Mauro F - Giljom - 2030

Mauro F.
Giljen
2030
Kako će se današnji najveći trendovi sukobiti i preoblikovati budućnost
svega
Izvor: https://getbestbooks.com/pdf-epub-2030-how-todays-biggest-trends-will-collide-and-reshape-the-
future-of-everything-download/
Prevod sa engleskog: dr Aca Cvetković, epidemiolog, Zavod za javno zdravlje Pirot, avgust / septembar
2021.
1
2
SADRŽAJ
NEKE ČINJENICE I BROJKE...........................................................................................................4

UVOD .................................................................................................................................................5
1. PRATIMO BEBE .........................................................................................................................12
2. SIVA JE NOVA CRNA ................................................................................................................29
3. U KORAK SA SINGOVIMA I VANGIJIMA ..............................................................................50
4. NEMA VIŠE DRUGOG POLA? ..................................................................................................66
5. GRADOVI SE PRVI UTAPAJU ..................................................................................................83
6. VIŠE MOBILNIH TELEFONA NEGO TOALETA ..................................................................100
7. ZAMISLITE DA NEMA IMOVINE ..........................................................................................118
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................149
DODATAK ....................................................................................................................................158
3
NEKE ČINJENICE I BROJKE
Rodno mesto sledeće industrijske revolucije: podsaharska Afrika

Razlog: 500 miliona hektara plodnog, a još netaknutog poljoprivrednog zemljišta
Veličina: veličina Meksika – 500 miliona hektara
Procenat svetskog bogatstva u vlasništvu žena u 2000. godini: 15

Procenat svetskog bogatstva u vlasništvu žena 2030. godine: 55
Da su Lehman Brothers bile Lehman Sisters: globalna finansijska kriza bi bila spreče-
na
Širom sveta, broj ljudi koji su gladovali 2017. godine: 821 milion
Širom sveta, broj ljudi koji će gladovati 2030. godine: 200 miliona
Širom sveta, broj ljudi koji su bili gojazni u 2017. godini: 650 miliona
Širom sveta, broj ljudi koji će biti gojazan 2030. godine: 1,1 milijarda
Procenat Amerikanaca za koje se predviđa da će biti gojazni do 2030. godine: 50
Procenat svetske zemlje koju će gradovi zauzeti 2030. godine: 1.1
Procenat svetske populacije koja će živeti u gradovima 2030: 60
Procenat svetske emisije ugljenika koji će gradovi proizvesti do 2030. godine: 87
Procenat gradskog stanovništva sveta izloženog porastu nivoa mora 2030: 80
Najveće potrošačko tržište srednje klase danas: Sjedinjene Države i Zapadna Evropa
Najveće potrošačko tržište srednje klase 2030. godine: Kina
Do 2030, broj ljudi koji ulaze u srednju klasu na tržištima u razvoju: 1 milijarda
Broj ljudi koji su trenutno u srednjoj klasi u Sjedinjenim Državama: 223 miliona
Broj ljudi u srednjoj klasi u Sjedinjenim Državama 2030. godine: 209 miliona
4
UVOD
SAT OTKUCAVA
Ljudi generalno vide šta traže i čuju šta slušaju. – Sudija Te-
jlor u Harper Lijevom delu „Ubiti pticu rugalicu“
Godina je 2030.
Od Pariza do Berlina, zapadna Evropa je neobično topla, ne vidi se kraj rekordnih let-
njih temperatura, što međunarodna štampa izveštava sa sve većom uzbunom. Rehema1 je
upravo sletela u rodni Najrobi povratnim letom iz Londona, gde je provela nekoliko nede-
lja sa nekim udaljenim rođacima. Bila je razočarana što je videla manje prodavnica otvo-
renih nego tokom svog prethodnog putovanja, možda zato što se toliko ljudi naviklo na
kupovinu na mreži tokom pandemije. Viđenje Britanije očima imigranata omogućilo joj je
sjajan uvid u raznolikost sveta oko nje. Šetajući aerodromom u Najrobiju, razmišlja o tome
kako se njena domovina razlikuje od Britanije za koju je otkrila da je iza Kenije u oblasti-
ma poput telemedicine i mobilnog plaćanja. Kasnije se šalila sa svojim rođakom na putu
kući koliko su Britanci čudno reagovali kada im je rekla da je „pohađala“ onlajn školu od
svoje šeste godine, zajedno sa većinom svojih prijatelja iz susedstva.
Hiljadama milja daleko, Angel2 čeka da se očisti carina na aerodromu JFK3 u Njujor-
ku. Za dve nedelje će započeti dvogodišnji master naučni program na Univerzitetu u Nju-
jorku. Dok čeka, čita dnevni list Njujork Tajms, koji počinje izveštajem da Sjedinjene
Države, prvi put u svojoj istoriji, imaju više baka i deka nego unuka, stvarnost koja je u
potpunoj suprotnosti sa situacijom na Filipinima. Kako se ispostavilo, desetine hiljada sta-
rijih američkih građana, pod brigom robota za svoje osnovne potrebe, iznajmljuju rezervne
sobe u svojim domovima kako bi spojili kraj s krajem, pogotovo što njihove penzije više
ne pružaju finansijsku zaštitu koju su nekada pružale i koju su oni očekivali. Angel s paž-
njom čita prilično reakcionarni tekst koji negira činjenicu da američke žene sada nadmašu-
ju muškarce u pogledu njihovog udela u bogatstvu, što je trend koji autor nekako smatra
uznemirujućim za budućnost američke ekonomije. Angel ima vremena da pročita veći deo
novine, jer je red za strance dugačak i spor. U međuvremenu, red za građane i stalne sta-
novnike pomera se prilično brzo i on čuje razgovor u kojem se detaljno opisuje kako Ame-
rikanci sada mogu da zaobiđu pasošku kontrolu koristeći neku zamišljenu tehnologiju
blokčejna, što je napredak sa širokim spektrom pogodnosti: može da proceni porez na
promet na robu kupljenu u inostranstvu i dogovori dolazak vozila sa samoupravljanjem
ubrzo nakon što preuzmete prtljag.
* * *
2020: „Kina će u svemu biti broj jedan.“
To je izraz koji se danas često čuje. Drugi je da će se Sjedinjene Države i Kina u
doglednoj budućnosti boriti za globalnu nadmoć. Ima istine u ovim izjavama, ali one teško
otkrivaju celu sliku. 2014. godine Indija je zapanjila svet uspešnim postavljanjem svemir-
1
Rehema je ovde žensko ime; rehema (grč.) – izgovor; rehema (svahili) – saosećanje, briga. – prim. prev.
2
Ovd je muško ime; natprirodno biće u raznim religijama; onaj ko pomaže novcem ili uticajem u nevolji. – prim. prev.
3
JFK (Džon F. Kenedi) – međunarodni aerodrom u Njujorku. – prim. prev.
5
ske sonde u orbitu oko Marsa, prva zemlja koja je postigla podvig u svom prvom pokuša-
ju. Od početka svemirskog doba, manje od polovine misija koje su pokrenule Sjedinjene
Države, Rusija i Evropa bile su uspešne, što je postignuće Indije učinilo zaista izuzetnim.
Štaviše, Indijska organizacija za istraživanje svemira ušla je u istoriju sa niskim budžetom
misije od 74 miliona dolara.
Koliko je novca potrebno da se postavi satelit koji kruži oko crvene planete? Pa, jedna
misija svemirskog šatla mogla bi sagoreti čak 450 miliona dolara, a produkcija filma Inter-
stellar4 koštala je 165 miliona dolara i 108 miliona dolara da Marsovca5 dovedete u pozo-
rište u vašoj blizini.
Indijci su pokazali da i oni imaju „prave stvari“, kako je to jednom rekao Tom Volf6.
Pokazali su da su tehnološki moćnik svetske klase i da mogu efikasno i na vreme da obave
stvari. Misija Mars nije bila slučajnost. U stvari, to je bio drugi put da je Indija napredova-
la ispred svetskih velesila. Još 2009. godine, njena prva misija na Mesec dala je prve
dokaze o postojanju vode, „očigledno koncentrisane na polovima i verovatno nastale od
solarnog vetra“, kako je izvestio Gvardian. NASA-i je trebalo deset godina da nezavisno
potvrdi indijski nalaz.
Većina nas je odrasla u svetu u kome je istraživanje kosmosa bio skup poduhvat raket-
nih naučnika, finansiran od globalnih velesila sa ogromnim resursima, a sproveli su ga
herojski astronauti i sposobni stručnjaci za misije. Uporedna složenost i troškovi svemir-
skih misija (i koje su zemlje imale kapacitet da ih izvrše) uzimane su zdravo za gotovo.
Ali ta stvarnost je sada deo istorije.
Nekada davno, ne samo da je svet bio uredno podeljen na prosperitetne i nazadne eko-
nomije, već je bilo i beba u izobilju, radnika je bilo više od penzionera, a ljudi su žudeli za
posedovanjem domova i automobila. Kompanije nisu morale da gledaju dalje od Evrope i
Sjedinjenih Država da bi napredovale. Štampani novac je bio zakonsko sredstvo plaćanja
za sve dugove, javne i privatne. U školi su nam govorili kako treba da „igramo igru“, a mi
smo odrasli mislili da će pravila ostati ista kada smo uzeli prvi posao, zasnovali porodicu,
videli decu kako napuštaju kuću i otišli u penziju.
Taj poznati svet brzo nestaje dok se susrećemo sa zbunjujućom novom stvarnošću
vođenom novim skupom pravila. Pre nego što to saznamo, u većini zemalja biće više baka
i deka nego unuka; tržišta srednje klase u Aziji će biti veća od onih u Sjedinjenim Drža-
vama i Evropi zajedno; žene će posedovati više bogatstva od muškaraca i naći ćemo se
usred više industrijskih robota nego proizvodnih radnika, više računara nego ljudskog
mozga, više senzora nego ljudskih očiju i više valuta nego zemalja.
To će biti svet 2030.
Sproveo sam istraživanje o izgledima deset godina unazad u poslednjih nekoliko godi-
na. Kao profesor na školi Varton7, ne brinem se samo za buduće stanje poslovanja, već i za
to kako bi radnici i potrošači mogli biti pogođeni lavinom promena koja nam se sprema.
Napravio sam bezbroj prezentacija o materijalu koji se nalazi u ovoj knjizi raznovrsnoj
publici kao što su rukovodioci, kreatori politike, srednji menadžeri, studenti i srednoškolci.
Takođe sam kontaktirao desetine hiljada ljudi putem društvenih medija i kurseva na mreži.
4
Međuzvezdani – američki naučnofantastični film iz 2014. godine, režisera Kristofera Nolana. – prim. prev.
5
Američki je naučnofantastični film iz 2015. godine, u režiji Ridlija Skota. – prim. prev.
6
Tom Volf – američki političar i biznismen i sadašnji guverner Pensilvanije od 2015. – prim. prev.
7
Wharton School – Poslovna škola u Filadelfiji, Pensilvanija (prolaznost 9%). – prim. prev.
6
Moja publika neminovno reaguje mešavinom zbunjenosti i strepnje na budućnost koju im
ocrtavam.
Ova knjiga nudi mapu puta za kretanje kroz turbulencije koje su pred nama.
Niko sa sigurnošću ne zna šta će budućnost doneti. Ako to učinite, molim vas obaves-
tite me, zajedno možemo zaraditi mnogo novca. Ali iako predviđanja nikada nisu u potpu-
nosti tačna, svakako možemo napraviti niz relativno sigurnih pretpostavki o tome šta bi se
moglo dogoditi u narednoj deceniji.
Na primer, većina ljudi na koje utiču prognoze u ovoj knjizi već je rođena. Možda
bismo mogli uopšteno opisati šta možemo očekivati od njih kao potrošača, s obzirom na
njihovo verovatno obrazovanje ili trenutne obrasce aktivnosti društvenih medija. Takođe
možemo sa razumnom tačnošću izračunati koliko će ljudi doživeti osamdeset ili devedeset
godina. Možda ćemo čak biti u poziciji da sa određenim prihvatljivim stepenom pouzda-
nosti predvidimo da će određenom procentu starijih osoba biti potrebna nega, bilo da se
radi o drugom čoveku ili robotu. Što se tiče ovog drugog, zamislite da ovi roboti govore
različitim jezicima sa različitim akcentima, nemaju mišljenje, ne uzimaju slobodne dane i
ne zloupotrebljavaju svoje pacijente finansijski ili na neki drugi način.
Sat otkucava. 2030. godina nije neka udaljena tačka u nepredvidivoj budućnosti. To je
odmah iza ugla i moramo se pripremiti i za prilike i za izazove. Jednostavno rečeno, svet
kakav danas poznajemo nestaće do 2030.
Za mnoge od nas ovi trendovi nisu samo zbunjujući, već su i duboko uznemirujući. Da
li oni označavaju našu propast? Ili možda predstavljaju više bum nego propast? Ova knjiga
pruža vodič koji će čitatocima pomoći da shvate posledice toliko pokretnih delova i nudi
poruku optimizma u pogledu budućnosti dok upravljamo teskobama sadašnjosti. Predstav-
lja alat koji pomaže u kretanju kroz epohalne transformacije koje predstoje, sugerišući šta
treba činiti, a šta ne u ovim novim i nepoznatim okolnostima.
Osnovna stvar je sledeća: svako finale označava zoru nove realnosti prepune
mogućnosti, ako se usudite da zagrebete ispod površine, predvidite trendove, uključite se
umesto da prekinete vezu i naučite kako da donosite efikasne odluke za sebe, svoju decu,
vašeg partnera ili supružnika, vašu buduću porodicu, vašu kompaniju itd. Svi će biti pogo-
đeni.
* * *
Korisno je razmišljati o epohalnim transformacijama kao sporom procesu, pri čemu
nas svaka sitna promena približava onome kada je odjednom sve drugačije. Skloni smo da
zaboravimo da su ove male promene kumulativne. Zamislite to kao sporo kapanje koje
puni kontejner, gde kapanje-kapanje-kapanje prenosi osećaj prolaska vremena. Kad se
voda iznenada prelije, iznenadimo se svi.
Uzmite u obzir da će se do 2030. godine Južna Azija i podsaharska Afrika boriti za
titulu najmnogoljudnije regije na svetu. To je daleko od poslednjih godina dvadesetog
veka, kada je istočna Azija, između ostalih Kina, Južna Koreja i Japan, bila region koji je
to mogao da tvrdi. Istina je da se kako vreme prolazi sve manje beba rađa u zemljama
poput Kenije i Nigerije, ali one i dalje stižu u daleko većem broju u poređenju sa većinom
sveta. Osim toga, ljudi u tim regionima vide da se njihov životni vek značajno produžio.
Možda mislite da sama veličina populacije nije važna. Pa, pomnožite te dodatne ljude
sa koliko novca bi mogli imati u džepu u godinama koje dolaze. Videćete da će oko 2030.
7
azijska tržišta, čak i isključujući Japan, biti toliko velika da će se težište globalne potrošnje
pomeriti na istok. Kompanije neće imati drugog izbora nego da prate tržišne trendove u
tom delu sveta, pri čemu većina novih proizvoda i usluga odražava sklonosti azijskih pot-
rošača.
Zastanite na trenutak i razmislite o tome.
Zatim razmislite šta to znači dok dodajemo još nekoliko isprepletenih trendova.
Manje beba u većem delu sveta znači da stalno koračamo prema brzo starajućoj popu-
laciji. Veliki deo te demografske promene vođene su ženama, koje sve više ostaju u školi i
nastavljaju karijeru (ne samo posao) izvan kuće i rađaju manje dece. Pre nego što to shva-
tite, biće više žena milionera nego muškaraca. Bogatstvo takođe postaje urbanije: stanov-
ništvo gradova raste brzinom od 1,5 miliona nedeljno. Gradovi zauzimaju samo 1 procenat
svetske kopnene površine, u njima živi 55 odsto stanovništva i oni čine 80 odsto potrošnje
energije (i emisije ugljenika). Zato su gradovi na prvoj liniji napora u borbi protiv klimat-
skih promena.
U međuvremenu, različite generacije ljudi pokazuju različite čežnje i
težnje. Milenijalci8 predvode ekonomiju deljenja (izbegavajući vlasniš-
tvo), ali dobijaju više pažnje nego što zaslužuju. U roku od jedne dece-
nije najveća generacija će biti stanovništvo starije od šezdeset godina,
koje danas poseduje 80 odsto bogatstva u Sjedinjenim Državama i stva-
ra „sivo tržište“, najveći potrošački blok od svih. Velike i male kompa-
nije trebale bi preusmeriti deo svoje pažnje na starije građane ako žele
ostati relevantne kako vreme prolazi.
Pogledajte sliku 1. Prikazuje proces povezanih malih promena. Izo-
lovano, nijedan od njih neće rezultirati pomeranjem zaista globalnih
razmera. Možda ćete biti savršeno sposobni da se nosite sa promenama
ako svaku od njih držite odvojeno od ostalih. Ljudi su odlični u mental-
noj kompartmentalizaciji. To je podsvesni psihološki odbrambeni
mehanizam. Koristimo ga da izbegnemo kognitivnu disonancu, nelago-
du i anksioznost izazvanu sukobljenim trendovima, događajima, percep-
cijama ili emocijama. Čitava svrha mentalne kompartmentalizacije je
držati stvari odvojene kako nas ne bi zatrpale interakcije među njima.
Starenje stanovništva postaje norma u Americi i Zapadnoj Evropi.
U međuvremenu, mlađe generacije vode uspon srednje klase na
većini tržišta u razvoju. Oni su veoma različita vrsta potrošača od one koju je svet do sada
video; teže svojim navikama, na primer. Kako se srednja klasa širi, sve više žena će aku-
mulirati bogatstvo kao nikada do sada, pri čemu oba pola usvajaju urbani način života i
pokreću najveći priliv migracija koje smo ikada videli u gradove širom sveta. I gradovi
stvaraju kritičnu masu pronalazača i preduzetnika koji žele da poremete status kvo inova-
cijama i tehnologijom.
Sa svoje strane, tehnologije menjaju stare navike i način života, otvarajući nove načine
razmišljanja i angažovanja u svemu, od domova i kancelarija do automobila i ličnih stvari.
To će zauzvrat dovesti do alternativnih koncepcija novca koje su distribuiranije, decentra-
lizovanije i lakše za upotrebu. Neki od ovih trendova su već u toku, ali će dostići kritičnu
8
Rođeni između 1980. i 2000. – prim. prev.
8
masu tek oko 2030. (Svi ovi trendovi, međutim, ubrzavaju se i pojačavaju kada dođe do
epohalnog događaja, poput pandemije COVID-19, koju detaljno istražujem u Dodatku.)
Takav linearni prikaz promena koje se dešavaju oko nas pruža uredan i zgodan redos-
led poglavlja za ovu knjigu. Ali svet tako ne funkcioniše.
Antropolozi i sociolozi odavno su ustanovili da mi smanjujemo složenost sveta razbi-
janjem u kategorije, što nam omogućava da sredimo stvari, razvijemo strategije, donosimo
odluke i nastavimo sa svojim životima. Te kategorije služe kao referentni okviri, pomažući
nam u kretanju po često dvosmislenoj prirodi naših viđenja. Uveravaju nas da i dalje ima-
mo kontrolu.
Preduzeća i organizacije takođe razmišljaju na ovaj način. Oni sve razdvajaju. Oni sta-
vljaju kupce u male kutije kao što su „vodeći korisnici“, „prvi korisnici“ ili „zaostali“. Oni
klasifikuju proizvode kao „zvezde“, „krave goveda“, „pse“ ili „znake pitanja“, u zavisnosti
od njihovog trenutnog tržišnog udela i budućeg potencijalnog rasta. Oni smatraju da su
zaposleni „timski igrači“ ili „penjači na merdevine“, u zavisnosti od njihovih stavova,
ponašanja i potencijala.
Komplementalizacija vas, međutim, zaslepljuje za nove mogućnosti.
Dozvolite mi da vam ponudim primer. Pored električne sijalice, telefona i automobila,
jedan od velikih pronalazaka kasnog devetnaestog veka bio je koncept penzionisanja:
period posvećen našim hobijima i našim porodicama i naša šansa da razmislimo o svemu
što smo postigli.
Od tog veka nasledili smo koncept života kao prolazak različitih faza: detinjstva, rada i
penzionisanja, u kojima, nadamo se, uživamo usput.
Sa smanjenjem broja beba i novom dinamikom među generacijama, naše buduće druš-
tvo će možda morati da preispita dosta pretpostavki o tome kako smo tradicionalno živeli.
Stariji građani su takođe potrošači, sa prepoznatljivim načinom života i oni mogu biti teh-
nološki prvi usvojitelji koliko i milenijalci, ako ne i više. Zamislite virtuelnu stvarnost,
veštačku inteligenciju ili robotiku i kako će ove tehnologije revolucionirati kraj našeg
života. Možda ćemo morati da uklonimo stari poredak.
Za razliku od prošlosti, možda ćemo se ponovo upisati u školu i razviti nove veštine
mnogo puta pre nego što završimo život. Razmislite o ovom naslovu koji je izašao u Nju-
jork Tajmsu 2019. godine: „Trčanje bez dece, južnokorejska škola upisuje nepismene
bake“.
Pozivam vas da izbegavamo linearno razmišljanje, koje se ponekad naziva i „vertikal-
no“ mišljenje, kao na slici 1. Umesto toga, predlažem da promenama pristupimo bočno.
Ovo je razvio pronalazač i konsultant Edvard de Bono9, koncept lateralnog razmišlja-
nja „ne bavi se igranjem sa postojećim komadima, već nastoji da ih promeni.“ To u suštini
uključuje preoblikovanje pitanja i bočno napadanje problema. Do otkrića ne dolazi kada
neko radi u okviru utvrđene priče, već kada se pretpostavke napuste, pravila se zanemaru-
ju, a kreativnost buni. Umetnici Pikaso i Brak10 bili su pioniri kubizma odstupajući od pri-
hvaćenih pretpostavki i pravila o proporciji i perspektivi. Le Kurbizje11 je pokrenuo
modernističku arhitekturu eliminišući zidove kako bi stvorio velike otvorene prostore, pus-
tivši prozore da prođu celom dužinom fasade zgrade i izlažući unutrašnju eleganciju čeli-
9
Edvard de Bono – britanski psiholog i doktor medicine, otac lateralnog mišljenja. – prim. prev.
10
Žorž Brak – francuski slikar i skulptor. – prim. prev.
11
Le Korbizje – pseudonim francuskog arhitekte (Šarl-Eduar Žanre-Gri). – prim. prev.
9
ka, stakla i cementa bez pokušaja da je sakrije iza suvišnih ukrasa. „Pravo putovanje
otkrića ne sastoji se u traženju novih pejzaža“, jednom je napisao Marsel Prust12, „već u
novim očima.“
Zaista, lateralno razmišljanje se može dodatno povećati kroz „periferni vid“, koncept
koji su razvili moje kolege iz Vartona, Džordž Dej i Pol Šumaker. Slično kao što je to slu-
čaj sa ljudskom vizijom, kompanije i druge vrste organizacija ne mogu biti efikasne ako ne
osete, ne tumače i ne deluju na slabe signale koji dolaze sa periferije njihovog neposred-
nog područja fokusa.
Na primer, Kodak, osnovan 1888, ostvario je ogroman profit prodajom fotografskih
filmova i drugih srodnih proizvoda tokom dvadesetog veka. Početkom devedesetih godina
prošlog veka njeni inženjeri postali su svesni mogućnosti digitalne fotografije, ali se
vrhunsko rukovodstvo više fokusiralo na kratkoročno, verujući da će ljudi i dalje preferira-
ti štampane slike. Rezultat? Kodak je 2012. godine podneo zahtev za bankrot. Bili su žrtva
fenomena koji je sudija Tejlor dobro izrazio u Harper Lijevoj knjizi Ubiti pticu rugalicu:
„Ljudi uglavnom vide šta traže i čuju ono što slušaju“ – slepi su za neočekivano, neobično,
periferiju.
Razmotrite sliku 2, alternativni grafički
prikaz onoga što se dešava u svetu. Deblje
strelice bloka usmerene u smeru kazaljke
na satu oko ruba karte i prikazuju linearnu
predstavu lanca povezanih trendova; u suš-
tini je isti kao na slici 1, ali je raspoređen u
kružnom obliku.
Fokusiranje samo na linearne veze oko
grafikona je pogrešno.
Svaki od trendova u osam mehurića
stupa u interakciju sa ostalih sedam. Istra-
žiću svaku od tih bočnih veza u poglavlji-
ma koja slede, vodeći čitaoce kroz ove
isprepletene trendove i pokazujući im kako
se ti trendovi pojavljuju širom sveta, a
posebno kako će se približiti 2030.
Evo primera lateralnog razmišljanja na
delu. Airbnb13 se poslovno takmiči sa hotelima, ali takođe nastoji da drži klijente dalje od
banaka.
Kako? Mnogi stariji građani u nekom trenutku shvate da njihova ušteđevina neće biti
dovoljna da se održe u penziji. Ali oni poseduju veoma vrednu imovinu: svoj dom. Postoje
dva klasična načina monetizacije vaše kuće bez prodaje. Staromodan pristup je dobijanje
stambenog kredita od banke, ali to nosi teret duga i stres mesečnih plaćanja. Druga
mogućnost je da dobijete obrnutu hipoteku (odreknete se kapitala), ali tada deca neće nas-
lediti porodičnu kuću.
Potražite Airbnb. Mogu se iznajmiti nekorišćene sobe putnicima koji će kratko tu
boraviti, aranžman koji obema stranama daje veću fleksibilnost. Ili, ako vlasnici često
12
Marsel Prust – francuski romanopisac, esjista i kritičar. – prim. prev.
13
Airbnb – najveća zajednica na svetu koja omogućava ponudu smeštaja i razmenu ikustava. – prim. prev.
10
putuju ili posećuju svoju decu i često nisu kod kuće, mogu izabrati da iznajme celu kuću
za kratkoročne boravke. U svakom slučaju, oni dobijaju novac i čuvaju svoj dom. Airbnb
ne bi bio toliko uspešan da nije bilo brojnih trendova koji se približavaju: opadanja plod-
nosti, dužeg životnog veka, sumnje u buduću održivost javnih penzija, proširene upotrebe
pametnih telefona i aplikacija i rastućeg interesa za deljenje a ne posedovanje. Vodiću vas
kroz ove međusobno povezane događaje, pokazujući kako se razvijaju i kako će svi dostići
kritičnu masu do 2030. Ovaj novi svet predstavlja mogućnosti i pretnje. Pojedinci, kompa-
nije i organizacije će imati svoje snage i slabosti u suočavanju sa njima. Ipak, kao što sam
pokazao u Zaključku, svi ćemo mi morati pristupiti ovom novom svetu drugačije nego što
smo prilazili stvarima u prošlosti. Završne stranice nude principe i pristupe koje možemo
koristiti za osmišljavanje ovih nekoliko stvarnosti i napredovanje u prilikama koje se stva-
raju.
Zapamtite, sve se to odvija tokom našeg života, i to je odmah tu, iza ugla.
11
1. PRATIMO BEBE
SMANJENJE STANOVNIŠTVA, AFRIČKI BEBI BUM I SLEDEĆA INDUSTRIJSKA

REVOLUCIJA
Beba na svet dolazi ne samo sa ustima i stomakom, već i sa

par ruku. – Edvin Kanan, britanski ekonomist i demograf
Tempo rasta stanovništva izgleda zastrašujuće. 1820. godine na Zemlji je bilo milijar-
du ljudi. Vek kasnije bilo ih je više od 2 milijarde. Nakon kratke pauze nastale usled Veli-
ke depresije i Drugog svetskog rata, stopa rasta je postigla zapanjujuću brzinu: 3 milijarde
do 1960. godine, 4 milijarde do 1975. godine, 5 milijardi do 1987. godine, 6 milijardi do
2000. godine i 7 milijardi do 2010. godine.
„Kontrola stanovništva ili trka u zaborav?“ bio je slogan na naslovnoj strani veoma
uticajne knjige profesora Univerziteta Stanford Paula i Ane Erlič Bomba stanovništva,
objavljene 1968. Od tada su vlade širom sveta i veliki segmenti javnosti ozbiljno uznemi-
reni onim što misle da je neizbežno: pregazićemo planetu i pritom uništiti sebe (i milione
biljnih i životinjskih vrsta).
Realnost je da ćemo se do 2030. suočiti sa sušom beba.
Tokom narednih nekoliko decenija, svetsko stanovništvo će rasti manje od polovine
brzine kao u periodu između 1960. i 1990. U nekim zemljama, broj stanovnika će se zaista
smanjiti (bez veoma visokih stopa imigracije). Na primer, od ranih 1970-ih, Amerikanke
su u proseku imale manje od dve bebe tokom svog reproduktivnog veka, stopa nedovoljna
da obezbedi smenu generacija. Isto važi i za mnoga druga mesta širom sveta. Ljudi u tako
raznolikim zemljama kao što su Brazil, Kanada, Švedska, Kina i Japan počinju da se pitaju
ko će brinuti o starima i isplaćivati im penzije.
Kako opada stopa nataliteta u istočnoj Aziji, Evropi i Americi, u kombinaciji sa znatno
sporijim padom u Africi, na Bliskom istoku i u južnoj Aziji, globalni balans ekonomske i
geopolitičke moći se menja. Uzmite u obzir: za svaku bebu koja se danas rađa u razvije-
nim zemljama, više od devet se rađa u siromašnim i zemljama u razvoju. Rečeno na drugi
način, za svaku bebu rođenu u Sjedinjenim Državama, 4,4 se rodi u Kini, 6,5 u Indiji i
10,2 u Africi. Štaviše, poboljšanja u ishrani i prevenciji bolesti u najsiromašnijim delovi-
ma sveta omogućila su sve većem broju beba da postanu punoletne i same postanu rodite-
lji. Pre pola veka jedno od četvoro dece mlađe od četrnaest godina u afričkim zemljama,
poput Kenije i Gane, umrlo je, dok danas umire manje od jedno od desetoro.
Ove brze promene u populaciji u raznim delovima sveta pokreću ne samo oni koji ima-
ju više beba, već i čiji se životni vek sve više povećava. Na primer, 1950-ih godina se oče-
kivalo da će ljudi rođeni u najnerazvijenijim delovima sveta živeti u proseku trideset godi-
na manje od onih rođenih u najrazvijenijim. Danas je razlika sedamnaest godina. Između
1950. i 2015. godine, stopa mortaliteta u Evropi pala je za samo 3 posto, ali u Africi za
neverovatnih 65 posto. Siromašnije zemlje sustižu očekivani životni vek zahvaljujući nižoj
smrtnosti u svim starosnim grupama.
Da biste procenili svetski uticaj ovih demografskih promena, pogledajte sliku 3. Ona
prikazuje procenat ukupnog svetskog stanovništva u različitim regionima između 1950. i
2017. godine, sa prognozama do 2100. godine koje su izračunale Ujedinjene nacije.
12
Usredsredite svoju pažnju na
2030. Do te godine, Južna Azija
(uključujući Indiju) će učvrstiti svoju
poziciju regiona broj jedan po broju
stanovnika. Afrika će postati druga po
veličini regija, dok će istočna Azija
(uključujući Kinu) biti isturena na
treće mesto. Evropa, koja je 1950. bila
druga po veličini, pašće na šesto mes-
to, iza jugoistočne Azije (koja uklju-
čuje Kambodžu, Indoneziju, Filipine i
Tajland, između ostalih zemalja) i
Latinske Amerike.
Međunarodne migracije mogle bi
delimično ublažiti ove epohalne pro-
mene preraspodelom ljudi iz delova
sveta sa viškom beba prema drugima
sa deficitom. U stvari, to se kroz istoriju ponavljalo, kao i kada su mnogi Južni Evropljani
migrirali u Severnu Evropu tokom 1950-ih i 1960-ih. Ovaj put, međutim, migracija neće
nadoknaditi populacione trendove (vidi podatke na slici 3). Ovo govorim jer izgleda da
previše vlada namerava da izgradi zidove, bilo na staromodan način (sa ciglom i malte-
rom), koristeći tehnologiju kao što su laseri i hemijskim detektorima za nadgledanje grani-
čnih prelaza, ili oboje.
Ali čak i ako zidovi nikada nisu izgrađeni ili ih nešto čini nedelotvornim, moje prog-
noze ukazuju da uticaj migracija možda neće imati veliki uticaj na ove populacione tren-
dove. S obzirom na trenutni nivo migracije i prirasta stanovništva, podsaharska Afrika,
pedeset afričkih zemalja koje se ne graniče sa Sredozemnim morem, postaće drugi najm-
nogoljudniji deo sveta do 2030. Pretpostavimo na trenutak da se migracija udvostručuje u
u narednih dvadeset godina. Ali dvostruko veća migracija samo će odgoditi to računanje
do 2033. godine. Neće poremetiti glavne trendove stanovništva koji vode do kraja sveta
kakvog poznajemo, već će ih samo odgoditi za otprilike tri godine.
ŽENE I BEBE VLADAJU SVETOM
Dakle, šta stoji iza globalnog usporavanja plodnosti? Ovo je nezgodno pitanje za
odgovor. Na kraju krajeva, začeće beba uključuje nadaleko poznatu metodu koja je jednos-
tavna za upotrebu i izuzetno popularna. Dozvolite mi da počnem da odgovaram na pitanje
govoreći vam o svom porodičnom stablu. Jedna od mojih pra-prabaka u Španiji je prošla
dvadeset jednu trudnoću, rodivši devetnaest beba. Prva joj se rodila kad je imala dvadeset
jednu godinu, a posljednja kad je imala četrdeset dve godine. Kako se zemlja razvijala i
žene dobijale bolji pristup obrazovanju, porodice su postajale sve manje, sve do jednog ili
dvoje dece po ženi.
Ono što je važno shvatiti je da u drugim delovima sveta, uključujući Afriku, Bliski
istok i u Južnu Aziju danas ima na milione žena koje tokom svog života rode pet, deset ili
čak više beba. Međutim, u proseku broj beba po ženi opada i u zemljama u razvoju kako
13
vreme prolazi, a iz istih razloga je taj broj počeo da opada u razvijenom svetu pre dve
generacije. Žene sada uživaju više mogućnosti izvan domaćinstva. Da bi iskoristile te
mogućnosti, one ostaju u školi i, u mnogim slučajevima, nastavljaju visoko obrazovanje.
To, pak, znači da odgađaju rađanje dece. Promena uloge žena u ekonomiji i u društvu
generalno je najvažniji faktor za pad fertiliteta širom sveta. Žene sve više određuju šta se
dešava širom sveta.
Razmotrimo slučaj Sjedinjenih Država, gde su se prioriteti žena brzo promenili. Pede-
setih godina prošlog veka Amerikanke su se udavale u proseku sa dvadeset godina; muš-
karci su se u proseku ženili sa dvadeset dve godine. Danas je to dvadeset sedam, odnosno
dvadeset devet. Prosečna starost majki koje se prvi put porode je takođe porasla, na dvade-
set osam. Veliki deo ove promene vođen je dužim školovanjem. Sada više žena završava
srednju školu, a sve više njih nastavlja fakultetsko obrazovanje. Pedesetih godina, oko 7
procenata žena u dobi od dvadeset pet do dvadeset devet godina imalo je fakultet, upola
manji procenat muškaraca. Danas je procenat žena sa fakultetskom diplomom skoro 40
procenata, dok je za muškarce samo 32 procenta.
NAŠE OPADAJUĆE INTERESOVANJE ZA SEKS
Evolucija ljudske populacije ima tendenciju da bude neuredna. Milenijumima, rast sta-
novništva oblikovan je dostupnošću hrane, pojavom ratova, širenjem bolesti i uticajem pri-
rodnih katastrofa.
Filozofi, teolozi i naučnici vekovima su se borili sa pitanjem koliko ljudi može biti
podržano sredstvima Zemlje. 1798. velečasni Tomas Robert Maltus, britanski ekonomista
i demograf, upozorio je na ono što će kasnije postati poznato kao „maltuzijanska zamka“,
ili naša sklonost da preteramo i iscrpimo naše izvore ishrane. Tokom Maltusovog života,
svetska populacija je bila ispod 1 milijarde (u poređenju sa današnjih 7,5 milijardi). Mislio
je da su ljudi sami sebi najveći neprijatelji zbog svojih nesputanih seksualnih impulsa. Po
njegovom mišljenju, enormni rast stanovništva rezultirao bi glađu i bolestima jer snabde-
vanje hranom ne bi moglo držati korak sa stanovništvom. Maltus i mnogi njegovi savre-
menici su se plašili da je ljudska vrsta u opasnosti od izumiranja zbog prekomernog razm-
nožavanja. „Moć stanovništva“, napisao je on, „toliko je superiorna u odnosu na moć zem-
lje da održi egzistenciju za čoveka, da prerana smrt mora u jednom ili drugom obliku pose-
titi ljudsku rasu.“
Danas možemo reći da je Maltus potcenio potencijal pronalaska i inovacija, što je
dovelo do fenomenalnih poboljšanja u prinosima poljoprivrede. Takođe je umanjio ogro-
mne mogućnosti za povećanje zaliha hrane putem međunarodne trgovine zahvaljujući
bržem i jeftinijem prekookeanskom transportu. Međutim, bio je u pravu kada je naglaša-
vao da su stanovništvo i hrana dve strane istog novčića.
Ako je Malthus potcenio potencijalni uticaj inovacija na proizvodnju i distribuciju hra-
ne, nije mu ni padalo na um da i kako savremena tehnologija može smanjiti naš apetit za
seksom. Veza između njih je razoružavajuće jednostavna. Što je veći broj alternativnih
oblika zabave koji nam postaju dostupni, ređe se upuštamo u seks. Savremeno društvo
nudi mnoštvo mogućnosti zabave, od radija i televizije do video igara i društvenih medija.
U nekim razvijenim zemljama, uključujući i Sjedinjene Države, stope seksualne aktivnosti
opadaju u poslednjih nekoliko decenija. Sveobuhvatna studija objavljena u Arhivi seksual-
14
nog ponašanja otkrila je da su „odrasli Amerikanci imali seks oko devet puta manje godi-
šnje početkom 2010-ih u odnosu na kraj 1990-ih“, pad se uglavnom osetio među oženje-
nim Amerikancima i onima sa stalnim partnerom.
Prilagođavajući se uzrastu, „oni koji su rođeni 1930-ih (tiha generacija) su najčešće
imali seks, dok su oni rođeni devedesetih (milenijalci i iGen) imali najmanje seksa“. Studi-
ja je zaključila da „Amerikanci imaju ređi seks zbog ... sve većeg broja pojedinaca bez sta-
lnog ili bez bračnog partnera i smanjenja seksualne učestalosti među onima sa partneri-
ma“.
Jedan zabavan primer koji pokazuje efekat alternativnih oblika zabave na naš seksualni
apetit uključuje zamračenje. Godine 2008, na ostrvu Zanzibar, blizu obale istočne Afrike,
jedan posebno gadan prekid napajanja električnom strujom trajao je čitav mesec. To je uti-
calo samo na deo ostrva gde su kuće bile povezane na mrežu; ostatak stanovništva je nas-
tavio da koristi svoje dizel generatore. Ova situacija omogućila je istraživačima jedinstven
„prirodni eksperiment“ za proučavanje efekata nestanka električne energije na ponašanje
ljudi prema plodnosti jer je „grupa korisnika električne mreže“ ostala bez struje mesec
dana, dok „kontrolna grupa“ koja koristi dizel generatore nije. Devet meseci kasnije, oko
20 odsto više beba nego inače rođeno je u grupi na mreži, ali do takvog povećanja nije
došlo u kontrolnoj grupi.
NOVAC POKREĆE SVET
Novac, što nije iznenađujuće, takođe igra veliku ulogu u našim odlukama o plodnosti.
2018. Njujork Tajms je naručio istraživanje kako bi otkrio zašto Amerikanci imaju manje
dece ili ih uopšte nemaju. Četiri od prvih pet razloga su povezani sa novcem. „Plate ne
rastu srazmerno troškovima života, a uz studentske kredite uz to, zaista je teško finansijski
opstati, čak i ako ste išli na fakultet, a uz to radili u nekom preduzeću i imali dvostruka
primanja.”, Primetio je Dejvid Karlson, dvadeset devetogodišnji oženjeni muškarac čija
žena takođe radi. Mladi iz porodica sa nižim prihodima takođe se plaše rađanja dece, prisi-
ljeni da biraju između osnivanja porodice ili trošenja novca na druge vredne stvari. Na
primer, Britni Batler, rodom iz Bejton Ruža u Luizijani, prva je u svojoj porodici koja je
završila fakultet. Sa dvadeset dve godine prioriteti su joj diplomiranje socijalnog rada,
otplaćivanje studentskih kredita i život u sigurnom kraju. Bebe mogu da čekaju.
Šezdesetih godina prošlog veka, ekonomista Univerziteta u Čikagu, Geri Beker, pred-
ložio je način razmišljanja u vezi odluka ljudi o plodnosti: roditelji prave kompromisne
proračune između količine i kvaliteta dece koje žele da imaju. Na primer, kako porodični
prihodi rastu, ljudi mogu kupiti drugi ili treći automobil, ali ne kupuju deset ili dvadeset
automobila ako im se finansije i dalje poboljšavaju na neodređeno vreme. Ne kupuju ni
deset frižidera ili mašina za pranje veša. Beker je obrazložio da umesto povećanja količi-
ne, rastući prihodi navode ljude da se fokusiraju na kvalitet; odnosno zamenjuju svoje sta-
re automobile novijim, većim ili luksuznijim limuzinama ili terencima. U slučaju dece, to
se pretvara u posvećivanje veće pažnje i posvećivanje više sredstava manjem broju dece.
„Interakcija između količine i kvaliteta dece“, napisao je on, „najvažniji je razlog zašto
efektivna cena dece raste sa prihodom“, što znači da, kako roditelji vide da im zarada ras-
te, radije ulažu više u svako dete, dajući mu bolje prilike u životu.
Bekerovi uvidi u ljudsko ponašanje doneli su mu 1992. Nobelovu nagradu za ekonom-
15
ske nauke, i iako je njegov tretman tako složene teme kao što je plodnost zanemario ulogu
prioriteta i kulturnih normi i vrednosti, ipak je stavio prst na važan društveni trend.
Mnogi bi roditelji danas radije uložili više svog vremena i sredstava u manji broj dece i
pružili im najbolju moguću priliku za uspeh, bilo da to znači pokretanje plana štednje za
fakultet ili plaćanje vannastavnih aktivnosti. Kako objašnjava Filip Koen, sociolog sa Uni-
verziteta u Merilendu, „želimo da ulažemo više u svako dete kako bismo mu pružili najbo-
lje mogućnosti za takmičenje u sve nejednakom okruženju.“ Iz ove perspektive, deca su
investicioni projekti, sa neto sadašnjim vrednostima i stopama prinosa.
Da biste razumeli kako roditelji donose odluke o broju dece koju žele da imaju, uputno
je izračunati koliko troše na svako od njih. Savezna vlada je 2015. izračunala da bi proseč-
na američka porodica potrošila zapanjujuću sumu od 233610 dolara za podizanje deteta do
sedamnaeste godine. Taj iznos se lako može udvostručiti ako se uključi plaćanje fakulteta.
U laptopu imam tabelu u kojoj se mogu navesti porodični prihodi i rashodi za svaku godi-
nu. Zapanjujuće je napomenuti da bi prosečna američka porodica mogla na kraju potrošiti
više od pola miliona dolara na svako svoje dete, pod pretpostavkom da završe skup fakul-
tet. Napravio sam drugu tabelu sa istim podacima, osim što isključuje decu i njihove troš-
kove. Na dnu te druge tabele, umesto visoko obrazovanog deteta, ljudi bi imali luksuzni
automobil ili kuću za odmor na obali.
MOŽE LI VLADA UTICAJITI NA NAŠE ODLUKE O PLODNOSTI?
Pre nekoliko godina, singapurska vlada je pokušala da ovo pitanje stavi na probu. Bila
je zabrinuta što su parovi u ovoj sićušnoj, ali bogatoj ostrvskoj državi u kojoj su tri četvrti-
ne stanovništva etnički Kinezi odustajali od rađanja beba u korist „pet C“-gotovine14,
automobila, kreditnih kartica, kondominijuma15 i seoskog kluba. Zvaničnici su napisali
pismo uzorku bračnih parova bez dece tvrdeći da je neophodno da zemlja ima mlado sta-
novništvo kako bi se održao rast njene rastuće ekonomije. Poruka je uključivala neobičnu
ponudu: besplatan odmor na Baliju, za koji je vlada mislila da će pomoći parovima da se
raspolože. Parovi, željni mogućnosti da provedu neko vreme na prelepoj plaži, iskoristili
su priliku. Uzeli su godišnji odmor, ali nisu održali svoj deo dogovora, nisu se rodile bebe,
bar ne dovoljno da zadovolje vladine zvaničnike. Pilot program je obustavljen nakon devet
meseci.
Narodna Republika Kina je takođe pokušala da promeni kretanje stanovništva, svojom
drakonskom politikom jednog deteta. Krajem 1970-ih, suočeni sa nazadnom i neorganizo-
vanom kolektivističkom ekonomijom, kineski reformatori, predvođeni vizionarom Deng
Ksiaopingom, zaključili su da brzi rast stanovništva okruga može dovesti samo do nastav-
ka siromaštva. Pažljivo su proučavali kinesku istoriju: stanovništvo njihove zemlje raslo je
otprilike istim tempom kao i zapadna Evropa između 1500. i 1700. godine, ali mnogo brže
tokom 1700-ih, dugog perioda mira i prosperiteta koji je omogućio da se poljoprivredna
proizvodnja proširi na dosad neviđen način. Za to vreme prinosi na poljima pirinča i pše-
nice su se povećali dva ili čak tri puta, a novi usevi uvezeni iz Amerike, poput kukuruza i
14
1. C = karakter (otplata prethodnih kredita): 2 C = kapacitet (prihodi); 3 C = kapital koji ima; 4 C = srestvo kojim se može
obezbediti kredit; 5 C = uslovi (svrha kredita, iznos i kamatna stopa). – prim. prev.
15
kodominijum – zgrada u vidu niza „slepljenih“ kuća. – prim prev.
16
batata16, pomogli su u povećanju produktivnosti. Ovo je povećalo životni standard u delo-
vima Kine čak i ranije nego u Engleskoj, rodnom mestu prve industrijske revolucije.
Između 1800. i 1950. godine, rast stanovništva se zapravo usporio u slivu donje reke Jang-
ce. Veći deo toga takođe je bio posledica prekomerne poljoprivrede, političkih previranja,
građanskih ratova i stranih intervencija i invazija.
Ali onda, uprkos užasnoj gladi uzrokovanoj velikim skokom 1950-ih i dislokacijom
tokom Kulturne revolucije17 1960-ih, Narodna Republika Kina je dodala između 120 i 150
miliona ljudi tokom svake od tri decenije između 1950. 1979. Kina je tada bila blizu da
postane prva zemlja sa populacijom većom od 1 milijarde. Deng i njegove kolege reforma-
tori zaključili su da će se zemlja, ako se nešto ne preduzme po tom pitanju, suočiti sa eko-
nomskom propašću. 1979. godine pokrenuta je politika prisilnog jednog deteta18.
Ali pokazalo se da kreatori politike nisu bili svesni realnosti da je plodnost u Kini
naglo padala od 1960-ih, pri čemu je većina smanjenja vođena istim faktorima kao i u dru-
gim delovima sveta: urbanizacijom, obrazovanjem žena i njihovim zapošljavanjem i sve
veća sklonost da se deci pružaju veće životne mogućnosti. Kreatori politike nisu bočno
razmišljali o problemu. Uzmite u obzir sledeće podatke: 1965. godine stopa fertiliteta u
urbanoj Kini bila je oko 6 dece po ženi. Do 1979. godine, kada je politika jednog deteta
stupila na snagu, već je opala do otprilike 1,3 deteta po ženi, što je znatno ispod nivoa
zamene od najmanje 2 deteta po ženi. U međuvremenu, u ruralnoj 19 Kini, plodnost se kre-
tala oko 7 dece po ženi sredinom 1960-ih, što je broj koji se smanjio na oko 3 do 1979.
Tokom perioda politike za jedno dete, urbana20 stopa pala je sa 1,3 na 1,0, dok se ruralna
stopa smanjila sa 3 na 1,5. Kao što su demografi pisali u China Journal-u istakli: „Većina
pada kineske plodnosti ne može se pripisati politici jednog deteta. Do usporavanja je došlo
usled odluka ljudi u promenljivim okolnostima, a ne od strane vladinih birokrata. Kampa-
nja za jedno dete bila je zasnovana na politici i pseudonauci, a ne na nužnosti, a još manje
na dobroj demografiji“, zaključili su stručnjaci.
Kina je 2015. potpuno ukinula tu politiku. Hoće li se sada nastaviti rast stanovništva u
drugoj po veličini svetskoj ekonomiji? Nobelovka i ekonomistkinja Amartia Sen napomi-
nje da je „napredak žena nadmašio politiku jednog deteta u Kini“. Pristup obrazovanju i
mogućnostima zaposlenja nastavljaju da se šire za Kineskinje, što znači da je povećanje
broja dece malo verovatno. Poređenja radi, u susednom Tajvanu i Južnoj Koreji, gde takva
politika nikada nije postojala, stopa fertiliteta kreće se oko 1,1 deteta po ženi, znatno ispod
trenutnog kineskog nivoa od 1,6. Na kraju, popularni slogan „Ekonomski razvoj je najbolji
kontraceptiv“ pokazao se istinitim u Kini kao i svuda u svetu.
Ironično, najveći uticaj politike jednog deteta biće generacijski.
Do 2030. godine Kina će imati 90 miliona ljudi manje u dobi od petnaest i trideset pet
i 150 miliona ljudi starijih od šezdeset godina.
Zemlja doživljava najveći i najbrži proces starenja stanovništva na svetu. Analizi-
raćemo implikacije ovih ogromnih generacijskih promena u Poglavlju 2.
16
batat – slatki krompir, višegodišnja gomoljasta biljka iz tropskih područja Srednje i Južne Amerike. – prim. prev.
17
Društveno-politički pokret u Kini od 1966. – 1976. (period zlostavljanja, preseljavanja i tortura). – prim prev.
18
Politika kontrole populacije u Kini od 1978., ukinuta 2015. – prim. prev.
19
ruralno – odnosi se na retko naseljena mesta, sela. – prim. prev.
20
urbano – odnosi se na gusto naseljena mesta, gradove. – prim. prev.
17
IZNENAĐUJUĆI KORISNIK KINESKE POLITIKE JEDNOG DETETA
Ovih dana vesti su pune priča o trgovinskim deficitima, ukradenoj tehnologiji i kines-
kim špijunima koji se maskiraju u poslovne ljude. „Jedna od pet kompanija kaže da je
Kina ukrala njihovo intelektualno vlasništvo“, glasio je naslov u magazinu Fortune 2019.
Čini se, prema mnogima, da Kina želi da pridobije Sjedinjene Države i druge zapadne
zemlje, da je predstojeći globalni gigant na putu da nas prestigne udicom ili prevarom.
Nekoliko političara ili novinara smatra da je kineska politika jednog deteta predstavlja-
la veliki uspeh za američkog potrošača. U fascinantnom primeru bočnog razmišljanja,
ekonomisti su pronašli neverovatnu vezu između plodnosti i štednje. Iako je to bio zakon,
politika jednog deteta stvorila je rodnu neravnotežu za oko 20 odsto više mladića nego
žena, vođena kulturnim sklonostima prema dečacima. „Iskrivljeni polni odnos pravi pustoš
braku u Kini“, glasio je naslov iz 2017. godine u časopisu Economist. „U Kini“, ponovio
je Njujork Tajms, „Usamljeno Valentinovo za milione muškaraca“. Roditelji su odlučili da
preuzmu stvar u svoje ruke. „Zbog pojačane konkurencije na tržištu brakova, domaćinstva
sa sinom povećavaju stope štednje, u nadi da će poboljšati izglede njihovog sina da prona-
đe ženu“, zaključili su ekonomisti Shang-Jin Vei i Ksiaobo Zang nakon iscrpne analize
bogatih podataka. „Povećanje razmera polova od 1990. do 2007. može objasniti oko 60
posto stvarnog povećanja stope štednje domaćinstva u ovom periodu.“ Ovaj fenomen je
bio toliko rasprostranjen da je Kina izvozila ne samo raznovrsnu industrijsku robu, već i
svoju prekomernu uštedu. Proždrljiva potrošnja Amerikanaca uglavnom se finansirala
uštedom porodica. Bez kineske neravnoteže polova i s njom povezanog visokog nivoa šte-
dnje, Amerikanci bi morali da plate veće kamate na svoje hipotekarne i potrošačke kredite
u poslednje dve decenije. Na primer, da su kamatne stope na fiksni tridesetogodišnji hipo-
tekarni kredit bile u proseku 6 procenata u poslednjih dvadeset godina, za razliku od 5
procenata, mesečna isplata bi bila veća za oko 25 procenata, ostavljajući mnogo manje
novca za druge kupovine. Tako troškovi kupovine kuće u San Francisku zaista imaju veze
sa cenom čaja u Kini, kako kaže stara izreka.
Kineska neravnoteža polova takođe je uticala na potrošnju u novoj digitalnoj ekonomi-
ji. Razmislite o tome koliko novca ljudi troše na različite vrste digitalnih servisa za upoz-
navanje. Platforme za upoznavanje sada imaju stotine miliona kupaca širom sveta koji tro-
še ukupno oko 5 milijardi dolara godišnje.
Ljudi se okupljaju u potrazi za potencijalnim bračnim partnerima, romantičnim veza-
ma ili zabavama za jednu noć. Ali razlike u obrascima potrošnje po nacijama su evidentne.
U Kini samo 2 posto ukupne potrošnje partnera na pretraživanje ide na povremene aplika-
cije za sastanke, dok u Evropi i Sjedinjenim Državama 21 posto potrošnje ide na platforme
koje upravo to nude, poput Ashlei Madison, C-Date, First Affair, Victoria Milan i Tinder.
Nasuprot tome, 85 odsto potrošnje u Kini odlazi na usluge povezivanja poput Baihea i
Jiaiuana, u poređenju sa samo 40 odsto u Evropi i Sjedinjenim Državama. Ova razlika se
lako objašnjava. Za Kineze je važnije pronaći dugoročnog partnera (za razliku od jedne
noći), jer je rodna neravnoteža donekle stvorila nacionalnu krizu. Takođe ne treba da čudi
što su Kineskinje postale mnogo izbirljivije.
U eksperimentu koji uključuje veštačke profile muškaraca i žena na jednoj od najvećih
kineskih platformi za upoznavanje, „muškarci svih nivoa prihoda posetili su naše profile
žena sa različitim nivoima prihoda po približno jednakim stopama“, otkrili su autori.
18
„Nasuprot tome, žene svih nivoa prihoda posećivale su naše muške profile sa većim priho-
dima po većim stopama.… Naši muški profili sa najvišim nivoom prihoda imali su 10 puta
više poseta od najnižih.“
Zanimljivo je da u drugim zemljama rodna neravnoteža nastavlja suprotan smer. U
Rusiji postoji deficit mladih muškaraca jer mnogi od njih umiru prerano, uglavnom od
prekomernog pijenja. Čini se da je problem toliko loš da je u nekim delovima Sibira nedo-
statak muškaraca u dobi za stupanje u brak naveo žene da lobiraju kod vlade za legalizaci-
ju poligamije. Prema rečima Karoline Humfrej, antropologinje sa Univerziteta u Kembri-
džu, sibirske žene su sve više ubeđivane da je „pola dobrog čoveka bolje nego nikakav“.
Oni tvrde da bi „legalizacija poligamije bila božji dar: to bi im dalo prava na finansijsku i
fizičku podršku čoveka, legitimitet za njihovu decu i prava na državne beneficije“. Podra-
zumeva se da bi idealno rešenje bilo da Kina i Rusija trguju međusobno, s obzirom na to
da Kina ima više muškaraca, a Rusija više žena. Nažalost, neravnoteža polova u Kini je
sedam puta veća od ruske razlike u polovima jer je kineska populacija toliko veća.
NOVA DECA U BLOKU: AFRIČKI BEBI BUM
Iako se stanovništvo ne zamenjuje u Evropi, Americi i istočnoj Aziji, ono raste u pod-
saharskoj Africi, iako mnogo sporije nego u prošlosti. I pored toga, predviđa se da će nje-
govo stanovništvo porasti sa 1,3 milijarde danas na 2 milijarde do 2038. godine i na 3 mili-
jarde do 2061. Neki ljudi predviđaju da bi veliki rat ili razorna epidemija mogli poremetiti
demografski zamah Afrike.
Oružani sukob koji je rezultirao najvećim brojem žrtava u istoriji bio je Drugi svetski
rat, koji je odneo 50 do 80 miliona života, ali je samo tangencijalno pogodio Afriku. Glo-
balna epidemija AIDS-a do sada je rezultirala sa 36 miliona smrtnih slučajeva, od kojih se
dve trećine dogodilo u Africi, a najviše su stradale Južna Afrika, Nigerija, Tanzanija, Etio-
pija, Kenija, Mozambik, Uganda i Zimbabve. Pa
ipak, slika 3, koja prikazuje regionalnu distribu-
ciju stanovništva, pokazuje da se tokom 1980-ih
i 1990-ih, kada je epidemija bila najsmrtonosni-
ja, kriva stanovništva za Afriku jedva da se
pomerila. Tako bi samo masovni rat ili epidemi-
ja koja je odnela stotine miliona života značajno
promenila demografski rast kontinenta u odnosu
na druge delove sveta.
Možda mislite da Afrika nikako ne može da
prihvati predviđeni rast stanovništva. Razmislite,
međutim, koliko je Afrika zapravo velika.
Kartografski prikazi kontinenta u našim
školskim udžbenicima uveliko potcenjuju nje-
govu pravu veličinu u odnosu na severnu hemis-
feru.
Slika 4 pokazuje da je kopnena masa Afrike
isto toliko velika koliko i Kina, Indija, zapadna i
istočna Evropa, Sjedinjene Države i Japan zajedno.
19
Svakako, u Africi postoje velike, uglavnom nenaseljive pustinje. Ali to podjednako
važi za svaku od tih drugih zemalja na mapi (osim Japana). Čak i Evropa ima pustinje,
čuveni film Lorens od Arabije nije snimljen na Arapskom poluostrvu, već uglavnom u
južnoj Španiji.
Čak i uzimajući u obzir prostranost afričkih pustinja, kontinent sadrži neupotrebljeno,
ali najplodnije zemljište za razvoj poljoprivrede na planeti. S obzirom na veličinu Afrike,
prenaseljenost izgleda malo verovatna. Kontinent trenutno ima 1,3 milijarde ljudi; ostale
zemlje na ovoj mapi imaju populaciju koja prelazi 3,5 milijardi. Danas je gustina stanov-
ništva po kvadratnom kilometru više od tri puta veća u Aziji nego u Africi, a četiri puta u
Evropi.
Rast stanovništva Afrike stvara neke trnovite probleme. Kontinent je dom nekih od
najnerešivijih žarišta verskih i etničkih sukoba na svetu. Decenije neprekidnih građanskih
ratova podstaknutih Hladnim ratom nanele su pustoš infrastrukturi kontinenta. Konkretno,
političke i društvene institucije, od vladinih struktura do pravosuđa i civilnog društva,
stradale su neizmerno ili se nikada nisu razvile, što je rezultiralo najvećom koncentracijom
„propalih država“. Oko polovine od pedeset četiri suverene države Afrike zahvaćen je
političkim haosom, anarhijom i bezakonjem. Veliki deo migracije iz ruralnih područja u
gradove, i sa ovih na međunarodna odredišta, uglavnom u Evropu, posledica je sukoba i
nasilja, koji ugrožavaju ne samo ličnu bezbednost, već i ekonomski razvoj.
Dakle, Afrika nije bez rizika, ali potencijalni povraćaj sopstvenom rastućem stanovniš-
tvu je ogroman. Zbog sve većeg broja stanovnika, Afrika se više ne može zanemariti. U
dobru i zlu, njeno bogatstvo će biti važno na globalnom nivou. Ako stvari idu dobro, Afri-
ka će biti živahan izvor dinamike u korist čitavog sveta. Ako stvari krenu nagore, negativ-
ne posledice će se osetiti globalno. Demografija nije sudbina, ali ona oblikuje živote ljudi.
HRANJENJE STANOVNIŠTVA AFRIKE KAO OGROMNA PRILIKA
Većina ljudi veruje da najveće poslovne mogućnosti leže u sektoru usluga i da se

mogu iskoristiti putem tehnoloških platformi ili aplikacija. Razmislimo bočno o porastu
stanovništva Afrike. Prema Svetskoj banci, afrička poljoprivreda će postati sektor vredan
trilion dolara do 2030. godine. To je pravi zlatni rudnik u nastajanju, koji bi mogao tran-
sformisati čitavu globalnu ekonomiju. Budućnost afričkih beba, od kojih je većina rođena
u ruralnim područjima, zavisi od transformacije njenog poljoprivrednog sektora. Uprkos
ogromnoj kopnenoj masi i obilnoj vodi, kontinent je trenutno neto uvoznik hrane. I dok su
ekstraktivne industrije, poput kakaa, rudarstva i nafte, najduže bile osnova nacionalnih
ekonomija, većina afričkog rasta u bliskoj budućnosti će biti rezultat ekspanzije poljopriv-
rede i povezane proizvodnje i usluga za sve veće stanovništvo kontinenta. Poljoprivredni
izazov je dvostruk: uzgoj do 500 miliona jutara zemlje (kao popovršina Meksika) i značaj-
no poboljšanje produktivnosti.
Afrika će uskoro biti svedok dvostruke poljoprivredne i industrijske revolucije slične
onome što se u Evropi, Americi i istočnoj Aziji dogodilo u prošlim vekovima. Razmotrite
prednosti stvaranja dobre dinamike oko rastućeg poljoprivrednog sektora. Poljoprivredni-
ku su potrebni bolji inputi poput semena i đubriva kako bi povećali produktivnost i uživali
u boljem životnom standardu. Njegov uspeh, zauzvrat, podstiče otvaranje radnih mesta u
selu za podršku poljoprivredi, uključujući i popravku traktora i druge mehanizacije. Kako
20
se samonikla poljoprivreda razvija u poljoprivredu visokih prinosa, viškovi se transportuju
u gradove u porastu, čime se smanjuje količina uvezene hrane. Transformacija osnovnih
životnih namirnica u peciva, konzervisano voće ili gotova jela stvara još više radnih mesta,
možda na desetine miliona njih širom kontinenta, stvarajući tako uspešnu proizvodnu eko-
nomiju i rastući uslužni sektor koji distribuira i prodaje prerađena dobra među gradskim
stanovništvom. To je ukratko nadolazeća afrička poljoprivredno-industrijska revolucija.
Da bi ostvarile ovaj potencijal, mnoge različite vrste organizacija i kompanija unose
nove ideje i nove prakse u Afričku poljoprivredu. Na primer, Afrička fondacija za poljop-
rivrednu tehnologiju upoznala je poljprivrednike sa tehnikama ispitivanja zemljišta i oda-
bira semena. Prema osoblju te fondacije, „Neki poljoprivrednici su se samo nasmejali
sugestiji da će se, ako su pravilno pripremili polja, koristili odgovarajuće seme i koristili
đubrivo, njihova žetva povećati deset puta. To je jezik koji nikada ranije nisu čuli.“ Raz-
motrimo slučaj Samjuela Ovitija Avina. Njegovu farmu u blizini Kenijskog jezera Viktori-
ja ugrožavaju nepouzdane kiše i razorni korov striga21. Očajan, pokušao je sve što je zami-
slivo da proizvede prinos dovoljno visok da izdrži svoju porodicu a ostatak proda na
lokalnom tržištu. „Kad ste bolesni i ne znate šta vas muči, uzećete bilo kakvu mešavinu u
nadi da će vas neko od njih na kraju izlečiti“, kaže on. „Poljoprivredom sam se bavio prili-
čno dugo.“ Avin je, na primer, bio zapanjen kada je njegova demonstracijska parcela proi-
zvela dvostruko više kukuruza od njegove najbolje parcele.
Za razliku od plašilaca koji su skovali izraz „populaciona bomba“, demografski rast
mogao bi zapravo pružiti podsticaj Africi da poboljša svoj poljoprivredni sektor, što bi
zauzvrat otvorilo radna mesta i podstaklo ekonomske aktivnosti, ne samo u Africi, već i u
drugim delovima sveta. Poboljšanja u upravljanju zemljištem, navodnjavanju i distribuciji
mogu doneti ogromne koristi.
Afrički put ka budućnosti leži u pretvaranju farmi za izdržavanje poput Avina u sofis-
ticirane poljoprivrednike. Jedan genijalan način da se procvat afričkog stanovništva pret-
vori u dobru priliku uključuje uzgoj, berbu i preradu čudesne biljke zvane manioka. Ovo
korenasto povrće, poreklom iz Južne Amerike, izuzetno je otporno na sušu, može se ubrati
u bilo koje vreme unutar fleksibilnog osamnaestomesečnog vremenskog perioda i zahteva
ručnu sadnju, čime se lokalnim stanovnicima pruža izvor prihoda. U celom svetu u razvoju
manioka je već treći glavni izvor ugljenih hidrata posle pirinča i kukuruza. Trenutno se
uglavnom koristi za proizvodnju brašna i piva. U podsaharskoj Africi najmanje 300 milio-
na ljudi oslanja se na nju za svoje dnevne dijetetske potrebe. Osim toga, manioka je priro-
dno bez glutena i ima manje šećera od pšenice, što je čini zdravom alternativom žitaricom
i boljim izvorom ugljenih hidrata za dijabetičare. Kako kontinent poboljšava prinose
manioke, neki deo njegove proizvodnje mogao bi se pretvoriti i u proizvode sa većom
dodatom vrednošću za izvoz: to je sastojak za izradu šperploče; koristi se kao punilo za
mnoge farmaceutske proizvode, uključujući pilule, tablete i kreme a može se pretvoriti i u
biogorivo.
Shvatanje ogromnih mogućnosti proizvodnje manioke zahteva i stručnost i opremu. U
srcu Zambije, Celestina Mumba provodi mnogo sati svake nedelje pokazujući kolegama
farmerima kako da poboljšaju prinose jednostavnim tehnikama kao što su odabir semena i
razmak između biljaka. Postala je stručnjak za to i sada provodi većinu svog vremena
21
striga – veštica; rod parazitskih biljaka koje se prirodno javljaju u delovima Afrike, Azije i Australije. – prim. prev.
21
pomažući drugim poljoprivrednicima da koriste najbolje dostupne metode. Dve hiljade
milja daleko u Nigeriji, pastor Felik Afolabi osnovao je Afolabi Agro Divine Ventures
kako bi podučavao mlade farmere manioke i nabavio plugove, drljače, prskalice, sadilice,
kopače korena, traktore i buldožere potrebne za mehanizaciju nigerijske poljoprivrede.
Preduzetnici, poljoprivrednici, poput Mumbe i Afolabija pioniri su afričke poljoprivredno-
industrijske revolucije.
Iako su mnogi ljudski, tehnološki i finansijski resursi potrebni za dalji razvoj proizvo-
dnje kasave22 u podsaharskoj Africi lokalno dostupni, strane kompanije i neprofitne orga-
nizacije takođe mogu dati presudan doprinos. S obzirom na visok sadržaj vode, kasavu je
potrebno preraditi u roku od dvadeset četiri do četrdeset osam sati nakon berbe, tako da
potrebna oprema mora biti dostupna u blizini biljaka. Holandska kompanija za razvoj i
trgovinu poljoprivredom (DADTCO), profitno socijalno preduzeće usredsređeno na pobo-
ljšanje broja siromašnih zajednica, nudi malim afričkim farmama preradu, rafineriju i
sušare instalirane u kontejnerima montiranim na kamionima koji se kreću od sela do sela.
Berba može početi čim se ova mobilna oprema postavi. Ubrzo će ti poljoprivrednici ili
drugi lokalni preduzetnici moći da iskoriste ove resurse za proizvodnju hrane.
U bliskoj budućnosti, širenje proizvodnje manioke moglo bi današnjim seoskim beba-
ma obezbediti poslove koji će im biti potrebni za život. A šta ako Afrika postane moćna u
globalnoj industriji piva? Neke od najvećih svetskih kompanija, među kojima su SABMil-
ler i Diageo, već nabavljaju sirovinu za pravljenje piva od proizvođača kasave, čime se
smanjuju troškovi njihovog finalnog proizvoda i ukupna zavisnost Afrike od skupog stra-
nog uvoza. Ako se pivo na bazi kasave pokaže isplativim i ekološki održivim, očekujte
nekoliko afričkih piva dostupnih u vašem lokalnom pabu ili baru, po cenama koje ne
možete zanemariti. Pazi, Anheuser-Busch23!
SILIKONSKA SAVANA24
Osim nadolazeće poljoprivredno-industrijske revolucije, Afrika je skočila u dvadeset

prvi vek brže od bilo koga drugog u jednoj oblasti: mobilnoj telekomunikacionoj tehnolo-
giji. I ova transformacija već menja živote širom kontinenta. Razmislite o priči ispričanoj
u Iriš Tajmsu o Naomi Vanjiru Nganga, koja živi u sirotinjskoj četvrti Najrobi Korogočo.
Ima trideset četiri godine i lošeg je zdravlja, a svoje četvero dece izdržava skupljanjem
odbačenih kartonskih kutija i prodajom na lokalnom tržištu. Njen jedini tehnološki gadžet
je prilično osnovni mobilni telefon koji koristi ne samo za komunikaciju, već i za plaćanje
i primanje, uključujući mesečnu stipendiju irske dobrotvorne organizacije. Ona je direktni
korisnik brzog razvoja mobilnih mreža. Kenija je pre deset godina zapanjila svet postajući
jedan od svetskih lidera u mobilnom plaćanju, pri čemu ih tri četvrtine stanovništva mar-
ljivo koristi. Nije iznenađujuće što je Najrobi sada nazvan „Silikonska savana“. Zato veru-
jem da ako želite otvoriti prozor da vidite kako bi 2030. mogla izgledati, morate otputovati
u Afriku.
Mobilna tehnologija se pokazala posebno korisnom u zdravstvenom sektoru. U Keniji,
na primer, većina seoskog stanovništva živi najmanje sat vremena vožnje autobusom od
22
cassava (i tapioka) su drugi nazivi za manioku. – prim. prev.
23
Anheuser-Busch - najomiljenija američka pivara i pivo. – prim. prev.
24
Aluzija na „silicijumsku dolinu“ u SAD. Visoka tehnologija, hi-tech, nešto najsavremenije. – prim. prev.
22
najbližeg lekara ili medicinske ustanove. Da bi se rešilo pitanje pristupa, pokrenute su
mnoge mobilne usluge, od medicinskih telefonskih linija i alata za ranu dijagnostiku do
savetovanja, podsetnika o kontroli i praćenja. Danas 90 odsto stanovništva ima mobilni
telefon. Telefonski zapisi u Keniji su sveobuhvatniji od zvaničnih popisa.
Vladine agencije koriste podatke o mobilnim telefonima umesto platnih spiskova ili
evidencije škola za planiranje zdravstvene politike i širenje informacija. Kao i mnoge dru-
ge zemlje, podjednako bogate i siromašne, Kenija se suočava sa nedostatkom kvalifikova-
nog zdravstvenog osoblja, rastućim troškovima i velikom potražnjom.
Postoje stotine projekata i programa e-zdravstva u korist sve većeg broja ruralnih sta-
novnika. Model upotrebe mobilne telekomunikacione tehnologije u zdravstvu, viđen u
Keniji, mogao bi ponuditi tehnološko rešenje za pristup zdravstvenoj zaštiti koje je i efika-
sno i inkluzivno, nešto na šta se druge zemlje mogu ugledati, čak i zemlja poput Sjedinje-
nih Država, gde je zdravstvena zaštita bila, čini se, da su stalni politički razgovori i troško-
vi zdravstvene zaštite iz godine u godinu sve veći.
STRAH OD I BES NA IMIGRACIJU
Do 2030. godine ljudska populacija će biti raspoređena širom sveta na veoma različite
načine nego što je to sada slučaj, sa mnogo većim brojem ljudi u Africi i Južnoj Aziji nego
u drugim delovima sveta. I premda će se broj ljudi koji će migrirati iz jedne zemlje u dru-
gu promeniti, uzroci se neće promeniti: migracija ima tendenciju da postane istaknuta
pojava kad god je beba u jednom delu sveta u izobilju, ali u drugom retko, ili nakon krize
poput građanskih ratova, političkih nemira, gladi, vanrednih ekonomskih situacija ili pri-
rodnih katastrofa. U poslednje vreme se smatra da je međunarodna migracija „poplava“
kojoj je potrebno obuzdavanje. Politički lideri pozivaju na zidove. Zemlje napuštaju trgo-
vinske sporazume i političke/ekonomske organizacije poput Evropske unije. Građani mar-
širaju ulicama sa natpisima da imigranti nisu traženi. Ali šta ako je strah da imigranti odu-
zimaju radna mesta i iscrpljuju vladine resurse pogrešan i kratkovid?
Uobičajeno je mišljenje da migranti oduzimaju posao domaćim radnicima i kradu dob-
re proizvodne poslove. U stvarnosti, većina imigranata se ne takmiči za posao sa lokalnim
stanovništvom, kako su zaključile američke Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i
medicine u brojnim značajnim izveštajima. Razlog je taj što su većina imigranata ljudi koji
imaju ili malo veština ili veštine vrlo visokog nivoa, te kao rezultat toga nemaju dobre
izglede za zaposlenje u svojim matičnim zemljama. Nasuprot tome, njihovi sunarodnici sa
srednjim nivoom veština, kao što su majstori ili mehaničari, imaju dosta mogućnosti za
posao u svojim izvornim zajednicama, pa stoga ne migriraju. U razvijenim ekonomijama
kao što su Sjedinjene Države, Japan i Evropa, niskokvalifikovanih poslova i dalje ima
mnogo, posebno u poljoprivredi i uslužnim sektorima, kao i potražnja za visokokvalifiko-
vanim radnicima. U međuvremenu, većina gubitka posla u razvijenim zemljama dogodila
se u proizvodnom sektoru, među radnicima srednje stručne spreme, jer je njihov posao
lakše i ekonomičnije automatizirati. U bogatim zemljama ekonomski je najisplativije pri-
meniti tehnologiju kako bi se zamenili poslovi koji zahtevaju srednje nivoe veština, upravo
zato što su plate dovoljno visoke da daju podsticaj za automatizaciju, a zadaci se relativno
lako automatiziraju (kao što ćemo videti u poglavlju 6). Prema tome, strah i ljutnju koje
generiše gubitak posla trebalo bi uglavnom usmeriti na tehnološke promene, a ne na imi-
23
graciju. Moja koleginica iz Vartona, Brita Glenon, otkrila je da ograničavanje broja viza
dostupnih naučnicima i inženjerima zapravo uništava radna mesta u Sedinjenim Državama
jer kompanije premeštaju svoje laboratorije za istraživanje i razvoj u inostranstvo kako bi
iskoristile bazen talenata. Najveći korisnici suzbijanja imigracije su Kina, Indija i Kanada,
zemlje u koje su preseljene te aktivnosti istraživanja i razvoja.
Kada razbijemo statistiku o tome koliko je ljudi rođenih u inostranstvu zaposleno u
Sjedinjenim Državama po stepenu obrazovanja, vidimo da imigranti teže da ne kradu pos-
love Amerikancima. Oko 42 odsto svih radnika koji su napustili srednju školu su imigran-
ti, a među nosiocima doktorskih studija 29 odsto su stranci. Nasuprot tome, samo 15 pro-
cenata onih sa završenom srednjom školom, 10 procenata onih sa fakultetskim obrazova-
njem, ali bez diplome, i 14 procenata diplomaca su imigranti. U međuvremenu, američki
Biro za popis stanovništva izveštava da se broj visokokvalifikovanih menadžerskih i teh-
ničkih poslova povećao, dok je broj fizičkih radnika i službeničkih poslova koje karakteri-
še srednji nivo veština naglo opao zbog automatizacije.
Ako zaronimo u podatke o određenim zanimanjima, naći ćemo više dokaza da se
većina imigranata ne takmiči za posao sa lokalnim stanovništvom. Prema Urban Institute,
u, prve tri profesionalne grupe imigranata u Sjedinjenim Državama bez završene srednje
škole su sobarice i spremačice, kuvari i poljoprivredni radnici. U međuvremenu, domaći
radnici bez završene srednje škole brojniji su među blagajnicima, vozačima kamiona i
drugih vozila i domarima. Konkurencija za poslove između imigranata i domorodaca prili-
čno je ograničena.
Migracije će pomoći u prevazilaženju nekih poteškoća povezanih sa starenjem stanov-
ništva. Ujedinjene nacije to nazivaju „zamenskom migracijom“. Podaci američkog Biroa
za statistiku rada ukazuju na to da će, kako generacija bejbi bum-a odlazi u penziju, ame-
ričkoj ekonomiji biti potreban veći priliv imigranata da pokrije potražnju za desetinama
zanimanja, od pomoćnika, medicinskih sestara i kućnih pomoćnika do građevinskih radni-
ka, kuvara i programera softvera. Do 2030. godine više od polovine ovih i drugih poslova
u Sjedinjenim Državama radiće radnici rođeni u inostranstvu.
Drugi način da se proceni da li imigracija podriva ekonomski položaj lokalnog stanov-
ništva je da se ispita zarada. Plate za lokalno stanovništvo trebale bi se smanjiti ako imi-
granti konkurišu za iste poslove. Nakon pažljivog ispitivanja dokaza, američke Nacionalne
akademije nauka, inženjerstva i medicine zaključile su da „uticaj imigracije na ukupnu
domaću platu može biti mali ili blizu nule“. Što je još važnije, većina istraživanja je otkrila
„veće negativne efekte za grupe u nepovoljnom položaju (kao što su etničke manjine) i za
prethodne imigrante nego za sve starosedioce u celini“.
Ovo može objasniti paradoks zašto značajan broj nedavnih imigranata u Evropi i SAD
glasa za kandidate koji demonizuju imigraciju. Očigledno je da domaća grupa imigranata
koja je najizloženija efektima napuštanja srednjih škola, imaju tendenciju da favorizuju
pojačanu kontrolu imigracije, što je veliki faktor na današnjim izborima.
Iako dokazi ukazuju na to da se imigranti ne takmiče za posao sa lokalnim stanovniš-
tvom, ipak je moguće da imigracija predstavlja neto gubitak za odredišnu zemlju ako pri-
došlice nesrazmerno imaju koristi od vladinih usluga socijalne zaštite. Zapravo, veliki deo
popularnog besa protiv imigranata u Evropi i Sjedinjenim Državama zasniva se na optužbi
da predstavljaju fiskalno opterećenje jer su više korisnici socijalnih usluga nego što dopri-
nose kao radnici. Još jednom, dokazi su u suprotnosti sa ovom konvencionalnom mud-
24
rošću. Oko 72 odsto svih međunarodnih imigranata u svetu su radno sposobni, u poređenju
sa 58 odsto za ukupno stanovništvo. Prema studiji prestižne Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD), imigranti su činili 47 odsto povećanja radne snage u Sjedinje-
nim Državama i 70 odsto u Evropi od 1990. godine, a skloni su da više doprinose porezi-
ma nego što dobijaju od vladinih programa. „U bilo kojoj dobi,“ primećeno je u izveštaju
Nacionalnih akademija, „odrasli članovi druge generacije (imigranata) obično su imali
pozitivniji neto fiskalni uticaj na sve nivoe vlade zajedno od odraslih ili treće generacije
plus.“ Između 1994. i 2013. godine odnos poreza i beneficija „povećan je i za prvu i za
drugu generaciju grupa“, ukazujući na to da imigranti vremenom doprinose više fiskalno
kroz poreze na plate i poreze nego što primaju u beneficijama iz vladinih programa. Vredi
napomenuti da je fiskalni uticaj imigranata pozitivniji na saveznom nivou, s obzirom na to
da je većina njih u radnoj dobi, nego na državnom i lokalnom nivou koji finansiraju obra-
zovanje njihove dece. Nacionalne akademije zaključile su da će „imigrant i rođena osoba u
zemlji sa sličnim karakteristikama (npr. starost, obrazovanje, prihod) verovatno imati prib-
ližno isti fiskalni uticaj“.
IMIGRANTI NE KRADU POSAO – ONI STVARAJU POSLOVE
Google, Intel, eBai, Facebook, LinkedIn i Tesla imaju dve zajedničke stvari: transfor-
misali su američku ekonomiju, a osnovali su ih ili suosnovali imigranti. Globalna ekono-
mija ne bi bila ista bez njih. Oko 23 odsto svih visokotehnoloških poduhvata u Sjedinje-
nim Državama osnivaju imigranti, a udeo je znatno veći u određenim državama: 40 odsto
u Kaliforniji, 42 odsto u Masačusetsu i 45 odsto u Nju Džersiju, prema Kaufman fondaciji
i Ekonomskom institutu Saveta za područje zaliva. Imigranti su osnovali četrdeset četiri od
osamdeset sedam američkih „jednoroga“, tj. privatno držanih kompanija u vrednosti od
milijardu dolara ili više od 2016. godine, prema izveštaju Nacionalne fondacije za američ-
ku politiku, nestranačkog istraživačkog centra.
Dvadeset i tri preduzetnika koji su osnovali ta četrdeset četiri poduhvata prvobitno su
došli u Sjedinjene Države na dodiplomsko ili postdiplomsko obrazovanje, a najveći broj
potiče iz Indije, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Izraela. David Hindavi, na primer,
rođen je u Bagdadu 1944. godine u iračkoj jevrejskoj porodici. Roditelji su ga 1951. godi-
ne odveli u Izrael, gde je služio u izraelskim vazdušnim snagama. Godine 1970. došao je u
Sjedinjene Države kako bi doktorirao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Godine
2007. David je udružio snage sa svojim sinom Orionom kako bi osnovao Tanium, firmu za
kibernetičku sigurnost koja je na kraju prerasla u pet stotina ljudi.
Imigranti su blagodat ekonomije jer su skloniji da postanu preduzetnici. Sveobuhvatni
izveštaj Nacionalnih akademija otkrio je da su „imigranti inovativniji od domorodaca“,
mereno po broju patenata, na primer. „Čini se da imigranti inoviraju više od domorodaca
ne zbog veće urođene sposobnosti, već zbog koncentracije u nauci i inženjerstvu“, zaklju-
čuje se u studiji.25
„Imigracija je čisto preduzetništvo“, napisao je suosnivač LinkedIna Rejd Hofman u
tekstu objavljenom 2013 u Vašington Postu. „Ostavljate iza sebe sve poznato da započnete
negde novo. Da biste uspeli, morate da razvijete saveze. Morate steći veštine. Povremeno
25
Primeri su i naši: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin… – prim. prev.
25
ćete morati da improvizujete. To je hrabar poduhvat.“
Osim preduzetništva, razmotrite doprinos imigranata američkom zdravstvenom sekto-
ru. Prema studiji Univerziteta Džorg Mejson iz 2016., imigranti predstavljaju oko 13 odsto
ukupnog stanovništva Sjedinjenih Država, ali su 28 odsto lekara i hirurga; 22 posto medi-
cinskih sestara, psihijatrijskih i kućnih pomoćnika i 15 odsto registrovanih medicinskih
sestara. Oni su više od polovine medicinskih naučnika zaposlenih u biotehnologiji. Ključni
faktor iza ovih procenata je da je većina ovih imigranata obučena za pružaoce zdravstve-
nih usluga u zemljama porekla.
Iako neki od onih sa stranim diplomama moraju steći naprednije veštine pre nego što
počnu da rade u Sjedinjenim Državama zbog naših viših standarda stručnog osposobljava-
nja, i dalje je slučaj da Sjedinjene Države jednostavno ne proizvode dovoljno zdravstvenih
radnika sa visokim obrazovanjem.
Jasno je da se imigrantski zdravstveni radnici ne nadmeću sa Amerikancima za posao.
Još jedan koristan pokazatelj su nobelovci. Među osamdeset i pet američkih građana
koji su od 2000. godine osvajali nagrade za hemiju, fiziku i fiziologiju ili medicinu, tride-
set tri, ili skoro 40 odsto, bili su stranci. Da bi Amerika zadržala status najinovativnije
zemlje na svetu, imigracija mora odigrati svoju posebnu ulogu, jer ekonomija zasnovana
na znanju nastavlja da raste.
Nacionalne akademije su već u izveštaju iz 1997. zaključile da je neto efekat imigraci-
je na američku ekonomiju pozitivan. U svom izveštaju iz 2017. primetili su da bi bez imi-
gracije u Sjedinjene Države „očigledno da bi BDP bio mnogo manji, a možda bi i BDP po
glavi stanovnika bio isti takav, u velikoj meri zato što bi Sjedinjene Države imale starije
stanovništvo sa znatno nižim procentom pojedinaca aktivnih u radnoj snazi.“ Dolazak imi-
granata ima tendenciju smanjenja cena za „brigu o deci, pripremu hrane, čišćenje i popra-
vku kuća i izgradnju“. U izveštaju je takođe navedeno da, s obzirom na značaj tržišta
nekretnina za američku ekonomiju, dolasci imigranata i njihovi potomci pružaju dobrodoš-
lu dodatnu potražnju za stanovima. Takođe je teško zamisliti koliko bi američkih porodica
srednje klase sa dva zaposlena roditelja moglo da funkcioniše bez imigranata koji pomažu
u podizanju dece. Do 2030. američku ekonomiju će još više pokrenuti kreativni imigrant
nego što to čini sada.
NAŠE PREDRASUDE PROTIV IMIGRACIJE
Imigracija je toliko kontroverzna jer smo skloniji da se više fokusiramo na lošu nego
na pozitivnu stranu. Psiholozi Amos Tverski i Daniel Kaneman predložili su da u mnogim
oblastima života donosimo loše odluke jer je naše razmišljanje zamagljeno „pristrasnošću
za averziju prema gubitku“. Nakon sprovođenja mnogih eksperimenata, zaključili su da
ljudi imaju tendenciju da radije izbegavaju gubitke nego da se upuštaju u osvajanje dobi-
taka. Koliko god izgledalo iznenađujuće, većini ljudi je privlačnije izbeći gubitak 10 dola-
ra nego osvajanje 10 dolara.
Za svoju magistarsku tezu na Univerzitetu u Bergenu, norveška bihevioralna ekonomi-
stkinja Tea Vig sprovela je eksperiment predstavljajući nekim ljudima statistiku o zapoš-
ljavanju imigranata (koja pokazuje potencijalne društvene koristi od imigracije) i o uticaju
imigracije na programe socijalne zaštite (pokazujući potencijalne gubitke). Otkrila je da su
„gubici sve veći od dobitaka“ u glavama ljudi, što je doprinelo negativnom stavu prema
26
imigraciji. „Ljudi su podložni negativnim okvirima koji naglašavaju troškove imigracije“,
napisala je ona. Konkretno, „informacije o ponašanju o stopi zaposlenosti imigranata u
Norveškoj, koja iznosi 60 odsto, navode pojedince da strože ocene svoje sklonosti prema
imigrantskoj politici“. Implikacija ovog istraživanja je da se sklonosti prema imigraciji, a
samim tim i niz prihvatljivih politika, mogu oblikovati, pa čak i manipulisati jednom kad
primetimo da su „ljudi spremniji da se odreknu koristi od imigracije nego da snose njene
troškove“. Kako se približavamo 2030., važno je prepoznati koliko je negativno uobliča-
vanje imigracije bilo vešto i uticajno i koliko je efikasno nadjačalo one koji su promovisali
njenu korist. Pišući za Njujorker, novinar Džejms Surovicki tvrdi da je retorika „gubimo
svoju zemlju“ toliko uverljiva jer se poziva na našu pristrasnost za odbojnost prema gubit-
ku, koja je dala izbornu prednost kandidatima protiv imigracije.
Druga istraživanja koja istražuju pristrasnost prema averziji prema gubicima osvetlja-
vaju ponašanje samih imigranata. Analizirajući razlike u ponašanju domorodaca, rođenih
stranaca koji se odlučuju na imigraciju i stranaca koji ostaju u svojoj zemlji, jedno je istra-
živanje pokazalo da od te tri grupe migranti imaju najveću toleranciju prema riziku. To
može objasniti zašto toliko imigranata postaje preduzetnik. Ali takođe je važno napomenu-
ti da potencijalni imigranti snažnije reaguju na loše vesti o budućim ekonomskim uslovima
nego na dobre vesti, kao i svi drugi.
Štaviše, imigraciju snažnije pokreću ekonomske poteškoće u zemlji porekla nego
mogućnosti u zemlji odredišta, primećuje Matias Čajka u drugoj studiji. Ovo otkriće poka-
zuje da većina imigranata ne pokušava samo poboljšati životni standard koji su imali u
svojoj zemlji; oni beže iz negostoljubivih, čak očajnih, ekonomskih uslova.
Imovina (ili njen nedostatak) je takođe ključni faktor imigracije jer utiče na stav prema
riziku. U studiji objavljenoj u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, Viljam
Klark i Viljam Lisovski otkrili su da imigranti pažljivo razmišljaju o dobicima i gubicima
prilikom odluke o preseljenju u drugu zemlju. Manje je verovatno da će se ljudi koji pose-
duju kuću ili imaju druge vrste imovine seliti unutar zemlje ili iseliti u druge zemlje. Zato
bi preraspodela zemljišta u siromašnim zemljama smanjila stope migracija efikasnije od
graničnih zidova.
Realnost je da postoji mnogo razloga da se usredsredite na pozitivnu stranu imigracije.
Izveštaj poverenika Uprave za socijalno osiguranje iz 2018. godine upozorio je da do
2030. godine minimalni nivo za „kratkoročnu finansijsku adekvatnost“ povereničkog fon-
da neće biti ispunjen jer ga vlada koristi za nastavak isplate davanja umesto da osigura
dugoročnu održivost sistema. Juesej Tudej je izveštaj pozdravio naslovom „Socijalna
sigurnost i medicinska pomoć polako umiru, ali niko u Vašingtonu neće maknuti prstom“.
Ispostavilo se da imigracija ne predstavlja pretnju, već sporednu priliku da se osigura
buduća održivost penzionih sistema. Imigranti svake godine plaćaju milijarde dolara pore-
za na plate socijalnog osiguranja, čak i ako nemaju dokumente i koriste lažne brojeve soci-
jalnog osiguranja. Istraživački centar Nova američka ekonomija procenjuje da, iako je 8
miliona radnika bez dokumenata 2016. godine uplatilo oko 13 milijardi dolara poreza na
zarade, oni generalno ne mogu da traže beneficije socijalnog osiguranja. I imigranti sa nis-
kim primanjima najviše doprinose jer se porez na socijalno osiguranje od 6,2 odsto prime-
njuje samo na prvih 128 400 dolara prihoda. „Deportovanje imigranata bez dokumenata
imalo bi kratkoročne i dugoročne negativne efekte na fondove za socijalno osiguranje, koji
su direktno povezani sa rastom stanovništva“, kaže Monika Murisi, ekonomista sa Instituta
27
za ekonomsku politiku.
U svom izveštaju, poverenici Uprave za socijalno osiguranje uočili su zašto rastući
talas useljavanja može biti potencijalno povoljan: „Stopa troškova se smanjuje sa
povećanjem ukupne neto imigracije jer se imigracija javlja u relativno mladim godinama,
čime se povećava broj obuhvaćenih radnika u odnosu na broj korisnika.“
Zaključak je da je kadriranje važno. Ako razmišljate lateralno, možete pretvoriti prob-
lem u ogromnu priliku. Što se više fokusiramo na mogućnosti, veće su nam šanse da se
uspešno prilagodimo izazovima 2030.
BEBE, MIGRACIJE I PRILIKE
Prateći bebe, ovo poglavlje se zadržalo na tome kako će izgledati 2030. Mladi potroša-
či bliske budućnosti već su rođeni, a određena mera migracije kompenzovaće brzo starenje
stanovništva u nekim delovima sveta. U međuvremenu, bojazan, pa čak i ljutnja na
migrante će rasti dok troškovi prilagođavanja novoj stvarnosti rastu za ljude koji zaostaju.
Ishod ovih kontradiktornih sila zavisiće od toga kako ćemo preći sa strepnji sadašnjosti na
mogućnosti budućnosti.
Za mnoge zemlje širom sveta, uključujući i Sjedinjene Države, rešenje će biti u balan-
siranju potreba i težnji različitih generacijskih grupa. Mlađi i stariji segmenti stanovništva
vide izazove koji predstoje na oštro različite načine, što se i moglo očekivati. Tamo gde
jedan vidi vrednost, drugi nastoji da vidi gubitak. Poglavlje 2 pokazuje kako se mogu isko-
ristiti mogućnosti ugrađene u velike promene stanovništva.
28
2. SIVA JE NOVA CRNA
TEHNOLOŠKI UPUĆENI STARIJI GRAĐANI, ODLAGANJE PENZIONISANJA I

PREISPITIVANJE „STARIH“ I „MLADIH“
Moja generacija, tokom sazrevanja, suočena sa izborom

između verskog uverenja i egzistencijalnog očaja, odabrala je
marihuanu. Sada smo u fazi sajberneta. – Pegi Nunan, novinar i
autor
Danas su 2,3 milijarde milenijalci u svetu, oni rođeni između 1980. i 2000., u fokusu
svetske pažnje. Njihove umove, novčanike i glasove, kompanije i političari ih žele sve.
Prema Morgan Stenliju, milenijalci su trenutno „najvažniji uzrast za ekonomsku aktiv-
nost“, jer će zasnovati porodice, imati bebe i trošiti novac tokom života.
Ovo je pogrešno shvatanje.
Za početak, milenijalci se po heterogenosti ne razlikuju od prethodnih generacija. Lju-
di u ovom uzrastu dolaze u mnogo različitih oblika i veličina. Neki su visoko obrazovani;
drugi nisu. Neki su bogati, drugi se bore da sastave kraj s krajem. Neki su narcisi potroša-
ča, drugi se gnušaju komercijalizma. Mediji vole da generalizuju svoje stavove ili ponaša-
nje, često na senzacionalističke načine:
„Milenijalci ubijaju datum večere.“
„Milenijalci su zvanično upropastili užinu.“
„Milenijalci ubijaju industriju piva svojom opsesijom ružičastim.“
„Milenijalci ubijaju industriju salveta.“
„Milenijalci ubijaju filmski posao.“
„Hoće li milenijalci ubiti vlasništvo nad kućama?“
„Zašto milenijalci nemaju seks?“
Ali postoji još jedan, daleko fundamentalniji razlog zašto je buka oko milenijalaca pre-
terana. Suprotno uvreženom mišljenju, milenijalci nisu najbrže rastući segment tržišta na
svetu. U stvari, najbrže rastući segment, po godinama, može vas iznenaditi. Kompanije su
ih često zanemarivale, ali im se udvaraju političari (jer je veća verovatnoća da će glasati),
a slučajno poseduju najmanje polovinu neto vrednosti na globalnom nivou, oko 80 odsto u
Sjedinjenim Državama. To je populacija starija od šezdeset godina, a do 2030. godine svet
će ih imati 400 miliona više, uglavnom u Evropi, Severnoj Americi i Kini. U Sjedinjenim
Državama ova starosna grupa uključuje bejbi bumere 26 i tihu generaciju27 (one koji su
odrasli tokom depresije i koji su ili preživeli ili se borili tokom Drugog svetskog rata;
(Tom Brokav ih je nazvao „najvećom generacijom“). Američki istoričar Nil Houv, koji
piše u Forbesu, primećuje da je „relativno bogatstvo današnjih starijih ljudi istorijski bez
presedana“.
Houv zna ponešto o ovoj temi: skovao je izraz „milenijal“.
Podaci Federalnih rezervi ukazuju na to da članovi „tihe generacije drže otprilike 1,3
puta veću količinu bogatstva od bumera, više nego dvostruko više od generacije Ksers28 i
26
Rođeni posle II Svetskog rata 1946. do 1964. – prim. prev.
27
generacija od 1920. do 1940. – prim. prev.
28
generacija X – generacija od 1964 do 1980. – prim. prev.
29
23 puta više od milenijalaca“. Prema Houvu, „Marketinške stručnjake privlači bumersova
novootkrivena potrošačka moć pa zato ulažu u reklame za privlačenje starijih potrošača u
svojim 60-im i 70-im godinama“. Rekordni časopis u industriji, Advertising Age, „čak je
istaknuo niz kampanja u kojima su učestvovali oktogenari29 globalnih marki poput Nikea i
Poland Springa“. Mit je da troškovi zdravstvene zaštite povezani sa starijom populacijom
u Sjedinjenim Državama rastu. U stvari, većina povećanja potrošnje na zdravstvo od 2002.
godine dogodila se u populaciji između osamnaest i šezdeset četiri godine30.
KAKO RAZMIŠLATI O GENERACIJAMA
Nalazimo se u istoriji bez presedana: nekoliko generacija relativno slične veličine deli
scenu i takmiči se za uticaj.
Generacije su važne jer se ponašaju na specifičan način povezan i sa punoletstvom i sa
situacijom u kojoj se trenutno nalaze. „Stvaranje pogleda na svet delo je više generacije
nego pojedinca“, napisao je romanopisac Džon Dos Pasos. „Ali svako od nas, na dobro ili
na zlo, dodajemo svoju ciglu u zdanje.“
Ovih dana, kompanije se suočavaju sa dvoslojnim problemom: zbunjeni su ponaša-
njem milenijalaca kao potrošača i nisu načisto kako pristupiti starijoj generaciji koja živi i
troši duže od bilo koje druge do sada (pojam udobnog penzionisanja koji počinje sa šezde-
set pet, a ono što znači penzija, možda više nije toliko relevantno). Da bi se ovo dodatno
zakomplikovalo, postoji li zajednička osnova između ovih generacijskih grupa? „Udaranje
po bumere je u modi“, napisala je Linda Bernstein u članku za Forbes 2016. Mnogi mladi
ljudi ljuti su na bejbi bumere, kriveći ih za sve, od finansijske krize i klimatskih promena
do nepredvidive ekonomije. Postoji i politički raskol. Iako su mladi ljudi u proseku pro-
gresivniji, među roditeljima i bakama i dekama vide široko rasprostranjenu podršku popu-
lističkim političarima, nove oblike nacionalizma i zidove koji ne dozvoljavaju da se spreče
neželjeni. Štaviše, finansijska kriza iz 2008. naterala je ljude da dovedu u pitanje staru ide-
ju da je svaka sledeća generacija spremna da finansijski napreduje bolje od svojih rodite-
lja. Ali ukazivanje prstom ide u oba smera, jer generacije razmenjuju optužbe za samopoš-
tovanje i narcizam.
Ono što je fundamentalno novo u ovoj međugeneracijskoj dinamici je da će s približa-
vanjem 2030. konvencionalne definicije „mladih“ i „starih“ zastareti. Ne možemo više
pretpostaviti da je dinamika sinonim za mladost, a da je pad povezan samo sa starošću.
Novi tehnološki razvoj potpuno će promeniti način na koji se bavimo penzijom i gerijatrij-
skom njegom. Zastanite na trenutak da zamislite svet u kojem su naši roditelji i baka i
deda među najaktivnijim i najproduktivnijim ljudima na planeti. Zamislite da milenijalci,
odgajani u svetu visoke tehnologije, započinju biznise svesno namenjene dobrobiti popu-
laciji starijoj od šezdeset godina. Razmotrite mogućnost sveta u kome godine nisu oteža-
vajući faktor pri zapošljavanju, gde novo zaposlenje u dobi od sedamdeset godina, na pri-
mer, možda i nije neobično. Kako će se ostvariti potrošačka moć ove grupe preko šezdeset
godina, za koju se procenjuje da dostiže 15 triliona dolara godišnje?
Da li je siva nova crna? Nemački sociolog Karl Menhajm prvi je ukazao na značaj
generacija. Pišući pre jednog veka, on je definisao generacije kao grupe ljudi ujedinjene
29
oktogenar – osamdesetogodišnjak. – prim. prev.
30
odnosno rođenih posle II Svetskog rata. – prim. prev.
30
vremenom i prostorom koji se ponašaju na jedinstven način koji traje čitav njihov životni
vek, formirajući neku vrstu kolektivnog značenja vezanog za određena iskustva: depresiju,
Drugi svetski rat, građanski pokret za prava, Internet ili društvene mreže, na primer. Ovo
se razlikuje od „starosne grupe“, koja jednostavno označava rođenje u proizvoljnom vre-
menskom periodu, poput decenije, bez da joj se pripisuje ujedinjujuće osobine.
Pripadnici određene generacije razvijaju zajedničku svest, uprkos razlikama, recimo, u
socioekonomskom statusu ili kulturnim vrednostima. Menhejm je takve podgrupe nazvao
„generacijskom jedinicom“. Na primer, razmotrite razlike unutar američke „Generacije
građanskih prava“ u pogledu njihovih pogleda na društvo, njihovog bliskog odnosa prema
uzroku i njihovog nivoa političkog angažmana.
Ali postoji i druga strana generacija koju je francuski antropolog i sociolog Pjer Bjur-
dje prvi put osmislio 1970-ih. Umesto da identifikuje istorijski događaj, Bjurdje se fokusi-
rao na „predispozicije“. Po njegovom mišljenju, svaka generacija razvija „prirodne i
razumne prakse ili težnje koje druga generacija smatra nezamislivim ili skandaloznim“.
Drugim rečima, element stečene rutine (ono što je nazvao „habitus“) i socijalizacije izdva-
ja svaku generaciju.
Ovaj element identiteta je od suštinskog značaja za razumevanje uticaja generacija na
ekonomiju, posebno u smislu uštede i potrošnje. Razmotrite implikacije različitih genera-
cija koje se bore za napredovanje u svojim ekonomskim i političkim planovima. Zatim
uzmite u obzir da se unutar svake od ovih generacija nalaze različite podgrupe sa svojim
preokupacijama i potrebama.
Hajde da razmislimo i o tome kako starenje unutar određene generacije utiče na stavo-
ve ili ponašanje tokom vremena. Bez obzira na njihove razlike pri rođenju, da li ljudi u
generaciji sa starenjem konvergiraju prema skupu vrednosti?
NE RASIPAJTE HVALE NA SIVOM POTROŠAČU31
„Očekujem da će doći kriza, kosa će da sedi, fizičko usporavanje da počne“, piše bri-
tanski novinar i urednik Stefano Hatfild.
„Takođe čekam da oglašivači razgovaraju sa mnom; ciljajte me pogledom i tonom koji
je ambiciozan.“ Istraživanje je pokazalo da ogromnih 96 posto Britanaca starijih od pede-
set godina smatra da ih oglašivači ignorišu. „Bumeri imaju para, ali izgleda da oglašavače
nije briga“, pisalo je u nedavnom članku koji je objavila AARP32. Ako se tako osećaju lju-
di koji napune pedeset godina, zamislite kako je onima starijima od šezdeset ili sedamde-
set. Dok broj mladih raste i opada, populacija starijih od šezdeset godina raste širom sveta.
Pogledajmo brojeve. U Kini otprilike 54.000 ljudi svakog dana slavi svoj šezdeseti
rođendan. U Sjedinjenim Državama taj broj je oko 12.000. Širom sveta, to je zapanjujućih
210.000. To su brojke kojima mali broj preduzetnika i kompanija ne može odoleti. Do
2030. godine broj ljudi u ovoj starosnoj grupi će biti oko 1,4 milijarde, u odnosu na mili-
jardu danas: Sjedinjene Države će imati 14 miliona više (ukupno 90 miliona), Meksiko 6
miliona više, Ujedinjeno Kraljevstvo 3 miliona više, Indija 50 miliona više i Kina ogrom-
nih 113 miliona više. Čak će i nerazvijene zemlje biti svedoci ogromnog povećanja, pose-
bno u relativnom smislu. Na primer, Bangladeš će skočiti sa 13 miliona na 21 milion ljudi
31
Potrošači starije životne dobi; potrošači penzioneri. – prim. prev.
32
Najveća neprofitna organizacija koja osnažuje ljude starije od 50 godina da žive aktivan život. – prim. prev.
31
starijih od šezdeset godina.
Ključna statistika za one koji se bave analizom društvenih posledica demografskih
promena je udeo ukupnog stanovništva koje će ova grupa predstavljati. Do 2030. godine
dostići će 38 posto u Japanu, 34 posto u Nemačkoj, 28 posto u Velikoj Britaniji, 26 posto u
Sjedinjenim Državama i 25 posto u Kini. Hoće li penzioni i zdravstveni sistem moći da se
nosi sa ovim?
To je pošteno pitanje, ali pogledajte te iste figure bočno kroz objektiv mogućnosti.
Forbes je 2018. godine nazvao starenje stanovništva „blagoslovom za posao“. Sa svoje
strane, Ekonomist je nedavno tvrdio da će „stariji potrošači preoblikovati poslovni pejzaž“.
Nalazimo se u doba „sivog tržišta“, koje raste u potrošačkoj moći, posebno u ekonomija-
ma u razvoju. Ipak, Boston Consulting Group procenjuje da je samo jedna od sedam kom-
panija spremna. Nije tajna da većinu odeljenja za tehnologiju, marketing i prodaju u etabli-
ranim kompanijama i startupovima naseljavaju mladi ljudi, koji, što ne iznenađuje, imaju
slepe tačke kada je u pitanju identifikovanje mogućnosti na sivom tržištu 33. Ali ovo je gre-
ška. Ne samo da je sivo tržište sada zdravije nego što je bilo u prošlim generacijama, već
se prema nekim procenama potrošačka moć sivih potrošača procenjuje na 20 biliona dola-
ra do 2030. godine.
Rešavanje potreba i želja sivih potrošača nije lako. Kako Marija Henke, viša dekanica
na Gerontološkoj školi Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, ističe: „Stariji su teška gomila.
Lažno se pohvaljuju. Oni su sve videli kada je u pitanju oglašavanje.“ Na kraju krajeva,
ako ste bejbi bumer, rođen između 1944. i 1964., zamislite sve revolucije u oglašavanju
koje ste videli, od radio džinglova do viralnog marketinga. Nastaje umor: „Da li mi ovo
zaista treba?“ Ali izazov ide dalje u pronalaženju prave strategije komunikacije i oglaša-
vanja. Neki ljudi stare brže od drugih. Njihove potrebe i sklonosti razvijaju se drugačije i
ne moraju se nužno osećati ili misliti da su „stari“. Hatfild oštroumno primećuje da
„većina oglašavačke industrije, a posebno mediji, uopšte nisu primetili da današnjih 50
nije 50 godina naših roditelja“. Problem leži u pretpostavci da ljudi spadaju u podeljene
kategorije definisane uzrastom. Koko Šanel je rekla čuveno da „posle četrdeset godina
niko nije mlad, ali čovek može biti neodoljiv u bilo kojoj dobi“. Ipak, „oglasi namenjeni
starijim potrošačima imaju tendenciju da u najboljem slučaju budu snishodljivi, u najgo-
rem uvredljivi“, primećuje Džef Bir iz Fast Company. Sara Rabia, globalna direktorka
kulturne strategije u TBVA34, reklamnoj agenciji, prikladno sažima zagonetku: „Ili ćete
biti inkluzivniji35, ne određujte prema godinama, već pogledajte vrednosti i sličnosti među
svojom publikom, jer postoji mnogo stvari koje bumer i milenijal imaju zajedničko, ili se
laserski fokusirate na ovu publiku, ali sa tonom koji je optimističan, moderan i progresi-
van.”
U jednoj sveobuhvatnoj studiji, „velika većina ljudi je rekla da dobar početak znači
provoditi vreme sa ljudima koji su i mlađi i stariji od vas“, primećuje Nađa Tuma, viša
potpredsednica za istraživanje u McGann-u, globalnoj agenciji za oglase. „Radi se o
međugeneracijskim vezama, nečemu mnogo moćnijem od samog pronalaska dobre hidra-
tantne kreme.“ Evo važne tačke: kategorije nasleđene iz prošlosti više neće biti korisne do
2030. „Skoro da su demografije koje smo stvorili prepreka za razumevanje ljudi na dub-
33
Kretanje robe kanalima, koji nisu ilegalni, ali službeno nisu odobreni od strane proizvođača. – prim. prev.
34
Međunarodna reklamna agencija. – prim. prev.
35
inkluzivan – sveobuhvatan, potpun; nešto što sadrži, što obuhvata. – prim. prev.
32
ljem nivou“, zaključuje Tuma.
Dozvolite mi da ponudim još jedan primer koji ilustruje teškoće razumevanja sivog
potrošača. Trajna roba široke potrošnje kao što su: aparati, alati i automobili, predstavlja
jedinstven izazov. Po definiciji, oni su dizajnirani i proizvedeni, idealno, da traju pet,
deset, pa čak i dvadeset godina. Za to vreme, potrebe i sposobnosti starijih korisnika mogu
se promeniti na načine koji zaista čine proizvod zastarelim za tu vrstu korisnika. Ne zabo-
ravimo da sivi potrošači radije ne zamenjuju trajnu robu tako često kao mlađi ljudi, poseb-
no ako moraju da vode računa da će njihova ušteda trajati do penzije. Razmislite koja bi
idealna mašina za pranje veša mogla biti za šezdesetogodišnjaka. Punjenje s preda će i
dalje biti lako za upotrebu i zahtevati manje energije od drugih vrsta. Ali sa sedamdeset ili
osamdeset godina, osobi bi možda bilo bolje da puni mašinu odozgo (mada će račun za
struju biti malo veći). Dugmad bi trebalo da budu lakša za rukovanje, a ikone i tekstualni
prikazi čitljiviji. „Ručka koja se lako hvata (na poklopcu mašine za pranje sa gornjim
punjenjem) ključna je za svakoga ko ima problema sa rukama“, napominje se u članku o
mašinama za veš prilagođenim strijim potrošačima. „Osim toga, što je ručka veća i šira,
lakše će biti viđena i locirana od strane osobe sa problemima vida.“
Postoje dva moguća načina da se stariji ljudi uvere da su proizvodi prilagođeni njiho-
vim potrebama. Prvi pristup je ponuditi lizing (za razliku od kupovine) opcije, koje potro-
šačima omogućavaju prelazak na novi proizvod svakih nekoliko godina, i biće finansijski
privlačnije za ljude koji možda neće preživeti korisni vek trajanja proizvoda. Drugi uklju-
čuje funkcionalno dizajniranje proizvoda koji predviđaju opadanje zdravlja, fizičkih vešti-
na ili kognitivnih sposobnosti kod ljudi koji ih koriste. U slučaju mašina za pranje veša,
potpuno je moguće prilagoditi neke varijacije kao naklonost prema korisnicima neke gene-
racije sa više vrsta digitalnih ekrana i kontrola, na primer.
SIVI PRIORITETI
Mogućnosti za lansiranje novih proizvoda i usluga za sivo tržište su izuzetno velike.

Ključno je razumeti kako će stariji ljudi trošiti svoj novac. Kvalitet života, što ne iznena-
đuje, je visoki prioritet. Prema AARP-u, većina starijih osoba optimistična je u pogledu
ukupnog kvaliteta života, uključujući finansijsko blagostanje, mentalno i fizičko zdravlje,
rekreaciju i slobodno vreme, kao i porodični život. Skoro tri od četiri očekuju da će im se
kvalitet života poboljšati ili ostati isti (iako optimizam počinje da slabi nakon sedamdeset).
Sve više se definiše kao nezavisnost, autonomija, mobilnost i povezanost. I ne radi se
samo o suočavanju sa posledicama fizičkog i kognitivnog pada; takođe se radi o borbi pro-
tiv usamljenosti i pronalaženju stalnog osećaja radosti u životu. Možda je švedski filmski
reditelj Ingmar Bergman najbolje uhvatio ove izazove u filmu Divlje jagode (1957.), u
kojem se mrzovoljni sedamdeset osmogodišnji lekar uputio u vožnju automobilom od četi-
ri stotine milja kako bi dobio nagradu za životno delo. Usput nailazi na ljude koji ga pod-
sjećaju na zabrinjavajuće incidente i stalne frustracije, a neki mu se pridružuju na njego-
vom putu preispitivanja i samootkrivanja. Odiseja je otkrila razmere njegove usamljenosti.
Kako se pojavljuje sivo tržište, zdravstvena zaštita, kućna nega, pomoć u kući i druge
slične uslužne delatnosti će se razvijati do 2030. godine. Slobodno vreme i zabava takođe
će biti veliki. Ali možda najuzbudljivije mogućnosti leže u prostoru kvaliteta života, koji
će imati koristi od kreativnih i inovativnih rešenja.
33
Pogledajmo za cipele. Postoji toliko mnogo opcija u pogledu dizajna, kvaliteta i cene,
da ne spominjemo ukus i modele za raznu životnu dob i pol. Industrija je puna hiljada
kompanija i marki, a nijedna kompanija osim Nike-a nema značajan udeo na tržištu. Sada
dodajte potrebe sivog tržišta. Cipele koje ublažavaju bol u kolenima i kukovima već su
veoma tražene. Dizajn cipela koje su i elegantne i jednostavne za upotrebu je od suštin-
skog značaja. Sposobni potrošači možda neće razmišljati o ovome, ali postoji i potreba za
drugačijom modifikacijom leve i desne cipele prema potrebama. Ove vrste detalja usmere-
nih na potrošače mogu usmeriti milione potencijalnih kupaca ka kompanijama spremnim
da prihvate nove demografske promene u strategiji svog brenda. Šta je sa iskustvima u
prodavnici? Evo primera stvari koje bi trgovci na malo mogli da urade: otvaraju prodavni-
ce ranije, jer stariji ljudi obično ranije ustaju i nude im popuste tokom ranih sati; dodajte
program lojalnosti; uverite se da ima dovoljno mesta za sedenje; i zaposliti osoblje koje je
obučeno da razume potrebe i brige sivog tržišta.
Druga prilika leži u sektoru zdravlja i fitnesa. Teretane i studiji za jogu su se pojavili
na lokacijama blizu mesta gde rade (mladi).
Na primer, mrežni lokator Međunarodnog saveta za aktivno starenje za fitnes centre
prilagođene uzrastu, mesta koja su dostupna iznutra i spolja, za aktivnu, ali sve stariju
demografiju prikazuje samo pet takvih teretana u okviru poštanskog broja 77494 u Kati,
Tekas, za oko 105.000 stanovnika; dva u okviru mog poštanskog broja u centru Filadelfije,
gde živi 20.000 ljudi; i samo jedan u Lekingtonu u Virdžiniji, jedan od poštanskih brojeva
sa najmlađom populacijom u Sjedinjenim Državama. U okrugu Sumter na Floridi, sa
populacijom sa najvećom srednjom starošću, postoji samo sedam teretana prilagođenih
starijim za 125.000 stanovnika. Sada je vreme da razmislite o otvaranju više njih u oblas-
tima u kojima stariji žive (ili bi želeli da žive).
A šta je sa kupovinom na mreži? Postoji velika rasprava o tome da li će se stariji okre-
nuti veb lokacijama za e-trgovinu kao pogodnijem načinu kupovine, posebno jer gube
motoričku funkciju i pokretljivost. Prema eMarketeru, Amerikanci stariji od 60 godina
zaostaju samo nekoliko procentnih poena za drugim generacijama kada je u pitanju
korišćenje Amazon Prime-a, digitalno istraživanje proizvoda pre kupovine u prodavnici ili
kupovina putem mrežnog tržišta. Manje je verovatno da će koristiti pametni telefon za
zaključivanje kupovine ili čuti o proizvodu putem društvenih medija. Iako ni na koji način
ne zaostaju u digitalnom poslovanju, sivi potrošači pokazuju neke znakove da više vole
neposrednu kupovinu, lokalne prodavnice malog formata u kojima mogu pronaći persona-
lizovanu pomoć koja im se sviđa.
Podaci konsultantske kuće Nielsen pokazuju da stariji ljudi mnogo češće od drugih sta-
rosnih grupa posećuju sve vrste prodavnica, posebno prodavnice prehrambenih proizvoda.
Ali jedan kanal ne isključuje drugi. Zapravo, e-trgovina i kupovina opeke i maltera mogli
bi zapravo biti komplementarni, iako treba imati na umu da veliki segment starijih osoba
postaje osjetljiv na cene kako bi se osigurali da će njihova ušteda potrajati.
Diskreciona potrošnja, ili potrošnja na stvari koje nisu neophodne za stanovanje, hra-
nu, komunalije, zdravstvenu zaštitu, prevoz i obrazovanje, još je jedno područje rasta sive
potrošnje. U Sjedinjenim Državama diskreciona potrošnja dostiže vrhunac za ljude u sred-
njim tridesetim do srednjih pedesetih godina, oko 40 procenata ukupne potrošnje. Stariji
ljudi postepeno smanjuju svoju nebitnu potrošnju zbog smanjene pokretljivosti i veće pot-
rebe za uslugama nege. Za one starije od sedamdeset pet godina, pada na manje od 33
34
odsto.
Ako globalno razmišljate o diskrecionoj potrošnji starijih osoba, postoji kvaka. U
Evropi, Kanadi i Japanu udeo diskrecione potrošnje je do dvanaest procentnih poena veći
nego u Sjedinjenim Državama zbog nižih zdravstvenih troškova iz džepa. Drugim rečima,
zdravstvena pokrivenost utiče na nebitnu potrošnju. Na primer, prosečan stariji od 65
godina u Sjedinjenim Državama izdvaja 14 odsto potrošnje za zdravstvo, dok je u Ujedi-
njenom Kraljevstvu manje od 3 odsto. To omogućava britanskim seniorima da srazmerno
troše dvostruko više na stvari poput odeće, restorana i putovanja.
Što se tiče razonode, česta je zabluda da stariji troše više od ostalih starosnih grupa jer
imaju više vremena na raspolaganju. U stvarnosti, sivi potrošači nisu nužno veći potrošači
od drugih starosnih grupa na putovanjima i zabavi, i što se duže osećaju zdravijima i vitki-
jima, više se bave drugim aktivnostima kao što su rad (barem na pola radnog vremena),
traženje mogućnosti na rad pod ugovorom ili volontiranja. Štaviše, kategorija „slobodno
vreme“ je toliko heterogena da zapravo prikriva određene važne trendove. Počnimo razmi-
šljajući o tome šta ljudi rade sa slobodnim vremenom. Stariji ljudi više vremena provode
gledajući televiziju, čitajući i opuštajući se ili razmišljajući od ljudi u četrdesetima i pede-
setima. Kada je u pitanju plaćeno slobodno vrijeme, današnji stariji ljudi spremniji su pot-
rošiti svoj novac na putovanja od prethodnih generacija jer su zdraviji i u boljoj fizičkoj
formi.
Ukupna potrošnja starijih osoba na turizam veća je u Evropi, Kini i Japanu nego u Sje-
dinjenim Državama, što znači da u Americi postoji veći potencijal za budući rast nego
drugde, pod pretpostavkom da troškovi zdravstvene zaštite ne rastu. S obzirom na to da
mnogi stariji preferiraju putovanja na kraće udaljenosti, siva potražnja za turizmom prven-
stveno će otvoriti radna mesta u zemlji njihovog boravka.
BOGASTVO NA VRHU DOBA PIRAMIDA
Mnoge kompanije su pronašle recept za uspeh fokusirajući se na sivo tržište, a neke u

padu su sprečile likvidaciju tako što su se ponovo izmislile po njihovom imidžu. Zamislite
Philips, jednu od najstarijih, najvećih i najpoznatijih multinacionalnih kompanija na svetu.
Žerar Filips je osnovao kompaniju sa svojim ocem, Frederikom, u Holandiji 1891.
Do 1895. godine bio je na rubu bankrota. Zatim je Žerard doveo svog brata Antona,
koji je imao diplomu inženjera. Kompanija je tada pomerila fokus, unoseći naučnu stro-
gost u dizajn svojih proizvoda. Duh inovacije bio je na njihovoj strani, jer su Holanđani
bili pioniri naučne revolucije 1600-ih. Usledio je niz revolucionarnih pronalazaka:
- sijalica sa volframovim vlaknom (1907), električni brijač (1939), kompaktna audio
kaseta (1963), videorekorder (1972), kompaktni disk (1983),
- GSM sistem za mobilne telekomunikacije (1983.) i DVD plejer (1998.), da spome-
nemo samo neke.
Međutim, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Philips je i dalje nai-
lazio na probleme pod pritiskom jeftinih japanskih, južnokorejskih i kineskih konkurenata.
Kompanija je zahvatila rastući gubitak od više milijardi dolara. Najviši menadžment je
pokušao sve što je mogao da se vrati profitabilnosti. Angažovali su neke od najboljih kon-
sultanata. Restrukturirali su svoje proizvodne pogone, prilagodili svetsku logistiku. Obno-
vili su svoj marketing.
35
Reorganizovali su kompaniju korišćenjem struktura sa dvostrukim izveštavanjem i
međufunkcionalnim timovima gde inženjeri i ljudi iz marketinga rade zajedno kako bi
ponudili vrste proizvoda koje kupci zaista žele. Činilo se da ništa ne radi.
Philips je u tri decenije prošao kroz šest izvršnih direktora (za poređenje, prošli su pet
tokom prvih sto godina). Zatim je Frans Van Houten imenovan za izvršnog direktora
2011. On je bio domaći: radio je u Philipsu ceo život, a njegov otac je bio u upravnom
odboru kompanije. Ali nije ponovio greške svojih prethodnika. Umesto da pliva protiv
promenljivih tokova globalnih ekonomskih i demografskih kretanja, odlučio je da ih kom-
panija treba nadjačati. Sijalice i televizori, hleb i maslac kompanije, iz godine u godinu
postajali su sve manje isplativi. Šta je svetski brend poput Philips-a trebao da uradi? Van
Houten je predložio drugačiji smer: fokus na elektroniku vezanu za zdravstvenu zaštitu,
proizvode koji su intenzivno istraživani i prilagođeni, kao što su skeneri i oprema za sni-
manje, za kojima je potražnja rasla sa starenjem populacije širom sveta.
Danas Philips-ovo medicinsko odeljenje čini više od dve trećine njihovih korporativ-
nih prihoda, a profit je porastao.
PONOVO PRONAĆI „STAROST“
„Moja nedavno penzionisana mama prilično je dobro upućena u tehnologiju“, piše

Dženifer Žoli, saradnica USA Today-a. „Ona igra podlu Igru reči sa prijateljima36, zna
kako da postavlja fotografije na Fejcbuku... i s vremena na vreme snima pristojan selfi“,
objašnjava ona. „Ispostavilo se da bi ove naizgled jednostavne digitalne doze svakodnev-
nog života uskoro mogle biti upravo ono što lekar naručuje i starijim odraslima i ljudima
koji ih vole.“ Studija objavljena u Journal of Gerontology koju je vodila Šejla Koten, pro-
fesorka na državnom univerzitetu Mičigan, otkrila je da stariji amerikanci koji koriste
internet pokazuju nižu stopu depresije. Stariji ne smatraju da su rezultati istraživanja izne-
nađujući. Sa sedamdeset godina, Anena Mekleski se oporavlja od operacije zamene kuka.
„Nisam želela da budem u zatvorenoj situaciji, gde bih bila uklonjena od prijatelja i sve-
ga“, rekla je. Internet je „doveo moju porodicu, moje prijatelje i moje igre“.
Mantra „tehnologija menja sve“ svakako je tačna kada je u pitanju starenje. Za poče-
tak, otkrića u medicini, ishrani, biotehnologiji i drugim poljima pomažu većem broju ljudi
da uživaju u životu tokom dužeg vremenskog perioda. Do 2030. godine prosečni sedamde-
setogodišnjak će živeti kao današnji prosečni pedesetogodišnjak.
Nasuprot ustaljenoj mudrosti da virtuelnu stvarnost, veštačku inteligenciju i nanoteh-
nologiju, da navedemo samo nekoliko novih područja, vode želje i potrebe mladih ljudi,
većinu uzbudljivih otkrića i razvoja današnjice, zapravo, pokreću potrebe stanovništva
iznad šezdeset.
Razmotrimo primer Rendevera, startupa37 usredsređenog na razvoj aplikacija za virtu-
elnu stvarnost (VR) kako bi starijim osobama pomogao da prevaziđu osećaj izolacije.
„Rendever razvija VR iskustva posebno za starije osobe koje više ne mogu izaći napolje i
sami istraživati svet“, kaže izvršni direktor i suosnivač Kil Rand. „Sa VR-om stavljate ove
slušalice i možete biti bilo gde u svetu. ... Igrate Bingo, bavite se umetnošću i zanatom, i
odjednom ste na vrhu Ajfelove kule.“ Izolacija ubrzava kognitivni pad i povećava hiper-
36
Igra nalik ukršetenih reči za više igrača. – prim. prev.
37
Kompanija koja je u početnim fazama poslovanja. – prim. prev.
36
tenziju, između ostalih zdravstvenih stanja. Ali trik je u tome da koristite VR za stvaranje
društvene situacije, igre. „U starijim životnim zajednicama biće više stanovnika koji nose
slušalice i doživljavaju istu stvar u isto vreme“, kaže Rand. „Mrežna tehnologija im omo-
gućava da zajedno razmene ova grupna iskustva.“ Oni takođe koriste „terapiju reminiscen-
cije38“ kako bi smanjili nivo stresa. Vraćanje „nazad na značajnu komponentu doživljaja
lokacije iz nečijeg ranijeg života na način koji je sveobuhvatan“ može biti umirujuće.
Još jedna primamljiva mogućnost za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba je raz-
voj egzoskeleta (pomislite na Ajron Mana, ali za bake i deke) prilagođenih specifičnim
potrebama poput penjanja uz stepenice, podizanja torbi za kupovinu, nameštanja kreveta
ili oporavka od slomljenog kuka. Zapamtite da stariji ljudi žele kvalitet života, autonomiju
i samopouzdanje. Innophis, japanski startup, prodao je hiljadu jedinica svog Egzo-Muskle-
a, robotske podrške za leđa koja pomaže ljudima da podignu teške predmete, kao što su
torbe za kupovinu ili kofere, sa cenama od oko 6.000 dolara. „Ključni deo egzoskeleta je
kontrola: uređaj mora da razume kada treba da učini pokret“, kaže izvršni direktor Takaši
Fujimoto. Druge kompanije razvijaju senzore koji detektuju električne signale iz nervnog
sistema kako bi pratili kretanje mišića.
Japan prednjači u svetu robotike za starije osobe jer je dom jednog od najvećih sivih
tržišta na svetu, apsolutno i relativno. U Japanu je pronalaženje slobodnih negovatelja pos-
talo izazov. Ovo je dodatno pogoršano nedostatkom imigracije. (U većini zemalja, uklju-
čujući i Sjedinjene Države, oko 90 posto plaćene brige o starijim osobama obavljaju imi-
granti.)
Do 2025. Japanu će biti potrebno dodatnih milion medicinskih sestara koje zemlja tre-
nutno nema. Da li će se Japanci nositi sa ovom nestašicom okretanjem robotima? Kompa-
nije poput Tojote razvile su prototipe „robota za ljudsku podršku“, koji mogu da preuzmu
lekove, donesu čašu vode ili navuku zavese glasovnom komandom. Još jedan primer je
Paro, robot-foka, koji pruža udobnost pacijentima vezanim za krevet. Njegove umirujuće
moći su fenomenalne: ne samo da pacijenti prijavljuju smanjenje anksioznosti i depresije,
već i one koji pate od demencije, interakcija sa robotskom fokom ih je obeshrabrila da
odlutaju dalje od područja u kojima su. Trenutno se koristi u čak trideset zemalja.
Danska ima robota Paro u 80 posto državnih staračkih domova. Možda se pitate zašto
dizajnirati foku, a ne, recimo, psa ili mačku. Ispostavilo se da je obrazloženje sasvim ljud-
sko: pas ili mačka su bili očigledan prvi izbor, ali izumitelj, dr Takanori Šibata, primetio je
da su ih pacijenti uporedili sa stvarnim, a „njihova očekivanja su bila prevelika“. Osim
toga, „ljubiteljima pasa se nije dopao mačji robot, a ljubiteljima mačaka nije se dopao pas
robot“. Nasuprot tome, većina ljudi nema poređenja za foku.
Iako Sjedinjene Države zaostaju za Japanom u ukupnoj sivoj robotici, bilo je napora da
se prihvate tehnološke inovacije. Brookdale Senior Living, najveća mreža starijih životnih
zajednica sa preko 100.000 stanovnika, mnogo se kladi na digitalne asistente sa glasovnim
omogućavanjem, koji su posebno korisni pacijentima sa artritisom ili makularnom degene-
racijom. ElliQ, robot iz Brookdalea, podstiče starije osobe da budu aktivni putem igara na
mreži, video ćaskanja, TED39 razgovora i drugih društvenih aktivnosti. Čini se da su stariji
koji komuniciraju sa robotima manje depresivni i angažovaniji. Brookdale svoju novu ini-
cijativu naziva „roboti raširenih ruku“.
38
Terapija kod pacijenata sa povredom mozga i onih koji imaju Alchajmerovu i druge oblike kognitivnih bolesti – prim. prev.
39
Globalni skup konferencija gde govornici u najviše 18 minuta iznose ideje koje su vredne širenja. – prim. prev.
37
Japanci se takođe bave primenom robotske tehnologije za druge starosne grupe. Robot
Nao Evolution VS komunicira sa decom na dugotrajnoj bolničkoj nezi, trenira dijabetičare
da prate i kontrolišu nivo šećera u krvi, vodi sesije fizioterapije i podučava studente iz raz-
ličitih akademskih predmeta. Očigledno je da deca uživaju u interakciji sa robotima, mož-
da više nego sa ljudskim negovateljima.
Neki ljudi mogu imati budućnost u kojoj će se roboti brinuti o starijim građanima i
deci sa problemima. Iskreno, nemamo alternativu iz dva razloga: danas se ne rađa ni prib-
ližno dovoljno beba da preuzmu sve brige koje će biti potrebne, a vlade širom sveta nasto-
je da zaustave tok imigracije, što kao što sam već pokazao, obično je imigracija vršila ovu
ulogu u prošlosti.
A stariji se školuju i preduzimaju. Šezdesetogodišnjak Majkl Tejlor je odlučio da traži
nove horizonte. „Pitao sam se, šta želim da radim kad porastem?“ Diplomirao je i magis-
trirao dizajn enterijera i pokrenuo sopstveni posao. „Godine 1997., oni između 55 i 64
godine činili su samo 15 posto rastućih preduzetnika“, navodi se u članku u časopisu
Entrepreneur. „Do 2016. taj broj je dostigao 24 odsto, prema Kaufmanovom indeksu pre-
duzetništva. S obzirom na buduću veličinu starije populacije i duži životni vek, polovina
svih preduzetnika možda će biti u toj starosnoj grupi do 2030.
SIVI NOVČANIK
Osim zdravstvene zaštite, maloprodaje i robotike, među delovima globalne ekonomije

koji se najbrže menjaju usled starenja stanovništva biće i finansije. Jednostavno rečeno,
potrebe i stavovi ljudi vezani za novac se menjaju kako stare. Nedavna studija dvojice
ekonomista u Banci Federalnih rezervi San Franciska ilustruje dinamiku. Uočili su veoma
visoku korelaciju na američkom tržištu akcija između odnosa cena i zarade (PE) za kotira-
ne akcije i starenja stanovništva. Odnosi PE su cena deonice podeljena sa zaradom po
deonici. Visok koeficijent PE ukazuje na to da su investitori spremni da obilno plate deo
svog profita koji kompanija ostvaruje. To znači da su optimistični u pogledu te akcije jer
veruju da će kompanija biti dobra u budućnosti. Ekonomisti su otkrili da su između 1950-
ih i ranih 2010-ih prosečni odnosi PE za sve kompanije koje kotiraju na berzi u Sjedinje-
nim Državama sledile obrazac: oni su opadali kako je stanovništvo starilo, i rasli kako je
postajalo sve mlađe.
Kako je to moglo biti? Kakva je veza između starenja i cene akcija?
Razlozi za dugoročnu korelaciju su dvostruki. Sa stanovišta ulaganja, ljudi generalno
postaju sve skloniji riziku sa starenjem.
Mladi ljudi svoju štednju stavljaju u klase imovine koje nude rast vrednosti, koji dolazi
sa većim rizikom. Akcije su jedna takva klasa imovine. Kako ljudi napune pedeset ili šez-
deset godina, počinju da rebalansiraju svoju imovinu kupovinom više obveznica, koje su
manje rizične. Konačno, kako se približavaju penziji, počinju da unovčavaju ili kupuju
anuitet (fiksni iznos novca koji se isplaćuje u intervalima).
Postoji i korelacija između starosti i potrošnje. Ljudi menjaju svoje kupovno ponašanje
kako stare. Više ne zamenjuju automobile ili kućne aparate i skloni su da ne kupuju kuće.
Ako ništa drugo, oni zaista manje troše. S obzirom na to kako se ulaganje i kupovno pona-
šanje menjaju tokom života, ne čudi što vrednovanje berzi odražava demografske podatke.
Razmišljajući o 2030. godini, jedna stvar izgleda verovatna: kako populacija stari u celom
38
svetu, cene akcija u odnosu na profit kompanija neće biti tako visoke kao što su tradicio-
nalno bile.
Međutim, ako od sada do tada budemo svedoci promene u načinu na koji razmišljamo
o starenju, i ako iskoristimo mogućnosti koje su u njemu sadržane, veza između tržišta
deonica i starenja mogla bi postati vredna.
Što se tiče bankarskih usluga, efekti starenja biće prilično veliki. Za početak, potražnja
za hipotekama i potrošačkim kreditima će se verovatno smanjiti, ali će postojati veća želja
za proizvodima koji omogućavaju ljudima da smanje rizike povezane sa ulaganjem svoje
štednje kako bi ona trajala duže. Osim toga, među starijim osobama postoji sve veća pot-
ražnja za ostvarivanjem prihoda od kuće u kojoj žive. Airbnb, kao što ćemo videti u
poglavlju 7, jedna je od takvih mogućnosti. U mnogim delovima sveta banke sada nude
„obrnute hipoteke“ ili aranžmane u kojima se vlasnici stanova mogu dogovoriti da će svoj
dom dati banci kada umru, u zamenu za paušalni iznos novca na početku obrnute hipoteke
ili niz mesečnih uplata. Vlasnik kuće može ostati kod kuće i primiti određeni prihod od
imovine.
Tradicionalne banke su ovih dana pod velikim pritiskom da obnove poverenje, uključe
tehnologiju i ponude inovativne proizvode. Starenje stvara još jedan izazov, opadajuću
stopu štednje, jer ljudi stariji od određene starosti imaju tendenciju da neto troše, za razliku
od neto štediša. Desilo se da je uzimanje depozita od klijenata najjeftiniji izvor sredstava
koje banke tradicionalno imaju. Kao rezultat toga, potrošači će možda morati da plate veće
kamatne stope prilikom zaduživanja.
Sa vedrije strane, starenje stanovništva će, između ostalih proizvoda, stimulisati pot-
ražnju za savetodavnim uslugama, upravljanjem imovinom i anuitetima. Problem je u
tome što banke nisu same u ponudi ovih vrsta proizvoda visoke marže. Sve vrste finansij-
skih posrednika i „fintech40“ startupi sada se takmiče za sivo tržište. Faintek industrija
mora „da pređe preko stvaranja tehničkih rešenja za decu od 18 do 35 godina, da se foku-
sira na rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih ljudi kako starimo“, kaže Teodora Lau,
osnivačica Unconventional Ventures i bivša direktorka tržišnih inovacija u AARP -u. Fin-
tech predstavlja izuzetnu priliku za integraciju usluga kroz mnoge generacije. „U središtu
te strategije je pomoć ekosistemu koji podržava starije odrasle osobe, uključujući i njihove
negovatelje“, tvrdi ona.
Još jedno mučno pitanje na koje se faintek može pozabaviti je šta učiniti kada supruž-
nik zadužen za porodične finansije postane onesposobljen ili umre, kako naglašavaju
novine American Banker. Šta bi trebalo da uradi 40 miliona američkih supružnika, udovica
koji su u mraku oko finansija kada njihova druga polovina više nije tu da upravlja svojim
novcem? Brad Kotanski se suočio sa ovim problemom kada mu je otac preminuo. „Treba-
le su mi tri godine da sastavim delove slagalice ... samo su se ogromne stvari nakupile
tokom 80 godina. ... Prvi korak za mene je bio da razgovaram sa majkom“, koja je pustila
svog muža da vodi porodične finansije. Odlučio je 2017. osnovati Onist, aplikaciju koja
pomaže članovima porodice i drugim zainteresovanim stranama da razmjenjuju finansijske
podatke i dokumente poput testamenata, punomoćja i vlasništva nad imovinom kako bi
mogli rešiti porodične finansije nakon smrti rođaka. Kompanija prodaje svoj softver ban-
kama i drugim finansijskim institucijama.
40
Finansijska inovacija i tehnologija koja se takmiči sa modelima tradicionalnih finasijskih uluga. – prim. prev.
39
Ili razmislite o još jednoj učestaloj situaciji: starija odrasla osoba ostaje bez posla i nije
finansijski pripremljena za prevremenu penziju. Kretanje po opcijama koje nude socijalno
osiguranje i Medicare može biti zastrašujući zadatak, a utvrđivanje izvodljivog finansij-
skog plana teško je pod prisilom; sve ovo može biti otežano naglim samopoštovanjem koje
može pratiti gubitak posla. Ramia Joszef je započela Pefin kada je njen otac ostao bez pos-
la. Svaki od pet hiljada klijenata kompanije modeliran je pojedinačno koristeći veštačku
inteligenciju i velike podatke za automatsko finansijsko planiranje, savete i opcije ulaga-
nja. „Na kraju krajeva, iako je novac sredstvo, ovde se radi o ljudima koji postižu ono što
im je najvažnije u životu, zatim o stalnom treniranju i savetovanju“, primećuje izvršna
direktorka Katerine Flak.
„Kada dođe dodatni dolar, da li treba da ga štedim, da li treba da otplaćujem dug, da li
treba da optimizujem svojih 401 (k)?41“ Kompanija takođe prodaje svoj softver velikim
penzijskim fondovima.
Možda jedno od najvažnijih područja koje treba imati na umu u budućnosti je finansij-
ska zloupotreba, rastući problem koji ima tendenciju da neproporcionalno utiče na sivu
populaciju. Zabrinjavajuće je to što najčešće vrše ovu vrstu zločina rođaci, prijatelji, kom-
šije, staratelji, advokati, zaposleni u bankama i vođe verskih zajednica. Predatorsko
pozajmljivanje i krađa identiteta takođe su u velikom porastu. Prema podacima Nacional-
nog udruženja za zaštitu odraslih, jedan od dvadeset starijih osoba prijavljuje finansijsku
zloupotrebu, ali se samo jedan od četrdeset četiri slučaja takve zloupotrebe ikada prijavi.
Nacionalna koalicija za starenje procenjuje da finansijske zloupotrebe i prevare koštaju
najmanje 3 milijarde dolara, a možda čak 36 milijardi dolara godišnje samo u Sjedinjenim
Državama. Širok raspon procena pokazuje koliko se malo zna o ovoj rastućoj epidemiji.
AARP izveštava da je gubitak po žrtvi u proseku 120.000 dolara. Kao i obično, tehnologi-
ja može priteći u pomoć sa aplikacijama koje pomažu ljudima svih uzrasta da prate svoje
prihode, potrošnju, štednju i imovinu, ali takođe mogu pogoršati problem. Finansijski saj-
ber kriminal teško je obuzdati, što je znak da su nagrade za pronalaženje rešenja ogromne.
Možda se roboti mogu programirati da pruže negu onima kojima je potrebna, a da ih ne
kradu.
Faintek takođe može priteći u pomoć starijim osobama prevarenim varljivim šemama.
„Moja majka je bila računovođa, nije da nije bila finansijski pametna“, kaže Hovard Tiš-
ler, suosnivač i izvršni direktor EverSafe-a. Pošto je njegova majka bila zakonski slepa,
„dovela je nekoga da joj plati račune, a koji joj je svake nedelje ispisivao ček. Na kraju je
izgubila čitavu životnu ušteđevinu. Sve dok nisam primetio da ima problema sa
pamćenjem (i kada joj je dijagnostikovan Alchajmerova bolest), nisam imao pojma da je
eksploatišu.“ Suosnivač EverSafe-a je Liz Levi, koja je vodila Jedinicu za zlostavljanje
starijih osoba u Okružnom tužilaštvu na Menhetnu. Između ostalih istaknutih slučajeva,
procesuirala je Anthonija D. Maršala, jedinog sina filantropa i društvenjaka Bruk Astora.
Proveo je dva meseca u zatvoru jer je majci ukrao milione. Razlog? Saznao je da će nje-
govo nasledstvo biti smanjeno, na 14,5 miliona dolara, što je mali deo njenog bogatstva od
100 miliona dolara. Njegova majka nije bila u stanju da se odbrani, jer joj je Alchajmerova
bolest omalovažila um.
EverSafe takođe koristi mašinsko učenje za otkrivanje neobičnih promena u finansij-
41
Štedni račun sponzorisan od poslodavca posebno za penzijsku štednju. – prim. prev.
40
skom ponašanju koje se mogu pripisati zloupotrebi od strane treće strane. „Osnovni kon-
cept je bio da se potrošaču i njegovim voljenima ili stručnjacima dostavi lični izveštaj o
sumnjivim aktivnostima kako bi bili upozoreni da se nešto dešava pre nego što dođe do
krize“, objašnjava Tišler. „Uzimamo u obzir obrasce koje je Liz primetila u krivičnim pos-
tupcima za finansijske zloupotrebe starijih, dodajemo zapažanja iz algoritama mašinskog
učenja i upozoravamo na stvari kao što su nedostajući depoziti, stvari poput socijalnog
osiguranja ili penzija kao i promene u potrošnji, neobične investicione aktivnosti i neov-
lašćene aktivnosti otvaranje računa, da navedemo samo neke.“
SIVO TRŽIŠTE RADA
U filmu The Intern42 (2015), sedamdesetogodišnji udovac Ben Vitaker (glumi ga

Robert De Niro) pita: „Kako ću provesti ostatak dana? Samo recite. Golf. Knjige. Filmovi.
Pinokle. Probao sam jogu, naučio da kuvam, kupio neke biljke, (prešao na govor manda-
rinskog), išao na časove mandarinskog. (Na engleskom) Verujte mi, sve sam pokušao.“ Na
kraju se pridružio bruklinskom onlajn modnom startupu u okviru novog programa za priv-
lačenje starijih talenata predvođenog osnivačem i izvršnim direktorom Džul Ostinom (Ana
Hatavai). Kroz brojne preokrete, Ben postaje Džulijin najbliži savetnik i poverenik.
Razmislite koliko talenta gubimo ne iskorištavajući u potpunosti znanje i iskustvo
sedih generacija iako njihov broj postaje sve veći. Zastanite na trenutak i usudite se zamis-
liti drugačiji svet u kojem su naši dedovi i bake među najaktivnijim i najproduktivnijim
članovima društva.
Kada je pruski državnik Oto von Bizmark implementirao prvi nacionalni plan socijal-
nog osiguranja za starije, pokušavao je „pripitomiti“ radničku klasu nudeći im nešto čemu
se mogu radovati. On je došao do jednog od velikih izuma kasnih 1800-ih, koji će, zajedno
sa telefonom, motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i veštačkim vlaknima, revolucionisa-
ti modernost. U kombinaciji sa univerzalnim školovanjem, još jednom inovacijom devet-
naestog veka, programi penzionisanja doveli su do radikalne podele života ljudi u tri razli-
čite faze: učenje, rad i odmor. To više nije bio stvar ličnog izbora: vlada vam je rekla šta
da radite u zavisnosti od vaših godina, a društvene norme su ojačale taj regulisani model
života.
Zapanjujuće je shvatiti da su nam vlada, zakon, pa čak i uobičajena kultura dugo vre-
mena govorili da ljudi stariji od određenog uzrasta više ne mogu dati istinski doprinos
društvu i ekonomiji. Smatralo se da su osobe starije od šezdeset pet (ili neki drugi proizvo-
ljan broj) deo „pasivne“ populacije, niti primaoci niti davaoci.
Ali s obzirom na povećanje životnog veka do 2030. godine, prosečan šezdesetogodiš-
njak može očekivati da će živeti još dvadeset dve godine; u razvijenom svetu taj broj raste
na dvadeset pet godina; vreme je za preispitivanje ovog takozvanog truizma43. „Želja za
radom delimično potiče iz finansijskih razloga“, kaže Katarina Kolinson, izvršna direktor-
ka Transamerica centra za penzijske studije, „ali takođe prevazilazi to sve do želje da se
angažuje u svetu.“ Slično tome, kompanije postaju svesnije gubitka koji nastaju kada isku-
sni radnik ode u penziju. „Kako bejbi bumeri odlaze u penziju, njihovo institucionalno
znanje izlazi na vrata“, kaže Suzan Veinstok, potpredsednica AARP-a. „Stariji radnici
42
Amerikanka – američki komično-dramski film iz 2015. – prim. prev.
43
truizam – očigledna istina, opštepoznata istina, nešto što ne treba dokazivati. – prim. prev.
41
predstavljaju veliku vrednost za poslodavce.“ Boing, Mišelin i UPS vratili su nedavne
penzionere u period najveće potražnje za njihovim proizvodima ili uslugama.
Postoje i druge potencijalne koristi. Istraživanja pokazuju da različitost u pogledu pola
ili etničke pripadnosti smanjuje koheziju i performanse grupe, ali povećava kreativnost i
nerutinsko rešavanje problema. Iako uticaj starosti ima tendenciju da se zamagljuje zbog
njene povezanosti sa radnim mestom, postoje neki izveštaji da grupe formirane od kohorte
različite starosti mogu biti kreativnije. Na primer, BMV, nemačka automobilska kompani-
ja, otkrila je da međugeneracijski radni timovi rade bolje kada je u pitanju generisanje ide-
ja i rešavanje problema. „Tim sa više generacija nudi raznolik način sagledavanja projekta
ili problema“, tvrdi Helen Denis, specijalista za tu temu. „Što više misli imate, veća je
vaša prednost da ostvarite svoj cilj.“ Pripravnik je sjajno uhvatio način na koji međuigra
generacija na radnom mestu može dovesti do situacija u kojima svi dobijaju, iako se neko-
liko drugih smeje na to.
Ali šta je sa neželjenim posledicama? Jedna uglavnom nepredviđena posledica rada
nakon starosne granice za odlazak u penziju bila je sve veća nespremnost vlada u Evropi i
Sjedinjenim Državama da preuzmu punu odgovornost za dobrobit ljudi nakon određenog
uzrasta. Govor o diskrecionoj potrošnji i „sivo je novo crno“ takođe ima efekat ubeđivanja
političara da stariji ljudi mogu dobro da prođu bez davanja od strane vlade. Na primer, fis-
kalne teškoće, ideologija oslanjanja na sebe i diskreciona moć potrošnje velikog dela stari-
je populacije učvršćuju u nekoliko mišljenje da državne penzije ne samo da ne mogu, već i
ne bi trebalo da budu jedini izvor podrške. Mnogi političari sada smatraju da bi stariji ljudi
trebali sami preuzeti svoju sudbinu u odnosu na protekle decenije, recimo, stvaranjem
dodatnog prihoda iznajmljivanjem soba u svojim domovima ili vožnjom u Uberu44, kao
što ćemo vidjeti u Poglavlju 7. preko šezdeset demografskih ekspanzija širom sveta, ovo
će zasigurno postati predmet žučnih rasprava, pogotovo što manje političke grupe poreskih
obveznika, milenijalci i generacija Z, teže političkom delovanju.
A I MILENIJALCI ĆE OSTARETI
Do 2040. prvi milenijalci će otići u penziju. U početku nazvani Generacija I, često se
definišu kao starosna grupa rođena između 1980. i 2000. godine, iako ih neki uže identifi-
kuju kao one rođene između ranih 1980-ih i kasnih 1990-ih. Oni su daleko više od puke
starosne grupe u smislu da su rođeni u vreme kada su informacione i komunikacione teh-
nologije prolazile kroz kvantni skok koji je preobrazio svet. Međutim, nisu svi milenijalci
„digitalni domoroci“, u smislu da je samo druga polovina ove generacije rođena u umreže-
nom digitalnom dobu kakvo poznajemo danas. Možda se može reći da su milenijalci odra-
sli, ako ne i rođeni, digitalno.
Teško da je neko od milenijalaca ikada kupilo CD, a kamoli kasetu, razvio fotografski
film, upotrebilo traku za ispravljanje da popravi grešku u pisanju, tražio uputstva za vož-
nju, gledao emitovanu televiziju, poslao faks ili koristilo telefon sa rotacionim cifarnikom.
Jedva mogu zamisliti kakav je bio život pre 4G, a kamoli 1G. Pod takvim uslovima, prija-
teljstva iz detinjstva nisu ograničena geografijom, a intimni odnosi su se promenili posre-
dničkim uticajem društvenih medija i aplikacija za upoznavanje. Svet do 2030. godine i
44
Američka kompanija koja ima mobilnu aplikaciju transportnu mrežu, pruža usluge prevoza. – prim. prev.
42
kasnije biće delimično oblikovan stavom i ponašanjem milenijalaca, pa stoga moramo
razumeti ovu ključnu generaciju kako bismo mogli da vidimo kako će svet izgledati za
deceniju od sada.
Neke rane analize milenijalaca bile su kontroverzne i izazvale su veliku pometnju. Na
primer, knjiga Džejn Tvengea, Generacija ja: Zašto su današnji mladi Amerikanci sigur-
niji, asertivniji45, s pravom i jadniji nego ikad ranije, iznela je argument da su milenijalci
naj narcisoidnija generacija ikada i da su njihovi roditelji razlog za to. „Činimo deci ogro-
mnu medveđu uslugu kada ih navedemo da veruju da će se ostatak sveta prema njima
ponašati samo zato što su posebni za nas (njihove roditelje)“, napisala je ona. „Najbolja
priprema koju mogu dobiti nije narcizam ili čak samopoštovanje, već vaša ljubav i podrška
i vaša poruka njima da su naporan rad i upornost važniji za uspeh od verovanja u sebe.“
Drugi kritičari su istakli različite osobine, poput njihove želje da doprinesu društvu, traže
nova iskustva ili daju prioritet poslovima koji zadovoljavaju njihove strasti, a ne nude
finansijsku sigurnost.
Dok je studija iz 2016. otkrila da milenijalci imaju više rezultata u popisu narcisoidnih
ličnosti od njihovih roditelja, poređenje nije naročito fer, posebno ako uzmemo u obzir da
se stavovi ljudi prema životu menjaju sa godinama.
U stvari, demografi i istoričari Viliam Štraus i Nil Hove, koji su postali uspešni kon-
sultanti kompanija, vlada i univerziteta nakon što su napisali prvu analizu milenijalaca tvr-
de da se čini da je ova generacija isto toliko različita kao i tiha generacija. Oni karakterišu
američke milenijalce kao zaštićene, samopouzdane, timski orijentisane, konvencionalne,
pod pritiskom i orijentisane na postignuća. Drugi, poput Davida Burstena, misle da su
milenijalci vođeni nekom vrstom „pragmatičnog idealizma“, što ih navodi da koriste prak-
tične alate kako bi svet učinili boljim mestom, bez pada na radikalne ili revolucionarne
pristupe društvenoj promeni. To možda objašnjava zašto je pokret Okupirajte Voll Strit46
bio relativno mali i kratkotrajan.
Problem s ovim karakterizacijama milenijalaca, bez obzira na to jesu li laskave ili ne,
čini se da se one prvenstveno primjenjuju na „bele, imućne tinejdžere (i mlade odrasle
osobe) koji postižu velike stvari dok odrastaju u predgrađu“, kako tvrdi novinar Erik
Huver. To su mladi ljudi „koji se suočavaju sa anksioznošću prilikom prijavljivanja na
superselektivne fakultete i koji sa lakoćom obavljaju više zadataka dok im roditelji iz heli-
koptera mašu“. Milenijalci iz manje privilegovanih socioekonomskih sredina su zasigurno
različiti u svojim stavovima i ponašanju. Sve u svemu, američki „milenijalci su prva gene-
racija koja ima samo pedeset : pedeset šansi da budu finansijski bolje od svojih roditelja“,
primećuje Jia Tolentino u Njujorker-u. Njihova buduća dobrobit nije zagarantovana u sve
konkurentnijoj globalnoj ekonomiji. Laskanje njihovom egu, kako mnogi marketinški
stručnjaci izgleda nameravaju, moglo bi zapravo pogoršati njihove ekonomske izglede.
Prema statističkim podacima koje je Savet ekonomskih savetnika Bele kuće sastavio
tokom Obaminog predsedavanja, američki milenijalci su u proseku manje zainteresovani
za vlasništvo nad kućama ili automobilima, nastavljaju da žive sa roditeljima čak do dva-
desetih godina, pa čak i u nekim slučajevima do tridesetih godina, a odložu ili odustaju od
braka. Svakom četvrtom nije ni stalo da dobije vozačku dozvolu. Ove zapanjujuće obrasce
ponašanja razmotrićemo dalje u Poglavlju 7.
45
assertive (eng.) – uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. – prim. prev.
46
Pokušaj ukazivanja na socijalne probleme, nezaposlenost, korupciju, nasilje i visoke cene obrazovanja. – prim. prev.
43
Jedan potpuno netačan stereotip o američkim milenijalcima je da su oni kompulzivni47
rezervoari za poslove. U stvarnosti, milenijalci imaju tendenciju da provode više vremena
na svakom poslu koji obavljaju nego generacija iks, iako više vole da rade smislen posao-
umesto da ide najbržim putem u karijeri do vrha.
Neka istraživanja pokazuju da je njihova sklonost timskom radu vođena intenzivnom
upotrebom društvenih medija, zbog čega žude za većom interakcijom sa supervizorima i
zahtevaju zdravu ravnotežu između posla i igre.
Iza velikih sklonosti prema milenijalcima uveliko se nameće činjenica da je njihovo
rano iskustvo na tržištu rada ukaljano finansijskom krizom 2008. i kasnijom recesijom
(iako je uticaj bio različit u celom svetu; na većini tržišta u razvoju ovo je vreme održive
ekonomske situacije). Dakle, postoje dve stvarnosti unutar globalne milenijalske populaci-
je; milenijalaca podignutih u bogatim zemljama, gde su prihodi srednje klase stagnirali
dve ili tri decenije i realnosti onih koji su podignuti u zemljama u razvoju, za koje su eko-
nomske prilike toliko bolje od onih koje su postojale za njihove roditelje ili babu i dedu.
Unutar evropske i američke milenijalske generacijske jedinice postoji podjedinica rođena
u bogatim domaćinstvima i druga podjedinica rođena od roditelja sa niskim prihodima ili
od roditelja čiji su poslovi srednje klase možda nestali kao posledica globalizacije i tehno-
loških promena. Prema tome, kompanije i preduzetnici ne treba da uzimaju u obzir bilo
kakvu opštu generalizaciju o ponašanju milenijalaca kao potrošača i njegove implikacije
na budućnost.
Jednako problematični su i zaključci izvedeni iz ispitivanja stavova. Najbolji izvor
međunarodnih kulturnih vrednosti, Vorld Values Survey, otkrio je da milenijalci zastupaju
veće vrednosti samoizražavanja od većine drugih generacija u svetu u celini i u svakom
regionu u njemu. Ova razlika je rezultat više materijalnih sredstava, viših intelektualnih
sposobnosti i šire društvene povezanosti od njihovih prethodnika. Zauzvrat, to dovodi do
nezavisnijeg ponašanja, većeg izbora i više prostora za realizaciju unutrašnjeg potencijala.
(Kao i kod drugih istraživanja koje pominjem u ovoj knjizi, proseci neizbežno prikrivaju
velike razlike, u ovom slučaju posebno između imućnih milenijalaca i onih skromnijeg
porodičnog porekla.)
Vrednosti su, naravno, važne, posebno kada je u pitanju donošenje ekonomskih odlu-
ka. Ali veliki deo ekonomskog ponašanja milenijalaca je vođen povećanjem troškova sta-
novanja i visokog obrazovanja. U međuvremenu, većina bogatstva, i prihod koji se iz nje-
ga može steći, pripada njihovim roditeljima i bakama i dekama. Sociološkinja Ketlin
Šaputis okrivljuje ova ekonomska pitanja zbog tendencije milenijalaca da odlažu obrede
ulaska u brak i rođenje dece. U svojoj knjizi Sindrom pretrpanog gnezda, ona piše o gene-
raciji „Petra Pana“ ili „bumeranga“, koja se nalazi u različitoj životnoj fazi između tinej-
džera i odrasle dobi koju naziva „novom odraslom dobi“.
Pod ovim okolnostima, ne treba iznenaditi da je ukupna stopa štednje među milenijal-
cima jedna od najnižih u poslednje vreme. I nema boljeg prozora u budućnost od procene
koliko ljudi danas štede. Moodi's Analitics je 2014. zazvonio alarmom pokazujući da su
odrasli Amerikanci mlađi od trideset pet godina imali negativnu stopu štednje od -1,8
odsto, što znači da se zadužuju kako bi održali svoju potrošnju, umesto da štede za
budućnost. Naravno, kako se vremenom sve više udaljavamo od uticaja velike recesije,
47
compulsive – prisilan, prinudan. – prim. prev.
44
stvari će se poboljšati.
Prema istraživanju koje je sprovela Bank of America iz 2018. godine, svaki šesti ame-
rički milenijalac u dobi od dvadeset tri do trideset sedam godina ima uštedu veću od
100.000 dolara. To je veoma impresivno. Međutim, druga istraživanja su otkrila da samo
13 odsto onih od osamnaest do dvadeset četiri godine ima više od 10.000 dolara uštede,
procenat koji se marginalno poboljšava na 20 odsto za one između dvadeset pet i trideset
četiri godine. 75 % milenijalaca veruje da njihova generacija troši više u poređenju sa dru-
gim generacijama, a 20 % kaže da sebi ne može priuštiti dom. S kreditnim karticama i stu-
dentskim dugom na istorijskom nivou, ne bi trebalo biti iznenađenje što je većini mladih
milenijalaca teško da štede. Amerikanci mlađi od trideset pet godina u 2017. godini pod-
mirivali su obrazovni dug skoro dva puta veći od onog koji su Amerikanci u istoj starosnoj
grupi nosili 2001. godine. U istom periodu, srednja neto vrednost mladih Amerikanaca
pala je sa 15.000 na 10.400 dolara .
Ali čuvajte se zbirne statistike. Upamtite da hiljadugodišnja populacija u svetu i unutar
određenih zemalja poput Sjedinjenih Država nije homogena. Kompanije koje žele privući
milenijalce kao kupce moraju prepoznati tu bitnu činjenicu i da ne pretpostavljaju da su svi
milenijalci izrezani iz iste tkanine. Svet 2030. neće oblikovati jedna monolitna generacija,
već međusobni uticaj različitih milenijalskih generacijskih podjedinica, definisanih obra-
zovanjem, prihodom i etničkom pripadnošću.
ŠTA JE SLEDEĆE POSLE MILENIJALACA?
Uvek volim da podelim jednu vrlo zanimljivu statistiku. U nekim zemljama broj ljudi
u dobi od petnaest do trideset četiri će vremenom opadati, posebno u Kini, Japanu i Evro-
pi. U drugim regionima, za razliku od toga, povećaće se barem za jednu ili dve generacije,
kao u Južnoj Aziji, na Bliskom istoku i u Africi. Ovi trendovi su jednostavno rezultat broja
beba koje se danas rađaju. Sjedinjene Države, međutim, ne pripadaju ni jednoj ni drugoj
kategoriji. Od 2017. u toj starosnoj grupi bilo je oko 90,4 miliona ljudi, a do 2030. prog-
noza je 89,5 miliona. To je otprilike isti broj, ali to će biti vrlo različita grupa mladih ljudi.
Dozvolite mi da objasnim zašto.
Volim da tvrdim da je merenje efekata imigracije ravno predviđanju budućnosti. Dok
su 1980. godine oko 78 posto onih od petnaest do trideset četiri godine u Sjedinjenim
Državama bili belci koji nisu hispanoamerikanci, do 2030. godine manje od polovine će ih
biti. Mlada starosna grupa u Sjedinjenim Državama i Evropi postaće etnički i jezički raz-
novrsnija. Pošto imigrantske porodice u proseku imaju više beba, sastav naših mladih će se
promeniti vrlo brzo, mnogo brže nego populacija u celini. Ono što danas nazivamo
„manjinama“ za deset godina će biti većina.
Ovaj trend će doneti važne promene u ponašanju. Desilo se da je danas želja dece imi-
granata da se venčaju i poseduju dom i automobil veća od želja njihovih američkih vršnja-
ka. To je suština američkog sna. Zbog toga se čini da deca imigranata čine zasebnu gene-
racijsku jedinicu. Osim ako se milenijalska deca imigranata ne asimiluju sa mainstream-
om mnogo brže nego prethodne generacije imigranata, mladi Amerikanci 2030. godine
ponašaće se drugačije od današnjih mladih ljudi.
Razmislimo na trenutak o implikacijama promene etnolingvističkog sastava za eko-
nomiju deljenja, jednog od najuzbudljivijih novih događaja širom sveta. Ankete ukazuju
45
na to da će hispanoamerikanci, afroamerikanci i azijski Amerikanci češće koristiti aplika-
cije koje služe za vožnju i usluge deljenja smeštaja nego njihove domaće kolege. Ovo ima
smisla kada uzmemo u obzir razlike u kupovnoj moći.
Još jedan važan trend uključuje preduzetništvo. Amerikanci latinoameričkog porekla
imaju veću verovatnoću od bilo koje druge grupe, bele ili nebele, da budu samozaposleni
ili da poseduju preduzeće. Osim toga, latinoamerički preduzetnici imaju veću verovatnoću
od latinoamerikanaca uopšte da budu dominantni engleski ili da preferiraju engleski. Iako
je udeo hispanoamerikanaca u visokotehnološkim poduhvatima i dalje nizak, to će se
takođe verovatno promeniti kako sve više hispanoamerikanaca pohađa fakultete.
Iako je broj i raznolikost generacije Z, generacije nakon milenijalaca, lako izračunati,
kakav će biti njihov identitet i ponašanje? U svom opsežnom globalnom istraživanju i
izveštaju o ovoj temi, londonska Varkey fondacija tvrdi da će njihov identitet biti definisan
nejednakošću u svim njenim manifestacijama, od obrazovnih mogućnosti i rodnih i rasnih
razlika do migracije i sve većeg jaza u bogatstvu. To će takođe biti generacija koja će ose-
titi teret penzijske krize: od njih će se verovatno tražiti da plate više poreza kako bi njihovi
roditelji i bake i deke dobili beneficije koje su im obećane. Jao!
To će biti prva generacija mladih odraslih osoba potpuno rođenih u umreženom digi-
talnom dobu. Oni iz „generacije Z odrasli su sa neograničenim mogućnostima koje pruža
moć računarstva i umrežavanja. Veća je verovatnoća da su putovali preko granica, imali
prijatelje koji su na drugom kraju sveta i poznaju ljude iz druge religije ili kulture od nji-
hovih roditelja i baka i deka“, tvrdi Varkeijev izveštaj. „Čini se da su se tokom njihovog
života stavovi i zakoni o društvenim pitanjima od istopolnih brakova do transrodnih prava
promenili munjevitom brzinom. U međuvremenu, rod i rasa izgledaju podeljeni i ospora-
vani kao i uvek.“
Ali da li ove perspektive dele svi pripadnici generacije Z širom sveta? 2016. godine
Varkey fondacija je anketirala dvadeset hiljada ljudi u dobi od petnaest do dvadeset jedne
godine u dvadeset zemalja. (Važno je imati na umu da su svi ispitanici bili deo globalnih
onlajn istraživačkih panela, što predrasudu stavlja na uzorak prema gradskoj omladini sa
relativno visokim obrazovnim standardima.) Anketa je pokazala da globalne vrednosti, za
razliku od lokalnih ili parohijalnih, preovlađuju među ljudi u ovoj grupi, a ispitanici u
zemljama na različitim nivoima ekonomskog razvoja dele slična gledišta. Oni imaju ten-
denciju da imaju tolerantan stav prema spornim pitanjima poput imigracije i istopolnih
brakova i progresivne poglede na nejednakost, klimatske promene i slobodu govora.
Studija zaključuje da bi ova generacija mogla biti vođena idejom „globalnog građans-
tva“, što je u suprotnosti sa duhom nacionalizma i nativizma koji je u trendu u današnjem
svetu.
KINESKE ZBUNJUJUĆE GENERACIJE
Nigde u svetu međuigra nije tako složena kao u Kini. Ono što ovu ogromnu i raznoliku
državu čini tako fascinantnom društvenom laboratorijom je to što je Kini trebalo samo tri-
deset godina da ostvari ono što je Evropi ili Sjedinjenim Državama trebalo dva ili tri veka.
Godine 1712. engleski pronalazač Tomas Njukomen dizajnirao je prvu parnu mašinu (koju
je kasnije usavršio škotski pronalazač Džejms Vat, koji je takođe razvio koncept konjskih
snaga, koji je kasnije preveden u termin druge jedinice snage koju danas poznajemo kao
46
vat). Ona je pokrenula industrijsku revoluciju. Britaniji je nakon toga trebalo tristo godina
da postane uslužna ekonomija kakva je danas, što se dogodilo tek nakon znatnih previranja
i dislokacija. Sjedinjenim Državama je trebalo upola manje vremena. Nasuprot tome, Kina
je za manje od dve generacije prešla sa agrarne na tehnološku i uslužnu.
Kao rezultat brze kineske ekonomske i demografske tranzicije, do 2030. godine zemlja
će imati oko 60 miliona ljudi manje u dobi između petnaest i trideset pet godina nego
2020. i skoro 114 miliona više ljudi starijih od šezdeset godina. „Ako kažete da razvijene
zapadne zemlje zalaze u fenomen starenja stanovništva“, kaže Juan Ksin, demograf sa
Univerziteta Nankai u Tianjinu, „Kina juri u to“.
Kineski stariji ljudi suočeni su sa izazovnijom budućnošću od svojih američkih kolega
ne samo zato što se njihov broj brzo povećava, već i zato što je toliko mladih ljudi napusti-
lo selo. Zang Fumin i Liu Ksiuing su bračni par u sedamdesetim godinama. Žive u Lon-
gvangtou, malom selu udaljenom osamsto milja južno od Pekinga.
Njihova dva sina preselila su se u glavni grad države nakon što su završili fakultet.
Demografi nazivaju ostarele roditelje poput Zanga i Liu „ostarelim starijima“. 2017. rodio
im se prvi unuk, pa su odlučili da se privremeno presele kod mlađeg sina kako bi pomogli
u podizanju bebe, iako su planirali da se vrate u selo nakon nekoliko nedelja.
Od 215 miliona stanovnika Kine starijih od šezdeset godina u 2015., vlasti veruju da je
oko 50 miliona živelo daleko od svoje dece. Taj bi se broj mogao skoro udvostručiti do
2030. „Velika migracija mlađih radnika iz ruralne u gradsku Kinu... odvojila je mnogo
odrasle dece od njihovih ostarelih roditelja i nametnula značajne izazove tradicionalnim
obrascima porodične podrške“, primjećuje etnograf Jeiu Liu u nedavnoj studiji. „Ovi iza-
zovi su uvećani činjenicom da su stariji u ruralnoj Kini lišeni državne penzije i drugih
socijalnih davanja dostupnih stanovnicima gradova.
Migracija u gradove takođe narušava buduće izglede milenijalaca u dubokom kines-
kom selu. Dok u Sjedinjenim Državama glavna podela među milenijalcima ima veze sa
društveno-ekonomskim poreklom, u Kini to uključuje rascep ruralno-urbano. Većina
urbane omladine je srednja klasa ili je potpuno bogata, dok je većina ruralne omladine
siromašna. Druga ključna razlika je u tome što su urbani kineski milenijalci nadmašili
američke milenijalce u smislu njihove umrežene digitalne aktivnosti, čak su se prilagodili
kupovnoj moći.
Mnogo su digitalnije povezani, marljivije kupuju na mreži, koriste elektronsko
plaćanje za sve i čini se da ih nije briga kako bi se njihovi lični podaci mogli koristiti.
Imamo malo sistematiskih podataka o vrednostima i stavovima kineskih urbanih milenija-
laca, ali s pravom se može reći da se oni prepuštaju vrednostima samoizražavanja (druš-
tvena tolerancija, zadovoljstvo životom, javno izražavanje i težnja ka slobodi) i da nemaju
tendenciju da vide modernizaciju, bogatstvo i napredak kao „zapadni“. Oni štede tri puta
više od svojih američkih vršnjaka, mada to važi i za druge starosne grupe u Kini što nije
loša ideja s obzirom na to koliko će starosna piramida biti iskrivljena, sa 25 odsto stanov-
ništva starijih od šezdeset godina do 2030. godine.
BUDUĆNOST „STAROG“ I “MLADOG“
Jedan od maštovitih načina stvaranja novih mogućnosti za međugeneracijsku saradnju

je intrigantna lateralna ideja o „domu za stare“, ustanovi za dugotrajnu negu za starije gra-
47
đane u kojoj studenti dobijaju besplatnu sobu i osećaj svrhe u zamenu za određeni broj sati
rada mesečno. U Holandiji, gde su se dogodili prvi eksperimenti, sve je veći pritisak da se
pronađu resursi koji će starijim osobama ponuditi negu i pažnju koju zaslužuju. „Tada sam
pomislila na grupu drugih ljudi, u ovom slučaju studenata, koji takođe nemaju mnogo
novca“, rekla je Gea Sajpkes, direktorka pionirskog doma za stare. Učenici pomažu stari-
jima u nekim svakodnevnim zadacima i pomažu im da poboljšaju svoje digitalne veštine.
Potencijal za privlačenje više starijih osoba u ove vrste objekata leži u njihovoj sposobnos-
ti da smanje osećaj usamljenosti koji istraživanje povezuje sa bržim kognitivnim padom,
pogoršanjem zdravlja i većom smrtnošću.
Analiza generacija, bilo iz zabave ili radi finansijske dobiti, mora se odvijati oprezno.
Artur E. Levin, bivši predsednik Učiteljskog fakulteta na Univerzitetu Columbia i Fonda-
cije Vudro Vilson, primetio je da su „generacijske slike stereotipi“. Po njegovom mišlje-
nju, naša stalna potraga za kontrastima zaslepljuje nas sličnostima. „Postoje neke razlike
koje se ističu“, kaže on, „ali ima više sličnosti između učenika iz prošlosti i sadašnjosti.
Ali ako biste napisali knjigu u kojoj to kažete, koliko bi ta knjiga bila zanimljiva?“
Svaka generacija u istoriji sadržala je zapanjujuću raznolikost pojedinaca. Razmišlja-
nje o generacijama, generacijskim jedinicama i podjedinicama pruža određenu analitičku
strogost. Ali glavna poenta ovog poglavlja je šira od toga. Razumevanje milenijalaca
danas ne osigurava da ćemo ih bolje razumeti u budućnosti, jer će se njihovo ponašanje
sigurno razvijati. Dok pripadnici generacije prolaze kroz mnoge životne faze, prilagođava-
ju svoje stavove i ponašanje. Grupa ljudi starijih od šezdeset godina danas će se u
budućnosti razlikovati, ponekad znatno, od iste ove starosne grupe. Ali jedan razlog za ovo
ima manje veze sa generacijom koju posmatramo, a više sa promenom shvatanja o tome
šta starost zaista znači.
Magazin Vired i Fajzer, jedna od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija, udružili
su snage kako bi zamislili šta će starenje značiti u budućnosti. „Iako postoji još mnogo
neizvesnosti na horizontu starenja“, kaže Pol Vandenbruk, šef medicinske strategije kom-
panije Fajzer, „mnogi od nas sada mogu preduzeti korake kako bi bili sigurni da starost ne
znači samo dugo živeti, već i dobro živeti.“ Možemo računati na to da će nas medicina i
tehnologija održavati zdravijima dok starimo, ali i naše ponašanje će biti ključno da osta-
nemo fizički i mentalno budni. Evo intrigantnog predviđanja: „Milenijalka generacija se
veoma razlikuje od bejbi bumera i starijih generacija Iks. Stereotipi na stranu, oni predsta-
vljaju važnu kulturnu tačku preokreta: prva generacija izložena internetu tokom detinjstva.
Njihova sklonost stalnoj povezanosti i neposrednom pristupu informacijama definiše kara-
kteristike koje ih možda već postavljaju za uspeh u starosti.
Milenijalci mogu biti generacija koja će shvatiti da dugovečnost zahteva doživotnu
posvećenost očuvanju zdravlja i aktivnosti, a njihova snažna sklonost hiperpovezanosti
može im pomoći da prevaziđu izolaciju kako stare. Kako Stefen Evel, izvršni direktor
Fondacije Asocijacije potrošačkih tehnologija, tvrdi: „Milenijumci... su zaista zaintereso-
vani za pripremu za duži period zdravlja. Ne samo da ugrađujemo njihove ideje, već ih
uzimamo i one postaju deo našeg ekosistema kako zajednicu činimo jačom.“
Milenijalci će živeti duže od prethodnih generacija, pa su ulozi u vezi sa definicijom
sivog načina života sve veći. Dobra vest, prema projektu Sightlines u Centru za dugoveč-
nost Univerziteta Stenford, je da su „stope pušenja znatno smanjene, a vežbe povećane.
Više od mladih ljudi u prošlosti, milenijalci imaju prijatelje na koje računaju u teškim
48
vremenima. Više milenijalaca ima fakultetske diplome nego prethodne generacije i nema
boljeg pokazatelja dobrog funkcionisanja u poodmakloj dobi od obrazovanja.“ Ali postoje
i loše vesti, posebno sa stanovišta finansijske sigurnosti. Mnogi milenijalci će biti u dob-
rom stanju kad stignu u penziju, ali jednak, ako ne i veći, broj njih će se naći u teškim
finansijskim teškoćama većinu svog odraslog života. Globalno gledamo sličnu bifurkaci-
ju48 bogatstva različitih grupa, što je tema sledećeg poglavlja.
48
bifurkcija – račvanje, grananje, cepljenje na dvoje, delenje na dva kraka. – prim. prev.
49
3. U KORAK SA SINGOVIMA49 I VANGIJIMA50
STARA SREDNJA KLASA, NOVA SREDNJA KLASA I BITKA ZA PAŽNJU
Biti u srednjoj klasi je osećaj, ali i nivo prihoda. – Margaret

Halsi, američki pisac
Indijska ekonomija je 2009. godine doživela procvat. Te godine je deset miliona ljudi
izašlo iz siromaštva, a nastajala je srednja klasa koju su svi mogli videti. Tata Motors,
osnovana 1945. godine, bila je vodeća automobilska kompanija u zemlji i bila je nestrplji-
va da ostane na vrhu. Da bi to učinio, Ratan Tata, praunuk osnivača Tata grupe, predstavio
je njihov najnoviji model, Tata Nano. Po ceni od 2.000 dolara, to je bilo vozilo bez dodat-
ne opreme koje nije imalo klima uređaj i pokretalo ga je sićušni motor zapremine 634 cm3.
„Današnja priča započela je pre nekoliko godina kada sam posmatrao porodice koje se
voze na dvotočkašima, oca koji vozi trotinet, njegovo malo dete stoji ispred njega, a nje-
gova žena sedi iza njega i drži bebu“, rekao je Tata novinarima. „Pitao sam se može li se
zamisliti siguran, pristupačan i pogodan oblik transporta za sve vremenske uslove za takvu
porodicu. Ovo se nazivalo snom jednog čoveka i zaista je to bilo.“ Pokrenuta vizijom
predsednika, kompanija je uložila velika sredstva i izgradila fabriku sposobnu da proizvodi
250.000 jedinica godišnje. Ratan Tata je lično isporučio prva tri Nanosa. Kako je tada
objavio Economic Times, Ašok Raghunat Vičare, pedesetdevetogodišnji carinski službenik
iz Mumbaja, primio je prvi i bio je „veoma srećan“ što se odvezao automobilom „do
obližnjeg hinduističkog hrama da vozilo blagoslovi.” Drugi je kupio Ašiš Balakrišnan,
dvadesetdevetogodišnji bankovni radnik, koji je jedva čekao da ode na „veselo jahanje na
Bandra-Vorli Sea-Link“, novi most od 3,5 milja u Mumbaju.
„Ovo je moj prvi automobil“, rekao je. “Cena je bila glavni faktor.” Kompanija se
nadala da je ovaj stav pokazatelj želje nove indijske srednje klase da zameni svoje bicikle i
motore, kao što jeosamdesetdvogodišnji bivši pomoćnik komesara policije u Mumbaju
svoj skuter zamenio Nano-om.
Ali to se nije dogodilo. Umesto toga, potrošači su kupili Suzukie, Hjundaie, Tojote i
druge strane marke. Kada su videli bilborde koji su reklamirali Nano kao „najjeftiniji
automobil na svetu“, povezali su vozilo sa siromašnima. Prodaja nikada nije bila blizu
očekivanja kompanije. „Javnost ga je nazvala najjeftinijim automobilom i, žao mi je što to
moramo reći, ne ja, već kompanija kada ga je reklamirala“, priznao je Tata. „Mislim da je
to nesreća.“
Nano će ući u poslovnu istoriju kao jedan od najgorih korporativnih grešaka svih vre-
mena. „Ne sviđa mi se način na koji Nano izgleda ljudima i sve je u izgledu“, rekla je dva-
desetdvogodišnja operaterka računara Šušank Šarma. „Odvezem (motorni) bicikl na posa-
o. Ali ako moram da se družim sa prijateljima ili da se udam, onda više volim automobil.
Ali radije bih sedela kod kuće ako moram da idem u Nano-u.“ Nova srednja klasa na tržiš-
tima u razvoju, poput Indije, u osnovi je aspirativna51. Gledajući unazad, a ne napred, Tata
Motors je stvorio nešto što se nije podudaralo sa novom klasnom svešću te demografije, pa
49
Singh – titula, srednje ime ili prezime: lav, heroj, eminenta ličnost. – prim. prev.
50
Wang – često prezime u Kini, Istočnoj Aziji, Japanu, Evropi: kralj; obraz, čestit. – prim. prev.
51
aspirativan – težiti za nečim, da se bude neko, težiti da se bude poznat, biti ugledan. – prim. prev.
50
nije uspelo da uhvati ono što je trebalo da bude uzbudljiva tržišna prilika. Nisu shvatili da
Singovi, verni svom statusu srednje klase, nastoje da drže korak sa Džonsovima52.
Nasuprot tome, uzmite u obzir uspeh američkog proizvođača roštilja na otvorenom
Veber-Stephen Products LLC koji je ušao na indijsko tržište.
Uzmite u obzir i izazov: Kako prodajete roštilj u zemlji u kojoj ljudi ne jedu govedinu
ili svinjetinu, a muškarci tradicionalno ne kuvaju?
Veber-Stephen je prvobitno osnovan 1893. godine kao Veber Bros. Metal Vorks. Poče-
tkom 1950-ih, Džorg Stefen Sr., delimični vlasnik prodavnice lima u Čikagu, tražio je
način da poboljša roštilj koji je koristio za kuvanje na otvorenom. Zamislio je da izgradi
praktičniji roštilj sastavljen od dve metalne hemisfere: dno služi kao posuda za sagoreva-
nje drvenog uglja, a vrh kao poklopac. Bio je to hit. Kako bi dodatno usavršio proizvod,
Stefen je udružio snage sa Veber Bros., a njegov okrugli roštilj sada je sveprisutan prizor
na mnogim američkim terasama i u dvorištima. Kompanija je odigrala značajnu ulogu u
popularizaciji roštilja na otvorenom, koji je u ovom trenutku deo američke kulture.
„Kulinarska tradicija kuvanja mesa tiho i sporo na indirektnom plamenu... postala je
toliko rasprostranjena tokom godina“, piše Nataša Gejlin na Smithsonian.com, „da sâm
roštilj predstavlja neku vrstu pop kulture, koja stvara TV emisije, istorijski usredsređena
putovanja, pa čak i jela sa fuzijom53 poput takosa54 sa roštilja.
2010. godine, nekoliko godina nakon sudbonosnog lansiranja Tata Nano, Veber-Stefen
je odlučio da ubode indijsko tržište srednje klase. Angažovali su Sivakumar „Siva“ Kan-
dasvami da upravlja lansiranjem proizvoda. Kandasvami je razumeo predstojeće izazove, a
tim koji je okupio bio je usklađen sa kulturnim razlikama između Indije i Sjedinjenih
Država.
Naučili su sve što se moglo naučiti o tome kako je novi indijski potrošač srednje klase
gledao na hranu i kuvanje. Ali takođe su pretpostavili da bi se tradicionalni stavovi i navi-
ke mogli promeniti kako se sve više ljudi penjalo društveno-ekonomskim lestvicama i
počeli da gledaju strane filmove i TV emisije. U roku od nekoliko godina, „kultura rošti-
ljanja u dvorištu je zavladala u Indiji“, primetio je Deje Suton, konsultant za Top Right
Partners u Atlanti.
„Licenca za roštilj: Indija uzima roštilj“, bio je naslov članka iz Times of India iz 2011.
godine. „I mislili ste da je roštiljanje previše američko da bi se svidelo Indijcima, koji vole
svoj tandir55, hvala vam puno“, nastavio je članak. „Realnost je da sve više urbanih Indija-
ca ide na roštilj, posebno u centre sa velikom populacijom NRI (nerezidentne indijske
dijaspore), poput Bangalora, Pune, Gurgaona i delova Mumbaja.“ Veber-Stefen je znao da
indijske potrošače mora usmeriti da cene zabavu roštiljanja. Kao što svedoči sopstvena
literatura, kompanija „pomaže u pružanju dodatnih funkcionalnih i emocionalnih koristi
pružajući potrošačima savete, alate i lokalizovane recepte“. Ubrzo su se indijske porodice
srednje klase okupljale oko roštilja da roštiljaju sve, od tandir piletine56 do kebab ćevapa57.
Do toga je došlo zato što Veber-Stefen nije bežao od složenosti indijskog tržišta; nego je
kompanija prihvatila priliku.
52
keep up with the Joneses (idiom) – takmičiti se sa susedima kupovinom stvari; kod nas Jovanovići. – prim. prev.
53
mešanje, stapanje, spajanje, udruživanje, sjedinjavanje. – prim. prev.
54
takos – tako; meksičko tradicionalno jelo: tortilja napunjena ili umotana oko nadeva; slično sendviču. – prim. prev.
55
Cilindrična peć od gline ili metala za kuvanje i pečenje u južnoj, centralnoj, zapadnoj Aziji i na Kavkazu. – prim. prev.
56
Pečena piletina u tandiru pomešana sa jogurtom i začinima. – prim. prev.
57
kebab – južnoazijsko jelo od komada ribe, mesa, povrća pečeno na žaru. – prim. prev.
51
Grčki filozof Aristotel jednom je rekao da je „najsavršenija politička zajednica ona u
kojoj srednja klasa kontroliše i nadmašuje obe druge klase“. Srednja klasa je, zaista, okos-
nica modernih društava i ekonomija. Luis D. Brandes, oštroumni američki progresivni
reformator s početka dvadesetog veka, jednom je predvideo da „možemo imati demokrati-
ju u ovoj zemlji, ili možemo imati veliko bogatstvo koncentrisano u rukama nekolicine, ali
ne možemo imati oboje.” Najduže vreme, Sjedinjene Države i Zapadna Evropa uspele su
da uspostave delikatnu ravnotežu pri čemu je ogromno bogatstvo koje generiše globalna
ekonomija palo uglavnom na američku i evropsku srednju klasu. Ne više.
Dok su američka i evropska srednja klasa i dalje najbogatije na svetu, njihova eko-
nomska bogatstva stagniraju, a njihov status opada. Nasuprot tome, svake godine više od
sto miliona ljudi pridružuje se srednjoj klasi na tržištima u razvoju, a oni koji već postoje
vide da im prihodi rastu vrlo brzo. Oni su u usponu, dok smo mi u zastoju.
Slika 5 prikazuje raspodelu potro-
šačke moći srednje klase u različitim
delovima sveta. Na globalnom nivou,
srednja klasa uključuje pojedince koji
imaju prihod između 10 i 100 dolara
dnevno. Za četvoročlanu porodicu to
bi se grubo pretvorilo u godišnji pri-
hod između 15.000 i 150.000 dolara.
Sjedinjene Države i Evropa sada
drže većinu svetske srednje klase, ali
do 2030. godine Kina, Indija i ostatak
Azije (isključujući Japan) biće dom za
više od polovine globalne kupovne
moći potrošača (prilagođeno inflaciji).
To je velika promena između 1920-ih,
kada su kompanije poput Dženeral
Motors-a i Searsa postale poslovni
titani dana zadovoljavajući potrebe rastuće američke srednje klase i druge decenije novog
milenijuma, kada su Alphabet i Amazon vrhovni vladari.
Takođe ne moramo čekati do 2030. godine da se određena polja potrošnje pomaknu
prema Aziji. Uzmite u obzir kinesku dominaciju u online kupovini.
Dan samaca, koji se uglavnom slavi na mreži, ostvario je prodaju od 25 milijardi dola-
ra u 2017. godini, što je umanjilo 7 milijardi dolara sajber ponedeljka u Sjedinjenim Drža-
vama. Ili kockanje: Makao, u južnoj Kini, godišnje ostvaruje bruto prihod od igara na
sreću od 33 milijarde dolara, u poređenju sa 7 milijardi dolara za Las Vegas.
Ali trendovi ukazuju da će kinesko tržište srednje klase biti najveće na svetu po kupo-
vnoj moći samo za deceniju ili dve. Mlado i sve obrazovanije stanovništvo Indije, zbog
svog potencijala rasta, činit će najatraktivnije tržište u nastajanju do 2030.
OD GOSPOĐE BOVARI DO SIMPSONA
Poslovni rukovodioci i političari u Evropi i Sjedinjenim Državama znali su o čemu se

radi u srednjoj klasi. Oni su aktivno doprineli stvaranju tog velikog segmenta ljudi koji
52
nisu ni imućni ni siromašni.
Udovoljili su potrebama srednje klase isporukom jeftine robe, niskom inflacijom i
političkom stabilnošću. Srednja klasa postala je motor tržišne ekonomije. Budući da je
većina ekonomskih aktivnosti vođena distribucijom i prodajom robe i usluga široke potro-
šnje, nijedna razvijena zemlja ne bi mogla bez toga. Otuda popularnost pojmova kao što su
„poverenje potrošača“, „indeks potrošačkih cena“ i „potrošački kredit“. Ako potrošači ne
troše, čitava ekonomija se sprema i izbori su izgubljeni.
Naše moderno shvatanje srednje klase seže do izveštaja britanske vlade iz 1913. godi-
ne, koji ju je definisao kao ljude koji nisu ni viša klasa ni tradicionalno radnička klasa.
Nedavna zapadna istorija se bavila širenjem ove sredine. S porastom nejednakosti s obe
strane severnog Atlantika, međutim, ovaj veliki segment počinje da se smanjuje.
Druga, nešto ranija perspektiva srednje klase zamišljala ju je kao stanje tranzicije.
Čarls Dikens, koji je engleski život u devetnaestom veku razumeo bolje od većine, tvrdio
je da „iako se neprestano hvalimo (srednjom klasom) kao svojom sigurnošću, to nije ništa
drugo do siromašni rub na plaštu više klase“. Godine 1937. drugi oštroumni posmatrač
britanskog života, Džordž Orvel, napisao je u Put do pristaništa Vigan da „mi iz potonule
srednje klase, privatni učitelj, polugladneli slobodni novinar, ... službenici, državni službe-
nici, reklamni putnici i triput bankrotirani draperi u seoskim gradovima, mogu utonuti bez
daljnjih napora u radničku klasu kojoj i pripadamo, a verovatno kad stignemo tamo neće
biti tako strašno kao što smo se bojali, jer, na kraju krajeva, nemamo ništa izgubiti.“
Sa ekonomskog stanovišta, srednja klasa pruža ugodno postojanje. „Udobnost je došla
sa srednjom klasom“, napisao je britanski likovni kritičar Klajv Bel. Ekonomisti definišu
pripadnost srednjoj klasi uživanjem u određenoj meri diskrecionog prihoda, iznad i izvan
pokrivanja osnova hrane, skloništa i obrazovanja. Potrošači srednje klase uzimaju hipoteke
da bi kupili kuće, kupili mnogo praktičnih aparata, otišli na odmor, poslali svoju decu u
dobre škole i planirali penziju. Drugim rečima, biti u srednjoj klasi značilo je biti u sigur-
nom ekonomskom položaju, izvan života od plate do plate, ili je bar to nekada značilo.
Određivanje srednje klase prema prihodu može biti zgodno, ali takođe može zamagliti
razlike između, recimo, medicinske sestre i vodoinstalatera, ili vlasnika malog preduzeća i
računovođe, koji svi mogu biti srednja klasa, ali imaju različito obrazovanje i karijere.
Uobičajeno je mišljenje da je fakultetsko obrazovanje pasoš srednje klase. Ali ima mnogo
pripadnika srednje klase kojima nedostaje fakultetsko obrazovanje.
Istina, „srednja klasa“ je mnogo više od ekonomske ili obrazovne oznake. „Biti u sred-
njoj klasi je osećaj, ali i nivo prihoda“, kaže Margaret Helsi, duhovita američka pisateljica.
Status srednje klase jednako je socijalno-psihološko stanje uma koliko i novac. Francuski
romanopisac Gustav Fleber zauzeo je način razmišljanja srednje klase najbolje što je
mogao u Gospođa Bovari (1856), romanu u kojem se žena osećala zarobljenom svojim
statusom srednje klase. „Srednja klasa je tako smešna“, tvrdila je autorka J. K. Rovling.
“To je klasa koju ja najbolje poznajem, i to je klasa u kojoj imate najviše pretenzija, pa je
to ono što srednju klasu čini tako smešnom.“ Srednja klasa se ne bavi samo težnjom, već i
razmetljivošću, temom Keeping Up vith the Joneses58, čuvenim stripom Arthura R. „Pop“
Momanda koji se svakodnevno prikazivao između 1913. i 1938. godine, tačno kada je
američka srednja klasa napustila svoju početni procvat do najveće propasti tokom Velike
58
Vidi fusnotu 47 pre. – prim. prev.
53
depresije. Statusna konkurencija na društvenoj lestvici stara je koliko i samo organizovano
društvo, ali je svakako stekla novu dimenziju kako je srednja klasa rasla tokom dvadesetog
veka. „Smitovima se sviđa nova predstava; Džonsovi odlaze to videti i kopiraju Smit-ovu
presudu“, napisao je Mark Tven u eseju iz 1901. pod nazivom „Corn-Pone Opinions59“.
Premotajte unapred do Simpsonovih. U ovoj animiranoj TV emisiji porodica Simpson
poseduje kuću u naselju prepunom vlasnika malih preduzeća i profesionalaca, otac ispro-
bava niz poslova sa administrativcima60, majka ostaje kod kuće, oni idu na odmor, štede za
svoju decu fakultetsko obrazovanje, imaju kućne ljubimce itd. Tek u 6. sezoni, 23. epizodi,
Homer Simpson priznaje da je srednja klasa. On je zapravo pokazao platu koja pokazuje
da je zarađivao ekvivalent od oko 37.000 dolara u 2016, što Simpsonove svrstava u okvir
srednje vrednosti prihoda.
S obzirom na to da je srednja klasa tako velika grupa, nije iznenađujuće što se malo
slažu oko vrednosti koje dele oni u njoj. Istorijski gledano, neki pojmovi koji mi padaju na
pamet su pristojnost, ravnoteža, pristojnost i poštovanje. Američka spisateljica i dramaturg
Gertruda Stejn najbolje je to rekla: „Jednostavno tvrdim da je ideal srednje klase koji zah-
teva da ljudi budu ljubazni, ugledni, pošteni i zadovoljni, da izbegavaju uzbuđenja i gaje
vedrinu, ideal koji me privlači. Ukratko, to je ideal umiljatog porodičnog života, časnih
poslovnih metoda.“
Takođe postoji tendencija povezivanja srednje klase sa konformizmom61, a istraživanja
pokazuju da pojedinci srednje klase pokazuju veći nivo anksioznosti zbog statusa od onih
u višoj klasi ili nižoj klasi. Kako objašnjavaju Dajmon J. Filips sa Columbia i Ezra V.
Zukerman sa MIT -a, „Konformnost se povećava kako glumci vrednuju svoje članstvo u
grupi, a ipak se osećaju nesigurno u tom članstvu.“ Dok pojedinci sa visokim statusom
imaju tendenciju da se osećaju samouvereno u svom društvenom položaju i stoga imaju
malo razloga da se prilagode, ljudi sa niskim statusom „slobodno prkose prihvaćenoj prak-
si jer su isključeni bez obzira na svoje postupke“. Oni u sredini osećaju pritisak da se pri-
lagode, kako bi se mogli pomeriti na lestvici, tako i iz straha da bi mogli klizati nadole.
Rekavši to, dobro je napomenuti da ponašanje srednje klase ne teži tako čestito kako
neki tvrde. Jedna ključna razlika između vrednosti srednje klase i vrednosti radničke klase
je individualizam prvih i komunitarizam62 drugih. Odgoj srednje klase naglašava individu-
alni izbor i nezavisnost, dok se klasični etos radničke klase zasniva na solidarnosti i među-
zavisnosti. Ispostavilo se da je neetičko ponašanje zastupljenije među pripadnicima sred-
nje klase, dok je prosocijalno i altruističko63 ponašanje češće među radničkom klasom.
Istraživanje objavljeno u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka otkrilo je da
su „pojedinci više klase imali veću verovatnoću da prekrše zakon tokom vožnje u odnosu
na pojedince niže klase... pokazuju neetičke tendencije donošenja odluka... uzimaju vrednu
robu od drugih... lažu u pregovorima... varaju da povećaju svoje šanse za osvajanje nagra-
de... i podržavaju neetičko ponašanje na poslu.“
Za sada, srednja klasa u Sjedinjenim Državama i Evropi čini monumentalnu enigmu.
Iako ih karakteriše pristojnost, poštenje i poštovanje, oni su takođe podložni neetičkom
ponašanju zbog individualističkog etosa, pretencioznosti i pritiska da se prilagode. Tu je i
59
Mišljenja kukuruza – esej Marka Tvena. – pim. prev.
60
white-collar jobs – poslovi u kancelarijama, ljudi koji se bave administrativnim poslovima. – prim. prev.
61
Ponašanje u skladu sa očekivanjima klase u kojoj se čovek nalazi. – prim. prev.
62
Verovanje koje smatra da je individualna sloboda moguća samo u okvirу snažne i ujedinjene zajednice. – prim. prev.
63
altruizam – nesebična briga za dobrobit drugih. – prim. prev.
54
dodatni sloj frustracije i besa zbog statusa izgubljenog usled globalne i domaće ekonomske
stagnacije.
NISMO SAMI U SVEMIRU
Zou Juanian je rođena u Unutrašnjoj Mongoliji. Preselila se u selo na šestom obilaz-

nom putu u Pekingu i putovala sat i po radi posla u gradu, prvo kao konobarica, a zatim
kao agent za nekretnine. Kako su se stvari finansijski poboljšale, majka se preselila kod
nje i zajedno uživaju u udobnosti koju donosi njen novi posao, život i status. „Prilično sam
povećala prihod od provizije... pa smo se mogli preseliti dva puta“, rekla je Zou za Fai-
nenšl Tajms. Kina će svojoj srednjoj klasi do 2030. godine dodati još 400 miliona ljudi
poput nje.
Hiljadama milja daleko, u nekim zemljama i gradovima širom Afrike polako se obliku-
je druga srednja klasa. „Veoma, veoma sam uzbuđen“, rekao je Džon Mandej, radnik na
gasnoj turbini, za prijatelja koji ga je snimio ispred supermarketa koji se nalazi u tržnom
centru u Variju, gradu u naftnoj oblasti u Nigeriji. Prema Njujork Tajms-u, Mandej je pre-
šao skoro dve stotine milja da bi posetio novi tržni centar u Variju. „Osoba srednje klase
može ući u ovaj tržni centar i osetiti osećaj pripadnosti“ rekao je on.
Peta po veličini finansijska grupa u zemlji, Akces Banka, čiji su me menadžeri filijala
čuli da govorim o izgledima do 2030. godinu, procenjuje da je više od 10 procenata stano-
vništva Nigerije od oko 200 miliona sada srednje klase i svake godine raste za ogromnih
1,5 miliona.
Iako je prema kineskim ili indijskim standardima još uvek malo, afričko potrošačko
tržište srednje klase nastavlja da raste. Prema nedavnom Delojteovom izveštaju, to je
uglavnom posledica porasta stanovništva, kupovne moći, gradova i upotrebe tehnologije.
U istraživanjima, četvrtina do polovine potrošača koji žive u najvećim afričkim ekonomi-
jama: Nigeriji, Južnoj Africi, Egiptu i Keniji osećaju značajno poboljšanje svog života od
pre pet godina. Imaju diskrecioni prihod, teže kupovini poznatih potrošačkih marki i pot-
rošili bi malo više da bi bili u toku sa najnovijom modom ili trendom. Kvalitet je važniji
od cene, a preferiraju se međunarodni brendovi. Iako je tržište trenutno sazrelo za američ-
ke i evropske brendove, neće proći mnogo vremena dok se lokalne kompanije i preduzet-
nici ne pozabave pozicijom.
U stvari, prema Brand Africa, neprofitnoj organizaciji koja je usredsređena na stvara-
nje jedinstvenog afričkog imidža na međunarodnom nivou, sto najcenjenijih brendova na
kontinentu dolazi iz dvadeset osam različitih zemalja, uključujući osam afričkih. Dok od
dvadeset i četiri brenda u Americi među prvih stotinu, čak sedamnaest je afričkih. I više
afričkih marki će uspeti kako se razvijaju potrošačka tržišta na kontinentu.
Ključ za razumevanje suštine nove srednje klase na tržištima u razvoju kao što su Kina
ili Nigerija je prepoznavanje po čemu se razlikuje od stare srednje klase Sjedinjenih Drža-
va, Evrope ili Japana. Za početak, „stara“ srednja klasa ostala je generacijama. Ali srednja
klasa u nastajanju je sve „novi novac“, kako se izrazio. Dok je prosečan prihod po stanov-
niku ljudi srednje klase u Sjedinjenim Državama, Evropi i Japanu oko tri puta veći od pri-
hoda srednje klase u Kini, Indiji ili na drugim tržištima u razvoju, on stagnira. Generacij-
ske i prihodne razlike između starog i novog čine potrošače srednje klase na tržištima u
razvoju sa daleko većim aspiracijama od potrošača srednje klase u razvijenim zemljama.
55
ZAŠTO AJFON IZGLEDA KAO AJFON
Ajhon je najpoznatiji potrošački proizvod srednje klase ranog dvadeset prvog veka. To
nije samo telefon, to je i kalendar, veb pregledač, kamera, kalkulator, baterijska lampa,
sistem za reprodukciju muzike i video zapisa, čitač elektornskih knjiga i bezbroj drugih
stvari zaglavljenih u jedan izuzetno svestran i jednostavan za korišćenje uređaj sa više
računarske snage od misije Apolo ili izmišljenog superračunara HAL iz SF filma: Odiseja
u svemiru 2001.
Ekran osetljiv na dodir na mom iPhone-
u je jednostavno veličanstven. Ali pažljivo
pogledajte kutiju u koju je stigao moj telefon
(slika 6).
FCC označava da proizvod zadovoljava
tehničke i sigurnosne standarde Federalne
komisije za komunikacije, američku vladinu
agenciju, a CE označava da zadovoljava paralelne standarde za proizvode koji se prodaju
unutar granica Evropske unije. Ali zašto se pozivati samo na Sjedinjene Države i Evropu,
a ne i na druge zemlje ili ekonomske unije?
To je zato što su to trenutno dva najveća tržišta. Osamdesetih godina prošlog veka, pre
nego što je Evropa postala jedinstveno (i drugo po veličini) tržište kakvo je danas, samo bi
se logotip FCC-a pojavio na elektronskim proizvodima. Drugim rečima, najveća tržišta
pišu pravila igre, jednostavno zato što su velika i uticajna. Kompanije koje se bore za svoj
deo kolača nemaju izbora nego da se pridržavaju svih propisa o proizvodima koje su ove
vlade uspostavile.
Međutim, do 2030. godine Kina i Indija će biti najveća potrošačka tržišta. Spreman
sam da se kladim u ceo svoj penzijski fond da će, pored logotipa FCC i CE, naši pametni
telefoni nositi i kineski, a verovatno i indijski regulatorni pečat odobrenja.
Postoje i drugi načini na koje rastuća globalna tržišta srednje klase menjaju način na
koji se odvija tehnološka konkurencija. Razmotrimo patente.
U članu I, Ustav SAD daje Kongresu moć „da promoviše napredak nauke i korisne
umetnosti, tako što će autorima i pronalazačima na ograničeno vreme osigurati isključivo
pravo na njihove spise i otkrića“. Za pronalazače, to ekskluzivno pravo zaštićeno patentom
koji se može primeniti na novi farmaceutski lek, mehanički uređaj ili kompozitni materijal.
U Sjedinjenim Državama patent daje ekskluzivno pravo korišćenja na dvadeset godina.
Decenijama je američka Kancelarija za patente i žigove bila najvažnija svetska agencija
kada je u pitanju zaštita pronalazaka i verovatno će tako biti još neko vreme. No, dok je
2016. godine broj patentnih prijava podnesenih u Sjedinjenim Državama bio tri puta veći
nego 1995. godine, u Indiji je bio sedam puta veći, a u Kini sedamdeset dva puta veći.
Kako Kina i Indija postaju sve važnije, tako raste i njihova kultura patentiranja novih proi-
zvoda i izuma.
SUKOB SREDNJIH KLASA?
Hooker Furniture Corporation nudi sve, od okvira kreveta i komoda do sofa i fotelja.
Godine 1925. četvorogodišnji Klajd Huker junior, povukao je uže na parnoj zviždaljki
56
kako bi obeležio prvi radni dan u kompaniji. Kompanija je osnovana godinu dana ranije u
Martinsvileu u Virdžiniji, manje od deset milja od Severne Karoline, koja je postala srce
američke industrije nameštaja. Devedesetih godina, posle decenija rasta, jeftin uvoz iz
Meksika i drugih mesta počeo je da podriva proizvođače u regionu. „Naši kupci sve više
nisu bili voljni da kupuju nameštaj domaće proizvodnje“, rekao je Pol Toms, predsednik i
izvršni direktor Hukera. Kompanija je bila prinuđena da zatvori pet pogona, a radna snaga
je smanjena na dve stotine zaposlenih, što je smanjenje za 90 odsto. Industrija nameštaja u
Severnoj Karolini u celini izgubila je oko 60 odsto poslova. „To su bili dobri, vredni ljudi
koji su radili sve što smo tražili od njih i to nije njihova krivica. Nije bilo druge alternati-
ve. Prodali smo nameštaj ispod cene naše proizvodnje.“ U međuvremenu, kineska industri-
ja nameštaja cveta, ne uglavnom zbog izvoza, već prvenstveno zahvaljujući rastućoj pot-
ražnji brzo rastuće srednje klase u zemlji.
Različita bogatstva srednje klase u razvijenom svetu i tržištima u nastajanju biće odlu-
čujuća ekonomska i politička stvarnost 2030. godine i posle nje. Džonsovi će zaista imati
problema da drže korak sa Singovima i Vangovima na više načina. „U zavisnosti od toga
koga i gde pitate, srednja klasa ili raste ili se smanjuje, optimistična je ili zabrinuta, postaje
bogatija ili postaje sve siromašnija, politički angažovana ili odustaje“, tvrdi Klajv Kruk,
kolumnista i urednik. Da li se srednje klase širom sveta međusobno takmiče za poslove i
prosperitet? Ako to učine, a postoji nelojalna konkurencija, tada izvanredne mere, poput
protekcionizma, ponovo privlače pažnju biračkog tela.
2015. istraživački centar Pev objavio je da je kombinovani broj siromašnih i bogatih
domaćinstava u Sjedinjenim Državama, prvi put u dve generacije, premašio broj
domaćinstava srednje klase. Godine 1971. bilo je 80 miliona domaćinstava srednje klase
(u poređenju sa 52 miliona iznad ili ispod). Do 2015. godine bilo je 120,8 miliona porodi-
ca srednje klase, u poređenju sa 121,3 miliona u dve druge grupe. Aristotel bi se okrenuo u
svom grobu. Ponavljajući stagnaciju američke srednje klase, Homer Simpson je pokušao
skoro dve stotine različitih poslova od kada se emisija prvi put emitovala pre tri decenije, a
da nije pokazao nikakav napredak u karijeri. Šest stotina epizoda, bez poboljšanja njego-
vog ekonomskog statusa.
Tromi, ako ne i opadajući, životni standard američke i evropske srednje klase, a za to
su političari i stručnjaci bezobzirno krivili imigraciju, nelojalnu konkurenciju na tržištima
u razvoju i ravnodušnost elite prema mračnim stranama globalizacije. Rezultat je Brekzit i
predsedništvo Donalda Trumpa. Globalni ekonomski i geopolitički poredak koji je nastao
nakon Drugog svjetskog rata na snažnoj je vatri sa obe strane političkog spektra.
Do sukoba dolazi i među kompanijama. Oni sa tržišta u razvoju svakim danom su sve
veći, dok se oni iz Evrope i Sjedinjenih Država smanjuju, uz neke značajne izuzetke,
poput tehnologije. Ali čak i u tehnološkom sektoru, kineske i indijske kompanije postaju
sve veće ne samo zbog veličine populacije kojoj služe, već i zbog toga što je više ljudi na
mreži i koristi digitalne usluge. Istina je da u Kini ili Indiji ima više korisnika širokopojas-
nih, društvenih medija i mobilnih plaćanja nego u Sjedinjenim Državama. Ovaj jaz će se
samo povećavati.
Kako će evropske i američke kompanije proći kao težište globalne potrošnje srednje
klase koja se pomera u Aziju? Mogu li se takmičiti za tržišni udeo sa svojim inostranim
kolegama? Alibaba je veća kompanija od Amazona, Didi je upravo kupila Uberove kines-
ke operacije, a Indija se može pohvaliti sa više tehničara i inženjera zaposlenih u sektoru
57
informacionih tehnologija od Sjedinjenih Država. Jake kompanije važne su za srednju kla-
su jer stvaraju dobro plaćena radna mesta i nude karijere i puteve do profesionalnog nap-
redovanja. Ova postglobalna ekonomija predstavlja težak konkurentski ambijent za sve, a
posebno za staru srednju klasu, upravo zato što su kompanije poput Dženeral Motors-a i
Searsa u opadanju.
Sada razmislite o novim vrstama kompanija kao što su Spotifi i Airbnb. Ova dva velika
šampiona tehnološke ekonomije su „jednorozi“ koji su, kao što je ranije pomenuto, privat-
ne kompanije vredne preko 1 milijarde dolara. Godinama su bili miljenici anđeoskih
investitora i rizičnih kapitalista. Pa ipak, velika većina njihovih kupaca i prihoda ograniče-
ni su na Evropu i Ameriku. Airbnb se trudio da se proširi.
Spotifi ne izveštava koliko kupaca ima u Kini ili Indiji; inače, obe nacije su svrstane
pod opštu kategoriju „ostatak sveta“. Nešto nije u redu kada kompanija poput Spotifi ne
uspe da razlikuje dva nacionalna tržišta koja će uskoro postati najveća na svetu.
Čak i Netfliks, američka kompanija koja posluje u više od 190 zemalja, ima više pret-
platnika i ostvaruje prihod na međunarodnom nivou nego na domaćem tržištu i čini 20
posto ukupnog globalnog internetskog prometa, do sada je odgađala ulazak na kinesko
tržište. Proizvodi sadržaj na mandarinskom jeziku, ali za kinesku dijasporu. U Indiji, Net-
fliks se suočava sa manje prepreka, ali je primoran da smanji cene pretplata kako bi ubrzao
svoj spori rast. „Već se borite sa globalnim gigantima kao što su Volt Dizni. i Amazon.“,
izvestio je Ikonomik Tajms Indije 2019, „Netfliks se sada takođe bori sa emiterima i boli-
vudskim64 moćnicima povezanim sa bežičnim operaterima koje podržavaju milijarderi,
korisnici sa besplatnim ponudama ili čak sa 40 centi mesečno. ... Intenzivna konkurencija
mogla bi da poremeti cilj izvršnog direktora Rida Hastinga o 100 miliona klijenata u Indi-
ji.” U vreme kada je članak napisan, Netfliks je tamo imao samo 4 miliona korisnika, na
tržištu video strimovanja koje je dvostruko veće od Amerike. Da li američke kompanije
ispuštaju loptu iz ruku?
U širem smislu, ako je kompanija bila uspešna sa starom srednjom klasom, nema
garancije da će biti podjednako uspešna i sa novom srednjom klasom. Postoje brojne horor
priče o američkim kompanijama koje grubo ne razumeju sklonosti i navike potrošača na
tržištima u razvoju. Možda izgleda očigledno, ali nova srednja klasa ne voli nužno ono što
Amerikanci vole. Na primer, eBaj je dosledno imao slabiji učinak od TaoBao-a u Kini jer
nije prepoznao da kineski potrošači više vole direktnu interakciju sa dobavljačima i ne
vode računa o sistemu rejtinga. Valmart je nosio skije u Brazilu, zemlji bez snežnih plani-
na, a kamoli skijaških staza! i zapakovane artikle u veleprodaji u Južnoj Koreji, gdje pot-
rošači radije kupuju male količine. Takođe je zanemario razlike u stavovima potrošača:
indijski i kineski potrošači velike prodavnice doživljavaju kao skupe, dok ih u Sjedinjenim
Državama smatraju domom najjeftinije robe.
Postoji još jedan, potencijalno remetilački efekat koji uključuje rast potrošnje srednje
klase na tržištima u razvoju, poput Kine: mlađa generacija potrošača ne štedi onoliko koli-
ko su to činili njihovi roditelji i bake i deke. „Za generaciju mojih roditelja, da dobiju pris-
tojan posao, stabilan posao, dovoljno je dobro, a oni rade i štede novac, kupuju kuće i
odgajaju decu“, primećuje Liu Biting, milenijalka koja ima marketinški posao u Šangaju.
„Mi vidimo novac kao stvar koju treba potrošiti.“ Sve veći broj kineskih milenijala uzima
64
Bolliwood (hind.) – naziv za filmsku industriju u Indiji. – prim. prev.
58
kratkoročne kredite od više platformi za online kreditiranje kako bi servisirao druge kredi-
te koje su prethodno uzeli za podsticanje potrošnje. Liu Runting takođe radi u marketingu
u Šangaju, ali je njen mesečni prihod od oko 1.300 dolara taman dovoljan da pokrije njenu
kiriju i osnovne potrepštine. Ipak, kako je objavljeno u časopisu Jing Dejli, kupila je torbu
za ramena „Celine's Medium Classic“ Bok (maloprodajna cena, 4.400 dolara), Šanelovu
torbu za skitnice „Gabrielle“ (4.500 dolara), Bugarsku torbu za ramena „Serpenti Forever“
(2.100 dolara), i zlatne naušnice „pomračenja bilansa“ Tasakija (1.800 dolara), maksimizi-
ranjem četiri kreditne kartice i dopunom kredita koji nudi Alipej-ov sistem zajmova na
mreži, Hjubej. Liu tvrdi da „svi koji rade u mojoj kompaniji, od recepcionera do menadže-
ra, poseduju najmanje dve luksuzne torbe i znam da većina mojih kolega na mom nivou
pozajmljuje“. Mai Ji Čen, koja je na čelu Grupe za inovacije u J. Valter Thompson Intelli-
gence za azijsko-pacifički region, primećuje da su „mnogi od ovih milenijalaca i potrošača
luksuza Generacija Z samohrana deca ... oslobođena praktičnih ili kulturnih ograničenja
svojih roditelja“ generacije, koji su naučeni da štede, štede, štede.“
Jasno je da se kineski mladi potrošači počinju ponašati kao da su Amerikanci, što je
razvoj koji potkopava ugodan aranžman prema kojem su Kinezi štedeli dok su Amerikanci
trošili. Od 2020. godine udeo duga kineskog domaćinstva u BDP-u kretao se na oko 50
odsto, u poređenju sa 76 odsto u Sjedinjenim Državama. Do 2030. obe zemlje bi mogle
biti na istom nivou. Amerikanci će morati da stegnu kaiš ako mlađa generacija Kine više
ne štedi umesto njih.
MOŽE LI PLANETA ODRŽATI NEKOLIKO SREDNJIH KLASA?
Satiš i Arlen Palšikar žive u Portlandu u Oregonu i strastveni su reciklirači. 2017.

godine odvezli su svoj hibridni Prius65 do postrojenja za sortiranje otpada kako bi isporuči-
li svoje reciklabilne materijale. Radnik im je rekao da Kina više neće reciklirati američku
plastiku. Kineska vlada je nedavno obavestila Svetsku trgovinsku organizaciju da više neće
prihvatati određene vrste čvrstog otpada, „radi zaštite kineskih ekoloških interesa i zdrav-
lja ljudi“. Ključna bitka u eskalirajućem trgovinskom ratu između Trampove administraci-
je i Kine je po pitanju recikliranja. U prošlosti je Kina isporučivala proizvedenu robu Sje-
dinjenim Državama, dok bi Sjedinjene Države isporučivale svoj otpad i materijale za reci-
klažu u Kinu. Bio je to obostrano koristan aranžman.
Američki potrošači srednje klase najveći su svetski proizvođači otpada. Jedna trećina
otpada koji se može reciklirati u zemlji se izvozi, a Kina ga prima skoro polovinu. Svake
godine Kina je prihvatala otprilike 47 miliona tona odbačene plastike, koju je zatim reci-
klirala.
Ali sada Kina, Indija i mnoštvo drugih zemalja u razvoju imaju svoju srednju klasu o
kojoj treba brinuti i svoje smeće s kojim se moraju nositi. Bez kapaciteta Kine da apsorbu-
je svetski čvrsti otpad, nejasno je gde će taj otpad otići. „Sa stalnim rastom proizvodnje i
upotrebe plastike, a kompanije i zemlje koje se zalažu za cirkularnu ekonomiju i
povećavaju stope recikliranja plastike, količina plastičnog otpada koji treba „dom“ nasta-
viće da se povećava u doglednoj budućnosti“, zaključio je Univerzitet u Džordžiji. studija.
„Gde će sada nestati plastični otpad? Bez odvažnih novih ideja i strategija upravljanja, tre-
65
Tojota Prius – automobil sa inteligentnim sistemom pogona na sve točkove (AVD-i) u uslovima klizanja. – prim. prev.
59
nutne stope recikliranja više neće biti ispunjene, a ambiciozni ciljevi i rokovi za budući
rast reciklaže biće nepremostivi.“ Zapravo, obnovljeni rat protiv plastičnog otpada u Evro-
pi i Sjedinjenim Državama ima više veze sa odbijanjem Kine da uzme naše smeće nego sa
povećanom ekološkom svešću.
Rast srednje klase širom sveta znači da broj ljudi ispod granice siromaštva u svetu nas-
tavlja da opada. To je dobrodošao razvoj, ali takođe otvara zapanjujuće pitanje za
budućnost, kao što je Njujork Tajms 2001. godine posebno postavio: „Može li planeta
podržati više Amerika?“ Možete li zamisliti svet u kome 2 milijarde ljudi na tržištima u
razvoju konzumira isto što i prosečni Amerikanac? Ukupna potrošnja srednje klase u svetu
će porasti za oko 55 odsto između 2020. i 2030. Na primer, kako ljudi vide da im prihodi
rastu, jedu više proteina i brzo razvijaju sklonost ka govedini u odnosu na svinjetinu ili
piletinu. Pa, prosečno je potrebno 1800 litara slatke vode da se proizvede jedan kilogram
govedine. Zatim razmislite o sirovinama potrebnim za proizvodnju automobila ili mašine
za pranje veša i o gasu ili električnoj energiji koji su potrebni za njegovo održavanje.
Moraćemo da smislimo kreativne načine za izbegavanje sukoba oko oskudnih prirodnih
resursa, uključujući vodu, minerale i energiju. Biće nam potrebni radnici, inženjeri i pre-
duzetnici koji dizajniraju i isporučuju bolje sisteme za upravljanje ograničenim resursima
koji su nam na raspolaganju. Možda ćemo morati da promenimo svoje rasipničke navike,
kao što ćemo videti u 7. poglavlju.
MILENIJALCI SE BORE DA POSTAJU SREDNJA KLASA
„Trenutno sam privremeno preduzeće za osiguranje/reosiguranje kao analitičar potra-

živanja“, stoji u postu na Reditu66. „Trajanje moje pozicije trebalo je da bude 6 meseci ...
rekli su mi da su dostavili moje podatke da postanem stalno zaposleni. Prošlo je 10 mese-
ci, a još uvek mi se nisu javili. Samo želim svoju stalnu poziciju, a ne ovo sranje po satu…
Studirao sam marketing i nekako dobio posao u oblasti upravljanja finansijskim rizikom.
Šta radim pogrešno?“ Drugi se žalio da je, nakon što je proveo četiri godine studirajući na
fakultetu za trgovinu, „osetio sam da sam mogao da radim odmah nakon srednje škole i
zaradim isti iznos kao sada kroz godišnje povišice i da nisam morao da potrošim više od
40.000“. I treći je tvrdio: „Stvari se neće dogoditi samo zato što imate diplomu, uprkos
onome što su vam mama i tata rekli. Ako nemate odgovarajuće iskustvo, budite spremni za
smanjenje plate ako vas zaposle, t.j. ako ste dovoljno šarmantni da ih pridobijete da vas
zaposle.“
Priče poput ovih ilustruju opšti obrazac: srednja klasa se smanjuje u Evropi i Sjedinje-
nim Državama ne samo zato što ljudi gube dobro plaćene poslove zbog globalne konku-
rencije ili automatizacije, već i zato što mladi uopšte ne mogu dobiti pristup stabilnim pos-
lovima; stalno je manje tih poslova za dobijanje. „Mlađim generacijama je postalo teže da
dođu do srednje klase“, zaključila je studija OECD67-a iz 2018. godine koristeći podatke
za nekoliko evropskih zemalja, kao i za Meksiko i Sjedinjene Države. „To je zato što su
starije generacije često bolje zaštićene od promena na tržištu rada i od rizika sa niskim pri-
hodima od novih generacija. Od bejbi bumer generacije, grupa sa srednjim prihodom se
smanjivala sa svakom sledećom generacijom.“ Na primer, dok je samo 60 odsto trideseto-
66
Reddit – veb sajt, forum gde se postavlaju, komentarišu i ocenjuju sadržaji drugih veb sajtova. – prim. prev.
67
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. – prim. prev.
60
godišnjaka milenijalaca deo srednje klase, skoro 70 odsto bejbi bumera je bilo u srednjoj
klase kada su bili u sličnoj fazi svog života.
Ono što je zaista alarmantno je to što rođenje dece otežava porodicama da dostignu
status srednje klase, u samoodrživoj dinamici koja može dodatno spustiti stopu plodnosti.
„Roditelji srednje klase bili su primorani da više ulažu u svoju decu, dok im poslodavci i
vlada garantuju manje“, piše novinar Patrik A. Koleman u časopisu Fatherly. Ponovo,
anegdote se agregiraju u trend sa važnim implikacijama za budućnost. „Udeo domaćinstava
sa decom u klasi srednjih prihoda takođe je pao (u Evropi i Sjedinjenim Državama) sa 72
na 68 odsto za parove sa decom, i sa 55 na 44 odsto među samohranim roditeljima.” Do
2030. godine Evropa i Sjedinjene Države biće dom ne samo manjoj srednjoj klasi, već i
polarizovanijem društvu, sa većim udelom dece rođene u siromašnim ili bogatim porodi-
cama, a manji broj njih uživaće u tradicionalnoj udobnosti srednje klase.
Još jedan intrigantan trend je da ljudi stariji od šezdeset godina sada čine veći udeo
srednje klase u Sjedinjenim Državama i Evropi nego što je to istorijski bio slučaj, jer mno-
gi imaju dobro plaćene poslove, završavaju sa odgajanjem dece i uspeli su da spasu neki
novac. „Sastav klase sa srednjim prihodom doživeo je duboke promene“, zaključuje studi-
ja OECD-a. „U poslednje tri decenije je ... starila brže od stanovništva u celini. ... verovat-
no da je dospeće do srednjih prihoda palo za svaku narednu generaciju od generacije bejbi
buma.“
DA LI JE MOGUĆ POVRATAK?
Bufalo, Njujork, nekada je bio jedno od najbogatijih gradskih područja u zemlji, nase-
ljeno brojnim uspešnim preduzećima, velikim i malim, i živahnom srednjom klasom. Tu
se nalaze arhitektonska čuda koja su osmislili svetionici poput Luisa Sulivana i Franka
Lojda Vrajta. Prema Frederiku Lav Olmstedu, dizajneru Central parka u Njujorku, Bufalo
je bio „najbolje planirani grad u Americi, ako ne i na svetu“. Opisao ga je kao „demokrat-
ski i egalitarni68 grad“. Gradski plan iz 1804. predstavljao je radijalni sistem ulica prekri-
venih mrežom, kao u Vašingtonu. Njegova blizina jezera inspirisala je arhitektonsku kriti-
čarku Adu Luis Huktable da ga nazove „najvećim urbanim pogledom u Americi“. Grad se
može pohvaliti prvim nacionalnim muzejom moderne umetnosti, Albrajt-Nok Art Galeri,
koji je osnovan 1862. Bio je to i prvi grad u Sjedinjenim Državama koji je koristio elektri-
čna ulična svetla. Ali od 1950-ih, veliki deo ove istorije bio je narušen efektima pada proi-
zvodnje i njenim velikim udarom na stanovnike srednje klase grada. Silosi za žitarice, fab-
rike, transportni objekti i dotrajale poslovne zgrade decenijama su mirovali.
Pored prednosti imigracije o kojima se govori u Poglavlju 1, imigranti mogu postati
resurs za obnovu gradova. Delove Bufala, koje su prvobitno izgradili evropski imigranti,
oživeli su novi imigracijski talasi, ovog puta iz Etiopije, Somalije, Laosa, Mianmara i
Srbije, između ostalih zemalja. Prema Dejvidu Stebinsu, koji je mnogo pisao o oživljava-
nju gradova u regionu Velikih jezera, „Ovi novi stanovnici sa sobom donose radnu etiku i
preduzetnički duh koji pomaže u ponovnom naseljavanju susednih četvrti i stvaranju novih
preduzeća za popunjavanje praznih izloga. Ovaj trend je deo opšteg obrasca. „Čini se da
imigrantska raznolikost ima široku korist za radnu snagu“, primećuje se u analizi dvostra-
68
egalitéé (fr.) – jednakost. – prim. prev.
61
načkog istraživačkog centra Nev American Economy iz 2017, koji je svoje nalaze zasno-
vao na nacionalnom uzorku od 33,5 miliona američkih radnika. „Kada imigranti s različi-
tim idejama i novim veštinama stignu, poslodavci mogu popuniti radna mesta koja bi inače
ostala upražnjena, doći do boljih rešenja problema i proširiti se na nova područja poslova-
nja.“ Kao rezultat toga, plate i visokih i niskih zarada u proseku rastu za čak 6 procenata
nakon što je priliv imigranata stigao u gradsko područje.
Bufalo je nadmašio druge gradove u svom regionu, uključujući Ročester i Sirakuzu.
Negativci tvrde da bi se svaki grad ove veličine vratio nakon inekcije od 1 milijarde dolara
državnih subvencija i grantova.
„KuomovBufalo Bilion“; Da li Njujork vredi novca?“ pročitajte naslov u Njujork
Tajms-u, pozivajući se na guvernera Andrua Kuoma koji je 2012. izjavio da „verujemo u
Bufalo. Stavimo novac tamo gde su nam usta. To je veliki „B“, stoji za Bufalo i stoji za
milijardu. „ Od 2018. godine uloženo je skoro 1,5 milijardi dolara, od čega je većina u pro-
jekte koji su kritikovani zbog stvaranja vrlo malo stalnih radnih mesta, poput fabrike
solarnih panela Tesla u vrednosti od 750 miliona dolara, koja je bila visoko automatizova-
na.
Bacanje novca u propadajuće gradove može pomoći ako su sredstva dobro potrošena,
što se ne dešava uvek, ali klađenje na obnovu privlačenjem talenata i vrednih ljudi ima
tendenciju da bude dugoročno uspešno.
Nema sumnje da će ekonomija 2030. godine biti težak konkurentski ambijent za sve,
posebno za ljude na mestima poput Bufala. Ali ima tračaka nade. U opsežnoj studiji, Alan
Berube i Sesile Murai sa Instituta Brukings pratili su evoluciju 185 gradskih okruga sa
značajnom istorijom proizvodnje. Ovi okruzi su 2016. godine činili oko 12 procenata sta-
novništva Sjedinjenih Država.
Većina njih se nalazi na srednjem zapadu i severoistoku. Istraživači su otkrili da iako
je više od polovine uspelo da se oporavi od krize, 70 odsto nije uspelo da iskoristi
mogućnosti koje se pojavljuju u novim tehnologijama i uslužnim sektorima između 1970. i
2016. Među gradovima i okruzima sa najboljim učinkom bili su Bruklin, Kvins i Bufalo, u
Njujorku; Filadefhia; Sent Luisa i nekoliko oko Bostona. Drugi još uvek imaju loš učinak,
uključujući Albani, Njujork; Dejton, Ohajo i Detroit i Flint u Mičigenu. Samo nekoliko
faktora objašnjava razlike u uspehu: prisustvo velikih istraživačkih univerziteta, lokalna
politička podrška inicijativama za kvalitet života koje privlače raznoliki talenat i otvore-
nost za imigraciju. Tako se bogatstva američke srednje klase razlikuju po gradovima i
geografiji, pri čemu neka metropolitanska područja doživljavaju rast, dok druga ostaju
neutralna. Postoje li načini za vraćanje prosperiteta srednje klase većini stanovništva?
FORD, AMAZON I IDEJA O UNIVERZALNOM OSNOVNOM PRIHODU
„4. januara 1914. godine Henri Ford je bio uspešan mehaničarski preduzetnik u ras-
tućoj automobilskoj industriji u Detroitu“, napisao je moj kolega iz Vartona Daniel Raf.
„Njegovi automobili bili su veoma popularni, ali njegovo ime nije bilo poznato čitavom
svetu osim onog pod kojim su se prodavali modeli T. Sledeći dan je bio karakteristično
hladan u Detroitu. Henri Ford i Džejms Kuzens, njegov potpredsednik, spremali su se da
objave bez presedana: Ford Motor Kompanija će udvostručiti plate svojih radnika na 5
dolara dnevno. Danas je to ekvivalent 126 dolara ili 14 dolara na sat za devetosatni radni
62
dan, gotovo dvostruko više od savezne minimalne plate 2019. od 7,25 dolara po satu. „Zla-
tnu groznicu“ pokreće Fordova ponuda od 5 dolara“, glasio je naslov u Detroitskom Tajms
Star-u. „Hiljade muškaraca traži zaposlenje u fabrici u Detroitu. Distribuiraće 10.000.000
USD u polumesečnim bonusima. Nijedan zaposlenik neće primati manje od pet dolara
dnevno.“
„Jedan deo popularne reakcije na vesti,“ rekao je Raf, „dobro ilustruje crtani film u
časopisu New York Globe and Commercial Advertiser. ... Nekoliko debelih muškaraca koji
nose cilindre i ogrtače s krznenim ogrlicama i puše cigarete čekaju u redu na platnom pro-
zoru. Još jedan takav gospodin sedi pozadi u automobilu sa vozačem. „Hokins“, kaže on,
„hoćete li doći do platnog prozora i uzeti moje plate? Prošle nedelje sam prilično zanema-
rio to pitanje.“ ” Dan od pet dolara katapultirao je Henrija Forda kao globalno slavnu lič-
nos.
„Američki plan; automobilski prosperitet prodire odozgo“, napisao je Džon Dos Pasos
u svom romanu Veliki novac iz 1933. „Ali tih pet dolara dnevno plaćenih dobrim, čistim
američkim radnicima koji nisu pili, pušili cigarete, čitali ili razmišljali ... učinilo je Henrija
Forda automobilistom, poštovaocem Edisona, ljubiteljem ptica, velikim Amerikancem
svog vremena.
Fordovi inženjeri su pojednostavili i standardizovali proces montaže. Uspeli su da
skrate vreme potrebno za izradu modela T sa dvanaest sati na samo devedeset tri minuta.
Takva efikasnost je značila da se radni dan značajno smanjio, a radnicima dosadilo. Kao
rezultat toga, fluktuacija zaposlenih je naglo porasla na 370 posto, što znači da je kompa-
nija zapošljavala gotovo četiri različita radnika tokom cele godine za osoblje svake pozici-
je na traci za montažu. „Ford je smatrao da bi veća plata mogla učiniti fabrički zamor pod-
nošljivijim“, napisala je The Henry Ford, publikacija koja promoviše doprinose koje je
Henri Ford dao američkim inovacijama. U svom istraživanju, Raf nije našao „nikakve
dokaze da je kompanija imala poteškoća u popunjavanju radnih mesta“. Štaviše, Fordova
ponuda nije bila direktno povećanje plata; već je to bio plan podele dobiti po kome bi rad-
nik dobio bonus ako su ispunjeni određeni zahtevi i prekretnice u učinku.
Prema The Henry Ford-u, kompanija je stvorila zloglasno sociološko odeljenje da
„prati navike svojih zaposlenih izvan radnog mesta“. Da bi se kvalifikovali za Dan pet
dolara, „radnici su morali da se uzdrže od alkohola, da fizički ne zlostavljaju svoje porodi-
ce, da ne primaju podstanare, da održavaju svoje domove čistim i redovno doprinose na
štedni račun“. Takav paternalistički69 pristup upravljanju radom bio je tada prilično uobi-
čajen. „Inspektori Ford Motor Companije bi došli u domove radnika, postavljali ispitivač-
ka pitanja i posmatrali opšte uslove života.“ Rani kulturni i ekonomski razvoj američke
srednje klase duguje veliki dug viziji Henrija Forda. On je doprineo formiranju velike kla-
se potrošača, željnih kupovine robe masovne proizvodnje poput njegove.
Brzo idemo napred do 2. oktobra 2018. godine, dana kada je Amazon najavio da će
svim svojim zaposlenima u SAD-u sa punim radnim vremenom, sa skraćenim radnim
vremenom, sezonskim i privremenim, isplatiti najmanje 15 dolara po satu, što je dvostruko
više od savezne minimalne zarade. Kompanija, koja zapošljava četvrt miliona ljudi tokom
cele godine (i dodatnih 100.000 tokom sezone godišnjih odmora), otvoreno je kritikovana
zbog svoje radne prakse. Sa povećanjem plata, kompanija je „poslušala svoje kritičare“,
69
Očinski, pokroviteljki, zaštitnički. – prim. prev.
63
rekao je izvršni direktor Džef Bezos, „i odlučila da želimo da predvodimo“. Kao i Henri
Ford, najbogatiji čovek svoje ere izabrao je okrugli broj zbog svoje simbolične moći. Čak
je i senator Berni Sanders, koji je Kongresu predstavio „Stop Bezos Act“, pohvalio odluku:
„Danas želim da odam priznanje tamo gde kredit treba da dospe. I želim da čestitam gos-
podinu Bezosu što je učinio ispravnu stvar.”
Razmotrite razlike i sličnosti između svetova koje su Ford i Bezos zauzimali u vreme
kada je svaki donosio svoju odluku. Iako je stopa nezaposlenosti 1914. bila 14 posto, a
2018. samo 4 posto, kontekst je bio sličan po tome što su se radnici i kompanije pomirili s
dramatičnim tehnološkim promenama. Ni Ford ni Bezos nikada nisu izgubili iz vida rast,
ali su obojica bili spremni na ustupke kako bi izbegli pretnju od organizovane radne snage.
I oboje su hteli da smanje fluktuaciju radnika.
Fordov potez imao je efekt u čitavoj automobilskoj industriji, a uspon američke sred-
nje klase u velikoj je meri rezultat ideje da se radnici udvostručuju kao potrošači. Deprimi-
rajuće je, pretpostavljajući osmosatni radni dan, da je Fordov Dan od pet dolara 1914. bio
ekvivalent od 15,69 dolara po satu u 2018. nakon prilagođavanja inflaciji, 69 centi veći od
Amazonovih 15 dolara po satu. U svakom slučaju, vrlo malo kompanija je spremno da
jednostrano poveća plate.
Danas, kada segmenti stare srednje klase počinju da pate od osiromašenja, podrška
univerzalnom osnovnom prihodu koji obezbeđuje vlada raste sa obe strane Atlantika. Ideja
ima mnogo fanova u Evropi i Kanadi. Nasuprot tome, u Sjedinjenim Državama polovina
stanovništva to smatra jeretičkim i oblikom socijalizma. Prema piscu časopisa Njujorkera
Natan Heler, vladin program kojim se svakoj porodici obezbeđuje minimalan prihod,
„dovoljan za život, bar negde u Americi, ali ne i dovoljno za dobar život“, stekao je popu-
larnost ne samo među akademicima već i kod vođe radnika. Čak ga i libertarijanci70 podr-
žavaju, osećajući način da obuzdaju vladinu birokratiju i smanje programe socijalne zašti-
te. Za razliku od trenutne raznolikosti programa državne podrške, gdje vladini radnici
moraju odlučiti ko zaslužuje svaki pojedini oblik državne pomoći i upravljati tim benefici-
jama, univerzalnost takvog programa smanjila bi troškove i uklonila birokratiju. To je
takođe „tvrda budžetska linija“ u smislu da kada se odredi iznos prihoda po osobi ili po
porodici, znate koliko program košta. U stvari, slobodarski ekonomista Milton Fridman
predložio je „negativan porez na dohodak“ (dodatnu platu koju izdaje vlada za osobe sa
određenim nivoom prihoda) u svojoj knjizi „Kapitalizam i sloboda“ iz 1962. godine.
Desilo se da je Džonsonovoj administraciji ideja bila toliko privlačna da je odlučila pokre-
nuti pilot program u Njudžersiju, čiji su rezultati izazvali više pitanja nego odgovora. Dru-
gim stručnjacima se sviđa koncept minimalnog prihoda koji garantuje vlada, jer bi on
umanjio ekonomiju orijentisanu na potrošače od loših efekata tehnološki izazvane nezapo-
slenosti, trend koji će se samo pojačati od sada do 2030.
„Postoji prilično dobra šansa da zbog automatizacije dobijemo univerzalni osnovni
prihod, ili nešto slično,“ rekao je Elon Mask 2016. „Nisam siguran šta bih drugo radio.“
Prema Galupovoj anketi iz februara 2018., Amerikanci su podjednako podeljeni po
pitanju toga da li je univerzalni osnovni prihod dobra ideja ili nije. Kritičari se plaše da bi
to smanjilo podsticaj za produktivnost i potkopalo ponos i zadovoljstvo koje ljudi imaju
radeći svoj posao. „Mislim da od rada postoji određeno dostojanstvo“, tvrdi ekonomista
70
Oni koji podržavaju slobodu kao osnovni princip. – prim. prev.
64
dobitnik Nobelove nagrade Josef Štiglic, koji se često usklađuje s progresivnom politikom.
Takođe postoje sumnje da li bi to pomoglo privredi. Rusevelt Institut, levo orijentisani
think tank71, tvrdi da, ako bi se finansirao kroz oporezivanje, univerzalni osnovni prihod
ne bi doneo nikakvu dobit u smislu ekonomskog rasta. Ali postoje i druge potencijalne
koristi. Pilot program u Ontariju, Kanada, za samce koji zarađuju manje od 26.000 dolara i
parove koji zarađuju manje od 36.500 dolara, otkrio je da se primaoci osećaju osnaženo,
manje zabrinuto, više društveno povezani i sposobni da ulažu u obrazovanje i traženje pos-
la.
Možda Aljaska može pružiti konačan test u pogledu koristi i troškova univerzalnog
osnovnog prihoda. Od 1982. godine stanovnici Aljaske primali su godišnju dividendu iz
Stalnog fonda Aljaske, finansiranu državnim prihodima od nafte. U 2018. isplata je iznosi-
la 1.600 USD. Temeljna studija koju je objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja
nije pronašla dokaze da je ova dividenda obeshrabrujuća za rad: „Univerzalni i trajni nov-
čani transfer ne smanjuje značajno ukupnu zaposlenost.“ Mučine Getabi, ekonomista sa
Univerziteta Aljaska u Anhoreu, potkrepljuje ovaj nalaz. Osim toga, on razmatra i druge
studije zaključujući da žitelji Aljaske troše više na robu i usluge za trenutnu potrošnju u
mesecu kada dobiju uplatu. U četiri nedelje nakon podele čekova, incidenti povezani sa
zloupotrebom supstanci povećavaju se za 10 procenata, ali se imovinski prestupi smanjuju
za 8 procenata. Druge beneficije uključuju prosečno povećanje porođajne težine kod beba
majki sa niskim prihodima i smanjenje gojaznosti među trogodišnjacima.
Zanimljivo je da isplate smanjuju siromaštvo, ali povećavaju nejednakost, najverovat-
nije zato što bogatija domaćinstva reinvestiraju dividendu, dok je siromašnija troše. Bez
obzira na ravnotežu koristi i troškova, cela šema počiva na pretpostavci stalnih prihoda od
nafte, kojima preti nestabilnost cena i iscrpljivanje postojećih naftnih polja. Ova neizves-
nost rezultira ogorčenim političkim borbama oko načina raspodele prihoda od poreza na
vladine programe.
Ekonomisti UC Berkli Hilari Hones i Džes Rotstin predstavljaju sumornu procenu
budućnosti univerzalnih šema osnovnog dohotka. Nakon što su pregledali pilot programe i
predloge politika u Kanadi, Finskoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Državama, zaključili su da
bi „zamena postojećih programa protiv siromaštva univerzalnim osnovnim prihodom bila
visoko regresivna, osim ako se ne ulože značajna dodatna sredstva“.
NESIGURNOSTI SREDNJE KLASE
Godine 2030. potrošači srednje klase na tržištima u razvoju će premašiti broj onih u
Sjedinjenim Državama, Evropi i Japanu za pet prema jedan, što je dvostruko više od 2020.
Umesto Simpsonovih, možda ćemo gledati avanture Singa, Vanga ili Mvangisa. Radnja se
neće odvijati u Springfildu u Oregonu, predgrađu Simpsonovih, već u Mumbaju, Šangaju
ili Najrobiju. Vodeći svetski brendovi više neće odražavati preferencije američkih potroša-
ča; nego će biti prilagođene uglavnom onima iz aspirativne srednje klase u ekonomijama u
razvoju.
Ali srednja klasa nije jedina sila transformacije u današnje vreme. Kao što ćemo videti
u nastavku, porast žena koje zarađuju i imaju bogatstvo drugi je veliki motor promene.
71
Trust mozgova; institut; grupa naučnika iz raznih oblasti koji proučavaju ekonomiju, tehnologiju i politiku. – prim. prev.
65
4. NEMA VIŠE DRUGOG POLA?
NOVI MILIONERI, PREDUZETNICI I LIDERI SUTRAŠNJICE
Žene sa novcem i žene na vlasti dve su neprijatne ideje u

našem društvu. – Kandas Bušnel, kreatorka „Seksa i Grada“.
Teokratski režim kontroliše delove Sjedinjenih Država nakon dvostruke krize u život-
noj sredini i plodnosti, a nametnuo je nemilosrdne mere u nastojanju da ih prevaziđe i da
se izbori sa zastojima koji ugrožavaju autoritet republike. Škole su prazne zbog nedostatka
dece. Zabranjeno je igrati Skrabl72 ili druge neproduktivne igre. „Compubank“ je zamenio
sav papirni novac u opticaju. Žene ne mogu imati plaćen posao ili posedovati imovinu.
Taštine, poput kozmetike, nakita i časopisa, smatraju se banalnima i zaziru od njih. Starije
žene misteriozno nestaju.
Vladajući patrijarsi i njihove nerotkinje potčinjavaju niže kaste žena. Sretnici služe kao
hodajuće materice u velikoj šemi za ponovno naseljavanje zemlje; nesrećnici koji ne mogu
više roditi decu čiste hemijske zagađivače i radioaktivni otpad. I muškarci i žene znaju da
se i najmanji seksualni pekadili73 kažnjavaju amputacijom.
Ovo je distopijski74 zaplet „Sluškinjine priče“, romana Margaret Atvud iz 1985. (i od
tada proširenog u seriju Hulu) koji se oseća jezivo savremeno. „Trenutno su to najbolja i
najgora vremena za žene“, primetila je Atvud 2018. „Neke žene se bore za prava koja
nikada nisu imale, ali druge se bore protiv pretnje uklanjanjem takvih prava .”
Ljudi svuda vide tragove najboljih vremena. Žene većinu dodiplomskih i postdiplom-
skih studija dobijaju u Sjedinjenim Državama, a više od 40 odsto udatih američkih majki
zarađuje više od svojih muževa. Žene akumuliraju bogatstvo brže od muškaraca, toliko da
će do 2030. godine više od polovine ukupnog svetskog bogatstva biti u vlasništvu žena.
Ali najgora vremena su takođe na vidiku. Studija o rodnoj ravnopravnosti koju je
finansirala Gejts fondacija zaključila je da „sa samo 11 godina do 2030. godine, skoro 40
odsto svetskih devojaka i žena, 1,5 milijardi, živi u zemljama koje ne poštuju rodnu rav-
nopravnost“. Prednost žena u očekivanom životnom veku u odnosu na muškarce u Sjedi-
njenim Državama i drugim razvijenim zemljama opada. Štaviše, bogatstvo žena ima ten-
denciju da se razlikuje na osnovu nekoliko faktora: da li imaju decu, da li su slobodne ili
su u stabilnoj vezi i da li su udate ili razvedene. Ovo je stvorilo ogromne razlike među
samim ženama.
Ovi značajni trendovi nagoveštavaju ogromne promene ne samo u društvu već i na
tržištima kapitala, jer se žene razlikuju od muškaraca po pitanju ulaganja za kompanije, jer
žene donose različite perspektive na radno mesto i za inovacije, jer žene sve više postaju
preduzetnice. Žene još nisu ravnopravne sa muškarcima, ali su u toku velike transformaci-
je kao rezultat njihovih novih uloga u ekonomiji i društvu.
Holivud je to shvatio rano. U filmu Besani u Sijetlu iz 1993. godine, koleginica na pos-
lu govori Ani (glumi je Meg Rian) da je „lakše ubiti teroristu nego pronaći muža starijeg
od 40 godina“. Užasnuta, Ani prasne: „Ta statistika nije tačna!“ Beki (Rosi O'Donel) nas-
72
Jedna od najpopularnijih društvenih igara na svetu; igra slaganja reči od slova; slagalica. – prim. prev.
73
Mali, relativno nevažan prestup ili greh. – prim. prev.
74
Zamišljena država u kojoj postoji velika patnja i nepravda; diktatura, totalitarizam; suprotno od utopije. – prim. prev.
66
toji da je smiri: „Tako je, to nije istina“, kaže ona. „Ali oseća se istinito.“
Ova scena zasnovana je na događajima u stvarnom svetu koji su započeli studijom tri
najkvalitetnija demografa na svetu. Sredinom 1980-ih, Nil Benet, Dejvid Blum i Patriša
Krejg istraživali su razlike u stopi brakova između američkih belaca i crnaca. Blum je bio
ekonomista na Harvardu, gde i dalje predaje; Benet je bio sociolog na Jejlu, a Krejg je bila
njegov apsolvent. (Radila kao Benetov istraživački asistent na ovom projektu tokom
1989.)
1986. reporterka iz Advocate-a, malih novina u Stamfordu, Konektikat75, tražila je
dobru priču koju bi objavila za Dan zaljubljenih. Nazvala je Beneta, koji je između ostalog
spomenuo da je procenjena verovatnoća venčanja za jednu ženu koja je završila fakultet u
tridesetoj godini bila 20 posto, ali da je do četrdesete bila jednocifrena. Priča je objavljena
na prvoj stranici Advocate-a, a preuzeo ju je reporter Asošijeted Pres-a, koji je preko mre-
že nacionalne agencije poslao poruku sa naslovom „Žene koje se možda neće udati“. Sle-
dećeg juna, Njusvik je nedeljno izdanje posvetio temi: „Kršenje braka: ako ste slobodna
žena, evo vam šanse da se venčate“. Na naslovnici je prikazan grafikon koji prikazuje pri-
lično strmu krivulju verovatnoće koja se naginje prema dole kako žene postaju starije.
Unutra se nalazila priča pod nazivom „Prekasno za šarmantnog princa?“ Uključivao je
nezaboravnu rečenicu koja je izazvala javnu galamu: „Četrdesetogodišnjakinje će verovat-
nije ubiti terorista: one imaju neverovatnih 2,6 odsto verovatnoće da se venčaju76. Na šta je
Kandas Bušnel, koja je kasnije postala poznata po pisanju Seks i grad, napisala u Njujork
Obzerver-u, „Taj naslov Njusvika pogodila je užas u srcima slobodnih žena svuda.“
„Studija Harvard-Jejl“, čije je istraživanje postalo međunarodno poznato, inspirisala je
jednu od najsenzacionalnijih priča decenije. Medijsko izveštavanje, koje je često pogrešno
dovelo do zaključaka studije, imalo je odjeka kod obrazovanih žena koje su pokušavale da
usklade svoje profesionalne ciljeve sa ličnim životom. Činjenica je da smo saznali da
manje od 10 odsto Amerikanki u pedesetim i šezdesetim godinama nikada nije bilo u bra-
ku.
A u Sjedinjenim Državama sada više neoženjenih nego bračnih parova živi zajedno i
podiže decu. Sve veći broj su istopolni parovi.
Novi društveno-ekonomski položaj žena ima dalekosežne implikacije. Kao što smo
videli u Poglavlju 1 o kretanjima stanovništva, ove transformacione promene su uglavnom
rezultat nekoliko isprepletenih faktora.
Žene se sve više školuju, rade van kuće i imaju sve manje beba. Osim toga, takođe je
važno da žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, barem zasad. Ne mogu obećati
nijednoj ženi koja čita ovu rečenicu, ali u proseku ćete uživati u životu između četiri i
sedam godina duže od muškaraca, u zavisnosti od toga gde živite u svetu.
Dugovečnost je važna jer produžava godine provedene na poslu i vreme tokom kojeg
je uložena štednja postala veće bogatstvo. Takođe je verovatnije da će žene naslediti
bogatstvo od svojih muževa ili muških partnera, a ne obrnuto.
Ovo je zaobilazni način da kažem da imam neke veoma dobre vesti za žene sveta. Jed-
nostavno rečeno, one će se obogatiti pre nego što svetu kakvog poznajemo dođe kraj 2030.
Da budemo precizniji, verovatnoća da će žena u današnje vreme akumulirati dovoljno
bogatstva da bi uživala u lagodnom životu u starosti mnogo je veća od verovatnoće koja je
75
Država u SAD u njenom severoistočnom delu. – prim. prev.
76
tying the knot (idiom) –venčati se (doslovce: vezati čvor). – prim. prev.
67
njena majka ili njena baka to ikada mogla.
Na isti način, bojim se da imam veoma loše vesti za muškarce, uključujući i mene. Ne
radi se samo o tome da će muškarci biti siromašniji ili će videti da njihovo bogatstvo raste
manje brzo. U proseku, uvek u proseku, više muškaraca će biti mrtvo u poređenju sa
ženama istog uzrasta. A kad umru, pogodite ko će naslediti bogatstvo?
„ŽENE PROBAJU SVOJU SREĆU; MUŠKARCI RIZIKUJU SVOJU “
Da li je poboljšani ekonomski položaj žena zapravo bitan za budućnost tržišta oko

2030. godine? Da, zaista, ako verujete da žene potiču sa Venere, a muškarci sa Marsa, to
jest, ako se u ponašanju razlikuju u načinu na koji koriste svoj novac. Hajde da ispitamo u
kojoj se meri žene razlikuju od muškaraca po pitanju potrošnje, uštede i ulaganja.
Ko troši više novca na luksuz, muškarci ili žene? Kad postavim ovo pitanje na času,
skoro uvek dobijem podeljen odgovor publike. Polovina kaže žene, a druga polovina muš-
karci. Ali često podsećam svoje studente, tačan odgovor na bilo koje pitanje o ponašanju
žena i muškaraca je „Zavisi“. U stvari, ovo je najbolji odgovor na većinu pitanja ovih
dana.
Kada je u pitanju luksuz, na primjer, statistika za većinu zemalja pokazuje da žene
radije troše svoj novac na modu, nakit i dodatke, dok muškarci teže igračkama sa velikim
ulaganjima, poput sportskih automobila. Ako sportske automobile uključite u luksuz,
muškarci troše više od žena. Ako ih isključite, žene troše više od muškaraca, posebno na
modu, nakit i dodatke. Stoga je najveća razlika u ponašanju muškaraca i žena u tome što
su one svoju luksuznu kupovinu rasporedile na veći broj artikala.
Žene se takođe razlikuju po pitanju trošenja novca na skupe, ali vitalne usluge, poput
obrazovanja, zdravstvene zaštite i osiguranja. One su spremnije od muškaraca da potroše
na obrazovanje, ne samo za svoju korist, već i za svoju decu i unuke. One troše više na
sopstvenu zdravstvenu zaštitu i sklonije su da osiguraju da njihovi roditelji, deca i unuci
dobiju zdravstvenu zaštitu koja im je potrebna. One preferiraju niže odbitke u osiguranju
imovine i u slučaju nezgode i sveobuhvatniju pokrivenost invalidnosti i smrti, što rezultira
većim premijama. Sve u svemu, istraživanja pokazuju da žene pokazuju izrazitu sklonost
ka bezbednosti.
Dakle, da li brzo povećanje akumulacije ženskog bogatstva dovodi do velike transfor-
macije ekonomije? Apsolutno. Upamtite da potrošnja na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i
osiguranje čini oko 30 posto američke ekonomije. Kako će žene tokom sledeće decenije
akumulirati više bogatstva, ti delovi ekonomije će imati koristi od povećane potrošnje.
Kada je u pitanju ušteda, takođe je teško generalizovati da li su žene veće štediše od
muškaraca ili obrnuto. Među samcima koji nemaju nameru da se venčaju, žene teže da
štede više od muškaraca. Istraživanja pokazuju da razlog opet leži u želji žena za sigur-
nošću i nezavisnošću.
One takođe shvataju da žive (u proseku) duže od muškaraca, pa moraju da izdvoje više
novca za budućnost. Međutim, onog trenutka kada se muškarci odluče za brak, oni
povećavaju svoju uštedu, uglavnom zbog kulturnih očekivanja i zbog toga što su poludeli:
nisu dovoljno uštedeli, a uskoro će preuzeti velike porodične odgovornosti. Pre nego što
dobiju decu, udate žene imaju tendenciju da uštede više novca od tek oženjenih muškara-
ca, ali kada dobiju prvu bebu, klatno se ponovo vraća. Majke u proseku štede manje od
68
očeva jer provode više vremena sa decom i tako se suočavaju sa nepredviđenim troškovi-
ma iz džepa, uključujući užinu, drugi par pantalona, udžbenik ili školski izlet. Kako ovi
primeri otkrivaju, ponašanje štednje zavisi od životne faze osobe i drugih okolnosti.
Da li će brže akumuliranje ženskog bogatstva promeniti pravila igre u smislu potrošnje
i uštede? Ovo je važan bočni efekat za budućnost. Kako je jednom rekla feministička spi-
sateljica Gloria Stejnem, „Naše vrednosti možemo reći gledajući u čekove naše čekovne
knjižice.“
A što se tiče ulaganja, žene i muškarci definitivno dolaze sa različitih planeta. Većina
ljudi veruje da su žene konzervativnije ili sklonije riziku što se tiče ulaganja. Istraživanja
to potvrđuju. Kao što je Lord Henri izjavio u knjizi Oskara Vajlda „Slika Dorijana Gre-
ja“, „Žene iskušavaju sreću; muškarci rizikuju svoje.“ Stavovi prema riziku oblikuju
većinu odluka u našim životima, uključujući potrošnju i uštede. Takođe utiču na to koje
vrste ulaganja smatramo pogodnim za postizanje naših finansijskih ciljeva.
Ne treba mnogo natezati da bismo umesto Liman Braće77, imali Liman Sestre, krize iz
2008.
Jedna neobjavljena studija upoređivala je muškarce i žene koji trguju za investicionu
banku u Njujorku. Bili su slični po obrazovanju i iskustvu. Istraživači su otkrili da su muš-
karci češće trgovali i preuzimali veći rizik od žena, te da su žene dugoročno ostvarivale
nešto bolje prinose.
Era u kojoj su većinu bogatstva stvarali muškarci, u vlasništvu muškaraca, i njima
upravljali, skoro je završena. A finansijska tržišta su pred ogromnom transformacijom.
Pitate li se zašto u današnje vreme sve više ljudi preferira deonička sredstva povezana s
tržišnim indeksom, a ne upravljana sredstva s većom varijabilnošću u prihodima? Pogađa-
te, siguran sam: više onih koji ulažu su sada žene. Zaključak je da bolje razumevanje žena
kao potrošača, štediša i investitora može kompanijama pružiti fenomenalne nove tržišne
mogućnosti. Zapravo, nijedna kompanija neće moći uspeti ako ne shvati ženske sklonosti i
odluke dok se uspinju i preuzimaju kontrolu nad najvećim udelom globalnog bogatstva.
NISU SVE ŽENE (ILI MUŠKARCI) ISTE
Sadi Mari Grof iz Mizule, Montana, rodila je prvo od svoje troje dece kada je imala
dvadeset godina. Ona nema fakultet i nije obišla svet. Ona tokom dana posećuje svoju
decu; noću radi kao zdravstveni radnik. Ona sanja da stekne diplomu radiološke tehnologi-
je. Nasuprot tome, Elen Skanlon živi u San Francisku. Njena prva i jedina beba rođena je
tek što je napunila četrdeset godina zahvaljujući vantelesnoj oplodnji. Po završetku fakul-
teta, pohađala je poslovnu školu, radila u finansijama i osnovala konsultantsku kuću za
strategiju. Upoznala je svog muža deceniju pre nego što su dobili bebu. „Baš smo se lepo
proveli“, kaže ona o njihovom izboru da odlože rođenje deteta.
Sadi i Elen mogu biti Amerikanke koje žive u dvadeset prvom veku, ali žive u dva
dijametralno suprotna univerzuma, definisana mestom stanovanja i obrazovanjem. Jedna
od uobičajenih zabluda pri praćenju trendova koji vode do epohalnih transformacija je
pretpostavka da su svi pod uticajem iste društvene grupe slični. Iako je svakako tačno da
se iskustva žena menjaju, podjednako je tačno reći da smo svedoci ogromne bifurkacije,
77
Lihman Brothers – investiciona banka u SAD, osnovana 1948., bankritirala 2008. – prim. prev.
69
pri čemu neke žene (i muškarci) doživljavaju život na dramatično drugačiji način od svojih
roditelja, dok za druge postoji tradicionalni obrazac. Ova razlika pomaže u objašnjenju
zašto su se ekonomska bogatstva i političko ponašanje žena i muškaraca u različitim delo-
vima sveta, posebno u Evropi i Sjedinjenim Državama, toliko polarizovali. Jednostavno
rečeno, izgleda da se mogućnosti koje su dostupne različitim grupama ljudi vremenom
razlikuju, pa tako i njihovi politički stavovi.
Dok žene generalno povećavaju svoje bogatstvo i biće bogatije u proseku od muškara-
ca do 2030. godine, postoje dve posebno ugrožene kategorije: samohrane majke i razvede-
ne žene. U mnogim slučajevima, dve kategorije se preklapaju. „Kad sam bila u braku,
stvari su definitivno bile bolje“, rekla je četrdesetdvogodišnja razvedena majka troje dece
u osnovnoj školi koja je intervjuisana za Bilfold, veb stranicu za lične finansije. „Bili smo
solidna srednja klasa. Imali smo finansijskih problema, ali smo bili prilično dobri. Nekada
sam imala ušteđevinu i mali penzioni fond, ali morala sam da je unovčim i potrošim tokom
razvoda.“ Ona zarađuje 40.000 dolara godišnje radeći kao administrator u maloj neprofit-
noj organizaciji u predgrađu Vašingtona. Njen bivši muž, koji deli starateljstvo nad
decom, doprinosi malim delom troškova, 1.500 dolara mesečno. Da stvar bude gora, kon-
solidovali su njegov studentski dug na njeno ime jer je imala povoljnije uslove kredita
Ministarstva prosvete. Sada troši 1.480 dolara mesečno na stanarinu, 1.386 dolara na brigu
o deci i 400 dolara na namirnice. Ne može da uplati studentski dug. „Shvatila sam koliko
moram da platim da mi komunalna preduzeća ne bi isključila uslugu.“
Mediji su prepuni priča o razvodima braka za žene u milijardama dolara, poput raspa-
da Džefa Bezosa i Mekenzi Bezos, Aleka Vildenstejna i Jocelin Vildenstein, Ruperta
Murdoša i Ane Torv, Bernieja Eklestonea i Slavice Radić i Stiv Vina i Elajne Vin. Suprot-
no mitu, međutim, većina žena koje se razvedu finansijski su znatno lošije. Sveobuhvatna
studija je pokazala da je ostanak u braku skoro uvek finansijski povoljniji od razvoda za
žene. Čak ni ponovno zapošljavanje nije vratio žene u ekonomsku situaciju u kojoj su uži-
vali dok su bile u braku, a njihova ekonomska situacija se pogoršala čak i ako su se pono-
vo udale. Muškarci, međutim, nisu pretrpeli slične finansijske posledice kada su se razdvo-
jili. Uopšteno govoreći, visoka stopa razvoda među parovima sa decom značajno doprinosi
stagnaciji srednje klase u Evropi i Sjedinjenim Državama, kako je ranije opisano.
Tinejdžersko samohrano majčinstvo takođe teži ograničavanju životnih mogućnosti
žena. U Sjedinjenim Državama svake godine skoro četvrt miliona beba rode žene u dobi
od petnaest do devetnaest godina. Stope tinejdžerskog materinstva su više nego dvostruko
veće među crncima, latinoamerikancima i domorocima, nego među belcima, i četiri puta
veće od stopa među azijskim Amerikancima. Dok stope tinejdžerske trudnoće iz godine u
godinu opadaju za 6 ili 7 posto, najčešće su žene nižih prihoda i obrazovanja one koje pos-
taju majke u tinejdžerskim godinama. Tinejdžersko majčinstvo nameće značajne troškove
i tinejdžerki i njenim roditeljima, što često dovodi do toga da mlada majka napusti školu i
padne u siromaštvo.
Gledajući prema 2030. godini, možda nijedan drugi faktor neće pomoći u poboljšanju
ekonomskog blagostanja žena koliko izbegavanje napuštanja srednje škole, posebno ako
razlog odustajanja uključuje trudnoću.
„Sve mi se promenilo u desetom razredu“, piše Džejmi Raš o svojoj trudnoći u petna-
estoj godini. „Moja veza sa ocem prilično se okončala kada sam mu rekla da ću roditi
dete.“ Njeni roditelji pomažu u izdržavanju nje i bebe, ali nažalost, Džejmin slučaj nije
70
tipičan, jer više od 60 posto mladih neudatih američkih majki živi u siromaštvu. Nasuprot
tome, siromaštvo je faktor rizika za tinejdžersku trudnoću.
Laurina majka je umrla od raka kada je imala dvanaest godina; njen otac je uglavnom
bio odsutan. Laura je zatrudnela neposredno pre nego što je završila srednju školu u jugoi-
stočnom Masačusetsu. Sada je beskućnica.
Kejnina majka je umrla kada je imala dve godine. Otac ju je odgajao do sedme godine,
kada je otišao u zatvor zbog droge. Različiti rođaci odgajali su je u kućama koje su koris-
nici droga redovno posećivali. Ostala je trudna sa šesnaest godina. I njen dečko i njen otac
želeli su da abortira, ali je odlučila da to ne učini. Nakon rođenja bebe, ona i njeno dete su
se prijavili u sklonište. „Uprkos svemu ovome, imala je prednost nad mnogim svojim vrš-
njacima“, izveštava Atlantik. „Završila je 11. razred. Nije pribegavala prostituciji i nije
imala krivični dosije. Nije bila mentalno bolesna i nije zloupotrebljavala drogu. Ustrajala
je: završila je srednju školu, fakultet i zaposlila se u zdravstvenoj klinici. Preselila se sa
malim detetom u skroman stan.
Dok se mogućnosti koje su dostupne ženama šire, diskriminacija na radnom mestu,
razvod i tinejdžerska trudnoća nastavljaju da pogađaju milione žena u razvijenom svetu
svake godine. Dok neki od njih, poput Krej, uspevaju da prevaziđu probleme, drugi su
bačeni u trajno siromaštvo i beskućništvo. Prema saveznoj vladi, oko 45 miliona Amerika-
naca živi ispod granice siromaštva. Šesnaest odsto žena je siromašno, u poređenju sa 14
odsto muškaraca. Među ženama koje same podižu decu, stopa siromaštva skače na 27
odsto.
I onda imamo sve veći fenomen žena (i muškaraca) bez dece.
Sredinom 1970-ih oko 10 procenata američkih žena u dobi od trideset pet do trideset
devete godine još nije imalo bebu; do 2016. ta se brojka skoro udvostručila. Među četrde-
setim, 16 odsto žena je bez dece, u poređenju sa 24 odsto muškaraca; razlika je u velikoj
meri posledica toga što su neke majke ostale same. Žene i muškarci bez dece postaće sve
češći u svim delovima sveta kako opada plodnost. Do 2030. godine trećina američkih
muškaraca i skoro isto toliko žena otići će u penziju bez dece.
Većina Amerikanki koje su odlučile da nemaju decu su mirne s tom odlukom. „Ja sam
penzionerka, 66 godina, i nikada nisam imala decu. Išla sam na fakultet na G.I. Bil i uvek
sam radila u adminisatraciji. Žene poput mene su smatrane čudnim kada sam imala 20 do
40 godina“. Drugi prolaze uspone i padove: „Tokom svog života od 62 godine, prošao sam
put od slomljenog srca, olakšanja, pa do ponosa što nikada nisam imao decu!“ „Nagoveš-
tavanje da su žene koje nemaju decu osuđene na usamljenost je neznanje. Ima dosta stari-
jih osoba čija odrasla deca ne žele da imaju išta s njim ili koja stupaju u kontakt samo kada
žele da im prkose“, primećuje druga. „Moguće je stvoriti srećan, bogato ispunjen život i
bez dece. Ili bez muža” zaključuje treća.
Pol Dulan, profesor na Londonskoj školi ekonomije koji koristi američke podatke o
sreći, ide korak dalje: „Imamo neke dobre longitudinalne podatke koji prate iste ljude
tokom vremena, ali učiniću ogromnu medveđu uslugu toj nauci i samo reći: ako si muška-
rac, verovatno bi se trebao oženiti; ako si žena, ne trudi se.“ Razlika je u tome kako brak i
rađanje dece menjaju životno iskustvo žena i muškaraca. „Vi (tj. muškarci) manje rizikuje-
te, više zarađujete na poslu i živite malo duže. Ona, s druge strane, mora to da trpi i umire
pre nego da se nikada nije udala”, primećuje Dulan, na osnovu podataka. „Najzdravija i
najsrećnija podgrupa stanovništva su žene koje se nikada nisu udavale ili imale decu.“
71
Zanimljivo je da je „jaz u sreći“ između odraslih bez roditelja i sa roditeljima veći u
Sjedinjenim Državama nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji. Istraživanje koje je
vodila sociolog Dženifer Glas ističe da „deca povećavaju izloženost odraslih raznim stre-
sovima“, ali da su „velikodušnije porodične politike, posebno plaćeno slobodno vreme i
subvencije za brigu o deci, povezane sa manjim razlikama u sreći između roditelja i ne-
roditelja.” U nekim zemljama roditelji se zapravo osećaju srećnije od ne roditelja, možda
zbog izdašnijeg roditeljskog odsustva i programa za brigu o deci: Francuska, Finska,
Švedska, Norveška, Španija, Portugalija, Mađarska i Rusija. Vladina podrška porodicama
sa decom čini sve u svetu. I dok programi podrške porodici podižu sreću očeva, ali ne i
muškaraca bez dece, povećavaju sreću svih žena, bez obzira da li imaju decu ili ne. Politi-
čari koji predlažu nove porodične programe mogu očekivati da će njima biti više zadovo-
ljne žene nego muškarci.
Do 2030. godine trendovi ka boljem obrazovanju i nižoj plodnosti učvrstiće razlike
među četiri kategorije žena: žene bez dece, samohrane majke, udate žene i razvedene žene.
I unutar svake grupe, neki će biti u ugodnoj finansijskoj situaciji, dok će se drugi boriti.
„MOJ MUŽ ME JE ODGAJAO“
Slično odstupanje u iskustvima žena dešava se u zemljama u razvoju, iako postoji

trend da sve više žena vremenom postaje u sve boljoj situaciji zahvaljujući rastu srednje
klase. Siromaštvo nastavlja da pogađa više od polovine žena u urbanim i ruralnim područ-
jima širom podsaharske Afrike i u delovima Latinske Amerike, Južne Azije, Jugoistočne
Azije i Bliskog istoka. Lošim ekonomskim uslovima doprinose i prakse poput sakaćenja
ženskih genitalija, kršenja ljudskih prava koja je naneta najmanje 200 miliona živih žena.
Dogovoreni brakovi devojaka su takođe veliki problem. Organizacija za zastupanje Girls
Not Brides78 procenjuje da je jedna od pet devojaka udata pre osamnaeste godine, a oko
650 miliona žena udato je kao maloletna, što je praksa koja je najrasprostranjenija u Africi,
Južnoj Aziji i Latinskoj Americi. Žena iz Južnog Sudana po imenu Helen bila je prinuđena
da se uda za pedesetogodišnjeg muškarca kada je imala petnaest godina, što je odluka koja
je značila da je morala napustiti školu mimo svoje volje. Devojčice od petnaest godina
imaju pet puta veću verovatnoću da umru pri porođaju od žena u dvadesetim godinama.
„Data sam svom mužu kad sam bila mala i ne sećam se čak ni kada sam predata jer sam
bila tako mala“, kaže Kanas iz Etiopije. „Moj muž me je odgajao.“ Čak i u zemlji kao što
je Švajcarska, vlada procenjuje da je oko hiljadu i četiristotina maloletnih žena primorano
da stupi u brak svake godine.
Uprkos dugotrajnim problemima, mnoge žene u područjima u razvoju sada uživaju u
mogućnostima nezamislivim pre jedne generacije. U Tanzaniji žene kojima je potrebna
oprema da ostvare svoje preduzetničke snove, hladnjaci i zamrzivači, šivaće mašine,
pećnice za pečenje, mašine za šljunak, traktori, kamioni, ali nemaju sredstava za njihovu
potpunu kupovinu, mogu ih iznajmiti preko kompanije koju je osnovala Viktorija Kisiom-
be. Kisiombe, veterinar obrazovana u Velikoj Britaniji, po obrazovanju je odlučila da se
upusti u preduzetništvo nakon što joj je muž umro, a ona je organizovala ono što je na kra-
ju postalo Selfina, najveća tanzanijska lizing kompanija, sa preko 22.000 ugovora o zaku-
78
Devojčice nisu (za) neveste. – prim. prev.
72
pu.
Čak se i visoko obrazovane žene poput Kisiombe suočavaju sa preprekama i velikom
diskriminacijom. Izveštaj Svetske banke koji obuhvata 128 razvijenih zemalja i zemalja u
razvoju utvrdio je značajan stepen pravne diskriminacije žena u oblastima koje osujećuju
preduzetništvo. Na primer, od 2009. godine žene u četrdeset pet zemalja nisu imale istu
pravnu sposobnost da deluju ili da se bave ekonomskim transakcijama kao muškarci; u
četrdeset devet zemalja ženama je onemogućen rad u određenim industrijama; a u trideset
dve zemje nisu imale jednaka nasledna prava. Jednaka zakonska prava rezultirala su većim
procentom preduzeća u vlasništvu ili pod upravom žena.
U širem smislu, kreatori politike dugo su zanemarivali žene preduzetnice. Odnosno,
sve do 1970. godine, kada je danska ekonomistkinja koja radi za Ujedinjene nacije Ester
Boserup objavila uticajnu knjigu „Ženska uloga u ekonomskom razvoju“, koja je pružila
detaljnu analizu kako žene doprinose ekonomskom razvoju i kako to na njih utiče. Snažno
je tvrdila da žene igraju ključnu ulogu u razvoju sa svojim aktivnostima unutar i izvan
domaćinstva. Njen rad inspirisao je Dekadu žena Ujedinjenih nacija (1975–1985) i posta-
vio temelje za novi talas programa usmerenih na promovisanje uloge žena u ekonomiji kao
načina za ubrzanje ekonomskog razvoja. Novi pristup nije imao za cilj samo unapređenje
rodne ravnopravnosti kao cilj sam po sebi, već i istraživanje načina na koje bi ekonomske
aktivnosti žena mogle doprineti ekonomskom rastu i razvoju.
Najzad su kreatori politike shvatili da bi bez žena preduzetnica, zemlje trošile ili nedo-
voljno koristile polovinu baze talenata. Kako je Helen Klark, administratorka Programa
Ujedinjenih nacija za razvoj, rekla 2009. godine, „Otključavanjem ogromnog potencijala
žena preduzetnica i rešavanjem prepreka sa kojima se suočavaju, poput pristupa kreditima
i finansijama i njihove nemogućnosti da naslede ili zadrže koristi od vladinih budžetskih
izdvajanja, možemo smanjiti nejednakost i stimulisati ekonomski rast.” Ova zapažanja
ponavlja i Sibongile Sambo, osnivač avio kompanije SRS Aviation. „Istorijski gledano,
ženama u Južnoj Africi, posebno crnkinjama, nisu bile pružene mogućnosti da pokrenu i
vode svoja preduzeća i daju pun doprinos našoj ekonomiji. U SRS Aviation koristimo
novu političku slobodu za stvaranje ekonomske slobode. To je prilika koju moja majka i
tetka nisu imale. Ali ja to radim i nameravam da zgrabim.“
Za žene, preduzetništvo može biti oslobađajuće i pogodno za ekonomsko blagostanje,
ali može postati i frustrirajuće iskustvo zbog prepreka sa kojima se suočavaju na tom putu,
od kojih su mnoge (prepreke) jedinstvene samo za ženu na određenom prostoru. Kao što je
Aza Fahmi, egipatska osnivačica poznate kompanije za nakit sa 165 zaposlenih, primetila:
„Moje novo iskustvo nije bilo uobičajeno za bilo koju konvencionalnu, mladu Egipćanku
u tradicionalnom okruženju, ali sam bila odlučna da nastavim dalje.“ Ili razmislite o pri-
meru Vu Huanšu, čija kompanija proizvodi odevni pribor i za koju se smatra da je prva
preduzetnica u Kini koja je osnovala svoju kompaniju: „Još se sećam službenika iz okruž-
ne kancelarije Dongcheng ... rekao je da bih trebala dobiti dozvolu da moje poslovanje
postane legalno.“ Fahmi i Vu su se suočili sa nebrojenim preprekama da ostvare svoje
snove.
Muškarci i žene se razlikuju u pogledu svog puta do preduzetništva.
Žene imaju tendenciju da se bave aktivnostima vezanim za svoja najčešća prethodna
iskustva, poput ličnih usluga, maloprodaje, kreativnih zanata i tradicionalnih industrija.
Osim toga, poduhvati koje osnivaju, poseduju i/ili kojima upravljaju žene imaju tendenciju
73
da vremenom rastu brže, uglavnom kao rezultat strukturnih ograničenja različitih vrsta.
Jedan od njih je nedostatak znanja i iskustva u poslu. Kako primećuje Aiza Dione, sene-
galska dizajnerka enterijera, „U početku nisam ni znala kako da napravim fakturu. Pitala
sam prijatelje za savet.“
Istraživači nisu uspeli da pronađu dosledne dokaze o rodnim razlikama u smislu moti-
vacije da postanu preduzetnici, stavova prema preduzetništvu, društvenih ili psiholoških
karakteristika preduzetnika, procesa pokretanja posla, stila upravljanja ili liderstva, pa čak
ni stalnog pristupa za finansiranje, iako se žene suočavaju sa diskriminacijom kada se pri-
javljuju za finansiranje pokretanja preduzetništva. „Počela sam da radim u Santjagu, u jed-
noj tekstilnoj kompaniji“, kaže Izabel Roa, čileanska preduzetnica. „Tada sam počela da se
muvam i prodajem od vrata do vrata. Najveći problem koji sam imala je to što kada sam
počinjal nisam imal kapital. Ovo sam rešila štednjom i dobijanjem kredita.“
Možda je jedan važan razlog zašto žene na putu do pokretanja i povećanja svog podu-
hvata nailaze na prepreke taj što je veća verovatnoća da će od muškaraca postati preduzet-
nici iz nužde. Nasrin Kasuri, koja je osnovala školu u Pakistanu, kaže: „Shvatila sam
ograničen izbor (škola) koje su na raspolaganju, kao i činjenicu da se od vremena kada
sam išla u školu, broj škola i mesta nije povećao.“ Ona dodaje: „Takođe sam shvatila da
moja deca neće imati sreću da imaju koristi od kvaliteta nastave od koje sam ja imala kori-
sti. Jedini način na koji sam mogla da se suočim sa takvim izazovom bio je da osnujem
školu koja bi mogla da pruži kvalitetno obrazovanje mojoj deci i drugima.” U stvari, Glo-
bal Entrepreneurship Monitor79, godišnje istraživanje preduzetničkih aktivnosti širom sve-
ta, dokumentuje da većina žena koje postanu preduzetnice to čine zbog nedostatka drugih
alternativa za život.
Kako se približavamo 2030. godini, pojavila se važna debata o tome da li žene predu-
zetnice imaju jasne odlike u pogledu načina zamišljanja, organizovanja i upravljanja
poduhvatima i da li uspeh treba definisati u smislu postizanja ciljeva, bolje ravnoteže
između posla i porodice, ili koristi zajednice za razliku od rasta, profita i slave. U tom smi-
slu, preduzetnica ruandskih rukotvorina Žanet Kubana ponosi se prednostima koje njen
poduhvat donosi ženama suočenim sa teškim okolnostima. „Imam preživele, imam udovi-
ce, imam žene čiji su muževi u zatvoru. Videti ih kako sede pod jednim krovom kako tkaju
i zajedno posluju veliko je dostignuće“, kaže ona. „Ove žene su sada zajedno i zarađuju.
To je neverovatno.“ Slično, Aneta Zamora, socijalna preduzetnica iz Rapa Nuija usredsre-
đena na očuvanje i popularizaciju drevne kulture osamljenog vulkanskog ostrva koje je u
Evropi poznatije kao Uskršnje ostrvo, rekla je: „Ne znam da li sam bila uspešna. Dobila
sam priznanje, ali ne znam da li imam jasan koncept šta znači „uspešan“.
KVADRATURA KRUGA OKO RADA I PORODICE
Godine 2030. skoro polovinu svih novih poslovnih poduhvata u svetu pokrenuće žene.
Razmotrimo slučaj Ane Ančarije. Nakon diplomskog studija u Sjedinjenim Državama,
odlučila je da se vrati u Indiju, sledeći obrazac rada mozga na koji smo naišli u prvom
poglavlju, da pokrene kompaniju za outsourcing genoma80, Ocimum Biosolutions81. Nakon
79
Istraživački projekat godišnje procene nivoa preduzetničke aktivnosti u više različitih zemalja. – pim. prev.
80
Genomika proučava strukturu, funkcije, organizaciju, evoluciju i mapiranje genoma. – prim. prev.
81
Globalna kompanija za genomiku, ima sedišta u Hjustonu i gradu Hiderabad u Indiji (Ocimum = bosiljak). – peim. prev.
74
petnaest godina rada i tri akvizicije82 u Evropi i Sjedinjenim Državama, njena firma je
jedan od vodećih igrača u globalnoj industriji biomedicinskog outsourcinga.
Majka dve devojčice, Ana je morala da donese veoma teške odluke o balansiranju pos-
la i porodice: „Moja deca su se sada prilično navikla na činjenicu da pola vremena nisam
dostupna.“ Porodica živi sa Aninim svekrom i svekrvom, koji pomažu u podizanju devoj-
čica. Njena kompanija zaposlenima nudi tri meseca plaćenog porodiljskog odsustva. „To
je veoma dobro mesto za rad, posebno za žene. Imamo fleksibilno radno vreme“, kaže Jai-
šri Ravi, pomoćnica potpredsednika sistema kvaliteta i jedan od prvih zaposlenih u Oci-
mumu. „Ako treba da prisustvujemo sastanku PTA83, mogu izaći i vratiti se; sve što treba
da uradim je da se prijavim na devet sati rada.”
Ana i Jaišri nisu same u osećaju pritiska kombinovanja majčinstva i posla izvan kuće.
„2007. sam prošla kroz težak (i neočekivan) razvod“, kaže Melisa, kojoj se bliži pedesetoj
godini. Ima sina na koledžu i kćerke tinejdžerke bliznakinje. Kao učiteljica, uzimala je
slobodno vreme dok deca nisu krenula u školu, a zatim je radila honorarno kako bi što više
vremena provodila sa njima. „Jedna od stvari koje sam naučila u ovom procesu dodatnog
zapošljavanja i balansiranja porodičnog života“, kaže ona, „jeste da neću žrtvovati to da
ujutro ne odvedem svoju decu u školu.“ Kao i mnoge druge obrazovane žene njene gene-
racije, Melisa se morala suočiti sa teškim kompromisima, s kojima se mnogi muškarci
jednostavno ne moraju suočiti.
Oko 70 odsto američkih mama radi puno radno vreme van kuće. Za više od polovine
njih to nije izbor: ne mogu priuštiti sebi da ostanu kod kuće ili rade samo honorarno.
Helen Bečtol je dvadesettrogodišnja majka dvoje dece, starosti pet i četiri godine. Nada se
da će pohađati koledž zajednice u Severnoj Karolini. „Trenutno radim od ponedeljka do
petka od podneva do 18 sati u jednom seoskom baru“, objašnjava ona. „I vikendom sam
honorarno fotograf.“ Živi sa roditeljima koji joj pomažu koliko mogu. „Plaćam oko 650
dolara ili 700 dolara za dnevni boravak mesečno. Ja sam na bonovima za hranu. ... Dobi-
jam oko 300 dolara mesečno od njihovog oca za izdržavanje dece.“
„Ne želim da moj sin misli da je rad kao saradnik u prodaji i zarada od 8,50 dolara na
sat u redu“, kaže Vileidi Ortiz, srednjoškolka koja radi u maloprodajnom objektu u bos-
tonskom trgovačkom centru Prudenšal Centar.
Ona je zatrudnela sa devetnaest godina. Kada je imala tri godine, njen otac je ubijen iz
vatrenog oružja u njenom rodnom Portoriku, a majka je umrla od raka nakon što su se pre-
selili u Boston kako bi bili bliže rodbini. Otac njenog deteta ne izdržava dete. Ona ima
bonove za hranu i pomoć u gorivu. Kao i kod Bečtolove, za Ortiz je jednostavno nemo-
guće ostati s detetom kod kuće.
Žene koje mogu priuštiti sebi da ostanu kod kuće, ni odluka nije laka. Postoji društve-
na stigma84 vezana za ostanak kod kuće i strah da bi povratak na zaposlenje mogao biti
težak ili nemoguć. „Nisam mogla da zamislim emocionalnu bol da ostavim bebu sa nekim
drugim“, objašnjava Teri Sprajt Cizek, medicinska sestra po zanimanju. Njena deca sada
imaju trideset godina. Boravak kod kuće „izazvao je poteškoće u samopoštovanju i egu jer
sam gledala ljude kako napreduju i imaju uzbudljive karijere. ... To je dovodilo do osećaja
manje važnosti i sve je bilo u vestima. Sedamdesetih se radilo o tome „žene mogu sve“, i
82
Akcija u kojoj jedno preduzeće kupuje većinu ili sve akcije drugog preduzeća. – prim. prev.
83
Roditeljski sastanak u školi; sastanak roditelja (parent) i učitelja (teacher). – prim. prev.
84
Žig, znak; neodobravanje, osuđivanje; etiketa. – prim. prev.
75
sećam se reklame Virdžinije Slim85.“ Terijin suprug je lekar i oni sebi mogu priuštiti luk-
suz više srednje klase sa jednim prihodom.
Kada žene prekinu karijeru, njihova zarada pati. Studija MBA univerziteta u Čikagu
pokazala je da žene koje napuštaju radni odnos tri ili više godina trpe kompenzacijski
nedostatak za oko 40 posto u odnosu na uporedne muškarce. Neki savetnici i autori karije-
re poput Džoan Klever tvrde da je „potpuni silazak sa karijere samoubistvo u karijeri. Ne
čini to.“ Iznenađujuće, pad broja beba nudi majkama koje bi želele da ponovo započnu
svoju karijeru jedinstvenu priliku. Razlog leži u starenju stanovništva, koje nastavlja da
smanjuje broj kvalifikovanih radnika. Decenijama su milioni visoko obrazovanih Japanki
napustale posao nakon udaje. Sada se masovno vraćaju radu dok kompanije očajnički traže
popunu radnih mesta.
Od 2018. godine veći procenat Japanki u svakoj starosnoj grupi radi izvan
domaćinstva nego Amerikanke, osim onih mlađih od dvadeset četiri godine. Oko 71 pro-
cenat radno sposobnih Japanki sada je zaposleno, što je najveći procenat u decenijama i
jedan od najvećih u svetu. S obzirom na trend u poslednjoj deceniji, do 2030. godine
Japanke će se možda približiti stopi učešća muškaraca u radnoj snazi, koja se kreće oko 86
odsto. Međutim, diskriminacija u platama i dalje je raširena, a majke i dalje obavljaju
većinu kućanskih poslova i brigu o deci. „Svest muškaraca je još uvek tako niska“, žali se
grafički dizajner sa dvoje dece. „Moj muž nema koncept rodne ravnopravnosti.“
Pitanje ravnoteže rada i porodice stavilo se na nacionalnu listu86 u mnogim zemljama
širom sveta, posebno onima koje se bave starenjem stanovništva i budućom održivošću
blagostanja države. Godine 1996. Ujedinjene nacije su izvestile da je samo 35 posto vlada
u zemljama sa niskom plodnošću, ukupno oko sedamdeset, imalo politiku za rešavanje
takvih pitanja. Do 2015. godine, međutim, udeo je narastao na 59 odsto. Najčešće politike
su plaćeno porodiljsko odsustvo (u svim zemljama osim jedne), javna nega za decu (88
odsto), dečji ili porodični dodatak (85 odsto) i plaćeno očinstvo (64 odsto). Vredi napome-
nuti da UN procenjuju da žene u proseku provode četiri sata dnevno radeći neplaćene
kućne poslove, uključujući brigu o deci. Muškarci u međuvremenu provode samo 1,7 sati.
Ravnoteža između porodice i posla kao koncept i kao politika predmet je mnogih kon-
troverzi. Možda je najvažnije da li ljudi više vole da se pozabave problemom integrišući
svoj radni život sa porodičnim životom ili držeći to dvoje odvojeno. Moja koleginica iz
Vartona Nensi Rotbard, zajedno sa Katerinom Filips i Trejsi Dumas, pitala je skoro pet
stotina zaposlenih u Sjedinjenim Državama šta im više odgovara. Otkrili su da su ljudi koji
više vole da posao i porodica budu odvojeni da su manje zadovoljni i manje posvećeni
kompaniji kada im se nude integrirajući programi, poput brige o deci na radnom mestu. A
zadovoljniji su i posvećeniji kada kompanija nudi programe za segmentiranje, kao što je
flextime87, koji omogućava zaposlenima da promene vreme početka i završetka radnog
dana.
Još jedan koristan način razmišljanja o ovom pitanju je uočavanje koristi za privredu
od većeg učešća žena u radnoj snazi. Kao što je danski sociolog Gosta Esping-Andersen
tvrdio, uključivanje žena u radnu snagu pokrenulo je rast svih vrsta tržišno orijentisanih
uslužnih aktivnosti koje su žene obavljale u domaćinstvu bez plate.
85
Žensko orijentisano izdanje cigareta Filip Moris iz 1968. godine, obima 23 mm (slim) i dužine 100 i 120 mm. – prim. prev.
86
agenda (u originalu) – spisak, plan, nacrt, stvari koje treba uraditi, stvari o kojima treba da se glasa, itd . – prim. prev.
87
Politika rada određenih poslodavaca koja omogućava zaposlenima da izaberu radno vreme tokom dana. – prim. prev.
76
Ako do 2030. godine više žena u zemljama u razvoju bude zaposleno, ekonomije Afri-
ke, Bliskog istoka i Južne Azije će proći kroz fazu bržeg rasta, ubrzavajući širenje srednje
klase o kojoj smo govorili u Poglavlju 3.
DA LI POSAO POVEĆAVA STOPU SMRTNOSTI ŽENA?
Kako sve više žena koristi mogu-

ćnosti na tržištu rada i kreće se u
kompromisima između posla i porodi-
čnog života, razlika u očekivanom
životnom veku između žena i muška-
raca se smanjuje. Godine 1995. žene
su imale prosečnu prednost u odnosu
na muškarce u očekivanom životnom
veku od oko 7,8 godina. Do 2018.
godine jaz se smanjio na 6,8 godina, a
Ujedinjene nacije procenjuju da će se
smanjiti na 6,3 do 2030. Kao što pri-
kazuje slika 7, ova pojava se primećuje samo u najrazvijenijim zemljama od kasnih 1990-
ih, upravo kada je sve veći broj žena počelo da traže posao i karijeru.
U Sjedinjenim Državama, zemlji u kojoj su žene učinile veći prodor na tržište rada,
pad je bio nagli: prednost žena u očekivanom životnom veku u odnosu na muškarce dosti-
gla je vrhunac početkom sedamdesetih godina sa 7,7 godina, ali 2019. se kretala oko 5
godina, a do 2030. biće 4,3 godine.
Šta je tačno odgovorno za ovo smanjenje? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo
razumeti zašto žene žive duže od muškaraca. Muškarci doživljavaju veće stope smrtnosti
od žena u svakom dobu.
„Ženski hormoni i uloga žena u reprodukciji povezani su sa većom dugovečnošću“,
primećuje Scientific American. „Estrogen, na primer, olakšava eliminaciju lošeg holestero-
la i na taj način može ponuditi određenu zaštitu od srčanih oboljenja. S druge strane, testo-
steron je povezan sa nasiljem i preuzimanjem rizika.“ Kao da to nije dovoljno, „žensko
telo mora da napravi rezerve za potrebe trudnoće i dojenja; ova sposobnost je povezana sa
većom sposobnošću da se nosi sa prejedenjem i uklanjanjem viška hrane.“
Istorijski gledano, još jedan razlog zašto su žene živele duže od muškaraca povezan je
sa njihovom manjom izloženošću onome što se naziva „veštačkim bolestima“, uključujući
„izloženost opasnostima na radnom mestu u industrijskom kontekstu, alkoholizmu, puše-
nju i saobraćajnim nesrećama, što je zaista uveliko poraslo tokom 20. veka.“ Ali žene su
sada sve više izložene istim uslovima, posebno u najrazvijenijim zemljama.
Kako primećuje Liza Berkman, direktorka Centra za studije stanovništva i razvoja na
Harvardu, nova uloga žena u američkoj ekonomiji stvorila je „savršenu oluju“: više su
izložene stresovima na radnom mestu, u braku, a u nekim slučajevima i samohranom maj-
činstvu.
„Hronični stres može izazvati raniji početak hroničnih bolesti“, rekla je profesor psihi-
jatrije iz San Franciska Eliza Epel. Poznata je po tome što je otkrila da stres ima tendenciju
da istroši telomere, zaštitne vrhove hromozoma, za koje se veruje da su povezani sa dugo-
77
večnošću. Da stvar bude gora, žene se češće od muškaraca smiruju jedući i smanjujući
vreme koje provode na vežbanje kako bi uravnotežile posao i porodični život.
A za neke žene postaje još gore. Evolucija očekivanog životnog veka žena pokazuje
nastavak bifurkacije u Sjedinjenim Državama po obrazovanju i mestu stanovanja, pri čemu
su one u gradskim oblastima daleko bolje od ostalih. Između 2009. i 2016. godine, „očeki-
vani životni vek belih muškaraca premašio je očekivani životni vek belih žena“ u četrdeset
američkih regiona koje je analizirao tim demografa predvođen mojom koleginicom Pen
Irma Elo. Podaci se odnose na bele hispanske žene. Što je još gore, žene su primetile sma-
njenje očekivanog života, ne samo smanjenje prednosti, u osam od tih četrdeset oblasti:
žene u vangradskim oblastima u Alabami, Arkanzasu, Kentakiju, Luizijani, Misuriju,
Oklahomi, Tenesiju i Teksasu „izgubile su skoro sve godine u očekivanom trajanju života
između 1990. i 2016. godine.
Krivci? Pušenje, poremećaji mentalnog i nervnog sistema i predoziranje drogama.
Promene u ulogama žena takođe utiču na one koji napuste srednju školu. Arun Hendi
sa Univerziteta Duke otkrio je da se „očekivani životni vek povećao ili stagnirao od 1990.
godine među svim obrazovno-rasnim-polnim grupama, osim belih žena koje nisu hispan-
ske nacionalnosti u uzrastu srednje škole“, za koje je došlo do naglog pada od 2,5 godine
tokom dve decenija. Kristal Vilson iz Kejv Sitija u Arkanzasu, gde je većina stanovnika
belaca, preminula je u trideset osmoj godini. Mama koja je bila kod kuće, patila je od
gojaznosti i dijabetesa. „Napustila je deseti razred jer se udala“, piše Monica Pots u časo-
pisu American Prospect. „Tako su stvari bile.“ Prema Juliji Džonson, tehnološkoj koordi-
natorki u lokalnom školskom okrugu, „Ako ste žena, a vi ste slabo obrazovana žena,
mogućnosti za vas su gotovo nikakve. Udate se i imate decu. ... Bolje vam je ako ne radite.
... To je užasan ciklus.“ Njen odgovor na pitanje šta ubija bele žene koje su napustile sred-
nju školu? „Očaj vremena. Ne znam ništa ni o čemu, ali to ih ubija.“
Sve u svemu, mortalitet nastavlja da brzo raste među Amerikancima u dobi od dvade-
set pet do četrdeset četiri godine. „Mladi odrasli danas su iskusili teškoće sa punoletstvom
tokom Velike recesije, odnosno odloženi prelazak u odraslo doba, pad brakova i povećane
stope zajedničkog boravka sa roditeljima“, primećuju Elo i njeni koautori. „Odrasli u ovoj
starosnoj grupi imaju povećanu stopu zloupotrebe droga i alkohola i u narednim decenija-
ma mogu doživeti povećan morbiditet i mortalitet u vezi sa ovim ponašanjem.“ To je
budućnost koja čeka znatan broj milenijalskih žena i muškaraca koji nemaju koristi od
trendova o kojima smo razgovarali.
STAKLENI PLAFON – ILI DEBELI SLOJ MUŠKARACA?
„Ne postoji stakleni plafon za žene“, tvrdi autorka Laura Lisvud. „To je samo debeli
sloj muškaraca.“ Čak i kada žene posvete čitav život karijeri, njihov napredak ometaju
brojne prepreke. 2015. Njujork Tajms je objavio članak pod naslovom „Manje žena vodi
velike kompanije od muškaraca po imenu Džon“. Rema Standard & Poor88-u, među naj-
većih 1.500 kompanija, „za svaku ženu postoje četiri muškarca po imenu Džon, Robert,
Viljam ili Džejms“. Uprkos dobicima koje su žene iskusile u obrazovanju i zapošljavanju,
njihov broj na čelu velikih korporacija širom sveta je oskudan. Na rang listi Fortune 500
88
Američka aencija za kreditni rejting. – prim. prev.
78
najvećih američkih korporacija u pogledu prihoda, manje od 5 odsto izvršnih direktora su
žene.
Situacija nigde nije bolja. Među najvećim javno kotiranim kompanijama u bogatim
zemljama koje čine članstvo u OECD-u, žene su samo veoma mali deo izvršnih direktora:
4 odsto u Velikoj Britaniji, Indiji i Južnoj Africi; 3 odsto u Australiji i Meksiku; u proseku
manje od 3 odsto u Evropskoj uniji; u proseku manje od 2 odsto u čitavoj Latinskoj Ame-
rici; i tačno nula odsto u Francuskoj i Nemačkoj, dve najvažnije ekonomije u EU. Samo u
Kini su žene izvršne direktorice iznad 5 % – 5,6 %. Kada je u pitanju rodna ravnoteža u
upravnim odborima, postoji samo jedna zemlja (Norveška) koja se približava paritetu (sa
42 posto žena), a samo petnaest zemalja ima udeo veći od 10 posto (Sjedinjene Države su
na 17 posto). U nekoliko azijskih zemalja polovina kompanija koje kotiraju na berzi imaju
sve muške odbore.
Međunarodni biro rada je otkrio da postoje samo tri zemlje u kojima žene popunjavaju
više od polovine svih pozicija višeg i srednjeg menadžmenta: Jamajka, Kolumbija i Sveta
Lucija, sve tri na Karibima. U Sjedinjenim Državama, taj broj je krajem 2010-ih iznosio
43 posto. U 20 posto ispitanih zemalja udeo je bio manji od 20 posto. U mnogim musli-
manskim zemljama pada ispod 10 posto. Tako vidimo da dok žene rade u većem broju i
čak brže akumuliraju bogatstvo od muškaraca, gornjim slojevima kompanija i dalje domi-
niraju muškarci.
Kada su u pitanju žene u politici, podaci su jednako obeshrabrujući.
Do kraja 2017. godine, jedine dve zemlje sa više žena nego muškaraca u zakonodavnoj
vlasti bile su Ruanda (64 odsto) i Bolivija (53 odsto). Na drugom kraju spektra, nekoliko
zemalja nije imalo žene u svom parlamentu: Tonga, Mikronezija i Vanuatu u južnom Paci-
fiku, te Katar i Jemen na Bliskom istoku. Dvadeset šest zemalja imalo je manje od 10 pos-
to žena, a šezdeset četiri zemlje imalo je manje od 20 posto.
Prosek u svetu je narastao sa 10 odsto 1990. na 21 odsto 2017. godine. Sjedinjene
Države, sa 19 odsto, su nešto ispod globalnog proseka; šokantno, Saudijska Arabija, sa 20
posto, ima veći udeo. U izvršnoj vlasti, žene predstavljaju više od polovine ministara u
kabinetu samo za odeljenja za zdravstvo, kulturu, zapošljavanje, trgovinu, obrazovanje,
ženska pitanja, životnu sredinu i energiju, porodicu i decu i socijalna pitanja, od kojih
većina ima područja u kojima žene imaju snažnije prisustvo u celoj ekonomiji i društvu.
Čini se da su žene dobro zastupljene tek kada su u pitanju visoka državna službena
mesta u državnoj birokratiji. Žene predstavljaju 50 posto ili više takvih zaposlenih u
Mađarskoj, Rusiji, Litvaniji i Estoniji, a više od 40 posto u Kanadi, Švedskoj, Sloveniji i
Kazahstanu, sve zemlje sa nasleđem državnog socijalizma ili jake socijalne države. Jasno
je da kada se zapošljavanje zasniva na takmičarskim ispitima, žene su dobre. Do 2030.
godine većinu viših karijernih pozicija u vladinim birokratijama imaće žene sa fakultet-
skim diplomama.
Kada dođu na posao, žene nastavljaju da se suočavaju sa razlikama u platama, koje se
procenjuju na više od 30 odsto u odnosu na muškarce, čak i u razvijenim zemljama sa
dugogodišnjim zakonima protiv diskriminacije, uključujući Austriju, Veliku Britaniju,
Južnu Koreju i Novi Zeland. U Japanu i drugim evropskim zemljama jaz je najmanje 20
posto. U Sjedinjenim Državama razlika u platama polova je oko 22 procenta za sva zani-
manja, 19 procenata za menadžere i čak 33 procenta među najvišim rukovodiocima.
Kako se približava 2030. godina, sve će više žena biti na rukovodećim pozicijama,
79
iako će i dalje biti u manjini. U privatnom sektoru one će biti jako nedovoljno zastupljene,
dok će se u javnom sektoru možda približiti paritetu sa muškarcima. Međutim, malo je
verovatno da će rodni jaz u platama nestati, s obzirom na to koliko je uporno visok u pos-
lednje dve ili tri decenije. Ali, hoće li biti razlike ako više žena komanduje?
DA LI SU ŽENE „ŠEFOVI“ KAO VOĐE?
Pokojna britanska premijerka Margaret Tačer i sadašnja nemačka kancelarka Angela

Merkel imaju nekoliko zajedničkih stvari. Obe su dovele konzervativnu stranku do izbor-
nog uspeha i dostigle najviši nivo moći u svojim zemljama. Obe su po obrazovanju bile
hemičari. Nakon što je diplomirala na Oksfordu, Tačer je kratko radila za konglomerat za
hranu J. Lions & Compani, gde je bila deo tima koji je razvio proces pretvaranja sladoleda
u meko posluženje, na radost dece svuda. Atlantik ju je nazvao „Iron Ladi of Soft Serve“,
što je zaokret u njenom poznatijem nadimku, „Iron Ladi“. Tačer je tokom svog vremena u
politici imala i druge nadimke: „Piljareva kćerka“, „Otimač mleka“ i „Atila kokoš“.
Pokojni francuski predsednik Fransoa Miteran otišao je čak do toga da ju je nazvao ženom
sa „očima Kaligule i usnama Merilin Monro“, u zapanjujućem prikazu mizoginije89.
Karijera Merkelove, iako se veoma razlikovala od Tačerove, izazvala je i seksističke
komentare. Doktorirala je kvantnu hemiju i nekoliko godina radila kao naučnik istraživač.
Odlučila je da uđe u politiku kada je srušen Berlinski zid, a u roku od godinu dana izabra-
na je u nemački savezni parlament. Na različite načine je opisivana kao „najmoćnija žena
na svetu“, „Mutti“ („mama“ na nemačkom) zbog svog blagog i neprihvatljivog pristupa
politici, i „Frau Nein“ (gospođa Ne) zbog insistiranja na politici štednje tokom kriza evro-
zone.
Ključna sličnost koja povezuje Tačer i Merkel zajedno je to što su obe žene sa moći.
Nesrećna tendencija je da se žene sa moći, bez obzira na njihove ličnosti, vide pre svega
kao žene, a često i kao „šefice“. Na veb stranici Ban Bossy se tvrdi da „kada se dečak ista-
kne, on se naziva „vođom“. Ipak, kada devojčica uradi isto, rizikuje da bude označena kao
„šefica“.“ Problem sa drugačijim tretmanom je u tome što „reči poput bossy šalju poruku:
ne diži ruku i ne govori. U srednjoj školi devojčice su manje zainteresovane za vođenje od
dečaka, trend koji se nastavlja i u odrasloj dobi. Kao što je rekla glavna operativna direk-
torka Fejsbuka i autorka najprodavanijih knjiga Šeril Sandberg, „Ta devojčica nije šef. Ta
devojčica ima veštine izvršnog rukovodstva.“
Ali postoji još dublji aspekt u karijeri (nekoliko) žena poput Tačer i Merkel koje su
dostigle vrhunac moći. Dok je predavala na Univerzitetu Jejl sedamdesetih godina prošlog
veka, profesorka Harvardske poslovne škole Rousbet Mos Kanter, sociolog po obrazova-
nju, otkrila je da se žene ponašaju drugačije i da se one drugačije doživljavaju dok rade u
okruženju u kojem su one „oznaćene“ ili u manjini. U tim brojčano iskrivljenim situacija-
ma, žene sa znakom su vidljivije, većina ih karikira, one podnose veći pritisak na radu i od
njih se očekuje da se ponašaju u okviru strogih, unapred definisanih rodnih uloga. S obzi-
rom na strukturne sile koje su prisutne u situacijama tokenizma90, nije ni čudo što mnoge
žene odustaju pre nego što stignu do vrha; ako ipak dođu do premijerove kancelarije ili
apartmana generalnog direktora, njihovo ponašanje i učinak uvek se vide u drugačijem
89
mizoginija – netrpeljivost, prezir, mržnja, predrasuda prema ženama; ženomrzac. – prim. prev.
90
Simbolični napor da se postigne rodna, rasna ili manjinska ravnopravnost na poslu ili u obrazovanju. – prim. prev.
80
svetlu od muškaraca.
Pišući pre nego što su Tačer i Merkel došle na vlast, Kanter je identifikovala četiri
„zamke uloga“ za žene u organizacijama: kućni ljubimac, zavodnica, sekira i majka. Kućni
ljubimac se smatra „ljupkim, slatkim ili devojačkim“ i retko se shvata ozbiljno. Zavodnica
je „kuja, veštica, krava, vampir ili ljudožder“ i ne vole je ni muškarci ni žene. „Najviše
mogućnosti je rezervisano za ženu koja upada u zamku borbene sekire“, objašnjava Judit
Bakter, profesorka na Univerzitetu Aston u Velikoj Britaniji. „Ona ima istorijski oblik u
tradiciji Ledi Makbet ili u novije vreme, Margaret Tačer. Ona je karikirana kao zastrašu-
juća, čvrsta, zla, šefica ili kao muškarac.“ I Merkel odgovara poslednjem od četiri stereoti-
pa, o majci ili školskoj učiteljici, „rutinski opisana kao stroga učiteljica, šefica, prljava i
staromodna ili mama“.
Kako se približavamo 2030. čini se da se neki stavovi prema ženama kao liderima brzo
menjaju. „Po prvi put otkako je Galup91 počeo da meri naklonosti Amerikanaca u pogledu
pola njihovog šefa“, objavila je poznata anketna organizacija 2017. godine, „većina (55
odsto) kaže da im pol njihovog šefa nema nikakve značaja. Dvadeset i tri odsto ispitanika
reklo je da bi više voleli muškog šefa da imaju izbor, dok je 21 odsto preferiralo ženski
pol, što je razlika u granicama greške od plus ili minus 4 odsto. Galup ovo pitanje postav-
lja od 1953. godine, kada je 66 posto preferiralo muškarca, a samo 5 posto ženu, pri čemu
je 25 posto ispitanika ravnodušno. Zanimljivo je da je 2017. samo 44 posto žena bilo rav-
nodušno u poređenju sa 68 posto muškaraca, što ukazuje na to da se, kao što smo rekli,
žene uveliko razlikuju u svojim stavovima i ponašanju u zavisnosti od starosti, obrazova-
nja i mesta stanovanja.
Iako je anketa sprovedena mesec dana nakon što je izašao na videlo skandal Harvi
Vejnštajn92, pa su tako tokom intenzivnog obračuna kulture pokreta Me Too93, postoje raz-
lozi da se veruje da žene možda počinju da prevazilaze prokletstvo tokenizma, tj. tiranije
malih brojeva.
Kako žene postaju sve brojnije na raznim radnim mestima i nastavljaju napredovati na
najviše nivoe, njihove uloge i položaji će se brzo promeniti. Do 2030. godine značajan
broj žena će biti na pozicijama političkog, društvenog i poslovnog rukovodstva, čime će
potencijalno zauvek potkopati osnovu za jedan od najočitijih oblika diskriminacije.
Kanterova teorija takođe pomaže u objašnjenju dinamike na tržištu brakova. Četrdese-
tih godina prošlog veka Amerikankama je rečeno da ne budu ambiciozne kada su u pitanju
njihove karijerne aspiracije. „Upozorenje! Pazite da ne izgledate pametnije od svog muš-
karca”, preporučila je jedna knjiga za samopomoć. „Jedna je stvar biti skoro pametan, ali
biti ili izgledati pametniji – to je tabu.“ Takvi saveti nisu dati u vreme kada su se Sjedinje-
ne Države suočile sa nedostatkom muškaraca zbog ratnih stradanja. Osnovna pretpostavka
bila je da će žene koje su se isticale svojim umom biti izbegavane u korist onih koje su bile
„ženstvenije“, prema tadašnjim shvatanjima.
Zamislite sada da je nestašica zaista otišla u drugom smeru, kao u Kini. Tamo se žene
sa doktoratom često nazivaju di san ksing ili „treći pol“, misleći na ideju da se mali broj
muškaraca želi oženiti njima. Članci u kineskim časopisima rutinski tvrde da je „za kom-
petentnu ženu u karijeri sajiao (umetnost da bude stidljiva, ljupka i nežna) nezaobilazno
91
Organizacija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja. – prim. prev.
92
Filmski producent, osuđen na robiju zbog silovanja. – prim. prev.
93
Pokret protiv seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. – prim. prev.
81
oruđe za pojavljivanje niti previše nezavisne niti previše samodovoljne za svog dečka“.
Savet ide čak i do toga da sugeriše da joj „sajiao dozvoljava da izgleda meko i ženstveno,
a ne tvrdo i moćno, osobine koje osporavaju tradicionalne predstave o ženstvenosti“. A
ako to nije bilo dovoljno, evo šlag na tortu: „Igrajući sa muškim egom, ona postiže gotovo
nemoguće: čineći da se njen čovek oseća kao muškarac.“
Hajde da ispitamo šta se dešava sa rodnim stereotipima kada dođe do naglih promena
u mogućnostima i slobodama žena. Saudijkama je prvi put dozvoljeno da voze 2018.
godine, a njihovo ponašanje pri kupovini automobila iznenadilo je sve. „Izložbeni prostori
u kraljevstvu nudili su automobile za koje su mislili da će privući Saudijke, poput mini
terenaca jarkih boja“, objavio je Vol Strit Žurnal. „Umesto toga, one se odlučuju za mode-
le koji su glasni i brzi.“ Uobičajena mudrost kaže da su muškarci zainteresovani za moć i
ubrzanje, dok su žene za udobnost i sigurnost. „Očekivali smo da će žene početi sa malim
automobilima sa malim motorima“, rekla je prodavačica Audija. Ali Sahar Nasief, šezde-
set četiri, baka unuke od šesnaest godina i aktivistkinja posvećena pravu žene da vozi,
želela je kabriolet Mustang, rekavši: „Uvek je to bio moj auto iz snova.“ Kada je Ford
Motor Company čula za njenu sklonost, ponudili su joj da joj ga poklone, a ona je odabrala
žutu i crnu, boje njenog omiljenog fudbalskog tima. „Volim ovaj automobil zbog njegove
buke“, rekao je Nasief.
Kanterova teorija takođe može objasniti ovo ponašanje. Još uvek ima malo žena koje
voze putevima Saudijske Arabije. Kao prve korisnice, saudijske žene se ponašaju na način
koji pokušava da prekine stereotipe i zbog čega žele da sve izgleda da su ravnopravne sa
muškarcima.
DA LI ĆE ŽENE VLADATI SVETOM 2030. GODINE?
Ženski teško stečeni novi status u društvu potencijalno može dovesti do transformacije
strukture moći, a možda i do manje skandala, manje korupcije i smanjenog nasilja, kako je
sve veći broj istraživača otkrio. Ili može izazvati oštro razdvajanje pri čemu samo deo
žena uživa beneficije, dok su ostale gurnute na ivicu, rezultirajući više socijalnim suko-
bom, a ne manje. Bez obzira na njihov uticaj na rukovodećim ili državnim pozicijama,
žene će kontrolirati više bogatstva i možda ga usmeriti prema područjima koja ih se tiču,
uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, u svetu sa manje beba i više stare populaci-
je.
Kako broj žena od uticaja raste, da li će to postati nova norma da žene budu prihvaćene
kao vođe? Verovatno je da je 2030. prerano za utopijski ideal potpune rodne ravnopravno-
sti, posebno s obzirom na to koliko se sadašnji trendovi sporo kreću i koliko je žena još
uvek diskriminisano ili lišeno mogućnosti.
Najnepovoljniji faktor, međutim, nema mnogo veze sa ravnotežom moći i statusa
među polovima. Kako gradovi rastu, žene dobijaju pristup novim mogućnostima. Ali glo-
balno zagrevanje se takođe ubrzava širenjem gradova, kao što ćemo videti u Poglavlju 5.
A klimatske promene imaju tendenciju da najviše povrede žene i decu.
82
5. GRADOVI SE PRVI UTAPAJU
GLOBALNO ZAGREVANJE, HIPSTERI94 I SVAKODNEVICA OPSTANKA
Svaki grad, koliko god bio mali, u stvari je podeljen na dva,

jedan je grad siromašnih, a drugi bogatih. – Platon
Kako se 2030. približava, gradovi će postati mikrokosmos onoga što dolazi.
Svaki od trendova o kojima se govori u prethodnim poglavljima napreduje brže u gra-
du: plodnost opada ranije i brže; milenijalski obrasci ponašanja suštinski su urbane priro-
de; nova srednja klasa živi u velikim aglomeracijama95; a životne šanse i ponašanje žena
brže se razvijaju u gušće naseljenim područjima. Gradovi su postali gigantski motor pro-
mena, katalizator kraja sveta kakvog poznajemo.
Gradovi zauzimaju 1 odsto svetske zemlje, ali u njima živi oko 55 odsto ljudske popu-
lacije. Rečeno na drugi način, ukupna kopnena masa na Zemlji iznosi 196,9 miliona kvad-
ratnih milja, a gradovi čine otprilike 2 miliona njih. Sa 4 milijarde urbanih stanovnika, to
je u proseku 2.000 ljudi po kvadratnoj milji u gradovima, što je velika gužva. Gradovi čine
75 posto ukupne potrošnje energije i 80 posto ukupne emisije ugljika. Oni takođe nesraz-
merno doprinose globalnom zagrevanju svojim blisko zbijenim zgradama i površinama
popločanim asfaltom i betonom, koji zadržavaju više toplote, proces poznat kao „efekat
ostrva toplote“.
I to se zasniva na trenutnim ciframa.
Gledajući unapred, trendovi ukazuju na to da je urbanizacija u porastu. Svake nedelje
stanovništvo gradova širom sveta raste za 1,5 milion ljudi, što znači novu rundu izgradnje,
zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte. U 2017. bilo je dvadeset devet gra-
dova sa više od 10 miliona ljudi. Do 2030. biće ih četrdeset tri, a četrnaest će biti dom za
više od 20 miliona. Gradovi teže pojačavanju nejednakosti. Kako postaju norma širom
sveta, sve više ćemo se približavati potencijalno katastrofalnim društvenim i klimatskim
krizama. Šta bi se moglo učiniti sa urbanim siromaštvom i globalnim zagrevanjem? Da li
su nam potrebne velike promene ili male adaptacije ponašanja? Da li gradovi treba da
pokušaju da sami uzgajaju hranu? Mogu li opadajući gradovi u pojasu Evrope i Sjedinje-
nih Država preokrenuti bogatstvo?
GRADOVI SE ZAGREVAJU NA VIŠE NAČINA
U oktobru 2018. godine, Međuvladin panel za klimatske promene, koji su sazvale Uje-
dinjene nacije, upozorio je u novom izveštaju da bi, kako bi se sprečile katastrofalne kli-
matske promene, „globalne neto emisije ugljen dioksida uzrokovane ljudima trebale pasti
za oko 45 posto sa nivoa iz 2010. do 2030. godine, dostigavši „neto nulu“ oko 2050. godi-
ne.“ Drugim rečima, odlučne mere za sprečavanje poplava priobalnih područja, smanjenje
učestalosti ekstremnih vremenskih pojava i sprečavanje rasprostranjenih poremećaja u
poljoprivredi moraju biti u toku pre 2030. godine, ili ...
94
Belci, rođeni od 1980. do 2000, žive u gradovima, pripadaju srednjoj ili višoj društvenoj klasi, ljubitelji su alternativne
muzike, zastupnici liberalnih političkih stavova, organske i vegetarijanske ishrane i alternativnih načina života. – prim. prev.
95
Ovde: šire gradsko područje. Inače: aglomeracija – skup, gomila, nagomilavanje. – prim. prev.
83
„Narednih nekoliko godina su verovatno najvažniji u našoj istoriji“, rekla je Debra
Roberts, kopredsednica jedne od radnih grupa koja je izradila izveštaj. U maju 2019. Uje-
dinjene nacije su objavile još jedan sumorni izveštaj koji predviđa nestanak 1 milion (od 8
miliona) postojećih životinjskih i biljnih vrsta u roku od nekoliko decenija ako se klimat-
ske promene ne ponište. Kako globalne temperature rastu, urbani stanovnici mogu doživeti
nešto poput pakla. „Trendovi su veoma štetni za sve veći udeo ljudi koji žive u gradovi-
ma“, primjećuje belgijski naučnik Hendrik Vouters. „Vruće temperature dovode do preve-
likog broja smrtnih slučajeva, prijema u bolnice, potrošnje energije i ekonomskih gubitaka,
koje pogoršava urbano toplotno ostrvo (gradski toplotni efekat).”
Ovim tempom možemo ne samo kompromitovati svoju budućnost, već i izbrisati svoju
prošlost. Prema egiptologinji Sari Parcak, u svetu postoji oko 50 miliona neopisanih arheo-
loških nalazišta, a kako se gradovi šire, barem polovina njih može biti uništena pljačkom,
klimatskim promenama i neregulisanom izgradnjom. Sve će se to dogoditi pre 2030. Kao
odgovor, Parcak je pokrenula platformu za mnoštvo ljudi GlobalXplorer. U Njujorker-u,
Nik Paumgarten je pisao o demokratskom etosu platforme i o tome kako „građanin India-
na Džons može pomno proučiti satelitske karte i identifikovati potencijalne nove lokacije.
... Ideja je da se u trku uključi više očnih jabučica (i, na kraju, više dobroćudnih lopata)“
protiv ugljenika i pohlepe.“
Klimatske promene i porast nivoa mora će više uticati na gradove nego na ruralna ili
nenaseljena područja. Oko 90 posto urbanih područja u svetu leži uz obalu, a do 2025.
godine čak 75 posto svetske populacije živeće na obali ili blizu nje. Azija, koja ima najbr-
že rastuću srednju klasu na svetu i u kojoj živi 60 odsto svetske populacije, biće veoma
osetljiva na poplave od mora u velikim gradovima, uključujući Džakartu, Manilu, Ho Ši
Min, Bangkok, Osaku, Daku i Šanghaj. Izvan Azije, najviše su izloženi Nju Orleans,
Majami, Venecija i Aleksandrija (u Egiptu).
Urbani rast takođe pogoršava još jednu ključnu karakteristiku sveta 2030. godine:
nejednakost. Ovo je dugo nastajući problem. „Svaki grad, koliko god bio mali, zapravo je
podeljen na dva“, napisao je Platon pre dva i po milenijuma. „Jedan grad siromašnih, drugi
bogatih.“ Metropolis, futuristički nemi film iz 1927. godine nemačkog režisera Fritza Lan-
ga, doneo je Platonov odraz na srebrni ekran. Prikazuje društvo podeljeno na dva dela;
radnici rade pod zemljom dok bogati uživaju u besprekorno blistavom gradu iznad, sa
futurističkim vozilima, vozovima, avionima, neboderima, nadvožnjacima i podvožnjaci-
ma. Dva glavna lika, Freder, bogati sin gradskog gospodara i Marija, koju radnici vole-
pokušavaju da premoste jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju. Sveukupna estetika
filma, kao i njegove vizuelne teme i motivi, bili su inspirisani kubizmom, ekspresioniz-
mom i Art Deco-om96, baš kao i mnogi naši današnji gradovi. Završava intrigantnom
porukom: „Posrednik između glave i ruku mora biti srce.“ Iako je njegov prijem bio
mešovit kada se prvi put pojavio, Metropolis se danas smatra pionirskim klasikom, onim
koji je predvideo kako će veliki gradovi na kraju izgledati, sa svojim slojevima sjaja i
nemaštine.
Ogroman rast gradova koje danas vidimo relativno je moderan fenomen. Za neku per-
spektivu, uzmite u obzir da 1920-ih godina nijedan grad na svetu nije imao više od 10
miliona ljudi; u stvari, samo šačica je imala više od milion stanovnika. U godinama nakon
96
ArtDeko je stil vizuelnih umetnosti koji je nastao u Francuskoj neposredno pred Prvi svetski rat. – prim. prev.
84
prvog sletanja na Mesec, 1969. godine, postojala su samo tri grada sa više od 10 miliona
stanovnika: Njujork, Tokio i Osaka. Na prelazu u dvadeset prvi vek, urbani rast se ubrzao,
a gradski život postao je nova normala.
Da li su ove promene dobre? Kao što je grčki filozof Aristotel, Platonov najuticajniji
učenik, istakao: „Veliki grad ne treba mešati sa mnogoljudnim.“
U stvari, mnogi veliki gradovi u svetu postali su dehumanizovani, bez duše i otuđeni.
Italijanski metafizički slikar dvadesetog veka Đorđo de Kiriko najbolje ga je uhvatio svo-
jim slikama koje prikazuju futurističke, puste gradske pejzaže. Modernistički arhitekti i
urbanisti izjavili su da je „manje više“, citirajući čuvenog arhitektu dvadesetog veka Lud-
viga Misa van der Roea, koji pojednostavljuje dizajn do te mere da pretvara gradove u
vežbe geometrije i ponavljanja, sa beskrajnim nizom avenija, uličnih blokova, kockastih
zgrada, stubova, prozora itd. Jednostavnost modernističke arhitekture brzo se izrodila u
brutalistički trend nezgrapnih masa betona i stakla. „Ne postoji ništa poetičnije i strašnije
od bitke nebodera sa nebesima koja ih prekrivaju“, rekao je pesnik Federiko Garsia Lorka
nakon što je živeo u Njujorku 1929. Trebalo su proći decenije pre nego što je Robert Ven-
turi preokrenuo tok modernističke arhitekture sa njegovim ćudljivim „Manje je dosadno!“
pristupom.
Realnost je takva da kako se veliki gradovi povećavaju, naši problemi će se nastaviti
umnožavati: sve od zagušenja saobraćaja do zagađenja vazduha, odlaganja otpada do
siromaštva i nejednakosti. Gradovi su nula u borbi protiv globalnog zagrevanja i
povećanja jaza u bogatstvu. Ali ne možemo sebi priuštiti da se osećamo preplavljenim tim
sve većim problemima. Čarls Dikens je jednom rekao da je „najvažnija stvar za uspeh da
prestanete da govorite ’želim’ i počnete da govorite ’hoću.’“ Ne smatrajte ništa nemo-
gućim, razmišljajte bočno da se suočite sa problemima sa kojima se gradovi suočavaju, a
zatim tretirajte mogućnosti kao verovatnoće.
GRADSKA SVETLA I SENKE
Satelitski snimci pomažu u stvaranju „mapa osvetljenosti“, dok gradovi tokom noći
pale svetla, kao na slici 8, koju je napravila NASA.
Intenzitet sjaja je u velikoj korelaciji sa
globalnim standardom života, a istraživači
ga koriste za triangulaciju97 i verifikaciju
informacija iz zvanične statistike prikuplje-
ne konvencionalnim sredstvima. Ali sateliti
nam ne mogu reći da se ispod uzbudljivog
sjaja gradskih svetala kriju ogromni džepo-
vi siromaštva, rezultat rastućih razlika u
prihodima i bogatstvu. Biblioteka Donjeg
doma Ujedinjenog Kraljevstva dala je dep-
resivno predviđanje da će do 2030. dve trećine svetskog bogatstva biti u vlasništvu 1 odsto
najbogatijih, od kojih većina živi u gradovima. U 2018. Hong Kong je imao 10.000 ultra
bogatih stanovnika sa neto vrednošću od najmanje 30 miliona dolara svaki, čime je prvi
97
Određivanja pozicije neke tačke merenja uglova ka toj tački u odnosu na druge dve unapred poznate tačke. – prim. prev.
85
put premašio 9.000 iz Njujorka. Tokio, Los Anđeles, Pariz, London, Čikago, San Francis-
ko, Vašington i Osaka su prvih deset gradova sa ultra bogatim ljudima. Ali Hong Kong
takođe ima znatan udeo (20 odsto) ljudi koji žive u siromaštvu, pa tako i Njujork (19
odsto), prema podacima opštinske vlade.
Američka savezna granica siromaštva u 2019. godini iznosila je 28.100 dolara godiš-
njeg prihoda za četvoročlanu porodicu. Po toj meri, 30 odsto stanovnika metropolitanskog
područja MekAlen-Edinburg-Misija u Teksasu je siromašno. U Valdosti, Gruzija, procenat
je 26 odsto; u Visalia, Portervile, Kalifornija, skoro 25 procenata i u Blumingtonu, India-
na, skoro 23 odsto. U 2017. prosek na nacionalnom nivou iznosio je 12,3 posto. I to pet
decenija nakon što je predsednik Lindon Džonson započeo rat protiv siromaštva. Tada je
nacionalna stopa siromaštva bila 19 odsto. Siromaštvo je, kao i bogatstvo, nesrazmerno
koncentrisano u gradovima. Poenta je u tome da gradovi pojačavaju uspone i padove živo-
ta kakvog poznajemo i polarizuju nas u krajnosti mogućnosti i nedostataka.
* * *
Unutar nekoliko blokova od Kapitol Hil-a nalazi se jedno od najsiromašnijih gradskih

naselja u Americi. Godine 1932. baba i deda Rouz Li Kunigam, koji su bili deoničari,
migrirali su u taj deo Vašingtona DC, sa ruralnog Rič Skvera u Severnoj Karolini. „Njena
životna priča obuhvata pola veka teškoća u zagađenim četvrtima“, napisao je istraživački
novinar Vašington Posta Leon Daš. „Nedaleko od veličanstvenih zgrada u kojima su krea-
tori politike u velikoj meri zakazali u periodičnim naporima da prekinu krug siromaštva“,
Rouz Li je zatrudnela sa prvo od svoje osmoro dece kada je imala trinaest godina, udala se
sa šesnaest godina i vratila se roditeljima kući, nekoliko meseci kasnije, kada ju je muž
počeo tući. Trebale su joj godine da se useli u svoju kuću. „Rouz Li je živela u svetu koji
je definisan njenim siromaštvom, nepismenošću i kriminalnim aktivnostima“, napisao je
Daš. Dvoje njene dece na kraju je pronašlo stabilan posao. Živeli su u malom stanu, zajed-
no sa njenim najstarijim sinom, koji je spavao u dnevnoj sobi. Drugi sin je dugo radio u
KFC98 kao čistač pećnica. Pušio je krek posle posla. Rouz je delila spavaću sobu sa jed-
nom od svojih ćerki, čiji je sin tinejdžer proveo neko vreme u kući za mlade prestupnike.
Druga njena ćerka, koja je odslužila jedanaestomesečnu kaznu zbog posedovanje kokaina-
zauzela je jedinu drugu spavaću sobu, zajedno sa svoje troje dece. To je ukupno devet lju-
di iz tri različite generacije.
„Rouz Li je zaštitna mreža za većinu svoje dece“, primetio je Daš, koji „žive na neki
način nomadskog postojanja, odskačući od stanova prijatelja, u zatvor, na ulicu i kod Rouz
Li“. Selila se osamnaest puta tokom svojih četrdeset pet godina u glavnom gradu zemlje.
Njen „jedini stalni prihod nije sav legalan. Ona prima 437 dolara mesečno iz programa
Dopunski bezbednosni prihod za siromašne osobe sa invaliditetom.… Ostatak njenog nov-
ca dolazi od prodaje ukradene robe.” Dijagnostikovana joj je SIDA 1988. godine, a umrla
je 1995. „Siromaštvo je fenomen koji je opustošio Amerikance svih rasa, u seoskim i grad-
skim zajednicama, ali je neproporcionalno uticao na tamnopute Amerikance koji žive u
unutrašnjim gradovima zemlje.“
Erik je bio jedan od dva sina Rouz Li koji je uspeo da uđe u srednju klasu. On je vozio
džip i živeo u predgrađu DC. Erik i njegov brat Alvin jedini su od osmoro dece Rouz Li
98
Kej-Ef-Si – lanac restorana brze hrane iz Kentakija. – prim. prev.
86
koji nikada nisu koristili drogu ili služili zatvorsku kaznu. Obojica su se pridružili vojsci.
U vreme majčine smrti, Alvin je bio vozač autobusa, dok je Erik, operater teške opreme,
radio nekoliko privremenih poslova. „U njihovoj porodici zloupotreba droga postala je zid
koji razdvaja“, napisao je Daš. „Alvin i Erik ne provode praznike sa svojom braćom, a
niko se ne seća kada su im poslednji put (njihova braća i sestre) došli u posetu. Ako se
uopšte vide, to je obično kada Alvin ili Erik dođu da reše problem u stanu Rouz Li.“
Dok se gradska sirotinja i osiromašena srednja klasa muče i bore, bogati žive dobrim
životom. „Proveo sam svoje subote uveče u Njujorku jer su te blistave, zaslepljujuće zaba-
ve njegove (Džej Getsbi) bile sa mnom tako živo da sam i dalje mogao da čujem muziku i
smeh, slab i neprekidan, iz njegove bašte i automobila koji se penju i idu nizbrdo“, napisao
je F. Skot Fidžerald. „Jedne noći sam čuo stvarni automobil tamo i video kako mu se svet-
la zaustavljaju na prednjim stepenicama. Ali nisam istraživao. Verovatno je to bio neki
poslednji gost koji je bio na kraju sveta i nije znao da je zabava završena.“ U svom retkom
svetu, bogati se takmiče sa bogatima za društveno uvažavanje. „Kako se bogatstvo akumu-
lira“, napisao je Torsten Veblen 1899, „klasa dokolice se dalje razvija po funkciji i struktu-
ri i dolazi do razlikovanja unutar klase ... Oni koji stoje blizu viših i najviših razreda boga-
te dokolice, na osnovu rođenja ili nasleđenog bogatstva ili oboje, nadmašili su osobe rođe-
ne daleko od toga i one koje su materijalno slabiji.“
LEZILEBOVIĆI99 I DRUŠTVENI MEDIJI
Ali uglavnom je srednja klasa ta koja će oblikovati budućnost gradova. Sve veća urba-
na srednja klasa čini okosnicu savremene potrošačke ekonomije o kojoj smo govorili u
Poglavlju 3, a njeni pripadnici vode veoma različite živote od seoskog stanovništva. Sred-
nja klasa je zainteresovana da troši novac na slobodno vreme i zabavu. Ostavljaju mnogo
veće ugljenične i digitalne tragove. Stanovnici gradova i njihov način života oblikovaće
budućnost tehnologije i potrošnje upravo zato što su postali većina stanovništva, kompani-
je će razvijati nove proizvode i marketinške trikove na osnovu njihovog ponašanja. Više
urbanih potrošača stvara veću potrošnju u urbanom stilu u beskrajnom ciklusu koji se
samo pojačava.
I kako gradovi rastu, fenomen „urbanog kauč krompira“ se širi. 2017. godine u svetu je
više ljudi patilo od gladi (821 milion) nego zbog gojaznosti (650 miliona). Do 2030. godi-
ne, procenjena gojazna populacija od 1,1 milijarde daleko će premašiti broj ljudi koji gla-
duju, a konzervativno se predviđa da će biti ispod 200 miliona kako se srednja klasa širi u
Aziji i Africi. Eskalacija gojaznosti izazvana je eksplozijom stanovništva u gradovima, sa
njihovim karakteristično sedećim stilom života. Za to su krive i promene u ishrani i potro-
šnja prerađene hrane. Kako raste gojaznost, tako će se, pored mnogih drugih zdravstvenih
problema, povećavati i broj ljudi koji pate od srčanih problema, dijabetesa i oboljenja
zglobova i mišića. Biće veća potražnja za odećom plus veličine i dodatnim prostorijama,
za teretanama i savetima o ishrani.
Svetska zdravstvena organizacija definiše ljude sa prekomernom telesnom težinom kao
one sa indeksom telesne mase između 25 i 30. Gojaznost se definiše kao indeks telesne
mase veći od 30. Prevalencija gojaznosti u svetu se više nego udvostručila od 1980. godi-
99
couch potatos – ljudi koji ceo dan sede na kauču ispred televizora; gojazni zbog neaktivnosti. – prim. prev.
87
ne. više od 1,9 milijardi odraslih imalo je višak kilograma, a 650 miliona njih je bilo goja-
zno. Uzeto zajedno, to je četvrtina ukupne svetske populacije. Što je još gore, 41 milion
dece predškolskog uzrasta imalo je višak kilograma ili gojazno. Te godine je najmanje 2,8
miliona ljudi svih uzrasta umrlo zbog zdravstvenih problema povezanih sa prekomernom
težinom. Mnogo veći broj njih nije mogao da vodi normalan, produktivan život: izgubili
su posao, postali društveno odbačeni ili su patili od drugih bolesti. Prema OECD-u, „Stope
gojaznosti odraslih najveće su u Sjedinjenim Državama, Meksiku, Novom Zelandu i
Mađarskoj, dok su najniže u Japanu i Koreji.… Predviđa se da će se stope gojaznosti odra-
slih dodatno povećati do 2030.“ Gojaznost više pogađa žene nego muškarce, a siromašne
više nego srednju klasu.
Epidemija gojaznosti posebno je akutna u Sjedinjenim Državama, zemlji koja predsta-
vlja samo oko 4 procenta svetske populacije, ali skoro 18 procenata ukupne telesne mase
čoveka. Prema Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku, ogromnih 70 odsto Ameri-
kanaca ima ili višak kilograma (32 odsto) ili gojaznost (38 odsto), u poređenju sa global-
nim prosecima od 39, odnosno 13 odsto. Drugim rečima, višak kilograma Amerikanaca
ekvivalentan je oko milijardu prosečnih ljudskih bića na planeti. Predviđa se da će do
2030. godine skoro polovina američkog stanovništva biti gojazna. Ekstremna gojaznost,
merena indeksom telesne mase većom od 40, pogađa 5,5 odsto američkih muškaraca i
zapanjujućih 9,9 odsto američkih žena. Među američkom decom i adolescentima 17 odsto
je gojazno, a 6 odsto izuzetno gojazno. Svaki peti američki tinejdžer je gojazan, a skoro
svaki deseti je izuzetno gojazan. Ovi trendovi će se vremenom samo povećavati.
Ekonomski rast u Kini, Indiji i drugim ekonomijama u razvoju u Aziji i Africi (gde je
neuhranjenost istorijski bila veća pretnja od gojaznosti) pretočio se u veću potrošnju prote-
ina i prerađene hrane, više sedećeg stila života i druge nezdrave činjenice urbanog života.
Ipak, najveće stope gojaznosti, koje se ponekad približavaju 80 odsto stanovništva, nalaze
se u ostrvskim državama južnog Pacifika, uključujući Američku Samou, Nauru, Kukova
ostrva, Tokelau i Tongu.
„Ranije se smatralo da su stanovnici Pacifičkih ostrva genetski predisponirani za goja-
znost“, objavila je veb stranica Healthcare Global. Nedavna istraživanja, međutim, ukazu-
ju na to da je krivac zapadnjačka dijeta. „Tradicionalna ostrvska hrana, poput sveže ribe,
mesa i lokalnog voća i povrća, zamenjena je pirinčem, šećerom, brašnom, mesnim konzer-
vama, konzerviranim voćem i povrćem, bezalkoholnim pićima i pivom.“
Stilovi života u gradu takođe su oblikovani užurbanom prirodom urbanog iskustva,
posebno kada je u pitanju saobraćaj. Otprilike trećina vremena koje ljudi provode vozeći
automobile kroz središta većih američkih gradova posvećeno je pronalaženju parking mes-
ta. Istraživanja pokazuju da u onim urbanim delovima sveta gde je srednja klasa postala
poznata, ljudi provode 20 do 30 procenata svog budnog vremena u saobraćaju. Nije izne-
nađenje što su mnogi gradovi postali sinonim za smog ili akutno zagađenje vazduha.
Ali urbani način života postao je i sinonim za upotrebu svih vrsta aplikacija za pamet-
ne telefone, što dodatno doprinosi udaljavanja u ponašanju urbanog i ruralnog stanovniš-
tva. Najčešće se koriste aplikacije za društvene mreže. Od januara 2019., više od 80 pro-
cenata stanovništva starosti trinaest i više godina u Sjedinjenim Državama, Latinskoj
Americi i istočnoj Aziji redovno se bavi digitalnim društvenim medijima poput Fejsbuka,
88
Tvitera, Instagrama ili WeChat100-a. U Evropi i na Bliskom istoku udeo je bio iznad 70
procenata. Nasuprot tome, u podsaharskoj Africi to je bilo ispod 20 posto, a u Indiji oko
30 posto (dva dela sveta u kojima svi vlasnici pametnih telefona ne koriste društvene
medije). Zbog velike ruralne populacije u ovim zemljama broj društvenih medija je relati-
vno nizak. Čak i kada imaju pristup digitalnim mrežama i aplikacijama, ljudi u malim
selima više vole da komuniciraju sa drugim ljudima licem u lice.
Udeo stanovništva koje živi na selu je oko 59 procenata u podsaharskoj Africi i 65
procenata u Indiji, u poređenju sa samo 17 procenata u Sjedinjenim Državama, iako se ovi
brojevi brzo smanjuju kako ljudi migriraju u gradove.
MOŽE LI “SLOBODARSKI PATERNALIZAM” SPASITI NAŠE GRADOVE I PLA-

NETU?
Ljudi se često pitaju šta se može učiniti u vezi sa globalnim zagrevanjem osim što će
celu ekonomiju staviti na drakonsku ishranu bez ugljenika. Odgovor je da mala, uobičaje-
na prilagođavanja našeg svakodnevnog ponašanja zapravo mogu uveliko da spreče katas-
trofu. Postoje dva osnovna principa koji čine da život svakog grada bude prijateljskiji
prema životnoj sredini, podnošljiviji i prijatniji za veći deo njegovog stanovništva. Bez
njihovog sprovođenja biće veoma teško nositi se sa zagađenjem, propadanjem životne sre-
dine i klimatskim promenama. Oboje uključuju lateralno razmišljanje.
Prvi lateralni princip je „običnost izvrsnosti“ ili ideja da visoke performanse obično
nisu rezultat kvantnih skokova ili urođenog talenta, već nastaju zbog niza sitnih poboljša-
nja. Sociolog Daniel Čamblis skovao je vaj termin nakon opsežne etnografske i kvantitati-
vne analize takmičarskih plivača, zaključivši da je „vrhunski učinak zaista spoj više dese-
tina malih veština ili aktivnosti, od kojih je svaka naučena ili se na njih naišlo“. Prema tro-
strukoj osvajačici zlatne olimpijske medalje Mari Meagher, „ljudi ne znaju koliko je to
običan uspeh“. To je dugačak popis malih stvari koje daju vrhunske rezultate ako se rade
istovremeno. „Nema ničeg izuzetnog ili nadljudskog u bilo kojoj od tih radnji; samo činje-
nica da se rade dosledno i ispravno“, kaže Čamblis. Drugim rečima, izvrsnost je u suštini
svakodnevna. Evo kako to funkcioniše.
Plivači se usavršavaju tako što uče kako da izvedu „pravilan okret“, da izvedu „pojed-
nostavljeno odbijanje od zida, sa rukama stisnutim iznad glave“, da polože „ruke u vodu
tako da u njih ne ostane vazduh, „Da koriste utege u teretani„ za pravilnu izgradnju sna-
ge“, „da jedu pravu hranu“, „ da nose najbolja odela za trke“ itd. Piter Druker, jedan od
najuticajnijih konsultanata za menadžment ikada, jednom je napisao da postati uspešan
izvršni direktor „nisu potrebni posebni darovi, posebne sposobnosti ili posebna obuka.
Efikasnost kao izvršna vlast zahteva da se učine određene i prilično jednostavne stvari.“
Kao što ćemo videti, mala prilagođavanja ponašanja sa naše strane mogu uveliko usporiti
klimatske promene i očuvati životnu sredinu za buduće generacije.
Drugi princip uključuje ono što naučnici o ponašanju nazivaju „guranje“, modifikacija
ponašanja bilo pozitivnim pojačanjem ili indirektnim sugestijama da se utiče na motive,
podsticaje i odluke grupa ili pojedinaca. „Umetnost guranja“ prvi put je razvijena u članku
pod naslovom „Ajnštajn upoznaje Magrita“ koji je napisao britanski naučnik D. J. Stjuart
1999. Godine 2008. knjiga Ričarda Talera i Kas Sunstein Nudgea: Poboljšanje odluka o
100
Kineska višenamenska aplikacija: komunikacija, društvena mreža i plaćanje putem telefona. – prim. prev.
89
zdravlju, bogatstvu i sreći katapultirala je „nauku o privlačenju“ svetskoj pažnji. Osnovni
problem, prema njihovom mišljenju, je to što ljudi imaju tendenciju da se ponašaju na
načine koji nisu samo neprijateljski nastrojeni prema opštem dobru, već i protiv njihovog
sopstvenog interesa. Taler, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za ekonomske nauke, i
njegov koautor tvrdili su da je prava lepota gurkanja njegov potencijal za stvaranje prome-
na u ponašanju koje promovišu opšte dobro, kao i individualne interese.
Guranje nema nikakve veze sa regulacijom, sprovođenjem ili prinudom. Taler i Sun-
stein ga nazivaju „slobodarskim paternalizmom“. Dok pišu: „Da bi se to računalo kao puki
nagon, intervencija mora biti laka i jeftina za izbegavanje. Gurkanja nisu mandati. Stavlja-
nje voća u visinu očiju (pored kase) računa se kao podstrek. Zabrana brze hrane nije.“
Gurkanje radi tako što pravi male, suptilne i jeftine promene. Uzmimo jedan primer:
urezivanjem slike kućne muve u pisoar za muškarce na amsterdamskom aerodromu
Schiphol, dizajneri su „poboljšali (cilj) korisnika“, što je smanjilo troškove čišćenja. Gur-
kanje je našlo široku primenu u oblastima marketinga, upravljanja talentima, zdravstvene
zaštite, svih vrsta terapija i politike, pri čemu kandidati koriste njegove tehnike za pobolj-
šanje prikupljanja sredstava, angažovanja i odaziva na dan izbora.
Dozvolite mi da podelim sa vama praktičan primer. U zavisnosti od broja crvenih sve-
tala na koje nailazim na svom svakodnevnom putovanju u Filadelfiji, vreme koje prove-
dem putujući na posao može se udvostručiti ili čak utrostručiti, a sa njim i moj ugljenični
otisak. Suočavam se sa velikim podsticajem da ubrzavam kroz raskrsnicu kada će svetlo
postati crveno, vrlo opasna vrsta ponašanja koja povećava rizik od nesreće. Ali grad bi
mogao da postavi ploče iznad semafora kako bi obavestio vozače o statusu svetla koja se
nalaze dalje. Ako se približavam svetlu koje postaje žuto, ali vidim da će svetla na putu
takođe postati žuta, a zatim crvena, trkajući se da prođem raskrsnicu pre nego što svetlo
postane crveno postaje manje poželjna opcija s obzirom da ću morati da se zaustavim na
sledeće svetlo u svakom slučaju. Kao još jedan primer, slikanje linija i strelica na trotoaru
ponekad pomaže ljudima da voze lakše, posebno pri skretanju. Slično, trgovci već godi-
nama znaju da ubrzavanje tempa muzike u pozadini kada je na prolazima u prodavnici
gužva pomaže u smanjenju redova i povećanju prodaje.
Istraživanja pokazuju da zemaljska prilagođavanja i slobodarski paternalizam mogu
biti efikasniji u pomaganju gradovima da se nose sa zagađenjem, zagušenjima i klimat-
skim promenama nego kaznene mere, porezi na ugljenik ili novčani podsticaji. Ponašanje
koje se zalaže za zaštitu životne sredine, kao što je odabir manje zagađujućeg načina tran-
sporta, učešće u programima recikliranja ili upotreba ekološki prihvatljivih deterdženata,
sve se više povećava kada ljudi osete moralnu obavezu da učine nešto po pitanju klimat-
skih promena. Istina je da ljude treba upoznati sa problemom i njegovim posledicama,
ohrabriti ih da preuzmu ličnu odgovornost i budu motivisani da nešto preduzmu. Ali istra-
živanja takođe pokazuju da pro-ekološko ponašanje u velikoj meri potiče navike. Jaz
između namere i akcije može se premostiti gurkanjem koje ohrabruje ljude da razviju
pozitivne navike. Na primer, termostati bi trebali prikazivati koliko košta zagrevanje pros-
torije, a ne temperaturu. Računi za energiju koji vaš mesečni račun upoređuju sa proseč-
nim u vašem susedstvu takođe su dokazali da smanjuju potrošnju energije, to je kao da
podstiču ljude da idu u korak sa Džonsonovima u pravednosti umesto u očiglednoj potroš-
nji. Olakšavanje plaćanja autobusa prihvatanjem kreditnih kartica i mobilnim plaćanjima
takođe bi moglo povećati upotrebu javnog prevoza.
90
„KADA IZVOR PRESUŠI, TADA POČINJEMO DA CENIMO VREDNOST VODE“
Citat u naslovu ovog odeljka je od Benjamina Franklina, i iako je namera da to bude

opšte zapažanje o tome da se stvari ne uzimaju zdravo za gotovo, doslovno tumačenje tog
aforizma danas je posebno prikladno.
Voda je skoro uvijek obnovljivi resurs, ali njen kvalitet i distribucija širom sveta pre-
dmet su značajnih trvenja i sukoba. Posebno se gradovi suočavaju sa stalnom nestašicom
vode. Štaviše, jedan od četiri urbana stanovnika ili 1 milijarda ljudi nema pristup vodovo-
dnoj cevi u svom domu. Promena geografske distribucije rasta stanovništva, proces urba-
nizacije, rast srednje klase i klimatske promene u osnovi će preoblikovati ekonomiju i
politiku vode. Kao što moja koleginica iz Pena Irina Marinov, okeanograf i modelar kli-
me, ističe: „U poslednjih 200 godina promenili smo sistem više nego što to priroda obično
čini u ciklusima od 100.000 godina.“
Naši problemi s vodom će se povećati do 2030. godine. „U zapadnim Sjedinjenim
Državama postoji stara izreka da je viski za piće, a voda za borbu“, kaže Jan Lil, direktor
saveznih poslova Nacionalne asocijacije za vodne resurse. Prema McKinsei & Co., voda
je treće po važnosti i najskuplje područje za budući razvoj infrastrukture, nakon transporta
i energije. Vodu je teško (i skupo) skladištiti i transportovati na velike udaljenosti.
Budućnost gradova zavisi od izgradnje nove vodene infrastrukture i podsticanja svih, pot-
rošača, poljoprivrednika, proizvođača i proizvođača energije, da budu svesniji korišćenja
vode.
Voda i upravljanje vodama su od suštinskog značaja za veliko ljudsko društvo.
Svaka velika drevna civilizacija, Egipat, Mesopotamija, dolina Inda, Kina, Rim, razvi-
la je infrastrukturu i tehnologije za upravljanje vodama kako bi prehranila i održala veliku
koncentraciju stanovništva u urbanizovanom okruženju. Kroz istoriju su se velike nestaši-
ce dešavale zbog nestašice vode. Prema Ujedinjenim nacijama, većina prirodnih katastro-
fa, možda čak 90 odsto, povezana je sa vodom. Velike izbegličke krize izbile su kao rezul-
tat suša ili sukoba oko vode, kao u Somaliji 2011. ili Sudanu i Maliju 2012. OECD je pro-
cenio da će do 2030. godine skoro 4 milijarde ljudi, polovina svetske populacije, živeti u
područjima sa ozbiljnim nedostatkom vode, uglavnom u istočnoj Aziji, južnoj Aziji i na
Bliskom istoku, upravo tamo gde gradovi najbrže rastu.
Razmislite o izazovu: Više od dve trećine zemljine površine prekriveno je vodom, ali
97,5 odsto površine nije za piće. To ostavlja samo 2,5 odsto za ljudsku potrošnju. Većina
toga, možda čak 70 odsto, je van domašaja, smrznuta u ledenim pokrivačima, glečerima,
večnom ledu i stalnom snežnom pokrivaču. Oko 30 posto su podzemne vode, a manje od 1
posto je u rekama, jezerima, močvarama i drugim rezervoarima. Oko 1,2 milijarde ljudi
trenutno nema pristup čistoj vodi za piće, a oko 2,8 milijardi se suočava sa nedostatkom
vode tokom najmanje jednog meseca godišnje. Problem nestašice može biti uzrokovan
fizičkim ili ekonomskim razlozima. U nekim delovima sveta nedostaje dovoljno vode da
podrži sadašnji i budući nivo stanovništva, dok u drugim oblastima, posebno u podsahar-
skoj Africi i delovima južne Azije, nedostatak vode nastaje zbog nedostatka infrastrukture,
lošeg upravljanja resursima ili drugih ekonomskih faktora. U nekim od ovih regiona ljudi,
uglavnom žene i deca, mogu provesti do pet sati dnevno nabavljajući vodu za svoje poro-
dice tokom suša.
Situacija je posebno teška u južnoj Aziji. „Čak se i u Čenaju, Bangaloru, Šimli i Delhi-
91
ju racionalizuje voda, a indijska bezbednost hrane je ugrožena. S obzirom da su životi i
sredstva za život ugroženi milionima ljudi, urbana Indija vrišti za vodom“, navodi se u
izvještaju indijske Nacionalne komisije za žene. „Na primer, voda se rangira dva puta
nedeljno u Bangaloreu i 30 minuta dnevno u Bopalu.… Mumbai rutinski preživljava zbog
prekidanja vode od januara do juna, dok se u nekim oblastima vodom snabdeva jednom u
tri dana u Hiderabadu. Gradovi navedeni u tom citatu su među najbrže rastućim mestima
na svetu.
PONOVNO OTKRIVANJE TOČKA
U najsiromašnijim delovima sveta, žene i devojke pešače na velike udaljenosti kako bi

obezbedile vodu za svoje porodice, što je dodatno otežalo težinu vode. Svetska zdravstve-
na organizacija preporučuje 5,3 do 13,2 galona101 po osobi dnevno za piće, kuvanje i pra-
nje. U nekim delovima Azije i Afrike žene hodaju u proseku 3,7 milja dnevno noseći oko
3 galona102 vode odjednom.
Sintia Kenig je odlučila da reši ovaj problem. Nakon što je diplomirala na Univerzitetu
u Mičigenu, stekla zvanje MBA103 i magistrirala globalnu održivost, pokrenula je Vello
VaterVheel104, društveni poduhvat koji proizvodi i distribuira plastične bačve za vodu koje
se lako mogu valjati po različitim površinama i terenima. Njen izum je imao za cilj da
zameni tradicionalni indijski lonac za vodu od 2,2 galona sa vodom od plastičnog bubnja
od 24 galona koji podseća na debeli točak sa veoma dugačkom ručkom u obliku slova U
koja se može gurnuti kao da su kolica za kupovinu. To je deset puta više vode i mnogo
manje napora pri transportu od nekoliko milja.
Dok Kenig nije izmislila koncept, njena cena je istaknula njen proizvod na tržištu.
„Vizija za Vello105 rođena je iz višegodišnjeg ličnog iskustva života i rada u okruženju sa
nedostatkom vode“, priseća se ona. „Dok sam bila u udaljenom selu u Meksiku, borila sam
se da dovučem dovoljno vode za svoje dnevne potrebe.“ Počela je da razmišlja o rešenjima
tokom istraživačkog putovanja u Rajastan, Indija. „Naše prve ideje bile su razne, od balo-
na koji se nose do ergonomskih torbi za magarce.“ Do kraja 2016. godine više od 10.000
vodenih točkova bilo je u svakodnevnoj upotrebi širom Bangladeša, Indije, Kenije, Mala-
vija, Pakistana i Zambije, opslužujući i ruralna i urbana područja.
U mnogo većem obimu, najveća pretnja budućnosti vode dolazi od loše poljoprivredne
prakse, budući da poljoprivreda čini otprilike 70 posto svetske potrošnje vode povezane s
ljudima. Industrijska upotreba čini oko 20 posto, a preostalih 10 posto ostaje za
domaćinstva. U prvom poglavlju smo procenili potencijal industrijske poljoprivredne
revolucije u Africi, transformacije koja se ne može dogoditi bez boljeg upravljanja voda-
ma.
101
20 – 50 litara vode. – prim. prev.
102
11,35624 litara. – prim. prev.
103
Diplomiranje na poslovnoj administraciji i upravljanju investicijama. – prim. prev.
104
Plastično bure od 45 litara koje se kotrlja po zemlji, a gura se ili vuče ručicama koje deluju na osu. – prim. prev.
105
Dizajniran da bude jednostavan, održiv i ekološki neutralan. – prim. prev.
92
VODO-ENERGETSKI NEKSUS106
Gradovi takođe imaju veće šanse da dobiju vodu koja im je potrebna ako postanemo
svesniji uloge vode u proizvodnji energije. Potrebna nam je voda za vađenje, pranje i sorti-
ranje sirovina i fosilnih goriva, hlađenje termoelektrana, uzgoj biogoriva i napajanje hid-
roelektrana.
Prema Ujedinjenim nacijama, oko 90 odsto sve proizvodnje električne energije troši
vodu. Ali šta se dešava kada se sudari potreba za energijom i potreba za očuvanjem zaliha
vode? Zagađenje vodonosnika zbog rudarstva ili hidrauličkog loma (poznato kao „frac-
king“107) je u porastu. Klimatske promene će takođe biti remetilačka sila. Kreiranje politi-
ke i planiranje moraju uzeti u obzir ograničenja i rizike svojstvene povećanoj potražnji za
vodom i energijom od sve većeg urbanog stanovništva. Tako postoji „veza vode i energi-
je“, kao i „veza energije vode i hrane“, kaže Ralf Ekton, glavni direktor marketinga za GE
Pover, Vater & Process Technologies. „Voda je resurs koji se najviše koristi, zloupotreb-
ljava i koji ima nisku cenu u svetu, a veliki deo njega se ne može obnoviti ili se vraća (u
sliv) kao voda koja nije za piće“, primećuje moj kolega iz Pen inženjer Noam Lior. „Vlade
nerado intervenišu. Niko ne želi da preduzme ozbiljnu analizu troškova i da na njoj formu-
liše politiku.“
Klimatske promene će neizbežno uticati na ciklus vode na nepredviđene načine,
uvećavajući epizode suša i poplava. Osim ovih ponavljajućih izazova upravljanja vodama,
globalno zagrevanje predstavlja nove pretnje i imaće nekoliko neposrednih efekata. Više
temperature znače povećano isparavanje, što će preusmeriti vodu koja bi inače napunila
potoke, reke i jezera u korist gradskog i ruralnog stanovništva. Promene u vegetaciji će
promeniti obrasce kišnice. Zbog zagrevanja glečeri će se povući i na kraju nestati, čime će
potoci i reke biti lišeni stalnog pritoka vode. Voda dostupna za navodnjavanje postaće sve
oskudnija. Sporadične obilne padavine u toplijim područjima dovešće do privremenih
mokrih delova koje će komarcima obezbediti nova područja za razmnožavanje, što pred-
stavlja značajne nove izazove za javno zdravlje.
POLJOPRIVREDA U SKLADIŠTU ZA DOSTAVU
Ako su gradovi glavni izvor emisije ugljenika i najviše pogođeni klimatskim prome-
nama i nestašicom vode, možda bismo trebali razmišljati bočno i doneti gradu neke stvari
koje čine selo toliko ekološki prihvatljivijim. Jedna primamljiva mogućnost za 2030. i
dalje je da se gradovi mogu okrenuti proizvodnji hrane koja je potrebna za prehranu svog
rastućeg stanovništva, postajući tako „zelena ostrva“, a ne toplotna ostrva. Takav razvoj
događaja takođe bi smanjio emisiju ugljenika smanjenjem uvoza hrane, a povećanje urba-
ne vegetacije pomoglo bi apsorbovanju nekih emisija iz automobila i objekata za proizvo-
dnju energije.
Koncept „vertikalne poljoprivrede“ uzima maha u najrazvijenijim zemljama. Dikson
Despomier sa Univerziteta Columbia, je prvi predložio vertikalnu poljoprivredu koja
uključuje uzgoj hrane u visokoj zgradi. „Hrana se sada uzgaja na tako neverovatnim mes-
tima kao što su stare fabrike, napuštena skladišta i industrijske zgrade“, primećuje Ravin-
106
nexus – veza, povezanost. – prim. prev.
107
Postupak drobljenja stene uz pomoć hidrauličke tečnosti pod vrlo visokim pritiskom. – prim. prev.
93
dra Krišnamurhi, stručnjak za tu temu. Džek Eng je izgradio Sky Greens, jednu od prvih
velikih i komercijalno održivih vertikalnih farmi u Singapuru. On uzgaja povrće kao što je
zelena salata i spanać u tornjevima u obliku slova A koji se penju trideset stopa108 visoko.
Trideset i osam slojeva korita rotira brzinom od jednog milimetra u sekundi, „što osigura-
va ravnomernu distribuciju sunčeve svetlosti, pravilnu cirkulaciju vazduha i navodnjavanje
za sve biljke“.
Napredak je efikasna upotreba resursa. Svaki toranj košta samo 3 USD mesečno za
rad, sa izuzetno nisko emisijom ugljen-dioksida s obzirom da mu je potrebna „energija
ekvivalentna osvetljavanju sijalice od 40 vati“; voda se reciklira i „sav organski otpad se
takođe kompostira i ponovo koristi“.
Vertikalna poljoprivreda ima potencijal da pomogne oživljavanju gradova u opadanju.
„Preduzetnici iskorištavaju jeftina bivša skladišta i fabrike u Detroitu i pretvaraju ih u
poljoprivredne površine za proizvodnju lokalne hrane“, izveštava Detroit Njus. Na primer,
Green Collar Foods zamagljuje gole korene kelja, cilantre109 i paprike koristeći aeropon-
ski sistem110 pod fluorescentnim svetlima u svom stakleniku prekrivenom plastikom od
400 kvadratnih metara. Sistem je izgrađen vertikalno, slažući biljke na police kako bi rasle
jedna iznad druge. Džef Adams pokrenuo je Artesian Farms 2015. godine u slobodnom
skladištu površine 7.500 kvadratnih metara. Za uzgoj glavice salate koristi dvadeset puta
manje vode nego njegovi kalifornijski konkurenti. Ono što je najvažnije, vertikalna poljop-
rivreda u gradovima obećava smanjenje emisije ugljenika u transportu i skraćivanje vre-
mena isporuke. „Hrana koju trenutno jedete je ubrana sedam do 10 dana pre nego što stig-
ne u Mičigen“, napominje Adams. A njegovi proizvodi stižu „odavde na tržište u roku od
najviše 48 sati.… Biće mnogo ukusniji i hranljiviji“.
Gradska poljoprivreda, bila ona vertikalna ili ne, bit će ključna za podmirivanje potre-
ba brzo rastućih afričkih gradova, gde transport sa sela predstavlja ključno usko grlo u lan-
cu snabdevanja. Na primer, gradski zvaničnici u Kampali i Najrobiju, glavnim gradovima
Ugande i Kenije, godinama su podsticali poljoprivredne aktivnosti, sa različitim stepenom
uspeha. Neka istraživanja pokazuju da se „već 800 miliona ljudi širom sveta bavi urbanom
poljoprivredom, proizvodeći 15 – 20 odsto svetske hrane“. Većina njih se nalazi u zem-
ljama u razvoju. U Africi čak 35 – 40 miliona ljudi hranu dobija uglavnom sa gradskih
farmi.
Poljoprivrednici dolaze s neobičnim idejama za podmirivanje afričkih potreba za hra-
nom. „Mi se bavimo poljoprivredom u transportnom kontejneru“, kaže Oluvajmika Angel
Adelaja, nigerijska preduzetnica koja je osnovala Fresh Direct Produce. Preselila je svoju
farmu u glavni grad Nigerije, Abuju, čime je smanjila transportne troškove i osigurala da
većina proizvoda stigne na tržište u savršenom stanju. I kontejnerska proizvodnja je mno-
go efikasnija u korišćenju vode, a solarni paneli obezbeđuju energiju. Korak po korak,
Afrika se sve više približava rešavanju izazova rasta svoje populacije što se tiče hrane do
2030. godine i dalje, razvijanjem tehnika urbane poljoprivrede.
108
30 ft = 9,144 m. – prim. prev.
109
Korijander. – prim. prev.
110
Sistem gajenja biljaka pri čemu je korenje na vazduhu a biljka dobija hranljive materije iz vodenog rastvora koji se u koren
isporučuje finom maglom ili raspršivačem. – prim. prev.
94
HIP111 GRADOVI, OD BILBAOA DO PITSBURGA
Lateralno razmišljanje će takođe biti potrebno da bi se preokrenuo jedan od najvažnijih

urbanih izazova u razvijenom svetu: propadanje koje je rezultat deindustrijalizacije, proces
koji je povećao siromaštvo i naneo pustoš srednjoj klasi.
Godine 1997. Muzej Gugenhajm Bilbao otvoren je za javnost u oronulom industrij-
skom gradu u Baskiji na severu Španije, regionu u kojem su železara i brodogradnja pro-
cvetali u drugoj polovini devetnaestog veka, standardna priča o procvatu i propasti slična
onoj koja se desila u stotinama gradova u zapuštenim rđavim pojasevima Evrope i Sjedi-
njenih Država. Zgradu je projektovao arhitekta superzvezda Frank Geri. Njegovi zakriv-
ljeni, sladostrasni oblici boje platine postali su trenutna senzacija širom sveta. „Bilbao je u
poslednje vreme postao hodočasnički grad“, napisao je poznati arhitektonski kritičar Her-
bert Mušamp u časopisu Njujork Tajms. „Glas se pročuo da se čuda i dalje dešavaju, a da
se ovde dogodilo jedno veliko ... Ljudi su hrlili u Bilbao skoro dve godine, samo da bi gle-
dali kako se oblikuje kostur zgrade. ‘Jeste li bili u Bilbau?’ U arhitektonskim krugovima to
je pitanje dobilo status šiboleta112. Jeste li videli svetlo? Jeste li videli budućnost? Da li
radi? Da li svira?“ Veliki deo privlačnosti zgrade prosečnom posmatraču je njena nepra-
vilna, složena forma. Moj prijatelj Rafael del Pino, izvršni predsednik Ferrovial-a, građe-
vinske kompanije koja ga je podigla, jednom se šalio sa jednom od Gerijevih partnera:
„Da smo ga izgradili malo drugačije, da li biste primetili?“
Gugenhajm Bilbao postao je globalni simbol urbanog preporoda. „Došlo je do propa-
danja industrijskog sistema, velike nezaposlenosti (između 25 i 30 procenata, dostižući 35
procenata u određenim oblastima šireg gradskog područja), degradacije životne sredine i
opšteg gradskog okvira, emigracije i stagnacije stanovništva i problemi socijalne isključe-
nosti“, priseća se Ibon Areso, arhitekta po obrazovanju. Bio je zamenik gradonačelnika,
načelnik za urbano planiranje i (kratko) gradonačelnik, i predvodio je transformaciju svog
grada. „U savremenim društvima kulturne aktivnosti, umetnost, sport i slobodno vreme
predstavljaju pravi termometar kolektivne vitalnosti, određujući privlačnost grada i dopri-
noseći imidžu u inostranstvu“, primećuje on. „Uveren sam da u budućnosti neće postojati
gradovi koji nisu istovremeno finansijski jaki i kulturno važni. Ova dvostruka funkcija već
važi za velike glavne gradove poput Londona, Pariza i Njujorka.
Izgradnja Gugenhajm Bilbaoa koštala je 132 miliona evra (oko 150 miliona dolara).
Plan su naširoko kritikovali meštani koji nisu mogli da razumeju zašto bi vlada potrošila
toliko novca na muzej kada postoji toliko drugih potreba i prioriteta. „Provedeno istraži-
vanje izvodljivosti procjenjuje da će za opravdanje ulaganja biti potrebno 400.000 poseti-
laca godišnje“, priseća se Ibon. „Tokom prve godine nakon otvaranja, muzej je imao
1.360.000 posetilaca. Danas je prosek oko milion posetilaca godišnje. Ekonomska aktiv-
nost koju je muzej direktno ili indirektno izazvao otvorila je oko četiri hiljade radnih mes-
ta, otprilike isto koliko i najvažnije brodogradilište u gradu tokom svog procvata.
Infrastruktura izgrađena za transformaciju grada, koristeći sredstva Baskije, Španije i
Evropske unije, okretala se oko novog, blistavog centra grada. Međutim, „ove brojke ne
uzimaju u obzir druge faktore, poput pozitivnog publiciteta koji je ova akcija donela gra-
du, ili njen efekat da dobije druga ulaganja“. Uspeh muzeja takođe je doprineo „oporavku
111
Svestan ili upućen u najnovije trendove ili razvoj. – prim. prev.
112
Običaj, tradicija, fraza ili čak jedna reč, koja razlikuje jednu grupu ljudi od druge. – prim. prev.
95
samopouzdanja u Bilbaou“.
Ovi projekti revitalizacije bili su podjednako kontroverzni u Sjedinjenim Državama.
„Postindustrijski američki „nasleđeni“ gradovi doživljavaju renesansu“, uredio je Fast
Compani 2018, časopis namenjen preduzetnicima. „Ali enklave sa nižim prihodima,
većinom crnci, bore se više nego ikad.“
Razmotrimo slučaj Pitsburga u Pensilvaniji, rodnog grada Endrua Karnegija i Endrua
Melona, „razbojničkih barona“ industrijskog doba. Tokom pet generacija, Pitsburg je sna-
bdevao državu čelikom za izgradnju nebodera, autoputeva i interkontinentalnih brodova;
grad je bio daleko uspešniji nego što je Bilbao ikada bio tokom prve industrijske revoluci-
je. Ali i Pitsburgh je patio od pada industrije. Sada, međutim, na praznom zemljištu duž
reke Monongahela, Uber testira automobile koji se sami voze. Obližnja oronula zgrada,
nekada deo čeličane, pretvara se u Institut za naprednu robotiku za proizvodnju. Katerpil-
lar113 je postavio pogon za razvoj autonomne teške građevinske i rudarske opreme. Mili-
jarde dolara novca rizičnog kapitala stiže. Dugogodišnji stanovnici primetili su da cene
nekretnina rastu nakon decenija pada.
„Transformacija grada novim, mladim ljudima koji se bave veštačkom inteligencijom i
robotikom bila je spektakularna“, prema Andruu Muru sa Univerziteta Carnegie-Mellon,
„ali to je bio više pristup džentrifikacije114, a ne uključivanja zajednice“.
Preokrenuti decenije urbanog siromaštva nije lako. To čini put do 2030. godine i dalje
tako izazovnim za mnoge gradove. „Pitsburgh je trenutno u trendu“, primetila je Fast
Compani 2018. Međutim, „pogledajte pažljivije na primer entuzijazam oko Pitsburgh-a, i
otkrićete da je okupljen u nekolicini naselja.“ Alen Malač, autor knjige Podeljeni grad:
siromaštvo i prosperitet u urbanoj Americi, primećuje da u gradovima poput Baltimora,
Klivlenda, Detroita i Pitsburga „oživljavanje zanemaruje siromašne“. Njegov zaključak je
da „od jednog nasleđenog grada do drugog, kako neka područja džentrifikuju, mnoga dru-
ga naselja, uključujući i ona koja su donedavno bila prilično čvrsta, relativno stabilna
naselja radničke klase ili srednje klase, propadaju što se tiče društvenog i ekonomskog
aspekta kao da padaju sa litice.“ U Novoj urbanoj krizi, Ričard Florida primećuje dualisti-
čku prirodu gradova: „Da li su gradovi veliki motor inovacija, modeli ekonomskog i druš-
tvenog napretka, koje optimisti slave, ili su to zone zjapeće nejednakosti i klasne podele
koje pesimisti odbacuju? Realnost je da su oboje.“ Do 2030. godine sve će više gradova
doživeti slična raslojavanja između područja u kojima žive napredno pokretni, visoko
obrazovani stručnjaci i onih u kojima žive funkcionalno nepismeni, koji čine oko 15 odsto
odrasle populacije. Kako će se gradovi nositi sa ovom sve većom provalijom?
* * *
„Izvini dečače, je li to Čatanuga Ču Ču?“ Tako počinje jedna od najpoznatijih američ-

kih pesama, koju su Glen Miler i njegov orkestar prvobitno snimili 1941. godine, a pred-
stavljena je u filmu Serenada Sunčane doline. Postao je hit broj jedan i bio je prva ploča
koja je postala zlatna, prodata u 1,2 miliona primeraka u prvih devet nedelja. Čatanuga,
Tenesi, tada je bio uspešan grad za proizvodnju tekstila i nameštaja i obradu metala.
113
Vodeći svetski proizvođač građevinske i rudarske opreme, industrijskih turbina i dizel-električnih lokomotiva. – prim. prev.
114
Proces u kome se stare jeftine zgrade ili čitavi delovi grada, najčešće radnička naselja, pretvaraju u skupe zgrade za dobros-
tojeće pripadnike srednje klase, koji se doseljavaju. – prim. prev.
96
Smešten na obali reke Tenesi, na granici sa Gruzijom, nazvan je „Dinamo iz Diksija“.
Tu su se zaustavljali svi vozovi koji su krenuli na jug.
Stanovništvo je dostiglo vrhunac od oko 130.000 krajem 1950-ih, ali čak i tada su bel-
ci srednje klase počeli masovno da se sele u predgrađa.
Ubrzo nakon toga, broj radnih mesta u proizvodnji počeo je da se smanjuje. Godine
1969. savezna vlada je utvrdila da grad ima „najprljaviji vazduh od svih gradova u Sjedi-
njenim Državama“, jer su slikovite okolne planine zarobile industrijske zagađivače u doli-
ni. Godine 1971. putnička železnička služba za Čatanugu prestala je.
Oporavak grada tokom 1990-ih bio je podjednako dramatičan. Zahvaljujući lokalnom
filantropskom finansiranju, napori za obnovu vijugave obale reke Tenesi dobili su podsti-
caj: 1992. godine otvoren je najveći svetski slatkovodni akvarijum, zatim park, škola i
stambeni kompleks. Čatanuga je postao jedan od samo osamnaest američkih gradova koji
su svedočili porastu stanovništva tokom 1990-ih. Poslovi u turizmu, finansijama i osigura-
nju rasli su dvocifrenom stopom. Grad je već bio u usponu kada je Volksvagen 2008.
godine objavio da će uložiti milijardu dolara za izgradnju velikog montažnog objekta u toj
oblasti.
Ali možda je vizionarska akcija koju su preduzeli Čatanuga zvaničnici i njihovi privat-
ni zagovornici bila ulaganje u gradsku brzu internet optičku mrežu, prvu u bilo kom ame-
ričkom gradu (manje od dve stotine je izgradilo jednu). Poznat kao „Gig“, zbog svoje
brzine gigabita u sekundi, može se pohvaliti najbržom vezom u zemlji. „Čatanuga se od
onog što je mogao biti još jedan grad srednje veličine pretvorio u početničko središte koje
se ispunjava prognanicima sa Menhetna, San Franciska i Ostina“, piše Jason Kebler iz
Vicea. „Tokom perioda 2011 – 2015, infrastruktura od optičkih vlakana generisala je
dodatne ekonomske i socijalne koristi u rasponu od 865,3 miliona do 1,3 milijarde dolara,
dok je dodatno otvorilo između 2800 i 5200 novih radnih mesta“, zaključila je studija Ben-
to Lobo, ekonomista sa Univerziteta u Tenesiju u Čatanugi. Između mnogih drugih kom-
panija, Claris Netvorks sa sedištem u Nokvile-u odlučila je da otvori prodavnicu u Čata-
nugi jer bi „u Nokvile-u usluga od 100 Mbps iz AT&T-a koštala 1.400 USD mesečno, dok
uporediva usluga putem (Čatanugine mreže) košta 300 USD, ušteda od 1.100 USD“.
Ušteda je još veća za gigabitnu uslugu: „Dok bi takva usluga mogla koštati između 5.000 i
7.000 dolara mesečno putem AT&T-a, ista košta 1.400 dolara mesečno putem (Čatanuga
EPB), ušteda između 3.600 i 5.600 dolara mesečno.” Kao što ćemo videti u šestom
poglavlju, gigabajti su pomogli Čatanugi da privuče brojne startupove koji zavise od brzog
interneta.
GEJOVI I BOEMI
Kada ljudi pomisle na urbano kreativno središte, obično im padne na pamet Silicijum-
ska dolina ili Menhetnova Silicijumska aleja. Čatanuga se po mnogo čemu razlikuje.
„Gledate u početna utočišta i obično vidite one u plavim državama, vrlo liberalne, vrlo
mlade. To je obično ono što vidite “, napominje Džek Študer, šef Čatanuga akceleratora za
pokretanje. „Ovo je južni grad. Ljudi u (tehnološki omogućenoj firmi za selidbe u Čatanu-
gi) Belhops, svi love, svi pecaju, svi gledaju SEC fudbal115. To ne vidite na Fejsbuku. Sve
115
Jugoistočna fudbalska konferencija. – prim. prev.
97
je drugačije.“
Globalni gradovi poput San Franciska i Njujorka igraju drugačiju ulogu u ekonomiji,
„radeći posao globalizacije“, pozajmljujući od revolucionarnog istraživanja na tu temu
sociologa Saskia Sasena. Oni su magneti za takozvanu kreativnu klasu, termin koji je
predložio profesor Univerziteta u Torontu i autor najprodavanijih knjiga Ričard Florida da
uhvati fenomen profesionalaca znanja od naučnika i inženjera do arhitekata, umetnika i
dizajnera. Gradovi se međusobno takmiče kako bi ih privukli i zadržali. Kreativna klasa,
zauzvrat, privlači sve vrste biznisa u dobrom ciklusu. Ono što je najvažnije, mnogi su gra-
dovi postali središta inovacija.
Danas kreativna klasa čini oko jedne trećine američke radne snage, za koju se očekuje
da će udeo doseći 50 posto do 2030. Kreativni radnici se „oslanjaju na složena znanja kako
bi rešili određene probleme“. Florida sumira šta je potrebno da grad razvije dinamičnu
kreativnu klasu sa svojim konceptom „tri T-a“: talenta, tolerancije i tehnologije.
Od tri T, „tolerancija“ je privukla prilično pažnje. Florida tvrdi da gradovi koji postižu
visoke ocene po onome što on naziva „Gej indeks“ i „Boem indeks“ na kraju prolaze
bolje. On definiše toleranciju u smislu utapanja različitih ljudi, uključujući članove LGBT
zajednice, umetnike i muzičare, između ostalih. U širem smislu, čitava kreativna klasa
povezana je sa posebnim načinom života koji neguje otvorenost. „Tolerancija i otvorenost
prema različitosti sastavni su deo širokog kulturnog pomaka ka post-materijalističkim vre-
dnostima“, piše on. Oni pružaju „dodatni izvor ekonomske prednosti koji radi uporedo sa
tehnologijom i talentom“. Tri T zajedno rade na privlačenju ljudi koji pokreću ekonomiju
znanja. Jedan od specifičnih argumenata Floride tiče se urbane obnove. Njegova „kultura
na nivou ulice“ odnosi se na „prepunu mešavinu kafića, muzičara sa trotoara i malih gale-
rija i bistroa, gde je teško povući granicu između učesnika i posmatrača, ili između kreati-
vnosti i njenih tvoraca“.
Sve veći značaj kreativnosti manifestuje se u velikom broju zanimanja. Dejvid J.
Deming, ekonomista na Harvard Graduate School of Education, otkrio je da sve veći broj
poslova zahteva rutinske analitičke veštine. Još važnije, društvene veštine koje uključuju
koordinaciju, pregovaranje, ubeđivanje i društvenu percepciju su veoma tražene. Demin-
govo istraživanje sugeriše da će do 2030. većina poslova zahtevati upotrebu društvenih
veština i kreativnosti.
Florida i njegove kolege rangirali su trideset najkreativnijih gradova u Sjedinjenim
Državama. Cupertino i Palo Alto u Kaliforniji, MekLin, Virdžinja i Betesda, Merilend, na
vrhu su liste 2015. (Čatanuga nije bila na njoj.) Vredi napomenuti da je jedna od dve drža-
ve sa najvećim brojem gradova koji imaju nisku ocenu kreativnosti je Kalifornija (druga je
Nju Džersi). Tako „gradovi sa ultra visokim i ultra niskim udelom kreativne klase postoje
rame uz rame“, zaključuje Floridski CityLab u jednom od svojih izveštaja. „Čini se da je
rastući ekonomski jaz među regionima manje dubok od podele između mesta koja imaju i
nemaju u nekim od najjačih američkih ekonomskih centara.“
CityLab je takođe klasifikovao gradove i gradska područja širom sveta u tri kategorije.
„Globalni giganti“ uključuju Njujork, Los Anđeles, London, Pariz, Tokio i Osaka-Kobe.
San Hoze, Boston, Sijetl, San Dijego, Vašington, Čikago, Ostin, Dalas, Atlanta, Portland
(u Oregonu), Denver, Amsterdam. Stokholm i Cirih su „prestonice znanja“. Nekoliko dru-
gih kategorizirano je kao „azijsko sidro“: Hong Kong, Singapur, Seul-Incheon, Šangaj,
Peking i Moskva. Ami Liu, koja vodi program Metropolitičke politike Instituta Brookings,
98
primećuje jedan ključni aspekt u vezi sa stalnim rastom globalnih gradova. „Ironija je sada
u tome što sva ta energija i napredak dolaze usred novog okruženja: rastući skepticizam
prema globalnoj trgovini, zabrinutost zbog imigranata i izbeglica i pesimizam u pogledu
sporo rastuće svetske ekonomije“, piše ona. „Kako gradovi mogu produbiti svoje napore
da budu globalno angažovani i konkurentni, a da se pri tom pozabave razlikama i negativ-
nim posledicama koje dolaze sa većom globalnom integracijom?“ Upamtite da većina
dece i unuka Rouze Li zavisnih od droga živi u Vašingtonu, gradskom području kategori-
sanom kao jedna od svetskih metropola znanja, gde 45 odsto radne snage pripada kreativ-
noj klasi.
Floridova teorija kreativne klase slaže se sa evolucijom društva od tradicionalnih do
sekularno-racionalnih vrednosti i od opstanka do vrednosti samoizražavanja, kako je iden-
tifikovao Ronald Inglehart, politikolog sa Univerziteta u Mičigenu i pokretač Pregled svet-
skih vrednosti. Iako društva nemaju tendenciju da se u potpunosti konvergiraju tokom
vremena u smislu kulturnih vrednosti i normi, ljudi prijavljuju sve veće pridržavanje vred-
nosti povezanih sa sekularizacijom, racionalnošću, samoizražavanjem i post materijaliz-
mom, i sve veće prihvatanje razvoda, abortusa, eutanazije, samoubistva, različita seksual-
na opredeljenja i rodnu ravnopravnost. Upozorenje je, međutim, da podaci o evoluciji kul-
turnih vrednosti pokazuju da su ljudi u najmanje polovini zemalja sveta i dalje ili uglav-
nom tradicionalni ili uglavnom orijentisani na preživljavanje. Značajan broj manjina ima
visok rezultat i na tradicionalnim i na vrednostima preživljavanja, posebno u Južnoj Aziji,
na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
HOĆE LI GRADOVI POSTOJATI 2030. GODINE?
Film Metropolis, preporod Bilbaoa i džentrifikacija Pitsburga i mnogih drugih američ-

kih gradova podsećaju nas na uspone i padove urbanog života. Tako i priče o Rouz Li
Kuninham i pričama o visoko obrazovanim inženjerima, umetnicima, lekarima i finansije-
rima koji naseljavaju svetske gradove. Do 2030. godine postojaće četiri stotine gradova sa
populacijom većom od milion ljudi. Te urbane aglomeracije će biti dualističke prirode i
naseljene uglavnom ljudima sa viškom kilograma ili gojaznim koji su povezani sa svojim
omiljenim servisima za striming i aplikacijama za društvene medije, što je trend koji vodi
u društvenu izolaciju, a ne u angažman. Mnogi će biti dom živahne kreativne klase radnika
intenzivnog znanja. Većina će se suočiti sa ogromnim izazovima vezanim za zagađenje,
zagušenje i bezbednost. Gradovi koji su najizloženiji klimatskim promenama patiće od
nedostatka slatke vode i viška slane vode u obliku poplava. Da li će naše adaptacije pona-
šanja pomoći? Da li će se vertikalna poljoprivreda razvijati dovoljno brzo? Da li će tehno-
loški iskorak priteći u pomoć? Poglavlja 6, 7 i 8 istražuju nadolazeću revoluciju u pronala-
sku i inovacijama i njen potencijal za poboljšanje kvaliteta života u gradovima i na drugim
mestima.
99
6. VIŠE MOBILNIH TELEFONA NEGO TOALETA
PONOVNO OTKRIVANJE TOČKA, NOVA KAMBRIJSKA116 EKSPLOZIJA I

BUDUĆNOST TEHNOLOGIJE
Kreativno uništenje je ... proces industrijske mutacije koja

neprestano revolucionira ekonomsku strukturu iznutra, nepres-
tano uništavajući staru, neprestano stvarajući novu. – Josef
Šumpeter, ekonomista
Pronalazači i preduzetnici iz minuta u minut izbacuju nove ideje, proizvode i tehnolo-

gije, ali od svega toga se nešto sasvim malo zaista menja. Razmislite o toaletu.
Nakon što je diplomirala komparativnu književnost na Univerzitetu Stanford, prvi
posao Virdžinije Gardiner bio je za časopis za dizajn. Dobila je zadatak da piše o industriji
kuhinje i kupatila. „Prvi članak koji sam napisala za časopis bio je o toaletima, o činjenici
da se oni ne menjaju.“
Prema Britanskom udruženju uroloških hirurga, najstariji toalet za koji znamo potiče
iz neolitskog naselja u Škotskoj oko 3000 godina pre nove ere. Zemljane posude, verovat-
no ispirane kantama vode nakon svake upotrebe, postojale u grčkoj palati u Knososu
(1700. godine pre nove ere). U svom članku, Gardiner je primetila da je savremeni toalet
sa podignutim vodokotlićem izumio 1596. godine (ili možda nekoliko godina ranije) ser
Džon Harington, engleski dvorjanin i kumče Elizabete I, kraljice koja je postavila temelje
da Engleska postane evropska, a na kraju i globalna sila. Cev u obliku slova S za spreča-
vanje neprijatnih mirisa, nazvana sifonom, izumio je 1775. godine časovničar Aleksandar
Kumings. Dizajn toaleta se nije mnogo promenio u narednim vekovima, a u razvijenom
svetu nemamo razloga za žalbu. To je zato što je prava inovacija ispod: naš kanalizacioni
sistem.
Što nas dovodi do nevolje Eleonore Rartjarasoanioni, četrdesetsedmogodišnje majke
koja živi u Antananarivu, glavnom gradu Madagaskara, gde poseduje malu prodavnicu.
Njen dom nema priključak na kanalizaciju, pa je toaletni VC beskoristan. Pre nekoliko
meseci zamenila je toaletnu jamu potpuno novim toaletom bez vode, koji koristi beli bio-
razgradivi film za zaptivanje otpada i skladištenje ispod toaleta (dodatni bonus: nema
miris).
Proizvođač toaleta prikuplja otpad jednom nedeljno. „Moja četvoročlana porodica to
koristi, pa tako i moja tri stanara koji iznajmljuju sledeću kuću, to je uključeno u stanari-
nu“, napominje ona. „Čak i moj sin to može koristiti.“ Kao i mnoge druge majke širom
Afrike i ostatka sveta u razvoju, ona živi u strahu da bi se njeno dete jednog dana moglo
utopiti u jami punoj ljudskog izmeta.
Proizvođač toaleta Eleonore je Loovatt, kompanija sa sedištem u Londonu. Osnivač?
Virdžinia Gardiner. Nakon što je radila kao pisac časopisa, nastavila je da magistrira na
Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu, gde je napisala tezu o sistemu toaleta bez
vode. Kompaniju je osnovala 2010. Godinu dana kasnije dobila je grant od novog projekta
Izazov ponovo izmislite toalet Fondacije Bil i Melinda Gejts, čiji je cilj podsticanje inova-
116
Kambrijum je prva perioda u paleozoiku, tada se prvi put javljaju životinje sa skeletom. – prim. prev.
100
cija u održivoj sanitaciji. Kanađanka koja živi na Madagaskaru saznala je za ovaj projekat
i postala prvi investitor. U roku od godinu dana Gardiner je pokrenula pilot program i
izgradila mali pogon za preradu, koji je pretvorio otpad u biogas za proizvodnju električne
energije za punjenje, verovatno ste pretpostavili, mobilnih telefona. Madagaskarske žene,
kao što je Gloria Razafindeamiza, vide još jednu korist od toaleta bez vode. Ranije je
morala da deli pomoćnu kuću sa nekoliko komšija, ali sada se „sa ovim toaletom osećam
sigurno i zaštićeno“.
„U mnogim zajednicama širom Afrike ljudi mogu razgovarati putem mobilnog telefo-
na, ali ne mogu upaliti svetlo ili otvoriti slavinu za vodu. Ne mogu ispirati toalet. A možda
će i gladovati“, kaže Vini V. Mitulah, direktorka Instituta za razvojne studije na Univerzi-
tetu u Najrobiju. „Što se tiče najosnovnijih usluga koje mnogi od nas uzimaju zdravo za
gotovo: vode, kanalizacije, struje, puteva, strašno mnogo ljudi bi moglo da živi u devetna-
estom veku. Mitulah tvrdi da je nedostatak pouzdanog pristupa električnoj energiji i
tekućoj vodi više od puke neugodnosti. „Deca se razbole i umru kada nema dovoljno čiste
vode za ispiranje i nema bezbednog odlaganja kanalizacije. I bez svetla za učenje uveče, ili
bez načina da se povežete sa spoljnim svetom, osim mobilnog telefona, vaše mogućnosti
za obrazovanje i uspeh su ograničene.“
Zafar Adil, direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinje-
nih nacija, upozorava da „svako ko temu (sanitacije) izbegava kao odvratnu, minimizira je
kao nedostojnu ili smatra da su nedostojni oni kojima je to potrebno treba dozvoliti drugi-
ma da preuzmu odgovornost za 1,5 miliona dece i bezbroj drugih koji svake godine strada-
ju od zagađene vode i nezdravih sanitarnih uslova.“ Sve u svemu, postoji 1,5 milijardi lju-
di koji poseduju ili dele mobilni telefon i moraju da se rasterete na otvorenom ili da odu u
zajednički toalet. Jaz se i dalje povećava: ulaganja u mobilne telekomunikacije rastu, dok
ona u osnovnim sanitarnim uslovima opadaju širom podsaharske Afrike i južne Azije.
Među najnižih 20 posto indijskih domaćinstava, prema prihodu, na primer, tri puta više
njih ima mobilni telefon nego toalet.
U razvijenom svetu higijenu i mobilne telefone uzimamo zdravo za gotovo. Upotreba
mobilnih telekomunikacija brzo se proširila u podsaharskoj Africi jer se radi o relativno
jeftinoj tehnologiji za primenu. S obzirom da je više od 60 procenata stanovništva ruralno,
ćelijski tornjevi su daleko jeftiniji i brži za instaliranje od fiksnih vodova, a takođe i od
kanalizacije i dovoda vode za toalet. A pošto manje od 10 procenata stanovništva u većini
podsaharskih afričkih zemalja ima bankovni račun ili kreditnu karticu, mobilni telefon je
postao de facto instrument za vršenje i primanje plaćanja. U stvari, u tom delu sveta više
ljudi koristi platforme za mobilno plaćanje nego u istočnoj Aziji, južnoj Aziji, Evropi ili
Americi. Što je još važnije, mnogi od njih uopšte ne koriste fizički novac.
Nije iznenađenje da su tehnološke promene zahvatile ekonomije i kulture sveta ili da
menjaju pravila igre. Kao što ilustruju i mobilni telefoni i toalet bez vode, tehnologija
takođe ima potencijal da poboljša kvalitet života milijardi ljudi, posebno u gradovima. Što
se tiče potrošačke primene nove tehnologije, međutim, poslednji aspekt nije ono što tehno-
logija može postići, već način na koji stupa u interakciju s demografskim i društvenim
trendovima, stvarajući krajnje neočekivane obrasce i ishode, neke dobre, a neke loše.
Pre nego što uđem u sve to, želeo bih da vam ispričam priču o ručnom satu.
101
SVE JE POČELO SA DIK TREJSIJEM I SUPERMENOM
Ako se mobilni telefon oseća sveprisutno, ručni sat je to više: više ljudi širom sveta
poseduje ručni sat nego mobilni telefon. Istorija modernog ručnog sata, obuhvata Roleks i
Apl Voč, pokazuje da su uzastopni tehnološki talasi promenili sve, od načina na koji je
uređaj napravljen do načina na koji se prodaje i koristi. Martin Kuper, koji je bio pionir
bežične komunikacije i izumeo prvi mobilni telefon dok je radio za Motorolu 1970-ih,
dobio je inspiraciju iz dvosmernog ručnog sata koji je detektiv Dik Trejsi nosio 1946. u
istoimenom stripu. (Slučajno, epizoda radijskog programa Supermen, „Mačka koja govo-
ri“, prikazivala je sličan uređaj i te godine.)
Pre nego što je izraz „proizveden u Švajcarskoj“ postao sinonim za ručni sat, Engleska
je bila dom najinovativnije industrije satova. Prenosni satovi prvi put su se pojavili 1400-
ih. Istorija nam govori da džepni satovi nisu postali uobičajeni sve do 1600-ih. Možda se
prvi veliki tehnološki proboj u satovima dogodio 1657. godine, kada su Robert Huk ili
Kristjan Hajgens došli na ideju da dodaju oprugu za balansiranje na balansni točak, što je
značajno povećalo tačnost (inovacija koju danas zaboravljamo, kada očekujemo da naši
satove rade tačno). Ko je odgovoran za ovu ideju žestoko se raspravlja. Huk je bio engles-
ki prirodni filozof, arhitekta i polimat117. Hajgens je bio holandski fizičar, matematičar i
astronom koji je otkrio Titan, najveći Saturnov mesec. Bio je jedan od divova Naučne
revolucije: izumeo je sat sa klatnom i nadaleko se smatra osnivačem matematičke fizike.
(Uzgred, Titan Vatches Limited, indijska kompanija koja posluje od 1984. godine, čije ime
slavi Hajgens-a, danas je jedna od najvećih svetskih satnih kompanija.)
Da stvar bude komplikovanija, Brazilci tvrde da je pionir vazduhoplovstva Alberto
Santos Dumont izmislio koncept nošenja priveska ili džepnog sata oko zgloba. Međutim,
većina istorija ove genijalne nosive tehnologije odaje priznanje Švajcarcima, čijoj je vojsci
bilo potrebno sredstvo za koordinaciju taktike na krševitom, planinskom terenu poznatom
kao Alpi.
Bez obzira na mračnost oko porekla sata, nisu Englezi, Holanđani ili Brazilci ti koji su
dominirali industrijom, već Švajcarci. Imali su odlične draguljare i zanatlije, delimično
zahvaljujući dolasku progonjenih francuskih Hugenota118, od kojih su mnogi bili vešti u
izradi složenih mehaničkih naprava. Proizvodili su luksuzne ručne satove u malim serija-
ma i prodavali ih širom Evrope. Švajcarci su bili toliko uspešni da je čak i Roleks, prvobi-
tno osnovan u Londonu 1905. godine, preselio svoju bazu operacija u Švajcarsku 1919.
godine kako bi iskoristio prednost ove visokokvalifikovane radne snage u prelepoj dolini
Jura, severno od Ženeve.
Onda je došla revolucija. Na osnovu tehnika razvijenih tokom Drugog svetskog rata,
američke kompanije su došle na ideju masovne proizvodnje sata. Sve što je trebalo da ura-
de je da koriste legure umesto plemenitih metala i bateriju umesto opruge kao izvor ener-
gije. Kompanija koja je dominirala ovom tehnologijom i zaradila gomilu novca, bio je
Tajmeks119. Kako čitaju vremena! Masovna potrošnja u Sjedinjenim Državama određivala
je eru. Ljudi su zahtevali ogromne količine svega, od frižidera i mašina za pranje veša do
automobila i satova. Cena je imala prednost nad kvalitetom i izdržljivošću. Roleks je klo-
117
Onaj koji mnogo zna, učenjak, univerzalna ličnost, enciklopedist, stručnjak u veći broj naučnih disciplina. – prim. prev.
118
Francuski protestanti. – prim. prev.
119
Legendarni američki proizvođač satova čija je misija da omogući isticanje osobenosti pojedinca koji ga nosi. – prim. prev.
102
nuo dok je Tajmeks napredovao.
Drugi talas tehnoloških promena pogodio je industriju 1960-ih. Švajcarski inženjer
izumio je genijalan mehanizam kako bi pojednostavio dizajn i na taj način pojeftinio proi-
zvodnju. Zasnovan je na štimungu, dvostranom metalnom delu koji vibrira pri udarcu.
Učestalost vibracija tada bi se mogla pretvoriti u mnogo tačniju meru vremena od tradici-
onalnog mehanizma, koje se sastojalo od zamršenog mehanizma zupčanika. I još jedna
američka firma, Bulova, iskoristila je i profitirala od inovacije. Švajcarci, naprotiv, nisu,
jer su bili previše ponosni da prestanu da ručno izrađuju sat, jedan po jedan, to je, na kraju
krajeva, bilo umetničko delo.
Treća bura inovacija dogodila se kada su Japanci odlučili da se pridruže zabavi. Oni su
dodatno pojednostavili dizajn uključivanjem nove tehnologije zasnovane na kvarcu. Još
jednom je švajcarski inženjer otkrio da ako električna struja prolazi kroz komad kvarca,
ovaj prirodni kristal proizvodi vibracije, koje se mogu koristiti kao izuzetno tačna mera
vremena. Do 1970-ih, poput Seiko-a, Citizen-a i Casio-a, ispilili su se iz Tajmeksa i Bulo-
ve. Od 1970-ih do kasnih 1980-ih većina kvarcnih satova je napravljena u Japanu, a ne u
Švajcarskoj ili Sjedinjenim Državama.
Tek krajem 1980-ih Švajcarci su konačno uspeli da reaguju na uzastopne talase tehno-
loške transformacije došavši sa Svatch-om, proizvodom koji ne samo da tačno pokazuje
vreme, već se i udvostručio kao moderan dodatak i kolekcionarski predmet. Poznate lično-
sti su regrutovane da ih prodaju putem oglašavanja. Švajcarska industrija satova, koja je
izgubila skoro sve poslove, oporavila se sa Svatch-ovim usponom. Odjednom su japanski
satovi izgledali dosadno.
Zatim je došao mobilni telefon. Ako je došlo do radikalnog poremećaja koji potkopava
neophodnosti ručnog sata, to je prenosivi uređaj koji govori o vremenu i upućuje pozive.
Odjednom sat postaje luksuz, koristan za društvene prilike ili jednostavno za zabavu. I
sada smo zaokružili, jer tehnološke kompanije poput Aplea, Samsunga i Ksiaomij-a, koje
su nam sve donele pametne telefone, sada pokušavaju da nam prodaju pametne satove.
Ključna lekcija iz ove istorije je da svaki put kada je nova tehnologija zamenila staru,
otvarala su se i uništavala radna mesta, različite nacionalne industrije satova su rasle i
padale, a pojavljivali su se i novi načini potrošnje.
A sat je samo jedan od mnogih primera. Frižider kao rashladno sredstvo istisnulo je
prirodni led, telefon se pokazao superiornijim od telegrafa, sijalice sa žarnom niti su
zamenile gasne lampe, tranzistor je uklonio vakuumsku cev, mlazni motor nadmašio pro-
peler, CD je pretvorio vinil ploče u kolekcionarski predmet, obrađen tekst je doprineo da
pisaća mašina zastari, digitalna slika zamenila je hemijsku fotografiju, a video igre su se
pokazale zabavnijim od tradicionalnih igračaka. Koristimo izraz „poremećaj“ za
upućivanje na takve dramatične transformacije, pri čemu je ručni sat samo jedna ilustracija
ovog sveprisutnog uzorka.
NOVA KAMBRIJSKA EKSPLOZIJA KREATIVNOG UNIŠTENJA
Tehnologija narušava status kvo promenom jednog ili više od sledećeg: koncepta proi-
zvoda, načina na koji se proizvodi, kako se prodaje, ko ga koristi, kako ga ljudi koriste ili
kako ljudi međusobno komuniciraju. Prosečan životni vek kompanije na berzanskom
indeksu Standard & Poor's 500 opao je sa šezdeset godina na samo deset godina u posled-
103
njih pola veka.
Do 2030. godine tehnološke promene će uvesti novu realnost u kojoj će biti milijarde
računara, senzora i robotskog oružja u fabrikama, kancelarijama, bolnicama, školama,
domovima, vozilima i svim vrstama infrastrukture. Po prvi put će u proizvodnji biti više
računara nego ljudskih mozgova, više senzora nego očiju i više robotskih ruku nego ljud-
skog rada.
Prolazimo kroz tehnološki ekvivalent kambrijske eksplozije, koja se dogodila pre 541
milion godina i trajala je između 13 miliona i 25 miliona godina. Tokom kambrija pojavile
su se složene životinjske vrste na kopnu i razvili se morski ekosistemi. Do tog trenutka
većina organizama je bila jednoćelijska. Tokom kambrija pojavili su se mali organizmi
podjednako zamršeni kao današnje životinje, uključujući petookog mesoždera i čipkastu
rakovicu s glavom, kičmom, grudnim košem, nogama i dva para antena.
Od virtuelne stvarnosti do trodimenzionalnog štampanja i od veštačke inteligencije do
nanotehnologija, samo je blago preterivanje uporediti današnju transformaciju sa kambrij-
skom eksplozijom. Ove nove tehnologije obećavaju rešavanje svih inače nerešivih prob-
lema, od siromaštva i bolesti do degradacije okoline, klimatskih promena i socijalne izola-
cije.
Oni stvaraju novu klasu uglavnom mladih, vizionarskih preduzetnika, od kojih su
mnogi u dvadesetim godinama, koji sebe opisuju da su „gospodari univerzuma“, pozajmi-
vši tekst od Toma Vulfa.
Svaki tehnološki talas poremećaja praćen je iluzijom da nas tehnologija može oslobo-
diti naših problema, malih i velikih. U stvari, to je sila koja teži i stvaranju problema i
stvaranju rešenja.
Na primer, automatizacija oslobađa ljude od dosade i često strašnih fizičkih i psihičkih
posledica ponavljajućeg rada, što je možda najbolje ilustrovao Čarli Čaplin u klasičnom
filmu Moderna vremena. Međutim, takođe ima efekat istiskivanja radnika sa poslova koji
su pre nekoliko decenija pružali pouzdan put u srednju klasu. Ako radnicima nedostaje
fleksibilnost ili resursi za prelazak na druga zanimanja, mogli bi se naći raseljeni bez plana
B, što se može dodatno zakomplikovati nečijim godinama ili sposobnošću putovanja u
potrazi za novim mogućnostima. Čitave kategorije poslova i zajednice mogu biti potoplje-
ne jer je neko izmislio ili inovirao u prostoru koji se tradicionalno oslanja na ljudski rad,
nadzor i stručnost.
Austrijski ekonomista i politikolog Josef Šumpeter smislio je jednu od najsrećnijih
metafora svih vremena: „kreativno uništenje“, kako bi opisao suštinu onoga što smo istra-
živali. Tvrdio je da je tendencija tržišne ekonomije da uključi nove tehnologije i njihove
kaskadne uticaje, koji zatim istiskuju starije, neefikasne, i da je to njen i nagrizajući aspekt
i njena snaga. „Temeljni impuls koji pokreće i održava kapitalistički motor u pokretu“,
pisao je 1942., „dolazi od novih potrošačkih dobara, novih metoda proizvodnje ili tran-
sporta, novih tržišta, novih oblika industrijske organizacije tog kapitalističkog preduzeća“
Opisao je ovu dinamiku kao „proces industrijske mutacije koja neprestano revolucionira
ekonomsku strukturu iznutra, neprestano uništavajući staru, neprestano stvarajući novu“.
Zaključio je da je „ovaj proces kreativnog uništenja suštinska činjenica u kapitalizmu“.
Šumpeter nas tako podseća da je poremećaj normalan koliko i sveprisutan; preobliko-
vala je ljudski život od početka poljoprivredne revolucije pre oko dvanaest hiljada godina.
Iako to nije nova pojava, čini se da se to dešava sve češće i brže. To je sila koja ne menja
104
samo ekonomiju, već svaki aspekt života, od politike do međuljudskih odnosa.
„RAČUNARI NISU KORISNI – MOGU SAMO DA VAM DAJU ODGOVORE“
Kada dođe do tehnološkog poremećaja, što se dešava iznova i iznova, dolazi do đavol-
ske dinamike kreativnog uništenja: životi su dislocirani, karijere poremećene, a zajednice
razorene.
U pogledu svojih potencijalnih posledica, polje veštačke inteligencije (AI) plodno je
tlo za analizu. Kao i sa satom, postoje suprotstavljena interesovanja i verovanja u vezi sa
tim gde smo trenutno i kuda idemo. Još 1992. godine, Economist je uređivao temu „Vešta-
čka glupost“, rekavši da „nema praktičnog razloga za stvaranje mašinske inteligencije koja
se ne razlikuje od ljudske“ jer „ljudi ima u izobilju“. Takođe su primetili da „ako dođe do
nedostatka, postoje dokazane i popularne metode za njihovo povećanje“. (To pretpostavlja
da ljudi žele da se razmnožavaju, za šta sada znamo da su bile željne misli još devedesetih
godina.) U sličnom smislu, Elon Mask je nedavno tvitovao da je „prekomerna automatiza-
cija u Tesli bila greška“, dodajući da su „ljudi potcenjeni“.
I Pablo Pikaso je jednom primetio da su „računari beskorisni, mogu vam dati samo
odgovore“.
U stvarnosti, AI otvara čitav niz novih mogućnosti i to je jedan veliki razlog zašto se
svet kakvog poznajemo bliži kraju. AI uključuje širok spektar aplikacija za obavljanje
zadataka koji su tradicionalno bili deo ljudskog mozga, kao što su prepoznavanje govora,
vizuelna percepcija i donošenje odluka. Upotrebljava se u automobilima i kamionima koji
se sami upravljaju, efikasnoj i odzivnoj infrastrukturi i pametnim medicinskim i životnim
sistemima. U našem životu, AI se znatno ubrzao. 1997. IBM-ov računar Dip Blu pobedio
je šahovskog šampiona Gerija Kasparova. Godinu dana kasnije, Tiger Electronics je raz-
vio robotsku igračku sa tehnologijom prepoznavanja glasa. Honda je 2000. godine lansira-
la Asimo, humanoidnog robota koji služi kao multifunkcionalni lični asistent. 2011. Apl je
u svoje pametne telefone ugradio virtuelnog asistenta Siri. Od ciljanog oglašavanja na
društvenim medijima do označavanja fotografija, AI je već svuda oko nas. U Kini državni
bezbednosni aparat koristi tehnologiju prepoznavanja lica sa AI-om za praćenje ljudi u
malim selima u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Cilj ovog programa, poznatog kao
Oštre oči, je izračunati rezultat za svakog građanina na osnovu stvarnog ponašanja. Sabla-
sno podseća na Velikog brata Džordža Orvela 1984.
Neki vizionari predviđaju da će svetu doslovno doći kraj kada dođe „singularnost 120“,
to jest, tačka kada je AI dovoljno sofisticirana i pametna da preuzme i učini nas ljude, u
celini, beskorisnim. To je budućnost u kojoj mašine programiraju i upravljaju drugim
mašinama. To bi bio, kako je kompjuterski naučnik Irving Gud tvrdio 1965. godine, „pos-
lednji izum koji čovek treba da napravi“. Njegov kolega Alan Turing, koji je vodio napore
da razbije nemački tajni kod Enigma tokom Drugog svetskog rata i pomogao pioniru
samog računara, izjavio je 1951. godine da će AI „nadmašiti naše slabe moći“ i „preuzeti
kontrolu“. Teoretski fizičar Stefen Hoking dodao je svoja dva centa rekavši da bi to
„moglo označiti kraj ljudske rase“.
Na stranu apokalipsa, nema sumnje da će AI doneti epohalne promene. Dok ovo govo-
120
U tehnologiji singularnost je hipotetička budućnost u kojoj je rast tehnologije van kontrole i nepovratan. – prim. prev.
105
rimo, stotine hiljada programera unapređuju doseg i moć inteligentnog mašinskog učenja i
njegovih aplikacija.
* * *
U međuvremenu, na zemlji, na stajalištu kamiona negde u američkom centru, vozači
tegljača se odmaraju. Oni obavljaju bitan posao za privredu: prevoze robu širom zemlje.
Oni rade dugo sa malim platama, posebno ako su nezavisni izvođači. Za one koji se bave
dugolinijskim prevozom, pripadanje bilo kojoj zajednici je teško. Vozači kamiona čine
najveću profesionalnu grupu u dvadeset devet od pedeset država Unije. Jedini izuzeci su
većina Nove Engleske, Srednjeg Atlantika, Kalifornije i Teksasa, gde najvišu poziciju
zauzimaju programeri softvera, nastavnici osnovnih škola, poljoprivrednici, sekretarice,
medicinske sestre, službenici u maloprodaji, predstavnici korisničke službe ili advokati.
Prema jednoj studiji koju je naručila Obamina Bela kuća, između 1,5 i 2,2 miliona
vozača lakih i teških kamiona u opasnosti je da izgube posao zbog tehnologije autonomnih
vozila. To je između 60 i 90 odsto od ukupnog broja vozača zaposlenih u 2015. Ako se
tome dodaju vozači autobusa, taksisti, šoferi i samozaposleni vozači, ukupan potencijalni
gubitak posla zbog ove tehnologije mogao bi premašiti 3 miliona.
Trenutni eksperimenti sa autonomnim vozilima ukazuju na svetlu budućnost jer su
ljudska bića aljkava i nepouzdana. Možemo biti ometeni, dosadni ili umorni. Kompjuter
može optimizirati složeno putovanje i prilagoditi se stanju u saobraćaju i na putu, a ujedno
je štedljiv i u potrošnji goriva. Što je najvažnije, računari mogu komunicirati sa drugim
računarima. Komuniciramo jedni s drugima na putu oslanjajući se na primitivna sredstva
poput svetla, truba i signala ruke. Nasuprot tome, auto koji se sam vozi, u tandemu sa dru-
gim automobilima u njegovoj blizini, može zajedno upravljati protokom saobraćaja (i
smanjiti nesreće) na koordinisani način.
I tu se ne završava. U proizvodnji jedan robot može u proseku zameniti pet do šest
radnika. Broj ljudi zaposlenih na ponavljajućim poslovima ručnog rada u Sjedinjenim
Državama iznosio je 1983. godine 28 miliona. Do 2015. taj broj se povećao na samo 30
miliona. Tokom tog vremenskog perioda instalirano je 300.000 robota koji su radili posao
skoro 2 miliona radnika. Tehnologija je delimično odgovorna za stagnaciju američke sred-
nje klase rutinskih ručnih i ne-manuelnih ili kognitivnih radnika o kojima smo govorili u
Poglavlju 3. A sada kada se 35.000 robota instalira svake godine, uticaj će se ubrzati u
narednoj deceniji. Do 2030. godine proizvodni sektor će zaposliti više programera i kon-
trolora nego nadničara.
Slično, broj rutinskih kognitivnih poslova narastao je sa 28 na 33 miliona, uključujući
prvenstveno kancelarijske radnike i prodavce. Nasuprot tome, rutinski ručni poslovi, poput
kvalifikovanih mehaničara, porasli su sa 14 miliona na 27 miliona, a nerutinska kognitivna
zanimanja poput učitelja, dizajnera, programera i zdravstvenih radnika porasla su sa 28
miliona na ogromnih 57 miliona. Bar zasad izgleda kao da postoje određeni poslovi izvan
dosega tehnološke moći kreativnog uništenja.
Ali neće proći mnogo vremena dok AI ne poćne da utiče na rutinska kognitivna zani-
manja, kao što su kancelarijski i administrativni poslovi, i u brojkama seizmički kao i sami
veliki podaci. Hirurzi koji izvode rutinske procedure, mladi pravnici koji pomažu u sastav-
ljanju pravnog slučaja i profesori koji predaju uvodne predmete u opasnosti su da njihov
106
posao obave inteligentne mašine.
Sledeći, a možda i poslednji korak, bio bi uklanjanje nekih rutinskih poslova, posebno
ako singularnost zaista dođe.
Uzmite u obzir zadatke koje obavlja hirurg, među najsloženijim i najsofisticiranijim na
svetu, za koje je potrebno skoro deset godina naprednog obrazovanja i obuke na radnom
mestu. „U otkriću robotske hirurgije“, izvestio je Institut inženjera elektrotehnike i elek-
tronike 2016. godine, „bot je sašio svinjsko tanko crevo koristeći sopstvenu viziju, alate i
inteligenciju za izvođenje procedure“. Što je još važnije, „autonomni robot sa pametnim
tkivom (STAR) obavio je bolji posao u operaciji od ljudskih hirurga koji su dobili isti
zadatak“. Šavovi koje su napravili ljudski hirurzi bili su manje konzistentni i manje otpor-
ni na curenje od robotskih šavova. Prema rečima Petra Kima, pedijatrijskog hirurga koji je
učestvovao u istraživanju, „Iako se mi hirurzi ponosimo svojim zanatom u obavljanju pro-
cedura, imati mašinu koja radi sa nama kako bi poboljšali ishode i bezbednost bila bi
ogromna korist. On misli da će roboti prvo ponuditi ljudskim hirurzima ruku pomoći, baš
kao što su samovozeći automobili „počeli sa parkiranjem, zatim tehnologijom koja vam
govori da ne idete pogrešnom trakom“. U tom smislu, robotika ne bi nužno istisnula radni-
ke, ali bi im mogla pomoći da budu bolji u onome što rade.
Još jedna atraktivna karakteristika robota je ta što ne osuđuju, bar ne još. „Provodimo
mnogo vremena razgovarajući sa Aleksom121 i Siri“, tvrdi novinarka Laura Sidel. „Zamis-
lite da su takve veštačke ličnosti stavljene u slatkog, divnog robota.“ Alekander Reben,
istraživač na MIT-u, napravio je robota od kartona po imenu Boksi. Jednog dana zatekao
je čoveka koji je svoje probleme delio sa Boksijem. On je „upravo počeo da razgovara sa
ovom stvari kao da je to druga osoba“. Reben je odlučio da se udruži sa umetnikom i reži-
serom Brentom Hofom kako bi dizajnirao slatkog robota koji će ohrabriti ljude da se otvo-
re. „To je savršen osmeh“, kaže Hof. „Otvoreno je i angažovano kako bi se uverilo šta je
manje osuđujuće i nezastrašujuće.“ I rani rezultati pokazuju da funkcioniše. Šeri Turkl,
stručnjakinja MIT-a za interakciju čovek-mašina, kaže da nije teško naterati ljude da se
otvore robotu: „Ovo su na neki način jeftini sastanci.“
PROBLEM TRAMVAJA U DOBA INTELIGENTNE MAŠINE
Tehnologija donosi prednosti i etičke dileme. Zamislite automobil bez vozača koji se
približava raskrsnici i planira skretanje udesno. Senzori na vozilu pažljivo prate bajkera sa
desne strane. Odjednom se malo dete oslobodi majčine ruke i projuri preko ulice. Računar
u deliću sekunde mora da odluči da li će poštedeti bajkera ili dete. Nema vremena za pri-
kupljanje više podataka ili za detaljne proračune o tome kako naneti najmanju štetu, niti za
razmatranje kako dati prioritet jednom životu nad drugim, detetovim ili motciklistovim.
Šta će računar uraditi?
Ovo je modifikovana verzija klasičnog misaonog eksperimenta poznatog kao „problem
tranvaja“. U ovom problemu, odbegli tramvaj koji juri prugama sprema se da udari i ubije
pet ljudi. Da ste u mogućnosti da prebacite tramvaj na drugu prugu gde bi on udario i ubio
jednu osobu, da li biste to uradili? Problem tramvaja otkriva zagonetku koja se ne može
rešiti na jednostavnim moralnim ili etičkim osnovama. U filmu Sofin izbor, Meril Strip
121
Lični asistent razvijen od strane Amazona. – prim. prev.
107
glumi Poljakinju, majku dvoje dece koja je bila deo otpora tokom nemačke okupacije.
Uhvaćena je i poslata u Aušvic, gde je nacistički oficir stavlja u nemoguć položaj da mora
da bira koje će od njene dvoje dece ići u gasnu komoru, a koje u radni logor. U trenutku,
Sofija mora da napravi zastrašujući izbor, a i računar i vi u našoj ilustraciji gore. Ova vrsta
moralne dileme pomaže u objašnjenju zašto piloti bespilotnih letelica doživljavaju veće
stope posttraumatskog stresnog poremećaja od konvencionalnih pilota. Piloti bespilotnih
letilica donose odluke o životu i smrti iz udobnosti kontrolnog centra udaljenog hiljade
milja, dok pravi piloti zapravo ugrožavaju svoje živote. U članku Njujork Tajmsa o opera-
teru bespilotnih letelica po imenu Aron, Ejal Pres piše: „Ono što je Aronu bilo čisto pred
očima bilo je užasno intimno: kovčezi su se nosili ulicama nakon udara dronova. Iako je
bio iskusan vojni operater dronova, Aron je počeo da se oseća bolesno i emocionalno
uznemiren. On je razvio iscrpljujuće simptome, uključujući mučninu, kožne i hronične
digestivne tegobe. „Bilo mi je jako, jako loše“, rekao je on za Pres. Opterećivao se odlu-
kama o tome koga će ubiti i koga poštedeti koje je donosio na rutinskoj osnovi.
U 2016. i 2017. tim međunarodnih istraživača koji je sazvao MIT sproveo je projekat
koji su nazvali eksperiment moralne mašine kako bi procenili kako se ljudi u različitim
kulturama nose sa ovakvim dilemama. Koristeći onlajn platformu, prikupili su skoro 40
miliona odluka o vožnji od više od 2 miliona ljudi u preko dve stotine zemalja i teritorija.
Ispitanicima je predstavljeno trinaest scenarija u kojima je nečija smrt bila neizbežna.
Neke od odluka je bilo verovatno lakše donositi od drugih. Na primer, treba li vozač poš-
tedeti kućnog ljubimca ili čoveka? Treba li veći ili manji broj života imati prioritet? Ali
drugi su bili vrlo teški etički i moralno. Treba li poštedeti sposobne ili fizički ometene? Šta
je sa kriminalcem ili građaninom koji poštuje zakone? U eksperimentu su ljudi pokazali
izraženu tendenciju da poštede ljude u odnosu na životinje, više života od manje života i
mlade živote u odnosu na starije živote.
„Shodno tome“, zaključili su istraživači, „ove tri sklonosti se mogu smatrati osnovnim
gradivnim elementima za etiku mašina.“
Kao što se moglo i očekivati, bilo je nekih razlika. I muškarci i žene bili su skloniji
štednji žena, pri čemu su žene imale jače sklonosti. Ljudi koji su bili religiozniji imali su
jaču sklonost da poštede ljude nad životinjama. Istraživanje je otkrilo neke velike razlike
među zemljama. „Prednost da se štede mlađi likovi nego stariji je mnogo manje izražena u
zemljama istočnog klastera (konfučijanske zemlje u Aziji i nekoliko muslimanskih), a
mnogo veća u zemljama u južnom klasteru (Latinska Amerika i frankofona Afrika). Isto
važi i za sklonost da se štede znakovi višeg statusa.“ U južnom jatu ljudi su pokazali
„mnogo slabiju sklonost da poštede ljude u odnosu na kućne ljubimce“. Zanimljivo je da
„samo (slaba) sklonost spasavanja pešaka nad putnicima i (umerena) sklonost poštede
zakonitog nad nezakonitim izgleda da se dele u istoj meri u svim grupama“. U zemljama
sa više individualističkih kultura ljudi su imali veće šanse da poštede mlade, a u siromašni-
jim zemljama ljudi su bili tolerantniji prema šetačima nego pešacima koji poštuju pravila.
Uznemirujuće je da su ispitanici u zemljama sa većom ekonomskom nejednakošću bili
spremniji da poštede ljude sa višim statusom.
Jedan zabrinjavajući zaključak istraživanja je da „ljudi koji razmišljaju o etici mašina
zvuče kao da mogu smisliti savršeni skup pravila za robote“, rekao je Ijad Rahvan, jedan
od autora studije. „Ono što ovde prikazujemo podacima je da ne postoje univerzalna pravi-
la.“ Drugi koautor, Edmond Avad, primetio je da je „sve više ljudi postalo svesno da AI
108
može imati različite etičke posledice na različite grupe ljudi. Činjenica da vidimo ljude
uključene u ovo, mislim da je to nešto obećavajuće.“ Kako kaže Barbara Vege, menadžer-
ka u Audijevoj autonomnoj jedinici za vozila u Nemačkoj, „moramo da postignemo druš-
tveni konsenzus o tome koje rizike smo spremni da preuzmemo.“
Moralne dileme povezane sa problemom tramvaja nisu jedine koje je izazvao porast
veštačke inteligencije. Kao što smo Srikar Redi, glavni izvršni direktor Sonata Softvare-a,
i ja nedavno izneli na blogu Svetskog ekonomskog foruma, moramo razlikovati deontološ-
ke122 i teleološke123 etičke standarde, pri čemu se prvi fokusira na nameru i sredstva, a
drugi na ciljeve i ishode. Koji je pristup najbolji zavisi od tehnologije i konteksta. „U slu-
čaju autonomnih vozila, kraj transportnog sistema bez grešaka, koji je takođe efikasan i
prijateljski prema životnoj sredini, mogao bi biti dovoljan da opravda veliko prikupljanje
podataka o vožnji pod različitim uslovima, kao i eksperimentisanje zasnovano na AI apli-
kacijama.“ Poređenja radi, medicinska ispitivanja zasnovana na velikim podacima teško je
opravdati na teleološkim osnovama, s obzirom na užasnu istoriju medicinskih eksperime-
nata na neočekivanim ljudskim subjektima. Deontološki pristup zasnovan na nameri i
sredstvima ima više smisla.
Teško je zanemariti etičke i moralne dileme koje postavljaju automatizacija, AI i veliki
podaci. „Nikada u istoriji čovečanstva nismo dozvolili mašini da samostalno odlučuje ko
treba da živi, a ko treba da umre, u deliću sekunde, bez nadzora u realnom vremenu“, zak-
ljučili su istraživači Moralne mašine. „Preći ćemo taj most u svakom trenutku“, što je, ako
se kladite na moje mišljenje, do 2030. godine. „Pre nego što dozvolimo našim automobi-
lima da donose etičke odluke, moramo da vodimo globalni razgovor kako bismo izrazili
svoje sklonosti ka kompanijama koje će osmisliti moralne algoritme i kreatorima politike
koji će ih regulisati.“ Problem je u tome što se etika i moral automatizacije ne mogu auto-
matizovati ili postaviti u algoritamski oblik.
„KOME TREBAJU PARISKI KLIMATSKI SPORAZUM KADA IMATE 3D ŠTAM-

PANJE? ”
To je provokativno pitanje koje postavlja Ričard A. D'Aveni, profesor na Tak poslov-

noj školi na koledžu Dortmud. Novi 3D štampači stvaraju trodimenzionalni objekat štam-
panjem ultra tankih listova u nizu i slažući ih jedan na drugi da formiraju trodimenzionalni
oblik; tehnički izraz je „aditivna proizvodnja“. Ova tehnika smanjuje otpad koristeći samo
preciznu količinu materijala potrebnu za izradu svega, od plastičnih delova do zubnih
komada ili ljudskog zamenskog tkiva. Kao i tradicionalna proizvodnja, potrebna joj je
energija, ali „ispušta manje dima i drugih otrovnih isparenja“. A najveće prednosti svega
doći će iz mogućnosti da će „sa farmama štampača i mini fabrikama bliže kupcima, kom-
panijama biti potrebno mnogo manje vremena za isporuku“. Previše smo spremno prihva-
tili ideju da je u proizvodnji smanjenje troškova124 neophodna za isporuku jeftine robe.
Mini mlinovi i fleksibilne metode proizvodnje započeli su 1980-ih trend da će se 3D štam-
panje ubrzati i povećati, što je dobro za životnu sredinu. „Odstupićemo od etike izbaciva-
nja 20. veka“, predviđa on. „Ljudi će manje kupovati i biće zadovoljniji onim što dobiju,
122
Deontološka etika ili deontologija upućuje na dužnost kao osnovu u donošenju odgovarajućih odluka. – prim. prev.
123
Teleologija objašnjava pojave na osnovu svrhe postojanja a ne uzoka nastajanja. – prim. prev.
124
U originalu: economies of scale – troškovna prednost, smanjenje troškova po jedinici proizvoda. – prim. prev.
109
upravo onim što su nam ekolozi govorili. Kako proizvodimo manje robe sa manje materi-
jala, u atmosferu ćemo staviti mnogo manje ugljenika.“
Drugim rečima, 3D štampanje će opstati (biti popularno) ako menadžeri i kupci napus-
te stare pretpostavke i promene svoje navike; ako izađu iz dobro utabane teritorije da
zamisle nove mogućnosti; ako razmišljaju bočno. Umesto proizvodnje u zalihe (skladište-
nje onoga što proizvedu tako da je spremno za upotrebu), kompanije bi trebalo da nauče da
proizvode prema potražnji u realnom vremenu.
Industrijski kupci bi takođe trebalo da nauče kako da čekaju dok im nešto zaista ne zat-
reba. „Teretni transport ... čini oko četvrtinu svih emisija ugljenika u bogatim zemljama“,
napominje D’Aveni. A UPS za isporuku se oslanja na široku mrežu skladišta kako bi iza-
šao u susret potrebama svojih industrijskih kupaca. „Nedavno je instaliralo stotinu velikih
3-D štampača u svom centralnom čvorištu u Luivilu, sa ciljem smanjenja skladišnog pros-
tora i udaljenosti isporuke. Sve više i više delova biće napravljeno samo po potrebi.“ UPS
je 2017. godine započeo partnerstvo sa nemačkom konsultantskom kućom SAP za štam-
panje rezervnih delova za klijente na zahtev. UPS se efektivno ponovo pronalazi „kao
logistička kompanija, a ne kao otpremnik“.
Tehnologija 3D štampanja idealna je za prilagođene delove, ali ne ograničavajte svoje
razmišljanje na proteze. Gradovi kojima sve više preti poplava (vidi Poglavlje 5) mogu
imati koristi od trodimenzionalno štampanih obalnih zidova, napominje Volvo, švedska
automobilska kompanija, sa „složenim zakrivljenim cementnim površinama koje raspršuju
energiju talasa u mnogim pravcima“. On je u partnerstvu sa lokalnim organizacijama u
Sidneju u Australiji izgradio veštački greben koji liči na drveće mangrova 125, pružajući
mesto za morski život na način na koji bi to činio pravi greben. Nastala bioraznolikost
pomaže u uklanjanju teških metala i čestica poput plastike iz vode. Pločice su izrađene od
betona pomoću 3D štampanih kalupa.
Postoje i mnoge druge aplikacije koje nam mogu pomoći da izbegnemo najgore od
buduće klimatske krize. Kao arhitekta, Plat Boid je bio sve više frustriran ograničenjima
tradicionalnih građevinskih materijala i koliko je građevinska industrija rastrošna. Odlučio
je da postane preduzetnik u početnoj oblasti 3D štampe. 2015. godine preselio je svoju
kompaniju, Branch Technologies, u akcelerator za pokretanje u Čatanugi, Tenesi, jer je to
bio jedini takav objekat povezan na gradsku gigabitnu mrežu, kao što smo videli u poglav-
lju 5. Branch koristi „revolucionarnu tehnologiju koja kombinuje industrijske robote, sofi-
sticirane algoritme i novu tehnologiju ekstruzije ’slobodnog oblika’ koja omogućava
učvršćivanje materijala u slobodnom prostoru“, ponosno objašnjava. „Ova tehnologija,
nazvana Cellular Fabrication (CFABTM), crpi inspiraciju iz načina na koji priroda stvara
formu i strukturu i nastoji revolucionisati građevinsku industriju kroz neviđenu slobodu
dizajna i upravljanje resursima. Prednosti 3-D štampe su višestruke. „Ogranak demokrati-
zuje slobodu dizajna i razvija novi građevinski proizvod koji može biti lakši, jači, brži na
licu mesta i sa deset puta većom slobodom dizajna kroz proces koji je sam po sebi bez
otpada (aditivna proizvodnja nasuprot „oduzimanju“ proizvodnje, što je bio skoro svaki
dosadašnji način izgradnje).“ U svom sedištu kompanija se može pohvaliti najvećim slo-
bodnim formatom 3-D štampača na svetu i drži rekord za najveću svetsku 3D štampanu
strukturu: traka u parku u Nešvilu u znak sećanja na ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih
125
Mahom zimzelene drvenaste biljke na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima. – prim. prev.
110
nacija.
Ana Vang i Zak Simkin takođe su odlučili da iskoriste prilike u 3D štampanje. Upoz-
nali su se kao studenti MBA na Vartonu. Kao i većina njenih kolega iz razreda, Ana je po
završetku studija imala nameru da nastavi tradicionalni put u karijeri, radeći za veliku
kompaniju ili banku, dok se Zak fokusirao isključivo na preduzetništvo. Malo su znali o
3D štampanju. Njihov prvi susret sa tim dogodio se dok su pohađali kurs inovacija nepos-
redno pre diplomiranja 2013. Videli su priliku da kombinuju veštačku inteligenciju i
mašinsko učenje kako bi pomogli industrijskim klijentima da dizajniraju delove i kompo-
nente koji se mogu napraviti pomoću 3D štampača. Ana je napustila željeno stalno radno
mesto u kozmetičkoj firmi Estée Lauder126 kako bi nastavila ovaj vizionarski, ali rizičan
projekat. Sedam godina kasnije, njihova kompanija, Senvol, među svoje klijente ubraja
više američkih odbrambenih agencija, američke mornarice i industrijske korporacije. To je
jedna od stotinu kompanija, poduhvata i inicijativa koje doprinose oživljavanju američke
proizvodnje.
Još jedna revolucionarna aplikacija za 3D štampanje uključuje neka područja zdravs-
tvene zaštite, uključujući stomatologiju i „štampano tkivo“ za transplantaciju. Kineske
kompanije štampaju čitave domove, što bi moglo ubrzati pomoć i oporavak od katastrofa
nakon događaja poput uragana, koji su sve češći i razorni zbog klimatskih promena.
Možda će najzanimljiviji izgledi za 3D štampanje biti istraživanje svemira i koloniza-
cija. Zamislite ljudsko naselje na Marsu koje, umesto da traži opremu, delove i komponen-
te da mu se isporuči sa Zemlje, ima na raspolaganju 3D štampač za stvaranje svega što mu
je potrebno koristeći lokalne sirovine. To bi uštedelo ne samo novac, već i vreme, s obzi-
rom na to da je od Zemlje do Marsa potrebno sedam meseci leta.
Može postojati niz prednosti 3D štampanja, ali će ugroziti i neka od najkvalifikovani-
jih i najbolje plaćenih zanimanja, posebno ona koja su uključena u određene delove lanca
snabdevanja. Političke implikacije takođe mogu biti značajne (uzmite u obzir činjenicu da
se jednostavno vatreno oružje sada može napraviti pomoću 3D štampača). Ono što je bitno
da se shvati u vezi sa automatizacijom, AI i 3D štampanjem je da oni zaista menjaju pravi-
la igre. Automatizacija redefiniše odnos između ljudi i posla. AI zamenjuje ljudsku men-
talnu aktivnost mašinskim učenjem, a ljudski govor obradom prirodnog jezika. Tehnologi-
ja trodimenzionalnog štampanja rekonfiguriše način interakcije kupaca i dobavljača u eko-
nomiji i preoblikuje naš postojeći transportni ekosistem.
UČINITI OSIGURANJE UZBUDLJIVIJIM I POŠTENIJIM
Očekuje se da će osiguravajuća društva pogrešiti na sigurnoj strani. Pažljivo izračuna-

vaju rizike, pažljivo biraju klijente koje osiguravaju. Oni su dosadni jer je njihova uloga u
ekonomiji da zaštite sve i svakoga od katastrofalnog gubitka. Za razliku od proizvodnje, u
industriji osiguranja nikada se ne događa ništa zaista revolucionarno. Vekovima su osigu-
ravači naplaćivali veće premije ljudima u „visokorizičnim kategorijama“, poput pušača,
muškaraca vozača mlađih od trideset godina i entuzijasta ekstremnih sportova. Ova vrsta
klasifikacije često dovodi do pristrasnosti i otvorene diskriminacije prema grupama u
nepovoljnom položaju. Ali ubuduće će prikupljanje podataka u realnom vremenu omo-
126
Američka kompanija za proizvodnju i prodaju prestižnih proizvoda za negu kože. – prim. prev.
111
gućiti osiguravajućim društvima da naplaćuju stope plaćanja „kako vozite“ u zavisnosti od
stvarnog ponašanja ljudi na putu, za razliku od generalizovanih stereotipa o određenim
„rizičnim“ grupama. Loši ili visokorizični pojedinačni vozači na kraju će platiti više za
osiguranje, bez obzira da li su muškarci ili žene, mladi ili stari. Konotacije Velikog brata
su zloslutne, ali mnogi ljudi mogu pristati na praćenje njihovog ponašanja u stvarnom
vremenu ako to znači niže stope.
Konstelacija tehnologija koja stoji iza ovog potencijalnog napretka naziva se „Internet
stvari“127, svi međusobno povezani senzori i drugi uređaji dizajnirani za upravljanje fabri-
kama, rudnicima, energetskim sistemima, transportnim sistemima, maloprodajnim objek-
tima, vozilima, domovima, kancelarijama, pa čak i ljudima. Ima potencijal da revolucioni-
še ne samo osiguranje, već i čitavu ekonomiju i društvo. Do 2030. na njega će biti poveza-
no oko 200 milijardi uređaja i senzora. Najbrže oblasti rasta uključuju fabrike, gradove,
zdravstvo, maloprodaju i transport. Ekosistem potreban za implementaciju sveobuhvatnog
Interneta stvari je opsežan, uključujući ne samo same uređaje, već i objekte za prenos i
skladištenje podataka, čvorišta za analizu i povratne sprege. Verovatno će se otvoriti veliki
broj radnih mesta za podršku ovoj ogromnoj infrastrukturi. Ovaj talas kreativnog uništenja
obećava i eliminisanje i stvaranje radnih mesta.
TRENIRAJTE SVOJ MOZAK DA VAS UČINI SREĆNIJIM I ZDRAVIJIM
Do pre nekoliko godina mislio sam da se virtuelna stvarnost (VR) sviđa samo zavisnim
igračima video igara. Ispostavilo se da je to mnogo korisnije i revolucionarnije. U zdravs-
tvu, hirurzi i njihovi asistenti sada počinju da nose VR naočare kako bi vizualizovali naj-
bolji način izvođenja složenih vrsta operacija. Psiholozi koriste VR kao terapiju za paci-
jente sa strahom od visine, vrtoglavicom, anksioznim poremećajima i posttraumatskim
stresnim poremećajem. Dva istraživača sa Univerziteta u Oksfordu koriste VR za pomoć
pacijentima sa zabludama od progona, oblikom paranoje. „Najefikasniji način za to je
pomoći pojedincu da nauči iz iskustva da su situacije od kojih strahuju zaista bezbedne“,
objašnjavaju. „Kako se osećaj sigurnosti povećava, tako se i zabluda smanjuje.“ Njihovi
pacijenti doživljavaju brzo poboljšanje, čak i nakon samo jedne sesije. „Virtuelna stvar-
nost nije samo ovde da ostane u svetu igara“, napominju oni. „Verujemo da će verovatno
igrati centralnu ulogu u proceni i lečenju u budućim centrima za mentalno zdravlje.“ Ova
tehnologija se takođe koristi za smanjenje anksioznosti u stomatološkoj ordinaciji ili
tokom magnetne rezonance.
VR se pokazao efikasnim u stimulaciji motoričkih funkcija kod osoba sa lezijama u
određenim regionima mozga. Istraživači u Južnoj Koreji otkrili su da se „VR oprema može
koristiti za prenos značajnih i odgovarajućih stimulacija na nervni sistem pojedinca i na taj
način iskoristiti prednosti neuroplastičnosti za stimulisanje motornog i kognitivnog siste-
ma“. Na sličan način, VR pomaže nekoj deci u upravljanju autizmom.
„I deca i odrasli svakodnevno koriste pametne telefone, računare, pametne satove,
televizore i tehnologiju za igre i ne razmišljaju o tome, osim da je dobro vreme“, napomi-
nje VR Fitness Insider, veb stranica posvećena VR aplikacijama u oblasti blagostanja.
„Neka deca i odrasli sa autizmom koji su minimalno verbalni ili neverbalni koriste iPad i
127
Umrežavanje fizičkih objekata, vozila, zgrada i drugih stvari. – prim. prev.
112
glasovne aplikacije da govore umesto njih i kao obrazovno sredstvo svaki dan.“ Prateći
aktivnost mozga tokom VR sesije, lekari mogu proučavati kognitivne i socijalne aspekte
ponašanja kod dece sa i bez autizma. Terapeut tada može pomoći pacijentima da vežbaju
znakove lica i tela kako bi prevazišli prepreke u društvenoj interakciji. VR takođe može
pomoći deci sa autizmom u izgradnji društvenih veština u školi kako bi lakše i efikasnije
učili. Do 2030. godine ova vrsta tehnologije, zajedno sa iskustvom koje su lekari i terapeu-
ti akumulirali decenijama, mogla bi smanjiti učestalost psiholoških poremećaja za nekoli-
ko redova veličine.
HAPŠENJE KLIMATSKI PROMENA NANOTEHNOLOGIJAMA
Jedan od najvećih doprinosa klimatskim promenama je industrija odeće. Procene

pokazuju da je ona odgovorna za oko 8 procenata ukupne emisije ugljenika. To je više od
međunarodnih letova i pomorskog transporta zajedno. Novo polje nanotehnologije moglo
bi znatno smanjiti našu zavisnost od sintetičkih vlakana napravljenih od fosilnih goriva.
Postupak izrade majice od poliestera emituje dvostruko više ugljenika nego proizvodnja
od pamuka. Fenomen „brze mode“, sa novim dizajnom koji se pojavljuje svakih nekoliko
sedmica, pogoršao je problem. „Svake godine se proizvede 20 novih odevnih predmeta po
osobi i mi kupujemo 60 odsto više nego što smo to činili 2000. godine“, navedeno je u
uvodniku časopisa Nature 2018.
„Svaki odevni predmet se kraće nosi, a ovaj kraći vek trajanja znači veće relativne
emisije u proizvodnji. ... Nastaviće se rast kako se srednja klasa širi, a kupovine rastu kako
bi odgovarale ovoj demografskoj promeni.“ Osim toga, ponekad je postojala stigma veza-
na za kupovinu polovne odeće. Nasuprot tome, pametni kupci automobila kupuju „polov-
na“ vozila za razliku od novih.
Nanotehnologije nude i druge puteve za rešavanje pitanja doprinosa odeće klimatskim
promenama. Ove tehnologije uključuju manipulaciju materijom na atomskom, molekular-
nom ili supramolekularnom nivou. Ovde govorimo o dizajniranju čestica veličine samo
jednog milijarditog dela inča sa ciljem da se postigne jači, jeftiniji ili ekološki prihvatljiviji
materijali. Možda će najraširenija primena nanotehnologija biti programabilna materija,
materijali obdareni sposobnošću da menjaju svoja fizička svojstva, kao što su oblik, gusti-
na, provodljivost ili optička svojstva, kao odgovor na signale ili senzore. Do 2030. godine
možda nećemo morati sezonski da preuređujemo ormare; ista odeća bi nam mogla pružiti
toplinu zimi i oslobađanje od vrućine leti. Može čak promeniti boju kao odgovor na tem-
peraturu napolju. Laboratorija za samomontažu MIT-a smatra da „odeća koju možete nosi-
ti bez obzira na vremenske uslove više nije san naučne fantastike“. Istraživači su stvorili
„pametan materijal koji deluje baš kao pore na ljudskoj koži, proširujući se i skupljajući se
u zavisnosti od temperature okoline“. Materijal se zateže po hladnom vremenu kako bi
obezbedio izolaciju i olabavio se sa porastom temperature, omogućavajući tako cirkulaciju
vazduha.
Nanotehnologije takođe mogu pomoći u sprečavanju klimatskih prekretnica do 2030.
poboljšanjem energetske efikasnosti. Kompoziti veće čvrstoće već se koriste u svim vrs-
tama robe, od aviona i automobila do skija i teniskih reketa. Oni pomažu u smanjenju
količine energije potrebne za obavljanje posla. Građevinska industrija će se promeniti kao
rezultat upotrebe materijala koji su izdržljiviji i koji štede energiju. „Nanotehnologija
113
obećava da će toplotnu izolaciju učiniti efikasnijom, manje oslanjajući se na neobnovljive
izvore“, i biće „važna strategija na putu do zelenih zgrada“, pokazuju nedavna istraživanja.
„Primena nano izolacionih materijala za ograničavanje debljine zida jedna je od najvećih
potencijalnih karakteristika uštede energije za postojeće zgrade, kao i za arhitektonsko
nasleđe. Programabilna materija može se koristiti i kao „univerzalni rezervni deo“. Agen-
cija za napredne odbrambene projekte (DARPA) fokusirana je na vojne primene. Mičel
Zakin, tamošnji menadžer programa, objašnjava da će „vojnik u budućnosti imati nešto što
liči na limenku sa bojom u zadnjem delu svog vozila ... ispunjeno česticama različitih veli-
čina, oblika i mogućnosti (kao što su) mali računari, keramika, biološki sistemi, potenci-
jalno sve što korisnik želi da ima.“ Ako usred bitke „vojniku treba ključ određene veličine,
on emituje poruku u kontejner, što dovodi do toga da čestice automatski formiraju ključ.
Nakon upotrebe ključa, vojnik shvata da mu je potreban čekić. Vraća ključ u konzervu gde
se ponovo rastavlja na komponente i ponovo oblikuje u čekić. Slično, programibilna mate-
rija omogućila bi avionu da promeni oblik, gustinu ili fleksibilnost krila, čineći ih energet-
ski efikasnijim u promenljivim uslovima leta. Takva upotreba nanotehnologija zasigurno
će pomoći usporiti stopu klimatskih promena.
Pojavilo se novo polje „nanomedicine“ za dijagnostikovanje i lečenje širokog spektra
bolesti 2018-te. Nacionalna fondacija za istraživanje raka najavila je potencijalni napre-
dak u smislu isporuke lekova ćelijama raka sa izuzetnom preciznošću. „Ovi nanoroboti
mogu biti programirani za transport molekularnog tereta i uzrokovati blokadu ishrane ćeli-
ja tumora na licu mesta, što može dovesti do smrti tkiva i smanjiti tumor“, rekao je jedan
od članova kinesko-američkog istraživačkog tima. U slučaju raka jajnika, nanotehnologije
mogu pomoći u ranom otkrivanju kada bolest utiče na samo stotinu ćelija. I nanotehnolo-
gije obećavaju da će ponuditi jeftine, biorazgradive zamene za plastiku kako bi se izbeglo
zagađivanje mora tokom ribolova sitnim, štetnim česticama, koje nanose štetu divljini i
mogu ući u lanac ishrane.
E-KNJIGE, VINA I ŽABE
Nedavna evolucija tehnologije izgleda kao trijumfalna litija napretka. Digitalne alter-
native istisnule su tradicionalnu potrošnju vesti (fizičke novine), muzike (ploča) ili filmova
(počivaj u miru, Blakbaster). Buggles su ovaj proces zapamtili svojom pesmom iz 1979.
godine „Video je ubio radio zvezdu“. Nasuprot tome, e-knjige još nisu potisnule fizičku
knjigu u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama. Šta se krije iza izuzetne
otpornosti ovog formata koju je omogućila petstogodišnja inovacija Johana Gutenberga?
Moglo bi se posumnjati da upotreba e-knjiga nije istisnula fizičke knjige jer milenijalci
više ne čitaju knjige. Ali prema istraživačkom centru Pev, ova grupa izveštava da čita više
knjiga u svim formatima nego bilo koja druga starosna grupa. Druga mogućnost je da su
izdavači knjiga zatvorenici „strukturne inercije“, što obeshrabruje pojedince, organizacije i
zajednice od nesmetanog prelaska sa jednog načina rada na drugi koji nudi bolje perfor-
manse. Inercija se manifestuje kao psihološka, kognitivna i organizaciona nespremnost da
se sledi novi model, s obzirom na ustaljene navike, rutine i procedure. Zbog toga su švaj-
carski proizvođači satova propustili komercijalni potencijal tehnologija za zvučne viljuške
i kristal kvarca, iako su ih izmislili. Još jedna mogućnost ima jedinstveni format štampane
knjige, onaj koji je savršen za poklone i kao kućni dekor (na veliku žalost pravih bibliofi-
114
la).
Dakle, možemo li doći do opšteg principa zašto su e-knjige propale na razvijenim trži-
štima, dok je audio i video streaming trijumfovao? Tehnološki komentator i autor najpro-
davanijih knjiga Edvard Tener tvrdi da postoji nekoliko razloga zbog kojih ljudi ponekad
oklevaju da napuste staru tehnologiju u korist nove. Prvi uključuje potencijalne ranjivosti
nove stvari. Na primer, faks mašina je sada muzejski primerak, ali neko vreme su ljudi
radije voleli slanje skeniranih dokumenata putem e-pošte iz bezbednosnih razloga. Drugi
potencijalni razlog uključuje estetiku i nostalgiju. Iako su zapanjili muzički CD-i i stri-
ming, prodaja vinilnih ploča nastavlja da raste u okviru niše na tržištu ljubitelja muzike. I
uprkos poboljšanjima u automatskim menjačima, određeni ljubitelji automobila preferiraju
ručne menjače.
Možda je ključ za razumevanje otpornosti formata to što tehnologije rastu i padaju kao
deo ekosistema, a retko same. Ti ekosistemi moraju se brzo razvijati, kroz otvorene inova-
cije, kako bi se svideli novim generacijama korisnika, menjajući pri tom karakteristike.
Platforme za e-knjige ostale su u osnovi zatvorene za spoljne inovatore, posebno na strani
softvera. Kao rezultat toga, funkcionalnost e-knjiga ostaje ograničena. Štaviše, istraživanja
pokazuju da čitanje fizičke knjige omogućava čitaocu da apsorbuje informacije efikasnije
od čitanja iste knjige na e-čitaču ili tabletu. „Pokazalo se da je implicitni osećaj gde se
nalazite u fizičkoj knjizi važniji nego što smo mislili“, tvrdi Abigejl Selen, naučnica i
inženjer iz Microsoft Research Cambridge u Engleskoj. „Tek kada dobijete e-knjigu,
počinje vam nedostajati fizička knjiga. Mislim da proizvođači e-knjiga nisu dovoljno raz-
mišljali o tome kako biste mogli da zamislite gde se nalazite u knjizi.“
A prema članku objavljenom u Scientific American-u, „ekrani i e-čitači ometaju druga
dva važna aspekta kretanja po tekstovima: slučajnost i osećaj kontrole. Ljudi prijavljuju da
uživaju u prelasku na prethodni odeljak papirne knjige kada rečenica izbaci sećanje na
nešto što su ranije pročitali.
E-knjige nisu interaktivne kao digitalni časopisi. 2011. video na YouTube-u pod nazi-
vom „Magazin je iPad koji ne radi“ postao je viralni. „Jednogodišnja devojčica prelazi
prstima preko ekrana osetljivog na dodir na iPad-u, mešajući grupe ikona.“ Zatim prevlači,
hvata i bocka stranice štampanog časopisa i postaje frustrirana što se ništa ne dešava. „Za
moju jednogodišnju ćerku“, primećuje otac o svom rođenom digitalnom detetu, „časopis je
iPad koji ne radi. Tako će ostati ceo njen život.“ Čini se da „rođena digitalna“ generacija
koju smo sreli u 2. poglavlju nije oduševljena e-knjigama jer su tek nešto više od verzije
štampanih knjiga. Možda će e-knjige postati zanimljivije ako se sam proces stvaranja tek-
sta razvija. „Neki pisci“, izveštaji Scientific American-a, „uparuju se sa kompjuterskim
programerima kako bi proizveli sve sofisticiraniju interaktivnu fikciju i publicistiku u
kojoj po vlastitom izboru zavisi šta čitamo, čujemo i vidimo“.
Dok e-knjige lutaju u Sjedinjenim Državama i drugim bogatim zemljama, one mogu
postati božji dar u zemljama u razvoju ako se usudimo razmišljati lateralno. Jedan od klju-
čnih izazova za napredak Afrike je kako obrazovati svoje brzo rastuće stanovništvo. Kao
što smo raspravljali u Poglavlju 1, između 2020. i 2030. godine rodiće se oko 450 miliona
afričkih beba, trećina ukupnog broja na svijetu. Misija južnoafričkog startupa Snapplifi,
najveće platforme i agregata za digitalne obrazovne sadržaje u Africi, je donošenje knjiga
u područja u kojima nema biblioteka ili knjižara. Trenutno opslužuje nekoliko stotina ško-
la i 170.000 učenika, tako da ima dovoljno prostora za rast. Vorldreader iz San Franciska,
115
neprofitna organizacija, predstavlja još jedan pristup. Omogućavaju besplatan pristup bib-
lioteci digitalnih knjiga putem e-čitača i mobilnih telefona za škole širom sveta u razvoju.
U ruralnim područjima van mreže, oni nude integrisano rešenje uključujući solarne panele,
USB čvorišta, LED osvetljenje, e-čitače i pristup digitalnoj biblioteci.
Afrika bi mogla postati vodeći svetski korisnik e-knjiga, na isti način na koji je već na
čelu mobilnih plaćanja. Jedna od kontraintuitivnih i iznenađujućih karakteristika ovog sve-
ta koji se brzo razvija je da „manje razvijene“ zemlje i regioni često nude najbolji pano-
ramski prozor u budućnost, dok su one koje označavamo kao „razvijene“ toliko vezane za
ustaljene načine razmišljanja i teško se rastaju od prošlosti. „Preskakanje“ omogućava
zaostalima da nadoknade i da ih sustignu preskačući čitave periode u kojima su u prošlosti
nastajale postepene inovacije.
Osim knjiga, postoje i drugi primeri otpornosti starih formata. Samo mali deo ukupne
prodaje vina izvan barova i restorana odvija se na internetu: patetičnih 1,8 posto u Sjedi-
njenim Državama, 3,3 posto u Nemačkoj i Japanu i 4,3 posto u Francuskoj. Izuzetak je
Kina, najveće svetsko tržište po obimu, gde je 19,3 odsto prodaje vina na mreži. Samo dve
druge zemlje imaju proporcije veće od 10 odsto: Australija (11,3 odsto) i Ujedinjeno Kra-
ljevstvo (10,3 odsto), što, s obzirom na njihovu ljubav prema vinu, možda i ne iznenađuje.
Zašto potrošači nerado kupuju vino putem interneta? Ovo je daleko od praznog pitanja.
Poređenja radi, Internet prodaja čini više od 50 odsto kupovine odeće i obuće u mnogim
zemljama. Na prvi pogled, ovo se čini čudnim: prodavnice odeće vas podstiču da isprobate
različite odevne kombinacije i vidite šta vam odgovara, dok prodavnice alkoholnih pića
samo povremeno dozvoljavaju da, iz ograničenog izbora, probate boce u samoj prodavnici.
Možda potrošači u proseku slabo znaju o vinu i više vole preporuke osoblja. Ili možda
osećaju da će se flaša vina kupljenog na Internetu slomiti tokom transporta. Možda su ljudi
nestrpljivi i željni su da ih odmah konzumiraju. Ubedljiviji razlog je taj što većina ljudi
kupuje vino u poslednjem trenutku, recimo, za posebnu priliku ili pre nego što prisustvuju
zabavi. Svi ovi faktori nesumnjivo ometaju potencijal internetske trgovine vinom. Ali niko
od njih ne objašnjava zašto su Kina, Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo izuzeci od pravila.
U Kini je bilo teško izgraditi fizičke prodavnice vina dovoljno brzo s obzirom na brz
rast srednje klase, kao što smo videli u Poglavlju 3. Ali šta je sa Australijom i Ujedinjenim
Kraljevstvom? Odgovor je da se neka vina flaširaju i prodaju pod etiketom (skuplja i sofis-
ticiranija vina „terroir“), dok se druga pod markom (jeftinija). Na primer, u Francuskoj
postoji 27.000 vinarija i isto toliko etiketa vina, od kojih svaka ima različite karakteristike
i ukuse. Vino Terroir koje se prodaje kao etiketa ne može se lako posvetiti mrežnom kana-
lu kao standardizovano vino koje se prodaje pod markom. Jedan od najpoznatijih marki
vina je australijski Yellov Tail. U Australiji, Velikoj Britaniji i Kini mnogi potrošači vide
vino više u smislu marke, a ne etikete, jer je masovno tržište počelo relativno kasno, 1980-
ih, a novi potrošači vina nisu imali vremena da istraže složenost vina terroir. „To što je UK
sada jedno od najvećih tržišta vina na globalnom nivou“, piše Julie Bover u nedavnom
istraživačkom članku objavljenom u časopisu Beverages, „duguje mnogo uspehu ... ranih
marki i onih koje su stigle kasnih devedesetih iz Australije potisnuvši Francusku kao izvor
privlačnosti masovnog tržišta.“ Kao i u slučaju e-knjiga, vidimo da online opcija pleni
maštu potrošača samo pod vrlo specifičnim okolnostima. Bez takvih okolnosti, ni najpo-
godnija ili najjeftinija tehnologija ne uspeva.
116
KOJE TEHNOLOGIJE VREDE RAZVIJATI I PONOVNO IZUMETI?
S obzirom na izazove starenja stanovništva, degradaciju životne sredine i klimatske

promene, mogli bismo i dobro razmisliti koje tehnologije treba najhitnije razviti pre 2030.
Toaleti bez vode i e-knjige za one kojima nedostaje pristup uobičajenim stvarima bili bi na
na vrhu moje lične liste. Terapije zasnovane na virtuelne realnosti za pomoć ljudima u
prevazilaženju hroničnih psiholoških ili kognitivnih stanja takođe bi trebale imati prioritet.
Nanotehnologije obećavaju da će nas osloboditi nekih materijala koji su najopasniji za
okolinu, a trodimenzionalno štampanje može nam pomoći da budemo manje rasipni.
Ali svaka od ovih tehnologija može biti opasna ako se radna mesta unište, ako smanje
našu privatnost ili ako podstiču širenje lažnih vesti.
Takođe možemo razmišljati o starim tehnologijama i o tome kako se one mogu prime-
niti na nove, kreativne načine. Zanimljiv trenutni primer „ponovnog pronalaska točka“ je
zamajac, genijalan uređaj koji se milenijumima koristio kao deo lončarskih točkova kako
bi se ublažilo rotaciono kretanje, omogućavajući proizvodnju najfinije i glatke keramike.
Najverovatnije su ga izmislili stari Sumeri u današnjem Iraku. Džejms Vat je 1770-ih pro-
našao drugu primenu, pričvrstivši disk na vratilo svoje čuvene parne mašine tako da se
rotirao konstantnom brzinom uprkos nepravilnim pritiscima na klipove.
Tokom 2010-ih kompanija iz Masačusets-a razvila je dizajn zasnovan na zamajcu kako
bi pomogla u spasavanju planete skladištenjem viška energije koja bi u suprotnom bila
izgubljena, kao i za ublažavanje protoka električne energije u elektranama radi efikasnije
proizvodnje. Njegov prvi objekat u Stefentaunu u Njujorku sastoji se od dvesta zamajaca
koji mogu sačuvati do 20 megavata energije, dovoljno da zadovolje desetinu dnevne drža-
vne potrošnje električne energije.
U tu svrhu, zamajac više nije napravljen od kamena ili čelika, već od lakih ugljeničnih
vlakana, i vešan je unutar vakuumske komore uz pomoć magneta kako bi se smanjilo tre-
nje. Tako se može rotirati brzinom većom od brzine mlaznog motora i skladištiti energiju
ali i da zadrži svoj zamah. Povlačenjem kočnice može se kinetička energija zamajca pret-
voriti u električnu energiju u bilo kom željenom trenutku. Ova tehnologija takođe obećava
poboljšanje performansi solarnih panela u oblačnim danima i vetroelektranama kada kre-
tanje vazduha padne na povetarac ili stagnira. Tako tehnologija zamajca pronalazi nove
primene u eri oskudne energije i povećane ekološke svesti, ponovo „otkrivajući točak“ kao
odgovor na nove trendove.
Na kraju, tehnologije se šire i usvajaju ako odjeknu sa nečim što je već u toku u druš-
tvu ili ekonomiji. Nova tehnologija pobeđuje ako omogućava rast i pristup, kao što su
mobilni telefoni i e-knjige u Africi ili prodaja vina na mreži u Kini i Velikoj Britaniji.
Da bi zaista promenile svet i bile potpuno transformativne, tehnološke inovacije mora-
ju da pokrenu veoma veliki demografski ili ekonomski talas, kao što ćemo videti u Poglav-
lju 7.
117
7. ZAMISLITE DA NEMA IMOVINE
SURFOVANJE, MREŽNI EFEKTI I SNAGA 8,5 MILIJARDI VEZA
Zamislite da nema imovine

Pitam se da li možete
Bez potrebe za pohlepom i glađu
Bratstvo čoveka
Zamislite da svi ljudi
Dele ceo svet… – Džon Lenon
Linsi Hovard nema posao od devet do pet niti ima automobil. Spremna je posvetiti se
neparnim satima i raditi kad se za to ukaže prilika. Ali ona nije socijalno neprilagođena ili
nedovoljno plaćena. Po obrazovanju je inženjer, ali njen život se vrti oko digitalnih plat-
formi za saradnju poput TaskRabbita. Ona ih koristi za biranje zadataka koje objavljuju
kompanije iz celog sveta. To se zove gig work128. Ako posao završi brzo i precizno, njena
plata se povećava. Kada zadatak završi, često odlazi u prodavnicu, poput mnogih od nas.
Međutim, način na koji stiže tamo može biti manje poznat: koristi uslugu deljenja bicikla i
iznajmljivanje automobila na kratko kako bi lakše ponela sve torbe kući. Hovard je jedna
od preko 40 miliona takvih radnika samo u Sjedinjenim Državama, u poređenju sa jedva
20 miliona u 2018. Neki obavljaju ručne zadatke, kao što je distribucija letaka ili obavlja-
nja poslova, dok se drugi, poput Hovardove, fokusiraju na poslove u koje je uključeno
čitanje. U uvodniku 2018. Ekonomist je zamislio budućnost kao da se osvrće na nju: „Od
2026. godine LinkedIn, usluga profesionalnog umrežavanja, nudi garanciju da može pro-
naći odgovarajućeg radnika za bilo koji zadatak u roku od šest sati i, zahvaljujući dogovo-
ru sa Uberom, može osigurati da su na licu mesta u roku od jednog radnog dana.” Do
2030. broj stvari koje možemo deliti, domove, automobile i poslove, možda će biti gotovo
beskrajan.
Prognoze veličine i uticaja kolaborativne ekonomije129 u bliskoj budućnosti se razliku-
ju. Brookings Institution procenjuje da će do 2025. biti dvadeset puta veća. Prema konsul-
tantskoj firmi PvC, najveće stope rasta će biti u crovdfunding-u130, online zapošljavanju,
prenoćištima za peer-to-peer131, razmeni vožnji i strimovanju muzike i videa. Linearna
ekstrapolacija ovih trendova ukazuje na to da će do 2030. saradnička ekonomija činiti više
od 30 procenata ukupnog rada i potrošnje.
Moć digitalnih platformi za saradnju prvi su shvatili preduzetnici iz kompanija poput
Ubera i Airbnba. 19. januara 2009. godine, skoro 2 miliona ljudi okupilo se u Nacional-
nom tržnom centru u Vašingtonu, na epohalnoj inauguraciji predsednika Baraka Obame.
Okružni hoteli očigledno nisu bili spremni da obezbede dovoljno smeštaja za rastuću masu
van grada. Tri prijatelja i nadobudni preduzetnici; Brajan Česki, Džo Geba i Natan Blečar-
zik videli su jedinstvenu priliku da objave usluge koje nude na svojoj veb stranici Airbnb.
Zamišljali su svakodnevne ljude koji nude dostupne sobe u svojim domovima, ugošćujući
128
Mali projekti koje ljudi završavaju za male količine novca; obavljanje zadataka (posla) na zahtev. – prim. prev.
129
Ekonomija saranje, gde ljudi dobijaju ono šta im treba od drugih ljudi. – prim. prev.
130
Grupno finansiranje, finasiranje projekta prikpljanjem malih količina novca od velikog broja ljudi. – prim. prev.
131
Jednak jednakome, isto za isto. – prim. prev.
118
putnike. Tri preduzetnika su obezbedili mehanizam za povezivanje potencijalnih gostiju sa
potencijalnim domaćinima. IPhone je lansiran 2007. godine, a App Store je otvoren godinu
dana kasnije sa početnih 500 dostupnih aplikacija. U međuvremenu, Google je svima olak-
šavao kretanje kroz alat za Mape. Sve što je bilo potrebno bila je doza lateralnog razmiš-
ljanja da se svi ovi elementi spoje u jednu platformu.
Airbnb je pokrenut u oktobru 2007. godine, kada je njegov prvi gost boravio u jednoj
kući u okrugu San Francisco, južno od tržnice. Danas se Airbnb može pohvaliti sa više od
4 miliona oglasa u 65.000 gradova i sela u 191 zemlji, a kompanija se procenjuje na skoro
40 milijardi dolara.
Kao što je Brad Stoun, autor najprodavanije knjige The Upstarts132, rekao: „Ako želite
da izgradite zaista sjajnu kompaniju, morate jahati zaista veliki talas. I morate biti u stanju
da gledate na tržišne talase i tehnološke talase na drugačiji način od drugih ljudi i vidite da
se to dešava ranije od drugih.“ U ovom slučaju, veliki tržišni talas je vođen presekom
mobilne tehnologije i generacijskom promenom u stavovima u vezi sa putovanjima i
iskustvom (vidi Poglavlje 2). Kao dvostrana platforma, Airbnb je okupio mlade putnike i
generaciju vlasnika kuća srednje klase.
Airbnb-ova vrednosna ponuda leži u prednostima intimnosti kao iskustva. „Mislim da
je ključ koji Airbnb čini činjenica da smo zajednica, a ne samo niz roba“, rekao je jednom
Brajan Česki, suosnivač i izvršni direktor. „Ne putujem da se opustim, putujem da bih ste-
kla nova i zanimljiva iskustva“, kaže River Tatri, dvadesettrogodišnja njujorška slobod-
njakinja. „Za mene je mnogo vrednije integrisati se u neko mesto, naučiti nešto novo, steći
lokalne prijatelje i izgraditi zajednicu.“ To je izvanredan primer bočnog razmišljanja koje
transformiše ekonomiju i same naše navike.
DELJENJE I POVRATAK U „STARO NORMALNO“
Zajednička potrošnja i deljenje imovine nikako nisu bez presedana. U stvari, za oko 90
procenata zabeležene istorije ljudi nisu samo preživeli, već su napredovali i bez privatnog
vlasništva, posebno kada je u pitanju kopno. Na osnovu arheoloških zapisa o ljudskim
zajednicama koji su datirali pre poljoprivredne revolucije i antropološkog proučavanja
današnje populacije lovaca i sakupljača u Africi, istraživači tvrde da su ljudi koji ne pose-
duju imovinu generalno srećniji od onih koji je poseduju. „Pojava poljoprivrede, na pri-
mer, povećala je kolektivnu moć čovečanstva za nekoliko redova veličine“, tvrdi Juval
Noa Harari, autor Sapiensa. „Ipak, to nije nužno poboljšalo sudbinu pojedinca. ... Seljaci
su obično imali lošiju ishranu od lovaca sakupljača. ... Ogromni porast ljudske moći nije
pratio jednak porast ljudske sreće.“ Čak su i neke sedelačke poljoprivredne zajednice
izbegavale individualnu imovinu u korist zajedničke ispaše.
Do 2030. godine zajednička potrošnja će ponovo nadmašiti individualnu imovinu.
Danas se mladi ljudi odriču vlasništva nad nekretninama, radije koriste tuđe stvari, uz
naknadu. Oni posmatraju imovinu na zajednički način, pri čemu se čak i neke od naših
najintimnijih stvari dele sa drugima radi obostrane koristi. Druge starosne grupe takođe
zagrevaju ideju iznajmljivanja umesto posedovanja. Čak su i Simpsonovi, koji su uvek
dobro odražavali našu kulturu u razvoju, pretvorili Mardž Simpson u vozača Ubera (a gos-
132
Napredovanje; pogrdno: skorojević. – prim. prev.
119
podin Berns je pozdravio Uber). A uticaj deljenja je tek počeo. Do 2030. godine skoro
polovina naše potrošnje će biti u obliku „zajedničke“ potrošnje, koja će uključivati auto-
mobile, kuće, kancelarije, spravice i lične stvari svih vrsta. Posedovanje je zastarelo;
deljenje je u modi.
„Moja generacija prelazi iz kulture„ ja “u kulturu„ mi “, kaže Rejčel Botsman, autorka
knjige Šta je moje, tvoje je: porast zajedničke potrošnje. Sve je u „deljenju putem pamet-
nog telefona u eri stalne veze“. Godine 2016., milenijalska preduzetnica Karen Majo tvrdi-
la je da je „za samo deceniju američki san o vlasništvu nad kućama izgubio dobar deo sja-
ja“. Umesto toga, „iznajmljivanje, dugo smatrano zaustavnim rešenjem, tiho se pojavljuje
kao novi američki izbor“. Fainenšl Tajms napominje da „od Njujorka i Londona do Nju
Delhija i Šangaja milenijalci sve više brišu granice između kuće, posla i igre, deleći pros-
tor kako bi uštedeli novac i vreme, kao i stekli nove prijatelje“. Časopis Forbes nazvao ga
je „NOvnership133“.
„Dok je porodica sa dva automobila” (ili čak tri ili četiri automobila) nekada bila
oznaka statusa“, tvrdi Miri, „danas mnogi milenijalci vide veći status u tome što su poro-
dica sa jednim automobilom ili čak bez automobila i korišćenje usluga kao što su Uber,
Lift, CarGo i druge.“
Američki milenijalci mnoge su iznenadili svojom nevoljnošću ne samo da poseduju
automobil, već čak i da dobiju vozačku dozvolu. U 2015. samo 77 odsto Amerikanaca u
dobi od dvadeset do dvadeset četiri godine se potrudilo da dobije vozačku dozvolu, u
poređenju sa 92 odsto 1983. godine, na primer. U isto vreme, deo populacije od petnaest
do trideset pet godina postaje sve etnički i jezički raznolikiji jednostavno zato što skorašnji
imigranti imaju tendenciju da imaju više dece. I znamo da imigranti i njihova deca teže da
se venčaju, postanu vlasnici kuća i voze svoja vozila. Dakle, žiri još uvek ne zna kako će
segment mladih potrošača u Sjedinjenim Državama i delovima Evrope izgledati do 2030.
Sve zavisi od ponašanja dece imigranata, koja će činiti najmanje dve trećine te demograf-
ski starosne grupe.
Istraživanja širom sveta pokazuju da bi najmanje dve trećine odraslih (svih uzrasta)
bilo spremno da stavi svoje domove i automobile u aplikacije. A proporcije su veće na
tržištima u razvoju, što je dobar znak za održivost ekonomije deljenja koja se nastavlja.
Ekonomija deljenja u suštini stavlja potrošnju na steroide, a njena dodatna pogodnost i niži
troškovi znače da je ona napredna za potrošače. Ali to takođe predstavlja veliki izazov za
pojedince i kompanije čija dobrobit zavisi od tradicionalnih industrija, hotela i taksija, na
primer, koje se menjaju.
Nadalje, razmišljajući o budućem rastu ekonomije deljenja, moramo obratiti pažnju na
međugeneracijsku dinamiku koju smo opisali u Poglavlju 2. Na primer, Airbnb izveštava
da njegovi oglasi za iznajmljivanje brže rastu među stanovništvom starijim od 60 godina
nego u drugim starosnim grupama.
Isti trend važi i za aplikacije za vožnju kao što su Uber i Lift sa obe strane usluge:
vozači i putnici. Uspeh osnivača ovih platformi nije slučajnost. Pokazali su istančan osećaj
lateralnog razmišljanja okupljajući milenijalce i starije osobe kao dve strane jedne plat-
forme.
Pogledajmo sada globalno. U Azijsko-pacifičkoj regiji, na Bliskom istoku i u Africi
133
Bez vlasništva. – prim. prev.
120
udeo milenijalaca voljnih da koriste usluge ili robu koje nude platforme za deljenje je
iznad globalnog proseka, dok je u Latinskoj Americi, Sjedinjenim Državama i Evropi zna-
tno ispod. Ove razlike se ne pojavljuju među pripadnicima tihe generacije, bejbi bumera,
generacije X ili generacije Z. Očigledno je da su milenijalci različiti, do sada.
Na više načina ekonomija deljenja dovodi u pitanje temeljne pretpostavke i težnje koje
se drže generacijama, čak i milenijumima. Šta je „američki način života“, na kraju krajeva,
ako uklonimo težnju da posedujemo stvari? Svaki Amerikanac stariji od četrdeset godina
odrastao je u vreme kada se institucija imovine uzimala zdravo za gotovo, barem u takoz-
vanom slobodnom svetu. Čitavi delovi ekonomije posvećeni su obezbeđivanju sticanja,
održavanja i koristi od imovine. Veliki deo pravnog sistema odnosi se na zaštitu imovine.
Mnogi poznati pisci i agitatori tokom istorije napravili su veliki posao oko toga ko posedu-
je kakvu vrstu imovine.
Mnoge revolucionarne ideje i manifesti, setite se da je Karl Marks promovisao ukida-
nje privatne svojine kao način lečenja svih vrsta društvenih problema. Privatna svojina
dugo je bila okosnica društvenog poretka, najvažniji doprinos nejednakosti i motivacija iza
mnogih vrsta zločina, posebno rata. A imovina je temelj tržišne ekonomije i ekonomske
razmene. Kućne hipoteke suštinski su američke kao i pita od jabuka. Napoleon je jednom
rekao da je Britanija nacija trgovaca. Pa, Amerika je postala nacija vlasnika kuća. Vlasnič-
ka prava „su kristalizovani izraz različitih uloga države, politike, prava i kulture“, piše
sociolog sa Stanforda Endrju Valder. „Oni su centralni u oblikovanju obrazaca društvene
nejednakosti i ekonomskih performansi.“
Nekada smo određivali društvenu klasu, a samim tim i postignuće i sreću, na osnovu
poseda ljudi (ili njihovog nedostatka): zemljoposedničke aristokratije, vlasnika radnji,
trgovačke i industrijske buržoazije, srednje klase vlasnika kuća, proletarijata, deonica itd.
Tehnologija uvodi novu društvenu kategoriju: „klasa deljenja“. To je definisano načinom
života, a ne imovinom. U velikoj meri, tehnologija, zajedno sa promenom kulturnih vred-
nosti, stoji iza ovog transformativnog trenda. Prelazni glagol „uberize“134 već je postao
deo narodnog jezika, prepoznat kao takav sa zapisom u Kolinsovom rečniku: „podvrgnuti
(industriju) poslovnom modelu u kojem se usluge nude na zahtev putem direktnog kontak-
ta između kupca i dobavljača, obično putem mobilne tehnologije.“
Da su zajednički domovi i automobili jedini veliki trendovi koje pokreću digitalne
platforme, uticaj ne bi bio tako potencijalno transformativan. Ekonomija podele imovine
samo je jedan deo šire „kolaborativne ekonomije“, koja takođe uključuje kreditiranje po
principu „peer-to-peer“, crovdfunding, crovdsourcing, preprodaju, zajednički rad, su-
freelancing135 i mnoge druge načine saradnje na mreži. Ono što okuplja sve platforme koje
su pokrenute kao deo kolaborativne ekonomije ili koncerta je to što „one obično imaju
tržišta zasnovana na rejtinzima i sistemu plaćanja u aplikaciji“, komentariše Natan Heler u
Njujorker-u. „Oni daju radnicima priliku da zarade novac prema vlastitom rasporedu, a ne
putem profesionalnog pristupa. I oni nalaze tačku upora u sklerotičnoj industriji.“
Iako mnogi od ovih oblika saradnje i deljenja postoje vekovima, novo je to što kompa-
nije koje se njima bave sada „ne predstavljaju samo novi način razmišljanja ili nove uslu-
ge“, tvrdi autor bestselera Bernard Mar, „već i novi način efikasne upotrebe podataka za
pružanje usluga ljudima kada i gde oni to žele.“ Bez aplikacije i algoritamskog sistema za
134
Izmena tržišnog ili ekonomskog modela uvođenjem jeftine i efikasne alternative. – prim. prev.
135
Frilenser je osoba koja radi po ugovoru za neku kompaniju, ali nije u njoj zapošljena. – prim. prev.
121
obradu podataka iza njega, Uber ili Lift nikada ne bi uzeli maha. U stvari, mnoge kompa-
nije koje žive u ekonomiji deljenja najbolje se opisuju kao facilitatori136. Oni sami ne proi-
zvode i ne pružaju usluge. Ove platforme smanjuju transakcione troškove, čineći ih pogo-
dnim i pristupačnim za saradnju. „Mislim da tek ulazimo u sledeći talas ljudske civilizaci-
je“, kaže preduzetnica Ketlin Konors. „Ljudi (sada) mogu da rade od osobe do osobe, dele
ideje i dele posao bez posrednika.“ Velika lateralna pitanja za 2030. su: Da li će saradnič-
ka ekonomija učiniti svet više ili manje nejednakim? Hoće li to učiniti da poslovi kakvi ih
poznajemo nestanu? Može li to pomoći u rešavanju ekološke krize?
„I SVET ĆE ŽIVETI KAO JEDAN“
U 2014. godini Fejsbuk je platio 19 milijardi dolara za kupovinu VhatsAppa, aplikacije

za razmenu poruka koja praktično nema fizičku imovinu i sa manje od šezdeset zaposle-
nih. Ono što je kompaniju učinilo atraktivnim ciljem akvizicije je njena ogromna baza
korisnika od 1,5 milijardi ljudi. VhatsApp su 2009. osnovali Brajan Akton i Jan Koum,
dva bivša Yahoo inženjera. Koum se iz Sjedinjenih Država preselio iz Ukrajine (još jedan
„imigrantski preduzetnik“ koga bih dodao listi koju smo videli u Poglavlju 1), dok je
Akton rođen u Mičiganu. „Ne želimo da napravimo aplikaciju za povezivanje tako da
možete pronaći nekoga sa kim je malo čudno razgovarati“, rekao je Akton jednom. „Ne
radi se o tome. Govorimo o vašim intimnim odnosima.“ U međuvremenu, Koum je poka-
zao ambiciozniji stav: „Nećemo stati sve dok svaka osoba na planeti nema pristupačan i
pouzdan način da komunicira sa svojim prijateljima i voljenima. Mark Zukerberg je sa
svoje strane jednom ponudio kontroverzno objašnjenje da ljudi vole da budu povezani jer
je „bolje biti povezan sa svim tim ljudima. Imaš bogatiji život.“
Mnoge vrste preduzeća imaju koristi od takozvanih mrežnih efekata. U stvari, celoku-
pna ekonomija deljenja zavisi od njih. Pozitivan mrežni efekat nastaje kada se vrednost
mreže za bilo kog učesnika povećava sa brojem učesnika. Telefon je klasičan primer. Što
više ljudi ima liniju, to je korisnija moja linija jer mogu da pozovem više ljudi. Telefon je
jednostrana mreža u smislu da svi korisnici mogu da upućuju i primaju pozive. Nasuprot
tome, efekat dvostrane mreže javlja se kada povećano učešće jedne grupe podigne vred-
nost učešća za drugu grupu. Ekonomija saradnje se zasniva na dvostranim mrežnim efek-
tima. Što više ljudi na Airbnb-u navedu svoje sobe, stanove ili domove, verovatno će se
više gostiju pridružiti platformi i obrnuto. Kao što poslednji red u „Imagine“ Džona Leno-
na glasi: „I svet će živeti kao jedan“.
Do 2030. ključno pitanje neće biti da li mrežni efekti dominiraju ekonomijom, već
koja vrsta mrežnih efekata će imati prednost. Važna dimenzija će biti da li mrežni efekti
deluju na lokalnom, nacionalnom, regionalnom ili globalnom nivou. Iako većina ljudi
pretpostavlja da su svi mrežni efekti globalne prirode, vrlo mali broj njih zaista jeste. Na
primer, lokalni mrežni efekti su presudni u slučaju usluga prevoza. Kao vozač, brinem se o
tome koliko je vozača u blizini kada mi je potrebna vožnja.
Slično, većina neobaveznih platformi za sastanke oslanja se na efekte lokalne mreže.
Nasuprot tome, aplikacije za povezivanje su uglavnom nacionalnog obima. Određene plat-
forme oslanjaju se prvenstveno na regionalne efekte. Na primer, Airbnb je odavno shvatio
136
Facilitator je osoba ili stvar koja čini radnju ili proces lakšim ili najlakšim; posrednik; voditelj. – prim. prev.
122
da je većina međunarodnog turizma regionalna (to jest u Evropi, Latinskoj Americi, Africi
ili Aziji), a ne globalni. U nekim velikim zemljama, poput Sjedinjenih Država i Kine,
većina turizma je domaćeg karaktera. Stoga, dok Uber mora stvoriti kritičnu masu vozača
u svakom lokalitetu, Airbnb mora doseći minimalni prag u svakoj regiji. Postoji relativno
malo čisto globalnih dvostranih platformi.
Kao Amerikanci, pristrasni smo prema kompanijama kao što su Airbnb, Uber, Lift,
WeWork i eBay jer one dominiraju na američkom tržištu. Trebalo bi da počnemo sa proši-
rivanjem asortimana. Na primer, u Kini vladaju lokalne kompanije, veće su od svojih ame-
ričkih kolega i brzo se šire na međunarodnom planu. Ovo uključuje divove kao što su Didi
(vožnja biciklom), WeChat (društveni mediji), Tujia (deljenje smeštaja) i UCommune
(prostor za rad). Od 2017. bilo je više jednoroga u ekonomiji deljenja, kompanija vrednih
milijardu dolara ili više, u Aziji nego u Sjedinjenim Državama. Kao što smo videli u
Poglavlju 3, do 2030. situacija će se verovatno još više nagnuti u korist Azije, u osnovi
zbog brzorastuće srednje klase u regionu. Ekonomija deljenja i saradnje, međutim, stvara
potpuno različite vrste potrošača i radnika.
PROLETARI SVIH ZEMLJA, UDARITE!
Karl Marks, zajedno sa svojim koatorom i finansijskim pomagačem Fridrihom Engel-

som, pozvao je radničku klasu da se ujedini kako bi srušili uspostavljeni poredak i pobolj-
šali svoj položaj. Da li su radnici na poslovima na zahtev bolji ili lošiji od onih na tradici-
onalnim poslovima? Da li porast klase deljenja smanjuje ili povećava nejednakost? Prema
Robertu Rajhu, koji je bio sekretar za rad u Klintonovoj administraciji, radnici na poslo-
vima na zahtev su „vozači Ubera, kupci Instacarta i domaćini Airbnb-a. Oni uključuju
zaposlene u TaskRabbit-u, Upcounselove advokate na zahtev i online doktore Healthtapa.
Oni su mehanički Turci.“ Svi oni prelaze prstom napred-nazad u potrazi za mogućnostima.
Rajh tvrdi da su ti „poslovi“ ponižavajući i nedovoljno plaćeni.
„Eufemizam je ekonomija „deljenja“. Tačniji izraz bi bio ekonomija „udela u ostatke“.
Rajh vidi ekonomiju deljenja kao vrhunac napora kompanija da smanje plate radnicima sa
punim radnim vremenom, umesto toga se okreću radnicima na određeno vreme, privreme-
nim radnicima u agencijama, dežurstvima, nezavisnim ugovaračima i honorarcima. Rast
ekonomije deljenja išao je ruku pod ruku sa povećanjem broja radnika na nestandardnim
poslovima, uključujući i one koji posluju kao nezavisni izvođači na strani ponude raznih
platformi. Ekonomisti Lavrens Katz i Alan Kruger (bivši predsedavajući Saveta ekonom-
skih savetnika predsednika Obame) procenjuju da je između 2005. i 2015. godine udeo
takvih radnika porastao sa 10 posto ukupnog broja radnika na gotovo 16 posto.
Rajh nije sam u svojim kritikama. Gaj Standing, britanski ekonomista, skovao je izraz
„prekarijat“ (kombinacija137: „nesigurnih“138 i „proletarijata“) da se odnosi na ovu klasu
radnika. Pišući za Salon 2016. godine, Stiven Hil je video obrazac u evoluciji startupova
za deljenje. „Nakon lansiranja sa velikom pompom i desetinama miliona VC kapitala139
iza sebe, obećavši da će sprovesti revoluciju u načinu na koji ljudi rade i kako društvo
organizuje međusobne ekonomske transakcije“, tvrdi on, „na kraju su se mnoge od ovih
137
U originalu: portmanteau (eng.) – lingvistički naziv za nove reči koje kombinuju dva značenja. – prim. prev
138
U originalu. precarous (eng.) – nesiguran, nestabilan, sklon padu. – prim. prev.
139
venture kapital – finansiranje firmi u razvoju za koje smatra da imaju veliki potencijal privatnim kapitalom. – prim. prev.
123
kompanija preokrenule u ekvivalent staromodnih privremenih agencija (a druge su jednos-
tavno implodirale u ništavilo crne rupe).
Naslov Hilove najprodavanije knjige sve govori: Sirova ponuda: Kako Uber ekonomi-
ja i odbegli kapitalizam zajebavaju američke radnike. Rebeka Smit, zamenica direktora
Nacionalnog projekta zakona o zapošljavanju, primjećuje da nas izgleda ekonomija pos-
lova na zahtev vraća u vreme kada je većina radnika bila „posrednik u radu“, kao u siste-
mu gašenja, koji je proizvodio stvari u svojim domovima za razliku od proizvodnje u fab-
rici. Po njenom mišljenju, platforme za poslove na zahtev „funkcionišu isto kao i poljopri-
vredni radnici na farmi, prodavci odeće i stari centri za dnevni rad“.
Uprkos negativnim efektima nesigurnog zaposlenja, neki istraživači otkrivaju da eko-
nomija deljenja pomaže onima na dnu raspodele prihoda. Koristeći podatke sa Getaround-
a, platforme za deljenje automobila, ekonomisti sa njujorškog univerziteta Samjuel Fraj-
berger i Arun Sandararajan otkrili su da tržišta iznajmljivanja od ravnopravnih partnera
imaju koristi za potrošače, posebno one sa nižim prihodima. „Verovatno je da će ovaj
segment preći sa posedovanja na iznajmljivanje, pruža viši nivo potražnje na tržištu jedna-
kih kompanija, veća je verovatnoća da će doprineti ponudi tržišta i uživa u znatno višim
nivoima viška dobiti.“ Ukratko, zaključili su da ekonomija deljenja ima potencijal da
pomogne ekonomski ugroženima i kao potrošači (na strani potražnje) i kao radnici (na
strani ponude).
Međutim, postoje i dokazi koji ukazuju na to da je za većinu ljudi novac zarađen na
poslu na zahtev dodatni prihod, a ne glavni izvor izdržavanja. Žuliet Šor, sociološkinja sa
Bostonskog koledža, odlučila je da proceni ko zapravo ima koristi od aplikacija kao što su
Airbnb, RelayRides i TaskRabbit. U svojoj kvalitativnoj studiji otkrila je da su „pružaoci
usluga visoko obrazovani i mnogi imaju dobro plaćene poslove. Oni koriste platforme za
povećanje svojih prihoda.“ U svom istraživanju, Šor je naišla na „pravnike, političkoge
operativce, konsultante za menadžment, tehnološke stručnjake, medicinske istraživače,
nastavnike, računovođe, nastavnike na fakultetu i prodajne predstavnike“ koji rade na
strani ponude ekonomije deljenja.
Šor tvrdi da postoji efekat istiskivanja u tome što se „mnogi bave ručnim radom,
uključujući čišćenje, selidbu i druge poslove koje tradicionalno obavljaju radnici sa niskim
obrazovanjem“. Domaćini Airbnb-a često rade ono što činovnici i kućno osoblje rade
nakon što se svaki gost odjavi. U TaskRabbit-u aplikaciji za poslove koja omogućava lju-
dima da plaćaju drugim ljudima za čišćenje, vožnju, montažu nameštaja, organizovanje
soba, popravljanje stvari i donošenje namirnica, pronašla je profesionalce visokog statusa
sa poslovima sa punim radnim vremenom koji rade ručne poslove, uključujući advokate,
biotehnološke naučnike i računovođe. Valeria, studentkinja koja radi čišćenje kuće za kli-
jente TaskRabbit, primećuje da je „u početku bila loša u čišćenju. Usisavala sam. Ljudi su
ostavljali loše kritike ... Jer kod kuće nisam ni nameštala krevet, znaš? U mojoj kući je bila
jedna čistačica.“ Krajnji rezultat, zaključuje Šor, je sve veći stepen nejednakosti u priho-
dima, kako zbog toga što bolje obrazovani ljudi ostvaruju dodatni prihod, tako i zbog toga
što nekvalifikovani vide da njihove tradicionalne oblasti rada otimaju aplikacije.
Drugi izvor nejednakosti koji proizilazi iz poslova na zahtev je povezan sa činjenicom
da hosting na Airbnb-u može biti glavni izvor prihoda, ali samo onima koji imaju dovoljno
novca za posedovanje imovine. „Za zaradu je potreban novac“, rekao je Kiran, domaćin
Airbnb-a intervjuisan za Šor-ovu studiju.
124
Šira, samohrana mlada žena, zarađuje 30.000 dolara godišnje iznajmljujući stan, iznos
koji se, kaže, čini „gotovo previše dobrim da bi bio istinit“. Šor je otkrila da je većina ljudi
u njenom uzorku koji su iznajmljivali na Airbnb-u zaradila više kroz uslugu nego na svom
primarnom poslu. Želja da se zaradi malo novca sa strane često je povezana sa dobrim raz-
logom. Šor je otkrila da su mnogi mladi radnici na poslovima na zahtev „koristili svoju
zaradu za smanjenje dugova“. „Jedan par, koji je zaradio 11.000 dolara na Airbnb-u, isko-
ristio je novac za otplatu muževih kredita za fakultet.“ Ali možda najupečatljiviji nalaz u
studiji je da su mnogi ljudi videli svoj posao kao „tehnološki naprednu, novu, kul stvar“.
Neki su, prema Šorovoj, mislili da „rade nešto zeleno, grade društvene veze, pomažu dru-
gima ili podstiču kulturnu razmenu“. Drugi domaćin, napisao je Natan Heler u Njujorker-
u, prokomentarisao je da mi je „Airbnb omogućio da se vratim u školu i postanem redovni
student i radim kao honorarni fotograf“. Kako je Sundararajan rekao, usluge koje nudi
ekonomija deljenja su „uspešne jer efikasnije koriste vreme ljudi. Moglo bi se reći da ljudi
zarađuju svoje zastoje.“
Mnogi radnici na poslovima na zahtev jednostavno pokušavaju da izbegnu da postanu
stanovnici kabina poput onih prikazanih u stripu Dilbert. „Imam priču koju želim da ispri-
čam svojim pisanjem, a Uber mi to dozvoljava“, kaže Kara Oh, šezdesetsedmogodišnja
vozačica Ubera iz Santa Barbare u Kaliforniji, koja ujutro piše romane i vozi ljude okolo
popodne i uveče. Travis Kalanik, suosnivač Ubera i nekadašnji izvršni direktor, jednom je
tvrdio da „vozači cene svoju nezavisnost, slobodu da pritisnu dugme umesto da pritisnu
sat, da koriste Uber i Lift istovremeno, da voze veći deo nedelje ili samo nekoliko sati.”
To je glavna korist koju drugi analitičari vide u ekonomiji deljenja. Kako Diajana Mulka-
hi, viši saradnik u Kaufman fondaciji i predavač na Babson koledžu, piše u svojoj knjizi
The Gig Economi, „Tradicionalni poslovi sa punim radnim vremenom su nesigurni, sve
oskudniji i ispunjeni zaposlenima koji žele da rade nešto drugo sa njihovim životima“
Mulkahi veruje da digitalne platforme „mogu ponuditi atraktivnu, zanimljivu, fleksibilnu,
pa čak i unosnu i sigurnu alternativu korporativnoj kocki“. Po njenom mišljenju, „postoji
trend da se više fokusiramo na vreme i iskustva, a ne na materijalna dobra. Naglasak
novog američkog sna je kvalitet života, a ne količina stvari.“
Sigurno je da ima i drugih koji smatraju da je njihov rad u ekonomiji deljenja poniža-
vajući. Kati, diplomirana pravnica bez posla srazmerno njenim akademskim kvalifikaci-
jama, objasnila je da je rad na TaskRabbit-u „bio veoma, vrlo skroman“. Ona pominje svo-
ju diplomu u svom profilu i kaže da bi ljudi „ostavljali komentare gotovo sažaljevajući me
zbog toga što sam morala da im čistim stan, pošto sam otišla na pravni fakultet, a ja sam to
mrzela.… Oni bi komentarisali: ’Oh, sranje je što ovo moraš da uradiš’. A ja sam se pona-
šala kao: ’Da, znam da je sranje. Ne morate da me podsećate.“ Veronika, koja je magistri-
rala nauku, odbila je zahtev da donese kafu iz Starbaksa za 8 dolara. „Rekla sam: ’pomeri
dupe i sam je uzmi ... Ne želim da budem sluga.“
Tržište rada do 2030. godine moglo bi izgledati sasvim drugačije jer se dvostrane plat-
forme nastavljaju širiti. Možda je istina da su, kako tvrdi Sandararajan, efikasan odgovor
na činjenicu da neki ljudi poseduju stvari koje drugi žele, ili da neki ljudi imaju novca, dok
drugi imaju vremena. Kao što je Hil rekao u Salonu, „Na kraju, mnoge kompanije tradici-
onalne ekonomije mogu prilagoditi tržište rada zasnovano na aplikacijama na načine koje
još ne možemo predvideti, ... ali to znači da moramo smisliti način da pokrenemo univer-
zalnu, prenosivu sigurnosnu mrežu za sve Američke radnike.“
125
SISTEM KLASA DEFINISANE DELJENJEM?
„Živimo u svetu u kojem dominira princip privatnog vlasništva“, primećuje Džulijan

Brejv NoisKat, upisani član nacije Canim Lake Bad Tsk'escen u Britanskoj Kolumbiji,
Kanada i aktivista koji nastoji da unapredi prava naroda domorodaca Amerike. „Plodovi
milijardi hektara oduzete i isceđene autohtone zemlje širom Amerike, Afrike, Azije, Irske i
Australije omogućili su da dva carstva koja govore engleski, prvo britansko, a zatim i ame-
ričko, uzdignu do globalne dominacije. Nekoliko drugih evropskih zemalja, od Danske do
Belgije i Italije i od Holandije do Portugalije i Španije, takođe je učestvovalo u nagradi.
Nakon odlaska imperijalista, njihovi lokalni potomci nastavili su posedovati velike parcele
zemlje i dominirati političkim sistemom.
Kao i većina ljudi širom sveta, Amerikanci su godinama razvili intiman odnos prema
vlasništvu. „Imovina“, tvrdi NoisKat, „propagira utopijsku viziju nazvanu američki san, u
kojoj su naporan rad, zemlja i dom platforme za neograničene mogućnosti, ili barem beks-
tvo od dominacije kapitala“. Kao što smo videli u 3. poglavlju, vlasništvo nad domovima i
automobilima određivalo je američku srednju klasu. Izbori i politika vlade često su bili
vođeni interesima onih koji su posedovali (ili težili da poseduju) imovinu.
Stagnacija stare srednje klase u Evropi i Sjedinjenim Državama i porast nejednakosti u
bogatstvu, 1 odsto najbogatijih poseduje više bogatstva od ostalih 99 odsto zajedno, dovo-
di u pitanje negovane pretpostavke o tome u kojoj meri imovinska prava treba zaštititi,
posebno kada je u pitanju oporezivanje. „Prethodne generacije su na slične krize odgova-
rale okretanjem komunizmu“, napominje NoisKat. „Ali danas, Marks, Lenjin i Mao više
ne nude dovoljno oštre kose da padne dovojan broj stabljika kapitalizma.“ Ljudi reaguju
na osećaj stresa učešćem u ekonomiji deljenja, podstaknute nedostatkom dovoljno resursa
za osiguranje imovine i izrazitom sklonošću prema novim, zajedničkim načinima
korišćenja imovine, kao što su kuće i automobili. Vlasništvo nad kućom i drugom skupom
imovinom dugo je uticalo na političko ponašanje. Nije jasno, međutim, da oni povećavaju
verovatnoću da će ljudi podržati konzervativne ekonomske ili socijalne politike. Istraživa-
nje je otkrilo da će vlasnici kuća češće glasati i biti politički angažovani. Ako se do 2030.
većina ove imovine deli, a ne poseduje, moglo bi se predvideti više apatije građana i nes-
klonost da se politički angažuju ili izađu na izbore. S obzirom na to da je većina akcionara
na strani potražnje na ovim platformama mlada, to bi imalo tendenciju da još više potisne
politički angažman među ljudima te starosne grupe.
Ali postoji još jedan potresan efekat ekonomije deljenja na politiku. Politički naučnik
sa Jejla Džejkob Haker tvrdio je u svojoj knjizi Velika promena rizika da već decenijama
vlade i korporacije rasterećuju svoje obaveze prema građanima i radnicima, umesto toga
predlažući kulturu lične odgovornosti. Pojam lične odgovornosti oslanja se na konzervati-
vne vrednosti i predstavlja direktan napad na neke od najcenjenijih progresivnih ideala
koji su pokretali usvajanje mreža socijalne zaštite u Evropi i Sjedinjenim Državama od
depresije. Kao što je Bo Fišbak, osnivač i izvršni direktor Zaarli-a, platforme za kućne
usluge, jednom rekao, ekonomija deljenja je stvorila „krajnje optimalno tržište rada, gde
nema izgovora za ljude koji kažu: „ Ne znam kako da se zaposlim, ne znam kako da poč-
nem.“
Porast klase deljenja ponovo je pokrenuo političke debate o diskriminaciji. Za razliku
od tradicionalnog hotela, primećuje Sandararajan, „neko ko ugošćuje Airbnb mogao bi
126
reći: „ ’Pa, ovo je moj prostor. Želim samo određenu vrstu gosta u svojoj spavaćoj sobi.“
Ekonomija deljenja dovodi u pitanje konvencionalne predstave o tome šta predstavlja dis-
kriminaciju, još jedan način na koji se čini da napušta tradicionalna pravila igre.
Ako platforme za deljenje posla transformišu tržište rada, crovdfucing i crovdfunding
revolucionišu političke kampanje.
Kampanja tadašnjeg senatora Baraka Obame za predsednika 2008. bila je prva koja je
efikasno koristila ove nove alate. Njegov najveći uspeh bio je regrutovanje i organizovanje
miliona volontera putem tekstualnih poruka i Interneta, čak i pre viralnog rasta digitalnih
društvenih mreža. Obama je imao oko 850.000 prijatelja na MiSpace-u, u poređenju sa
220.000 njegovih protivnika Džona MekKejna, i 120.000 sledbenika na Tviter-u, u pore-
đenju sa 5.000 za MekKejna, prema jednom izvoru. Jedna studija je primetila da je „za
Džona F. Kenedija to bila televizija. A za Baraka Obamu to su društveni mediji.“ Ono što
je najvažnije, njegova kampanja je prikupila rekordnih 800 miliona dolara od 4 miliona
donatora koji su uglavnom koristili tehnike grupnog finansiranja. Studija je zaključila da je
„kampanja Obama ’08 stvorila nacionalnu virtuelnu organizaciju koja je motivisala 3,1
miliona pojedinačnih saradnika i mobilisala osnovni pokret od više od 5 miliona volonte-
ra“. Ono što je kampanju učinilo bez presedana je sveobuhvatna upotreba novih tehnika za
postizanje različitih ciljeva.“ Jasno je da je Obamina kampanja koristila ove alate ne samo
za obrazovanje javnosti i prikupljanje novca za mobilizaciju igre na terenu, povećanje
političkog učešća i izlazak na izbore.“ A onda su nam izbori 2016. doneli „lažne vesti“
kroz manipulaciju sveprisutnim društvenim mrežama.
Još jedna epohalna politička promena do koje bi moglo doći usled rasta klase deljenja
je ta što se mnogo više radnika možda neće povući, barem u celosti.
Razmislite o sporednoj vezi između poslova na zahetv i penzionisanja. Penzioneri su
posebna grupa kada je u pitanju političko ponašanje, posebno glasanje; kao što smo videli,
veća je verovatnoća da će glasati od ostalih starosnih grupa.
Iako mnogi ljudi veruju da će povećanje broja radnika na poslovima na zahetv pogor-
šati problem nedovoljno finansiranih penzija, često se zaboravlja da mnogi ljudi rade i
nakon odlaska u penziju, posebno u fleksibilnim uslovima zanimanja, jer u tome uživaju.
Prema tome, klasa radnika na poslovima na zahtev može odgoditi odlazak u penziju ili
otići u delimičnu penziju, po višim stopama od zaposlenih sa punim radnim vremenom.
Mnogi stariji ljudi ugošćuju Airbnb jer uživaju u upoznavanju novih ljudi.
Istina je i da u vreme kada očekivani životni vek nastavlja da raste i da su penzioni sis-
temi javnosti i poslodavaca pod stresom, ekonomija deljenja bi zapravo mogla doneti ola-
kšanje. Analitičari su pisali o „ekonomiji deljenja kao rezervnom planu za penzionisanje“.
Druga mogućnost je da „zaposleni sa tradicionalnim poslovima od devet do pet koriste
uporedne napore da popune praznine u svojoj penzijskoj štednji“.
Klasa potrošača i radnika na poslovima na zahtev verovatno će imati drugačiji pogled
na glavna politička pitanja: diskriminaciju, jednakost u platama, penzije, mrežu socijalne
sigurnosti. S obzirom na njihov fleksibilan raspored, veća je verovatnoća da će izaći na
izbore nego zaposleni sa punim radnim vremenom. Njihov način razmišljanja o samopou-
zdanju i nezavisnosti mogao bi odjeknuti i liberalnim vrednostima o ekonomiji i konzerva-
tivnijima u vezi sa društvenim pitanjima. Politički pejzaž će zaista izgledati sasvim druga-
čije ako do 2030. godine više od polovine radne snage u Evropi, Sjedinjenim Državama i
drugim delovima sveta čine radnici na zahtev. Ali hoće li monopolističke digitalne plat-
127
forme s dominantnim tržišnim udelom na kraju iskoristiti i radnike i potrošače?
OPASNOSTI PREVIŠE ZA ZABRANJIVANJE
U intervjuu sa Trejvisom Kalanikom, suosnivačem Ubera, intervjuista za Vol Strit

Žurnal postavio je naizgled bezazleno pitanje u vezi sa Uberovim odgovorom na naredbu
o prekidu i odustajanju od Kalifornijske javne komunalne komisije i Opštinske agencije za
transport San Franciska četiri meseca nakon što je kompanija tamo pokrenula svoju uslugu
vožnje.
„Jeste li ikada prestali?“
„Ne.“
„Da li ste ikada odustali?“
„Ne.“
„Dakle, u osnovi ste ih ignorisali?“
„ Stvar je u tome da je prekid i odustajanje nešto što kaže:’ Hej, mislim da bi trebalo
da prestaneš’, a mi kažemo: ’Mislimo da ne bismo trebali.’“
Kalanik se u suštini pridržavao starog principa u Silicijumskoj dolini: Bolje je tražiti
oproštaj nego dobiti dozvolu. Jedan od razloga zbog kojih je ekonomija deljenja kontro-
verzna je to što je uglavnom neregulisana. Toliko je novo i toliko inovativno da se čini da
se postojeća pravila ne primenjuju. U tom smislu, to je jedan od najvažnijih načina na koji
se svet kakvog poznajemo bliži kraju.
Uber, osnovan 2009. godine, je dvostrana platforma koja okuplja vlasnike automobila i
vozače radi obostrane koristi. Deluje u skoro devet stotina gradova i metropolitanskih pod-
ručja u sedamdeset tri zemlje. Uprkos ozloglašenosti Ubera, važno je napomenuti da u
svetu postoji 4.500 gradova sa više od 100.000 stanovnika. Kompanija je operativna samo
u jednom od pet njih. Uber nastoji da stvori kritičnu masu vozača na svakoj lokaciji,
obećavajući im da mogu biti zauzeti gotovo beskrajnim nizom putovanja. Vozači vole
pogodnost korišćenja aplikacije za telefon, dostupnost automobila i cenu usluge. Sistem
ocenjivanja obezbeđuje transparentnost.
Jedina začkoljica je bila ta što većina gradova ima strog sistem licenciranja za gradski
prevoz. Taksisti i vlasnici su među najglasnijim protivnicima usluga prevoza. Uberov
početni pristup bio je jednostavno ignorisanje uslova licenciranja. Neki gradovi tolerisali
su kompaniju zbog njenog obećanja da će stanovnicima ponuditi pristupačne i pogodne
usluge, sa smanjenjem zagušenja i povećanjem prihoda od poreza. Ali mnogi gradovi nisu,
pod pritiskom taksi lobija. Uber je morao pristati da bude regulisan ili ograničen u svom
proširenju, a u nekim slučajevima je odlučio da potpuno prekine operacije. Markus Vol-
sen, novinar iz Silikonske doline, svojevremeno je uporedio Uber sa Amazonom, poređe-
nje koje izgleda zanemaruje očigledne razlike između dva giganta. „Ali njihove priče su
slične“, tvrdi on. „Pokretanje koje vodi hrabri, harizmatični generalni direktor hvata škri-
pavu staru industriju nesvesnu. Brzo raste, a njegova popularnost eksplodira kako njegov
brend postaje gotovo sinonim za ometajuću uslugu koju nudi.” Kada su se suočile sa reak-
cijom konkurenata i regulatora, dve kompanije su nastavile napred, doduše na različite
načine.
Koja je njihova računica?
Praktično svaki ambiciozan start-up u Silicijumskoj dolini želi da postane veliki, brzo
128
veliki jer uspon donosi profit i brzo sprečava druge poduhvate da oponašaju poslovni
model. U Uberovom slučaju, strategija je bila da postane „prevelik za zabranu“. To znači
angažovanje ljudi koji imaju koristi od njenih usluga da brane kompaniju od ukorenjenih
interesa i želje nekih opštinskih vlasti da kontrolišu prevoz. Uber je „delimično rastao tre-
tirajući prepreke, bilo da se radi o konkurentnim kompanijama koje se bave vožnjom ili
vladinim propisima, kao neprijatnosti koje je potrebno prevariti buldožerima“, napisala je
Šila Kolatkar u Njujorker-u. Razmotrimo primer Londona, jedne od najvažnijih Uberovih
priča o uspehu. Počela je sa radom 2012. godine uoči Letnjih olimpijskih igara. Kompanija
trenutno ima 40.000 aktivnih vozača u Londonu i ogromnih 3,5 miliona redovnih korisni-
ka.
Prema Kolatkarevoj, kompanija se suočila sa različitim tipovima konkurenata u nasto-
janju da se razvije: „trgovinom u kojoj dominira vešt esnaf kočijaša, sposoban da se anga-
žuje na ulici, sa industrijom u senci koja povremeno zapošljava zaposlene i privatne šofe-
re, miran život sa strane.“ U junu 2014. godine crni taksisti (kako zovu licencirane taksis-
te) organizovali su svoje prve demonstracije protiv Ubera. „Tokom popodneva, između
4.000 i 10.000 taksista prestalo je s radom ... okrećući automobile bočno na Lambeth Bri-
džu i dovodeći do zastoja u čitavom Vestminsteru, sve do Pikadili Cirkusa ... Uber je sko-
čio za 850 posto“, izveštava Gvardian. „Protesti taksista, njegova grubost, nenamerni pub-
licitet koji su dali Uberu, čitali su se kao klasično zbunjujuće ponašanje osuđenog tržišnog
lidera.“
Uberova agresivna taktika rasta mora se posmatrati u kontekstu čisto lokalnih efekata
mreže koji su u osnovi njegove strategije. Što više vozača i vozača bude na njegovoj plat-
formi u određenom gradu, to bolje. Njegov pristup se stoga vrti oko što bržeg povećanja
baze podrške. „Uberova transformacija globalne taksi industrije počiva na teoremi“, pri-
metio je Gvardian. „To je da dodavanjem ogromne količine vozača na dato tržište, znači
likvidnost, taksiji mogu postati jeftiniji i vozači mogu istovremeno zaraditi više.“ Kako je
rekao Markus Volsen, „Što više vozača Uber može da ubaci u svoje automobile i naviknut
da kao opciju ima mogućnost korišćenja tastera, političari imaju manje podsticaja da osta-
nu pri Uberovom slučaju.“ Poenta je u tome da „drastično snižavajući cene, Uber čini više
od povećanja baze korisnika. On kultiviše birače ... Ako Uber može da preživi svoje broj-
ne političke bitke, postaće ogromno i izuzetno vredno globalno preduzeće. Za investitore,
to je milijarda dolara dobro potrošena.“ Nekoliko dana nakon što je London odlučio da
zabrani Uber 2017. godine, skoro 800.000 ljudi potpisalo je peticiju u korist kompanije.
Regulatori nisu imali drugog izbora nego da dozvole Uberu da radi dok se žalba ne reši u
nekom trenutku u bliskoj budućnosti. To je vrsta lateralnog razmišljanja koja je omogućila
Uberu da postane tako veliki. Kladimo se da će vozači priteći u pomoć ako se on opet zab-
rani. Postali su preveliki da bi se zabranili.
Ono što je zaista revolucionarno u ekonomiji deljenja je to što narušava društvenoeko-
nomske uloge i odnose. Uber obećava dodatni prihod nisko plaćenim radnicima i penzio-
nerima, a samozapošljavanje nezaposlenima. Vozači vole fleksibilnost i transparentnost, a
aplikaciju smatraju oslobađajućom jer više ne moraju zavisiti od dispečera. Koćijaši uživa-
ju u većem izboru i usluzi koja potencijalno seže do nedovoljno usluženih predgrađa i
gradskih četvrti. Kompanija takođe tvrdi da se stope vožnje u pijanom stanju smanjuju kao
rezultat prisustva Ubera. Čak su se i Majke protiv vožnje u pijanom stanju, uticajna orga-
nizacija na lokalnom nivou, udružile sa kompanijom kako bi ponudile besplatne vožnje na
129
određene važne datume, kao što su maturske večeri ili dani utakmica kada bi mladi ljudi
mogli rizikovati da voze dok su pripiti.
Uber je iskoristio nekoliko različitih društvenih trendova i sve spojio bočnim razmiš-
ljanjem. U tom smislu, da li je moguće da digitalne platforme pomognu u klimatskim
promenama?
UBIJANJE ILI SPASAVANJE PLANETE? TRAGEDIJA DIGITALNIH ZAJEDNICA
2017. čitalac Fainenšl Tajms-a napisao je pismo uredniku tvrdeći da je „Uber bio škol-
ski primer“ tragedije zajedničkog dobra. Imao je na umu San Francisko, grad u kome su
turistima i poslovnim ljudima potrebne pogodne mogućnosti prevoza. Međutim, grad ima
ograničen prometni kapacitet. „Rezultat su preterano iscrpljeni putevi sa očekivanim tragi-
čnim ishodom“, uključujući niske plate za vozače, lošu uslugu zbog neiskusnih vozača,
zagušenja i zagađenje vazduha. U mišljenju objavljenom u Gvardijanu, kolumnistkinja
Arva Madavi primetila je da je prema Airbnb-u „tržište kratkoročnih stanova za iznajmlji-
vanje briljantan način za negovanje zajednice, oživljavanje naselja, pomaganje običnim
ljudima da spoje kraj s krajem i postignu mir u svetu“. U isto vreme, Airbnb doprinosi
poskupljenju stanova, čime se određuju cene potencijalnih vlasnika kuća i iznajmljivača. I
komšije se žale ne samo na povećanje stanarina, već i na buku i poremećaje u dnevnoj
rutini. Madavi je zaključila da je „takozvana ekonomija deljenja tačnije monetizacija eko-
nomije svega što se može“. Kuće ljudi više nisu znak statusa srednje klase. One su postali
prilika za „monetizaciju“. Budući da ovaj mač sa dve oštrice postaje faktor svuda, od bar-
selonskih četvrti do ulica Njujorka, moramo priznati nedostatke koje ovaj poremećaj
donosi, a koji mogu biti sistemski i sistematski.
Pre mnogo godina, Adam Smit, prosvetljeni Škot, koji se smatra utemeljivačem
moderne ekonomije, tvrdio je da „ne očekujemo večeru od dobročinstva mesara, pivara ili
pekara, već od njihovog obzira prema njihovom ličnom interesu“. Bočna implikacija bila
je da „nevidljiva ruka“ slobodnog tržišta pruža najbolji mogući aranžman potrošačima i
proizvođačima, pri čemu prvi osiguravaju sve što im je potrebno kupovinom po najboljoj
ponudi, a drugi ostvaruju profit zadovoljavajući te potrebe. Ova osnovna intuicija važi pod
mnogim okolnostima, sa najmanje dva značajna (i dobro poznata) izuzetka.
Prvu je identifikovao Džon Naš, matematičar proslavljen filmom Blistavi um, koji je
tvrdio da se ne može predvideti ishod izbora više donosioca odluka ako se njihove odluke
analiziraju izolovano. U filmu, ovaj fundamentalni uvid pomaže u objašnjenju događaja u
baru koji je pokrenuo Našovo bočno razmišljanje. Posmatrao je nekoliko učenika muškog
pola kako se udvaraju istoj ženi, koja ih je sve odbila; zauzvrat, ovo je inspirisalo ostale
žene u baru da učine isto, jer niko nije želeo da bude viđen kao rezervni izbor. To je bio
loš ishod i za žene i za muškarce, zaključio je Naš. Primer mu je omogućio da identifikuje
nedostatak u Smitovoj široko prihvaćenoj teoriji da konkurentsko ponašanje na slobodnom
tržištu koristi svima.
Drugi značajan izuzetak od čuda tržišta vođenih sopstvenim interesom je sistem zajed-
ničkih resursa poznat kao zajedničko, gde egoistična zloupotreba opšteg dobra od strane
nekih pojedinaca dovodi do iscrpljivanja resursa za sve ostale. Problem je prvi uočio bri-
tanski ekonomista devetnaestog veka Viljem Forster Lojd, koji je pisao o ekološkim opas-
nostima neregulisane ispaše na javnim površinama. Filozofi, ekolozi, antropolozi i politič-
130
ki naučnici ubrzo su koristili njegovu perspektivu za proučavanje svega, od zagađenja
vazduha i zagađenih slivova do iscrpljenih zaliha ribe i otapanja ledenih pokrivača Gren-
landa. Ekolog Garet Hardin skovao je izraz „tragedija zajedničkog dobra“ u čuvenom ese-
ju objavljenom u časopisu Science 1968. godine, čiji je apstrakt jednostavno glasio: „Prob-
lem stanovništva nema tehničko rešenje; zahteva fundamentalno proširenje morala“. Har-
dina je prvenstveno brinuo rast stanovništva i šta to znači za budućnost ograničenih resur-
sa Zemlje. Upamtite da su ljudi nekad mislili da će prevelika ponuda beba dovesti svet do
kraja, kao što smo videli u Poglavlju 1. Za njega je problem ležao u nedovoljnoj ponudi
dobrih namera i dobrih institucija.
Neki ljudi snažno, ponekad nasilno, reaguju protiv Ubera i Airbnb-a jer vide tragediju
zajedničkog dobra u nastajanju. Oni se plaše da bi neregulisana vožnja mogla dovesti do
veće gužve na ulicama. Ili da su vozači Ubera skloniji nesrećama nego taksisti. Ili da bi
neprofesionalna klasa vozača mogla zloupotrebiti profesinalne vozače. I ukazuju na opas-
nost da bi već zapostavljeni sistem javnog prevoza mogao dublje propasti jer se takmiči sa
aplikacijama i uslugama koje pozdravljaju vožnju. Na primer, u Njujorku je Uber krao kli-
jente van taksi službi na Menhetnu ispod 59. ulice, ali je njegovo prisustvo dovelo do
povećanja broja putnika u ostatku grada za 40 odsto u poređenju sa vremenima pre Ubera,
što je pogoršalo probleme u saobraćaju i smanjio apetit za ulaganja u javni prevoz. Slično,
iako usluge Airbnb-a donose mnoge prednosti, kompanija je takođe kriva za privlačenje
prevelikog broja turista, degradaciju naselja i povećanje renti koje gradove čine nedostup-
nim. Kako bismo trebali razmišljati o ovim prednostima i problemima, za koje izgleda da
nastaju zajedno?
U odbranu platformi za digitalno deljenje, dozvolite mi da navedem tri sporedna
argumenta. Deljenje nam može pomoći da se oslobodimo pritiska na prirodne resurse
smanjenjem potrebe da na primer imamo veliku zalihu vozila u operativnom stanju. Prose-
čan Amerikanac koristi svoj automobil samo 6 ili 7 odsto vremena tokom cele nedelje.
Stoga bi deljenje automobila zapravo moglo biti bolje korišćenje postojećih resursa.
Drugo, čini se da su ljudi spremni platiti za razmenu dobara i usluga jer im to dodaje
vrednost. Koristeći podatke o 48 miliona sesija UberX-a u četiri najveća grada u Sjedinje-
nim Državama, Stiv Levit, koautor Freakonomics-a, i njegove kolege procenili su da su
potrošači uživali u implicitnom ekonomskom zastoju zahvaljujući Uberu koji je bio otpri-
like 1,6 puta veći od troškova same vožnje. To se pretvara u procenjenih 18 miliona dolara
dnevno samo u ta četiri grada: „Ako bi Uber neočekivano nestao na jedan dan, toliko bi
potrošači izgubili.“
Treći argument u prilog deljenju je možda najvažniji. Jednostavno nije tačno da je tra-
gedija zajedničkog dobra neizbežan ishod kad god se ljudima omogući besplatna vožnja na
zajedničkom resursu. Briljantna politikološkinja Eleonor Ostrom, prva žena koja je dobila
Nobelovu nagradu za ekonomske nauke, bila je među mnogim Amerikancima koji su
tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa svojom majkom, čuvali „pobednički vrt“ (drugu
vrstu urbane poljoprivrede). Ovo iskustvo pokrenulo je u njenom umu ideju da, pod odre-
đenim uslovima, ljudi zaista sarađuju za opšte dobro. Provela je čitav život proučavajući
sve vrste situacija u kojima ljudi dele resurse, uključujući rad policije u zajednici, uzgoj
jastoga, šume, sisteme za navodnjavanje i, da, pašnjake. Njen argument je da se tragedija
zajedničkog dobra može izbeći kada se ljudi organizuju odozdo prema gore kako bi izbegli
iscrpljenost resursa i kolaps ekosistema. Njena preporuka je bila da se definišu jasna pravi-
131
la za raspodelu resursa, uspostave mehanizmi za rešavanje sukoba, osmisli skala stepenas-
tih sankcija za prekršioce i promoviše posvećenost zajedničkom samoopredeljenju zasno-
vanom na poverenju.
U izvesnom smislu, Ostrom poziva korisnike da se sami organizuju i upravljaju zajed-
ničkim resursom bez čekanja da vlada to učini kroz propise. Ono što je postalo poznato
kao Ostromov zakon kaže da „aranžman resursa koji funkcioniše u praksi može funkcioni-
sati u teoriji“, pokazujući da lokalne inicijative mogu da funkcionišu kada je u pitanju
promocija opšteg dobra. Možda je to najbolji način da se osigura da će ekonomija deljenja
funkcionisati za sve, naime, one koji u njoj učestvuju i one na koje to utiče.
„NE BACAJTE HRANU – PODELITE JE“
„Otprilike jedna trećina sve hrane proizvedene u svetu ode u otpad“, piše Martin J.
Smit. Aplikacija OLIO omogućava komšijama i lokalnim preduzećima da dele hranu,
pomažući da se izbegne taj otpad. Aplikacija je debitovala 2015. godine i sada ima 2 mili-
ona korisnika u četrdeset devet zemalja. „Podelite više. Manje otpada“ je njen moto. Na
primer, trgovci hranom mogu dopremiti hranu koja će uskoro dostići „najbolji rok“, pose-
bnih proizvoda. Uz banke hrane, koje su odavno primale neprodane zalihe od trgovaca,
digitalne platforme mogu pomoći u smanjenju otpada i ugljeničnog otiska povezanog s
tim.
Slično, američki startup Rent the Runvay nastoji da učini modu održivijom dozvoljava-
jući ljudima da iznajmljuju odevne predmete umesto da ih kupuju. „Svaki put kada
iznajmljujete štedite svu vodu, struju i emisije koje se koriste za proizvodnju novog koma-
da odeće“, tvrdi kompanija. „Prosečna žena baci 82 kilograma odeće godišnje.“
Izbegavanje nepotrebnog otpada u hrani i odeći moglo bi smanjiti globalnu emisiju
ugljenika za čak 10 procenata. Nakon nafte, to su dve industrije koje najviše doprinose
klimatskim promenama. „U svetu koji se deli, deljenje automobila, zamena odeće, polica-
jaca za brigu o deci i smeštaja čine život zabavnijim, zelenijim i pristupačnijim“, pri-
mećuje internet magazin Shareable. „Kada delimo, ne samo da je bolji život moguć, već je
i bolji svet.“ Scientific American je predložio da je „deljenje brižno“.
Studije o ekološkim prednostima deljenja nisu dale konzistentne rezultate. Jedno istra-
živanje je otkrilo da internetska platforma Craigslist značajno smanjuje odlaganje otpada
nakon što počne raditi u gradu. Usluge deljenja automobila poput Zipcar-a takođe su dop-
rinele smanjenju zagušenja i emisija. Odbor za istraživanje transporta je otkrio da se u
Sjedinjenim Državama „najmanje pet privatnih vozila dolazi na svaki zajednički automo-
bil koji se deli“; druge studije su dale broj trinaest. Vozači koji razmenjuju informacije o
zastojima na putevima i saobraćaju na Vaze-u doprinose smanjenju zagušenja i potrošnje
goriva. Uber, Lift i druge službe za vožnju tvrde da doprinose efikasnijem i čistijem okru-
ženju.
Ipak, istraživanje tima koje je vodila Regina Klevlov sa Kalifornijskog univerziteta u
Davosu pokazuje da su u velikim američkim gradovima platforme za vožnju dovele do
„više automobila, više putovanja, više milja“, jer kada ljudi imaju pristup prikladnijim
alternativama, izbegavaju javni prevoz: „Zajednička mobilnost verovatno privlači Ameri-
kance u većim gradovima daleko od autobuskih usluga i lakih železnica (6 odsto odnosno
3 odsto neto smanjenja upotrebe)“. U isto vreme, vožnja podržava druge načine prevoza.
132
Na primer, korišćenje železničkih linija povećalo se za 3 procenta, a pešačenje za 9 proce-
nata. Međutim, čini se da je neto efekat negativan. „Ove usluge trenutno olakšavaju prela-
zak sa održivijih načina na vozila sa malim brojem putnika u velikim gradovima.“
Slično, Airbnb tvrdi da putnici koji borave kod domaćina troše mnogo manje energije
po boravku nego ako su iznajmili hotelsku sobu. Kompanija je naručila studiju kompanije
Cleantech Group, konsultantske kuće, koja je otkrila da su „samo u jednoj godini gosti
Airbnb-a u Severnoj Americi uštedeli ekvivalent 270 bazena vode olimpijske veličine,
izbegavajući emisije stakleničkih gasova ekvivalentne 33.000 automobila na putevima u
Severnoj Americi. U Evropskoj uniji su te brojke bile čak i veće: ušteda vode ekvivalentna
1.100 bazena i ušteda emisija ekvivalentna 200.000 automobila.
U Severnoj Americi Airbnb tvrdi da više od 80 odsto domaćina ima najmanje jedan
energetski efikasan uređaj. Studija je takođe izvestila da su gosti Airbnb-a 10 do 15 proce-
nata verovatniji od gostiju hotela da koriste javni prevoz, šetaju ili koriste bicikl iako su
korisnici Airbnb-a takođe u proseku mnogo mlađi od korisnika hotela. Ne postoji ni neza-
visna verifikacija ovih brojki.
Takođe nije jasno da je deljenje nedovoljno korišćene imovine neto dobit za društvo.
Da, u mnogim slučajevima automobili miruju više od 90 posto vremena.
Ali ako ih vlasnici koriste kao izvor prihoda radeći za Uber ili Lift, automobili će traja-
ti kraće vremenski period dok se kilometraža bude gomilala. Ako se automobili brže amor-
tizuju, moraće se ranije zameniti. Da li je bolje koristiti automobil 5 % vremena tokom
deset godina ili ga koristiti 50 % vremena u kraćem periodu? Odgovor na to pitanje nije
lak jer i automobili vremenom gube vrednost, bez obzira na upotrebu, delimično i zbog
toga što zastarevaju kako se pojavljuju novi modeli. Ako se do 2030. godine značajan deo
svih automobila u privatnom vlasništvu nalazi na platformama za vožnju, nije očito da će
društvu biti bolje. Na primer, ako se automobili brže amortizuju, moramo konkretno raz-
misliti o tome kako reciklirati ili zbrinuti veći broj njih, pogotovo jer novi automobili pre-
plavljuju ulice. A rast broja tuča može smanjiti oslanjanje na javni prevoz. Zbog toga vož-
nja gradom može imati negativne ekološke posledice.
Slučaj podele smeštaja pokazuje i sličnosti i razlike u vezi sa vožnjom. Mnogi ljudi
često napuštaju svoje primarno prebivalište radi odmora ili putovanja vezanog za posao.
Mnogi od njih imaju rezervne sobe koje mogu iznajmiti. Iz ekonomske perspektive, ima
smisla monetizovati imovinu koja s vremena na vreme miruje. Pomaže to što se domovi ne
amortiziraju tako brzo kao automobili i što ekološke implikacije nisu toliko negativne u
poređenju sa tradicionalnom alternativom, hotelima.
Uopšteno govoreći, osim verovatno vožnje, ekonomija deljenja obećava da će pomoći
očuvanju resursa planete. U međunarodnom istraživanju koje je sprovela holandska banka
ING, ljudi su izvestili da koriste platforme za deljenje jer smatraju da su dobre za životnu
sredinu i pomažu u izgradnji zajednica. Što je popularnija aplikacija za deljenje, više ljudi
veruje u te ekološke prednosti.
DELJENJE I BUDUĆNOST
Kao milenijal koji nosi kartice, Linsej Hovard želi učiniti sve što je potrebno za zaštitu
okoline i smanjenje emisije ugljenika. Odustala je od stabilnog posla u korist obavljanja
zadataka na zahtev delimično jer bi mogla da izbegne putovanje na posao. Ona oličava
133
„radnika bez posla“ koji zapravo radi. Ekonomija saradnje stvara novu stvarnost zamaglju-
jući koncepte kao što su posao i kancelarija, vlasništvo i pristup. Deljenje u umreženom
društvu znači da se ono što je nekad bio posao sada deli na zadatke koje mogu obavljati
različiti ljudi koji rade od kuće ili koriste kancelarijski prostor koji u različito vreme prima
različite radnike.
Imovina gubi deo značaja jer delimični pristup i upotreba omogućavaju fleksibilnost i
niže troškove. Temeljna kultura više nije kultura posedovanja, već uživanja i doživljava-
nja, pogled na svet naizgled u skladu sa idejom o jednakim uslovima i jačoj zajednici. Da
se vratimo na stihove Džona Lenona, „Zamisli da nema imovine…“
Ove promene su povezane sa velikim promenama u demografiji i tehnologiji, potenci-
jalno stvarajući veliku transformaciju društvenog poretka. Možemo li i dalje uzimati zdra-
vo za gotovo brak, decu, posledice starenja, proizvodne poslove, kućne hipoteke, gradove i
personalne računare? A šta kažete na jednu od naših najprodornijih institucija – novac?
Pređimo na Poglavlje 8 da bismo saznali.
134
8. VIŠE VALUTA NEGO ZEMALJA
ŠTAMPANJE SOPSTVENOG NOVCA, BLOCKČEIN I KRAJ MODERNOG BAN-

KARSTVA
Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac jedne nacije i

nije me briga ko donosi njene zakone. – Majer Amšil Rotšild,
bankar
Većina današnjih živih ljudi odrasla je u svetu u kojem je svaka zemlja imala različite
simbole suvereniteta: jednu zastavu, jednog vođu i jednu valutu.
Ali do 2030. neke od najvažnijih valuta u svetu neće izdavati vlade, već kompanije, pa
čak i računari. Danas, međutim, mnogi smatraju ovu mogućnost opasnom jeresi.
Kada je prvi put primetio upotrebu papirnog novca u Kini krajem trinaestog veka,
Marka Pola je obuzelo čuđenje, napominjući: „Svi ovi papirići izdaju se sa toliko svečano-
sti i autoriteta kao da su od čistog zlata ili srebra.“ Ovaj čudni papir prvi je pustio u opticaj
1260. godine Kublaj Kan, osnivač dinastije Juan i unuk Džingis-kana, nemilosrdnog mon-
golskog osvajača.
Savremeni papirni novac došao je vekovima kasnije, usred anglo-francuskog rivalstva.
1694. dvorjani kralja Vilijama III smislili su nov pristup finansiranju naizgled beskrajnih
ratova Engleske sa njenim neprijateljem preko La Manša: nova kompanija u privatnom
vlasništvu, Bank of England, dobila je pravo da uzima depozite poluga od javnosti i da
izdaje novčanice koje bi se mogle ponovo pozajmiti.
Na neki način, imati više valuta nego zemalja ne bi bilo bez presedana: sve do kraja
devetnaestog veka nije bilo neuobičajeno videti komercijalne zapise banaka ili čak kom-
panija u opticaju kao valutu u svrhu odobravanja kredita ili plaćanja. Ni bankari nisu bili
stidljivi kada je trebalo iskoristiti prednosti nove tehnologije. Legenda kaže da su bankari
Rotšilda koristili golubove-nosače kako bi saznali o Napoleonovom porazu kod Vaterloa
1815. godine pre nego što je to učinio bilo ko drugi u Londonu, te su te dragocene infor-
macije iskoristili da ostvare zgodnu zaradu na tržištu obveznica.
Kažnjavani zbog nedostatka kontrole nad valutama koje se koriste u okviru njihovih
teritorijalnih prostora i zbog ponavljajućih bankarskih kriza, vlade su, počevši pre oko 150
godina, odlučile da uspostave nacionalne monopole nad štampanjem i prometom novca.
Do 2030. godine ti monopoli u nacionalnoj valuti će biti nagriženi, baš kao i prošli mono-
poli u avioprevozništvu, električnoj energiji i telekomunikacionoj industriji. Nacionalne
valute će i dalje dominirati, ali će biti dostupne i digitalne alternative.
Da biste zamislili budućnost u kojoj tradicionalne valute, kriptovalute i druge vrste
žetona dele pozornicu, prvo morate shvatiti kako novac funkcioniše. Da bismo to učinili,
razmotrimo primamljiv primer Salvadora Dalija, jednog od najslavnijih umetnika dvadese-
tog veka i pionira u nadrealizmu; danas se njegove uljane slike prodaju za desetine miliona
dolara. Dali je takođe bio pametan biznismen. Jednom je počastio gomilu prijatelja u sku-
pom restoranu u Njujorku. Kada je došlo vreme za plaćanje, ekscentrični umetnik usvojio
je bočni način razmišljanja i odlučio da izvede mali eksperiment. Na poleđini čeka koji je
potpisao da pokrije troškove napravio je skicu u svom neponovljivom stilu.
135
Overio ga je potpisom i predao konobaru, koji ga je zatim prosledio upravniku restora-
na. U normalnim okolnostima, ček bi bio potvrđen i poslan banci na depozit. Ali ovo nije
bila normalna provera. Nakon što je video skicu i prepoznao umetnika koji je to uradio,
menadžer je odlučio da uokviri ček i
okači ga na zid kako bi ga svi videli
(slika 9).
Dali je bio oduševljen i izveo je
isti trik još nekoliko puta. Naravno,
uramljeni ček sa Dalijevom skicom
pojavio se na zidovima nekoliko resto-
rana. Zamislite koliko je ova situacija
zaista bila neobična. Novac ponuđen
za plaćanje obroka nikada nije depo-
novan, jer su čekovi pretvoreni u ume-
tnička dela i zaživeli odvojeno. Za Dalija je ovaj manevar bio genijalan potez. Mogao je
da štampa svoj novac (njegovi crteži su imali vrednost), a ljudi su bili spremni da ga pri-
hvate kao oblik plaćanja. Naravno, kao što se može dogoditi sa stvarnim novcem, Dali je
devalvirao svoju vrednost „štampajući“ toliko njih, a vrednost crteža počela je da pada
ispod cene obroka. Konačno su se upravitelji restorana ’opasujili’.
Ovde se može zaključiti da svako može štampati novac i da on potencijalno može kru-
žiti kao oblik plaćanja sve dok drugi veruju i smatraju da je zgodan za upotrebu. Alternati-
vni oblici novca mogu se koristiti i kao sredstvo ulaganja, što znači da bi ljudi mogli pret-
postaviti da novac vremenom postaje sve vredniji. Ali, kao i kod nacionalnih valuta, svaki
novac može biti oboren zakonima ponude i potražnje, jer prevelika ponuda umanjuje nje-
govu vrednost i smanjuje volju ljudi da ga koriste.
* * *
Svet se i dalje oslanja na američki dolar na međunarodnom planu kao najvažnijem
sredstvu plaćanja, obračunskoj jedinici i rezervnoj valuti.
Više od polovine svih međunarodnih dugova, zajmova i deviznih rezervi drži se u
dolarima, a oko 45 odsto deviznog prometa i globalnih plaćanja koristi dolar. Što se tiče
trgovine, više od 80 odsto fakturiše se u dolarima. Nadmoć zelenog novca u međunarod-
nim finansijama i trgovini biće dovedena u pitanje kako se približavamo 2030.
Tržišta u razvoju već čine više od polovine globalne ekonomije. Štaviše, Kina je već
najveća trgovačka država i spremna je da postane najveća ekonomija. Ali njegov renminbi
(„narodni novac“ na mandarinskom) nije valuta kojoj ljudi veruju, čak ni u Kini. Nije kon-
vertibilan, ne može se slobodno trgovati niti podleže slobodnim tokovima kapitala. Ako
Kina postane vodeća svetska ekonomska sila, biće prvi put u istoriji da vodeća svetska
ekonomska sila ne kontroliše svetsku valutu140. Kada je Rim vladao mediteranskim sve-
tom, aureus141 je vladao. Tokom vrhunca Vizantije, trgovci su koristili solidusa142 (po
mom mišljenju, najbolje ime ikada dato valuti). Kada je Firenca dominirala trgovinom,
140
Kina će imati tzv. dekretni novac koga je država proglasila za sredstvo plaćanja, ali je on novac bez vrednosti. – prim. prev.
141
Najvrednija kovanica od zlata Starog Rima koja je vredela 25 srebrnih denara. – prim. prev.
142
Novac od čistog zlata. Solid = čvrst. – prim. prev.
136
fiorentino se široko koristio. Zatim su došli holandski gulden, španski i njihov pravi de a
ocho (nazvan ’španski dolar’ jer se široko koristio u ranim Sjedinjenim Državama), britan-
ski sa funtom sterlinga i, naravno, američki dolar. Svaka dominantna ekonomija ili carstvo
imale su valutu u koju su svi verovali i koju su koristili.
„NEMA TAKVE DOBRE STVARI KAO ŠTO JE BESPLATNI RUČAK“
Kako nas podseća Milton Fridman, jedan od najpoznatijih ekonomista dvadesetog

veka, sve ima svoju cenu. Novac je poseban i genijalan uređaj izgrađen na poverenju.
Valute koje izdaje vlada ponekad su podržane stvarnom imovinom, poput zlata, strategi-
jom koju su Britanci usvajali u različitim vremenskim periodima kako bi povećali samo-
pouzdanje i sprečili političare da preterano troše i da se zadužuju. Naravno, to je zahtevalo
potrebu za stvarnim zlatom, zbog čega su Britanci dva puta ratovali protiv Bura u Južnoj
Africi, gde su postojala značajna nalazišta metala. 1944. Sjedinjene Države su takođe
usvojile zlatni standard, da stabilizuju globalni finansijski sistem u poslednjim danima
Drugog svetskog rata. Kasnije, 1971., kako su deficiti naglo porasli, a Federalne rezerve
nastavile da štampaju novac, predsednik Ričard Nikson je priveo kraju aranžman. Od tada
su nestabilnost valuta, špekulacije i krize porasle po celom svetu.
Često govorim svojim studentima da ne mogu u potpunosti shvatiti vrednost novca ako
iz prve ruke ne dožive zemlju koja se bavi hiperinflacijom (ozbiljna erozija vrednosti valu-
te u kombinaciji sa brzim rastom cena). Evo pitanja koje im postavljam: Da li biste u tak-
vim okolnostima išli autobusom ili taksijem? Većina mojih učenika kaže da bi uzeli jefti-
niju alternativu (javni prevoz) kada se suoče sa brzo rastućim cenama. Ali relativne cene
nisu toliko važne koliko vreme kada inflacija teče trocifrenim stopama. Drugim rečima,
bolje je da uzmete taksi jer plaćate na kraju vožnje, kada je vrednost valute pala, za razliku
od plaćanja unapred kada se ukrcate u autobus. Shvatate da je inflacija postala problem
kada je relativno ’jeftinije’ uzeti taksi nego autobus. Slično, inflacija koristi dužnicima za
razliku od zajmodavaca.
Milton Fridman je jednom rekao da je „inflacija uvek i svuda monetarni fenomen u
smislu da jeste i da se može proizvesti samo bržim povećanjem količine novca nego proiz-
vodnje“. Drugim rečima, do inflacije dolazi kada previše novca lovi premalo robe, kao u
bumovima američkog zapada tokom zlatne groznice ili u Velikim ravnicama tokom neda-
vnog buma nafte iz škriljaca. Iz toga sledi da bi za vlade bilo pametno kontrolisati ponudu
novca ako imaju u vidu ekonomsko blagostanje svojih građana. To je jedan od načina
razmišljanja o monetarnoj politici (to jest o politici koju usvajaju vlasti centralne banke
neke zemlje). Za svakog ekonomistu koji se slaže sa Fridmanovim pristupom postoji još
jedan koji veruje da je ova monetarna opšte prihvaćena teorija previše rigidna u suočava-
nju sa usponima i padovima poslovnog ciklusa. Fridman je, međutim, bio u pravu kada je
tvrdio da je „inflacija oporezivanje bez zastupanja“, nešto što zbunjuje tržišta, zbunjuje
donosioce odluka i na kraju osiromašuje stanovništvo. Zalagao se za stalnu stopu mone-
tarnog rasta i smatrao je da će računar u upravljanju monetarnom politikom obaviti mnogo
bolji posao od Federalnih rezervi.
137
POČINJEMO SA KRIPTOVALUTAMA
Kako se približavamo 2030., čini se da tehnologija nudi nove načine razmišljanja o

novcu. Štaviše, osim ako niste vlada, štampanje valute je bila glomazna, skupa i uglavnom
ilegalna stvar. Digitalne kriptovalute nisu niti glomazne niti skupe za stvaranje i, sve dok
im vlade to ne zabrane, imaju tendenciju brzog širenja. Trenutno, ukupna vrednost kripto-
valuta u upotrebi dostiže stotine milijardi dolara (mada je to, doduše, teško precizno izra-
čunati). Po prvi put u generacijama, u opticaju je više valuta nego zemalja, a ova razlika će
se samo povećavati kako se svake godine lansira sve više kriptovaluta, koliko god bile
prolazne. Ono što čini kriptovalute zaista revolucionarnim je to što im nije potrebno cen-
tralno državno telo da bi se izdavalo i širilo. Sve što je potrebno je računarska mreža. To je
zaista revolucionarno i potencijalno ometajuće.
Barem u teoriji, kriptovalute takođe ispunjavaju san Miltona Fridmana o „zameni
FED-a računarom“. To jest, umesto da guverneri Federalnih rezervi donose odluke o
kamatama i ponudi novca, kriptovalute bi bile kontrolisane računarskim algoritmima.
Šta ovaj uzbudljivi novi svet kriptovaluta zaista znači?
Špekulacije će doneti ogromno bogatstvo, a većini razočaranje, jer je dosadašnja vred-
nost kriptovaluta često i široko fluktuirala. Razmislite kako kriptovalute mogu promeniti
odnos građana prema njihovoj vladi ako vlada više nema kontrolu nad vrednošću novca i
vrednošću imovine i obaveza tokom vremena. To će svakako promeniti praksu finansija i
bankarstva kakvog poznajemo.
Kriptovalute su oblik elektronske gotovine u kojoj pošiljaoci verifikuju transakcije
pomoću kriptografije. Uplate i stanja se evidentiraju u nekoj vrsti elektronskog registra
kojem može pristupiti svaki učesnik.
Ovaj uređaj za čuvanje podataka dobio je intrigantan naziv: blokčejn. U stvarnosti, to
je vrlo jednostavna ideja. Zamislite zid od opeke dugačak milju. Zapisi različitih vrsta
mogu biti upisani na cigle od strane ljudi koji prolaze, počevši od gornjeg reda. Možda
napišu svoja imena i datum posete zidu, ili imena ljudi koje vole, ili naslov svoje omiljene
knjige. Jedino pravilo je da moraju pisati na cigli pored prethodno upisane, pazeći da nema
praznina. Dakle, kako ljudi upisuju, gornji red se popunjava, zatim red ispod i tako dalje.
Nijedan zapis se ne može izbrisati nakon što je zapisan na cigli i svi mogu videti svaki
zapis. Nakon što se naš zamišljeni zid napuni, paralelno se gradi zid dugačak 2 milje i pro-
ces se nastavlja. Ovi zidovi mogu se koristiti u različite svrhe, na primer, za praćenje ko
ostaje u svakoj sobi u hotelu, koliko sporednih troškova svaki gost svakog dana skupi i
koliko plaća pri odjavi. Ili ko poseduje svaki novčić ili novčanicu u opticaju i kada se
novac koristi za plaćanje.
Umesto da ove vrste zapisa držimo na fizičkom zidu, možemo stvoriti digitalni registar
spojenih i nepromenljivih zapisa: blok-lanac. Računari kojima imaju pristup verifikuju
svaku transakciju i celom sistemu obezbeđuju potrebnu transparentnost. Svaki računar ima
identičnu kopiju čitavog bloka. Možemo dalje dodati bezbednosni zahtev da više od polo-
vine računara u mreži mora dati odobrenje za izmenu zapisa transakcije. Na prvi pogled,
blokčejn bitkoin je vrlo siguran. Uzmite u obzir verovatnoću pogađanja dobitnog broja
Pauerbol lutrije 1 na 292 miliona. Verovatnoća hakovanja privatnog ključa bitkoina, koji
koristi 256-bitnu enkripciju, je minus 1 u 2256 ili 1 u preko 115 kvatrovigintilion – broj sa
sedamdeset šest cifara. To je ekvivalentno šansama da osvojite Pauerbol devet puta zare-
138
dom.
Ovaj decentralizovani sistem transparentnosti je upravo ono što je Satoši Nakamoto
(pseudonim) predložio u čuvenoj beloj knjizi „Bitcoin: Peer-to-Peer Electronic Cash Sis-
tem“, objavljenoj na dopisnoj listi za kriptografiju 31. oktobra 2008. Ovaj datum je znača-
jan, pošto je to nekoliko nedelja nakon kolapsa Lehman Bradersa. Rad je predložio revo-
lucionarno shvatanje da bi „čisto peer-to-peer (jedank sa jednakom) verzija elektronske
gotovine omogućila da se online plaćanja šalju direktno sa jedne strane na drugu bez pro-
laska kroz finansijsku instituciju“.
Od kada smo izmislili novac i bankarstvo, poverenje je bilo srž svake finansijske akti-
vnosti. Najhrabrija tvrdnja sadržana u beloj knjizi bitkoina je da je kriptovaluta operacio-
nalizovana preko blokčejna „sistem za elektronske transakcije bez oslanjanja na povere-
nje“. Za Nakamoto, „mreža je robusna u svojoj nestrukturiranoj jednostavnosti“. To je sis-
tem u kojem čvorovi „glasaju sa snagom CPU-a (centralne procesorske jedinice), izražava-
jući prihvatanje važećih blokova ... Sva potrebna pravila i podsticaji mogu se primeniti
ovim mehanizmom konsenzusa.” Pritiskom na ključ, Nakamoto je možda doveo hiljade
godina finansijskog razvoja do neceremonijalnog kraja.
Nakamotov navodni cilj bio je demokratizacija finansijskih usluga, cilj koji dele svi
vizionari, ljubitelji kriptovaluta i preduzetnici. „Naša misija je da stvorimo otvoren finan-
sijski sistem za svet“, kaže izvršni direktor Coinbase-a Brajan Armstrong. „Verujemo da
će otvoreni protokoli za novac stvoriti više inovacija, ekonomsku slobodu i jednake
mogućnosti, baš kao što je Internet učinio za objavljivanje informacija.“ Ovde ponovo
pronalazimo obećanje oslobađajuće tehnologije koja će, tvrde zagovornici, učiniti svet
boljim mestom.
Za svakog snažnog vernika kriptovalute, međutim, postoji mnogo više onih koji su
skeptični, ako ne i duboko neprijateljski raspoloženi. „Ako ste dovoljno“ glupi „da kupuje-
te bitkoine“, kaže izvršni direktor JPMorgan Chase-a Džimi Dajmon, „jednog dana ćete
platiti cenu.“ Nuriel Rubini, čije mu je predviđanje kraha 2008. godine donelo nadimak
„Dr. Dum“, odnosi se na prostor kriptovaluta kao „smrdljiva septička jama“. On je zabele-
žio da je rekao: „Zaista je smešno pomisliti da beskorisne kriptovalute ili sranje kovanice
imaju bilo kakve osnove vrednosti.“ On veruje da je „njihova osnovna vrednost NULA ili
zapravo negativna ... ako pravilno procenite njihovu negativnu eksternost usporavanja
energije i uništavanja životne sredine“, pozivajući se na činjenicu da pokretanje blokčejna
(koji podržava bitkoin) troši isto toliko električne energije godišnje kao i cela Austrija,
zemlja sa skoro 9 miliona ljudi.
Iako je bitkoin kao valuta imao uspone i padove, što se ogleda u padu njegove vredno-
sti sa vrha od skoro 20.000 dolara krajem 2017. na manje od 2.500 dolara godinu dana
kasnije, osnovna digitalna infrastruktura je opstala.
Razlog je taj što blokčejn pruža jednostavno, elegantno i efikasno rešenje za klasični
„problem dvostruke potrošnje“. Odnosno, kako je moguće sprečiti nekoga da više puta
koristi ista sredstva plaćanja, kao kada neko koristi lažni novac za plaćanje stvari? Blok-
čejn prevazilazi ovo pitanje čineći digitalni registar otvorenim, transparentnim i proverlji-
vim od strane ljudi koji u njemu učestvuju, tako da se ne može dogoditi dvostruka potroš-
nja istog bitkoina. Kako bi povećale poverenje, kriptovalute obećavaju stalne i relativno
spore stope rasta njihove ponude, uvek vođene računarskim algoritmom koji je predvidljiv
i stabilan. Još jedna atraktivna karakteristika je ta što, prema Nakamotovim rečima, „čvo-
139
rovi mogu po volji napustiti i ponovo se pridružiti mreži, prihvatajući najduži lanac dokaza
o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok su bili odsutni“.
Uprkos čvrstim tehničkim osnovama, bitkoin se u velikoj meri nije uspeo uspostaviti
kao pouzdano i pogodno sredstvo razmene, a kamoli kao obračunska jedinica ili skladište
vrednosti. Razlozi su složeni, ali uglavnom se odnose na neizvesnost u pogledu načina na
koji vlade nameravaju da regulišu kriptovalute i na neutaživu želju špekulanata da lako
dobiju. Druge popularne kriptovalute takođe propadaju, uključujući KSRP, Ethereum,
Litekoin, Zcash i Maker. Ali iako nijedna kriptovaluta još nije istisnula nijednu fizičku
valutu, blokčejn je već počeo da menja svet kakav poznajemo na fundamentalne načine.
„TOKENIZACIJA SVEGA“
Svakog dana se u globalnoj tržišnoj ekonomiji ostvare milijarde transakcija. Sa sva-

kom od njih postoje najmanje dve ugovorne strane: na primer, kupac i prodavac, osigura-
vač i osiguranik, ili zajmoprimac i zajmodavac. U širem smislu, ljudi se upuštaju u sve
vrste transakcija u kojima postoji stranka i druga ugovorna strana, uključujući pravne ugo-
vore poput braka, razvoda ili testamenta koji deli imovinu nakon što neko umre. Tehnolo-
gija poput blokčejna može učiniti ovaj proces lakšim i jeftinijim. I neće se tu završiti. Kao
što tvrdi stručnjak za kriptovalute Joseph Butorn, blokčejn bi mogao dovesti do „tokeniza-
cije svega“, ili u suštini do stvaranja digitalnog sertifikata o akcijama, robama, dugovima,
nekretninama, umetnosti, rođenju, građanskim sindikatima, diplomama, glasovima itd.
Čak bi se i podaci mogli pretvoriti u token, potencijalno ometajući Gugl i Fejsbuk.
Do sada su službene registre centralizovali i kontrolisali entiteti ili osobe od poverenja
svih korisnika ili ih je najčešće stvarala država. Dok najstariji pisani zapisi datiraju od pre
pet hiljada godina, štampana knjiga i, u skorije vreme, računar promenili su poslovanje
vođenja evidencije i deljenja zapisa. Blokčejn, sa svojom jedinstvenom decentralizovanom
i nepromenljivom prirodom, obećava da će doneti još revolucionarnije promene.
Prema izveštaju Evropske unije, tehnologije digitalnog registra stvaraju „mogućnosti u
svim vrstama javnih usluga, poput zdravstvenih i socijalnih davanja i na granici razvoja
blokčejna, samoizvršni ugovori utiru put kompanijama koje same vode bez ljudske inter-
vencije.“ Najveći potencijal blokčejna koji prelama put je to što oni „prebacuju određenu
kontrolu nad svakodnevnim interakcijama sa tehnologijom sa centralnih elita, preraspode-
ljujući je među korisnicima. Time čine sisteme transparentnijim i, možda, demokratični-
jim.“ Ovo bi moglo preokrenuti vekove centralizacije, poništiti odnos između građana i
vlada i razotkriti birokratiju kakvu poznajemo.
Lepota blokčejna je u tome što omogućava sve moguće bočne produžetke. Jedan
mogući razvoj bi kombinovao digitalne valute sa pametnim ugovorima, upravljanjem digi-
talnim zapisima i decentralizovanim autonomnim organizacijama u kojima se odluke
donose izvan uobičajenih hijerarhijskih struktura, a sve to podržava blokčejn. „Ideja je da
bi blokovi mogli pratiti sva prava i obaveze datog ugovora i automatski pokretati plaćanja
kako ugovor napreduje, a da niko ne mora da traži plaćanja van mreže“, piše Majk Orkut u
MIT Technologi Reviev. Naplata poreza takođe bi mogla biti učinjena manje složenom
automatskim oduzimanjem državnog udela od svake transakcije zabeležene na blokčejnu.
Uopšteno govoreći, upravljanje lancima snabdevanja bilo bi pojednostavljeno i ubrzano
kombinacijom mehanizama koji uključuju izvršenje ugovora, vođenje evidencije, praćenje,
140
naplatu i obnavljanje zaliha.
Blokčejn tehnologije se takođe mogu koristiti za praćenje porekla određene robe, a
potrošači sve više zahtevaju takvu transparentnost u eri u kojoj se nalaze priče o korporati-
vnoj eksploataciji ljudi i resursa. U industriji odeće, na primer, neke kompanije svakom
odevnom komadu dodeljuju jedinstveni digitalni žeton, koji omogućava potrošačima da
vide u celom lancu snabdevanja, od nabavke materijala do operacije distribucije, čime
pomažu u zaustavljanju upotrebe dečjeg rada ili korišćenje nekih zabranjenih materijala.
Jedan od mojih bivših učenika, Mišel Benedikinski, pokrenuo je Deksio, poduhvat koji
koristi blokčejn tehnologiju za praćenje porekla dijamanata, pružajući garancije kupcima u
nadi da će izbeći „krvave dijamante“, ime vezano za drago kamenje nabavljeno eksploata-
cijom i raseljavanjem ratom. Drugi student, Ajai Anand, usredsredio se na to da svi znaju
tačno šta kupuju kada kupuju verenički prsten. Da bi istraživao za jedan rad, putovao je sa
drugim kolegama u Indiju, Bangladeš i na Filipine kako bi naučio o praksi dečeg rada. Oni
su se sastali sa aktivistkinjom za prava deteta Kajlaš Satjarthi (koja će 2014. godine dobiti
Nobelovu nagradu za mir). Ovaj rad je gurnuo Ajaia ka preduzetničkom razmišljanju.
Inspirisan stažiranjem u Ujedinjenim nacijama, pokrenuo je Sistmapp, kompaniju
posvećenu optimizaciji prakse upravljanja neprofitnim organizacijama; sada je operativan
u pedeset zemalja i prima sredstva od Gejts fondacije. A prstenje? Pa, sijalica se upalila za
Ajaia kada je odlučio da se veri.
Bilo mu je izuzetno teško i oduzimalo je vreme da odluči koji dijamantski prsten da
kupi. Bio je pogođen neprozirnošću na tržištu, ljudi su očajnički tražili informacije o
cenama i kvalitetu. Odlučio je da koristi AI i mašinsko učenje za analizu tržišnih trendova,
pokrenuvši poduhvat Rare Carat u oktobru 2016. „Možemo predvideti cene dijamanata“,
tvrdi on, „tačnije nego što Zilov može predvideti cene domova“. Predstavio je svoju ideju
na IBM-ovom takmičenju za globalno preduzetništvo, završio među prvih pedeset i dobio
sredstva. Zatim je koristio blokčejn kako bi informacije u trgovini dijamantima učinio
transparentnijim. Danas njegova kompanija ima trideset zaposlenih i prihod od preko 100
miliona dolara.
UTAKMICA U KRIPTO RAJU
Sve dok digitalna revolucija nije olakšala krađu softvera, videa, muzike i drugih vrsta
digitalizovane robe i usluga, stari sistem zaštite: patent, zaštitni znak i autorska prava, bio
je relativno efikasan.
To više nije tako. I kako se tempo tehnoloških inovacija ubrzava, ubrzava se i protok
prijava patenata, žigova i autorskih prava. 2018. magazin Forbs upitao je: „Kako možemo
učiniti intelektualnu svojinu„ pametnijom “pomoću blokčejna?
Jedan od ključnih izazova uključuje vrstu platformi za deljenje o kojima smo govorili
u Poglavlju 7. Originalni muzički ili video sadržaj koji ne podleže licenci može se deliti na
mreži, pri čemu se autorske naknade dodeljuju i distribuiraju putem blok-lanca koji prati
šta je dostupno i kako ga mnogi ljudi koriste. Kompanije takođe istražuju mogućnost
korišćenja blokčejna kao sredstva za prenos vlasničkih prava na drugu stranu i osigurava-
nje plaćanja u zamenu. Blokčejn tehnologija „može pomoći u smanjenju kršenja prava,
kao i obezbediti elektronski lanac čuvanja za svaki deo IP-a (intelektualnog vlasništva)“.
Na ovaj način, javnost može proceniti „snagu i vrednost svakog određenog dela“, piše
141
Endrju Rosov u Forbsu. Prema Trejsi Rejli, profesorki prava na Univerzitetu u Dejtonu,
„Iako sama digitalizacija pesama zaštićenih autorskim pravima nije ništa novo putem plat-
formi kao što su Grokster, Napster i iTunes, ono što je novo i veoma uzbudljivo za vlasni-
ke autorskih prava je ogroman potencijal pomoću koje bi blokćejn tehnologija uskoro
mogla da stvori izvediv digitalni otisak koji bi pomogao u boljem sprovođenju neov-
lašćene digitalne upotrebe ... posebno u pogledu veb lokacija društvenih medija.“ Štaviše,
blokčejn može olakšati proces licenciranja kroz koji prolaze svi umetnici, filmaši i produ-
centi u okviru svog posla.
Birgit Klark, advokat iz kompanije Baker McKenzie, tvrdi d blokčejn i IP „igraju uta-
kmicu u kripto raju“. Po njenom mišljenju, potencijalna upotreba blokčejna uključuje
„dokaze o stvaralaštvu i autentifikaciji porekla, registraciju i brisanje IP prava; kontrola i
praćenje distribucije (ne) registrovanih IP adresa; pružanje dokaza o istinskoj i/ili prvoj
upotrebi u trgovini; upravljanje digitalnim pravima (npr. muzičke stranice na mreži); uspo-
stavljanje i sprovođenje IP ugovora, licenci ili ekskluzivnih distributivnih mreža putem
pametnih ugovora i prenošenje plaćanja u realnom vremenu vlasnicima IP adresa.“ Ideja je
da se iskoristi blokčejn u kojem se može pronaći nepromenljivi registar celokupne istorije
događaja koji se odnosi na određeno vlasništvo.
Trenutni set regulatora i autentifikatora intelektualne svojine uspostavljen je u pred-
digitalno doba, u vreme kada niko nije mogao da predvidi brzi razvoj tehnologije. Pišući u
informacionom dobu, Nik Ismail tvrdi da blokčejn može pomoći u optimizaciji čitavog
ciklusa inovacija, od brainstorminga143 do uspostavljanja vlasništva i licenciranja. Ovo je
posebno slučaj sa složenim proizvodima kao što su automobili i računari, kao i sa neopip-
ljivim sadržajima kao što su softver, muzika i video.
„Upravljanje IP-om u globalizovanoj ekonomiji izuzetno je izazovno“, tvrdi on.
„Kompanije moraju da odluče gde će tražiti zaštitu ideja, a zatim se pojedinačno prijaviti
za zaštitu u relevantnim geografskim oblastima.“ Ključna prednost je to što digitalizovani
registar „nudi mogućnost postavljanja početne ideje na blokčejn, a zatim je ažuriranje“.
Ova nova tehnologija mogla bi postati sastavni dio kreativnog procesa. „Na kraju, blokc-
čejn bi mogao imati veći uticaj na industriju intelektualne svojine nego što je to čak bilo na
industriju finansijskih usluga“, primećuje on. „Izazov će biti u stvaranju pravog puta usva-
janja tehnologije.“
PRESECANJE CRVENE TRAKE
Druge lateralne primene blokčejna odnosile bi se na interakciju između vladinih agen-

cija i građana, između korporacija i akcionara, između političkih partija i članova, kao i
između vlada i glasača. Većina izbora, na primer, i dalje se sprovodi širom sveta pomoću
papirnih listića ili vrlo jednostavnih mašina za glasanje.
Elektronsko glasanje sa omogućenim blokovima eliminisalo bi potrebu za biračkim
mestima, što bi olakšalo glasanje. Svaki građanin registrovan za glasanje imao bi evidenci-
ju o blokčejnu. On ili ona bi mogli da koriste pravo glasa nakon autentifikacije koristeći
lični ključ. Neke političke stranke u Danskoj koristile su takav sistem za interne glasove, a
u Estoniji ga kompanije koriste za prikupljanje glasova deoničara. Još jedna velika pred-
143
Bura mozgova; grupna tehnika kreativnosti gde se ideje o rešavanju problema prikupljaju od članova grupe. – prim. prev.
142
nost e-glasanja bila bi uklanjanje zastrašivanja birača. Angažovanost i izlaznost mogli bi
se povećati, mada zabrinjava mogućnost da bi neujednačena digitalna dostupnost mogla
povećati nejednakost. U stvari, sa blokčejn tehnologijom, učešće birača moglo bi biti još
veće među bolje obrazovanim i sofisticiranijim grupama pojedinaca, koji već imaju visoke
stope učešća. Za nacionalne izbore ulog bi bio veliki. „Nije dovoljno da rezultat bude poš-
ten i validan“, tvrdi se u studiji koju je objavio Evropski parlament. „Celo biračko telo,
čak i ako je razočarano rezultatom, mora prihvatiti da je proces bio legitiman i pouzdan.
Kao takvo, osim pružanja stvarne sigurnosti i tačnosti, (e-glasanje) takođe mora da izazove
poverenje.“
Šta ako razmišljamo bočno? Razmotrite primamljivu priliku: šta ako bismo koristili
blokčejn tehnologiju da primoramo vladine zvaničnike da automatski postupe u skladu sa
obećanjima kampanje pod određenim unapred dogovorenim uslovima? Na primer, nakon
izbora određene politike mogle bi se implementirati putem „pametnih ugovora“ ili novca
dodeljenog određenim budžetskim kategorijama. Ili bi građani mogli pratiti koliko vlada
troši i da li ispunjava svoja obećanja ili ne. Pametni ugovori mogli bi se koristiti u čitavoj
ekonomiji, a ne samo u kontekstu donošenja politike vlade. Oni uključuju skup instrukcija
dogovorenih između strana u transakciji koje bi se automatski pokrenule ako su ispunjeni
određeni uslovi. Jednostavan primer bi bio ugovor o zajmu kojim se smanjuje niža premija
osiguranja na hipoteku ako tržišna kamatna stopa opadne. Takav ugovor bio bi, kako je
rekao Evropski parlament, „samostalan, samodrživ i samoprovođen“, mada bi u njega tre-
balo ugraditi zahtev da „Ustav zemlje uvek stoji iznad“ zakona „upisan u zakonik.“
„Algoritmi koji omogućavaju stvaranje (blokova) moćne su i ometajuće inovacije”,
stoji u prvoj rečenici izveštaja glavnog naučnog savetnika vlade Velike Britanije za 2016.
godinu. Blokčejni „mogu da transformišu pružanje javnih i privatnih usluga i povećaju
produktivnost kroz širok spektar aplikacija“. Izveštaj je posebno predložio korišćenje teh-
nologije blokčejna za poboljšanje vladinih usluga smanjenjem troškova, podržavanjem
usklađenosti i negovanjem odgovornosti. Takođe bi pomogao u prikupljanju poreza, ispla-
tilo beneficije i učinilo interakciju sa građanima lakšom.
DIGITALNE REPUBLIKE
Ako želite da vidite kako će izgledati interakcija između građana i njihove vlade 2030.
godine, posetite Estoniju, dom najnaprednije e-uprave na svetu, toliko da se ona predstav-
lja svetu kao „e-Estonija. ” Građani ove male zemlje od 1,3 miliona mogu da se prijave za
beneficije, dobiju lekarske recepte, registruju svoje preduzeće, glasaju i pristupe u gotovo
tri hiljade drugih državnih digitalnih usluga na mreži. Časopis Vired nazvao je Estoniju
„najnaprednijim digitalnim društvom na svetu“. Pišući za Njujorker, Natan Heler ju je
nazvao „digitalnom republikom“, rekavši da je „njena vlada virtuelna, bez granica, vezana
blokovima i sigurna“. On to naziva „koordiniranim vladinim naporima da zemlju tran-
sformiše iz državnog u digitalno društvo“.
Estonski model ima mnogo potencijalnih imitatora. Katalonska autonomna vlada nas-
tojala je da nauči od Estonije kako da uspostavi vitke i digitalizovane državne strukture
kao deo svog uzaludnog pokušaja da postane nezavisna nacionalna država, nastojanje u
direktnoj suprotnosti sa onim što Estoni zapravo pokušavaju da učine, a to je prevazići sta-
ra shvatanja „države“. Heler piše da zemlja ima „digitalni rezidencijalni program koji
143
omogućava prijavljenim strancima da se uključe u neke estonske usluge, poput bankarstva,
kao da žive u zemlji“, što je samo pogodnost za neke korisnike i izvor prihoda za Estoniju,
ali potencijalno i izvor mnogih nepredviđenih rizika. Estonci ustvari stvaraju prvu, pos-
tmodernu, virtuelnu zemlju bez granica. Skoro trideset hiljada stranaca do sada se prijavilo
za e-prebivalište. Estonija je otvorila nove tačke razmišljanja o lateralnoj primeni blokčej-
na u čitavoj ekonomiji i društvu.
Kao i kod mobilnog plaćanja i urbane poljoprivrede, neke afričke zemlje, uključujući
Ganu i Keniju, prednjače u globalnim naporima da vladu približe ljudima putem tehnolo-
gije. Prema Svetskoj banci, „projekat eGhana predstavljao je pionirski dizajn za projekte
IKT (informacione i komunikacione tehnologije) za smanjenje birokratije i približavanje
usluga javnosti koje se repliciraju u brojnim afričkim zemljama“. Nezavisni istraživački
tim procenio je napore Kenije i zaključio da je zemlja „stvorila pogodno političko, pravno
i poslovno okruženje pogodno za primenu ... e-uprave“, donoseći koristi kao što su „sma-
njenje birokratije, neprekidna pristupačnost 24 sata dnevno“ uslugama, brze i pogodne
transakcije, povećana transparentnost i odgovornost, poboljšana produktivnost osoblja i
lak protok informacija.” Gana i Kenija i dalje prednjače u upotrebi informacionih tehnolo-
gija, posebno u oblastima zdravstva, mobilnog novca i javne uprave.
Pitanje digitalne podele, međutim, ostaje. „Postoji grupa ljudi u ruralnim područjima
koji su obespravljeni jer im nedostaju veštine i infrastruktura za pristup mrežnim uslugama
koje nudi vlada“, navodi se u studiji.
Vlade iskorišćavaju centralnu karakteristiku blokčejna. Kao i u poslovnom svetu,
„činjenica da su podaci u blokčejnu nepromenljivi ... pruža transparentnost i odgovornost“,
tvrdi se u studiji Evropskog parlamenta. Sve dok je zagarantovana privatnost i zaštita
podataka, blokčejn bi mogao olakšati život građanima i pojednostaviti poslove državnim
službenicima, mada će možda učiniti neke od njih viškom, što ćemo uskoro videti. Kao i
kod glasanja, najviše bi mogli imati koristi bolje obrazovani i oni sa lakšim pristupom
Internetu, situacija koja se može prevazići samo ponovnim naporima za digitalno uključi-
vanje.
„REŠENJE BLOKČEJNA ZA KONTROLU NAORUŽAVANJA“
To je naslov rada koji je u novembru 2017. godine objavio Tomas Heston, profesor
javnog zdravlja na Univerzitetu State Vashington, predlažući još jednu bočnu primenu
blokčejna. „Blokčejn tehnologija može se koristiti za poboljšanje kontrole oružja bez
menjanja postojećih zakona“, napisao je on, ističući da će „boljim praćenjem oružja i
poboljšanim skriningom visoko rizičnih pojedinaca, ovaj tehnološki napredak u ... tehno-
logiji poboljšati provere pojedinaca i praćenje oružje koje se koristi u zločinima.“ On je
nedužno mislio da bi „digitalni sef za oružje zasnovan na blokčejnu poboljšao implemen-
taciju postojećih zakona o oružju, održavajući privatnost i poboljšao kontrolu oružja“.
Realnost je da Sjedinjenim Državama nedostaje centralizovani registar oružja, što
ozbiljno ograničava sposobnost organa reda da spreče i istraže zločine u zemlji sa 4,5
odsto svetske populacije, ali 42 odsto oružja u vlasništvu civila. Branitelji prava na oružje
ne veruju saveznoj vladi u takvu bazu podataka. „Koje je prirodno rešenje za evidentiranje
centralizacije? To je rekordna decentralizacija“, rekao je Luke Strgar, student računarstva
na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. „To je izgradnja platforme na kojoj evidencija
144
može da se vodi od strane zajednice koja poseduje oružje, da tako kažem.“ Njegov cilj je
pronaći rešenje s kojim se obe strane u raspravi o kontroli oružja mogu složiti.
Međutim, do sada nije postignut uspeh, osim što se čini da je lobi za zaštitu oružja
duboko zabrinut. Čini se da je nekoliko poslanika bilo toliko uznemireno tom idejom da su
odlučili da nešto preduzmu. U aprilu 2017. Arizona je usvojila zakon koji zabranjuje upot-
rebu bilo koje vrste blokčejn aplikacije za praćenje oružja, prva država koja je to učinila.
Nik Šroer, predstavnik države Misuri koji je kasnije iste godine sponzorisao sličan zakon,
tvrdio je da su „zakonodavni članovi i dalje neverovatno uznemireni mišlju o trećoj strani
ili „velikom bratu“ koji prate koliko pucnja napravite u različitim vremenskim periodima.”
Obećanje o blokčejn tehnologiji za kontrolu oružja i dalje je ometano, baš kao i drugi
pokušaji da se ograniči dostupnost oružja širom Amerike.
DIGITALNI NOVAC PROTIV SIROMAŠTVA
Pišući u MIT Technologi Reviev-u, Majk Orkut je primetio da je „Satoši Nakamoto

izumeo Bitkoin blokčejn kao način da ljudi obavljaju finansijske transakcije bez potrebe za
bankama ili vladama“, dodajući: „Ironično je to što je jedan od najvećih svetskih pojačiva-
ča blokčejna ... Svetska banka.“ Svetska banka koristi blokčejn kako bi omogućila donato-
rima da vide kako se njihov novac koristi za promociju obrazovanja. Takođe je pokrenula
obveznicu zasnovanu na blokčejnu kako bi prikupila 80 miliona dolara za inicijative odr-
živog razvoja. Svetska banka godišnje prikuplja 60 milijardi dolara u obliku obveznica za
finansiranje razvojnih projekata, a blok-lanac može smanjiti broj posrednika potrebnih u
tom procesu prikupljanja sredstava i osigurati da većina prikupljenog novca zaista koristi
ljudima na terenu. Tehnologija bi takođe mogla pomoći siromašnim opštinama zbog poje-
dnostavljenja procesa prikupljanja poreza, fakturisanja i plaćanja.
Jedna od glavnih prepreka ekonomskom razvoju je nedostatak pristupa većine ljudi u
svetu formalnom finansijskom sektoru. U delovima Afrike i Južne Azije, manje od 5 pro-
cenata stanovništva i samo oko polovine mikro i malih preduzeća ima bankovni račun.
Fondacija Bil i Melinda Gejts pokrenula je projekat Prvi nivo u okviru svog programa
Finansijske usluge za siromašne čiji je cilj stvaranje nacionalnih sistema digitalnih
plaćanja zasnovanih na blokčejnu. Za razliku od plaćanja mobilnim telefonima u okviru
postojećih sistema, blok-lanac bi omogućio ljudima i malim firmama da prenose novac
bez obzira na to na šta se telekomunikaciona kompanija pretplaćuje. „Moj san je da cela
Afrika bude jedna velika, interoperabilna platna platforma“, kaže Kosta Perić, vođa proje-
kta.
U Somaliji, udžbeničkom slučaju „propale države“, skoro 60 odsto stanovništva je
nomadsko ili polunomadsko. Ipak, platforme za mobilno plaćanje postale su popularne.
Devet od deset Somalaca sa šesnaest i više godina poseduje mobilni telefon, a sedam od
deset koristi svoj telefon za mobilno plaćanje najmanje jednom mesečno. Budući da zem-
lja nema funkcionalan bankarski sistem, Somalijci nemaju alternativu mobilnom plaćanju.
Nedostatak je to što se sistem koristi i za pranje novca i finansiranje terorizma. Ograničena
odgovornost i sledljivost mobilnih telefona mogli bi se poboljšati pomoću decentralizova-
nog registra zasnovanog na blokčejnu.
145
SPASAVANJE PLANETE
2018. godine leš 66-metarskog plavog kita izbačen je na obalu na atlantskoj obali
Čilea. Gabriela Garido, istraživačica u Prirodnjačkom muzeju Rio Seko, u neverici je gle-
dala kako ljudi skaču na mrtvog sisara kako bi napravili selfije i grafitirali njegovo telo,
što je postalo viralna priča širom sveta.
Alesandro Roberto, aktivista za ugrožene vrste u Portoriku, pita: „Kako možemo zašti-
titi ove vrste od ljudi?“ Ugandska nevladina organizacija Briga za nezbrinute koristi blok-
čejn tehnologiju za praćenje, označavanje i zaštitu ugroženih vrsta poput plavog kita,
indijskog tigra, morske vidre, azijskog slona i džinovske pande. „Ovaj zapis bi bio javno
dostupan u bloku“, kaže Bale Kabumba, portparol organizacije. „Ovo će promeniti način
na koji se ponašamo i komuniciramo sa prirodom. Ovaj zapis će na kraju pomoći da se
razumeju odlučujući faktori izumiranja vrsta.“ Briga za nezbrinute takođe pokreće bitkoin
platformu za prikupljanje donacija.
U kombinaciji sa Internetom, koji se sastoji od međusobno povezanih čipova i senzora,
blokovi mogu takođe pomoći u zaštiti životne sredine. Jedan potencijalno važan predlog je
podsticanje ekološki svesnog ponašanja kompanija i pojedinaca tako što će im se omo-
gućiti da pretvore karbonske kredite u digitalne žetone kojima se može trgovati na berzi.
Blokčejn se može koristiti i za okolinu na druge načine, ako razmišljamo bočno. Na
primer, blok-lanac može pomoći u olakšavanju procesa prodaje viška solarne energije koju
stvaraju vlasnici kuća bez glomazne papirologije koja se odnosi na njihovo lokalno predu-
zeće. Evropski start-up VePauer predlaže „da se ta snaga učini razmenjivom i dostupnom
svakome“ putem peer-to-peer mreže, piše Ben Šiler u Fast Compani. „Daje ljudima veću
kontrolu.“ Nik Martinik, jedan od njegovih suosnivača, tvrdi da će „sve decentralizovanija
priroda proizvodnje energije dovesti do toga da će mreža postati decentralizovanija, a pri-
roda blokčejna znači da će dva razvoja ići ruku pod ruku“.
Energi Mine, još jedno startup, koristi blokčejn kako bi ljudima dao „zlatne zvezde“ u
obliku žetona ako smanje svoj ugljenični otisak korištenjem javnog prevoza, zamenom
starih uređaja efikasnijima ili boljom izolacijom svojih domova.“ Budući da (tokeni, žeto-
ni) imaju tržišnu vrednost, oni se tada mogu iskoristiti za plaćanje računa za energiju,
punjenje električnih vozila ili se mogu zameniti za ’običnu’ (ne-digitalnu) valutu“, izvestio
je Forbs. Drugi startupi stvaraju blokove kako bi pomogli kompanijama da upravljaju svo-
jim karbonskim kreditima kako bi se njima lakše trgovalo. Karbonski krediti stavljaju cenu
na smanjenje emisije ugljenika, ali „bez univerzalne knjige nije lako pratiti koliko ste
ugljenika potrošili ili, ako ste ga nadoknadili, kakav je uticaj vašeg smanjenja bio na opip-
ljivom nivou“, Kaže Lisa Volker, izvršna direktorica Ecosphere+. I kompanije i vlade
moći će da prate koliki je ugljenični otisak njihovih proizvoda i usluga. Potrošači bi tada
bili u poziciji da shvate ekološke posledice svojih izbora. „Sa milionima mikro-transakcija
koje se povećavaju kako bi imale ogroman kolektivni uticaj“, tvrdi Volker, blokčejn bi
mogao uveliko doprineti usporavanju klimatskih promena.
Ali postoji i mračnija strana upotrebe informacionih tehnologija za spasavanje planete.
Ispostavilo se da oni sami najviše doprinose klimatskim promenama. Prognoze ukazuju da
će se do 2030. godine više od 20 posto električne energije koristiti za napajanje informaci-
one i telekomunikacione infrastrukture, izvestio je Nature. „Data centri doprinose oko 0,3
odsto ukupnoj emisiji ugljenika, dok ekosistem informacionih i komunikacionih tehnologi-
146
ja (IKT) u celini, prema opsežnoj definiciji koja obuhvata lične digitalne uređaje, mreže
mobilnih telefona i televizore, čini više od 2 odsto globalne emisije. To stavlja ugljenični
otisak IKT-a u ravan sa emisijama avio industrije iz goriva.“ A to čak i ne računa očekiva-
no povećanje trgovanja kriptovalutama, koje izuzetno troši energiju. „Mi smo društvo
veoma gladnih podataka, koristimo sve više i više podataka, a sve to zahteva sve više
energije.“ Više od jedne trećine prometa podataka u Sjedinjenim Državama vezano je za
striming na Netfliksu, a sličan deo ima veze sa deljenjem fotografija visoke definicije.
Ugljenični otisak može se umanjiti samo ako postoji obaveza da se pređe na zeleno. Naj-
veće američke digitalne kompanije uglavnom upravljaju svojim centrima podataka na
solarnu i vetroelektranu. Za sada, međutim, to nije slučaj u Kini.
HOĆE LI TOKENI UBITI BANKARSTVO (I DRUGU INDUSTRIJU)?
„Silicijumska dolina dolazi“, napisao je Džimi Dajmon u svom godišnjem pismu 2015.
akcionarima JPMorgan Chase-a. „Postoje stotine startupa sa puno mozga i novca koji rade
na različitim alternativama tradicionalnom bankarstvu.“ Milioni radnih mesta u bankar-
skom sektoru dovedeni su u pitanje zbog automatizacije i upotrebe blokčejna. „Kako raču-
nari postaju sve pametniji, ljudi nam više nisu potrebni kao posrednici“, tvrdi Ejmi Veb,
osnivačica Instituta Budućnost danas. „Profesije čija je osnova u transakcijama poremetiće
mašine, nema sumnje. I to će se brzo dogoditi.“ Stručnjaci primećuju da će od današnjih
banaka, bankarstva i bankara samo jedna preživeti blokčejn revoluciju. Banke su ugrožene
zbog tehnologije blokčejn-a u njihovoj pozadinskoj kancelariji i zato što mlađe generacije
više vole da koriste aplikacije, dok se bankarski poslovi mogu robotizovati, što potvrđuje
trend ’robo-savetovanja’. Bankarstvo se u budućnosti može odvijati bez banaka ili banka-
ra.
Uticaj blokčejna na tržište rada biće dubok kao i robotika o kojoj smo govorili u
Poglavlju 6, upravo zato što menja pravila igre. Istorijski gledano, liberalni kapitalizam,
zasnovan na ugovornom pravu i evidencijama, doveo je do mnogih različitih vrsta zani-
manja koja deluju kao posrednici u rukovanju različitim aspektima ekonomskih i finansij-
skih transakcija, kao što su trgovina, kliring144, verifikacija, ispunjenje, poravnanje, i
vođenje evidencije. Ova zanimanja zapošljavaju desetine miliona ljudi širom sveta. Decen-
tralizovani, javni, distribuirani blok-lanac koji se nalazi na mreži, dostupan svima, izbacio
bi mnoge posrednike iz postojanja, jednostavno zaobilazeći ih. Sektor finansijskih usluga,
uključujući neke dobro plaćene poslove, mogao bi se zauvijek promeniti.
Pametni ugovori zasnovani na blokčejnu, poput onih pomenutih ranije u ovom poglav-
lju, mogu učiniti da legije advokata i računovođa budu suvišni.
Upisi na američke pravne fakultete opali su za 29 odsto od 2010. godine, delimično
zbog rešenja veštačke inteligencije za otkrivanje dokumenata, što je delimično doprinelo
prevelikoj ponudi iskusnih advokata, zadatku koji su ranije obavljali mladi advokati.
Pametni ugovori mogli bi dodatno ugasiti legalno tržište rada, iako se neki stručnjaci ne
slažu s tim. „Advokati zabrinuti zbog gubitka posla zbog robota, vi zapravo radite nešto
što je uglavnom komplementarno pametnom ugovoru“, upozorava Nik Sabo, suosnivač
firme za kriptografsku imovinu Global Financial Access. „Pametni ugovori uglavnom
144
Postupak stvarnog kretanja novca sa jednog računa na drugi. – prim. prev.
147
omogućavaju nove stvari koje ranije nisu urađene.“ Po njegovom mišljenju, „tradicionalno
pravo je ručno, lokalno i često nesigurno“, dok je „javni blokčejn automatizovani, globalni
i predvidljivi u svom poslovanju“.
Računovodstveni poslovi će biti ozbiljno pogođeni blokčejinom. Prema Statisti, otpri-
like 1,3 miliona ljudi zaposleno je kao računovođa ili revizor u Sjedinjenim Državama od
2018. Nekim uslugama na niskom nivou, poput usklađivanja računa, potvrda, potraživanja
i obaveza, može upravljati blokčejn, a ne ljudi. Ostali zadaci, poput revizije, atestiranja i
poreskog izveštavanja, mogli bi se efikasnije obavljati uz pomoć blokčejna, iako bi raču-
novođe i revizori i dalje bili potrebni.
„Blokčejn je tema koja u jednakim delovima izaziva strah i uzbuđenje među računo-
vodstvenim profesionalcima“, primetio je Accounting Today, „ali to ne mora biti nešto što
ostaje nepoznato.“
Blokčejn će promeniti svet 2030. godine jer će ukloniti mnoge registre i eliminisati
ogromne količine mešanja papira i radnih mesta.
BUDUĆNOST BLOKČEJNA I KRIPTOVALUTA?
Sve je počelo pretvaranjem novca u šifrovane tokene. Koliko god digitalne valute bile
važne do 2030. godine, potencijalne primene blokčejna u različitim oblastima kao što su
vladine usluge, intelektualna svojina, trgovinske transakcije, regulacija falsifikata, kontrola
oružja, ublažavanje siromaštva i zaštita životne sredine su samo neke od njih, mučno, a svi
su oni proizvod lateralnog razmišljanja. Tvrdim da će kriptovalute zaokupiti maštu velikog
broja korisnika, a možda i regulatora, samo ako transformišu način na koji razmišljamo o
novcu i načinu na koji ga koristimo, ako otvaraju nove horizonte i mogućnosti ne samo za
poslovanje ili upravljanje naše lične finansije već za poboljšanje naših života. Ako digital-
ne valute samo zamene gotovinu, mogli bismo biti razočarani. Ali ako možemo ukloniti
visoke troškove kretanja gotovine, a istovremeno pružiti podsticaje pojedincima da očuva-
ju resurse ili smanje svoj ugljenični otisak, mogli bismo biti svedoci tektonske promene u
svetu finansija i spasiti planetu u isto vreme. Trik će biti u povezivanju usvajanja kriptova-
luta sa nekim poželjnim promenama u ponašanju. Ljudi moraju da dobiju neku neposrednu
korist (poput jednostavnosti korišćenja ili smanjenje troškova po transakciji) pored dugo-
ročne koristi za sve u društvu (smanjenje emisije ugljenika).
Na primer, kamate koje se plaćaju na moje držanje kriptovalute trebale bi biti veće ako
smanjim svoje rasipničko ponašanje u pogledu hrane i odeće deljenjem tih artikala na digi-
talnoj platformi.
Kao što sam nameravao da pokažem u ovoj knjizi, međutim, demografske, geopolitič-
ke i tehnološke sile su u pokretu, sviđalo se to nama ili ne i neraskidivo su isprepletene.
Način na koji se nosimo s njima biće jedan od odlučujućih testova ovog novog sveta koji
dolazi.
148
ZAKLJUČAK
BOČNI SAVETI I TRIKOVI ZA PREŽIVLJAVANJE DO 2030
Ako se borite protiv spoljnih trendova, verovatno se borite

protiv budućnosti. Zagrlite ih i imaćete vetar u leđa. – Džef
Bezos, osnivač Amazon-a
Tim naučnika je 2019. šokirao svet kada su objavili da su proizveli prve fotografske
dokaze o crnoj rupi, više od sto godina nakon što je Ajnštajn prvi put predložio svoju teo-
riju opšte relativnosti 1915. Snimak je zapravo bila složena slika napravljen od bezbroj
fotografija snimljenih u periodu od četiri dana iz međunarodne mreže od osam radio teles-
kopa. „Videli smo ono što smo mislili da je nevidljivo“, izjavio je Šeperd Deleman, astro-
fizičar koji je vodio tim.
Moja misija 2030. godine je bila viđenje nevidljivog, pokušaj vizualizacije metaforič-
ne crne rupe, ako želite, sveta u nastajanju koji je preuređen promenom demografije, glo-
balnog zagrevanja, tehnoloških poremećaja i geopolitičkog poremećaja. Da li smo osuđeni
na propast?
Niko od nas ne može predvideti budućnost, ali mudro možemo pristupiti. Da bismo to
učinili, moramo stalno razmišljati bočno. Evo sedam principa koji pokazuju kako, koje ću
kasnije detaljno istražiti:
1. Ne gledajte na obalu
2. Menjajte sa svrhom
3. Da biste uspeli, počnite sa malim planovima
4. Predvidite ćorsokake
5. Pristupite neizvesnosti sa optimizmom
6. Ne plašite se oskudice
7. Iskoristi talas (zamah, pravi trenutak)
NE GLEDAJTE NA OBALU
„Ne možete da plivate ka novim horizontima“, napisao je jednom Vilijam Fokner, „sve
dok nemate hrabrosti da izgubite obalu iz vida“. Strah od nepoznatog sprečava ljude da
iskoriste mogućnosti ugrađene u masovne transformacije koje će doći 2030. godine i kas-
nije. Dozvolite mi da ilustrujem ovaj uvid španskim osvajanjem Meksika, jednim od najo-
pasnijih i neverovatnih zadataka svih vremena. Nakon što se nemilosrdni Hernan Kortez
iskrcao u Verakruzu 1519. godine na putu za prestonicu Asteka Tenočtitlan, na mestu
današnjeg Meksiko Sitija, naredio je da se njegovih jedanaest brodova potopi.
Želeo je da osigura da niko od njegovih više od dve stotine ljudi ne pokuša da se vrati
na Kubu, rekao je jedan od njegovih vojnika. Želeo je da se „oslanjamo na naše dobre
mačeve i čvrsta srca“.
Vojnik-hroničar bio je Bernal Diaz del Kastiljo, rođen nedaleko od mog rodnog grada
na severozapadu Španije. Otišao je u Ameriku 1514. godine, kada je imao osamnaest
godina i pisao o svojim mnogobrojnim avanturama tokom svog života. Njegov izveštaj
otkriva kako je Kortez, samo sa skromnim razumevanjem terena, kako fizičkog tako i poli-
149
tičkog, okupio svoje trupe protiv ogromnih izgleda. Kortez nije poslušao direktna naređe-
nja Diega Velazkeza de Kvelara, guvernera Kube, da se okrene i vrati na sigurno; Velas-
kez je „poslao dvojicu svojih slugu u žurbi ... sa naređenjima i ovlašćenjima da otkažu
imenovanje Korteza, zadrže flotu, uhapse Korteza i pošalju ga kao zatvorenika u Santja-
go“, prema izveštaju Diaza del Kastilja.
Ali Kortez nije bio lakomislena budala. Uvek se igrao bočnim putevima delovanja koji
su mu omogućili da prikrije tragove u slučaju da poduhvat ne uspe. „O pitanju uništenja
brodova koje smo predložili Kortezu tokom našeg razgovora“, napisao je Diaz del Kasti-
ljo, „on je već odlučio, ali je želio da izgleda kao da je to došlo od nas, pa ako neko pita ko
da plati brodove, mogao je reći da je postupio po našem savetu i da bismo svi bili zabrinuti
o njihovom plaćanju.“ Njegova smela pogodba se isplatila. U Tenočtitlan je stigao 8.
novembra 1519. godine, skoro godinu dana nakon što je isplovio sa Kube. Nakon niza
okršaja, obmana i intriga, male boginje145 su odigrale svoju sudbonosnu ulogu, a Astečko
carstvo je propalo u avgustu 1521.
Rast stanovništva u Africi, imigracija, automatizacija i kriptovalute pogađaju većinu
Amerikanaca jer su izdajnički događaji ispunjeni izazovima i pretnjama. Neke od ovih
zabrinutosti možda nisu neosnovane, ali strah od njih pre ometa, nego omogućava prilago-
đavanje novim okolnostima. Kortezova lekcija je da se prevaziđe strah gledajući unapred,
gubeći obalu iz vida. Umesto da pretpostave da se imigranti takmiče za poslove, doza late-
ralnog razmišljanja otkriva njihov veliki doprinos ekonomiji; umesto da budemo pesimis-
tični u pogledu budućnosti Afrike, možda bismo želeli da sarađujemo sa Afrikancima kako
bismo obrazovali 450 miliona beba koje će se tamo roditi pre nego što se decenija završi.
Snage koje stoje iza automatizacije i kriptovaluta deluju nadmoćno, ali možda možemo
prihvatiti realnost tehnoloških poremećaja, prihvatiti inovacije i osigurati da niko ne zaos-
tane.
MENJAJTE SE SA SVRHOM
Usred neizvesnosti, strah navodi ljude na diverzifikaciju, na umanjivanje izloženosti

uočenoj pretnji. Stara je poslovica da sva jaja ne stavljate u jednu korpu. Investitori,
menadžeri i mi koji imamo sreću da imamo penzijski fond svakodnevno koristimo ovaj
savet za kretanje po uzburkanim vodama neizvesnog tržišta. Ali princip je koristan u mno-
gim drugim okolnostima, sve dok se čovek menja sa svrhom.
Razmotrimo slučaj Lego-a, kompanije čiji su proizvodi očarali generacije dece i odras-
lih. Devedesetih godina ova porodična kompanija sa sedištem u čudnom danskom selu
trpela je od uspeha video igara i drugih vrsta elektronskih igračaka. Odlučila je da se
ponovo osmisli kao kompanija „životnog stila“, upuštajući se u odeću, nakit i satove pod
brendom Lego. Takođe je pokrenula sopstvenu kompaniju za video igre i odeljenje za
zabavne parkove. Svi napori su bili neuspešni. Novi izvršni direktor imenovan 2001. godi-
ne, Jørgen Vig Knudstorp, promenio je kurs, vratio se „na ciglu“ i ponovo se uključio u
diverzifikaciju, ovaj put sa svrhom. Uspelo je. Prodaja je porasla do te mere da je Lego
postao najveća kompanija za igračke na svetu, nadmašivši Hasbro i Matel. Nazvan je
„Jabuka igračaka“. Šta je učinilo da nastane preokret?
145
Male boginje su Španci preneli Astecima, pri opsadi Tonetitčlana što je dovelo do pada Astečkog carstva. – prim. prev.
150
Diverzifikacija ne uspeva ako izgubite iz vida svoju publiku i šta vam je za početak
dalo prednost. Osnovan 1932. godine, Lego je počeo proizvoditi svoje prepoznatljive plas-
tične cigle 1949. godine nakon što je osnivačev sin, Godtfred Kristiansen, poboljšao posto-
jeću „samozaključavajuću građevinsku ciglu“; kompanija je podnela zahtev za američki
patent za svoju igračku 1958. Osnovna ideja iza toga bila je kompatibilnost. „Pre Lega zai-
sta nije postojao sistem igračaka koji je radio zajedno“, piše Vil Rid, profesor matematike,
pisac i Lego entuzijast. „Svestranost ovog sistema omogućava korisniku da izgradi gotovo
sve o čemu može da sanja: dinosaurusa, automobil, zgradu, čak i nešto što postoji samo u
svetu sutrašnjice.“ Ideja je bila veoma dinamična. „Samo šest cigli daje više od 915 milio-
na potencijalnih kombinacija“, napisao je Dejvid Robertson u Cigla po cigla: Kako je
Lego prepisao pravila inovacija i osvojio globalnu industriju igračaka? Lego je redefinisao
igračke i igre. „Radi se o rešavanju problema. Radi se o saradnji. Radi se o sticanju veština
koje će pomoći (deci) da budu jača i uspešnija u svetu“, kaže Julia Goldin, glavna direk-
torka marketinga kompanije. „Verujemo da imamo ogromnu ulogu u životima dece u smi-
slu njihovog razvoja.“
Lego je shvatio da je formula održivog uspeha da premosti jaz između generacija, što
je ključna tačka učenja za 2030. On je težio izgradnji akcionih figura, društvenih igara i
filmova i serija u porodičnom stilu, poput Lego filma, Lego Ratova zvezda, Lega Batman i
Lego Ninjago. „Bez obzira na godine ili sposobnosti, svako može pokupiti Lego komade i
pustiti mašti na volju“, primećuje Džohn Hanlon, TV producent koji je 2011. zajedno sa
svojim bratom Jošuom pokrenuo Lego YouTube. „Lego okuplja mlade i stare za zdravu,
ne-elektronsku zabavu.“
Ali postoji dublji način na koji se moramo promenili sa svrhom kako bismo napredo-
vali nakon 2030. godine. „Ideje su poput zečeva“, napisao je Džohn Steinbek. „Dobiješ
par i naučiš kako da se nosiš s njima, a uskoro imaš desetak.“ U tom smislu, Lego-ova
najhrabrija promena imala je veze sa izvorima inspiracije, nečim što ćemo svi morati da
rešimo u budućnosti.
Ima skoro milion odraslih osoba u svojoj Lego Ideas online zajednici. Tako je digital-
nu revoluciju uključio u svoje poslovanje angažovanjem korisnika umesto promene proiz-
voda. Lego se oslanja na „mudrost gomile“, citirajući naslov najprodavanije knjige Džej-
msa Surovickog. „Ako želite da delujete u svetu koji se stalno menja“, kaže Lars Silberba-
uer, Lego-ov direktor društvenih medija i videa, „morate imati (mnogo) različitih pogleda
na ono što trenutno radite. Lego je implementirao varijantu prikupljanja ideja od korisnika
kako bi osnažio svoje klijente da definišu želje i potrebe svoje osnovne publike.
Suočavanje sa 2030. zahteva da otvorimo svoj um za mnoštvo novih ideja. Jednostav-
no je pogrešno verovati da će nam pridržavanje naših dugogodišnjih uverenja i načina rada
pomoći da se snađemo u implikacijama stalnog povećanja očekivanog života, starenja sta-
novništva i veštačke inteligencije. Kada u svetu postoji toliko pokretnih delova, „vremen-
ski testirano“ zapravo znači „zastarelo“. Otuda potreba da se pozdrave nove perspektive o
tome kako, recimo, ponovo izmisliti penziju ili opise poslova u doba pametne mašine.
DA BISTE USPELI, POČNITE SA MALIM PLANOVIMA
Još jedno kontraproduktivno uverenje kada se nosite sa velikim promenama je da

uspeh mora doći od velikih poteza. Kad nas obuzme strah, skloni smo da preterano reagu-
151
jemo. Apple, prva kompanija koja je dostigla tržišnu vrednost od 1 triliona dolara, ilustruje
da je početak od malih ideja i postepeno kretanje kroz ponovljene iteracije i bočno razmiš-
ljanje u svakom koraku daleko bolji pristup od pokušaja velikog proboja. Apple je kompa-
nija koja je poremetila sve, od računarstva i telekomunikacija do muzike i zabave, dono-
seći nam niz dodataka bez kojih više ne možemo. Pa ipak, njegov pristup se oslanja na
male, postepene promene postojećih proizvoda i usluga, uvek u potrazi za novim kombi-
nacijama, permutacijama i bočnim vezama. U eseju Njujorkera pod naslovom „Ugađač“
Malkolm Gladvel osvrćuči se na Valter Ajzeksonovu biografiji Stiva Džobsa, napominje
da Džob nije izumeo digitalni muzički plejer, pametni telefon ili tablet. Umesto toga, uči-
nio ih je boljim, „primoravši programere da urade drugu verziju, a zatim još jednu, ukupno
dvadesetak ponavljanja, insistirajući na jednom sitnom podešavanju za drugim“. Apple u
suštini obećava svojim kupcima da će se njihovi proizvodi vremenom poboljšavati. Svako
postepeno poboljšanje nije vođeno velikim planom, već predviđanjem novih tržišnih i teh-
noloških pomaka i delovanjem na osnovu povratnih informacija kupaca.
To je kao neprekidna povratna sprega između dizajna i stvarnosti. Džobs je znao da
najbolji način da se nosite sa stvarnošću koja se brzo menja nije planiranje svakog poteza
unapred, već je bolje da stalno gledate kako da poboljšate stvari na tom putu.
Inkrementalni146 pristup vam ne može pomoći ako niste spremni da prepoznate kada i
gde ste pogrešili. Pazite na povratne informacije koje ne odgovaraju vašem modelu stvar-
nosti, a zatim ih shvatite ozbiljno i prema tome promenite kurs. To se zove „ažuriranje
vaših prioriteta“, biti voljni da uključite nove informacije dok nastavljate. Razmislite koli-
ko je problematično tvrdoglavo nastaviti istim putem čak i kada ste suočeni sa dokazima
da to što radite ne funkcioniše.
Odličan primer opasnosti eskalacije posvećenosti bez promene kursa je niz neuspešnih
stranih intervencija u Avganistanu. Britanci, Sovjeti i Amerikanci pojačali su svoje učešće
u ovoj ogromnoj i krševitoj centralnoazijskoj zemlji uprkos upozorenju vojvode od Velin-
gtona, vojnog genija koji je pobedio Napoleona u Vaterlou i srušio njegovu slavnu karije-
ru. Velington je jednom primetio da će u Avganistanu „mala vojska biti uništena, a velika
izgladnela“. Sve vojske koje su izvršila invaziju na Avganistan zanemarile su ovaj savet.
Ratovi su trajali beskonačno, a osvajači su dovlačili sve više i više trupa, bez uspeha.
Nijedna spoljna sila nije uspela da potčini ovu glomaznu zemlju jer su se tvrdoglavo
držali gubitničkog pravca delovanja. Generali su podlegli jednoj od najosnovnijih grešaka
koje kockar može učiniti u kazinu: misleći da se upornošću može stati na kraj nizu gubita-
ka. Čak i ako izgubite na crvenom deset puta zaredom na ruletu, nema garancije da će
točak pasti na crveno sledeći put kada se okreće. Kako se 2030 približava, nemojte pretpo-
stavljati da će eskalacija uspeti. Masovne promene zahtevaju postepeno prilagođavanje, a
ne tvrdoglavost.
PREDVIDITE ĆORSOKAKE
Bočni pokreti i postepene korekcije kursa ne mogu se dogoditi ako se nađete u slepoj
ulici, uz zid, u situaciji koja teži da izazove strah. Držeći svoje opcije otvorenim, osigura-
vate da se možete prilagoditi kako se menjaju pravila igre. Ovaj princip je u suprotnosti sa
146
Stalno povećanje ili poboljšanje. – prim. prev.
152
ustaljenom mudrošću u mnogim razmišljanjima i praksi liderstva, te u bezbroj knjiga koje
pružaju savete za svakodnevne životne situacije. Na primer, naslov za članak Brza kompa-
nija iz 2011. bio je „Zašto je držanje otvorenih opcija zaista loša ideja“. A ja tvrdim bih da
je držanje otvorenih opcija zaista dobra ideja. Šta ako se suočite sa ogromnom neizves-
nošću? Šta ako niste sigurni u implikacije velikih demografskih, ekonomskih i tehnoloških
promena? Nije li držanje otvorenih opcija razuman način postupanja kada ništa ne možete
uzeti zdravo za gotovo, kada nema sigurnih pretpostavki o budućem stanju sveta? Zar nije
bolje da promenite smer ako se vaše pretpostavke o budućnosti pokažu pogrešnim?
Ideja da je izbor štetan pozajmljuje se iz istraživanja profesora psihologije sa Harvar-
da Dana Gilberta, koji je pokazao da reverzibilne odluke rezultiraju nižim nivoom zado-
voljstva. Očigledno ljudi uvek pokušavaju da otkriju da li su napravili pravi izbor, što im
troši energiju i navodi ih da se zapitaju da li su na pravom putu.
Rečeno je da će vaše opcije ostati otvorene jer vaša posvećenost bilo kojoj opciji nije
zaključana.
Zaista?
Dozvolite mi da ilustrujem kako „razmišljanje o opcijama“ funkcioniše primerom iz
svakodnevnog života iz mog detinjstva. Moja porodica je većinu leta provodila kod bake i
deke. Ako bi nas odrasli ostavili kući same, pozvali bismo naše rođake i decu iz susedstva
da se igramo skrivača. Da bismo igru učinili uzbudljivijom, igrali bismo u mraku. Trideset
ili četrdeset dece, starosti od pet do petnaest godina, isključilo bi sva svetla i počelo da se
igra skrivača. To je bilo strašno. Ali postojao je još jedan izvor neizvesnosti i straha koji
nije imao nikakve veze sa odsustvom svetlosti. Umesto toga, starija deca bi potpuno pro-
menila pravila igre progoneći mlađu po kući, plašeći ih. Mrak je bio dovoljno loš, ali sada
su se mlađa deca morala suočiti sa istinskim terorom.
Igranje skrivača sa ograničenom vidljivošću ili bez nje je metafora za nevolju mnogih
ljudi koji se plaše da će biti uhvaćeni bespomoćni u brzo menjajućoj ekonomiji, podložni
nepoznatim pretnjama. Zamislite petogodišnje dete u panici da ga uhvate starija deca; on
ili ona uđe u sobu, krene prema ormaru i sakrije se tamo. Mlađe dete će neizbežno biti
pronađeno i nemilosrdno golicano od strane starije dece, a mlađe neće imati mogućnosti
da pobegne.
Recimo da, kako bi izbegao tu sudbinu, malo dete ima konsultante MekKinsi147 za
savet. Šta mislite šta bi oni predložili?
Pa, postoji nekoliko stvari koje bi mogle poboljšati situaciju deteta. Prvi korak je oda-
bir velike sobe, a ne male, i po mogućnosti sobe sa više vrata. Sledeći korak bi bio da vrata
ostanu otvorena i da deca budu na jednakoj udaljenosti od svakih od njih, a ne da se kriju
ispod stola ili unutar ormara. Prateći taj lanac odluka, dete bi maksimiziralo vrednost svo-
jih mogućnosti, dok bi se skrivanje u ormaru svelo na nulu.
To je ono o čemu se radi kada otvorite svoje mogućnosti. Nikada ne donosite odluke
koje vas vode u ćošak, bez puta za bekstvo. Nikada ne radite ništa što isključuje bočni
pokret. Izbegavajte donošenje nepovratnih ili skupih odluka za poništavanje. Investirajte u
realne opcije, koje su slične finansijskim opcijama po tome što povećavaju vrednost što
veća neizvesnost preti.
Poslušajmo stvarnog MekKinsijevog konsultanta kako objašnjava logiku. „Prave opci-
147
Kompanija, pouzdan savetnik mnogih najuticajnijih svetskih preduzeća i institucija. – prim. prev.
153
je mogu biti dragocene jer omogućavaju donosiocima odluka da vremenom optimiziraju
bez stvaranja značajnih nepovratnih troškova“, tvrdi Hju Kartni, saradnik u strategiji kom-
panije. Trik se sastoji u prevazilaženju dileme „sve ili ništa, sada-ili-nikad“ prepoznava-
njem da postoje različite nijanse sive između krajnosti da se ništa ne radi i ronjenja u
bazenu. „Opcije čuvaju potencijal kada je veća neizvesnost, dok ograničavaju nedostatke.“
Na neki način, razmišljanje o opcijama je opštiji pristup koji uključuje predanost pravcu
delovanja kao poseban slučaj šireg niza opcija. „Tada najbolji donosioci strateških odlu-
ka“, zaključuje Kartni, „trebali bi sistematski rešavati stvarne opcije i alternative pune pre-
danosti i „držati svoje mogućnosti otvorenim” kada se odlučuje hoće li „ostati njihove
opcije otvorene”. Lekcija je da bi se svako od nas trebao usredotočiti na očuvanje svojih
mogućnosti, kako nas transformacije koje bi nastale ne bi uhvatile nespremne i na kraju
nas dovele da se zaglavimo i da nemamo gde da se okrenemo.
PRISTUPITE NEIZVESNOSTI SA OPTIMIZMOM
„Svaki dan je nova prilika“, rekao je jednom prilikom legendarni bacač bejzbola Bob
Feler. „Možete nadograđivati uspeh od prethodnog dana ili ostaviti njegove neuspehe i
početi iznova.“ Strah od neizvesnosti je toliko strašan stres da se čak i iskusni sportisti trg-
nu od „takmičarske anksioznosti“, posebno kada ih neočekivani preokret na terenu izbaci
iz ravnoteže, možda kada protivnik postigne neverovatan poen ili kada se dogodi neiznu-
đena greška, što ih stavlja u odbranu. Muzičari i glumci to nazivaju tremom.
Poput elitnih sportista i muzičkih virtuoza, osećamo veću zabrinutost za sopstvenu
budućnost kada shvatimo da smo izgubili kontrolu nad svojim okruženjem.
Anksioznost zbog neuspeha navodi nas da pokušamo da izbegnemo gubitke umesto da
zaključimo pobedu. Ovaj fenomen se naziva „pristrasnost prema averziji prema gubici-
ma“, kao što smo videli u Poglavlju 1. Podsetimo se da ova pristrasnost navodi ljude da
radije izbegavaju gubitke nego da obezbeđuju ekvivalentne dobitke.
Zaključak je da što se više fokusiramo na mogućnosti, a ne na nedostatke, veće su naše
šanse da se uspešno prilagodimo izazovima 2030. Kao što je Vinston Čerčil jednom rekao:
„Pesimista vidi poteškoće u svakoj prilici, dok optimista vidi priliku u svakoj poteškoći.“
Na primer, klimatske promene izgledaju kao nerešiv problem, ali svaki problem predstav-
lja priliku za akciju.
NE PLAŠITE SE OSKUDICE
Do 2030. moraćemo da se borimo sa nedostatkom slatke vode, čistog vazduha i gosto-

ljubivog zemljišta. Možda možemo da naučimo jedan ili dva lateralna trika od starijih dru-
štava koja su morala sama da prevaziđu značajne ekološke krize.
Razmotrite Rapa Nui, poznatije kao Uskršnje ostrvo, koje se često pominje kao naju-
daljenije naseljeno mesto na svetu. Ova sićušna vulkanska enklava od 63 kvadratne milje
nekada je bila dom zapanjujuće civilizacije koja je imala izvanredna umetnička, verska i
politička dostignuća, uključujući i izgradnju hiljadu i po velikih kipova poznatih kao moai,
najvećih sa težinom preko osamdeset tona i visine skoro devet metara.
Civilizacija Rapanuija zapala je u ćorsokak nakon što je iscrpela bazu resursa mnogo
pre nego što su Evropljani stigli 1722. godine. „Paralele između Uskršnjeg ostrva i čitavog
154
savremenog sveta su jezivo očigledne“, piše Džared Dajmond u svojoj pronicljivoj bestse-
ler knjizi Pad. „Polinezijsko Uskršnje ostrvo bilo je isto toliko izolovano u Tihom okeanu
koliko je i Zemlja danas u svemiru“, bez mogućnosti bekstva ili pomoći izvana.“ To su
razlozi zašto ljudi vide kolaps društva na Uskršnjem ostrvu kao metaforu, najgori mogući
scenario, za ono što nas može čekati u našoj budućnosti.“
Konvencionalna priča, kako su je ispričali Dajmond i drugi, govori o fanatičnoj konku-
renciji među desetak teritorijalnih klanova na ostrvu. „Povećanje veličine statua s vreme-
nom sugerira konkurenciju između suparničkih poglavara koji naručuju statue da nadmaše
jedni druge. ... Ne mogu odoleti pomisli da su nastale kao prikaz jedne vrhunske izrade.“
Dajmondova priča počinje porastom stanovništva i konkurentnim rezbarenjem moaija,
nakon čega sledi krčenje šuma za intenzivnu poljoprivredu i transport statua, gubici biodi-
verziteta, sve manja proizvodnja hrane i na kraju „izgladnjivanje, pad stanovništva i sila-
zak u kanibalizam.
Antropolog Teri Hunt i arheolog Karl Lipo pričaju drugačiju priču u svojoj knjizi
Kipovi koji su hodali. „Nije to bila bezobzirna manija za moaijem koja je iscrpila šumu
ostrva i nagnula ekološke skale ka katastrofi.“ Šume nisu uništili ljudi, već uglavnom
pacovi koji su sa njima putovali u svojim kanuima kada su kolonizovali maleno ostrvo.
Otočani se nisu međusobno borili, na šta ukazuje nedostatak oružja i relativna oskudica
kostura sa dokazima nasilja. Bavili su se bočnim inovacijama kako bi nahranili sve veće
stanovništvo na tako neplodnom komadu zemlje. „Ostrvo se malo po malo pretvorilo u
beskrajan niz vrtova“, njih oko dvadeset i pet stotina, ograđenih zaštitnim kamenim zido-
vima.
Bez obzira na to čiji narativ smatrate ubedljivijim, ključna stvar koju treba shvatiti je
da je ova civilizacija iz kamenog doba procvetala ne zato što su imali pristup obilnim
resursima, jer to nikada nisu imali. Dva arheologa pišu da „priča o Rapa Nuiju nije priča o
ekološkom samoubistvu, već o upornosti i otpornosti u kojima su ostrvljani koristili inova-
tivne pristupe“. Prava enigma nije, dakle, zašto se ovo polinezijsko društvo urušilo, već
kako je to uspelo stotinama godina na malom i izolovanom ostrvu lišenom značajnih pri-
rodnih resursa.
Inovacijski kapacitet ljudi iz Rapa Nuija najbolje ilustruju tehnike iza dizajna i tran-
sporta masivnog moaija bez točkova ili vučnih životinja. Eksperimentalna istraživanja
pokazuju da timovi od najviše dvadeset ljudi mogu naterati kipove da ’hodaju’ uspravno
miljama od jedinog kamenoloma na ostrvu duž pažljivo izgrađenih puteva, metodički kori-
steći užad za ljuljanje višetonskih monolita bočno, kao da su inverzno klatno. Po svoj pri-
lici, nisu koristili drvo za sanke, valjke ili klizače.
Nije iznenađujuće da globalno zagrevanje trenutno predstavlja najveću pretnju kulturi
Rapanuija. Moai na platformama pored vode u opasnosti su od poplave zbog porasta nivoa
mora. „Osećate nemoć u tome što ne možete zaštititi kosti svojih predaka“, kaže Kamilo
Rapu, vođa autohtone organizacije koja vodi Nacionalni park Rapa Nui. „To neizmerno
boli.“ Ali Sebastian Paoa, šef planiranja, je izrazito optimističan. „Znali su da se njihovo
okruženje raspada, ali to ih nije sprečilo da istraju ovde“, rekao je on. „Isto je i sa klimat-
skim promenama danas.“ Globalno, trenutna klimatska kriza znači da ćemo morati da
radimo sa manje resursa i nižom emisijom gasova čak i kada globalna potrošnja srednje
klase i gradovi nastavljaju da rastu.
Možda su arheolog Pol Ban i botaničar Džon Flinli najbolje rekli kada su napisali da
155
postoji dvostruka poruka u istoriji Rapa Nuija. „Postoji lekcija za našu planetu, ali u isto
vreme i nadajući primer sposobnosti ljudi da inoviraju i prevaziđu nedaće. ... Ostrvljani su
se prilično uspešno prilagodili novim okolnostima.“ Jedinstveno izdvajanje iz Rapa Nuija,
zaključuju Ban i Flinli, nema veze sa njegovim opadanjem, već sa činjenicom da „izgleda
da je mir vladao milenijumom“. Prema antropologu Dale Simpsonu mlađem, činilo se da
se različiti teritorijalni klanovi međusobno ne takmiče niti sukobljavaju. Umesto toga,
„kontinuirani obrazac minimalnih izvora, a maksimalna upotreba ukazuje na oblik sarad-
nje“, pri čemu su teritorijalni klanovi delili resurse po potrebi. „Mislim da je to u suprot-
nosti sa modelom kolapsa koji kaže da su sve što su radili bili takmičenje u izgradnji većih
statua“, tvrdi Simpson.
U potrazi za opstankom, Rapanui su otišli čak i do promene svoje kulture, nešto što
bismo i mi morali da učinimo. Oni su prešli sa „religije zasnovane na obogotvorenim pre-
cima (tipičan polinezijski obrazac) na jedno božanstvo, stvoritelja boga Make Make, sa
većinom rituala i ceremonija usredsređenih na plodnost, uključujući i plodnost ljudi. Nova
kulturna praksa uključivala je godišnje takmičenje ili „ritualnu trku za prvo jaje“ za izbor
„ptičara“, koji će vladati naredne godine, prilično miran i efikasan način suočavanja sa
opadanjem baze resursa.
Tako su ostrvljani već počeli da se odmiču od ogromnog i konzumirajućeg zadatka
stvaranja moaija mnogo pre dolaska Evropljana. „Procenjuje se da više ni kipovi, ili vrlo
malo njih, nisu podignuti posle 1500. Takmičenje ’ptičara’ bilo je rešenje za upravljanje
raspodelom oskudnih resursa među teritorijalnim klanovima, za razliku od onih koje je
predložila Eleonor Ostrom u cilju prevazilaženja tragedije zajedničkog dobra. Možda
možemo zaključiti, sa geologom Dejvidom Bresanom, da je praistorijska Rapa Nui primer
„društva lišenog mnogih budućih mogućnosti“ – baš poput našeg.
Kako se približavamo 2030., naš način razmišljanja trebao bi biti izbegavanje smanje-
nja mogućnosti inovacijama i očuvanjem našeg konačnog bogatstva. Svakodnevna prila-
gođavanja i bočno razmišljanje uveliko će pomoći u zaustavljanju klimatskih promena i
drugih globalnih pretnji ako usvojimo ekološki prihvatljivije ponašanje.
ISKORISTI TALAS (ZAMAH, PRAVI TRENUTAK)
Pravila igre se stalno menjaju. Iako je jedini mogući odgovor na promenu sama pro-
mena, ne može se uspešno odgovoriti na bilo koju transformaciju, veliku ili malu, samo
pokušajem da se minimiziraju gubici ili prevazilaženjem nedostataka jednog po jednog,
kako se oni manifestuju. Sedmi i posljednji princip je da postanemo ’surferi’ i da se orga-
nizujemo kako bismo uhvatili talase demografskih, ekonomskih, kulturnih i tehnoloških
promena dok nam nailaze. U Šekspirovom Juliju Cezaru, Brut je izrazio ovaj princip vrlo
jednostavno: „I moramo iskoristiti plimu kada ona služi, ili izgubiti poduhvate.“
Važnost korišćenja talasa promena manifestuje se u mnogim oblastima ekonomije i
tehnologije. Često se pitamo šta bi mogao biti sledeći veliki poslovni ili tehnološki napre-
dak. Pa ipak, istorija pronalaska prepuna je primera ideja čiji sjajni trenutak još nije stigao
jer nije postojao trend koji bi služio kao vetar u leđa. U stvari, mnogi preduzetnici uspeva-
ju tako što iz zaborava izvlače neki davno zaboravljeni uvid ili uređaj, da bi mu ulili novi
život godinama, decenijama ili čak vekovima nakon što je prvi put zamišljen ili otkriven.
„Kad dovoljno dugo gledate tehnološku industriju“, pišu Ron Miler i Alek Vilhelm,
156
„počinjete da vidite neke iste ideje reciklirane. Možda nisu uspele prvi put jer su bile pre-
rani.“ VebVan nije uspeo devedesetih u poslu sa isporukom namirnica na kućnu adresu dve
decenije pre nego što je bujica startapa osvojila taj prostor; pametni telefon IBM Simon,
opremljen tastaturom i sa ekranom osetljivim na dodir, lansiran 1992. godine, petnaest
godina ispred iPhonea; koncept „upravljanja pravima na informacije“ pojavio se nekoliko
godina pre nego što je računarstvo u oblaku postalo sveprisutno; Majrosoftov tablet raču-
nar je prethodio iPad-u za deceniju; i PointCast su došli na ideju o nametanju ograničenja
broja znakova za dužinu poruka deceniju pre Tvitter-a. „Samo zato što ideja nije originalna
ne znači da neće uspeti“, zaključuju Miler i Vilhelm. „Svet bi mogao biti spremniji za ove
koncepte kasnije, a ne kada su prve kompanije učinile prve pokušaje.“ Preuranjene kom-
panije često propadaju, dok one koje čekaju pravi trenutak uspeju. „Ne možete odoleti ide-
ji čije je vreme došlo“, upozorio je Viktor Igo.
* * *
Još nije kasno za pripreme za 2030. Prvi, neophodan korak je shvatiti da će svet kakav
poznajemo nepovratno nestati u jednom trenutku našeg života, najverovatnije u roku od
deset godina. Ova svest mora dovesti do osporavanja primljene mudrosti umesto da nasta-
vi da poštuje nasleđene pretpostavke i načine razmišljanja. Ostvarite bočne veze tako što
ćete menjati svoje ideje, preduzimati postepene korake, zadržavajući otvorene mogućnosti,
fokusirajući se na mogućnosti, smatrajući oskudicu podsticajem i jašući na talasima.
Nećemo preživeti izazove 2030. godine ako ne promenimo svoj tradicionalni način
razmišljanja, koji je previše linearan i previše strm da bi nam pomogao. Još nije kasno da
se pripremite za predstojeće promene. Uspeh će zahtevati uspostavljanje osetljive ravnote-
že oko svakog od sedam bočnih saveta i trikova. I zapamtite: nema povratka. Svet kakvog
poznajemo uskoro će se promeniti i neće se vratiti uskoro, a možda nikada. Pravila se
menjaju – zauvek.
„To je sjajna igra – potraga za srećom“, napisao je dramaturg Eugen O'Nil.
Prihvatite 2030. i iskoristite mogućnosti koje su pred vama.
157
DODATAK
KAKO REMETILAČKI DOGAĐAJ POPUT COVID-19 UTIČE NA TRENDOVE O

KOJIMA SE GOVORI ZA 2030?
17. novembra 2019. u kineskoj provinciji Vuhan otkriven je prvi slučaj Covid-19,
zarazne bolesti uzrokovane novim sojem koronavirusa. Do sredine marta, patogen se pro-
širio na više od stotinu zemalja, a Svetska zdravstvena organizacija proglasila ga je glo-
balnom pandemijom. U vreme pisanja ovog teksta (mart 2020.) razmere pandemije nisu u
potpunosti poznate, ali će sigurno zaraziti stotine hiljada, ako ne i milione ljudi širom sve-
ta. Već je njegov značajan uticaj na potrošačka i finansijska tržišta naterao vlade da se
angažuju u dramatičnoj fiskalnoj i monetarnoj politici kako bi smanjile štetu. Sasvim je
moguće da će do prvog objavljivanja ove knjige, u avgustu 2020, produžena recesija i
nagli porast nezaposlenosti biti deo naše globalne stvarnosti. Kao što sam rekao u uvodu,
nemoguće je znati šta budućnost nosi, ali kriza Covid-a nudi jedinstvenu studiju slučaja o
tome kako iznenađujući fenomen sa globalnim posledicama utiče na argumente u ovoj
knjizi.
Većina ljudi veruje da velika kriza remeti tekuće trendove, kao da postoji jasno „pre“ i
„posle“. Pandemija koronavirusa jedna je od takvih kriza, ali suprotno ustaljenom mišlje-
nju, najverovatnije će pojačati i ubrzati, umesto da izbaci iz koloseka, ovde analizirane
trendove. Uzmite u obzir opadajuću stopu plodnosti o kojoj se govori u Poglavlju 1. Posto-
je tri razloga zašto će pandemija ubrzati taj trend. Prvo, ljudi obično odlažu velike odluke
(rođenja deteta) kada se suoče sa neizvesnošću. Drugo, rođenje bebe je finansijska obave-
za, a pretnja recesijom će mnoge primorati da preispitaju da li je pravi trenutak. To smo
videli tokom Velike depresije 1930-ih i nakon finansijske krize 2008. Treće, događaji koji
menjaju život, poput rata, prirodnih katastrofa i pandemija, remete našu dnevnu rutinu i
prioritete, a to uključuje i naše odluke o plodnosti.
Različitost generacijskih iskustava, o kojoj se govori u Poglavlju 2, još je jedan trend
koji će se ubrzati. Dok ovo pišem, virus se smatra smrtonosnim za osobe sa oslabljenim
imunitetom, što uključuje mnoge ljude starije od šezdeset godina i osobe sa već postojećim
medicinskim stanjima. Čini se da virus različito utiče i na starosne grupe, što je još zabri-
njavajuće kada se uzme u obzir koliko je danas uobičajeno mešanje generacija. I dok gle-
damo u budućnost stanovništva i starenje, sa Evropom i istočnom Azijom sačinjenom od
starije kohorte, a Afrika i Južna Azija doživljavaju bejbi procvat, udeo svetskog stanovniš-
tva koji će se preseliti u ovu drugu će se ubrzati samo ako se stopa mortaliteta na međuna-
rodnom planu nastavi tempom kojem smo svedoci.
Kriza će takođe nastaviti postojeći trend prema nejednakosti: siromašni radnici i bes-
kućnici, malo je verovatno da će imati pristup dobroj zdravstvenoj zaštiti, a njihov imuno-
loški sistem možda je već ugrožen zbog loše ishrane ili loših životnih uslova. Iako virus
neće razlikovati prihode ili zdravstvenu pokrivenost, ljudi na dnu društveno-ekonomske
piramide daleko su izloženiji posledicama infekcije.
Moramo uzeti u obzir i ozbiljne ekonomske posledice ove krize. Na primer, pandemija
dolazi u najgore vreme za mnoge evropske zemlje, koje se još oporavljaju od finansijske
krize 2008. Posebno su Italija i Španija među najugroženijima, a budući da njihov javni
sektor ima nedovoljno sredstava, bit će ograničeni u onome što mogu učiniti. Evropska
158
srednja klasa već stagnira u poređenju sa srednjom klasom tržišta u razvoju, kao što smo
videli u Poglavlju 3, a ovaj trend će se samo pojačati tokom pandemije. Za zemlje koje su
već politički nestabilne ili ekonomski ranjive, poput Irana, kriza će biti ozbiljan test za
vođstvo, jer će ih sa sve strane pritisnuti već zabrinuta javnost.
Kao društvo, generalno smo spremni da se nosimo sa poznatim prirodnim katastrofa-
ma poput zemljotresa ili uragana. Postoje smernice za ljude i kompanije koje treba slediti.
Naša infrastruktura, kao što su poslovne zgrade i stambene zgrade, izgrađena je da izdrži
takve katastrofe. Da li smo opremljeni da učinimo isto sa pandemijama? Svetska zdravs-
tvena organizacija je zabeležila 1.307 regionalnih epidemija između 2011. i 2017. godine.
Generalno, svet se suočava sa globalnom pandemijom svakih četrdeset do sedamdeset
godina: Treća kuga 1855, pandemija gripa 1918 – 1919, pandemija SIDE koja je počela
početkom 1980-ih, a sada Covid-19 2020.
Značajni zemljotresi se dešavaju u približno istim intervalima: na primer, u oblasti
zaliva San Francisko, poslednja dva velika zemljotresa dogodila su se 1906. i 1989. Slično
našim planovima za slučaj nepredvidljivih situacija, i javni i privatni sektor treba da imaju
protokole za efikasno upravljanje trenutkom kada epidemija postane pandemija. Postojanje
takvih protokola trebalo bi da ublaži histeriju i zabrinutost javnosti. Oni bi, naravno, uklju-
čivali zdravstveni sistem koji ima dobro osoblje i opremu koja može da se nosi sa krizom
javnog zdravlja i da shodno tome poveća svoje napore.
Osim odluka o politici, rešenja o ličnoj odgovornosti, poput socijalnog distanciranja i
„skloništa na mestu“ radi ograničavanja širenja zajednice, važnija su u gusto naseljenim
područjima kao što su gradovi (u koje, kao što smo videli u Poglavlju 5, većina ljudi ide
2030. izvana). Ovo će intenzivirati nekoliko trendova koji su u toku: kupovina na mreži
(Amazon, osećajući porast potražnje, krenuo je u zapošljavanje i povećao platu za prekov-
remeni rad za sve zaposlene u skladištu), virtuelna komunikacija (od rada na daljinu do
održavanja društvenih veza, skoro svi su se okrenuli uslugama telekomunikacije kao što su
Zoom ili VhatsApp da biste ostali u kontaktu) i digitalna zabava (proizvođači filmova,
knjiga i muzike, na primer, biće primorani da svoje korisnike pronađu na mreži, a ne u
maloprodajnim objektima od opeke i maltera). Ekonomija deljenja, koja je već remetilačka
sila, dodatno će se ubrzati u vreme krize; neke industrije će trpeti posledice (transport) a
neke će doživeti procvat (kao što su digitalne platforme) što će imati trajne efekte na način
na koji živimo, radimo i komuniciramo jedni s drugima i u ekonomi u doglednoj
budućnosti. Dodajte tome novonastalu revoluciju u tehnologiji, koju upoređujem po znača-
ju sa kambrijskom eksplozijom, istraženom u Poglavlju 6. Na primer, 3D štampači se već
koriste za proizvodnju medicinskih potrepština kao što su ventilatori i respiratori, znak da
će ova tehnologija preći, pre ili kasnije, na čelu društva.
Kako se svi ovi trendovi intenziviraju i prilagođavaju nečemu kao što je koronavirus,
odvija se pred našim očima.
Većina trendova od opadanja plodnosti, do međugeneracijske dinamike i upotrebe teh-
nologije ubrzaće se zbog pandemije. Ali ključno pitanje koje se moramo zapitati je: da li
će nas nešto poput Covid-19 (ili sledeće nepredviđene krize) bolje pripremiti ili zaslepiti
za kolektivne promene koje su već u toku, a koje će, kako tvrdim, dostići prekretnicu u
narednoj deceniji.
___________________________________
159

Mauro F - Giljom - 2030

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mauro F - Giljom - 2030

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mauro F.

NEKE ČINJENICE I BROJKE...........................................................................................................4

Rodno mesto sledeće industrijske revolucije: podsaharska Afrika

Procenat svetskog bogatstva u vlasništvu žena u 2000. godini: 15

SMANJENJE STANOVNIŠTVA, AFRIČKI BEBI BUM I SLEDEĆA INDUSTRIJSKA

Beba na svet dolazi ne samo sa ustima i stomakom, već i sa

ŽENE I BEBE VLADAJU SVETOM

NAŠE OPADAJUĆE INTERESOVANJE ZA SEKS

NOVAC POKREĆE SVET

MOŽE LI VLADA UTICAJITI NA NAŠE ODLUKE O PLODNOSTI?

NOVA DECA U BLOKU: AFRIČKI BEBI BUM

HRANJENJE STANOVNIŠTVA AFRIKE KAO OGROMNA PRILIKA

Većina ljudi veruje da najveće poslovne mogućnosti leže u sektoru usluga i da se

Osim nadolazeće poljoprivredno-industrijske revolucije, Afrika je skočila u dvadeset

STRAH OD I BES NA IMIGRACIJU

IMIGRANTI NE KRADU POSAO – ONI STVARAJU POSLOVE

NAŠE PREDRASUDE PROTIV IMIGRACIJE

BEBE, MIGRACIJE I PRILIKE

TEHNOLOŠKI UPUĆENI STARIJI GRAĐANI, ODLAGANJE PENZIONISANJA I

Moja generacija, tokom sazrevanja, suočena sa izborom

KAKO RAZMIŠLATI O GENERACIJAMA

NE RASIPAJTE HVALE NA SIVOM POTROŠAČU31

Mogućnosti za lansiranje novih proizvoda i usluga za sivo tržište su izuzetno velike.

BOGASTVO NA VRHU DOBA PIRAMIDA

Mnoge kompanije su pronašle recept za uspeh fokusirajući se na sivo tržište, a neke u

PONOVO PRONAĆI „STAROST“

„Moja nedavno penzionisana mama prilično je dobro upućena u tehnologiju“, piše

Osim zdravstvene zaštite, maloprodaje i robotike, među delovima globalne ekonomije

SIVO TRŽIŠTE RADA

U filmu The Intern42 (2015), sedamdesetogodišnji udovac Ben Vitaker (glumi ga

A I MILENIJALCI ĆE OSTARETI

ŠTA JE SLEDEĆE POSLE MILENIJALACA?

KINESKE ZBUNJUJUĆE GENERACIJE

BUDUĆNOST „STAROG“ I “MLADOG“

Jedan od maštovitih načina stvaranja novih mogućnosti za međugeneracijsku saradnju

STARA SREDNJA KLASA, NOVA SREDNJA KLASA I BITKA ZA PAŽNJU

Biti u srednjoj klasi je osećaj, ali i nivo prihoda. – Margaret

OD GOSPOĐE BOVARI DO SIMPSONA

Poslovni rukovodioci i političari u Evropi i Sjedinjenim Državama znali su o čemu se

NISMO SAMI U SVEMIRU

Zou Juanian je rođena u Unutrašnjoj Mongoliji. Preselila se u selo na šestom obilaz-

SUKOB SREDNJIH KLASA?

MOŽE LI PLANETA ODRŽATI NEKOLIKO SREDNJIH KLASA?

Satiš i Arlen Palšikar žive u Portlandu u Oregonu i strastveni su reciklirači. 2017.

MILENIJALCI SE BORE DA POSTAJU SREDNJA KLASA

„Trenutno sam privremeno preduzeće za osiguranje/reosiguranje kao analitičar potra-

FORD, AMAZON I IDEJA O UNIVERZALNOM OSNOVNOM PRIHODU

NESIGURNOSTI SREDNJE KLASE

NOVI MILIONERI, PREDUZETNICI I LIDERI SUTRAŠNJICE

Žene sa novcem i žene na vlasti dve su neprijatne ideje u

„ŽENE PROBAJU SVOJU SREĆU; MUŠKARCI RIZIKUJU SVOJU “

Da li je poboljšani ekonomski položaj žena zapravo bitan za budućnost tržišta oko

NISU SVE ŽENE (ILI MUŠKARCI) ISTE

„MOJ MUŽ ME JE ODGAJAO“

Slično odstupanje u iskustvima žena dešava se u zemljama u razvoju, iako postoji

KVADRATURA KRUGA OKO RADA I PORODICE

DA LI POSAO POVEĆAVA STOPU SMRTNOSTI ŽENA?

Kako sve više žena koristi mogu-

STAKLENI PLAFON – ILI DEBELI SLOJ MUŠKARACA?

DA LI SU ŽENE „ŠEFOVI“ KAO VOĐE?

Pokojna britanska premijerka Margaret Tačer i sadašnja nemačka kancelarka Angela

DA LI ĆE ŽENE VLADATI SVETOM 2030. GODINE?

GLOBALNO ZAGREVANJE, HIPSTERI94 I SVAKODNEVICA OPSTANKA