AFEKTIVNA ISKRA

Planetarni metež naselio je umetničke izraze do krajnjih zasićenja. Decenijama je

hiperironijska vizura uslova za preživljavanje ispunjavala osnovu umetničke
samosvesti. Dinamizmi nastanka dela od civilizacijskih početaka pokatkad svedoče
o potisnutoj vezi između formi vidljive prirode i apsolutnog. I istovremeno
ukazuju na tajnovitu oblast naših zamišljanja i dokaza koji nas stalno prati.
Vizuelni realizam nije samo puko podražavanje, on je pokatkad nadgrađen u čulno
ispoljavanje ideje odavno nestalog shvatanja. Tako se forme svih geoloških,
diluvijalnih gravitacijskih znakova promenjene prirode, svojstva krajolika kao i
dubine vodene mase nameću kao jasna energija stvorenog okrilja. Otud bi se i
drukčiji vizuelni realizam skulptura Magdalene Pavlović dokazao kao čulno
zaustavljanje prauzora postojanja. Od arhetipskih predstava, skulptura varira u
odstupanjima. Psihičko fiksiranje primordijalnosti, posebno u procesu zagrevanja i
dejstva vatre preoblikuje metal kao dokaz vibrantnih promena materije.
Skulptura nastala u ekspresiji plamena objava je statičkog izraza unutrašnjeg
života. Nabiranja, stresanja i useci pretopljenisu kroz nemerljivu silu stvaranja.
Rukopis aktivne vibrantnosti umetnicinog pristupa donosi intuitivni izraz
osećajnosti. Stvaranje takvih skulptorskih predela, dokaz je oblikovanja
prostranstva koje Magdalena Pavlović prenosi u rasteru, u zapanjujućem
volumenu i težini. Ohlađeno u začudnim statičkim rešenjima njeno delo stapa i
mitsko razbuđivanje i afektivno poprište. Materijalnost skulpture praćena je i u
vremenskom toku video objektiva, te i u tom mediju dokazuje da je agonijska
snaga umetnosti autentično zanosna. Kroz nju smo milenijumskim postojanjem, a
prisno u novijim iskustvima naše vrste dospeli na suočenje.

Mart 2022 Nikola Šuica