Professional Documents
Culture Documents
Analiticka Geometrija U Ravni
Analiticka Geometrija U Ravni
VI Аналитичка геометрија
У наставку ћемо продубити разумјевање координатне геометрије, тј. аналитичке
геометрије, радећи са једначнама кривих другог реда, у 2-димензионалном
правоуглом систему координата. То су једначине кружнице, елипсе, параболе и
хиперболе, нама од раније познатих конусних пресјека.
На слици лијево горе, пресјек конуса,
односно купе и равни окомите на осу
купе је кружница.
Конусне пресјеке називамо и криве другог реда јер је општа једначина конусних
пресјека
Ax 2 Bxy Cy 2 Dx Ey F 0 ,
при чему
Посебно, једначина тангенте на криву дургог реда у тачки Т(х0, у0), која припада
кривој, је
B D E
Axx 0 ( xy 0 x0 y) Cyy 0 ( x x0 ) ( y y0 ) F 0 .
2 2 2
Ако тачка Т не припада кривој, онда је то једначина поларе, праве која пролази
кроз додирне тачке тангенти на криву повучених из тачке Т. У овом другом случају
се тачка Т назива пол.
20. Кружница
Кружница је специјални случај елипсе. Елипсу можемо дефинисати и као
геометријско мјесто тачака у
равни чији је збир удаљености до
двије фиксне тачке константан.
На слици десно,
r1 + r2 = const. тј.
F1M + F2M = 2a.
Лако се увјерити да је
а = 5.
Иначе, једначина елипсе је
x2 y2
1,
a2 b2
гдје су тзв. велика и мала
полуоса овдје a = 5 и b = 4.
Посебни случај, кружницу са центром у исходишту О(0,0) и са полупречником r
добијемо када ставимо a = b = r, а тада се тачке F1 и F2, тзв. фокуси елипсе,
поклапају у тачки коју називамо центар кружнице.
( x p) 2 ( y q) 2 r 2 .
x 2 y 2 2 px 2qy p 2 q 2 r 2 0 .
x2 y2 r 2 .
Ax 2 Bxy Cy 2 Dx Ey F 0 .
Примјер 20.1.2.
Одредити центар и полупречник кружнице 3x 2 3 y 2 26 x 32 y 0 .
2 2
13 16 425 13 16 5 17
Резултат: x y , тј. C , и r 6,87.
3 3 9 3 3 3
Други начин за одређивање кружнице кроз три тачке је написати општу једначину
кружнице, у канонском или развијеном облику, уврстити координате датих тачака
и рјешити систем.
Примјер 20.1.3.
Одредити једначину кружнице која пролази тачкама A(2,-2), B(7,3), C(6,0).
Примјер 20.1.4.
Наћи једначину кружнице која иде тачом Т(3,6) и додирује обе координатне осе.
Примјер 20.1.5.
Дата је кружница са центром C1(-1,-1) и полупречником r1 = 4. Наћи кружницу са
центром C2(2,3) а која прву кружницу сјече под правим углом.
2
Сада, из (2 1) 2 (3 1) 2 16 r2 слиједи
2
Задаци 20.1.6.
1. Дате су три кружнице x 2 y 2 4 x 8 y 11 0 , x 2 y 2 16 x 12 y 99 0 и
x 2 y 2 4 y 12 0 . Свести их на канонски облик и наћи површину троугла коме
су врхови средишта кружница.
[20]
2. Тачка Т(1,1) је на кружници x y 4 x 6 y 12 0 . Одредити другу крајњу
2 2
тачку пречника.
[(-5,-7)]
3. Центар кружнице је С(6,3). Како гласи њена једначина, ако кружница на х-оси
одсјеца тетиву дужине 4 ?
[ ( x 6) 2 ( y 3) 2 13 ]
4. Написати једначину кружнице која пролази тачкама (2, 1) и (6, 3), а центар јој је
на апсциси.
[(x – 5)2 + y2 = 10]
5. Наћи једначину кружнице чији пречник одсјечак праве 3x – 4y + 12 = 0 између
координатних оса.
7. Наћи једначину кружнице чији је пречник дуж A(2, 7), B(-1, 4).
9. Наћи једначину кружнице која пролази тачком Т1(4, 10) и додирује праву 4x + 3y
+ 3 = 0 у тачки Т2(-3, 3).
11. Одредити једначину кружнице описане око троугла којег формирају праве 12x +
y +30 = 0, 5x – 2y – 2 = 0, 2x + 5y – 24 = 0.
12. Наћи скуп тачака равни из којих се дуж A(1, 6), B(7, -2) види под правим углом.
(1 k 2 ) x 2 2(kl kq p) x ( p 2 q 2 l 2 r 2 2ql ) 0 .
4 r 2 (1 k 2 ) (kp q l ) 2 .
Отуда закључујемо:
Теорема 20.2.1.
i. ако је r 2 (1 k 2 ) (kp q l ) 2 0 , права и кружница се сјеку у двије тачке;
ii. ако је r 2 (1 k 2 ) (kp q l ) 2 0 , права и кружница се додирују;
iii. ако је r 2 (1 k 2 ) (kp q l ) 2 0 , права и кружница се мимоилазе.
r 2 (1 k 2 ) (q kp l ) 2 ,
Теорема 20.2.2.
Једначина тангенте на кружницу са центром C(p, q) и полупречником r у њеној
тачки T(x1, y1) је
( x p)( x1 p) ( y q)( y1 q) r 2 .
Примјер 20.2.3.
У случају централне кружнице x 2 y 2 r 2 једначина тангенте у тачки додира (x1,
y1) постаје xx1 yy1 r 2 .
Примјер 20.2.4.
Ако је кружница дата у облику x 2 y 2 ax by c 0 тада се њена једначина може
2 2
a b 1
писати x y (a 2 b 2 4c) 2 , па на основу претходне теореме
2 2 4
добијамо једначину њене тангенте у тачки додира (x1, y1):
a a b b 1 2
x x1 y y1 (a b 4c) , или након сређивања
2
2 2 2 2 4
a b
xx1 yy ( x x1 ) ( y y1 ) c 0 .
2 2
Како повући тангенту на кружницу из тачке P(x0, y0) изван кружнице? Прво
погледајмо следећи примјер.
Примјер 20.2.5.
Наћи једначине тангенти повучених из P(8, 10) на кружницу (x – 2)2 + (y – 3)2 = 4.
I Рјешење: Одредићемо тачку додира T(x1, y1). Зато што тачка додира лежи на
кружници биће ( x1 2) 2 ( y1 3) 2 4 , а зато што тачка P(8, 10) лежи на тангенти
биће (8 – 2)(x1 – 2) + (10 – 3)(y1 – 3) = 4. Рјешавањем овог система једначина,
64 35 4 23
добијамо двије тачке додира T1 , и T2 , . Уврстимо ли координате
17 17 5 5
64 35
диралишта у једначину тангенте имамо ( x 2) 2 ( y 3) 3 4 ,
17 17
4 23
( x 2) 2 ( y 3) 3 4 . Тражене тангенте су 15x 8 y 40 0 и
5 5
3x 4 y 16 0 .
II Рјешење: Користићемо услов додира. Тангента пролази тачком P(8, 10), а њене
координате задовољавају једначину y kx l . Такође, задовољен је и услов додира
4(k 2 1) (3 2k 1) 2 . Отуда добијамо исте тангенте 15x 8 y 40 0 и
3x 4 y 16 0 .
x y
Центар кружнице k’ је C ' 0 , 0 ,
2 2
2 2
x0 y 0
а полупречник је ,
2 2
2 2 2 2
x y x y
па кружница k’ има једначину x 0 y 0 0 0 , тј.
2 2 2 2
x y xx0 yy0 0 . Узимајући у обзир једначину кружнице k, добијамо
2 2
x0 x y 0 y r 2
је права која спаја тачке T1 и T2. Ту праву називамо полара тачке P с обзиром на
кружницу k. Тачку P називамо пол те поларе.
( x0 p)( x p) ( y0 q)( y q) r 2
у систему xOy.
Из геометрије знамо (задатак 7.) да када из исте тачке Т изван кружнице k повучемо
тангенту (ТТ1) и секанту (ТК1К) на ту кружницу, гдје су К и К1 тачке пресјека
секанте и кружнице, тада је дужина тангенте средња геометријска пропорционала
између одсјечака на секанти, тј. TК1 TК = TT12. Тај производ зовемо потенција
тачке Т изван k у односу на k.
Када бисмо из било које тачке Т потенцијале двије кружнице повукли тангенте на
обе кружнице k и k’, нашли бисмо да су дужине тих тангенти (до диралишта)
међусобно једнаке. То значи да су потенције било које тачке потенцијале двију
кружница међусобно једнаке. Отуда и назив потенцијала.
Ако имамо три кружнице у равни, сваки пар тих кружница одређује по једну
потенцијалу. Све три потенцијале пролазе кроз исту тачку, радикално средиште
тих кружница.
Задаци 20.2.6.
1. Одредити број k тако да y = kx + 10 буде тангента кружне линије x2 + y2 = 20.
i. ii. iii.
iv. v.
C1C2 = r1 + r2 C1C2 = r1 + d + r2
Примјер 20.3.1.
Одредити међусобни положај кружница (x – 2)2 + (y – 1)2 = 1и (x + 2)2 + (y + 1)2 = 9.
Ако се двије кружнице сјеку, угао између њих дефинишемо као угао између
њихових тангенти у једној од тачака пресјека. Посебно, ако се двије кружнице
сјеку под правим углом, кажемо да су оне ортогоналне.
Задаци 20.3.2.
1. Одредити једначину кружне линије која је концентрична са кругом x2 + y2 + 6x +
2y + 5 = 0 и која пролази кроз тачку М(1, -4).
3. Наћи једначину кружнице која има центар на у-оси, пролази кроз тачку (-2, -3), а
сјече кружницу (x + 7)2 + (y – 4)2 = 10 под правим углом.
4. Наћи једначину кружне линије која пролази тачком (2, 2) и ортогонална је на обе
кружнице x2 + y2 = 4 и (x – 3)2 + y2 = 1.
5. Наћи кружницу која пролази кроз тачке (-4, 3), (-2, -3) и ортогонална је на
кружницу (x – 3)2 + y2 = 16.
8. Доказати да се око четвороугла ABCD може описати круг и наћи једначину тог
круга, ако је A(5,6), B(2,7), C(-3,2), D(-2,-1).
21. Елипса
Дефиниција 21.0.1.
Елипса (грч. ἔλλειψις, премало) је скуп свих тачака М у равни чије удаљености до
једне фиксне тачке F те равни, коју називамо фокус, или жижа елипсе, и
удаљености до једне сталне праве d исте равни, коју називамо директриса елипсе
стоје у сталној размјери e = const. (0 < e < 1), коју називамо ексцентрицитет
елипсе.
Дефиниција 21.0.2.
Нека је G подножје нормале из жиже F на директрису d. Нека су тачке А и А' на тој
нормали и на елипси, тако да је |FA| = e|AG| и |FA’| = e|A’G|. Нека је О средиште
дужи АА'. За координатни почетак узмимо тачку О, осу Ох поставимо дуж праве
OG, а осу Оу поставимо окомито на Ох, као на следећој слици.
Ставимо ли да је |A’A| = 2a, тада |A’O| = |OA| = a, па због |A’F| = |A’O| + |OF| и |A’G|
= |A’O| + |OG| добијамо |A’O| + |OF| = e(|A’O| + |OG|), тј. a + |OF| = e(|OG| + a). На
сличан начин слиједи и једнакост a – |OF| = e(|OG| – a). Из добијене двије
једнакости имамо: |OF| = ae, |OG| = a/e.
Према томе, у овако изабраном координатном систему, жижа је тачка F(ae, 0), а
директриса је права d: x = a/e. Због симетрије, постоје још једна жижа F’(-ae, 0) и
друга директриса d: x = -a/e.
Број c = ae, који представља растојање жиже од центра елипсе, назива се линеарни
c
ексцентрицитет, док је дужи назив за број e нумерички ексентрицитет. У
a
наставку ћемо видјети да постоји број b a 2 c 2 такав да се једначина елипсе у
датом координатном систему пише
x2 y2
1.
a2 b2
Бројеви a и b називају се велика и мала полуоса елипсе.
a2 b2
Доказ: Ставимо b2 = a2(1 – e2), тј. e је ексцентрицитет.
a
i. Ако тачка М(х, у) припада елипси, према претходној слици, тада је
2
a
|FM| = (x – ae) + y , |MN| = x ,
2 2 2 2
e
па из дефиниције елипсе имамо
2
a
( x ae) 2 y 2 e 2 x = a2(1 – e2), или
e
x2(1 – e2) + y2 = a2(1 – e2), односно
x2 y2
1 , тј.
a 2 a 2 (1 e 2 )
x2 y2
1.
a2 b2
ii. Обрнуто, ако координате тачке М(х, у) задовољавају дату једначину, имамо
x2
y 2 b 2 1 2 .
a
x2
Према томе, имамо |FM|2 = (x – ae)2 + y2 = (x – ae)2 + b 2 1 2 =
a
2 x2
2 2
= (x – ae) + a (1 e )1 2
a
= x – 2aex + a e + (1 – e2)(a2 – x2)
2 2 2
2 2 a2
2
a 2 a
= e x 2 x 2 = e x = e2|MN|2,
e e e
што значи да тачка М(х, у) припада елипси.
Оса Оу је оса симетрије наведене елипсе, јер ако је (х, у) тачка елипсе, онда је и
(-х, у) тачка елипсе.
Друга оса симетрије
исте елипсе је оса Ох,
јер ако је тачка (х, у)
на елипси, онда је и
(х, -у) тачка на елипси.
Према томе, за сваку
тачку М(х, у) која
припада елипси, тачке
М1(х, -у), М2(-х, -у) и
М3(-х, у) такође
припадају истој елипси. То је лако провјерити непосредним уврштавањем у
x2 y2
једначину. На слици горе десно је елипса 1 са полуосама a = 4 и b = 2.
4 16
Елипса садржи тачке А(а, 0) и А'(-а, 0) , затим B(0, b) и B’(0, -b) и налазе се на
срединама страница правоугаонка чије су странице одређене једначинама x = a, x =
-a, y = b, y = -b. Права АА' назива се велика (главна) оса елипсе, а права BB’ назива
се мала (споредна) оса елипсе. Већ смо рекли да се број a = |AA’|/2 назива велика
полуоса, а број b = a 1 e 2 = |BB’|/2 мала полуоса елипсе.
Такође смо примјети да због симетрије елипса има још једну жижу F’(-ae, 0) са
одговарајућом директрисом d’: -a/e. Полазећи од жиже F’ и директрисе d’ могуће је
извести исту једначину елипсе.
Став 21.1.2.
Збир растојања ма које тачке елипсе од
жижа F и F’ је константан и износи 2а.
Став 21.1.3.
Ако је збир дужина ма које тачке М криве у равни од двије фиксне тачке F1 и F2 те
равни константан и једнак броју 2а, та крива је елипса са великом полуосом а.
Став 21.1.4.
Дужине потега, радијус вектора од жиже до тачке М(х, у) на елипси су
c
r a x.
a
Задаци 21.1.5.
1. Израчунати дужине полуоса (a и b), линеарни ексцентрицитет ( c a 2 b 2 ) и
координате фокуса (F12(c, 0)) елипсе: а) 25x2 + 169y2 = 4225; б) 24x2 + 30y2 = 720.
c b2
2. Датој елипси одредити ексцентрицитет ( e ), параметар ( p ) и једначине
a a
a
директриса ( x ): а) 4x2 + 9y2 = 36; б) 9x2 + 5y2 = 225.
e
3. Испитати положај тачака A(6, -3), B(-2, 5), C(3, -6), D(√ , 0), E(-4, 2√ ) и G(1,
x2 y2
√ ) у односу на елипсу: 1.
48 36
6. На елипси b2x2 + a2y2 = a2b2 наћи тачку чији је производ радијус вектора једнак
квадрату мале полуосе.
Тангента из тачке Т(х0, у0) ван елипсе x2/a2 + y2/b2 = 1. Како дата тачка Т пролази
траженом правом y = kx + l, мора бити y0 = kx0 + l. Осим тога, коефицијенти k и l
морају испуњавати услов да припадају тангенти елипсе k2a2 + b2 = l2. Из тог
система треба наћи k и l, а затим написати једначине тангенти.
x1 x0 y1 y0 x x y 2 y0
2
2 1 и 2 20 1.
a b a b2
Од друге једначине одузмемо прву, добијамо
x0 y y 2 y1 x b2
( x2 x1 ) 20 ( y 2 y1 ) 0 0 2 .
a 2
b x2 x1 y0 a
x0 b 2
Сада, једначина праве кроз тачке D1 и D2 гласи y y1 ( x x1 ) . Након
y0 a 2
множења са a2y0 добијамо b2x0x + a2y0y = a2y0y1 + b2x0x1, а израз десно од једнакости
једнак је a2b2. Према томе, имамо
x x y y
b2x0x + a2y0y = a2b2, или 0 2 0 2 1 .
a b
Дакле, то је једначина праве која пролази тачкама D1 и D2 на елипси, а гдје је Т(х0,
у0) тачка пресјека тангенти у тим тачкама (D1 и D2). Тачка Т(х0, у0) назива се пол
поларе.
Примјери 21.2.1.
1. Колико елемената има пресјек елипсе и праве:
а) x2/16 + y2/9 = 1 и 2x – y – 3 = 0;
б) x2/9 + y2/4 = 1 и 2x + y – 10 = 0;
в) 4x2 + 5y2 = 24 и 2x + 5y – 12 = 0.
Рјешење: а) Како је k2a2 + b2 –l2 = 2216 + 9 – (-3)2 = 64 > 0, правац сјече елипсу; б)
k2a2 + b2 –l2 = (-2)29 + 4 – 102 = -60 < 0, елипса и права немају заједничких тачака;
в) k2a2 + b2 –l2 = (-2/5)26 + 24/5 – (12/5)2 = 0, права додирује елипсу.
3. Наћи једначине тангенти повучених из тачке Р(7, 2/5) на елипсу 4x2 + 25y2 = 100.
2
непознатим k и l. Из прве једначине је l 7k , што уврштено у другу даје
5
2
2
25k 4 7k , тј. 150k2 – 35k – 24 = 0. Рјешења квадратне једначине су
2
5
8 3 2
k1 и k 2 . Из једначине l 7k уврштавањем ових k12 добијамо
15 10 5
10 5 8 10
одсјечке тангенти l1 и l 2 . Једначине тангенти гласе y x ,
3 2 15 3
3 5
y x , односно у имплицитном облику 8x – 15y – 50 = 0, 3x + 10y – 25 = 0.
10 2
двије тачке додира D(-4, 1) и D(4, -1). На крају, само напишемо једначине тангенти
4 x 1 y 4 x 1 y
1 и 1 , тј. y = x + 5 и y = x – 5.
20 5 20 5
5. Одредити једначине тангенти елипсе 3х2 + 9у2 = 16, које су окомите на праву х –
у + 5 = 0.
9 75 4
Р: Дате тангенте у експлицитном облику су y x и y x 5 . Према
20 20 5
услову додира, након сређивања, имамо систем 81a + 400b = 22525, 16a2 + 25b2 =
2 2
1
Р: Једначина поларе је 4 10 x 25 y 100 или 16х + 5у = 40.
2
Пресјек ове поларе и дате елипсе води
до једначине 13х2 – 64х + 75 = 0 чија су
рјешења х1 = 3, х2 = 25/13, а затим
добијамо у1 = -8/5, у2 = 24/13. Из тачке Т
кроз два диралишта пролазе, тражене
тангенте (в. слику десно).
11. Кроз тачку Т(4, 12/5) елипсе 16х2 + 25у2 = 400 повучена је тангента и нормала.
Одредити једначине радијус-вектора које припадају тој тачки и доказати да је
симетрала унутрашњег угла радијус вектора идентична са нормалом.
Р: Тачка Т припада елипси (в. слику доле). Једначина тангенте (t) у тачки Т је
12
16 4 x 25
y 400 , тј. 16х + 15у = 100.
5
16
Коефицијент смјера тангенте је k t , па је
15
15
коефицијент смјера нормале k n и
16
једначина нормале (n) је 75х – 80у – 108 = 0.
12. Наћи тачке и угао пресјека кривих 25х2 + 25у2 = 289 и 4х2 + 25у2 = 100.
x2 y2 x2 y2
13. Написати једначине заједничких тангенти кривих 1 и 1.
64 12 112 9
Задаци 21.2.2.
1. Наћи пресјеке праве и елипсе:
а) 3х + 2у = 10, х2 + 4у2 = 20; б) 10х – 9у – 75 = 0, х2/36 + у2/25 = 1.
[(4, -1), (2, 2); (24/5, -3)]
2. Одредити једначине тангенте и нормале елипсе 5х2 + 20у2 = 100 у тачки елипсе
(2, у > 0).
[t : x + 4y = 10, n : 4x – y = 6]
10. На елипсу 9х2 + 16у2 = 144 треба повући тангенте које с позитивним смјером х-
осе затварају угао 45. Које су једначине тангенти и које су једначине диралишта?
11. Како гласи једначина елипсе која пролази тачком Т(4, -1) и додирује праву х +
4у = 10?
12. Наћи полару тачке Р(2, -1) у односу на елипсу х2/9 + у2/16 = 1.
14. Наћи угао пресјека кривих 9х2 + 64у2 = 144 и 4х2 + 9у2 = 36.
15. Наћи заједничке тангенте кривих 41х2 + 41у2 = 625 и 9х2 + 25у2 = 225.
22. Парабола
Дефиниција 22.0.1.
Парабола (грч. παραβολή, једнако) је скуп свих тачака M у равни које су једнако
удаљене од једне фиксне тачке F те равни, коју називамо фокус или жижа
параболе, и ван ње једне сталне праве d исте равни, коју називамо директриса .
Примјер 22.1.2.
Наћи једначину параболе чије су директриса d : x = - 1 и фокус F(1,0).
На слици лијево, мора бити |FM| = |MN|,
гдје су M(x, y) произвољна тачка на
параболи и N(-1, y) окомита пројекција
те тачке на директрису. Како је
| FM | ( x 1) 2 y 2 и | MN || 1 x | то
из ( x 1) 2 y 2 x 1 квадрирањем
слиједи ( x 2 2 x 1) y 2 1 2 x x 2 , тј.
y2 = 4x.
2
2 2
p p p
x 2 px = x = x = |MN|, што значи да су растојања од тачке
2 2 2
M од тачке F и праве d једнака. Тиме смо доказали следећи резултат.
Став 22.1.3.
y2 = -4x x2 = 4y
Примјер 22.1.4.
Показати да је квадратна функција y = x2 + 2x + 3 парабола.
Задаци 22.1.5.
1. Наћи координате жиже, једначину директрисе и графички приказати параболу:
i. y2 = 5x; ii. y2 = -6x; iii. x2 = 10y; iv. x2 = -y.
Тангента 22.2.1.
Видјели смо да је права y = kx + l тангента параболе y2 = 2px када је 2kl = p
2(kl p) p kl
(памтимо: „двије клупе“). Координате додирне тачке су x1 2
= =
2k k2
2kl kl kl l l
2
= 2 = и y1 k l = 2l. Дакле, додирна тачка је P(l/k, 2l).
k k k k
Обратно, ако су познате координате додирне тачке P(x1, y1) тангенте и параболе y2
y y y y2 2 px1 px1 l
= 2px, тада је y1 = 2l, па је l 1 = 1 1 = 1 = = , а из x1 слиједи
2 2 y1 2 y1 2 y1 y1 k
px1
l y p
k = 1 = што значи да у тачки P(x1, y1) дата парабола има тангенту
x1 x1 y1
p p x1
y x , тј.
y1 y1
yy1 p( x x1 ) .
Нормала 22.2.2.
Дати су парабола y2 = 2px и њена тангента yy1 = p(x + x1) у тачки P(x1, y1). Наћи
једначину праве окомите на тангенту, тзв нормалу у истој тачки.
Примјер 22.2.3.
Дати су парабола y2 = 2px и ван ње у истој равни тачка T(x0, y0). Наћи тангенте на
параболу које садрже дату тачку.
2. Начин. Тангента yy1 = p(x + x1) пролази тачком T(x0, y0), па је y0y1 = p(x0 + x1).
Тачка додира P(x1, y1) лежи на параболи, па је y12 = 2px1. Дакле, имамо систем с
непознатима x1 и y1. Када нађемо додирну тачку (x1, y1) лако налазимо једначине
тангенти.
Полара 22.2.4.
Полара тачке T(x0, y0) у односу на параболу y2 = 2px је права је права која спаја
тачке додира P1 и P2 двије тангенте повучене из Т на параболу.
На слици горе је полара P1P2 параболе y2 = 6x у односу на тачку T(-1, 2). Једначина
те поларе (црвена линија) је 2y = 3(x – 1).
Конструкција 22.2.5.
Конструкција тангенте t у тачки P(x1, y1) параболе. Нека је PТ тражена тангента,
p
гдје је Т тачка пресјека тангенте и апсцисе. Фокус параболе је тачка F ,0 ,
2
директриса је права d.
Анализа. Из једначине тангенте yy1 = p(x + x1), ако ставимо y = 0 добијамо x = -x1.
Према томе, имамо координате тачке T(-x1, 0). Зато је растојање од тачке Т до
фокуса F параболе |TF| = x1 + p/2, гдје је p параметар дате параболе. Како је
2 2
p p p
| FP | x1 y12 = x1 = x1 ,
2 2 2
p
видимо да је |TF| = |FP| = x1 .
2
Дакле, троугао TFP је
једнакокрак, па је PTF = TPF.
Повуцимо из тачке P нормалу на
директрису d и пресјек изначимо
са Q. Четвороугао TFPQ је
очигледно ромб, и угао = а
како смо прије показали да је =
, то је = (FTP = , FPT =
, TPQ = ).
Конструкција.
1. Начин. Повући ћемо радијус вектор FP и кроз тачку P паралелу са апсцисисом
(х-осом). Тангента полови угао што га чине та два правца.
Став 22.2.6.
Зраке које ударају паралелно са осом параболичног огледала рефлектују у фокус и
обратно, зраке које излазе из фокуса параболичног огледала рефлектују се
паралелно.
Примјер 22.2.7.
Како ћемо конструисати тангенте из тачке M изван параболе?
Упутство: Прво рјешити систем датих једначина, наћи сјецишта С1(4,4) и С2(1,2).
Наћи једначине нормала на параболу, коначно 2x + y – 12 = 0, x + y – 3 = 0; а
координате њихових пресјека уврстити у једначину параболе.
Директно: 2. Једначину тангенте параболе (y – n)2 = 2p(x –m) у тачки T(x1, y1)
добијамо транслацијом за m десно и n доле. Сређивањем слиједи
(y – n)(y1 – n) = p(x + x1 – 2m)
а то је и једначина поларе, ако тачка Т не припада параболи. Из тачке Т(1, 9)
постављамо тангенте редосљедом као у претходном примјеру.
Упутство: (1,4) n 4 – y1 = y1/1(1 – x1), тј. x1y1 = 4. (x1, y1) P y12 = 2x1. Из
система слиједи рјешење (2,2), диралиште. Нормала је 2x + y – 6 = 0.
Задаци 22.2.9.
1. У крајњим тачкама тетиве 4x – 3y – 24 = 0 параболе 3y2 = 16x повући тангенте.
Показати да је правац који спаја пресјек тих тангенти са средином задане тетиве,
паралелан оси х.
8. Одредити једначине нормала кроз тачке М1(1,2) и М2(4,4) параболе y2 = 4x, затим
угао између њих.
23. Хипербола
Хипербола је такође конусни пресјек. За разлику од елипсе, хипербола је отворена
крива, али за разлику од параболе, она се састоји од два
симетрична одвојене дјела који се називају гране (или руке)
хиперболе.
при чему је е константан реалан број већи од један. Полазећи од ове дефиниције,
једначина хиперболе се изводи слично једначини елипсе (из дефиниције 21.0.1.).
Како је |A’O| = |OA| = a и |AF| = |OF| – |OA| и |AK| = |OA| – |OK|, из дефиниције је
|OF| – |OA| = e(|OA| – |OK|), тј.
|OF| – a = e(a – |OK|).
На сличан начин из друге једначине дефиниције добијамо
|OF| + a = e(a + |OK|).
Рјешавањем добијеног система једначина по |OF| и |OK| добијамо |OF| = ae,
a a
| OK | . То значи да је жижа F(ae, 0), а директриса x .
e e
Став 23.1.2.
Тачка М(х, у) припада хиперболи ако и само ако њене координате задовољавају
x2 y2
1 гдје је b 2 a 2 (e 2 1) .
a2 b2
e
2
a
па из дефиниције слиједи ( x ae) y e x , одакле произилази
2 2 2
e
2 2
x y
2 2 1 . Када уведемо број b a e 2 1 претходна једначина добија
a 2
a (e 1)
x2 y2
облик 2 2 1 .
a b
a
ax a 2
2
a
e 2 x 2 2 2 = e 2 x = e 2 | MN |2 , што значи да тачка М(х, у) припада
e e e
хиперболи.
Став 23.1.3.
Разлика растојања ма које тачке хиперболе од њених жижа је константна.
Прецизније речено, ако је тачка M(x, y) на хиперболи, чије су жиже F и F’ тада је
||F’M| – |FM|| = 2a.
Цртање 23.1.4.
На претходном ставу (23.1.3.) заснива се следеће „механичко“ цртање хиперболе.
Конструкција 23.1.5.
Нека су F1 и F2 двије тачке равнине и реалан број a такав да је 0 < a < |F1F2|/2.
Изван дужи F1F2 узмемо било било коју тачку Т праве х. Опишемо кружницу k1
полупречника |A1T| око тачке F1 и кружницу k2 полупречника |A2T| око тачке F2. Те
се двије кружнице сјеку у тачкама Т1 и Т2, које леже на оној грани хиперболе са
које стране је тачка Т. Узимањем различитих тачака Т конструишемо произвољан
број тачака хиперболе.
Став 23.1.6.
Дужине потега, радијус-вектора тачке М(х, у) на хиперболи су:
c c
r1 x a и r2 x a .
a a
Доказ: Координате жиже су F(ae, 0). Рецимо, узмимо десну жижу, са знаком плус.
Тада је један од потега r = |FM| = ( x ae) 2 y 2 = (замјенимо у2 из једначине
b2 2
хиперболе) = ( x ae) 2 x b 2 = (линеарни и нумерички ексцентрицитет iv.
2
a
c
v.) = e 2 2aex a 2 = |ex – a| = x a . Слично добијамо за други потег, полазећи
a
од друге жиже.
c c
Сада (став 23.1.5.) непосредним одузимањем имамо |r1 – r2| = x a x a
a a
= |-2a| = 2a, тј. став 23.1.3.
Асимптота (грч. ἀσύμπτωτος, не поклапа се) неке криве је права (или друга крива
линија) којој се дата крива неограничено приближава, без додиривања. Грубо
речено, асимптоте су тангенте на дату криву у бесконачно далекој тачки.
Став 23.1.7.
x2 y2 b
Асимптоте хиперболе 2
2 1 су праве y x .
a b a
y b a2
Доказ: Једначину хиперболе пишемо у облику 1 2 . Када се за х узимају
x a x
апсолутно све већи и већи
бројеви (х ), израз a2/x2
a2
постаје све ближи нули ( 2 0
x
), па израз под корјеном изведене
једнакости постаје све ближе 1.
Према томе количник y/x узима
вриједности све ближе броју
b
b/a. Зато праве y x добро
a
апроксимирају хиперболу када је
|x|, па отуда и |y| велико.
x2 y2
1.
a2 b2
Тада је у-оса реална оса хиперболе, а х-оса је њена имагинарна оса.
Примјер 23.1.8.
Одредити полуосе, тјемена, жиже и директрисе, и асимптоте хиперболе
9x2 – 16y2 = 144.
x2 y2
Рјешење: Једначину ове хиперболе пишемо 1 , одакле налазимо велику и
16 9
малу полуосу a = 4, b = 3. Тјемена су А12(a, 0) = А12(4, 0). Линаерни
ексцентрицитет (iv.) је c a 2 b 2 = 16 9 = 5, а нумерички ексцентрицитет (v.)
c
је e = 5/4 = 1,25. Жиже су F12(c, 0) = F12(5, 0) и одговарајуће директрисе,
a
a b
праве х = = 3,2. Асимптоте су праве y x , тј. у = 0,75х. График је
e a
приказан на почетку поглавља (23. Хипербола).
Примјер 23.1.9.
1
Показати да је граф функције y хипербола.
x
Задаци 23.1.10.
1. Полазећи од дефиниције (23.1.1.), наћи једначину хиперболе са датим фокусом,
директрисом и константом е:
а) F(4, 0), x = 3, e = 1,5; б) F(5, 0), x = 4, e = 1,6; в) F(-3, 0), x = -2, e = 1,2;
г) F(-4, 0), x = -3, e = 1,1; д) F(3, 3), x + y = 1, e = 2; ђ) F(-3, -3), x + y = -1, e = 2.
x2 y2
3. Наћи једначину хиперболе (облика 2 2 1 ) чије су дате асимптоте и
a b
3 5
растојање међу директрисама: а) y x и 64/5; б) y и 4.
4 4
x2 y2
4. Израчунати једначину хиперболе ( 1 ), ако она садржи тачке:
a2 b2
а) M(1, 1) и N(2, 3); б) P(1, -2) и Q(2, -4).
Став 23.2.1.
Услов да би права y = kx + l била тангента хиперболе b2x2 – a2y2 = a2b2 је
k2a2 – b2 = l2.
ka2 k 2a2 l 2 b2
Добили смо х1 = -ka2/l, а затим налазимо у1 = k l = = .
l l l
2 2 2 2 2 2
Дакле, координате диралишта праве y = kx + l и хиперболе b x – a y = a b су Т(
ka2 b2
, ).
l l
b2
Даље, налазимо коефицијент смјера k и осјечак l хиперболе на у-оси. Из y1
l
b 2
ka 2
lx lx y (ly1 ) x1
произилази l , а из x1 излази k 2 1 = 21 1 = =
y1 l a a y1 a 2 y1
b 2 x1
(замјена –ly1 = b2, са почетка).
a 2 y1
Сада пишемо једначину тангенте у заданој тачки Т(х1, у1), која гласи
b2 x b2
y 2 1 x1 b2x1x – a2y1y = a2b2.
a y1 y1
Тиме је доказан и следећи резултат.
Став 23.2.2.
x2 y2 x x y y
Тангента хиперболе 2
2 1 у тачки Т(х1, у1) је 1 2 1 2 1 .
a b a b
Једначина тангенте из тачке изван хиперболе се одређује слично као и код елипсе.
Полара хиперболе из тачке Т(х0, у0) се такође налази као код елипсе. Резултат је
x0 x y 0 y
2 1 , тј. права која пролази диралиштима тантената повучених из тачке
a2 b
x2 y2
Т(х0, у0) на хиперболу 2 2 1 . Тачка Т(х0, у0) се зове пол поларе.
a b
Примјери 23.2.3.
1. Наћи дужину тетиве коју на хиперболи x2 – 4y2 = 20 одсјеца 2х – у – 10 = 0.
4 16
4/3 и -1, затим је l12 = -16/3 и -3. Дакле, једначине тангенти су y x и у = -х –
3 3
3, односно исте оне добијене на претходни начин. На овај начин се не добијају
координате диралишта.
III начин. Задатак можемо поставити и овако. Како диралиште (х1, у1) лежи на
хиперболи, важи 16х12 – 25у12 = 400. Како тачка Т(1, -4) лежи на тангенти х1х/а2 –
у1у/b2 = 1 биће (х = 1 и у = -4) х1/25 + у1/4 = 1. Према томе, опет имамо исти систем
као у I начину.
-2у1. Обзиром да је диралиште (х1, у1) на хиперболи, биће 3х12 – 4у12 = 72.
Рјешавањем система налазимо два диралишта D1(-6, 3) и D2(6, -3). Како су
12 13
растојања | pD1 | и | pD2 | , у обзир долази само тачка D1(-6, 3) и то је
13 13
тражена тачка М1.
8. Права -3х + 20у = 60 је полара хиперболе 9х2 -16у2 = 144. Које су координате
пола?
9. У којим тачкама и под којим углом се сјеку криве 4х2 – 9у2 = 36 и 16х2 + 45у2 =
720?
x2 y2 x2 y2
Р: Дате криве су 1 и 1 . Према услову додира за елипсу и
4 1 1 1
25 25 3
4 1 1
хиперболу имамо k 2 l 2 и k 2 l 2 . Рјешавањем овог система имамо
25 25 3
2 1 2 1
k12 и l12 , што значи четири заједничке тангенте y x .
3 3 3 3
Задаци 23.2.4.
1. Наћи једначину тангенте хиперболе 25х2 – 9у2 = 225 у тачки додира (5, -20/3).
[25x + 12y – 45 = 0]
x2 y2
2. Из тачке (1, -10) конструисане су тангенте на хиперболу 1 . Наћи:
8 32
i. једначину тетиве која спаја тачке додира (тј. полару);
ii. координате тачки додира и једначине тангенти.
[2x + 5y – 16 = 0; (-11/3, 14/3), (3, 2), 22х +7у + 48 = 0, 6х – у – 16 = 0]
8. Права пролази тачкама A(2, 0) и B(6, 4). Колика је полуоса хиперболе b2x2 – 8y2 =
8b2 да би права била њена тангента?
10. Одредити оне тангенте хиперболе 20х2 – 36у2 = 720 чија удаљеност од
исходишта износи √ .
11. Одредити полару тачке (1, 11) обзиром на хиперболу 25х2 – 9у2 = 225.
12. Права 8х – 45у – 36 = 0 је полара хиперболе 4х2 – 9у2 = 36. Које су координате
пола?
Садржај
VI Аналитичка геометрија ........................................................................................... 153
20. Кружница ............................................................................................................. 154
20.1. Једначине кружнице .................................................................................... 154
20.2. Кружница и права ........................................................................................ 158
20.3. Двије кружнице ............................................................................................ 163
21. Елипса .................................................................................................................. 167
21.1. Елементи елипсе .......................................................................................... 168
21.2. Елипса и права.............................................................................................. 171
22. Парабола .............................................................................................................. 178
22.1. Елементи параболе ...................................................................................... 178
22.2. Парабола и права.......................................................................................... 181
23. Хипербола ............................................................................................................ 187
23.1. Елементи хиперболе .................................................................................... 188
23.2. Хипербола и права ....................................................................................... 195