progla- tom trenutku se samoproglasila pred- kultura zapravo oličeni u jednoj jedinoj ima i druge korene. „Kako objašnjavate početka, autori kritikuju dve suprotsta-
šen pobednikom, znači da je varao. U sednicom, bez kvoruma u parlamentu. osobi – Alis Kampenjol, koja oduševlje- ovo izvrdavanje Eva Moralesa?, pita Fabi- vljene teze: „Vojni puč protiv popularne
kolumnama ovog dnevnika konstata- Momenat je ovekovečen fotografijom nje u lepim kvartovima generalizuje na jen Sant i nastavlja: Bio je izuzetno popu- vlade? Pobuna društva protiv režima koji
cija „gospodin Morales je pobedio na pred- na kojoj ona navlači predsedničku lentu čitav glavni grad Bolivije. laran predsednik. Znatno je dugovečniji od je pao u iskušenje autoritarizma? Pad Eva
sedničkim izborima“ dobija formu: gospo- uz pomoć jednog visokog zvaničnika. Dok se Amerika upoznaje sa prvom svojih prethodnika. A ipak vrda, (...) vara, Moralesa (...) zaslužuje više od nasumič-
din Morales se „samoproglasio pobedni- U medijima kaki uniforma gene- diktatorkom u istoriji regiona, na Frans vrlo je jasno. (…) Zašto?“ „Izvrdava zbog nih ideoloških klišea.“ Ovim krutim hipo-
kom“ (14. novembar). rala Kalimana očigledno izaziva manje inter radiju voditeljka Fabijen Sant ispi- svoje superiornosti, svog ponosa i autoritar- tezama autori suprotstavljaju „mnogo
Pod pritiskom opozicije – naročito straha od one bivšeg bolivijskog predsed- tuje svoje goste Kristin Delfur, profeso- nog stava, analizira Delfurova. Potpuno složeniju logiku slučaja, u skladu sa kumu-
ekstremne desnice iz regije Santa Kruz nika Uga Čaveza (1999–2013). U Francu- ricu specijalizovanu za španski i lati- je uzdrman, situacija mu izmiče. A pošto lativnom dinamikom događaja“. Njihov
(3) – i štampe, izveštaj OAD pogoršava skoj, štampa objašnjava da je gospodin noamerički svet, i sociologa Uga Hosea je jedino politička strategija koju poznaje ekspoze je izuzetno rafiniran, ali uvaža-
ulične proteste: izbija nasilje, policija Morales „podneo ostavku“ nakon „tri nede- Suareza (13. novembar): „Da li je legi- odnos moći, on igra na odnose moći.“ Onda vanje „složenosti sveta“ nestaje čim se
se buni. Ubrzo potom, u uverenju da je lje protesta“ (Mond, 10. novembar), pod timna pozicija Đanin Anjes?“ „Da, da, Santova izvodi zaključak: „Znači, on ne pomene izveštaj OAD, čiji rezultati nisu
gospodin Morales organizator velike „pritiskom ulice“ (Mediapart, 12. novem- da!“ Odgovara Suarez. A vojska, „da li zna kako da čita svoju zemlju.“ Ipak, čovek predmet bilo kakve kritičke rasprave.
prevare, glavni sindikalni savez zemlje, bar) ili „narodne pobune“ (Frans inter, igra svoju ulogu?“. „Jasno se vidi da je ovo koji „ne zna da čita“ svoju zemlju upravo Sličan ugao gledanja iznosi Žeremi
Bolivijska radnička centrala (Central 13. novembar). Prema radiju Frans info, ustavna vojska“, tvrdi Suarez. Prema je pobedio na predsedničkim izborima, i Sifer, u časopisu Politis, 27. novembra
2019. godine: „Nije toliko važno što su dokazi llU ZEMLJI KEDRA, KOMUNITARIZMA I KLIJENTELIZMA
[prevare] slabi“, smatra on. Da bismo razu-
meli krizu, trebalo bi da se „vratimo u
Liban u potrazi za nacijom

2011. godinu (...) kada su se zajednice i
udruženja za zaštitu životne sredine mobili-
sali protiv projekta auto-puta u zaštićenom
području pod kontrolom urođenika“. Drugim
rečima, u momentu kada je vojska zbacila Izloženo krizi kovida-19 i ekonomskim poteškoćama, stanovništvo Libana podnosi masovno osiromašenje pogoršano devalvacijom
političkog lidera sa vlasti, važno je odgo-
voriti na pitanje: „Da li je gospodin Mora- funte (čitati dole). Politički rukovodioci, koji se zalažu za održanje slabe države ne bi li zaštitili svoje povlastice, pokazuju se nesposobnim
les bio dobar predsednik tokom prethod- da preurede državu uprkos srdžbi koju je prouzrokovala dvostruka eksplozija u bejrutskoj luci, četvrtog avgusta ove godine
nih skoro deset godina?“ Međutim, nije
li upravo o tome narod Bolivije dao svoj
glas mesec dana pre toga? PIŠE ŽORŽ KORM
Upravo u tom kontekstu, Njujork
tajms 7. juna 2020. godine otkriva nalaze
nove studije koja minira rezultate izve- Od XIX veka, Liban ne prestaje da se suočava
štaja OAD (7). Nakon pregleda statistič- sa intervencionizmom velikih sila zbog čega je
kih proračuna ove organizacije, istra- dobio koban status „tampon-zone“ sa formal-
živači otkrivaju nekoliko „problema“ i nim suverenitetom. Godine 1833, zemlju su
„metodoloških grešaka“. Smatraju da je okupirale trupe Ibrahim-paše, sina moćnog
OAD „koristila neodgovarajući statistički Muhameda Alija (ili Mehmed-Alija), vicekra-
metod koji je stvorio iluziju prekida u trendu lja Egipta, otvorenog protivnika osmanlijskog
glasanja“. Nakon što su im se istraživači sultana nakon što mu je prethodno bio vazal.
više puta obraćali kako bi dobili njihove Međutim, Britanci se s tim nisu složili i odlu-
podatke, savetnik angažovan od OAD, čili su da primoraju Francusku, čiji je egipat-
profesor Irfan Nurudin, odbio je da im ski suveren istovremeno poštovalac i saveznik,
odgovori. Kada se greške u proračunu da izvrše pritisak na njega kako bi njegov sin
isprave, ispostavlja se da više nema povukao svoje trupe iz libanskih planina 1840.
„statističkog traga prevare“, tvrde autori. godine. Sporazum pet kolonijalnih sila (Fran-
Njujork tajms mora da prizna da je izve- cuske, Italije, Pruske, Austrije, Engleske) podra-
štaj OAD „pogrešan“. Drugim rečima, zumeva da ambicije Muhameda Alija da svrgne
Bolivija je upravo pretrpela vojni prekid otomansku dinastiju i da je zameni nisu prihva-
ustavnog poretka, iliti puč. tljive.
Tlo je uzdrmano? Ne za Mond, koji
jednostavno smatra da članak u američ- Upravo su u tom kontekstu borbe za uticaj
kom dnevniku „ponovo pokreće rasprave između velikih evropskih sila kad je reč o budućno-
o pretpostavkama prevare“ (12. jun 2020). sti Otomanskog carstva, a koje je ruska diplomatija
U Liberasionu (Libération) otkrivamo da nazvala „bolesnikom“, izbili krvavi nemiri između
statistika izaziva glavobolju: „Proveo sam maronitskih i druzijskih seljaka prvi put u istoriji
dan zanimajući se za ovu studiju“, obja- libanske planine. Ti sukobi su dakle direktna posle-
šnjava Fransoa-Gzavije Gomez, novinar dica francusko-britanskog imperijalističkog supar-
zadužen za svakodnevno izveštavanje ništva koje se koncentriše na toj teritoriji i svojim
o Latinskoj Americi. „A onda sam pomi- manevrima i manipulacijama uništava veliku
slio: ne mogu da procenim vrednost ovog viševekovnu simbiozu koja postoji u regionu Šuf
rada, zato što nisam kompetentan za mate- između maronitske i druzijske zajednice.
matiku i statistiku.“ Gomez sada poka- Iz te koegzistencije je u prošlosti proizašla velika
zuje oprez koji nije nametao sebi kada je figura Fahrudina II, koji je vladao emiratom planine
delio zaključke izveštaja OAD – za koji od 1590. do 1635. godine. U nastojanju da se oslo-
pritom priznaje da ga „nije pročitao“. bodi otomanske kontrole, naročito tkavši veze sa
Kada su ih zvali, novinari listova italijanskom Toskanom, emir je morao da se suoči sa
Figaro, Liberasion i Mond upotrebili više vojnih pohoda koje su predvodile trupe Visoke
su istu vrstu argumenata. „To nije bio porte. Kad su ga Otomani uhvatili, pogubljen je u
državni udar, to je bio ustavni vakuum“, Istanbulu.
procenio je Patrik Bel iz Figaroa i nasta- Godine 1860. sukobi između Druza – manje-više
vio: „Državni udar je kada odvedete pred- podržanih od otomanske vojske – i hrišćana pogor-
sednika iz njegove palate, strpate ga u šavaju se i šire na ravnicu doline Beka. Francuska,
zatvor ili otpustite i na njegovo mesto odmah koja je tada bila pod vlašću Napoleona III, odlu-
stavite nekoga drugog. Što znači da postoji čuje da interveniše i njene trupe se iskrcavaju na
unapred utvrđeni plan.“ „Vojska nije preu- libanskom primorju. Pet evropskih sila i Otoman-
zela vlast“, dodaje Gomez, „umesto toga, sko carstvo postižu dogovor o smanjenju površine
dogodio se državni udar dela stanovništva: Libana. Upravo će kontrastom u odnosu na taj „Mali
to što su ljudi na strani desnice ne znači Liban“ opunomoćeni francuski predstavnici vlasti
da nemaju pravo da se mobilišu.“ „Nisam proglasiti „Veliki Liban“ 1. septembra 1920. godine.
koristila izraz državni udar, jer ima puno Sa površinom od 10 452 km2, ova zemlja neće
konotacija“, pravda se Alis Kampenjol prekinuti veze sa imperijalističkim evropskim, čak
(Figaro, Mediapart, Frans info, RFI, itd.). „zapadnim“ rivalitetima ako se računaju Sjedinjene
Taj izraz koristi samo krajnja levica. Poku- Američke Države, koje su posle Drugog svetskog MANSUR EL NABRE – „Republikafa“ (GALERIJA JANINE RUBEIZ, BEJRUT)
šala sam da budem iznad sukoba.“ „Kori- rata postale dominantna sila „slobodnog sveta“ koja
šćenje reči ’državni udar’ blokira razmi- će efikasno mobilisati tri monoteističke religije ne bi tljiv broj reformi uz jasne savete Luj-Žozefa Lebrea konzervativnih hrišćana je sažeto u nesuptilnom
šljanje o mnogim stvarima“, analizira na li se suprotstavila Sovjetskom Savezu. (1897–1966), dominikanskog sveštenika, ekonomi- sloganu na temelju kog je „snaga Libana u njegovoj
kraju Amanda Šaparo (Mond). Ali, da li Treba se u prolazu podsetiti da je za vreme fran- ste i osnivača Međunarodnog instituta za istraživa- slabosti.“ Muslimansko građanstvo je sa svoje strane
taj izraz ipak osvetljava prirodu režima cuskog mandata (1920–1943) dekret visokog pred- nje, obrazovanje i razvoj (Irfed – l’Institut international tražilo više prava u novoj nezavisnoj republici i kako
koji je na vlasti u La Pazu od novembra stavnika iz 1936. godine osnovao institucionalni de recherche et de formation éducation et développement), je uobičajeno podržavalo palestinske naoružane
2019. godine? komunitarizam. Naime, on utemeljuje u javni red koga je zamolio da između 1960. i 1964. godine spro- pokrete ne bi li izvršilo pritisak na nepopustljivo
Trinaestog novembra 2019. godine, Libana religiozne zajednice koje nabraja dodajući da vede socioekonomske studije životnog standarda u hrišćansko građanstvo. Ovi poslednji su se razvili u
na kanalu Frans inter, Fabijen Sant je će biti stvorena jedna zajednica opšteg prava za one Libanu. Rezultat toga bila je pregledna anketa koja Libanu zahvaljujući toj slabosti, ali i zbog činjenice
završila svoj program posvećen Boli- Libance koji se ne identifikuju sa prethodno navede- pokazuje izrazito visok nivo društvene neravnoprav- da je važan deo tih fedajina bio proteran iz Jordana u
viji sledećim rečima: „Puno vam hvala, nim. Taj status civilne prirode nije uvek bio uteme- nosti, masivnu koncentraciju bogatstva kod neve- septembru 1970. godine (3).
imaćemo dovoljno prilika da se ovome ljen, zbog čega je izvestan broj Libanaca i Libanki bio like manjine Libanaca, što je u kontrastu sa džepo- Još jedan savremenik Fuada Šebaba zaslužuje da
vratimo.“ Deset meseci kasnije, nismo se primoran da ode na Kipar, u Tursku ili u Francusku vima velikog siromaštva u ruralnim, perifernim bude pomenut zbog ispravnosti svojih gledišta. Reč
tome vratili. da bi se venčali van njihove zajednice. regionima zemlje. je o Mišelu Šihi (1891–1954) koji je zasigurno bio
Libanu je kao tampon-državi, izloženoj često Na jednoj konferenciji nazvanoj „Liban na bankar i zagovornik ekonomskog liberalizma. Među-
AN DOMINIK KOREA je novinarka. neprijateljskim uticajima, uvek bilo teško da se prelomu“ (2), proklamovanoj 1962. godine, ekono- tim, on je bio žestoki pobornik komunitarne različi-
samostalno determiniše i da prevaziđe sopstvena mista je upozorio Libance na postojanost jedne tosti i veoma rano je i svoju zemlju kao i Palestince
PREVOD: Milisava Petković
neslaganja. Godine 1949. Žorž Nakaše (1904–1972), takve neravnopravnosti koja bi mogla da izazove upozorio na rizike kojima se izlaže Liban kao rezultat
(1) Čitati: Gijom Long, „Le ministère des colonies jedan od najvećih libanskih novinara i osnivač dnev- pucanje njihove države. Do tog sloma je zaista izraelske politike. Njegov zbornik članaka o Palestini
américaines“, Le Monde diplomatique, maj 2020. nog lista Orijent 195. godine (danas Orijent-Dan, došlo 1975. godine u okviru sveopšte eksplozije je i dalje remek-delo jasnosti i oštroumnosti (4). Šiha
(2) Up. Gijom Long, Dejvid Roznik, Kavan Karazijan i onlajn), objavio je zvučan uvodni članak zbog kog nasilja između političkih „hrišćanskih“ stranaka, mora da je zapravo veoma dobro predvideo postojeći
Kevin Kešmen, „What happened in Bolivia’s 2019 je otišao u zatvor. „’Ni Zapad ni arabizacija’: dvostru- konkretno stranke Kataeb koju je osnovao Pjer konflikt između Izraela, izgrađenog na komunitar-
vote count?“, Centar za ekonomska i politička
istraživanja (CEPR), Vašington, 6. novembar 2019.
kim odbijanjem su hrišćanstvo i islam zaključili svoj Džemajel i Nacionalnog libanskog pokreta (Mouve- nom ekskluzivizmu, i Libana koji je nasuprot tome
i Džejk Džonston i Dejvid Roznik, „Observing savez [da bi u novembru 1943. godine usvojili nacio- ment national libanais), skupa nekomunitarnih stra- izgrađen na rukovođenju umirenog pluralizma (5).
the observers: The OAS in the 2019 Bolivian nalni pakt koji je vršio dužnost neispisanog kompro- naka pod vođstvom Kamala Džumblata (1917–
elections“, CEPR, 10. mart 2020. misa između zajednica]. Koja vrsta zajedništva može 1977), vođe druzijske zajednice, koji zahteva veću
(3) Čitati: Mael Mariet, „En Bolivie, sur la route avec da proizađe iz jednog takvog obrasca?“, pitao se. jednakost između hrišćana i muslimana, dok ove ŽORŽ KORM je profesor na univerzitetu, bivši ministar finansija u Libanu,
l’élite de Santa Cruz“, Le Monde diplomatique,
jul 2020.
„Veoma dobro se vidi ono što polovina Libanaca ne poslednje oprezno podržavaju palestinski naoružani autor između ostalih i knjige Savremeni Liban. Istorija i društvo, La
Découverte, Pariz, 2012.
(4) „La crise politique en Bolivie“, Attac, Pariz, 20. želi. Veoma dobro se vidi ono što ne želi druga polo- pokreti u Libanu. PREVOD: Anja Mitić
decembar 2019, https://france.attac.org vina. Međutim, ono što obe polovine zajedno žele, to Fuad Šebab je često pominjao one koje je zvao
(5) Pablo Solon, „Lettre ouverte au movement je ono što se ne vidi. (…) Država nije zbir dve nemoći, „proneveriteljima novca“ ili drugačije rečeno beskru- (1) L’Orient, Bejrut, 10. mart 1949.
altermondialiste sur la situation en Bolivie“, Attac, a dve negacije nikada neće stvoriti naciju (1).“ pulozne političare koji su nastojali da eksploatišu (2) Žan-Mark Fevre, 1948–1972. Le Liban au tournant. L’anémone
24. oktobar 2019, https://france.attac.org
državu. Na međunarodnom planu, on je izgradio pourprée, Geuthner, Pariz, 2011. Et cf. Louis-Joseph Lebret,
(6) Pablo Stefanoni i Fernando Molina, „Bolivie:
„Arhitektonski genocid“
Chronique de la construction d’un État. Journal au Liban et
comment Evo est tombé?“, 14. novembar 2019,
svoju spoljnu politiku uspostavljajući dobre odnose au Moyen-Orient (1959–1964), édition établie par Stéphane
www.mediapart.fr sa egipatskim predsednikom Gamalom Abdel Nase- Malsagne, Geuthner, 2014.
(7) Anatolij Kurmanaev i Marija Silvija Trigo, „A bitter Kasnije će Nakaše postati veliki poštovalac gene- rom. To je samo moglo da pogorša ljutnju oportuni- (3) Čitati: Alen Greš, „Mémoire d’un septembre noir“, Le Monde
election. Accusations of fraud. And now second rala Fuada Šebaba (1902–1973), vrhovnog zapoved- stičkog hrišćanskog građanstva koje je u Vođi (Raïs), diplomatique, septembar 2020.
thoughts“, The New York Times, 7. jun 2020. nika libanske vojske, a kasnije i predsednika Repu- panarabisti i socijalisti, videlo đavola lično. (4) Mišel Šiha, Palestina, Éditions du Trident, Bejrut, 1949.
blike Libana između 1958. i 1964. godine. Bio je to Pred reformatorskim zanosom i predsednič- (5) Čitati: Jakov Šaret, „L’État juif et l’intégrité du Liban“, Le Monde
diplomatique, decembar 1983.
pravi osnivač libanske države, preduzevši upeča- kom voljom da se izgradi jaka država, geslo hiljada
llPROVOKACIJE OKO HIMALAJSKE GRANICE KOJA NIKAD NIJE STABILIZOVANA
Zašto se Kina i Indija sukobljavaju na krovu sveta

Van sastanka Šangajske organizacije za saradnju koji je održan u Moskvi 10. septembra, kineski i indijski ministar spoljnih poslova usvojili su zajedničku deklaraciju kojom
proklamuju svoju volju da se smire tenzije na njihovoj himalajskoj granici. Nije sigurno da li je ovo dovoljno da se smire nacionalističke protivponude vođa ovih dveju zemalja
PIŠE VAIŽU NARAVANE
U noći između 15. i 16. juna 2020. Indija ne samo da je bila li očitali dobru lekciju svom susedu. set kilometara na našoj zemlji vojnom zvanični diskurs, upozorio je: „Kad bi
godine, na opasnim himalajskim Prema rečima više zapadnih autora, snagom, a zatim ponuditi povlačenje obe države morale da uđu u sukob većih
površinama koje grade „sivu zonu“ o šokirana brutalnošću među kojima su Alister Lemb i naročito dvadeset kilometara ukoliko se i mi razmera, Kina bi bez ikakvih problema
kojoj se žestoko diskutuje, na kine- sukoba 15. juna, nego i Nevil Maksvel, u svojoj knjizi Indijin rat obavežemo da učinimo isto, lažni je na svoju stranu pridobila države [nepri-
sko-indijskoj granici indijski i kine- sa Kinom (3), Indija im je iznela sanjani manevar koji nikoga ne obmanjuje (5).“ jateljske za] Indiju, kao i Pakistan (6).“
ski vojnici ušli su u borbu dostojnu njegovom naglošću izgovor pokrenuvši svoju „napred poli- Sećanje na taj žestoki poraz još uvek je Od početka krize, svaka vojska je poja-
srednjovekovnih ratova. Tokom više tiku“ (forward policy), tj. odlučivši da živo. Mada su savršeno svesni neravno- čala svoje prisustvo duž linije stvarne
od sedam sati, u mrkloj noći, na 4.200 postavi trupe duž granice koju je htela teže u snazi sa njihovim susedom, kako kontrole. Prema izveštaju američke
metara nadmorske visine, oni su se juna su se poklopili sa pažljivo plani- da prizna. u vidu političke moći tako i u ekonom- obaveštajne službe Strategic Forecasting
borili kamenjem, klinastim pali- ranom zasedom Kineza. Pretpostavlja Drugi istraživači osporavaju ovu skim resursima ili ekspanzionističkim Inc. (Stratfor), objavljenom u julu, Kina
cama, gvozdenim štapovima obmo- se da su oni namerno skrenuli tok više interpretaciju. Bertil Lintner, u knjizi prohtevima, Indijci takođe procenjuju je navodno u regionu pregrupisala više
tanim bodljikavim žicama, ali i malih potoka ne bi li pustili bujice na Kinin rat s Indijom (4), podvlači ovako, da da ne mogu da saviju leđa pred salama od pet hiljada vojnika, kao i blindirana
golim rukama, ekstremno nasilnim suparničke trupe koje su im se približa- su pripreme za kineski rat počele dobre taktikom koja je implementirana ne bi vozila i tešku opremu, i podigla dvade-
direktnim dodirom. vale. Više indijskih vojnika je tako izgu- dve godine pre nego što je Nehru osmi- li se nagomilale teritorije. set i šest logora, dvadeset i dve napredne
bilo ravnotežu završivši svoj put u reci, slio taj koncept. Po njemu, rat je manje Od kraja avgusta 2020. godine, ton baze i dva helidroma. Indija je sa svoje
U zoru je sa indijske strane bilo na dnu uvale. bio usmeren na teritorijalna osvajanja je očvrsnuo. Indija optužuje Narod- strane razvila tri divizije pešadije u
sedamdeset osam povređenih i dvade- Drugi iznenađujući aspekt u očima nego na detronizovanje indijskog vođe, nooslobodilačku armiju za narušava- istočnom delu Ladaka.
set mrtvih, većina od hipotermije ili od Indijaca je to što se napad desio na tlu koga smatraju vođom niza zemalja nje vojnog i diplomatskog povlačenja
davljenja nakon što su bačeni niže u koje Kina još nije bila tražila. Ovo je prvi Trećeg sveta, i na nametanje kao prave koje je dogovoreno između dve strane Opasna akumulacija oružja
zaleđene vode Galvana. Neka tela koja put da Peking nastoji da zauzme celu rastuće sile u Aziji. Nehru je sa svoje nakon početka krize. Indija joj zamera
je odnela reka bila su nađena južnije, dolinu Galvana, pod izgovorom da mu strane veoma pogrešno procenio situa- to što je nastojala da „jednostrano Nepreciznost nacrta kinesko-indij-
tamo gde se Galvan spaja sa tokom reke ona „oduvek“ pripada (2). Odbijajući da ciju, za šta je Indija platila visoku cenu. modifikuje status kvo vojnim provo- ske granice, koja je jedna od najdužih
Šiok. Peking odbija da saopšti bilo kakve jasno formulišu svoje teritorijalne ambi- Tokom tri godine koje su prethodile kacijama“ s namerom da pomeri liniju na svetu, datira iz 19. veka, tj. daleko
brojeve, ali dobro informisani indijski cije, Kinezi sebi dopuštaju konstantnu sukobu, uprkos brojnim znacima neza- stvarne kontrole ka zapadu prisvaja- pre nego što su te dve zemlje postale
izvori potvrđuju da je Narodnooslobodi- reinterpretaciju linije stvarne kontrole, dovoljstva koje su slali Kinezi, indijski jući u prolazu površinu od šest stotina moderne, nezavisne i suverene repu-
lačka armija (APL) izgubila više od četr- praćenu konstantnim prodiranjima i premijer nikada nije želeo da veruje u kvadratnih kilometara. Napokon, ona blike. Kako onda danas objasniti neoče-
deset ljudi. vojnim intervencijama da bi se pome- mogućnost napada. Uzdajući se u stupa- traži povratak na pređašnji status kvo, kivani povratak tenzije?
Ova tragična epizoda sledi nakon više- rile linije. Njihovo poslednje preko- nje na presto „azijskog veka“ dopustio na situaciju koja je prevagnula u aprilu Za esejistu i novinara Prem Šankara
nedeljnih okršaja duž te granice duge račenje roka, u Ladaku, sastojalo se u je sebi da se zavara izjavama mira svog 2020. godine. Dža i stručnjaka za međunarodne
3.488 kilometara koja nikada nije bila tome da se pozicioniraju na južnoj obali kineskog parnjaka, Džou Enlaja. Takođe Kineska vlada uverava da je predvi- odnose Viktora Gaoa koji je pritom i
jasno označena. Od kinesko-indijskog jezera Pangong Co čija je severna obala je učinio grubu grešku kategorički odbi- đeno povlačenje bilo ispoštovano. Da je bivši tumač Džou Enlaja, Kina nema
rata koji je trajao od oktobra do novem- već duže vreme na njihovom radaru. jajući predlog koji mu je on dao 1960. i bilo intruzija, to bi bila stvar Indijaca potrebu da u pravom smislu govori o
bra 1962. godine, dat joj je naziv „linija Međutim, nakon sastanka visokog godine da prizna liniju Mekman (proči- koji „nanose težak udarac teritorijalnom ratnim namerama. U njihovom članku
stvarne kontrole“ (Line of Actual Control, nivoa između komandanata korpusa tati uokviren tekst na drugoj strani) na suverenitetu Kine“. Peking je uosta- na indijskom sajtu Thewire.in oni obja-
LAC) i obuhvata široku sivu zonu uklju- ovih dveju zemalja, general Manož istoku, ukoliko bi Indija prihvatila da lom pozvao Nju Delhi „da se povuče šnjavaju: „Strateški cilj za kojim ide
čujući teritorije koje obe države žele. Mukund Naravane, vođa indijskih na zapadu odustane od svojih preten- bez odlaganja“. Global tajms, koji menja kineska vojska okupirajući vrhove
S obzirom na to da svaka strana ima vojnih snaga, pokazao se izrazito sigu- zija na zone Aksaj Čina koje su osvojili iznad Finger 4 [jedne od osam planin-
svoju interpretaciju nacrta, subjektivne ran: „Želim da uverim naciju da je situ- Kinezi. Ostaje da je kinesku invaziju iz skih izbočina koje se spuštaju ka jezeru
linije razgraničenja se mešaju i prekla- acija duž naših granica sa Kinom u 1962. godine Nehru doživeo kao totalnu Nepreciznost nacrta Pangong Co] jeste da spreče Indiju od
paju redovno dajući priliku za okršaje potpunosti pod kontrolom“, izjavio je izdaju. napada na njihove avione dok se pozici-
između patrola, (ponekad nenamerne) za vreme godišnjeg defilea kadeta Vojne Dan nakon rata, koji je trajao mesec i kinesko-indijske granice, raju na jezeru. Drugačija pozicija nagnu-
upade i za razne druge prekršaje. Među- akademije 13. juna, tj. samo dva dana jedan dan i koji je dozvolio Kini da uđe koja je jedna od najdužih tosti bi mogla da ponudi Narodnooslo-
tim, ovo je prvi put nakon četrdeset i pet pre krvavog sukoba na krovu sveta. duboko u indijsku teritoriju, Džou Enlaj bodilačkoj armiji drugi uski ulaz i da
godina da se mrtvi oplakuju. Trenutna kriza između dva azijska je predložio da se svaka strana povuče na svetu, datira iz 19. veka, smesti na svoju liniju nišana put koji
giganta najozbiljnija je od kratkog rata dvadeset kilometara u odnosu na liniju tj. daleko pre nego što spaja Ladak [naprednu vazdušnu indij-
Najozbiljnija 1962. godine koji je ostavio duboke stvarne kontrole, izazvavši odbijanje sku bazu] sa Daulat Beg Oldijem (7).“
kriza od 1962. godine ožiljke. Za Indijce, ovaj sukob se zavr- Nehrua: „[Taj predlog] nema nikakvog su te dve zemlje postale Sve ovo veoma podseća na pripremu
šio ponižavajućim porazom, udvostru- smisla. Na šta se odnosi ’linija stvarne moderne, nezavisne i za rat čak iako, prema rečima autora,
Do tada, Indija i Kina su postigle čenim ličnim neuspehom premijera kontrole’? Da li je reč o liniji koja potiče Kina ne bi nipošto to razmatrala. Ona
značajan podvig izbegavši svaki veći tog doba, Džavaharlala Nehrua. Kinezi od njihovog napada početkom decem- suverene republike bi jednostavno htela da ubedi Indiju
sukob oko granice jer su se razmirice su se pravili da vode kazneni rat ne bi bra [1962]? Zgrabiti četrdeset ili šezde- da poštuje sporazum kao i da premijer
mirno rešavale razgovorima na vojnom
ili diplomatskom nivou. Godine 1988.
one su se dogovorile da pitanje granice
prebace u drugi plan ne bi li produ-
bile svoje odnose u drugim dome- Linije visokih tenzija
nima. Bilateralni sporazum 7. septem- Dolina Šaksgan Sinđang
bra 1993. godine o održanju mira duž Glečer Sijašen
linije stvarne kontrole ozvaničio je „u Aerodrom
međunarodnom sporazumu recipro- Daulat Beg Oldi Opseg s realnim linijama
Gilgit-
čan angažman dveju država da se održi Baltistan kontrole između Ladaha i Aksai Šina
Aksai Od severa ka jugu, u metrima
status kvo na njihovoj granici. One su Čin
zaista obećale da će samo pregovara- Dolina Galvan
njem pokušati da nametnu ili da učine Borbe od 15. juna 2020. 6.000
Azad
da se poštuju njihove granice (1)“, obja- Kašmir Ladakh
šnjava diplomata Šivšankar Menon. Na Džamu i
to je 2016. godine dodat poseban proto- Jezero Pangong Co 5.000
Kašmir
kol koji zabranjuje upotrebu vatrenog Dolina
oružja od strane vojnika koji nadgledaju Ind KINA Galvan
zonu, ne bi li se ograničilo krvoproliće. 4.000
PAKISTAN Jezero Pangong Co
Taj bilateralni sporazum je konso- Himačal
lidovan kroz više gestova izmirenja Pradeš Tibet
3.000
– recipročno otvaranje tržišta, sarad-
0 km 100 km 200 km 300 km 380 km
nja u pogledu investicija, obrazovanja i
)
kulture, izvršenje „mera uspostavljanja INDE 14
(19
poverenja“ (Confidence-Building Measu- on
res, CBM), potpisivanje raznih proto- jh
Utarkand kme
kola od kojih poslednji datira iz 2013. B ra ma put r ar Me
godine... Međutim, uprkos toj stvarnoj ije
lin
želji da se održe stabilne, štaviše srdačne Kontroliše Kina, Arunačal
a
t
veze, granični spor nikad nije mogao da osporava Indija

Cr
Nju Delhi Pradš

se reši. Kontroliše Indija,
Indija ne samo da je bila šokirana Ga NEPAL Tavang
osporava Kina ng
Sikim
brutalnošću sukoba 15. juna, nego i BUTAN
njegovom naglošću, dok su razgovori Realna kontrola linija Utar
Pradeš BURMA
u vidu vojnog dezangažmana i deeska- iz 1962. Assam
lacije bili u toku još od prvih okršaja
početkom maja 2020. godine nakon Osporavane granice
0 200 km
serije kineskih upada u zone kojima između Indije i Pakistana Izvor: Organizacija Ujedinjenih nacija FANNY PRIVAT
upravlja Nju Delhi ili koje generalno
nadgledaju indijske snage. Mada tok
događaja nije savršeno jasan, prema
dostupnim komponentama, sukobi 15.
između kineskog Tibeta i Indije ili verovati njegovim skorijim pomera-

sporazum iz] Panšila, konkretno mirne njima trupa na zapadnoj strani granice
koegzistencije, koji su ponovljeni u i njegovim naporima da produbi svoju
graničnom sporazumu iz 1993. godine. taktičnu prednost. Imajući u vidu važnu
To je činjenica koju Kina više ne može asimetriju između dve strane na stra-
da ignoriše (9)“, zaključuju Viktor Gao i teškom, operativnom i finansijskom
Prem Dža. Kina je dugo sprečavala indij- planu, takav stav, koji može da deluje
ske napore da budu deo Grupe nukle- nepromišljen, potencijalno stavlja svoje
arnih dobavljača (NSG), ističući da ta naoružane snage na surovo iskušenje
zemlja nije potpisala ugovor o neširenju ukoliko se zaoštravanje nastavi, jer ako
nuklearnog naoružanja (TNP). Napori mu države saveznici poput Japana, Sjedi-
Indije da poveća svoju vojnu moć i da njenih Američkih Država ili Austra-
poboljša infrastrukturu duž granice lije rado ponude prividnu podršku, uz
mogli bi da uznemire Peking, koji to ne mogućnost logističke podrške, malo je
radi ništa manje. moguće da će oni priteći u pomoć kad bi
sukob narastao.
Kada je saradnja zauzimala Reč je o području na kom je Indija
prvo mesto uvek bila ispred Kine, a to je postoja-
nost njenih demokratskih institucija,
Sa svojom „diplomatijom vuka iako premijer, zagovornik hindu nacio-
borca“, gospodin Si Đinping je s druge nalizma, i njegova sve više i više autori-
strane stavio Južno kinesko more u stra- tarna vlada nisu prestali da ih slabe i da
teški prioritet, što se izražava otežava- ih prazne do srži.
njem njegove pozicije prema Tajvanu,
Vijetnamu i drugim pograničnim drža- Zabrana TikToka
vama. U odnosu na to, granični spor sa
Indijom se smatra „strateški sekundar- Da li će gospodin Modi poći stopama
nim“. To ne sprečava Kinu da pokuša Nehrua, ponavljajući greške iz 1962.
da onesposobi svako pitanje njene godine? Ubeđen u svoju harizmu i
nadmoći preko vojnih upada koji, bez siguran da mu je dovoljno da susretne
ulaska u veći konflikt, destabilizuju svog parnjaka da bi rešio najdelikat-
status kvo i nanose gubitke. Zar njen cilj nije probleme, imao je osamnaest sasta-
nije da indijski sused bude stalno desta- naka sa gospodinom Sijem i ostva-
bilizovan? rio pet zvaničnih poseta Kini od 2014.
Godine 1988. kada su obe države godine, navodno zaslepljen pred broj-
izabrale da privileguju saradnju, a ne nim signalima protivnosti i nervoze
sukob, njihov bruto domaći prihod koje je poslao Peking. Ta prividna srdač-
(BDP) bio je uporediv – 296 milijardi nost ga nije sprečila da umnoži kontra-
dolara za Indiju naspram 312 milijardi diktorne poruke po cenu nanošenja
za Kinu (po deviznom kursu iz 2010. uvrede kineskom predsedniku. Modi se
godine) – a njihov budžet za odbranu nije zadovoljio evociranjem svojih teri-
identičan – 20 milijardi dolara. Dvade- torijalnih pretenzija kroz publikaciju
set godina kasnije, sa bruto doma- mapa i gromoglasne izjave, niti obja-
ćim prihodom od 200 milijardi dolara, vom svog prijateljstva sa Sjedinjenim
Indija je već bila bleda u odnosu na Američkim Državama, glavnim riva-
kineskog diva i njegovih 4.600 mili- lom Kine. Sa svojom tvorevinom, Indij-
Narendra Modi sedne za sto za prego- „glavnog partnera odbrane“ Sjedi- obuhvata i Aksaj Čin) Kinezi uopšte jardi. Danas je Kina pet puta teža od skom narodnom partijom (Bharatiya
vore ne bi li „odagnao sumnje i nagađa- njenih Američkih Država. Učestvo- nisu cenili ni manje ni više što su izjave njenog južnog suseda. Ona svojoj vojsci Janata Party, BJP), on se takođe potrudio
nja koje je njegov nagli zaokret u spolj- vala je u američko-japanskoj operaci- ministara, poput ministra unutra- namenjuje 261 milijardu dolara (1,9% da podstakne antikineske sentimente u
noj politici 2014. godine uneo u duh onoj snazi na Južnom kineskom moru šnjih poslova pred Parlamentom 6. BDP-a), dok Nju Delhi svojoj vojsci državi. Među merama odmazde može
kineskih vođa“. poslavši više ratnih brodova i počela avgusta 2019. godine, potvrdile da će dotira svega 71 milijardu (2,4%) (10). se navesti zabrana dve stotine kineskih
Šta je onda g. Modi uradio da do te je da u Bengalskom zalivu sprovodi Indija ponovo osvojiti Aksaj Čin, koji Ukratko, pariteta koji je postojao u aplikacija, u koje spada i TikTok, kao i
mere naljuti svog kineskog suseda? operaciju „Malabar“, seriju vojnih je trenutno pod kineskom upravom, kinesko-indijskim sporazumima više zabrana data kineskim investicijama
Lista mogućih žalbi je duga. Neko- vežbi koje za cilj između ostalog imaju Gilgit i deo Kašmira koji je pod upra- nema, što ih samim tim pretvara u u ključnim sektorima poput železnice,
liko meseci nakon dolaska na moć (u da spreče pristup Malajskom prolazu vom Pakistana (Pakistan-Occupied Kash- „neravnopravne“ sporazume. infrastrukture i telekomunikacije. A
proleće 2014. godine), on je sa američ- koji je smešten između Malezije i Indo- mir, POK). Napokon, Indija je sa Sjedi- Već desetak godina Nju Delhi radi utoliko gore ako, prema rečima struč-
kom administracijom potpisao „Zajed- nezije i kuda treba da prenesu 40% njenim Američkim Državama i Japa- na jačanju vojne infrastrukture i svoje njaka, te odluke na kraju priče poten-
ničku stratešku zamisao za azijski Paci- izvoza iz Kine i 90% svog uvoza nafte. nom zaključila sporazum koji pred- putne mreže na severu i na severoi- cijalno više kazne indijsku ekonomiju
fik i region Indijskog okeana“ (Joint S druge strane, opozivanje dekretom u viđa snabdevanje logističkom podr- stoku. Alternativni put je stvoren da nego njenog suseda.
Strategic Vision for the Asia-Pacific and avgustu 2019. godine prema članu 370 škom i pojačala bilateralnu saradnju bi se povezala linija stvarne kontrole u Nakon što je tako dobro isprovocirao,
Indian Ocean Region) na osnovu koje iz indijskog ustava koji je prekinuo sa Australijom, zemljom čije su veze sa nivou reke Galvan sa putem koji vodi gospodin Modi se naglo pokazao popus-
se obavezao da će garantovati slobodu autonomiju Džamu i Kašmira (8), kao Pekingom zategnute. ka aerodromu Daulat Beg Oldi. Drugi tljiv 19. juna za vreme višepartijskog
plovidbe na Južnom kineskom moru, i publikaciju mapa koje u indijsku teri- „Pod vlašću Modija, Indija se više projekat se takođe odvija u Ladaku. sastanka o krvavim događajima koji su
što Kina takođe potvrđuje da želi da toriju uključuju Gilgit (koji je pod paki- ne oseća primorano da poštuje prin- Put koji bi dozvolio da se pojača indij- se odvili nekoliko dana ranije. „Nije bilo
poštuje. Indija je pristala na status stanskom kontrolom) i ceo Ladak (koji cipe [sporazuma o trgovini i odnosima sko vojno prisustvo na liniji stvarne narušavanja teritorijalnog integriteta ni
kontrole u pristaništu jezera Pangong sa naše strane ni sa strane naših suseda“,
Co. Dve nove podele planine su takođe uveravao je. U Indiji su te odluke iznena-
stvorene 2009. godine, a stvaranje dile, a naročito postidele vojnike i diplo-
Umetnute godine, granice između Tibeta i Sikima, Indija sa svoje strane procenjuje da snažnog komandosa za planinu od mate, dok su se kineske vođe požurile da
teritorije na istočnoj strani, duž basena obronka
reka Testa i Amo Ču, koja je zvanično
može da dokaže da je Aksaj Čin deo
Ladaka bazirajući se na istorijskim či-
90.000 muškaraca najavljeno je 2013.
godine. Napokon, Indija je povećala
ih iskoriste ne bi li pokazali da nisu krivi
ni za kakvu agresiju.
Razgraničiti Kinu i Indiju stara je pote- priznata 1906. godine Pekinškim ugovo- njenicama, mapama i sporazumima. frekventnost svojih patrola i poboljšala Da li će azijski rivali umnožiti sukobe,
škoća. U tom regionu, obično se distin- rom, a koji je reafirmisao anglo-tibetan- Kada je reč o istočnom delu granice, kvalitet svojih vazdušnih naprednih a uskoro i započeti pravi pogranični
giraju tri velike zone (pogledati kartu po- sku konvenciju iz 1904. godine odredivši ona podvlači starinu svojih komercijal- baza, te Daulat Beg Oldi odsada prima rat? Ili će napokon početi sa ozbiljnim
red). Na zapadu, Aksaj Čin, koji je pod prevlast Kine nad Tibetom, kao i više nih, kulturnih i religioznih veza sa Ti- C-130 i Antonov, ruske vojne teretne pregovorima?
kineskim rukovodstvom, pruža se duž drugih granica koje su određene od se- betom i podseća da je postojeća puta- avione. Uprkos tim pomacima, indijska
Ladaka sa indijske strane, duž Sinkjanga damnaestog veka sporazumima između nja baština Radža, britanskog kolonijal- vojska, koja je dugo bila zapostavljena VAIŽU NARAVANE je profesorka na Fakultetu za
novinarstvo, medije i kinematografiju na Univerzitetu
i Tibeta sa kineske strane, i pokriva po- tibetanskih vlada i vođa Džamu i Ka- nog režima. i nedovoljno finansirana, još uvek je Ašoka, u Indiji; direktorka Centra za društvenu i
vršinu od otprilike 33.000 km2. Centralni šmira i Himačal Pradeša.“ veoma daleko od toga da može da se bihevioralnu promenu. Ove institucije nisu uključene
deo, istočno od Nepala, odvaja indijske Kina ne razume nijedan od tih argu- meri sa mobilnošću i udarnom silom u analizu.
savezne države Himačal Pradeš i Utar U to vreme, kolonijalne britanske menata. I pored Aksaj Čina, ona nasta- Narodnooslobodilačke armije. PREVOD: Anja Mitić
Pradeš od Tibeta. Sa 2.000 km2 pod po- vlasti su naročito bile zabrinute zbog vlja da zahteva veći deo Arunačal Pra- Tokom poslednje tri godine, kineski
deljenom kontrolom, on je najmanja od rasta moći Rusije jer je bilo reči o tome deša, iako sve zvanične mape stavljaju upadi duž granice su se umnožili i bivali (1) Šivšankar Menon, Choices. Inside the Making
of India’s Foreign Policy, BrookingsInstitution –
svih osporavanih zona. Napokon, istočni da se napravi kontra politika „Velike granicu u podnožje planina umesto da sve nasilniji, što može da bude iznena- Allen Lane, Vašington – London, 2016.
deo koji je pod indijskom kontrolom, po- igre“ – što je izraz koji podseća na taj je stave blizu vrhova, duž linije podele đujuće ako se uzme u obzir očigledna (2) Lju Huanzun i Lju Sin, „China urges India to
dudara se sa granicom između Tibeta period intenzivnog rusko-britanskog ri- voda. Jedan od glavnih kamena spoti- vojna superiornost Kineza. Zapravo, restrain“, Global Times, Peking, 16. jun 2020.
i Arunačal Pradeša koji je za vreme bri- valiteta. Kina im je, s druge strane, de- canja tiče se grada Tavanga, u kom se Peking želi da dokaže svoju odlučnost (3) Nevil Maksvel, India’s China War, Natraj
tanske vlasti nosio ime North-East Fron- lovala slabo i zastrašeno. Iz tog ra- rodio aktuelni dalaj-lama i čiji će mana- iz unutrašnjih i spoljašnjih razloga. Publishers, Nju Delhi, 2011 (prvo izdanje: 1970).
(4) Bertil Lintner, China’s Indian War, Oxford
tier Agency (NEFA). Pokrivajući pro- zloga, koncentrisali su se na granice stir, drugi po svetosti za Tibetance na- Njegova ekonomija ide ukrug, vlada je
sečno 90.000 km2, širi se do Burme. U
University Press India, Nju Delhi, 2017.
na severoistoku i severozapadu Indije kon Lase, igrati ključnu ulogu u imeno- na udaru međunarodnih kritika zbog (5) Aneks pismu premijera Džavaharlala Nehrua
toj oblasti, granicu zovu „linija Mekman“, i prepustili Tibet Kini kladeći se da će vanju sledećeg dalaj-lame, za šta se svog rukovođenja krizom koronavi- premijeru Džou Enlaju, 27. oktobar 1962, u
po britanskom geometru koji ju je na- obe postati tampon-zone sposobne da Peking izbliza interesuje. Kina nikada rusa. Pored toga, preti mu približavanje Notes, Memoranda and Letters Exchanged and
crtao, a Britanci i Tibetanci su je spora- drže Ruse na distanci. nije oprostila Indiji to što je ponudila Indije i Sjedinjenih Američkih Država Agreements Signed Between the Governments
zumno definisali za vreme Simla konfe- politički azil tibetanskom duhovnom u trenutku kada se njegove sopstvene of India and China, Livre blanc du ministère des
affaires étrangères indien, vol. VIII, oktobar 1962
rencije 1914. godine (1). Nakon Drugog svetskog rata, Kina vođi nakon njegovog bekstva 1959. veze sa Amerikom degradiraju. Svojim – januar 1963, Nju Delhi.
se sa Tibetom našla na granici sa Indi- godine do te mere da je za neke po- napadima na granici, Kina namerava (6) Citat: Victor Gao et Prem Shankar Jha, „A tragedy
U svojoj knjizi Izbori (2), objavljenoj jom prvi put u svojoj istoriji. Za vreme smatrače to bio jedan od razloga za ki- da preseče u korenu indijske ambicije has been averted but the danger for India and
2016. godine, bivši indijski ministar spolj- Simla konferencije, kineski izaslanik je neski napad 1962. godine. V. N. za regionalnom dominacijom, po cenu China persists“, The Wire, Nju Delhi, 23. jul 2020.
nih poslova (2006–2009) i savetnik za stavio svoje inicijale na tekst konven- gubitka nekoliko pera. Da bi pokazala (7) Viktor Gao i Prem Šankar Dža, op. cit.
(8) Čitati: „Au Cachemire, l’hindouisme sabre au
nacionalnu bezbednost (2010–2014) cije. Uzimajući za izgovor nedostatak da je ona ta koja odlučuje, mogla bi da clair“, Le Monde diplomatique, oktobar 2019.
PREVOD: Anja Mitić
Šivšankar Menon piše: „Indija je oduvek potpunog potpisa, Peking ga nije pri- pribegne metodi koja se pokazala 1962. (9) Viktor Gao i Prem Šankar Dža, „LAC tensions to
smatrala da sa Tibetom deli uobičajenu znao. Od tada Kina odbacuje sve spo- (1) Republika Kina, i kasnije Narodna Republika godine, a to je poniženje. Na taj način, fester till Modi, Xi revive prospectsfor India-China
tradicionalnu granicu koja je pritom bila razume koje su potpisali Britanci i Ti- Kina ne priznaje liniju Mekman. ona koristi svoje ogromne finansijske strategic cooperation „, The Wire, Nju Delhi, 24.
pravno priznata raznim sporazumima betanci smatrajući ih „neravnoprav- (2) Shivshankar Menon, Choices. Inside rezerve ne bi li se približila susedima iz jul 2020.
(10) Stalni rashodi dolara (2018) i u procentu BDP-a
većim delom svoje dužine. Ti sporazumi nim sporazumima“ koje ona ne mora the Making of India’s Foreign Policy, Indije, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke, (2019), Stockholm International Peace Research
BrookingsInstitution Press – Allen Lane,
se konkretno tiču linije Mekman 1914. da poštuje.
Vašington – London, 2016.
na veliku štetu svog rivala. Institute (Sipri).
Nju Delhi sa svoje strane deluje
odlučno da joj se odupre, ako se može
llKADA JEDNA DRUŠTVENA GRUPA PRIKUPI ZNANJE, MOĆ I NOVAC
Intelektualna buržoazija, nasleđivanje elitnog statusa

Društvo je, često se kaže, podeljeno na 1% najbogatijih i 99% ostalih. Pritom, ovaj šokantni podatak ne uključuje nejednakosti u pogledu obrazovanja. A prikriva i poziciju
intelektualne buržoazije koja, premda pripada onom 1%, voli da se svrstava uz potlačene. Ovaj „meritokratijom” formiran društveni sloj prenosi privilegije na svoje potomke,
baš kao stara aristokratija
PIŠE PJER RAMBER
da laskaju sebi. Majstori u predstavlja-

nju sopstvenih interesa kao univerzal-
nih, na pad kredita u svojim sektorima
oni reaguju pokretanjem „poziva da se
prekine rat protiv inteligencije“ – što se
dogodilo u Francuskoj u februaru 2004.
godine.
U javnim raspravama se za migra-
cije seljaka, pobunu „žutih prsluka“
i prekarni socijalni rad koriste gene-
rički termini poput „poljoprivred-
nici“, „radnici“ ili „lične usluge“. Najo-
brazovanije klase, međutim, prika-
zuju se u svojoj delikatnoj jedinstve-
nosti, detaljno se opisuju njihovi misa-
oni tokovi, poliraju nesuglasice. „Čini se
da se u proučavanju radničke klase obično
primenjuje najrudimentarniji oblik materi-
jalizma, dok su teorijske suptilnosti kojima
se štiti autonomija subjekta rezervisane za
kultivisane klase“, rezimirao je sociolog
Žan-Klod Šambordon (3). Da bi se uspo-
stavila ravnoteža, intelektualce više
ne bi trebalo posmatrati kao niz jedin-
stvenih pojedinaca, već kao društvenu
grupu.
Dok istorija često naglašava progre-
sivnu ulogu učenih slojeva – znalci
enciklopedisti, revolucionarni prav-
nici, buntovni pisci, „husari Francuske
Republike“... – ona istovremeno mini-
mizira njihovo učešće u manje slav-
nim epizodama. „Višijevski režim je, više
nego bilo koja društvena grupa, bio sasta-
vljen od stručnjaka i pripadnika slobod-
nih profesija“, podseća američki istori-
čar Robert Pakston. „I osude Višija idu
na račun francuske elite (4).“ Uloga inte-
lektualaca unutar sistema dominacije
datira iz davnih vremena i pretkapita-
lističkih društava. Na srednjovekov-
nom Zapadu, visoko versko svešten-
stvo imalo je monopol nad pristupom
ALIS GUTAR – „Senka ruke“ svetim spisima, legitimisalo je vlast
zemljoposednika i samo posedovalo
četvrtinu zemlje. Pravnici koji su postali
savetnici i veziri sačinjavali su admini-
strativnu bazu kraljevine (5). U carskoj
Kini (221. pre n. e. – 1911) „klasa učenih
službenika (ili mandarina) – sloj malobroj-
nih ali svemoćnih u pogledu snage, uticaja,
položaja i prestiža – jedina je instanca vlasti
i najveći posednik dobara“, primećuje
sinolog Etjen Balaš. „Ta klasa poseduje sve
U leto 1957. godine engleski sociolog poretka povereno je školi koja razredne cuskog radnog stanovništva), a sada ih privilegije, pre svih moć samoreprodukcije, i
Majkl Jang šetao je plažom u Velsu. uspehe prevodi u „poklone“ i „zasluge“. je više od pet miliona (18%). ima monopol na obrazovanje (6)“.
Kao dugogodišnji istraživač u britan- „Talentovani su“, likuje pripovedač, „dobili Nakon završetka najprestižnijih Slučaj pretkolonijalne Indije takođe
skoj Laburističkoj partiji napisao je priliku da se uzdignu na nivo koji im prema škola i univerziteta, viša frakcija ove nas poziva da relativizujemo intrin-
njen manifest 1945. godine i potom sposobnostima pripada, dok su niže klase grupe predstavlja 5% do 10% radnog sičke progresivne vrline koje pone-
se povukao. Tu na pesku premišljao ostale manje sposobnima.“ Na taj način stanovništva na Zapadu. Tu je uklju- kad pripisujemo znanju: kastni sistem,
se nakon što je već jedanaest izda- legitimisan, režim slavi svoje heroje. čen onaj čuveni 1% najbogatijih, ali i nasilnički neravnopravan, umnogome
vača odbilo njegov najnoviji ruko- „Skočio je status naučnika i tehnologa, umet- mnogi drugi. Ovde ćemo raspravljati o se zasnivao na dominaciji intelektua-
pis. Utom je ugledao par prijatelja nika i nastavnika. Obrazovanje je prilago- ovoj bogatoj inteligenciji. Bez obzira na laca, bramana, koji su uživali eksklu-
pored vode, zastao s njima i pomenuo đeno njihovoj visokoj genetskoj predodređe- to da li se bave slobodnim zanimanjima zivno pravo pristupa svetom znanju.
taj tekst koji niko nije želeo. Slučaj nosti. Time dobijaju veću moć dobrog delova- ili su u vrhu poslovnih organizacija, ovi „Upravo su oni, a ne kraljevi, knezovi,
je hteo da ti ljudi objavljuju umet- nja. Napredak je njihova pobeda, a savremeni uspešni pojedinci svakog meseca unov- vojnici, zemljoposjednici ili buržoazija,
ničke knjige i da su spremni da u svet spomenik njima u čast.“ čuju svoj obrazovni i kulturni kapital. ovom društvu obezbeđivali jedan naročito
svoj katalog uključe i njegovo delo, Oni su u poziciji da propisuju; „znaju od operativan oblik ’pripitomljavanja masa’“,
naslovljeno Uspon meritokratije (1). Za jednog Sartra, stotinu čega bolujemo i postavljaju nam dragocene piše istraživačica Izabel Kalinovski (7),
Ovom kovanicom koja kombinuje pokornih rukovodilaca dijagnoze“, ironično ih opisuje američki Od početka 19. veka koja je prevela temeljnu studiju Maksa
starogrčki s latinskim jezikom, Jang esejista Tomas Frank (2). Mogli bismo udeo diplomiranih Vebera Religija u Indiji: Sociologija hindu-
je nagovestio sarkazam. Pet stotina U ovoj postavci, pažnju privlači ih nazvali „intelektualcima“ da nakon izma i budizma, objavljenu 1916–1917.
hiljada prodatih primeraka u roku od sastav vlade „inteligentnih“. Tu su Drajfusove afere taj naziv nije poprimio visokoškolaca narastao godine.
nekoliko godina učinili su da „meri- profesionalci, humanisti i naučnici, sasvim drugačije značenje. je sa manje od 1% odrasle Kapitalističko doba nije promenilo
tokratija“ uđe u svakodnevni jezik. zaduženi da stvaraju znanje, repro- Nekadašnja legenda intelektualce prirodu ovog pripitomljavanja, već mu
Ali po cenu ogromnog nesporazuma. dukuju elitu i upravljaju državom i slavi ne samo kao tvorce i čuvare znanja populacije u Sjedinjenim je samo dalo drugi oblik, budući da su
preduzećima. U Francuskoj ih Nacio- već i kao protivnike ustaljenog poretka. Državama i Evropi industrijska revolucija i širenje obrazo-
Jangova knjiga, napisana nakon Orve- nalni institut za statistiku i ekonom- U čuvenom intervjuu koji je 15. avgu- vanja uvećali značaj diplomaca i nagla-
love 1984 i Vrlog novog sveta Oldusa ske studije (INSEE) okuplja pod kate- sta 1967. godine dao za Radio Kanada, na oko 35%. Da bi se sili njihovu heterogenost. Pripitomlja-
Hakslija, donosi još jednu viziju distopije: gorijom „Rukovodioci i više intelek- Žan-Pol Sartr objašnjava: nuklearni održala klasna barijera, vanje masa, a u velikoj meri i samih
košmarni moderni svet kojim upravlja tualne profesije“. Tu nalazimo upra- fizičar ostaje puki „tehničar s prak- diplomaca, odvija se u ime ekonom-
„ne narod, već njegovi najpametniji pred- vljače ljudskim resursima i prefekte, tičnim znanjem“ sve dok učestvuje u dovoljno je podići prag ske racionalnosti i „kompetencija“ koje
stavnici“. Ukratko, vladavina intelektu- notare i astronome, novinare i sudije, stvaranju atomske bombe, a intelek- postavljanjem novih država zahteva upravo za sprovođenje
alaca. Radnja se odvija početkom 2034. oglašivače i stomatološke hirurge. Od tualac postaje onog trenutka kada se tog pripitomljavanja.
godine, a pripovedač, jedan nadobudni objavljivanja Jangove knjige nijedna protiv nje pobuni. Ali koliko Sartra, kulturnih i finansijskih Prve analize koje intelektualce prika-
sociolog, entuzijastično sumira transfor- druga društveno-profesionalna kate- Simon de Bovoar i Pjera Burdjea dođe prepreka, nepremostivih zuju kao novu društvenu klasu zasno-
maciju britanskog društva 20. veka u tira- gorija nije doživela toliki porast broja na milione pokornih menadžera, prav- vanu na monopolu znanja i težnji ka
niju kojom upravljaju ljudi s diplomama. članova. Ova sociološka otelotvorenja nika i urbanista? Mit o intelektualcima ne samo za manje moći pojavljuju se u 19. veku. U isto
Pod izgovorom „jednakih mogućnosti“, „postindustrijskih“ društava orijenti- ipak opstaje, budući da intelektualne doba pojavljuju se i široki domen javnih
hijerarhije se sada uspostavljaju prema sanih na znanje, 1962. godine brojala profesije pišu istoriju svih društvenih
obrazovane već i za službi koje su zahtevale diplome, prve
inteligenciji, a održavanje društvenog su 900.000 profesionalaca (4,6% fran- grupa, uključujući i svoju. Malo je reći prekobrojne diplomce velike korporativne administracije, a
zatim i centralizovane radničke partije zovanih koji su postali „nezaposlivi“ sniji. Posvećujući se svojim potomcima Hoće li se odabrani srećnici prepo-
(8). Sen Simon (1760–1825) mašta o usled čudesne „automatizacije“ – već sa namerom da ih podučavaju, što će znati u opisu američkog pisca Metjua
poretku u kome dominiraju naučnici tada! – upošljava se kao kućno osoblje U čuvenom intervjuu koji kasnije preuzeti učitelji, roditelji razvi- Stjuarta, objavljenom 2018. godine u
i industrijalci (pčele), koji će smeniti intelektualaca. „Kada su svi genijalci je 15. avgusta 1967. godine jaju njihovu emocionalnu osetljivost, kolumni uglednog časopisa Atlantik?
isprazno plemstvo i sveštenstvo (osice). u eliti, a svi kreteni među radnicima, šta koncentraciju i disciplinu. „Nas 9,9% (…) šetamo u farmerkama i
S druge strane Rajne, moderna država znači jednakost?“, pita se pripovedač. dao za Radio Kanada, „Do 18. godine dete bogatih roditelja majicama preživelim iz naših, nazovimo
koju je zamislio Georg Vilhelm Fridrih Prema Jangovoj fikciji, vladavina inte- dobiće pet hiljada sati više pažnje od deteta ih, skromnih početaka. Status radije otkri-
Hegel počiva na prosvetljenim činov- lektualaca dostiže zrelost početkom
Žan-Pol Sartr objašnjava: srednje klase – u vidu pročitanih priča, vamo govoreći o organskoj ishrani, o uspe-
nicima koji sačinjavaju „univerzalnu dvadeset prvog veka. Obdarena privi- nuklearni fizičar razgovora, kulturnih događaja, sportskih sima svoje dece, i o ekološkoj uzornosti
klasu“ (Filozofija prava, 1821). Nekoliko legijama u naturi – udobnim apartma- treninga i sl., precizira Markovic. (...) U četvrti u kojima živimo. Shvatili smo kako
decenija kasnije, Mihail Bakunjin se nima, gurmanskim večerama, rasko-
ostaje puki „tehničar s istom uzrastu, dete iz srednje klase provešće se novac pere isticanjem naših izuzetnih
u spisu „Moj odnos s Marksom“ pobu- šnim odmorom – obrazovana klasa praktičnim znanjem“ sve pet hiljada sati više ispred ekrana nego dete vrlina. Povrh svega, naučili smo da sve ove
nio protiv vizije socijalističke države: školuje svoju decu u posebnim ustano- bogataša.“ Segregacija „kreativne klase“ privilegije prenesemo svojoj deci.“ Stju-
„Za sve ovo biće potrebna ogromna nauka i vama i nastavlja da se kroz njih reprodu-
dok učestvuje u stvaranju takođe se odražava prostorno, budući art je jednim potezom sumirao objek-
mnogo pameti koja se preliva. Biće to vlada- kuje. „Elita je na putu da postane nasledna atomske bombe, a da se bogata domaćinstva sa svim resur- tivnu istinu koju menadžeri i akade-
vina naučne inteligencije, režim ponajviše kada se susteknu principi nasleđivanja i sima grupišu u određenim četvrtima mici poriču: „Mi smo ti koji pokreću
aristokratski i despotski, najarogantniji i zasluga“, primećuje pripovedač, nejasno intelektualac postaje onog progresivnih i otvorenih metropola mašinu kojom se bogatstvo prebacuje sa
najopakiji.“ Reč je o „socijalizmu intelek- zabrinut zbog preokreta zbivanja. Ali se trenutka kada se protiv koje pružaju zdraviji način života, šire 90% na 0,1%. Bili smo srećni što smo
tualaca“, a ne radničkih snaga, kako ga priča tu ne završava. društvene mreže i bolje šanse za uspeh dobili svoj deo kolača“ (20). U zapad-
1905. godine naziva drugi jedan anarhi- Dok nestrpljivo očekujemo epilog, nje pobuni u odnosu na okruženja 90% manje nim društvima, pored bele boje kože i
sta, Jan Vaclav Mahajski, u „Stečaju soci- moramo da priznamo da distopijski imućnih Amerikanaca (17). „Ogromna muškog pola, pripadanje najobrazova-
jalizma devetnaestog veka“. svet izložen u ovoj društveno-fantastič- ulaganja elite u obrazovanje“, primećuje nijoj manjini još je jedna nesumnjiva
noj knjizi napisanoj pre više od šezdeset oko 35%. Da bi se održala klasna bari- Markovic, „isplatila su se. Obrazovni jaz privilegija, ali njeni korisnici to lako
„Okončati s ideologijama“ godina isuviše podseća na naš sopstveni. jera, dovoljno je podići prag postavlja- između bogatih i siromašnih učenika sada relativizuju.
U Sjedinjenim Državama, kao i u Evropi, njem novih kulturnih i finansijskih nadmašuje onaj koji je razdvajao crne Rastući broj uspešnih intelektualaca
Ove glave pune „pameti koja se postoji jaz između manjine obrazova- prepreka, nepremostivih ne samo za od belih učenika 1954. godine“, kada je dubinski je izmenio zapadni politički
preliva“ ne poseduju sredstva za proi- nih iz viših krugova (5-10% stanovni- manje obrazovane već i za prekobrojne Vrhovni sud presudio da je rasna segre- pejzaž. Nakon Drugog svetskog rata,
zvodnju, već znanje koje unovčuju kod štva zapadnih zemalja) i ostalih. Insisti- diplomce. U Sjedinjenim Državama sito gacija u školi neustavna. „Ekonomska manje obrazovano i manje imućno
posednika, koji im prepuštaju upravlja- ranje poslednjih godina na suprotnosti sastavljeno od znanja i novca osigurava nejednakost danas proizvodi veću nejedna- stanovništvo, kao i mali deo intelek-
nje poslovima, nadzor nad radnicima i između 99% stanovništva i 1% najbo- socijalno raslojavanje toliko efikasno da kost u obrazovanju nego američki apart- tualnih profesija vezanih za javni
organizaciju rada, kao i brigu o poveća- gatijih ljudi odvraća pažnju sa jedne se, kao što je Jang predvideo, krem meri- hejd.“ sektor, uglavnom su glasali za levičar-
nju produktivnosti kroz razvoj tehno- šire grupe koja već pola veka profitira tokrata iz generacije u generaciju repro- Zaklonjeni iza bedema zahtev- ske stranke. Ovo savezništvo se raspalo.
logije. Škola ih, međutim, proizvodi na meritokratskom takmičenju, a bez dukuje u maniru naslednih vladavina. nih obrazovnih programa koji svoje Socijalisti, demokrate i zeleni, počev od
prekobrojno. Socijalista Karl Kaucki je koje onaj 1% ne bi mogao uspostaviti i Nisu svi s diplomama bogati, ali gotovo norme uspostavljaju kroz štampu i devedesetih godina, formiraju „partije
1892. analizirao proces inflacije-deval- održavati svoju dominaciju. Ova pojed- svi bogati poseduju diplome: u 2017. kulturu, najperspektivniji intelektualci obrazovanih“, iz kojih su se u veli-
vacije diploma intelektualnih radnika: nostavljena vizija klasne borbe odgo- godini 98,4% Amerikanaca koji ostva- prezirno će osuditi siromašnije rodite- koj meri povukle radničke klase, što
„Oni koji se opredeljuju za državne poslove vara meritokratama koji je popularišu, ruju više od dve i po srednje godišnje lje koji su neizbežno manje otvoreni, u svojim analizama pokazuju Frank
prinuđeni su da čekaju godinama, često i dok se sami prerušavaju u potčinjene, zarade – u iznosu od 94.300 dolara ili manje progresivni, manje velikodušni, i Tomas Piketi. U novembru 2016.
desetak godina, pre nego što se domognu rame uz rame s čistačicama. Time se 83.500 evra – imali su diplomu visokog koji se ne pridržavaju istih kulturnih, godine, prvi put su ne samo najobra-
nižih, slabo plaćenih funkcija. Kod drugih maskiraju dve ključne pojave koje je obrazovanja. Umesto plemićkih titula, društvenih i običaja ishrane. I doneće zovaniji već i najbogatiji Amerikanci
se smenjuju nezaposlenost i prekomerni rad. Jang prepoznao u svojoj predskazuju- roditelji na potomstvo prenose najpre- presudu: „Trebalo je samo da se obra-
(...) Uskoro će samo jedna odlika razlikovati ćoj prozi: 1) monopol političke moći stižnija i najskuplja univerzitetska zuju“ – to je zahtev koji u sebi sažima
ove proletere od ostalih zaposlenih: njihove koju su intelektualci prigrabili i 2) u zvanja, poput milijardera iz Silicijum- celokupnu „društvenu“ realnost liberal- Socijalisti, demokrate
ambicije“ (Socijalistički program). Da li je u sve većoj meri nasledna priroda njihove ske doline koji svoje bogatstvo posve- nih programa.
pitanju dominantna klasa u nastajanju dominacije. ćuju filantropskim fondacijama, a svoju Bilo bi ipak pogrešno zamišljati život i zeleni, počev od
ili proletarijat spreman da se mobiliše decu Stanfordu ili Harvardu. meritokratskih elita kao dugu mirnu devedesetih godina,
protiv poretka koji ga unižava? Način Demokratija diplomiranih Tipične karakteristike prosvećene reku. Socijalni darvinizam, koji u startu
na koji obrazovani sami sebe predsta- buržoazije devetnaestog veka – nemar, isključuje većinu učenika iz siromašnih formiraju „partije
vljaju već vek i po oscilira između ove Da bi opravdao osnivanje Slobodne razmetanje novcem, i obezbeđivanje porodica, decu bogatih takođe podvr- obrazovanih“, iz kojih su
dve opcije koje u realnosti neprestano škole političkih nauka – koja će postati dadilja za decu – izrodili su se u svoju gava neumoljivoj konkurenciji. Od
koegzistiraju. današnja Sciences Po – profesor Emil suprotnost. Cvet bogatih intelektualaca preopterećenih trogodišnjaka pa sve se u velikoj meri povukle
Kada je Jang krajem pedesetih godina Butmi je 1871. godine dao čuvenu satire se od posla i ulaže sve veći deo do dvanaestočasovnog radnog dana u radničke klase
napisao Uspon meritokratije, ponovo izjavu: „Prisiljene da se potčine pravu svojih prihoda i svog vremena u obra- advokatskoj firmi, meritokrate uviđaju,
se pojavila tema intelektualaca kao najbrojnijih, klase koje sebe nazivaju višim zovanje, blagostanje, kulturu i zdravlje na svoju štetu, da sticanje i održavanje
vladajuće klase, ovoga puta u pozitiv- uspevaju da održe svoju političku hegemo- svojih potomaka. Dvojezične dadilje, kapitala, pa i onog kulturnog, zahteva
nom tonu. Na Istoku, sovjetski obra- niju jedino pozivanjem na pravo najsposob- elitni vrtići od 50.000 dolara godišnje, lično njihov rad. Otuđenost vlada u glasali za demokrate. Radnici i zapo-
zovni sistem proizvodi milione prete- nijih. Iza urušavajućih ograda svojih prero- privatni časovi inicijacije u likovne kompanijama, često lišenim društvene sleni napuštaju izbornu igru ili svoje
rano obrazovanih inženjera i admini- gativa i tradicije, tok demokratije mora se umetnosti od treće godine, zatim jaslice korisnosti, koje su samouništavanje glasove usmeravaju ka strankama koje,
strativnog osoblja, sprovodeći „uspon suočiti sa novim bedemom sačinjenim od sa nastavom stranih jezika i nauka koje iscrpljivanjem uzdigle u kriterijum premda ne zastupaju njihove ekonom-
obrazovanih socijalnih elemenata (9)“. sjajnih i korisnih zasluga, superiornosti čiji primaju samo 5% prijava (napisanih od profesionalne izvrsnosti. U takvim uslo- ske interese, kritikuju liberalnu elitu.
Na Zapadu, naučna organizacija indu- nam se prestiž nameće, sposobnosti kojih se strane posebno angažovanih konsul- vima rađa se mala ali rastuća potreba za „Ako želimo da shvatimo porast ’popu-
strijske proizvodnje pokrenuta od samo u ludilu smemo lišiti (12).“ Vek i po tanta) – rani razvoj „ljudskog kapitala“ begom i prekvalifikacijom u zanatlije, lizma’,“ piše Piketi, „nije na odmet da
strane Frederika Tejlora tokom 1920-ih kasnije, prelistavajući „trombinoskop“ opravdava sva ulaganja. humanitarce ili, ređe, demonstrante započnemo analizom jačanja ’elitizma’
godina i naročito stimulisana tokom francuskih političara, gotovo bismo Sociološkinja Elizabet Karid-Halket koji potežu kamenice. Takvi ispadi ipak (21).“
Nju dila Frenklina Ruzvelta u punom je zaboravili da za pozicije poslanika, šefa objašnjava da je u 2014. godini „1% ostaju izuzetak. Jednom kada se uđe u
pogonu. Umnožava se inteligencija čiji države ili vlade formalno nije potrebna najbogatijih potrošilo 3,5 puta više na obra- elitni establišment, sudbina je zacrtana. Ovaj novi front dođe kao dar s neba
je zadatak da koordinira i planira širenje nikakva diploma. zovanje u odnosu na 1996. godinu (u apso- komentatorima koji bi želeli da se što
ekonomskih krugova To je „tehnostruk- Autori ankete o političkim lide- lutnom iznosu i u udelu troškova), a 8,6 „Peremo novac svojim pre zaborave podele koje smatraju
tura“ koju je ekonomista Džon Kenet rima šest evropskih zemalja (Nemačke, puta više od nacionalnog proseka (15)“. vrlinama“ zastarelim. „U mnogim zemljama“, obja-
Golbrajt opisao u svojoj knjizi Nova Belgije, Danske, Francuske, Holandije i Njihovim primerom je inspirisano 5% šnjava liberalni nedeljnik Ekonomist
industrijska država (1967). Ujedinjenog Kraljevstva), Mark Bovens ostalih. Ovi troškovi dinastičkog održa- U Sjedinjenim Državama polovina (6. jun 2020), „stara podela na levicu i
Iz ove obrazovane neoburžoazije isto- i Ankrit Vile potvrđuju da aktuelni nja dostizali su enormne sume u 2019. studenata sa dvanaest najprestižni- desnicu, zasnovana na ekonomiji, zame-
vremeno se regrutuju socijalne baze predstavnički režimi nalikuju „demo- godini, a uključuju tutore (kojima jih univerziteta dolazi iz 10% najbo- njena je novom, kulturološki zasnova-
pobunjeničke Nove levice i Kenedi- kratiji diplomiranih“. „Diplomirani odlučnije porodice obezbeđuju i ličnog gatijih porodica. U Francuskoj secesija nom podelom na liberale i konzervativce.“
jeve administracije sastavljene od sjaj- studenti visokog obrazovanja dominiraju asistenta), privatne škole sa smeštajem kultivisane buržoazije još nije dosti- Međutim, kultura i ekonomija ne samo
nih diplomaca koji će osmišljavati rat svim institucijama i političkim arenama, u ekskluzivnim naseljima, kulturna gla ovaj stepen. Prvo, stoga što je udeo da se međusobno ne isključuju već se i
u Vijetnamu. Nezavisno od politič- uključujući stranke, parlamente i kabinete, putovanja, podučavanje violini i druge prihoda bogatih francuskih intelektu- dopunjuju. U Francuskoj posedovanje
kih sklonosti, kod obe grupe vlada isto interesne grupe, debatne forume, pa čak naročito preporučene aktivnosti kako alaca stagnirao od ranih 1970-ih, dok diplome master studija snažno kore-
nepoverenje u krajnosti, u kolektivi- onlajn konsultacije“ (13). U 2016. godini bi se najzad dospelo na Harvard, Jejl, je s druge strane Atlantika porastao za lira sa društvenim poreklom. U 2017.
zam i tradicionalizam. Ideja „okončanja 100% belgijskih i nemačkih ministara Prinston ili Stanford. Na ovim univerzi- 13%. Potom, zato što deca iz dobrosto- godini, diplomu master studija ili inže-
ideologija“ sve se spontanije nameće, posedovalo je visoko obrazovanje, kao tetima se cene školarina kreću između jećih porodica često osete neizvesnost njerske škole poseduje 40% radno aktiv-
praveći uvod u vladavinu eksperata, i 95% francuskih ministara. U Velikoj 40.000 i 70.000 dolara godišnje, dok na početku karijere, kada ne mogu da nih građana čiji je jedan od roditelja iz
odnosno u umnožavanje mogućnosti za Britaniji 60% ministara došlo je sa elit- srednji godišnji prihod po domaćinstvu se oslone na svoje klasne „privilegije“, slobodnih profesija i manje od 4% poto-
lepe karijere kojima intelektualci unov- nih univerziteta Oksford i Kembridž. iznosi 63.700 dolara. Profesor prava mada zapravo i tada raspolažu dragoce- maka kvalifikovanih radnika u sektoru
čavaju svoje akademske veštine. I dok Istraživači primećuju, međutim, da Danijel Markovic procenjuje da bi za nim resursima koji, zajedno sa imovi- logistike. Vladavina bogatih intelektua-
je radikalna frakcija obrazovane buržo- „građani bez visokog obrazovanja predsta- 1% najbogatijih dodatni trošak na obra- nom, strukturišu društvenu hijerarhiju. laca deo je tradicionalne klasne borbe.
azije izazivala poslednje požare 1968. vljaju oko 70% biračkog tela“. Uostalom, zovanje, u poređenju sa porodicom iz Naime, poseduju dobre obrazovne kvali-
godine, mnoštvo ekonomista, pravnika da li akademska izvrsnost zaista obez- srednje klase, odgovarao nasledstvu od fikacije. Najzad, niske cene francuskog Talas „smrti iz očaja“ (samoubistvo,
i novinara pokreće liberalnu ofanzivu beđuje efikasnijiji rad izabranih zvanič- oko 10 miliona dolara (9 miliona evra) visokog obrazovanja u suprotnosti su s alkohol, droga) u Sjedinjenim Drža-
koja će rezultirati „Velikim skokom nika i promišljenije parlamentarce? po detetu. „Zasluge su prevara“, tvrdi on. preteranim troškovima u Americi. Ipak, vama oslikava tragiku ove obrazovne
unazad“ i stvaranjem stotina hiljada Ovo pitanje – gle čuda! – ne uzbuđuje „A čitava civilizacija odbija to da vidi (16).“ buržoaska ekskluzivnost elitnih usta- podele. Prema istraživanju An Kejs i
radnih mesta za visoke rukovodioce, univerzitetske profesore, a retki posto- Ove cifre opisuju samo vrh ledenog nova nije manje izražena: Nacionalna Angusa Ditona, procenjuje se da je u
debelo plaćene od finansijskih institu- jeći radovi na tu temu pokazuju da brega. Kulturni kapital se od trenutka škola administracije (ENA) upisuje 6% periodu od 1999. do 2017. godine, među
cija (10). Ipak je sve do kasnih 1970-ih diplomirani političari „nisu marljiviji, ne rođenja prenosi u formi vremena radnika i zaposlenih, dok ovim katego- belačkom populacijom starosti između
prevladavalo uverenje da je ova „nova daju veći doprinos parlamentarnom radu posvećenog detetu, naročito od strane rijama pripada više od polovine radno 45 i 54 godine, na ovaj način umrlo oko
klasa najprogresivnija snaga u modernim i nemaju veće izglede za reizbor (14)“. S majke. Intelektualke, objašnjava Eliza- aktivnog stanovništva. U slučaju Poli- 600.000 ljudi – gotovo svi bez diplome
društvima, smeštena u središtu dolazeće pravom će se prigovoriti da to nije nova bet Karid-Halket, provode dva do tri tehnike, 1,1% studenata ima rodite- visokog obrazovanja. Smrtnost ovog
sveopšte ljudske emancipacije“ – prema pojava. Upravo je u tome problem: nove puta više vremena u igri i vaspitava- lja radnika, naspram 93% s jednim od dela populacije je od 1990. godine pora-
rečima sociologa Alvina Goldnera u demokratije su obećale vladu „iz naroda nju svoje novorođenčadi, u odnosu na roditelja iz upravnih ili viših intelek- sla za 25%, dok je kod osoba s diplomom
uticajnom delu iz 1979. godine (11). i za narod“ zasnovanu na univerzalnom druge majke. Intelektualke decu doje tualnih profesija (18). Ovaj meritokrat- osnovnih studija opala za 40%. „Za ljude
Dvadeset godina ranije, Jang je bio obrazovanju. češće i duže, uverene da ova praksa ski aparthejd postaje sve naglašeniji od bez diplome, neprestano se uvećava nivo
manje optimističan. Kako se održava dominacija uskog uvećava njihove kognitivne sposob- pedesetih godina prošlog veka. Svedoci patnje, lošeg zdravlja i mentalnih pore-
S razvojem priče, Uspon meritokratije sloja vladalaca-učenjaka kada univer- nosti. To ide do te mere da je profesija smo paradoksa institucija utemeljenih mećaja, dok se njihova sposobnost za rad
se pretvara u noćnu moru. Vladu obra- zitet neumorno štancuje armije novih „savetnika u dojenju“ u porastu. Do treće na obećanju univerzalizacije znanja, a i socijalizaciju smanjuje. Jaz se takođe
zovane klase, koja je najbistriju decu kandidata? Od početka 19. veka udeo godine potomci slobodnih profesiona- koje, naporedo sa svojim proširivanjem, produbljuje kada je reč o prihodu i porodič-
radnog naroda postavljala na položaje diplomiranih visokoškolaca narastao laca čuju u proseku dvadeset miliona postaju centri diskriminacije, zaduženi noj stabilnosti. Diploma osnovnih studija
moći kako bi oslabila opoziciju, više je sa manje od 1% odrasle populacije izgovorenih reči više od dece drugačijeg za izdvajanje 10% onih koji će domini- postala je glavni pokazatelj socijalnog
ne čine samo stručnjaci. Masa neobra- u Sjedinjenim Državama i Evropi na porekla, a vokabular im je 49% raznovr- rati nad svima ostalima (19). statusa (22).“
Jangova distopija napisana pre sedam- Theories of the New Class. Intellectuals and
deset godina ne tvrdi drugačije, ali se Power, University of Minnesota Press, Mineapolis,
ipak završava optimistično. U maju (9)
2004.
Marc Fero, uvod novom izdanju La Révolution de
2033. godine, žene koje su muškarci 1917, Albin Michel, Pariz, 1997.
isključili iz preraspodele meritokrat- (10) Uporediti: Serž Halimi, Le Grand Bond en arrière,
skih privilegija pokreću snažnu „popu- Fayard, Pariz, 2004.
lističku“ pobunu. „Prvi put se pobunjena (11) Alvin Goldner, The Future of Intellectuals and
elitna manjina udružila s nižim klasama, the Rise of the New Class, Macmillan, London i
Bejzingstouk, 1979.
do tada potpuno skrajnutim i poslušnim“, (12) Dominik Damam, „Genèse sociale d’une
piše Jangov pretenciozni pripovedač, institution scolaire. L’École libre des sciences
ne precizirajući da li su demonstranti politiques“, Actes de la recherche en sciences
nosili žute prsluke. Izbijaju sve veći sociales, br. 70, Pariz, 1987.
problemi. Zaposleni u luksuznoj radnji (13) Mark Bovens et Ankrit Vile, Diploma Democracy.
The Rise of Political Meritocracy, Oxford
pustoše svoje radno mesto. Ministra University Press, 2017.
obrazovanja nalaze rasporenog. Gene- (14) Nikolas Karns i Noam Lupu, „What good is a
ralni štrajk je organizovan 1. maja 2034. college degree? Education and leader quality
godine, prvi put nakon više od četrdeset reconsidered“, The Journal of Politics, vol. 78, br.
godina. 1, Čikago, 2016.
(15) Elizabet Karid-Halket, The Sum of Small Things,
Princeton University Press, 2017.
(16) Danijel Markovic, The Meritocracy Trap. How
Dezorijentisani pripovedač, naprasno lišen arogancije, America’s Foundational Myth Feeds Inequality,
očekuje da je pokret kratkog daha. Tu priča naglo Dismantles the Middle Class and Devours the
prestaje. Na rukopisu, iz lakonske beleške urednika Elite, Penguin Press, Njujork, 2019.
saznajemo da nije preživeo pobunu. (17) Čitati: Benua Brevil, „Quand les grandes villes
font sécession“, Le Monde diplomatique, mart
PREVOD: Milisava Petković 2020. Uporediti takođe: Ričard V. Rivs, Dream
Hoarders. How the American Upper Middle
(1) Majkl Jang, The Rise of the Meritocracy, Class Is Leaving Everyone Else in the Dust,
1870–2033. An Essay on Education and Equality, Brookings Institution Press, Vašington, 2017.
Thames and Hudson, London, 1958. (18) Uporediti za Sjedinjene Države: Radž Četi et
(2) Tomas Frank, Pourquoi les riches votent à al, „Income segregation and intergenerational
gauche, Agone, Marselj, 2018. mobility across colleges in the United States“,
(3) Žan-Klod Šambordon, «La délinquance juvénile, NBER Working Papers, februar 2020. I za
essai de construction d’objet», Revue française Francusku: Pjer Fransoa i Nikola Berkuk, „Les
de sociologie, vol. 12, br. 3, Pariz, 1971. concours sontils neutres? Concurrence et
(4) Robert Pakston, La France de Vichy, 1940–1944, parrainage dans l’accès à l’École polytechnique“,
Seuil, Pariz, 1973 (originalno izdanje iz 1972). Sociologie, vol. 9, br. 2, Pariz, 2018.
(5) Pjer Burdje, Sur l’État, Seuil/Raisons d’agir, Pariz, (19) Uporediti: Emanuel Tod, Où en sommes-nous ?
2012. Une esquisse de l’histoire humaine, Seuil, Pariz,
(6) Etjen Balaš, La Bureaucratie céleste. Recherches 2017.
sur l’économie et la société de la Chine (20) Metju Stjuart, „The birth of a new American
traditionnelle, Gallimard, Pariz, 1968. aristocracy“, The Atlantic, Vašington, jun 2018.
(7) Izabel Kalinovski, „Ils ne songent pas à désirer (21) Toma Piketi, Capital et idéologie, Seuil, Pariz,
le nirvana. La sociologie des intellectuels dans 2019.
Hindouisme et bouddhisme de Max Weber“, (22) An Kejs i Angus Diton, Deaths of Despair and
u: Johan Hajlbron, Remi Lenuar i Žizel Sapiro the Future of Capitalism, Princeton University
(urednici), Pour une histoire des sciences Press, 2020.
sociales, Fayard, Pariz, 2004.
(8) Uporediti: Lorens Peter King i Ivan Selenji,
MIŠO FILIPOVAC – Crteži iz serije „Skupovi“ (MISOFILIPOVAC.COM)
Mesec ČITANJA llKARL KRAUS, ROZA LUKSEMBURG I STRAHOTA VELIKOG RATA
Velika Šta znači humano se odnositi

edicija prema životinjama?
Osim toga što se borio protiv novinarske ravnodušnosti i kapitulacije socijaldemokratije i aktivizma,
„Najbolji glumci“ bečki satiričar Karl Kraus (1874–1936) ostavio je niz zapažanja o odnosu prema životinjama tokom
Prvog svetskog rata. Jedan vek kasnije, njihovi odjeci sreću se s glasovima protiv zlostavljanja
životinja koje je, u mirnodopska vremena, doseglo industrijske razmere
n
je p o k lo
nedel
PIŠE ŽAK BUVRES
Sl edeće
BATA
STOJKOVIĆ
„Prvog avgusta 1914“, piše bečki sati- skidivo povezane jer, prema njegovim što se upravo u tom trenutku dešava
ričar Karl Kraus u svojoj reviji Die rečima, prvo se tržište pretvara u bojno čovečanstvu – njegovom krivicom i uz
Fackel (Baklja) „začuo sam poklič: polje, a zatim se industrijalci i trgovci njegovu saglasnost.
’Samo pravo ka slavi jurimo!’ Bilo oružjem upinju da osvoje i iskoriste Gunđalov monolog pominje događaj
me je stid što sam bio gunđalo jer novonastalo tržište bojnih polja. Na prvi koji se takođe svrstava u kategoriju neza-
sam već tada vrlo dobro znao da će pogled, ova veza ne deluje očigledno, mislivog, ali čija ga strahota nije sprečila
doći trenutak kada će se to pretvo- ali Kraus nimalo ne sumnja da „postoji da se zaista desi: „Želeći da utvrdi koliko
riti u ’Hteo bih da se izvučem iz uzročno-posledična veza između krvi i je tačno vremena neophodno da se drvo
ovoga!’. Ta želja osetila se već 1. avgu- profita“, što dovodi do toga da su hiljade iz šume pretvori u novine, vlasnik jedne
sta 1915, a ja sam, ispunjen optimi- i hiljade ljudi osuđene na smrt kako bi fabrike papira iz oblasti Harc dosetio
zmom, smatrao da ću moći slobodno nekolicina od toga profitirala. se da sprovede jedan veoma zanimljiv
da je iskažem već 1. avgusta 1916, Napadi na dostojanstvo, prava i eksperiment. U 7.35 oborio je tri drveta
a ne tek 1. avgusta 1917. Međutim, život ljudskog bića, čija su vrednost i, pošto im je skinuta kora, poslao ih je
u ovakvim slučajevima ne postoji i cena znatno opale tokom rata, ne u fabriku da postanu smeša za papir“
matematička preciznost, već samo mogu se nikako razdvojiti od prezira s (Poslednji dani čovečanstva). Odgovor na
apokaliptična“ (1). kojim je današnji čovek navikao da se zadato pitanje bio je sledeći: proces koji
ophodi prema životnoj okolini uopšte, je bio neophodan kako bi se drvo pretvo-
Kraus ovim izražava svoje ubeđe- a posebno prema životinjama. Jedno- rilo u štampu bio je izvršen takvom brzi-
nje da bi samo izuzetno naprezanje stavno, reč je o dva lica istog procesa nom da su se novine prodavale na ulici
mašte, kakvo je na primer apokaliptično dehumanizacije, pa samim tim i samou- već u 11 časova ujutro. „Bilo je potrebno,
razmišljanje, moglo da nadomesti njen ništenja, u koji se čovečanstvo upustilo. zaključuje se u oglasu koji čita Gunđalo,
potpuni nedostatak, što je i omogućilo svega tri sata i dvadeset pet minuta da
da do rata dođe, i da nam pomogne, kad „Ni nas niko ne žali“ javnosti bude omogućeno da čita posled-
već nismo mogli da ga sprečimo, da shva- nje vesti na papiru od drveta na čijim su
timo šta se dogodilo i šta će iz tog deba- Ne treba da nas čudi što je pitanje koje granama, još tog jutra, cvrkutale ptičice“
kla proisteći. Kraus se potpuno prirodno postavlja Gunđalo u svom poslednjem (ibid.).
služi apokaliptičnim jezikom, a ponekad monologu (Poslednji dani čovečanstva) Kada govorimo o uskoj vezi koju
i samim tekstom Apokalipse, kada govori u vezi s problemom koji se može činiti ovaj satiričar vidi između dehumani-
o gubitku ljudskih života i o nezamisli- manje bitnim, ali koji je, kako Kraus zacije ljudskog bića i svođenja prirode
voj ratom izazvanoj patnji, kao i o tome smatra, od suštinskog značaja: uništa- na prostu alatku kojom se čovek služi
na koji način spoj tehnološkog napretka, vanje šuma izazvano sve većim količi- kako želi, gotovo je nemoguće ne pome-
prevelike moći novca i potrage za isplati- nama papira neophodnim za štampanje nuti izuzetne sličnosti između njegovih
vošću i profitom po svaku cenu počinje novina. Ova kobna veza između neume- zapažanja i stavova Roze Luksemburg.
da razara prirodu i životnu sredinu. On renog razvoja štampe, koji deluje neza- Kraus objašnjava kako je, dok je čitao
smatra da su ubilačka svemoć tehnike ustavljivo, i seče šuma ima simbolički novine Arbeiter-Zeitung, naišao na jedno
Nedeljnik i tiranija novca u tom trenutku nera- značaj za Krausa jer predstavlja ono od njenih pisama iz 1917, napisano u
Breslauu, gde je bila u zatvoru, upućeno

Sonji Libkneht, a objavljeno tri godine
kasnije. Ono što mu se posebno dopalo Artur Šopenhauer
i što ga je zadivilo u tom pismu nije bio pruža primer koji bismo
samo njegov izvanredan književni kvali-
tet, što po njemu nije ništa iznenađu- svi morali slediti. Dok
juće, već i duboka ljubav prema prirodi Baruh Spinoza, čijim se
i sažaljenje nad patnjom koju ljudsko
biće sasvim svesno uzrokuje kod njenih stavovima Šopenhauer
stanovnika, posebno životinja, koje je u potpunosti protivio,
čovek obavezao da mu služe ili čak sveo
na puko ropstvo. kod Krausa igra ulogu
Luksemburgova, poput Krausa, negativca
smatra da je veza između onoga što ona
u pismu piše i onoga što je rat izrodio – ili
samo razotkrio – izrazito uočljiva. Dok je
zgroženo gledala vojnika koji je žestoko
prebijao iscrpljenu životinju jer nije ukrade hranu čoveku, čovek se mnogo
mogla da vuče pretežak teret, upitala češće sveti tako što pojede psa. Obrnuto
ga je da li mu zaista nije žao životinja. se još nije dogodilo. (...) Možda zato što
Njegov odgovor je rečit: „Ni nas ljude je meso vrste koja se međusobno truje
niko ne žali“, rekao je zlobno se osme- toksičnim gasovima gadno boljoj vrsti.“
hujući i nastavio još jače da udara (2). Kraus je smatrao da „svedočanstvo,
Ovim se opisuje kako žrtve lako mogu jedinstveno po ljudskosti i poeziji“,
biti sklone da se na neki način osvete kakvo je pismo Roze Luksemburg, treba
drugim, slabijim žrtvama, nesposobnim da bude u svim udžbenicima između
da se odbrane. Getea i Hermana Klaudijusa i da mladi
Roza Luksemburg o maltretiranim čitaoci moraju znati da je „telo koje
životinjama (reč je o bivolima uveze- je obmotalo jednu tako veliku dušu
nim iz Rumunije) piše na sledeći način: oboreno rafalnom paljbom“ (4). Čini mi
„Grozno ih prebijaju i pre nego što se da su neki odlomci iz odgovora gospo-
možemo da im kažemo Vae victis (...) dina Krausa „gospođi Fon NN“, kao na
Samo u Breslauu ima stotinak grla, navi- primer ovaj što sledi, takođe zaslužili da
klih na zelene pašnjake Rumunije, a uđu u udžbenike: „Humanost koja živo-
ovde slabo i jadno hranjenih. Besramno tinju vidi kao drago biće više vredi nego
ih gone da vuku svakakve terete, ispod zverstvo kom je sve to zabava i kom je posebno mesto, taj koji pruža primer eru u ovom pogledu jer je i sam ubeđen ono što je on zaista očekivao od socijal-
koih često i umiru.“ Ovde je nesumnjivo smešna ideja da bivo nije ’posebno’ začu- koji bismo svi morali slediti. Dok Baruh da se čovek pretvorio u obožavatelja i demokratije bilo je da pokaže, u vezi s
reč o pobeđenima u ratu, koje često zabo- đen što mora da vuče kola u Breslauu i Spinoza, čijim se stavovima Šopenhauer roba mašina u velikoj meri zahvaljujući obema vrstama, da ne može postojati
ravimo i za koje verujemo da i ne zaslu- da prima udarce drškom biča. To je to u potpunosti protivio, ovde igra ulogu nemaru prema drugim vrstama i prema zaista nezavisan tretman jedne i druge
žuju da se nad njima sažalimo. U dvori- grozno ubeđenje nametnuto ‚od najra- negativca. životu uopšte, kao i zahvaljujući surovoj – jedan pomirljiviji, a drugi revolucio-
štu zatvora, ona prepoznaje pravo lice nije mladosti‘ gospodi što je odana Posta- Autor Etike brani ideju da nam životi- tiraniji, koju je sam nametnuo velikom narniji. Pretnja po čovečanstvo kakvo je,
rata u događanjima i ponašanjima koje nju i njihovim damama: da životinja nje ni po čemu nisu srodne, i da nam ne delu životinjskog sveta. zabrinjavajuće produbljivanje nepravde
opisuje: „U međuvremenu zatvorenici ništa ne oseća, da je, kao i njen vlasnik, mogu biti čak ni sadruzi sa kojima bismo Svakako može delovati čudno da se u i nejednakosti, i dalje je veoma aktuelna
su se uskomešali oko kola, rastovaru- lišena svakog osećanja iz prostog razloga održavali socijalni odnos, već da su puke leto 1916, u trenutku kada ratne borbe, tema, a Kraus je u njenom shvatanju išao
jući teške pakete pre nego što bi ih uneli što nije podjednako ohola i nije u stanju alatke koje imamo pravo da koristimo koje traju već gotovo dve godine, eska- daleko ispred svog vremena.
unutra, a vojnici su se šetkali po dvori- da iskaže svoju patnju kroz lupetanje, kako želimo u skladu s našim potrebama liraju, a ljudski životi neumereno gube, U svom odgovoru gospođi Fon NN,
štu, s rukama u džepovima, zviždeći kom je ovaj drugi vičan“ (5). i željama: „U prirodi ne postoji ništa osim Kraus uporno vraća na pitanje pažnje Kraus vidi jasnu vezu između načina
neku popularnu pesmu. Tada sam videla Prigovori Roze Luksemburg i Karla ljudi što bi moglo da zabavi naš duh, koja je data životinjama i na ratno nasilje na koji ona govori o Luksemburgovoj i
kako se preda mnom pokazuje ovaj veli- Krausa direktno se suprotstavljaju viđe- niko s kim bismo se mogli sprijateljiti ili i užase, koje i one moraju da trpe. On se suštinske saglasnosti koju su ljudi poput
čanstveni rat.“ nju životinjskog sveta koje o njemu stvoriti kakvu društvenu vezu. Shodno upinje da ubedi čitaoce da čovečanstvo nje dali ratu. Trebalo je da se pored pisma
Ovo pismo veoma snažno prika- razmišlja samo kada želi da se ljud- tome, sledeći pravilo korisnosti, nismo greši ako misli da jedno ovakvo pitanje Roze Luksemburg u školskim udžbeni-
zuje neku vrstu spontane solidarno- ska vrsta njime inspiriše da bi se vratila u obavezi da očuvamo ništa osim ljudi; sme da zanemari. cima nađe i „pismo ove rospije kako bi
sti između zatvorenice – koja je takođe strogosti, surovosti i nedostatku saža- prirodu možemo da sačuvamo kako Kada tražimo uzroke katastrofalnog se mladi naučili da poštuju veličinu ljud-
na neki način ratna žrtva, jer je i zatvo- ljenja, navodno osnovnim zakonima bismo je koristili, da uništimo, ili na sve događaja poput Prvog svetskog rata, ne ske prirode, ali i da se gade sitnih duša“.
rena najviše zbog svog javnog, radikal- života. Sve s namerom da lakše prihva- načine prilagodimo svojoj upotrebi“ (8). treba zaboraviti njegove sastavne odlike Zato je Kraus otvoreno izricao svoju
nog i aktivističkog protivljenja ratu timo ideju da priroda svim živim bićima Ne možemo, dakle, imati obavezu da i osnovne faktore kojima socijaldemo- želju da komunizam dugo poživi, makar
– i mučene životinje, kao druge žrtve. nameće zakon stalne borbe, potčinja- se staramo za blagostanje i očuvanje živo- krate ne nalaze razlog da se usprotive samo da bi sprečio bagru o kojoj govori
Ona na veoma potresan način opisuje vanje slabijih i eliminisanje nesposob- tinjskog sveta, ili živog sveta uopšte – u potpunosti, kao ni njihovi buržujski da mirno uživa u stečenim privilegijama
životinju kojoj daje gotovo ljudski lik i nih. Kao što će kasnije reći Adolf Hitler, imajući u vidu da njegov opstanak zavisi protivnici, niti smatraju da su oni zaista i spava snom pravednika: „Bog neka ga
pretvara je u brata po patnji: „Životinja za razliku od čoveka, životinje nemaju direktno ili indirektno od nas – jer pitanje zabrinjavajući. poživi da bude stalna pretnja onima koji
koja je krvarila uprto je gledala, sa izra- mogućnost i način da se odupru prirod- da li treba da pokušamo da ga očuvamo Kraus navodi sve ono čega bi se trebalo dobra poseduju i koji bi sve druge poslali
zom na licu i crnim očima, blagim poput nim zakonima, koji pre ili kasnije zavisi samo od njihove upotrebe: od toga otarasiti, a ne uvećavati i ubrzavati, to jest u prve redove gladi i patriotske časti,
deteta koje plače. Na licu je zaista imala svakako prevladaju: „Prirodno je da ko koliko je koristan zavisi da li ćemo ga sve ono što je u vezi s nekontrolisanim tešeći ih time da materijalna dobra nisu
izraz deteta koje su surovo kaznili a da ni nema u sebi životne snage, sam od sebe ostaviti u životu ili ne. produktivizmom i konzumerizmom, a najvažnija. Neka ga Bog sačuva da taj
samo ne zna zašto, niti kako da pobegne usahne; samo čovek neguje one pogo- Šopenhaueru je Spinozin stav nera- to su neumerena i neplanska eksploa- ološ što vrca od bezobrazluka ne postane
od tog mučenja i brutalnog nasilja. (...) đene slabošću (6)“. zumljiv i nenormalan, a pripisuje ga tacija prirodnih resursa, ravnodušnost još besramniji, da bi se onima koji jedini
Stajala sam tamo dok me je životinja Stoga je neophodno da naša vrsta snažnom uticaju Biblije na njegov duh, prema životnoj okolini i prema šteti koju imaju prava na užitak i misle da su potči-
gledala i osetila sam kako mi suze teku hitno pristane da zameni slabodušnu pogotovo sadržaju knjige Postanja: „I reče proizvodi ljudska aktivnost i njegova njenima dali dovoljno ljubavi kad su ih
niz lice – bile su to njene suze i tresla i sentimentalnu humanost, koja na Bog: Načinimo čoveka po svome liku, želja za moći, njegova bezgranična gram- zarazili sifilisom makar ponekad san
sam se zbog bola tog dragog brata i svoje veštački način štiti i promoviše slabe, prema našem izgledu, da bude gospodar zivost, nedostatak razumevanja za živo- prekinuo zbog dobrog košmara.“
nemoći da mu olakšam nemu muku.“ jednom drugom humanošću, mužev- nad ribama morskim, nad pticama nebe- tinje, te namerno i tvrdoglavo ignorisa- Taj ološ koji on pominje ima danas
U svojoj biografiji o Krausu, Edvard nijom i u skladu sa stvarnim stanjem skim i nad stokom po celoj zemlji i nad nje opasnosti da će održanje drugih vrsta, više razloga nego ikad da misli da je
Tims veoma prikladno podvlači kako među svim živim bićima, što je u Mein gmizavcima što po zemlji puze“ (1, 26), kao i života uopšteno, postati otežano, dobio rat protiv siromašnih, koji kao da
su „značajne paralele između Krausa i Kampfu nazvano prirodnom humano- kao i uticaju jevrejske i judeo-hrišćanske čak i nemoguće, a sve pod izgovorom su se predali. On može, kao što je rekao
Luksemburgove. Oba autora osvrću se na šću: „Čovek se može određeno vreme tradicije. Upravo o ovome govore posled- da se time popravljaju uslovi života naše Kraus, ponovo da vrca od bezobrazluka
viziju izvorne harmonije kako bi kritiko- suprotstavljati večitim zakonima želje nje stranice Šopenhauerovog dela Svet vrste itd. Jedna politička partija koja se i da čak spočitava svojim žrtvama, da
vala ideju o prirodi krvavih zuba i kandži, za održanjem; ali će osveta stići pre ili kao volja i predstava: „Spinoza ne može da smatra revolucionarnom, smatra Kraus, im čita bukvice o miru, mudrosti i obja-
koja se često upotrebljavala u pravdanju kasnije. Snažnija vrsta oteraće slabe, se otme uticaju jevrejstva: quo semel est treba upravo na ova pitanja da dâ revo- šnjava im da ne postoji razlog da ikoga
vojnih sukoba i rasne dominacije. Kraus jer će životni nagon u svom krajnjem imbuta recens servabit odorem [glina dugo lucionarniji odgovor od socijaldemokra- mrze, niti da se bune protiv onih koji su
je još jasnije izneo svoje stavove pošto je obliku uvek razoriti apsurdne preten- čuva miris kojim je natopljena] (Hora- tije. Nažalost, ono što ih u tome ponajviše navodno odgovorni za njihovu nesreću.
dobio pismo jedne aristokratske rospije zije na humanost pojedinačnih bića, i cije, Epist, I, 2 v.69). Ono što je najviše sprečava jeste to što ljudi koje socijalde-
u kom se ona rugala Luksemburgovoj na njeno mesto će doći prirodna huma- jevrejsko u njemu i što, uz panteizam, mokratija zastupa, potpuno razumljivo, ŽAK BUVRES je filozof.
PREVOD: Jelena Nikolić
nazivajući je jednom od onih ‚histerič- nost, koja uništava slabost da bi napra- jeste i najapsurdnije i najstrašnije, to je vide interes u nastavku ovih procesa koje
nih žena‘ koje će loše završiti ako nastave vila mesto za snagu“ (7). njegov prezir prema životinjama, koje bi trebalo, ako je moguće, usporiti ili čak (1) „Verwandlungen“, Die Fackel, nº 462–471, Beč,
da prave gluposti“ (3). Pomenuta rospija U ovom odlomku se izražava transpo- vidi kao predmete kojima se koristimo, prekinuti. oktobar 1917.
u stvari je bila mađarska plemkinja, zicija nekih od najružnijih, ali i najka- nedostojne svakog prava“ (9). Nije potrebno otići daleko da bi se (2) „Pismo Roze Luksemburg Sonji Libkneht“, u
nekada pretplaćena na Die Fackel, koja rakterističnijih, odlika ljudskog sveta našli razlozi zašto su oni koji bi trebalo „Ratovi Karla Krausa“, prevod na francuski Pjer
Kad ološ vrca od bezobrazluka

Dezis, Agone, nº35-36m Marselj, 2006.
je tvrdila da je slučajno naišla na broj na životinjski. U ovako predstavljenom da teže promeni u stvari sprečeni da je (3) Edvard Tims, Karl Kraus, apokaličtični satiričar:
u kom je Kraus preneo i komentarisao slučaju, čovekov pokušaj da se ponaša zaista žele, ili su čak odlučni da spreče Kultura i katastrofa u habzburškom Beču, Yale
pismo Roze Luksemburg. manje zverski ili zločinački od životinje Nakon što je napisao delo Parerga i svakog ko promenu želi da nametne. University Press, Nju Hejven – London, 1986.
U broju 462–471 ove revije, Kraus se bio bi značajan napredak. Možda bismo paralipomena, Šopenhauer se vraća na Ako dobro razmislimo o ovakvim situ- (4) „Vorlesungen (mit dem Brief Rosa Luxemburgs)“
pita na koji način su psi preživeli „svoj“ mogli nešto drugo naučiti od njih, osim pitanje životinjskog sveta i našeg odnosa acijama, kao što je to učinio Kraus, (Čitanje, sa pismima Roze Luksemburg), Die
rat i kako su podneli gotovo potpuni neosetljivosti i surovosti. Humanost koja s njim i uverljivo zaključuje: „U svojoj nećemo se čuditi što čovečanstvo, kada Fackel, nº 546–550, Beč, jul 1920.
(5) „Ratovi Karla Krausa“, op. cit.
nedostatak hrane i nege, nastao usled bi umela da se prema životinjama odnosi osnovi, životinje su iste kao mi: razlika je u pitanju na primer globalno zagre- (6) Adolf Hitler, Monologe im Führerhauptquarier
opšte nemaštine i ravnodušnosti humano i pravično više bi koristi imala se nalazi u pukoj slučajnosti, intelektu, vanje, koje je postalo neposredna pret- 1941–1944; zapisi Hajnriha Hajma, izdao Vermer
navodno superiorne vrste koja ih je po ljudski rod od one koja ih tretira kao ali ne u suštini, a to je volja. Svet nije nja, deluje osuđeno da do kraja – ako Johman, Orbis, Minhen, 2000.
osudila na ropstvo i lišila ih bilo kakvih sirovinu kojom se služimo. loše sačinjena tvorevina, a životinje nisu do kraja dođe – živi između upozorenja (7) Adolf Hitler, Mein Kampf, eine kritische Edition,
prava: „U ovom trenutku mnogi, a Kraus je smatrao da je pitanje koje se predmeti proizvedeni za našu upotrebu na gotovo sigurnu katastrofu i poziva izdao Kristijan Hartman, Tomas Fordermajer,
Otmar Plekinger i Roman Tepel, Institut za
najviše nedeljne novine, napadaju pse ovde postavlja dovoljno značajno da mu (...) Uz nas su i istina i moral. (...) Najveća da se sprovedu neophodne radikalne savremenu istoriju, Minhen – Berlin, 2016.
jer ’kradu’ ljudima hranu. Ove optužbe se uporno vraća. U svom tekstu Hunde, korist od pruga je što su poštedele hiljade promene, s jedne strane, i prevashodno (8) Etika, četvrti deo, dodatak, poglavlje XXVI, u
su neosnovane. Ostavimo po strani to da Menschen, Journalisten (Psi, ljudi, novi- teretnih konja mučne egzistencije (10)“. simbolične, ponekad i stvarno komične, Spinoza, Sabrana dela, Gallimard, kolekcija
bih ja radije nahranio psa nego bilo kog nari) citira odlomke različitih autora koji Poslednja rečenica stavlja u vezu mere, s druge. „Biblioteka Plejada“, Pariz, 1954.
novinara; siguran sam da ljudi imaju su se na pozitivan i prijateljski način, ili univerzalnu vladavinu mašina i bedno Ovo svakako ne sme da služi kao (9) Artur Šopenhauer, Svet kao volja i predstava,
Presses universitaire de France, Pariz, 1966.
uvek više hrane nego psi, koji, pri tome, pak potpuno suprotno, neprijateljski i stanje u kom veliki broj životinja tavori povod da se, u poređenju s ovakvim (10) Artur Šopenhauer, Senilia, Gedanken in Alter
nisu međusobno zaratili i nisu odgo- negativno, izrazili po pitanju prava živo- čovekovom greškom, ali ispravno problemom, pitanja socijalne pravde i („Senilija, misli ostarelog čoveka“), izdali
vorni za stanje stvari za koje su isklju- tinja i obaveza koje ljudi imaju prema navodi jedan od retkih pozitivnih aspe- ravnopravnosti počnu smatrati manje Franko Folpi i Ernst Cigler, Wissenschaftliche
čivo ljudi krivi. Jer, iako bi se moglo njima. Sasvim očekivano, autor smatra kata ovog novog ustrojstva. Kraus bi značajnim ili čak sekundarnim. Kraus Buchgesellschaft, Darmštat, 2011.
desiti da u izuzetnim slučajevima pas da je Artur Šopenhauer, kom je dato se mogao smatrati bliskim Šopenhau- se očigledno s tako nečim ne bi složio; (11) „Ratovi Karla Krausa“, op.cit.
llIZ SVETA llAFRIKA
Fabrika košmara Suditi zločinima

„Fiktivni dnevnik Adolfa
Hitlera“ Harisa Vlavijanosa
protiv čovečnosti
PIŠE ARNO DE MONŽOJ PIŠE OLIVIJE PIO
Na samom početku, u predgovoru svojoj knjizi, Afrički kontinent raspolaže novim sredstvima
Haris Vlavijanos postavlja ono staro i uporno koja mu daju mogućnost da sudi masovnom
pitanje: „Kako je jedan neugledan čovek pun opse- zločinima zasnovanim na principima među-
sija, neobrazovan i skromnog porekla, uspeo da narodnog prava. Senegalski magistrat Sulej-
zavede toliko Nemaca i da ih povuče za sobom?“ man Teliko, istražni sudija Afričkih izvanred-
Stotine dela dale su svoju verziju i izgra- nih komora (CAE) koji je između 2012. i 2017.
dile brojne klišee: Adolf Hitler, sitni kaplar, u Dakaru vodio suđenje bivšem predsedniku
neuspeli slikar, osrednji „dlakavac“; ili manija- Čada Hisenu Habreu, prenosi svoja iskustva
kalni glupak, zaostalo čudovište, masovni serij- u preciznom delu punom anegdota (1). Stvara-
ski ubica, otelotvorenje apsolutnog zla... Vlavi- nje ovog pravosudnog organa – koji je sačinjen
janos se odlučio za formu ličnog dnevnika. To od više komora, što objašnjava njegovo ime –
je bilo hrabro i rizično. On nas ubacuje u Hitle- označilo je „preokret u evoluciji međunarodnog
rovu svakodnevicu u trenutku u kom će histe- krivičnog prava“. Prvi put radi se o tome da je
rični ispadi ovog malog šefa bande postati poli- jedna regionalna organizacija, Afrička unija,
tički program predodređen da osvoji vlast kada, osnovala specijalni tribunal za međunarodne
nakon neuspelog puča (u novembru 1923. zločine počinjene na kontinentu. Po okonča-
godine) biva zatvoren u Landzbergu (do decem- nju kompleksnog procesa koji se odvijao od
bra 1924. godine). Za vreme robije od nešto 2000. do 2016. godine, Habre je osuđen na doži-
preko godinu dana on će napisati prva pogla- votnu kaznu zatvora za zločine protiv čovečno-
vlja Majn kampfa. Uz ovaj „fiktivni dokument“ sti, ratne zločine i zločine mučenja koje je poči-
koji pretvara Hitlera u „pravu“ ličnost, fasci- nio dok je vladao Čadom između 1982. i 1990.
nacija njime postaje nemoguća, jer se u njemu godine.
može videti samo jedan jadnik.
Ceo proces bio je izuzetan po ozbiljnosti zločina, Samo devet afričkih
Vlavijanos koristi jednostavan, simplistički broju žrtava (hiljade) i podnosilaca tužbi (više
jezik, minimalnu sintaksu i ograničen vokabular stotina), kao i po problemu jurisdikcije koji se zemalja omogućilo je svojim
u ime ovog pretencioznog jadnika, koji komenta- javio: CAE su uspostavljene na osnovu sporazuma
riše knjige koje može da posmatra samo kao opse- između Afričke unije i jedne od njenih država
državljanima da individualno
sije. On takođe iznosi svoje viđenje Evrope: deka- članica, Senegala, gde se skrivao bivši predsednik podnose žalbe Sudu
dentna, perverzna, inficirana Jevrejima i komu- Čada. Autor piše da je sprovođenje procedure naila-
nistima; „sramni Versajski sporazum“ je istovre- zilo na brojne prepreke, poput primene već posto-
meno njen uzrok i posledica, a njegov cilj – da Vlavijanos koristi jednostavan, jećeg sporazuma o pravosudnoj saradnji između Od 2006. godine, kada je ovaj mehanizam sarad-
unizi Nemačku. Toliko banalnih i mrzilačkih ideja Senegala i Čada. CAE se vode principom „univer- nje suštinski stavljen u pogon, Sud donosi oko
koje su tada naširoko kružile u određenom delu simplistički jezik, minimalnu zalne jurisdikcije“ koji ovlašćuje bilo koju državu dvesta presuda godišnje. Više od trećine žalbi
stanovništva, i tim gore po nemački narod koji je sintaksu i ograničen vokabular da privede pravdi lice koje je izvršilo zločine proglašeno je „neadekvatnim“ jer se nisu ticale pred-
žrtvovan zbog ideje da mu Nemačka pripada, tim protiv čovečnosti, dok optuženi nema pravo da viđenih oblasti kompetencije ove institucije ili su
gore po narod – a naročito po žene, veliki pred- u ime ovog pretencioznog se poziva na svoje državljanstvo niti da tvrdi da bile nedovoljno potkrepljene. Samo devet afričkih
met njegovog prezira – kojem je trebalo da bude jadnika, koji komentariše su sporna dela počinjena u inostranstvu. Iako je zemalja omogućilo je svojim državljanima da indi-
vođen... Habre osuđen, ovaj slučaj ostaje vanserijski, što je vidualno podnose žalbe Sudu. Badugu nudi izvr-
Klackajući se između samosažaljenja – „Ja sam knjige koje može da posmatra navelo Telikoa da istakne: „kroz zajednički rad na snu analizu jurisprudencije ove institucije kao i
idiot“ – i opsesivne egzaltiranosti, on počinje da samo kao opsesije osnaživanju nacionalnih pravosudnih sistema, pobolj- njenih spornih i konsultativnih procedura, naro-
gradi veze sa pojedincima u svojoj političkoj sferi, šanju pravosudne saradnje među državama, usposta- čito u poređenju sa sistemima zaštite ljudskih
piše pisma, daje intervjue, prima posete obožava- vljanje stalnog krivičnog sudskog organa i prilagođava- prava u Evropi, Severnoj Americi ili Ujedinjenim
teljki (koje prezire), i tako se priprema za ono što kratskih“ gestova koji će dovesti do uništenja parla- nje saradnje sa MKS-om [Međunarodnim krivičnim nacijama. Kako bi postao „moćna tvrđava“ u borbi
sledi... Suđenje koje će mu omogućiti da se „istin- mentarnog sistema. Kako bi se to postiglo, sva sred- sudom] moći ćemo efikasno da kažnjavamo međuna- za osnovne slobode na kontinentu, ovaj mehani-
ski“ dokaže: ono što je moralo biti sudski postupak stva bila su prihvatljiva, a knjiga osvetljuje i tumači rodne zločine u Africi“. zam morao bi, prema njegovom mišljenju, da uradi
pretvorilo se u miting, gde su svaka reč i svaki gest različite „niti“ ovog uspeha. Pravnik i sudija, Kamerunac Patrik Badugu tri stvari: precizira „vrednosti koje se nalaze u temelju
pojačani, jer o njima raspravljaju i štampa i politi- Ovaj „fiktivni dnevnik“ koji je napisao istoričar, izučava sudsku zaštitu ljudskih prava na konti- afričkog normativnog identiteta“; ispita „afričke izvore
čari, pružajući na taj način pažnju javnosti nečemu a istovremeno i hvaljeni pesnik, autor, pre svega, nentu (2). Ona raspolaže sa dva instrumenta koji ljudskih prava“; i, naposletku, da istraži „primat poje-
što je bilo samo nejasna i paranoična ideja. Odmora u stvarnosti (Circé, 2011) i veliki prevodilac funkcionišu u bliskoj saradnji. To su Afrička komi- dinca u vrednostima društva u kojem se nalazi“.
Hitler deluje kao da uobličava kolektivno (Volta Vitmana, Volasa Stivensa, Vilijama Blejka...), sija za prava ljudi i naroda, osnovana Bandžulskom
podsvesno, mašina kreće s radom, izgrađeni predstavlja korisnu knjigu koja nam pruža priliku poveljom 1981. godine, i Afrički sud za prava ljudi i PREVOD: Pavle Ilić
odnosi postaju korisni, a ludačka želja za apsolut- da, izvan emocija ili morala, dekonstruišemo iden- naroda (Sud), osnovan Protokolom iz 1998. godine. (1) Sulejman Teliko, Les Chambres africaines extraordinaires et la
répression des crimes internationaux en Afrique, L’Harmattan,
nom moći oslanja se na pažljivo isplanirani pokret titetske i totalitarne mehanizme ka kojima naše Prva od ove dve institucije daje mišljenje o sluča- Pariz, 2020, 496 stranica, 42 evra.
čiji spiritus movens predstavljaju divljačka mržnja vreme pokazuje snažnu sklonost. jevima koji joj se podnose i organizuje kampanje (2) Patrik Badugu, Manuel de la Cour africaine des droits de
prema životu, apsolutni prezir prema drugome za podizanje svesti. Ona može da uključi i Sud, što l’homme et des peuples, L’Harmattan, biblioteka „Espace
i osvajanje narodnog konsenzusa putem „demo- PREVOD: Pavle Ilić važi i za države i nevladine organizacije (NVO). Afrique“, Pariz, 2020, 300 stranica, 30 evra.
Izložba Mate Đorđevića

u Kući legata, 5. novembar
2020. godine
Izložba slikara Mate Đorđevića biće otvorena 5.
novembra u 20 časova u Galeriji Kuće legata, Knez
Mihailova 6, u Beogradu. Na preko 300 m2 i u pet soba
autor će izložiti beogradskoj publici slike i crteže koji
predstavljaju najrecentnije radove iz njegovog dosa-
dašnjeg opusa.
Izložba će obuhvatiti slike velikog formata kao i radove

manjih dimenzija nastale u okviru Đorđevićevih aktiv-
nosti od 2011. do 2020. godine. Tokom trajanja izložbe
publika će moći da vidi jedan od najpotpunijih izlagačkih
poduhvata ovog mladog autora. Povodom izložbe autor je
izjavio: „Čini mi se da sam tri godine pokušavao da reali-
zujem ovakav tip izložbe u Beogradu, koja će predstavljati
jedan veći zamah i ujedno presek. U međuvremenu, pod
testom vremena, sve se promenilo i trenutno me kopka
kako će se sve to čitati sa zidova. Hvala pre svega ovoj insti-
tuciji kulture i ljudima koji nisu odustajali od mene i
učinili da je moguće da se desi ’nemoguće’… nažalost ne
baš pod sjajnim okolnostima. Kada to kažem, mislim pre
svega na ’monstruoznost’ epidemije i njene posledice. No,
treba se čuvati, raditi i delovati. Ovo je moj mali doprinos.“
Galerija Kuće legata će postavku držati otvorenu za
publiku do 26. novembra 2020. godine. Izložbu će otvoriti
direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud, kao i Muharem
Bazdulj, istaknuti književnik, esejist i prevodilac.

LMD#62 Small

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LMD#62 Small

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ko upravlja internetom: geopolitička borba oko 5g mreže strana 2

llKAD STRAH RODI MRŽNJU

llporaz eva moralesa

llKO UPRAVLJA INTERNET TEHNOLOGIJAMA?

Geopolitička bitka oko 5G mreže

PIŠE EVGENI MOROZOV

Kurs inovacije Ofanziva Vašingtona protiv kineske visoke tehnologije

Jedini prihvaćeni simbol jedinstva i otpora protiv

Urbana omladina u prvim

redovima beloruskog ustanka

llPOBUNA PROTIV LUKAŠENKOVOG REIZBORA (2)

Pod budnim okom Moskve

llKAD STRAH RODI MRŽNJU

Amerika zahvaćena ludilom

PIŠE TOMAS FRENK

Ove, najgore godine svačijeg života,

Tih mesec dana proveo sam čitajući

llPORAZ EVA MORALESA, „FEJK NJUZ“ OGROMNIH RAZMERA

Bolivija, hronika jednog medijskog fijaska

PIŠE AN DOMINIK KOREA

Nijedan mejnstrim medij ne voli da to u prvom krugu.

Liban u potrazi za nacijom

llPROVOKACIJE OKO HIMALAJSKE GRANICE KOJA NIKAD NIJE STABILIZOVANA

Zašto se Kina i Indija sukobljavaju na krovu sveta

PIŠE VAIŽU NARAVANE

veze, granični spor nikad nije mogao da osporava Indija

Nju Delhi Pradš

između kineskog Tibeta i Indije ili verovati njegovim skorijim pomera-

llKADA JEDNA DRUŠTVENA GRUPA PRIKUPI ZNANJE, MOĆ I NOVAC

Intelektualna buržoazija, nasleđivanje elitnog statusa

PIŠE PJER RAMBER

da laskaju sebi. Majstori u predstavlja-

MIŠO FILIPOVAC – Crteži iz serije „Skupovi“ (MISOFILIPOVAC.COM)

Mesec ČITANJA llKARL KRAUS, ROZA LUKSEMBURG I STRAHOTA VELIKOG RATA

Velika Šta znači humano se odnositi

Breslauu, gde je bila u zatvoru, upućeno

Kad ološ vrca od bezobrazluka

llIZ SVETA llAFRIKA

Fabrika košmara Suditi zločinima

Izložba Mate Đorđevića

Izložba će obuhvatiti slike velikog formata kao i radove

You might also like