Grupa Autora - Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika I Standarda Za Gradevinske Konstrukcije - Geotehnika I Fundiranje - Dio 1 - 20190418T125453

.,.
ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH
I
. PRAVILNIKA I STANDARDA ZA
I
GRAf>EVINSKE KONSTRUKCIJE
1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
2. BETONSKE KONSTRUKCIJE
3. CELICNE KONSTRUKCIJE
4. DRVENE KONSTRUKCIJE
5. ZIDANE KONSTRUKCIJE
6. GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
GEOTEHNIKA
i6/1 I FUNDIRANJE
BEOGRAD 1995
ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA
ZA GRADEVINSKE KONSTRUKClJE
Knjiga 6 GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
Tom 1 i 2
Urednik
Prof. dr Petar Anaguosti
Izdavac
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
u saradnji sa
JugosIovenskim drustvom gradevinskih kOllstruktera i
Saveznim zavodom za stalldardizaciju
Odgovorni urednik
Prof. dr Zivota Perisic
Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Tehnicki urednik
Dragana Bogavac
Korice
Olga Kalember
Slog
Biro za AOP, Jelena Dimic
Stampa
Zavod za graficku telmiku
Tehnolosko-metalurSkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Beograd, apri11995. godine
Tiraz
400 primeraka
TOM 1. TOM2
ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-20-4
ISBN 86-80049-29-8 ISBN 86-80049-30-1
PREDGOVOR
U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje
novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu
Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za
urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevin~rstvo Republike Srbije, Gradevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih
konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.
juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO
GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.
Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrZaj svih
Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i
postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski
standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika.
Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod
EC3 - Proracun celicnih' konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za
njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasemjeziku.
Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog
konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveeim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi
buduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u
pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za
primenu Evrokodova za konstrukcije.
Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I ST ANDARDA ZA
GRADEVINSKE KONSTRUKCUE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim
zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno
objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog
konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj
zemlji.
ZBIRKA JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I STANDARD A ZA GRADEVINSKE
KONSTRUKCUE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,
odnosno deset tomova:
1 Dejstva na konstrukcije
2 Betonske konstrukcije (2 toma)
3 Celicne konstrukcije (3 toma)
4 Drvene konstrukcije
5 Zidane konstrukcije
6 Geotehnika i fundiranje (2 toma)
IV
Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz
Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremi
Zbirke.
Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, tehnickih normativa i
pravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. Svi napred navedeni
normativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u Slu~benom listu SFRJ
prema v~ecoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za Standardizaciju sve do
1993 godine.
Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto vise obuhvati
tematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren
25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovan
je u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne sarno standardi iz grupe JUS U.B.
Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose na
kvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno na
postupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontroliSu u konstrukcijarna
koje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis i
prikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova u
niskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnih
materijala.
Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter,
beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje za
sada. ne postoje odgovarajuci standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva se
koriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedene
materijale.
Ured nici
Beogard, aprila 1995. godine
SADRZAJ
TOMl
PRA VILNICI
Pravilnik 0 saddini dokumentacije koja se odnosi na hidrolo~ke i inzenjersko-geolo~e pod loge
(Sl. list 26/1984) 3
Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije
(Sl. list 26/1984) , .., 6
Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata
(Sl. list 15/1990) ,.. ...,. .,... "" 9
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji
velikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji)
(Sl. list 3/1970). ,. "... 44
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela
(Sl. list 55/1973)... 47
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima
(Sl. list 59/1973) " ... , 64
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju lezi~ta mineralnih sirovina
(Sl. list 4/1986 i 6211987) ,.. 76
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskoga
kamena (ukrasnog kamena). tehnickog kamena. ~ljunka i peska. te za preradu
arhitektonsko - gradevinskog kamena
(Sl. list 11/1986) " 121
STANDARDI
Geoloske oznake i simboli za stenske mase i tla
JUS B.A4.05111966.
Geolo~ke oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiianih jedinica. : 143
JUS B.A4.05211966.
Geoloske oznake i simboli. Litolo~ke oznake za sedimentne stene. , 146
JUS B.A4.053/1966.
Geolo~ke oznake i simbolL Oznake i simboli za kvartame tvorevine. 148
JUS B.A4.055/1966.
Geolo~ke oznake i simboli. Simb61i, boje i oznake za magmatske stene. "'"'''''''''''''''''''''''''''' 149
.
JUS B.A4.05611966. .
Geolo~ke oznake i simboli. Simboli. boje i oznake za metamorfne stene. ." 151
JUS B.A4.058/1966. .
Geolo~ke oznake i simboli. Strukturne oznake. 153
JUS B.A4.080/1966.
Geolo~ke oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeolo~ke, hidrogeolo~ke i
geomorfolo~ke elemente. 161
Cvrste stene
JUS B.B7.110/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka. 165
VI
JUS B.B7.126/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odre<tivanja
jednoosne pritisne cvrstoce. ""'"'''''''''''''''' 167
JUS B.B7.127/1988. """"" ""'"
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odre<tivanje zatezne
cvrstoee indirektnom metodom.
169
JUS B.B7.128/1988.
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanja
savojne cvrstoce. """" ,
... 171
JUS B.B7.130/1988. """"""
Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanja granicne
smicajne cvrstoce.
'''''' 173
JUS B.B8.012/1987. '"''''''''''''''''
"''''''''
Prirodni kamen. Odre<tivanje pritisne cvrstoce.
176
JUS B.B8.017/1987.
Prirodni kamen. Odre<tivanje savojne cvrstoee.
178
JUS B.BO.001/1984.
Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata.
181
"> JUS B.B8.121/1990.
Laboratorijsko odre<tivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena.
188
JUS B.B8.032/1980. "''''''''''''
Ispitivanje prirodnog kamena. Odre<tivanje zapreminske mase sa porama i supljinama,
zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i pozornosti. 198
JUS B.B8.001/1982.
Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo rnraza.
201
JUS B.B8.002/1989.
Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na rnrazu. Indirektna metoda sa rastvorom
natrijum-sulfata. """" 203
JUS B.B8.010/1980. ""'"
Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode
206
JUS B.B8.0l3
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajelll atlllosferilija. 208
JUS B.B8.015/1984. .
Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjelll :
211
---:JUS B.B3.010/1989.
Profilisani e1ementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. 216
JUS B.B2.009/1986.
Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. 221
JUS B.B3.100/1983.
Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta 229
JUS B.B8.047/1960.
Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata
(Standard preispitan 1987 godine)
JUS B.B8.030 233
Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. 235
JUS B.B8.044/1982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema rnrazu natrijum sulfatolll 237
JUS B.B8.031/1982.
Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske lllase i upijanja vode.
JUS B.B8.033/1993. 241
Odre<tivanje otpornosti protiv drobljenja agregata za beton.
248
VII
JUS B.B8.035/1984.
Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti. 251
JUS B.B8.036/1982.
Kameni agregat. Odredivanje koli6ne sitnih cestica metodom mokrog sejanja. 253
JUS B.B8.038/1982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje saddaja grudvi gline 256
JUS B.B8.039/1982.
Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama.
Kalorimetrijska metoda. 258
JUS B.B8.040/1982.
Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijalima.
. 260
JUS B.B8.042/1984.
Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere 262
JUS B.B8.045/1978.
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma§inom
"Los Angeles" ..., : ..,.. ...... ..., 267
Gradevinsko tlo
JUS U.B1.001/1990.
Geomehanicka ispitivanja. Op§ta klasifikacija tla. ",,,"""""'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 273
JUS U.B 1.002/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i mesavine tla i agregata za puteve. 277
JUS U.B1.003/1990.
Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla. " 283
JUS U.B1.010/1979.
Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla. 287
JUS U.B1.012/1979.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje vlawosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine) ...292
JUS U.B1.013/1992.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama
metodom sa cilindrom poznate zapremine. 294
JUS U.B 1.014/1988.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla bez pora
(Standard preispitan 1992 god ine) 300
JUS U.B1.015/1992.
l1).etodomkalibrisanog peska. 308
JUS U.B1.016/1992.
metodom pomoeu gumenog balona. , 315
JUS U.B1.017/1992.
metodom potapanja uzoraka u vodu. , 321
JUS U.B1.018/1980.
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan
1992 godine) 326
JUS U.B1.019/1992.
(nuklearna metoda) 337
VIII
JUS V.B1.020/1980.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje konzistencije tla. Aterbergove gran ice. (Standard
preispitan 1992 godine) 346
JUS tr.B 1.021
Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje grupnog indeksa tla. 356
JUS U.B1.022/1968.
Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje promene zapremine tla (Standard preispitan
1992 godine) 357
JUS U.B1.024/1968.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja sagorljivih i organskih materija tla
(Standard preispitan 1984 godine) 360
JUS U.B 1.026/1968.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja karbonata tla (Standard preispitan
1992 godine) 362
JUS U.B 1.027/1993.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje ukupnog sadrtaja sulfata u tlu. 365
JUS U.B 1.028/1969.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla. 370
JUS U.B1.029/1970.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu 375
JUS U.B 1.030
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje pritisne I:!vrstoce tla (Standard preispitan
1992 godine) ,""""""""""""""""',,,,,,,,,,,,, 381
JUS U.B1.031/1989.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje otpora tla metodom statil:!kog penetracionog
S0ndiranja. 383
.) JUS U.B1.032/1969.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sti§ljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine) 385
JUS U.B 1.034/1969.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standard
JUS U.B 1.036/1968.
0 Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje visine kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard
JUS U.B1.038/1968.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje optimalnog sadrZaja vode (Standard preispitan
1992 godine ) ... 395
JUS U.Bl.040/1968.
0 Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan
1992 godine) 398
JUS U.B1.042/1969.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standard
JUS U.B1.044/1969.
Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanjeproizvoda koeficijenta kapilarne vodopropustljivosti
i najveeeg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine) 405
JUS U.B1.046/1968.
Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje modula sti§ljivosti metodom kruzne ploce
(Standard preispitan 1992 godine) 409
IX
JUS U.B1.048/1968.
Geomehanicka ispitivanja. Odre<:1ivanjeoptimalnog saddaja vode cementom
stabilizovanog tla (Standard preispitan 1992 godine) , 413
JUS U.B1.050/1969.
Gebmehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementom stabilizovanog tla prema
mrazu (Standard preispitan 1992 godine) 415
TOM 2
ST ANDARDI
Geomehanika - recnik
JUS U.BO.01O/1987.
Geomehanika. Recnik (Standard preispitan 1992godine) 421
Os tal 0
JUS U.C7.00l/1989.
Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije. 659
JUS U.C7.010/1987.
Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Osnovni principi za proveru
pouzdanosti konstrukcij a 695
JUS ISO 4464/1993.
Tolerancije za gra<:1enje.Odnosi izme<:1urazliCitih tipova odstupanja i tolerancija
kori§cenih za tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 : 1980 ~U.A9) 720
JUS U.C4.01611981.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Klimatski i hidrololli uslovi 736
JUS U.B9.010/1981.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan
1992 godine) 739
JUS U.E1.012
-
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Osetljivost materijala tla na dejstvo mraza (Standard
JUS U.B9.012/1981.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Procena osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejstvo
mraza i tehnicke mere za spreeavanje o§tecenja (Standard preispitan 1992 godine) 749
JUS U.C4.020/1982.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Intenzitet ki§a 755
JUS U.C4.022/1982.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Vreme doticanja vode. 757
JUS U.C4.024/1982.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. KoliCina oticanja vode. 759
JUS U.S4.062/1990.
Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribrefuih strana na putevima 764
JUS U.C4.200/1990.
Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnosti
tla i trupa PUla. 806
JUS U.E1.010/1981.
Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki uslovi
za izvr§enje (Standard preispitan 1992 godine) 835
x
JUS U.E1.015/1991.
Projektovanje i grartenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovova
za sme1!taj podzemnih instalacija. , 846
JUS U.E8.010/1981.
Projektovanje i grartenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standard
preispitan 1992 godine)... 848
JUS U.E9.020/1966.
Klasicne i savremene pod loge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljena
van snage "S1. list SFRJ" br. 72/88) 853
JUS U.S4.064/1990.
Tipovi osiguranja kosina nasipa, kosin a useka i nozice nasipa. 877
JUS U.F7.01O/1965.
Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama. 924
JUS U.C5.020/1980.
Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi. 937
JUS U.C9.01O/1979.
Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladi1!tenje nafte i naftinih derivata. 955
JUS U.J9.00l/1988.
Injektiranje objekata o1!tecenih zemljotresom. Tehnicki uslovi. 966
JUS U.M8.022/1984.
Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme1!e. 978
JUS U.M8.023/1984.
Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sme1!e 979
JUS U.M8.024/1984.
Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smek 982
"""""'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
JUS U.M8.025/1984.
Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione sme1!ena mraz. 984
PRA VILNIK 0 SADRZINI DOKUMENTACIJE KOJA SE
ODNOSI NA HIDROLOSKE I INZENJERSKO-GEOLOSKE
PODLOGE
1.
Ovim pravilnikom propisuje se saddina dokumentacije koja se odnosi na hidrogeolo~e i
infenjersko-geolo~ke podloge za objekte iz clana 4. stav 3. Zakona 0 geolo~kim
istrafivanjima ("Slufbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije", br. IOn8, 48n9 i 38n2).
2.
Pri izgraOOji objekata iz clana 1. ovog pravilnika istrafni radovi se moraju izvesti pre
pocetka izrade investiciono-tehnicke dokumentacije u cilju obezbedenja hidrogeolo~kih i
infenjersko-geolo~kih podloga za projektovanje.
3.
Hidrogeolo~ke i infenjersko-geolo~ke podloge za izgraOOjuvisokih brana i akumulacija
pomin~kih voda zapremine vece od milion kubnih metara, Hi cije su brane veee od 15
metara gradevinske visine treba da sadrfe rezultate:
-uticaja geomorfologije terena na izbor mikrolokacije brane, oOOosno akumulacije,
-uticaja geoloske grade terena na izgraOOju objekta,
-seizmicnosti podrucjabrane oOOosno akumulacije sa izvrsenim odredivanjem projektnog i
maksimalnog zemljotresa na osnovu istrafivanja seizmickog rizika,
- hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na vodopropusnost pod pritiskom,
stanje podzemnih voda i njihove agresivnosti na beton i druge materijale,
- savremenim geodinarnickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog
razvoja za vreme izgraOOje i kasnije eksploatacije objekta,
-geomehanickih svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, oOOosno dozvoljeno
opterecenje i mogucnosti smicanja tela brane,
-geotehnickih svojstava stenskih masa, oOOosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranje
llarocito na mestu na kome ce se fundirati sarna brana i graditi prateci objekti,
-mog~cnosti snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom;
-potapanje mineralnih sirovina i drugih dobara.
4.
Hidrogeoloske i infenjersko-geoloske podloge za izradu linijskih objekata: auto-puteva,
magistrainih puteva i feleznickih pruga treba da sadde rezultate izvrSenih ispitivanja za:
-izb~r idejnog pravca,
4
-uticaj reljefa na objekat,

-uticaj geolo~ke grade terena,
- uticaj hidrogeolo~kih i inzenjersko-geolo~kih svojstava terena,
- uticaj
geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja za
vreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,
- geomehanicka i geotehnicka svojstva stenskih masa sa posebnom paZnjom na nosivost,
odnosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranje,
- mogucnost snabdevanja lokalnim gradevinskim materijalom.
S.
Hidrogeoloske i in~enjersko-geoloske podloge za izradu hidroelektrana, termoelektrana i
nuklea.mih elektrana treba da sadrze rezultate izvrsenih ispitivanja;
- uticaja gemorfologije terena na izbor lokacije objekta,
- uticaja geoloske grade terena na izgradnju objekata,
- seizmicnosti podrucja objekta sa izvrknim odredivanjem projektnog i maksimalnog
zemljotresa na osnovu istraZivanja seizmickog rizika,
-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda i
njihove agresivnosti na beton i druge gradevinske materijale,
- savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog
razvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploamcije objekta,
- geqmehanickih svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, odnosno dozvoljeno
opterecenje tla i mogucnosti smicanja na lokacijama izgradnje energana i prateCih objekata,
- geotehnickih svojstava stenskih masa, odnosno njihov uticaj na tehnologiju iskopa,
busenja i razaranja stena na mestu izgradnje energana i prateeih objekata,
-snabdevanja lokalnim geoloSkim gradevinskim materijalom.
6.
Hidroloske i inzenjersko-geoloske podloge za izgradnju tunela i metroa treba da sadrze
rezultate izvdenih ispitivanja:
- za izbor idejnog pravca;
-uticaja geoloSke grade terena na izgradnju objekta,
-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda,
njihovu agresivnost na beton i druge gradevinske materijale, pojavu i vrstu prirodnih
gasova i blizinu mineralnih. izvora sa ocekivanim temperaturama radne sredine po trasi
.
objekta,
- savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog
razvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,
- geotehnickih svojstava terena, naponsko stanje i deformabilnost stenskih masa, njihov
uticaj na tehnologiju buSenja, razaranja i iskopa stenskih masa;
- geomehanickih svojstava stenskih masa terena sa posebnom pamjom na nosivost,
sleganje i mogucnost smicanja i
5
- mogucnosti snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom i resenja

odlagalista za iskop.
7.
Hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske podloge za izgradnju objekata iz clana 1. ovog
pravilnika sadrZe graficke priloge i to:
-hidrogeolosku kartu terena pogodne razmere,
-inzenjersko-geolosku kartu terena pogodne razmere,
- hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske uzduzne i poprecne profile kroz radnu sredinu u
pogodnoj razmeri,
-geoloske, hidrogeoloske i inzenjenjersko-geoloske karte i profile istramih objekata i
-graficki prikaz rezultata izvrsenih ispitivanja i testiranja istramih objekata.
8.
Dokumentacioni materijal hidrogeoloskih i inzenjersko-geoloskih podloga za izgradnju
.
I objekata iz clana 1. ovog pravilnika sadrzi:
-geodetska (geodinamicka) osmatranja terena, objekata na terenu i geodinamickih pojava,
- erzultatelaboratorijskih ispitivanja geotehnickih svojstava terena na poremecenim i
neporemecenim uzorcima,
-rezultate odredivanja dinamike podzemnih poda (kretanje, izdasnost, izdanskog toka, i
odredivanje hidrogeoloskih svojstava terena);
- rezultata istraZivanja inzenjersko-geoloskih i tehnicki znacajnih svojstava stena
(petrograf~ka, fizicka, mehanicka, tehnoloska i dejstva vode, mraza i vatre na stene),
-tabele, dijagrami i proracuni odredenih svojstava stenskih masa kao radne sredine i
-atest laboratorijskih ispitivanja.
9.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku
Socijalisticke Republike Srbije".
Broj 110-2/84
U Beogradu, 8. juna 1984. godine
Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo
Predsednik Komiteta
dr Dusan Jovanovic, s. r.
PRA VILNIK 0 NACINU CUV ANJA I SREDIV ANJA
GEOLOSKE DOKUMENT ACIJE
1.
Ovim pravilnikom reguliSe se nacin cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije (u daljem
tekstu dokumentacija) koja se odnosi na geolo~ka istrazivanja radi utvrdivanja razvoja,
sastava i grade zemljine kore, geoloska istrazivanja energetskih, metalicnih i nemetalnicnih
mineralnih sirovina, hidrogeoloska istrafivanja podzemnih voda (pitkih, mineralnih i
termillnih) i inzenjersko-geoloska istrazivanja za izgradnju objekata.
I. CUVANJE GEOLOSKE DOKUMENTACUE

2.
Dokumentacija koja se mora trajno cuvati sadrzanaje u izve~tajima i elaboratima geoloskih
istrafivanja i to u:
-tekstualnom delu,
-grafickoj dokumentaciji i
-dokumentacionom materijalu.
Blizi podaci 0 saddaju i nacinu obrade tekstualnog dela, .graficke dokumentacije i
dokumentacionog materijala dati su odgovarajuCim uputstvima i pravilnicima koji blize
reguli~u materiju za pojedine oblasti geolo~kih istrafivanja.
3.
Dokumentacija se mora cuvati od unistenja u prostorijama obezbedenim od vlage, direktne
suncane svetlosti, raznih stetocina, prasine i sa ugradenim alarmnim uredajima za slucaj
pofara.
4.
Dokumentacija.se ulaze u registratore i konzervira i tako pripremljena smesta u prostorije
odredene za trajno cuvanje.
Dokumentacija koja ima karakter trajne vrednosti moze se i mikrofilmovati, kada se cuva u
posebnim prostorijama koje odgovaraju svim uslovima za cuvanje mikrofilmovane
dokumentacije.
7
II. SREDIVANJE DOKUMENTACUE

A) EVIDENCIJA
5.
Svi sastavni delovi dokumentacije zavode se u inventarsku knjigu i unose sledeCi podaci po
rubrikama:
- redni broj,
- datum prijema,
- broj primljenih primeraka,
-ime autora,
-naziv izvestaja i godina izrade,
- broj strane i priloga,
- signatura i
- napomena.
B) SIGNIRANJE I KLASIFIKACUA
6.
Na elaboratu geoloskih istrazivanja u jednom uglu beleze se inventami broj a u drugom
signatura (oznaka) za smestaj.
Geoloske karte se registruju i nose broj inventarske knjige i karte.
Pe~ati za inventami broj i signaturu treba da nose naziv organizacija.
Elaborati se klasificiraju po materiji i lokalnostima.
Registratori u kojima je smestena dokumentacija moraju imati sa spoljne strane etiketu sa
signaturom.
Geoloske karte se sreduju po abecedi.
Svi delovi dokumentacije terba da imaju svoju legitimaciju u vidu kartona u koju se unose
podaci:
-broj strana,
-broj nalepljenih priloga (profili, fotokopije i s1.) u samom tekstu i
- broj priloga izvan teksta.
V)KARTOTEKA
7.
Pored inventarske knjige za dokumentaciju vodi se i kartoteka po lokalnostima, materiji i
autoru.
8
8.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku
Socijalisticke Republike Srbije. "
Broj 110-3/84
U Beogradu, 8. juna 1984. godine
Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo

Predsednik Komiteta,
dr Dusan Jovanovic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA
TEMELJENJE GRADEVINSKIH OBJEKA TA
I. OPSTE ODREDBE
1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi koji se primenjuju pri projektovanju i
izvodenju radova na temeljenju gradevinskih objekata.
2.
Projekti temeljenja gradevinskih objekata moraju da sadrze: podatke 0 rezultatima
istraZivanja sastava tla, ispitivanja tla "in situ" i ispitivanja uzoraka tla, proracun
dozvoljenog opterecenja tla, proracun sleganja gradevinskog objekta i dimenzionisanja
temelja, kao i druge podatke predvidene propisima iz oblasti gradevinarstva.
Projekti iz stava 1. ovog clana sastavni su deo tehnicke dokumentacije gradevinskog
objekta, odnosno njegovog dela.
Obim i stepen obrade podataka iz stava 1. ovog clana zavise od znacaja i slozenosti
gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela i osobina tla.
Ako postoje podaci 0 eventualnoj nestabilnosti terena u prirodnim uslovima, pre pocetka
istraZivanja terena za potrebe temeljenja moraju se izvrsiti istrazivanja terena i definisati
usloyi stabilnosti.
3.
PostojeCi gradevinski objekt, odnosno njegov deo moze se dogradivati samo ako je projekt
iz clana 2. stay 1. ovog pravilnika izraden tako da se temeljenjem na osnovu tog projekta
obezbeduje da temelji podnesu dodatna opterecenja kojima se ne ugrozava stabilnost tog
objekta, odnosno njegovog dela i susednih objekata.
II. ISPITIVANJE TLA
1. ISPITIV ANJE TLA NA TERENU
4.
Teren se ispituje radi potpune geotehnicke identifikacije i klasifikacije tla na lokaciji
objekta, odnosno na delu na kome objekt utice na teren za vreme gradnje i eksploatacije.
10
Grada i osobine tla ispituju se inzenjersko-geoloskim kartiranjem terena, istramimjamama,

oknima, rovovima, zasecima, jezgrima istraznih busotina, penetracionim sondiranjem,
krilnim sondama, presiometrima, probnim opterecenjima, geofizickim metodama, kao i
drugim metodama prema odredbama ovog pravilnika.
Istrazivanjima i ispitivanjima iz stava 2. ovog clana ne sme se ugroziti stabilnost
gradevinskog objekta, niti izazvati teskoce pri izvodenju radova na temelju objekta,
odnosno njegovog dela.
5.
Osobine tla ispituju se na poremecenim i neporemecenim uzorcima u laboratoriji ili opitima
na terenu.
6.
Tlo se ispituje pre pocetka izrade tehnicke dokumentacije na osnovu koje se gradi
gradevinski objekt, odnosno njegov deo.
Zavisno od nivoa obrade tehnicke dokumentacije (idejni ili glavni projekat) i stepena
istrazenosti terena, odreduje se podrucje istrazivanja, kao i obim, vrsta i uslovi izvodenja
istraznih radova. Obrazlozenje, odnosno koncepcija istrazivanja, tehnicki uslovi izvodenja
istr~nih radova i ispitivanja i nacin obrade i prikazivanja rezultata istrazivanja daju se u
projektu istrazivanja.
Projekt istrazivanja terena, kao i sinteza i interpolacija rezultata istrazivanja ne mogu se
mehanicki koristiti kao podloga za drugi objekt na istoj lokaciji, niti za istovetan objekt na
drugoj lokaciji.
7.
Za izradu idejnog projekta odnosnog objekta, istrazivanjem terena prethodno se definisu:
1) elementi moguCih tehnickih resenja temeljenja, zavisno od kvaliteta i homogenosti tla i
velicine i rasporeda opterecenja od predvidenog objekta;
2) radni uslovi pri izradi temelja
3) topografska struktura, tj. reljef, s obzirom na njegovo formiranje;
4) litostratigrafski sastav i sklop, geneza i pripadnost po geoloskim parametrima;
5) prisustvo podzemnih voda, moguci prilivi podzemnih voda u iskope i agresivnost
podzemnih voda;
6) opsta i lokalna stabilnost terena;
7) osnovna fizicko-mehanicka svojstva sredina koje sacinjavaju teren.
8.
Radi' utvrdivanja kvaliteta i, posebno, mehanicke heterogenosti tla u osnovi objekta, za
izradu idejnog projekta, minimalni obim terenskih istramih radova za povrsinu do 1000 m2
je:
1) jedna istrafna busotina do projektovane dubine;
11
2) tri terenska istraZna rada do projektovane dubine, sa intervalom ispitivanja po dubini ne

veCim od 2 m (staticko, odnosno dinamicko penetraciono sondiranje, presiometarsko
ispitivanje, opiti krilne sonde i dr.).
9.
Radi utvrdivanja kvaliteta i mehanicke heterogenosti tla za izradu glavnog projekta,
minimalni obim terenskih istraZnih radova Cini broj cvornih mesta pravougaone mreze, Cija
duziila strana iznosi 20 do 30 m, racunajuCi i opite izvedene za fazu idejnog projekta.
Granicna kontura osnove objekta je spoljna kontura pravougaone mrez.e.
10.
Dubina ispitivanja tla odreduje se prema vrsti i rasporedu slojeva u tlu, nacinu temeljenja,
opterecenju tla, veliCini i znacaju gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela,
osetljivosti objekta, odnosno njegovog dela na sleganje i prema raspolozivim geotehnickim
i drugim podacima 0 terenu na kome se vrsi ispitivanje.
11.
AIm su povrsina temelja, specificno optereeenje i osetljivost gradevinskog objekta, odnosno
njegovog dela, na neravnomemo sleganje veei iIi ako se deformabilnost povecava iliIi se
cvrstoea smanjuje sa poveeanjem dubine, tlo se ispituje sondiranjem na veeim dubinama.
12.
Dubina ispitivanja tla odreduje se, po pravilu, prema obrascu:
p.Bo
D=
100
gdeje:
D - dubina ispitivanja izraZena u metrima (m);
p - prosecno specificno opterecenje tla i temelja izraZeno u kilonjutnima po kvadratnom
metril (kN/m2);
Bo-sirina objekta, odnosno njegovog dela izrazena u metrima, merena pri dnu temelja.
Ako je rastojanje "s" temeljnih stopa
izmoou dva susedna zida: s>(B1 + B2), kao
i ako su usamljeni zidovi i stubovi (slika 1),
dubina ispitivanja tla odreduje se prema ....................................
obrascima: ~I'
lj
1) D = 2 . B, ako je specificno opterecenje
tla temelja p EO;
100 kN/m2 l
2 p.B
2) D = 100
ako je specificno ;%
opterecenje tla temelja p > 100 kN/m2, ~..............----

...
gde B oznacava sirinu najsireg temelja,
izrazenu u metrima (m).
t
- B, i ~
i
-, 8,.,
Crtez 1.
12
13.
Ako je oOOos duzine temelja prema sirini temelja (L:B) manji od 2:1, dubina ispitivanja tla
smanjuje se za 20%.
14.
Ako se primenom odredaba cl. 11. do 13. ovog pravilnika dobije dubina ispitivanja tla
manja od 6 m, tlo mora da se ispituje na dubini od najmanje 6 m, osim ako se ispitivanjem
tla dopre do cvrste stene koja se nalazi na dubini manjoj od 6 m.
15.
Dubina ispitivanja tla racuna se od dna temelja gradevinskog objekta nanize.
16.
Ispitivanje tla iskopavanjem vrsi se istramim jamama, istraznim oknima, istraznim
rovovima i istraznim zasecima. Taj postupak ispitivanja primenjuje se za ispitivanje tla za
pozajmista materijala, kao i za plitko fundirane objekte privremenog karaktera koji imaju
sarno prizemnu etazu, povrsine osnove manje od 100 m2 (laksi gradevinski objekti).
.
17.
U horizontalnom smeru tlo se ispituje istraZnim rovovima ili istraZnim zasecima.
18.
Ako se tlo ispituje iskopavanjem, bocne strane iskopa moraJu se obezbediti od
odronjavanja.
19.
Ako se tlo ispituje busenjem, mora se busiti na veCim dubinama ili ispod nivoa podzemnih
voda.
Precnik busotine zavisi od vrste ispitivanja i velicine aparata za ispitivanje neporemecenih
uzoraka u laboratoriji, a moze biti veci od 89 mm za glavne i dopunske bosotine, oOOosno
veCi od 46 mm za prethodne busotine.
Busotine se stabilizuju zacevljivanjem, busackom isplakom ili vodom. Pri izboru nacina
stabilizacije busotina, preOOost ima nacin koji, zavisno od vrste tla i stanja podzemnih voda,
prouzrokuje najmanji poremecaj zidova i OOabusotine.
20.
Busenje iz clana 19. ovog pravilnika moze biti udarno ili rotaciono.
Izbor nacina busenja zavisi od: vrste, velicine i osetljivosti gradevinskog objekta, precnika i
dubine busotine, materijala u kome se vrsi busenje i primenljivosti jeOOog od ovih nacina
busenja, potrebe tacnog odredivanja promene pojedinih vrsta tla i nivoa podzemnih voda i
potrebe vadenja neporemecenih uzoraka, oOOosno izvrsavanja standarOOog penetracionog i
presiometarskog ispitivanja ili ispitivanja sa krilnom sondom.
Udarno busenje se primenjuje sarno ako se ne vade uzorci tla i moze se koristiti za pomocne
svrhe pri geotehnickim ispitivanjima.
Udarno busenje nije dozvoljeno za identifikovanje i klasifikaciju materijala iz busotine.
13
21.
Radi utvrdivanja deformabilnosti tla u prirodnim uslovima, ispitivanje tla presiometrom
vrsi se u istrawim busotinama precnika koji odgovara precniku presiometarske sonde.
22.
Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem radi utvrdivanja njegove mehanicke
heterogenosti, ako se iz tla koje se ispituje ne mogu vaditi neporemeceni uzorci ili ako
kval~tet uzoraka nije dovoljno pouzdan za ocenu zbijenosti i konzistentnosti tla.
23.
Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem na jedan od sledecih nacina:
1) statickim penetracionim sondiranjem;
2) dinamickim penetracionim sondiranjem;
3) standardnim penetracionim sondiranjem;
4) drugim priznatim metodama penetracionog sondiranja.
24.
Krilnom sondom ispituje se meki glinoviti materijal, indeksa konzistencije
Ie E;;0,25,
iz koga vadenje neporemecenih uzoraka tla nije pouzdano ili moguce.
25.
Pri kartiranju se pregledaju i uocavaju svojstva tla u prirodnim zasecima, zidovima
istraz.nih jama, oknima ili rovovima i materijala koji se dobija iz sondawih busotina.
Uocena svojstva tla registruju se u izvestaju koji se vodi za svaki istrawi rad.
26.
Geofizicke metode ispitivanja tla mogu se primeniti za ispitivanje velikih povrsina ili dugih
poteza.
Geofizicke metode ispitivanja tla obuhvataju merenja: elektricnog otpora (geoelektricna
merenja), brzine sirenja elasticnih talasa (seizmicka i mikroseizmicka merenja), apsorpcije
neutronskih cestica (merenje gustoce i zasicenosti slojeva tla) i druga merenja tla zavisno
od konkretnog slucaja.
2. UTVRDIV ANJE NIVOA I ISPITIV ANJE PODZEMNIH VODA
27.
U toku busenja, odnosno pri sondaznim iskopima mora se utvrditi ustaljeni nivo podzemnih
voda.
Nivo podzemnih voda pravilno se meri i osmatra posebno ugradenim piezometrom.
Piezometar se ugraduje zavisno od hidrogeoloske grade tla, uz pazljivo izolovanje uticaja
susednih slojeva tla.
14
28.
Podaci 0 maksimalnom nivou podzemne vode, za predmetnu lokaciju, pribavljaju se od
organizacije nadlezne za vodoprivredu.
29.
Uzorak podzemne vode uzima se sa jednog ili vise mesta iz dela tla koji se ispituje, prema
odgovarajuCim jugoslovenskim standardima.
Uzorci podzemne vode uzimaju se za odredivanje agresivnosti na materijale temeljnih
konstrukcija.
3. PRIKAZIV ANJE REZUL TA T A TERENSKIH SONDIRANJA

I ISPITIV ANJA TLA
30.
Rezultati terenskih sondiranja i ispitivanja tla unose se u izvestaj terenskog ispitivanja, koji
sadrzi sledece podatke:
1) naziv i polofuj gradevinskih objekata;
2) svrhu sondiranja;
3) naziv, odnosno ime narucioca i ime nadzomog organa;
4) naziv izvodaca i ime odgovomog rukovodioca radova;
5) datum sondiranja;
6) vrstu i oznaku sonde;
7) situacioni i visinski polofuj sonde;
8) vrstu i oznaku naprave za sondiranje;
9) predvidenu dubinu sondiranja;
10) dubinu izvrsenog sondiranja;
11) metod rada;
12) vr~tu zacevljenja;
13) vrstu pribora i alata;
14) precnik busotine;
15) procent izvadenog jezgra;
16) nacin vadenja neporemecenih uzoraka;
17) fiajanje rada;
18) opis vr~menskih prilika.
Na osnovu izvestaja terenskog ispitivanja izraduju se geoloski i geotehnicki profili istraZnih
busotina, odnosno profili sa rezultatima terenskih opita.
~.
15
4. UZIMANJE UZORAKA TLA ZA ISPITIV ANJE U LADORA TORIJI
31-
Za ispitivanje uzoraka tla u laboratoriji radi upoznavanja karakteristika temeljnog tla mora
se izvaditi propisan, odnosno potreban broj neporemecenih uzoraka.
32.
Neporemeceni uzorci tla moraju se vaditi, pakovati i otpremati tako da prostoma raspodela
cestica i prirodna sadrzina vlage ostanu nepromenjeni.
Neporemeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, a iz debljih slojeva, po potrebi, uzima se
vise uzoraka.
Precnik neporemecenog uzorka koji se uzima zavisi od velicine laboratorijskih aparata, s
tim sto ne moze biti manji od 46 mm. Visina uzorka ne moze biti manja od 180 mm.
33.
Ako nije moguce uzeti potpuno neporemecen uzorak, uzece se poremeceni uzorak iz koga
se moze pouzdano utvrditi prirodna vlaznost tla.
Poremeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, u koliCinama koje su potrebne za
predvidena laboratorijska ispitivanja.
34.
Uzorci se moraju pazljivo pakovati u odgovarajuce sanduke, oznacavati i najpodesnijim
prevoznim sredstvima otpremati najkracim putem u geomehanicku laboratoriju.
5. ISPITIV ANJE UZORAKA TLA U LADORA TORIJI
35.
Obim ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji zavisi od: velicine, trajnosti i karaktera
gradevinskog objekta, oblika osnove temelja, staticnog sistema i osetljivosti na sleganje,
predvidenog nacina temeljenja, veliCine i karaktera opterecenosti na temelje, brzine
gradenja i nacina izvodenja radova, vrste i sastava tla, homogenosti i heterogenosti tla,
geoloskih uslova i hidrogeoloskih prilika u tlu, geotehnickih karakteristika pojedinih
slojeva tla i poznatih podataka 0 temeljenju i sleganju susednih objekata.
36.
U laboratoriji se ogledima odreduju osobine poremecenih i neporemecenih uzoraka tla, i to:
sadrzina vode, zapreminska masa tla, zbijenost tla, granulometrijski sastav tla, granice
plasticnosti tla, stisljivost sa sprecenim bocnim sirenjem, otpomost prema smicanju
(ogledom direktnog smicanja, ogledom triaksijalne kompresije, ogledom jednoaksijalne
kompresije sa slobodnim bocnim sirenjem), sadrzina organskih materija, sadrzina
karbonata i sadrzina rastvorljivih soli, kao i druge osobine predvidene propisima za
laboratorijska ispitivanja uzoraka tla.
.
37.
Rezultati ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji prikazuju se na nacin propisan u projektu tih
ispitivanja.
16
III. KLASIFlKACUA I IDENTIFIKACUA TLA

38. -
Prema vrstama tla, prirodni materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupe:

1) stena - monolitna (sa pukotinama, zdrobljena) ili trosna Gace zdrobljena, zahvacena
procesom raspadanja);
2) nevezani (nekoherentni) materijali - drobina ili obluci (precnika veceg od 60 mm),
sljunak krupni (precnika od 60 mm do 20 mm), sljunak srednji (precnika od 20 mm do 6
mm), sljunak sitni (precnika od 6 mm do 2 mm), pesak krupni (precnika od 2 mm do 0,6
mm), pesak srednji (precnika od 0,6 mm do 0,2 mm) i pesak sitni (precnika od 0,2 mm od
0,06 mm);
3) vezani (koherentni) materijali - prah krupni (precnika od 0,06 mm do 0,02 mm), prah
srednji (precnika od 0,02 mm do 0,006 mm), prah sitni (precnika od 0,006 mm do 0,002
mm), glina (precnika manjeg od 0,002 mm), organska glina sa primesom organskih
supstancija (precnika manjeg od 0,002 mm) i treset.
Ovi materijali sastoje se, po pravilu, od mesavine osnovnih grupa navedenih u stavu 1.
ovog clana.
39.
Nevezani materijali u pojedinim osnovnim grupama iz clana 38. ovog pravilnika
razvrstavaju se, prema granulometrijskom sastavu, u dobra granulisane (ako su u materijalu
zastupljena zma svih velicina) i jednolicne (ako je razlika izmedu precnika najveceg i
najmanjeg zma mala).
Vezani materijali, prema plasticnosti, razvrstavaju se u materijale male, srednje i visoke
plasticnosti.
40.
Osnovne grope materijala i njihove smese oznacavaju se simbolima, i to:
1) nevezani materijali - drobina i obluci (nema simbola); sljunak dobra granulisan - GW,
sljunak slabo granulisan - GP, sljunak jednolican - GU, sljunak sa peskovito-glinovitim
vezivom - GC, sljunak slabo granulisan sa veCim sadrfajem praha ili gline - GM, pesak
dobra granulisan - SW, pesak slabo granulisan - SP, pesak jednolican - SU, pesak sa
glinovitim vezivom - SC, pesak slabo granulisan sa prekomernom kolicinom praha ili gline
-GM;
2) vezani materijali - prah male plasticnosti - ML, prasinasta glina male plasticnosti - CL,
organski prah i glina male plasticnosti - CL, prah srednje plasticnosti - MI, glina srednje
plasticnosti - CI, organska glina srednje plasticnosti - 01, prah visoke plasticnosti - MH,
glina visoke plasticnosti - CH, organska glina visoke plasticnosti - OH, treset - Pt.
Smese vise grupa materijala nazivaju se imenom grope koja je u smesi najvise zastupljena.
Materijali na granici izmedu dye grope oznacavaju se simbolom tih grupa (npr. CLlCI).
41.
Nevezani materijali, prema vlainosti, razvrstavaju se u: suve, malo vlafue i zasicene
vodom.
17
Nevezani materijali, prema porozitetu, razvrstavaju se u: vrlo zbijene, zbijene, srednje

zbijene i rastresite.
42.
Vezani materijali, prema vlamosti i konzistenciji, razvrstavaju se u tvrde, polutvrde, tesko
gnjecive, lako gnjecive i zitke.
Vezani rnaterijali, prema koefieijentu pora, razvrstavaju se u: vrlo malo porozne, malo
porozne, srednje porozne, jace porozne i vrlo porozne.
IV. POSMATRANJE SLEGANJA GRADEVINSKIH OBJEKATA

43.
Sleganja gradevinskih objekata, kao i objekata osetIjivih na difereneijalna sleganja,
obavezno se registruju sistematski u toku gradenja i za vreme postojanja i eksploataeije
objekta, na nacin kojim se omogucava da se sagleda konsolidaeija tla pod opterecenjem.
Za objekte sa vecim specificnim opterecerijem tIa istovremeno se posmatraju i registruju i
sleganja susednih objekata i samog tla, horizontalno pomeranje temelja i tla, zaokretanje
temelja i druge deforrnacije.
44.
Sleganje gradevinskih objekata posmatra se narocito: u toku gradenja - pri svakom
karakteristicnom povecanju opterecenja posle dovrsenja svakog ili svakog drugog sprata
zgrade, pri gradenju novih susednih objekata, posle jace oseilaeije nivoa podzemnih voda,
posle vanrednih prirodnih Hi vestackih uticaja (usled zemljotresa, eksplozije, pobijanja
sipova i promene vlamosti tIa u temeljima), pri nadzidivanju zgrada, kao i u drugim slicnim
slucajevima.
45.
Sleganje se mora posrnatrati kod gradevinskih objekata za koje je proracunato sleganje
veee ad 5 em i kod gradevinskih objekata stalnog karaktera, temeljenih na poboljsanom tIu.
46.
Posmatranje sleganja gradevinskih objekata mora se predvideti i obraditi u glavnom
projektu gradevinskog objekta.
V. 8ILE KOJE DELUJU NA TEMELJE (OPTERECENJA)
1. OPSTE ODREDBE
47.
SHekoje deluju na temelje razvrstavaju se u glavna, dopunska i posebna opterecenja, prema
propisima za proracunavanje gradevinskog objekta.
18
U glavna opterecenja spadaju: sopstvena masa objekta, korisno opterecenje, hidrostaticki

pritisak i uzgon, hidrodinamicki pritisak i pomi natpritisak, aktivni pritisak tla, kao i otpor
tla (pasivni pritisak).
U dopunska opterecenja spadaju: kapilami pritisak, pritisak od zaledivanja i uticaji koji se
izuzetno javljaju.
2. GLA VNA OPTERECENJA

48.
Stalne sile koje poticu od sopstvene mase gradevinskog objekta i tla dobijaju se iz podataka
0 zapreminskim masama i zapreminama pojedinih elemenata konstrukcije objekta. One
deluju vertikalno prema dole i moraju se uzeti u obzir pri samim proracunima temeljenja
konstrukcije.
49.
Sile od korisnog opterecenja gradevinskog objekta odreduju se prema odgovarajuCim
propisima, kao i prema pribavljenim odacima za predvideni objekt. Korisno opterecenje
moze delovati trajno, povremeno i trenutno, a mora se uzeti u obzir pri proracunu dejstva
korisnog opterecenja.
50.
Hidrostaticki pritisak i uzgon javljaju se u porama tla zasicenog vodom i dejstvuju na sve
strane podjednako, a upravno na povr~inu koja ne propu~ta vodu. Hidrostaticki pritisak
mora se uzeti u obzir u sklopu glavnih opterecenja ako se temelj gradevinskog objekta
nalazi ispod nivoa podzemne vode.
51. .
Hidrodinamicki pritisak javlja se u porama tla pri kretanju podzemne vode i srazmeran je
hidraulickom gradijentu toka podzemne vode u posmatranoj tacki tla.
Hidrodinamicki pritisak dejstvuje na cestice tla kao sile mase u pravcu kretanja podzemne
vode.
52.
Pomi natpritisak javlja se u porama tla ispunjenim vodom i ima hidrostaticki karakter.
U vodom zasicenom tIu pomi natpritisak se sastoji od hidrostaticke komponente odredene u
clanu 50. ovog pravilnika i od natpritiska koji se javlja u deformabilnom tlu kao posledica
promene naponskog stanja u tIu.
U nezasicenom tlu natpritisak vazduha u porama moze se razlikovati od natpritiska vode.
Pri stalnom opterecenju tIa pomi natpritisak opada s vremenom usled istiskivanja vode iz
pora tla. Pomi natpritisakjavlja se prvenstveno u tlu male vodopropustljivosti.
53.
Velicina, pravac dejstva i raspodela aktivnog pritiska odreduju se po priznatim teoretskim
ili empirijskim metodama, pri cemu se uzimaju u obzir i kinematski uslovi.
19
54.
Velicina pritiska tla u stanju mirovanja odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskim
metodama.
55.
Velicina, pravac dejstva i raspodela pasivnog otpora tla odreduju se po priznatim
teoretskim Hi empirijskim metodama, pri cemu se uzima u obzir najnepovoljniji oblik
kliznih povrsina u skladu sa mogucnoscu pomeranja konstrukcije Hi temelja.
3. DOPUNSKA OPTERECENJA
56.
Sile dopunskih opterecenja uzimaju se pri proracunu i dimenzionisanju temelja prema
odgovarajuCim propisima za predvidene objekte.
Ako je velicina dopunskog opterecenja priblima velicini korisnog opterecenja Hi
sopstvenoj masi, dopunsko opterecenje mora se uneti u racun u svim fazama analize
tem~ljenja.
57.
Kapilarni pritisak javlja se u porama tla zasicenog vodom koje se nalazi iznad nivoa
podzemne vode i dejstvuje kao sila. VeliCina kapilarnog pritiska zavisi od relativne vlage
vazduha i visine kapilarnog penjanja vode u tlu, a odreduje se merenjima i ispitivanjima.
58.
Pritisak od zaledivanja javlja se u tlu pri temperaturi ispod ooc ako su pore potpuno Hi
delimicno ispunjene vodom. Velicina pritiska od zaledivanja zavisi od stepena zaledenosti i
odreduje se merenjima i ispitivanjima.
59.
Puzanje tla nastaje usled viskoznih deformacija u glinovitom tlu. Puzanje tla izaziva
relaksacija napona pri stalnoj deformaciji i lagana deformacija opterecenih zma tla pri
stalnom opterecenju. Sile od dejstva puzanja tla odreduju se ako mogu uticati na
konstrukciju gradevinskog objekta i temelja.
60.
Bubrenje je povecanje zapremine tla usled povecanja saddine vode u tlu Hi rasterecenja tla
ijavlja se sarno na glinenom tlu.
SHe bubrenja mogu izazvati povecani pritisak na temelje konstrukcije ako su deformacije
temelja sprecene.
61.
Velicina i pravac dejstva seizmickih i dinamickih sila zavise od uticaja koji ih izazivaju.
SHe seizmickog i dinamickog dejstva uzimaju se u proracun prema propisima za
proracunavanje konstrukcija. Velicina i pravac dejstva seizmickog i dinamickog uticaja
odreduju se prema propisima za opterecenje konstrukcija, kao i na osnovu raspolozivih
podataka merenja i izvrsenih ispitivanja ili drugih podataka.
20
Dinamieki uticaji nastaju us led naglih promena opterecenja od periodienih ili neperiodienih
udarnih sila, eksplozija i vibracija mase koje se prenose na temelj i tlo.
4. POSEBNA OPTERECENJA
62.
Lueno dejstvo u tlu nastaje u posebnim slueajevima deformacije tla, kao posledica smieucih
napona na granicama mase tla koja se nalazi u stanju graniene ravnoteze. Lueno dejstvo
utiee na raspodelu i velieinu pritiska na granienim povrsinama mase tla.
Lueno dejstvo uzima se u obzir ako u kombinaciji sa drugim silama daje nepovoljnije
opterecenje.
5. DOZVOLJENA OPTERECENJA
63.
Dozvoljeno opterecenje tla odreduje se prema kriterijumu loma tla, kao i prema
dozvoljenom sleganju gradevinskog objekta.
64.
Dozvoljeno opterecenje pravougaonog temelja u osnovi raeuna se za lorn tla po sledecem
obrascu:
Pa~ ~ = ~B'NySiy+ (Cm + qtgCPm)NcScdcic +q

gdeje
Q ukupno vertikalno dozvoljeno
opterecenje temelja;
A' -korisna povrsina temelja, tj. deo ukupne
povrsine osnove teme Ija koji je
D II rezultantnom silom centrieno opterecen:
lllUl A'=B'L' (crtez 2)
B i L - sirina i duzina ukupne povrsine
temelja A;
':T y - efektivna zapreminska masa tla ispod
1B
8
nivoa temeljnog dna, tj. zapreminska masa
smanjena za velieinu uzgona, ako postoji;
Q - najmanje efektivno opterecenje u nivou
temeljnog dna pokraj temelja (crtez 2);
1
CPm- dozvoljeni mobilisani ugao otpornosti
.1 na smicanje, koji se izraeunava na sledeCi
naein:
. l .I
Crtez 2.
21
tg<Pm = ~ <P
gde je <P ugao otpornosti za smicanje a F <p
odgovarajuCi faktor sigurnosti. N.y i Ne - faktori nosivosti 500

za centralno i vertikalno opterecen beskrajni pojas (L~ 300
200
00 B = B' = konst.), koji zavise od veliCine dozvoljenog
100I
mobilisanog ugla otpornosti na smicanje (<Pm)'a dati su u
dijagram na crtezu 3; 50
::JQ
cm - dozvoljena mobilis ana kohezija, odredena 1000 .
20
jeOOaCinom: :z: 10
u
z;.
Cm = C/Fe gde je C kohezija (cvrstoca na smicanje kod 5
nultog normalnog napona), a Fe odgovarajuci faktor
sigurnosti; t~ 1
Sy i se - faktori oblika, zavisno od odnosa B'IL' (sirine O'
prema duzini temelja), a odreduju se prema obrascima: I
.
. 't,.
Sy = 1 - 0,40 B'IL'
Se = 1 + 0,20 B'IL' Crte~ 3
de - faktor dubine, koji zavisi od oOOosa D/B' (dubina prema sirini OOa temelja za plitke
temelje (D«B) izracunava se po sledecem obrascu:
de = 1 + 0,35 . D/B'
iyi ic - faktori nagiba sile, zavisno od ugla <Pmi od odnosa:
H
A/cm + Vtg<pm
gde su H i V horizontalna, oOOosno vertikalna komponenta rezultante sile koja dejstvuje na

000 temelja (faktori iy i ie dati su na dijagramima na crtezima 4 i 5). Ovaj obrazac se ne
moze primeniti za duboka temeljenja (D>B').
\0
,;
.LO
. t
'"
\ l'... ""'"
'0.'
. """.......
a.a ""'
'- '" i'- i'-
"""-
..
O' ''''''
\'
\ " ......
"
0..
..
'-~'" If
~.",
...... ' "
0.'
0.1.
'.
'\
.\ i'\..' " " L2(j'~. "0
'" "
0., , . 7JJ ..
" '
'"
...u.
'~'
"
~:\
~
'- 0.2 :
"
........,
....... .' .......
r:
""
"""' !/J .....
"- .,
.... ~"-
I :--- ..fQ: """' ......
1 0.0 -
.. 0.0 0.2:. o.s. o.a 1.0 .' 0.0"0.2" 04 0.6. 0., LC
. 0." H
. H . I . ... '.
. .'
c;., Ytll~ "Cm.. Ytll1'm
Crtez 4. Crtez 5.
r
22
65.
Ako temeljno dno nije pravougaonog oblika, primenjuje se obrazae iz clana 68. ovog
pravilnika za pravougaonu efektivnu povrsinu u koju se transformise stvarna povrsina pod
sledeCim uslovima:
1) efektivna povdina se obrazuje kao radijalno simetricna povrsina tako da je rezultanta u
tezistu te radijalne simetricne povrsine;
2) efektivna povrsina se pretvara u pravougaonik sa istim tezistem, sa istim glavnim osama
inereije, sa jednakom povrsinom (BL) i sa priblizno jednakim odnosom duzine prema sirini
(L:B).
66.
Faktori sigumosti odreduju se prema funkcionalnosti i statickom karakteru gradevinskog
objekta, opsegu izvedenih istramih radova i ravnomemosti Hi neravnomemosti sastava tla
u intervalima za F = 1,2 do 1,8 (prosecno 1,5) i za Fe = 2,00 do 3,00 (prosecno 2,5). Sile
opterecenja mnoze se faktorima sigumosti prema odgovarajuCim propisima.
67.
Granicna nosivost posle dovrsene konsolidacije, ako je tlo koherentno, dobija se po obraseu
iz clana 64. ovog pravilnika sa vrednostima em i <Pmkoje odgovraju efektivnim naponima.
Ako se stepen konsolidacije ne racuna posebno, granicna nosivost u pocetnoj fazi
konsolidaeije racuna se sa vrednostima e i <P(sa redukcijom na em i <Pm>koje se dobijaju
triaksijalnim ogledima nedreniranih uzoraka zavisno od ukupnih napona.
68.
Ako je temeljno tlo u dubinama do 2 B heterogenog sastava, pri proracunu dozvoljenog
opterecenja po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika, uzimaju se karakteristike <P,odnosno C
najnepovoljnijeg sloja Hi se posebnom analizom stabilnosti dokazuje usvojeno dozvoljeno
opterecenje.
69.
Za povecanje dozvoljenog opterecenja koherentnog tla pod novim opterecenjem,
uzimanjem u obzir i delimicne konsolidaeije, analizira se stabilnost temelja s obzirom na
efektivna naprezanja u pojedinacnim fazama gradenja Hi se na drugi odgovarajuCi nacin
dokazuju usvojene vrednosti.
Povecanje dozvoljenog opterecenja u pogledu povoljnog utieaja susednih temelja i ploce
dokazuje se posebnim racunom.
70.
Dozvoljeno opterecenje u pogledu opasnosti od loma tla odredeno prema clanu 64. ovog
pravilnika moze se prokontrolisati i na osnovu drugih savremenih naucno usvojenih
obrazaea i racunskih metoda.
71.
Vrednosti dozvoljenog opterecenja u pogledu opasnosti od loma tla, propisane u c1. 64. i 70.
ovog pravilnika, uporeduju se sa vrednostima dozvoljenog opterecenja tla prema sleganju
gradevinskog objekta, popisanim u c1. 77. i 90. ovog pravilnika.
23
72.
Vrednosti dozvoljenih opterecenja tla koje se proracunavaju iz obrasca iz clana 64. ovog
pravilnika vaZe sarno ako se pri statickom proracunu uzimaju u obzir glavna i dopunska
optetecenja.
Ako se uzimaju u obzir samo glavna opterecenja, dobijene vrednosti smanjuju se za 20%.
Ako se, pored glavnih i dopunskih opterecenja, uzimaju u obzir i posebna opterecenja,
dobijene vrednosti za sumamo dejstvo opterecenja mogu se povecati za 20% pod uslovom
da su uzeti koeficijenti sigumosti Fcp;) 1,5 ili Fe;) 2,5.
73.
Ako rezultanta pritiska u dnu temelja izlazi iz jezgra preseka, a naponi u dnu temelja
ispunjavaju uslove iz obrasca iz clan 64. ovog pravilnika za korisnu povrsinu temelja A,
mora se dokazati da se opterecenje moze preneti na tlo bez deformacija koje mogu ugroziti
staticku sigumost ili funkcionalnost gradevinskog objekta. Prilikom direktnog temeljenja,
ekscentricitet (udaljenost rezultante od tezista) ne sme, po pravilu, biti veCi od 3/10 sirine
temelja merene u pravcu ekscentriciteta.
74.
Ako se uzimaju uobzir samo glavna opterecenja, rezultanta pritiska ne sme izlaziti iz jezgra
preseka.
75.
Kad se teziste gradevinskog objekta nalazi visoko iznad kote temelja (rezervoari za vodu,
dimnjaci), rezultanta sila ne sme biti van jezgra preseka ni ako se pored glavnih opterecenja
uzimaju i dopunska optereeenja.
.
76.
Ekcentricitet rezultante na mestu kontakta sa tlom za objekte iz clana 75. ovog pravilnika
ne sme biti veCi od 1/18 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta ako je glavno
dozvoljeno opterecenje, uzimajuci u obzir kriterijum sleganja, manje od 200 kN/m2 i ne
sme biti veci od 1/12 sirine temelja ako je glavno dozvoljeno opterecenje vece od 200 kNI
m2 Hijednako 200 kN/m2.
6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOG

SLEGANJA GRADEVINSKOG OBJEKTA
77.
Sleganje tla pod uticajem opterecenja odreduje se prema nacinu prenosenja opterecenja u
du, sastavu slojeva i njihovim geotehnickim karakteristikama, kao i prema statickom i
funkcionalnom karakteru gradevinskog objekta.
78.
Ukupna sleganja racunaju se po metodama koje se izvode po klasicnoj teoriji elasticnosti
(za v- Poasonov koeficijent jednak 0,50 ili manji od 0,50) ili po modifikovanim teorijama
elasticnosti pri kojima se uzima u obzir linearno povecanje modula deformacije sa dubinom
Hi elasticna anizotropnost poluprostora.
24
79.
Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami koji se
zasnivaju na integraciji deformacije od koncentrisane sile, u racun se unose deformacijski
moduli koji odgovaraju intergranularnim naponima, a odreduju se na osnovu triaksijalnih
konsolidacionih ogleda ili rezultata probnih opterecenja.
Deformacijski moduli mogu se oceniti iz modula stisljivoti odredenih iz edometarskih
ogleda prema jednacini:
E = (1 - 12v2- v )My odnosno za v = 0,3:E = 0,75 My.

80.
Sleganje vodom zasicenog tla usled deformacija pri nepromenjenoj zapremini racuna se
prema resenjima koja se dobijaju integracijom deformacija po Busineskovim jednacinama
za p6luprostor sa v = 0,50.Deformacijski moduli, kojima se racunaju sleganja, odreduju se
iz nedreniranih triaksijalnih ogleda za stanja ukupnih napona koja priblifuo odgovaraju
naponima u tlu.
81.
Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami za
vertikalna naprezanja koja su dobijena integracijom napona za koncentrisanu silu, u racun
se unose, za odgovarajuce intervale napona, specificne deformacije koje pokazuju
edometarski ogledi ili moduli stisljivosti My koji se iz njih izvode.
82.
Kod normalnog, neprekonsolidovanog, zasicenog koherentnog materijala srednje
plasticnosti ili kruto plasticnog materijala, kao i kod zasicenog zbijenog peska i sljunka
racunaju se sarno deformacije usled smanjenja pora ispunjenih vodom.
83.
Pri racunanju sleganja, reverzibilne deformacije u podrucju napona koji su postojali u tlu
pre pocetka iskopa odvajaju se od deformacija u podrucju dodatnih napona od opterecenja
gradevinskog objekta.
84.
Deformacijski moduli, odnosno moduli stiSljivosti su kod normalno konsolidovanih
naslaga u podrucju reverzibilnih napona bitno povoljniji i razlikuju se od modula prilikom
prvog opterecenja iz clana 81. ovog pravilnika.
85.
Ekscentricitet opterecenja u izracunavanju sleganja uzima se do dubine koja je jednaka
dimenziji temelja u pravcu ekscentriciteta. U veCim dubinama, sleganja se mogu racunati
kao za ravnomernu podelu pritiska na osnovu temelja.
26
8. PROBNO OPTERECENJE
92.
Probno opterecenje moze se primeniti za odredivanje dozvoljenog opterecenja tla tako sto
se iz krive ukupnog sleganja, kao funkcije opterecenja, odrede moduli deformacije
opterecenog tla i karakteristike smicanja aktivizirane u fazi loma. Dobijene vrednosti se
unose u racun dozvoljenog opterecenja, s obzirom na dozvoljeno sleganje prema
odredbama c1. 77. do 90. ovog pravilnika, kao i u racun dozvoljenog opterecenja s obzirom
na opasnost od loma prema odredbama cl. 63. do 76. ovog pravilnika.
93.
Ako se probno opterecenje vrsi na kvadratnim plocama straniea B ili kruznim plocama
precnika D i ako je najmanje do dubine 1,5 B, onosno 1,5 D tlo istog sastava, moduli
deformaeije E za pojedinacne stepene opterecenja Llpi odgovarajuCih sleganja Llpodreduju
se prema obraseima:
B D
E =0,82 Llp
X-'p odnosno E =0,71 Llp X-p
Probnim opterecenjem tla preko ploca ispituje se samo deformabilnost sloja debljine 1,5 B
(1,5 D).
94.
Probno opterecenje vrsi se, po pravilu, za odredivanje stisljivosti i otpornosti na smicanje
samo na nekoherentnom (pescanom ili sljunkovitom) tlu cija je propustljivost dovoljna da
se mogu i za vreme probnog opterecenja i za vreme gradenja u eelini razviti naponi u tlu
kao efektivna naprezanja. Na koherentnom tlu probnim naprezanjem mogu se dobiti podaci
0 moCi nosenja, s obzirom na opasnost od loma tla u uslovima stabilnosti temelja
neposredno posle dogradnje, sarno ako su opterecenja kratkotrajna, odnosno ako stepen
konsolidaeije ispod podne ploce na dubini od oko 0,5 B odgovara stepenu konsolidacije
ispod temelja u fazi dogradivanja. Podaci 0 stisljivosti kohretnog tla dobijaju se pomocu
probnog opterecenja dovoljno dugotrajnog da se razvije konsolidacija. Izuzetno, probno
opterecenje moze se vrsiti i na koherentnom tlu kad je to odredeno projektom.
95.
Probna opterecenja vrse se preko kvadratne Hi krume povrsine cije su straniee, odnosno
precnik 40 em ili vece, a izuzetno vece od 1.000 em.
9. HORIZONTALNO OPTERECENJE
96. ,
Odnos H prema V izmedu tangencijalnog i normalnog opterecenja u stopi plitkih temelja ne
sme biti veCi od
tgS . H tgS
ptJ.v"p
gde je:
27
/) -ugao trenja izmedu temelja i tla,

F -koeficijent sigurnosti.
Minimalne vrednosti za F su:
F - >.od 1,5 (1.8) za sljunkovito i pescano tlo;
F - > od 2 (2,5) za glinovito tlo.
Navedene vrednosti vafe za ukupno dejstvo svih sila, ukljucujuCi i zemljotres, a vrednosti u
zgradama - samo za dejstvo glavnih opterecenja.
Pri odredivanju ugla /) uzima se u obzir hrapavost kontaktne betonske povrsine. Ako je
visina talasa neravne povrsine veca od dvostrukog precnika najveceg zrna tla, za /) se moze
usvojiti ugao unutrasnjeg trenja tla.
97.
Ako je gradevinski objekt staticki ili funkcionalno osetljiv na horizontalna pomeranja,
izracunace se ili ce se proceniti i tangencijalno pomeranje usled deformacije tla ispod
temelja i usled tangencijalnih pomeranja na kontaktnoj povrsini.
10. DUBOKI TEMELJI
98.
Pod dubokim temeljima podrazumevaju se temelji kod kojih je odnos izmedu dubine i
sirinetemelja veCiod 4.
D
-B >4
Na duboke temelje se ne primenjuju odredbe clana 76. ovog pravilnika 0 ekscentricnim

opterecenjima, kao ni odredbe clana 96. ovog pravilnika ako se posebnim racunom dokaze
prenos naprezanja u tlo, uz deformacije koje ne ugrozavaju gradevinski objekt.
99.
lzracunavanje deformacije po clanu 98. ovog pravilnika zasniva se na podeli kontaktnih
naprezanja izmedu temelja i tla koja odgovaraju medusobnim odnosima njihovih
deformacija, uzimajuCi u obzir vremenski razvoj tih deformacija i puzanje, odnosno
sekundarnu konsolidaciju tla.
100.
Zemljani pritisak (pasivni otpor) moze se uzeti u obzir za prenos horizontalnih opterecenja
sarno ako se trenje moze mobilisati duz potencijalnih kliznih povrsina u skladu sa
dozvoljenim pomeranjima temelja, oOOosno zidova zagata. Konsolidacione deformacije
tla. izazvane povecanjem zemljanog pritiska. moraju biti u skladu sa moguCim i
dozvoljenim pomeranjima temelja zagata.
101.
Ako se ne izvodi poseban detaljni racun, zemljani pritisak kod plitkih i dubokih temelja
moZe se koristiti samo u visini aktivnog pritiska racunatog za 0,75 tg <p,gde je <pugao
otpornosti tla na smicanje.
28
102.
Hoeno trenje kod dubokih temelja uzima se sarno ako su tangencijalni vertikalni boeni
pokreti dovoljni da ga mobilisu. Pri proraeunu sleganja objekta uzima se u obzir i prenos tih
sila trenja u tlo.
103.
U raeun optereeenja temelja unose se eventualno i sile negativnog trenja ako ih moze
izazvati optereeenje okolnim objektima ili sarno tlo koje je jos u fazi konsolidacije.
11. DINAMICKO OPTERECENJE TEMELJA
104.
Ako dinamieko spoljasnje optereeenje dejstvuje direktno na temelje, moe nosenja i sleganje
temelja raeuna se za sile koje se dobijaju umnozavanjem statiekih sila koeficijentom:
1
(l =
[1-( :Jf -4( tJ2 (:J2
gde je:
v- frekvencija spoljasnjeg dinamiekog optereeenja;
ve - sopstvena frekvencija objekta i tla koje je u vecoj meri zahvaeeno dejstvom dinamiekog
opterecenja;
~- koeficijent prigusivanja.
105.
Ako se dinarnieko optereeenje prenosi se temelje indirektnim putem, treba razmotriti
oscilaciju cele konstrukcije.
106.
Temelji gradevinskih objekata u trusnim podruejima dimenzionisu se prema
odgov~ajuCim propisima.
VI. TEMELJENJE
1. PLITKO TEMELJENJE
107.
Najmanja dubina temelja odreduje se zavisno od vrste i osobina tla, klimatskih uslova i
vrste gradevinskog objekta. Ako temelj ne mora da bude dubok, najmanja dubina odreduje
se prema smrzavanju, isusivanju, opasnosti od ispiranja tla i drugim slienim uslovima.
Za najrnanju dubinu temelja, odredenu na naein iz stava 1. ovog elana, moraju biti ispunjeni
uslovi 0 dozvoljenom optereeenju (e1. 63. do 76).
i
29
108.
Ako je tlo podlozno smrzavanju, temeljenje se izvodi na dubini koja je za 10 do 20 em veca
od najvece dubine srnrzavanja. Za odredivanje dubine srnrzavanja koriste se visegodisnji
podaei meteoroloskih stanica, a ako njih nema, koristi se iskustvo.
109.
Najmanja dubina ukopavanja u odnosu na isusivanje tla zavisi od klimatskih prilika i vrste
tla. Dubina dejstva isusivanja i stepen osetljivosti tla u odnosu na isusivanje odreduju se
odgovarajuCim metodama u laboratoriji ili na terenu.
110.
Ako postoji strujanje podzemnih voda, najmanja dubina temelja odreduje se tako da se
onemoguce i otklone sve stetne posledice ispiranja tla ispod temelja. Mere i nacin
obezbedenja temelja odreduju se za svaki pojedini slucaj.
111.
Najmanja dubina temelja opterecenog horizontalnim silama odreduje se i prema stabilnosti
protiv klizanja.
112.
Temeljne konstrukeije se, po pravilu, proracunavaju i dimenzionisu prema njihovoj
savitljivosti (deformabilnosti) i prema stiSljivosti tla. Pri proracunu se primenjuje metod
izjednacavanja deformacija konstrukeije i temeljnog tla.
Izuzetno, ako su u pitanju privremeni manji gradevinski objekti, temeljne konstrukcije se
racunaju i dimenzionisu na nacin odreden projektom.
113.
Temeljne konstrukcije mogu biti trake, samei, nosaci ili ploce, zavisno od oblika povrsine
osl~janja, uslova deformaeije i nacina opterecenja.
114.
Za oeenu ponasanja temeljne konstrukcije (Hi konstrukcije uopste) koja ima konstantnu
krutost po eeloj duzini, a oslonjena je na tlo, primenjuje se koeficijent apsolutne krutosti
(K).
Zavisno od oblika povrsine temelja, koeficijent ~solutne krutosti za cetvrtaste temeljne
konstrukcije (Hi konstrukeije uopste) odreduje se prema obraseu:
Eb d 3
12 E (L)
K=
s
a za okrugle povrsine temelja (Hi konstrukcije uopste) -prema obraseu:
Eb d 3
12 E i5)
(
K=
s
gde je:
30
temeljna
Eb - modul deformacije betona Hi drugog materijala od koga je izradena
konstrukcija, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
Es - modul deformacije tla Hi stene, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
L - duzina temelja Hi temeljne konstrukcije, u metrima;
d - visina temeljne ploce ili nosaca, u metrima;
D - precnik okruglog temelja ili temeljne konstrukcije, u metrima.
115.
Temelj i temeljna konstrukcija proracunavaju se primenom modula deformacije tla, koji,
zavisno od vrste tla, moze biti stalan Hipromenljiv.
116.
Temeljne trake oslonjene na tlo ponasaju se kao krute Hi savitljive. Njihova krutost
utvrduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.
117.
Temeljni nosaci proracunavaju se prema njihovoj krutosti Hi krutosti cele konstrukcije i
stisljivosti tla, pri cemu se ne uzimaju u obzir promene intenziteta raspodele pritiska u
poprecnom pravcu. Temeljni nosaCi manjih dimenzija (do 4 m duzine) mogu se
proracunavati na osnovu pravolinijske raspodele pritisaka na kontaktnoj povrsini.
lIS:
Temeljni nosaci - samci, izradeni na uobicajen nacin od nabijenog betona, kamena Hi
opeke, ako su polozeni na tlo, smatraju se krutim.
Temeljni nosaci - samci izradeni od armiranog betona, ako nisu duzi od 3 m, mogu se
smatrati krutim.
Krutost temeljnih nosaca - samaca odreduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.
119.
Centricno optereceni temeljni nosaci - samci za koje se utvrdi da se ponasaju kao kruti, a
optereceni su koncentrisanom silom Hi linijskim optereeenjem, preracunavaju se i pomocu
metoda pravolinijske raspodele pritiska.
U slucaju iz stava 1. ovog clana, dobijene vrednosti maksimalnih momenata savijanja na
osnovu pravolinijske raspodele napona zavise i od odnosa L:B.
120.
Za ekscentricno opterecene temeljne nosace - samce, ako ekscentricitet nije veCi od 1/4
dufine temelja L, dozvoljeno je zanemarivanje dejstva ekscentriciteta pri dimenzionisanju
temeljnih nosaca.
121.
Ako je temeljni nosac - samac izraden od armiranog betona sa promenljivim momentom
inercije, stvama vrednost momenta moze se zameniti vrednoscu koja se dobija pod
pretpostavkom da je prosecna krutost temelja sracunata kao da je nepromenljiva visina
nosaca.
31
122.
U slucajevima koji nisu navedeni u c1. 118. do 121. ovog pravilnika, temeljni nosaci - samci
proracunavaju se po jednoj od metoda za proracun temelja samaca, pri cemu se uzima u
obzir krutost temeljnih nosaca i stiSljivost tla.
123.
SloZenije optereeeni temeljni nosaci pona~ju se kao kruti ili kao savitljivi, pa se njihovo
ponaSanje utvrduje prema stepenu apsolutne krutosti propisane clanom 114. ovog pravilnika.
124.
Temeljne konstrukcije kod kojih su pri dejstvu opterecenja deformacije u uzduznom i
poprecnom pravcu istog reda velicine smatraju se plocama i proracunavaju se, po pravilu,
sa povrsinskom raspodelom pritiska, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljne
konstrukcije i stiSljivosti tla.
125.
Temeljne ploce manjih dimenzija (duzina do 4 m) mogu se proracunavati i na osnovu
pravolinijske raspodele pritiska.
126.
Temeljne ploce - samci sa koncentracionim opterecenjem na jednom mestu ciji je odnos
strana (L/B»2, a njihova konstrukcija zadovoljava deformacije istog reda veliCine i u
poprecnom i uzduznom pravcu, proracunavaju se kao ploce.
Ako je sistem temelja, krut temeljne ploce - samci iz stava 1. ovog clana smatraju se kao
ploce sarno ako je odnos strana (L/B)<2.
127.
Temeljne ploce izradene od nabijenog betona, opeke ili kamena smatraju se krutim.
Temeljne ploce izradene od armiranog betona, ako nisu duze od 4 m, mogu se smatrati
krutim.
128.
Savitljive i krute temeljne ploce i temelji - samci, ako su duzi od 4 m, proracunavaju se
metodama za proracun temeljnih ploca, pri cemu se uzimaju u obzir krutost temeljne
konstrukcije i deformabilnost tla, u zoni uticaja objekta.
129.
Ako postoji kontinuitet u sistemu temelja i u gornjoj
konstrukciji, pri proracunu sistema temelja i gornje konstukcije
vodi se racuna 0 uticaju gornjeg dela konstrukcije na promene
raspodele pritiska na kontaktnoj povrsini i 0 uticaju tla na
EEB31} Ik naprezanje u gornjoj konstrukciji (crtez 6).
'
Uticaj iz stava 1. ovog clana uzima se u obzir ako je krutost
~lt , .. gornje konstrukcije Ik manjeg reda velicine od krutosti sistema
temelja It.
Crtez 6.
32
130.
Ako .nema kontinuiteta u jednom delu ili u oba dela konstrukcije, takva konstrukcija smatra
se kao specijalna, a proracunava se zavisno od savitIjivosti (deformabilnosti) tIa, odnosno
konstrukcije i tla.
131.
Temelj se konstruBe i profHise na osnovu opterecenja koja se javljaju na kontaktnim
povrsinama izmedu temelja i tIa, kao i na osnovu vrste i osobina materijala od koga je
temelj izgraden.
Ako je kvaIitet tla takav da je dozvoljeno opterecenje znatno vece od stvarnog kontaktnog
naprezanja, temelji se moraju konstrukciono oblikovati.
132.
Radi postizanja boljih konstrukcionih resenja i ekonomicnosti konstrukcija, u temeljnim
konstrukcijama, na pogodnim mestima i na odgovarajuCim odstojanjima, izvode se
razdelnice.
.
133.
Ako se izgradnja temelja predvida u podzemnoj vodi, mora se ispitati da Ii je podzemna
voda agresivna na materijal od koga se izvode temelji. Ako je voda agresivna, temelji se
moraju izgraditi Hi zastititi na odgovarajuCi nacin.
2. TEMELJENJE U OTVORENOJ JAMI
134.
Temeljenje u otvorenoj jami mora se izvoditi na nacin kojim se u potpunosti obezbeduje
stabilnost kosina Hi vertikalnih bokova jame od zarusavanja Hi kIizanja i od opasnosti od
loma tla u dnu jame, kao i na nacin kojim su susedni objekti obezbeduju od ostecenja.
135.
U skladu sa odredbama clana 134. ovog pravilnika, za temeljenje u otvorenoj jami
primenjuje se jedan od sledecih nacina rada:
1) iskop sa kosinama u nagibu obezbeduje najmanji faktor sigurnosti protiv klizanja Fs =
1,30 ako se racuna sa parametrima cvrstoce iz rezultata ispitanih uzoraka tla u laboratoriji
Hi iz pogodnih ispitivanja na terenu, pri cemu se uzima u obzir raspucalost tla, ili Fs = 1,70
ako su parametri cvrstoce procenjeni iz klasifikacije tIa;
2) iskop sa vertikalnim bokovima obezbedenim od zarusavanja iIi kIizanja drvenom
oplatom Hi zabijenim drvenim Hi ceIicnim talpama (pribojem) koje su na prikladan nacin
razuprte i obezbedene od ugibanja iIi izmicanja na donjem rubu;
3) iskop sa kosim Hi vertikalnim bokovima zasticen osnovnom konstrukcijom od zabijenih
i usidrenih stubova i odgovarajuCih oplata izmedu njih;
33
4) izrada oboOOih zidova gradevinskog objekta po posebnim metodama kopanja i

betoniranja u tlu, koji zasticuju kopanje materijala iz jame do potrebne dubine temeljenja
objekta.
136.
Za potporne zidove iskopa detaljno se proracunavaju raspodela pritiska i otpor tla i
dimenzionise presek zida i razupiraca prema jednoj od metoda mehanike tla, pri cemu se
uzimaju u obzir deformacijski uslovi i uticaj vremena.
137.
Dimenzije potpornih zidova i
razupiraca iskopa dubine
manje od 5 m proracunavaju
se pod pretpostavkom da je ,-
1
raspodela pritiska zemlje
trapezna, prema semama na
crtezu 7
l~
gde je: sljunak i pesak (c
glina (q> 0);=
=0), a
O'
T
0.&0
1
D T0.550
KA- tg2 (450-q>/2);
D - dubina temeljne jame;
1 ;;:;""
1J.. 1.
~
0.110
'Y- zapreminska masa
materijala tla; ~¥IC~ .- Ii>-4c-i .L
c -kohezija;
q> -ugao otpornosti protiv smicanja. Crtez7
.
138.
Za temeljenje veCih gradevinskih objekata u otvorenoj jami cija je dubina veca od 5 m, ako
nema podzemnih voda, projekt objekta mora sadrZavati i projekt jame sa svim njenim
delovima, kao i tehnicke uslove za sigurno izvodenje radova do potpunog dovrsenja
temelja. Ako je u terenu formirana izdan, navedeni uslov vazi za temeljne jame cije je 000
do 3 m ispod stvarnog nivoa podzemne vode.
139.
Temeljna jama gradevinskog objekta u blizini postojeCih objekata mora se projektovati i
izvesti tako da se ti objekti u potpunosti obezbede od eventualnih ostecenja usled
deformacije ili zarusavanja tla Hi zbog erozije tla pri crpljenju podzemne vode iz jame ili
oko nje.
140.
Voda iz temeljne jame gradevinskog objekta mora se u slucaju iz clana 139. ovog
pravilnika, crpsti na naCin koji sprecava smanjenje zbijenosti tla ili iznosenje sitnih cestica
tla usled nepovoljnog dejstva strujanja vode na mestu crpljenja.
34
141.
Ako na koherentno 000 temeljne jame deluje arterijski pritisak, u projektu temelja navode
se dokazi 0 obezbedenju od statickog loma tla.
3. TEMEWENJE NA SIPOVIMA
142.
Projekt temeljenja na sipovima sadrZi:
1) analizu raspodele opterecenja na pojedine sipove;
2) dokaz 0 dozvoljenom opterecenju tla pod dejstvom pojedinih sipova, i to za vertikalna i
horizontalna opterecenja;
3) dokaz 0 kvalitetu materijala stabla sipa;
4) dimenzionisanje pojedinih sipova;
5) dokaz 0 stabilnosti temelja kao celine;
6) analizu predvidenih sleganja, odnosno pomeranja sipova, oOOosno temelja kao celine.
143.
Optereeenje se raspodeljuje na pojedine sipove tako da se ispune svi uslovi ravnoteze i da
se usklade deformacije konstrukcije i tla, pri cemu se vodi racuna 0 krutosti i statickom
karakt~ru konstrukcije i 0 sastavu i savitljivosti (deformabilnosti) tla.
Opterecenje temelja ne sme se, po pravilu, deliti tako da jedan deo deluje na sipove a drugi
na tlo neposreOOo ispod rostilja. Ako se, izuzetno, odstupi od takvog pravila, treba navesti
detaljne dokaze 0 uskladenosti deformacije tla i sleganja temelja.
144.
Dozvoljeno opterecenje tla pod dejstvom pojedinih sipova za sil~ koje dejstvuju u pravcu
ose sipa dokazuje se najmanje na dva od sledeCih nacina:
1) obrascima za stepen mobilizacije otpornosti tla;
2) obrascima za otpornost registrovanu pri pobijanju sipova;
3) obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja;
4) probnim opterecenjem sipova;
5) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.
145.
Dozvoljeno opterecenje sipa Nd racuna se prema obrascu:
Nd=qAq +pAp
gde je:
-
Nd dozvoljeno opterecenje sipa;
q -dozvoljeno specific no opterecenje tla u nivou vrha sipa;
Aq - povrsina preseka sipa u nivou vrha sipa;
p - dozvoljeno specificno opterecenje na trenje nosecih slojeva uz omotac;
-----
35
Ap - povrsina omotaca duz tih slojeva.
146~
Dozvoljeno specificno opterecenje q proracunava se prema obrascu:
q =y N')f + ()dKsNqr + cmNcr
gde je:
y- zapreminska masa tla u nivou vrha sipa;
()d- vertikalni pritisak od sopstvene mase tla u nivou vrha sipa (crtez 8);
Ks - koeficijent zemljanog pritiska u stanju mirovanja u nivou vrha sipa;
Cm- mobilisana kohezija tla u nivou vrha sipa;
Ncp N')f' Nqr - faktori nosivosti zavisni od velicine dozvoljenog mobilisanog ugla otpomosti
protiv smicanja <Pm;
r -poluprecnik baze sipa.
Hd
es.
~ ~.
'
0 h.K's tg SIft ~
am h
.. Gh~
I
~~--
r4~
-
.
J
--/'2r ; ,
Crtez 8.
36
147.
Faktori nosivosti N')'£,Nqr i Ncr dobijaju se primenom proracuna prema teoriji plasticnosti za
odredene pretpostavke, odnosno aproksimacije, pri cemu s primenjuju faktori dati na ertezu
9, s tim da se ispune i uslovi iz clana 76. ovog pravilnika.
&.0
.:t-e :
I
1)
°, 1 2.' , ,\0 2 , ,tv 2 4

.10. H .
Crtez 9.
148.
Mobilisani parametri otpomosti em i <Pmodreduju se prema odredbama c1. 66. i 67. ovog
pra vilnika.
149.
OOOosizmedu dubine vrha sipa ispod povrSine noseceg sloja sa karakteristikama cvrstoce <p
i e koje se uzimaju u racun i precnika sipa mora biti najmanje 1.
150.
Dozvoljeno specificno opterecivanje p izracunava se prema obraseu:
p =am + SoKstgSm
gde je:
am - mobilisana adhezija izmedu sipa i okolnog tla (am =a/F), oOOosno mobilisana kohezija
okolnog tIa ako je kohezija manja od adhezije;
00 - vertikalni pritisak od sopstvene mase tIa u nivou sredine nosivog sloja h koji prenosi
opterecenje trenjem;
Sm - mobilisani ugao trenja izmedu sipa i tIa (tgSm = t~S) ,0OOosno Om= <Pmako je <p
manja vreOOost od O.
151.
U slojevitom tIu ucesce manje otpomih slojeva u pogledu nosivosti sipa ne mora se uzimati
u obzir. Ako se takvo ucesce ipak delimicno uzima u obzir, dokazuje se mogucnost
predvidenog mobilisanja otpomosti tih slojeva u vezi sa predvidenim sleganjem slojeva.
37
152.
Ako je tlo u koje je sip pobijen ili uvreen u stanju konsolidacije pod dejstvom optereeenja
na povrsini tla ili pod dejstvom sopstvene mase, omotac sipa optereeen je negativnim
trenjem. Ako ne postoji drugi pouzdani dokaz 0 veliCini negativnog trenja, dozvoljeno
optereeenje sipa, racunato samo prema otporu na vrhu sipa, smanjuje se za vrednost moei
nosivosti trenjem (F = 1).
153.
Osovinska moe nosenja tla, uzimajuei obzir otpornost registrovanu pri pobijanju sipova,
utvrduje se, po pravilu, prema obrascima koji se zasnivaju na teoriji sudara slobodnih tela i
u koje se, u teorijsku analizu, uvode eksperimentalni podaci.
Osovinska moe nosenja tla utvrduje se prema obrascu:
WH
N=-:;:-
SKu
gde je:
N - moe nosenja:
W - masa malja;
H - visina pada malja;
s -pomeranje sipa pri jednom udarcu, ukljucujuei i elasticnu deformaciju tla;
.
ku -koeficijent koji zavisi od faktora
WHL . W p
1- W
,. T
~ rr ,
AEps I :.;' '.
1'$ \"..;-: 10
gde je: '*

L - duzina sipa; 10 ~I
A - presek sipa,
Ep - koeficijenti iz dijagrama na crtezu 10; ~ I
I
Wp -masa sipa (sa nastavkom za pobijanje).

Dozvoljeno optereeenje sipa je Nd
do 3, pri cemu se uzima u obzir

heterogenost tla i znacaj gradevinskog
objekta.
= NIP
Koeficijent F bira se od vrednosti izmedu 2 I ".
,I
0
I
ur T
I I
~)t 20 'jO
A- ~:,\~
100 200
Crtez 10.
154.
Pri proracunu osovinske moei nosenja tla, iz clana 153. ovog pravilnika, pouzdaniji podaci
dobijaju se sarno za sipove u propusnom - nekoherentnom tlu. l,J obrasce za obracun
dinamicke moei nosenja unose se, po pravilu, vrednosti pomeranja oznacene sa s koje se
dobijaju pri ponovnom pobijanju sipova posle prekida od nekoliko dana.
38
155.
Podaci statickog penetracionog sondiranja koriste se na osnovu obrasca iz clana 145. ovog
pra vilnika.
Dozvoljeno specificno opterecenje q u jednacini iz clana 145. ovog pravilnika odreduje se
iz rezultata penetracije samog vrha penetrometra, uzimajuci u obzir da je kod penetracije
faktor sigurnosti F = 1. Dozvoljeno specificno opterecenje P u istoj jednacini odreduje se
analognom primenom na rezultat penetracija same cevi penetrometra.
156.
Probno opterecenje sipa na pritisak ili na zatezanje izvodi se na taj nacin sto se reakcije
tereta prenose na tlo na udaljenosti na kojoj ne uticu bitno na tlo dul. sipa i sto se merenja
vezuju na stalnu tacku van podrucja deformacije koje izaziva probno opterecenje.
.
157.
Stepeni opterecenja moraju trajati onoliko koliko je potrebno da se mogu jasno registrovati
uticaji hidrodinamicke konsolidacije i puzanja tla.
158.
Najvece opterecenje u homogenom tlu mora biti najmanje za 50% vece od predvidenog
opterecenja sipa, a u heterogenom tlu najmanje za 100% vece od tog opterecenja ili
najmanje jednako predvidenoj moCi nosenja sipa (opterecenje za F = 1).
159.
Dozvoljeno opterecenje tla za horizontalne sile i za staticke momente koji opterecuju glavu
sipa odreduje se prema dozvoljenom pomeranju vrha sipa, i to:
1) probnim opterecenjem;
2) racunskom analizom koja se zasniva na savitljivosti (deformabilnosti) tla;
3) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.
160.
Moc nosenja sipova za horizontalno opterecenje glave odreduje se, po pravilu, pritezanjem
ili razupiranjem na dva sipa ugradena u tlo na udaljenosti neophodnoj da se spreci
medusobni uticaj probnih sipova, pri cemu se primenjuju odredbe iz clana 164. ovog
pravilnika.
161.
Sip se dimenzionise na uzajamno dejstvo osovinskih sila i momenta savijanja koje
prouzrokuje opterecenje sipa sa transferzalnim silama i spregovima i odgovarajucom
reakcijom tla, koje nastaju usled zemljanih pritisaka prouzrokovanih opterecenjem
povrsine okolnog tla.
162.
Reakcija tla koju opterecenje transverzalnim silama i spregovima izaziva dul. sipa odreduje
se po jednoj ili dve poznate racunske metode, pri cemu se primenjuju metode po kojima se
uzima u obzir deformabilnost tla.
39
163.
Zbog opasnosti od izvijanja, stabilnost sipova racunski se kontrolise, i to za slobodne
duzine sipa van terena i za duzine sipa kroz slojeve tla u zitkoj konzistenciji.
164. .
Prethodno izradeni armiranobetonski sipovi moraju se dimenzionisati, pri cemu se uzimaju

u obzir opterecenja koja mogu nastupiti pri prevozu, montazi i pobijanju sipova.
165.
Stabilnost temelja na sipovima kao celine dokuzuje se po odredbama c1. 63. do 76. i clana
91. ovog pravilnika koje se odnose na duboke direktne temelje, koji prenose opterecenje
preko sipova u tlo, u nivou vrhova sipova, na povrsini cije su ivice udaljene od osovinske
linije spoljasnjih sipova za polovinu osovinskog razmaka izmedu sipova.
166.
Sleganje temelja na sipovima, kao celine, proracunava se na nacin iz C1.73. do 90. ovog
pravilnika, pri cemu se uzima u obzir nacin prenosenja opterecenja u tlo.
167.
Racun sleganja zasniva se, po pravilu, na pretpostavci da se vertikalno opterecenje prenosi
u tlo u nivou vrhova sipova na povrsini odredenoj u clanu 165. ovog pravilnika.
168.
Osovinski razmak izmedu sipova mora iznositi najmanje 70 em, a istovremeno ne sme biti
manji od:
1) 2,5 d za sipove koji opterecenje u tlo prenose uglavnom sarno preko vrha;
2) 3 d za sipove u nekoherentnom tlu male zbijenosti i u koherentnom tlu, koji opterecenje
u tlo prenose pretefuo trenjem.
Ako je osovinski razmak izmedu sipova manji od razmaka iz stava 1. ovog clana, sipovi se
proracunavaju na nacin predviden za duboke masivne temelje.
169.
Ako je osovinski razmak izmedu sipova koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjem
manji od 1/10 duzine sipa, dozvoljeno opterecenje sipa u temeljnoj grupi smanjuje se za po
jednu sesnaestinu dozvoljenog opterecenja pojedinacnog sipa za onoliko puta koliko sip u
grupi ima susednih sipova.
170.
Drveni sipovi moraju biti celom duzinom u vodi ili stalno u tlu potpuno zasicenom vodom,
pri cemu se sarno na privremenim gradevinskim objektima dozvoljava ostavljanje gomjeg
dela drvenih sipova iznad kote najnizeg vodostaja podzemne vode.
171.
Celicni sipovi moraju se zastititi od korozije prema propisima 0 zastiti celicnih konstrukcija
od korozije.
40
172.
Betonski sipovi moraju se zastititi od dejstva agresivne podzemne vode prema vazecim
propisima 0 zastiti betona od agresivne podzemne vode.
4. DUBOKI MASIVNI TEMELJI
173.
Dubokim masivnim temeljima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se temelji izvedeni
pomocu bunara, kesona ili na drugi savremen nacin.
174.
Pri izracunavanju dozvoljenog opterecenja dubokog maslvnog temelja primenjuju se
odredbe c1. 47. i 95. ovog pravilnika.
175.
Projekt dubokog masivnog temelja mora sadrZavati racun dozvoljenog opterecenja, racun
sleganja i staticki racun pod dejstvom objekta u eksploataeiji, kao i staticki racun bunara,
oOOosno kesona u fazi transporta i gradenja.
176.
Bunari i kesoni moraju biti projektovani tako da pri iskopavanju kroz nenosivo tlo tonu
usled sloma tla ispod nOZnogvenea, bez potkopavanja venea.
177.
Uslovi sloma tla temelja odreduju se po metodama koje se zasnivaju na teoriji granicne
ravnoteze tla.
178.
Graniee opterecenja Ql na jedinieu duzine nOZnog venea moraju se, saglasno clanu 181.
ovog pravilnika, racunati po obraseu:
Y
Ql=2bNy+ (e+yt.tg<p)Nc+yt.b
gde je:
y- zapreminska masa tla, uzimajuCi u obzir dejstvo uzgona;
b - sirina nOZnog venea;
t - du~ina prodiranja, tj. razlika izmedu nivoa dna venea i nivoa iskopa unutar bunara,
oOOosno kesona;
e i <p - karakteristike cvrstoce za totalno stanje napona (karakteristike nedreniranih
uzoraka);
N" i Nc - koefieijenti prema dijagramu na ertezu 4.

179.
Ako nozni venae ima trougaoni presek sa tengensom ugla izmedu unutrasnje i spoljaSnje
straniee m = tg<p,u obraseu iz clana 178. ovog pravilnika izraz b se zamenjuje izrazom mt.
41
180.
Primena obrasea iz clana 178. ovog pravilnika zavisi od velicine unuta~njeg precnika,
odnosno ~irine koja mora biti najmanje:
a = 2b tg(~ + 1).~.tg<p
181.
Opterecenje kesona, odnosno bunara potrebno za savladivanje otpora Ql povecava se za
vrednost potrebnu za savladivanje trenja na obodu kesona, odnosno bunara. Trenje na
jedinicu povr~ine oboda moze se odrediti prema obraseu iz clana 150. ovog pravilnika, pri
cemu se koeficijent zemljanog pritiska u mirovanju moze redueirati priblifno vrednosti
aktivnog zemljanog pritiska pod uslovom da se vertikalni spolja~nji zidovi kesona, odnosno
bunara, na visini od 3 do 5 m iznad noznog venea, pro~ire na spolja~nju stranu za 5 do
15 em.
182.
Staticki proracun bunara i kesona izvodi se i za sile zatezanja koje mogu nastati ako se
bunar, odnosno keson, usled trenja, zadrZiu gomjim otpomijim slojevima.
183.
Ako je vise bunara Hi kesona svrstano u jedan red, najpre se izvodi svaki drugi bunar,
odnosno keson, a zatim oni koji su u meduprostorima.
184.
NajveCi dozvoljeni natpritisak u pneumatskim kesonima iznosi 3,5 bar.
185.
U projektu se daju podaci 0 speeijalnoj tehnickoj opremi, potrebni za rad u pneumatskom
kesonu, kao i organizaeiji rada. Projekt mora biti u skladu sa propisima 0 radu u kesonima.
186.
Za vreme gradenja keson ce se dimenzionisati za slucaj da unutra~nji pritisak padne na 3/4
radnog pritiska, nezavisno od predvidenog pritiska vazduha.
187.
U projektu se prikazuje i naponsko stanje ako je natpritisak vazduha u komori kesona
potpuno odstranjen, a voda jo~ nije prodrla u takvu komoru.
188.
Za objekte na padinama utvrduje se stabilnost objekta koja je uslovljena konfiguracijom
povrsine i geolo~kim sastavom slojeva tla.
189.
Ako podzemna voda jace struji Hi ako se ukopavanjem gradevinske jame u podzemnu vodu
i erpljenjem vode stvaraju novi hidraulicki uslovi strujanja i ispiranja, proverava se, uz
neophodnu sigumost, postojanje uslova za stabilnost temelja i tla, odnosno da lije potrebno
42
i da !i se moze stabilnost obezbediti drenazama, filterima, zagatnim zidovima, podvodnim

betoniranjem ili drugim sredstvima.
190.
Za gradevinske objekte sa veCim dinamiekim utieajem na stabilnost i na sleganje temelja,
utieaj vibracija posebno se proeenjuje i dokazuje se usvojena vrednost dozvoljenog
opterecenja.
191.
Ako na tlo na kome se nalazi objekt dugotrajno deluju temperature nize od 2730K (O°C),
pojava smrzavanja vode u porama tIa mora se spreeiti konstrukeionim ili geotehniekim
merama.
192.
Ako postoje vece podzemne kaveme, proeenjuje se moe nosenja svodova iznad kaverni i
potreba ispunjavanja kaverni injektiranjem ili na drugi naein.
193. .
Ako je temelj na stenovitom tlu, ispituje se monolitnost, raspuealost ili trosnost stene, kao i
njena postojanost u vodi i na vazduhu.
Ako se stena iz stava 1. ovog elana ili deo stene u dodiru sa vodom raspada, temelj ce se
ukopati najmanje za 40 em u stenu i njegovo dno zabetonirati gustim betonom, uz brizljivo
ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.
Akose stena iz stava 1. ovog elana u dodiru sa vazduhom raspada, a temelj se nalazi iznad
stalnog nivoa podzemnih voda, temelj ee se ukopati najmanje za 80 em u stenovito tlo i
zabetonirati, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.
194.
Dozvoljeno opterecenje stene odreduje se prema monolitnosti, raspuealosti ili
nepostojanosti stene u sirokom interalu od vrednosti koja se dobija sa aksijalnom
evrstocom monolitne stene qu po jednaeini Pd = 2,5 q/F do vrednosti koje odgovaraju
trosnom ili plastienom tIu koje moze nastati raspadanjem stene.
195.
Za tIo eoiskog porekla odreduju se, posebno, po dubini:
1) zapreminska masa u osusenom stanju;
2) prirodna vlaznost.
Tlo eoiskog porekla, u kojem je nivo podzemne vode nizak, izrazito je heterogeno po
gustinj, pa se terenski istrami radovi moraju sprovesti striktno po semi iz el. 8. i 9.ovog
pravilnika.
Za odredivanje nosivosti, odnosno deformabilnosti tIa, merodavni su:
1) strukturna evrstoca;
2) deformacije pri provlazavanju pod opterecenjem.
Pretalozeno eoisko tIo i eoisko tIo sa visokim nivoom podzemne vode, tretiraju se kao
koherentna glinovito-prasinasta tIa.
43
196.
Pri temeljenju gradevinskih objekata sa velikim vremenskim i lokalno jako promenljivim i
neravnomernim opterecenjima, velicina neravnomernog sleganja ispituje se u raznim
fazama opterecenja, a temelji se dimenzionisu prema ocekivanim promenama sleganja.
197.
Pri gradenju novog gradevinskog objekta u blizini postojeCih, proucavaju se medusobni
uticaji. objekta na sleganje i na stabilnost, kao i uticaj buduCih susednih objekata na
naknadno sleganje tog objekta.
198.
Ako se predvidaju neravnomerna sleganja tla temelja u razlicitim delovima gradevinskog
objekta, proucava se mogucnost podele zgrade na delove koji se mogu izvoditi kao
samostalne celine razdvojene razdelnicama (fugama) koje dele Hi ne dele temeljnu
konstrukciju. Ako se razdelnice izvode, predvida se kruti temelj.
199.
Dozvoljeni pritisak na tlo pri dnu postojeCih temelja moze se pri nadzidivanju spratova,
povecavanju korisnog opterecenja i s1. povecati srazmerno povecanju otpornosti protiv
smicanja, pod dejstvom konsolidacije i prema stanju konstrukcije objekta.
VII. ZA VRSNE ODREDBE

200.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik 0 tehnickim
normativima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata
("Sluzbeni list SFRJ", br. 34n4).
201.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 07-93/111
8, juna 1989. godine
Beograd
Zamenik direktora
Saveznog'zavoda za standardizaciju
Vera Avramovic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM MERAMA I USLOVIMA ZA
IZVODENJE ISTRAZIV ACKIH RADOV A PRI IZGRADNJI
VELIKIH OBJEKATA
1.
Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicke mere i uslovi za izvodenje istrazivackih
radova pri izgradnji velikih objekata.
2.
Pri izgradnji velikih objekata istrazivacki radovi se, po pravilu, moraju izvesti pre pocetka
izrade investicione tehnicke dokumentacije za te objekte.
3.
Pod velikim objektima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) visoke brane;
2) dalekovodi od 110 kilovolta i preko 110 kilovolta;
3) aerodromske betonske piste;
4) auto-putevi ijavni putevi prvog reda;
5) zeleznicke pruge;
6) hidroelektrane;
7) termoelektrane;
8) hale raspona preko 15 metara i ljuskaste prednapergnute i spregnute konstrukcije;
9) mostovi raspona preko 30 metara;
10) silosi za zita i cement;
11) visoki dirnnjaci i tornjevi;
12) visoke peCi i metalurske peeL
4.
Kao istrafivacki radovi pri izgradnji velikih objekata, u smislu ovog pravilnika, smatraju se
narocito:
1) geoloski istrazivacki radovi;
2) geotehnicki istrafivacki radovi;
3) geofizicki istrazivacki radovi;
4) geomehanicki istrazivacki radovi;
5) hidroloski istrazivacki radovi;
45
6) hidrogeoloski istrazivacki radovi;

7) klimatoloski i meteroloski istrazivacki radovi.
Pri izgradnji visokih brana, akumulacionih bazena i slicnih objekata, pored istrazivackih
radova iz stava 1. ovog clana, kao istrazivacki radovi smatraju se i:
1) bioloski istrazivacki radovi;
2) pedoloski istraZivacki radovi.
5. .
Za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika investitor je duzan izraditi
program istrazivackih radova.
Programom istrazivackih radova, zavisno od vrste, tipa, tehnickih karakteristika i
teritorijalnog rasprostiranja velikog objekta, kao i od prirode, sastava, oblika i drugih
karakteristika terena na kome se predvida izgradnja velikog objekta, investitor odreduje
obim istrazivackih radova kojima se obezbeduju svi podaci, uslovi i podloge potrebni za
izradu investicione tehnicke dokumentacije za veliki objekt.
6.
Program istrazivackih radova mora da saddi narocito:
1) analizu rezultata prethodnih istraZivanja;
2) tehnicko-ekonomsko obrazlozenje istrazivackih radova;
3) predmere i predracune istrazivackih radova;
4) kalendarski plan izvodenja istdivackih radova;
5) tehnicke uslove i metode izvodenja istrazivackih radova.
7.
Investitor ne mora izvoditi pojedine istrazivacke radove iz clana 4. ovog pravilnika ako za
izvodenje tih radova nema tehnickog opravdanja ili ako vec postoje dovoljno pouzdani
podaci, uslovi i podloge na osnovu kojih se moze pristupiti izradi investicione tehnicke
dokumentacije za odnosni veliki objekt, sto mora strucno obrazloziti u programu
istraZivackih radova.
8.
Na osnovu programa istraZivackih radova, investitor je duzan obezbediti izvodenje
istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova.
9.
Elaborat istrazivackih radova mora saddati za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4.
ovog pravilnika narocito:
1) prikaz i ocenu prethodnih istrazivanja;
2) prikaz skupljanja i sredivanja podataka pri izvodenju istrazivackih radova;
3) matematicku obradu i uporedenje sredenih podataka istrazivackih radova;
4) graficko oblikovanje obradenih podataka istrazivackih radova (dijagrame, tabele, karte,
crtez.e, itd.);
46
5) prikaz pretpostavki koje nisu rnogle biti proverene pri izvodenju istrazivackih radova, sa
tehnickim uslovima i metodama za proveru tih pretpostavki pri gradenju velikog objekta;
6) opsti zakljucak 0 uslovima za izgradnju velikog objekta na terenu koji je ispitivan.
10.
Program istrazivackih radova i elaborat istrazivackih radova podleze tehnickoj kontroli
koja je propisana za investicionu tehnicku dokumentaciju, na osnovu koje se zahteva
odobrenje za gradenje velikog objekta, i sastavni su deo te dokumentacije.
11.
Izvodenje istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova mogu vrsiti sarno
strucne radne organizacije registrovane za vrsenje takve delatnosti.
12.
Odredbe ovog pravilnika primenjivace se pri izgradnji velikih objekata koja ce poceti posle
15. februara 1970. godine.
.
13.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u IISluzbenornlistu SFRJ".
Br. 15-53/1
6. januara 1970. godine
Beograd
Zarnenik saveznog sekretara za privredu,
Vlado Juricic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA
I USLOVlMA ZA PROJEKTOV ANJE
I GRADENJE ZELEZNICKIH TUNELA
I. OPSTE ODREDBE
1.
Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri
projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojeCih tunela na prugama
jugoslovenskih zeleznica i na industrijskim prugama na kojima saobracaju vozila
. jugoslovenskih zeleznica (u daljem tekstu: tuneli).
2.
Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuCi jugoslovenski standardi,
propisi 0 protivpozamoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji
se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti
zelezmckog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
3.
Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredaba ovog pravilnika sarno
ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost
zivota Hi zdravlja Ijudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.
4.
Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima dobijenim na osnovu
izvrsenih geotehnickih istraZnih radova.
5.
Novi tdneli moraju se projektovati i graditi za us love dizel-vuce i elektricne vuce.
6.
Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i
njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.
Projektovani elementi tunela moraju biti uskladeni sa projektom pruge na kojoj se tuneli
grade Hi rekonstruisu.
7.
Tuneli se projektuju i grade prema usvojenom svetlom profilu.
48
II. ISTRAZNI RADOVI

8.
Istrazni radovi pri projektovanju tunela izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0
terenu kroz koji tunel prolazi. Istrazni radovi se izvode prema programu istramih radova i
obuhvataju sva geotehnicka istraZivanja i ispitivanja.
Programom iz stava 1. ovog clana utvrduju se obim i vrsta istraZnih radova za svaki tunel
posebno, a prema slozenosti geoloskog sastava terena.
9.
Radi izrade investicionog programa za izgradnju zeleznicke pruge, treba za tunele prikupiti
i koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se oni graditi dobivene iz geoloskih karata i
druge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa
obliznjih vec izvedenih objekata.
Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji
istraZni radovi i geoloska kartiranja.
10.
Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka merenja, sondama
busenja, geoloska kartiranja i hidroloska snimanja.
11.
Pri izradi glavnog projekta gunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se
istrazni radovi iz clana 10. ovog pravilnika.
12.
Istramim radovima odreduju se:
1) geoloski sastav terena;
2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa;
3) hidrogeoloska svojstva terena;
4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.
13.
Na osnovu podataka dobijenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 8)
sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski poprecni
profili tunela i tehnicki izvestaj.
III. TRASA I NIVELETA TUNELA

14.
Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za trasu
na otvorenom delu pruge.
49
15.
Tuneli se projektuju i grade u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj i delom u
krivini.
Tuneli duzine preko 1500 m, po pravilu, projektuju se i grade u pravoj.
16.
Ulaz ~ tunel odnosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba ostaviti sto upravnije na
izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.
17.
Osovina tunela u krivini pomera se od osovine trase prema centru krivine za vrednost:
e = -h83 ,
gde je h nadvisenje spoljne sine u mm

Pomeranje osovine tunela vrsi se linearno, pocev od pocetka prelazne krivine, tako da na
pocetku kruZne krivine dostizu punu vrednost.
18.
Niveleta tunela postavlja se u nagibu.
Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 3%0,a izuzetno ne sme biti manji od 2%0.
Niveleta tunela na delovima pruge u usponu odnosno padu projektuje se u jednostranom
nagibu.
19.
Niveleta duzih tunela koji se nalaze ispod prevoja (vrsni Hi bazisni tuneli) projektuje se, po
pravilu, u dvostranom nagibu.
Niveleta iz stava 1. ovog clana moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je to
uslovljeno trasom pruge.
20.
Na mestima suceljavanja dva suprotna nagiba velicine preko 5%0, ako je visinska razlika
bar jednog nagiba veca od 10 m, mora se izmedu ta dva nagiba umetnuti odsek koloseka u
"
nagibu i 3%0 duzine:
1) 500 m -na glavnim prugama;
-
2) 300 m na sporednim prugama.
U duzine iz stava 1. ovog clana ulaze i duzine tangenata zaokruzenja.
Prelom nivelete se zaokruzuje:
1) ako je jedan od suprotnih nagiba manji od 5%0;
2) ako su oba nagiba veca od 5%0,ali je visinska razlika oba nagiba manja od 10m.
50
21.
Prelom nivelete tunela mora se zaobliti vertikalnim kruwim lukom, ako razlike u nagibima
pre laze 2%0.
Poluprecnik vertikalnog kruwog luka (p) mora biti ravan kvadratu najvece brzine kretanja
na odgovarajucem delu pruge (p=y2). Izuzetno, u teskim terenskim uslovima, moze se
dopustiti i manji poluprecnik po obrascu p = i y2, ali ne manji od 2.000 m.

22.
Merodavan uspon u tunelima duzine vece od 300 m, ublazava se prema vrednostima datim
u sledecoj tablici 1:
Tablica 1. Ublazeni usponi u tunelu u praveu - i, u %0
~CI3 Merodavan uspon u %0 .) ~.s
0
~1
a 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 83
C
300 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 300
500 5,55 7,48 9,35 11,26 13,16 15,08 16,97 18,88 20,80 22,69 24,59 26.46 500
1000 4,54 6,31 7,90 9,60 11,26 13,00 14,66 16,36 18,07 19,72 21,40 22,98 1000
1500 3,36 4,97 6,24 7,73 9,14 10,68 12,08 13,56 15,Q5 16,44 17,86 19,14 1500
2000 3,24 4,83 6,09 7,55 8,94 10,46 11,87 13,33 14,78 16,17 17,57 18,82 2000
3000 3,02 4,60 5,80 7,24 8,59 10,09 11,44 12,87 14,31 15,66 17,01 18,24 3000
4000 2,82 4,36 5,54 6,94 8,25 9,73 11,05 12,45 13,83 15,15 16,47 17,66 4000
5000 2,70 4,23 5,39 6,76 8,07 9,51 10,83 12,21 13,61 14,90 16,21 17,36 5000
6000 2,36 3,88 5,00 6,35 7,63 9,05 10,33 11,70 13,05 14,32 15,60 16,70 6000
7000 2,00 3,44 4,83 5,86 7,10 8,52 9,78 11,10 12,44 13,68 14,94 16,00 7000
8000 - 3,05 4.08 5,38 6,60 7,98 9,20 10,51 11,80 13,01 14,22 15,20 8000
9000 - 2,73 3,74 5,02 6,20 7,57 8,75 10,Q4 11,32 12,47 13,67 14,65 9000
10000 - 2,39 3,36 4,62 5,76 7,12 8,27 9,54 10,78 11,94 13,10 14,02 10000
8,12 9,39 10,63 11,75 12,95 13,93 11000
11000 - 2,24 3,21 4,47 5,61 6,97
12000 - 2,13 3,08 4,36 5,48 6,86 8,00 9,28 10,58 11,68 12,84 13,82 12000
13000 - 2,05 3,02 4,28 5,43 6,76 7,93 9,20 10,28 11,60 12,76 13,76 13000
6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 14000

14000 - 2,01 2,98 4,24 5,39
6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 15000

15000 - 2,00 2,98 4,24 5,39
Kod tunela u krivini uzima se u obzir i otpor od krivine.

f 51
23.
Ako se na prugama predvida vuca vozova
sa lokomotivom na celu, ublazavanje
uspona iz clana 22. ovog pravilnika pocinje
na 400 m ispred ulaznog portala, a zavrsava
se na 100 m ispred izlaznog portala tunela
(slika 1).
Slika 1.
Ako se na prugama predvida vuca vozova
sa dve lokomotive, i to jednom na celu a
drugom pozadi voza, ublaZavanje uspona
pocinje na 150 m ispred ulaznog portala, a
zavrsava se na 150 m iza izlaznog portala
tunela (slika 2).
Duzina ublazavanja uspona racuna se
prema sledecem obrascu:
"-1/ Lu = Lv + Lt - 200,
gde je: Lv =500 m (duzina voza)
Slika 2 Lt =duzina tunela.
IV. POPRECNI PROFIL

24.
Poprecni profil tunela mora biti potkovicastog oblika sa krivolinijskom unutrasnjom
konturom zidova sastavljenom iz kruZnih i pravih delova.
Poprecni profil tunela mora se prilagoditi slobodnom profilu pruga normalnog koloseka za
elektricnu vucu.
25. .
Svetli profil tunela mora biti siri od slobodnog profila za otvorenu prugu.
Svetli profili tunela utvrdeni su za jednokolosecne, dvokolosecne i trokolosecne tunele
(slike 3, 4. i 5).
52
t-
Slika 3. Svetli profiljednokolose~nog tunela

* G.!.P. - gomja ivica praga
..,
..
...
"..
I
~'r't
Slika 4. Svetli profil dvokolose~nog tunela

53
.~
"',
""
N~""~
?~.
! .~ L
Slika 5. Svetli profil trokolosecnog tunela
-
* kolosek 1
-
** kolosek 2
-
*** kolosek 3
**** - G. I. P. - gomja ivica praga
***** - G. I. S. - gornja ivica sine
26.
Pri izgradnji tunela moraju se primeniti utvrdeni tipovi obzida tunela (obloga).
Obloga tunela odreduje se zavisno od vrste i stanja brdskog materijala i pojave vode.
Kategorizacija brdskog materijala i tipovi obloge tunela odreduju se prema postojeCim
tehnickim uslovima za gradenje zeleznickih pruga.
27.
Ako. pritisak brdske mase dejstvuje jednostrano kod padinskih
. tunela, obloga tunela se
izvodi po posebnom projektu.
28.
Poprecni profil obloge tunela moze se i posebno projektovati, uz dokaz stabilnosti, s tim da
se mora obezbediti utvrdeni svetli profil tunela.
29.
Na svakih 50 m, na obema stranama tunela, moraju se nasprarnno izgraditi tunelske niSe.
54
Nisa iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga mora biti vi sine najmanje 2,1
m, sirine najmanje 2,00 m i dubine najmanje 1,00 m.
30.
U tunelu duzine preko 2.000 m moraju se sa jedne strane tunelske osovine na svakih 1.000
m izgraditi ostave za smestaj alata, opreme, vozila, kao i masina potrebnih za odrzavanje
. tunela i instalacija u tunelu.
Ostava iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga, mora biti visine najmanje
3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine
najmanje 3,10 m.
31.
U tunelu se izgraduju i ostave radi smeStaja automatskog pruznog bloka, a prema projektu
za postavljanje signalno-sigumosnih uredaja.
Odredba clana 30. stav 2. ovog pravilnika odnosi se i na ostave iz stava 1. ovog clana.
32.
Najmanje marke betona koji se moze koristiti za oblogu tunela odredene su u sledecoj
tablici 2:
Tabliea 2.
Vrsta obloge Marka betona
Betonski anniranobetonski blokovi 20
Beton i armirani beton 15 do 20
Prskani beton 30 do 40
Beton na portalima 15 do 20
IzravnjavajuCi sloj 10
Ispuna 10
33.
Supljine iza obloga tunela moraju se popuniti betonom iste marke betona kao sto je i mark:
betona od koga je izradena i sarna obloga, i to na dubini do 0,2 m. Supljine na dubini prek(
0,2 m do 1 m, popunjavaju se betonom marke 10.
V. PORTALI TUNELA
34.
Portal tunela mora obezbediti stabilnost ulaznog odnosno izlaznog dela tunela i predusekf\
35.
Ceoni zid portala postavlja se, po pravilu, normalno na tunelsku osovinu, a moze 5
postaviti i pod uglom, zavisno od terenskih uslova.
U ceonom zidu portala izvodi se kanal za primanje vode sa padine iznad portala. Kanal 5
izvodi u jednostranom nagibu, ako niza kosina preduseka ne prelazi visinu ceonog zida
55
Ako je kosina useka iznad krune ceonog zida, kanal se izvodi u dvostranom nagibu tako da
se voda iz kanala ispusta u jarak preduseka.
Gornja ivica ceonog zida portala izvodi se horizontalno po celoj duzini ili stepenasto u
skladu sa poprecnim nagibom terena.
36.
Stabilnost ceonog zida portala ispituje se na naCin na koji se vrsi ispitivanje stabilnosti
potpornih zidova.
VI. ODVODNJA VANJE

37.
Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.
38.
Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se'moraju pravilno kaptirati i
odvQditi.
39.
U tunelu se mora izgraditi kanatza odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju
zavisno od koliCine vode i nagiba kanala.
40.
KoliCina vode koju moze da primi kanal za odvodenje voda prema tunelskom tipu a pri
raznim nagibima, data je u sledecoj tablici 3:
Tablica 3.
Pad Brzina Kolicina yode
(%0) (mIs) (l/s)
2 0,68 62
3 0,83 77
4 0,99 92
5 \,13 105
6 1,22 113
7 1,27 118
8 1,36 126
9 1,41 131
10 1,45 135
11 1,50 139
12 1,60 148
13 1,69 157
14 1,78 165
15 1,88 175
56
41.
Nagib. kanala za odvodenje vode iz tunela ne sme, po pravilu, biti manji od 3%0. Izuzetno,
nagib tog kanala ne moze iznositi manje od 2%0.
42.
Ako je koliCina podzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje
voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.
.
43.
U jednokolosecnim tune lima, kanali za odvodenje voda postavljaju se sa suprotne strane
kanala za kablove slabe i jake struje, a u dvokolosecnim tune lima i trokolosecnim tunelima
-u sredini izmedu koloseka.
44.
Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 39. ovog pravilnika.
45.
Radi pravilnijeg prikupljanja voda u tunelu ispod zastora, izvodi se izravnavajuCi sloj od
betona u nagibu od najmanje 2% (slike 1,2. i 3).
46.
Kanali za odvodenje voda moraJu biti ispod zastora i pokriveni montaznim
armiranobetonskim plocama.
VII. HIDROIZOLACIJA
47.
Hidroizolacija tunela izvodi se radi:
1) zaStite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda;
2) zastite postrojenja elektricne vuce, koloseka i instalacija u tunelu;
3) bezbednosti saobracaja.
48.
U elektrificiranim tunelima podzemna voda ne sme dolaziti u dodir sa kontaktnim
elektricnim vodom i pantografom elektricne lokomotive u predelu temena svoda tunela, nW
sme da kaplje na ta postrojenja. U tunelu se ne sme dopustiti stvaranje stalaktita i ledenih
lula niti naslaga leda u predelu sina.
49.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi:
1) na spoljasnjem delu obloge tunela;
2) na unutrasnjoj strani obloge tunela;
3) izm.edu spoljasnjeg dela i unutrasnje strane obloge tunela.
57
50.
Vrsta hidroizolaeije iz elana 49. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda,
stepena izolaeije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase,
hidrostatiekog pritiska vode i eene izolacije.
Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge
tunela ukoliko drugim merama nije spreeeno agresivno dejstvo podzemnih voda.
Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u
tunelu sa velikim pritiskom brdske mase.
Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.
51.
Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela ne sme ulaziti u slobodni profil za
elektrienu vueu.
52. .
Hidroizolacija tunela projektuje se i izvodi prema tipovima hidroizolaeije, koje je usvojila
Zajednica jugoslovenskih zelezniea ili prema vaZeCim jugoslovenskim standardima.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi i prema posebno izradenom projektu, ako je
snabdevena odgovarajuCim atestima 0 kvalitetu.
VIIi. OSNOVNE POSTAVKE PRORACUNA

53.
Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska
(vertikalnog, boenog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmiekih utieaja i
spoljasnjih hidrostatiekih pritisaka.
54.
Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehniekih uslova,
dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naeina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi
obloge.
55.
Obloga tunela proraeunava se prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastati
prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.
.
56.
Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobieajene analitieke metode
i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi raeuna da usvojene pretpostavke sto vise
odgovaraju konkretnim geotehniekim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.
57.
Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposrednim merenjem na lieu mesta, u samoj
brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristienim mestima ili prilikom izvodenja
istraZnih radova.
58
Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela odnosno za proveravanje i ispravljanje

dimenzija primenjenih tipova obloge prilikom gradenja tunela.
58.
Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i
nacin gradenja.
59.
VeliCina brdskog pritiska na konstrukciju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi
kroznestenovito tlo, racuna se prema sledecem obrascu:
q =(1+2Kc x tg<p). P
gde je: P - brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa,
<p - unutraSnji ugao trenja,
Kc - koeficijent odreden u sledecoj tablici 4:
Tablica 4.
Zona zemljotresa VII VIII IX
Koeficijent (Kc) 0,025 0,05 0,10
IX. PROVETRA VANJE
60.
U tune lima se mora obezbediti provetravanje radi smanjivanja koncentracije stetnih gasova
do dopustenih granica.
Dopustena koncentracija stetnih gasova u tunelu, posle 15 minuta po izlasku voza iz tunela,
ne sme biti veca od:
1) 300 ppm (propromil) ugljen-monoksida (CO);
2) 200 ppm (propromil) sumpor-dioksida (S02);
3) 20 ppm (propromil) akroleina (CH2).
Uredaji za merenje koncentracije stetnih gasova iz stava 2. ovog clana postavljaju se na
razmaku od po 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tune1a.
61.
U tunelima duzine 300 m do 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuci, vestacko
provetravanje se primenjuje sarno ako se ne moze koristiti prirodno provetravanje.
62.
U tunelima duzina vecih od 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuCi, mora se primeniti
vestacko provetravanje.
59
63. .
KoliCina svezeg vazduha potrebna za provetravanje tunela odreduje se proracunom,

zavisno od duzine i polozaja tunela, vrste vuce, intenziteta saobracaja, dozvoljene
koneentracije stetnih gasova, kao i drugih Cinilaea.
64.
U tunelima primenjuje se poduZno provetravanje i to u vidu sistema provetravanja sa
vertikalnim oknima i portalnog sistema provetravanja.
Sistem provetravanja sa vetikalnim oknima primenjuje se u duzim tunelima zavisno od
veliCine nadsloja iznad tunelske eevi.
65.
Pri primenjivanju sistema provetravanja sa vertikalnim oknima, ventilatori se mogu
postaviti na vrh okna ili u prostor koji spaja tunelsku eev sa oknom.
Pri primenjivanju portalnog sistema provetravanja, ventilatori se mogu postaviti u komoru
iznad portala ili po iviei tunelske eevi u blizini portala.
66.
Brzina kretanja vazduha u tunelskoj eevi prilikom provetravanja ne sme biti veca od 8 mls.
67.
lzbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.
.
68.
Uredaji za provetravanje moraju biti izvedeni za automatsko ukljucivanje, sa mogucnoscu
rucnog ukljucivanja.
x. KOLOSEK
69.
U tune lima duzine preko 300 m, kao i na mestima ispred ulaza u tunel i izlaza iz tunela u
duzini od 100 m, ugraduje se tip koloseka jaCi od tipa koloseka na otvorenoj pruzi.
U tunelima duzine do 300 m ugraduje se tip koloseka predviden za otvorenu prugu.
70.
U tunelima duzine preko 300 m kolosek se, po pravilu, zavaruje u dugacke trakove sina.
Kolosek se ugraduje prvenstveno na drvenim (hrastovim ili bukovim) impregnisanim
pragovima.
71.
Zastor od tueanika u koloseku mora ispunjavati uslove predvidene vazecim standardima
jugoslovenskih zeleznica i postavlja se od oporea do oporea tunela u ravni gomje iviee
praga.
Debljina zastora ne sme biti manja od 45 em od gomje iviee praga do izravnjavajuceg sloja
betona u tunelu.
60
72.
Sine i kolosecni pribor u tunelu moraju biti zasticeni od korozije.
73.
Pri rekonstrukciji tunela u koje se uvodi elektricna vuca, moze se, po posebnom projektu,
ugradivati i kolosek specijalne konstrukcije bez zastora.
74.
U tunelu se moraju ugraditi stalne oznake za kontrolu polofuja koloseka po osi i visini, i to:
1) u tunelu u pravcu - na 50 m;
2) u tunelu u krivini - na 10 m.
Oznake iz stava 1. ovog clana ugraduju se na oporcu s desne strane, u pravcu stacionaze.
XI. INSTALACIJE I OZNAKE U TUNELU

75.
Kontaktna mreza u tune lima projektuje se i ugraduje prema posebnim tehnickim propisima
jugoslovenskih zeleznica.
76.
Za potrebe signalno-sigumosnih uredaja, sa suprotne strane kanala za odvodenje voda
izvodi se kanal za kablove.
77.
U tune lima duzine preko 1.000 m moraju se predvideti telefoni, povezani sa susednim
zeleznickim stanicama, i to najmanje jedan na ulazu u tunel i jedan na izlazu iz tunela.
78.
Tuneli moraju imati:
1) oznake naziva i duzine -na ulaznom i izlaznom portalu;
2) oznake hektometara i kilometara - na oporcu, na visini od 3,00 m od gomje ivice sine
(GIS);
3) stalne oznake osovine i visine koloseka - na oporcu, sa desne strane u pravcu stacionaze
kod jednokolosecnih pruga, a u krivinama sa desne strane spoljasne sine sa obe strane
koloseka kod dvokolosecnih pruga;
4) oznake niSa i ostava.;
5) oznake preloma nivelete;
6) stalne oznake prelaznih i kruznih krivina;
7) ozn*a postrojenja i uredaja u tunelu, kao sto su: sprave za kontrolu pritisaka, drenaze,
komore za vodu, propusti, mesta pijace vode i dr.;
8) oznake mesta za telefone i automatski pruzni blok;
9) oznake mesta za rukovanje signalizacijom;
10) oznake stalnih tacaka.
61
XII. REKONSTRUKCIJA TUNELA
79.
Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se rekonstrukcija
tunela koja se izvodi radi:
1) obezbedenja veceg svetlog profila;
2) ojacanja obloge tunela;
3) izrade hidroizolacije;
4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove Hi veCih profila;
5) izgradnje prostorija za smestaj automatskog pruznog bloka i komora za prijem veCih
koliCina podzemnih voda;
6) izgradnje sistema provetravanja.
so.
PostojeCi tune Ii se rekonstruisu na osnovu posebnog projekta, a u skladu sa propisima 0
bezbednosti zeleznickog saobracaja.
81.
Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela vrse se pod uslovom da je izvedena podgrada u
tunelu' koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina
kretanja vozova.
Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od
toga da li je tunel u pravoj ili u krivini.
XIII. GRADENJE TUNELA
82.
Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika
tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tune la, pojave vode i zone seizmicnosti.
83.
Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem
brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresne zone, kao i sa usvojenom metodom
gradenja.
84.
Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema
sledecoj tablici 5:
62
Tablica 5. Dopusteno odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete

Faza rada Po osovini Po niveleti
(mm) (mm)
Iwijanje :i6O.jL :t23 .jL

Betoniranje :t30 :t20
gde je: L - duzina tunela izrazena u kilometrima.
XIV. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA

85.
Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog
projekta.
86.
Idejni projekt sadrZi naroCito:
1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i
visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem portala
i eventualno ventilacionih okana;
3) prognozi geoloski profil tunela, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima;
4) geotehniCi izvestaj, sa opisom geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova,
geotehnickih karakteristika stena brdske mase kroz koju tunel prolazi. U ovaj izvestaj treba
uneti iprognozu brdskih pritisaka;
5) prognozni raspored tipova tunelskih obloga;
6) idejno resenje hidroizolacije;
7) idejno resenje provetravanja;
8) raspored zemljanih masa;
9) predmer i predracun radova;
10) tehnicki izvestaj.
87.
Glavni projekt treba da sadrZi:
1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota
nivelete i terena;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polozajem osovine tunela, portaIa,
ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao idrugih elemenata trase;
3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri, sa karakteristicnim poprecnim
geoloskim profiliJIla;
4) rezultate svih geoistraznih radova i ispitivanja;
5) d~t~lini p"~ot~hni«ld hvp.~t~i:
63
6) raspored tipova obloga tunela;

7) detaljne crteZe obloga tunela, sa statickim ispitivanjem stabilnosti;
8) polozaj nisa i komora;
9) projekt ventilacije tunela;
10) detalje hidroizolacije tunela;
11) projekt portala tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovu eksploataciju
(kriIni i ceoni zidovi, komore za ventilaciju i dr.);
12) elaborat triangulacije, po potrebi;
13) predlog metode gradenja tunela, sa obrazlozenjem;
14) predmer i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje;
xv. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA

88.
Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled
i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
89.
Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni: niveleta i osovina, svetli
profil tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gomji stroj pruge, postrojenja kontaktne
mreze, signalno-sigumosni i drugi uredaji, tunelski portali, ventilacioni uredaji i oznake u
tunelu.
XVI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA
90.
Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema
investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.
91.
Ovaj praviInik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana objavljivanja u
"Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 656/4
9. avgusta 1973. godine
Beograd
Savezni sekretar za saobracaj i veze
Blagoje Popov, s.r.
PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVlMA I USLOVlMA ZA
PROJEKTOVANJE I GRADENJE TUNELA NA PUTEVlMA
I. OpSTE ODREDBE
1.
Odredbarna ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri
projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojecih tunela na putevima (u daljem
tekstu: tuneli).
2.
Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuci jugoslovenski standardi,
propisl 0 protivpoz.amoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji
se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti
drumskog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
3.
Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredbe ovog pravilnika sarno ako
je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota ili
zdravlja ljudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.
4.
Tuneli su podzemni objekti za savladivanje terenskih prepreka, kao i za obezbedenje
tehnickih elemenata puta na kome se projektuju i grade.
5.
Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i
njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.
6.
Izbor mesta i poloz.aja tunela po visini i pravcu vrsi se na osnovu ekonomsko-tehnickog
razmatranja i poredenja tehnickih resenja na odgovarajucem delu puta.
7.
Tuneli se, po pravilu, projektuju za dve trake puta i odgovarajucu racunsku brzinu.
8.
Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima geotehnickih istraznih
radova.
65
II. ISTRAZNI RADOVI

9.
Istrami radovi izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi.
Istrami radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnicka
istrazivanja i ispitivanja.
10.
Radi izrade investicionog programa za izgradnju tunela, treba prikupiti i koristiti podatke 0
terenima na kojima ce se tunel graditi, dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloske
dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa oblimjih vec izvedenih objekata.
Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji
istrazni radovi i geoloska kartiranja.
11.
Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka merenja, sondama
busenja, geoloska kartiranja i hidrogeoloska snimanja.
12.
Pri izradi glavnog projekta tunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se
istrazni radovi iz clana 11. ovog pravilnika.
13.
Istramim radovima odreduju se:
1) geoloski sastav terena;
2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa;
3) hidrogeoloska svojstva terena;
4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.
14.
Na osnovu podataka dobivenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 9)
sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski. poprecni
profili tunela i tehnicki izvestaj.
III. TRASA I NIVELA TA TUNELA
15.
Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za
vantunelski deo odnosnog puta.
16.
Tuneli se izgraduju (projektuju i grade) u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj a
delom u krivini.
66
Ako duzina tunela treba da iznosi manje od 200 m, on se, po pravilu, izgraduje u pravoj.
Ako se tunel izgraduje u krivini, poluprecnik krivine ne sme da iznosi manje od 300 m,
ukoliko racunska brzina ne zahteva veCi poluprecnik.
Ako duzina tunela iznosi vise od 200 m (duzi tunel), trasaje, po pravilu, u krivini u ulaznom
i izlaznom delu tunela.
17.
Ulaz u tunel oOOosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba postaviti sto upravnije na
izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.
18.
.
Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 0,3% niti veCi od 4% ako je tunel kraCi, odnosno
veCi od 2,5% ako je tunel duzi.
Niveleta duzih tunela, zbog lakseg gradenja i odvodenja podzemnih voda, projektuje se u
dvostranom nagibu.
Niveleta duzih tunela moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je to uslovljeno
vodenjem tease.
19.
Prelom nivelete puta u tunelu sa promenom predznaka nagiba mora se izbegavati na
podrucju kriticnih poprecnih nagiba usled vitoperenja profila puta.
20.
Prelom nivelete puta u tunelu mora se zaokruZiti lukom, prema propisima za otvorenu trasu puta.
IV. POPRECNI PROFIL
21.
Poprecni profil tunela mora se projektovati tako da ispuni us love u pogledu namene, oblika
konstrukcije i ekonomicnosti, kao i da se u tunel mogu ugraditi uredaji za provetravanje,
osvetljavanja, signalizaciju i de. (slike 1. i 2.)
.If'"
.~.. , .
Slika 1. Normalni profil sa dye pesacke Slika 2. Normalni profil sa dye pesacke
staze bez kanala za provetravanje
. staze i kanalom za provetravanje * - porozni beton
-
* porozni beton hPtnn
** -
67
22.
Poprecni profil tunela projektuje se prema slobodnom profilu za tunele, sa sirinom
kolovoza za potreban broj saobracajnih traka.
23.
Sirina kolovoza u tunelu odreduje se prema sirini kolovoza na otvorenom delu puta.
Slobodna visina za prolaz vozila iznosi najmanje 4,50 m.
Sirina peSacke staze mora iznositi najmanje 0,75 m, a visina ivicnjaka od kolovoza 0,15 m
do 0,20 m.
24.
U tunelu dizine 2.000 m i vece duzine izvode se prosirenja puta za uklanjanje neispravnih
vozila, i to za svaku traku posebno. Prosirenja se izvode na medusobnom razmaku od 500
m do 750 m, sirine 3 m i duzine najmanje 40 m.
U duzim paralelnim dvocevnim tunelima izgraduju se na svakih 500 m medusobne
poprecne veze sirine 3 m.
V.ULAZNII IZLAZNIDELOVITUNELA
25.
Ulazni i izlazni delovi tunela (portali) moraju se oblikovati tako da se sto prirodnije uklope
u okolinu, zavisno od toga da Ii imaju postrojenja za provetravanje i osvetljavanje ili ih
nemaju.
Portali iz stava 1. ovog clana moraju obezbediti stabilnost ulaznog dela tunela i preduseka i
omoguCiti najcelishodnije odvodnjavanje.
VI. ODVODNJA VANJE
26.
Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.
27.
Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se moraju pravilno kapitirati i
odvoditi.
28.
U tunelu se mora izgraditi kanal za odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju
zavisno od koliCine vode i nagiba kanala.
Nagib kanala iz stava 1. ovog clana ne sme biti manji od 0,3%.
29.
Akoje koliCinapodzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje
voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.
68
30.
Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 28. ovog pravilnika.
VII. HIDROIZOLACIJA
31.
Hidroizolacija tunela izvodi se radi:
1) zastite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda;
2) zastite kolovoza i instalacija u tunelu;
3) bezbednosti saobracaja.
32.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi:
1) na spoljasnjem delu obloge tunela;
2) na unutrasnjoj strani obloge tunela;
3) izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg dela obloge tunela (umetnuta).
33.
Vrsta hidroizolacije iz clana 32. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda,
stepena izolacije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase,
hidrostatickog pritiska vode i cene izolacije.
Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge
tunela ukoliko drugim merama nije spreceno agresivno dejstvo podzemnih voda.
Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u
tunelu sa velikim pritiskom brdske mase.
Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.
34.
Ako se pri izgradnji tunela primenjuje betonska obloga, mora se postiCi sto veca
vodonepropustlji vost.
VIII. OSNOVNE POSTA VKE PRORACUNA
35.
Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska
(vertikalanog, bocnog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmickih uticaja i
spoljasnjih hidrostatickih pritisaka.
36.
Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehnickih uslova,
dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naCina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi
obloge.
69
37.
Obloga tunela se proracunava prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastati
prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.
38.
Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobicajene analiticke metode
i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi racuna da usvojene pretpostavke sto viSe
odgovaraju konkretnim geotehnickim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.
39.
Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposreOOim merenjem na lieu mesta, u samoj
brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristicnim mestima ili prilikom izvodenja
istraZnih radova.
Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela oOOosno za proveravanje i ispravljanje
dimenzija primenjenih tipova obloga prilikom gradenja tunela.
40.
Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i
nacin gradenja.
41.
Velicina brdskog pritiska na konstrukeiju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi
kroz nestenovito tlo, racuna se prema sledecem obraseu:
q = (1+2 x Kc x tgcp)xp
gde je:
p - brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa;
<p - unutrasnji ugao trenja,
Kc -koeficijent odreden u sledecoj tablici 1:
Tablica 1.
Zona zemljotersa VII VIII IY
Koeficijent (Ke) 0,025 0,05 0,10
IX. PROVETRA VANJE
42.
Stetni' gasovi se odstranjuju iz tunela priroOOim provetravanjem ili vestackim
provetravanjem.
43.
PriroOOo provetravanje tunela zavisi od atmosferskih uslova (barometarskog pritiska,
temperature, pravea i jaCine glavnih vetrova) i intenziteta saobracaja.
70
Mogucnost prirodnog provetravanja tunela duzine preko 100 m mora se racunom proveriti.
Ako se putem prirodnog provetravaQja ne odstranjuju iz tunela stetni gasovi preko
dozvoljene koncentracije, mora se primeniti vestacko provetravanje.
44.
Vestacko provetravanje moze biti poduzno, poprecno i polupoprecno.
Kod poduZnog sistema provetravanja tunelska cev sluzi za dovod svezeg i odvod
zagadenog vazduha.
Kod poprecnog sistema provetravanja izgraduju se posebni kanali za dovod svezeg i odvod
zagad~nog vazduha.
Kod poluprecnog sistema provetravanja svez vazduh se dovodi posebnim kanalom, a
zagaden vazduh se odvodi kroz tunelsku cev.
45.
Kolicina svezeg vazduha, poterbna za provetravanje tunela, odreduje se proracunom
zavisno od duzine tunela, polozaja tunela, intenziteta saobracaja, dozvoljene koncentracije
ugljen-monoksida (CO) i drugih cinilaca.
46.
Dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida u tunelu iznosi:
1) za tunele duzine do 1.000 m - 250 ppm;
2) za tunele duzine preko 2.000 m - 200 ppm,
gde ppm oznacava zapreminsku koncentraciju stetnog gasa u vazduhu, izrazenu u cm3/m3 u
jednom casu.
Za tunele duzine od 1.000 do 2.000 m dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida dobija se
linearnom interpolacijom.
47.
Intenzitet saobracaja se utvrduje na osnovu studije 0 saobracaju na putu.
48.
Pri primeni poduznog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u tunelu ne sme biti
veca od 8 mls.
49.
Pri primeni poprecnog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u kanalinia za dovod
svefeg i odvod zagadenog vazduha mora biti u granicama od 15 mls do 25 mls. Brzina
kretanja vazduha na izlazu iz dovodnog kanala u tunelsku cev se sme prelaziti 8 mls.
50.
Presek odvodnih i dovodnih kanala iz clana 44. ovog pravilnika moze biti kruzni, kvadratni
ili zakrivljenog trougla, zavisno od poprecnog preseka tunela i mogucnosti koriscenja
preseka.
51.
Izbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.
71
52.
Upravljanje uredajima za provetravanje u tunelima vrsi se automatski, sa mogucnoscu i
rucnog ukljuCivanja.
X. OSVETLJA VANJE
53.
Tuneli u pravoj duzine preko 200 m, kao i tuneli u krivini duzine vece od 1,5 ~ -
moraju se, po pravilu, vestacki osvetljavati. U tom obrascu R je poluprecnik krivine u m, a
b je sirina svetlog otvora tunela u m.
Osvetljavanje tunela se izvodi prema projektu koji mora biti izraden za svaki tunel posebno.
54.
Osvetljavanje u tunelu mora omoguCiti ravnomerniji prelaz od dnevne svetlosti na svetlost
u tunelu i bezbedno odvijanje saobracaja. Nocno osvetljenje u tunelu mora omoguciti blazi
prelaz pri izlasku iz tunela na neosvetljeni deo puta.
55.
Upravljanje uredajem za osvetljavanje tunela moze biti rucno Hi automatsko pomocu
fotocelija.
56.
Radi Qsvetljavanja tunela, mora se obezbediti i rezervni izvor svetlosne energije potrebne
za bezbedno odvijanje saobracaja.
XI. KOLOVOZ PUT A

57.
Kolovoz u tunelu mora da ispunjava sledece uslove:
1) da se pri prolazu vozila ne stvara buka;
2) daje izgraden u svetloj boji;
3) da u nepovoljnim klimatskim uslovima habanje bude sto manje.
58.
Poprecni nagib kolovoza je jednostran, au duzim tunelima moze biti i dvostran.
Poprecni nagib kolovoza ne sme biti manji od 1,5% niti veci od 5% (slike 1. i 2.)
59.
Debljina kolovozne konstrukcije odreduje se proracunom kao i za vantunelski deo puta.
60.
Ivicnjaci kolovoza u tunelu moraju biti izradeni od materijala svetle boje.
72
61.
Kolovozne trake u tunelu obelezavaju se na nacin predviden propisima za obelezavanje
kolovoznih traka na putevima.
XII. UREDAjI I SAOBRACAJNI ZNACI U TUNELU

62.
Radi bezbednog i normalnog odvijanja saobracaja u tunelu postavljaju se sledeci
saobracajni znaci, i to:
1) na 500 m ispred ulaza u tunel- znak za tunel;
2) na 350 m ispred ulaza u tunel - znak za najvecu dozvoljenu brzinu kretanja u tunelu;
3) na 30 do 50 m ispred ulaza u tunel - oznaka za naziv tunela, duzinu tunela i eventualno
rastojanje izmedu vozila.
U duzim tunelima postavljaju se svetlosni znaci (semafori).
63.
Uredaji za merenje koncentracije ugljen-monoksida u tunelu postavljaju se na rastojanju od
100 do 1.000 m, zavisno od duzine tunela.
Uredaji za merenje vidljivosti u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 500 m.
Telefoni se postavljaju u tunelima duzine vece od 500 m. Telefoni se postavljaju u nise na
svakih 100 do 300 m, i to na istoj strani tunela. Mesta na kojima su telefoni postavljeni
moraju biti vidno oznacena.
Uredaji za zastitu od potara postavljaju se u nise na svakih 100 do 500 m, i to', po pravilu, u
iste nise u koje su postavljeni telefoni. Ti uredaji se povezuju sa komandnom tablom, tako
da se u komandnoj kabini pri podizanju uredaja sa lezista pojavi svetlosni znak Hi zvucni
signal.
64.
Sva signalna mesta i svi uredaji moraju biti povezani sa komandnom kabinom odnosno sa
komandnom tab 10m.
XIII. REKONSTRUKCUA TUNELA

65.
Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se rekonstrukcija
tunela koja se izvodi radi:
1) obezbedenja veceg svetlog profila;
2) ojacanja obloge tunela;
3) izrade hidroizolacije;
4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove odnosno povecanja profila tib
kanala;
73
5) izgradnje prostorija za smestaj postrojenja za provetravanje, komora za prijem veCih

kolicina podzemnih voda Hi za smestaj instalacija i uredaja za osvetljavanje tunela.
66.
Postojeci tuneli se rekonstruisu prema posebnom projektu, a u skladu sa propisima 0
bezbednosti drumskog saobracaja.
67.
Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela izvode se pod uslovom da je izgradena podgrada
u tunelu koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina
kretanja vozila.
Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od
toga da li je tunel u pravoj Hi u krivini.
XlV. GRADENJE TUNELA
68.
Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika
tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tunela i zone seizmicnosti.
69.
Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem
brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresene zone, kao i sa usvojenom metodom
gradenja.
70.
Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema
sledecoj tablici 2:
Tablica 2. Dopustena odstupanja cevi tunela od osovine i nivelete

Po osovini Po niveleti
Faza rada (mm) (mm)
lzbijanje :1:60 JL :l:23JL
Betoniranje :I:30 :1:20
.
gde je L - duzina tunela izrazena u kilometrima.
xv. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA

71.
Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog
projekta.
74 .
72.
Idejni projekt sadrzi narocito:
1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i
visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem ulaza i
izlaza tunela i eventualno ventilacionih okana;
3) prognozni geoloski profil tunela, sa karaketristicnim poprecnim geoloskim profilima;
4) geotehnicki izvestaj, sa opisim geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova,
geotehnickih karakteristika stena tunela i prognozu brdskih pritisaka;
5) tipove poprecnih profila sa njihovim rasporedom u uzduZnom profilu;
6) idejno resenje hidroizolacije;
7) idejno resenje provetravanja;
8) idejno reSenje uredaja za osvetljavanje i drugih uredaja i postrojenja;
9) raspored zemljanih masa;
10) predmer i predracun radova;
73. .
Glavni projekat treba da sadrzi:
1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota
nivelete i terena;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polofajem osovine tunela, ulaza i izlaza
tunela, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao i drugih elemenata trase;
3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri sa karakteristicnim poprecnim
geoloskim profilima;
4) rezuItate svih geoistraznih radova i ispitivanja;
5) detaljni geotehnicki izvestaj;
6) raspored tipova obloga tunela;
7) detaljne crteze obloga tunela sa statickim ispitivanjem stabilnosti;
8) polozaj sklonista i nisa;
9) projekte ventilacije tunela;
10) projekte osvetljenja i drugih uredaja i postrojenja;
11) detalje hidroizolacije tunela;
12) projekte ulaza i izlaza tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovu
eksploataciju;
13) elaborat triangulacije, po potrebi;
14) predlog metode gradenja tunela, s obrazlozenjem;
15) predmet i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje;
75
XVI. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA

74.
Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled
i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
75.
Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni narocito: niveleta,
osovina, svetli profit tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gornji stroj puta, ulaz u tunel i
izlaz iz tunela, ventilacioni uredaji, uredaji za osvetljavanje i drugi uredaji i saobracajni
znacl.
76.
Za tehnicki pregled tunela i prijem radova, investitor odnosno izvodac radova duzan je da
sredi investicionu tehnicku dokumentaciju na osnovu koje je izgraden tune!.
Investiciona tehnicka dokumentacija mora biti sredena tako da ona, prilikom tehnickog
pregleda tunela, kao i u toku njegove eksploatacije, moze da pruzi sve podatke 0 izgradnji
tunela.
XVII. PRELAZNA I ZA VRSNA ODREDBA

77.
Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema
investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.
78.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana njegovog objavljivanja u
"Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 656/5
9. avgusta 1973. godine
Beograd
Savezni sekretar za saobracaj i veze,
Blagoj Popov, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA
ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA
MINERALNIH SIROVINA
I. OSNOVNE ODREDBE
1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju lezista
mineralnih sirovina (ugalj, metalne i nemetalne mineralne sirovine i bituminozni skriljci),i
to za:
a) otvaranje, pripremu i povrsinsku eksploataciju lezista;
b) pomocne radove;
v) osnovne i pomocne masine i postrojenja koji se koriste pri povrsinskoj eksploataciji;
g) zastitu od pozara.
2.
Pod povrsinskom eksploatacijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se busenje,
kopanje (ripovanje), utovar (drobljenje), transport i odlaganje stenskih masa.
3.
Ako se podrucje povrsinskog kopa nalazi iznad mesta stare podzemne eksploatacije, Cime
bi se mogla ugroziti sigumost radnika i postrojenja na povrsinskom kopu, povrsinska
eksploatacija moze se vrsiti sarno pod uslovom da su preduzete mere za otkrivanje mesta
stare eksploatacije i za otklanjanje opasnosti za normalan rad na povrsinskom kopu, kao sto
su predvrtavanje, geofizicke metode za utvrdivanje supljih prostora, zapunjavanje supljih
prostora i drugo, prema specificnim uslovima.
4.
Pri istovremenoj podzemnoj i povrsinskoj eksploataciji istog leziSta mineralnih sirovina
moraju se predvideti mere za sprecavanje opasnosti od zarusavanja i sleganja terena.
5.
Sva udubljenja na na povrsinskom kopu, dublja od 1,25 m i sa kosinama od 50° i vise,
nastala usled sleganja masa Hi od rudarskih radova, moraju biti zatrpana ili ogradena i
obelezena tablama sa citkim i trajnim natpisima upozorenja.
77
6.
Na dovoljnoj udaljenosti ad gomje ivice povrsinskog kopa i ad donje ivice spoljnjeg odlagalgta
u radu moraju se izgraditi sigumosne prepreke (ograda, jarak, zemljani nasip) ili postaviti table
sa upozorenjem i zabranom prilaza povrsinskom kopu, odnosno spoljnjem odlagalistu.
Putevi koje je presekao povrsinski kop moraju biti zatvoreni sigumom preprekom (branik,
nasip i dr.), na bezbednoj udaljenosti od gomje ivice povdinskog kopa.
7.
Na prilazima objektima rudnika i na postrojenjima moraju se postaviti table sa vidljivo
ispisanim tekstom 0 zabrani prilaza.
8.
MaSinama i uredajima na povrsinskim kopovima smeju rukovati sarno lica koja su za to
osposobljena.
II. BU8ENJE MINSKIH BU80TINA

9.
Za minerske radove na povrsinskim kopovima koriste se minske busotine.
Minske busotine mogu biti vertikalne, kose (paralelne nagibu etafe) i horizontalne, sa
busaCim cekiCima ili busaCim gamiturama.
10.
Busace garniture u procesu busenja minskih busotina moraju biti postavljene na ociscenu
povrsinu u horizontalan i stabilan polofaj. Ako prema tehnickim karakteristikama busace
garniture mogu raditi pod nagibom, one se moraju postaviti u stabilan polozaj.
Ako je nagib terena veCi od nagiba koji obezbeduje stabilnost busace garniture, potrebna
stabilnost mora se osigurati na odgovarajuci nacin.
11.
Ako je pri busenju prvog reda minskih busotina busaca gamitura postavljena normalno na
ivicu etaze, uredaj za transport mora se postaviti u takav polozaj da se gamitura u slucaju
samoukljucenja krece od ivice etaZe.
12.
Ako busaca garnitura ne radi, mora se skloniti na sigumo mesto koje nije podlozno klizanju
i koje nije ugrozeno od obrusavanja stena.
13.
Busaca garnitura sa sistemima sa komprimiranim vazduhom za ciscenje busotina mora
imati uredaj za skupljanje prasine.
14.
BusaCi pribor (busace sipke, spojke i dr.) mora biti slozen na odgovarajuca postolja koja
onemogucuju direktan kontakt sa blatom i prasinom i koja ne mogu da padnu.
78
Pri nastavljanju busaCih sipki spojevi se moraju podmazivati odgovarajuCim mazivima.

Pri vadenju busaCih sipki deo kolone koji ostaje u minskoj busotini mora se priddavati
specijalnim alatom.
15.
Za vreme rada busace garniture i za vreme spustanja i dizanja katarke busace garniture
zabranjeno je kretanje Ijudi u zoni dejstva busace garniture, izuzev rukovaoca i njegovih
pomocnika koji se moraju nalaziti izvan domasaja katarke, odnosno od strane katarke.
16.
Pre pocetka rada mora se: proveriti ispravnost svih vitalnih uredaja na busacoj garnituri,
podmazati sva mesta za koja je to odredeno uputstvom 0 odrzavanju busace garniture i
obezbediti potreban busaCi pribor.
Ako je vreme hladno, iz vazdusnog sistema garniture mora se povremeno ispustati
kondenzovana voda.
17.
Busace garniture Ciji su granicni uredaji i uredaji za kocenje neispravni ne smeju se koristiti.
18.
Ako za busenje, kao i za manipulaciju i transport, busace garniture koriste elektri~nu
energiju, kabl za napajanje elektricnom energijom mora se zastititi od ostecenja.
19.
Za rad pri smanjenoj vidljivosti (noc, magla i s1.) busaca garnitura mora imati osvetljenje.
20.
Ako se busacom garniturom ili busaCim cekicem busi u blizini ivice etaze (zastitna sirin&:
ili na stepenicama u kosini etaze, mora postojati osiguranje od pada garniture.
III. ODVODNJA VANJE LEZISTA I KOPA
21.
LeziSta mineralnih sirovina na kojima ce se vrsiti povrsinska eksploatacija moraju bid
istrazena radi utvrdivanja da Ii postoje podzemne vode.
22.
Na leziStima mineralnih sirovina na kojima je prilikom istraznog busenja utvrdeno
postoje podzemne vode, moraju se izvrsiti hidrogeoloski radovi, kojima ce se definisati:
struktura, prostiranje, izdasnost i hidraulicne veze vodonosnih slojeva sa vodonosni
tokovima i kolektorima van ogranicenog eksploatacionog podrucja.
23.
Pre otvaranja povrsinskog kopa moraju se utvrditi podaci 0 visini, intenzitetu i trajanj
atmosferskih padavina.
79
24. .
Sa lezista mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju se, pre
otpocinjanja radova, regulisati recni tokovi i isusiti akumulacije, ako postoje.
25.
Otvaranje povrsinskog kopa cije je leziste zavodnjeno moze poceti tek posto se smanji nivo
podzemne vode u zoni prostorije otvaranja i posto se obezbedi koeficijent sigurnosti (1,3)
kosine prostorije otvaranja.
26.
Lizista mineralnih sirovina Cije podzemne vode imaju hidraulicnu vezu sa podzemnim ili
povrsinskim vodama koje su izvan granica povrsinskog kopa moraju biti zasticena tako da
ne postoji mogucnost prodora tih voda u kop.
27.
Odvodnjavanje povrsinskog kopa mora prethoditi radovima na eksploataciji, da bi se
obezbedili uslovi za normalan rad.
28.
Efekti odvodnjavanja lezista rnineralnih sirovina moraju se neprekidno pratiti osmatranjem
i snimanjem nivoa vode.
29.
Podzemne vode koje se crpe iz lezista mineralnih sirovina moraju se odvoditi van
povrsinskog kopa ili u glavni vodosabirnik, pomocu odgovarajuCih kanala ili cevovoda.
30.
Povrsinski kop mora biti zasticen kanalima od prodora voda nastalih usled atmosferskih
padavina na slivnim podrucjima koja gravitiraju na kopu. V oda iz zastitnih kanala mora biti
odvedena van radnog podrucja kopa.
31.
Atmosferske padavine na radno podrucje kopa moraju se kontrolisano odvoditi do etaznih
vodosabimika ili centralnog vodosabimika.
32.
Polozaj i raspored kanala, jarkova i cevovoda za odvodenje vode, kao i velicina njihovog
poprecnog preseka i padovi, moraju biti proracunati na maksimalan pritok voda nastalih
usled bujica i provalnih kisa u slivnom podrucju.
33.
Svi vodozastitni objekti i objekti za odvod voda, kako na povrsini (oko kopa) tako i u kopu,
moraju biti ispravni.
. Pumpno postrojenje i odvodne cevi na povrsinskom kopu moraju biti zasticeni od mraza.
80
34.
Usca okana, potkopa, niskopa, istraznih objekata, busenih bunara i drugih podzemnih
objekata za odvodnjavanje moraju biti zasticena od prodora povrsinskih voda, a prolazi i
prilazi pumpnim postrojenjima moraju biti bezbedni i redovno provetravani.
35.
Glavni vodosabimik mora biti dimenzionisan tako da je nemoguce potapanje radimta
povrsinskog kopa.
PriIiv povrsinskih voda sa slivnih povrsina koje gravitiraju ka otk;opnom prostoru racuna se
najmanje za 50. godisnji protekli period.
Kao privremen vodosabimik moze se smatrati najnizi prostor povrsinskog kopa ako se u
tom prostoru ne nalazi tesko pokretna oprema i druge vaZne instalacije i ako se na vBim
etazama nalaze dovoljne rezerve otkrivene mineralne sirovine koje omogucavaju normalnu
proizvodnju i u periodu formiranja privremenog vodosabimika.
Prilikom dimenzionisanja vodosabimika mora se uzeti u obzir osmocasovni priIiv vode.
36.
Glavno crpno postrojenje mora imati najmanje jedan rezervni crpni agregat.
Ako se glavno crpno postrojenje sastoji od veeeg broja agregata, kapacitet rezervnih
agregata mora iznositi najmanje 30% od maksimalno potrebnog kapaciteta postrojenja.
37.
Zavodnjeno tlo na kome je predvideno odlaganje mora se pre pocetka odlaganja ocediti.
Nivo podzemne vode na tlu odlagaIista mora biti ispod nivoa kontakta najnize etaze
odlagaIista i tla.
38.
OdlagaIiste mora biti zasticeno od prodora povrsinskih voda i atmosferskih padavina koje
se sIivaju s podrucja van odlagalista.
OdlagaIiste se mora odvodnjavati.
39.
Svi tehnicki objekti koji pripadaju povrSinskom kopu moraju biti zasticeni od prodora
povrsinskih voda.
40.
Vode koje se odstranjuju iz povrsinskog kopa ili iz okna za odvodnjavanje moraju se
prethodno ispitati da bi se ustanovilo da Ii sadrze stetne primese.
IV. PROVETRA VANJE KOPA

41.
Na svim mestima na kojima se zadrzavaju ili prolaze ljudi mora biti obezbedeno takvo
provetravanje da sadrzina kiseonika u vazduhu ne bude manja od 20 zapreminskih
procenata.
81
42.
Prilikom izgradnje objekata na eksploatacionom polju povrsinskog kopa (kao sto su objekti
za drobilicna postrojenja, separacije, aglomeracije, toplane i s1.) koji emituju u atmosferu
prasinu i stetne gasove, mora se voditi racuna 0 tome da u odnosu na povrSinski kop oni
budu postavljeni u suprotnom poloZaju od preovladajuceg smera vetra u tom podrucju.
43. .
Radi najveceg moguceg prirodnog provetravanja povrsinskih kopova i sprecavanja

stvaranja zone zastoja vetra, razvoj i eksploatacija etafa povrsinskih kopova moraju biti
ravnomemi.
44.
Na povrsinskim kopovima sa izvorima stetnih gasova (automobilski transport, minerski
radovi, pozari i s1.) moraju se uzimati uzorci vazduha radi odredivanja sadrfaja stetnih
gasova, i to najmanje dva puta godisnje (u zimskom i letnjem periodu), kao i posle svake
promene tehnoloskog procesa.
Uzorci vazduha radi odredivanja sadrZaja stetnih gasova uzimaju se na mestima na kojima
se ljudi zadrzavaju ili krecu.
45.
Na povrsinskim kopovima sa izvorima praSine, na svim radnim mestima, moraju se
najmanje dva puta godisnje uzimati uzorci vazduha radi odredivanja prisustva prasine.
46.
Ako se ispitivanjem utvrdi da je koncentracija stetnih gasova i agresivne praSine veca od
maksimalno dopustene koncentracije, rad na povrsinskom kopu mora se obustaviti dok se
koncentracija ne svede u dozvoljene granice.
47.
Na povrsinskim kopovima na kojima je utvrdeno da je koncentracija stetnih gasova i
prasine veca od maksimalno dopustene koncentracije moraju se na mestima na kojima se
oni emituju u atmosferu povrsinskog kopa koristiti sredstva za njihovo suzbijanje.
Ako se primenom tih sredstava ne smanji koncentracija stetnih gasova i prasine do
maksimalno dozvoljene koncentracije, kabine bagera, mehanickih utovaraca, kamiona,
busacih gamitura i druge mehanizacije moraju se izolovati i u njih se mora dovesti
preciSceni vazduh.
Ako se i posle tih mera koncentracija stetnih gasova i prasine ne smanji do dozvoljene
granice, rad na tim mestima se mora obustaviti.
48.
Ispravnost i efikasnost sredstava i opreme za suzbijanje stetnih gasova i prasine moraju se
redovno kontrolisati.
49.
Da bi se smanjilo talozenje prasine na etamim putevima, u susnom periodu, transportni
putevi moraju se polivati vodom ili drugim sredstvima za vezivanje prasine.
82
50.
Oprema za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina mora biti snabdevena
uredajem za odstranjivanje te prasine.
Uredaji za odstranjivanje prasine na opremi za rad moraju biti vezani za vlastiti ili centralni
sistem ventilacije.
Odsisne kape i uredaji za odstranjivanje prasine (otprasivaci) ne smeju oteZavati koriscenje
opreme za rad i moraju biti izvedeni tako da se mogu ski dati radi ciscenja, podmazivanjai
opravke.
Sistem za otprasivanje u sklopu opreme za rad mora biti povezan sa uredajem za pustanjeu
pogon tako da se oprema za cad mOle staviti u pogon uz istovremeno delovanje sistema za
odvodenje praSine.
51.
Kad su u pitanju drobilicna postrojenja, na utovamo-istovarnim mestima, mestima
presipanja iskopane mase iz transportera u transporter, u zatvorenoj prostoriji i prilikom
klasiranja, punjenja Hi nekog slicnog tretiranja mineralne sirovine i otkrivke, mesta
izdvajanja prasine moraju biti izolovana od atmosfere odsisnim kapama.
52.
Pri rucnom odabiranju mineralne sirovine na transporterima u susnom periodu mOle se
sirovina orosavati vodom ili se mogu koristiti druga sredstva za suzbijanje prasine.
53.
Ako je pri uskladistenju rastresitih materijala na otvorenom prostoru koncentracija stetn
prasine veca od maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju se preduzeti mere
smanjenje prasine - prskanje vodom ili nekim drugim sredstvom.
54.
U dubinskim delovima povrsinskih kopova, mehanizacija sa motorima sa unutrasnj'
sagorevanjem mOle se primenjivati sarno ako je snabdevena precistacem stetnih gasova.
55.
Ako se na povrsinskom kopu utvrdi da je koncentracija stetnih gasova veca od dozvoljen
koncentracije i da se ona ne mOle smanjiti prirodnim putem (provetravanjem), mora
uvesti vestacko provetravanje kopa.
V. OSVETLJENJE
56.
Sva mesta rada na povrsinskom kopu i mehanizacija moraju biti osvetljeni.
Jacina osvetljenosti, zavisno od podrucja i vrste rada, navedene su u tabeli be. 1.
83
Tabela br. 1.
Najmanja PovrSina u kojoj se
Redni Podrucja i vrste rada osvetljenost
nonnira osvetljenost
broj \\1.)
2 3 4
1
5 horizontalna
Mesto rada maSina (osvetljenost mora biti rasprostranjena na svim
1 10 vertikalna
mestima po visini i dubini rada maSine)
5 horizontalna
2 Mesta rucnog rada vertikalna
10
Mesta istovara iskopane mase iz kamiona (osvetljenost se obezbeduje 3 horizontalna

3
na nivou osvet1jene povrSine)
nivo povr~ine
4 Mesta rada buldoZera 10
gusenica ili tockova
vertikalna
5 Podrucje busenja i rniniranja 10
horizontalna
6 Kabina maSina (na visini 0,8 mod poda) 30 horizontalna
7 Jalovi~te, u podrucju izvodenja radova 5 horizontalna
8 Pe~acke staze izmedu etaZa i pe~acki putevi 1 horizontalna

2 horizontalna
9 Stanica za snabdevanje gorivom
10 vertikalna
10 Mesta deponovanja rude i koncentrata 5 horizontalna
11 Transporteri na mestima IUcnog odabiranja rude 50 transportera
12 Lestve na prelaz sa etaZe na etazu 3
VI. STABILNOST KOSINA POVRSINSKOG KOPA I

ODLAGALISTA
57.
LeziSta mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju biti
prethodno istrazena u pogledu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika stenskih
masa 1korisne sirovine.
58.
Pre otvaranja povrsinskog kopa mora se proveriti geomehanicka stabilnost za kosine
objekata otvarapja kopa, radne i zavrsne kosine kopa, radne i zavrsne kosine
. odlagalista i
nosivosti podloge odlagalista.
Broj profila na kojima se mora proveriti stabilnost mora biti usaglasen sa promenama
strukture materijala, nagiba slojeva i zavodnjenosti, kao i sa bitnijim promenama
geomehanickih karakteristika tla.
~
84
59.
Duz projektovane ose prostorije otvaranja kopa tlo mora biti detaljno ispitano dovoljnim
brojem geomehanickih istraZnih radova.
Stepen pouzdanosti pojedinih parametara mora iznositi najmanje 75% (cvrstoca smicanja),
60.
Prilikom rekonstrukcije povrsinskog kopa ili izmene tehnologije otkopavanja mora se
ponovo proveriti geomehanicka stabilnost za sve promene u odnosu na otvaranje kopa.
61.
Svi proracuni stabilnosti i nosivosti na kopu i odlagaliStu moraju se izvoditi sa racunskim
parametrima koji su proistekli iz detaljne analize prirodnih uslova radne sredine.
Ocena kriterijuma faktora sigumosti mora se zasnivati na poznavanju stepena istrazenosti,
stepena pouzdanosti racunskih parametara i karakteristika tehnoloskog procesa
eksploatacije (kontinualne, diskontinualne Hi kombinovane metode otkopavanja,
transpor:toanja i odlaganja).
Pri tom se ocenjuju i usvajaju parcijalni i ostri koeficijenti sigurnosti F, prema tabelama br.
2,3,4 i 5.
Za proracun nosivosti, loma podloge, opterecenja i stabilnosti radnih i zavrsnih kosina u
mekim stenama koriste se vrednosti parcijalnih koeficijenata sigumosti, prema tabeli br. 2.
Tabela br. 2.
Pokazate1j Kreficijent sigumosti F
Trenje (tg <p) 1,2 do 1,8
Kohezija (c<p) 2,0 do 3,0
Trenje i kohezija 1,5 do 2,5
ZemI jani pritisak 1,0 do 1,5
StatiCko optereeenje 1,0 do 1,05
Dinamicki efekat trenja (tg <pdyn) 1,2do 1,4
Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina u mekim

stenama na kopu koriste se vrednosti koeficijenta F prema tabeli br. 3.
Tabela hr. 3
Kreficijent
Pokazate1j
sigumosti F
Radne kosine koje se menjaju najmanje jednom meseeno 1,0 do 1,1
Radne kosine na kojima se kreee mehanizacija i transport 1,1 do 1,15
Sistem radnih kosina kad radi mehanizacija i kad se vrSi transport 1,15 do 1,20
Kosine koje imaju duZi vek trajanja, boCne i zavrSne kosine 1,30
Useci otvaranja u zavisnosti od slorenosti geoloskih uslova i tehnologije otkopavanja 1,1 do 1,5
Radne etare, pri pre1azu preko zona starih radova i drugih podzemnih prostorija 1,20 do 1,50
85
Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina za meke stene
na odlagalistu koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F, prema tabeli br. 4.
Tabela br. 4
Koeficijent
Pokazatelj sigumosti F
a) Radne kosine i sistemi kosina 1,0 do 1,05
U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem
U meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir koheziju 1,05 do 1,10
U nevezanim stenama sa dinamicnim optereeenjem i uzimajuCi u obzir (tg <pdyn) 1,10

U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa dinamickim opterecenjem i uzimajuCi u 1,15
obzir tg <p
U meSovitim vezanim mekim stenama sa dinamickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir 1,20 do 1,25
tg <p
b) Zavrsne kosine 1,05
Pojedinacne kosine, ako se na povrsinskom kopu radi
Pojedinacne kosine, ako se viSe ne odlaZe jalovina 1,20
Sistemi kosina i zavrSne kosine, ako je povrsinski kop van pogona 1,30
ZavrSne kosine, ako je podloga pod nagibom veeim od ifJ 1,50
Za proracun stabilnosti pojedinacnih radnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosin a za

cvrste stene na povrsinskim kopovima i odlagalistima koriste se vrednosti koeficijenta
sigumosti F prema tabeli br. 5.
Tabela br. 5
Koeticijent
Pokazatelj sigumosti F
a) Za kop
Radne kosine pacijalnih etaza 1,0 do 1,05
Radne kosine sistema etaza 1,05 do 1,10
Sistem radnih etaza sa transportnim putevima 1,15 do 1,20
ZavrSne kosine kopa 1,30 do 1,50
b) Za odlagaliste
Radne kosine parcijalnih etaza 1,05 do 1,10
Radne kosine parcijalnih etaza i sistema kosina 1,10 do 1,15
Zavrsne kosine odlagalista 1,30 do 1,50
Lorn podloge i klizanje po podlozi 1,50 do 2,00
86
STABILNOST RADNIH I ZA VRSNIH KOSINA ETAZE
62.
Radne kosine etaza moraju biti izradene sa nagibima koji obezbeduju kratkorocnu
stabilnost. Koeficijent sigurnosti ceone ili bocne radne kosine odreduje se prema
kriterijumima utvrdenim za takvu vrstu kosine, prema tabelama br. 2 i 3 ovog pravilnika.
63.
Ako se otkopnom mehanizacijom ne moze izradivati kosina sa nagibom koji obezbeduje
koeficijente sigurnosti, mora se smanjiti visina etaze, tako da otkopna mehanizacija radi sa
ogranicenim uglom nagiba ili sa nagibom koji obezbeduje utvrdeni koeficijent sigurnosti.
64.
Otkopna mehanizacija kojom se vrsi otkopavanje u dubinskom radu mora se pri radu
nalaziti na odstojanju od gornje ivice kosine koje obezbeduje njenu sigurnost.
Odstojanje otkopne mehanizacije od gornje ivice etaze mora se proracunati na osnovu
geomehanickih karakteristika materijala etaze i dinamickog opterecenja mehanizacije i
mora se nalaziti van zone moguceg obrusavanja, sa potrebnim koeficijentom sigurnosti,
prema tabeli br. 2. ovog pravilnika.
65.
Transportna sredstva i putevi pokretnih transportnih sredstava i pomocne mehanizacije na
etamoj ravni moraju biti locirani van zone zarusavanja etazne kosine.
66.
Zavrsna kosina etaze izraduje se na bocnim granicama (stranama) povrsinskog kopa i
predstavlja ceonu kosinu pri radu u bloku, odnosno bocnu kosinu pri radu u frontu.
Ako se etaznim ravnima zavrsne kosine vrsi transport otkopanih masa ili meh~mizacije,
koeficijent sigurnosti zavrsne radne kosine mora biti izracunat prema tabeli br. 2 ovog
.
pravilnika.
STABILNOST RADNIH I ZA VRSNIH KOSINA KOPA
67.
Radna kosina nalazi se na radnoj povrsini kopa. Nagib ove kosine meri se nagibom
zamisljene ravni (linije), povucene od podnozja najnize etaze do gomje ivice najvise etaze.
Koeficijent stabilnosti ove kosine mora biti u skladu sa podacima iz tabele br. 3 ovog
pra vilnika.
Nagib radne kosine posebno se proverava za mineralnu sirovinu, a posebno za otkrivku.
Za sve promene u strukturi i geomehanickim karakteristikama materijala moraju se odrediti
odgovarajuCi nagibi radnih kosina.
87
68.
Ako je neka od etaznih ravni znatno sira od ostalih, mora se proveravati stabilnost
parcijalne radne kosine etaze iznad i ispod te ravni. Koeficijent stabilnosti tih parcijalnih
radnih kosina mora iznositi najmanje 1,3 (van izracunatih parametara).
69.
Nagib radne kosine mora se kontrolisati svakih sest meseci.
Na povrsinskim kopovima cije tlo ima male vrednosti uglova unutrasnjeg trenja i kohezije
nagibi radnih kosina moraju se kontrolisati jednom u tri meseca.
70.
Zavrsne kosine nalaze se na stranama povrsinskog kopa na kojima se ne izvode radovi.
Nagib tih kosina meri se nagibom zamisljene ravni (linije) povucene od podnozja najnize
etaze do gornje ivice najvise etaze.
Kad su u pitanju povrsinski kopovi na kojima se vrsi eksploatacija mineralne sirovine cija
se geo~nehanicke karakteristike znatno razlikuju od jalovinskih naslaga, nagib kosine meri
se sarno od podnozja najnize etaze u jalovinskim naslagama, i to sarno ako se mineralne
sirovine pruzaju u pravcu zavrsne kosine.
Ako u zavrsnoj kosini ostaje znatno oslabljeni deo otkopa mineralne sirovine ili se
otkopavanje vrsi od podinskih serija cije su geomehanicke karakteristike slicne
povrsinskim, nagib zavrsne kosine meri se od podnozja najnize etaze u kopu.
Koeficijent stabilnosti zavrsne kosine mora biti u skladu sa vrednostima iz tabe1e br. 4.
ovog pravilnika.
71.
U toku eksploatacije, pre formiranja zavrsne kosine, dopunskim istraznim radovima na
otvorenim etazama mora se povecati pouzdanost geotehnickih parametara na 90% i
proveriti stabilnost zavrsne kosine.
72.
Nagibi zavrsne kosine kopa moraju se proveravati najmanje jedanput u toku sest meseci.
73.
Sve zavrsne kosine moraju se na odgovarajuci nacin (npr. kanalima) zastititi od dejstva
povrsinskih i podzemnih voda radi sprecavanja njihovog uticaja na stabilnost kosina.
74.
Za proracun stabilnosti etaze u cvrstoj steni mora se izvrsiti potreban obim geomehanickog
ispitivanja.
Na uzorcima za geomehanicko ispitivanje potrebno je utvrditi fizicke, mehanicke i tehnicke
osobine stenske mase i njihovih diskontinuiteta.
Za dimenzionisanje kosine koriste se parametri cvrstoce stene, uzimajuCi u obzir stepen
ispucalosti, diskontinuitet i dinamicki efekat usled miniranja.
88
75.
Za pravilnu ocenu stabilnosti mora se utvrditi struktura stenske mase.
Ako su strukture ispucale, moraju se ispitati pravci pukotina i njihova zavodnjenost.
Ako su strukture slojevite, moraju se utvrditi polozaj, nagib i geomehanicke osobine
slojeva.
76.
Koeficijenti sigumosti etame kosine, sistema kosina i zavrsnih kosina u cvrstoj stenskoj
masi moraju odgovarati vrednostima-u tabeli br. 5 ovog pravilnika.
77.
Od momenta pojave deformacija kosine se moraju vizuelno i instrumentalno osmatrati.
Za svaku konkretnu situaciju mora se saciniti program organizovanog osmatranja pojave
deformacija kosina.
STABILNOST ODLAGALISTA
78.
Visina, dubina i nagib odlagalista moraju biti u skladu sa parametrima koji su odredeni
geomehanickim proracunom stabilnosti.
79.
Na osnovu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika podloge na koju ce se odlagati
mase i karakteristika tih masa, mora se proveriti lorn podloge pod opterecenjem odlozenih
masa, izvrsiti geostaticki proracun stabilnosti kosina projektovanog odlagalista,
proracunati dozvoljeno opterecenje za mehanizaciju i odrediti minimalno odstojanje
odlagalisne mehanizacije od ivice kosine odlagalista.
80.
Koeficijenti sigumosti radnih kosina etaze odlagalista i sistema radnih i zavrsnih kosina
odlagalista moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 4 ovog pravilnika.
81.
Ako je neophodno odloziti mase na tlo sa veCim opterecenjem od proracunatog do loma
podloge, moraju se izvrsiti radovi radi povecanja nosivosti podloge do potrebne velicine
(smanjenje nivoa podzemne vode u podlozi, podizanje odlagalista i dr.).
82.
Ako je tlo na kome se odlazu mase zavodnjeno i podzemna voda se nalazi pod pritiskom,
pre pocetka odlaganja mora se sniziti pritisak podzemne vode do velicine koja sprecava
prodiranje vode u odlozene mase.
Radi stabilnosti kosina najnize etaze odlagaliSta, nivo podzemne vode mora biti ispod
kontakta odlozenih masa i podloge.
89
.
83.
Nozica odlagalista mora biti zasticena od povrsinskih voda. Planumi odlagalista moraju se
redovno odvodnjavati od atmosferskih voda.
84.
Nagib radne kosine odlagalista mora se proveravati najmanje dva puta godisnje.
85.
Ako se etama ravan izuzetno optereti, kao i ako se pojavi deformacija, mora se izvrsiti
kontrola stabilnosti te ravni.
86.
Ako se u podnozju potencijalnog uticaja deformacija nalaze vazniji objekti, moraju se
preduzeti posebne mere sigurnosti, organizovati vizuelna i instrumentalna osmatranja i
preduzeti niere saniranja.
87.
Za saniranje kliziSta neophodno je utvrditi:
1) geoloske profile, sa podelom na slojeve;
2) opterecenja koja dejstvuju u trenutku obrusavanja i trajanje tih opterecenja; .
3) kOQstukcije povrsine loma i eventualno njenu podelu na slobodne i determinisane

delove;
4) otpornost tla na smicanje uzduz povrsine loma i odgovarajucih slojeva iza te povrsine;
5) druge faktore koji bi mogli da uticu na promenu opterecenja i obrusavanja, kao sto su
sufozija, termicki faktori, padavine itd.
VII. OTKOPA VANJE, UTOV AR I ODLAGANJE
MEHANIZOV ANO OTKOPA VANJE OTKRIVKE
88.
Otkopavanje otkrivke moze se vrsiti sarno po tehnoloskoj semi, koja mora da sadrZi sledece
elemente:
1) visinu (dubinu) etaze;
2) sirinu bloka;
3) polozaj bagera (utovarivaca) u bloku u odnosu na transportno sredstvo i radnu kosinu;
4) tehnologiju izrade bocne i ceone kosine;
5) tehnologiju utovara u transportno sredstvo;
6) rad.J:1ipolofaj transportnog sredstva;
7) niveletu etafe.
90
89.
Visina etaze mora biti prilagodena tehnickim karakteristikama masina i uslovima radne
sredine.
90.
Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne
sredine, tehnoloska serna mora se prilagoditi datim uslovima, smanjivanjemvisine i dubine
etaze i sirine bloka.
91.
Sirina etame ravni zavisi od geomehanickih osobina materijala, nagiba etaze i primenjene
mehanizacije za otvaranje, otkopavanje, utovar i prevoz.
92.
Etaze se ne smeju potkopavati.
UTOV AR OTKRIVKE U TRANSPORTNA SREDSTV A
A) UTOV AR U KAMIONE
93.
Za utovar u kamione mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece
elemente:
1) trasu za dolazak kamiona za utovar;
2) naCin manevrisanja i izmene kamiona na mestu utovara;
3) polozaj kamiona, odnosno utovarivaca u odnosu na bager pri utovaru;
4) putanju okretanja kamiona i katarke bagera sa punom i praznom kasikom;
5) visinu pramjenja kasike.
94.
Za utovar u kamione mora se obezbediti signalizacija za rad utovarnih masina i kamiona.
95.
Pri mehanizovanom utovaru u kamione rastojanje izmedu kamiona i utovamih sredstava
mora ~iti takvo da se obezbedi ravnomeran utovar materijala.
Utovar u kamione mora se vrsiti sa bocne ili zadnje strane kamiona.
96.
Kamion se ne sme preopteretiti preko dozvoljene granice nosivosti.
B) UTOV AR U V AGONE
97.
Za utovar u vagone mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente:
1) najmanje odstupanje ose koloseka od ivice kosine etaZe;
91
2) najmanje i najvece odstojanje ose koloseka u odnosu na utovarno sredstvo;

3) redosled i naCin utovara vagona;
4) visinu praznjenja.
98.
Za utovar u vagone mora se izraditi uputstvo, koje mora da sadrZi:
1) signalizaciju i signale za postavljanje, pokretanje pri utovaru i zavrsetak utovara vagona,
oOOosno voza;
2) naCin i raspored utovara vagona;
3) putanju kretanja utovarnog sredstva u odnosu na lokomotivu voza;
4) polozaj kontaktnog voda u odnosu na utovarna sredstva i voz.
V) UTOV AR NA TRANSPORTER SA TRAKOM
99.
Za utovar bagerima sa kontinuiranim radom, na transportere sa trakom mora se ugraditi
uredaj za prijem, usmeravanje materijala i sprecavanje rasipanja.
100.
Za utovar masinama sa diskontinuiranim radom, na transportere sa trakom moraju se
ugraditi uredaji kojima ce se obezbediti ravnomerno dodavanje materijala na transporter i
spreciti rasipanje materijala na utovarnom mestu i dodavanje na transporter vecih komada
nego sto je dozvoljeno.
10l.
Za utovar na transportere sa trakom mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi
uputstvo 0 postupku pri radu.
102.
Casovni kapaciteti transportera i bagera moraju biti uskladeni.
G) UTOV AR NA KONZOLNE ODLAGACE, SAMOHODNE TRANSPORTERE

I TRANSPORTNE MOSTOVE
103.
Materijal se utovaruje na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove
iskljucivo mehanizacijom sa kontinuiranim dejstvom.
104.
Casovni kapacitet mehanizacije za odlaganje materijala mora biti uskladen sa kapacitetom
otkopne mehanizacije.
105.
Za utovar na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove, mora se
predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.
-,
92
ODLAGANJE JALOVINE
106.
Jalovina se mora odlagati na odlagalistu koje je za to pripremljeno.
Jalovina se moze odlagati kamionima, vagonima, transporterima, odlagacima i direktn'
prebacivanjem materijala.
A) ODLAGANJE JALOVINE KAMIONIMA
107.
Za odlaganje jalovine kamionima mora se izrditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora
sadrzi sledece elemente:
1) trasu za prilaz kamiona ivici odlagalista;
2) nacin manevrisanja i prainjenja kamiona;
3) granicnu liniju prilaza kamiona ivici odlagalista;
4) putimju za kretanje kamiona posle prafujenja sanduka;
5) nacin i mehanizaciju za planiranje odlagalista.
B) ODLAGANJE JALOVINE VAGONIMA UZ PRIMENU BULDOZERA,

BAGERA KASIKARA, BAGERA DREGLAJNA ILl ODLAGACA
108.
Za odlaganje jalovine vagonima mora se izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da
.
sadrzi sledece elemente:
1) polozaj ose koloseka u odnosu na masinu za odlaganje;
2) dimenzije i nacin izrade kanala za prafujenje vagona;
3) nacin prafujenja vagona, tehnologiju prafujenja kanala i odlaganja jalovine;
4) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista;
5) polozaj, vrstu i tehnicke karakteristike masina za odlaganje.
V) ODLAGANJE JALOVINE PRIMENOM ODLAGACA SA TRANSPORTNOM

TRAKOM, MOSTOV A I TRANSPORTERA SA TRAKOM
109.
Za odlaganje jalovine primenom odlagaca sa transportnom trakom i mostova mora ~e
izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente:
1) trasu i niveletu transportera i odlagaca sa transportnom trakom;
2) tehnologiju rada na odlagaliStu;
3) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista pri visinskom i dubinskom radu;
4) dimenzije i prijemnu sposobnost odlagalista;
93
5) polo:zaj odlagaca u odnosu na transporter i ivicu planuma etaze odlagaliSta, koji mora biti
uskladen s geomehanickim karakteristikama radne sredine i proverenu stabilnost prema
geomehanickim karakteristikama odlagalista.
110.
Ako se jalovina prevozi transporterima sa trakom direktno do mesta odlaganja, na
odlagaliStu se mora izraditi posebna noseca konstrukcija za transporter na kojoj se mora
nalaziti i posebna staza za nadzor i regulisanje odlaganja.
G) ODLAGANJE JALOVINE METODOM DIREKTNOG PREBACIV ANJA

MASE U OTKOPNI PROSTOR
111.
Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase primenjuje se pri otkopavanju
jalovine na etaZi koja se nalazi neposredno iznad krovine mineralne sirovine. U tom slucaju
koriste se bageri kasikari, bageri dreglajni, konzolni odlagaCi Hi mostovi.
112.
Ako se za rad na otkopavanju, direktnom prebacivanju i odlaganju jalovine koristi bager
kasikar, mora se izraditi tehnoloska sema, koja mora da sadrZi sledece elemente:
1) trasu kretanja bagera i niveletu etazne ravni;
2) polozaj trase u odnosu na blok etaze otkopavanja i odlaganja;
3) dimenzije bloka na otkopavanju i odlaganju;
4) naCin rada pri mimoilazenju bag era koji radi na direktnom prebacivanju i bagera koji radi
na otkopavanju korisne supstancije.
113.
Ako se koristi bager dreglajn za didrektno prebacivanje pri dubinskom, odnosno
dubinskom i visinskom radu, mora se izraditi odgovarajuca tehnoloska sema.
114.
Jalovina se moze odlagati cevovodima -pneumatski Hi hidraulicno.
Pri odlaganju jalovine materijal iz cevovoda ne sme da prodre u okolinu.
Pri pneumatskom odlaganju jalovine mora se redovno kontrolisati temperatura cevovoda.
Pri hidraulicnom odlaganju jalovine odlagaliste se mora posebno pripremiti, moraju se
ispitati njegova stabilnost i stabilnost terena i obezbediti uslovi da jalovina ili mulj iz
odlagalista ne prodru u okolinu Hi vodotoke.
OTKOPA V ANJE KORISNE SUPSTANCUE
115.
Za rad na otkopavanju korisne supstancije mora postojati odgovarajuca tehnoloska sema i
radovi se moraju izvoditi u skladu s njom.
94
116.
Visina i sirina otkopne etaie moraju se prilagoditi tehnickim karakteristikama masina i
uslovima radne sredine.
117.
Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne
sredine, tehnoloska serna se mora prilagoditi datim uslovima, umanjivanjem visine i dubine
etaze i sirine bloka.
LIKVIDACQA ETAZE I POVRSINSKOG KOPA
118.
Prlikom likvidacije etaZe i povrsinskog kopa na otkopnim etazama izraduje se radna kosina
prema tehnoloskoj semi koja je za to posebno izadena.
Ostavljene etame ravni, odnosno njihove sirine, moraju biti dovoljne da se:
I) obezbedi stabilna zavrsna kosina;
2) omoguCi odstupanje bagera;
3) omoguCi demontaza transportnih sredstava;
4) omoguci pristup pomocne mehanizacije i slobodno kretanje ljudi.
VIII.. MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU
NOSECA KONSTRUKCQA I OPREMA
119.
Noseca konstrukcija masina za povrsinsku eksploataciju mora biti staticki odredena.
Masine i oprema za povrsinsku eksploataciju moraju odgovarati propisima 0
jugoslovenskim standardima.
120.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajcm za kretanje,
srednje opterecenje tockova ispod jedne od glavnih oslonih tacaka oslonca mora biti u
granicama dozvoljenog opterecenja za normalan rad, i to:
a) za koloseke iz sina S49 najviSe 18000 N;
b) za koloseke iz sina S65 najvise 25000 N.
Pri tom savojno naprezanje ne sme biti vece od 15 x 106 N/m2.
121.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa gusenicnim uredajem za kretanje,
srednji specificni pritisak na tlo ispod voznog postolja glavne tacke oslonca mora biti u
granic!lma dozvoljene nosivosti tla.
95
122.
Sve prostorije, pod, krov i obloge masina za povrsinsku eksploataciju moraju biti od
nezapaljivog materijala.
Kablovski prolazi moraju biti zapunjeni nezapaljivim materijalom.
SIGURNOSNI UREDAJI
123.
Msine za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljene sledeCim uredajima: granicnim
prekidacima, zastitnicima od preopterecenja, kocnicama i signalnim uredajima (uredaji za
upravljanje i uredaji za akusticke signale).
124.
Na masine za povrsinsku eksploataciju, odnosno grupe masina koje su medusobno
povezane u tehnoloskom lancu (VTO sistem) moraju na podesnim mestima, biti postavljeni
opticki i akusticki signali za indikaciju i sporazumevanje.
Odredbe stava 1. ovog clana ne odnose se na masine sa diskontinuiranim radom koje
moraju biti opremljene akusticnom signalizacijom.
125.
Komandovanje signalnim uredajima je centralno, a pojedinacno komandovanje moguce je
sarno ako se upravlja pojedinim pogonima u tehnoloskom lancu (odnosi se na VTO sistem).
126.
Masine sa kontinuiranim radom moraju se opremiti sigurnosnim uredajem za iskljucivanje
masine ako se teziste pomeri.
127.
Vozno postolje masina za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajem za kretanje po
pomerljivim kolosecima mora omoguCiti promenu razmaka izmedu krutog i zglobnog
oslonca. Promena razmaka mora biti ogranicena sigurnosnim uredajem.
128.
Masine za povrsinsku eksploataciju i mehanizmi za kretanje moraju se opremiti
sigurnosnim uredajima ili sigurnosnim prekidaCima kojima se sprecava nezeljeno kretanje.
129. .
KuciSta granicnih prekidaca, tastera za premoscivanje i tastera za slucaj opasnosti moraju
da budu oznacene odgovarajucom bojom, shodno svojoj funkciji, i to:
Funkcija Boja
Sve stoj! Crvena
Vezni mehanizam stoj! Bela
Lancanik sa vedricama stoj; rotor stoj; ili kasika stoj! Bela sa plavom poprecnom crtom
""""'II
96
Funkcija Boja
Transporter sa trakom stoj! Bela sa crvenom poprecnom crtom
Signalni granicni prekidac Zelena
Premoseenje Zuta sa oznakom rasporeda
Specijalna funkcija Ljubicasta sa oznakom funkcije
130.
Bageri sa kontinuiranim radom i odlagaci za povrsinsku eksploataciju moraju biti
opremljeni uredajima za merenje jacine vetra i uredajima za merenje uzduznog i poprecnog
nagiba masine u odnosu na horizontalnu ravan.
131.
Mehanizmi za podizanje konzole (nosaca) sa rotorom i trakom za utovar moraju biti
opremljeni sa dye kocnice, kao i mehanizmi koji se pokreeu sa komandnog pulta.
Svaka kocnica mora se izvesti za kocenje pri maksimalnom optereeenju uz odgovaraju6
koeficijent sigumosti.
Kocnice moraju da dejstvuju u momentu iskljucenja pogonskog motora i mehanizam mora
da se zaustavlja bez trzanja i sa sto kraCim putem zaustavljanja.
UZAD
132.
Uzad koja se kreeu preko valjaka ne smeju biti spojena uplitanjem.
Na valjcima preko kojih se kreeu uzad moraju se nalaziti uredaji za sprecavanje iskakanja
uzadi.
U krajnjem polozaju bubnjeva za namotavanje uzadi mora se obezbediti prostor za jos
najmailje dva namotaja uzeta.
OSTALI UREDAJI
133.
Pristupi masinama i lestve, stepeniSta, prolazi i slicno na masinama za povrsinsku
eksploataciju moraju da obezbeduju siguran prolaz.
1EHNICKO UPUTSTVO ZA MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACQU
134.
Za masine za povrsinsku eksploataciju mora se izraditi tehnicko uputstvo koje sadrzi:
a) seme Hi pregledne crteze, uslove za primenu, konstrukcione crteze i staticke proracune;
b) podatke 0 cvrstoei i stabilnosti maSine za propisane radne operacije, montazu i
odrZavanje;
97
v) podatke 0 sigurnosnim uredajima, sa crtezima (planovima) 0 njihovom rasporedu, vrsti i

funkciji;
g) uputstva 0 montazi, rukovanju i nadzoru;
d) uputstva za odrfavanje masina i sigumosnih uredaja.
135.
Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju, ciji je gornji deo okretan, mora biti
racunski utvrden polozaj teziSta koji se kontroliSe ispitivanjem i 0 cemu se sastavlja
izvestaj.
SIGNALIZACIjA
136.
Osnovni signali masina za povrsinsku eksploataciju su: dug zvuk sirenom u trajanju oko tri
sekunde (-) i kratak zvuk sirenom u trajanju oko jedne sekunde (.). Pauze izmedu zvukova
sirene.traju oko jedne sekunde. Za pojedine operacije daju se sledeCi signali:
a) rad masine poCinje - - -;
b) trake, rotor ili lancanik vedricara pokrecu se - --;
v) vozni mehanizmi pokrecu se - .;
g) vozilo je natovareno - . . .;
d) masina se zaustavlja . . .;
d) opasnost - . - . - . - .- . (1 minut).
Pojedini uredaji za koje je dat signal pokrecu se najmanje 20 sekundi od datog signala.
137.
Signali za pozarni alarm moraju se jasno razlikovati od drugih signala.
138.
Table sa signalima moraju biti na vidnom mestu.
KORISCENJE MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
139.
U uputstvu za rukovanje moraju se postaviti granicne tehnicke vrednosti masina u radu.
.
140.
Na stazama za kretanje, stepenistu i lestvama masina za povrsinsku eksploataciju ne smeju
se drfati, odnosno uskladistiti nikakvi predmeti ili materijal.
141.
Svaka masina za povrsinsku eksploataciju mora imati sigurnosno osvetljenje ili dovoljan
broj rezervnih rucnih baterijskih svetiljki za slucaj prekida struje.
98
142.
Sve masine za povrsinsku eksploataciju moraju imati sopstveno Dsvetljenje.
RUKOVANJE MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
143. .
Masina za povrsinsku eksploataciju ili pojedini njeni mehanizmi mogu se pustiti u pogon
tek posle davanja odredenog signal a i posto protekne odredeno vreme.
144.
Posle zaustavljanja masine usled prinudnog iskljucenja mas in a se ponovo sme pustiti u
pogon tek posto se otkloni uzrok iskljucenja.
145.
Ako su sigurnosni i signalni uredaji na masini za povrsinsku eksploataciju neispravni,
masina se ne sme pustiti urad sve dok se kvar ne otkloni.
146.
Spojnice za preopterecenje i slgumosne spojnice ne smeJu se podesavati iznad
maksimalnog momenta.
147.
Ako dode do ostecenja nosece konstrukcije koje moze uticati na sigumost rada masine, njen
rad se mora obustaviti.
Masina moze nastaviti rad posto se otkloni ostecenje.
148.
Napojni elektricni kablovi za masine za povrsinsku eksploataciju mogu se prcmestati sarno
sredstvima koja su za to predvidena.
KONTROLA MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
149.
Na pocetku svake radne smene mora se proveriti ispravnost svih signalnih uredaja, kocnica
i protivpozarnih uredaja i pregledati uzad.
150.
Ispravnost mehanizma za dizanje mora se proveravati jedanput sedmicno.
151.
Na masinama za povrsinsku eksploataciju sa ugradenim dizalicama ispravnost dizalica
mora se proveravati jedanput mesec~o.
152.
Ispravnost granicnih prekidaCa, sigurnosnih krajnjih prekidaca, poteznih prekidaca, uredaja za
merenje jacine vetra, indikacionih uredaja i interfonskih postrojenja mora se proveravati tromeseeno
II
99
153.
Pasle rekonstrukcije, opravke ili cmirovanja masine koje je trajalo duze od tri meseca,
masine i uredaji za povrsinsku eksploataciju moraju se detaljno pregledati.
154.
Noseca konstrukcija masine i nosaCi pojedinih masinskih elemenata vizuelno se pregledaju
svaka tri meseca, a svake druge godine generalno se proveravaju.
155.
Antikorozivni premaz proverava se svake druge godine. Utvrdena korozija mora se odmah
odstraniti.
156.
U svim kontrolnim pregledima iz c1. 149. do 155. redovno se unose podaci u odgovarajuce
knjige.
IZMENE, REKONSTRUKCIJE I ODRZA V ANJE MASINA ZA

POVRSINSKU EKSPLOA TACIJU
157.
Masine za povrsinsku eksploataciju moraju se redovno podmazivati.
Podmazivanje za vreme rada vrsi se sarno ako ne postoji opasnost od slucajnog dodira
pokretnih. delova.
158.
Sve izmene i rekonstrukcije na nosecoj konstrukciji masina za povrsinsku eksploataciju ili
rekonstrukcije koje uticu na promenu opterecenja masine ili njenih delova moraju se
prethodno racunski dokazati.
159.
Za oddavanje masina za povrsinsku eksploataciju mora se doneti uputstvo, koje sadrzi:
1) postupak i nacin kontrole ispravnosti sigurnosnih uredaja;
2) po stupak i nacin kontrole ispravnosti protivpozarnih uredaja;
3) postupak i naCin kontrole zamene delova;
4) postupak i naCin kontrole nosece konstrukcije;
5) postupak prijema masine posie opravke i rekonstrukcije.
TRANSPORT MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
160.
Za bezbedan transport masina za povrsinsku eksploataciju moraju se prethodno odrediti i
pripremiti putevi koji ispunjavaju zahteve u pogledu nosivosti za pojedine masine.
100
Ako se masine za povrsinsku eksploataciju moraju transportovati preko odlagalista ili

preko tla sa malom specificnom nosivoscu, mora se prethodno ispitati i proveriti mogucnost
transporta za svaku masinu.
TEHNICKE MERE ZASTITE OD POZARA NA MASINAMA ZA

POVRSINSKU EKSPLOATACUU
.
161.
Na masinama za povrsinsku eksploataciju nije dozvoljena upotreba peci sa otvorenim
plamenom.
162.
Grejna tela moraju biti izvedena tako da se gorivi predmeti ne mogu zapaliti.
163.
Rezerve ulja i maziva, u propisanoj kolicini, moraju se cuvati u specijalnoj prostoriji u
zatvorenim i nezapaljivim posudama.
164.
Pamucne krpe moraju se cuvati sarno u zatvorenim i nezapaljivim posudama.
Upotrebljene krpe ne smeju se ddati u masini.
165.
Zagrejani i blokirani noseci valjci na transporterima sa trakom moraju se odmah zameniti.
POMOCNE MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOA TACIjU
BULDOZERI I SKREPERI
166.
Rad buldozera dozvoljen je na nagibima do 35°.
U toku rada buldozera rastojanje od ivice tocka gusenice do ivice kosine mora iznositi
najmanje 2 m.
167.
Prilikom pregleda i podmazivanja, buldozer mora biti postavljen na horizontalnu povrsinu,
motor se mora iskljuciti a plug mora biti spusten na tlo.
U slucaju kvara na nagibima, mora se osigurati da buldozer pod dejstvom sopstvene tezine
ne krene niz kosinu, a zatim se mora, u sto kracem roku, skloniti na bezbedno mesto.
168.
Za otkopavanje stena skreperima u kosim i horizontalnim slojevima, zavisno od
karakteristika stena i drugih uslova, mora se izraditi serna kretanja skrepera u otkopu i
odlagalistu.
101
169.
Za vreme rada skrepera zabranjeno je kretanje ljudi u radnoj zoni skrepera. Zabrana se
mora istaCi na tablama, na vidnom mestu.
170.
Pregled i podmazivanje skrepera vrsi se sarno kad skreper ne radi.
171.
Pogonsko gorivo i mazivo moraju odgovarati utvrdenim karakteristikama za te masine.
172.
Maziva se cuvaju u zatvorenim posudamakoje ih stite od prodiranja prasine i drugih
necistoea.
Maziva se iz zatvorenih osuda vade pomoeu specijalnih uredaja koji se moraju povremeno
Cistiti.
173.
Zamena pojedinih sklopova, mehanizama i drugih remontno-montaznih radova na
masinama nije dozvoljena u neposrednoj blizini nezastieenih elektricnih vodova pod
naponom.
174.
Remont i zamena pojedinih mehanizama na masinama dozvoljeni su sarno posle blokiranja
mehanizama koji se remontuju i njihovog odvajanja od pogonskog motora, kao i drugih
elemenata koji uticu na bezbednost.
175.
Rudarske masine koje su remontovane moraju se pre pustanja u rad ispitati, 0 cemu se
sastavlja izvdtaj.
IX. TRANSPORT KAMIONIMA (KAMIONI I PUTEVI)

176.
Na povrsinskim kopovima svi putevi za transport kamionima mogu biti stalni i privremeni.
Stalni putevi (koji povezuju kop sa odlagalistima, deponijama, objektima za pripremu
mineralnih sirovina i utovarnim stanicama) moraju biti izradeni tako da odgovaraju
najveeem optereeenju transportne mehanizacije.
Privremeni putevi na etazama povrsinskog kopa i odlagalistima i prikljucci sa stalnim
putevima ne smeju biti optereeeni vise od nosivosti tla.
177.
Stalni putevi izgraduju se sa jednim ili sa dve kolovozne trake.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom koraju imati mimoilaznice.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom po kojima se redovno kreeu ljudi moraju imati
pesacku stazu ~Hrinenajmanje 1 m.
102
178.
Usponi, sirine i poluprecnici krivina stalnih puteva moraju biti usaglaseni sa tehnickim
karakteristikama kamiona radi bezbednog transporta.
179.
Minimalna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduju se zavisno od gabarita
kamiona, pod uslovom da najmanje odstojanje od najisturenijeg dela kamiona do ivice
podloge iznosi 1 m, a rastojanje izmedu najisturenijih delova kamiona u momentu
mimoilazenja - najmanje 2 m.
Najmanja sirina stalnih puteva sa jednom kolovoznom trakom mora iznositi 1/2 sirine
stalnih puteva sa dye kolovozne trake.
Ukupna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduje se za svaki povrsinski kop
prema sledecem obrascu:
S =2B + 4
gde je:
S - ukupna sirina puta za kamionski transport sa dye kolovozne trake (bez bankina i
kanala), u metrima;
B - maksimalna sirina kamiona, u metrima.
180.
Prosirenje stalnih puteva (P) za kamionski transport u krivinama (serpentine), produzene
serpentine, petlje i spirale, izracunava se:
- za stalne puteve sa dye kolovozne trake P = 1,0 . B;
- za stalne puteve sa jednom kolovoznom trakom R =0,5 . B.
181.
Stalni putevi za kamionski transport u poprecnom preseku na pravim deonicama moraju
imati nagibe na obe strane, koji iznose:
1) za profilisane puteve do 5%;
2) za putne podloge od tucanika i sljunka do 3%;
3) za sve os tale vrstepodloga do 2%.
182.
Poluprecnik krivina puteva koji se grade u obliku serpentina, produzenih serpentina, petlji i
spiral a odreduje se zavisno od konstruktivnih karakteristika kamiona.
Putne podloge na krivinama moraju se izvoditi sa padom u pravcu poluprecnika krivine, sa
nagibom do 6%.
Na pravim deonicama stalnih puteva za transport kamionima koje se izraduju na kosim
terenima sa padom veCim od 30% podloge se moraju izradivati sa padom do 2% na
suprotnu stranu od pada terena.
103
183.
Putevf na etazama povrsinskog kopa moraju sa spoljne strane biti obezbedeni zemljanim
nasipima visine najmanje 1 m da bi se sprecio pad kamiona niz kosinu.
Za odvodnjavanje putne podloge za kamionski transport dozvoljen je prekid zemljanog
nasipa maksimalne duzine 2 m i na rastojanjima od najmanje 15 m po uzduznom profilu
puta.
184~
Privremeni (etami) putevi lociraju se tako da njihovu trasu ne moze da ugrozi odronjavanje
ivice etaze.
Izmedu ivice etaze i privremenog puta mora se odrediti zastitna povrsina, Cija sirina,
zavisno od geomehanickih osobina materijala i tezine kamiona, ne sme biti manja od 2 m.
185.
Nije dozvoljeno kretanje kamiona po magli ako je vidljivost manja od 60 m i ako kamioni
nisu opremljeni odgovarajuCim svetlom za vomju po magli, i u toku intenzivnih
atmosferskih padavina, kao i u drugim slucajevima smanjene vidljivosti (na primer, kad je
vidljivost manja od puta zaustavljanja kamiona).
186.
Po stalnim putevima zabranjeno je preticanje kamiona izuzev kad su u pitanju razliCiti
tipovi kamiona i kad se to preticanje moze obaviti bez opasnosti.
187.
Ako je uspon puteva za transport kamiona veCi od 6%, na rastojanju od najvise 600 m
moraju se ostaviti delovi puteva sa usponom do 2% najmanje duzine 30 m.
188.
Za vreme zime stalni i privremeni putevi moraju se redovno cistiti od snega i leda, a delovi
puteva sa krivinama i usponima moraju se posipati solju, peskom Hi slicnim sredstvom.
189.
Sanduci kamiona ciste se od nalepljenih Hi zamrznutih stena otkrivke Hi mineralne sirovine
sarno mehanickim sredstvima koja su montirana na buldozerima, utovarivacima Hi drugim
masinama Hi drugim pogodnim naCinom.
190.
Brzina i raspored kretanja kamiona na putevima povrsinskog kopa i odlagalista odreduju se
zavisno od poduznog profila puta, vrste i kvaliteta podloge i tehnickih karakteristika
kamiona.
191.
Kamioni u toku eksploatacije moraju biti tehnicki ispravni, a pri kretanju unazad moraju
davati.zvucne i svetlosne signale.
104
192.
Pri utovaru materijala u kamione, osim zahteva iz c1. 93,94,95. i 96, moraju se ispuniti i
sledeCi zahtevi:
- kamion koji se utovaruje mora se nalaziti u zoni dejstva bagera, a moze se postaviti za
utovar posle signala koji daje rukovalac bagera;
- kamion koji je postavljen za utovar mora biti zakocen i u granicama vidljivosti rukoaoca
bagera;
- mineralnasirovina ili otkrivka utovaruje se u sanduk kamiona sarno sa strane ili otpozadi.
Prenosenje kasike bagera preko kabine kamiona nije dozvoljeno;
- polazak kamiona posle zavrsenog utovara dozvoljen je sarno posle zvucnog signal a koji
daje rukovalac bagera.
193.
Iznad kabine rukovaoca kamionom mora da postoji posebna pouzdana zastita. Ako zastite
nema, rukovalac ne sme da sedi u kabini kamiona za vreme utovara materijala u kamion i
mora se nalaziti van zone dejstva bagera.
194.
Ako se mineralna sirovina ili otkrivka pretovaruju iz kamiona u druga transprotna sredstva,
taj pretovar se sme vrsiti sarno preko posebne pretovarne stanice (bunker, platfonna i dr.),
koja mora odgovarati maksimalnom opterecenju.
195.
Mineralna sirovina ili otkrivka istovaruju se iz kamiona sarno na za to odredenim mestima i
na nacin utvrden uputstvom.
196.
U toku eksploatacije kamiona nije dozvoljeno:
1) kretanje kamiona sa dignutim sandukom;
2) kretanje kamiona unazad do mesta istovara i utovara na rastojanju vecem od 30 ill
(izuzev pri izradi useka, trase i s1.);
3) prelazenje preko kablova koji nisu specijalno zasticeni;
4) parkiranje na nagibima.
x. PREVOZ TRANSPORTERIMA SA TRAKOM
POSTA VLJANJE TRANSPORTERA
197.
Nosivost tla na koje se postavlja transporter mora da odgovara opterecenju od transportera.
Tlo na koje se postavlja transporter mora biti odvodnjeno i zasticeno od povrsinskih voda.
105
198.
Rastojanje najisturenijeg dela transportera od bilo kakvog cvrstog predmeta mora da iznosi
najmanje 1 m.
Transporter na etazi povrsinskog kopa mora biti postavljen izvan zone zarusavanja.
199.
Delovi transportera koji pre laze preko puteva, koloseka i drugih objekata i uredaja moraju
se zastititi tako da se onemoguCi pad materijala sa trake i dodir rotirajucih delova i moraju
biti podignuti na visinu kojom se osigurava nesmetan i bezbedan prolaz transportnih
sredstava ispod njih. Visine prolaza moraju biti vidno obelezene na konstrukciji prolaznog
objekta.
200.
Prelazi puteva i koloseka preko transportera moraju se obezbediti transportnim mostovima.
Nosivost mosta i gabariti prolaza moraju biti vidno obelezeni s obe strane konstrukcije u
pravcima kretanja.
Most mora biti obezbeden ogradom.
201.
Preko transportera moraju se postaviti poprecni prelazi.
Prelazi preko transportera moraju biti postavljeni na medusobnom rastojanju od najvise
300 m u zoni kopa i odlagalista.
Prelazi, oOOosno prolazi izvan zone povrsinskog kopa mogu biti na rastojanju vecem od
300 m', ali se moraju prilagoditi datim uslovima.
Prelazi moraju biti obezbedeni ogradom sa strane i rukohvatima.
Rastojanje najisturenijeg dela prelaza od transportera mora iznositi najmanje 1 m.
Sirina prelaza mora biti najmanje 0,8 m.
202.
Na mestima na kojima je transporter izdignut iznad terena, a ne prelazi preko saobracajnice,
moraju se postaviti upozorenja 0 zabrani prolaza ispod transportera.
203.
Transporteri ili delovi transortera koji su izdignuti iznad terena vise od 1,5 m moraju imati,
s jeOOe strane, prolaz sirine najmanje 0,6 m, sa ogradom i rukohvatom. Pod ovog prolaza
mora biti dobro pricvrscen, a ako je sa usponom ili padom, mora biti izraden tako da se
izbegne klizanje.
204.
Ugao nagiba transportera sa glatkom transportnom trakom moze biti najvise 18° pri
podizanju materijala, a najviSe 15° pri spustanju materijala.
106
205.
Stalna mesta rada na transporteru i trasa transportera u zoni povrsinskog kopa i odlagam
moraju biti osvetljeni pri nocnom radu i slaboj vidljivosti (magla i druge vremenske
nepogode ).
206.
Rastojanje izmedu najisturenijih delova dva transportera postavljena jedan kraj drugo
mora iznositi najmanje 1 m.
207.
Vertikalne krivine pri prelazu transportera iz horizontalnog polozaja u kos polo
(konkavna krivina) i pri prelazu iz kosog poloZaja u horizontalni polozaj (konve
krivina) moraju odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom
208.
Prelazno rastojanje izmedu koritastog i ravnog dela transportne trake za svaki transpo
mora se odrediti prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
209.
Na svakoj pogonskoj stanici transportera mora biti istaknuta tabla sa podacima 0 brzm
trake, kapacitetu, uglu utovara, dozvoljenoj krupnoCi materijala i dozvoljenoj najnifut
spoljnoj temperaturi vazduha.
210.
Posle veCih opravki mora se proveriti funkcionalnost i bezbednost rada transportera.
TRANSPORTNA TRAKA
211.
Transportna traka, u skladu sa uslovima rada na povrsinskom kopu, mora odgovan
propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
212.
Koeficijent sigurnosti u odnosu na prekidnu cvrstocu transportne trake za transport uglj
jalovine na povrsinskim kopovima uglja mora iznositi najmanje 10, a za transport metah
i nemetalnih mineralnih sirovina - najmanje 12. Za krace transportere - dodavace i
transport krupnijeg materijala vrednosti koeficijenta se povecavaju za 20% do 30%.
KoefiCijent sigurnosti izracunava se prema sledecem obrascu:
a) za trake sa tekstilnim uloscima:
Tt.n
S=-
Fmax
b) za trake sa celicnim uloscima:
107
L.n
S=~
Fmax
gdeje:
S - koeficijent sigumosti;
Tt - prekidna cvrstoca (u kN/m sirine) transportne trake sa tekstilnim uloscima,
preracunate u kN po tekstilnom ulosku;
n -broj tekstilnih ulozaka;
T~ - dozvoljena prekidna sila trake sa celicnim uloscima, u kN po celicnoj kordi ili
celicnom uzetu;
m - broj celicnih kordi ili uzadi;
Fmax- maksimalna sila zatezanja u opterecenoj traci pri normalnim uslovima, u kN.
213.
Transportna traka mora biti dobro centrirana i pravilno vodena.
Transporter se mora geodetski dovesti u pravac i u poprecnom smeru iznivelisati. Na
odredenim rastojanjima konstrukcije mora se postaviti potreban broj noseCih i povratnih
valjaka za regulisanje pravca kretanja (centricnosti) trake.
214.
Transportnom trakom moze se prevoziti sarno materijal za koji je traka predvidena.
Granulometrijski sastav materijala mora biti uskladen sa izabranom sirinom trake prema
propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
215.
Hodanje po transportnim trakama, prelazenje preko tih traka i prolazenje ispod njih nisu
dozvoljeni. Preko trake ili ispod nje moze se prelaziti, odnosno prolaziti sarno na
obezbedenim prelazima ili izgradenim prolazima.
216.
Na utovamim i pretovamim mestima valjci ispod noseceg kraka transportne trake moraju
se postaviti elasticno.
217.
Transportna traka sa znatno ostecenim i raslojenim oblogama i ostecenim ivicama mora se
zameniti.
218.
Ako se materijal koji se transportuje lepi za transportnU trakU, transporter se mora opremiti
uredajima za efikasno Ciscenje trake kojim se sprecava lepljenje materijala na valjke i
bubnjeve.
219.
Na mestima na kojima se nalaze uredaji za ciscenje trake mora se spreciti nagomilavanje
skinutog materijala.
108
Skinuti materijal ne sme se rucno nabacivati na traku kada je traka u pokretu.
220.
Materjal koji padne sa transportera, a narocito materijal koji se skuplja ispod donjeg kraka
trake, mora se redovno cistiti. Taj materijal moze se rucno cistiti sa trake i nabacivati na nju
sarno ako traka nije u pokretu.
221.
Prostor izmedu donjeg (povratnog) kraka transportne trake i tla mora iznositi najmanje 300
mm.
222.
Skidanje materijala sa trake dokje traka u pokretu nije dozvoljeno.
223.
Na gomjoj strani transportera, na odredenom rastojanju, zavisno od lokalnih prilika, mora
se postaviti uredaj kojim se sprecava izbacivanje trake usled delovanja vetra.
AIm je brzina bocnog vetra veca od 30 mis, transportna traka se mora iskljuCiti iz pogona.
Uredaj za merenje brzine vetra mora se ugraditi na transporter.
Ispravnost uredaja za merenje brzine vetra mora se ispitivati jedanput godisnje.
224.
Transportna traka koristi se na povrsinskim kopovima pri temperatumim razlikama' koje
odgovaraju karakteristikama trake utvrdenim u propisu 0 jugoslovenskim standardima za
transportere sa trakom.
225.
Pri temperaturi nizoj od -12°C transportna traka mora biti povremeno u pogonu, bez obzira
na to da Ii se materijal prevozi, ako nije opremljena uredajem i sredstvima za sprecavanje
zarnrzivanja.
Ako se pojedini delovi transportera ili trake zalede, transporter se ne sme pustiti u pogon
dok se led ne odstrani.
Odmrzavanje transportne trake i obrtnih delova otvorenim plamenom nije dozvoljeno.
Sredstva za sprecavanje srnrzavanja mogu se upotrebljavati sarno ako su trake otpome za
njih.
226.
Stalno spajanje traka vrsi se vulkanizacijom. Trake se mogu vulkanizirati po hladnom ili
toplom postupku.
Mehanicko spajanje traka spojnicama (kopCama) dozvoljeno je sarno privremeno.
Spoj mora imati prekidnu cvrstocu priblimo kao i os tali deo trake i mora biti bez
zadebljanja.
Duzina preklopa pri spajanju trake mora odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za
transportne trake.
Traka sme da se vulkanizuje sarno kad je transporter iskljucen iz napona.
109
227.
Materijal za vulkanizaciju (rastvor gume, sirova guma i drugi materijal) mora se cuvati u
hladnim i tamnim prostorijama.
Rastvori gume koji su nabavljeni u razlicito vreme ne smeju se mesati.
228.
Za vulkanizaciju transportnih traka mora se izraditi uputstvo.
229.
Ploce za vulkanizaciju ne smeju se polivati vodom.
Ploce iz stava 1. ovog clana moraju se ispitivati u redovnim vremenskim razmacima, i to:
svake . trece sedmice ako se upotrebljavaju svakodnevno, a svakih sest meseci ako se
upotrebljavaju iskljucivo u radionici. Pri ispitivanju proverava se da li ploca razvija
ravnomemu temperaturu na celoj svojoj po'vrsini. 0 ispitivanju se sastavlja izvestaj.
230.
Trake sa celicnim uloscima (korda ili uze) spajaju se prema propisu 0 jugoslovenskom
standardu za transportne trake i uputstvu.
231.
Transportna traka mora biti uskladiStena u skladu sa propisom 0 jugoslovenskom standardu
za transportne trake.
POGONSKA STANICA
232.
Pogonska stanica transortera mora biti postavljena na cvrstom i sigumom postolju.
233.
Pogonska stanica cija masa nije dovoljna za stabilnost pri radu transportera mora biti
ankerisana.
Uredaj za zatezanje (ankerisanje) mora izddati najmanje dvostruku staticku situ koja vlada
u transporteru. To se odnosi i na spojeve uredaja za zatezanje.
234.
Konstrukcija pogonske stanice transportera mora biti staticki odredena, proracunata na
osnovu opterecenja delova koje nosi i sa dimenzijama koje su uskladene sa izabranom
opremom i uslovima rada.
235.
Komandna kabina pogonske stanice ili sistema transpotera mora biti postavljena tako da se
iz nje moze pratiti kretanje trake i materijala.
Komandna kabina mora biti opremljena komandnim pultom.
Komandni pult mora biti opremljen odovarajucim uredajima za upravljanje i signalizaciju.
Transpoteri kapaciteta do 500 m3Jh ne moraju biti opremljeni kabinom.
110
236.
Pogonska stanica mora biti opremljena ulaznim stepenicama sa rukohvatima i stazama za
prolaz.
Staze za prolaz moraju biti sirine najmanje 0,6 m, moraju biti zasticene ogradom i moraju
imati pod od neklizajuceg materijala.
Do svih delova pogonske stanice koji se moraju kontrolisati pri radu i na kojima se moraju
izvoditi radovi radi opravke moraju biti postavljene staze.
237.
Akose kuCiste i1i lezajevi prekomemo greju, elektromotor se mora iskljuCiti.
238.
Pri transportu, elektromotor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog
ostecenja.
239.
Reduktor pogonskog uredaja transportera postavlja se na horizontalnu plocu koja mora biti
pricvrscena za pogonsku stanicu.
240.
Za montazu reduktora i pustanje urad posle montaze mora se izraditi uputstvo.
241.
Spoljne povrsine reduktora moraju se redovno cistiti od prasine i ulja.
Za vreme rada mora se kontrolisati nivo ulja u reduktoru i rad pumpi za podmazivanje.
242.
Opravka i demontaza reduktora mogu se vrSiti sarno kad je motor odvojen.
243.
Pri transportu reduktor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog
ostecenja.
Krajevi osovina na koje se stavlja spojnica moraju biti zasticeni od korozije i mehanickih
ostecenja.
244.
Spojnica pogonskog uredaja transportera mora biti izbalansirana.
245.
Ako je transporter nagnut viSe od so, a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, mora
postojati uredaj za automatsko zaustavljanje transportera u slucaju nestanka elektricne
energije. Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlaci, okretni
bubanj mora imati automatski uredaj za kocenje.
gO, bez obzira na mesto pogonske stanice, pogonski
Ako je transporter nagnut vise od
uredaj mora imati automatski uredaj za kocenje.
111
246.
Obloge kocnica moraju biti od nezapaljivog materijala i antistaticne (ne smeju skupljati
staticki elektricitet).
247.
Za kocenje transportera mogu se upotrebiti mehanicke (kraci transporteri), hidraulicne,
hidrodinamicke i elektromagnetne kocnice.
248.
Svakih 15 dana mora se proveravati habanje obloga kocnica i stanje opruga i izvrsiti
njihovo regulisanje.
Istrosene obloge moraju se zameniti.
249.
U pogonskim stanicama svi pokretni delovi moraju se zastititi od slucajnog dodira.
ZastitJ:Ia ograda mora biti izradena prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za
transportere sa trakom.
250.
Za vreme rada transportera zabranjeno je rucno ciscenje svih bubnjeva.
251.
Za vreme rada transportera mora se osmatranjem redovno kontrolisati zazor na klinovima i
stanje ivica bubnjeva i obloge.
Na pocetku svake smene moraju se pregledati svi rotacioni delovi pogonske stanice
transportera.
Svakih 15 dana moraju se detaljno pregledati bubnjevi transportera.
252.
Bubnjevi se moraju cistiti od nalepljenog materijala uredajima za ciscenje. Broj i vrsta
uredaja za ciscenje moraju odgovarati materijalu i njegovim osobinama, kao i klimatskim
prilikama u kojima se vrsi prevoz.
253.
Transporter mora biti opremljen svim noseCim i povratnim valjcima. Pri radu transportera
noseCi i povratni valjci moraju se okretati.
Osteceni valjci i valjci ciji se leZajevi pri radu zagrevaju moraju se zameniti ispravnim
valjcillia. Valjci se zamenjuju samo kad je transporter zaustavljen. Pri zameni valjka ili
sloga valjaka mora se obezbediti da se transporter ne pusti nekontrolisano urad.
ZATEZNE STANICE
254.
Pokretna kolica za zatezanje moraju se lako kretati po sinama, a na kraju koloseka moraju
se postaviti amortizeri i granicni prekidac.
112
255.
Staza za kretanje tega za zatezanje trake mora biti dovoljno duga da omoguCi nesmetano
kretanje tega u oba pravca.
Prostor u kome se krece teg mora biti ograden zicanom ogradom visokom najmanje 1,8 ill
od tla.Ispod tega mora se postaviti podmetac od pogodnog materijala.
Zatezni bubanj mora imati kocnicu i hvataljke.
256.
Transporteri sa vitIom za automatsko zatezanje moraju imati ugradene sledece uredaje:
-granicni prekidac kojim se iskljucuje pomeranje zateznih kolica preko odredene granice;
- uredaj za podesavanje zatezanja kojim se sprecava preopterecenje transportne trake i
konstrukcije transportera;
-automatski registrator sile zatezanja.
257.
Uze i konstrukcija zateznih stanica moraju imati najmanje sestostruku sigurnost za
prekidnu cvrstocu u odnosu na najvece proracunato staticko opterecenje.
Pri odmotavanju uzeta sa bubnja do krajnjeg granicnog poloZaja na bubnju mora ostati
najmanje 1,5 navojak.
Uze na zateznoj stanici mora se zameniti ako se propisana sigurnost smanji za 30%.
258.
Svakih sedam dana mora se detaljno ispitati ispravnost rada vodica, vitIa, kolica i granicnog
prekidaca.
POVRA TNA STANICA
259.
Povratna stanica transpotera mora biti postavljena na staticki odredenoj konstrukciji.
260.
Svi rotirajuci delovi na povratnoj stanici moraju se zastititi od slucajnog dodira.
SIGURNOSNO-SIGNALNI UREDAJI
261.
Svaki transporter mora imati uredaj kojim se odmah i sigumo iskljucuje iz pogona duz trase
transportera.
Uredaj se sme koristiti sarno u slucaju opasnosti.
262.
Ako se transporter iskljuci iz pogona usled dejstva uredaja za iskljucenje postavljenog dUl
transportera, pre ponovnog ukljucenja mora se naCi uzrok iskljucenja i tek posto se potvrdi
da je uzrok otklonjen, transporter se moze ponovo pustiti urad.
113
Uredaj postavljen duz transportera za iskljucenje transportera mora se redovno odrzavati i

mora biti uvek ispravan.
263.
Duz trase transportera moraju se postaviti uredaji za zvucnu signalizaciju kojom se
najavljuje pustanje transportera urad. Razmak postavljenih uredaja za zvucnu signalizaciju
mora biti takav da se zvucni signal cuje sa svakog mesta transportera. Signal mora trajati
najmanje 10 s, a mora da otpocne najmanje 20 s pre pustanja transportera.
U sistemu transportera mora postojati telefonska Hi radio-veza izmedu pogonskih stanica i
komandnog pulta.
264.
Trasa odnosno sistem transportera sa trakom mora biti osvetljen pri nocnom prevozu Hi
slaboj vidljivosti.
U magistralnom transportu cija je trasa duza od 10 km cela traka sistema ne mora biti
osvetljena, ali moraju biti osvetljena sva presipna mesta duz transportne linije.
265.
Polozaj sipke i visina padanja materijala na presipnim mestima sa trake odreduju se
parabolom padanja ekstremnih velicina i tezina zrna, prema propisu 0 jugoslovenskom
standardu za transportere sa trakom.
Presipna mesta transportera moraju biti zasticena sa svih strana tako da ne postoji
mogucnost da materijal ispada.
Presipna mesta transportera moraju biti ogradena ogradom visokom najmanje 1,2 m. Oko
presipnog mesta mora postojati platforma koja omogucava bezbedan nadzor tog mesta. Na
presipnom mestu koje nema stalni nadzor mora biti ugraden uredaj za obavestavanje 0
nagomilavanju materijala.
266.
Na presipnim mestima mora se ugraditi uredaj za smanjenje brzine padanja materijala, ako
je brzina kretanja trake veca od 4 m/s i ako krupnih komada (250 mm) ima vise od 50%.
267.
Ciscenje naslaga materijala sa presipnih mesta, kao i otcepljenje (ako je doslo do
zagusenja), mogu se vrsiti samo kad transporter stoji.
268.
Utovarna mesta na transporteru moraju se izraditi tako da se spreci ispadanje i
nagomilavanje materijala koji se utovaruje i da materijal ravnomerno pada na traku i u
pravcu kretanja trake.
Prostor izmedu utovamog levka i transportne trake mora biti zatvoren gumenom zavesom,
koja sprecava prolazak materijala van transportera.
269.
Samohodna utovarna kolica mogu se pustati u pogon (kretati) sa mesta rukovaoca utovara
ili sa zemlje.
114
Ako se samohodna utovama kolica pokrecu sa zemlje, taster za pustanje kolica u pogon
mora biti van zone utovara.
270.
Rastojanje izmedu konstrukcije utovarnog bagera i utovarnog mesta transportera mora biti
najmanje 1 m.
271.
Materijal sa transportera moze se utovarivati u vagon sarno pomocu levka.
Odstojanje dna levka i najviseg dela vagona ili lokomotive mora iznositi najmanje 300 mm.
Na utovarnom mestu sa trake u vagone mora se postaviti zvucna ili svetlosna signalizacija
za davanje signala za pokretanje voza prilikom utovara.
PUSTANJE URAD I ZAUSTA VLJANJE TRANSPORTERA
272.
Za rukovanje i oddavanje transportera mora se izraditi uputstvo.
273.
Sistem transportera mora imati blokadu kojom se regulise pustanje transportera urad.
Blokada mora biti konstruktivno resena tako da se prvo stavlja u pogon istovarni
transporter sistema, a zatim redom svi ostali, do bagera za otkopavanje.
Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dejstvovati obrnutim redom. U sistem blokade
moraju biti ukljucene sve masine koje rade u sistemu.
Vreme pustanja u pogon svakog sledeceg transportera mora biti podeseno tako da
prethodna traka postigne svoju normalnu brzinu kad sledeca pocne da se krece.
274.
Sistem transportera koji nema daljinsko upravljanje pusta se urad na sledeCi nacin:
istovarni transporter u sistemu pusta se u rad samostalno, a ostali transporteri sistema
pustaju se urad tek po dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigao
maksimalnu brzinu.
275.
U si;>temu sa rucnim rukovanjem transporter se mora odmah iskljuciti iz rada ako je
prethodni transporter stao.
276.
Sistem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri nacina upravljanja, i to:
1) daljinsko upravljanje, sa blokadom;
2) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom;
3) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.
Ako je u pitanju transporter koji radi pomocu sistema za daljinsko upravljanje, ne sme se f.
koristiti pojedinacno upravljanje bez blokade.
115
277.
Sva~i transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici uredaj
za zaustavljanje dela sistema iza njega.
278.
Transportni sistem moze se pustiti u pogon tek posle dobijenih informacija i izvrsenih
signala da je ceo sistem spreman za rad.
279.
Transporter ili sistem transportera ne sme da radi bez nadzora.
POMERANJE TRANSPORTERA
280.
Noseca konstrukcija pomerljivih transportera mora biti postavljena na odgovarajucu
osnovu (pragove i pontone ili s1.) koja omogucava stabilnost konstrukcije transportera i
pomeranje transportera u poprecnom pravcu.
281.
Povrsina tla na kojoj se pomera transporter mora biti uredena u poprecnom i poduznom
pravcu.
282.
Transporter se moze pomerati sarno uredajima koji su izradeni za tu svrhu.
Pomeranje transportera mora biti prilagodeno konstrukciji transportera i uredaja za
pomeranje.
Transporter se moze pomerati sarno pri dobroj vidljivosti.
283.
Prilikom pomeranja transportera mora se obezbediti radio ili telefonska veza izmedu etaze
na kojoj se transporter pomera i komandnog pulta.
284.
Posle pomeranja, transporter se mora ponovo opremiti svim signalnim i zastitnim
uredajima i mora se proveriti njegova ispravnost, 0 cemu se sastavlja izvestaj.
XI. SIPKE, SPUSTALJKE I USPINJACE

SIPKE
285.
Na otvorima na vrhu sipke moraju nalaziti poklopci, resetke ili ograde kojima se sprecava
prilaz otvoru sipke.
Usitnjavanje rude na resetki sipke dozvoljeno je sarno izuzetno, i to ako je zaustavljen
utovar i ako otvori resetke nisu veCi od 300 mm x 300 mm.
116
Za razbijanje komada iznad resetke mora se izraditi uputstvo kojim se regulise siguran i
bezbedan rad na razbijanju komada.
Miniranje iskopane mase radi usitnjavanja veCih komada na resetki nije dozvoljeno.
286.
Ispred otvora sipke mora se izgraditi branik (odbojnik), koji mora biti konstruisan tako da
sprecava prilaz kamiona otvoru sipke.
287.
Otvor na dnu sipke (usee) mora imati poseban hodnik, kojim se u slucaju opasnosti
omogueuje povlacenje rukovaoca na sigurno mesto.
Na mestu rukovaoca sipke mora postojati kontrolni otvor prema sipki, pokriven sigurnim
poklopcem.
288.
Sipke moraju imati kontrolne hodnike za odglavljivanje, izradene na razmaku od najvise 20
m (po visini sipke).
Kontrolni hodnici moraju imati zastitne pre grade prema sipki.
Ulazenje u sipke radi odglavljivanja nije dozvoljeno.
Za odglavljivanje materijala u sipke iz kontrolnih hodnika mora se izraditi uputstvo.
289.
Otvori sipke (ulaz i ispust) moraju imati medusobnu telefonsku ili radio-vezu.
Ispusni deo sipke i kontrolni hodnici moraju se provetravati i otprasivati.
290.
Za vreme opravke sipke i odeljenja za prolaz Ijudi ne sme se ulaziti u sipke odozdo.
SPUSTALJKE I USPINJACE
291.
Spustaljke i uspinjace sluze za spustanje i dizanje punih i praznih kamiona, vagona i drugog
materijala.
Za rad spustaljki i uspinjaca mora se izraditi uputstvo.
292.
Svakih 15 dana mora se izvrsiti detaljan pregled postrojenja, a narocito mesta koja su
spojena zavarivanjem, zakovicama i vijcima, kao i pregled drugih delova podloznih veCim
naprezanjima, i nalaz upisati u knjigu postrojenja.
293.
Postrojenje za prevoz mora biti opremljeno signalnim uredajima pomoeu kojih se mogu
davati signali izmedu pojedinih navozista, odvozista i pogonskog dela postrojenja.
117
Pored signalnih uredaja, za vomju na navozistima i odvozistima, kao i u masinskoj zgradi, mora
postojati telefonska veza radi sporazumevanja rukovaoca postrojenja i rukovaoca platforme
(signaliste).
294.
U kabini rukovaoca postrojenja moraju se nalaziti opticki signalni uredaji koji pokazuju
ispravnost pojedinih vamijih delova postrojenja (sigumosne kocnice, prekostrujni relej,
granicni prekidaci na trasi, pretvarac struje, ekspanzione sklopke, sklopka za sprecavanje
preterivanja i uljna pumpa).
295.
Na navozistima i odvozistima mora se nalaziti opticka signalizacija radi davanja
upozorenja rukovaocima postrojenja, koja radi automatski.
296.
Na navozitsima, odvozistima i u masinskoj zgradi moraju se nalaziti table sa signalnim
znacima za signale: stoj, vozi gore, vozi dole, vozi polako.
297.
U zgradi postrojenja mora da se nalazi uputstvo 0 radu sa postrojenjem, uputstvo 0
podmazivanju i serna elektricnih instalacija.
298.
S obe strane tease spustaljke, odnosno uspinjace postrojenja, na svim navozistima i odvozistima,
morajri se na kolosecima nalaziti iskliznice koje sprecavaju pad vagona u trasu postrojenja.
299.
Uze postrojenja mora imati najmanje osmostruku sigumost u odnosu na najvece moguce
opterecenje. Nastavljena ufad ne smeju se upotrebljavati.
Uze se mora kontrolisati na pocetku rada svake smene. Osteceno uze mora se zameniti.
Svake druge godine uze se mora zameniti novim uzetom.
300.
Svi spojevi izmedu platforme i uzeta moraju imati najmanje trinaestostruku sigumost u
odnosu na najvece moguce opterecenje.
301.
MaSina za prevoz mora biti snabdevena signalnim zvoncetom koje je podeseno tako da daje
odgovarajuce signale cim se platforma priblizi najmanje 5 m poslednjem navozistu.
302.
Masina mora biti snabdevena uredajem za merenje brzine koji daje vidljive signale ako se
prekoraci dozvoljena brzina voznje.
303.
Stalna elektricna rasveta mora postojati po celoj trasi spustaljke i uspinjace, na navoziStui
odvozistu i u kabinama za signalizaciju.
118
Navozista i odvozista ne smeju biti zakrcena nikakvim materijalom.
304.
Kretanje ljudi duz trase spustaljke i uspinjace nije dozvoljeno.
Ako se radi na trasi, mora se istaCi odgovarajuca tabla sa upozorenjem.
XII. ZASTIT A OD POZARA
305.
U plan povrsinskog otkopa moraju se ucrtati zone zasite od pozara, po opasnostima i
vaznostima, koje oznacavaju mesta na koja se ne sme odlagati nikakav zapaljiv materijal.
Te zone moraju da obuhvate:
- prilaze ugljenim etazama;
- ugljene etaze;
- mehanizaciju za dobijanje uglja;
- me~ta odsljakivanja i otpepeljivanja lokomotiva;
- mesta na kojima se masine snabdevaju gorivom za rad motora sa unutrasnjim
sagorevanjem;
-pumpna postrojenja;
- presipna mesta na uglju i prihvatne bunkere uglja i dr.
306.
U neposrednoj blizini prostorija u kojima postoji opasnost od pozara ili u kojima se cuvaju
zapaljive materije (magacin eksplozivnih sredstava, prostorija za uskladistenje zapaljivih
tecnosti, maziva ili sredstava za Ciscenje, prostorija za akumulatore, transformatore, masine
radilice, pogoni presipnih mesta i bunkeri za ugalj) moraju se postaviti odgovarajuCi aparati
za gasenje pozara.
307.
Uredaji i sredstva za zastitu od pozara moraju se kontrolisati svakih sest meseci, a nalazi 0
pregledu moraju se uneti u odgovarajuce knjige.
308.
Za koriscenje otvorenog plamena, kao i za zavarivanje, secenje i lemljenje na proizvodnim
etazama uglja mora se izraditi uputstvo. "
309.
Etaze uglja ne smeju se izloziti dejstvu vatre.
310.
Ako se za pogon transportnih i drugih sredstava koristi ugalj, mora se odrediti mesto
odsljakivanja i odpepeljivanja tako da se iskljuCi svaka mogucnost pojave pofura, a na
deponovanoj sljaci ne sme biti vatre.
119
311.
Akumulacije uglja na presipnim mestima ispred prijernnih bunkera i pogonskih i povratnih
stanica transportnih traka, na kolosecima, postrojenjima i drugim mestima moraju se
odmah odstraniti.
312.
Na skladiStima uglja, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim pozarom
ugrozenim objektima, mora se obezbediti dovoljna i siguma kolicina vode za gasenje
pozara.
313.
Objekti u kojima su smestene pumpe i druga sredstva za intervenciju prilikom pozara
moraju biti izgradeni od nezapaljivog materijala.
314.
Elektricna energija za napajanje pumpi za gasenje pozara moze se dovoditi sarno preko
betonskih ili celicnih nosaca - stubova, ili preko podzernnih kablova.
315.
Napusteni delovi naslaga uglja koji je samozapaljiv moraju se pokriti odgovarajuCim
materijalom radi sprecavanja oksidacionih procesa, a otkrivene naslage moraju se redovno
kontrolisati.
316.
Na ugljenim etazama povrsinskog kopa nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena, osim
na mestima koja su za to odredena uputstvom 0 rukovanju oprcmom na ugljenim etazama.
XIII. ZA VRSNE ODREDBE
317.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze Pravilnik 0 tehnicko-zastitnim
merama pri radu na povrsinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina
("Sluzbeni list FNRJ", br. 18/61 i "Sluzbeni list SFRJ", br. 37/64), kao i odredbe poglavlja
IV. Prevoz transporterima na povrsinskim otkopima, Pravilnika 0 tehnickim merama za
prevoz transporterima sa trakom u rudarstvu ("Sluzbeni list SFRJ", br. 5/73).
318.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku sest meseci od dana objavljivanja u "Sluzbenom
listu SFRJ".
Br. 50-14417/1
4. oktobra 1983. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukasin Dragojevic, s.r.
PRA VILNIK 0 IZMENI PRA VILNIKA 0 TEHNICKIM
NORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
LEZISTA MINERALNIH SIROVINA
1.
U Pravilniku 0 tehnickim normativima za povrsinsku ekspioataciju Iezista mineralnih
sirovina ("SIuzbeni list SFRJ", br. 4/86), u cianu 317. posle reCi: "br. 37/64" dodaju se re~i:
"osim odredbi pogiavija III - Visece zicane zeleznice (cl. 91 do 107)".
2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "SIuzbenom listu SFRJ",
Br.07-93/199
31.juia 1987. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukasin Dragojevic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMA TIVIMA ZA
POVRSINSKU EKSPLOATACIJU ARHITEKTONSKO-
-GRADEVINSKOG KAMENA (UKRASNOG KAMENA),
TEHNICKOG KAMENA, SLJUNKA I PESKA I PRERADU
ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA
I. OPSTE ODREDBE
1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju
arhitektonsko-gradevinskog kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i
peska i preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena.
Pri povrsinskoj eksploataciji iz stava 1. ovog clana primenjuju se i propisi 0 tehnickim
normativima pri povrsinskoj eksploataciji lezista mineralnih sirovina, propisi 0 tehnickim
normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala i propisi 0
tehnickim normativima za kompresorska postrojenja, ako ovim pravilnikom nije drukCije
odredeno.
2.
Nize navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledece znacenje:
1) istrazivanje je faza inzenjersko-geoloskih i rudarskih radova koji se obavljaju radi
utvrdivanja kvaliteta i kvantiteta rezervi mineralnih sirovina i dobijanja potrebnih
tehnoloskih parametara za odgovarajucu mineralnu sirovinu i pratece stene;
2) eksploatacija je busenje, miniranje, kopanje i rezanje (secenje), utovar, transport,
uskladistenje gotovih proizvoda i raskrivanje i odlaganje jalovine;
3) prerada je primarno rezanje, transportovanje i uskladistenje blokova i tombolona,
rezanje, poliranje, rubljenje, transportovanje i uskladistenje ploca arhitektonsko-
gradevinskog kamena i prikupljanje i odlaganje jelovine iz prerade;
4) arhitektonsko-gradevinski kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih,
magmatskih i metamorfnih stena u blokovima i plocama i koja se upotrebljava za
arhitekturu, gradevinarstvo, vajarstvo, za ukrasne i druge sdvrhe;
5) tehnicki kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih i
metamorfnih stena, a koja se koristi kao tehnicko-gradevinski kamen i u industriji za
odredene namene;
6) primarni blok stenske mase je monolit izvaden iz maticne stenske mase iz koga se, po
potrebi naknadnim radovima, dobijaju blokovi pogodni za industrijsku preradu;
122
7) blokovi za industrijsku preradu su od cvrste stene pravilno oblikovani paralelopipedi, sa

sest obradenih povrsina i debljine vece od 30 em;
8) tomboloni su manji kameni monoliti, po pravilu geometrijskih oblika, koji se dalje
preraduju;
9) ploce su planparalelni kameni proizvodi dobijeni iz leziSta Hi rezanjem blokova i
tombolona (gaterisane ploce), debljine do 30 em;
10) rekultivacija je postupak dovodenja eksploatacijom ostecenog terena u stanje da se
moze koristiti za odredene namene;
11) bioloska sankeija je ozelenjavanje eksploatacijom ostecenog terena;
12) priobalni kopovi su povrsinski kopovi arhitektonsko-gradevinskog kamena kod kojih se
radne povrsine granice s morem, jezerom Hi rekom.
II. EKSPLOATACUA ARIDTEKTONSKO-GRADEVINSKOG

KAMENA
1. OTV ARANJE POVRSINSKOG KOPA
3.
Za otvaranje i pripremanje povrsinskog kopa mora se blagovremeno ukloniti jalovi
pokrivac.
Radovi na otklanjanju jalovog pokrivaca mineralne sirovine izvode se stepenasto o~ozgo
na nize, s tim sto se taj pokrivac ne sme potkopavati. '
AIm se jalovi pokrivac gura Hi prebaeuje s vise etaze na nizu etazu ili na osnovnu etazu
povrsinskog kopa, u tom podrucju ne smeju se izvoditi bilo kakvi radovi.
4.
Ako u podrucju povrsinskog kopa postoje klizista ili nestabilni delovi lezista, to podrueje se
kanalima mora zastiti od prodora povrsinskih i izvorskih voda.
5.
Delovi jalovog pokrivaca Hi lezista mineralne sirovine koji se uklanjaju rueno i koji su
skloni odronjavanju moraju se odstranjivati sa cela otkopa sarno sa mesta koje je bezbedno,
i to odozgo nadole.
6.
Pri rucnom uklanjanju jalovog pokrivaea, izmedu stope etaze i prednje ivice otkrivenog
materijala koji se eksploatise mora se ostavljati zastitna (sigurnosna) zona eija ce sirina
iznositi najmanje pola vi sine radnog eela na otkrivei.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, pri eksploataeiji obaranjem blokova sirina zastitne
zone moze da iznosi najmanje 1/4 visine etaZe.
123
7.
Ugao nagiba radne kosine etaZa na otkopavanju jalovine moze iznositi najvise do 90° ako
se stabilnost dokaze ispitivanjima.
Sirina etaze na otkopavanju jalovine odreduje se zavisno od mehanizacije upotrebljene na
etazi.
8.
Radovi na razbijanju i usitnjavanju cvrste pokrivne stene moraju se izvoditi tako da se
detonacijom eksploziva ne ostecuje celovitost stenske mase za eksploataciju.
9.
Svaki dubinski kop mora imati dva izlaza na povrsinu kopa.
10.
Priobalni kopovi mogu se otvarati samo iznad kote najviseg dosega talasa.
Ako se otkopavanje vrsi ispod nivoa vode, moraju se postaviti odgovarajuCi sigurnosni
stubovi i preduzeti odgovarajuce tehnicke mere kojima se sprecava nagli prodor vode u
povrsinski kop.
11.
Jalovina sa povrsinskog kopa mora se odloziti na mesto koje ne zahvata i ne ugrozava
prostor za buducu eksploataciju.
2. PROIZVODNJA BLOKOV A ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG

KAMENA
12.
Blokovi i tomboloni arhitektonsko-gradevinskog kamena (u daljem tekstu: blokovi) moraju
se vaditi tako da se ne osteti celovitost izvadenog bloka.
13.
Visina etaza na kojima se vrsi eksploatacija kamena mora se odrediti u skladu s geoloskim i
inzenjersko-geoloskim svojstvima stene, naCinom otkopavanja i mehanizacijom koja se
koristi na tom kopu.
14.
Ugao nagiba radne kosine etafe za dobijanje blokova moze iznositi do 90° ako se stabilnost
etaze dokafe ispitivanjima.
15.
Nekvalitetni delovi stene smeju se ostaviti u kosinama etaze za dobijanje blokova samo ako
su dovoljno stabilni i ako se time ne ugroZavaju radovi na dobijanju blokova.
16.
Potkopavanje etaze nije dozvoljeno ako nije sastavni deo nacina otkopavanja.
124
17.
Prilikom prenosenja, odnosno povlacenja blokova moraju se primeniti odgovarajuce
tehnicke mere za sprecavanje pada ili prevrtanja bloka.
18.
Prilikom secenja stene ili blokova, delovi za koje postoji opasnost da se odIorne moraju se
odstraniti na siguran nacin.
Nijedozvoljeno obradivanje blokova na strmom i neravnom terenu.
19.
Ako se korisna mineralna sirovina utovaruje i transportuje na etazi, radi sigurnog kretanja
vozila putevi moraju biti prolazni i siroki najmanje 5 m.
20.
Blokovi se moraju povlaciti, prenositi i utovarivati prema uputstvu za rukovanje masinama
i uredajima na povrsinskom kopu.
Nije dozvoljeno povlacenje blokova po kosinama s nagibom veCim od 45%.
Na radilistima kopa na kojima se prim ami blokovi velike mase u cvrstoj steni dobijaju
masinama zarezanje i metodom busenja i odguravanja, visina . etaZe i meduetaze ne sme biti
veca od 20 m.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog clana, kad su u pitanju magmatske stene 'sa nepravilnim
lucenjem, ako se geomehanickim istrazivanjima dokaze stabilnost, radno celo na etaZi
moze biti i vise od 20 m. .
21.
Masine za rezanje i podsecanje primarnih blokova iz stenske mase moraju imati
odgovarajucu zastitu od cestica odbacenih pri radu reznog alata.
22.
Blok ne sme visiti na kuki duze nego sto je potrebno za njegovo dizanje, prenosenje i
spustanje.
23.
Za vreme utovara blokova u kamion, vozilo mora biti propisno zakoceno. Kamion koji se
tovari mora se nalaziti u zoni radijusa utovara dizalice.
Kamion za utovar mora biti postavljen tako da se utovar obavlja sa bocne ili sa zadnje
strane sanduka kamiona, s tim sto nije dozvoljeno prenosenje bloka preko kabine kamiona.
24.
Nagib puteva za transport blokova kamionima s pojedine etaze ne sme biti veCi od 20%.
25.
U povrsinskom kopu na radnim platoima blokovi se transportuju vitlovima, dizalicama,
rampama, kliznicama i dr. Za transport blokova na povrsinskom kopu moraju se izraditi
uputstva 0 rukovanju, zavisno od transportnih sredstava koja se koriste.
125
Blokovi se mogu transportovati kotrljanjem, prevrtanjem i bacanjem ako su pri tom

preduzete mere za ocuvanje njihovih fizickih svojstava.
26.
Na etazama izlozenim udarima vetra cija je brzina veca od 20 m/s mora se obustaviti rad na
povrsinskom kopu dok takvi uslovi traju.
27.
Gornja ivica zavrsne kosine kopa mora biti ogradena ogradom udaljenom najmanje 5 mod
ivice kopa, koja mora biti visoka najmanje 1,2 m.
28.
Ako se uz povrsinski kop arhitektonsko-gradevinskog kamena eksploatise i tehnicki
kamen, mora se utvrditi seizmicki uticaj potresa izazvanog minerskim radovima na kopu
tehnickog kamena.
29.
Prosipanje raznih ulja i drugih hemijskih penetranata na stensku masu ili isecene blokove
nije dozvoljeno.
30.
Blokovi se obelezavaju trajnom oznakqm koja ne ostecuje stensku masu namenjenu za
dalju preradu.
Oznaka mora biti ubelezena na ceonoj strani bloka (jedna od dye najmanje povrsine) i pri
uskladistenju mora biti pristupacna.
Pored oznake, na bloku se na odgovarajuCi nacin mora naznaciti prirodna slojevitost
stenske mase ako nije vidljiva.
3. NACIN OTKOPA V ANJA BLOKOV A
31.
Za dobijanje primarnih blokova moraju se u stenskoj masi sto vise iskoristiti pukotine i
oslabljene povrsine (prirodni uslovi).
32.
LeziSta arhitektonsko-gradevinskog kamena uslojena u odvojenim bankovima dobijaju se
busenjem paralelnih busotina u ravni secenja i cepanjem klinovima, detonirajuCim
stapinom, crnim barutom, secenjem zavojnim (helikoidalnim) uzetom, secenjem
dijamantskim diskovima i na drugi naCin.
33.
Primarni blokovi iz bankovitih lezista dobijaju se, po pravilu, secenjem upravno na ravan
pukotina ili na ravan raslojenja.
Izrezani blokovi moraju se na odgovarajuCi nacin oznaciti, paralelno ili upravno na slojne
povrsine i pukotine stene.
126
34.
Primami blokovi mogu se dobijati iz stenske rnase, uz ogranicenu i kontrolisanu upotrebu
eksploziva za miniranje. Za pripremne radove za smestaj uredaja za rezanje i razbijanje
odvojenih delova u ogranicenom prostoru (podseci, useci, bunari i dr.), kao i za masovno
dobijanje raspucale stenske mase moze se koristiti odgovarajuCi eksploziv.
35.
Otkopavanje primamih blokova velike mase prevrtanjem moze se vrsiti na povrsinskom
kopu sarno ako se obezbede odredeni uslovi, i to: potpuna pristupacnost bloku, kontrolisano
podsecanje, kontrolisano potiskivanje (mehanicki Hi eksplozivom), zastita bloka od
razbijanja pri prevrtanju i proracun polozaja za prevrtanje bloka.
36. .
Otkopavanje primamih blokova porinucem, primenom rezova izradenih zicanom pitom i
potiskivanjem hidraulicnim Hi odgovarajuCim eksplozivnim sredstvima moze se vrsiti
sarno uz prethodno geolosko proucavanje stenske rnase, prvenstveno pukotina i supljina.
Ugao nagiba ravni po kojoj primami blok treba da sklizne mora biti znatno manji od ugIa
nagiba pri kom bi, s obzirom na trenje, usledilo sklizavanje primamog bloka.
Proracunom utvrden ugao nagiba - sklizna ravan mora se proveriti ispitivanjem i, po
potrebi, korigovati.
4. REZANJE PRIMARNIH BLOKOV A I BLOKOV A ZA INDUSTRIJSKU

PRERADU
37.
Zavojno uze za rezanje kamenih blokova mora se od pogonskog uredaja do mesta rezanja
voditi van prolaznih puteva.
Na mestima na kojima helikoidalno uze prolazi iznad Hi pored prolaznih puteva mora se
postaviti odgovarajuca zastita.
38.
Nisu dozvoljene popravke Hi podmazivanje uredaja za rezanje zavojnim uzetom kad uredaj
radi i kad se uze zamenjuje.
39.
Ako se rezanje vrsi helikoidalnim uzetom na spoljnoj temperaturi nizoj od 273 K (O°C),na
odgovarajuCim mestima moraju se postaviti cistaci za led.
40.
Ako se rezanje vrsi dijamantskim diskom, na krajeve koloseka za vodenje uredaja sa
diskom moraju se postaviti mehanicki i elektricni granicni prekidaci za prekid kretanja
uredaja.
127
41.
Dijamantski disk i svi rotirajuCi delovi na uredaju za rezanje pomocu dijamantskog diska
moraju biti na odgovarajuCi nacin zasticeni.
42.
Ako se vertikalno ili horizontalno rezanje vrsi busenjem busotina pomocu busaceg cekica,
busotine moraju biti paralelne.
43.
. stene svi uredaji za rezanje
Za vreme izdvajanja (obaranja) isecenog bloka iz masiva
morajubiti sklonjeni na sigumo mesto.
44.
Kameni blokovi koji se posle isecanja odvajaju i uskladistavaju ne smeju se dizalicom
prenositi preko uredaja za rezanje.
45.
Kameni blokovi sa povecanim sadrzajem vlage i osetljivi na delovanje mraza moraju se na
odgovarajuCi nacin zastiti (pokrivanjem, zavijanjem, stavljanjem u zatvoreni prostor i s1.).
46.
Na proizvodnoj etaz.i mora ~e obezbediti potrebna povrsina za uskladistenje blokova, u
skladu sa nacinom transporta sa etaz.e.
III. PRERADA ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA

47.
Prerada arhitektonsko-gradevinskog kamena, u smislu ovog pravilnika, obuhvata niz
operacija koje se po odredenom redu odvijaju radi dobijanja gotovog proizvoda i zahteva
obezbedenje odgovarajucih uslova za rad.
Pod operacijama iz stava 1. ovog clana podrazumevaju se: uskladistenje blokova, transport
blokova i proizvoda, masinska i rucna obrada, uskladistenje i pakovanje gotovih proizvoda,
skupljanje i odlaganje otpadaka i utovar i pakovanje u prevozna sredstva za dalji transport.
Pod obezbedenjem odgovarajuCih uslova za rad podrazumevaju se snabdevanje
elektricnom energijom, snabdevanje vodom i preciscavanje vode i otprasivanje i
odstranjivanje gasova i vodene pare (ventilacija).
48.
U cirkulacionom sistemu podmazivanja pokretnih mehanizama masina i uredaja koji se
koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena, na potisnom vodu moraju se
nalaziti manometri i ventil za regulaciju pritiska ulja.
49.
Konstrukcija pojedinih sklopova masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-
gradevinskog kamena mora biti takva da ulje za podmazivanje ne moze da iscuri na temelje
masina iii, ako je to nemoguce, temelji se moraju na odgovarajuCi naCin zastititi.
128
50.
Ako se masine Hi uredaji koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena
pricvrscuju za konstrukcije objekata, moraju se primeniti specijalna ucvrscenja koja
smanjuju prenos vibracija na konstrukcije objekata.
51.
Navojni spojevi pokretnih sklopnih jedinica (kardanski zglobovi, rude, diskovi, radilice i
dr.) moraju biti obezbedeni tako da se ne mogu sami odvrtati.
52.
Otvoreni, pokretni i obmi sklopovi (zamajci, vratila, poluge, spojnice, remenice i dr.)
masina i uredaja koji se nalaze na visini manjoj od 2 m od ravni za opsluzivanje moraju bit
zasticeni od slucajnog dodira stitnicima od lima Hi mrez.e.
Stitnici iz stava 1. ovog clana moraju se lako rastavljati.
53.
Elementi automatike masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-
gradevinskog kamena moraju biti zasticeni od prljanja Hi upadanja stranih tela.
54.
Say spoljni skladisni prostor mora imati odgovarajuci nagib za nesmetano oticanje vode.
1. USKLADISTENJE BLOKOV A
55.
Blokovi se uskladiStavaju na odredenom i za to pripremljenom prostoru. Podloga za
uskladistenje mora odgovarati opterecenju koje nastaje od uskladistenih blokova, s tim sto
koeficijent sigumosti za nosivost pripremljennog terena mora iznositi najmanje 1,5.
56.
Za rukovanje blokovima mora se izraditi tehnicko uputstvo koje saddi podatke 0: sredstvu
kojim se uskladistavaju blokovi (portalni ili mosni kran, derik-kran, auto-dizalica i dr.)
nacinu pristupanja skladistu da bi se blokovi uskladiStili ili prihvatili za preradu, rastojanju
izmedu redova blokova, visini uskladistenja i broju redova blokova u odnosu na
mehanizaciju, nacinu vezivanja blokova i tombolona (blok-uze ili lanac-kuka), nacinu
medusobnog odvajanja blokova po visini i drugim specificnostima s obzirom na odredeno
skladiste.
57.
Tehnoloska voda u pogonu za preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena mora se
prikupljati i odvoditi tako da se spreci njen ulazak u temelje objekta i masina.
58.
Nivo podzemnih voda mora se stalno odrZavati ispod najnize kote temelja objekta ili
masina.
129
1
2. TRANSPORT BLOKOV A I PROIZVODA
59.
Od mesta uskladistenja do mesta prerade blokovi se transportuju kranom, vagonetom, auto-
dizalicom ili drugim odgovarajuCim sredstvima.
60.
Izmedu prevoznog sredstva i okoline (zidovi, pregrade, masine i dr.) mora postojati
slobodan prostor sirine najmanje 0,7 m s jedne strane i 0,3 m s druge strane. Na prolazima
kroz zidove rastojanje sa obe strane mora biti najmanje 0,3 m sirine.
61.
Blokovii proizvodi utovareni na prevozno sredstvo moraju biti obezbedeni tako da ne dode
dopada ili prevrtanja.
62.
Akoje u pitanju diskontinuirani tehnoloski proces, proizvodi se transportuju unutrasnjim
kranom,auto-kar-viljuskarom, rucnim kolicima, rucno i drugim odgovarajuCim sredstvima.
63.
Gaterisane ploce se u proizvodnom procesu i pri uskladistenju mogu transportovati i
direktno na viljuskama viljuskara. Sredstva kojima se transportuju gaterisane ploce moraju
biti snabdevena tehnickim uputstvom, koje sadrzi podatke 0: broju ploca koje se mogu
nositi zavisno od veliCine, putevima kretanja transportnog sredstva i naCinu osiguranja, kao
i druge podatke znacajne za rukovanje gaterisanim plocama pri transportu.
64. .
Istovremeno nosenje vise od jedne palete na viljuskaru nije dozvoljeno.
65.
Slaganje polupreradenih ili preradenih ploca na gomile cija je visina veca od 1 m u
prostorijama u kojima se odvija proces njihove prerade nije dozvoljeno.
Na otvorenom prostoru - skladistu mogu se slagati najviSe dye palete jedna na drugu.
Debele ploce i masivni komadi pakuju se na isti nacin kao i blokovi.
66.
Pri unutrasnjem transportu, narocito kad se vrsi kranom i kad se prevoze teski proizvodi,
put prevoza mora biti slobodan, a transport treba da se obavlja, po pravilu, u slobodnom
prolazu izmedu masina, a nikako iznad radnika.
3. MASINSKA I RUCNA OBRADA
67.
Transport finalno rezanih ploca moze se obavljati sarno na paletama na kojima ploce
moraju biti na odgovarajuCi naCin obezbedene da ne dode do pada ili prevrtanja.
130
68.
Pri masinskoj obradi blokova i ploca moraju se preduzeti sledece tehnicke mere zastite pri
rezanju: 1) prostor oko masine mora biti na odgovarajuci naCin ograden; 2) blokovi, a, po
potrebi, i ploce za obradu, moraju se odgovarajuCim sredstvima na siguran nacin prievrstili
za platformu kolica.
69.
Rucna obrada bloka vrsi se masinskim ili rucnim alatom. Prostor na kome se blokovi
obraduju mora biti ograden. Mesto ruene obrade bloka mora biti pristupaeno masinamaza
transport bloka, zavisno od forme proizvoda koji se zeli dobiti, oblikovanih elemenata i dr.
70.
Nosece konstrukcije masina i nosaca pojedinih masinskih elemenata moraju se pregledali
je~put meseeno, a generalno svake godine. Nalazi se upisuju u knjigu pregleda.
4. USKLADISTENJE GOTOVIH PROIZVODA
71.
Gotovi proizvodi, nepakovani i pakovani, uskladistavaju se na odredeno i za to
pripremljeno mesto. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju nastalom od
uskladistenih proizvoda, prema clanu 55. ovog pravilnika.
72.
Neupakovani proizvodi, po pravilu, naslanjaju se na pripremljene okvire, stabilne ill
pokretne. Upakovani proizvodi se odlaZu tako da se ne ostete od tdine ili nepravilnog
uskladistenja.
5. ODLAGANJE OTPADNOG MATERUALA IZ PRERADE
73.
Otpadni materijal mora se odlagati na za to pripremljeno mesto. Na jelovista Za odlaganje
jelovine iz prerade primenjuju se propisi za odlaganje jelovine iz povrsinskog kopa
arhitektonsko-gradevinskog kamena.
74.
Jalovi materijal se, po pravilu, prikuplja u kontejnere i prevozi na jelovista.
6. SNABDEV ANJE ELEKTRICNOM ENERGUOM
75.
Elektricne instalacije, zavisno od tehnoloskog procesa, moraju se izvoditi prema propisima
Za elektricna postrojenja.
131
76.
Konstrukcija stitnika za uredaje koji se nalaze pod elektricnim naponom, a koji ne
zaht~vaju stalno opsluzivanje, moraju biti izvedeni tako da se otvaraju samo posebnom
spravom (alatom).
77.
Svi natpisi na delovima uredaja kojima se upravlja u postupku prerade arhitektonsko-
gradevinskogkamena moraju biti citki i jasni.
78.
Na stitnicima uredaja koji rade pri elektricnom naponu vecem od 42 V mora da se nalazi
sigumosni znak.
79.
Boja komandnog pulta mora da bude kontrastna u odnosu na boju aparata i uredaja koji su u
njega ugradeni.
7. SNABDEV ANJE VODOM
SO.
lnstalacije za snabdevanje tehnoloskom vodom moraju biti potpuno odvojene od instalacija
zasnabdevanjee pijacom vodom.
81.
Pumpna stanica, dovode cevi i odvodni kanali moraju biti zasticeni tako da ne dode do
zamtzavanja.
8. ODSTRANJIV ANJE PRASINE I VODENE PARE
82.
Masine i uredaji za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina moraju biti
opremljeni uredajem za odstranjivanje prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine moraju
biti vezani za sopstveni ili za centralni sistem ventilacije. Odsisne kape moraju biti
izvedene tako da se mogu skidati radi ciscenja, podmazivanja i opravke. Sistem za
otprasivanje mora biti povezan s uredajem za pustanje u pogon, tako da se masine i uredaji
ne mogu staviti u pogon'bez istovremenog delovanja sistema za odvodenje prasine. Sistem
za otprasivanje mora biti tako efikasan da koncentracija prasine ne bude veca od
maksimalno dopustene koncentracije utvrdene propisom 0 jugoslovenskom standardu za
maksimalno dopustene koncentracije skodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radoih
prostorija i radilista.
132
9. UTOV AR I PAKOV ANJE GOTOVIH PROIZVODA U TRANSPORTNA

SREDSTVA
83.
Gotovi proizvodi mogu se tovariti u transportna sredstva pojedinacno ili pakovani u kutije,
sanduke, palete ili kontejnere. Upakovani proizvodi koji se tovare u transportno sredstvo
moraju biti dobro ucvrsceni za transport u javnom saobracaju.
84.
Gaterisane ploce, kao gotov proizvod, pakuju se, po pravilu, na postolja u obliku trostrane
prizme, koja u preseku imaju ravnokratki trougao i postavljaju se tako da dun kraci sluze za
naslanjanje ploca. Ploce se naslanjanjem pakuju sa obe strane postolja, a zatim se celo
pakovanje okolo okuje stafnama ili uveze.
Gaterisane ploce iz stava 1. ovog clana moraju se pri utovaru vezati sa cetiri uzeta, pri cemu
se mora obezbediti i istovremeno podizanje postolja.
85.
Polirane nefrezovane ploce pakuju se na isti naCin kao i gaterisane ploce, ali tako sto se
polirane povrsine dve susedne ploce okrenu jedna prema drugoj ("lice na lice"), a izmedu
njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ivica i obradenih povrsina ploca ad
ostecenja.
86.
Polirane frezovane ploce pakuju se na palete. Ploce se slazu u horizontalnim ili vertikalnim
redovima, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrecu jedna prema drugaj
("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ad
ostecenja. Palete moraju biti unakrsno povezane plastic nom ili metalnom trakom.
IV. EKSPLOATACUA TEHNICKOG KAMENA

87.
Tehnicki kamen dobija se pomocu minskih busotina, komomo, ripovanjem i na drugi nacin,
s obzirom na geomehanicka svojstva, geoloske uslove i lokaciju.
88.
Ako zbog karkteristika stenske mase koja se busi nije moguce normalno busenje, moraju
se, zavisno od tehnickih karakteristika uredaja za busenje, izraditi platforme sa kojih se
izvodi busenje.
Pri busenju i miniranju ispod etacne kosine, mesto, oprema i materijal moraju se zastiti ad
komada stene koji se mogu odroniti iz kosine etaze.
89.
Gamitura i pribor za busenje moraju biti snabdeveni tehnickim uputstvom koje sadrZi
podatke 0:
133
1) na~inu vizu~lnog pregleda najvaZnijih delova i sldopova na garnituri za bulenje pre

pOCetkarada;
2) utvrdivanju stanja na radi1i§tu i kontroli stabilnosti ~ela radili§ta pre montaZe, a docnije i
pre svakog pu§tanja garniture za bu§enje urad;
3) postupku pri montafi garniture za bu§enje;
4) postupku u slu~aju iznenadnih lomova, zaglavljivanja, propadanja alata i s1., u toku rada;
5) zaustavljanju garniture za bu§enje;
6) merama i radnjama koje se moraju preduzeti na kraju radne smene pre nego §to posada
napusti garnituru za bu§enje;
7) odrfavanju garniture i pribora za bu§enje u toku rada i za vreme stajanja i dr.;
8) postupku pri demontaZi garniture i pribora za bu§enje.
Uputstvo iz stava 1. ovog ~lana more da sadrfi i druge podatke od zna~aja za pravilno
rokovanje i odrfavanje garniture i pribora za bu§enje.
90.
Bu§enjei miniranje moraju se izvoditi u sldadu sa propisima 0 tehni~kim normativirna pri
miniranju.
Pri bu§enju i miniranju izbor §eme veze, rasporeda i broja bu§otina, vrste i metode
eksplozivnih punjenja za svaku konkretnu situaciju ~ora obezbediti §to povoljniji
granulometrijski sastav minirane rnase, uz najnifi utro§ak energije i minersko-eksplozivnih
sredstava i najmanji uticaj na radnu sredinu.
91.
Miniranje se izvodi na osnovu rudarskog projekta za eksploataciju, za ~iju izradu se koriste
i podaci prikupljeni u toku istrafuih radova (probna miniranja i dr.).
92.
Usitnjavanje krupnijih komada, tzv. vangabarita, dobijenih pri masovnom miniranju,
obavlja se naknadnim bu§enjem i miniranjem, nalepljivanjem eksplozivnih punjenja i1i
mehani~ki.
93.
Radna visina staza odreduje se projektom, s tim §to se uzimaju u obzir geomehani~ka
svojstva stenske mase i tehnologije dobijanja, i, po pravilu, iznosi najvi§e 30 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, dopu§ta se i veea visina ako se ona utvrdi
projektom.
Visina oborenpg materijala (h) uslovljena je visinom kopanja hn i odreduje se prema
sledecem obrascu:
h <; 1,5 hn (m).
94.
Ako se utovar i transport na etaZi vrii kamionima, §irina etafue ravni mora iznositi
najmanje 12 m.
134
.
Ako se kamion okrece na etazi, najmanja sirina etazne ravni moze iznositi 20 m ili mora bi
obezbedeno prosirenje, najmanje sirine 20 m.
95.
Pri gravitacionom transportu materijala sa gomjih etafa kopa na osnovnu etafu, sirin
etame ravni mora iznositi najmanje 5 m, a projektom moraju biti odredene mere sigumosli
na tim etazima.
Gravitacioni transport sa radnih etaza na osnovnu etafu moze se obavljati sa ukupne visine
najvise 100 m.
Medusabime etaze mogu se odrediti u okviru ukupne visine od 100 m, zavisno od nacina
dobijanja i transporta mineralnih sirovina.
96.
Za povrSinske kopove tehnickog kamena na podrucju na kome zbog konfiguracije terena
nije moguca izrada sistema kanalske mreze radi zastite povrsinskog kopa od atmosferskih
padavina, mora se obezbediti sakupljanje vode u najnizoj tacki povrsinskog kopa. Voda se
prirodnim putem ili pumpama i cevovodima odvodi van povrsinskogkopa, pod uslovom da
se pri tom ne remeti normalno odvijanje tehnoloskog procesa.
97.
Ako centralni vodosabimik ili prirodni sabimici imaju kapacitet prijema atmosferskih
padavina za vreme duze od 8 casova, a prikupljena voda ne ugrozava odvijanje
proizvodnog procesa i tehnicke objekte i okolinu, pumpa na centralnom vodosabimiku
moze biti napajana naponom iz jednog izvora elektricne energije.
98.
Na mestima i prilaznim putevima koji su u blizini ivice etafe moraju se predvideti mere za
sprecavanje pada niz etaznu kosinu (ograde, zidovi, mreze, nasipi i sl., koji mogu biti
privremeni ili stalni).
V. EKSPLOATACIJA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA IZNAD

NIVOA VODE
1. PRIPREMNI RADOVI
99.
Pri eksploataciji lezista sljunka i peska u blizini vodotoka moraju se predvideti mere zastite
od prodora vode, kao i od podizanja nivoa podzemnih voda, stirn sto najniza radna etaza
mora biti iznad najviseg vodostaja i najviseg nivoa podzemnih voda za poslednjih 10
godina.
100.
Ako je teren iznad eksploatacionog polja sljunka i peska sumovit, pre pocetka otkopnih
radova suma se mora poseCi, a korenje potpuno izvaditi.
135
2.RADOVI NA OTKRIVCI
101.
Jalovi materijal sa povrsiJ:leeksploatacijskog polja mora se odstraniti i deponovati na
spoljno odlagaliste, s tim sto se taj materijal
. mora saeuvati i koristiti za rekultivaciju
otkopnogprostora.
102.
Dinamika radova na otkopavanju otkrivke s lezista sljunka i peska mora se uskladiti tako da
otkrivene rezerve sljunka i pesk;a za eksploataciju ne premasuju tromeseeni kapacitet
proizvoOOjeu pogonu.
3. ODLAGANJE OTKRIVKE
103.
Po zavrsetku Qdlaganja predvidenih kolieina jalovine, stalnim odlagalistima jalovine treba
odmah dati zavrsne oblike.
104.
Ako se'buldozer koristi za ravnanje odlagalista, on mora prema ivici kosine-da se krece
iskljueivo napred, oOOosno raOOi alat mora biti usmeren prema ivici kosine, a do ivice
kosine mora se ostavljati zastitni nasip od materijala otkrivke sirine najmanje 1,20 m i
visine najmanje 0,60 m.
105.
Rastojanje izmedu najnize etaze sljunka ili peska i najnize etaZe odlagalista pri odlaganju
u
jalovina unutrasnji deo kopa treba da bude sto krace.
4. OTKOPA VANJE
106.
LeZista sljunka i peska na vise etaza moraju se otkopavati odozgo prema dole.
107.
u lezi~tima 'sa naizmenienim slojevima sljunka i peska etaZe treba projektovati tako da se
omoguci selektivno otkopavanje po vrstama sljunka i peska.
108.
Sljunak i pesak na odlagalistima moraju se zastititi od neeiscenja.
109.
Ako se pri eksploataciji sljunka i peska radi rueno, .visina etaZa ne sme biti veca od 2 m.
110.
Pri usecanju novih etaZa, visina etaze ne sme biti veca od njene sirine.
136
111.
Pri eksploataciji ~ljunka i peska zabranjeno je potkopavanje etaze.
112.
JJ opasnim zonama radili~ta koja su sklona klizanju i kod kojih je pad slojeva ~ljunkaiti
peska okrenut prema radilBtu, moraju se vcliti geomehanicka opaZanja stabilnosti radili§ta.
113.
Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste skreper i buldozer, najveci uglovi nagiba
kosine etau moraju se odrediti na osnovu geomehanickih ispitivanja ~ljunka i peska.
114.
Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste bager i utovarivac, visina etaZe morase
prilagoditi tehnickim karakteristikama m~ine i radnoj okolini.
115.
Za vreme transporta eesak se De sme prosipati iz transportnih sredstava.
Prilikom transporta na vece udaljeDosti ili kroz izrazito vetrovita podrucja, sanduci
transportnih sredstava moraju biti pokriveni ceradama, Hi se tovar po povdini mora dobro
ovlaZifi.
VI. EKSPLOATACUA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA ISPOD

NIVOA VODE
116.
Pod lezi~tima ~ljunka i peska ispod nivoa vode, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se i lezi~ta koja su u pocetnoj fazi eksploatacije iznad nivoa podzemne vode, a ciji se najniti
nivo eksploatacije predvida ispod nivoa vode.
1. PRIPREMNI RADOVI
117.
Pri eksploataciji ~ljunka i peska pomocu m~ina i postrojenja montiranih na obali, do
podrucja eksploatacije mora se izraditi prilazni put. Sirina i nosivost kolovozne
konstrukcije odreduju se zavisno od tehnickih karakteristika primenjene utovarno-
transportne mehanizacije, s tim ~to najmanja ~irina mora da iznosi 4 m, s pro~irenjima za
mimoilaZenje na svakih 100 m puta.
118. .
Ako je trasa prilaznog puta udaljena manje od 15 mod obale, stabilnost kosine obale mora
se odrediti prema geomehaDickomproracunu s obzirom na uslove kori~cenja puta.
137
119.
Pre eksptoatacije ~ljunka i peska, jalovi pokrivae se mora ukloniti zavisno od dinamike
eksploatacije, a ~irina oei~cenog pojasa mora iznositi najmanje 15 m raeunajuci od najblife
ivice etafe.
120.
.
Materijal pokrivke odlafe se, po pravilu, izvan eksploatacionog polja ~ljunka ili peska.
121.
Ako se otkrivka mofe upotrebiti za rekultivaciju i ozelenjavanje otkopanog prostora, ona se
deponuje unutar eksploatacionog polja, ali na teren koji je najmanje 1 m iznad najvi~e
zabeldenog vodostaja.
122.
Otkrivka se mofe otkopavati rueno i mehanieki.
123.
Ako se otkrivka otkopava rueno, radovi se izvode same u jednoj etafi maksimalne visine 2
m i minimalne ~irine 2 m.
124.
Za transport uklonjenog jalovog pokrivaea treba koristiti izgradeni ili postojeei prilazni put.
2. SREDSTV A ZA EKSPLOA TACIJU ISPOD NIVOA VODE
125.
Za eksploataciju ~ljunka i peska ispod nivoa vode mogu se koristiti razne vrste bagera i
skrepera, koji mogu biti postavljeni (montirani) na obalu ili na vodu kao plovni objekti.
126.
M~ine ilipostrojenja koja se koriste za eksploataciju ~ljunka i peska na obali moraju se
nalaziti na mestu koje se odreduje na bazi proraeuna nosivosti tla, oOOosno stablnosti
kosine obale.
Proraeunom iz stava 1. ovog elana odreduje se: minimalna sigurnosna udaljenost ma~ine od
gomje ivice obale, oOOosno stabilnost kosine obale radi spreeavanja prevrtanja i propadanja
utovarene ma~ine u vodu, i to na osnovu geomehaniekih karakteristika materijala Idi~ta,
dinamiekog opterecenja ~ine i zone kliznog kruga. Koeficijent stabilnosti kosine obale
mora iznositi najmanje 1,4.
127.
Ako se ~ljunak i pesak odlafu u zonu eksploatacije, mesto i visina deponovanja odreduju se
proraeunom s obzirom na kolieinu deponovanog materijala, nosivest Ha, tehnologiju
dobijanja i vrstu sredstava za utovar i odvoz.
138
128.
Sa uredajima za eksploataciju mote se sa obale prici plovnomobjektu pomocu drugOg
plovnog objekta iIi pomoeu mosta sigurne nosive konstrukcije koji je postavljen od obalej
do plovnog objekta, ~irine najmanje 1 m, i koji najmanje s jedne strane mora da ima ogradul
visine 1 m. Najmanja dutina mosta na obali i na plovnom objektu odrec1uje se zavisno odJ
.
specifi~nih potreba, uzimajuci u obzir koeficijent sigurnosti.
129.
Ako se otkopani ~ljunak i pesak dopremaju na obalu plovnim objektima, za prihvatanje tih
objekata mora se izgraditi odgovarajuce prihvatno mesto (pristaniiite, mol), prema plovnim
karakteristikama plovila i na~inu transporta !iljunka i peska.
130.
M~ine koje pri eksploataciji rade na obali, u slu~aju poplave iIi prekida rada duteg od 8
~asova moraju se premestiti na teren koji je najmanje 2 m iznad registrovanog vodostaja.
131.
Ako na osnovu geomehanickih proracuna nije clrukcije odredeno, eksploatadju !iljunka i
peska u zatvorenim bazenima treba vcliti tako da udaljenost ad javnih saobracajnica bude
najmanje 50 m.
132.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku !iest meseci od dana objavljivanja u "Slutbenom
listu SFRJ".
Broj 07-113/1
10. januara 1985. godine
Beograd
Direktor
~aveznog zavoda za standardizaciju,
Vuka!iinDragojevic, s.r.
GEOLOSKE OZNAKE I SIMBOLI
143
JUGOSLOVENSKI Geoloske oznake I slmboli JUS
STANDARD SI~mOLI 1 BOJE ZA OZNACAVANJE STAROSTI B.A4.USl
SA OBAVEZNOM KARTIRANIH JEDINICA 111.1988.
PRlMENOM
od 1.vn-196G. ReteuJe br. 83.113111 04 15-n. 1968; IIlItlbe,,1 111&IIFRJ. .r. .,1HL
Geologkal designaliolls alld symbols. Symbols 0",1 colours for designating age of mapping units
~
.1 1 I'redmet standarda
Ovnj stnlldnrd proplsuje simbole i boje ZIl oZlIntaLvanje starostl kartirallih jelliniea lIa 8eol0-
::J skim kartama, prori/ima i stubovirna.
2 Namena
SimboH slu!e za oznatavanje slarosti kartiranih jediniea uopste, a boje sarno za oznatavanjc
I starosti kartiranih jediniea u sedimcntnim ste08ma.
~
3 Simboli i boje
, i~ Simboli i bojc izlo!eni su u slcdeccm prealedu:
. Boja
'Pode!a i sirnboli I
I
lit \ Ql-ho!ocen
:::I
\~~I
1=
~
~~Q,-pleistocen
, PI~ - gornji
paludinski slojcvi
I a: PI, - gornji pliocen Icvantijski kat
I
-
PI~ srcdnji
paludinski slojevi
( c::
do~ji patudinskil
u
u PI. - srednji plioecn sloJcv,
I 0
I
PI ~-portaferski
l .-
1 N u
~i-o
I -
Po
PI, - donji plioecn pontijski kat
P II
potkat
- novorosijski
i a::: polkat
u
I I 110
0 ::!! M, - gornji mioeen . M~ - mcotski kat
CIS
~p:: u Ml- sannatski kat
:z I I -
... < c::
~0 u M1 - (11
srcdnji mioccn
meditcran
M~ - tortoDski kat
""'" u Ml- belvctski kat ",.
~0 I
N
0 u '-::!! M, - donji mioeen

(I mcditcran) I
M~ - burdigalski kat'
p:: MI- akvitanski kat
:z
- c::
I
III DO 01, - gotnji oIigoccD
III Po
I !-< .~o 01. - srednji oligoecn
~I 01. -..gonji o!igoeen
c:: .2-
u E, -
gornji coccn
00
0 Jill E. --
srednji coccn
- 1=-
cd
Po
u
...Po
co
E, donji coeen
Po -.--..
UkupDO lirall& 3
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

144
K; - danski kat
:.(
K. - gornja k.reda
KI - senonski kat
K~ - turonski kat
K~ - cenomanski kat I "c
< CJ
11:1
~K: - albski kat
I
I u
K1 - aptski kat I
1>1::
:.(
K, - donja kreda K: - baremski kat
N
K~ - otrivski kat
I
I
KI - valendiskikat II
N Jl - titonski kat (portland) I
~1.- gornja jura I

(11I3Im) JI - kimeridlki kat
J~ - oksfordski kat
-.
:.(
J; - kelovejski kat
~1.
- srednja jura
(doger)
JI - batski kat >
< J2.
2 - bajeski kat CIS
I
1>1::
J~ alcnski kat
0 ;:J 100
....
N J1 - toarski kat
I. - donja jura 1: - plinsbdki kat (s.\.)
(lijas) 1~ - sincmurski kat
0
JI - ct1mlkikat
N --~..._... . 4
11:1
Tl - rctski kat
~T.- gornji trijas T2.

2 - nori~ki kat
T~ - karnijski kat cd
f-<
en
~< »U
....
T~ - ladinski kat
T1 - srcdnji trijas
..0
T~ - anizijski kat
~;J
....
T, - donji trijas T, - skitski kat

145
g.
N' 1
P, - gornji perm
i
---------
to i
\ P~ - sosijski slojevi "'i
I
~I~
~0 ;~
P2 - srednji perm
~ \
N
i C: --------.-- P~~':~,r~'k;:'~~~~-=-
. .- -j~_1
I
0 P. - donji perm
N
~g.
...J C, - gornji karbon
U
-< .-.-----
~I
C, - srednji karbon
C~ - vestCalski kat cO
z
c+:I
0 d - namirski kat >
.---
~-< ""
~...J -< C, - donji karbon
d - vizeski kat
::s C: - turneski kat

I
~0 ---1---
O~ - Camenskikat
OJ - gornji devon
0 01 - Cranskikat ~
~
N N- O~ 1ivetski kat
~O2- srednji devon eo
Z ol - ajfelski kat 0
0 0
01 -. emsld kat >
>
~~~0 0, - donji devon O~ - zigenskikat
0
N 0: - 1edinski kat
...J 0 ------.--
5, - gornji silur' (ladlo) t.s
~...J
3 5, - srednji silur (venlok)
i1
i;i
-< -<
.~ ~;;:; \
5, - donji silur (Iandoveri)

U
~u
~N
I
--------.-. 0
~...... >
I
0, - gornji ordovicijum C":I
-~
p..~
~ ~.., S
~-< ~ 0. - donji ordovicijum
00 I
1-<
VI ~ e:
~u Cm, - gornji kambrijum .
""I Cm, - srednji kambrijum ~;1~
~::s 0
.~
r::
~;:I
,, Cm, - donji kambrijum
P R E K A M B R J u M-A
4 Ostale odredbe
4.1 5imboli za starost kartiranih jedinica u melamorCnim i magmatskim slenama stav-
ljaju se po potrebi, i to iza simbola kartirane jedinice.
4.2 U okviru kartiranih jedinica. prikazanih jednom bojom. starije sedimentne jcdini-
ce imaju tamniji ton od mladih.
Qt.am.p.: BCOIradskl craaeJd zavocl - &eop'ad

146 DK 622.1: 55
JUGOSLOVENSKI GcoJo~ke oznake i simboli JUS

STANDARD LlTOLOSKE OZNAKE ZA SEDlMENTNE B. A4. 052
SA OBAVEZNOlll STENE VI.1966.
PRL"\IENOM
od 1. 1 1967. ReJenje br. 03-3778/1 od 2. VI 1966; Sluibeol U.I SFRJ br. 25/1966.
Geological designations and symbals. Lithological designations for sedimentary rocks
e
'G
till 1 Prcdmet standarda
~I
Ovaj standard propisujc litolo~ke olnake la sedimentne stene.
:5
*
~2 Namcna
'8
Litolo~ke olnake propisane ovim standard om slule za olna~avanje litolo~kih tipova stena na geo-
~~ftI lo~kim, kartama, profilima i stubovima.
"Q
0
>
~CIO
D 3 Oznake
i> 3.1 Olnake za glavne tipove scdimentnih stena sastavljene su od oznaka la sadrlaj karakteristi~nih
.2
komponenata koje se medu sobom mogu slobodno komponovati za obelelavanje stena koje nisu
~:s predvidene ovim standardom. Sadrlaj karakteristi~nih komponenata ozna~ava se oznakama, pri-
...
II kazanim na slid 1.
'-
'2II \
...
~0
"8 /. ~9. 17.
~0
a
a
~1.
.....L..!... 10. 'IJ. -
:0
0
J . II. /II /9. A
:I
~::I ,. 0 11.
- 20. -
'--'"
~0 5. {::. IJ. 0 1/. 0
jj
:::I
II 6. t,. l' 11. c::::J
'E
-
i> 7. I 15. L
fQ,
a
II
8. I 16.
...
j
Slika1
0.
=
e Pri ~mu je:
i0: 1. glina 12. liskun
2. alevrit 13. pirit
3. pesak 14. gips i anhidrit
4. ~Ijunak 15. so
5. drobina 16. zelelo (gvoZde)
6. lapor 17. fosfati
7. kalcijumkarbonat J8. ugalj
8. dolomit 19. bitumen
9. kvare 20. nodule, kvrge
10. roznae 21. ooliti
11. feldspat 22. konkrecije
Ukupno .luna 2
JUG~SLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I I
147
S'r 1 JUS n. A4. on
3.2 LiIOlo~ke owake za glavne lipove stena priknzane su na slid 2.
F",":":':'~:'::1~ ~
L£j~~
, 2 3
.--: ;-~
~, ~ c>
A
.,;-":i..';.'.
. ,,.: .:.'~.::;... 0 .':' 1I
4 "~
:' . ::"
~ , , .:.;, .~. :.," ... ~..: '""... I <> <> I
~.>.:{..~
"
'.
6
"
~ ffiffff=fm ~~
~ 7
t!lliill:m 8 9
R
~
w
~
\..."..\
".
.
:
"
.'
'.
~~: ::::~
n
"
.'
~
.:::::::::
: :: :: : : : ::
~
'
. (:)..".
~
~ 13
~
.,Q
~:-..:q.; .~
"
D
~ 15
~m 17 III
--
20
~ 22
~-=- --, ....-
~
'}J
]5
25
]9
Slika 2
Pri ~emu je; 16. bre~a, masivna

I. rastresili povr~inski pokriva~ 17. bre~a, uslojena
2. glina 18. laporae
3. alevril 19. kre~njak, masivan
4. pesak 20. krecnjak, uslojen
5. ~ljunak 21. dol omit, masivan
6. drobina 22. dol omit, uslojen
7. lapor 23. roznae
8. bigar 24. valrostalna glina
9. glina 25. bituminozni ~kriljae
10. alevrolit 26. ugalj
II. pc~br, mash-an 27. gips i anhidril
12. pdbr, uslojen 28. so
13. arkoza 29. rude uop~te
14. konglomcral. masivan
15. konglomerat, uslojen
Primedba:
Na spccijalnim kartama vecih razmcra oznake La ugalj (26) i rudu uop~te (29) mogu se zamenili
polrcbnim brojcm slobodno odabranih oznaka van ovog slandarda.
88'01'r.4
St.amp.: BeOlradsk' ,ut1~k::I ...vod -
DK 622.1:\\
148
Geolo'ke oznake I slmboll
JUS
JUGOSLOVENSltl OZNAKE I SIMBOU ZA KV ART ARNE B. A4.053
STANDARD TVOREVINE VI.1966.
SA PRIMENOM
04 1-1-1967.
ReleaJe br. 03-377811 od 2.Vl 1966. 81ulbeul U.I 8FlU br. 15/1966.
\
Geological desiglla/iolls olld symbols. Desiglla/iolls alld symbols for qua/emary formallolls
1 Prcdmct standarda
Ovaj s~andard propisuje oznake i simbole za kvartarne tvorevine.
"E
~2 Name'na
J Oznakc i simboli za kvartarne tvorevine slufc za prikazivanje ra!flanjenih kvarlarnih Ivorevina na
:II geolo'kim kartama, profilima i stubovima,
'if 3 Oznake i simboll
Kvartarne tvorevine oznafuju se ~lede6m oznakama i simbolima:
I
~j t)555~ m marinski sedimenl; b organogeno-barski sedimenl;
~! r,(;~d):o'~1 gl morene
(1 r:> ~~vulkanogenisedimenti
!.. ': £? .9.:'o..'?:
i..=
:I
... /~ s sipar
~fgl fluvioglacijalni sedimenti
. ~'"I' ::'6:,:,
I
..:II
I
D ~sf
soliflukcija ',=6'.
.'"'.
,01
c::).
Igi limnoglacijalni sedimenti
d deluvijum p pesak
I 1>:::::::::1
a
Jf al aluvijum lies
-
J
~.
..-
c pr proluvijum jezerski i barski sedimenti
~j
~e
A
..
a
IS terra rossa (zemlja crvenica) jz jezerski sedimenti
i
!
e
~!
... i izvorski sedim'enti tn vi'e terase
\ "rorn
i
~pcpecinski sedimenti i, najnifa terasa
80 0
I
Prlmcdba:
Na bojenim kartama oznak. su u svetloj plavifaslo-sivoj boji.
UkupnD ..nna J
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

S'ampa: Bt'o,radsk1 Ir.U~kt uvod - SeOltad
149
JUGOSLOVENSKI Geoloske oznake i s\mboll JUS
STANDARD SIl\1BOLI. BOJE I OZNAKE ZA l\1AGMATSKE B. A4. 055
8A ODAVEZNOIII STENE 111-1968.
PRlIllENOIII
od 1-VO-19GO. RdenJe br. 03-1138/1 od )5- II- ID08, 81ulbenl JIlt 8FRJ. br. a:1000.
Symbols, colours a"d desig"atio"s for magmatic rocks-
i
1 Predmet standarda
ti Ovaj standard propisuje simbole, boje i oznake za magmatske stene.
~
2 Namena
I.. Simboli, boje i oznake. propisani ovim standard om, slu!e za obeleIavanje magmatskih stena
na geoloskim kartama, profilima i stubovima.
=
~ 3 Oznake
= Magrnatske stene ozna<!uju se sledecim simbolima, bojom i oznakama:
Simbol Boja Oznaka

3.1 Inlruzlv~e slene
.., a. K i 5 eI e i n e u t r a I n e r karmin crvena
='
granil y
" y3
~~0 granitmonconit
granodiorit 3y ili po polrebi:
'& kvarcdioril IIq
9 diorit 3
monconit ~3
I sijenit
g ~b.
B.a z i <! n e N zelena
gabro
Iroktolit 0
~ii gabroperidotit ~a
j 1: sivozelena
c. U II r a b a z i <!n e
-e
peridotil a
dunit GO
piroksenil 1.
Ii serpentinit Se
~3.2 Efuzlvne stene za kisele
a. K i s e lei n e u I r a I n e X narandIasla
riolil x
kvarc1alil XQ:
e
s
lalil
dacit
1'(1.
rt.q
- za neulralne
tII. andezit (It
Irahit T
keratofir
'I
Yjq
kvarckeraloCir
b. Bazi<!ne B zelena
bazalt
~dijabaz
~~~spilit ~~.b
Ukl.8pno alrana 2
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I
150
c. Slene sa feldspaloidima T(3 Ijubi~sla

Irahiloidi sa nefelinom T.
Irahiloidi sa leucilom T.
bazili feld~palskonefelinski T(3.
baziti feldspatskoleucitski T(3.
bazili nefeHnski (3.
bazili leucilski (3,
3.3 ti~De steDe cinober-crvena

a. A ~ is t n e 7t
b. D i a ~ i sIn e
pc~malili
1°:0:0:1
h l't. 0
aplil
'!'
lamprofiri A
3.4 Piroklastiti a
luf u
lunt }
v'
vulkanski aglomerat
vulkanska bre~ ~,I
4 Ostale odredbe
4.1 Za magmatske Slene koje karakler.i~e prisustvo nekog odredenog minerala simbol se gradi
kombinovanjem simbola za SteDUpo ovom slandardu i simbola za mineral (prema JUS B.A4.057)
koji se stavlja iza njega.
4.2 Starost 51ene, ukoliko je pozna la, ozna~va se dodavanjemsimbola za slarost (premaJ US B.A4.05 I),
iza simbola slene.
4.3 Pelrografski karakler piroklaslila oznaea.va se dodavanjem simbola stene iza simbola phoklastita.
Stampa: Beograd.&kl 11'at1~ zavOd BeolP'ad

-
151
JUGOSLOVENSKI C.olo~kc oznake I slmboll JUS
STANDARD SI~I\IOLf, BOJE I OZNAKE ZA I\1ETA!\IORF!':E B.A4. 056
SA 08AVEZNOM STEI"E VI-1966.
PRIMENOM
od 1.1.1967. nele"lo br. 03.3778/1 od 2.\,1.1966; SllIlbo.1 lI.t SI'It.J hr. 2~/1966.
Geological desigllariolls olld symbols. Symbols, colollrs alld desigllariolls for merall/orphic rocks
! 1 Predmet standarda
2
0
Ovaj standard propisujc simbole, boje i oznake za metamorfne stene.
I
~ Namena
2
~
*
Simboli, bojc i oznake, propisani ovim standardom,
geol.o~kim kartama, profilima i stubovima.
slu!e za obelclavanje mctamorfnih stena na
1
3 Oznake
i
ill' 3.1 Rcgionalno-mctamorfne stene obelclavaju se sledccim simbolima, bojom i oznakama:
=
Boja Oznaka
I ~kriljac
Simbol
S
I:I
~
kristalasti
argilo~ist Ar siva r 1
j filitoidi F smeda ~/,~

~0
naran~asta
mika~isti i Icptinoliti I I
..
gnajs G ru!i~sta --0"-
I'"
~~
0".\
g
1
granulit (Icptinit) Gr svctlosiva
I~\
a
kvarcit Q kobalt-plava r?v).\j
i
8 zeleni ~kriljci niskog
kristaliniteta,
svetlozelena r=-~
i" amfibolski ~kriljac
~ G zelena
~ amfibolit } {
- eklogit E
c"
ae. .
:
mermer sa f~lij~CijOm ~~~
~ M svetloplava
1
l mermcr, maslvm } {
'
. - k~-,t--
1
,'=.'i~ 1,
1
cipolin Mm svetloplava
!~}~
migmatit Mi crvena
orto
para
Ukupno .inna J
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDlZACI1U

152
3.2 Stene 11InenJenc "'AgIIIO..klnt IIUeAJelli OlnQ~nVQJII se IIn slede~1 IIQ~ln:
Oznnkn
korniti i termometamorfne slene

F~.\:'::(i(:';':;::~
. . . . .~~. : . ..
, " I
skarnovi i ostale kontaktnometamorfne] stene / "/ I
I /1/--,':>1
propiliti \\ :: ~ ~I
~
r ~ ~, ~ I
piritisane stene 0 0 c
DO a 0
Ir0 0 C a : 1
silifikovane stene
I\:.::\',.\.:: I
hidrotermalno promenjene stene
.:: :1
I:... "....: ....~..
Prim.dba
Na boj,enim kartama olnake su u erveaoj boji, na podloli boje kartirane jedinice.
4 Ostale odredbe
4.1 Na bojenim kartama, profilima i stubovima la ozna~avanje metamorfnih stena upotrebljavajll se

simboli i boje, a na erno-belim simboli i oznake.
4.2 Za metamorfne stene koje karakteri~e prisustvo nekog odredenog minerala, simbo! se gradi kombi-
novanjem simbola za op~tu grupu stena po ovom standardu, i simbola za mineral (prema JUS B.A4.
057) koji se stavlja iza njega, npr. Gp
= plagioklas-gnajs, Sm = mika~ist, Azt = eojzit amfibolit,
Seo = hloritski ~kriljac i 51.
Simbol S DC moze se upotrebiti sam, nego sarno u kombinaciji sa simbo!om za mineral.
Veza sa drllgim standardima

JUS B.A4.057
- Geolo~ke oznake i simboli. Simboli za minerale
I
Stamp..: Beo'r8-cbkJ IT&.ft~1t1 zavod BeolracS
153
JUGOSLOVENSKI
JUS
Groloikr oznake I slmboli
STANDARD STRUKTUR~E OZNAKE B.A4. 058
SA OBAVEZNO)'l "1-1966.
PRIMENO:-I
od 1.1.1967. RelenJe br. 03-3778,'1 04 1.VI 1966; Siulb.nl 1"1 SFRJ br. 15!1966,
Geolog/cal des/gllat/olls alld symbols. Structural des/gllat/olls
1 Prcdmct stnndardn
Ovaj standard propisuje strukturne oznakr.
I
III
I
2 Nnmcna
Strukturne oznake, propisane ovim standardom,
aeoloikim kartama.
slu~e za obelehvanje strukturnih elemenata na
1.
3 Oznake
1 Strukturne oznake su sledece:
!
~c: 3.1 Granlce
~ Dimenzije oznake u mm Stvarni izgled oznake
0,1 utvrdena normalna granica, olkri.
=
vena i pracena celom du!inom
i.
11' 1 isto, pokrivena iIi aproksimalivno
i~ -.-.-.-
!H---O.l locirana (po pravilu se ne izvlaei
( ispod oznaeenih kvartarnih sedi.
0
.~~....
!~ menata)
1,5
~ -.r-
t
.a
0 -.-'-\--"-0.1 -.-.-.-.-.- isto, fOlogeololki zapuena
'lM : wS
:::I
& ...
2
..........-.......... pOSlupan Jitolofki prelaz (nedefini.
i c '''''''''''fi''''''''O.f'
::"~$ sana granica)
;
a
.
11 ~
u
~~. isto, pokrivena ili aproksimativno
u ... "j jl! ,...u ,''''
i
:I '"
~
." 0,1
1--1-15
locirana
.I!.
1
i
&
.:
V\l
<:If
.~:1.~ .OJ
OJ
,............. eroziona ili tektonsko.eroziona gra.
nica (taekicc u mladoj scriji)
N
A
a 0
.I!.
5 , 1
~
i
it
cSt --
"'to --~ ;; - .:,:
.... ...
I !
-1';'.
s. ;
"
....................
------ iSIO, pokrivena
locirana
iIi aproksimalivno
I .-1..-
~L. . .. -.. i I . ..0,'
°+'-'-'-'-'01 . ~."~~"'.'':'::~',':';'" iSIO, rotogcolo~ki upalena
- , ;,51 ;.5; .
eroziona iIi tektonsko.eroziona gra.

~O,I ~ nica (sarno na profilu i stubu)
l4--
Ukupno mana 8
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUI

154
~
l
'j
o~tro izraiena granica intruzivnog
-,:--. . I I I 0,/ ~ magmatskog tela, utisnutog u okol-
ne stene (crtice u magmatskom telu) I
c isto, pokrivena iIi aproksimativno

J."""""" locirana
c,,}
u granica izlivnog vulkanita (crt ice u

-f~
-1:-" .. .. .. '! :' 0,/
~ vulkanitu na trasi donje povr~ine);
"" """"" znak se upotrebljava po potrebi i
C'J --1!L..- mogu~nosti
c
N grnnicn nesigurnog knrnklern (ozna-
0 -t4- -r1--r-- ka granice izmel1u dva upitnikll za-
-' L7- Uo,'.
visi od pretpostavljenog karaktera
--h-
gran ice -u primeru: pokriveoa,
~ verovatno normalna granicai opa-
;~~?~8;1 ~.~~~:.~.~.] fana, verovatno transgresivoa gra-
nica)
3.2 Pad aloJova
---L.--
-t::YO,2 30
elemeoti pada sloja, pojedioaeno
merenje
J~
-f~O,3 '"1'"
3P isto, statistieki
.. I
" I"0,2
Ivy-)
""Y"
30 zatalasah sloj
t~-r- prevrout sloj uopMe, pojedioaeoo

u "'!-~!fU 0,2 -f'-
30 mereoje
Q
"1-Lr-
1-1 ... ~_c:f-! 0.3 .po.
30 is to, statistieki
u t J
u 0'I I
"
:~o.Z .,.. sloj sa hijeroglifima u normalnom
.w
~
4 JO polofaju
c
t-r-L:-
N
l---~ 0,2 ~
JO prevrnut sloj sa hijeroglifima u in-
versoom poloiaju
0 ..-L--
J-.l LJ
,
-j---=oTJ
I
d'
:.;.,;.;
30
sloj sa ritmovima Hi gradaciooom
slojevito~cu, u ,normal nom poloiaju
f-.-L--
"f-* 0,2
,p, prevrout sloj sa inversnim ritmo-
JO virna ili gradacionom slojevito~cu
Jin=---r1-t-
--t::LJ 0.2 +
vertikalan sloj, pojedinaeno merenje
io, ' I'

l~:] '0,3 + isto, statistieki
155
horizontala" ~Ioj. pojctlinn~n{) me-

+ renje
1=+ 0.2
. isto, stati,tini
t--L 0,3 +
"1--=-1
elementi pad a sloja dobijeni pod-
zemnim radovima (iznad crtice za
M~O prufanje leva je indeks kartirane
"1~0
~b~2 30 jedinice, desno je kota sloja ~iji je
pad obetelen ispod ertiee za pru-
mnje - padni ugao)
')..i trase reprezcntativnih povr~ina slo.

~0.2-0.3 -r-- jevitosti ili folij.eije, pra~enih n'
terenu, sa padom i vertikalne
u
c 1
~
'V;Ji;-O,1-O.3 isto, konstruisano
u
u
2 r '7"'
trase reprezcntativnih povr~ina s\o-

-.-.-.-. jevitosti iIi folijaeijc fotogcolo~ki
.... '~~:J:.'-O.' osmatrane
(Ij
s:
,--' .:::L.-OI.
~t +.-.- isto, za vertikalnu povr~inu
N
0
-L ~-'"
O.l
"".-.- isto, za strmu povr~inu
-1- '-rr'-O.I isto, za povr~inu srednjeg pada
isto za povdinu blagog pada

-'-r.-0.1 -'I.~
isto, za skoro horizontalnu povr~inu

-T-O.I -.-t-.-
eroziona Hi leklonsko-eroziona gra-

. .,.. nica sa elementima pad a
""0.2
prevrnuta normalna granica sa pa.

v
I
0.1 dom
3.3 Rased!
rased,bez oznakc karaktcra, osma.
-0,'-0.' tran
0 -J,.~ isto, pokriven iIi nesigurno lociran

U --!!- W ~J"O,'
.1:
u
u
....
, j
~
,~ isto, pretpostavljen
s::I .U_~L 0,1
5
156 -
-h- . .
-.L.!.- (13-°'
rased ili velika pukotina, osmatrani
fotogeolo~ki
..:?..-
pad rasedne povr~ine (kombinuje se
~O,J-O.' sa ostalim olIH,bma)
80
~(IJ-O.( vertiknlnn rt\~ed
'+-
~o,J-O,( brazde (a-lineacija) na rasednoj po-

vrlini
~'O
:;::: o.J-O,( relativno kretanje krila raseda bori-
zontalnog tipa
~-
~-,
, relativno kretanje hila U opltem
~o.J~,("" slu~aju (puna strelica ozna~ava kee.
tanje povratnog bloka)
u
a
u
~t=-
T , 0)-0,' relativno spu~ten blok
Ji-
>
... ~:a+++-qJ-M dijapirski i protruzioni kontakt
u 4-41---
u
--
---- rasedna Ion a
.><
cd
c milonit
N
-----
, -!r-
0
~t-~o.J-O.' ~elo I!oralju~ti
J
l--r~ ~elo navlake
:!!-(.LLu. 0.5
tektonska krpa (klipa)

0°.5
tektonski prolor
0°.5
3.4Naborl
osa sinklinale, IIspravne iti kose (pa-
-Y-A O,J dovi krila se ozna~avaju po potrebi,
ovde i U ostalim lnacima)
osa sinklinale, prevrnute Hi polegle

iYo.J
157
-~C!J
\l
asa antiklinale. uspravne ili kase
'
-P-o,J asa antiklinale. prevrnute iIi palegle
--:-+- o,J tanjenje ase sinklioale ili anliklinale
dama
+o'J
basen
+o.J
fJ
c \l <]o,J
!> 6 brahisioklinala
~
>
6 [>O,J
<J brahiantiklinala
c,)
'V
u fleksura
~o,J
.>C
d
c: +O.~. asa sinklinarijuma, uspravoag ili

kasag
N
0 asa sinklinarijuma, prevroutag Hi

~O,' paleglag
asa antiklioarijuma. uspravoag ili

+o.~ kasag
asa antiklinarijuma, prevrnutag iIi

.40., paleglag
... o,~ tanjenje ase sinkJinarijuma iIi anti-

P" klinarijuma
o,~
Prlmedba: ..~ trasa aksijalne pavr~ine sa padam
"'y
Veli~ine garnjih oznaka zavise od veli~ine prikazanih strukturnih ablika. Znaei vrla krupnih struk-
tura, kaje idu preko eelag lista, ne nanase se na kartu nega sama na tektansku skieu.
~-4~
--~__I':.::.. --11 elementi pada aksijalne pavr~ine
uc
tA
"'~-~:~ =*= vertikalna aksijalna pavr~ina
u
i:
CJ
u ~'~~I
~~.
-#= harizantalna aksijalna pavr~ina
':."\
8 jtq-1J M izoklini nabori (sl:lllsti~ki znak)
" '\
158
. 3.5 Mall nabor!

..~ .
I '~.O,2 eeo- sinklinala sa horizontalnom osom
'" ~-- -
u . --L-
I: ",'.---
-~ 0,2 -e-+ sinklinala sa osom koja tone
u
1-...
>
....
..L~~
[U 02
, 4E:I> antiklinala sa horizontal nom osom
u !--~
u r-..l. ~O,2 -3+ antiklinala sa osom koja tone
r n-
.>oC
CIS I ..J-
, horizontalna osa oabora (bez bli!e
. ",L~Q2 ........
ozoake oabora)
c tn
N
",.---
,
0 elemeoti pada ose nabora (bez bli!e
~q2 ---+
1S oznake oabora)
~..,.--
5
'---a.; 0,2
- n~n nnhorn kojn imn vcrv.cncu (tro~
ugao suprotno od vergence: kom-
biouje se sa ostalim oznakama)
3.6 LlneaciJa i foliJaciJa
,..,.J-
eleinenti pada folijacije, pojedina~oo
-1::~ 0,2 -.-
60 merenje
'""t~
~ 0..1 --- isto, statisti~kj
60
r~
i~:~ 0,2 ..60 inversna folijacija, pojedina~no me-
renje
u
~~O~ ..q.. isto, statisti~ki
c 60
loot
--L-
u ~t--;: : 0,2 -+- vertikalna folijacija, pojedina~no
u
*- --- merenje
.>oC
...t~~:]
i- ; -+- isto, statisti~ki
,. 43
s:::
N I~
~<~ 0,2 +
horizontalna
merenje
folijacija, pojedina~no
~1.--4J 43 + isto, statisti~ki
A
~0.2 60 zatalasana folijacija
,.!..
t
-(! ! 0,2 20.... elementi pada lineacije
159
.A:)
. vertiklllnil lineacijll
-1--- .:t horizontalna lineacijll

-l::~~ 0.3
t)
c::
,~ 5
0,3 .- statisti~ki elementi padll lilleacije
u
\~i-J--!
;>
...
u ..J--
~statisti~ki horizontalna lineacija
u "J-.:~ ~3
:J.
N
-r
c::
N 0,2 kombinovane oznake za folijaciju i
0 ".- "20 lineaciju
0,2 ?":: isto, sa dye lineacije (mlsds nema

7'" 20 strelieu)
3.7 KJivaf I pukotlne
.--L....- ,......,
-L-H 0,2 elementi pads klivafa
r- 60
---L,.....
0,2 ~, vertiksilln klivaf
.-t.
"'l--H
--
u
c::
Ii
'l-- I
0,2 + horizontalan klivaf
u
~> _t - 0.2 elementipada pukotine, pojedina~no
L--:ui- 60 merenje
...
;
~CJ ~I 0,2 -rr- elementi pada sistema pukotina
u -f=I 60
.... -~
..... vertikalna pukotina (pojedina~na)
.,.---
~.-t' ~2
c::
-:ni I
5
N i ----.
C\f.-~ 0,2 :tt::
sistem vertikalnih pukotina
0
r---
---L- horizontalna pukotina (pojedina~na)
rLjjtJ 0,2
*
"'L_-
04~
sistem horizontalnih pukotina
",[gr 0,2 +
uc::
u...
F 0,2
60
elementi pada ~kriljavosti
u
... t~
~:H 0,2 vertikslna &kriljavost
r
ca
c:J
N
0
I 1
horizontalna !kriljavost
..,~H-! 0,2 +
160
Prlm.dba:
Ukoliko se pukoline mogu pralili Da du!ini ve~oj od 100 m (4 rnm u razmeri 1:25 (00), Irase 1m s.
oZDa~avaju Da sledec; Da~in (crvenom bojom):
~D,l Irasa opabna na celoj du!ini
pokrivena iIi nesigurno locirana

-".- 41 trasa
...
ltam.pa: BeOltadakl 8raUekJ uvod - ..o.rad
161
JUGOSLOVENSKI Gcolo~ke oznake I simboli JUS

STANDARD OZNAKE ZA IN2.ENJERSKOGEOLO~KE, B. A4. 080
SA OBAVEZNO:l1
rRIMENOM
od 1.11967.
IIlDROGEOLO~KE I GEOl\lORfOLO~KE ELEl\tENTE
RelenJe br. 03-3778/1 od 1.\'11966; Slu!benl IIsl SFRJ br. 15/1966.

-
VI.1966.
Geological designations and symbols. Dcsignali01u for cngincering-geological, hydrogcofngical and

geomorphological clcmenlS
1 Predmet standarda
Ovaj standard propisuje oznake za inlenjerskogeololke, hidrogeololke i geomorrololke elemenle
'01
f
2 Namena
iI
Oznake propisane ovim standardom slule za obeldavanje inlenjerskogeololkih, hidrogeolu!kih
i geomorfolo~kih elemenata na geolo~kim kartama.
~
3 Oznake
~
3.1 ad Infcnlcrskogcolo~kihelemenata ozna~ava se sledece:
~c ~
Q
4)
4 t:
veca klizi~ta (oznaka se prilagodava
=
~0 ~
u
co (~,.... obliku i veli6ni kliz;~ta). Strelica
pokazuje smer klilenja.
~
> c:
N
=
111 0
j Hidrogcolo~ki elementi ozna~avaju se sledecim oznakama:
3.2
5 Dimenzije Stvarni izgled
!g oznake u mm ozna~e
till
:s
~ r-~
- {:il , izvor
u
a --,
t
.g ....,L..
izvor mineralni
"0 r~1
--~ T
.d--..
i ~~~l
y izvor termaln;
2
n ~~I
i > - ."'.
- -"r
T izvor lermomineralni
-i -0.
~J
-'--'-1
~~! .. banja mineralna
i:s
~n banja lermalna
u
'E
'd_~ 'C::I
~
~
c. ~~~ww. w banja lermomineralna
:I c
.!(
.>
c N -.4-
i!. 0 ~=~-c4
~kra~ko vrclo
,E --.-4-
11
~ e e valniji ponor
1=-~~1 8- estavela
~t=~1 vrulja ~..;

]
Ukupno .tran.

~
162
3.3 Geomorrolo~kI elementi ozna~vaju se sledecim oznakama:

Dimenzije Stvarni izgled
oznake u mm oznake
..L- j terasn; odsck, osmatran na terenu

~~~~ ~
(broj ozna~ava visinu u metrima)
terasni odsek, osmatran na aero~

u T."'PI""''''''"P.''' snimcima
0:1
~. .....
u - -~.
'-""-)." ~eona morena
u -,i,2-
.>01.-,J ("\~ f") ,,>-,j
-..21-. '-
~("\-'-r'l,,>- cirk
~5 I
-,....-t-:- S
c:: .
..."... ("\.'""'r'I~
.~, -tt"("\o:r'I-rr-- valov
N 7
I
0
... ...... pecina
~!l--
------ dina (Iinija ozna~ava greben)
c barhan
&tampa:BeoP'&d3k1
eraJ1fJdZAvod- Beocrad
\
CVRSTE STENE
UDK 553.5:620.163 165
JUGOSLOVENSKl
STANDARD Ispitivanje
. Mehanlka
flzlfkih
Stena
I mehanifkih lVojltava
JUS
SA DBA VEZNOM UZIMANJE UZORAKA
B.B7.110
1988.
PRIMENOM --
ad 1989-05.09 Pravilnik br. 07-93/202 od 1!!88.10.27; Slufbanllist SFRJ. br. 72/88.
Rock mechanics. Physia/and mechanial resring of rocks. Sampling
1 Predmet standarda
1.1 Ovlm standard om se utvrduje naeln uzlmanja uzoraka evrstlh Stena kojl slufa za Ispltlvlnje flzieklh I
mehanleklh osobina stenskog materljala.
1.2 Na~in uzimanja uzoraka tla, rastreslte 111plastlfne stene, utvrden je u standardu JUS u.a 1.01O.
2 Veza sa drugim standardima
JUS u.a 1.01 0 - Geomehanleke Ispltlvenja. Uzlmenje uzorake lla
3 Vrstc uzoraki!
.3.1 Prema naflnu ullmanja uzoraka, prlboru kojlm uzlmaju, naelnu na kojl Ie vada, prlpremaju I tran.
"'
sportu)u, uzorel stenskog materllala po ovom standardu smatraju sa neporemecenlm uzorelma.
3.2 Neporemeceni uzorel se dobljaju u vldu jezgra Iz Istrefnlh bumtlna III u obllku par.laloplpada, k.d. Ie
moguce odlomanje stenskog materlja'a, s tlm da se !to manje menja prirodno stanje, struktura, zapreml-
na I prlrodna vl.lnost.
3.3 Iz svakog neporemecenog uzorka prlprema se odgovorajucl broj probnlh tela, razlleltog obllka I dlmen.
zlja, prema st.ndardime za poledlna IspltJvanja flzleklh I mehanlfklh osobln. sten..
4 VeJic3ina uzorka
4,1 Vellelne neporomocenog uzorka, zevlsno od vrste materljala, oblma I vrste pojedinlh Ispltlvanfa, mora b!.
t! u skladu sa ovil1')standardom.
4,2 Nejm.njl preenlk jezgra, kao u.lorke, mora Iznosltl 28 mm, a duflna loz_re, u z8\'lInostl od oblm. IIpltlve'
nje ne sme bitl manja od 500 mm. Makslmalnl preenlk jezgra I dullna jezgra nisu ogrenleenll uslovljenl
su tehnologljom Inede I namana Istrdne bum tine.
4.3 Mlnlmelne.mere uzorke.u obllku kocke moreju bltl200 mm X 200 mm X 200 mm, a sveko dalje povece-
nje mera zavlsl od predvldenog Jspltlvanja.
Ze stenske meterljele kod kojlh nlje moguce doblt! uzorak nevedenlh m...a dozvoljava se na Istom mestu
uzlmanje vl!e manjlh komade u kollflnl dovollnoj za zadovoll enje predvldenog oblma IspltlvanJa,
5 Uzimanje uzoraka
5.1 U zavlsnostl od toga da se neporemeeeni uzorei dobllaju Iz Isuafnlh bumt!na IIIotvorenlh prostora u
rudnlelma sa podzemnom" 111povr!lnskom eksploateeljom, keo I kamenolomtma, moraju selzabratl me-
tode uzimanja uzorake zalspltlvanje flzleklh I mehanleklh osoblna stona.
5.2 Iz r.spolollvog jezgra, a u skladu sa obi mom Ispltlvanja, uzlma se odgovaraluca kol!elnafezgra ella veli-
cine mole bltl man)a od venelne data u t. 4.2 ovog mndarda. zavllno od fvrstoee stene.
1 izdanje SA VEZN1ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

- I
166
6.3 Ako se uzorek uzlme se otvorenog prostore, mlnlmelne kollelne meterllele more bid u skledu se t.4.3
ovog stender~e. .
-
6,4 Uzorcl Stenskog meterlje'e ko)1 se uzlmeju u obllku pereleloplpede odve)eju Seodveljlvenfem Iz osnovne
mele bez prlmene eksplozlve.
6.6 Uzorcl stenskog meterljele kojl upljen)em III oslobe"enjem vlege u odnosu ne prlrodno stenle menjeju
svoje flzleke III mehenleke kerekterlstlke moreju 58 neposredno posle uzlmenje ze!tltltl odgovereju~om
pereflnskom Z8ltltom.
Ovl uzorcl moreju bltl pod posebnom zeltltom prl pekoven!u I trensportu,ltrugotlnom 1IIIIIenim ared.
Stvlme, de ne
do"" do udere I potr..e.
Uzorel moreju bltl teko"e ze!tl~enl od dejstVe mreze.
6.6 Pekovenle I trensport uzorlke do leboretorlje vrll se ne neeln kojl spreeivi reltresan)1 I o!t~enje UZOI'
.
kl.
6 Skladihenje uzoraka
Ze skledlltenj e uzorekal probnlh tele u IlIboratorljl Vile uslovl kcjl vda Z8 uzorke tie (rastreslte I plaStle.
I
ne Stene), keko je to utvr"eno stlndardom JUS U.B1.010,
7 Zapisnik 0 uzinianju uzoraka
7.1 ZI svekl uzorek vodl se Z8plsnlk se slede~lm opltlm podeelme:

- poreklo,
- bllb lokeelje,
- vnte stenskog meterljele,
-' ozneke uzorke,
- oSteIl podee\.
7.2 U kolonl Z8 vrstu Stenskog meterljele deje II geololko.petrogrefske determlneelja uzorke.
7.3 U kolonl za oznaku uzorko unose se podecl 0 ozneellStrdne buletlne I dublnl sa koje je uzorek dobljen,
keo I brojeeno ozneke koje ~e se vodltl u eleboretu 0 Itvrienlm Ispltlvenjlmo flzleklh I mehenleklh oso.
blne. Na Istl neeln deje sel brojeene ozneke uzorke dobl/enog u obllku pereleloplpede.
7.4 Koo "ostall podeel" moreju II dati svl elementl zepdenl prl uzorkovenju kojl mogu bltl znee.jnl Z8Iz.
vo"en;e predvl(lenlh Ispltlvenje.
Na OS"Ovumijljenja Aepublitlcog sekret.rijat. za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. n. plata se porn na prome1
~t.mp. Sevun! 18vod ZI l1.nd.'lrditaciju

- Beogr.d
UDK 553.5:620.163
167
JUGOSLOVENSKI Mehanika nena
STANDARD l.pltivanJe fizltkih i mehanitkih .vojnava JUS
SA OBAVEZNOM
METODA ODAEDIVANJA JEDNOOSNE PAITISNE B.B7.1126
tVASTOCE H1II8.
PRIMENOM
cd 1969-D5-09 Pravilnik br. 07-93/202 od 1988.10.27; Sluiboni liSt SFAJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determifJlltion of one axis compressive strength limit
1 Predmet standarda i podrucje primene
1.1 Ovlm .tendaroom .e ulvr"uJe poStupak odre"lvanja)odnoosne prilisne tVrsloce steno.
1.2 Ovaj 'Iandard .e prlmanjuJe kod kla.llikaclje radne "odlnel prl proJeklovanJu rudarsklh I druglh redove u
stenl.
2 Veza sa drugim stundardima
JUS B.B7.110 - Mohanlka stona. Ispilivanje flzltklh I mehanltklh svojStava. Uzlmanj. uzoraka .'
3 Princip
Probno telo se oplerecuje Jednoosnom prltlsnom sllom I odreduje.e makslmalna slla razaranja.
4 Uzimanje uzoraka
Uzlmanje uzoraka se v~1 po slandardu JUS 8.87.110.
5 Priprema za ispitivanje
5.1 Prlprema uzorka se vrsllz je.gra Istraine buJotfne 1111.bloka u.etog sa povrllne ill I. jome, kojl se nakna,
dno busl u laboralorljllll .ece dljamantsklm dlskom u prlzm3ticna probna tela.
5.2 Clllndricno probno telo, prlpramljeno Iz )ezgra,mora da .adovol)1 odno. hid. 1 do 2,0. Tavhno od pro.
blema kojl se rdava.
Pri.matlcno probno telo, prlpremljeno I. bloka, mora d. ..do"oljl odnos hla . 1 do 2,0, ..vlsno od pro-
b lem. kojl se rdava.
5.3 Dodirne pov~lne probnlh tela pollraju se brusnlm pro horn, tako do neravnlne ne budu vece od 0,05 mm.
Dodlrno povrSlne su me"usobno paralelne I upravne no prav.c de)Stv. slle.
5.4 Paralolnosl dod1rnlh povrslna .a kontrollsa Indlkalorom po d~ama nornl.lnlm pret"lclma. Odstup."J.
od p.ralelno.t! mogu bitl nejvlfo 0,1 % precnlka.
6 Postupak
6.1 Probno lelo stene so postavlja n. plocu !spltna mdlno be. Ikakvih podmetac. IIIpodm..lvanja.
6.2 Orzln. opterecenj. probnog tola se krece od 0.1 do 1,5 MPa . S-I, .avl.no od vrue 'Ione.
6.3 Evldent!ra se m.kslmaln. vellclna .110lomo probnog tel. F prl Cornu .0 konStatujo vlalnost stone,
mo'"
W:u procenllma.
I izdanje SA VEINI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I I
168
7 Izracu navanje rezu ltata
Jednoo.na prltlsna ~vr.tota, 0 u Pa, Izra~unava .e Z8 .vako probno telo po obra.cu:

c'
F
0.-
c
me"'-
A
gde je:
A . -.." X d' 0,785 X d', po~etna povrllna popre~nogprasekaprobnogtela, u kvadntnlm metrl.

4 .
ma,
d - pre~nlk probnog tala, u metrlma.
B Zapisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored podataka prIma standardu JUS B.B7.110, moraJu ..Izra~unatll unltl ruultat! proma ovom .tan.
dardu.
N. osnovu miiljenja Republkkog sekretarijlt. ZI kulturu SA Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. ne plat. Ie porez n. promf!1
Slemp... S.vezni ::rwvod U "lno.udiucllU - Doog,.d

UDK 553.5:620.173 169
JUGOSLOVENSKl Mehanil:n ncna
Ispitivanje flzitkih I mchnnitkih svojstava
JUS
STANDARD
ODREDIVANJE ZATEZNE CVRSTOCE B.B7J27
SA OBAVEZNOM INDIREKTNOM METODOM 1988.
PRIMENOM
od 1909-05-09 Pravilnlk br. 07-93/202 od 1988-10-27: Siulbenilist SFRJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determifllJtion of tensile strength limit. Indirect method
1 Predmet standarda i podrucje primene
1.1 Ovlm standardom se utvrau)e po'tupak odrealvania utezne tvntoce 'tene Indlrektnom metodom.
1.2 Standard 'e korlstl prl proracunlma rudarsklh I druglh radova u 'tenl. u Izradll prlmenl rudarske opreme.
kao I kod naucno.lstrallvatklh radova..
JUS B.B7.110 - Mehanlka 'tena. ',pltlvanie flzltklh I mehanlcklh svojstava. Uzlmanle uzoraka
3 Princip
Clllndricno probno telo se opterecuje po Izvodnlcama omotaca... Merl ,e najveca ,lIa koja proulrokuje
10m probnog tela.
4 Uzimanje uzoraka
Uliman)e uzoroka 'e vr~. po ,tandardu JUS B.B7.110.
5 .Priprema za ispitivanje
5.1 Probno telo se uzlma Iz )ezgra buwtlne III bu~enjem bloka-kom.da, stene u laboratorl)l. Odnos vl,\ne I
pretnlka probnog tela hid mora bit! u granloOl';o od 0.5 d~ l.b.
5.2 Izvodnlce bocnlh mana po kojlmo se telo opterecuje moraju bltl glatke, Rvne I paralelne. Odstupan)e ad
paralelno,tI ne sme bltl vece od 1 %.
5.3 Ceone povr!lne probnog tela moreju bltl normalne na osu clllndra. Odstupanle od v..tlkalno,tI tlh povr-
~Ina u odno,u no o'u cilindra ne sme bit! vece od 1 %.
6 Postupak
6.1 Brzlna prlra~taja slle Ie 0,2 kN . S-1
6.2 Merl se makslmolna ,lIa loma F u kN. I reglmule rezultet.

"",,'
I i<donje SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

I
--
170
7 Izra/!unavanje rezultata
7.1 Gr8nlc~na zItezna tvrstota stene, u MPa. fZfafunavI se po obrascu:

°t'
0, .d X I X
2F
m.kt
II
gde Ja:
d - pre~nlkprobnogtela, u metrlma,
I - duflna probnog tela. u metrlme,
7.2 Za ,vako probno tela mora 'e odredltl procenat vlafnoStI.
Prf ovakvom naprezanju !zdvajaju 50 ~etlrl zone:
<D - zona trlak,ljalnog naprezanja

<V
@
- zona jednoak,ljalnog neprezanja
- neutralna zona
@
- zona zatezanj.
SlIka 1
8 Zapisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored pOdataka prema standardu JUS B.B7.110, moraju so Izra~unatll unatl rezuhatl prema ovom stan-
dardu.
N, osnovu miUjenjaAepublitkog sekret.rij.Ui z. kulturv SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. nf plat. Ie portZ na promet
~1.mpa S.vezni uvod tluandardi:uciju

- Beograd
UDK 553.5:620.173 171
JUGOSLOVENSKJ Mehanika $1ena JUS
STANDARD Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava
METODA ODREDIVANJA SAVOJNE CVRSTOCE
B.B7.128
SA OBAVEZNOM YJB8,.
PRIMENOM
ad 19a9-Q5-09 Pravilnik br. 07-93/202 od 1988.10-27; Sluzbeni list SFRJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determination of bend strength IImle
Predmet standarda i podrucje primene
1.1 Ovim standardom se utvr~uje postupak odredtvania savojne ~vrstoce Stene.
1.2 Ovaj standard se koristi za odredlvanje savojne cvrstoce prl proracunlmo rudorsklh I druglh radov. u
'tenl. Izrodll prlmenl rudorske opreme, droblienju steno, koo I u naucnolstroUvocklm radovlma.
JUS 6.67,110 - Mehonlka stena. I,pltlvonje ffzlcklh I mehanlcklh svo)stova. Uzlmonje uzoroko
3 Princip
Probno telo elllndricnog III prlzm,tlcnog obllko, posto~lleno na oslonee rozmokom od 2,5 d III 2,5 e,
Izlote se opterecenju n, "vljanje do 10m.. "
4 Uzimanje uzoraka
Uzlm,nje uzor,k, se vr!1po stond,rdu JUS 6.67.110.
5 Aparati i pribor
Uredoj za Ispltlvanje se s,stojl ad no..te ploce'" pomerljlvlm oslonel"" kojlma s. obezbeduje uslovlje-
no rastojonjeIzmeduoslonaea.Zooblienostoslonoe, j. r a 5 mm (sllka 1),
\.": '.' . - ", :
.
". . "
=
-,.
.
.~.,.. . . ... .. . .'. " I .".
"' ' .,'. .. . "0 '
< .'
. ..
,'. '..' '0"
','
. : . .. .. .:'
.'
"
", ',..'
ii
L= 2,5a it; 25d
. Sliko 1
I izdanje SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDIZACUU ,"

172
6 Priprema Za ispitivanje
Uzorcl se prlpremaju od jngre Iz bolodna u obllku clllndrlfnih probnlh IeIe IIIlz blokovo rezonjem u
prlzme.
7 Postupak ispitivanja
Probno lelo se ponevl na oslonce odgovaralu~e me(!usobne udolJenoStI. Opteretenje mora delovatl no
nedlnl raspona Izme(!u oslonaca. Brzlna prlrdtaje slle more bid 0.1 kN .s-,.
8 Izra(!unavanje rezultata
B.1 Izratunevanje savojno fvrnote vrn 58 po obrascu:
M
af - -
W
gde Je:
M - moment sovljanjo prllomu. u MPa.
W - olpornl momenl popretnog preseka Ispldvanog probnog talo, U kubnlm melrlmo.
B.2 Usvojeno vrednosl savolne tvrStote mora bit! ulvrtle{lo nalmanje na 6 probnlh lela, sa tatnom reglslro-
cijom odretlene vla1nosll u procenttm.o.
9'
.
Zepisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored podalaka prema stondordu JUS B.B7 .110, moreju '0 Izratunlltl I unotl rozultlltl premo ovom ,ton'
dardu.
.
N. osnovu mlll;.n;. Republltkog sekre1.rij~1' II kulturu SR SrbJje br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. ne plat. Ie porez N pro".,.,
~tDmp. Savunl llNod n n~nd.rdiuciiu

- Bf!Ogrnd
UDK 653.5: 620. 163 .173
_Mehanlka stena
JUGOSLOVENSKI ..
hpitivanje fiziekih i mehaniekih svojstava
JUS
STANDARD
METODA ODREf)IVAllijj\ GRANI~NE SMICAJNE B.B7.130
SA OBAVEZNOM ~VRSTOCE 1988;.
PRIMENOM
ad 1989.05.09 Pravilnlk br. 07-93/202 od 1988.10.27; Slufbenllist SFRJ. br. 72/88.
Rock mechanics. Mathod. for tha determination of .hear .trongth limit
Predmet standarda i podru(:je primene
1.1 Ovim standardom se utvrduje postupek odredlvanja granlroe smlcejne evrstoce.

1.2 Ovaj standard se prlmenjuja kod klaslflkeclja radna sredina prl projaktovanju rudarsklh I rirugih radova
u Slanl. klo I prllzradll korlltenJu rudarske opreme.
JUS. 8.87.110 -. Mehanlka stena. Ispldvanie flzieklh I mehanltklh svoj'tava. Uzlmanje uzoraka .
3 Princip
Odreduje se naiveta slla kod koja nastupllom probnog tela u matrlellspitnog uredaja.
4 Uzimanje uzoraka
Uzlman;e uzoraka mora bltl po 'tandardu JUS 8.87.110.
5 Aparatj i pribor
Uredaj za I'pldvanja u tljl 'astav ulaza trl pare promanlJlvlh mltriea uglom ukosanje 30'. 45' I 70',
'"
dva para bronzenlh eiHndrlcnlh III prlzmattenlh ulohka, prlttsna ploca I valjel. Svl dglovl uredaja, oslm
ulohka. moraju blt1lzradenlod vlsokoleglranog calika (sllka 1).
Na ,lIeI ja:
1 - mattlco
2 - ulosel
3 - ploca
4 -valjc!
5 -probno telo
I izdanje SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDlZAciJU

174
6 Priprema za ispitivanje
6.1 Probna tela .e I"alluju i. ja.gra bu~otlna III blokova nana.

6.2 U.lovllspltlvanja probnlh tala stena sa Izra1enom slojevlto~u moraju bltl po standardu JUS 8.87.110.
6.3 DuUna probnog tela Jednaka Je pre~nlku sa od.tupanjem do :!: 3 %. Obllk probnog tela moh bit! cliin.
drl~an III prl.matl~an .avlsno od mogutnostl njegove prlprama .a !spltlvanje.
6.4 Povr~lne probnog tela obrezuju .e bru~eniem. do ta~no.t! 0.05 mm. Caone povr~lne probnog tela moraju
bltl mellu,obno paralelna I up,"vne. na osu probnog tela.
7 Postupak
7.1 Probno telo so .tavl)a u odgov..ajute ulo~ka Ilzlda .mlcanju prl prethodno odrallanom uglu .mlcanja.
7.2 Urellaj za smlcanje je opremljen ststemom valjaka kojl omogutuje proce. .mlcenja.
7.3 Brzlna prlraltaj; opteretenja mora da.e krete u granlcama od 0,1 do 1,5 MPa' .-1 po povrllnl smlcenia
do lome probnog tela.
7.4 Utvrau;e .e mak.lmalna .11. loma probnog tela.
8 Izracunavanje rezultata
8.1 Normelno opteretenje (nepona) na povr!inu .mlcanja, 0, u Pa, Izra~unava .a po obra.cu:
Fm.kl X sin a,
-I
0'
°, -r A
gde ie:
F
me.. - mak.lmelna .lIa loma, zabelezena mernlm urellajem pre.e, uN,
- predl.ponlranl O9ao .mlsanja u ra.ponu a~
a 30. do a 70.,
"I-I .aL
A - povrllna .mlcanja, u kvadratnlm met rima,
CvrstOC8 smlcenj8 stena T. U 1'e, Izra~un8v8 se po obrascu:
F t05 Q
m8"'S 1-1
'a, -I d X h
8.2 8roj !spltanlh probnlh tela mora bltl nejmenje 5 za ,vakl ugao !spltlvan)a. Za kona~an rezultat Ispltlvenje
uzlma se srednja arltmetl~ka vrednost .a prlpedajutlm koallcljentom varljadj..
8.3 Korlstetl rezult.te srednjlh vrednostllspltlvanje konmul!e SOgrenl~na krlva smlce)ne tvrstote (sllka 21.
fb-
11
'5"
iOn
TQl
10,
Po
01
Gal Ga2 :a.
Q'n
Slika 2
175
9 Zapimik 0 dobijenim rezultatima
Pored podataka prema standerdu JUS B.B7.11O. moraju selzreeunatll Unit! rezultetl preme ovom stan-
dardu.
3..(11/74.02 ad 4. II 1974. nc plat II WIporn n. promt't

Na osnovu miUjenja ,Republlekog lekretltij.tl II kul1uru SR S,blj. br. .tQ1
Stamp. Savuni zavod u nancto.rdiuc:iju - Dcoor.d

Ukupno $Ironu '1
176
JUGOSLOVENSKJ
Prirotlnl kal1lon JUS
STANDARD
SA OBA VEZNOM
ODREDIVANJE PRITISNE CVnSTOC!' B.B8.012
1987.
PRIMENOM
od 1981-OS'()6 Pruvilnlkbr. 07-5033/1 od 100G-12.11;Slulbunlli$ISFRJ. br. 6/07.
Naturalstone. 7'£sting of compressive strength
Ovajstandarrl je na.,tao revizijom standardBJUS 0.88.012 iz 1957. godine.
1 Predrnst standarda
Ovlm stundanJom so ulvrdule noeln l$pIUvon)alednoosna p'Hima j!vrslotu prlradnog kamena, kola la ad-
nas slla prl ko)oj dolazl do 10m. Ipovrlln. prascka probnog lala.
2 Vozo so drugim sll1l1dordima
JUS B.BO.OOI - Prlrodnl komen. lfzlmanJo uzorako kama"al kamenlh auragala

JUS B.BO.OOI -: hpillvnnlo prlrodnog komeno. OlpOrnO$1n8 dolovanlo ",raza
JUS 0.88.010 - l.piUvanla prlrodnag komena. Odrallivon)a upl)on)o vodn
3 Uzimanjo uzoroko
Uzorel kumen. zo Izradu probnlh lalo zo I$plllvonio uzlma)u s~ no n.eln ulvrllan 'Ianliardom
JUS B.OO.OOI.
4 Opl'smo i pribor
4.1 Ma!lna zn rozanlo I(amona.
42 Sulnlea sa mogutnoltu sulen)a nalmunlado 105 "C.
4.3 Vug. sa mogutnolw odre(Jjvonja maGe IIDjmanjo 1 I(g i 10enQlcu 0,1 %.
4.4 Proso sa dazvoljonom gro!kom od 1 %.

4.5 Kljunoslo merllo.
6 Prlp,omo (lrolJnlh lulo zo ISIJilIvolljo
5.1 Iz uzorka kamena izoelu sa t!!!ilerom prolmu teln u obliku kocko su dulinom lviea 50 ! 1 mm.
5.2 Povr!lno probnlh "1Ia n8 kola .0 pronosl oploreten)o morolu bill rDVllaI planparolalno.Ravnasl $e pa-
sUlo brusenjem no ploel brusnlm prnhom dal: se no olklone svl tragovllzratle (rezanla) probnih 1010.
5.3 Probna tala se ispilUiu:
a) u suvom slanju,
bl u vodom zasitenol11 slanlu.
e) 1'0510 25 ciklusa zal11rzuvanla i ou,,,,.zavullj..
5.3.1 Za ispilivalljo prilisne (;vrslote u s(ivoI11 slanju pl'Obna lela so 1'0010 rezanla I brusen;a sUse tlo slalne maso
nalcnlperalurll0!}:I: 5°C.
II IZdanj' SAvEiN! Z/\ VOO ZA SYANDAROIZACIJU

I I
177
Stran.2 JUS 8.88.012
5.32 Za Ispitivanje pritlsne cvrstoce u vodom zasicenom stanlu probna tela se, posle rezanjo I bru~enja, moreju
zasititl vodom proma standardu JUS B.BB,D10, do stalne l'(1a18.
5.3.3 Za IspitivanjeRrilisnecvrstoce posle 25 clklusa zamrzavanlaI odmrzavanjaprobna tela so,poslerezanja
I bru~enja, moraju podvrgnutl nalzmenicnom zamrzavonju I odmrz8Vanju prema standarduJUS B.BB.001.'
5.4 Za Ispitivanje se prlpreml najmanje 15 probnlh tela, I to 5 zalspltivan)e u "\Avomnanlu, 5 u vodom zall.
cenom Itanju I 5 zo Ispilivonje pOlle 25 clklusa zamrnvanjo I odmrzovanjo.
6 Postupak
Probno telo se postovlu prelu, 0 silose povocovaravnomernombrzlnom od 160 :I:20 N/ I do loma prob.
nog tela. U tom momontu reglstruje 58 slla IamB F. Probno telo I ploce prese kojom se nonosl silo moroju
bill potpuno cillo.
6.1 Provac dolovonJo slle moro bltl uprovon no pov~lnu Ilojevitosti, Ikriliavostl, odnolno na pov~lne prlmor'
nlh mehonlckih dlskontlnulteta.
6.2 Prllspitlvon)u komeno koji je Izrozlto slojevlt ill ~krllJov, prltlsno cvrstoca mora se Ispltotll ne probnlm ta.
limo prlpremljenlm toko do provac delovon)a 1110bude parolelan so pov~lnom slojevltostl, Ikrlljavostl,
odnosno povr~lnom prlmornlh mehonlcklh dlskontlnulteta.
7 Izra~unavanje
Prltlsne fvrstoCa kamana Izrafunova Ie premo obrolcu:
F
,Pp a
A
gdeje:
Pp - prltlsnofvrstoCa,u megapaskallme,
F - slla loma, U n)utnima,
A - povr~ina preseka probnog telo, u kvodrotnim millmotrima.
ij Rezu1tati ispitivanja
8.1 Prltlsna fvrstoc. kamen. dojo 58 koo srodnjo vrednost rozulloto Ispltivonja no nojmonje 5 probnih tolo zo
odreaeno stan)e I svekl Ispitnl provac.
82 U Izveitaju 0 ispitivonju moraju se navesti najvgi I nojnili pojedinafni rezultatllspitivanja.
8.3 Rezultati se zookruluju na 1 MPa.
Nil osnoyu mKljenJnRopubUekog aokretorljatnZ8kulluru SR Srbl)o br. 413.Q1/14.Q2 od 4. II 1974. n. ploto 10 porol n. promet
S:tampa Seveznl zavod Z8 stlndordizeclju Beograd
-
Ukupno 'tlon8 J
178
JUGOSLOVENSIU
Prlrodnl kamen
JUS
STANDARD
ODREDIVANJE SAVOJNE ~VRSTO~E B.88.0 17
SA OBA VEINOM '1987.
PRIMENOM
od 1987.05-06 Pravilnlk br. 07-5033/1 ad 1986-12-11:SlulbenlllltSFRJ, br. 6/87.
Natural stonll. TII$t/ng fllIlCurals strength

0'
Oval Itllndllrd III naltao ravlziloll1 Itandardll JUS 8.88.071 iz 7951. godino.
1 Predmet stendarda
Ovlm lIandordom 10 utvrduJa neOln Ispltlvan)a sevoJne Ovrltote prlrodnog kamena.
2 . Ven sa drugim standardima

JUS B.BO.OOI - Prlrodnl kemen. UzimanJa uzorke kemenal kamenlh egregate
3 Uzimanje uzoraka
Uzo~cl kemena zalzredu probnlh tela zallpltlvenJo uzlme)u 18 prema zehtevlma Itandarde JUS B.BO.OOI.
4 Oprema i pribor
4.1 Malina za rezan)e kamene.

42 Sulnlca 18 mogu~nol~ .ubn)a neJman)e do 105 e C.
4.3 Vaga II mogu~no~ odredlvanJa mase nelman)e 6 kg,la taOnol6u 0.1 ".
4.4 Prese opraml)ane sa dva OeliOne oslonca-velJke preOnlke 20 mm. ko)1 .a mOle)u okrotetl aka Ivole oso-
vine. Clloncl .u ugredenl tako da probno telo optere6anJo prim. baz Iz.zlvan)a uvlJanja (torzlja).
D.o ur.(I.J. ko]l pr.nosl opteretenJo no probno t.lo 10 aollanl v.llok pr.enlk. 20 mm. V.II.k 10ugr.c:lon
n. ta) n.Oln d. ollgur. d. probno t.lo optor.6en).
. prima .klll.lno (olovlnlkl), bez uvllenJa (torzllo) (.11.
k.,I.
6 Prlprema probnih t810
6.1 Iz uzork. kamana Izrelu $I tastarom probn. tole u obllku planper.I.ln. prlzme kvedretnog poprafnog
presek.. Duflna Ivlca prasek. Ja 40 :I:1 mm.
52 Dulina prizme Je jednaka Oetvorostrukol dulln! Ivlca.
6.3 Za IspltlvanJe se prlpreml najmanje 5 probnlh tela, na koJlma IU brultnJom Izravnate povlline od tragova
testere.
. 5.4 Uzorcl se zatim slile do stalne mase na temperaturl 105 :I:5 DC,
6.1 Probno tela se postavl slmetrlfno na vallkaste oslonce sa rasponom od 3,5 dullne Ivlce preseka probnog
tela. Opteretenje se nanosl preko prenosnog valjka u sredlni respona, tako de sila bude Iinilsk! rasporede'
na po celo) lirlnl probnog tola. Silo se pove~avo ravnomeroom brzlnom ad 20 :I:5 N/ s do loma probnog
tela. U tom momentu registruje .e silo loma F.
62 SloJevite Ilzrazlto Ikrlljoste stene moraju se Ispltati premo slikama 2,314.
..
II Izdan)e SA VI!.~I ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
I
sor.no 2 JUS 8.88.017 179
Mere u mm
I- <b
bod
Slik.1
.CJ
I, =3,5b
Stika 2 Sliko 3
Slik.4
180 JUS 8.118.017 SIron, 3
7 Izr8i!unBV8nJe
-Sevoln8 evntot8 k8m8n8 IU8eun8V8 18 pr8m8 obr8lCu:
3- F' I
P. - 2" --;;;j2
gd8le:
P. - 18.0In8 evntot8, u m8g8p81k811m8,
F -
Ilia loma, u nJutnlma,
I -
rupon, U mlllm8trlma,
b - IIrln8 probnog t818, U milimetrlm8,
d - debllln8 probnog tel8, u mlllm8trlma.
8 Rezult81i Ispltiv8nJ8
8.1 S8volna i!vntot8 k8men8 deje .. k80 Irldnl8 vrldnOit rlzult8ta Ispltlv8n!8 n8 n8Jm8nl8 5 probnlh t818 zo
..okllspltnl pronc.
8.2 U Izv'8ItoJu0 IIpltlv8nJu moro/u II novlltl nolvllll nejnlll poJodlnoenl rezultatillpltl.onJo.
8.3 R8zultotl.. zaokrululu no 0,1 MP8.
N, OOnDVU
mllljmj, Ropubuekog ..krolo,lll'" ZI kullu,u SR S,bqlb'. 41~1/74-02od 4. II 1974. nl photl II no prom..
po'"
It8mp8 S8Y8znl Zlvod 1I1t8nc:terdlzeclJu - Beograd
o<Y"".:..@I.n.OOI.4 181
JUGOSLOVENSKI
PRIRODNI KAMEN
JUS
STANDARD
Uzima~je uzoraka kamena I kamenlh egregntl
D.DO.OOI
SA OBAVEZNOM 1984.
PRIMENOM
od 1984.12.14 Pravllnik br. 60-19150/1 od 1983-12.27;Slulbenllist SFRJ, br. 48/84.
Naturel aggregetes and stone. Sempling
Ovaj je standard nastao revizijom stendarde JUS 8.80.001 Iz 1968. godine I u skledu Je SBpredlogom
standarda Met1unerodne organizecije ze stendardizeciju 150/0156847 iz 1978. godine.
1 Predmet standarda
1.1 Ovlm standardom se utvr"uje natin uzlmanja uzoraka kamena I prlrodnlh I drobljenlh kamenlh egregata
za laboratorijska ispltivanja za potrebe gra"evlnantva.
1.2 Ovaj standard se ne odnosi na erhltektonsko.gra"evlnskl kamen lukrasnl kamen}.
2 Primena
Uzimanje uzoraka kamena i kamenlh.agregata obavlja 58 za potrebe:

- prethodnlh Ispltl..nja kvallteta kamenlh materljala u nalarlltu redl 0\:8n8 valjanostl (podobnostil
upotrebe za pojedlne redove u gra"evlnarstvu, I
-- ispitivanj~ kvallteta kamenih materljala, U otvorenom le!iltu redl izdavanja uverenja 0 kvalltetu;'
- kontrolna Ispltivanja kod uhodavanja tehnologlje prolzvodnje Igr8glt.,
- Ispltlvlnjl kVllltote pr,olZVedonlhI deponovanlh kemenlh meterljell,
- !spitlvanja kvalitetl kamenlh materljlla Isporu~enlh nl gredlilltu,
- Ispltivanje kvallteta ugra"enlh klmenlh materljala,
- Ispitlvanja kvallteta kamenih materija'a u slu~aju spora.
3 Ophe odredbe
3.1 Ulorak mora da predstav'ja stvarno stanje I prlrodu materlla'a kojl 58nlllli u nallllltu,le!lllU, doponll'
iii 5Oparaeljl.
3.2 Ulorak materljala za Ispitlvanje zbog izdavanja Isprave kvalitetu uzima stru~njak laboratorije koja je reo
°
gimovana za Isr Islvanja kamena kao gra"evinskog materljale.,
3.3 Uzorke radl proveravanja kvallteta.. gradililta mob uletllzvo"a~ radovalli Investltor, a Il Ieliha prolz-
vo"a~ odnosno njlhov ovla~enl radnlk,l poslalilaboratorljl nalspltlvanje.
3.4 Kod svakog ullmanja uloraka kamenlh materljala zalaboratorljska Ispltlvanje sa~lnJava so zaplsnlk 0 uzl-
manju uzoraka.
3.5 U slu~aju spora uzlmanje uloraka vrli Se komlsijskl u prlsustvu predstavnika Investltora I predstavnlka
proilvo"a~a iii predstavnlka Izv04a~a radova I stru~njaka laboratorlje.
4 Vrste uzoraka
Medu ulorclma kamenal agregata ralllkuju 50 slede~e vrste uzoraka:

- pojedlna~nl uzorak,
II Izdanje SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I
-...
182
- skupnl ulorak,
- laboratorijskl ulorak.
4.1 Pojedlna~ni ulorak doblja se ullmanjem uloraka kemena III agregata na pojedlnlm mestlma U nalall!!u,
lemtu, drobili~nom I separacionom postrojenju, deponljl, gradlll!!u I dr.
4.2 Skupnl ulorak sastojl se od ve~eg broje pojedlna~nlh uloreka kamena IIIagregata kojl reprelentuju stvar.
no stanje kamenoloma, nalali~ta, deponlje I dr.
4.3 Laboratorljskl ulorak doblja se fetvrtanjem III skra~ivenjem skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agre.
gata IIIobradom-se~enjem kamena na koll~inu potrebnu za Ilvodenje pojedinlh laboratorijsklh oplta.
5 Koli6ina uzoraka
U svim slu~ajevlma kada se Ispltuje prirodnl kamen I prlrodnl I drobljenl kamenl agregat skupnl ulorek
koji se blje na ispOtlvanje dOblj,a se spajanjem odredenog broja pojedinih uloraka.
Svi pojedina~nl ulorcl moraju bltl u skupnom "lorku zastupljenl prlblifno Istom koli~inom IIi u onom
odnosu u kojem se nalale u nalaliltu.
Najmanje mase pojedlna~nog I skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agregata lavlse od krupnoee lrna
sadrfanog u agregatu lone su date u slede~oj tabell:
Najve~a krupno~azrna Masa najmanjeg pojedina~nog Masa skupnog ulorka

mm ulorka koji 58blje na Ispltlvanje
kg kg
125 50 250
63 30 150
31,5 20 100
16 10 50
8 6 30
4 6 30
Broj uloraka kamena I njlhove dimenlije u pojedlnlm vrstama uloraka prlkalanl su u t. 7.

Kod svlh uzimanja uzoraka prirodnih I drobljenlh agregata, bel obzlra na mesto ullmanja uzoraka, ko.
I1flna svakog pojedinafnog I skupnag uzorka mora Imatl masu kola je data u tabell.
6 Na6in dobijanja reprezentativnih uzoraka. pojedina6nih, skupnih I laboratorijskih uzora.

ka
Uzorak se doblja spaja~jem veeeg broja pojedlna~nlh uzoraka, a postupak je Ilede~1.

Pojedlnafnl uzorcl se potpuno Izmebju I sipaju u jednu kupu, a zatlm ponovo prebacuju da bl Ie nafl"l.
la nova kupa. Ovo se ponavlja tri puta. Svaka gomlla pravl 50dodavanjem pune lopate materijala na vrh
kupe, tako da delovl kojl kllze nlz Itranu budu Ito ravnomernlje rasporedenl, a da se sredllte kupe ne
pomerl. Ako 58 nek~ od ve~lh zrna otkotrljaju Iii rasture oko osnove, moraju se vratltl do IvIce gomlle.
U tre~u kupu obrazovanu od izmebnog uzorka zabode 58 dr!ka lopate kroz osu kupe; dr~ka 58 posta vi
koso I pomera tako da oplsuje konus, usled fega Ie kupa Iplloltl. Ta Ipljo~t8na kupa je pribllfno pravll.
nag obl1ka Ividetl sliku 11. a njeno sredilte mora da S8poklapa sa sredl!tem prvobitne kupe, posle fega
Ie vr!1 Ikra~lvanje uzorka fetvrtanjem. Spljoltena gomlla Ie f. '.vrta: Upotreba krsta za fetvrtan1e od
drveta iii metala kojl sa mofe utlsnutl krOl gomllu olak!ava fetvrtanje kada materljel tell da 5Ogreglra.
Par dljagonalno suprotnlh fetvrtlne 58 zatlm lopatama zgrne na lednu gomllu, a ostatak stavl na manu
(videtl sllku 2).
183
//,.-.,.~
\\\,<,,4~\<~~~»-\\~\W'k.:~\~\'
Slika 1 Slika 2
Ovaj proees lT1e~anja I tetvrtanja. tj. skratlvanja ponavlja so sve dok so ne doblje potrebna ma$O uzoraka.
Skra6vanje uzoraka mole se vr~itll uredajem za razdeljlvanje.
7 Uzirnanje uzoraka kamena
Kamen tlja so svojstVa Ispltuju nalazl so:

- u Istrdnom prostoru,
- u kamenolomu kao kompaktna stenska masa,
- na gradillltukao vet Isporuten matedjal,
- kao ugraden materijai.
7.1 Uzimanje uzoraka karllena iz istrainih prostora
U 5Iutaju kada se Istra!ni radovllzvode povrllnsklm radovlma (zawel, rovovl. raskopll uzorak se uzlma
u svemu kako je predvldeno u t. 7.2.
U slutaju kada se Ima!nl radovl IzvOde dubinskim bu~njem Ispitlvanja se obavlja na izvadenom kame.
nom jezgru. Minimalnl pretnik jezgra je 50 mm. a ukupna du!ina je najmanje 2 m. Dulina komada jezgra
ne sme da bude manja od 20 em.
- Kod nalazlha ,jednostavne grade" (homogenog.sastava) jezgro se uzima sa svakih 5 metara buootine
a skupni uzorak za Ispltlvanje doblja so.spajanjem vile pojedlnatnlh uzorakalz buootine.
- Kod nalazlha .,slo!ene gradje" (neilomogenog $Ostava) uzorci za Ispltivanje uzlmaju se za svakl varl.
jetet ill vrstu stene posebno:
7.2 Uzimanje uzoraka kamena u kamenolomu
7.2.1 Pre nego ho sa prlstupl odablranju uzoraka kamena u kamenolomu potrebno je Izvr~ltl detaljan progled I
oeenu kojom te so dotl do podataka 0 Istovrsnostl stenske mase u zonl eksploatacije. 0 njenoj homoge.
no.tll zonama Izrazltlh mehanltklh oltotenja. 0 7.onama zahvatonlm povrllnsklm I druglm promonama.
Potom so odredl broj pojedinatnih uzoraka na osnovu kojlh se daje oeena kvallteta kamena u kamenolo.
mu.
Broj pojedinatnlh uzoraka kojl predstavljaju reprezentatlvnl skupnl uzorak u kamenolomu sa kamenom
homogenog sastava I sklopa Istrukture I teksture) je najmanje 3 komada kamena obllka koeke sa Ivleom
oko 20 em, a za arhltektonsk01jradevlnskl kamen sa Ivleom od najmanje 25 em, kojl su uzetl na razlltl.
tlm mestima u kamanolomu. Ako se u kamenolomu.nalazl vile vrsta IIIvadjetata stena (mak~oskopskl vi.
dljlva razllke u matorljalnom sastavu, strukturil taksturll. od svaka vrsto kamona prodvh1onog za ok.ploa.
taelju potrebno'je uzetl pojepinatnl uzorak za laboratorijska Ispltlvanja.
7.2.2 Skupnl uzorak kamena za laboratorijska Ispitivanja mora reprazentovati najmanje 80 % stenske mase ot-
vorena rudarsklm aksploatacionlm tadovlma.
184
7.2.3 Uzorcl kamena za Ispltlvanle ne smeju II uzetl ad blokova kojl IU Intenzlvno mehanlckl ohoconl, tf. sa
vldlflvlm prsllnama, pukotlnama I lupljinama, kao I ad blokova kojllu bill u nepo"ednoj bllzlnl mesta
eklplozlje prl mlnlranju.
7.2.4 Odabrani uzorci-blokovl vaelh dlmenzija moraju II pafljivo obradltl na potrebnu vellcinu da ne bi do!-
10do o!teeenja kola mogu utlcoti na ,"zultate laboratorijsklh Ispltivanja.
Napomena: Na odabranlm uzorclma polel/no fe naznacltllefl!nu 1IIIIoJnu povrJlnu I oznacltl orljentacl:
ju uzorka kako bl II omoguello, po potrebl,llpltivanjeu razllcltlm pravclma.
7.2.5 5vl uzorcl kojl saclnjaveju jedan Ikupnl uzorak moraju Ie obelefitllstlm znakom, a na Ivakom pojedlnac.
nom uzorku mora bltl oznacen broj uzorka. .
7,3 Uzimanje uzoraka kamena 18 gradililta
Na gradilihu uzorcl II uzlmalu ad lomljenog III obra(lenog kamena. Broj uzoraka koll ee deponovanu
masu rep,"zentovatl zavlsl ad najcetee veliclne kamena u deponlj!.
Za lomljen Iobrac:lenkamen la ivlcom vellclne veee ad 20 cm uzlmaju .. trl pojedlnaena uzorka, a uko.
IIko fe kamen manjlh dimenzija, broj uzoraka II mora POYeCati.
Kod uzlmanja uzoraka .kamena la gradiliita u lYemu'.. mora prldrfavatl ullova kojllu dati u t. 7.2.
7.4 Uzimanje uzoraka kamena kao ugrac:lenogmaterijala
Prl uzlmanju pojedlnacnih uzoraka kamena kao ugra(lanog materljala mora II u Ivemu prldrfavatl ullova
koji su dati u t. 7..2 I 7.3, tako da skupnl uzorak reprezentuje Itvarno nanje upotrablJenog kamena koJI
je ugra(len kao lomljen IIIobrac:len kamen.
8 Uzimanje uzoraka prirodnih agregata
Prirodnl agregall clja so svoJstva Ispltuju mogu Ie nalazltl kao:

- naslaga u nalaziltu koje so Istrduje,
- naslaga u lefiltu koje so eksploatl!e,
- matarljal U deponlii,
- matarljal u vagonu, kamionu III brodu,
- ugra(len matarljal.
8.1 Uzimanje uzoraka prlrodnog agregata Iz nalazilta koje II Iitrefuje
Uzorak za Ilpltlvanje Iz nalazllta koje solltrafuje uzlma II Iz Istrafnlh bunara, sonddnlh jama IUlz bu.
!otina. Uzorak Iz Istrafnih bunara IlOndafnih jama uzlma se ravnomernlm zasecanjem brazde od vrha do
dna dok so ne dablje potrebna kollclna pojedlnacnog uzorka.
Dubina I !Irln'a brazde zavisl ad potrebne koJlclne Ikupnog uzorka za 'spltlvanje, adnosno ad k.,rupnoee
. .
ladrlanog zrna.
Za ispltivanje .. uzlma materijal Iz Ivekog istralnog bunara I sondalne jame posebno. Iz bu!otina se na
Ispitivanje !alje celokupna Izva(lena koliclna Iz wake bu!otine posebno. Precnlk bu!otlne mora bltl uskla.
(len Ia precnikom najveeeg zrna.
Kod lell!!a ,jednostavne gra(le" (homogenog laltava) uzorak Ie uzlma na svaklm 5 m.
Kod lellha ,,slolene gra(le" (nehomogenog sasteva) uzorak se uzlma po Ilojavima IlIkcljama.
8.2 Uzlmanje uzoraka prlrodnog agregata Iz Idllta u eklploataclji
Uzorcllz Idl!ta u eksploataciji uzlmaju Ie:

- Iz lemte,
- sa deponlje,
- la trake,
- Iz bunkera (slpkl),
185
8.2.1 Uzlmanje uzoraka Iz Idllta u eksploataelil vrll sa zasecanJem brazde u otvorenom profUu. Kod lelilta
"iednostavne grade" homogenog sastava brazda II ravnomerno za.ea od vrha do dna dok II ne doblie
potrobna kol"~lna poiadlnaenog uzorka. 8rol brazdl, njihova Ilrlna I dublna zavlso od vellelne 1001Ita,po.
trebne koUelne skupnog uzorka I krupnoet zrna agregata. Kod leilita ,,slolene grade" nehomogenog sas.
tava uzorak za Ispitlvanje . uzima na 1st! naeln metodom brazde po slojevl.ma iii sekvencama. Uzetl
skupnl uzorak mora reprezer,tovati stvarno stanje u leliltu, ti. kolielnskl odnos uzorka Iz pojedinih sloje.
va mora Imatl odgovarajutl odnos u leliitu.
.
8.2.2 Naein uzimania uzoraka sa deponije zavisl od velielne I obllka deponije I kod deponlja oblika zarubljene
kupe (slika 3) poiedlnaenl uzorel za ispltlvanje uzlmaju sa sa vita mesta I Iz razlieltlh dubina deponlie.
Broj masta la kojih sa uzlmalu poiedlnaenl uzorel zavlll od v,lIeln, deponlle I potrebn, kouelne Ikupnog
uzorka.
Kod deponija oblika kupe skupnl uzorak &gregata za Ispitlvanje sastoji Ie od vita poledlnaenlh uzoraka
uzetih sa vita mesta I iz razlleltih nlvoa kupe. Da ne bi dollo do segreglranla materljala potrebno Ie korl.
stiti vatu dasku iii 11mkojl 51horlzontalno zabode u deponiju I Ispod njegs se uzlma pojedlnaenl uzorak,
kako Ie to prikazano na sliei 4.
(.//LV/;://;I;;L/:~//:~Y~I/~
Slika 3
Slika 4
8.2.3 Uzlmanle poledlnaenlh uzoraka prlrodnlh agregota II trake na soparaeljama vrillt vila puta u razlleltlm
vramensklm Intorvellma. Uzma la Iva kollelna matorljala II odro"ena dullna traka III vila traka, ako 10
Istovrameno uzlmaju na Ispltlvanja agregatl razllelta vellelne zrna.
8.2.4 Uzlmanle poJedlnaenlh uzoraka prlrodnlh agrogata Iz bunkera (slpkll vrll sa Ispod IImog otvora g<JeIe
materljal Ispuha. Iz bunkera se mora uzetl veea kolielna materljala kola se na lieu mesta eetvrtanjem
skratuje na kolielnu Ikupnog uzorka.
8.2.5 Uzimanje pojedinatnlh uzoraka prlrodnlh ugra(Jenlh matedjala (ugra(Jenih bezdodatka vezlvnog sredstval,
u zavlsnostl od povrline sa koje 51uzimaju uzorei, obavlja se prema rasporedu datom na sllkama 5 I 6 na
naein prlkazan n a slie! 3.
9 Uzimanje uzoraka drobljenih agregata
Uzorel droblienih agregata uzlmaju so:

- sa trake,
- izsa bunkera,
- kaodeponlje,
- ugra(Jen materiial.
186 . ~
9.1 Uzorcl drobljenlh agregata sa trake uzimaju se na 1stI na~ln kao no je dato u t. 8.2.3.
9.2 Uzorcl drobljenih agregata uzlmaju se Iz bunkera na Isti n~ln kao ~to je dato u t. 8.2.4.
9.3 Uzimanje uzoraka drobljenlh agregata sa depanlje obavlja se u svemu kako je utvr"eno u t. 8.2.2.
9.4 uzlmanje uzoraka drobljenlh Igregata kao ugra"enog materijala (ugradenog bez dodatka vezlvnlh sredsta.
va). u zavl.nostl od povrllne .a koje .e uzlmlju uzorcl. obavljl 58 preml rasporedu datom nl .lIkama 5 I
6 a na na~ln prikazan na slid 3.
10 Uzimanje uzoraka prirodnih i drobljenih agregata koji su isporu~eni na gradilihu i za gra.

dilihe
Uzord prlrodnlh IIIdroblJenlhIgrogatl kojl.u Isporu~onlnl gradlll~tuIIIza gradIII!!. uzlmaJu.0:

- sa deponlje.
- Iz vagona IIIkam"'na.
- sa broda.
10.1 Uzlmanjo uzoraka prlrodnlh I drobljenih kamenlh Igrogata kojl se nalaze u doponljl na gradili!tu obavlja
so u .vemu kako je dato u t. 8.2.2.
10.2 Uzlmanje uzoraka drobljenlh ill prirodnih kamenlh agregata kojl 51 nalaze u kamlonu III vagonu obavlja
so tako !to so uzme vl~ pojedlna~nih uzoraka sa razll~ltih mesta I nlvoa u vagonu odnosno kamionu.
8roj mesta zavisl od vrste materijala I veli~lne kamlona ill vagona. a raspored mesta uzl""anja mora
blti Istl III sll~an kako je prikazano na silkama 5 I 6.
Silka 5
Slika 6
.10.3 Uzimanjo uzoraka prirodnlh ili drobljenih agrogata kojl se nallze na brodu oblvlja so na I.tl nl~ln kao
kod uzimanja agregata Iz vagona, s tlm no broj mlSta pojedlna~nih uzoraka mora bitl ve~1zbog ve~e koll-
~Ine agregala koja se nalazl na brod~.
11 Pakovanje uzoraka
Ambala1a u kojo) so agregatl I kamen ~Iiu za Ispltlvanje treba da Ie dovoljno ~vrsta da bl mogla da
podnese I grubo rukovanje. e da no pretrpl one~enje usled kojeg bl mogao da bude Izgubljen me koji
deo uzorka, uklju~iv~i I najsitnlje ~estice.
187
Zo prlrodnl I drobllonl ooroool korllto so plostleno vro~o, drvonllinduell motolno burad. KaelaIe u plte.
n)u Iltln 10raO.t, ulorello pakuju u pllllieno vro~ kojo so ..tlm IIlvl)oju u odoov.ralu~a ..nduke.
Svokl ulorak (poko!) mor. bltllpolll n. vldnom meltu I..no obolo18n olnlkom kololo n.vedonl u ..pl.
sniku 0 ulimanju uloraka.
U svako pakovanje (sanduk, vreea iii bure) mora se staviti etiketa na kolo) su Ispisanl svi podad 0 uzorku
(olnaka ulorka, broi, nalalilte-mesto uliman)a ulorka 1 datum). List mora bltllsplsan olovkom elja
je boja otporna na vodu ill se stavlja u plastienu vreeieu da bl 58 osigurao od vode, tl. podad sa etikete
moraju ostati eitljivi i posle transporta ulorka do laboratorije.
12 Zapisnik 0 uzimanju uzoraka
Zapisnlk 0 ulimanju uloraka prilde se Ul ulorke, a mora da sadrll sledeee podatke:

- vrsta uloraka (kamen, prirodnl agregat,drobljenl agregat),
- poreklo materijala (naliv proilvodaea materi)ala, naliv nalalilta, naliv gradili~ta),
- mesto ulimanja uloraka (kamenolom, deponlja, bunker, vagon I dr.).
- natin uzorkovanja.
- oznaka uloraka, broj uzoraka I kollelna,
- namena materijala,
- tehnleki uslovl po kojlma 58 I,pltuje,
- kod uzlmanja uzoraka drobljenih materl)ala nl drobillenom postro)enju U laplsnlk 58 obavezno nl'
vode I podael 0 naelnu otpra~lvanj., vremenskim uslovlma, re!imu drobljenj. I k~.lItetu kamena,
- datum I mesto.
Zoplsnlk 10 lost.vl). u Irl prlmorko I mor. bill potpilin od str.n. Ilruenog lie. I.bor.lorl). ..dufonog z.
uzimanje uzoraka, predstavnlk. prolzvo(!aea materijala odnosno Izvo(!aea radovo, 0 po potrebll od stro.
ne predstavnika nadzorne slulbe odnosno Investitora.
N. Olnovu mllljlnJ. Aepubllekog ..krl1arlj8t. U kulturu SR Srblj. br. 413-81/74.02 od 4.111974. n. plet... pora N prom.t
~tampa Savilni lsvod z. I1:lndardizeciju - Beogr.d

188 Ukupno etrano 10
JUGOSLOVENSKI
STANDARD LABORATORUSKO ODREDlVANJE JUS
- prillen08 BRZINE IMPULSA B.B8.121
I"ULTRAZVUcNIB ELASTIcNIB 1990.
od 1990-08.04 KONSTANTI STENA
,
p,."Unik br. 06-93J88 ocI1990-Q4.03;Slulb8ni list SFRJ. br. 23/90.
LIIboriltory deter..LDllt.Loa of pulse veloc.Lti8s .rtd uItr.sODic 81.stic CODBt.DtS of

rock
1 PREDtfET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje oprema i postupak za laboratorijsko merenje buine

impulea longitudinalnih i transverzalnih talasa u steni kao i odredivanje ultra-
zvucnih elastienih konstanti izotropne stene ili stene koja pokazuje neznatnu
anizotropiju.
2 PODRUCJE PRIMENE
Ova se metoda koristi za merenja brzina talasa u anizotropnim i izotropnim stena-

IDa, iako na brzine dobijene u izrazito anizotropnim stenama mogu imati uticaja
faktori kao ato eu p~avac, daljine puta i precnik pretveraee.
Ultrazvucne elastiene konstante izracunavaju se iz izmerenih talasnih buina i
zapreminske mase. U standardu je utvrden ogrsnicavajuci,stepen snizotropnosti zs
koju su dozvoljeni prorseuni elssticnih konstsnti kso i postupci zs odredivsnje
stepena anizotropnosti.
Metoda nije pogodna za merenje prigusenja ~slsea nspona. Brzine impules mogu .e
koristiti za odredivanje elastienih konstanti materijala s visokim stepenom ani-
zotropij., ali takvi postupei ovd. nisu opisani.
N8pOI8ena: Osnovn. prednosti ultrazvuenog ispitivanja su u tome !ito dsje buine
longitudinalnih i transverzalnih talasa,kao i vrednosti za ultrazvuene
elastiene konatante n.taknutih homogenih izotropnih uzoraka. Elastiene
konstante se ne smeju raeunati zs stene s nsglaienom anizotropnoscu po.
stupcims opisanim ovom metodom. Vrednosti elastienih konstanti eesto se
ne slaiu a vrednostima utvrdenim statickim laboratorijskim metodama ili
metodua "in situ". Slieno ovame merene talasne brzine ne moraju se
alagati aa eeizmickim brzinama, ali pruiaju dobre sproksimacije. Ultra-
zvuena procena osobina stena korisna je za preliminarnu prognozu sta-
tiekih osobina. Metoda je kortans za oconjivanje ef~katR jednoosnog na-
'prezanja i zasicenosti vodom na brzinu impulsa. Ove osobine su od ko-
risti za inienjersko projektovanje.
3 orm ODREDBE
3.1 Brzino longitudinalnog taloss je br:z:ina dilatacionog taloss. To je brzina

prostiranja longitudinslnog tsloss u sredlni koja je prakticki heskonscna 11 po-
preenom pravcu. Ova se brzina ne moze shvatiti kao brzina u prizmi.
3.2 Elastiene konstante odredene ovom metodom nazvane su ultrazvuenim, posto su

'frekveneije impulsa iznad cujne graniee.
Pojmovi "zvueni" i "dinamieki" se katkada koriste za ove konstonte, ali ih ne
opisuju taeno. Postoji i mogucnost da se ultrazvucne elastiene konstante rszliku-
ju od onih dobijenih drugim dinamiekim motodsms.
I Udaaj. SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS B.B8.121-1990 189
,
4 Af'AKA'J'UHA
4.1 Aparatura za iapitivanje (alika 1) mora imati elektronske komponente i zaiti-

~ene provodnike a odredenom impedanaom radi oaiguranja efik.anos preno.. enersi-
ja. Da bi ae aprecil0 oite~enje .parature, ne ameju biti premaieni ulazni napo-
nL
4.1.1 G e n era tor imp u 1 a .a
Ova jedinica ae aaatoji od elektronskos seneratora impulsa i apoljnih pojaCivaca

napona ili struje ukoUko je potrebno. Izlazni napon obUlta pravougUh impulsa
ili sinusoidalnog talasa je zadovoljavajuci. Generator mora imati izlazni napon
a maksimalnom vrednoi~u nakon pojacanja od najmanje SO V uz optere~enje impedan-
se od SO n. Pozeljna je promenljiva sirina impulsa i to u rasponu od 1 do 10 ~s.
Ritam ponavljanja impulsa meze se fiksirati na 60 ponavljanjs u sekundi ili ma-
nje, iako je preporucljiv raspon od 20 do 100 ponavljanja u seltundi. Generator
impulsa taltode mora imati izlaz oltidackih impulsa (za oltidanje osciloaltopa). Hora
postojati mogucnost za promenljivo Itainjenje izlsEs glavnol impulsa u odnosu na
izlaz o~idacltog impulsa, i to u minimalnom rasponu od 0 do 20 ~s.
Generator lapoln
Pretpoj.elv.e
i
hln GllYn! I I
.o:k! da~a 11hz I
--- ..J
Uzorak
stene'
~j.e ~
Pr!jellllik
r-- r---:--- -,
lolo I' I EI ektronskl I
broja~
I vreMnsko
I
I I
I kltnlenje
~kretanje Z~1!.n1!
L-
N8p088Da: Komponente prikazane isprekidsnom linijom su prema izboru. zaviano cd

metode merenja vremena putovanja i naponslte osetljivosti oscilosltop~
~,.. SUlta 1 - ~ematski dijsgram aparature
2
JUS 8.88.121-1990
190
4.1.2 Pre t v a r a c i
Sastoje se od odasiljaca koji pretvara elektricne impulse u mehanicke impulse i

prijemnika kojvpretvara mehanicke impulse u elektricne. Uslov! okoline keo ito
je okolna temperatura, vlaga, vlaznosti i udar moraju se uzeti u obzir pri izbo-
ru pretvaraekog elementa. Po pravilu to su pijezoelektricni elementi, al! mogu
odgovarat! i magnetostr!kc!oni element!. P!jezoelektricni elementi tipa debl~!-
na-prostiranje stvaraju i registruju pretezno energiju longitud!nalnog ta18so:
pijezoe1ektricni elementi tipa debljina-sm!canje preporucuju se za merenje tran-
sverza1nog talasa. Najceice koriiceni pijezoelektricni materija1i ukljucuju ke-
ramiku poput olovnog cirkonat-titanata za prit!sak ili smicanje i kristal9 poput
kvarca sa a-c rezom za smicanje. Da bi se smsnjila rssipsnja i slobo definisenje
prvih dolazeka prijemniku, odeiiljee mora biti projektovan da stvara telasne du-
zine bar tri puta duze ad proseene velieine zrne stene.
Napollena: Talasne duzine je brzina talase u uzorku stene podeljena rezonantnom
frekvencijom pretvaraca. Najceice koriicene frekvencije krecu se !zme-
du 75 kHz i 3 MHz.
Pri laboratorijskom ispitivenju moze biti prikledno koristit! pretvarec~p elemen-
te bez kuciita. Medutim, ukoliko je izlezni napon prijemnika nizak, element mora
biti u metalnom kuc!8tu (uzemljenom) radi smanjenja lutajucih elektromagnetnih
smetnji. UkoUko je potrebna zaStita od mehenickih oiitecenja, odesiljec keo i
prijemnik mogu se zaitititi pomocu metalnog kuciita. Ovo omogucuje da posebni do-
daci pretvaraekog elementa menjaju svoju osetljivost ili umanje zvonjenje. Osnov-
ne karakteristike elementa u kuciitu ilustrovane su na slici 2. Prenos energije
izmedu pretvarackog elementa i opitnog uzorks moze se poboljisti maiinskom obra-
dam ili poliranjem povriins prednje i zednje ploce uc!nivsi ih glatkim, ravnim i
paralelnim, izradom ploca od metala kao npr. magnezijuma cija je karakteristicna
impedansa bliska onoj kod uobicaj~nih tipova stena, izradom prednje ploce ito je
tanje moguce, keo i spajanjem pretvareckog element'a sa prednjom plocom tankim
slojem lepka koji provodi elektricitet, s preporukom da to bude epoksidnog tipa.
Brzine impulsa moguce je takode utvrditi za uzorke podvrgnute jednoosnom naponu.
Kuciita pretvereca u ovom slueeju takode sluze keo pritisne ploce, te se kon-
struiSu s debelim ploe8ma redi osigurenja j.ednolikog opterecenja na krajevima
uzorka. Stanje napona kod mnogih tipova stena ima znacajnog uticaja na brzine ta-
lasa. Stene "in situ" su obicno u napregnutom stanju, pa stoga ispitivanja pod
naponom imaju praktican znacaj.
~ilindriCni zid
Zadnja
plata
/"""""""/
/ /
Pretvarackl el ellen!
/
Prednja
/ plaea
/
~I . Zica e1ektrienoq
Lepak
/
prlkljucak / voda /
/
"""""""/
Slika 2 - Osnovni delovi odasiljaca ili prijemnika u kuciitu
3
JUS B.B8.121-1990 191
4.1.3 Pre t p 0 j a c a v a c
Naponski pretpojacavac koji je potreban ako je izlazni napon prijemnog pretvaraca

re1ativno nizak ili ako su jediniee za indikseiju i merenje vremena relativno ne-
osetljive. Radi ocuvanja brzih porasta vremena, frekventni odziv pretpojacavaca
ne sme pasti za nize od 2 dB unutar raspona frekvencija izmedu 5 kHz i 4 x rezo-
nantnn frekvencija prijemniks. Unutrssnji sum i pojscsnje takode se morsju uzeti
U obzir prilikom izbora pretpojacavaca. Oaciloskopi aa lz1azom vertlkalnog sig-
nala mogu Se upotrebiti za pojacanje signala za eleKtronskl brojac.
4.1.4 J e d 1 n 1 c a z a i n d 1 k a c 1 j u 1 za mer e n j e vre -

men a
Naponski impuls primenjen na prednjl pretvsrsc i izlazni napon iz prljemnog pret-

varaca pokazace se na katodnom osciloskopu radi vizuelnog osmatranja oblika ta-
lala. Olcllolkop morl iroatl U Iuitlnl rlvan odzlv lzmedu frekvenclje od 5 kHz 1 4
x rezonantne frekvencije pretvaraca. Horaju postojati dvoltrukl snopovi ili dvo-
struki tragovi tako ds se dva tslasns obllks mogu prikazsti istovremeno s njihove
amplitude kontrolisati odvojeno. Osciloskop se ukljucuje putem okidnog impulsa iz
generatora impulsa. Jedinica zs merenje vremena mora biti u mogu~nosti da meri
intervale izmedu 2 ~s 1 5 ~s s tacnoscu od jednog stotog dela. Preporucuju se dye
slternativne vrste jedinice za merenje vremona, a njihova odnosna mests prikazana
su tackastim okvirima u blok-dijagramu na sliei 1 (elektronski brojac opremljen
za merenja vremenskih intervala ill kolo za vremensko kasnjenje, kao npr. gene-
rator kontrolnog promenljivog kssnjenja ili uredaj za zakssnjeno ispitivanje na
osciloskopu) .
Kolo za merenje vremena prolaza mora biti redoVno bazdareno u zavisnosti od nje-
gove preciznosti i linearnosti unutar raspona instrumenta. Bazdarenje mora biti
kontrolisano u odnosu na signale emitovane iz kalibracione radio-staniee. Bazda-
renje kola za merenje vremena mora se vrsiti bar jednom mesecno,kao i nakon bilo
kakvog jakog udara koji bi instrument pretrpeo.
s UZORAK ZA ISPITIVANJE
S. 1 Priprema uzorka
Priprema uzorka mora biti obavljena veoma paz1jivo. Buhnjc jezgra, rukovanje,
seconje, bruhnje i poliranje mora biti izvrhno s pdnjom kako bi lIa IIvole nn
najmanju meru mehanicka oste~enja izazvana naprezanjem i toplotom. Uzorak ne sme
da dode u dodir sa drugim tecnostima osim vode i veznog sredstvi koje Se postav-
lja izmedu uzorka i pretvaraca za vreme ispitivanja.
Povrsina pod pretvaracem mora biti tako ravns ds sonda deb1jine 0,025 mm ne moze
pro~l ispod lenjira postav1jenog na povrsinu. Dve naspramne povrsine na koje ~e
se smestiti pretvaraci moraju biti paralelne u okviru 0,1 mm/20 mm 1ateralne mere
(slika 3).
Ukoliko merenje brzine impulsa treba izvesti duz precnika jezgra, tada se gornja
tolerancija odnosi na paralelnost dodirnih linija izmedu pretvaraca i zakrlvljene
povrsine jezgra stene. Sadrzaj vlage uzorka za ispitivanje moze uticati na izme-
rene brzine impulsa (t. 6.2). Brzine impulsa mogu se odredlti na uzorku za stene
susene u pe~i (0 ~ zasi~enje), u zasi~enom stanju (100 ~ zasi~enje) ili u bilo
kojem stanju izmedu ovih. Ako treba odrediti brzine impulsa za stenu istog stanja
vlaznosti kao sto je dopremljena ili kakva postoji pod ;emljom, mora se voditi
racUDa kod pripremnog postupka da se sadrzaj vlage ne promeni. U tom slucaju mora
S8 ataviti "zorak i uzorak %a ispitivnnjo vodonnpropu8n~ vrn6~ 1]1 ih prnmnznti
voskom i primenit! suve ~ostupke za pripremu" povriine. Ako se traze rezultat! za
uzorke susene u peei, temperatura'u pe~i ne sme preei 66DC, a ako se trazi rezul-
tat za 100 ~-tnu zas,ieenost uzorak mora ostati uronjen u vodu do trenutka ispi-
tivanja.
4
JUS 8.86.121-1990
192
Pretvultl
B
\F UlOuk ZI
IlpltlVlnj.
SUite 3 . Paraleln9at
20- Urine
-C A ne ame odatupati od B za vUe od 0,1 mID za svakih
5.2 Ogranicanje -re
Odnoa iZDIedu duzine pute

impulse i ~inimalne lsteralne mere ne ame biti veci od
5. Kogu~e je da se za visoke vrednosti ovog odnoaa ne mogu izmeriti pouzdane br-
zine impulsa. Dulina puta impulaa kroz stenu mora biti bar 10 x prosaena veliei-
na zrna kako bi se lIogla odrediti tacna proseena brzina proatiranja. V8liCina
zrna uzorka stene, prirodna rezonantna frekvencija pretvaraca i minimalna late-
ralna mera uzorka su medusobno zavisni faktori koji uticu na rezultate ispitiva-
nja. Talasna dulina koja odgovara dominantnoj frekv'nciji impulsnog niza u steni
priblizno je povezena s prirodnom rezonantnom frekvencijom pretvaraca i brzinom
proatiranja impulsa (pritiska ili sm~eanja) na sledeci nacin:
v
~...- (1)
f
gde je:
~ . dominantna talasna duzina impulsnog niza, 11metrima,
V - brzina prostiranja impulsa (pritiska ili smieanja), u metrima u sekundi,
f - prirodna rezonentna
Najmanjalateralna
frekvencija pretvaraca,
mera uzorka za iapitivanje
u hercima.
mora biti bar 5 x talasna duzina
longitudinalnog talasa tako da ae meri stvarna brzina dilatacionog talua, to
jest:
D ~ 5 X , (2)
gde je:
D - minimalna lateralna mera uzorka za ispitivanje, u metrima.
,Talasna duzina mora biti bar 3 x prosecna velieina zrna taka da je
X ~ 3 d, (3)
gde je:
d - proaeena velicina zrna, u metrima.
5
JUS B.a8.121-1990 193
Jednacine I, 2 i 3 mogo se kombinovati tako da daju zavisnost za 10ngitudina1ne

ta1ase na sledeci nacin:
d ~ 5 (Vp/f) ~ 15 d, (4)
gde je:
Vp -
brzina prostiranja impulsa (longitudinalnog), u matrima u sakundu.
Posto su Vp i d osobine materijala, f i D se moraju odabrati tako ds zadovolje
jednacinu 4 (sliks 4) za svaki uzoraK za ispitivanje. Za bilokojuodredenuvr~d-
nost Vp/f dozvoljene vrednosti precnika uzorKa D leze iznad dijagonalne crte ns
slici 4, dOK dozvoljene vrednosti velicine zrna d leze ispod dijagonalne crte. Za
odredani precnik, dozvoljena vrednosti duzine uzorka L laze leva od dijagonalne
crta.
MereU CI
DuUna ulOrk., L
\2,7 25,4 3&,\
\0,16
~7,62 0,508 ,,;

Q
E
.: ..c
2
&:II
0,38\
~.IC 5,08
i
~Q254 ..
... {!
2;JI.
0,\27 :
0 \,5~
0.508 \.016 2Pll
brztn. prosl:iranja V
,-P...
rezonantna frekvencija f
Slika 4 - Grafikon koji pokazuje dozvoljene vrednosti precnika uzorka i velicine

zrna u odnosu na odnos brzine prostirenje i rezonsntne frekvencije
6 POS1UPAIt
6.1 Odre4ivanje duiiDe puta i zapremiDske .ase
Oznsci pretvaracana uzorku taKo de linije

se polozoj koje speja srediRta pretve-
rackih kontaktnih povrsina
nije nagnuta za viAe od 2° (priblizno 1 mm na 30 mm) u
odnosu ne pravac upravan na bilo koju od povrsina. Tada se izmeri duzina puta im-
pulsa od srediSta do srediSta pretvorackih kontaktnih povriine .. tacnoicu od
O,l~. Masa, zapremina i zapreminska masa uzorka za ispitivanje potrebne su za
proracun ultrazvucnih ela~ticnih konstanti
kao i poroznosti i stepena zasiceno-
st!. Odredi se zapreminskalias
a uzorks zs ispitivanje iz' merenje njegove mase i
zapremiDe izracUDate iz prosecnih spoljnih mera. Odredi se masa i prosecna mera s
tacnoscu od 0,1 ~. Izracuna se zapreminske mesa pomoF.1\",obraaca:
Wt (5)
P" -
V
6
JUS B.B8.121-1990
194
ade je:
p
- zapreminska masa, u kilogramima po kubnom metru,
Wt - masa uzorka za ispitivanje, u kilogramims,
V - zapremina ispitnog uzorka, u kubnim mecrima.
6.2 Prividn8 poroZDoot i otopen F.nOi~ODjn
Odredi se prividna poroznost i stepen zasi~enja stone koja se i~pitllje i zabela!e

tako dobijeni rezultati.
6.2.1 odredi se masa uzorka s tacnos~u od 0,1 ~.
6.2.2 Osuii se uzorak do konstantne mase u ventiliranoj suinici na 105 f 2DC ili
pod vakuumom na 66 :i:DC i izmeri nakon isusenja s taenos~u od 0,1 ~. J<OnstllDtna
masa js postignuta kad gubitak u 6-sstnim intervalima susenja ne pre In" I 0 ,I ,.
konaens mase. Ako se koristi temperatura susenja od 105 DC, odredi so vla!nost
posle merenja brzina talasa.
6.2.3 Potpuno se uroni uzorak pri vakuumu u f11triranu 11i destilisanu vodu na
20 t 5 DC U trajanju Po iateku ovog vremena od 24 h.izvadi se uzorak iz vodenog
kupatila, povrsinaki vlaznom krpom se osusi
i odredi njegova maso R t8enos~u od
0.1 X, Do bi .e 08il\lra1o zasi~lInost vrati u:r.orak u vndonn k\lpotl1o pri vn-
kuumu i odrsdi njegovn mnsa no ,lielln nIIe!n ''''
1.R 14-sntnl! !nterv/llo dok pov"~/ln.l"
mass izmedu dva merenja ne prede 0,1 ~ konaene mase.
6.2,4 Prividna poroznoat izraeunava se prema obroscu:

,
(Ws - Wo)
P = ,
(6)
V .
w
Ide je:
P -
prividna poroznost, u procentima,
Ws -
masa zasicenog uzorka, u gramima,
W masa uzorka susenog u susnici, u gramima,

0 -
3
jedinicna masa vode, 1,00 g/cm ,
7w -
V - zapremina uzorka odredena prema t. 6.1, u kubnim centimetrimn.
6.2.5 Stepen zasi~enosti vodom izracunava se prema obrascu:
(Wt Wo)
S = -
(7)
(Ws - Wo)
gde je:
S - stepen zasi~enosti, u procentima, j
Wt -
masa uzorka kad su izmerene brzine, prema t. 6.1, u gramima,
Wo - masa uzorka susenog u susnici, u gramima,
Ws -
masa uzorka zasicenog vodom u Iramima.
6.3 Odredivanje vremena putovsnja iIopu1sa
6.3.1 Poveea se izlazni napon generatora impulsa, da bi se dobilo pojacanje poja-

civaca i osetljivost osciloskopa i brojaca na optimalni nivo, dajuei strmiji im-
pulsni front kako bi se omogu~ilo tacnije merenje vremena. Optimalni nivo je od-
mah ispod nivoa pri kome elektromagnlltski sum dostigne nepodnosljivu jacinu ili
ukIjuei I>iojac pri njegovoj najnUoj osetljivosti okidanja. Nivo iiumS"ne sme biti
viiii od jedne desetine amplitude prvog vrha signala od prijemnika. Izmeri se vre-
me putovanja s tacnoii~u jedoog stotog dela za longitudinalne talase i jednog pe-
deaetog deja za transverzalne talase i to koriste~i kola za kasnjenje vezana a
7
JUS 8.88.121-1990 195
osci1oskopom (t. 6.1.1) i1i podesivsi brojac na njegovu najvisu upotrebljivu pre-
ciznost (t. 6.3.2).
6.3.1.1 Osci1oskop se koristi sa kolom za vremensko kasnjenje da bi se prikazao i

direktan impu1s i prvi dolazak predanog impulsa, kao i izmereno vreme putovanja.
Karakteristicno je da se prvi dolazak prikazan na osciloskopu sastoji od zakriv-
ljenog prelaza iz horizontalnog traga nultog napona kojeg sledi strmi, vise-manje
linearni, trag. Izabere se prvi prekid na dosledan nacin u odnosu i na opitno me-
renje i na odredivanje nultog vremena. On se odabere ili na pocetku podrucja za-
krivljenog prelaza ili na preaeku nultog napona s pravim delom pozicija prvog do-
laska.
6.3.1.2 Brojac se pokrene direktnim impulsom datim odasiljacu i zaustavi sa prvim

dolaskom impulsa koji dospe do prijemnika. Posto je potrebna promena napona da
ukljuci brojac, on ne moze precizno osetiti prvi prekid impulsa. Da bi se posti-
glo ato je moguee preciznije merenje vremenskog intervala, poveea se osetljivost
okidanja brojaca do optimuma a da se pri tom ne izazove lazno okidanje spoljnim
elektricnim sumom.
6.3.2 Odredi se nulto vreme kola koje ukljucuje oba pojacivaca i opremu za mere-
nje vremena putovanja i izvr~i korekcija izmerenih vremena putovanja. Ovaj faktor
ee ostati konstantan za datu stenu i nivo napona ako se ne menjaju karakteristike
kola. Odredi se nulto vreme kako bi se otkrila bilo kakva promena, 8 ono se odre-
duje atavljanjem pojacivaca u direktni kontakt jedan s drugim 1 meronjcm direk-
tnog vremona kasnjonja 111 mereei privldno vremo putovanja za noki homognni mate-
rijal (npr. celik) kao funkciju dutino, pa potom iskoristivsi kao. korokcioni tak-
tor presek pravca kroz tacke podataka s nultdm dutinom.
6.3.3 Kako je prvi predati signal longitudinalni talas, njegova'detekcija je re-

lativno laka. Dolazak transverzalnog talasa moze, medutim, biti prikriven vibra-
cijama od zvonjenja pojacivaca i refleksije longitudinalnog talasa. Amplituda
tran,vlrzalnog tala.a U odnOGU na longitudinalni tal.. moil II povlcati i nj'gov
trenutak dolaska odrediti s vecom tacnoseu pomocu elemenata transverzalnog poja-
civaca. Ovaj tip elementa atvara neku pritisnu energiju tako da se oba tolasa mo-
gu ustanoviti. Prenos energije izmedu uzorka i svekog pojacivacB mote se pobolj-
sati primenom tankog sloja veznog sredstva, kao sto je npr. fenil-salicilat, vi-
sokovakuumska mast ili smola, kao i pritiskanjem pojacivaca na uzorak malom pri-
tisnom silom.
6.3.4 Za uzorke podvrgnute jednoosnim naponskim poljima prvi dolasci longitudi-

nalnih talasa obicno su dobro definisani. Hedutim, tacno odredivanje prvih dola-
zaka transverzalnog talasa za uzorke podvrgnute naponu komplikuje se oblikom pro-
mana na granicnim povrainama na bilo kojoj strani prednje ploce,kao i na slobod-
noj granicnoj povrsini uzorka. Dolasci transverzalnog talasa su stoga teski za
otkrivanje, pa je za tacno ocitavanje potrebno iskustvo.
6.4 Ultrazvucne e1aatiene konstante
Stena mora biti izotropna a moze imati samo neznatan stepen anizotropnosti ako
treba da se racunaju nadzvucne elasticne konstante. U ,cilju procene stepena ani-
zotropnosti stene izmeri se brzina transverzalnog talasa utri ortogonalna smera,
a i u cetvrtom smeru pod 4S~ od bilo kojeg od prethodna tri smera ukoliko je po-
trebna provera. Uz iste geometrijske uslove urade se ova merenja ili izmedu rav-
nih paralelnih povrSlna ili parsleino precniku cilindrs. Jednacine u t. 7.2 za
izotropnu sredinu ne smeju se koristiti ukoliko bilo koja od tri brzine transver-
zalnog talasa odstupa za vis~ od 2 % od njihove prosecne vrednosti. Greska u vre-
dnostima E i G (t. 7.2) usled ili anizotropije ili eksperimentalne groske u tom
slucaju obicno neee preei 6 %. Najveca moguea greska u .vrednostima~, ~ i K zavi-
si u najveeoj meri od relativne vrednosti v i v'. kao i od grnAaka ogieda i ani-
zotropije. Kod uobicajenih tipova stena prdPcenat greske za ~, A i K 'moze dostiei
.
i veee vrednosti ad 24, 36 i 6. Kod veee anizotropijemaguei procenat te greske
za elasticnekonstante biee jos veei.
8
JUS B.B8.121-1990
196
7 PRORAetJNl
7.1 Brzine prostiranja longitudinalnog i transverzalnog talasa v p i va izracuna-

vajuae pramaobraacima:
L
vp = P-.
(8)
T
P
va =-LTs (9)
a
gde je:
v -
brzina proatiranja impulaa, u mat rima u aekundi,
L -
duzina putovanja impulaa, u mat rima,
T - efektivno vreme putovanja impulsa (izmereno vreme minus korekcija nultog vre-
lIena), u aekund8lla,
a indekai pia oznacavaju longitudinalni odnoano trenaverzelni telas.
7.2 Izracunaju se ultrazvucne elasticne konstante kako sledi:
[ P v: (3V~ - 4V:) ]
E . (10)
(V2 v2)
p - a
gde je:
E - Jungov (YOUDg) lIodulelasticiteta,u paskelima,
p
- zapreminskalIasa,u kilogramimepo kubnOlllmetru.
G = 'p'v2s (ll)
gde je:
G -
modul krutoati ili modul smicanja, u paske lime.
(v2 2v2)
P - s
J.I = 2(v2 2v2)
(12)
p - s
gde je: .
J.I.-Poasonov (Poissonn) koeficijent:
>. =
p (v2 2v2) (13)
-- . P -
s
gde je:
>.- L8IIeova (Lamee) konstanta, u paskalima, i
p (3v2 4v2)
P -
s
It = (14)
3
gde je:
It - !DOdul gustine, u paskalima.
9
JUS B.B8.121-1990 197
8 IZWATAJ 0 ISPITIVANJU
Izveitaj 0 ispitivanju mora sadrzati sledece podatke:

#' identifikaciju uzorka za ispitivanje ukljueujuci tip i .lokaciju stene,
- prividnu
.
zapreminsku masu
poroznost
uzorka
i stepen
za ispitivanje,
zasicenoati vodom, u procentima,
- stepen anizotropnosti izrazen kao maksimalni procenat odstupanja brzine longi-
tudinalnog impulsa od proseene brzine odredene merenjima u tri smera,
- nivo naprezanja uzoraka,
- izraeunate
merenja,
brzine impulsa za longitudinalne i transverzalne talase sa smerom
- izracunate ultrazvucne elastiene konstante,

- vrstu lepka izmedu pojaeivaea i uzorka, i
- ostale
ukoliko
podatke, kao ito su fizieka
se odreduju.
svojstva, sastav uzorka, petrografija itd.
~'({1
HI osnovu I!Ujenja Repl1blWroqsekretar!jata za kulturu SR Srb!je br.41J-81/14-02 od 4.111914. ne plaCa se porez na pronet
Stanpa Savezn! zavod za standardlzac!ju - Beograd
10
---.........
Ukupno mana 2
198
JUGOSLOVENSKI
'spitiVinje prirodnog kamel18 JUS
STANDARD
SA OIA VEZHON
OTPORNOST NA OEJSTVO MRAZA B.B8.001
1982
PlUNENON
od 1982'()7.29 Pravilnik br. 50-5823/1 od 1982.04-Q8;Slulbeni lilt SFRJ, br. 29/82.
resting of natural rock
Oll1lj standard je nasteo revizijom standarde JUS 8.88.001 Iz 1957. godlne.
1 Predmet standarda
Ovim standartJom SI utvrdule nafin ispitivanja prirodnog kamena u svrhu ocene otpornolti kamena nI
dejstvo mraza.
2 Uzimanje uzoraka
Probna tlla IzraduJu Sliz uzoraka kamlna uZltih prIma zahtlvlma .tandarda JUS B.BO.OOI.
3 Probna tela
Probna tela mogu imati pravilan ill nepravilan oblik slifne velifine. Masa pojadinafnog probnog tela mo.
ra bitl Izmedu 150 do 350 g. Kod kamena koji II cepa u plofe kao i obradene plofl fija jl dlbljina
10 mm ill vile, probna tela su duline I lirlne najmanle 100 mm, a kod kamena flje.u plofl dlbljlna ma.
nje od 10 mm probna tela .u najmanje dullne I lirine 150 mm.
Za ispitivanjl SI uzima najmanje 5 probnih tela.
4 Uredaji za ispitivanje
Za isptivanje .u potrlbnl sledeci uradajl:
- rashladni uredaj kojim se posti1e minimalna temperatura od -25°C;

- posude za VodUkoje nisu podlolne koroziji;
- vaga s tafnolcu ofitavanja :I:0,01 g;
- termometar.
6 Postupllk
5.1 Probna tela je potrebno pre ispitlvanja ofistiti vodom I felifnom fetkom i odstraniti labavI delove.
5.2 Probna tlla II zasicuju Vodom do stalne mase prema zahtlvlma standarda JUS B.B8..010 Illm..1 sa taf.
nolcu :I:0,01 g.
5.3 Posil potpunog zasieenja vodom probna tela se Izlalu clkluslma smrzavanja I odmrzavanla 25 puta.
Jadan clklu. SI sa.tojl od zamrzavanja probnlh tlla u r..hladnom ure<laju, odmnavanJa potpunlm ura.
njanjlm u vodu I pregladom probnlh tela.
II Izdanja SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAaDlZAWU

I
Strene 2 JUS 8.88.001
199
Smrzayanje u rashladnom ura<laju vrll Ie tako da Ie u probnlm tellma pOltlgne za prlbli!no 2 h tamperltu.
rlod -20°C. Tu tlmplrlturu potrlbno Ie l~r!111 konltlntnom 2 h, pOllI Cogi II prObnllll1 odmrn.
Ylju. U proC81UImrllYlnjl probnl tala moraju blliliobodnl, to lelt nl Imeju Ie dotleili. OdmrzaYlnl1
Ie vr!1tako da Ie probnl tell urone potpuno u yodu temperlturl +16 t 2°C, u ko)o) oltalu 2 h.
POlle odmrlayan)1 probna tell 18 pregledllu I ukollko )e do!lo do promene lbog Imrzayanja, promene I
Yidpromene moraju 18regiltroyati.
g, a lalim 18
5.4 POlle zavr!enih 25 eiklull probna tela Ie IUM do stalne mase i mere II taenoltu t 0,01
ylluelno oeenjule da lI)e do!lo do promene Ilgledl probnog tela IIjuskanje, krunlenle pnklnle).
6.6 U zayilnolti od namene kamena i klimaUkih ulloya mo!e se zahtevatl vaei broj eiklull od 25. U tom IIu'
eaju Ie posle Ilhteyanag broja eiklull ponavljl pOllupak II t, 6.4 ovog Itlndarda.
5.6 Kamen je postojan na dejllvo mrala ako nema gubitaka mase i opll8nih promena polla 25, ill propisanog
broja nailmenienih eikl~18 Imrlavanja i odmrllvlnja.
6 Izveftaj 0 ispitivanju
Ilva!!al sadri! podatke 0 broju eiklulIl OC8nu otpornoltl kamen. preml dljstyu mrazi.
Veza la druglm Itandardima
JUS B.BO.OO1 - Prirodni egregati i kamen. Ulimanje ulorlka

JUS'B.B8.010 - Odra<liYI~le vade kolu upijl prlrodln klmln
Nlo..-u mllJenla R_bUCk", Ie kul,uN 8R 1Irb11'br. 413-81/74-()2 od 4.1111174. no plat. 01porll no promll
OI'''lIerll"''
s.- _Inll- Ie rt_llociju - '-rad

...............
200 Ukupno .trana 3

JUGOSLOVENSKJ bpitivanje prirodnoJi knmeno
STANDARD
ODREj)lV ANJE ZAPREMINSKE MASE SA '
JUS
PORAMA 1 SUPLJINAMA, ZAPREMINSKE MASE DEZ
SA OBAVElNOM PORA 1 SUPLJINA 1 KOEFICIJENTA ZAPREMINSKE B.B8.03,2
MASE 1 POROZNOSTI 1980,
PRIMENOM
ad 1981'()2.12 Pravilnik br. 31-17505/1 ad 198().11.06; Slutbeni lisl SFRJ, br. 68/80.
Testing of notural stone. Detennlnatlon of bulk density, denslt)', coe!!lclent o! den.ity, and porosity
O-al standard Ie nostao re-I.llom standarda JUS B.B8.032 I. /962. godine.
1 Predmet standarda
Ovim standardom se ulvrduje naeln odredivanja zapreminske mase sa porama I ~lIpljinama, lapreminske
mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapreminske mase i poroznosli prirodnog kamena.
2 Definicije
2.1 Zapreminska masa prirodnog kamena s porama i !upljinama je kolienik njegove lOOse i 7.opremine, 7.ojed
no so porama i !upljinama.
2,2 Zaprem!nska masa prlrodnog kamqna bez pora I !upljina, u suvom stanju, je kolienlk njegove IIlllse i
zapremine.
2.3 Koefieijent zapreminske mase je kolienik zapreminske mase sa porama i !upljinama i zapreminske mase
bez pora j !upljina.
2.4 Poroznosl (apsolutna poroznost) je odnos zapremine pora i !upljina prema zapremini kamena zajedno
5porama i !upljinama, izraten u %. "
3 Uzimanje uzoraka
Uzorei kamena za izradu probnih tela uzimaju se prema standardu JUS D.80.001.
4 Probna tela
4.1 Probna tela za odredlvanje zaprem!nske.mase sa porama I !uplj!nwna mogu blti pravilnog (koeka, prizma
iii slieno) ili nepravilnog oblika. Ako su probna tela pravilnog obl'ka, nijedna ivica ne sme biti manja
od 40 10m. Ako su probna tela nepravilnog oblika, masa im ne sme bill manja od 150 g.
Za Ispltivanje so uzlma najmunje 5 probnll. tela.
4.2 Za odredivanje lapreminske mase bez pora i !upljina korlsl! se prah dobijen usitnjovanjem del a mase (oko
50 g) probnih lela na kojima je odredeno zapreminska masa sa porama i !upljinama. Kameni prah mora
proli kroz sito sa veUelnom okaca od 0,09 10m (JUS LJ9,OIP) bel oslatka.
Za odredivanje zapreminske mase bez pora i ~upljina uzimaju se najmanje 3 probe.
s Uredaji i pribor za ispitivanje
5.1 Uredaji i pribor za ispitivanje zapreminske mase sa porama i !upljinama sastoji se od:
- su!nice u kojoj se postite temperatura od najmanje 120 .C,
- vage sa taeno!lu merenjalod :I:0.0 i g,
- suda za vodu koji nije podlotan koroziji,
- hidrostatske vage s taenollu merenja od :I:0,0 I g,
- pomienog merila.
JI izdnnje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I I
St,ono 2 JUS 8.88.032 201
5.2 Ureilaji i pribor za ispilivanje zapreminske mase bez pora i lupljina sastojl se od:
- su~niee kao u t. 5.1.

- .n.lltI~ke vage I t.~noltu merenjl od :I:0,001 g.
- sita I otvorlma ok.c. od 0,09 mm,
- plknometr. lopremlne 50 em',
- ured.j. za dl'Obljenje ill dezlntegrllanje uzor.kD,
- uredaja z. vakuum.
6 Postupak
6.1 Odreilivanje zapremlnske mase sa porama i lupljlnama na probnim telima pravilnog obUka
Odreilivanje se vr~i merenjem dutina iviea, izra~un.vanjem z.premlne I merenjem mIse posle sulenja do
konstantoe mase u sumiei na temperlturl od 110.C:l: 5 'c. Merenje dutina iviea vrll se I. tlfnoltu od
0,25 %, I mase sa ta~noltu od 0, J %. Merenja se vrle na temper.turl od 20
. 'c :I:2 DC.
Izrl~unlvanje se vr~iprem. obrale\!:
m.
"ty =y-
gde je:
"ty - zapreminskamasasa poramai lupljinama,u g/em', zaokrugljenanl 0,01,
m, - masa osu~enog probnog tela, u g,
V - zapremlna probnog tela, u em' .
'li:2' Odreilivanje zapreminske mase sa porama I lupljinama na probnim telima pravilnog iU nepravilnog oblika
Odreilivanje se vr~i merenjem mase probnog tela u vazduhu posle lulenja u suSniel do konstantne mase
na temperaturi od 110 'c :I: 5 .C, merenjem mase probnog tela na vazduhu posle zasi~enja vodom do
konslante mase prema slandardu JUS B,B8.010 I melenjem mase vo~om zasl~enog probnog tell po.
a- mo~u hidroltati~ke vage, pod vodom. Merenja se VIle 18 tl~noltu od :I:0,1 %. nl temperatuII od
20.C :I: 2 'c.
Illafunavanje se yrli premo obraseu:
ms
"ty =
gde ~e:
(m,
- ml) . -.y,;
'Yy- zapreminska masa sa porama i ~upljinama. u g/em' ,zaokrugljena na 0,01,
m, - masa probnog tela osu~enog na vazduhu,
m,- masa vodom zasitenog probnog lela u vazduhu,
ml- masa vodom zasitenog probnog tela uronjenog u vodu,
'Y..- zapreminska masa destilisane vode (uzima se I).
6.3 Odreilivanje zapreminske mase bez pora i lupljina
(j
6.3.1 Odreilivanje z a rem ins k e mas e be z r I I I u 1'1 j I n a 1'1 I at mOl fer.
I' I'
skom prltisku
Probna lela se sule do konstantne mase u su~niel na lemperaturi od IIO.C :I:5 'c. Posle hlailenja masa
od 30 g stavija se u piknometar zapremine 50 em' koji je prethodno ispunjen do polovine zapremine
yodom. Voda se sipa 17.b.lrete zapremlne 50 em', I Ispiliyanje se yrll nl 'emperlluri 20.C :I:2°C. Ur.onk
u piknomelru se trese sve dok ne prestanu i7.llliti mehurlti vlzduha. PO~IOmehuritl vuduhl prestlnu Izla.
. ziti piknornelar 50napun! do oznake yadom Iz birete.
Oslatak vode u bireti. u em' , predstavlja zapreminu probnog tela; Zapreminska masa bez pora I !upljina
izra~unava se prema obrascu:
ms
'Y'=V
)
202 JUS B.88.032 SIr.".
gde )e:
'Y, - zapremlnska mssa bez porsl Cupl)lna, u g/em', zaokrugljena na 0,01,

Ills -
masa probnog lela, u g,
V -
zapremlns probnog lela u em',
6.J.2 Ispilivanje zspremlnske lIIase bez pora t lupljtna pOIllO~U vakuullla
\J piknolllelar mase (mp) sipa Ie probno lelo (pralt) do jedne telvrline plknomelra, merl sa latno~u
od 0,001gl odredl m..a .plknomelral probnog leIa (mp + m,). Zalim Ie dodaje deslilisanavoda live
zajedno Ie Izla1e vuuumu, Posle preslanka Izl8lka mehurlta u piknomelar Ie dollje vode do oznake I
odredl masa piknomelra, probnog lela I vode (mp + mu + my).
Zapremlnska man bez poral Cupljlna !zratunava Ie prema obrascu:
- mp
'Y~ . 50 -
(mp + m.)
(mp + m, + mv) - (mp + m,)
'Ysv
gdeje:
'Y, - zapreminska masa bez pora i lupljlna, u g/em', zaokrugljena na 0,01,

'Y..- zapreminska masa deslilisane vode.
7 Koeficijenl zapreminske mase
KoeOel)enl zapremlnske mase luatunsva se prema luazu:

,
. 'Yv
1=- 'Y,
gde je:
1 - koefieljent zapremlnske mase zaokrugljen na 0,001,
'Yv- zapremlnska masa sa porama I Cupljlnama,
'Y,- zapremtnska
masa bel. para Ilupljlna,
8 Odredivanje poroznosti (apsolutna poroznost)

......
Poroznosl 50 izratunava prema obrascu:
I'
. (1 - ~)'Y,
,
100%
gdeje:
poroznosl Izra!ena u % I zaokrugl)ena na 0,01,

I' -
'Yv - zapreminska mas;t sa porama I lupljinama,
'Y, - zapremlnska masa bez pora I lupljina.
9 Izvestaj
U !zve!taj Ie unose dobljene vredno,li i to:
- zapremlnska masa sa porama I lupljinama (srednja vrednosl Ispilivanja najman)e 5 probnih le1a),
- zapremlnska masa bez pora I lupljina (srednja vrednosl ispilivanja najmanje 1 probe),
- koeficijenal zapremlnske mase. dobijen na osnovu srednjih vrednolli zapreminske gusllne 1gusllne,
- poroznosl, dobljena na osnovu srednjill vrcdnosli zaprcminske mase sa porama I lupljlnama 1 zapre.
minske mase b~z pora i lupljlna. '
i
Na08\OVOmUgenla Republlctol ..belugato u tull",u SR Srble br. 4IJ.../7H)2 oc!4. U 1974. ne ptoCaIe por F'
."'01
SlampaS...mi u- u "andudiuciju - BoaI'm
UDK 691.2:620.193.4:004.1 203
JUGOSLOVENSKI Prirodnl kamon
STANDARD ISPITIVANJE POSTOJANOSTI NA MRAZU JUS
sa obaveznom IncUi-ektna metoda sa rastvorom B.B8.002
primeDom nntrijum-suJIntn 1989.
ad 1990.02 -03
Pravilnik br. 07-93/176 ad 1989-09-19; Sluibeni list SFRJ, br. 67 /89.
Natural stone. Test for soundness by use of sodium sulfate
Ova} standard }e nastao revizi}om standarda JUS 8.88.002 17. 1979. godine.
1 PREDHET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje indirektna metoda za ispitivanje postojanosti prirod-

nog kamena na mrazu upotrebom zasieenog rastvora natrijum-su1fata.
2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIKA
JUS B.BO.OOl - Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata

JUS B.B8.001 - Prirodni kamen. Otpornost na dejatvo mraza
3 UZIKANJE UZORAKA
Uzorei kamena za ispitivanje uzimaju se prema standardu JUS B.BO.001.

Za ispitivanje se upotrebljavaju probna tela pravilnog ili nep~avilnog oblika.
Probna tela pravilnog oblika su koeke mera 5 em x 5 em x 5 em, prizme mera
4 em x 4 em x 16 em ili valjei precnika qd 5 do 7 em, s tim da je odnos precnika
.
prema visini 1:1.
Probna tela nepravilnog oblika su priblizno iste velicine, cija pojedinacna za-
premina ne sme biti manja od 100 em3 ni veea od 300 em3.
Probna tela se moraju dobro ocistiti i svi labavi delovi odstraniti.

Za ispitivanje se upotrebljava uzorak od najmanje pet probnih tela.
4 ArARATI I PRIBOR
4.1 Sudovi za potapanje probnih tela kamena u rastvor natrijum-sulfata
Sudovi moraju biti od materijala kQji je otporan prema delovanju natrijum-sul-

fata. Velicina sudova mora biti takva da mogu primiti kompletan uzorak jedne ana-
lize i rastvor najmanje u petbstrukoj zapremini potopljenog uzorka. Sudovi moraju
imati poklopee.
4.2 Vaga
Vaga sa mogucnoseu odredivanja mase do 1 000 g i tacnoseu od najmanje 0,1 g.
4.3 SuSnica
Susniea sa moguenoseu susenja do 105 t 5°C.
5 RASTVOR ZA ISPITIVANJE
5.1 Za ispitivanje se upotrebljava prezssicen rsstvor Na2S04'
Spravlja se rastvsranjem tehnickog natrijum-sulfats u vodi, u kolicini dovoljnoj

da bi se obezbedila ne samo zssieenost nego i prisutnost viSka kristala u
II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

204
rastvoru gotovom.za upotrebu. U toku dodavanja soli rastvor se mora dobro mesati.
Rastvor se odrzava pre upotrebe na temperaturi od 20 f 2 °c najmanje 2 dana. U
tom periodu rastvor se U cescim vremenskim razmacima mesa. I Neposredno pre upotre-
be mora se potpuno 1zmesat1.
Zaprem1nska IDasa rastvora pr1likom upotrebe mora b1ti u granicame od 1,151 do
1,174 g/cm3.
g
5.2 Za dob1janje prezas1cenog rastvora na temperaturi od 22°C rastvori se 350
Na2S04 il1 750 g Na2S04
.
10H20 u litru vode.
6 PRIPREMA UZORKA ZA ISPITIVANJE
Probna tela opisana u t. 3 dobro se operu vodom. a potom osuse na temperaturi od

105°C do stalne mase. Osusenim probnim te1ima. avakom pojedinacno, utvrduje se
masa sa tacnoscu od 0,1 %.
7 POSTUPAK
7.1 Osusena i izmerena probna tela potapaju Se u rastvor natrijum-sulfata. Probna

tela se potapaju tako da ih tecnost pokriva bar za 1,5 cm. Poklopljeni sud sa ra-
stvorom i potopljenim probnim telima drze se 16 do 16 h na temperaturi' od
20 :t 2°C.
7.2 Posle potapanja vadi se jedno po jedno probno telo i pregleda da bi se utvr-
dUo da 11 ima pukotina, 'pocotnih nRprsline i11 drugih vidova razarnnja. Stanj~
svakog probnog tela se registruje.'Probna tela ~e potom stave u susnicu i suse na
temperaturi od 105°C. Po isteku 4 h probna tela se vade iz susnice i ostave da
se ohlade 2 h, a potom se ponovo potapaju u rastvor Na2S04'
Jedno potapanje, jedan pregled, jedno susenje i hladenje cine jedan ciklus.
7.3 Postojanost prirodnog kamena oeenjuje se na osnovu 5 eiklusa.
7.4 Posle dovrscnja poslednjeg eik1usa probna tela se pranjem u tekucoj vodj za
vreme od 24 h potpuno oslobode od Na2s04' Ovo se proverava na taj nacin sto se
.probna tela stavljaju da 15 min odleze u destilovanoj vodi (zapremina vode pri-
blizno je ravna dvostrukoj zapremini uzoraka).

Posle ovoga, voda ne sme sadrzati sulfate sto se dokazuje dodavanjem barijum-h10-
rida.
7.5 Posle pranja probna tela se suse u susniei na temperaturi od 105°C do stalne
mase, a nakon toga pojedinacno im 5e utvrduje masa.
Ukoliko se dodavanjem barijum-hlorida pojavi beli talog, postupak pranja u teku-
coj vodi mora biti ponovljen u eiklusima od 24 h sve do potpunog os1obadanja od
natrijum-sulfata.
8 REZULTATI ISPITIVANJA I KRITERIJUlH ZA OCENU rOSTOJANOSTI
8.1 Posledice dejstva natrijum-sulfata ogledaju se u cepanju, prskanju, komada-

nju, mrvljenju, Ijuspanju, itd., te se dejstvo moze oeeniti po kriterijumu gubi-
tka mase ili kriterijumu sloma.
&.1.1 0 e e n a p 0 k r i t e r i j u m u g ubi t.k a mas e
Kamen se smatra nepostojanim ukoliko gubitak mase uzorka, kao srednja vrednost
svih 5 probnih tela koja sacinjavaju uzorak, ne prelazi 5 % (m/m).
8.1.20eena p 0 k r i t e r i j u m u s 10m a
Kamen se smatra nepostojanim ukoliko se samo na jednom ili vise probnih tela koja
2
205
sacinjovaju uzorak pojove mokroskopski vidljive prsline i1i dode do potpunog slo-
ma no dvo i1i vise komoda.
8.2 Procena uzorka
8.2.1 P rim a r n e prsline
Probna tela mogu sadrzavati primarne prsline genetskog ili postgenetskog karak-
tera i koje mogu biti manje ili vise napunjene nekom minera1nom komponentom. Duz
takvih prslina dolazi cesto do rozdvajanja tokom ispitivonja, po uzorak mo?e bitJ
definisan koo nepostojon po kriterijumu sloma. Pojava razdvajanjo duz genetskih
ili postgenetskih prslina, koJe su u probnim telima postojale pre ispitivanja,
mora biti registrovana pre pocetka ispitivanja. Razdvajanja duz tih primarnih
diskontinuiteta ne uzimaju se u obzir za kriterijum sloma. Takav uzorak se oce-
njuje kao postojan, a1i se u izvestaju 0 ispitivanju napominje da moze doci do
fragmentiranja duz primarnih prs1ina (mehanickih diskontinuiteta).
U zavisnosti od ucestalosti primarnih prs lino ispitivac i za takav uzorak moZe
dati nepovo1jan konacan nalaz.
8.3 U svim sluc-ajevima nepovoljnih rezultata ispitivanja postojanosti na mrazu

upotrebom rastvora natrijum-sulfata, definitivna ocena postojanosti daje se na
osnovu direktnih iapitivonjo, oli so nlljmsnje 100 ciklusa smrzavonja-odmrzsvllnjs
na nacin i prema kriterijumima datim u standardu JUS B.B8.00l.
9 IZVESTAJ
U izvestaju 0 ispitivanju moraju se navesti sledeci podaci:

a) gubitak mase svakog probnog tela koje se ocenjuje po kriterijumu gubitka mase,
izrazen u procentima prvobitne mase;
b) ukupan gubitak, u procentima mase, za ceo uzorak;
c) ciklus u kome je poc-eta vidna degradacija svakog pojedinog probnog tela i vid
degradacij e;
d) kod razaranja pojavom prslina i sloma duz prslina naznacuju se velicina i uce-
st&lost prslina ili obim razdvajonja uz uzimanje u obzir t. 8.2.1;
e) potreba daljih ispitivanja prema standardu JUS B.B8:00l.
Ha osnovu mUljenja Rcpublltkog

. sckretarijata za kulturu SR SrbijA br.413-81174-07. ad 4.11 1974. np. ploca se pore!. na propet
~tupa Saveln! !.avo<!1.8standard! lAC!ju - Beoqrnd
3
206 Ukupno .trana 2
JUGOSLOVENSKl
Ispitivanje prirodnog kamena
JUS
STANDARD
SA OBAVElNOM
ODREDIV ANJE UPIJANJA VODE B.B8.010
1980.
PRIMENOM
od 1981.o2.U Provilnik br. 31-17505/1 od 198().ll.06;Slutbeni Ii.t SFRJ, br. 68/80.
1im/", o{ "'1/""'/ '/(}M. II h"",h"tl/l "{>WI'"
Oval ,tandard Ie na,tao revizilom "andarda JUS B.B8.01O iz 1957. godine.
1 Predmet standarda
Ovim standardam so utvrduje na~in ispilivanja upijanja vode za sve vrste prirodnog kamena, osim kame-
na koji so otapa,. raspada ill bubri u vodi. Ovim standard om obuhvaeene su metode i,pitivanja upijanja
vode pod atmo,ferskim pritiskpm, pod pritiskom od 150 bar i kuvanjem kamena u klju~aloj vod!.
2 Uzimanje uzoraka
Uzorci kamena za izradu probnlh tela uzimaju se prema zahtevima standarda JUS 0.80.001.
3 Probna tela
Probna tela za odredivanje upijanja vode mogu biti pravilnog ill nepravilnog oblilea, pribliwo istih I
masa izmedu 150 i 350 grama, ~ije su sve tri dimenzije sIi~ne. Probna tela moraju so izraditi iz ve~iIt
komada kamena kako so ne bllzazvaJo prekomerno naprezanJe.
Pre ispitivanja probna tela so moraju o~istiti I sa njilt so moraju odstranili labavi delovi.
Za ispitivanje so uzima najmanje pet probnih tela.
4 Uredaji i pribor za ispitivanje
Uredaji i pribor za i.pitivanje ,astoje so od:

- su!nice u kojoj so postite temperatura ad najmanje 120°c,
- vage s ta~no~u merenja od :I:0,0 I g.
- eksileatora,
- posude, otpome premavodl,za potapanjeprobnilttela,
- posudeza kuvanjeprobnlh tela,
- vakuum-pumpe vakuuma ispod 25 mbar,
- komora s pritlskom vode od 150 bar.
5 Ispitivnnje upijnnjn vode pod ntmosferskim pritiskom
5.1 Probna tela so suk do konstantne mase u su!nlcl na temperaturl od 105 :I:5°C.
5.2 Posle suknja probna tela se hlade u eksileatoru i mere sa ta~no~u od :I:0.01 g (m,).
5.3 Posle odredivanja maso m, probna tela so potapaju u sud sa de.tUisanom vodom do 1/4 ,voje visine.
~osle I h sud se dopuni vodom do polovine visine probnlh tela, posle 2 h do 3I 4 visine , a posle 22 h
probna tela so potpuno potope u vodu.
U izdanje SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

Strano 2 JUS B.B8.010 207
Po iSleku 24 h od po~elka potapanja, probna lela 50 mere prvl pul (m..). Merenje 50 dalje vrli Ivaka
24 h, sve dok se probna lela do kraJa ne zulle vodom, IJ. do konslanlne mase my'
Pri merenju probna lela Ireba spolja obrisati. To se najbolje posli1e Iscedenim vla1nim prirodnim sun-
derom Ui lanenom krpom. Mase se odreduju sa la~nostu od:l: 0,01 g. Merenje pojedinog probnog
lela ne sme Irajati vi!e od 2 min, ra~unaju~i od Irenutka kad 50probno le10 izvadl iz vode.
5.4 U izvdlaj 0 ispitivanju unosi se dobijena srednja vrednost upijanja vode svih pojedinih probnih lela,
u procenlima rnase, u odnosu na suvu masu. Upijanje vode izra~unava se prema obrascima:
U my . - m.
Uv = ~ms . 100
gdeje:
Uv- upljanje vode u procenUma mase,
U -pove~anje mase u gramima posle pOlapanja,
-
ms masa suvog probllog tela u gramlma.
Rezultati ispitivanja zaokrutuju se na 0,01 %.
6 lspitivanje upijanja vode kuvanjem kamena u kljucaloj vodi
6.1 Probna lela se posie IreUranja prema poslupku u t. 5.1 i 5.2 slavljaju u sud sa destilisanom vodom I 10 lako
da probna lela nisu pOlpuno pokrivena vodom.
Posie je'dnog sata su.d se puni deslilisanom vodom a probna lela kuvaju ~etiri sala u kIju~aIoj vodi. lspa. '
renu vodu lokom kuvanja pOlrebno je nadoknaditi. Tokom kuvanja probna lela moraju biti slalno uro-
njena u vodu. Probna lela se posie kuvanja ostavljaju uronjena u vodu sve dok se ne ohlade na lempera.
IUru od 20 °c :I: 2 °c, a zalim se vade, bri!u i mere prema pOSlUpku navedenom u I. 5.3.
6.2 U izvdlaj 0 ispltivanju upijanja vode kuvanjem unose se podaci kao u I. 5.4.
.
7 lspitivanje upijanja vode pod pritiskom
7.1 Posie Izvedenog poslupka prema I. 5.1 I 5.2 prQbna lela sa polapaju u destillsanu vodu i dr1e u komori
~ijije apsolutni vazdu!ni pritisak 26,6 mbar. Yazduh se uklanja iz probnih lela sve dok ne preslane izdva-
janje mehuri~a vazduha i dok se ne postigne konstantna masa. Za uklanjanje vazduha iz probnih lela
polrebno je 3 h. Posle uklanjanja vazduha Iz probnih lela. ona se drte 2 h u vodl prt atmosrcrskom priUs.
ku. Zalim se izlaw pritisku od 150 bar u Irajanju od 24 h i mere prema t. 5.3.
7.2 U izvenaj 0 ispilivanju upijanja vode pod pritiskom unose se pod,;ci kao u I. 5.4.
Yeza sa druglm slandardima
JUS 8.80.001 - Prirodni agregali i kamen. Uzimanje uzoraka
Na OSIIOVU
milq_nja R_pubUftol 50treluijata za tallUla SR Srbije br. 413-8 I 114~2 0114. 0 1974. no plab 50poru na prom-I
Stunp. 5 ; ...od .. nandudizaciju - B ad
208 IJK 691.2:620.1
--
JUGOSLOVENSKJ Ispltivanje prlrodnoll kameD. JUS
ISPITIV ANJE POSTOJANOSTI pon l.'1ICAJEM
STANDARD
ATMOSFERILIJA B. B8.013
SA ODAVEZNOM XlI-IHO
ralMJ:NOM
.. 1-11-1961 R".nje 11-5369 .. 19.XII.IP450;Slulb..1 lI,t FNRJ lot. 51/1HO
1 Predmet standard a
Ovaj slandard daje pregled pOlrebnih ispili'lanp !. oeenu poslojanosli kameDa izloUDOg direk.tDom
utieaju almosferihja, k.ao i na~in kako Sc noh 00 tit, i.pitivanja vrle. Ispilivanja polreboa za oeeou
poslojanosli kamena dele sc Da:
a) jiosmalranje u na!aziltu (majdanu) i na posl"jecim gra"eviDama,
I b) petrografska ispitivaDja, i
I e) fizikaino'lehnoll!!ka ispiti'lllnjil
t Naprezanje gra"evinskog kamena, pod dejslvolII almosferilija, vrlo jc promenljivo zavisno od mesla
I
4
upotrebe i na~ina ugradivanja. Stoga se ne mogu potpuno obuhvatiti sve pojedinosti koje odreduju
pogodnost nekog gradevinskog kamena, te je za oeenu u mnogim slu/!ajevima potrebno i ste(!eno
Ii~no iskuslvo.
i
,.
~
.
..
2
2.1
Zapafauja u nalazi§tu (majdanu) i na postojeCim gra4evinama
Radi dODo~enja prakti~nih zakljucaka u pogledu upolrebljivosti i podesnog nll~ina ol>rndc kamena
moraju se izvdili posmalTanja u nalaziltu i na starim gradevinama. Prilikom lih posmatra!\ia treb.
uzeli u obzir specijalne iokalne uslove, a na gra"evinama I na~in ugradivanja kamena.
2.2 Pri svim posmatranjima mora sc imati u vidu da su atmosferski uticaji na gra4evinslei kamcn
I..::t uslovljeni razli~ilim faktorima. T:> su sledeci faktori:
.
'"
2.21 U nalazillima i na gra4evinama: oFlta klima lrleSIa (nagle promene temperature, ~sto ponavljanje
pro'llalavanja i Isulivanja, nastanak mraza 1\eposredno posle IDtenziyoog provkfavaDja ltd.).
f 2.22 Samo na gradevinama: specijalna mikroklima u podru~ju posmatranog dela gra4eviDe, usJovljeDa
i/I polofajem kamena na gradevini, oblikom, I na~inom kamenoreza~ke obrade Ispoljenih povrlina
I ojihovog odrlavaDja, na~lnom ugradivanja i uticajem drugih zajedDo upotrebljenih gradevinsleih
matcrijaIa (maltera, metala I dr.), mogucnolcu prislupa vlage iz tla, kvarovima instalacija 011zgradi
I koji uti~u na stepen i vrstu provlnlavanja, naizmeni~no provlah'lanje
smrfnjavanje I kravljenje, priliv Itetnih saslojaka i dr.
I isulivanje, naizmeni~Do
2.3 Samo strogim uzlmanjem u pbzir svih navedenih okolnosli mogu se izbeci pogrelni zaklju~i 0
i:I
podobnosti gradevinskog kamena.
a 2.4 Gradevinski kamen mole se na bazi sprovedenih posmatranja smalrati kao postojan za upotrebu
I u odredenu svrhu, ako sc pokazao dobrim pod uslovima Idime i ugradl'lanja koji su bar Isto toliko
t
:I
nepovoljni koliko se oo.kuje i za predvideni slu~aj.
i 3 Petrografsko ispitivanje
I. 3.1
3.11
Petrografsko Ispitivanje obuhvata makroskopska i mikroskopska
Makroskopsko ispitivanje (slobodnim okom, lupom i prostim hemijskim rcak.c!ijama) vdi se 011
ispitivanja.
e
odabranim uzorcima. Velitioa lih uzc.raka Ircba da bude takva, da se na njima mole Ia~no utvrditi
mineralni sastav, struktura i lekslura stene. Prema potrebi, ispitivanja se mogu vdili i 011ugJa/!anoj
povrliDi.
3.12 Mikroskopsko ispitivanje vrli sc polarizacionim mikroskopom na petrografsleim preparatima.
I Od svakog primerka stene treba izraditi preparate odgovarajuce veli~ine i u dovoljnom broju, da
bi sc mogao odrediti kako mineralni saslav, tako i sVdina, slrukturne i teksturne odlike stene.
Za stena sa j:lSno usmerenim rasporedom saslojaka malerijal za preparate treba da saddi sve
glavnije pravce teksture (Iktiljavost i dr.).
3.2 Petrografskim ispitivanjeDi treba utvrditi sledece osnovne karakteristike stene:

3.21 Naziv stene. Pored nau~no pravilnog naziva po potrebi trebn navesli I uobi/!ajeDi trgova~ki ~v,
3.22 Boja i izgled prelomnih povdina u suvom i mokrom stanju; izgJed prelomljenih povrlina (ravnost
i rapavost); izgJed ivica (oltrina i cvrsloca).
VlNPDO ..ran. J
Jl'GOSLO\T\SKI ZA \'OD ZA STA!'\DARDIZACIJU 2. obnnv:1

I 11 -1971.
I
5', 2 JUS .B.B.8.013 209
3.23 Mineralm sast3v, sa koti~inskim odnosom pojedinih komponenata. KeJ stena sa porfirskom
strukturom odnos fenokristala i osnovne mase. Kod kIasti~nih stena fragmenti i vezivo moraju
se odvojeno opisati. Narocito treba obratiti pafnju na sve one sastojke koji su od ulieaja na ~vrsto~u
i postojanost. To su. sa jedne strane, naro~ito tvrdi i pod utieajem atmosfcrilija po~tojani sastojd.
a sa druge strane. sastojei lako podlo!ni raspadanju. manje ~vrsti Hi na neld drugi na~in ~kodljivi.
Naro~ito je potrebno ukazati na promene sastojaka, pr; ~emu, u granieama mogu~no.ti treba
odvojiti metasomatske preobralaje koji nastaju u dubljim nivoima zemljine kore od stvarnog ra-
spadallia pod utieajem po,.cJinsldh faktora.
3.24 Struktura i tekstura stene.

3.241 Struktura je data veti~inom, obtikom i Dledusobnom pove~."o~~u Dlineralnih komponenata.
Naro~ito obratiti pafnju na na~in i prisnost vezivanja i <rutanja zenll.
3.242 Tek.iura je data rasporedom mineralnih komponenata u prostoru. Obratiti pa!nju na svaku vrstu
usmer~nog skk pa (skriljasta. vlaknasta ili trakasta tekstura) kao i na svako lokalno nagomilavanje
sastojaka ~ g"e~dima, slojevima ili zonama.
3.25 .
Porerne~aji skiopa kao: ispuealost, n:lprsline, suture usled pritiska, protkanost
pojave i izeaziti pravci razdvajanja.
lieama, katakslasti~ne
3.26 Oblik, veli~ina, raspored i poveza;1ost pora i. ~uplji..a i njihova eventualna ispuna. Napomi.;jp. se,
da sc postojanost pod uticajem atmosferHija u prisustvu pc'puno zatvorenih ~upljina, mehurova
i grubih pora sam.., vezndDO ill nikako ne smanjuje. Naprotiv, na postojanost pod uticajem atmo-
sferilija nepovoljno utj~e pr;su.!vo finih pora, kapilara i naprslina u koje se voda mole ;'''pilarno
usisati, u njima zadrZati i boz ojib dalje ~provesti.
3.3 U sklopu petrosrarskih ispitivanja vele se, kad j. to }'otrebno, i Ilede~a lpeeijalna fizikalna i hcmiJska
ispitivanja.
3.31 h pit i van j cpr 0)men e i z g led a p 0 v rI i n e pod uti c n j e mat m 0 s f e ri I i j a
3.311 Ispitivanje u OV.,111pogledu prvenstveno dolazi u obzir na \esaniku i ukrasnom kamenu ~ije su
bru~ene iIi ugla~ane spoljne povr~ine izlo!ene uticaju atmosferilija. Ono daje jedino obave~tenje
0 prom.nama boje koje se pod uticajem atmosferilija mogu ocekivati.
3.312 l~;>itivanje se vr~i r.a taj na~in ~to se bru~ene i ugla~ane povr~ine tcetiraju vodenim rastvorom COI,
razbla1.enom hlorovodoni~nom kiselinom (HC!) iIi razblalenim rastvorom SO., dQ 51abog na-
gri:nnja.
3.313 Po potrebi lIeba ispitati i postojanost boje pod dejstvom sun~ne svetlosti, promene pod okaiduju6m
uticajima (naro~ito ako kamen zadr1i picit), IkIonost ka prljanju usled ~di, a1kalnih jedinj.nja
bakra i r~e gvofda.
3.32 Is pit i van j cpo d I 0 ! nos ti r d a nj u
.3.321 Obojenja od rde na povr~inama stena, izlo!enim dejstvu atmosrerilija poti~u prvenstveno od jedinjenja
gvolda i sumpora (pirita FeSl' 'markasita FeS., pirouna FeS). ponelcad od magnetita i od karbonata
sa izomofmo prime~anim gvoldem. Najzall. mclje od rde mogu da nastanu i usled dejstva dimnih
gasova na crni lislcun (biotit).
3.322 Podlo!nost rdanju odreduje se prilikom petrografskog ispitivanja utvrdivanjem prisustva n2pred
x:avedenih minerala. njihovog koli~inskog udela, stepena sveline, rasporeda u masi (veli~ina zena,
nagomilavanje u mrljama) i na~ina njihovQg scUtivanja u steni. Ovo ispi\ivanje vr~i se na odabranim
uzorcirna na bru~enoj povr~ini i u mikroskopskom preparatu, a po potrebi i analiti~ldm odredivanjem
aadrline lumpora.
3.323 Napominje se da pirit, markasit i pirotin prilikom raspadanja izazivaju obojenja boje rde. Sumporna
kiselina, koja se istovremeno stvara, dejstvuje na minerale koji 5U podlo!n.i promeni. U prisustvu.
markasita uvelc posto]i podlomost rdanju.
Ako je u steni prisutan pirit i!i pirotin, podlo!nost rdanju postoji samo u sJu~ajevima leada su ti
minerali srasli sa biotitom i1i v~ kaolinisanim feldspatima kao i drugim alterisanim ili a:terisanju
skIonim rninerali~a. 'odno.;no kad se nalue u stenama sa rdavo zatvorenim sklopom. Pirit i pirotin
nisu, medutim. ~tetni u sve!imltenama sa zatvorenim IkIopom, Darocito kad
. su ovi minerali prete!no
..asli sa kvarcom.
Magnetit prouzrokuje obojenje rdom sarno kad su i ostali minerali stene u znatnoj meri zahva~eni
preobralajem. Karbonati gvolda, po pravilu, sarno menjaju' boju, ali De izazivaju obojenja
Oko biotita nastaju obojenja rde usled uticaja dimnih gasova samo uz priStlstvo alterisanih feldspata.
3.324 Radi utVrdivan;. jake podlo!nosti rdanju treba izvr~iti sledece ispitivanje: pet malih uzoraka stene
na (!ijim su prelomnih povc~inama zapa!eni tRinerali podlo!ni rdanju, stave se u otvorene sudove,
potopljeoj do pol a u vodu. Ako se u ruktl od 28 dana pojave !u~kasto mrka do crvenkastomrka
bbojenJa,:onda stena nije postojana prema rdanju. Drugih pet malih uzoraka ~uvaju se u eksikatoru
radi uporedenja.
JUS B. n8.0~1. Jtrlnl J
210
3.33 Is pit i va nj e pod I 0 f nos t i uti c aj u k i Ie I i n a

3.331 lspilivanje se vrii na ta} na~in Ito se pel malih uzora1castene ostave da 28 dana lele pri temperaturi
od oko 20 .C u prostoriji za ispilivanje u zatvorenoj posudi, neposredno Iznad sumporaste kiseline.
Kiselina za ispilivanje je trgova~ka uobi~ajena kiselina (vodeni rastvor koji sadrli S do 6 % S°l)'
Radi uporedenja, drugih pet uzoraka lefe zatvoreni u eksikatoru. Svakih 7 dana uporeduju se uzorei
koji lefe imad sumporaste kiseline sa onima koji lefe u eksikatoru. Na spoljnim povrlinama nepa-
stojanih stena jasno se pokazuju promene, od obojenja do razaranja. Zatim se lupom utvrduju
oni sastojci stene koje kiselina napada. Za kre~njake ispitivanje postojanosti prema kiselinama
se ne vrli.
3.34 Dr u gas pee i j a I n a is pit i v a nj a

3.341 U izvesnim slu~ajevima vrli Se ispilivanja postrjanosti prema u~sta1im Hi naglim promenama
temperature, labavljenja veze zrna usled na~ina obrad:vanja ltd.
4 Fizikalno -
tehnolo~ka ispitivanja
Upotrebljavaju se sledeea ispilivanja:
a) Odredivanje grupe prividne specifi~ne tefine, stepen gl1~line po JUS...
b) Odredivanja upijanje vode po JUS B.B8.01O: dopunski se mofe odrediti pritisna cvrstoea
vodorn zasieenih uzoraka i smanjerJe pritisne cvrsloCe u sravnjenju .a pritiskom suvih epruveta,
po JUS B.B8.012. .
c) IsjSitivanje poslojanosti na mrazu po JUS B.B8.00I; dopunski se mole odrediti pritisna evrstoea
vodom zasieenih epruveta podvrgnutih ispitivanju postojanosti na mrazu i utvrditi smanjenje
pritisaka ~vrstoce vodorn zasieenih, nesrnrfnjavanih epruveta. po JUS B.B8.012.
d) lspirivanje postojanosli kamena u nalrijurnsulfatu. po JUS B.B8.012. Ono ~ufi za dopunu,
odn".no zamenu ispilivanja poslojanosli pa mrazu. Dopunski se mole odreditl prltisna evntoca
na epruvet::ma podvrgnutim Ispitivanjll postojanostl u natrijumsulfatu I ImanJeoje fvuloce
u poredenju sa epruvelama koje nlsu bile ispitlvane na postojanost u natrijuDisuifatu, prema JUS
B.B8.012.
UDK 891.2:820.1 211
JUGOSLOVENSIU JUS
STANDARD ISPITIVANJE OTPORNOSTI PREMA 8.88.015
SA 08AVUNON HABANJU BRU~ENJEM 1984:
PIlIMENON
ad 1984.12.21
Pravilnik br. 50-19142/1 od 1983-12-27;Slulbenllist SFRJ, br. 49/84.
Wear test. Grinding wheel method
Ov8/ standard nastao je revlzijom standarda JUS 8.88.015 Iz 1963. godine.

Napomena u ovom standardu imaju informativan ksrakter I ne obsvezuju.
1 Predmet standarda
Ovlm standardom se utvr"uje na~in odre"lvan)a otpornostl preml hlbln)u bru!len)em Zl: klmen, beton,
terleo1>lo~e I dr.
2 Princip
Epruveta odr"'enog oblika I habaju~e povrline brusl Ie brusnlm prlhom nl rotaclonol brusnoj plo~1.
Posle ta~no odre"enog broja obrtlja brusne plo~e I utro!lene odr"'ene koliflne brusnog prlha utvrduje
se gubitak mase Ilzra~unlvI otpornost preml habanju.
3 Aparati i pribor
ZI Ispllivan)e su potrebnl slede~llperltll prlbor:
3.1 Aparat!
Jed.n od mogu~lh tlpova prlkaz.n )e n. sllel

Aplrat za Ispltlvln)e otpornostl prama habln)u bru!len)em ..sto)1 Ie Iz slede~lh gllvnlh delovl:
3.1.1 Ravne brusne ploee, pre~nlka od oko 760 mm, od livenog gvoldl (poz. 3).
3.1.2 Prstana Ilrlne 200 mm (poz. 71 ko)lle ulohn u odgOVlrl)u~llleb U brusno) ploell ~Inl brusnu putan)u.
Upotrebom II brusnl putlnja Istroll, Izgubll na n)ol II obrazuJu brazde. Izdubljen)e sm, dl Iznosl na)vl-
put,.
10 0,6 mm, I dublnl brlzd. nl)vlle 0,2 mm. Ako II prakora~. t. granlce, ondl 10ploel II brulnom
n)om morl nl strugu obradltlill brulnl putan). zom.nltl.
Brusna putanja morl Imati srednJu tvrdo~u po Brinelu Izme"u 1850 I 2200 N/mm'. Merenje Ie vr!1
najmanje na 10 mesta brusne putanje posle svake obrade brusne plo~e.
3.1.3 Ure"a)a za drlanje epruveta (poz. 2) kojl je prl~vrl~n Zl stub apa.atl I ovlal drli epruvetu slule~llo)
kao vo"lea.
Centar epruvete mora biti na 220 mm od sredine plo~e.
3.1.4 Ureda)a za optere~enje ko]1 II sasto)1 od eeli~ne poluge (poz. 8), elll Ie kra~1krak snlbdeven protlvtegom
(poz. 1), koji sluli il Izravnanje mere duleg krlkl I drla~e tega (poz. 6).
3.1.5 Pritiska~a (poz. 5) kojl mora da bude pokretljiv dul poluge I postavljen tako da'dejstvu)e nl sredlnu
epruvete.
I WIajt IAVUM ZAVOD ZA nANDAIUJUWJU I

212
3.1.6 Tega za opteretenje (poz. 4) kojl mora Imatl potrebnu masu da povrSina epruvete koja se haba bude prl.
tisnuta Illom od 300 N, odnosno pritllkom od 0,6 bar. DopuSteno odltupanJe opterefen)a)e t 1
".
3.1.7 Uredaja za obrtan)e ploee elektromotorom kojl mora obrtatl ploeu la 30 t 1 obrtaja u mlnutu I automat.
Ikl ja zaustavlJatl pOlla Ivaka 22 obrta)a. Ureda) mora bit! Inabdeven pokazlvaeem broJa obrta)a.
Na lliei Ie:
1 - protlvteg
2 - uredaj za drlanja probnih tela
3 -
brulna ploea
4 -
teg za opterafenje
6 -
pritilklvae
6 -
drfae tega
7 -
brulna putanja
8 - ure(faj'zaoptel~~enje,eellena poluga
3.2 Brulnl prah
Kao sredstvo za bruSenJe upotrebljava se brusnl prah -

normalnl elektrokorund. Prllspltivanju na epru.
wtama - etalonlma cd granita,etalon Ima promenu vislne cd 1,10 do 1,30 mm, a prllspltlvanJu na etalo.
nlma od kreenjaka Ima promenu viline od 4,3 do 4,8 mm, prl upotrebl normalnog elektrokorunda.
3.3 Vaga kapacltela do 1 kg sa taenoStu cd 0,01

3.4 "
Kljunasto merllo
3.6 Sulnlca
3.6 Ureaa) za brulen)e epruvela
3.7 Ure<laj za odre<!ivanje .evnosti epruveta
3.8 Metlica
.
4 Priprema uzorBkB
4.1 Iz uzorka kamena, betona I prefabrikovanih betonskih elemenate la velleinom zrna egregata ve~om od
8 mm iseku Ie teltllom epruvete u obllku koeke la dlmenzlJom Ivlee 7,1 em. Povrllna o,novne ploee
epruvete mora bitl ho blila vrednolti 50 em' .
4.2 Iz Jazgra Istrolanlh bulotlna apruveta Ie dobl)a lseean)em Ilepljenjem pojedlnaenlh delova, tako da haba.
Juta povrSlna Ima dimanzlje 7,1 X 7,1 mm.
213
4.3 Za batona sa velieinom zrna manjom od 8 mm vr~1 sa prlprema epruveta od svefeg betona u kaluplma
oblika koeaka sa ivieom od 7,1 em. Tako pripremljana epruveta ispituiu se posla 28 dana. Epruveta se do
ispitivanja drte u vodl tamparatura 20:1: 4°C.
4.4 Iz uzoraka matarljala u obllku ploea, testarama 18 lsaku apruvata dlmanzlia 7,1 em X 7,1 em. Da bll8
epruveta mogla prievrstitl u uradaj za drbnja, prllapll8 na podlogu odgovarajuta vislna III jol sa u kalup
doda brzostvrdnjavajuta masa.
4.6 Za Ispltlvanja poiadlnaenlh uzoraka matarljala prlprama 18 najmanJa trl epruvata.

Povrtlna koja se Izlefa habanju mora bltl ravna. Ravnost sa postifa odgovaralutlm postupkom.
Pripremliena epruveta sa osu~e do stalna mase na tamparaturl od 110:1: 5°C. Prl ispltlvanju betona ha.
banjam izlotena la pripramljana povr~lna betona.
6.1 Ispltlvanla IUvlh apruvata.
5.1.1 Zapramlnska masa epruvata sa porama Ilupljlnama odraduja sa prama standardu JUS 8.88.032.
5.1.2 Epruvatl, osulenoj do stalna masa, odredl sa masa I!" II I visina IVI) pomoro kljunastog marlla. Probno
telo stavl sa u drfae uradaja za drfanja epruveta i optaratl sllom od 300 N. Po brusnoj putanji ploea ray.
nomeroo se razastra 20 9 brusnog praha i uredal za obrtanja ploea sa stavl urad. Prl obrtanju ploea brus.
nl prah sa stalno skrae& na brusnu putanju pomotu mati lea. Posla svakih 22 obrtaja plcea potrabno )a
obru~eni materilal I ostatka brusnog praha uklonitl I dadatl oovu kolielnu brusnog praha. Posla ukupno
110 obrtaja brusna ploea masa probnog tela sa izmerl (m2), zatim se okrana U drbeu oko svola vartikal.
na olOvlna za 90° I ponovl bru~anja za dallih 110 obrta)a, a zatlm odredl masa (m.). Postupak 18 ponovl
lo~ dvaput, pomaranlam apruvate uvak za 90° u Istom praveu (m., ms). Posla 440 okrataja odredll8
ponovo v!slna probnog tala (v21.
Razultati Ispltlvan)a uplsulu sa u obrazae dat u prllogu.
5.2 Ispltlvanja ovlafanlh apruvata uz dovod voda
Gotova obradana apruvata moraju sa pra Ispltlvan)a drteti najmanJa sadam dana pod vodom.
Pra maranja mora 18 apruvata obrisatl vla!nlm sundarom tako da povr~lna imalu uvak vla!an all na mokar
Izglad.
Brusna ploea sa pra nanolenja brusnog praha slabo ovldl vlafnim sunderom. Za vrema oplta na brusnu
ploeu sa puita voda Iz suda sa slavinom - kapalleom koja sa mob poda~avatl. U minutu mora da kapna
em) voda.
oko 160 do 200 kapl, odnosno ukurmo 13
Kapljice moraju da padalu sa visine od 10 em na sredinu brusne putanje, a na 3 em Ispred epruveta. Mela-
vina brusnog praha i voda mora sa podesnim naeinom vratati na brusnu putanju.
Posle svaka 22 abrtaja brusna putanja sa mo", oelstitl vldnim sundarom.
Dalji postupak Ie istl kao u t. 5.1.2.
6 Izraeunavanje rezultata
6.1 Izrafunavanje
rezultata ispitivanja suvih epruvet8
em) /50 em2, kao srednla vradnost razultata Isphivanla
Otpornost prama habanju brulenjem daja sa u
em) /50 em2 .
na nalmanla tri epruveta. Rezultat sa zaokrugli na 0,.1
Napomena: Smanjenj. visineepruveta, Izrafenou mm, daja sa informativno.
Otpornost prama habanju brulenjem epruvete Izraeunava sa prema cibrascu:
m P
He . p X 50
214
gde Je:
HB -
habanje bru!enjem posle 440 obrta)a, u em' 150 em' ,
m . ml - ms - gubltak masa epruveta zbog habanJa, u gram 1ma,
P . ml -
zapramlnska masa epruveta u suvom stanJu, u g/cm' ,
p V ~ povr!ina epruvete Izlohne habanJu brulenjem, u em',
V . . X b X vI - zapremlnaprobnog tela, u em',

. - Ilrlna probnog tala, u eentlmatrlma,
b - dullna probnog tala, u eentlmetrlma,
vI - vlsina probnog tela pre IspltivanJa,u centimetrlma,
v. - vlslna pr~bnog tala pqsle Ispltlvan)a, u eantlmatrlma,
ml - mlsa osulanogprobnog tala pre habanJabrulan/am, u gramlme,
m. - mlsa probnog tala posla 110 obrtaja brusna ploee, u gramima,
m. - mlsa probnog tala posla 220 obrtaJa brusne ploea, u gramlma,
m4 - masapr9bnog tala posla 330 obrtaJa brusneploee, u gram1ma,
ms - masa probnog tela posla 440 obrtaja brusna plcee, u gram 1ma,
mB - korlgovanamasa brusnogprahe, potrebn. za 22 obrtaj. brusne ploee za probn. tel. povr!lne
P Izlohne hab.nJu, u gramlma, Izraeunava sa po obraseu:
mB . 2050
P . 0,4 XP
FI - korigov.na
po obrascu:
sil. u N za opteretenje probnog tel. povr!lne P Izlohne h.b.nJu, Izraeun.va 51
F . -6(j
300
X P
Napomena: Gubltak mase apruvete posla svaklh 110 obrtej. pretl se zbog dokezlvenja ravnomeroostl
habanja.
8.2 Izr.eUn8V.nje rezultat. Ispltlv.nj. vlaf.nlh epruveta

Iz ukupnlh gubitak. m.sa epruvete posle 4 X 110. 440 obrt.j. Izrafun. se gublt.k zapremln. u em' n.
50 em' brusne povr!lne (sa taenolc!u 0,10 em') po sledel!em obraseu:
Gubitak zapremine .~ 'Y
gdeje:
G - masa epruveta pre hab.nJ., u g,
G I - masa epruvete posle h.banj., u g,
'Y - masa k.men., u g/em'.
Veza sa drug 1m standardlm.
JUS 8.88.032 - Ispltiv.nJe prlrodnog k.mena. Odrec:llv.nJe zapremlnske m.sa sa poram. I!upljln.m..
zapremlnske m.se bez pora I!upljlna I koeflclJent. zapreminske m.. I poroznosll
215
PRILOG:
Obrazac za Izve~taj 0 ispltivanju otpornostl materljala prema habanJu bru~njem.
em
8 - em
b """""""""""""""'"
em'
P - . Xb em
VI
em
V2 -
v . VI - V2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . mm
V -. X b X VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. em'
m
-~ -
. p g/em'
"""",""""""""""""""""""""""'" N
F - 6XP -
mB - 0,4 X P - ,.. ..' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . ..
m .
ml - m, - . . . . ... .. . .. . .. . . . ., . . .,. " .. .. . . . . ., .. ., .. ., . .. ...
9g
Broj MlSa Razllka

obrtaja probnog tel. ma..
(9) (9)
0 ml -,......
110 m2.
220 m. ..,....
330 m4 .......
440 ms .
HB -- m
P
X
p
-60 -
Datum: . .. . . . . . . . . .. . . . .. . Ispitao: . ,.. .. .. .. . .. .. .. .. .. . ... ... .
N. OIt'lOVU
mlllj.nj. RepubUtkog ..knt.rI;at. u kulturu SR Srblll br, 413-81/74-02 ad 4.111974. ne plet... porel n8 promet
Stimpi S8vunll8Vod ZI nlftdardizaciju - Beogr8d

Ukupno strana 5
216
JUGOSLOVENSKI PROFILISANI ELEMENTI PROIZVEDENI
STANDARD CRPANJEM KAllENA JUS
sa oooveznom TehnJcki uslovt B.B3.010
prlmcnom 1989.
ad 1990-02-03
Pravilnik br. 07-93/177 od 1989.09-19; Sluibenilist SFRJ. br. 67/89.
Stone cutting and dressing. Tecboical require.eots
Ova} standard }a nastao ravizi}om standards JUS 8.83.010 iz 1957, Rodinn.
1 PREDKET STANDARD!
Ovim standardom se utvrduju obIik i mere, uslovi kvaIiteta, naein ispitivanja,

skladistenje, pakovanje i transport profilisanih elemenata od kamena (sitna koc-
ka, krupna koeka, koeka za mozaik, prizma, ploee i ivicnjaei).
2 VEZA SA DRUGIK STANDARDlKA
Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi dat je na kraju standarda.
3 VRSTE I DEFINIClJE PROFILISANIH ELEKENATA
3.1 Profilisani elementi od kamena su proizvodi od prirodnog kamena dobijeni ee-

panjem kamena.
\
Povrsine profilisanih elemenata od kamena mogu biti obradene razlicitim tehnolo-
gijama obrade (ozrnavanje, spieovanje i 51,).
3.2 Profilisani elementi se dele na sledece vrste:
3.2.1 Sit n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 8 do

10 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.
3.2.2 K r u p n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 16 do

20 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.
3.2.3 K 0 e k a z a m 0 z a i k .~ element od kamena, oblika koeke sa iv!eom 4

do 6 em, dobijen postupkom eepanja.
3.2.4 P r i z m a - element od kamena oblika prizme, dobijen postupkom eepanja,

cije se povrsine po potrebi obrnduju.
3.2.5 I vie n j a k - element od kamena prizmaticnog oblika cije se povrsine po

potrebi obraduju.
3.2.6 P I 0 C a z a t rot 0 a r - element od kamena, kvadratnog iIi pravo-

ugaonog oblika poprecnog preseka debljine 10 do 17 em, cija se vidna povrsina po
potrebi obraduje.
4 PRlKENA
ProfiIisani elementi od kamena koriste Se u izgradnji puteva, grndskih trgova,

uliea, trotoara, povrsina za parkiranje i 51.
II izdanje 5AVEZNI ZAVOD ZA 5TANDARDIZAClJU

JUS 1.13.010-1989 217
5 OBLII: I HERE
5.1 Profilisani elementi od kamena Be proizvode u ob1ieima i merama datim u tabe-

;.111.
S.2 Dozvo1jena odstupanja od mer a su sledeca:
- sitna koeka - duzina,- sirina, visina: % 0,75 em,

- krupna koeka - duzina, iirina, visina: % 1 em,
- koeka za mozaik - duzina, iirina, visina: % 0,5 em,
prizma - iirina;.'visina: % 1 em, -
-
- ivicnjak - iirina % 0,5 em, visina: t 1 .em,

- p10ca - duzina, iirina: t 1 em; deb1jina: t 1,S-cm.
Tabela 1
Vrsta ObUk DuZina 1 Sirina b Visina h

element a cm cm cm
Sitna 8 8 8
koeka kocka 10 10 10
Krupna 16 16 16
kocka koeka 18 18 18
20 20 20
Koeka za 4 4 4
mozaik
koeka 6 6- 6
15 12 12
Prizma prizma 17 14 14
20 16 16
-
24
od 10 do 13
24 36
kvadar 32
Ploca i 32
48
ad 13 do 17
pravougaona 48
prizlDa 48 72
~18 24
Ivicnjak
.~ b :
£:!
~N
od SO.do 100 24
24
24
30
...---:--t
2
JUS B.B3.010-1989
218
6 USLOVI KVALITETA ZA IWtEN ZA IZRADU PROFILISaNIR ELEKENATA
6.1 Pritisna Cvratoea
Kamen koji Ie koristi za izradu profilisanih elemenata mora imati pritisnu cvr-
atotu u auvom atanju ilnad 180 HPa. Cvratota u vodolaaitenom atanJu no eme bit!
manja ad 80 1 cvrstote u suvom stanju, a cvrltota poale smrzavanja ne ame biti
.anja od 80 1 cvratoce u vodolaaitenom atanju.
6.2 Saojna ~ft8toea

K88enkoji ae koriati za izradu profilisanih elemenata mora imati savojnu cvrato-
tu Bajmanje 18 KPa.
6.3 JlabeDje bnienj- .
Kamen koji se koriati za izradu profi1iaanih elemenata ame imati gubitak zapremi-
ne najv1ie 12 cm3/50 C82.
6.4 upijanje vade

Upijanje vode sme. iznositi najvise 0,75 , (m/m).
6.5 PoroZll08t
PorozBost sme iznoaiti Bajvise S 1 (m/m).
6.6 Poatojaaoat na 8r8ZU
Gubitak lIIase posle S ciklusa u zasieenom rastvoru NaZS04 ne sme bit! veei od
S 1 (m/m).
6.7 Kinera10iko-petrografski sastav
Kineralosko-petrografakom analizom se pored mineralnih sastojaka, osobenosti

sklopa, odnosa bitnih sastojaka, struk.ture i teksture, mora utvrditi prisustvo
minerala podloznih promenama (alternaciji). Kamen koji nije svez i pokazuje znake
alternacije, ne moze se koristiti za izradu profilisanih elemenata.
7 USLOVI KVALITETA ZA PROFILISANE ELEKENTE OD IWtENA
7.1 Kere
Here profilisanih elemenata moraju odgovarati vrednoAtima datim u t. S.
7.2 Ravnost povriina
Povriine profilisanih alemenota moraju biti raYne.
7.3 Taenost aera
Mere profilisanih elemenata moraju odgovarati vrednostima datim u t. S.
8 PROVERAVANJE XVALITETA
8.1 Uz:l8allje uzoraka

8.1.1 Uzimanje uzoraka kamena i profil1sanih ele.enata od kamena vrii se prema
Itandardu JUS B.BO.001.
3
JUS 1.13.010-1989 219
8.1.2 Uzorci za ispitivanje uzimaju se nasumice i po 5 komada od svake vrste ele-

manta.
8.2 lBpitivanja
8.2.1 I s pit i v a nj e kamena za i z r a d u pro f i lis a.

n i h a 1 a men a t a
8.2.1.1 Pritisna cvrstoca
Pritisna cvrstoca kamena se odreduje prema standardu JUS 8.88.012.
8.2.1.2 Savojna cvrstoca
Savojna cvrstoca kamana sa odre4uje prama standardu JUS 8.88.017.
8.2.1.3 Habanje bruianjem
Habanje kamena bruianjem odra4uje .e pre.a standardu JUS 8.18.015.
8.2.1.4 Upijanje vode
Upijanje vode kamena odre4uje se prema standardu JUS 8.88.010.
8.2.1.5 Poroznost
,
Poroznost kamena odreduje se prema standardu JUS 8.88.032.
8.2.1.6 Postojanost na mrazu
Postojanost kamena na mrazu odreduje se prema standardu JUS 8.B8.002.
8.2.1.7 Mineraloiko-petrografski sastav
Ispitivanje mineraloiko-petrogratskog sastava kamena vrii se prema standardu

JUS B.B8.003.
8.2.2 I s pit i v a nj e pro f i Its ani h e I e men a t a
8.2.2.1 Mere
Duzina, iirina i visina se proveravaju na svim komadima prosecnog uzorka i to

merenjem po dye naspramne strane sa tacnoicu I mm.
8.2.2.2 RSVDOSt povriine
Proveravs se metalnim lenjirom duzine najmanje 1 m koji s.'postavlja preko slo.

ienih kocki ili ivicnjaka.
8.2.2.3 Pravouglost
Pravilnost pravih uglova proverava se na svim komadims pros.cnog uzorka metalnim

ugaonikom Ciji je jedan krait dug najmanje 50 em.
8.2.3 Izveitaj 0 ispitivanju prems t. 8.2.1 i t. 8.2.2 ne sme biti stariji od

jedne go dine.
9 OZNACAVANJE
Profilissni elementi izrs4eni po.ovom stsndardu oznacsvaju se oznskom:
JUS B.B3.010-PE-K, BIb (8 x b x c) PO
4
220 JUS B.B3.010-1989
ade je:
PE . naziv profilisanol elementa prema t. 3.2,
X- - - vrsta k_na,
Bib (. x b x c) - vrsta proizvoda sa dimenzijama,
PO - posebna obrada.
Primer: Sitna kocka od aranita, sa ivieom od 10 em, ozna~ava se:
- JUS B.B3.010 - Situa kocka - arait lOxlOxlO
10 su.&DItrENJE. PAmV6NJE I TR4NSPORT
10.1 Profilisani 8l...nti po ovom standardu moraju se skladiititi potipu i vrsti

proizvoda.
10.2 Ploce za trotoare se pakuju sa obradenim povriina8a okrenutim jedna preea

drugoj ("lice na lice"), a iuedu njib ae, po potrebi, atavlja materijal redi
zaitite od oitetenja ivica i obradenib povriina.
10.3 lad slobodnoa sla,enja u vozilo, ploce ae slaiu nasatiee, tako ds 1m je duza
strsna u praveu voinje.
Veza ea cIruai8 stadardilla
JUS B.BO.001 - Prirodoi kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenib alregata

JUS B.B8.001 . Ispitivanje prirodno& kamena. Otpornoat na dejstvo mraze
JUS B.B8.002 . lspitivanje prirodnol kamena'. lspitivanje postojanosti upotrebom
rastvora natrijum-sulfata
JUS B.B8.003 . Mineraloiko-petrografsko ispitivanje kamena
JUS B.B8.010 . Iapitivanje prirodnol kamena. Odredivanje upijanja vode
JUS B.B8.012 . Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstote
JUS B.B8.015
- Ispitivanje prema babanju bruienjem
JUS B.B8.017
- Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstote
JUS B.B8.032
- Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa po-
rama i iupljinama i zopreminske mase bez pora i iup1jina i koefi-
eijents zapreminske mase i poroznosti
Jia OSIIOVUliiljenja RepubliCkog lekretarJjata za kulturu SR Srbije br.413-81174-02 od 4.11 1974. ne placa Ie porez na proaet
Stallpa Savezni zavod za Itandardizaciju - 8eoqrad
5
UOK 691.22:89.009.182
'2~ 1
JUGOSLOVENSKI
PRIRODNI AGREGAT 1 KAMEN ZA PROIZVODNJU JUS
STANDARD
SA OIAVEZNOM
AGREGATA ZA BETON
B.82.009
TehnU!kl ullovl 1988.
PRIMENOM
od 1986-07.30 Previlnik br. 07-1862/1 od 1988.04.21; Siulbenlllit SFRJ, br.30/88.
Raw malW,!.I$ fo, p,oduction of agg'lIflalW$fo, concrs". Technical rsqui,.",""tI
1 Predmet standarda
Ovlm Itandardom .. utvrGuju ullovl kvallte.., nai!ln IlpltlvenJa I ocena rezulta" Ispltlvanja prlrodnog
agrage.. I keman. za prolzvodnju agregeta z. b.ton.
2 Sirovine za proizvodnju agregata za beton
Slrovlne za prolzvodnJu agragell za baton su prlrodnl .agetll kernan.
3 Uslovi kvaliteta
3.1 Prlrodn( "IIragDt

3.1.1 Mlneralolko.petrografskl sast.v
Prlrodnl agregat mole da sadrli sastojka koll mogu Itatno utlcetl na svolstva baton..
3.1.1.1. Sastojcl koJi mogu bitll..tni zi fizl~ko-mahanl~ka svojltv. b.tona
Sa.tojci kojl mogu blli 1.18tnlza flzl~ko-mahanieka svoJstva su:
:- trolo:ta i slaba zma,

-; Ollnovitl pelear!,
- laporiliaporovitl karbonatl,
- argilolisti, mikalistl, fIIltll neki 'drugi Ikrlljcl,
- zrna sa skramama limonlta, gline I Ol).dla,
- glps (sadrall anhldrlt,
- gllna I gllncl,
- serpentln, IIskunl, alavrollt,
- ugaJj.
Sadrl~ potenclialno ltetnlh sastojaka za flzl~ko-mehanl~ka svalstva odreGulu se Ispltlvenjem I slull za
ocenu upotrebllivosti prlrOOnog agregata za proizvodnlu agregat~ za beton.
3.1:1.2 Sestojcl koJl mogu dl prouzrokuJu rlzlrlnje betonl
Sastojcl koll mogu dl prouzrokuju rlzarenle betone su mlneralnl slstolcl koll, u OOreGenlm ullovlma,
mogu relgovltl sa alkllljlmi Iz cementa III sastojcl kojl mogu dl prouzrokulu korozlju ermlture u beto.
nu.
3.1.1.2.1 Sistojcl koll, U odreGenlm uslovlme, mogu bltl relktlvnl su:
- opal {amorlnl SI021,

- tridlmlt, krlstoballt, zeolltl,
- rolnjeel Sl opalom,
- kiselulllk.tna stakla,
- hid rollsk,unl Hilt, serlcld ,
- dolomitizlreni kre~ci III kreenja~ki dolomlti Sl mlnarillmi gllne.
I Izdanje SA vtZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

I
222
Ako se \spltlvlnjem utvrdl prlsustvo nlVldlnlh sestoJlkl, potrlbno jllzvrlltllspltlvlnJI prlml Itend.du
JUS B.B8.068, odnolno JUSB.B8.0&7, Zl sluelJlvl kldl II .llIIt upotrlbilivi Zl Izrldu betonllzlo-
bnlh utlClju vlllni srldlnl.
Ispltlvlnjl Ilkllno-slnkltnl rllktlvnoltl nlil oblVlzno Iko JI nl OInOVUrlzultltl rl"IJlh IlpltlvanJa Ilro-
vlna Iz tog nallzlltl doklZlno dl Igrelllt fllje rllktlvan.
3,1.1.2.2 Sastojcl kojl mogu dl prouzrokuJu korozllu Irmltura u betonu su:
- mlnereli kojl sadrfe hllogene (hillt, sllvlnl,

-SldriljmlnerlllovlhkoJIsestojakl
sadrfe sumpor (sulfldl: plrlt, marklzlt, plrotln; sulfltl: sadri. anhidritl.
odredu)e II kvantilltlvno I slufl Zl OCGnuupotreblJlvOiti prlrodnog Igreglll ZI
prolzvodnju Igrelllll ZI beton.
3.1.2 Sestolcl koJ.' spreeevlJu hldrltaelju cementa
Sastojel koJI IpreCI..Ju hldrllaelju CGmenllIU:
- slhlrltl,
- mlstl.
Prlrodnl Igreget ne sml ladrilll ..stoJke ko)1 IpreClveju hldllllelJu eementl.
3.1.3 Zepremlnskl mlsl unl
Prlrodnl Igreglt koJi .. korlstl Zl prolzvodnlu Igregatl za beton morl Imld zlpremlnsku mesu zrnl u
grlnlclmlod 2000 do 3000 kg/m'.
3.1,4 Otpornost protlv droblJlnjl
Gubltlk ml~ pOlla opterefenjl ne sme bltl vetl 0<130" (m/ml.
3.1.5 PostoJlnost nl dejstvo mrlzl

Gubltll< ml" posle 6 elkluSllspltlvlnjl u zlsltenom rlstvoru nltrljum-sulflll (NI.S041 sme bltl nalvlile
(m/m) nl ukupnu mllu uzorkl.
12"
3.1,11 Sldrfl) ukupnog sumporl I hlorldl
SldrflJ ukupnog sumporl, Izrlfen klo SO., smt bltl nlJvlile 1,0" (m/m) nl ukupnu mlsu uzorkl.
SadrbJ hlorldl,lzrlfen klo CI, sme bltl nljvlile 0,10" (m/ml Iko se upotreblJlvl zllzrldu Irmlrlnog
"'tonl, odnosno ne/vlile 0,02 (m/ml Iko .. Igrelllt upotreblJlvl Zl Izradu pradnepregnutog belonl.
"
3.1.7 S~drhj orglnsklh mltariJI
Boll teCnosd Iznad prlrodnog Igreglll VlIIClnl zrnl do 8 mm potoplJlnog u rostvor 3 "-tnog nltrljum.
-hldroksldl (NIOH), posle 24 el..., nl Ime bltl tlmnlJI '1<1.stlndlRlne boJe Zl upore(lenJa. Ako 'a boll
lIstvorl IImnljl od stlndlrdna boje za upore(lenJe, prirodnillgregat Je sumnjlv u pogledu IldrbJe orgln-
Iklh mlterlJa I morl II dodltno Ispltlti preml stlndlrdu JUS B.B8.040.
3.1.8 Obllk zrnl
Zipremlnski koelleljent obllkl zrna morl bltl nllmlnje O,IB.
3.1.9 UplJ.nJe vode
Upijanjl vode lme Iznoslti nelvlile 1,6" (m/ml.
3.1.10 Otpornost protlv drobljenJI I hlbln)1

Prlrodnl Igreget kojl II korlsd Zl prolzvodnju Igregatl Zl beton ne sme Imltl koeflclient "Los Angeles"
vetl od 35,0.
3.1,11 Svojstvi koJI utH!u nl postuplk prerlde Igregltl
Svojstvl koja utiCu na postupak prerade Igregata su:
- grenulometrijskl sastev,
- sadrilj sltnlh eesdea,
- sadrilJ grudvi gllne,
228
- 811dr!ol trolnlh zme,

-- IIdr!e) Ilklh eestlee,
oblvqlnost povrllne zrne,
- otpomost protlv drobl'en)e I hebanle.

- zepramlnske mese u restrllitom I zbl)enom stlnlu,
- upi)enje vode.
Nlvedell8 svolstve . odreClu)u Ispltiven)em.
3.2 K ln
3.2.1 Minerelo!ko.petrogrehkl sestev
Mlnerllo!ko-petrogrlfskom Inlllzom morelu so odredltl senolel kojl mogu dl prouzroku)u rezoran)e be.
toni, nevadenlu t. 3.1.1.2.113.1.1.2.2.
Ako . Ispltlvenjem utvrde dolomitnl krlenllel III krlenleekl dolomltl, A mlnerellma gIlne, more Ie od.
redltl kollelne dolomltne komponente I vrste I kollelnlgllne.
NI osnovu ovlh podatake u Izveltllu Ie dlje mlllJlnJe 0 upotrebl)lvosti klmonl Zl prolzvodnlu Igrlptl
Zl beton.
3.2.2 Habenle bruhn)em
Kamen kojl Ie korlstl ze prolzvodnlu egregete II baton koli nl)e Izlo!en hebenlu sme Imatl gubltek zapra.
mine nelvlle 35 em' /50 em' .
3.2.3 Zapremlnske mese
Kamen kao slro~lna za prolzvodnlu egregat, Z8'beton-mora Imatl zepremll)sku mllu u granlcern8 od
2000110 3000 kg/m'.
3.2.4. UpljenJe voda
UplJanle vode sma Iznosltl ne)vlle 1,0" 1m/mI.
3.2.6 Prltlsne evrstoea
Kamen kao slrovlna za proizvodnju agregata za beton mora Imatl prltlsnu evrstobJ u suvom stanlu Izned
evrstGee u suvom stanJu.
80 MPa. Prl tome evrstoa u vodozasieenom stanlu ne sme bltl menJa od 80"
.
Kamen kao slrovina za prolzvodnlu agregate ze spravllan)a betone 1~lo!enlh hebenlu I erozlJI more Imetl
pritisnu evrstGeu u suvom stlnlu Iznad 160 MPI.
3.2.6 PostoJanost kamena ne delitvo mrazl
Gubitak masa posle 5 clklusa u zasianom rastvoru natrljum-sulfata ne sme bltl veel od 6" Im/ml-
3.2.7 Sadr!al ukupnog sumpora I hlorlda
Sadrfaj ukupnog sumpora,lzra!en keo SO" sml bit! naJvlle 1,0" 1m/mi.
Sadr!aj hlorida, izra!en kao CI, sme bltl nalvile 0,10" (m/m) :ako . kamen upotrebljava II prolzvodnlu
agregata za Izradu armlranag batona, odnosno nalvlle 0,02 l.+t/m) ako . kemen upotrebljeva ze luedu
"
agregata za prednapregnuti beton.
4 Proveravanje kvaliteta
4.1 Uzlman)e uzoraka

Uzlmanle uzoreke prlrodnog egregetel kemene vrllsa prame standerdu JUS 8.80.001.
4.2 Ispltivan)a
4.2.1 Ispltlvan)a prlrodnog egregete
4.2.1.1 Mlneralolko.petrograf~kl seltev
hpltlven)a mlneralolko-petrogrehkog Asteve prlrodnog agrepte vrll so prame ItandardU JUS 8.88.004.
4.2.1.2 SastoJe! koJl spretavalu hldratacllu cementa
Utvrl1ivanje prlsu&tva sastoJaka koJl spreeavaju hldtataclju cementa vr'l sa vizuatno I hemljlkom anaU.
zom.
4.2.1.3 Zapremlnska masa zrna
Zaprernlnska masa zma prlroclnog agregate odre(luje sa prema standardu JUS 8.88.031.
4.2.1.4 Upljanje vade
Upl)anje vode prlrOOnog agregata OOl'8l1u)esa prema ttandardu JUS 8.88.031.
4.2.1.5 Otpomost protly drobljenja
Otpornost prirOOnog agregata protlv drobljenja OOrectujesa prema ttandardu JUS U.M8.030.
4.2.1.6 PostaJanost agregata na deJstvo mraza
Postojanost prlrOOnog agregata na dejStvo mraza edreduJe 18 prema ttlndltdu JUS 8.88.044.
4.2.1.7 Sedl'bJ ukupnog Nmporal hlorlda
'Sedrfaj ukupnog ~mpora I hlorlda u prlrOOnom Igregatu odrel1ujl 18 prema Itandardu JUS 8.88.042.
4.2.1.8 SadrlaJ organsklh materlJa
Sadrlaj organskih materlja u prirodnom agregatu odredl1uje Ie prema ttandardlma JUS 8.88.039
i JUS 8.88.040.
4.<1.1.9 ObUk zrna
Obllk zrna prlrodnog agregate Ispltuje sa prema sta\,dardu JUS 8.88.049.
4.2.1.10 Granulometrljskl sastav
Granulometrljskl,sastay prlrodnog agregate OOreduJesa prema standardu JUS 8.88.029.
4.2.1.11 Sadrbj sltnlh eestlca
SadrlaJ sltnlh eestlca u prlrOOnom agregatu odreduje sa prema standardu JUS 8.88.038.
4.2.1.12 SadrbJ grudvi gllna
Sadrlaj grudylgllne u prlrOOnom agregatu odrel1uje sa prema stendardu JUS 8.88.038.
4.2.1.13 Sadrbj slablh zrna
SadrlaJ slablh zrna u prlrOOnom agregatu odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.037.
4.2.1.14, Sadrbjlaklh eestlca
SadrbJ lakih eestica \1prlrOOnom agregatu oorel1uJe sa prema lIandardu JUS 8.88.034.
4.2.1.15 Obavljenost povrline zrna
Obavijenost povrllne zrna prlrOOnogagregata gllnom OOrel1uje sa prema standardu JUS 8.88.004.
4.2.1.16 Otpornost protlv droblJenJa I habanJa

Otpomost prirOOnog agregata prollv drobljenja I habanja odraduJe se prema standardu JUS 8.88.045.
4.2.1.17 Zapremlnska masa u rastresltom I zbljenom stanju odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.030.
4.2.2 I.lpltlvanle kamena
4.2.2.1 Mlneralo!ko-petrografskl sastav
\spltl.anlo mlnoralo!ko.potrografskog saltava kamena vrll ie premaltandardu JUS 8.88.003.
4.2.2,1 Habanje bru!enjem
Haban!e kemene bru!enJpm OOredule sa prema lIandardu JUS 8.88.015.
4.2.2.3 Zepreminska masa
Zapreminska masakamena OOreduje se prema standardu JUS 8.88.032.
4.2.2.4 Upljen!e vode
Upl!anje vode kemena odreduje sa prema standardu JUS 8.B8.010.
< 225
4.2.2.5 Pritlsna ~vrst06a
Prltisn~ ~vrst06a kamena odreauje .. prema standardu JUS 8.88.012.

4.2.2.6 Postojanost na dejstvo mraza
Postojanost kamena na dejstvo mraza odreauje so prerna standardu UUS8.88.002.
4.2.2.7 SadrIaj ukupnog sumpora I hlorida
SadrIaj ukupnog sumpora I hlorlda u kamenu odreauje so prema standardu JUS 8.88.042.
5 Ucestalost ispitivanja
6.1 Prlrodni agregat
Prlrodni agregat kojl so korlstl za prolzvodnju agregata za beton mora blti Ispltan prema t. 3.1 I t.4.2.1
ovog standarda.
Izvdtaj 0 Ispitivaniu ne sme bitl starljl od 6 mesed.
6.2 Kamen
Kamen kojl so korlstl za proizvodnju agrogata za beton mora bltll.pltan prema t. 3.2 I 4.2.2 ovog .tan.
darda.
Izve~laj 0 Ispltivanju ne sme biti slarijl od jedne godlne.
6 Izve~taj o'ispitivanju i ocena rezultata ispitivdnja
6.1 Izve~laj 0 ispilivanjw sirovina za proizvodnju agregata za beton mora sadrfati rezullato svlh ispltivanja us-
lova kvailleta prema t. 3.1 odnosho 3.2 ovog standarda.
6.2 Izvehaj 0 ispilivanju sirovina za proizvodnju agregala za beton mora da sadrI! jednu od slede61h ocena:
6.2.1 Prirodnl agregat, odnosno kamen zadovoljava uslove ovoya standarda.
6.2.2 Prlrodni ogrogal, odnosno koman ~Ijo se odroaono lola .vofstva mogu poprovltlill pogor~all u toku pro-
cesa proizvodnje agregata za beton. -
U izve~laju oispitivanju moraju se navesti mere koje se moraju preduzeti da bl se pojedina lola svojstva
agregata popravila.
6.2.3 Prirodni agregat, odnosno kamen neupotrebljiv za proizvodnju ag;egata za beton.
226
Prllog 1
ISPITIVANJE PRIAODNE ME~AVINE AGREGATA
Rednl Metodo prema

Ispitivanje
broJ stondordu Uslovl kvollteta
1. Mineralo~ko-petrografskl sastav JUS B.BB.004 II

2. Sastojcl kojl sprefavalu hidrataclju ce-
menta JUS B.B8.004 na sme lodrfetl
3. Zapreminska masa zrna JUS B.B8.031 2000-3000 kg/m'
..,
4. Upljanje vode JUS B.88.031 na)vlle 1,6" Im/ml
6. Otpornost protlv drobljanja u cillndru JUS U.M8.030 kollflna Iitnafl nojvlle 30" (m/ml
6. Postojanost na dejstvo mraza JUS B.B8.044 gubltak nalvlle 12" (m/ml
7. Ukupnl sumpor kao SO] JUS B.B8.042 na)vlle 1,0" (m/ml
Hlorldi JUS B.B8.042 nojvlle 0,10" (0,02 (m/ml
"I
8. Sadrfaj organsklh materlja JUS B.B8.039 bola tefnostl svetll)a ad standardn.
9. Obllk zrna JUS 8.88.049 nalmonJ. 0,18
10. Granulometrl)skl sastav JUS B.B8.029 11
11. Sadrfej sltnlh festico JUS B.B8.038 11
12. Sadrfal grudvl gllne JUS B.B8.038' 11
13. Sadrfa) tromlh zrna. JUS B.B8.037 11
14. Sadrfaj laklh festlca JUS 8.B8.034 11
16. Obavllanost povr~lne zrn. JUS B.B8.oo4 II

.---
10. Otpornost protlv drobllon]o I hobonla JUS 0.B8.046 koeflcllont "LOI Angel.." nolvlle~.
36,0 ~1I
17. Zapr.minska masa u rastresltom I zbl.

jenom slanlu JUS B.B8.030 11
1) .
Ullovl kvelll'la It no utvrduju, all It rezullatillpltlv.nla nevodeu Izvolto)u0 bpltlvanlu.
Ilplllvanjood 1. do 17. vrle 10nolmonJ.lVaklh8 molOci.
227
Prllog 2 ISPITIVANJE KAMENA
Rodnl Ispltlvan)e Metoda prems

Uslovl kvaUtata
bro] stond ordu
1)
1. Mlneralo!ko-petrogralskl sastav JUS B.B8.003
Haben)e bru!enjem JUS B.B8.015 najvlle 35 em3/50 em'

2.
Zepre m!nska masa JUS B.B8.032 2000-3000 kg/m3
3.
Up!)anJe vode JUS B.138.010 ne)vl!o 1,0 % (m/ml
4.
5. Pritisna evrstoca JUS B.B8.012
min. 80 MPa, odnosno 160 MPe
- u suvom stan)u
min. 84.MPa, odnosno 128 MPe
- u vodom Z8slcenom stanju
Postojanost na deJstvo mraza JUS B.B8.002 najvi!le 5 % (m/m)
6.
JUS B.B8.042 najvi!le 1.0 % (m/m)
7. Ukupni sumpor kao'S03
JUS 8.88.042 najvl!e 0,10 % (0,02 %) (ml m)
Hloridi
1)
Utlovl kVBllteta I. ne utvrt1uju. 81118 rezultetilspltlvenJo novod. U Izvaltalu 0 IIpltlv8nlu.
~
IIp1tlvanjaad 1. do 7. vr!e Ie nalmeoJ. jedanput godllnje.
228
Veza sa drugim standardima
JUS B.BO.OOI -
Prirodnlkamen. Uzimanjeuzoraka kamena I kamenihagregata
JUS B.B3.100 - Kameni agregat. Frakclonisani kameni agregat za beton I asfalt. Osnovni uslovi kvallte-
ta
JUS B.B8.001 - Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza
JUS B.B8.002 - Ispitivanje prirodnog kamena. Ispltivanje postojanostl upotrebom rastvore natrljum.
.sulfata
JUS B.B8.003 - Mineralo!ko.petrpgrafsko Ispitivanje kamena
JUS 8.B8.004 - Kamenl agregat. Ispitivanje mlneralo!ko.petrografskog sastava
JUS B.B8.01O - Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upljan;a vode
JUS B.B8.012 - Prirodnl kamen. Odredlvanje evrstoce na pritisak
JUS B.B8.015 - Ispltivanje otpornostl prema habanju bru!enjem
JUS B.B8.029 - Kameni agregat. Odredlvanje granul""letrijskog sastava metod om suvog sejanja
JUS 8.B8.030 - Kamenl agregat. Odredlvanje zapreminske mase u rastresltom I zbljenom stanju
JUS B.88.031 -' Kamenl agregat. Odredivanje zopreminske ma'e I upiJanja vode.
JUS B.88.032 - Ispilivanje prlrodnog kamena. Odredlvanle zapremlnske mase sa porama I !upljlnama I
.
zapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapremlnske mase I poroznostl
JUS B.B8.034 - Kamenl agregat. Odredlvanje proeenta lakih eenlea u ogregatu
JUS B.B8.036 - Kamenl agregat. Odredivanje kolieine sitnih eestlea metodom mokrog sejonja
JUS B.B8.037 - Ispitlvanje peska I !Ijunka. Odredlvonje tro!nih zrna u krupnom agregatu Uljunku)
JUS B.B8.038 - Prlrodnll drobljeni komenl agregatl. OdrodlvonJe sadrhJo grudvl gllne
JUSB.B8.039 - Kamenl ogregat. Prlbillno odredlvar;je zagadenostl organsklm moterljamo. Kolorlmot.
rijska metoda
JUS a.B8.040 - Kameni agregat za beton I maltere. Ispitivanjeagregatazagadenogorgansklmmaterl-
jama
JUS B.B8.042 - Kameni agregat. Hemijsko ispitivan]e .gregata z. beton i malter
JUS B.B8.044 - Prirodni i drobljeni kamenl .gregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrilum-
.suUatom
JUS B.B8.045 - Ispitivanje prirodnog I drobljenog .gregata ma!lnom ..Los Angeles"
JUS B.B8.049 - Kamenl agregat. Odredivanje obllka zrna metodom zapremlnskog koefldjenta
JUS 8.88.056 - Kamen i kamani agragat. Odradivanje .Ikalno-silikatna raaktivnostl. HalT1ii~k.matoda
JUS B.B8.057 -
Kamenl agregat. Ispitivanjealkalno-silikatne reaktivnostl matodom sa malter-prizml.
eama
JUS U.M8.030- Kameni ogregat. Odradivanje otporno'il prollv drobljanja agregalo za boton
Na a.now milli.n;a Republitkog Mkretarijlt8 11 kulluru SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4.111974. ne plot:. Ie porez n. prom..
~t.mp3 Savelnl zavod %8uandardlzaclJu - Beograd

229
DK 691.62:620.1
,
JUGOSLOVENSKI Kamenl agregat IJ US
FRAKCIONISANI KAMENI AGREGAT ZA BETON
,
STANDARD
I ASFAL T
n.83.100
"SA ODAVEZNOM OlnOvnl ullovl kvaUteta I
i983.
PRIMENOM ..
Pravllnlk br. 60-5262/1 od 1983-03-30;Sluibani list SFRJ, br. 21/83.
ad 1983-06.29
cro'J,ed sgg~tes far concrete end osp"alt
Standard je u skladu III ltandofclam Me(funarodne arganlzacije za stalldarclizilcijfl ISO 565 iz 7972. Y"
dine.
1 Predmet standarda
Ovlm stendardom 10 utVr(luju zajednlOke freke1)e I Olnovnl uil!dnltklmlnvi kvollteta l3 kamen. "9' "!I"
te, k,oji It korlste zelzradu botona I aslalta.
2 Vrste Bgregata i definicije
Agrt;gatl se dole na: prlrodno. drobljen. I me~.ne komone agreyale.
2.1 Prlr~rdnl eglOg~tI - prlrodl'\o nevezone stcne. ,
2.2 Drobljenl agregatl - agregall dobljenl drobljenjem kameno Iii w'rodnn!) "9"09"la.
, 2.3 Mo~i &gre,aU melavlna prlrodnog I droblJenog eyroY3,e.

-
3 Frakcije
3.1 Osnovlle nazlvne frakeije
0/4mm
4/8 mm
8/16mm
16/32 mm (16/31,51
32/63 ';'m (31,5/63)
63/125 rom
U zagradl $IIdaU stvarnl otvorl sita.
i
3.2 Medufral,eije i
0/1 mm I
0/2 mm
1/4 mm
,
2/4 mm
8/11 mm (8/11,2) i
11/16 mm (11.2/161
16/22 mm (16/22,41
I
22/32 mOl (22,4/31,5)
32/45 mm (31,5/451 I
45/63 mm
U zayrldl so dati stVarni olVoli sita.
IIzdInje SAVE~I ZAVOD ZASTANDAI\DlZAQ~J -1

230
°
0
II) 8
.....
N
0
m
0
-
I!S -
8 C
Os
8
r
0
OJ
0 ~~51
M C M C
CD Os EdJ Os
8 51
~0 0
ui
v ~- oSE =
E
E
.......
51 ~\I) ~\I)
8 51
!
og
U1
M C K X
Os dJ
~E E'" - C
Os ..~N
E 2
c
11
\I) 'f!
~8 8 ~- II)
~r: M 01:
'\:
2
N
N - - Os E =
E ~
1!
.8 ~
~>U
0 ~5: U')
c x
- &I)
51
\
~c w
\I)
~- II) !
:I
"'~c
'2
1!
- Os E" E Os E
«
at --.- ~ I
u a
J1 "!
I
&J - W)
II) ! !
Qw
°a ~~~:: °°
0
- c
Os E
IQ
E ~
';-=-
j
0
:r
Z
f-
u;
ct
°
ai
0
0 m x -
LlJ
II)
8 8
&n
-~K x it) i I
111 c
-g
~C
Os IV
-;z E E E E .~ g
.oN :! 5
a:
Q
« °
0
m
C
-x
In If)
K 8~~~-&J &J an s O!
en
- Os E E"'
C C
Os Os E I ;
"
>« f 11
~
Ii; 0
~N~
&l)
CD
C
II)
8 5:C
~- Os
-
11'1
r!
Os
~~ j
12 -;;...
is 9
i2 °e
en
:! - - ~ :1 ~
a: q 0
01 -g '"
to
tu
:!:
Q
...J
~Z
Os
C
):
E= i
p
a.
ii j ~
0 C
: i!
«
a: ~-
CI ';"';:J 0 q ~" q (,) 0
N
~.fti'.~
II
\Xj' °. °... °.. o. o. "
I.tJ II) r; M °..
q q o. °.. q
-x ! I~
j ~00
x x x x x x
E E" E E" E" E"
x .c
..
E
x x x
~. E ~K x .. 0
~ .::J"
to
§
E
-..
E " E" E" E
E
~
t:
oJ ~.. oS ..
« ~it
>
......
0 II)
.~
o~ o~ !
£.,
.!a ~1'1 co
U) N
:a ,
N 'u
..)It;
., ..,. <II ... N
~:a :! 1 o~
~M ......
-
dJ
~N
:> c c ...... ...... N
~......::: ...... M
- .:: .....
'u
0> .. II) co N M '... ....... .......
~9
II)
>
'N
z'" 0
c M co :I
'2
:!:
0 0
"
co
-
:: U) N ... N M
oi 11 f
0 )II! U.
:: R ;:;
231
4 Laboratorijsl(n sita za proscjavanje
Za laboralorijsko prosejavanje kamenih auregala upotrebliavaju se IskliJ~lyo sit a kvadratnog oblika Olvo,
1'0, promo slandordu JUS L,J9.0 10 I JUS L.J9.012, ,I"dutlh dhnonzlja:
- pl~tene mrele (dimenzlje olvora u mlkrometrime):
63~90; 125; 250; 500; 710; 1000; 2000;
- buiene plo~e kvodratnlh otvora (dlm~nzlie otvora u milimetrlmo):
4,0; 8,0; 11,2; 16,0; 22,4; 31,5; 45,0; 63,0; 125,0.
6 Osnovni uslovi kvaliteta
Pored osnovnih uslova kvallteta utvr<Jenlh ovlm slandardom kamenl agregat mora zadovoljitll uslove kva.
liteta u zavisnosti ad namene Iz oblasti betona I aslalta.
6.1 Granulometrljskllastavagragata
Granulometrljskl Slitav agregate odre<Juje Ie metodom suvog sejanja, promo standardu JUS 8.88.029.
Uslovl kvaliteta za granulometrljlkl sastav dati su u toboll1.
5.2 Sadr1aj sltnlh festlea
Sadr1a) sllnlh ~usllea odreduje se onetodom mokrug scjan)a, premo slandardu JUS 8.B8.036.
Uslovl za sadrlai sltnlh ~estiea dOli su u labell 1. I
Os 1m no silU 0,09 mm odreduje se I proloz kroz silo 0,063 mm.
6.3 Oblik zrna

Obllk zrna ISl,llllle s. no "akel!om~ v"li~lne zrna IlIIod 4 mm, prema $Ionda,du JUS 0.BB.048.
Pojedino~na osnovna frakeiia i medulrakelja, I'pltana premo slandardu JUS B.88.048, sme sadrlati naj.
vile 20,0 % (n,/ml'zrna sa odno~m najvete I naimanje dimenzlje vetim ad 3:1.
6.4 Grudve gline
Sadr1ai grudvi gline odreduje se premo stand,ordu JUS B.08.038.

Koliclna grudvi gline mora hili uklju~et'" U,dozvoljene koliclne silnih ~estiea I
". 'me bill veta od 0,5 %
m/mkod !rakeiied04 mOl,00,25 % (m/ml kod hakeije 537.rnomvetim od 4 mm,
6 Kontrola I(valiteta
Knd separaelonog pnstrojcnja isp;tuje so. iedonput dne\,.o: gronulometrijski saslav, sadrbj sllnlh ~esli<..:
obllk una, snelr'o' grudvl uline.
Rezultoli Ispitlvania Iz prelhcdnO!J slava so. obavezno s',akod".."no unose II knji!J'! koje vcdi prolzvoc:Jac.
7 Oznncavanje
U dokumenlaelji koja pro Ii robu u promelu proizvoda~ agrCQata mora Stavili ')znaku:
X.V JUS 8.83.100.1
gdc ie:
X - vrsta nazivne Irakcije:
,
-
osnovna
. - mcdulrakcij.
Y - velicina otvora nazivnih !118l1icnih!'ila.
---
-)
K."~ni ogregat u tlonutklJ isporuke morllltlrJovoljnvl'lti u:;lovr.
ut'"aCl10 u avo", UnndlU'rtu.
~
-1,--
232
Primer: n.zlvno lrake!j. me(lurr.keija 22,4/31,50zn1Covl 10:
Medufrlkclja 22/32 JUS 8.83.100
VIlI druglm Illndardimo

"'
JUS 0.88.029 - Klm"ni aoregatl. Odredlvlnjo orlnulomelrljlkog 10111'/0 motodom IUVOUIOjlnJI

JUS 8.88.036 - OdroillvlnJI kollClno sllnlh Celtici metodom mokrog IOjlnja
JUS 8.88.038 - Karneni agregoti. Odre(liv8nje grudvi gllne
JUS 8.88.048 - Klrnonl IIIregotl. Isplllv.nie obllkl zrnl komellih &gregltl metodom klJunnstog merllo
JUS L.J9.010
. JUS L.J9.012
- L.borllorijlka lit.. Nlzlvne mere oIVon
- Laboralori;sk. IiI.. Perlorlr.nl motaln. ploel. TehnlCki ullovi Illplliv.n;e
No olnoyU mlilionio R".,ubUCko. "ku,orl"'.. II kulluru SA .~r q. br. 413-81/7402 od 4.111874. n.o>Ioeo..
no promo,
, PO'"
"
233
JUGOSLOVENSIU Ispltl...nJe prlrodnog kameDa J U S
STANDARD DEFIMCIJA OBLIKA I IZGLEDA POV~INE
ZRNA AGREGATA
B. B8.047
SA OBAVEZNO:ll XII-\960
PRIMENO~1
..' 1.\1.196\ Rde.le br. 17-5369 .4 19.XII.1960; Slulbtnl IIsl FI"RJ br. 51/1960
1 Predmet standarda
Predmel standarda je utvrdlvanje kriterijuma 18 razvrstavanje zrna u pogledu njegovihmorfololklh
karakteristi\,;a.tj. u pogledu obUka zma i iz&ledapovrline zma agregata. Kriterijum je radi izbe.
iIII gavanja dugih opisa &&fetoprikazan u tabelama 1 I 2 leao I slikama 1 do 3.
I Z Oblik zma
11
:I Oblik zrna odredeD je odnosom dimenzjja nna i stepenom zaobljenosti.
i Tabela I
i
:I Razvrstavanje l:d :b-I 1: b 1,5 d: b 0.5
i Zaobljen loptast duguljast pljosnat

I 51. I a sl. I b sl. 1 c
.--...---.---.-----.------.---...--.-------.---..--.---.---- ..--"-..-----
lupln~l <I"II"lj"51 ('Ijnonnl
No..,,'!,""" 'nnhljen ,I. 2 b sl. 2 c
sl. 2 n
I
='
"" duguljast pljosnat
Ugiast kockast
f s1. 3 a s1. 3 b , s1. 3 e
t (Vldl prll""". sllko)
9
I 3 IzgIed pomm.e zrna
Pod izaledom povrline zma podrazumevase vidlla neebradena ill prirodrtim putem obradena
povrlioa zma.
I
. Tabela 2
a
Izgled Karakteristike Prlmeri
Gr.apa
povrline
i
:I Crni kremen, opal itd.
~ I stakiasta Po pravilu, Ikoljkast pre10m
~2 Vodom izbrulena iIi glatlea usled preloma Valutiee Iljunka, rot.
glatlea
I Ijuspaste iIi jedre stene nac, neki ~njacii sl.
=
C. 3 Hrapav prelom sitnozrne iIi srednjezrnnsle Bazolti. trahiti, pOIfiri,
nckl klci'r.;nd ild.
I.
= fino hrapava slene kojA ne SAdrti nikakve lako vldljive
kristl11alte sastojke
I
~ 4 peskovito Prelom koji pokazuje vile ill manje 18ob- Pcli!arl. ooUti
hrapava Ijena nna
5 grubo hrapava Povrlina koja sadr!i Jako vidljive krisla- Granit, gabro, gnajs
lasle saslojke
-... . - -....------"-----.-..---
6 .atasla i I'ovr~ina sa vidljivim poraOlI I lupljinama Plovucae. bigat ild.

lupljikava
Napomena: Razni uzora islog tipa steDe ne moraju da pripadaju isloj grupi tabele 2.
un... IV'" 2

I
.
234
OBLIK ZRNA AGREGATA
~-
~~~;}'i:
:
. . ','..
I
:: .:.
.:'-~..':_'
,:'~,;~ ::: "~'~::.;
:
';'.,.. -.',..
""'.':~'.~.~~~{:.-'.~~'"-~-:\.'',-'''
", ~,~-:.~~:v ,,' :'~J'~""""/~'~
I,.
. .
I ..
'"0'''
51. I. 51. tb - 51. Ie
or'::'.""
.
,
(."o,~"d,~"
'. : c,\~.~~~~~;;.~!
.J",,~'
.,~~...;;' ~F;'$iiL~" .
';':"'\'i\.r,.~.~~~i;
.
''':'~;~?;~~~~~~'~'
.~:. , , :-,
.,,~: .;d.~
~t/..
;:'~)
,',
,~.~~~
~';. "
51. :!'n 51. ~b SI. 2c:
'.:
~
~
'
~"
~
:
,',.'
:"'.-;~/::'
. .,:
. -/\ :.;',' ' "'::5
"
\::.
.. .-:.:_~,
, ."~ '.
, , _ . .
'i",~ .>£5ii:,~ .~
"~:..~~:,:,"~:.'~' ~.~f~~'.~'
51. 3. 51. 3b 51. k
UDK 191.52:620.1 235
JUCOSLOVENSKI K_nl agregat JUS
STANDARD ODREElIVANJE ZAPREMINSKE MASE U D.D8.030
SA OBAVEZNOM RASTRESITOM I ZBIJENOM ST ANJU 1988.
PRIMENOM
od 1986-03-17 Pravilnik br. 07-5343/1 od 1985-11-08; Siulbenlilit SFRJ. br. 2/88.
Mine,el eggrtlflete. Determlnetlon of unit welflht
Oval Stsndsrd Ie u skladu sa prtldlogom .tsndsrda Me(funarodne of"glll1lzBClle zesrBfldardlzscllu ISO /DIS
6182 iz 1980. flod;ne.
1- Predmet standarda
Qvlm standerdom 58 utvrlSu]a pOltUpak ZI odralSlvanje zepremlnske mISe egregata u ratrelltom I zblJe-
nom stanlu.
2 Oprenil: za ispitivanje
2.1 Vaga kapacltata 6,00 kg, .. taeooltu 1,00 iI.
2.2 Vaga kapacltata 60 kg,sa te/!noic!U:I: 10 g.
2.3 ~pka Z8 nabljanje. ~Ipka Ie metalna, okrugla, preenlka 1,6 em I 60 em dullne. Ne ledoom krelu, ne dull-
nl ad 2,5 em, postepeno se sulava I prelazl u zaobllenl vrh preenlka 0,6 em.
2.4 Sud za merenle. Metalnl sud za merenje Ie elllndrienog obllka sa dlikama. Sud ne sme propultatl vodu.
Gom]a lvIea I dno suda su ravol glatkll planperalelnl. Sud mora bltl dovolJno evnt da prl upotrebl zadrll
,yo] obllk. Sudovl ZI moronlo od 10 130 dIA" morllu ne gom]em I donJem obodu bill oJael,,1 optlvenJem
eellenom trakom deblline 3 10m i Ilrlnl 40 10m. Sudovl ZI meren]I, prema vellelnl zrna u egregatU, treba
. da imalu zapremlne 1,5,10 130 dm" I moraJu u pogledu dlmenzl]a dalspunl sledate uslove date u tabe.
II.
UnutretnJa Nalman]a Vellelna nal-

Zapremina Unutretnll
vlllni debiline lime v~lg zme u
preen Ik
egregatu
10m 10m 10m
dm"" 10m
164 I,D 8
1 :I:O,DDS 88
208 3,0 16
5':1:0,025 175
252 4,0 31,5
10 :I:0,050 ~25
312 5,5 63
3D :I:0,150 350
potrebne za nlegovo
Zopremine suda za merenle odre(lule sa merenjem mase vode tamperatUre 20:1: 2 'c
(V), doblla Ie deljenJem mase vade (M), Izrelene u kg,
punjenle. Zaprem'na luda, u kubnlm declmetrlma
masom 1 dm' vade ne 20,.C kolelznosll 000 g.
2.6 Tennometar do 50 'c.
2.8 Sulnlce 110 :I:5.C.

2.7 Lenllr !!ell!!nl, dullne 50 em.
. Ilzd8nje SA V!ZNI ZA VOD ZA STANDARoIZACro

236
3 UzlmanJe uzoraka
Iz dobro Izme'lnog egregau "Itvrtanjem II lzuzml uzorlk zlpremlnl ponbn8 Zl pun)I"" IUdl Zl me.
..n)e, pr.ml 'Ibell u t. 2.4.
4 Odredivanje zapreminske mesa u rastresitom stanJu
4.1 Uzorlk II nl tlmperl1urf do 110:1: 6 °c oNlI do Itllnl m-I olU'enlm uzorkom II nepunllud 21 mere.
n)l. Agrealt .. IIpI .. villne od Ii em Iznad lvlce audl. Trebe pultl dl.. IUdnl pon.., dl ne bl cIoJlo;,
do 18111'I9ICIJI
zml. Povrllnl Igregatl" potom porlYnl b8z nlblJIn)I,
Sud II uzorkom II Izmerf nl .vlgil odblJIn)em mill IUdl nidi ml" uzorlullM,I.
4.2 Zapremlnlkl mill .eglu u rlltr.lltom UInJu dobl)1 ..II ObrIlCI:
M,
My, -
V'
qdl)e:
Mr - masl.uzorka,
V - z.emlne sudl.
6 OdredlvanJe zapremlnske masa agragate u zbljenom stanJu
6.1 Uzo,lk Ie osuIl nl hmpI..turf ad 110:1: 6 c: do Itllnl m~. SlId Zl meran)e punl .. do )edne treellnl vi.
°
11118osuIenim agregltom I nlbIJI'1 26 uderlClllpkom Zl nlbl)In)e. Zitiln .. docIl prlbliino Ilh kolltlnl
IQI'I\JItIII dll)e nlblJI
'a 26 udarlCl. tako dlllpka prodlra u auragat. Na)ad II IUd II merenll prapunl
IQl'I\Jatom. nablla sa 26 udarac:el vllak 19I'I\Jaulklna 'Inprom.
Sud ,a uzorkomHlzmeril nidi mill Ibilinog uzorlul IMil.
6.2 Zapremlnska m8l8agregau u IblJlnom Itlnju doblJal1 II obraca:
M
MVI ---!.-
V
gdeJI:
M. - mill IgI'I\Jlh u Ibljenom ,tanJu.

V -iapremlnllUdl,
8 Rezut tatllspl tivanJI
ZI rezuluh II uzlma ,rednJa vrednost ,azult"a Iz dVI Ispltlv'"JI oq.. rullkl nl .me bltI ,,161 od B
".
Ako Je rullkl va6I, vrII .. tm!a IspltlYll1Ja I uzlma II srednJI vrednostdva na)bltta relutuu. Zepramln-
,ka ml Izrdavlju u kg/m'. zaokNQlJane nl 10 kg/m'.
He- mll ll8publlOkllll

sakrlllrljetai.kullUN
8ftSrb'lbr.4tHI/74-02od.t.ii 1i74.IIIpWlsa- ,
III
1- Slveanl
UYOd
1I11I'-"",u - ---
DK 622.36
237
JUGOSLOVl!NSXJ Prirodnll drobljenl k8menlllllnIPti JUS
STANDARD ISPITIVANJE POSTOJANOSTI
NATRUUM~ULFATOM
PREMA MRAZU B.88.044
SA OIAVUNON I 1982
PlUMEHON
ad 1982.()7.29 Pr8v~nlk br. &0-5823/1 od 1982-04'()8;Slutbenl HIISFRJ, br. 29/82.
Natural snd Cfl/IhN stone "".te. r.t for ff'fIU;ng r81lta""
Ollllj .tandard j. natllO "y;z;jom ltandsrds JUS 8.88.044 Iz 1960. /IOdine.
1 Predmet ltIind8rda
Ovlm stlndsrdom se utvrdujl metodl ZI Ispltivlnjl postollnostl kemenog agrllllite pr.me d.lltvu mrlu
upotrebom ZlSitenog rutvor. nltrijum-sulflt..
Ovam metodom Ispitulu se zrn. pr.tnikl Izned 2 mm.
2 Uzimanje uJQraka
Uzorei se uzimeju ne n.tin utvrd.n u st.ndlrdu JUS 8.80.001.
3 Aparati i pribor
Z. Isptlvlnjl postjlnoltl k.menog IIIIregateprtml mruu po ovol metodi upotrlblj.v. II II.dea pribor:
.
- .I.ktritn. 1U1n1c:8;
- site prem. ItIndlfdu JUS L.J9.010 SI v.litinomotvarl: 1,0 mm, 2,0 mm,4,Omm,8,Omm, 11,2 mm,
16 mm, 22,4 mm, 31,5 mm, 45,0 mm i 63,Omm;
- villi' k.p.cit.tl 5 kg I osetljivostl 0,1 g;
- korpe od lleene mr.h Zl potlp.nl~ 1III'lIIIatlu rlltvor nltrllum-sulf.tl I za sulenll;
- Iud ZI rlltvor n.trllum-aulfltl tekvI v.litlne d. se u nlegl mot. lmestltl korpi II egreg.tom Iitog
uzorkl; Iud morl Imltl poklopac;
- stekl.n.
tlrmometlr;
- .pruvete (16 mm X 1&0mml.
4 R811118nli I rastvorl
Korllt. II sledeti rlllll.nsl I rlstvorl:
- rlzblltenl rlstvor hlorovodonltne klselln. (HCII +

1) u botlelll kep.IJI<om;
- rlltvar blfllu~hloridl,(8.CI2110"', u botlel II k.pallkom;

- rlltvar Zl Ispitivlnl.: netrljum.sulflt II rlmlrl u vodi do z1l16lnll. NI lit.. vodl dodl se .oko
g nltrllum'IUIfI~ek8hldrltl (N.2SO.
350 9
10H20).
bezvodne soli Ntrljum-sulf.te (N.2SO.) III 7&0
RlltV.lnI. nltrijum-sulf.te II Izvodl u toploj vodi do 50° C I z.tlm ohledl temperlturu Ispitlvenll.
"'
Pri rutvlfenju u hledi10j vodl, r.stvar stojl pr8ko notl. Ked. II rlltvar Zlmutl t.stlc:8m1 Ispltlv.nag
meterll.I., morl .. pripremiti nov rlstvor. N. dnu Iud. .. rlstvaroril morl uvek bltl nekollko krlstlll
nerlStVorenog netrljum-sulf.te.
II izdanje SAVEDII ZAVOD ZA STAI'IDAaDlZAaJU I

238
6 Umrcl za Ispitiv8nje
Uzorak mole bltl osnovna fr.ke!j., mec1",fr.kelj. III kompozit ovlh fr.keIJ.. Lllbor8torljlkl .. II uzork.
I
prlpr.me osnovn. fr.kelj. 101
kolleinam. d.tlm 101t8b8U ,.
T.b.la 1
Fr.keij. M...
mm kg
2.0 do 4,0 0,5

Izned 4,0 do 8,0 1
lIned 8,0 do 16.0 2
lIned 16,0 do 31,5 4
lIned 31,5 do 63,0 6
8,0 do
Ako IU Olnovn. fr.kelj. Iln.d B mm industrljski pod.ll.n. 101medufr.kell', umesto fr.kell'
16;0 mm, 16,0 do 31,5 mm I 31,5 do 63 mm pripr.me .. fr.kell. 101
kollelnam. d.tlm 101
tab.1I 2.
.
T.bel.2 I
Fr.keil. M...
mm kg
8,0 do 11,2 0,8

lIned 11,2 do 18,0 1,2
Izned 18,0 do 22,4 1,8
Izned 22,4 do 31;5 2,4
Izned 31,5 do 45,0 2,5
lIned 45,0 do 83.0. 3,5
6 Pripr.emanje opitnih frakcija ZI ispitivanje
Pot~.bna kollelne fr.kell' 0..11 H n. t.mper.turl od 110°C I ohledl do IObn. t.mper.tur.. ProHI'v"
nl.m '11 pripreml ellta frekelj., npr. frekell' od.4 do 8 mm I HI. kroz lita 4 mm i 8 mm. Podm.rn. I
nadmerne Irna.. odba~.
Frikelj. na donjem litu H dobro opere vodom, oeedll owli do ltalne m... 101 lulnlel na 110°C.
7 Postup8k ispitivanj8
7.1 Pr~
od~I:H koUelne prlpremljone opltne frakell' pr.m. t. 5 I 8 (ma.. frekel). pre potapanl' - mil. Oplt-
ni trikeil' H ltavl 101
korpu. V.ta koUeine grublh frakef). sme H IUvitl 101
vile manllh korpl.
7.2 Dl:IanJ. opltne frlkclje 101r..tVON
Oi!den8:llzmer.ne opltne frakell. II drll po1Dpll- u rastvoru netrllum-lulf.ta nelmanl' 18 hi n'lvlle

18h, tako.d. taenost pokrlv. frakellu slol.m n.)manJe debt!lne 15 mm.
239
CI bl II lmanillo laplrlvlnll laprlOllo IluOIJno zlVldlvlnll Itrlnlm mlterlJlml, Iud II opltnlm Irlkel)I'
ma morl II pokrltl.
Frlkeljl potoplJlne u rlmor drll II u proltoriJI nl ternperlturi od 200 :!:20e.
7.3 Sullnje opitnlh f.lkcljl peall potlplnjl
POIII perlodl potepll'l)1 frlkel)1 IIlzvedllz rlstverl I oltlvlll dl II 00ld1 prlbilino 16 mlnutl, I zltlm II
IIIVI)1 U Iulnlcu. Frlkel)1 selUll do IlIlne mise nltlmperlturi od 1100e 6 do 7 h. Stlpen lulen)1 adr...
"ule II vegenj.m u Intervillmi od 2 do 4 h bez hllc:lenjl. Olulenl frlkel)1 II utim hledl do t.mperllur.
IspitlvlnJI I pooove potlpeju u rlatvor nllrilum-lulflll,
7.4 Bro) elklull

Jedln elklul obuhvltl pOllpen)., oo"'.nl' I lulen).. NllzmanlOno potlpenj. I aulenl. ",Ii II IVI dotl.
dok se, zlvllOO ad prlmenl, ne poltigne odgovlrljuel bro) eiklull.
7.6 Odnldivlnje ",bltke ml"

POll. ze",letke pollednleg eikluSl korpe II Irlkeijlml .. IIIVI U vetu poludu kroz ko)u legeoo strull YO-
dl Zl Ispirlnle Zl. ",eme od 24 h. Vrerne Ilpirlnji mole se Ikrltitl Ilplrlnjem u toploj vodl do sooe.
FrlkelJI je olloboc:lene od nltrilum-aulflte kad .. posl. odld..lnjl trlkei)a u d.stiliSlnoj vodl, u vreme-
nu od 16 min (zlp,ernine veda dva puta Vlee ad upremlne Irlkel)e) ne mole doklutl p,llulnoll lultl'..
Sldrlel luilita u vodl doklzuj. II tlko 110 .. mill deo ved. stlvl U Itlklenu .pruVltu, dada pw klpi
razrac:lanahlorovodonlOn. kiselinel rallver barl)um-hlorldl.
Vodl u .pruvlti mo,a oltatl blatra.
Posil prln)a, svake opitnl frlkel)a .. autl do stlln.'ml.. nl t.mperalurl od 110°C, hledl I pro..java na
Iltlma II odr"'ivanjl gubitka mise dltl u tlbeli 3.
Tab.la 3
Opltne Irakeifa Sito za adr"'ivan)1
mm gubitkl ma..
mm
2,Odo 4,0 1,0

Izned 4,0 do 8,0 2fJ
Izned 8,0 do 16,0
Izned 6,0 do 11,2 4,0
Izned 1'.2do 16,0
Izned 16,0 do 31,6
Izned 16,0 do 22.4 8,0
izned 22,4 do 31 f>
Izmerl .. mall frakel)1 pollt potlpanjl (m2) nl Iitu II odrl"lvlnJI gubltke ml... Rezllkl u mill frlkellt
pr.1 polll potlp.njl predlllvill gubitl~
~I" '(m, m2 t. -
R.zulllt .. dlJI u procentlml u odoolU nl mlSU IUV.IrakelJ. prl poteplnll 1m,),
7.6 IzrlOunlvlnje rezultetl

Gublllk II od."'uj. za !vlku opltnu f,akellu.
rT}J .-m2
Gubltlkm...u%. - '100
m.
gdl)l:
m, - maSl opltne frlkelJ. pre pot.pln)I,
m2 ,- mall opltne trlkel). posle'n-clkluSl pollpenJI.
.!1 0
8 Izveltaj
Izveltlj Ispltlvlnju IVlkog uzorkl morl dilldr!i Ilidetl:
°
- oznlku uzorkl,
- ozneku opltne trlkclJl,
- brol clkluu Inl,
- gubltlk me.. opitlll tr8kclje, u %,
- poIIbnl ZIpI!lnjl nl uzorku i nI opitno} trlkel}i kojl bi mogll uticlti nl tlenOlt odredivlnje.
Vezi II drugim IIlnderdime
JUS l.JII.OI0 - lebor~oriilkl lite. Nlzivne mere otvore
Ne- AopoobHe"'"
IIkrewtjeteu kulturuSA-Ie br.413-81/74-02001
4.111874.'"pIeee. ne--
-
IoIftlll;8_nl_u.-", -.....
DK 891.52:820.1 ..241
JUGOSLOVENSKI Kemeni e t JUS
STANDARD OOREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE
. UPIJANJA VODE
B.B8.031
SA OIAVUNON 1911.
nlNENON
ad 1982'()&-O7 Pr8Vilnlk br/50~241/1 od 1982-03-3Y: Slutbenilist SFRJ, br. 24/82.
CrurhtKI~te. OetermiMr/on of perfic/e den.;ry end wer., eb~rion
godlne I JUS 8.88.03' iz '962.

O"e/ ,renderd /e n81teo _/zl/om ,r.nderd. JUS U.M8.02' Iz '969.
godine I u IIcltKIu/e .. prtKIloz/m. ".nd.rd. MlI4un.rodn. orl/8niZ8ci/e Z' ,r.nd.rdlz8Cl/u 150/0156783
Iz '980. godlne.
1 Predmet standarde
Ovlm stend8rdom se utvr4uje I18Cinodr84lunje zepremlnlu m- litnih I krupnlh frekelle 8gregllte I
upljenje vode.
Sltll8 frekelje .e.te sedr!e zrne menle od 4 mm, e krupne frekelle zrne vea od 4 mm.
2 Dtlfinicije
2.1 Zep,..,.lnlu m... egregeta - me.. zrne egre.te I.. otvorenlm I utvor.nlm poreme) jedlnlce zepreml.
ne.
2.2 u'plj8nje va.- - kollClne vode kole prodlre u'otvorene pore egregete prl etmOlfe"kom prltllku.
3 Princip
Uzorek egr8118teOIUlen do stelne me.. meri .. I odr84uje zepremill8 pom~u plknomlltre 111hldrostetlC.
kev..
Ze odr84lvenJe zepremlne uzoreke litnlh 'rakel)e korlltl .. metode plknometrom, e ze krupne frekel)e
metode hldroltetlCu vege.
4 Aplrlti i pribor
4.1 Oplt8 opreme
- ve. upecitete 5 kg 18 teCnottu merenje od 0,1 %,

- pOIude u potepenje uzoreu u vodu,
- pOIude ze IUlenje uzoreke,
- lito 18 otvorlme od 2 mm,
- IUlnlce,
- krpe u lulenje povrtlne zrne krupnih frekelje,

- Inor toplog vezduhe u lulenle povrllne Iltnlh Irekelje,
- luklenl lteplC,
- Cele,
- doom,
kupeltl ulup od metele, preCnlke 4 em ne vrhu I 9 em prl dnu, viline 7 em, .. otvorenlm vrham I
II ~d8nJe .
SAVEZNI ZAVOO ZA nANDNUJUAOJU
I
242 -
- lipk8 ZI nabijanja, ma.. 340:1: 15 g, krutnog pra..k8 praenika 25:1: 1 mm,

- tarmomatar.
4.2 Oprame za lapltivanje matodom hldrOltatJek8 yage
- korpe od tleanl mrata .. dr'kom i oNorima od 2 mm,

- Iud za potapanje korpe u yodu,
- prlbor za Y"lanl" korpl ZI tal Yage.
4.3 Oprema za lapltlyanje metodom plknomltra
- plknometer zapramina 50
"
yeta od zapraminl uzork8 CnaIliei JI data lama Jldnog od tlpova pikno-
matra).
3
~- Na Ilielle:
1 - doni! dao plkoomltra
2 - naltavak
3 - brulani dao
4 - oznak8 k8l1braei/1
-- --....
Plknometer
6 Uzimenje uzor.ka
5.1 Iz dobro Izmllanog materijala eltvrtanllm .. pr!prami potrabna kollelna uzoraka.

6.2 Kod Ilpltivanla Iltnlh !rakelfa potrabno jl za pojldlnetno ilpltlyanje nalmanll 500 g
malerijala.
6.3 Za lapitlvanJa krupnlh !rakella pOlrobna kollelna za po/ldlnaeno IlpltlvanJI, Izra!ana u gramlnll; Izraeu-
naya.. tako da.. prlenik najyotlg zrna, Izra!on u mm, mooti II 100.
6 Pripreme uzorka
6.1 Pr/prema Iltnlh 'rakel" agregata
Potrobna kolleina uzorka olu.i II do IlIlna mas. prl I.mperaluri od 106:1: 5 °e. Zatim .. Ulorlk Illyi u
pagodan Iud, prlllj. vodom IUlorak mora biti 5 em pod vodomjl oillvi da Itoli na lobnoj tlmperaturi u
,243
vodl najmanja 24 tasa. Vazdu!nl mahuritl Ie Istaruju malan/em ill trelenlem. Posle nalmanle 24 tasa od.
dekantira Ie voda. Uzorak sa razlltra na ravnu povr!lnu i izlah blagol strull toplog vazduhe. Radl ravno.
mernog sulanja mora sa tasto melatl. Postupak melanla traje Ive dok .. agregat ne prlbllfl stanlu luve
povr!lne. To sa ltanje proverava metod om Ilobodnag ollpanja. Sitan egregat 58 slobodno naspe u kupasti
kalup sa viline od 5 em od gornle povr!lne zarubllene kupe; povrllna kupe sa nablje sa 25 udara metalne
IIpke I kalup vartlkalno podlgne. Ako uzorak )01 nl)e povrllnlklluv, kupa od Iitnog agregota 18drhee Ivol
oblik I sulenje 58 mora nastavitl uz stalno melanie, a Ilpltlvanje kupom ponavliatl u testlm razmaelma
Ive dok sa kupa polle uklanj~nja kalupa ne potne slegad. To pokazuie da je sltnl agregat postlgao povr!.
!inskl suvo stanje.
Ako se kupe Ilegne vet pri prvom Ilpltlvenlu, to znatl de je uzorak luvlla osulan. U tom Ilutalu uzorak
sa navlafl, potpuno se Izma'" I ostavl da sto)1 u pokrlvenom ludu ill zatvorenol PVC.vretlel prlblifno 30
minuta. Sulanje I Ispltivanje kupom sa zatim ponove.
6.2 Prlprema krupnlh trakella egregata

Potrebna kolitlna uzorka osuli Ie do stalne ma.. na temperaturl od 105 t 5°C. Uzorak sa odseje na do.
nlem situ nazlvne trakelle kolu Ispltulemo, opere 18 vodom od preha I litnlh testlca, potopl u vodu I
ostavl da stojl na sobnol temperaturl najmanle 24 tesa. Zet.im se uzorak Izvadl Iz vodl I osull povrllna
zma. Vldljivi tilm vode sa povrlinl nne uklenla sa brisanjlm vile pute krpom. Viti komadl brllu .. po.
jedinatno. Povrllna uzorka lull sa tako, da nl dO<!edo suvllnog Isparavanja I uZ,orak nl sme dotl dlrekt.
no pod utlcaj suntevi sVltiostl ill nekog drugog dlrektnag Izvora toplote.
7 Odredivanje zapreminlke maID
7.1 MI~oda piknomltrom
7.1.1 OdreillvanJI 18 Izvodl u proltorlji stalnl tlmperature sa dozvoljlnlm odstupanjem t 1°C. Uzorek, pribor I
voda moraju Imati tlmperaturu prostorijl.. Odre"lvenjl sa Izvodl tako Ito .. prethodno izmer; ml.. suo
vog piknometra (M I)' Zatim Ie piknometar napunl vodom do oznaka I Izmlri masa (M,). Polovlna voda
Iz plknomatra se odllj~. Izmeri Ie masa pagodne kolltlne vodom zasitenog povrllnski IUv.Qg uzorka (M.,I
I prespe u plknometar sa vodom. Uzorak se dodele postepeno, mela III trese, da bl II Ipretllo lId,hvanJa
vazdulnih mehurita na zrniml.
Posle odstranjivanja vlzdulnih mehurica, piknometar Ie dopuni vodom do oznak., obrile i izmeri mlsa
(M,).
.
7.1.2 Z.preminska masa zrna izra~unav. Ie prIma obrascu:
I,
t/ If,
M M,+,f.'-M,
"'( -~.V . V- "'(vode
gde ja:
g/em),
"'( - Zlpremlnska masa zrne agregata sa o!Vorenlm I ZI!Vorenlm porama, u
M, -
masa suvag uzo,ka agregOta za poJedinatno Ilpltlvanle, u g.
V -
zapremina zrna agregata mise MI, u emJ.
MI - masa pnznog SUyog piknometra, U U,
g,
M'l - ml.. piknometr. n.punlenog vOdom,u
i.A, - masa plknometra sa uzorkom I vodom, u g,
"'(vode - zapreminska masa vOde, u g/em3.
. T8mperilUri proltorll- I tlmper.tur. vade I,mer.. termometrom.

244
RIldN tllbela u belaJanja IlzratuNvanja razultllta Ispltlnnia datil ja u prilogu A.

Zavllnolt zepramlnlka ma.. voda od tamperatura data ja u Iladatol tllbell.
Temperatura -yvoda, Tamperatura, -yvoda,

°c g/an3
°c g/cm3 .
16 0,99912 21 0,99802
16 0,99697 22 0,99720
17 0,99602 23 0,99767
16 0,99862 24 0,99732
19 0,99843 25 0,99707
20 0,99623 26 0,99681
Razultatl Ispltivanja Izrahvalu .. u kg/m3 zaokrugllanlm na 10 kg/m3 keo aradnjll vrlldnolt naJmanla
dva peralalne IspltlvanJa.
.
7.2 Metoda hid_leu vega

M... uzorke, pripramlJanog prama t. 6.2, izmarl .. na vazOOhu IMp,l. Uzorak ..mvl u korpu, oditrane
vazdulnl mehurk!1 malanlam III dizanjam Ispultanjam korpe u vodu I odradl ma.. uzorka u vodIIM.).
Izrnari .. I temperatura vode.
7.2.1 IzratunavanJa
Zapraminlka ma.. zrne izratunava .. prama obrascu:
-y.V:
M. v . -
1M,
-y vode
M.)
gela ja:
M. - ma.. vodoll) zalitanog povrlinlkllUvog uzorka, u vodl, u g.
Drugllimboll objalnJanl1U u t. 1.1.1 I 8.1.
Tabela za belaJanja IlzratunllVanja razultata IlpitlvanJa data Ie u prilOVU 8.
8 Odredivanje upijanja vOOe
POila odradlvanJa upramlna uzorka, pomotu plknometre III hldroltatltka vega, oOidenl uzorek II rezal'
tra u pogodan IUd, lUll u IUlnici do ItIIlne ma.. na tempereturi od 106 :!:6°C. Uzorak .. ohilldi I Izmarl
me.. (M,).
8.1 Izra6unllVanja
Upijllnja vode u procentima ma.. izretunave .. proma obralCu:
M -M
gela Ie:
U.~
M. XI00
Mp, - me.. vodom zuitenog povriinlki IUvog uzorka, u g,

U - upljllnie voda, u" m_,
M, - me.. uzorka Mp, olUlanog do Italna ma.., u g.
.245
Rezultetl .. deju kao srednje yrednost nejmenje dye perelelne Ispltiyenje ne Istom uzorku, Zlokrugljene
ne 0,1 % me...
Tebele ze beldenje I Izre~uneYenje rezultete dete IU u prilozlme A I B.
VOle 58 druglm ltenderdime

JUS B.BO.ool - Prlrodni kemen. Uzlmenje uzoreke kemene, prlrodnlh I droblflnlh kemlnlh eVlgete
ZI potrebe gr8118YlnentYe
246
.!!.
"u
e
u..
-
E 0
a. .!!!
N 0 lit
-
.!!.
'u
~:!
LL I
8
cd
£II
- I
I
't"il I
cD
III "
:J
.,
:t IS
-~\)Ii'
:
1!
.. I
'S .~ I:
'aC
e
..
i!.
'-
.- c
::J
~II(J
::E:il:i
~I
~iiI
I
.
::E
::E"
I
,~ >~
I::E"
-! r- ~::E"I>
+ !
.
E .. ::E ~I r-
fa. Iii .~ ~-II ;.
0
1;
.
:J > I
E
0 i
~c:
'Q. ,~
E .. ~#
0 c
.,i
..
E
.. en 01 en en
:Ii
E
1
I
i
1
........
E
'"........
1
E
:!
!~~I"
8.
! I
If .- i
8' jE
c.
E ~1 N
::J
~
i .Ii
~ ~:>
..»- >' a I
'co ! ic
. .I
'&: .. ~::!
::J :>
:I 8.
.
~"
"-
.
c:
r
E
....
.w:
C
.
'-
iI
i~c ..u
b
8
'8 '..
:> =1i
II
III
E
u
c:
E
eQ.
IS
::E
'f~,.. Eo
8. C
.:./.
.
8'
c:
'c
'''
0
"C
2~:J
.!.
. 2. '5.
c.
Q. :>'8
~8' '5.
C
:J :~
C
.g !.. 8'
:> :=
; .a :J
:x ~ 0;
N a bu
" .
:J
s
'0
.JII: -= to
E eQ '8
:>
! E 8' &' U 2
:J ~ t!
0 ~C
N 8C C ~~'8 '8
I
'8,.. t! ..¥ ..¥ cN :> :> 81 C
"
C i!.. ;!
all
0« 0. 'Q. 'a. ::J :! ~'c 'E
. 'E
.
:I :I :X 0 .~ & &
~B .. ... :I
... E
0 '5. is. is. E
.. E
.
.t ::E ::E ::E ::E 'tJ ::E
" :>l :J r::! r::! I- I-
..1
247
N
,~
'u
.¥
f
u.
- Q
~.. -.1i
.1.
B 'II
~e
-
CD
III
III
I,L.
!S
..,
::J
'E..
"0C
e
.. 'S ...
.
N
.
8
E
c ~. G .
~ .- 2~:>
::J
~:e
..
.
~I ~.I. ;>Ii
~G. ..~ ''"~: f:'
i'1>
.
..¥
.~
t 2
.H !~ . .~.
~~,..
:!:! 0 :;)
> rJ.:.'"
I
.":c :!
.:;;::
'2 ~~"" ....
.J .~ E
at eft 101 en
.
III
E Ii
""
6
.......
at
E
.......
.~
~
:!
f
i'
8'
c ::J
~.c
:J
~ '0...
!:
i:> 2
!!
c
.
!!.
g:
.=
N!i 2:I
.=
~E
II
. .
-
II
.¥...
c
.
0-
C
....
.~
'
':J
.a
8'
a
">
~':a
~c: "ii..c
81
.¥co
~E If!
> :> Ii: 2:w
!
Q. R
8'
0
Q, 0
'001 ::'Q.
" . . :~0 ..
. 8'C
..,., :I E
C 0 ...
:I
'c
U
'U ~j::::l '0' .¥..(; .
III
'iN ~co
N
~.¥
U .U N E
~.'8
Q. :>
'e
j E
0 E
0
co
.:JI.
!i
"00
>
'g
> c
.
::::I .: 'f
a a
f
~'g j co
III
i
ct
:>
III III
~co
s
:x
~.~ ).:
10
c:
'0
c
~.~
:;)
'6,
~'E
u
a.
'E
h
~r::J
ii
... ...
.. u
N.,,- ""."""l\opubIltllog kullVNSASrbIja1>.,41~~1174-02 011 111.14. ... plato. po... noplOfMl
~_nl- u .._I...¥u - "-'oil

248 Ukupno stranA 3
-.- -_0."'4
, ~._...__.__._._---
JUGOS1.oVENSKI KAMF.'NI AGREGAT
STANDARD Odredlvanje drob1jlvostl JUS
u cilindru 8.88.033
1993.
Of'j l'taDdani j. objIY1jl!ll1l .S11dbmo8 11,1:11SRJ", br. 72/'3,
lI.lner.9l Illlllregllte - Deterttrl1llltinn or CMUfhl/hfl Ity by cmnpraR.doD In cyJ .lndar
PREDGOVOR
Ovaj standard je uu<!i1a Kom!"'IJII ?II "'tlln<!.1r<!p. j? obl1l5ti klJmene.

Ovaj st6ndllrd na5tAo .Ie revl?iJom "'tlln<!lIr<!n .fUR 1I.t1R.030 i? 1959. godine.
1 PRXDMIIT
Ovim 5tanc1srdom 50 utvr<1njll m"torln orlrn,tlvnnjll ntpornmltl kamenog IIgregsts prems

drobljenju (drobljivollt).
2 VE7..\ SA DRUGIMSTANDARDTKA
Odredbe 5Landarda na kojll 511 ovnj "t.I1r,<lnrrl pO?!VII

!"'tovremeno vaze i kao odredbe
ovog standards. Nsvedena i?c1anjll 'VII7.! 111 11 vn~me objavj,j ivsnja ovog standarda,
a kada, so on primenjujll, korist" "'" nnjnovijll
liP !?dllnja navedenih standarda.
,
JUS B.BO.00l:1984,Prirodni kamPn

JUS B. B3.100: 1983, Kameni agr..gllt
faIt - Osnovnt
-
-
u510vi
U?!mllnjp.
Frllkeionbllni
kva1tteta
lI?oraka
kameni
kamena i kamenih
agregat
agregata
za beton i as-
3 DEFINICIJA
Drob1jivost 11 IImislll ovog stancllJrc1n .In mp.rn otpornosti kamenog agregate prema
drobljenju. .
4 UZlMANJE UZOIWU.
Uzorei kemenog egreglltll ?/I .(splt./vnn.!". pn nvom ..tllnrlllrdu u?imsju'se prems stan-
dardu JUS B;80.001.
5 OPREMA
5.1 HidrlJulicka presa 511 kojnm ~o?p pn~t;r.; ~ptpr~r.pnjll od nlljmllnje 400 kN 5
5" .
mogucnoscu prirlJsta sile od ) tio 2 kNf'" ,
5.2 Celicni eilJndnr (unl1traiin.ln m..rn: prpr.nik 150 I11III,vtstna 150 mm) sa odvoji-
vim dnom i poklopeem. ~emllt",k! prlkll? eillnrlrll dllt jP. ns sliei 1.
5.3 Vsga sa mogucnoscu m~rp.njn mns~ rlo 10,0 kg i sa tscnoscu od t 0,1 g.
5.4. Laboratorijakasitl! primenj'mll 1\ stAndnrauJUS 8.83.100.
Deskrlptori: kamenl ~greqat. drobljivo.t. ~~~OO.rwJrMiv.nja ri:'nhljivn.ti

..----..---
Ilbdanjn SAVF.7.Nf ?AVon ?A STANnARDI?AClJU
.._0 h-
IUS 8.88.033:1993
. .._..__..---- 249
5.5 Urpdaj ?oR s"iipr..:<> /1/(."glltll "II m"f," ,,,,,,P"j" nil IOS :I: SOC.
'" r.11
5.6 LRboratorijskR "robiliclI.
~I"rp. II mm
0
"
0
~
! C/llnda,
I /"
~ I
~.
!
:f
511kll 1
y
6 PRTPRKKA U7.0RK~.
U:r.mEl IIEI 117.,,,:ak premll t. 4 1 O!lll!'! '..' ,p",!,p'Ilt.l1rl 10'i t SOC do staine malle i
ohllldi na sobnl: tl!mperatllru. Od oVlllco rripTf'ml.lenl1lt lI?o1'ka sej8njem "I!I izdvoje
frB~~ije ~rAm8 t8beli 1.
;:.11 ispitJ.vanje potrebno .Ie pdTp.mftl 1'.1'" HnC'l R kit mlltpd.lllll1.
.abeIII 1 11"'1'f!!\I mm
I N8:r.ivn8 O"",,"n! 117.0rlll< l'7.C'I'IIk pol'l e

I
frakcijll C'lpt.....r...n.l"
V..1ir.lnn'"t.""," ..1111
I
donje ,.ornj" -
4/8 4 R 1
8/16 8 .
1/\ 2
16/32 1/\ 31.S 4
Frakcije agreglltll krnpnijo 0" 11>/32 i ",Iro".. "I' <lro"ll ("om nil .IE\dnu od frakci-
jll b; tab..l", 1. UkaJlko "A h.plI.HI" ...",I"rrnk,:I.I", 1\7.0'111\ IOn """lllvljll promn
osnovnim frllkdjllmll.
2
250 JU~ 8.88.033:1993
~_.- ~.
--
7 POSTUPAK
Izmeri lie mllllll cUin<1rll IOn <1nf'm, II r.i Ifnrlnr

20 mm !IIpod gornje ivi~f\. Mnt..rf.i"l .", rlnnm nil""" lie lI?orllk do visin..
r.fllnrlrll f?rllvnll lie i poklop! poklopcem.
h:meri se masa c!Undra 1111n?orknlll, "(;11 fnfinr lOP. Rtnvf .f?medll ploce prese i opte-
recuje brzinom od I do 2 kN/R it,..
o"t."r.."..n.!" oit 400 kN.
Kada se postign'" optp.recenje
0<1 400 kN,
"i I ;n<1l1r R.e rIIstereti.
Uzorak so 'vadi iz cilindrll. pro .I" IIn nrIJt""'lIrll.1I1~..m ..:ltu promo tllbeli 1 i izmor!
masa ostatka uzorka nil tom sitn.
8 PRORACUN
Drobljivost IIzorka iZTIICIJnllVII po fnrmnl;:

"",
n= '" - "'1 ,
100
",
gd.. je:
D - drobljivost,
III - masa IIzorka II cilindrIJ
II procentimn mn ,
-
1111 maslI ostatka uzorka nil
pr.. npt
oflRn"'"rn.l""p.m
""..n.!n,
..it"
11 jtrllmfmll,
pn",l.. opterecenjll, II gramima.
Rezultat se'dllje kilo IIrertnjll vr"<ino~t or! r!VII fllpftivnnja,
1iJI1IRJIn\'1I
~.ap:I Say i lavr.! 7.1Rhllflardiucijl lInoqrad -
. aisljMja Ninict:am:va 7.:1hlt.lra Rpmll'itP. 5rbijp. br. 413-:1013/92od 24.07.1992. ne plata se pom na proaet
7.abronjP.Mprf'lll.°llJ"!Yanj..bvn vno!.n I18Mfavlllljll
3
UDK 691.52:620.1
251
JUGOSLOVENSKJ
J UH
--"--
STANDARD Kllmenl egregel
SA OBAVEZNOM ODREDIVANJE VLAZNOSTI B.BH.03S

19111.
PIUMENOM
od 1984.12.21 Prevllnlk br. 50-19142/1 od 1983,12.27; Slutbeni lI.t SFRJ. br. 49/84.
Nilturlllllnd -
cnJlhlld 1If/I/reg1l11l MoiuufI conrenl
Ovllj ,rendNd III nIIUIIO reviziom mndlrdl JUS 8.88.035 Iz 7962. godinl.
Oylm lIanderdom .. utvrcSuJeneeln odrecSlyenJeyllfnoltl ke nog egrege",.
2 Deflnlcljo
2.1 SUYegregel- zrne egreget. kaJe AI ..dr!l yodu nl ne povrtlnl nl u poreme (sllke 11.
2.2 Vodozlli~ povriln.kl MlYegtlglt - egrlglt koll Ime otvorene pore nepunlene yodom lsuyu poyrllnu
zrAl (sllke 31.
2.3 Vlden egreget - egrlglt kojl Ime Yodom nepunJ""e otvor.ne pore, e povrllne zrne ObeYIJ."" Je slojem
vade (sllke 41.
2.4 'Vezduhom o..l8n egreget - egreget kojl Ime suvu povrtinu zrne e otvorene pore su dellml<'!noIspun/...
ne Yodom (sllke 21.
a/.
.:
«\.
.0"""
Slike 1
,';"
.,.°..",
:,: ::.,
°:
';'
POM
d : :",
.;,.;,.,..',,~
'.::.:.,.
Slika 2
,'''',
~ --Zmo
:..
~'M
gVOdaU
Slika 3
a .
.'
."'.
'. ':
',,: ,..':
. ,;
Slika 4
;..'
';,
'.. Povriinski
sloj vade
II il~anj~__l SAVEZM ZAVOD:zA STANOAa[\\Z'\~_.l

,--
252
3 Odrediv8nj8 vle1nosti
3.1 Prlncip
Vllfnost klmlnog Igrogltl odre"ujl .. IUlenJlm uzorkl do stllno ml...
3.2 ApirlUI prlbor
ZI Ispltivlnje korlst; ..:
- grejnl ploC!l (no gls iii elektrienel ill elektrienl sulnice,
. -- IUd Zl sulenle,
Iopltica,
- vlgI.
3.3 Konelnl uzorkl ZI I.pltivln)e
Konelnl uzorkl ZI pojedlnlfno ispltivlnje (u

grlmlml' odre4uje .. teko !to .. vellelne nojveteg zrne
frekelje, Izrefene u millmetrlme, pomnoll .. 200.
3.4 POstupek
Posude ze SUlenje .. Izmerl, u posudl .. odmerl uzorek I zetlm osull do stelne me... Sufi .. ne grejnoj
ploel uz .tllno melenje. Ako .. sull u elektrleooJ sulnlel, ne temperllturl od 105 t 6°C, melenle nlje po-
trebno, semo je Vreme sulenle dule. Osulonl uzorek .. ohledl no IObnUtempereturu Ilzmerl.
3,6 Izrei!unevenje rezul-
. Vlelnost uzorkl u procentlml ml" Izrleunlve.. po pbrllCU:
u. IM.-M,)
M,- Mp X 100
gde;e:
U - villoost suvog uzorke u procentlrne me.,
MI
M,
-- me.. posudeIsuvoguzorke,u gremlme,
me.. posude Ivlalnog uzorka, u gremlme,
Mp - me.. posude, u gremlme.
Veze .. drug 1m stenderdime
JUS B.BB.031 - Kemenl .eget. Odre4ivenje zepremlnske me.. zrne I upljen;e

vode
N. oanovu millj'nil Republltkog 18kr8t8rij... Z8kulturu SR Srbll. b,.

413-81/1~2 od 4.11 1974. M pllt.. porn ne prOmel
A..mpl Severn; zavod 18 n8nd8rdiz8C'iu
- Beagr"
DK 891.&2:820.1 .253
JUGOSLOVENSKI Klmlnl 1.Iait JUS
STANDARD ODREOIVANJE KOLICINE SITNIH CESTICA
B.B8.036
SA OBA VIlHON METODOM MOKROO SEJANJA 1981.
PRIMEHON
od 19B2'()B.()7 Prevllnlk br. 60-6241/1 od 1982-03.30; Siulbenlllit SFRJ, br. 24/82.
Crush.d ewre,.te. Determinetion of fine pertlcle' with the wet ,'..,e enelysis
Ovll/ stenderrlle nllteo rtlVlzljom .tenderrle JUS 8.88.036 /z '962. (IOdine.
1 Predmet standarda
Ovlm stlndl,dom .. utV~ull postuplk Zl od'l"lvlnJI ukupnl kollCln. Iltnlh C..tlCI m.nJlh od 0,09
mm I 0,063 mm u I.ogatu metodom mokroo ")In)a.
2 Princlp
Uzo,ak olulln do Italnl ml.. mlrl .. Iltlvl)a u garnlturu Iita I H)I nIlUVO,I zatlm II oltlcl na Iitu II-
plraJu vodom. Oltocl II lull do Itllnl m_, mer. IlzrlCunlvl)u kuinulltlvnl prolazl kroz Ilt~.
3 Aparati I pribDr
Za Ilpitlven)1 potrebna)e Iledet. oprema:

- pOludl za sulln)e uzoraka,
- sulnlca,
- IOpltlce,
voga kaplclteta do 6 ka II tICnoltu.ni...en)1 od 0,01 ~,
-
- podloJcl za Ilta,
poklopcem, I otvorlma IledeClh vellClna, u
- Italek lito preCnika 250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~
mm: 1,0;0,26;0,125;0,090;10,063
4 Priprema uzorka
Uzorak za Ilpitlvan)e uzlma.. cetvrtan)em premauandardu JUS B.BO.001, Ma.. uzorka za po).dinacno
Ilpitivln). IIvlll od v.llelnl n.)vltlg zrnl. Prlblllni kollclnl u .Imlml Izrleuna II teko, dl .. precnlk
na)vltla.zrna,Izrll.n u mm,mnoll.. 100. .
.. .'
5 Postupak
Uzorak oaulln do Italne ma.., natemper.turl od 105:t 6°C, odval. IIllipl na"ltavlj.nu aarnlturu II-
ta post.vlJenu u poaudu. Na)pre II lI)e nauvo, I zatlm oltatak na poJedlnaCnlm Iltlm. Ispl,. vodom
lVe dok kroz lit. ne poCne d. teC. limo Cista vod.. Suspenzlja n')lltnl)ih ClltlCl I vod. od Ilpl,.n). ..-
kupl)l)u II za adr."ivan). eestlce man)ih ad 0,1)63 mm m.todom areomltrl..n)a po st.nd.rdu
JUS U.B1.01SIIi po And'e8Senov~'~.et?ctl, po Itandardu JUS B.8S.086.
Ikcllllje SAVUNI ZAVODZA STANDAIUIUM1JU I

I
254
KldlllVodl ocedi, IltllI Itlvljllu III podlol8k IlUll do Itllne mill u lulnlel nl temperlturl od 105:1
:150C. -
Olleel ne poJ.dlnlm Iltlmlll vdu IlzrlCunllu kumulltlvnl prollzl kroz poledlnlCnl Ihe.
- 6 Rezultlt IspltlvinJI
R.zultltlll d'iu keo arednll vrednolt nlJmlnJe dvelu plrllelno IzvO'lenlh Ilpltlvlnll III Inom uzorku.
Radnl tlbela Zl beltfenJe IlzraCunavanl' rezultatl dltl j. u prllogu.
Nipomelll: Sho otvorl 1,0 mm Ilutl kao lito ZI rllteretlv.nJe. U rldu IIlltnlm frakellaml potrebna Je
oblCno kompletna garnlturllltl,l kod krupnlh frlkeljl -veIlCln. zrna preko 4 mm, dovollno
I. upotrebiti IltllI otvorlma vellClne 1,0 mm; 0,09 mm I 0,063 mm.
V.Z.II druglm n.nderdlme

JUS B.BO.001 - Prlrodnl kemen. Uzlmlnle uzorlke kemml, prlrodnlh I drobiJenlh klmenlh Igregate ZI
potrebe grad.vlnlrstvl
JUS B.BB.OB6- Kalellum.kerbonltlll punili. Prlrodnl keleIJum.kerbonlt. Odredlvanl' grlnulometrlJ.
Ikog IllteVI po Andre811novoJ m.todl
JUS U.B1.01B - GeomehenlCklllphlvlnJa. Odredlvlnle grlnulometrlllkog"Mltavl
.255
~0
c: I
0
:;>:J oS
,5 E
N ii j E
~~II
'a !
eA..
..,
'"E
'c
0
.
'8
'f
'i! II
.c: .E
'[
'i
o(,J
.;.c .. ..0
. i!E ,~ ~N
~
:;)~j
~N
-
+
I
+
- I
N N
+
+
- , -
.
C)
cd
9 ~CIO
ii:
D. CD
N
cD N
en
:;)
-,::I
1!
j
e E
.. .
~S
E
:~ '.,
i.~ - ..c
u. ...
'GI
2
'~
0=
C'II
'c- 0
.
T
8'
.I!
0 E E E E E E
E E E E E E E
E E
~g 8 E § g
~E
E E
~ E IQ
IE .!!!.
... -E 0 0 0 0 0
- q o'
..
,W
=..
'u
.I:. 's
~..
.!!'
~c
..
..
..
'eo
'f
8U I!0.
.I:. :~~~.. 'Ii -
~~:§
.c
:~
'c..
.~ 12
.I:. 12
0 '8 1 0N '8
!2
15 ! ::I
N
.!!. 2 ~:J .
~
. 8'
~a
'8 c..
E .!!. ea
C
'c
i c
«8
,t II
i(3 I S
~iii £
8
'iltU j j s
iii
'il
tU
N. million;. R-'>IH!kOllMkrot.rijot... kultUN SR Srblj. br, 41:J.~1/74-02 0<14,111974. no ploto M por.. no promot
0""""
$ 11"_nll_" "nzoc:iju - Beogrod
256 Uk!'pno Itrlnt 2
JUGOSLOVl!NSICI
STANDARD
Prlrodnll drobllttnl kamenl tl JUS
SA OBAVEZNOM
ODREOIVANJE SADRtAJA GRUDVI GLiNE 8.88.038
PlUMl!NOM '''2
od 1882.(),7-211 Pravllnlk br. &0-&823/1 od 188Z.04-C)8;SIuI"nl UItSFRJ. br. 211/82.
r.,ltIf/ of ""tural and erulh8d rock .",,.,.,a
OIl8/.,andard la "".t8O IW/zljom .,.nd8rda JUS B.BB.038/z '962. f/Odl"".
Predmet ltIInd8rde
Ovlm Itandlrdom II utvr(luje poltupek za odrldlvanje IIdrhje grudvl glint u prlrodnlm I drobljenlm kl-
menlm Igr...atlma.
2 Opr8l11l Z8 Ispitinnje
Za ovo Iapltlvanje slulilledeta oprema:
- VIgI kapaciteta 6,0 kg. OlltljiVOltl 0,1 g;
- posude takve vellc~lnt I obllka da omogutavaju rezutlranJe uzorka po dnu u tankom Iloju;
- lita velltlnt otvora
JUS l.J8.010;
1,00 mm, 2,00 mm, 4,00 mm, 8,0 mm, 18,0 mm I 31,S mm prema ltandardu
- lulnlca;
- lupe;
- porculanlkl tarlonlk;
- pinceta.
3 Uzimanje i pripr8l11l uzoraka
3.1 Uzorek je osnovna trakeija. mldutrakeija i melavlna za ltabillzac:lju.
3.2 Da bI II Ipretllo razbljanje grudvl glint, uzorci II uzimaju pelljlvo tetvrtanjem Iz dobro Izmelanog mate-
rljele.
3.3 Uzorcl II pre Ispltlvanja moraju osulitl na tlmperaturl od 11oOc :t SoC.
3.4 Kolltlna Ivake trakel,. mora .. prlpremlti za dva odrldlvenJe, Me.. uzorke Iveke trekelJe mora bltl pr.
~ Ilede60J ta"lI.
Frakeija Kollelna uzorka za

mm jedno odredivanje
9
1.00 do 4,00 100

Izned 4.00 do 8,00 1000
Izned 8,0 do 16,0 2000
Izned 16,0 do 31,5 3000
Izned 31,5 6000
IIlzdanje SAV1!2M ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

Strano 2 JUS B.B8.038 257
4 Ispitivanja ukupne koli~ine grudvi gline
Prema t. 3.4 Izmerl II masa prpnmllane frakel]e 1m) rezutre II u ledoom Iiolu po dnu sude I IlIIita u
pogledu sedrtlja grudvi gline. Ukollko povrline dna luda ne omoglJljava raultlranja ealokupna kollelne
uzorka u ]ednom Ilo)u. razastlran)a celokupna kolleina uzorka la mora Izvrlltl u vile rezastlran)a manJlh
kolleina kola omogutuju potpuno vlzuelno Olmatranje.
Sadrfa] grudvi gline utvrc:lu]esa vlzuelno, koristati. po potrebi. lupu.
Po izdvajanjugrudvlglineutvrdu)eII masazlOstalogdala frakel]eIm,l.
6 Izra~un8v8"je rezultata
Procenat sadrfa)a grudvl gllna u po)edlnlm frakellama Izraeuna.. II II taenoteu od 0.1 % prema llede-
~m obrascu:
m-m.
L"'. - m '100
gde Ie:
L - sedrtl] grudvl gline. u
m - man frakcij., u g,
"'.
mI - masa trakeile polle Izdva]anJa grudvl gline. u g.

Procenat ledrfa)a grudvl gline u ukupnom uzorku Izraeunava II prama zaltupljanoltl po)edlnlh hakelja u
ukupnom uzorku.
Veza sa druglm ltandardlma
JUS L.J9.010 - Laboratorijska sita. Nazivna mere otvora
He 0-- mlljenla Rapubllekog oakratarljata ZI kultUN SR Srblje br. 413-81/74-02 od 4.111874. na pI_. PO"" no pro.....
it_pa _nl .- laatandardlzaciju

- ~ad
258 - -. Ukupno stranl 2
JUGOSLOVENSICI Klmenl Igrlglt
STANDARD PRIBLI!NO OOREDIVANJE ZAOADENOSTI JUS
SA OBAVUNOM
OROANSKIM MATERIJAMA 8.88.039
KoIorlmetrlJlkI metodl 1982.
PRIMENOM
ocI1982-GS.o7 Prlvllnlk lit. 50-5241/1 od 1982.03-30; Slufbenllllt SFRJ, br. 24/82.
Crushed 8l/flTeptll. Olltllrminlltion of orf/llnic impuritill$. Colorimlltric mllthod
OVIIJ$tllndllrd nll$llIo JII rniz/Jom $tllndllrdll JUS 8.88.039/z 1959.l/od/nll.
1 Predmet standsrda
OYlm ltondlrdom Ie utVrdule poltuplk ze prlbilino odredlyenle prllultYI IkodlllYlh orgllnlklh Illtollk8
1.1 klmlnom egrl.9ltu yellelnezrnl do 8 mm, rldl ocene dl II)1potrebno dll). Ilpltlvln). pro dlvlnjl 0-
dobren)1 ze upotrebu.
2 Uitimanje uzorka
Uzorlk II uzlml ne nleln odreden 1.1Itlndlrdu JUS B.BO.001. Uzorlk ne trebe lutltl pre IspltlYlnJI.
t
3 Pripramanje rastvora standardnaboje ita uporedenjej
3.1 Rutyor ltond.rdne bo;e Zl uporedenJe se sprlYljl nl toj naeln Ita II kollelnl ad 97,5 em! restVore 30 g/I
natrlJum.hidrqkslda (NeOHVJ doda 2,5 em! rutvora 20 gli tanlnske klsellne. R.ltVor taninlke klllilne
dobll' se. klda II 10. em3 alkohola (96%11 2 9 tonlnlka kililina u prlhu dodaju n. 90 em! yode. Oya
maloylna lipl II 1.1bezbojnu bocu od 350 em! zlpremlne, zleepl Ie I dobro promuekl. Grlle boee I
ltoklenl zepuloe trebe dobra obrlsetlI Ilko podmezetl do II ne bl lIeplli. Zetim se boee ostlyl 23 else da
ItQll.
Pro",uekl se dobra, ostoYi101Jedan eas dl Itolll neposredno polle toga upotrebi za upor"'enle.
S obzlrom na to da bol' OyograstVor. nile postollna, on II more prlprlmltl Zlsvaku lerlJu IspltlYlnjl.
3.2 R"tvor stllne stendlrdne bole za \lpor"'"nl" mob II dobltl reltvlrenJem 9 9 hemlllki elatog flrl.hlo.
rid. (FICI,6H,OJ 11 9 homlJlkl elstog kobelt.hlorlde (CoCl,6H,OI 1.1100 em! yode kolol je pre togo
dodeto 1:3hloroyodonleno klsellnl (HCtJ. Aka Ie ovel reltvor hormltlekl zetVoron 1.1stlklenoj boel, bo)a
mu mofe ostetl nepro",ln"", neogrenJelno du90.
4 Postupak
Blzbo)na ltoklena boca od 350 em!, InlbdeYon. brulenlm Itaklenlm zapuloeem (magu II upotrobiti I
gumonl zopulaei ill perafinisenl zapulaei od pluteJ sa dye podeonl crte nl grlieu na 130 1200 em!, puni
.. do podeono erte: 130 em! uzorkom Igreglltl koilio Ilpltu)l.
- 1I Ako.. h,mll.kl elt! notrlJum./1ldroktld n, mof' nlblvltl, mob.. upotrebltl oblen, (I,govlekl' klm,nl JOdo lbo.
'01.
IIlzdonJe SA VEZM.ZAVOD ZA STANDAIUJIZAaRJ

I I
Str.no 2 JUS 8.88.039 259
Rastvor 30 gll n8lrilum.hldroklldl (NaOHI u yodl dodlll 18 IVI dok zaprlmlnl Igrlgall I tlenonl po.
III mutklnJI nl IZI\osl200 cm3.
80ca Sl zaeepl I dobro promutka (oko 1 mlnutll ostayl dl stoll 24 elsa u umrleenoJ prostorljl. Grllt
bace I staklenl zipulae treba dobro obrlsatllilko podmazatl dl se nl bl slepili.
Posle IIljlnll 24 eaSI bojl biltrl teenoltl Iznld Igregatl uporellull 18 18 rlnvorom Itlndlrdnl bol. u
uporellenll sprlYlllnom preml t. 3. Ako Ie boJI rlltvorl tamnlJI ad rlltvorl stilldlrdni boll za upore.
lIenje, smetrl II dl upotrebillyost IQreQlII zbog zagallenoltl orglnlklm mlterlJlml lumnllYI. Pogod.
'I
nOlt egregetl U Iprayljlnl' mllt.rl I betonl mora 18 tldl pre upotr.be IIpltltl po It.ndardu
JUS 8.88.040.
V.U sa druglm lIanderdlme

JUS 8.80.001 - Prlrodnl kam.n. Uzlmenje uzoraka kamene, prlrodnlh I drobljenlh kemenlh Igr.gate Zl
potrebe gralleylnlrstvl .
JUS 8.88.040 - Prlrodnl I droblJ.nl klmenl Igrlgat. IlptllYlnl' Igreglll zigallinog organsklm miterlll'
m.
N. 0- milljonj.Ropubllekog
IIk'lterlj.t... kulturuSR 5<blj. br. 4t3-81/7~2 od 4.111974. n. piKe II po,.. no pro';"lt
S;tampa S8Yeznl U¥Od 18 1t8ndardlleclju - 88C)9r8d

260 Ukupno strana 2
JVGOSLOVENSKf
Kamenl agragat .. beton I malter
STANDARD
ISPITIVANJE AGREGATA ZAGADENOG
JUS
SA 08AVElNOM ORGANSKIM MATERIJAMA B.B8.040
PRIMENOM
1981.
od 1982.08.07 Pravilnik br. 50-5241/1 od 1982.03.30;Slulbenllist SFRJ, br. 24/82.
I
Crushed aggregata ior concrata and mortar. Examination of IIggragata with organic Impuritias
.:
Ovaj standard ja nastao ravizijom standarda JUS 8.88.040 iz 1950. godina.
1 Predmet standarda
Ovlm sllndardom II utvrduJa postupak Ispltlvanja kamanog agragata vell/!Ine zrna do 8 mm 18 kojl je
kolorlmatrllskom matodom po standardu JUS B.BB.039 utvrdano da ja zagadan organsklm materlJama, a
radl ocena njagova pogodnosti za sprevljanja maltara I batona.
2 Princip
Savojna I prltlsna /!vntota epruveta Izredanlh od maltera Ispitlvanog agregata uporeduju II sa savojnom I
prltlsnom /!vrstotom epruvata uredanlh od IIt?g prathodno I.prenog agregata.
3 Priprema agregata za uporedenje
3.1 Agregat Za Izradu epruveta za uporedenje dobija Sa na taj na/!In Ito II jedan deo agregata kojl II Ispituje
Isplra rastvorom 30 g/I natrijum-hidroksida (NaOH), a zatim dobro Ispera vodom.
3.2 Ispranlagragat prover I II kolorlmatrljskom matodom u pogladu zagadenostl. Smetre II da la Isplranja

dovaljno ako se prlllkom proveravanja u boel za Ispltlvanja (JUS B.B8.039) doblja bo)a te/!nostl svetllja
od rastvore standerdne bola za uporedan~. U protlvnom Ilplrenja 18 naltavl)a Ive dok la ne Ispunl taj u..
lav.
4 Postupak
4.1 Malter za Izradu apruveta
4.1.1 Materijal za malter 1 odnosl melanja moraju u svakom pogledu biti Ito pribli!nijl onim u redovnoj upo.
trebl.
4.1.2 U laboratorljl II agregat pre upotrebe more ru/!no III u pogodnoj melallel potpuno Izmelatl nasuvo. da 18
postlgna Ito vata jednolikost. Prillkom spravljanla maltere svl saStavnl delovl (agregat, cement, vodel
moraju da Imaju temperaturu od 20 t
2°C.
4.1.3 Melanje maltere vrll se ru/!no III u maloj melollel tako da IIlzbegna gubltak vode. Cemant I egregat pret.
hodno II melo)u nasuva dok II ne post;gna jadnollka boja. Potom II dodaje voda I melonje ne sme da
trale manja od 2 mlnuta.
4.2 Kalupl
Za Izredu epruvata upotrebljavaju se prizmatl/!nl kalupl dimenzija 16 em X 4 em X 4 em, prema stan-

dardu JUS B.ca.022.
".1 izdanja SAVElNI ZAVODZASTANOAIWIZAaJU

SIren. 2 JUS 8.88.040 261
4.3 Izredl epruvell
ZI sVlko Ispillvlnje morl se Izredld nllmlnJe po Jednl serlJI od 3 epruvete od mllterl Ispillvenog egr..
gatl I Jednl seriJI od 3 Ipruvete od egregltl pr!premljenog preml t. 3. Nlein aprevl)lnJI mllterl marl
bltllstl za obe serlj..
4.4 lapilivanle epruvell
Ispltlvenle epruvet. prlt!skom vrllse prame stadnerdu JUS B.C8.022. Epruvete se Ispltuju posl. 7 I po-
sle 28 dene od dena Izrede.
6 Ocona upotrablJlvolt1 agr8gata
Ako IIvolne I prltlsne evntoee epruvete Izre"enlh od neoprenog egregete nlsu mlnje od 85 evrstol!a
epruvete Izre"enih od egregete prlpremllenog preme t. 3, Ondl 18 !spltlvlnl egreget mole upotrebltl
" ZI
Izrldu betone I meltere.
Vezl 18druglm stenderdlme

JUS B.B8.039 - Prlrodnl I drobljenl kemenl egreget. Prlblilno odre"lvlnje zege"enostl orgensklm mete.
rljeme. Kolorlmetrllske metoda
JUS B.C8.022 - Cement. !spltlvenJe evntol!a ceme'"te
N. otnOYVmltljenl. Republitkoo ..1cr.t8rlj.1818 kulturu SR SrtJijebr. 413-81/74-02 oct 4.11 1874. n. plKI.. po,., na prom"
J..mPII S8¥elnl ,wod n nand8rdlucllu - B8ogr8CI

262 Ukupno streno 5
JUGOSLOVENSKI
Komenl egrltlet
STANDARD
HEMIJSKO ISPITIVANJE AGREGATA ZA
JUS
SA OIAVEZNOM BETON I MALTERE
8.138.042
PIUMEIIOM 1984.
ad 1884.12.21 Prlvllnlk br.IiO-18142/1 od 1883'12.27;Slulbenllllt SFRJ. br. 48/84.
Notu,%nd crushed Igg,eglt.. Chemic%ne/ysis of oggrrlf/ltes fo,

coneretlts Ind morto,.
Ovllj stlllldord nlSteo rev/zijom stondordo JUS 8.88.042/z godine.

'e '96'.
1 Predmet standarda
Ovlm stlndardom II utvrc:luju metode ze odrec:llvenje ledrfejlltltnlh Slseojlkl hlorldl. lulfltl IlUlfJdl u
egragltu Zl beton I mlltlr.
2 Optte odredbe
2.1 Kod hlorldl. IUllltl rlstvorqivlh u vodJ IlUlfJdl. prethodno II Izvrli kventltltlvnl enellze. Ako je rnul.
tit pozltlvan. Izvrle II I kVlntltltlvne Inlllze.
2.2 Ukupnl sedrfej IUmporl u Igrltlltu odrec:luje II limo kVlntlutlvno.
2.3 PrilUltvo organskih humusnih mltlrljl Ispltuje II preme nlndlrdu JUS B.B8.039.
2.4 Ukupna kollelnl orglnsklh mlterljl odrec:luje II preme Itlndardu JUS U.B1.024.
3 Priprema uzorka
Uutl uzorlk II eetvrtenjem smlnjl nl mlSu od lednog kg , dobljenl uzorek II u sulnici osuSInl temperl-
turlod 105 :I:S'C. Zml uzorkl II drobe uko dlle mlkslm.ln. velieIn. zrn. 2 mm. Kolleln. zdroblle.
nag uzork. eetvrUnjem II smlnjl nl prlblilno 200 g.. Zltlm II smonjuJe I proseje kroz litO 0.09 mm.
4 Pribor za ispitivanja
4.1 Zo kVllltltlvnu onellzu:

- posudo ZI IUlonje uzorkl.
- mllo lopetici.
- elektronsko IUlRlcl.
- liborotorljski droblll" IIImetllnllYln n tuekom.
- 10borltorljskl mlln.
- lito otvor. 2 mm.
- litO Olvoro 0.09 mm.
- elektrlCnl grejollco.
- liboritorilsko Vegl.
- eksJk8tor.
- eole zlpremlne 250 mi.
- menzuro zlpremlne 100 mi.
- stokleno eprwete zepremlne 160 mm X 16 mm,
- SllnO Itoklo.
II Izdlnje SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I
I
Sir 2 JUS 8.88.0042 263
- '..ak,
- kapallce
- ltaklenl"ltaplel.
- porculanlk.lonClel,
- flltrlr-paplr.
4.2 Za kyantltatlvnu anallzu:
Ollft, prlbora nevld8nog u t. 4.1 upotrobl/..I .. I:
- preclzna analltlCu y.,
- IaboratorlJskl pc do I000"C,
- yodono
poIeano kupltllo,
kupatllo,
- gasnl gorlonlk,
- ltalak.. trl ROllI,
- trlkot od Iamota,
- flltrlr-paplr ..odnjllustlne (bola trlka'.
klettl ZI IonCteo,
-
- flltrlr-paplr nely. gustlne'(pl..1 triU/,
- lakmus-paplr (lndlkltor/.
- IonCh!1od plltlne .. poklopclm,
- Cole IIpremlne 400 ml,
ladlco II mlrln/I,
- konusnl boce po ErlonmlJlru zapremlne 250 ml,
- bocl Itrcaijkl,
-
- I';'o'k ZI kvantltatlvnu anallzu,
- blrltl. .
- pipota.
6 Reagens! i rastvorl
Za odr"'lvanJI ladriaJI hlorlda, Iulflta Ilulfida po. ovlm motodaml upotribi/ovi/u .. Ilodoeo hemlklllJI
Clltoee ,,pro aniIVII" I dlltilisani Vodl.
&.1 Za iCvolltatlv!manollzu:
&.1.1 Standardnl rastvor ..Ibro-nltrata elAINO,' . ,0.1mol/I.
&.1.2 BarlJum-hlorld-dlhldrlt
(BIC', 2 H,O/10" . (m/ml rlltvor: rlstvorl. 10 I borQum-hlorld-dlhldrltl u
90 I vodo I rastvor prcimlla.
&.1.3 HlorovodonlCnl kl..llnl (HCII, zapremlnlke ma. prlblltno 1,11111/ml,oko 38 .%-tnl(m/ml rlstvor.
&.1.4 HlorovodnlCna klsollnl, rastvor 1+1: u /Idnu zapremlnu vodo poll/lvo II dodl, uz mllan)I, 1 zapromlnl
hloroYodonlCne kl~lIne zapremlnlko ma.. 1,191/ml (t. 4.1.3'.
&.1.&, Olovo (Ill-acotat Pb(CH,COO/,.
&.1.8 DIstlll..n. voda.
&.2 ZI kv.ntltatlvnu an.llzu:
Ollm rl.nl.. pod ~ 5.1 potrlbnlsu /01:
&.2.1 Kllijum-dlhromat (K,Cr,07/'
5.2.2 Kalljum~lhromat, 10 ".tnl (m/ml rastvor: rastvorl solO I kalijum-dlhromatl u 90 IIVodl I rastvor pro-
mole. '
5.2.3 Srebro-nltrat AINO,.
&.2.4 BlrQum-hlorld-dlhldrlt (BICI, . 2 H,O/.
264 JUS 0.08.04791, 3
5.2.5 Natrllum-karbonat bezvodnl.

5.2.6 Kllllum-hiont (KCIOJ)'
5.2.7 HlorovodonU!na klsellnl, rastvor 1+20: u dvedeset zapremlna vode p8flllvo se dodl, uz melanll, jednl
zepreminl hlorovodonlene klsellne zapremlnskl mase prlbillno 1,19 g/mllt. 5.1.31.
5.2.6 Borne vodl, zaslo!enrlstvor broml (Brl u Vodl (oko 1 ml broml u 100 ml vodel.
6 Kvolitativna analiza
U e.u se Izmerl 5 9 usltnjenog uzorka, doda se 100 ml vode, pokrlle satnlm staklom I kuva jedan SIt.
Topaorestvor II profl/trlre kroz flltrlr-paplr nllveo!e gustine u edu I pustl dl.. ohledl.
6.1 Hlorlellr_orljlvl u vodl

U epruvetu .. prellje 3 do 4 mt fIItrlta I dodl nekollko klpl rlstvorl srebro-nltntl It. 5.1.11. Po)evi nil-
mlnle kollelne zlmu~enla III tllogl srebro-hromlta doklz Ie prlaustvl hlorldl. Rezultlt Ie negltlvln Iko
filtrlt po dodatku rlstvorl srebro-nltratl (t. 5.1.11 ostane blstlr. Z.mu~enle II posmltrl nl podlozl er-
ne boll.
6.2 Sulfltl rlstvorlllYl u vodl

U epruvetu se prell)e 3 do 4 ml tIItrltl, dodl se kep rutvorl hlorovodonlene klllllneit. 5.1.411 nekollko
kepi rastvorl blrljum-hlorld-<llhldrltl It. 5.1.2). Poilvi belog zemuo!enll IIItllogl berljum-sulfltl doklz
Ie prl..stvl ..Ifltl. Re~ult8t Inlllze jl negltlvln Iko flltrat po dodltku rastvorl blrllul1'l-hlorld-<llhldrltl
ostlnl blst...
6.3 Sulfldl
U poreulanskl lonei~ iii malu ealu stavl se 2 9 usitn;enog uzorka I prellje koncentrlsanom hlorovodonl-
enom klsellnom, (t. 5.1.3). Nastanak sumpor-Vodonlkl se utvrdule IIIkada II filtrlr-Plplr nltopl;en
riS'
tvorom olovo (III-icetata (t. 5.1.51 drlllznad sudl' obo/l crveno IIIkedl II osetl neprll"tan mlrls na po-
kvarenllall.
Prlsustvo sumpor-vodonlka Ie znlk dl uzorlk sedrllsulflde.
7 Kvantitativna analiza
7.1 Ralelnjavlnjl uz~rka
7.1.1 Sestolcl restvorlflvl u v0 d I

Zllednu anallzu (hlorlda ill sulfau rastvorlflvlh uvodillzmerl se u e.u 5g uzorkasl tleno~u od 0,0001 g,
dodl 100 ml destilisane vode I kuvi u pokrivenol ealiledan sat. Rastvor se filtrfra kroz filtrlr-paplr sred-
nle gustine. Ostatak u eali I na filtru Isperl se vru~om Vodom.
7.1.2 Sestolcl koll nlsu rastvorllivl u vodl
7.1.2.1 Uzorei karbonata
7.1.2.1.1 ZI Inalizu ukupne kolieine sulfata Izmerl 58 u ealu 1 g uzorkl sa tlenol~u od 0,0001 9 I ovldi vodom.
7.1.2.1.2 Dodl se 25 ml hlorovodoniene klsellne (t. 5.1.3) I uparl nl pelelnom kupltilu do suva. Kid se ohladl,
ovldl 51 hlorovodonlenom klsellnom (t. 5.1.31 I ponovo uplrl do SUVI.Zltlm se suvl o.tlt.k .ull Jedln
SIt u sulnlel nl temperlturl od 130°C. Po.le sulen;1 ostltlk se ohlldl, dodl 5 ml hlorovodonlene kllOli.
ne It. 5.1.3) 1100 ml vru~e vode. Flltrlrl se kroz flltrlr-Plplr srednll gustine. DVI putl se I.pere vru~im
rlstvorom hlorovodoniene kiseline It. 5.2.11 I zatim ;01 vru~om vodom.
7.1.2.2 Uzorel .lIikata
ZI poledlnlenu Inlllzu uzorakl slilkata III onlh ko;1 nlau sl..lm rastvorlllvi u hlorovodonlenoj klsellnl,
izmerl 58 u lonei~ od platina 1 g uzorka sa taeno~u od 0,0001 g. Do polovinl lonei~a doda 58 bezvodnl
Siron. 4 JUS 8.88.042 265
natrljum.karbonlt (t. 5.2.51. Sldr!aJ 18 brl!ljlvo promdl I prekrlle 101Itdnom kellkom nltrllum.klrbo.
nltl. Lonele .. pokrlle poklopeem I zagrevl punlm plamenom gorlonlkl. U poeetku grele .. II Itrlna,
dl bl .. mill Iitoplll, I zltlm 101 prlbll!no 30 mln odozdo. Lonele .. ohladl I zatlm .. II poklopcem
prine.. u ellu zapremlne 400 ml, koJe ledr!lloo ml vode. POlle rlmlrlnJllonele I poklopac.. In Ide
Iz rlltv9rll dobro Isperu vodom. Delje .. radl po pOslupku opilinom u t. 7.1.2.1.2.
7.2 Odre/llvlnll
7.2.1 Odre(llvlnje> IIdr!111 hlorldl
FlltrltU prlpremllenom po postupku oplslnom U t. 7.1.1, Ilkupllenom u konusnol bacl po Erltnmlleru

(Erlenmayerl, doda 18 1 ml rutvorl kilijum-dihromita (t. 5.2.21 I tltrllt Itlndlrdnlm rlstvorom .eb-
> >
ro-oltrltl (t. 5.1.11do prellzl !utt bojt u tlmnllu nilinsu.

Sedr!11 hlorldt,lzrt!en u procentlml ml.., Izrleunivi .. po obrlscu:
V X 0,0035457 X 100
"CI.
mo
gde Je:
mo - masa uzorkl, u grlmlml,
>
V -zapramlnl stlndlrdnog rutvorl srebro-oltratl utroltnl Zl tltracllu, u mllllltrlml,

0,0035457 -
maSt hlorldl koll odgovarl 1 mlltlndlrdnog
. 0,1 mol/l, u gramlml.
rlmorl srtbrCHIltrltt tteno C(AgNOsl .
7.2.2 Odrt(llvlnlt IIdr!111 sulfatl
7.2.2.1 Odredlvanlt sadr!111 sulfltl rutvorlllvlh u vodl
Flltrlt prlpramllen po postUpku oplsanom u t. 7.1.1 zlkl..11 sa 1 ml hlorovodonlene kisallnt (t. 6.1.31.
Flltrlt sa zagreJe do kijuelnJI, dodl 10 ml rlmorl blrljum.hlorldl (t. 6.1.211 oslavl nl top 10mdl It II..
gne ttlog (naJmlnjt 6 hi. Zltlm It'tllog 'IItrlrl kroz 'IItrlr.paplr nllve6e gustlnt. Tllog .. Isplrl vrelom
vodom do negatlvne relkelje nl hlorlde.
Flltrlt sa ttlogom prenelt It U Izmertnl poreullnskllonele, spill I hrl nl temperltUrl od 900"c do stll.
ne ml". Lonelc!It ohladl U tkslkltoru Ilzmtrl Sl taenoleu od 0,0001 g.
Sadrhlsulfltt rutvorlllvlh Uvodl, Izn!en klo 50s u procentlml ml.., Izrleunavl sa praml ObrISCU:
. .
m X 0,343 X 100
"SOs . . mo
gelele:
mo - mill uzorka, u grlmlml,
m -
m,sa larenag barljurn-sul'ltt, U grlmlml.
7.2.2.2 Odredlvtnit sadrlajl ukupnlh sulfltl

Anlllzi filtrltt prlpremlfenag po postUpku oplslnom u t. 7.1.2.1 Zl klrbonltna uzorke, IIIpo pOltUpku
opilinom U t. 7.1.2,2 Zl uzorkt koll sadr!e slllkltt, vrll.. po postupku opilinom u t. 7.2.2.1, s tlm Ito
sa ne dodljt 1 ml hlorovodonlent kl..llnt (t. 5.1.31,
Sadrlal ukupnlh sulfatl, Izrl!en klO 50s u procentlml ml.. (rimorlllvlh u vodll klltllnlmll, Izrleun.
YIlt po ObrISCU:
m X 0,343 X 100
"50s.
mo
gdele:
mo - mlsa uzorkl, u grlmlml,
m - masa hrenag barljum-sulfatt, u gramlml.
266 JUS 8.88.042 Sir &
7.2.3 Od,e"lvlnll Ild,llll ukupnog lumporl

7.2.3.1 Od.."lvlnle IId,ltle ukupnog lumpo.. u ke,bonltnlm uzo,clme
U ellu 18 Izme,l 1 9 uzo,ko II taenoltu 0,0001 g,

dodo 80 ml b,omn. vod. (t. 5.2.8), dob,o Izmalo
I ostavl da stoll nalmanle 12 h.
Daile II ,ldl po postupclma oplsanlm u t. 7.1.2.1.2 I t. 7.2.2.1, bez ZlkllllJevanla hlo,ovodonlenom kl.
Hllnom.
Sld,ltJ ukupnog sumpo.. (sulfidl, Ilifetl ,utvo,lllvl u vodl, sulfld ..rtvo,lllvl u klltllnama) Iz..!tn keo
SO. u p,ocentlma ma_, Iz,aeunava II po obrascu:
"
ukupnog almpo.. (lutl.nkao SO.I . m X
.mo
0,343 X 100
gde Ie:
mo - mall uzo,ka, u g,amlml,
m - mall ba,ljum-sutfata, u gremlml,
0,3430
- fakto, ze pre,aeunevanj. BaSO. u SO..
7.2.3.2 Od,,,,lvanje sad,ltle ukupnOjllumpore u Illikatnim uzo,clma
RaJt!lnltVanjl uzo,ka vrll II po portupku opillnom u t. 7.1.2.2, II tom ,ezllkom Ito H natrllum.ko,-
bonatu doda jol 0,5 9 kalljum-hloratl (t. 6.2.81 u p,ahu.

Analiza flltl'lta vrll II po postupku opillnom u ,. 7.2.2.1, lamo bez zeklllilavlnji hlorovodonlenom kl.
IIlInom,
Sadrltj ukupnog almpora, Iz,tlln kao SO. u p,ocentlma ma_, Iz,aeunava sa po obrescu:
m X 0,343 X 10
mo
gd. Je:
mo - mall UZO,kl,u g,amlml,
m - mallba,ljum-sulfata,
u gramlma,
0,343 - flkto,ze pr"leuntVlnleBISO. u SO"
7,2,4 IzraeunlVan)e IIdrela)e lulfldl
Sld,laI allflda Izrteunava II po obrascu:
A . (B -CI X 0,4004
gde Ie:
A - sulfldl sumporl Iz,alen keo

SO.' u procentlme,
B - ukupnl almpo, Iz,tlen klo SO., u procentlma,
C - ukupnlallfet Izrden kao SO., u p,ocentlma.
VUI .. dNghn stendl,dlme
..\.IS B.B8.039
- Klmenl egregat. P,lblilno od,"'lvarie zlg"'enold o,glnsklm malerljeml. Kolo,lme-
trljskl metoda
JUS U.B 1.024 Glomehlnleke Isplttvlnll. Od,"'lvan)e sId,lall segorlJlvlh I orgensklh meter lie de
-
N. a.now mill'.nJ. Republ.ekog Mkr.url)8t. Z8 kulturu SR SrblJe br. 413-81/74-02 od ".111974. n. pl.e... porn n8 prom81
At.mP8 SevlJnl Z8voc:t

I'
1t.nd8rdizecIJu - Beogr.d
DK 69\.2.001.4 267
-
JUGOSLOVENSKI hplllvDnje prlmdnol kDmen. .JUS
ISPlTlV AWE PRJROfJNOG I DIlOBLJENOG
STANDARD
AGREGATA MA~INOM ..LOS ANGELES" B.B8.045
SA OBA VEZNOM 1978.
PRIMENOM
od 28. X 1978. Pravlbtik br. 12-10631/1 ad 8. VI 1978; Slufbenl U.I SFRJ, br. 52/78.
Testing of natural rock. Testing of fIIltural and crushed aggregate rock by machine ..Los Angeles"
Ovim slandardom se ulvrduje poSlupak za isplivanje mdinom ,,Los Angeles", kojl omogu~uje zbirno
1 merenje olpornosli prema drobljenju udareima I habanju usled medusobnog Irenja zrna Igregala.
I I
;::t
Primenjuje se na prlrodne I drobljene agregale kojl se korlsle za Izradu podloga I habaju~eg sloja puievi.
'I;'
g
2 Oprema 13 ispitivanje
~
c:
2.1
~ ..Lo. Angeles" maJina
11
Ma!ina ..Los Angeles" u svojim bilnim karaklerislikama odgovara naerlu pred'lavljenom na sl. 1. Sastojl
j se od Supljel ~ell~nog eUindra Zllvorenog sa oba kraja, ~ijl je unulralnji pre~nik 711 nun :I:I nun, I
11
..
0
unUlralnja du!ina 508 nun :I:I nun. CHindar je monliran na dye kralke osovine pri~vr~ene za krajeve
c:
eOindra, ali tako da ne ulaze u njega i to na takav na~in dl se eilindar mote okrelali oko $Voje
~
I/) horizontalne ose. '
!!.
IJ Cilindar Ima otvor ZI ubaelvanje uzorkl Zl Ispilivanje. OVlj otvor se dobro Zllvlrl zapllvenlm
.e
.g pokiopeem koji ne propuSta pralinu I kojl oblikom morl dl odl!1 konlinultet unutralnje ellindrlene
0 povdlne.
II
,
~ Celi~na pre~aga, koja se mote skinutll koja Ilr~i 89 mm + 2 nun radijalno u eillndar, a protele se celom
njegovom dufutom, monlirana je du! jedne izvodniee unutralnje poVrliJ)eeilindra.
E Pre~aga je debljine 25 nun, ad ~elika otpornog prema habanju I u~vr~enl zavrtnjima 81 druglm
'g
.& prikladnim sredstvima, tako da bude evnta I kruta. Polotaj pre~age je takav da odstojanje od pre~age do
:I
otvora, mereno po oblmu eUindra u praveu rotaelje, ne bude manje od 127 em, kako bl se u toku
Ispitivanja spre~ilo padanje agregata I eeli~nih lopti na pokiopae. Altemalimo, pre~aga mote bill ad
.2
!: valjanog ugaonika pogodno monlirano!! sa unutralnje strane poklopea, all sarno ako je pravae obrtanja
:II
.... takav da Ie agregat I eellene lopte u ellindru hvataju spoUnom s!r&nom ugaonlka. Pogonskl motor mlSlne
c:
j 'mora da pokre~e eilindar ravnomemom brzinom od 30 do 33 obrta u minutu.

c.
I!
2.2 Kugle ad \ivenog gvo!da ill ~e\ika 'ta habaju~e punjenje mall"'-.
.-
Kugle su od livenog gvoMa iii ~elika pre~nika pribli1no 47 mm I svaka mase lunedu 390 I 445 g. Za
"i
~ Ispitlvanje je neophodno Imati na raspolaganju 12 kugli ukupne mase 5.000 :I:25 g.
e-
o!! 2.3 Sita I releta
l Zapripremu uzoraka za ispilivanje neophodna so sita ili releta sIede~ih otvora:
- aita (tklvo od flee): 1.6; 2,5; 5; 8; 10; 12,5; 20; 25;40',sOmm.

-' Teteta(okruglabuiCnarupe); 2; 3,15; 6,3; 10; 12,5; 16;25; 31,5; 50; 63 nlln.
2.4 Vaga
Precizna vaga za merenje mase do 10 kg sa ta~nol~u ~Itanja od I g.
2.5 Komora za suJenje
Komora za sulenje za temperaluro od 105 do II0oC, zapremine 0,1 - 0,2 m' heba da Ima
termorelulltor za lutomallko odrlDvanje temperalura.
I lzeSanje SAVEZNllA VOD lA STANDARDIlACIJU

268
e ""-
e
::s . :~.
::
..
.~
r =- -::..."::..:=.. -=I
I
I
I I
I I
;; I I
~ I I
5;: I
I I
I
I I
j
I===~. -=--="'
..
.269
3 Uzorak za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje sastoji se od opranog, a potom lu!enog agregata na temperaturl ad 105 do 110°C
do stalne mase.
Po granulometrljskom sastavu uzorak mora da odgovara jednoj od gradacija navedenih u tabeli I, prl
~emu Ie vodl ra~una da takva gradaelja bude Ita pn'blltnlja aradaeijl koja Ie prlmenjuje 18 neku
odre4enu svrhu.
Tabela 1
Mogu~e gradaeije uzorka za ispitivanje
Veli~ina otvora
na situ, mm VeU~ina otvora masa, g
re!eta, mm
Granulometrijski sastav uzorka

Prolazi Ostaje Pro lazi Ostaje
A B C D EO
SO 40 63 50 - - - - 5 000 :I:SO
40 25 50 31,S 1 250 :I:25 - - - 5 000 :I:25
25 20 31,S 25 i 250:1: 25 - - - -
20 12,5 25 16 1250:1: 10 ;! 500:1:10 - - -
12,5 10 16 12,5 1250:1: 10 2 500:1:10 - - -
10 8 12,5 10 - - 2500:1: 10 - -
8 5 10 6,3 - - 2 500 :I:10 - -
5 2,5 6,3 3,15 - - - 5000:1: 10 -
5000:1: 10 5 000 :I:10 5 000:1: 10 5 000 :I:10 10000 :1:75
oj
GradaelJa E odgovua sranulaclJI ,,2" po ASTM C 535-69.
4 Postupak za ispitivanje
4.1 Habaju~e punjene mdine

Zajedno sa uzorkom za ispitivanje u malinu Ie stavlja i odre4eni broj kugli od Hvenog gvot4a ili felika
koje fine habaju~c punjcnjc ",a!lnc. Broj kngll, odnoillo ukupna ",asa habaJu~el! punjcnja r.a poJcdl.
ne gradacije uzorka za ispitivanje, specificiran je u tabeli 2.
Tabela 2
Granulometrijski Habaju~e punje~je
sasiav uzorka za
ispitivanje Broj Ukupn~ te~ina male
kugH punJenJa, u g
A 12 5 000 :I:25
B 11 4584 :I:25
C 8 3 330 :I:20
D 6 2500:1: IS
E 12 5 000 :I:25
270
4.2 Trajanje Ispltivanja
Trajanje Ispitivanja odredeno je brojem okretaja ma.!ine.

Za granuIacije A, B, e i D maSina !reba da se okrene 500 puta, a za granulaciju E 1000 puta.
4.3 Vllilenje uzorka posle IspltivaJlja
Posle Ispitivanja materijal se vadi Iz maJine I sabira u plitku posudu koja se postavlja ispod otvora
cilindra, vode~i ra~una da ne dode do gubitka praSine agregata.
Da bl Ie olaklalo skldanje sloja praline zalepljene na zldove cllindra, preporu~uje Ie lagano udaranje.
4.4 Prosejavlllie posle Ispltivanja I merenje

Izvadeni Ispitani materijal se prethodno prosejava na rektu sa otvorima ve~lm od 2 mm, na primer na
rdetu od 6,3 mm. Potom Ie Iltnljl deo prosejava na rektu sa otvorima od 2 mm, odnosno IItU sa
otvorima od 1,6 mm.
Oltaa posle prosejavanja na oba reSeta sjedinjuju se i peru u prildadnoj posudl.
Posle ocedlvanja posuda se 18 opranlm ostatRom materijala Itavlja u komoru za luknje i na temperaturl
od 105 do 110 °e lull do stalne mase.
Osukni ostitak posle Ispitivanja meri se do najblileg grama.
5 Proracun
Koeficljent "Los Angeles" definlsan je slede~bn odnosom Izruenlm u %:
LA.
mo-m.
x \00
.
mo
sclojo:
mo - masa uzorka pre Ispltlvanja, u g,
mJ - masa ostatkauzorka
koeficljont
na rek!i1od 2 min, odnoSno'siiu 1,6 rJI{II, u g,
LA - "Los Angeles".
N. osnov.u milljenj. R~publl~ko. wlc.r~tasijata u kuhwu SR Srbije br. 413.81 !74~2 01.14. II 1914.
nC'plata se porn ft. pro me I
Stamp. S."unt . Ik'o...d.

11\'0..1 III ".and.udILilI.:UU
GRAf>EVINSKO TLO
UDK 624.131. 2
273
JUGOSLOVENSKI GeomehaniCka ispitfvanja
STANDARD OPsTA KLASIFIKACI.lA TLA .l U S
sa primenom U.Bl.OOl
1990.
ad 1991).11.30
Pravllnlk br. 06/01-93/186 cId 1990-0&08; Slutbenilist SFRJ. br. 60/90

. I T
CReed clsss:if.tcst.tou of so.tls foe eugineering purposes
1 PREDMET STANDARD!
Ovim stsndardom se utvrduje opsta klasifikaeijn tla, bazirana na .leboratorijskom

odredivanju granulometrijskog sastava, graniee tflcflnja i indoksll' plasticnosti,
kao i Da terenskoj identifikaeiji tIe.
2 opm
Sva tla klasifieirana su u 15 grupa prema tabeli 1.
Svaka grupa tla oznacena je oznakom od dV8 slova. Prvo slovo predstavlja glavni
naziv tla a drugo oznacava neku bitnll osobinll toga tla, koja ga blize kl1rskteri-
se. U semoj klasifikl1eionoj tl1boll iznoti 911 postllpei tnrensko idnntifikncijo,
kao i kriterijumi za laboratorijsku idp.ntifikecijlJ.
3 OZNAItE
G - pesak,
81junak,
S
M
- prasina, ali ako se ovo slovo stavl'kao drugo uz G ili 5, oznacava priIYle~"
neplasticnih ili u sljunku
plssticnih cestiea i pesku,
C glina, ali ako se ovo slovo stavi keo drugo uz G Hi 5, oznscava ptillle~"
plasticnih cestiea u sljunku ili pesku,
Pt
0
- tla sa organskim
troset i drugs izrazito organaka tin,
primesama,
-
W' - dobro granulisano tIe,
P - slabo granulisano tIe,
L - niska plasticnost,
I[
- visoka plasticnost.
Napomena: Oznake predstavljaju pocotnn Alova nngleAkih nazivA glavnJh vrnta tin i
kerakteristicnih osobina II pOlllollu granlliomlltrijskoll
"AS lava i plllati-
cnost!.
4 KLASIFIKACIJA
Prethodno se odredi proeenat cestica sitnijih mm.

"rl 0.075
4.1 Klaaifikneijn tIn krupno granulaeijn
4.1.1 Ako tlo sl1dr!i vUe od 50 ,. cnsllca krllpni.lth od 0,075 mm, amalra an kIUP-
nozrnim.
Krupnozrnatia dele se na sljunak 1 pesak, 1I zavisnosti od toga da 11 u krupnoj
frakeiji cestiee (vece od 0,075 mm) preovladuju zrna vile a ili manja od 2 mm. Ovi
se odnosi odreduju iz dijagrama granll)ometrijskog AnAtava iIi, 11 terenskim uslo-
vima, vizuelnim posmatranjem uzorka tla.
I izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANTJARDIZAClJU

'274
4.1.2 Ako je manje od 5 % cestiea proslo kroz sito velieine otvors 0,075 mm, od-
reduju se koefieijent uniformnosti
Cu i kop.fleijent zrnavosti koji eu dati
jednacinlllla: Ce'
C
u -- D60
DID (1)
P.30
Ce = . (2)
DID' D60
&de su:
DID' D30' D60 - veHeine eestiea koje odgovanjn 10. 30 i 60 OX;prolazu ne granu-
l08etrijekoj liniji e~etava tla.
4.1.3 Grupe GV i SV
eve grupe obubvataju iljunkovite ili peskovitn tIn kojs imsju koefieijent
mnosti C > 4 za iljunak i C > 6 za pessk i koeftcijent zrnavosti unifor-
i 3. u u Ce izmedu 1
4.1.4 Grupe GP i SP
Dve grupe obubvataju iljunkovite ili peskovitn tIn koje ne zadovoljaveju zebteve
iz t. 4.1.3. Ovde preovladuje jedna krupnoca iN raspon krupnoee, dok pojedine
IDedukrupnoee nedostaju.
4.1.5 Grupe GK i SIt
Ove grupe obuhvataju sljunkovita iH peskovite tla koja sadrze viie od 12 % (a

manje ad SO %) primesa plasticnih cestiea sitnozrnog tla (sitnijib od 0,075 mm).
Indeks plasticnosti i graniea tecenja fine frskcije D < D,S mm toga tla presecoju
se ispod "A" Hnije na dijagramu plallticnonti tI f imnju indekll plalltienosti manji
ad 4. Granulacijo nije od znaeoja, ps u ovu grnJ'ln mogu doci i dobro i slabo gro-
nulisani materijali. Neki od peskove i sljunkovs u ovoj grupi mogu ssdrzati pri-
rodna eementna veziva ad kreenjaka i oks ids gvoida, ps ce mesavins imoti izvesnu
cvrstoeu u suvom stanju. Fina frakcijo mote biti i od prasine i komonog brasna
(gnusa) malo plostienosti ili boz plollticnolltl. n kom IIlucnju en b1.ti tlnz CVrllto-
ee u suvom stanju.
4.1.6 Grupe GC i se
Dve grupe obuhvatsju Bljunkovita ili peskovltn tIn kojo sndr?p. viiiI' od 12 % (a
manje od SO %) primesa plasticnih eesticn "itno7.rnog tIn (IIitnljih od 0,075 mm).
Indeks plasticnosti i groniea teeenjo fine frnkcfjo n < 0,5 mm prellocnju no iznad
"A" linije na dijagramu plasticnosti. Grsnulllelja nije od znacaja, pORto plasti-

cnost eitnozrne frskcije (vezivo) ima viiie uticlljs no poneiianje tIn lIogo vorija-
eije u pogledu granulometrijskog SSlltSVS. Finn frllkcija IISlItoji lie uglsvllom od
gline. a indeks plasticnosti je veei od 7.
4.1.7 Hoiovite tIe
Sljunkovi i peskovi koji sadrze izmedu 5 i 12 % primela finih frakeija predstav-

IjaJu lIIeaovita tIa i oznacavaju se dvojnim oznakama. ns primer ..GW
GC, tla8P cije8M
- -
itd. Isto tako, u pogledu plastienih osobills primellS, meiovits' su ona
fine frakcije padnu u irafirsni deo dijsgrsmn plSllticllosti (iznsd
Ip . 4 do 7). Njihove fine frskeije imaju osobine i prssillS plasti- sa
male 11nije
i glilla "A"
cnosti. pa je i tu nnina upotreba dvojnih oZllska. ns primer SM -.SC, GM
- GC.
2
275
4.2 Klasifikacija tla sitoe granulacije
4.2.1 Ako tlo sadrii vise od SO \ cesticR sitniJih od 0,075 mm, smatro oe sitno-
zrnim .
Klosifikacija na prasine ili gline, niske ili visoke plasticnosti, kao i korakter
sitnozrnih primesa kado ih ima u sljunku i pesku, vrsi oe na osnovu Aterbergovih
(Atterberg) granica tecenJa WL i granica plosticnosti wp' No dijagram plosticno-
sti (dat u tabeli 1) nanosi se ns apscisu gronico tecenjo wL 0 no ordinotu tzv.
indeks plastienosti Ip W - wp' =
pa se klasifikocija vrsi nsosnovu poloiojo no-
netih vrednosti u odnosu n1. tzv. "A" liniju diJagrema. U terenskim uslovimo kla-
sifikacija u pogledu plasticnih osobina vrAi Art pomocu prostih opito motodom te-
.
renske identifikacije.
4.2.2 Grupe HI. i MIl
Podela izme4u ML i MH grupa ustonrivljena je no gronici tecenJo wL =

50, pri cemu
obe vrste leZe !spod linije. Tlo u ovoj grupi su peskovite presine, preSino-
"A"
sti i glinoviti peskovi, neorganske prosine, les i kameno brosno. Cesce se klssi-
fikuju kao ML, osim tzv. liskunskih i dijotomojskih tala, koja obicno spadoju u
MH grupu.
4.2.3 Grupe CL i CB
Ove gmpe obuhvatoju preteino neorgonske gline. Podela izme4u CL i CH grupo je no

granici tecenjo W = SO, pri cemu obe vrste leze iznod "A" linije dijograma plos-
ticnosti. Gline n~ske plosticnosti, koje se klosifikuju koo CL, obicno ou tzv.
posne gline, prasinaste gline ili peskovite glfne. Visokoplosticne gline oe klo-
sifikuju kao CR.
Tla kojo po~u u srefiran deo dijogremo plasticnosti (iznad linije so I = 4
"A"
do 7) predstovljaju mesovito tla izme4u prdine i gline niske plasticnostl', po
iziskuju upotrebu dvojnih oznoko (HI -
CL).
4.2.4 Grupe OL i OR
Tlo u ovoj grupi se karakteriiu primesomo orgonskih moterijo u prosinoma i glino-

ma. Podelo izme4u OL i OH je onologno koo kod ML i MH.
4.2.5 trupa Pt
U ovu grupu se klosifikuju izrazito organsko tlo kojs su vrlo stiiljivo i imoju
nepozeljne karakteriotike zo upotrebu u grodevlnorske svrhe. Tipicno tlo su ovde
treset i drugs izrozito orgonnko tlo so visokoorgonskom teksturom. U n.limo se ce-
sto nolaze delovi lisco, trove, gronJn i rlrllg~vlaknoBte bilJne moteri.lo.
J
276
:;:
.. ..aB i i ~:2 . 6';',1:
= '0,-"" c ..
~ E is.!iS
! :!1i..a'c
;t :: ~.a E .~'lr
.
iii
": ' ~:-: CLS ::r ~~ ~ i
M .a.
- i
1-Af..;..2.::
.!!~ ;'i~ ~ 'IE . 1::!: ::~ Cl :~ i
.~ '_C.iI!-!
';:
~ -+..J
Q.
::r
i i .:I .
i ~.!.",>'~Ea I"~~
~j
c:
~
~
S
~.
i
'i:;
]
... J ~ Jf .;1
~ Ii ].. I.: Ii]..
°l -1
';'I!C
I!~
i ~1
ZOI
~~
d
ci
.
.!.
.5
~
i"
:II
..
1\
. . ::r
! ae
.. _Do
~i Q, Q '1 E .~-
': .~ a._" ;.}.. t.t:
.'11
ii .
~'E
~1
ge
a.,l;
! ~C ~ ! i= ;=
Q i ..:!- !t:!-
=
e i a~;=
: c e.::-!':!-
r!-i!
1.:= ~~ :I"
.d
j..Of
I . .~
,.l u ~
~~ f ~
.:~ .(~ V ~ !~ ~~ .e~
::-c c;c UU
. ..;!
ii~.!.
U
"'a
5j
1,0.
I
c-
H
-&
".lQqwt.4IUOIP 9
!! ! .
.,-'
:ii~
'c;;
I¥
nq8Qodnnf8,.,.,.z.foll
:~: .:~~6;".:~~i:O::
po,,", -
.
C I .!
~,~ ~ N
.. _0.
::
i-
a!;
'dS'MS'd!>'M!) "9
.,,-'" ...p,
:!'&.Ie;MPII18W8Jd ~.;. 8 ~ : !,.~
po q~Ulwt afl:nt8JJ \t\G11 cumcud
.;eIIPIo)fIIJAauo'ru&l8 ~ W'fI8CI ...U"'
~(=,:,;:~
llUl:OJd ..,.
po OUlII8Z lwue :,-: .
~
I;
Z 'D".w.
d
I f1l0U;lll1td l,.tI)UI ~~
Lv
'IW8IOeftP8o"IIJAlwolnUl"! ~wod In II~l'JOq'1 nil III" flJ8JlalU 1,ftU80'0actuo1l

IIp,,IJ. 1fI:ll'tUPU'PI
Hhl=~~
I i."... ~~'i:ii
~> E ~~nu:;F=
! o.s..a. ,IL! H;i!i,i.;oq j!-zi;:oj J"!c'j
U-2~; II'!:!
1" -I:a ... .! ...~i~-. -'~ S~-" ~ e
.~
~~c HEE . sIr~
.. :0..;...
"II
e~
1~1~ 1-.:' ;!ic .J!..&! lI!e;:S
jh;l~ I.rie~1!.;U :X1."Of'!fc&- wI ~j J-.c
'A
H
ii
g;rf~1u ..irf:H! ".!i; {:i;ji
'
'1I-!"'-I
.& Eo1!Ui5':c:H~E;_j!~..
jj,~!.!-i: {I .;t'I!.~i-'!i~2a.:i~~::0"1I. iii~' j .g.- °-i&g o:~HH.!1
fi
c..
0
;"
0 0 ! ~. -
E -::..
~~~I~~ll'~~~ui!~l~l~jl~~!i~
"
~ ..- i'i!- . - . 2 ~." '!.~1i
IJ,C"'''
- .g.gi ."aa...:~.~
~.~i!~fl~i~I~~~!~8Ii!]! ~ 2 ~ 0."-'" ~ 11 ~
"
~.j ! i ~~ ~ ;.j! !:J ~ ~
=~ -ei ~~;
.. 3:
.~ E =: .:::. E .; j r::
.
f- I i ~i :!;
i E'~
... ii i 0
;~. t !.
"'fi-
i ~j R f j :f
i!i
~i1 ~ -3 ~~.,.. ::!
.a.....g 2~.ac~ .; 0
0
~.ac 2a.
~ 8,'. E~ a
ill 0
::_
H- ~
H
:i!
Coal
-11;
. ~u ..
"'!iI
'"
.. t"i "i"o-
e - S E-..(ii!1.b
~
.sii 1: ~Blg~ I~ 1~ .D!g- iu
~ 21 .~.~~
-:~ JiH1~:;
~
i~
..
~~~
.. ..
!!j
E
~si ...
.a
20-
fH
~
0
i
..
!c ==
.j.!.j
.:
:! i! c
~ ill
!
!~.i
j!i~ "~. lt~:g~0 ; ~~ tit~ES"~~.-l ~~ ci .11.£ ~=,! ~....
~.i.a !.acig£21c~i~
0
'!I.~;: ... 15,w ... 0 82
.:o.aci!£~~8 0- "it E=-i . .-"I 0"Q.''''
.g
l!! ~! .t i5...
0-""'; i~
""
z :g:Ei: JJ ,;;! ...a.~ ..9 .&: .:
21
!. a
EE!~
",z;
!- E ..
i"
-j!
E~ t~:
..J-::OU
~ ='tI
i.
.00. 3t c: g 3t ..J
H. 0 ~ ! !;! .J ..J ::t r
lit :E u 0 ~u 6 e:.
" '"
,.-ic ..::!i-
I
.
:t ~ ~ HhH ~f.~ -81:"'2
.;! j\ [ a'!- '.'~..I 02~- . 0
~ ~.¥ i oX
:I I;: N
~.:Ia.-!&.S
e ..g2
.'-.
t§-!.. !.- 1';1
h
-'DI -i.a. .."IiI
0- .Sso >! ;.5
0 ia
:il .. 2 .0 :,t 2EE..!.~ .5;'=11.'" 2-
:II - -It'"'. . -. '5'
1I.51!.'2.o ,-~ ~'i.;
ig 1~ U i
N e'S ~eA'; I.wit!
'"'''''
.i!~ Q.'!~~_a.5':'C. .. &
0'-" .-"Q.'I ::J
..
-;: <:)
II1II-=
~j 1:..
.'=
iJ
!J!!'i 5::1 r
(Oihi
~~!t'~1
CJI :!A
1-:-~~
DI'-""
- Ha
c.
::B~o-=~!~
iA 01..§. lB.ou
"
eO.
",!"
~.
';I
0
i'~i -;-!
:~ 5'...- CIO
Kg-
i'- 0 i 1o~..,;,,1.'.=-':8
Q!I.
0'" in It Ui: 2 §
K G a.i
Z~'c&': z.: I!.! 0 5 <.II! DoE!' ..
8 3,C
Z=A"'!o a. '00
i! 'IAII.
'U!~IIQ)t IU 1U1~
i:;
.!
i !
..w
.".unln
tI1\1zeIlOI'I.UZ)1!1:»)fIJI t'''','I''OI lfO)t
"111
Jlql IUlI.lwnlW
1":;J IJd" "lun11$ ~ntd
.8W" IIIIIQI ~"J
1IIQ 8WIJd
1""J8'"
IU1IUZ)
\tlu\l1 OWlI
II )fIttld
'''~ Og po wofu.w
'IU'~'l WO~IU'JtI
0;
Ilu.~.a
po WO:;>IA
WO:JIUIJ(I ..
..
0
0 ~ WwO'l:
po at,uON:III' ww po IflUlfJ 3NI1!) I 3NI$YYd
"
3NI1!> I 3NI$YYd i"
I i3 O't
i
II:)""" t.tIUGN'I"Ogpo8lV'
'11:»"'''. \tIUdN'I ~ 09 po I'
..t"
:It'Nnn$ >lVS3d ~
j
...
(WW
9£0'0
po
~","' ow>" 09 PO..", OPPOI) 'Ww 9LO'O
po ~lfU8W IUJZ
%os po IliA I"'pat)
0
i
o(J
V'.l VNYZONdnY>I V'.l'VNYZON.l.IS
Ha OBnOVU81Ujenja Republ1ckog sekretarljata za kulturu SR Srbije br,413-81174-02 0114,11 1974, ne plata se parez na pro.et
~ta8pa Savezn! zavod za standardlzaciju - Beograd
4
UDK 624.131.2'
277
JUGOSLOVENSKI Geomehani~ka ispitivan1a JUS
U.Bl.OO2
STANDARD KLASIFlKACIJA TLA I MESAVINE TLA I AGREGATA
ZA PUTEVE
1992.
Ovaj standard objavljon jo u Slutbanom IIstu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils Classification- of soil and soil-aqgregate mixtures for hiahwav

construction purposes
PREDGOVOR
Ova1 standard 1e uradila Komisi ia Saveznog za"oda za standardhaci iu za zeml iane
radove i qradevinske tlo.
l
1 PREDMET
Ovim standardom se utvrdu1e klasifikaci1a tla i melavine tla i aaregata ko1i se

primeniuiu ked pro1ektovania i izaradn1e puteva.
2 PODRU~JE PR~mNE
Klasifikaciia ;:.";'
7Nom standardu ie data za prakticnu primenu ked proiektova:',la i
izqradnie putt'" ~ obuhvata one vrste tla koie se naiceilC:epoiavl1u1u na te::.al.:.
Klasifikaciiom su uzete u obzir sve trakciie materiiala koie se koriste pri sas-
tavlian1u ocene 0 qradevinskim osobinama tla a ne samo sitne frakciie. Za kohe-

indeks plasticnosti Ip i arupni
zione materiiale ukliu~ene su aranica te~en;a Wt'
indeks GI.
3 KLASIFlKACIJA
do 1'.7'od ko1ih su
Klasitikaciia po ovom standardu obuhvata sedam arupa. od 1'.1
poiedine qrupe podel1ene na podgrupe (vidi tabelu 1).
granica plaotH:nooti, arupni

Deskriptori klnsifikaci1a tla. qranica tecen1a,
... I
indeks
Izdan1e na
I izdanie SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU sh iedleu
278
Klasifikovanie se izvodi korii6eniem tabe1e 1. Sa dobiientm rezu1tatima ispitiva-
n1a po1azi se u tabe1i sleva nadesno, dok se uporedivan1em ne pronade odqovaraiu-
6a qrupa i1i podqrupa. Za br!e odredivan1e qrupe kohezionih rnateri1a1a (A4 do A7)
koristi se odnos qraniee te~en1a WI i indeksa p1asti~nosti Ip dat na diiaqrarnu

(slika 1).
Za k1asifikovanie materiia1a potrebno 1e odrediti,
- qranieu te~en1a
WI'
- indeks p1asti~nosti
Ip'
- qrupni indeks GI.
70
v
60 V
V
- /
50
_0.
/
'ji; 1,0
~!
. Y
~,
c0 y
~1'0
Q.
tit. A7-6 1/
.)t 30
7
~20 A6 /
A2-6 / A7-S
10 / A2-?
A, AS
I
AZ-4 A?-S
0
0 10 20 30 1,0 50 60 70 80 90 100
Gran;"" t.~.nja. W,
Slika 1 - Diiaqrarn za klasifikaeiiu kohezionih rnateriia1a
~ A4 ~ A7
2
279
r-i \0 \D ""'.-t 0
I ,.... ~'"I I M oqo.-t N ItI
.,....-1 U"t .0: ,.... r-i
'" r-t r--
...-t .0:C' 0< c: c: c
.,......
)< 4J
.~ ~...-t ta
e e e t:I
., .a 0 e
~~GI ..-1
c: 0 \0 \0 O~ \0 >
a.., .o: t"1 ~"'" .-t 0
c:
'j .a';;: c: )< c: )< ..-4
..-1 ::I ',-4 ro..-I ~r-i
toO e Ii S t.:)
>
0"8 0
.~.b \D .-t0
oqo N IV
....t<#
t7 .,.. 0< '" M
1""'4 .-t
)(
r-i
4J
I 1.0 t\ C c: )<
OM ,004
., ..... 'M
5 e .,~~ra
aloe '" en
0
fU 0 .. oqo C) 2!
c:
.,.. cu
a. \D
M
00 c:
'" rei
.....
..,I""'4 '.-4
JCI)
": UI
'V..en GI C; )< )C )C,
I"j...-t c:
.. >'M ..-1 III ..
'" 0
~->O e '"e e "'e ~'0
tC
r-- u') .....t.....
I M oq'...-t c::
'r"'
N
.0: )C c: c: ."CU
-.-I.,-t ..... ..
5 e ~4J UJ
'"e )C ..-4 0
>
0
\0 II') 01""'4
oqoM ",
I M S c:
.,..
eLl ("'II )C )< c: ....
c: ..::
a. ~",.... 00>(
e e Ei
Q
:J 0<
N
U"t U") .....o
-.-I U)
r-i
.... '"
QJ
-
'00 j N
I
"')C
, <11:1'''''' ....
a.
.0: c )C ~'004
CUUl ~....
e
~en
",0>(
'r-"
c:o I 0 c
III ....
I(/) c:
<qo U1 00 '"::I
1'0 I
,., oqo.-t
.,.., 0 N ra'''''~r-i
)C )C ::l4Hn
.-;~ ..:: x
rei ...,
.,..j'M
rn
~.~
e 5 ..
dP .0
to: 0
M .-40
L" 0 ":: U"tr-t I ,," I '0
~.b G.I In C '" ," 0
C )C .,... 0 ....
r-4
tij.ri .,.. "'0(>
'.-I......rt .~ Q, '0
c: Ii'" :z a.., ~a.
'r- N c:
'"
'.-t
",..j'" 10
.0 oU") I .ri
.,.. 0
M ..... U")N ::s
.,.. rl
e
'" GI
CL .o: )C
td
)C
\0
,..j.>(
KIJ
8
.,-4 c:
.u.rot ..::1""'1
e '"e )< 0 . en
GI
'"
fJJKJ 2
co .....
c:r-t
ra
rl
001.0
IJ")M.-4 '"c: ""
..........
..:: )C )( )( .go>(
~.a
. IG rJ III
S e E 0
10.1
C
'"
::I
t)
OJ
or ~....
~.,...
.e ...-t
.. ..
'" IV
~.,
QJU"I
> a. fA
.,.{ N
'r- oqo ~H ..c: 0
-IJ
'"tn ..... CL
U
OJ OJ .>(0 -1'4 c:
en OJ .-q,J IN
O:J: UI OJ N
e
""
t7 :oJ .~
0
" ..... I'd C0
14-~4J '> "'
ro
UJ II) ~en 'r- IU G.lr-i r-i
or- C'.-I en 4J '"OJ .,
.ri N .1"4 N ..., 0>(
'"
'r- ... 0 ., 0>0 en GI
..,
en'''' OJ
'.-4
t) ...
1-1''''' c:
~.b jj .~.b:!~
... ,," ~c:
> GI
QJ4J
GI
U
e QJ..... '.-4 0
.~ O'M
r-i ., .... I(IJ OJ
'U Ii
1""'1 ....
N-Il'IU"I
.., 0>( '"
~.~1J C:
N r--
a. .u OJ :I
=' ~.... m
~" e " or- len
VI ~O
,..j
'" OJ 0 .. AS"'"
~0~...'8 '''' 'M CL
.8 ~---
~~"'MOO
""
O'M t.:) :z
'" u 0
~
3
280
4 MATERIJALI
4.1 Grupa
Al
Obuhvata dobro qranu1isane meAavine drobine i11 111unka, krupnoq peskil, finoq
peska i neplasti~noq i1i malo plasti~noq zeml1anoq materiiala.
Ova qrupa obuhvata takode drobine, Al1unak, krupan pesak, ~ulkanski pepeo i sI1~-
no.
Sve pomenute vrste tla odlikuiu se dobrom nosivoA6u, vel~kim unutra!in1im treniem
i kohezi1om, malom visinom kapilarnoq pen1ania, mala 1m ie promena zaprem1ne u

dodiru so. vodom i uqlavnom nisu oset11ive na Atetno deistvo mraza.
4.1.1 Podqrupa
A1-a
Ova qrupa sadrti tla ko1a se pretefno sastoie od drobine sa ili bez dobro qranu-
lisanoq veziva finoq materiiala.
4.1.2 Podqrupa
A1-b
Gbuhvata materi 1ale ko1i se pretei!no sasto1e od krupnoq peska sa i11 be:z: dobro
qranuliso.l1OQ vezivnoq materiiala.
4.2 Grupa
AJ
Tipi~an predstavnik ove qrupe ;e finozrni obalski pesak ili fini solski pustini-
ski pesak bez pra!iinastih i qlinovitih ~estica i1i sa vrlo malom koli~inom ncpla-
sti~nih pra!iina. Isto taka obuhvata meAavine ispranih naslaqajs1abo qranulisal10q
finoq peska sa oqrani~enim koli~inama krupnoq peska i !il1unka.
Odliku1e se velikim unutrasn1im tren1em, bez kohezi ie, bez !itetne kapilllrnosti
i1i elasti~nosti. Ne bubri, ne skuplia se, ne Airi se. Nestabilan ie pod optere-
6eniem to~kava, odlifan ie kao podloqa za ravnomerno rasPOdel1eno optere6enie.
Poqodan ie za postel1icu aka ie potpuno zatvoren. Zbi1an1e ie moqu~e vibracionim
sredstvima, ako ie stepen nera~nomernosti CU

> 5.
4.J Grupa A2
Obuhvata velike varijacije zrnastih materijala, koji BU u gran1cama lzmedu materi-
iala qrupe Al i AJ i praAinasto-qlinovitih materi iala qrupe do Obuhvata

A4 A7'
sve materiiale ka1i sadrfe do 35 , frakciia koie prolaze kroz site veli~ine otvo-
4
281
ili A3 zboa vecea sadrta-
ra 0,075 rom, a ko1i se ne moau klasifikovati u arupu Al
1a finih eeBtica ili vece plastienosti i11 iz oba razloaa. Tlo 1e loUie, im."}
Al. Slabo 1e vezano.
vecu poroznost neaO Ito 1ma tlo arupe
4.3.1 Podarupa
A2-4 ! A2-5
, frakci 1a koie
Obuhvata1u razlieite zrnaste IllAteri1ale ko1i sadr!e na1vilei- 35
prolaze kroz sito velieine otvora 0,075 rom ideo frakci1a ko1e prolaze kroz sito
i (praline).
veli!:ine otvora 0,425 II1II1,
ko1e ima1u karakteristike arupa A4 AS
Obuhvataiu materi1ale kao Ita su 111unak i krupan pesak sa pralinom sa indeksom
plastienosti veeim neao kod arupe zatim fini pesak sa vecim procentom neplas-
Al'
tiene praline neaO u arupi A3.
4.3.2 Podarupa
A2-6 ! A2-7
i Barno Ito BU fine frakciie

Obuhvata1u sli!:ne materi1ale opisane pod A2-4 A2-S'
i A7' Priblitno r.birni uti-
od plastiene aline, ko1a ima karakteristike arupa A6
, i procenta fra~ci~- ko1e pro laze kroz sito
cai indeksa plaBtienosti veeea od 10
, odr~ava se u a;;.,;,::,-",: indeksu od 0 do 4.
veli!:ine otvora 0,075 rom veeea od.1S
4.4 ,~1\4
Tipiean predstavnik ove arupe ie neplastiean ili sredn1eplastiean pralinasti ma-

, ili vile frakci1a koie prolaze kroz sito velieine
teriial, koii obieno ima 75
, pes-
otvora 0,075 rom. Takode obuhvata melavine finopralinastoQ meteriiala sa 64
ke ili 111unka ko;e se zadrtavaiu na situ velieine otvora 0,075 rom. Grupni indeks
1e od 1 do B. Ova1 indeks opada sa veeim procentom krupnoa mate111ala. Podlotan

;e izdizan1u pod de1stvom mraza. Gubi od stabilnosti pri kravl1en1u, t1. aubi
tvrstocu pri poveeaniu vlatnosti.

SUVQ, ima
Tlo 1e stisl1ivo, u mokrom stan1u vrlo male nosivosti. Ako 1e tlo
!:vrstu aorn1u povrlinu. Unutraln1e trenie 1e promenl1ivo, kohezi1a mala do sred-
n1a. Materiial 1e neelastiean i ima znatnu kapilarnost.
4.5 ~A5
samo Ito obi!:no ima karakteristike

Materi1al ie sli!:an materiialima iz arupe A4'
di1atome1ske zeml1e ili mikalista i mote biti ellistiean, eak i kad 1e BUV, ~to
pokazuie visoke aranica teeenia. Grupni indeks se krece od 1 do 12 i raste sa
porastom aranice teeenia i opadaniem procenta frakci1a krupnoa materi1ala. Opasan
ie na mrazu i slabe nosivosti. Nepoaodan 1e za tanke elastiene kolovoze, ier se
brzo deform!le pod optereeeniem. Telko se zbiia zboa elastienosti.
5
282
4.6 Grupa
A6
Tipi!!an prestavnik ove arupe ie plasti!!an al1noviti materiial, koH obi!!no ima
75 \ ili viAe frakciia koie prolaze kroz sito veli!!ine otvora 0,075 mm. lato ta-
ko, ova qrupa obuhvata i meAavine finoalinovitoq tla i do 64 , peska ili Aliunka,
koii oeteiu nn 8itu veli!!ine otvora 0,075 mm. Materiiali ove arupe obiena imaiu
veliku promenu zapremine izmedu mokroa i SUVOq stania. Grupni indeks se krete od
1 do 16. Na parast vrednosti arupnoq indeksa zaiedno uti!!u poraBt indeksa plas-
ti!!noBti i eventualno opadan1e frakci1e krupnoq materiiala. U zbi1enom stan1u
materi1al ie dobro,nosiv. Sa pri1emom vode qubi !!vrstotu, upotrebliiv 1e kad se
uqradu1e pri relativno malo1 vla!nosti. Nepoaodan 1e za tanke i elasti!!ne kolovo-
ze. Ima malo unutra!!n1e trenie i vel1ku kohezi iu pri maloi Badr!ini vode. Ni1e
elasti!!an. Deformaci1e nastaiu laqano pri optereeeniu, a pri rastereten1u nastaie
vrlo neznatno elasti!!no izdizanie. Paveeanie vla1nosti i suAe na terenu prouzro-
ku1e promenu zapremine.
4.7 Grupa A7
Tipi!!an materi1al sli!!an ie materi1alu opisanam rod arupom

A6' same Ato ima vi so-
ku aranicu te!!en~a karakteristi!!nu za arupu i mote biti elasti!!an pri izvesnim
AS
vla!no8tima,te!lko se zbi 1a i pod,lotan ie vel1,ko1 promeni zapremine. Grupni in-
deks Be kre!!e od 1 do 20. Porast qranice te!!eniai indeks~ plasticnosti i opada-
n1. procenta frakci 1a krupnoa materi1ala izaziva 1u pcm~t.;m1e arupnoq indeksa.
Sadrti,liskun i di1atome1ske zeml1e. Deformi!!e se i e1..,':<,".:-:0

i brzo reaquie pri
optereten1u i rastereten1u. Promena zapremine 1e Atetni1a neao kod qrupe

A6' Ne-
po!e11an 1e za poste11icu.
4.7.1 Podqrupa
A7-S
Obuhvata one materi1ale sredniih indeksa p1aati!!nosti u odnosu na n1ihove qranice
tecen1a. Moqu biti 1ako elasticni i podlo!ni znatno1 promeni zapremine.
4.7.2 Podqrupa
A7-6
Obuhvata one materi1a1e ko1i ima1u ve1ike indekse p1asti!!noBti u odnosu na niiho-
ve oranice te!!en1a. Podlo!ni su izvanredno ve1ikim promenama zapremine.
Zabranjeno prettanpavanje (sve vrste ulnotavanjal

. JUijenja
'Ha 08110VU Republitkoq .ekretar!jata za kulturu 51 Srblje br.413-81174-02 cd 4.11 1m. ne plata Ie porez na prOJet
, . $taapa Savezn! zayccl za .tandardizaclju Beoqrad -
6
UDK 624.131. 38 283
JUGOSLOVENSKI GeomehaDiCka IspitivanJa
TBRENSKA mENTIFIltACIJA UZORAKA TLA JUS
STANDARD U.81.003
sa pri8enoaa 1990.
"~1!19().11'30
Pnwilnik br. 06/01-93/186 ad 1~8; SlufbenlUIt SFRJ. br. 50/90
Slte ldeutiflcstlaa of solI ss.ples
1 PREDtfKT STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje nacin terenske I.dp.ntifikacije uzorBka. tla radi lakse
klasifikacije uzoraka.
2 VEZA SA DRUGIK STANDARDIKA
JUS U.Bl.OOl - Geomehanicka ispitivanja. Op~tn klasifikocija tla
3 TERENSKA IDENTIFIltACI.JA UZORAKA TLA
Vrsi se jednostavnim opitima koji se izvode sa vrlo malo opreme.

Krupnozrno tlo razlikuju se golim okom od sitnozrnog.
Organsko tlo karakterisu tamna boja i neprijatnn miris.
pojedinih zrna po vizllolnoj oconi, 8
Tlo se identifikuje prema preteznom "dolu
pogledu procentllalnog soorzaja
prema nacelima datim u standardu JUS lJ. D\. OilI
"
zrna odredene velicine.
Tlu se daju uz opis simboli koje odreduje standard JUS U.BI,OOI. Hogu se primeni-
ti i dvojni simboli ukoliko je tio n~ granici izmedu dye razlicite klasifikacione
.grupe (mesana tla).
3.1 Identifikacija krupnozmog tIa

, lupa i hlorovodoniena ki-
Vrsi se vizuelno i sredstvime keo sto BU cekie. metar,
selina.
Suv uzorak materijala razsstre se na ravnu povr~{nu i utvrduje:
-- gfanulacija,
velicina zrna,
--oblik zrna,
sadriaj CaC03'
tvrdoea zrna,
-stepen zahvaeenosti raspadanjem.
3.1.1 Granu10metrijski sastav
Granulometrijski sastav nsjlakse se odreduj.. vlz\ielno ill ako se 11 menzuru ili

caSu sa vodora stavi manja kollcina materijalo 1 poale nekoliko potnsa osmatra
brzina talozenja cestica. PesIk se iRtaloZi za 30 do 60 s, praSina za 15 do
60 min, a talozenje gline traje nekoliko CBSOVB ill danB osim ako ne nastupi flo-
kulacija ce~tica.
Procentualno ucesee pojedinih frakcija odreduje se merenjem visina iataloienog
materijala i utvrduje da li je granulacija dobra (vellcina zrna se kontinualno
smanjuje), slaba ili jednolicna (velicina 70mBse skorane menja).
3.1.2 Velicina zrna
Velicina zrna odreduje se merenjem prosecnog precnika zrna.
I izdanje SAVEZNI ZAVOD 7.ASTAHJJARDIZAClJU

284
3.1.3 ObI:Utzrna
Oblik zrna odreduje 8e okom i lupom.
Oblik zrna moie biti: lopta8t, kocka8t, plocollt, IjUSp8St, valjknst, klinast i
iglieast sa ostrim, poluzaobljenim i zaobljenim ivicama.
3.1.4 Sadriaj caC03
Sadrzaj kalcijum-karbonata (CaC03) pribliino se odreduje kapanjem po uzorku

20 %-tnom hlorovodonienom kiselinom (HCl). rr~mn jneinJ J trnjonjll 8uma, ceni so
pribliino sadriaj CaCo,:
- nema iuma tapod 1 % (m/m).
- iumi alabo "i kratko ,... 1 do 2 % (m/m),
"""'"
- iumi jako i kratko .......... 2 do 4 % (m/m).
- iUIDi jako i dugo 5 % (m/m).
""""""
3.1.5 TvrdoCa
Tvrdo~a ae proocenjuje pomo~u udara cekica i poranja nozem ili zrnom minerala po-
znate tvrdo~e, lzrazava se po Mosovoj skali.
3.1.6 Stepeu zahvacenoati raapadanjem
Stepen zahvacenosti raspadanjem ceni se na osnovu promene boje i lakoce kojom se

pojedina zrna mogu zdrobiti.
3.2 Identif:Utacija aitDozrnog tla
Ova identifikacija terenskim opitima raspoznavanja je znatno teza, jer se eestice

ne mogu raspoznavati golim okom, a narocito kada
se tlo sastoji od komponenata
prai, ine gline i sitnog peska. U ovu svrhu koriste
se slede~i opiti:
- opit tresenja,
- opit plastienosti,
- opit ocene konziatentnog stanja,
- opit sjajo,'
- auva evrstoca,
- opit kiselinom,
-
opit miris6 i boje.
3.2.1 Opit treiienja .
Opit treienja sastoji se u naizmenicnom tresenjll na dlanu rozastrtog vlaznog

uzorka. Uzorak se pripremi dodavanjem vode da bune make konzistencijo, ali nelep-
ljiv, Na dlanu ruke formira se uzorak poluloptastog oblika, preenika oko 3 cm.
Povrsina uzorka se zagladi noiem ili spohtlom. Dlnn ruke lie horiv.ontnlno pokrece
i nekoliko puta se udari drugom rukom. PojavljJvnnje vode na povrsini uzorka us-
led tressnja i nestajanje pri skupljanju sake II ?avisnosti je od preovladujucih
komponenti a moze biti brzo ili sporo ili se voda ne pojavljuje. Ako se na povr-
.&ini brzo pojavljuje voda (povrsina sjajna), ?naei da se uzorak pretezno sastoji
od sitnog peska i praSine. Sporija pojavn J nestnJnnje vode uz manju sjajnost
ukazuju da je glavna prasinasta komponenta. Vrlo spora pojava vode ili njeno izo-
stajanje.Da povrsini uzorka odlika je glina.
3.2.2 Opit plastieuoati
Plastiene osobine odreduju se na frakciji materJJa1n 8e zrnima sitnijim od

0,5 mm, jer krupnija zrna ne utieu na plasticnost pa
ih treba ukloniti posta ote-
zavaju opit.
Mate5ijal 8e proseje kroz 8ito velicine otvora 0,5 mm, a zatim se izdvoji 7 do
8 em i zamesi vodom dok ne postane jednoobrazne konzistencije staklarskog kita.
Potom so uzorek valja na ravnoj povrsini ili medu d18novima dok se ne naeini va-
ljak debljine oko 3 mm, pa ponovo skupi u grudvlI i valja. Ovaj postupak se ponav-
2
285
lja ave dotl~ dok valjak te debljine usled gubitka vode ne postane toliko krt ds
se lomi. Na ovaj na~in postignuta je gronies plsRti~nosti, koja se interpretira ,
na slede~i na~in:
a) Matorijal visoko pla!lti~noRti (gde prnovlodlljll mosne ItUno) poznoje so po tome
ito so dobijoju tvrdi vslj~i~i od 3 mm, ns grsnie! plasti~nosti. Ako se skupe
u grudvu (loptieu), ona se pod pritiskom palco ne drobi vec samo deformiie bez
pukotina.
b) Srodnje plastiean materijal (posne gUno) raspozl!aje se po srodnje tvrdim
valjcima od 3 mm na granici plastienosti. Kado ao kod ovakvih uzoraka formira
grudva i pritisne paleem, na njoj se pojsvJjuju pukotine.
c) MaterijaU niske plastienosti (u kojima su glavne komponente praiina i fini
pesak) identifikuje se po valjku od 3 mm ns granici plastienosti, koji se mora
oprezno valjati jer se lako lomi. Materijal se obieno ne moze ponovo oblikova-
ti u grudvu. Ako je to i moguce, ona se pod pritiskom lako razdrobi,
d) Materijali bez plastienosti (fini peskovi ili fin! peskovi sa malo primesa) ne
mogu se uvaljati u valjak od 3 I11III.
3.2.3 Opit ocene konzisteotnog ataoja
Ns bazi mogu~nosti valjanja materijalo pri prirodnoj vlaznosti,oconjuje se:

. ~vrsto konzistentno stanje -
ne moze se voljati,
-
teiko gnjeeivo konzistentno stanje -
valja se do valjeica debljine 3 I11III,
-
lako gnjecivo konzistentno stanje -
valje se 11 valjeice tsnje od 3 mm,
-
zitko konzistentno stanje.
3.2.4 Opit ajaja
lzvodi se na taj na~in ito se prirodno vlozon, uzorak zosoee oitrim nozem.
Tla velike plasticnosti imaju izrazito sjsjnu zssecenu povriinu, srednje plssti-
~na manje sjajnu, dok kod praiinastih i peskovitih nema sjaja.
3.2.5 Opit cvratoee u aUV08 atonju
Vrsi se na auvom uzorku lomeci gs i mrvec! prstima. Suva cvrstoca raste sa pora-
stom plasticnostL Velika suva evrstocs je karskteristicna za visokoplastiene
gline. PraS!nasta i peskovita Ua imaju malu RUVU evrstocu, aU se mogu razUko.
vati prema ostrini cestica. Sitan pessk je ostar, dok prasina nije.
3.2.6 Opit ki~elin08
Ugla~om sluii za pribliino odredivenje 'kaJcijum-karbonata(CaCO ) u tlu. Vrsi se

pomocu razblazene 20 'X-tne hlorovodon!ene 'kiReI ino, ko'ja se po~aps po uzorku, a
ocenjuje se prema t. 3.1.4.
3.2.7 Opit miriaa i boja
Znacajan je za utvrdivsnje prisustvo OrgnnSkih motertjo u sitllozrnom tlu.

Tamns bojs i specificsn ostor miris rospsdnutp. orgsnske materije ukazuje no pri-
sustvo znatne kolicine orgsnskih msterijnle u tlu.
Ovsj miris se najbolje oseca na svezem uzorku, On ge postepeno gu~i, ali se moze
zagrevanjem pojscati. Pri sondiranju trebs nvnk navesti i boju uzorka kao nsgove-
itaj poreklo tIs i priauatvo primess.
3.3 Obrazac 0 terenskoj identifikaciji
Podsci dobijeni terenskom identifikscijom u?ornko tla unose ee u sledeci obrozac:
3
286
..
8-
.. -"- .......-----
'[ .~
en
j
a
B if
x.. .. -
='i i
.:=
.:;::
11 :::m
H
c
~a
.... ~~..
~:~ .Ie
u :g ...,
a
....
....
~AoI I
+.I
~.=
...
~.!i:;
U
... .::;:::...
fU
... .t.:'
ra
~'i H
.e
1.. ;
>-
....
c
u
g..
:i
!
oCI)
....
1$ .81;
~G
-
l~
:13"
.;; -.
.: ra
8' .= ..
~1
c:
~.
lIa osnovu 11tljenja Republ1tkog sekretarljata za kulturu SR Srbije br.m-SII74-02 ed 4.11 1974. ne placa se porez Da prOllet
$tallp3 SavIni ZlVed za shndardhactju . Beoqrad
4
DK 614.131.36 287
"
JUGOSLOVENSKI
Geomehanitka lIpitlYanja JUS
STANDARD
SA OBAVElHOM
UZIMANJE UZORAKA TLA U.B1.010
1979.
PRIMENOM
od 198(H)2.21 Pnvilnik br. 31-14005/1 ad 1980-08.30;SlufbeniIl8tSFRJ,br. 65/79.
Telrl,. of JOIls. Sampllnl
Ovlj Irllnd4n1 Ie 11111"0revlzl/Om Irllnd4n111 JUS U.Bl.0Ul Iz 1968. godine.
I 1 l'I'edmet stand.eta
JI
Ovaj standard utvrduje naein uzimanja uzoraka lIa koji slute za ispilivanJe fiziekih I mehaniekih osobina
j lIa u geomehanlekoj laboralorlj!.
'1!
1
:s 2 Vrste uzoraJr..
i Prema naeinu uzimanja uzoraka. priboru kojim Ia uzimaju. naeinu no koji III vade. spremaju i
5
r manlpulilu. posloje dye vrste uzorakl:
! -
-
poremeteni uzorci.
neporemeteni uzorcl.
2.1 Poremeteni uzorci sa vade odgovllajutim llatom lz iIOndatnih jama. 111ilkopa. sondatnlm alatom iz
fII bulotina UI na drup naein. Uzorci Ireba da sadrte IVesastavne delove materlalilia u prirodnoj Rumeri.
ali u poremetenoj strukturi. teksturi III zapremlnl. Poremeteni uzorel koherentnoa lIa m08u sa vadili i
I
,.
spremali s prirodnom v1aaom.
2.2 Neporometani uzorclse vadeilOndltnim cilindrima posebnog obllka. na naeln kojim sa Ita manje menja
I. prirodno stanje lIa. kao Ita je: struktura, tekstura. zapremina. prirodna vlagl.
;Ii
.
'i
.II
8 3 Vell(!ina uzoraJr..
tI.
a
3.1 Koli/Hnl materijala poremetenih uzorakl mora sa odredlti programom ilpilivanjl. Kolleina matedjala
zavisl od vrste mlterijlla, obiml i vrste polrebnih ispitivanjl. Say matedjal lzvlden Iz IOndatnih bulolina
trebl saeuvati u odgovllajutim sanduclma.
3.2 Preenlk 1 dutlna neporemetenih uzorakl zavila od konzlstcncijc i evrstote koherenlnog Ii. I od
I! zbijeoosll nckohercntnog tla. Najmanjl preenik neporcmetenih uzoraka lIa melte konzlstencijc je
7Q mm, . za tlo eVllte konzisteneije do J 2S mm. Dutina eUindrl za uzimanje uzoraka !znosl najmanje
300 mm.
i Progrunom ispitivanja odredic!e se pieenik i velleina uzoraka u IIkviru raspona pAldvi4t11ih standardom.
4 Zapisnik 0 IOndiranju
4.1 Za svaku IOndu mora sa voditt zaplsnlk .. sledetlm opiUm podaelma:

- opls mesta IOnde.
- vrstalOnde.
svrha IOndlranja.
- broj IOnde.
-
IIIzdanje SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU 'I'

288 .~
- odstojanje od slalnih laeaka IlItlca lerena,

: - .kota stalne prlkljuene laeke,
- kota lerena,
- izvoilae IOndlranja,
- datum IOndiranja,
- opil nap:aw za IOIIdiranje,
- Ime I prezlme kontrolnog organa prllOndlranju,
- optle napomene.
4.2 Prilikom uzlmanja uj.,:>rakaiz slojeva Ila, u zapisnik Ie unose, u skladu I progrunom, lledetl podacl:
- dubina gornje I donje povrtlne Iloja,
- deblj InasloJa,
- nazlv lloja po klallflkaeljl,
- geolollli nuiv Iloja,
- Yrlle I koUeine primesa, I boja uzorka,
- konzlstenlno Ilanje zem'itnog malerijall,
- pojava podzemoe vod~ i vreme, .
- nivo podze_e vode I mme;
- vremenske prilike II vreme IOndirlnja,
- Iedol broj I oznakl Izvadenib uzorakl lla,
- skica slojeva eele bulotine.
. .
5 Uzimanje poremetenih uzoraka
S.I Poreme~enl uzorel uzlmaju se iz IOndatne jame, lIseka, potkopa, sondatne bulotine iii samog objekta
izradenog od lIa.
S.2 ZI uzlmanje porem~enib uzoraka s1utlllede~i pribor:
- rueni allt,
- ruena iii mehanlekagarnltura za sondatno butenje,
- pogodnl kdikl za uzorke kojl sadrto vodu,
- klsetiranl sanduk od drvela ill druaog materijala, ill metalne posude za amdlaj uzoraka ill Yre~e,
- Iial I pribor za zakivanje pokloplca na sanduku ili drugi pogodln materijal Zl zalvaranje
. sanduka,
odnosno metllnih posuda.
S.3 Poremeteni uzorei iz sondltne jame, zaseka potkopi ill objekll uzlmaju se iz svakog sloja III. Prethodno
se mesto u jaml oelstl I porlml, pa Ie prlklldnlm alatom Ilkopa I uzme potreboa koJieina lIa prema
t.3.1.
Uzorak se grubo obrldl i lIavl preml vrstl lIa u kasete sand,ukl. Sanduk Ie zatvorl da se ne mda materijal
u kasetaml prilikom trlnsportl..NI IInduku se Ispiluju s1ede~1podael:
- broj uzorakl,
- dubina pojedinih slojeva lIa,
- dllum uzimanj. Uzorakl.
POltupak je Istl i Zl uzlmanje uzoraka iz zaseka potkopa ill objekll.
NI 1111nleln Ie Ipemlju jezgre i poreme~enl uzorcl iz sondatnib bulotina.
S.4 .
Porem~enl uzorei Zl odredlvanje prirodne vlage mllerijall stlvljlju Ie U mace od nepropustljlw
plastiene folije koje se evnto vow, pri '.etmu \rebl illilnuti auvill'n vazduh, I smestili ih u dobro
zalvorene mel~e III pillliene poaude.
S.S Iz IOndltnih bulotinl uzorak Ie Uzirnl IOndatnlm svrdlom, lko u sondl neml vode, I ako u sondl Ima
vode,onda Ie uzorak uzlml pogodnom metllnom katikom ill pogodnom pumpom'koje omogua.ju da Ie
izvade sve frakege mllerijlla. Prl IIlvljanju ovako Izvadenih uzorakl u sanduke ill posude Iz t. S.3, treba
ooedltl vodu lako da Ie ne izgub~ litn~ frakeije, I cIlijl pollupak je 1111kao u t. S.3.
.289
5.6 Prilikom uzimanja uzoraka u zapisniku se moraju navesti svi podaei 0 sandi i sloju prema l. 4.2. kall i
brojevi uzoraka, koji se moraju slagall soznakama na sanduehna,odnosno posudama.
5.7 Opremgeni uzorei prema t. 5.3 i 7.apisnik Sagu se odmah po uzimanju u laburaloriju na i~pi1ivan)e.
odnosno euvaju se na odgovarajllte zdlitenom mestu.
6 Cilindri i pribor za uzimanje neporemecenih uzoraka
6.1 Za uzlmanje nepOftmetenlh IImraka 110Iz .'nda"nlh jam a lI.eka, 1.8ocka,p<llk<lpo1,1.. .llIle lIIelallil
eHindri koji po pravilu utiskuju u 110.Izuzelno eDindri se uIIskuju u 110nabijanjem, SlOIreba poscbno
""
zabelet.iti u zapisniku 0 sondiranju.
6.1.1 Melalni cUindri za materijale lesko 8njct Ive I evrste konzlstencije Imojll unulralnjl pretnlk od R9 du
125 10m. Sastoje Ie od nol.8. dvodelnog eHiodra i od kap< za lltiskivanje u ilo s olvorom 7.a ispl1~lanjc
vuduha.
Za not cilindra dutille do 30 em 7.aollren pod u810m od 45° vati sledeti odnos C:
Dv' - Du'
C= () , <0.15
u
Du - ()N
Cu = :>0,005
1>",
8deje:
Dv - spotiaSnjl preenik nol.8.lImm,
Du - . unulraSnjl pre~nik cHlndra,u mm,
DN - preenlk seelva nola, u 10m.
Za not dlindra dll"inc preko SOem, zaoltren pod ugk'm od 60", val.l ,Iedeti ",Inos:
C~0.10 Cu:> 0,15
Kapa I /lot spajaju sc na cilindar zavojima I utvl1tuju kljutem.
6.1.2 Melalnl eill/ldri za malerljale lako do Iesku gnje~ive kon/.islencijc imaju unulral/ljl I"ct/lik od iO nlll1ili
yeti I dn1-lnll,to 30 em. Sasloje.. od nota, eilindra s navojhn. na kra.icvinll,1 otl kal'c I.a IIlIsklvalli" II il..
s olvorom za ispultanje va7.duha Not eilindra zaollIen je pod oglom od 60°. Odnosi pret/lika i7.I. !J.I. I
17.nose:
C<O.IO Cu :>0,12
Kapa I 1101.spajaju se s cilindrom zavojima i u~vrltuju kljlltc'm. Cilindar iml I dve kapc <1,1gliOlC
metalnom membra nom za hermelitko zatvaranje uzorka ih metalne kape s odguvarajuoom l.aplivkom.
6.2 Neporemetenl uzorei euvajll se i olpremaju u lalmralori)1I po pravilu u ",clalnom cilimlru koje",
izvadeni, pritvrlteni obujmicom u sredlni i hermeli~ki zalvoreni gumenim ih mclain un"kapama '"i
plasti~nom Irakom na oba kraj.. ILUlelno, uzorci ICskognje~ive i tvrs.le konli~leuci.ie mogll ua Icrcuu
'e
izraditiizdvodelnogcilindra,bandatirati 2 pula gu.om i svaklput uronlli IIparafill.
Na drugi sloj gv.e prltvrsti se' elikela s brojem !IOnde. du!>inom i rednim brnjem IImrka II 7.apisniku.
Zalim Ie uzurak pakuje i tuva kako je opisano \I f. 71J i 7.10.
6.3 Programom ispitivanja moze So: pre<lvidel1 vaden.ie neporemetenih llzoraka lako glljetive kunl.istencije s
posebllim jednodelnim cilindrima la"kih liol,,'., iti s eilindrima s klipom. Uz I.apisnik se u lakvom
'Iueaju mora prilotili opis i skica s <limen/.lla",a "polleblje/log cilindra.
290.
7 Ulimanje neporcmeeenih uzoraka
7.1 Neporemeeeni lI70rei velallog lIa uzim.ju se iz somlatne jame. zaseka. potkopa. sondatne bulotine ili
:.lInog uhjekl..
7.2 l'ril1m Imalerljal koji .h.1.; 7.. 117imanjenepm.mecenih u70rak.:
melalni eilirjd.. iz 1.6.1.1 iii b.1.2 5 pril1oroll'.
- presa 1.3IIli~kiv:miedlndra u I~J. IIInablJa~ s vodUkom.
. lIol.C\'jza se("enJctla uko l~ililldrai la ravllanjculorakil.
- prlbol za lopljenje parafln..
.. parafin i gala la oblaganje uzorka,
- sanduei iIi .nelalne kulije 7.a pakovanjp. i Iransporlulorak..
7.3 Nepore",e.:eni U7.orei iz !KIndatnih j.m.. zaseka. polkopa i iz objekala izradenih od lIa uzimaju se
uliskiv.lliem ~",dal.nog eilindr. Ul poslepcno opkopavanje m'lerijala oko cilindra do njegovog no1.a.
ako konzistenelj. II. ne dOl.voljava neposredno uliskivanje.
7.4 1'0!lo je ..ndatna jama Iskopan.. da ne bi do!lo do promena u prirodnoj sadrtini vode, Ireba Uo pre
u7eti uzo.ke lIa. Neposredno pre uzimanja uzoraka Ireba sa dna ..ndatne jame skinuli 20 do 30 em
malerljala. poravnali donju povr!inu i odmah ulisnuli iIi labili eilindar.
Ako ulorei ul.imaju 5 bocnih slrana jame, Ireba neposredno pre ulimanja uzoraka prokopali prosek
dubin.'" 40 do 60 em od boene .Ir.~e i poravn.ti donju povr!inu I odm.h otisnuli eillndar. (,lIimlar
p,nl.vili na 110 I ulisnuli pre.nm. 'zozelno, .ko se eihndar l.abija spceijalnim mehanickim nabljacem.
udarei Ireba da slede I1rzojedan .. drugim. l'rllikom labijanja eilindra Ireba obratitl pat-nju da ne dode
do njegovog okrelanj. oko venikalne ose. da eilindar im~ slablo isli pravae krelanja Ida se ne napuni v~
od I om od unlllra,nje povrSine kape. Po!to se cllind.r napnnl malerijalom treba ga pot kopati i odrelali
notem.
Kad je uzoral: Il.v.den. dvodclni cilindar se prilegne obujmicom. skino se nut i kapa. drlm, work. koji
slrSe odreto sc I I.aglade. Zalim se popusti obujmira i ozorak se obradi kako )1'opisano III. h.2.
U1.orcl uzeli jednodelnim eilindrom zalvanjo se kaparna premo I. u.1.2 J olpremaju se u laboraloriju u
eilindru.
7.5 Il koherentnih malerijala lelko gnjecive i cvrste konlisleneije vade se blok.uzorei dimenzija do
.'0 X JO X .'n elll pallilvilll opkop"vanjem. ".d .ie 117.orakobraden IIUgornioj I na bocnim sironallla.
gornja slrana se prchle vrlldm I,arafinnm i preko ulorka se navuce okvir drvenng samlllka dllnenl.').
uzorka. poveean '.iI uko 1 em sa svake Slrone. Zalim Ie nalije pal ann u proslor izmedu okvir. I nlork.. i
.rrekn gO! n.ie povriine ul..urka dn ruba sandllka, posle ~el!a se vijdmo pricv"rl poklnpac sanduka. Tada se
uzorak oprel..no polkop.. \,od",1.e se bala ul.nrka I sa ..ndukom se prevrne na go,,~u povr!inu. Tada se
donja povriina uwrka pora,"a. preliie do ruba sanduka vrueim parafinom i vijeima pricvrstl dno pre
n.'8° Ito se paraCin ohladi. Sanduk se obeleti oznakom uzorka I slavi u hladan zaltieen proslor do
olpreme u laborolOliju.
7.6 Neporemeteni umrei uzimaju se il. sondalnih bn..tin. utiskivanjcm cilindla iz l.b.I.1 16.1.2. I.avi,"o nd
konzisteneije malerijala. Pre spuit"nja cllindra u bn!"linll Ireba sa njenog dna Ilk1011 II, sav usiln)elll
malerijal tako da eilindar nalegn, na neporemeeeni matenjal lIa. Postnpak sa UZOleimaistovetan je opisu
III. 7.4.1avlsno od lip. eilindra i ko"'.islenol)e Ila.
7.7. Svi podac! 0 ulimanju uZl".ka Il mnd.lnih bniolilla upisuju se u zapisnik 0 IOndir.nju.
7.N Nepmemeeeni uzorel vlal.n"8 peskovHog Iia mogu u,imali i1.sondatnih jam. u k"jlmn nema vode.
'"
uliskivanjem eilindra na nadn opisan u t. 7.4. Iii ob",zivanjem bloka kako je opisano u I. 7.5.
7.<1 Sv,' uzorke Ireba upaknvali oprelllo i so lid no n sanduke sa strugollnom ili drvenom vullOm i olpremili u
laboratorlju.
291
Upakovane uzorke treba prilikom utovara i istovara fuvati od udaraca I potresa.

7.10 Uzorke treba fuvati od mraza i drtati u vlatnim prostorijarnl. Uwrke kojl su konzervirani parafinom
treba Ito pre Ispitlti, odnosno fuvati do ispltivanja u prostofU zllieenom vlagom.
Uzorci moraju biti tlko izvldenl dl Ie iz njih mOlu dobitillboratorijske probe onol obima koji odlovarl
aparalima u kojirnl ee materljal biti Ispitlvan, 1110 Ie odreduje prosramom Islrltlvlnjl u akladu a ovtm
slandardom.
Na 0810'" mllljenJa RopubUtkoa ..k...arijll. .. kulturu SR Srb'. br. 41 3-81/7Hn od 4. U 1974. no plot. .. porn 118..omtl
-
SI.mp. S...znI:z.",d .. SllIIdardluciju qeo.rld
Ukupno Ilral1a 2
292.
JUGOSLOVENSICI
STANDARD
GeomehmiC!ka ilPitiY8nja JUS
SA OIAVEZNOM
ODREDIVANJE VLA2NOSTI UZORAKA TLA U.B1.012
1979.
'IUMINOM
04 1980.02-21 Plaridt br. 31-14005/1 od 1979430: SI1db8IIiat SFRJ, br. 6S /79.
TtSt/"I of 1011.. Detn-mlnlltion of 1011molstu~ content
..
OWlj Itarida'ni Ie lIastao mizijom Itandanla JUS U.B1.01 Z iz 1968. godine.
i
,&.
1 Predmet standa'cIa
:
OV8j atandard utvrduje naC!1n odredlymja ylatnostl uzorka Ila.

.~
I.
18
Primenjuje Ie Z8 malerljale 1.Ia kojl, sukni do ltalne mue nalOS .C, ne menjaju noje flzlC!ke olObine.
2 Def"micija
j
18 Vldnoat je odnol izmedu male vade u uzorku I mase lUyog uzorka odtedene prema I. S.I,lzraten u
procenlima i oznaC!ayase 18W.
I
3 Namena
fII Vlatnol1 Ilutl za ocenu konzillencije tla Illepena zasl~enoltl lIa vodom, I kao podlaBa ZI odreitlyanje
drugih olObina lIa.
I
i.
;II
.. Oprcma I malerijal
Za odtedlvanJe vlatnoatl sluti slede~a opreml:

- Petrijeve posudlce,
.
'I
.II
/I - tehnlC!ka VIp I taC!nol~u 0,01 g ,
lulionik I tcrmoreau!aloOrom oaetljlvosti:l: 0,50'C ZI temperature od 100 do 110 .C,
f1 -
- e ksikator I kllcijum.h1oridom.
. 5 Nac'!in odrediY~a
5.1 Uzorak viitOOB mlterijala III U koUClnlod SOdo IOOg,lIavl Ie u Izmerenu PetrlJevu poludlcu, mile W,
I posudlca Ie poldopi I izmori umrak zajedno 18 poklopljenom posudlcom, mase

j W"
Potom Ie sa posudice
sklne poklopac IIlvl pod poludicu, zatim se ave stavl u sullonik I suli III 10S.C to,S.C najma"e 24h
01do slalne mile.
PosudJca s poldopcem izvadi se iz IUSionika, pokl opl , stlvi u eksikator. chlldi i Izmeri masa W..
VlatnOlt uzorka iuaC!unavale po IledeCem obrascu:
w.W,-W,
XlOO
W. -W
-
0 Izd8nje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOJU
SI.lnll JUS U.B1.011 , 293
sdeje:
w - v1atnost u %
W - masa Petrijeve posudlce u S.
W, - masa posudlce s poldopcem I s vla!nim uzorkom u S.
W2- mua posudlce s poldopcem I sa suvim uzorkom uS.
5.2 VlI2.nost uzorkl odre4uje . nl OInoYIJdVI Ispltlvlnjl. I klo rezullit Ie uziml proletnl vrednOlt.
Vla1nost Ila Izratlva18 u % od suve mile I Izratlva 18 brojem I jednim decimalnim mestom.
Dozvoljenl razlika Izme4u dva Ispitivanja Istog homogenltiranog uzorka tla je 0,5 %. Ukoliko to nije
slutlj, opit 18 ponavlja dok 18ne doblju dVI rezultlta u dozvoljenim sranlcaml.
5.3 Vlatnostpeskovltog materijall odre4uje Ie tako<le preml t. 5.1, same Ita masa uzorka Iznosl 500 S'
posudice su vefes klpaclteta, I tatnost vase mora bill 0,1 g.
NI 0810,," mIJljenJI Repubtitk", sekrelarijat... kull"u SR Srbije br. 413... !74{)1 oil 4.11 1974... plata II perea na promat
Slamp. S.~ZlII.lvod U ltandlld.ICijU . Beo,.td
Ukupno strana 6
294
JUGOSLOVENSKI Geomehani~ka ispitivan1a JUS
STANDARD ODREDIVANJE ZAPRro1INSKE .~SE MATERIJALA U.81.013
TLA SA PORAMA METODOM SA CILINDROM
POZNATE ZAP~IINE 1992.
Ovai stan~~rd obiavlien ie u Sluibenoll' listu SRJ, br. 6/92
TestinQ of soils Determination of density of soil in place by the

drive-cylinder method
PREDGOVOR
Ova1 standard 1e nastao revizi10m standarda JUS U.8l.0l6 iF. 1968. Qodine, a ura-
dila Qa 1e Komisi1a SaveznOQ zavoda za standardir.aci1u r.a zeml1ane radove i Qra-

devinsko tlo.
1 PREDMET
ovim standarcom se utvrdu1e na~in odredivan1a zapreminske mase materiiala tla sa
porama "in-situ", metodom sa c:ilindrom poznate zapremine.
2 PODRU~JE PRIMENE
Vredl;::>st zapreminske mase materi 1ala tla sa porama sluti. za prora~u;. kOllstrukci 1a
oslon1enih na tlo, za prora~un stabilnosti padina i ob1ekata izradenih od raznih
vrsta mated 1ala tla i bo pomo~na 'vrednost pd klasifikac:i 11 i ident1fikac1 11
tla.
Metoda ni is primsnl11va za vrlo tvrd03 tla u ko1a c:Uindar ns moto lako da 80
utisne
posle
kao
vaden1a
i za tla
uzorka.
sa niskom
.plasti~noA~u
.
ko1a ne mOQU da se zadrte u c:ilindru
Deskriptori I zapreminska masa tla Sa porama, metoda ispitivan1a, Qeomehani~ka
ispitivan1a, metoda pomo~u cilindra poznate zapremine
Izdanie na
I izdanie SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU sh 1eziku
JUS U.B1.013.1992
295
3 VEZA SA DRUGIM STANDARDlMA
Odredbe standarda na koie se ovai standard poziva istovremeno va!e i kao odredbe
ovoa standarda. Navedena izdania su va!i1a u vreme obiav1iivania ovoq standarda.
a kada se on primeniuie, koriste se nainoviia izdania navedenih standarda.
JUS U.B1.010.1979. Geomeha~ifka ispitivania - Uzimanie uzoraka t1a

JUS U.B1.012.1979, Geomehanifka ispRtivan1a - Odredivan1e v1a!nosti uzoraka t1a
4 DEFINICIJA
Zapreminska masa materi 1a1a tla sa porama 1e .odnos nieqove mase prema nieqovoi
zapremini sa porama i lupl1inama. pri utvrdeno1 temperaturi i vla!nosti Bredine ~
koio1 Be odredu1e.
5 APARATI I PRlBOR
5.1 Metalni cilinar Bpol1n1ea prefnika 5Q do ~4q mm i vi.ine 50 do 150 mm. De
1 iina zida ciUndra ie tar.o odredena da c.jr..:,~

izmedu spol1aln1ea i unutra§n;.,'
prefnika bude takav da deformaci 1a tla prouzrokovana .utiskivan1em cilindra bu,:
Ato mania.
Debl1ina zida odreduie 8e koeficiientom utica1a debl1ine ci1indra Cp ko1i mora Ii
bude od 0,10 do 0.15.
D2 d2
-
C
P d~
"de 1e.
Cp - koeficiient utica;a debliine ci1indra,
D - lPOl1atn1i prefnik ci1indra, u rnilimetrima.
d - unutraln1i prefnik ci1indra. u mi1imetrima.
5.2 Mal i za utiskivanie cilindra. Bastoii se od "lave. pokretnoq nabi iafa, VO(~,'
ce nabiiafa i rufice. pcema slici 1.
5.3 Lopata za vadenie ,cilindra iz t1a.
5.4 No!, za obradu uzorka.
5.5 Drveni fek1~. za izbi1an1e uzorka tla iz cilindra.
2'
JUS.U.Bl.013.l992
296
5.6 Tehnieka vaaa, sa moautnoltu merenia mase od naimanie 1,0 ka sa taenoltu od
1,0 a.
5.7 Sulniea, za odrtavanie temperature od 105 °c ! 5 °C.
5.B Metalna kutiia sa poklopeem, ve11e1ne prema velie!ni uzorka.
6 PO STUPAK
6.1 Kalibrac1ia cillndra
Pre poeetka ispitivania odredi se masa svakoa c1lindra, sa taenoiltu od 1,0 i

"
nieaova zapremina sa taenoiltu od 0,15 em3.
Masa se odreduie moreniem na vaai a zapremina mereniem visinei unutrailniea pree-
nika eilindra u eetiri taeke sa taenoiltu od O,Olcmiizraeunava se prema obraseu:
V a d2 ". H
c s s
ade ie.
v - zapremina eilindra, .u kubnim eentimetrima,
e
ds - srednii unuta;;nii precnik cilincira, u centimctrima,
H - srednia visinaei11ndra, u eentimetrima.
s
6.2 Pr1prema tcrena
Pri11kom uzimania uzorka prema standardu JUS U.B1.0l0. na terenu ade se uzima
uzorak, mora da se odstran1 povrAinski sloi od oko 2 do 5 em 1 tako oeiiltena
povrAina poravna.
Ve11e1na povrs1ne ob11ka kvadrata, koja mors da ee oeist1. trebs da ima etrnnlcu
od oko 20 do 30 em.
6.3 Uzimanie uzorka
Na pr1premlienu pod1oqu, na povrilinu terena stavi se eilindar sa oltrom ivieom i
na nieaa postavi mal; za .utiskivanie.tako da alava malia nalete na e1lindar.
Cilindar se utiskuie u tlo dizaniem pokretnoa nab1iaea 1 puitaiut1 aa da pad a na
q1avu ma1ia. Za vreme dok se eilindar pobiia vodiea nabiiaea mora biti vertikalna
a alava malia u sta1nom kontaktu sa eilindrom. C1lindar se utiskuie u tlo sve dok
alava malia ne prodre u tlo 2 do 3 em.
Nakon zavr§enoa utiskivania uklania sema1i za utiskivanie a cilindar lopatom va-
di 1z terena. pri vadeniu e1lindra 1z terena mora se voditi racuna da se ne pore-
3
JUS U.Bl.013.l992
297
meti materi1al u n1emu a to 8e posti!e 1ednovremenilll ialtopavan1em cilindra aa
uzorkolll, dela tla oko cilindra i dela tla ispod cilindra. Posle vaden1a cilindra
ir. tla odstrani se preostali materi1al oko cilindra. Cilindar se stavi na ravnu
. .
podloqu i no!em za obra~u uzorka obrade kra1evi cilindra vodeci racuna da ae uzo-
rak ne olteti. Zadovol1ava1uci uzorak 1e sastavl1en od tla sa IIIesta ispitivan1a i

. I
.ne sme da sadrti vefe delove atena, koren1e i11 druqe strane IIIaterl1ale. Ako c1-
11ndar n118 pun i11 alto mator11al u uzorku n110 iatoq aoatava kao oko1ni mato~1-
1a1, uzorak se mora odbaciti.
Ako se c1lindar iskrivi il1 na ko11 druq1 nacin olteU dok ae utisku1e u tlo,
uzorak se IIIora odbac1ti.
Ukoliko posto1e mala udubl1en1a lIa povrlinama uzorka (eventualno usled vefih zrna
mst6ri1ala koia au morala biti uklon1ena pri ravn1an1u povrline uzorka), moraiu
ae iSpUniti lIIateriialom ko1i 1e ostao od prethodnoq ravnian1a povrline.
6.4 Odredivan1e zapreminske mase lIIateri1ala t1a sa porama u vlatnom stan1u
Uzorak u vla!nom staniu izmeri se za1edno sa ci1indrom sa tacnolcu od 1,0 o.
Oduzimatl1em poZ"',1t~ ,:.ase cilindra dobiia se masa v1atnoq uzorka W.

Zapreminska mas.' n,~""ri iala tla sa porama u vlalnom stan1u iz'racunava se pl.c:na
obrascu:
w
.,
v
v
ode ie.
- zap~eminska mas a materi1ala t1a sa poraroa u v1atnom stan;u, u qramima PO
"v
kubnom centimetru,
w - masa vlatnoq uzorka, u qramima,
V - zapremina vlatnoo uzorka (cilindra).'u k~bnim centimetrima.
6.5 Odredivan1e zapreminske mase materiia1a t1a sa ~rama u suvom staniu
Vlatan uzorak izbi;e se iz cilindra drvenim cekicem i stavi u meta1nu kutiiu pre-
ms t. 5.8 i hermeticki zatvori.
Tako pripreml1eni uzorak transportuie se do laboratoriie qde se uzorak vadi i iz
nieoo"e sredine uzima uzorak od oko 100 q tla i odredi sadrzai vod.. prema stan-
dardu JUS U.Bl.012.
4
278
Klasifikovania sa izvodi koriAeeniem tabela 1. Sa dobiienlm rezultatima ispitiva-
nia polazi sa u tabeli sleva nadesno, dok sa uporedivaniem na pronade odQovara1u-
ea grupa ili podgrupa. Za br!a odredivanie Qrupe kohezionih materiiala (A4 do A7)
koristi sa odnos graniee te~en1a WI i indeksa plasti~nosti Ip dat na di1aQramu

.
(slika 1).
Za klasifikovan1a materi1ala potrebno 1e odreditil
- qranieu te~en1a
WI'
- indeks plasti~nosti
Ip'
- Qrupni indeks GI.
70
/
60
/
/
- /
50
/
_a.
'u0
c
1,0 -... t_-
I
\
7
~,
i"
~fa
Q.
WI.
30
A7-6 V
~1
/
A, /
20
A2-6 / A7-S
/AH
10
A, As
A~_, A2-5
0
0 10 20 30 1,0 50 60 70 80 90 100
Granica t.~.nja. W,
Slika 1 - Di1aQram za klasifikaeiiu kohezionih materiiala
~ A4 .!!£ A7
2
JUS U.Bl.013.1992
298
zapxeminalca masa matexl1ala tla sa poxama u SUVOll stan1u lExal!unavA ae pxema
obxaacu.
100 W
')'
d -
(lOO+w I.V
qde 1e..
')'d- sapxemln81ca masa matexl1ala tla sa porama u 8UVOll 8tan1u, U qr~.1ma po kub-
nOli centll11etru,
W - masa vla!nOQ UEOXIta, u Qr81111lllA,
w - vla!nost uEorka (u odnosu na 8uvi usorakl, U procentiaa,
v - zapxemina cilindxa, u kubn1m centimetriDla.
5
JUS U.81.01311992
299
011 odlJOlllrll (j) 011 odlJOlllrll 3
~ : ~-~ ~--. lr(h ~-~~-~-- ---IC--"

;~' =-
.
~'
, ' : ~y~:;;~~~-@/
. ~ -~ . I
. .
011 odlJOlllfll 2 I
VocSlcanabijaea @ .::'-
I
...j.:..c..:~ c.. J
/~
~ Ruelca
.
( -.f
~<'
,
)
malja CD
Cllindar za uzimanje
uz""aka
@
Glaya nabllaea @
{~l""
~~.=-~
..1 ~
-I
\.
...
,
,'.'
- ~-~
..'.
.'
,
...'-
] -,
'
,.
. .
@
~
/
~.
"
""'*-~
--,-r
I ,'rT',-,
.""'"
. ,ij..
t, , ~,\:
""+>:
.
. "-,~
I ;)._;
'. '.\j;
~
eV GIDV. pnkrntnno
nablJaC. @
~
I
Pokretnl nabljae @
Slika 1 - Sematski prikar. Qlave malia, pOkrctnoQ nabiiafa

i yodice nabiiafa i rufice malia
Zabranjeno pre!ta~paYanje (sye vrste u~no2avanja)

Ha osnovu IIUjenja Republl~koq sekretarljata za kulturu SR Srblje
br.413-81/H-02 ad 4.11 1974. ne plaCa se porez na pronet
Sta~pa Sayeznl zavod za standardlzaclju Beoqrad -
6
.
390 Ukupno strana 8
Jl:G05LO'\E~Sh.1
STANDARD
Gaomehanleka I.pltlvanja
J L' S
ODREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE
SA OBAVEZNOM MATERIJALA TLA BEZ PORA
U.D 1.014
1988. .
rRIMENOM
Od',988.1G-15 Pl'8Vilnlkbr. 07/04-~3/85 od '988.03-24; SluilMnllllt SFRJ, br. 42/88.
rasti", o( lOila. tN/'lfr, fna/ion. o( danliry
Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS U.B1.014 iz 1968. godi-
ne.
Napomene u ovom standardu imaju a..o informativni karakter i niau oba-
vez.ne.
.'1 PllEDKET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje nacin odredivanja zapreminske maae materi-

jala tla bez pora.
2 PODRU~JE PR1KENE
Zapreminska masa materijala tla bez pora aluli kao pomocna vrednost pri
odredivanju poroznosti i granulometrijskog sastava arometrisanjem, a
takode i za ocenu mineralnog saBtava tla (priBuBtvo organBkih materija-
la iteskih minerala).
Napomena: Kod materijala koji sadrze visok procenat lako raBtvorljivih
ili organskih sastojaka zapreminska masa ma.terijala tla bez
pora dobijena po ovom standardu moze odBtupati od stvarne vred-
nOBti.
3 VEZA SA DRUG 1M STANDARDIMA
JUS U.B1.UI0 - Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla
JUS L.J9.010 - Laboratorijska sita. Nazivne mere otvora
4 DEF1NICIJA
Zapreminska maBa materijala tla bez pora je odnos njegove mase prema
njegovoj zapremini bez pora i suplj!na, pri urvrdenoj temperatur! !
vlaznoBti sredine u kojoj se odreduje.
II izdanj e SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I I
'Stnn82 JUS U.st .ot4 301
,S APARATI I PRIBO~
S.l P1knometar zsprem1ne SO do 100 em3, sa bruienim Irlom 1 ataklen1m cepom

koj1 1ma podu!n1 provrt. P1knometar mora 1mat1 oznaku na telu p1knome-
tra 1 na cepu.
S.2 Vala 8 mOlu~nol~u odre41vanja maae najmanje 100 I 1 tacnol~u od 0,001 I.
S.3 Suin1ea a mo8u~noi~u 8uienja na temperatur1 do 110 ! S °e.
S.4 Vodeno kupat110 a 808u~noi~u odr!avanja atalne temperature 20 ! 0,2 °e
1 vazduinoa komOrom za uzorka.
S.S Vakuum-pumpa 8 -8U~nol~u odrlavanja vakuuma od najmanje 2,66t 44 kPa.
S.6 Grajna ploca 11i paicano kupatilo aa krupnozrnia kvaren1m peako. u 810-
ju od '3 ca.
S.7 Azbaatna mre!1ea mara is em :Itis em.
S.8 Boca Ba prBkalieom.
S.9 Limana po~uda ZB aulenje matarijala tla:
S.lO LaboratorijBko Bito prema Btandardu JUS L.J9.010 otvora okaea SOO ~.
S.11 POBuda sa tuckom za drobljenje mater1jala.
S.12 Poreulanska posuda 0 12 em.
0 0
S.13 Termometar Ba skalom od 0 do SO e 1 podelom od 1 C, takvog precn1ka
da Be mot. stav1t1 u p1knomatar.
S.14 P1peta.
S.lS S1gnaln1 sat.
S.16 Dest110vana voda (dem1neral1z1rana voda).
5.17 Keroz1n.
302 JUS U H 1.014
S."'... 3
5.18 Bezvodni (dehidrovani) silika gel sa bojenim indikatorom.
5.19 Vakuum-eksikator najmanjeg pre~nika od 200 mm.
"
5.20 Ma11 levak.
5.21 Fi1trir-pap~r.
6 POSTUPAK
6.1 Priprema uzorka
Uzme se, zavisno od vrate materijala tla, od 100 do 300g uzorka prema
atandardu JUS U.B1.010. Uzorak ae oausi u susnici na 110 : 5 °c do Htal-

ne mase, stavi u metalnu posudu i tuckom usitni"u prah. Celokupni us it-
njen materijal mora proci kroz sito otvora okaca 500 #m. Tako usitnje-
ni materijal sipa se u porculanskd posudu i stavi u eksikator u traja-""

"-
n~u od najmanje 30 min da se ohladi.
6.2 Kalibraci1a piknometra
Piknometar mora biti cist. suv i izmeren na temperaturi od + 20 °c sa

tacnoscu od 0,001 g. ~lasa praznog piknometra (m1) mora biti zabelezena.
Zatim, se pikn01l!etar napuni destilovanom vodom temperature + 20 °c i

zatvori ~epom tako da visak ~ode iza4e kroz poduzni provrt u cepu. Pik-
nome tar se izbrise filtrir-papirom da bude sa spoljne strane suv i iz-
meri mu se masa sa ta~noscu od 0,001 g. ~~sa punog piknometra sa des-
tilovanom vodom (m4) mora biti zabelezena.
Napomena: Umesto destilovane vode moze se upotrebiti i druga pogodna
pomoena te~nost kao Sto je npr. kerozin.
6.3 Postupak ispitivan1a na temperaturi od + 20

°c
6.3.1 Odredivanje mas e P i k nom e t r a 1 suvog

uzorka:
Usitnjeni i ohladeni materijal se pomoeu levka sipa u suv piknometar u
kolicini od 20 do 50 g ~li'ne vise od 1/3 zapremine piknometra.

P1knometar sa uzorkom termos!atira se u vazdusnoj komori vodenog kupa-
tila oko 1 h, na temperaturi od 20 ~ 0,2 °C.

.,,_.. JUIu..,.IIt" ,
303
Nakon taraoatatiranja izmari ae ma.a piknometra (Ia ~apom) i auvog uzor-
ka (a2) aa ta~noicu od-O.OO1 g.
:6.3.2 Odatran jivan ja z a 0 a tal 0 . vazduha i z

uzorka
6.3.2.1 Odatranjivanje poaocu vakuuma
Piknoaetar aa uzorkom nalije Ba deBtilovanom vodom do priblizno polo-
vine evoje zapramine i dr!i u ekeikatoru (bez lilike .ela) pod vakuumom
od 2.666 44 kPa najaanje 1 h.

Tokoa operacije vakuumtranja mora ae voditi ra~una da izlazenje mehu-
r~ca vazduha iz uzoika ne bude burno da bi ea apra~ilo izbacivanje ait-

nih ~est1ca tla ltroz grl1c piknoaetra. Braina izlaz.nja mehurica iz
uzorka'reguliie Be veli~inom vakuu~. Po iateku 1 h drzanja uzorka pod
vakuuaom potpritisak ae postepeno aaanjuje na normalu.
6.3.2.2 OdBtranjivanje pomocu kuvanja
Ako se odstranjivanje vazduha iz uzorka vrii kuvanjem DS grejnoj ploei.
izmedu piknometra Ba uzorkom i destilovanom vodom.i grejnog tela (re-
ioa) ~ora da Be pOBtavi azbeBtna mrezica. U piknometar Ba uzorkom nali-
je Be deBtilovana voda do pr~blizno polovine njegova zapremine.
Tokom operacije kuvanja mora Be voditi racuna da kljueanje ne bude bur-
no da bi Be sprecilo izbadvanje sitnih eestica materijala tla kroz

grlic piknometra.
Uzorak se kuva 15 min za peskovita tla. odnosno 60 min za gl1novita
tla.
Posle kuvanj a ostavi se piknometar aa uzorkom da se ohladi na sobnu
temperaturu.
p i k nom e t r a s a u z 0 r k 0 m
6.3.3 0 d r e 4 i'van j e mas e
ide s t i 1 0 van 0 m v 0 d 0 m
Piknometar se dopuni destilovanom vodom i pazljivo zatveri cepem,i to
tako da samo jedna kap teenos~t izade kroz poduzni provrt na cepu.
Piknometar sa uzorkom i destilovanom vodom termoatatira Be u vazduinoj
komori eko 1 h na temperaturi ed 20 ~ 0.2 °e.
Naken 'termostatiranja v~sak teenesti keji je izasae krez pedu~ni provrt
na cepu izbrise se filtrir-papirem.

304 JUS U.BI.o148m.. 5
Tako pr1premljen, sa Bpoljne 8trane 8UV p1knoaetar 8S uzorkom 1 dest1-
lovanom vodom izmer1 se 1 odred1 IDU se me.a (m2) sa ta1:noicu od
0,001 C.
6.4 Pr1kazivanje rezultata
Zapram1nska ma8a bez pora 1zra1:unava ae po obraacu:
(m2 - m1) .
,p
- '. Pv
(m4 - m1)-(m3--2)
gde j
e :
p zapram1nska masa bez pora. u gramima po kubnom cent1metru.

-
m1 - maaa prazno& piknometra, u gram1ma.
m2 - masa piknometra i suvog materijala. u gramima.
m3 - masa p1knometra sa uzorkom i destilovanom vodom. u gram1ma.
m4 - maaa piknomatra sa dastilova~om vodo~. u gramima.
Pv - zapreminska masa dest110vane vode. u gram1ma po kubnom
centimetru.
Zapreminska masa bez pora odre4uje se na najmanje dva uzorka. Kao re-
zultat uzima ae arednja vrednoat od dva odre41vanja.

. I
Dozvoljena razl1ka 1zme4~.dva odre4ivanja je 0.02 g/cm3.
Ukoliko to n1ja slu1:aj. opit 8e ponavlja dok 8e ne dobiju dva razultata
u dozvoljan1m granicama.
Napomena: Rezultat1 1apit1vanja unose 8e u sledec1 obrazac.

Strono8 JUS U.81.014 305
Obrazac za up181vanje podataka 1 1zracunavanje zaprem1nske mase bez po-
ra.
Grad111iite Isp1t1vanje. br:'

..-.~
Objekat Buiiot1na br. '"
Operator Datum .. -..
Opls zemljanog mater1jala
Dub1na sa koje je uzet uzorak
Upotrebljena pomoena tecnost
Broj 1sp1tlvanja l :n
Broj p1knometra
Mesa praznog p1knometra g

(m1)' u
Mesa p1knometra 1 BuVOg uzorka u g

(m2)'
Mesa p1knometra sa uzorltom 1 destilov~nom

vodom u g
(m3)'
Masa piknometra sa dest110vanom vodom

(in u g
4)'
Mesa uzorka u g
(m2-m1)'
Masa vode u g
(m3-m2)'
Zaprem1na uzorka (m4-m1)-(m3-m2)' u ml
Zapreminska masa mater1jala tla bez

pora
(m2-m1) 3
p . p ,u g/cm
- . v
(m4-1)-(m3-2)
Srednja vrednost p', u g/cm

3
1SPIT1VANJENA DRUG 1M TEMPERATURAHA
Uko11ko iz b1lo koj1h razloga n1je moglo da se 1sp1t1vanje vrii1 na tem-
peratur1 od +20 .oC,mora se vrii1t1 korektura po obrascu:
P20
°c
- ~ . Pt
gde je:
p - zaprem1nska masa mater1jala tla bez pora na temperatur1
20 °c
+ 20 °c, u gram1ma po kubnom centimetru,
J ..~-
----
JUS U.B1.014 Suon. 7
K - koef1c1jent za pretvaranje,
v
'p t - zapreminska masa mater1jala tla bez pora na temperatur1 od-
red1vanja, u aram1ma pO kubnom eent1metru.
Vrednost1 koef1cijenta za pretvaranje date suu tabell.
Temperatura Zaprem1nska masa Koefic1j ent za
°c K vode pretvaranje Kv
3
a/em
10 283 0,9996774 1,0015

11 284 0,999 596 0 1,0014
12 285 0,9994989 1,0013
13 286 0,999 3~6 5 1,001 2
14 281 0,9992604, 1,001 0
15 288 0,9991209 1 ,000 9
16 289 0,9998968 1,000 7

17 290 0,9988018 1,0006
18 291 0,998 6244 1.000 4
19 , ,0, 99!L 4~4 7. l,O()O,2
292"
20 293 0,998 234 3 1,000 0
21 294 q~ 998023 3 ',0,9998
22 295 0,991801 9 0,0006
23 296 0,9975102, 0,9993
24 291 0,9913286 0,9991
25 298 0,9970110 0,9989
26 299 0,996 815 6 0,998 6
21 300 0,996 545 1 0,998 3
28 301 0,9962652 0,998 0
29 302 0,995 9761 0, 997 7
.
30 303 0,995 618 0 0,997

Stron.8 JUS U.B1 014 307
8 PRECIZ}JQST
8.1 Ponovli1vost
Dva rezultata t)zn1h isp1tivaca, dobijena na uzorcima ietog materijala
tla aa iatom oprsmom, ematraju .. n.pouzdanim ako s. rnzlikuju za vii.

od 0,03 g/cm3.
8.2 Uporedivoat
Dva razultata dobijena u dve laboratorije na'uzorcima i.tog materijala

3
.tla smatraju s. nepouzdanim ako ae razlikuju za vile od 0,04 g/cm .
Napomena: Dozvoljena od.tupanja ispitivanja (ponovljivoat i uporedi-

vost) odnos. ,s. samo za rad sa istom pomo~nom tecnoi~u.
osnoyu miJljenja Republitkog sek,etarijat. ra kulturu SR Srbij,. br. ~1 J-8 1/74.02 ad 4. II 197~. ne ploca se pore;: na prom!t
"'"
$ump8 Savezni UYod 13 It.~ "uSard:l...:iiu aeov,ad
-
Ukupno strana 7
308
JUGOSLOVENSKI Geomehanieka ispitivania JUS
STANDARD ODREDIVAlIJE ZAPREMINSKE MASE ~~TERIJALA U.Bl.01S
TLA SA PORAMA METOOOM KALIBRISANOG PESKA
1992.
Onl standlrd ObjlVljen je u Sluibenom IIstu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils - Determination of density of soil in place by the sond-cone

method
PREDGOVOR
ovai standard ie nastao rev1ciiom standarda JUS U.B1.016 ic 1968. Qodine, a ura-
dila as ie Komisiia Savecnoa cavoda ca standardizaci;u za cemliane radove i ara-
devins!co tlo.
1 PREDKET
Ovim standardom se utvrduie naein odredivania zapreminske mase materiiala tla sa
porama "in-situ., metodom kalibrisanoa peska.
2 PODRUCJE PRIMENE
Vrednost capreminske mase materiiala tla sa por.'.''- ..luii ca prorafun konstrukci;a
oslonienih na tlo, za proraeun stabilnosti padina i obiekata izradenih od racnih
vrsta mated 1ala tla i kao pomoena vrednost !cod klasifikaci 1e i identifikaci;e
tla.
Metoda ni1e primenl1iva ca tla koia sadrie zrna veea od 63 Mm.
3 VEZA SA DRUGIM STANDARDlMA
Odredbe standarda na ko1e se ovai 8tandard pozi~a l8tovremeno vaie i kao odredbe
ovoq standarda. Navedena lzdania su va!ila u vreme obiavl1lvan1a ovoa standarda,
Deskriptoril zapreminska masa tla sa porama, metoda ispitivania, qeomehanieka
lspitivania, metoda pomoeu kalibisanoq peska
Izdan1e na
I izdan1e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU sh 1edku
JUS U.Bl.105,1992
309
a kada Be on primen1u1e, kor1Bte se na1nov11a 1zdan1a naveden1h standarda.
JUS U.Bl.01O,1979, Geomehan16ka 1sp1t1van1a - Uz1man18 uzoraka tla
JUS U.Bl.012,1979, Geomehan16ka 1sp1t1van1a - Odred1van1e vainosti uzorka tla
4 DEFINICIJA
Z8premin8ka masa materi1ala tla sa. porama 1e odnos n1eQ9ve mase prema n1eQovo1
zapremin1 8a porama 1 lupl11nama, pr1 utvrdeno1 temperatur1 i vlaino8ti 8rodine u
kD101 se odredu1e.
5 APARATI I PRIBOR
5.1 Aparatura za odredivan1e zaprem1nske ma8e., sasto1i .e od staklenoQ suda ~ap-
remine 4 L.i odvo1ivOQ pomo6nOQ pribo~a kD1i se sasto1i od c1lindri6noQ ventila
sa otvorom pre6nika 12,7 mm, malOQ metalnOQ levka sa o1a6an1m delom za pri6vrl61-
van1e na staklenu posudu na 1e~'om kra1u i velikOQ metalnOQ levka na druQom kra-
1u, prema slioi 1.
2
JUS U.B1.01S,1992
310
11ere U DIll
Gum.,.' prsttlfl
M",.n; Iw.k (mll/i)
.,...
!
165.1 Postoljup.f8lJrtI
.
171.5
!\
_J:~
30'.&
I
S lika 1
5.2 Tehni/:ka vacra,sa mOQufnolfv merenia mase od naimanie 10 ka sa tal:no!lfu od

1,0 cr.
5.3 Tehnil:ka vaqa, sa mocrufnoifu merenia mase od naimanie 500 cr sa tal:noifu od

0,1 cr.
5.4 Sulniea, za odrtavanie temperature od 105 °c ! Soc.
5.5 Ha1i piiuk, za kopan1e tla.
5.6 Hala lopatiea, za kopanie tla.
3
JUS U.Bl.105.1992
311
5.7 Pleh, za sulen1e materl1ala mera 25 em x 25 em.
5.8 Kutl1a, za ~uvan1e kallbrlsanOQ peska.
5.9 Termometar od 0 do 50 °C, sa ta~noleu od 1 °C.
..
5.10 Metalna !tutl1a sa poklopcem, ko1l se hermetl~k! zatvara, za ~uvan1e materl-
1a1& tla.
6 KALIBRISANI PESAX
Xallbrlsanl pesak 1e avak! elst 1 auv pesak 6i1a zrna nlsu ve~ana 1 ko1l prolazi
kroz slto vell~ine otvora 2 mm a oata1e na situ vell~ine otvora 0,71 mm.
7 KALIBRACIJA
7.1 Xalibraci1a aparature
Odrediv3n1e zapremine staklene posude odredu1e se keda 1e opre~ potpu~o '~~ntira-

na, ednosno kAda 1e metalni levak pri~vr.een za staklenu posudu.
- Izmeri'se potpuno prazna aperatura 1 zabeleli n1ena masa (Gl"
- postavi se aparatura uspravno 1 otvori ventil.
- Napuni S8 aparatura s vadom dok S8 ova ne Po1avl na otvoru ventila.
- Zatvorl S8 ventil i odstreni vitak vade.
- IZGeri se masa aperature i vade (G2' i izn~ri temperatura vade.
- Ova1 postupak se ponovi dva puta i u~me aredn1a vrednost.
- zapremina ataklene POSUd8 aparature izra~unava se pomofu sledeeeq o~ascal
v. (G2 - Gl' . K
ade 1e.
v - zapremina staklane posude aparature, u ltubni..oentimetrima,
G2 - ..sa aparature i vade, u aramima,
Gl - masa prazne aparature, u aramima,
K - koefici1ent redukcl1e za temperaturu na ko101 1e radena kalibraci1a,
pre.. tabel1 1.
..
JUS U.Bl.015.1992
312
Tabsla 1 - Xoefici1ent redukci1e.x za zapreminu
vede pri odredenim temperaturama
Temperatura Xoefici1ent redukci1e

°c K
12 1,000 48
14 1,000 7J
16 1,001 OJ
18 1,001 J8
20 1,001 77
22 1,002 21
24 1,002 68
26 l,OOJ 20
28 l,OOJ 75
JO .
1,004 J5
J2 1,004 91
.
7.2 Odredivan1e zapreminske mase ka1ibrisanoq peska
- Stavi se prazna aparatura uspravno na ravnu povriinu, zatvori ventil i napu-
ni 1evak suvim peskom.
- Otvori S8 ventil i pun! ~p"...tura p8sko¥' odrlava1ul:! levak stalno dopola pun
peskom.
- Kada 1e aparatura.puna peskom, brzo .se zatvor! ventil 1 odstran1 zaostalJ.
pesak.
- Izmeri se masa aparature sa peskom (GJ)'
- Izra~una se masa peska pomol:u obrasca.
G - GJ - G1
qde 1e.
G - masa peska u nasutom stan1u ko1a u potpunost! ispun1ava staklenu posudu
aparature,. u Qram1ma,
GJ - masa aparature 1 peska, u Qram1ma,
G1 - masa prazne aparature, u oramima.
Zapreminska masa kalibrisanoQ peSka

u' nasutom stan1u h'ra~unava se prema obrascu.
. G
,.
kp --v
ode 1e.
Ykp - zaprem1nska masa ka11br1sanoQ peska u nasutom stan1u, u Qramima pO kubnom
centimetru,
G - masa peska u nasut()m stan1u ko1a potpuno ispun1ava staklellu pOsudu aparatu-
re, u Qramima,
v - zapremina staklene posude aparature, u kubnim centimetrima.
5
JUS U.B1.10511992
313
7.3 Odredivanie mase ka1ibrisanoq peska saostaloa u levku
- Napuniena aperatura aa peakom is t. 7.2 atavl ae na !!i8tu ravnu podloau da
atoii aa levkom prema dole kao ked merenia na terenu.
- Otovrl ae ventll 1 drll otvoren ave dok peaak lati!!e lz ataklene poaude.
- Zatvori ae venti1 i iz-ri aparatura aa zaoata1i18 pealr.ola (1.0.).
- Is raz1ike maaa (G.-C3) dobiia ae ma.a peaka koii oataie u,levku (Gs'.
8 POSTUPAIC
6.1 Priprema terena
prl11kDm usimania uzorka na terenu prema atandardu JUS U.B1.010 mora .e odatrani-
ti povrlinski sloi cd oko 2 do 5 ell 1 tako oI!Ueena ~vrlina poravnati.

Ve11~lna povrl1ne ob11ka"kvadrata, koja mora da ae 0~1st1. treba da 1.. stran1cu
od oko 20 do 30 ca.
8.2 Ispltlvanie
- Na poravna'tu povrlinu poatavi se poato1ie aperature tako da potpWlO na1ele

na teren.
. - Krol'l otvor na postoliu aperature lskDpa se rupa preenlkaiednaltoq preeniku
otvora na postoliu a dublne 10 do 20 CIII.

lCad kapan1a rupe mora se vaditi ra-
!!una da S8 ne ;'.:-r:::I8tl
tlo oko rupee Haianania saprellllnarupe u zavls"ostl nC
aranu10metrli,'; ,-,astava tla data ie u tabeli 2.
- Sav iskopani materiial se petliivo stavlia u posudu vcdeei raeuna da se nei~
to cd materiiala ne lsqubi i odmah iZllleri masa (G6)'
- Ukoliko se odreduie zapreminska masa materiiala tla sa poraana u suvam .ta-
niu, odredi se odmah v1atnost iskDpanoa materi ida prema standardu
JUS U.B1.012.
U savisnosti ad aranulometriiskoq sastava tla za odredivanie vlalnosti potrebno
ie usetl sledeee koll!!lne materiia1a prema tabeli 2.
Tabela 2
Naivel:a vellelna Naimania sapremina Naianania kolieina mate-

zrna materliala rupe riiala za odredivanie
v1alnosti
11ft em3 q
5 700 100
11,2 1 400 250
31,5 2 100 500
63 2 800 1 000
6
JUS U.Bl.01S.199;
314
- Na pestolie preko iskopane rupe postavi se aparatura napuniena kalibrisan~
peskom, otvori ventil i sa~eka da ee rupa napuni peekom.

Nakon punien1a rupe sa peekom zatvori ee venti~.
- Izmeri se aparatura i oetali pesak u nio1 1 zabeleli masa (G7)'
NAPOHENA - Ukoliko dode do promene vlalnosti kalibrieanOCl peska, mora se odre-

diti Bapreminska maea nasutOCl peeka sa vlalnolOu koia 1e bila kod ispitiva-
n1a.
9 IZRACUNAVANJE
9.1 Zapreminaka ,maea materiiala tla sa porama u vlalnom staniu izraeunava Be pc
obraecul
'Ykp . G6
'tv
G] - G7 - GS
ode 1e.
'Yv - zapremineka IDalia materi1ala tla ea porama u vlalnom staniu, u oramima pc
t
kubnom cent~:7'~-:, :.,
'Ykp - zapremineka maea kalibrisanoq pe~ka u nasutom etan1u, u oramima po kubna:
centimetru,
G6 - masa iskopanOCl materiiala kame ee odreduie zapreminska masa, u oramima,
G] - masa aperature i peaka, u oramima,
G7 - masa aparature i Baostaloq pesJca posle ispitivania, u oram1ma,
GS - masa pesJca ko1a ostane u levku,. u oramima.
9.2 ZapremineJca maea materi1ala tla.u suvom stan1u odreduie se po obrascu.
100
,. .
d - 'tv
100+ w
ode 1e.
'Yd - zapreminska masa materiiala tla sa porama u suvom etaniu, u oramima, po kub.
nom centimetru,
~ - vlatnoat materi1ala (u odnosu na suvi uzorak), u procentima,
zapreminsJca maea materiiala tla sa porama u vlatnom etaniu, u oramima po

'tv -
kubnom centimetru.
ZabranJebo preltalpav.nje (lVen.b _by.nj.)

II. OIIICMIIltljenj.'Republlt.1w9 IIkretarlj.ta II nltura sa Srblje br.f13-81174-0Z od 4.111974. ne ph~. II porez n. pr_t
CtallpllSaveznl zavod Zl ltand.rdlz.clju Beoqrad . .
315
.JIJGOSLCVENSKI Geom~~anlcka ispitivnoja JUS
ST,41,DAklJ .
O!JREDIVANJI:: ZAPRI::Mlt>SKE b.SI:: ~!ATERI.I'\LA !LA U.Bl.016
SA PORAMA M~TCVCM PGhO(U GUXEKOG BALC~A
1992.
Ovaj standard objavljan Je u Slulbenom lirtu SRJ, br. 6/92

----
Testing of soils - Deterldr:Gtit;n of Lh'lIsityof soil In piacO! by rubbar-balloon
method
PREDGOVOR
Cvaj standard je nastao revizijoc: sC"nc"raG JI;S li.il1.U10 iz 19611. gGcir.E'. E ura-
dila ga je KOD:iEj.~;, 1:c,.,...:mo~ zavada za standarc1iz..c;i.ju za zemljane radove i gra-

devinskc tIc.
FF.l::DhET
uvilli stan?ardolli se 'ut"rd,..je ,nacin odrecHvanja zaprea:lnske {mas,; ulinerijala tla sa

porama "in-situ". 'metodoa: potr.c~u "umE-n°f! balona.
2 PODAU~JE PRIMENE
Vrednost zapreminske mase a:a .:,rijala tla sa porl!Jr.,a slu~i za prcracun konstrukcija
osltnjenih na tlo. za proracun stabilnosti padina i objekata izradenih cd rsznih
(: i identifikac1je
vrsta materijala tla i kao pOlllccna'vrecinost kod klasifikac1j
tla.
Metoda se prlmO!njuje kod kompaktnih ili prilieno vezs~ihtala. a nije primenljiva
za vrlo mckana tla koja bi se deformisala us~ed pritiaka gumene membrane aparstu-
re ill gde zapremina cupe u tlu'~e mofe da ost~ne konstantnA.
Deskriptori: zapreminaka masa tla sa porama. m..toda ispitivanja. geomehanicka

Ispltivanja. metoda poa:o~u gumenog balona
Izdanj e na
1 izdanj e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU sh j eziku
.316:
3 VE~ SA DllUGIH STANDAllDIHA
odredbe standarda na koje se ovaj standard poziva istovremeno vaie i kao odredbe
ovol standarda. Wavedena bdanja su va!lla u vreme objavlji,ianja ovol standarda,
a kada ae on.pr1menjuje, koriste a8 najaovija izdanja navedenih standarda.
JUS U.Bl.OlO:1979, Geoaehanil:ka i.pitivanja - Uzi8aoje uzora~~ tla

. .
JUS U.Bl.012:1979, G.OIIehanil:ka iapitivanja - Odredivanje vlalnoati uzorka tla
JUS U.Bl.038:1968, Geomehanil:ka ispitivanja - Odredivanj. opt18alnol sadrlaja vo-
de
JUS U.Bl.042:1969, GeOllehanil:ka ispitivanja - Odre4ivanje kalifornijakog indekaa
nosivo&ti
4 DElINIClJ!
Zapreminaka lIi..a materijala tIa sa pora... j. odnca njelove mase prella njegovoj
zapre8ini sa porama i iupljinama, pri utvrdenoj temperaturi i vlalnosti ar.dine u
kojoj se odreduj..
5 APARATI 1 PRIBOR
5.1 Kalibrisana po&uda.

Kal1br1sana po&uda za ddauje tefr.QsU, lIa re1aUvno tankoll, savit1jiv(.m i l<1aa-
ticnom meabrano.. (¥umeni balon) za merenje zapremine iskopalle ispiene rupe pod
ualovilla kojll odrlodu~e ova metoda (slika 1). Aparr.tuIa mora biti snabdllvena spo-
Ij~~njim inatrullentoll za merenje priti8k~ ili delimicnol vakuuma koji de]uje na
tel'no&t u posud1. ~1sa i velil:ina opreme moraju biU takve da ne Q~fcrn.Hu hko-
panu rupu i blilu okolinu rupe za vrllce izvodenja ogleda.
AparEtura mera biti snabdevena indikaeorom za odredivanje prO&cfie zEpre~fr.e
ispitne rupe sa tacnoscu od oko 7 cm3 .
Savitljiva membrana mora biti takve velil:ine i oblika da POtPUfiQ iapuni ispitnu
rupu bez nabiranja 1ii savijanja kada se naduvava u ispitnu rupu. Jacina savit-
Ijive membrane mora biti dovoljna da podnes. 006J pritisak koji je dovoljan da E~
oa1gura pot puna iapunjenost ispitne rupe.
5.:.! Tehnicka vaga s. mogucncstu merenja mase od najmanje 20 kg, sa lLcno6cu od

],0 a.
5.3 Su~nica, aa odrzavanje temperature od ]05 °c ! 5 °e.
2
317
5.4 Hali piJuk, za kopaLj~ tla.
5.5 Mala lopatica, za kopaoJe rura.
5.6 I'h,h za susanjOll maceriJ.la, L'U'I; ~S em 25 CII.

"
5.7 Metalna kutije sa. poklepcem, koja 5011hermet1ck1 z.tv.r~ za cuvanje mater1ja-
la tla uZ~Oi iE ~up~.
Qe,
5.S 'l'umo8l"tar .::d 0 do 50 sa tacnosc!u cd 1 °e ~n r.:flrl:h~. C"ILPOllutuu vade.
5.1~ ~ala cetklc..
6 KALUiACIJA
'.
6.1 Kal1brac1ja 1nd1kctcIa zapre&1ne
Tacnost 1ndikator. a.premine pri mt!rOllnJu

zapr~~1Le kGlitrisanih' posud~ i11 kalupu
DIOru bit! takya da obezbedi da ove zupr,,~1:..! budu odeeden. .& tacn"bC:" cd J. 7..
l:a:i.1bracione
posud. 111 kalupi moraj.. dimenzionalno aimulirati ispitha rupe 1 mo-
raju bid razlic1c1h zilprllminakako b1 opsel! ino1ikatcra l:apn!lr.il\OII
pokr io opseg
zapremina predv!l!enih ispitnih rupa. Kalupi :;:a obican l'roktorov ogled
(JUS 1:.81.038) 1 kaliforn1jski indaks ncsivol!d (.:US U.Bl.042) mcgl1 biti koriSce-
ni za simulaeiju iBpitnih rupa.
6.2 Kalibraeiona oprema
StaY1 se aparatura na ra~\u 1 glatku horizontalnu povr61nu i ceita pocetna yreo1-
nost na indikatoru zaprem1ne.
Prenesll sa aparatura ne jec\nl1 cd kalibrac10nih posuo1a i ocicli zapremina na ino1i-
katoru zapremine kada gumeni balon ispuni kalibraeionu posudu. Pritisak u apara-
curi poyec!ava se Bve dok nema promena na indikatoru zapremine. Ocita sc i zepise
pr1t1Bak. U zav1sLosti 001 aparature ovaj prit1sakmofe bit1 do 35 kPa. Obicno je
potrebno da se aparatura optereci da nil bi 010610 do nj~~c&'i7.dizanja. Zabelezi se
ukup~i iznos dodaco~ optere~enja.

Razlika izmedu po~etnog i krajnjeg ocitavanja na 1ndikacoru zapremine je zapremi-
na kalibracione posude izrazena u em3.
Postupak se ponovi za druge kaiibracione posude.
NAPOKENA - Ako j~ kalibrac10na posuda 1li kalup od materijala koj1 je nepropustan
za vazduh, potrebno je obezbeo1it1 izlaz za vazo1uh, poito gumena membrana maze
"zarobiti" vazduh unutar kalibracione pOBuo1e ita bi prouzrokovalo pogre6no '\)01-
3
318
re4ivanje zapremine. Zbog to&.1je potrebno izbusiti pri dnu kalibraeione posu-
ce n.ale rupe za izlaz zaostalog vazduha. Fre pocetka bilo kog merenja mch bi-
ti potrebno da lie gumeni balun malo napumpu i ispumpa kako bi se membrana od-
lepila od poaude sa tacnc~cu.
Kud t..renskih ugleda dodoitllO opterecenje aparature ce povecRti ".:"Lelll"\.. ns I,e-

poduprtc tiv u okol1nL rupe i imati tendencije da E,E< c!E:fc.rn,1se. Ovaj prit1:>olk
moIe blci IoIUlUlIj"h upctrebolr. poscolja aparature.
i'OSTIiPAl'
7.1 Pr1prema
Prilikom uzimanja uzoraka prema standardu JliS Ii. Bl.G10 na terenu gd~ uzirca
s"
uzorak povrsina mora biti poravnata.
1.2 lsp1tivanje
7.2.1 Poscavi se aparatura na mestu gde co! BE: kopati ispicua rupa i pustavi pc"
l!etno 0<:itevanje ua illdik.1toru zapremine pdred.mo na kalibraeionoJ posudi kori~-
teci isti pr1tisak ns. t"cnotit 1 1sto dodatoo opterecenjc kC'je je bilo prtmenjello
u kalibracionom postupku.
7.2., Posle ,..' ':'.:;ih C'l!itavanja obeleze Sol obrisi aparacure na terenu.
7.2.3 Ako je aparacura ka11brisana sa postoljem aparature, cne se ~cra postavit1

ns 1sco mestc za vreme vrienja opica.
7.2.4 Skloni se aparatura sa mesta ispitiven1- 1 iskopa rupa u eentru obelezenog

mesta.
Kod kopanja ispitnecIJpe mora Sol vcditi ral!una da se tlo
oko iviee rupe ne poce-
met!. Say iskopaui ..aterijal Sol izmeri sa tal!noscu cd 5 g i odredi mu se masa
(G). pa se nakon t,>ga stavi u posudu iz t. S.8 i odredi njE:govtJ vldnost pr"ma
standardu JUS U.B1.012. Najmanja zapremina 1sp1tne rupe i potrebr.e najmanja koli-
l!ina uzorka za odredivanje vla!nosti u zavisnosti od granulometrijskog s£etava
tia date su u tabeli 1.
4
319
Tabela1
Najveea velicina Najmanja zapremina Najmanja kolieina mate-

zrna materijala iBpitne rupe rijala za odredivanje
vldnost1
3 g
. !DID em
5 700 100
11,2 1 400 250
22,4 2 1m> 500
31,5 2 800 1 000
63 3 800 1 500
7.2.5 Kada je ispitna rupa iskopana, stavi S8 aparatura prako i8kopana rupe na
ono isto mesto gde su oeitane poeetne vrednoati 1 napumpa elaetiena membrana u
rupi.
Dodatno opteraeenje opreme i pritisak teenosti u aparaturi moraju biti isti kao 1
kod kalibraeije.
7.2.6 .Nakon opisanog postupka uduvevanja gumenog balona u rupu oeila se zapremi-
na na indikatoru zapremine.
I
7.2.7 Razlika izmedu ovog oeitavanja i pocetnog oeitavanja je z~pre&ina ispitne
rupe (V).
8 IZP.AtUNAVANJE
8.1 Zapreminska masa materijala tla sa porama u vIaznom stanju itracuneva se po
obraseu:
Q
1'Y v . V
glle je:
zapreminska masa materijala tle sa porua u vlaznom stanju, u grui...a pu
'Yv -
kubnom eentimetru,
G - masa iskopanog prirodno vlaznog materijala kome se odre4uje zapreminska ma-

sa, u gramima,
V - zapremina 1spitne rupe, u kubnim eentimetrima.
5
320
8.2 Zaprea:1nska Easa Dtl1ter1jala tla u .uvoa. at..uju izraC!unava ae po obrascul
'd
. 100
100+ w
. 'v
ice j e :
'11 - zapulra1ullk.. 8all.. U...tOil'1jl1!1\tla .a pouma u auvom at/lnju, u i:C..C:1n:II,p" kub-

n- cant1mOlcru,
w - vlalr.c.t.~acar1jala (u odnosu na suv1 uzurak), u procenc1ma,
'v -
zaprem1naka maaa materijl1!a tla sa pora.. u vlalnom scar.ju, U sr6101mapo
kubn~~ cent1metru.
Iflltrum.,t
za meranje
prlthka KalibriAna
~ P08U/a
IndikatrJl'
z.,.,.",lna
T~nOlt ~=
!--
- - -- -
POItoIje
- ~
\ .....-...-
SaIIldjiva mambrana
(gum.,i balon!
MfI4uprOltor koji mora biti

ispun;.n ulled primenjenog
pritislca
saka 1
Zabranjeno preltalpavanje (IYI vnte uMOhvanje)

OIQOYU
IUljenja RepublltllocJtlkretarljlta u kulturu SR Srbtje br.U3-81174-02 ad 4.11 1914. ne plata ce poru na pronet
Stenpl Savunt uYod u ltandardlzactju - Beograd
6
321
JUGOSLOVENSKI Geomehanieka ispitivan1a JUS
STANDARD ODREDIVANJE ZAPREKINSKE KASE KATERIJALA TLA U.Bl.017
SA PORAKA KETODOK POTAPANJA UZORKA U VODU
1992.
Oval.standard objavljen Ie u Sluibenom IIltu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils - Determination of density of Boil immersinq in vater method
PREDGOVOR
Ova1 Btandard 1e nastao revizi10m Btandarda JUS U.Bl.016 i~ 1968. qodine a uradi-
la qa 1e KomiBi1a Saveznoq zavoda za standardizaci1u za zeml1ane radove i qrade-
vinsko tlo.
1 PREDKET
Ovim standardom Be utvrdu1e naein odredivan1a zaprem~nBke mase materi1ala tla sa
porama metodom potapan1a uzorka u vodu.
2 PODRU~E PlUMENE
Vrednost zapreminske ~s. materi1ala tla sa porama sluli za proraeun konstrukci1a
oBlon1enih na tlo, za proraeun stabilnosti padina i ob1ekata izradenih od raznih
vrsta materi1ala tla i kao pomoena vrednost kod klasifikaci 1e i ident1fikaci 1e
tla.
Metoda 1e primenl1iva kod kompaktnih ili dobro vezanih tala qde 1e moquee dobiti
uzorak Btabilnoq oblika.
NAPOMENA - Polel1no 1e da 1e uzorak u obliku cilindra ili kocke, ali Be opit mole
da izvede zadovol1ava1uee i na uzorku nekoq druqoq oblika, pod uelovom da 1ed-
na mera ni1e mnoqo mania ad druqe dve'Kako taenost opita zavisi od mera uzor-
ka, treba upotrebiti na1veei uzorak ko1i do~vol1ava kapacitet vaqe.
De.kriptoril zaprellinska masa tla Ba porama, metoda ispit~van1a, qeomehanieka
ispitivan1a, metoda potapan1a uzorka u vodu
Izdan1e na
I bdan1e SAwiNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
sh 1edku
.._h ._~.,
' n --
322
3 VEZA SA DRUGIH STANDARDIMA
Odredba .tandarda na ko1a .a ova1 .tandard poziva i.tovremeno vale i kao odredbe
ovoq .tandarda. Navadena izdan1a su valila u vreme ob1avl1ivan1a ovoa standarda,
a keda .e on primen1u1., kori.ta sa na1novi1a izdan1a naved.nih .tandarda.

JUS U.Sl.012.1979, Geomahanieka i8pitivan1a - Odredivan1e v1a!n08ti uzorka t1a
4 DBFINICIJA
Zapr..in8ka ...a ..tari1a1a t1a .a per..a 1e odnoa n1aaove ma.a prema nieaovoi
.apr..ini .a per..a i lup11inama, pri uiVrdano1 tamperaturi i vla!nosti sradina u
ko101 .a odradu1a.
. 5 APARATI', PlUBOR I HATBlUJAL
5.1 Tehnieka vaaa, sa moauel!9.!eu merenia mase do naimanie 1 000 a, kao i sa mo-
auenoleu hidro8tatienoa marenia, 8a taenoleu od 0,1 a.
5.2 pribor za top1ienia parafina.
- ralo za qra1ania parafina,
posuda za top1ien1a parafina u koiu aa mota potpuno petopiti uzorak.

-
5.3 Cilindriena metalna peauda .a sifon.kom cavi prama .lici 1.
. ~
2
323
Ker. u aD
Cilindrit". m.,.". powdJ
VodOfllJp,apustlJll sPoj
Sifansk.l:..,
~ ~
~
GumMO
l 1:''''0
VodOflflp,opust1ln spoj
.'50
~
5.4 Parafin.
6 POSTUPl\K
6.1 Uzorak tla u prirodno vla!nom staniu obradi a. taka da ima Ita glade povrli-
g, prema vrsti mate-
ne naimanie mere 100 mm u svakom prkvcu, masu od 100 do 400
riiala.
6.2 Uzorak se izmeri na vazduhu i odredi mu se masa G, u gramima, sa ta~nofeu od

0,1 q. Izmereni uzorak se oblo!i parafinom uranianiem u parafin istoplien na tem-
peraturi ispod taeke kliu~ania. Uzorak .. .matra obaviienim parafinom kada se na
niemu stvori skrama debliine od oko 1 mm. Parafinisanie uzorka mora biti izvrleno
naro~ito pa!liivo vodeei ra~una da ae u dubokim lupliinama u uzorku ne obrazu1u
vazdulni mehurovi.
6.2.1 Nakon hladenia parafinisani uzorak se izmeri na vazduhu i odredi mu 8e.ma-
sa u graaima, aa taenoleu od 0,1 g.

Gl'
3
324-
Odr.divanie zapremine vrli ae mereniem parafiniaanoq uzorka na hidrostati~koi va-
oi G2 aa ta~nolfu od 0,1 o.
Zapremina uzorka ir.ra~unava ae prema obrascu.
m (Gl - G)
Vu . Vp - --. (G2 - G11 -
~p 1p
ode ie.
Vu - zapremina prirodno vlatnoo uzorka, u kubnim centimetrima,
Vp - zapremina parafinisanoo uzorka, u kubnim centimetrima,
at - lllaaa parafinske obloo8, u or_illla,
7p - zapreminska .a.a parafina . 0,89 0/cm3,
G - ~aa prirodno vlatnoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
Gl - masa parafinisanoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
G2 - masa parafiniaanoo uzorka merena u vodi (hidr~tati~ko merenje) , u gram1ma.
6.2.2 Ukoliko se zapremina uzorka odreduie pornofu cilindri~ne .metalne posude sa
aifonakom cevi prema slici 1, poatupak i. elede~il
6.2.2.1 Hetalni cilindar stavi ae na ravnu podloou i napuni vodom tako da nivo
bude iznad aifonake cevi.
6.2.2.2 Popusti ae..tipalike na ourneno1 c~vi izlaza sifona i iapuati vi.ak te~-
nosti.
6.2.2.3 Nakon iaticania ta~noati Itipa~ika ae steone.
6.2.2.4 posuda za priie. tefnosti izmeri Be sa tafnol~u od 0,1 0 i pOBtavi ispod
iepua'" aifona.
6.2.2.5 Parafiniaani uzorak mora biti patliivo potoplien u vodu. tako da niiedan .
deo uzorka ne bude iznad nivoa aifona. Obavezno proveriti da nema vazdulnih mehu-
rova iapod uzorka.
6.2.2.6 Pusti ae Itipalika na ispusnoi cevi tako da voda iati~e u priiemnu poau-
duo
6.2.2.7 Nakon iaticania vilka tefnoati Itipalika se ateone.
4
325
6.2.2.8 Pri1emna posudai te~nost u n101 izmere se sa ta~noleu ad 0,1 Q.
6.2.2.9 Zapremina istisnute te~nosti izra~unava ae po obraaeul
m2 - m1
v-- 1w
ode 1e.
v - zapremina istisnute te~nosti, U oramima po kubnom eentimGtru,
m2 - masa istisnute te~nosti i pri1emne posude, u qramima,
m1 - masa pri1emne posude, u orarnima,
1w - zapreminska masa vode, u aramima po kubnom eentimetru . 1,0 o/em3.
Ova zapremina istisnute te~nosti identi~na 1e sa zapreminom parafinskoo uzorka,
V a V p.
7 IZRA~UNAVANJE
7.1 Zapreminska masa materiiala tla sa porama u vlafnom stan1u izracunava se po
obraseu:
G
IZ-
'Y,,-
VU
Qde ie:
1v - zapreminska masa materi 1ala tla sa porarna u v1a!nom staniu, u oramima po
kubnom eentimetru,
G - masa prirodno vlafnoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
Vu - zapremina prirodno v1afnoo uzorka odredena prema t. 6.2.1, u kubnim centi-
metrima.
7.2 Zapreminska masa materiiala tla u suvom staniu izra~unavase po obrascu:
100
'Yda~.'Y"
ode ie:
1d - zapreminska masa materi1aIa tla sa porama U suvom stan1u, u aramima po kub-
nom eentimetru,
w - vIatnost materiiala odtedena prema standardu JUS U.Bl.012 (u odnosu na suvi
uzorak), u proeentima,
1v - zapreminska lIIasa materi 1ala tla sa porama u vIa !nom staniu, u oramima po
kubnom centimetru.
Zabranjeno preUa~pavanje (sve vrste UJlno1avanja)

Ha oanovu ~Uljenja Repub)j~kOCjsekretarljata za kulluru SRSrblje br.413-81174-02 0114.11 1974.ne plA~. se pore! n. pronet
Sta~pa Savezn! uvod za standardlzac!ju - Beogr.d
5
Ukupno Itrana II
326
JUCOSLOVENSKJ
Geom«;hanleka ispithanja JUS
STANDARD
SA OBAVEZNOM
ODREDIV ANJE GRANULOMETRIJSKOG SASf A VA U.B 1.018
1980.
PRI\4I.>;OM
od 1980-01-30 Plavilnik br. 31-8468/1 od 1980-05~8;Slutbenllist SFRJ, br. 29/80.
Testing of soils. D~tt!l'mtJation of particle size distribution
o.aj stam:lll1d Ie IIIlItao revlzi/om stfllldarda JUS U.B 1.018 iz 1968. godine.
Predmet standarda
Ovim standardom Ie utvr4uje naein za odre4ivanje sranulometrijskos sutava tla.
2 Definicija
Pod sranulometrijsklm sutavom lIa podrazumeva Ie prikaz mall pojedinlh ftakcija materlJala zrnastU,1
kololdnih eestlca,lumnih u prooentlma ukupne mase uzorka tla.
3 Namena
Poznavanje sranuiometrijskos sastava sluti za klasifikaciju i identiHkaciju tla, kao i za indlrelctnu ooenu
fizlekih I mchanleklh karakterlstika lIa.
4 Velieina uzorka za ~pitivllnje
Za odre4lvanje granuiometrijskog sastava tla potrebno je, u zavlsnosti od vellfine najvefih una, uzeti
kollfinu materijala prema tabell I.
TabetaI
Dimenzije otvora okaca sila na

kojem pri sejanju ostaje 10 % Ispl- Masa materijala potrebnog za
tivane mase s najvefim prefnikom ispltivanje
zma
mm !!a
100 50
50 35
20 2
10 0,5
5 0,2
2 0,1
Za odre4ivanje sltnozrnih t kotoldnih eesllca eljaje velleina zma manja od 0,063 mm uzlma Ie najmanJe
2OOg.
U Izdanje SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

Slr.n.2 JUS U.BI.OI8 327
3(H(I)/3S
/l1f'S
~~SI~H\~ 5I~:i!~ ~..r
2""'''''''
111.1.1,1.1,1.
§
I I 11.1.1.1.1.1.11"I.
80
t I~'~'
~~
~m""~I~I~'I~'~'~'
sa
. ~MH
JI I I. I
i"
-
I 1I
a ,.»' 'IU:. n "

a a -
Iii Ii 11111111'1 I I 1'11111111111'"'1""1 III'I'IIIII'I~ 111'1'1'111'1'\"'" 'I 1'111
""1""1 111'1'1 '1'111'\"'"1""1 """"1 ",~ ' 'I,.
"'~ ' Ift~ ' ",<01'00'" ' '"'..."'~ "C'
""
§ Willn ..a"
6 -
0 0 c:I
II II 1l1I1I1I1'1I1I1I1I11I.11II~ I 11111111111 i 1 II II 1IIIIIIIIIIIIIIIIInllj I 11111\\1111111111111111111111111111111\ I 1
1'111'111
,.,. 10 ,.,.
... 11ft10 ""'~OI ' C'II ... '0 "lIDo. "'.. ""'.011 '"'...
'" '"
foUl).' It ..I"
~ .,
~
., ,
~ ~,,," ~ ~ =:~~=:~:;~
I' 'I" I' "I"" I' '" 1""1 ""1''''1''''1'''1'''''''''1''''1'''''''''1'' I' 'I'" I'"\""I'-'~.1:-1
.. .( .:1..'"
,i ~ ~
:tt~~2~2
" ~ ~
tlllllllllllllllllllllill
"
1ft,
~, ~F'oo. ?~6 ,,~a
.!!'!.s'Q
, .J
\
~ ? ". ~- ~;tr ~ u!
WI
C'O
I
IIIto II
.""..
1111111111111111111111111
.. !!.:: ~ ::!:: ~ ~!:: ~~~
Q
.;.=1i~E;o-8N
"'\ \
~ \ -.
I "
~ 0 F'
.C(J~a'~
'g-~~":::Je.~.
~ ~
0F'
\
g ... &.- "oo
z! i &I .~ co J °E'
"'~\
'->
~\-J!:!-
'J
COOl
i()
~ E"
::;.~E'%~'C'.!:I
: C'O ~ s ~
~.5~~
e~ £
'NSSftl"iil()o(,):;-.~
ti ~~
. 2~~
'
~.~ 'u§.&]~~"8
'u .5 .~ ~ &..~ ~ Ia
3:~'~ ~
II I 1.1 I I
t:. ., :lit. 0 :z:: f-4
~ '0
I
~. 'I.
"'t'1 ..IH ! OlOlfO ;::0
I1J
~~ os
'<i ~-, I I~
-
I~
I.
'-'-1 '
. I:t
~ I
~
11111111111111111111111111111111111
j:5
!.~~!!§!3
~"
"E'
0
'3
I ca
c
';J
.;:
§
.,
~
]
~ '0::I ~., .,
ON
;u ~ ...2-':1 ~
'f' 2
0 1 ~~ Ji
:... E ..
~>I"- ::s 0
E S~
CIIII
~
u
0 .. .5
,11:
:; .~ :a Ii.
:i
~~ ~ :; -I'" oo..1 ~
I ~~
~
I
...10 i ,I
'+
:c
- .§ Ii. .. c:
'J> :.I Ii. 8 I . .
"I .. .. Ii ~ ~ III iii
: I11I1'11,..11I..lllIdlllllll~:!.pIL
(I 'y)
!,,~~ I I I 1 51 III
" 4 !!!:!
I
'II
~
I I 1 I I I I
'8 J.
::: ...>"-0 UI' n,,"H"
328 JUS U.Bl.OI8 Stnn. 3
5 Pribor ta ispitivanje
5.1 Za odre~ivanje granulometrijsk.og sastava metodom prosejavanja potreban je slede~i pribor:

- garniture sita prema standard!! JUS LJ9.010 sa otvorima slede~ih veUtina: 0,063; 0,100; 0,140;
0,200; 0,315; 0,500; 0,71; 1.00; 1,40; 2,00; 5,00; 10,00; 20,00; 63,00 i 100,0 mm, s poklopeem i
posudom na dnu,
- aparat za vibriranje,
- vaga kapaeiteta do 10 kg sa tatno~u otitavanja od 0,5 g,
- vaga kapaciteta do 2 kg sa tatno~u d'titavanja od 0,01 g,
- .u!nJea. termostatom za odrlavanje kon.tantne temperature od + 105 do + 110 0 C,
- eksikator,
- plitki limeni sud kapaeiteta od 25/.
- limeni sud kapaciteta od 10 /,
-, lopatiea za va~enje materijaJa,
- tinlja za su!enje uzorka,
- 6elitna tetka,
'
- 6etka za ti!~enje sita,
- natrijum-heksametafosfat;
- gumene cevi unutrdnjeg pretnika od oko 6 mm.
I .
5.2 Za odre~ivanje granulometrijskog sastava metodom areometrisanja potreban je slede~1pribor:
- areometar sa skalom za merenje gustine od 0,990 do 1,030 g/em3 s nomogramom (videli sliku 1),
- dv~ graduisane menzure pretnlka od oko 6 em I zapremine od 1000 ml,
-: elektritna me!aliea sa sudom za me!anje zapremu\e od 250 mI,
- mrelasto sito velitine od 0,20 mm,
- termometar s rasponom merenja od 0 do + 50 DCStatno~u otitavanja od 0,5 Dc.
- preeizna vaga s tatno!~u otltavanja od 0,01 g,
- suWea s termostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 0 C,
- sekundomer.
- sal (budilnlk),
- boca s prskalicom kapaciteta od 1000 m1,
- stakleni levak za sito,
- stakleni !tapi~ z~ mebnjc (duline od 150 mm i pretnika od 5 mm),
- plaslitna boea za destilisanu vodu zapremine od 5
"
Petrijeva posudica,
- kupatilo sa konstantnom temperaturam,
- reagensi: - vodeno staklo (Na.SiO.) koncentraelje 40 Be ill rastvor natrljum-heksametafosfata (33 g
natrijum-heksametafosfata + 7 g natrijum-karbonatJt na llitar destilisane vode); obnavlja
se jedanput mese.6no,
- vodonik-superoksld (20 %-tnl rastvor).
5.3 Za odreilivanje granulometrijskog sastava metod om pipetiranja potreban je slede~i pribor:
- plpeta s ostalim priborom, kao !to je prikazano na sUkama 2 i 3,
- dvc gradul.ane .taklenc ecvi za sedlmcntaelju (prctnlka od 50 mm I dullnc od 350 mm), zaprem~le
od oko 500 ml, sa gumenim tepovima na krajevima,
- devet staklenih botica poznate mase (dozvoljena gre!ka 0,001 g), pretnlka 25 mm, visine 50 mm, sa
staklenim tepovima,
- kupatilo s konstantnom temperaturom od + 25 °C:I: 0,1 °c, za staklene botiee,
- posuda u kojoj se mote izme!ati 20 g tla i 150 ml vode,
- mretasto sito S otvorima od 0,20 mm,
- vaga s tatno!~u otitavanja od 0,001 g,
- su!5oniea s tennostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 ° C,
Stran.4 JUS U.Bl.OI8
329
- elektritna me~/jca sa sudom za m~nje zapremine od 250 ml,

- boca sa prskalioom,
-' sat (budilnik),
- sekWldomer,
- cilindar za m~nje zapremine od 100 ml,
- pipeta zapremine od 25 ml,
- stakleni levak,
- sud za destilisanu vodu zapremine od 5 /,
- stakleni Map (dunne od 150 mm i pretnika od 5 mm, sgumenim nastavkom),
- reagensi: - rastvor od 33 g natrijum-heksametafosfata i 7 g natrijum-karbonata
.
u I / destilisane
vode;rastvorse obnavljajedanputmesetno;
- vodonik.superoksid (20 %-tni rastvor).
'°
c
C
LI'I
Slika 2
330 JUS U.BI.018 Sir 5
10
11
6
'7
12
S1ika3
Na slid 3 je:
J i:1 -
proSirenJe sa ventilom 7.apremlne od 150 ml
3 - izlazna cev za usisavanje
4 - sigumo SIlOprofue nje
5 -
trouJazni Yentil
6 - ispusna ceveica
7 -
pipeta za uzorak
8 -
sedimentaciona epruveta
9 -
graduisana skala
10 -
uevrstivae
II -
pomoena ploea
12 - kupola sa konstantnom temperaturom
Sirana 6 JUS U.BI.018
331
6 Priprcmanjc uzorka
Uzorsk lis uzcl u kolie!n! prcma labell I suti so u sulnlel na lemperalurl od + 10S.C 1.8nekoherenln.
lIa, odnosno od + 6O'C za koherenlna 11..
Ukoliko uzorak sadrti koherentne materijale, mora so say materljal koji oSlaje na situ sa volifinom okaca
od 20 mm ueelk.li tieanom felkom, kako bi so sitne etstice tla odvojile od krupnijih.
Koherenlni materijali moraju so usitnlti u avanu na podlozi od tvrde gume gumenim etkicem (videti
sliku 4) Hinekim drugim priborom kojl osigurava da osnovne strukturne festiee tla ne budu razorene.
30 150
----.---
c ._C).
".. .
""
min15
Slika4
7 Odredivanje granulometrijskog sastava
7.1 Metoda mokrog sejanja

7.1.1 Po stupak
Uzorak lIa odabran prema labeli I, osulen i pripremljen za ispltivanje, iuneri Ie I prlbelctl njegova mass
(m.).
Odmeren. mass se slavi na silo olvora od 20 mm I proseje, prl etmu ae sva zrna ileetkaju tieanom
eetkom.
Prilikom eetkanja ne sme doti do narubvanja osnovne strukture festica materijala koji so lapltuje.
Zrna koja su ostala na situ (20 mm) seju so kroz odgovarajuCaveca sita I ostatak na aitima Ie men I
zabeletl (Il1o). .
Ako je kroz slto prall!, vile od 2 kg malerljala, lronja Ie oko 2 kg f Izmerl (ms). Ako je pak krOl silo
(20 mm) prollo manje od 2 kg, nmavlja Ie prethodni postupak sve dok Ie no ukupi dovoljno matorijala.
Zatim so oko 2 kg materijala stavlja u mold sud I prekrlje destiUaanom vodom, Na litar vode dodaje so
2 g natrljum-heksametafosfata I mela najmanje I h.
Materijal so zatim ispira krOl slta sa otvorima od 2 do 0,063 mm, pri femu treba pauti da na situ (0,71)
istovremeno ne sme bltl vile od ISO g. Ispiranje so vrli svo dok krOl situ (0,063) no pOfne tecl fiata
voda. Sve Ito ostane na sllima stavlja so u sud za Isparavanje I sull na + 105 'c. Suvi uzorel Ie leju',c
oatacl na situ izmere. Sejanje mora trajati najmanje 10 min. Ako krOl alto (0,71) prode vile od ISO g, ta
masa so lunerl (rn.) i od nje so odmerl od 100 do I SO g (ms), a zatim Ie nastavlja sojanje.
Oslalak na SVakompojedinom situ merl so sa tafnoleu od 0,1 %.
JUS U.DI.OIR S.ran. 7
332
7.1.2 Prora~un
Za deo materijala ~ija su zrna ve~a od otvora na situ od 20 mm Izmerena masa na svakom pojedinom situ
se ra~una kao procenat ukupne mast m..
mo (50 mm)
No primer, ostotak mOSCna situ (50 mm) Imosi: m, X 100.
Frakeija od 20 do 0,71 mm ra~una se kao «0 je prikalJlno u slede~em prlmeru.

mo (10,0 mm)X m)
Ost.tak na situ (10 mm) iznosi: X 100.
m. X m.
Za frakciju ~ija su zrna manja od 0,71 mm ra~una se prema Izrazu datom u slede~em primeru.
mo (0,315 mm) X m, X m,
Ostatak na situ (0,31~ mm) Iwosl: X 100.
m, X m. X ms
Zbir svih parcijalnih masa ne sme se razlikovati od ukupne m8SC(m,) za vile od I %.
7.2 . Metoda suvog sejanja
7.2.1 Po stupak
Uzorak tla nekoherentnog materijala, koji po oceni ispitiva~a ne sadrll u sebl koherentnog materljala,
osu§cnl prlpremljen za ogled izmeri se I pribelel.! njcgova masa (m.).
Masa uzorka se postavlja na garnittlru slta slol.enU, po vell~lnl olvora od najve~eg dOllajmanjeg i pro!Cja.
va u aparalu za vibriranje najmanje 10 min.
Ostatak na svakom pojedlnom situ (mo) Izmerl se f la~noJCu od 0,1 %,
7.2.2 Prora~un
Masa ostatka na svakom pojedinom situ ra~una se kao procenat ukupne rnase, npr.
mo (20,0 mm)
oSl,atak na silu (20 mm) iznosi: X 100.
ml
7.3 Metoda areometrisanja
7.3.1 Postupak
lzdvoji so 80 g pripremJjenog uzorka, stavi u ~a!u, prellje sa 150 ml vodonik-perokslda I mela
nekoliko minula. Ako se radi 0 organskim tellma, vodonik-peroksid se dodaje do potpune oksidacije.
Tako potopljen uzorak se ostavi prekoho~i, a zatlm prokuva I ostavi da se suti (+ 60 °C). OsuSeni
os~a!~ se merl. Pripremljeni uzorak se slede~eg dana proseje kroz sito (0,10 mm) uz dodavanje
deslilisane vode i antikoagulalora od 1,0 do 3,0 ml i meb melalicom 15 do 20 min.
Posle mdanja suspenzija se sipa u menzuru I doda destilisana vada do 1000 m!. Odmah posle toga, a
najkasnije posle 30 min, mora se po~eti sa areometrisanjem. Neposredno pre po~etka areometrisanja
suspenzija u menzuri se mora intenzivno mu~kati rukama !Ii u okretaljcL
Ako se m~ka rukama, menzura sa suspenzijom uzlma so tako da se' dlanom jedne ruke ill gumenlm
~epom potpuno zatvor! otvor menzure, a drugom rukom uhvati dno. Menzura se mora u toku 1 min
20 puta okrenuti za 180 0 C. Posle toga menzura se patljivo postavi na ItO.
0
Ako so mu~ka u okretaljcl, menzura se u toku 1 min mora okrenuti u bubnju za 360 najmanje 10 put..
Menzura se patlj!vo i brzo skine sa okretaljke, stavi so na sto i obavi prvo ~itanje najkasnije 30 s posle
zaustavljanjaOkretaljke.. f
U trenutku kada se menzura stavi na sto (pr!1ikom mu~kanja rukama) ill kad se zaustavi okretaljk.
(pri1ikom m~kanja u okretaljci) pusti se urad sekundomer, a zatlm areometar polagano zaroni u
suspenziju. Prvo ~itanje na areometru izvrli se po mogu~nosti posle 15 s, a najkasnije posle 30 s, a zatim,
ne vade~i ar..::metar, izvrfi ~Itanje posle I i 2 min.
Odmah pos1e tog. areometar 'so stavi u drugu menzuru sa ~istom vodom. Prethodne operacije u t. 7.3.1
ponove se jo! jedanput.
Strana 8 IUS U.Bl.OI8 333
Na oko 4.5 min od po~etka aroometrisanja aroometar Ie ponovo lagano slav! u suspenzl)u IuS. mln
izvr~i slede~e ~itanje. Isti postupak Ie ponavlja posle 15 min, 45 min, 2 h, 5 hi 24 h od po~etka areome-
triranja.
U toku aroometrisanja mora Ie merltl I temperatura suspenzije. Prvo merenje temperature izvrSi.. posle
15 min 011 potctka arcometrisanja I otltana temperatura Ie usvaja za sva preihodna titanja na
areumctru. Temperatura Ie merl I pri svakum daljcm ~itanju areumelra.
7.3.2 Korekclje ~Itanja na areometru

7.3.2.1 Korekcija usled meniska
Potto se ~itanje na arcometru yeti na gornjoj lviel meniska, svako titanje mora Ie Ispraviti za visinu
menlska. Velitlna kurekelje usled menlska je lazIlka Izmedu tltanJa nl gornJoj Ivlcll don)oJ !,ovrllnl
meniska. Korekeija Ie odreduje titanjem u menzuri 011 1 000 ml u kojoj Ie nalazl destilisana voila.
Korekeija usled meniska dodaje se uvek titanju na areomeleu I stalna je uJedan odredeni aroometar.
7.3.2.2 Baldarenje areometra
Arcametar mora pokazivati vrednost 1 000 kad Ie stavi u destilisanu vodu na temperalurl na kojoj je
baldaren, obi~no na + 20°C, tto je oznateno na Ireometeu. UkoUko 10 nije slutaj, ulv"luje Ie
korekcija areometra i dadaje se ~itanju kada je titanje prilikom proveravanja la~nosll baMarenja manje
00 I 000, OOnosno oduzima, kada je titanje ve~e od I 000.
7.3.2.3 Korekcija usled antikoagulatora
Velitina korekcije usled antikoagulatora je rwika koja Ie pokate na skaJi areome~ra i to pri tltanju u
tistoj destilisanoj vodi I titanju u destiJisanoj vodi kojoj je dodan antikoagulator, pri Isloj temperaluri
vode. Korekeija usted anlikoagulatora oduzima Ie od tltanja za vreme odredivanja. Ako Ie u laboraloriji
upolrehljava slalno isll anlikoagnlator, Isle koneenlraclje I ilte koJitine, pomenula korekclja je
konslanlna. Korekeija usled antikoagulatora linearno je zavisna od kolitlne antikoagulatora koJa se
stavlja u suspenziju.
7.3.2.4 Korekeija usled temperature suspenzije
Budue da se odredivanje obitno vrti na temperaturi rwititoj od temperature baldarenja arcometra,
mora Ie izvrtiti odgovaraju~a korekcija. Korekeija Ie dobija iz dijagrama koji Ie konstruite na OSIIOW
baldarenja areomelra. Velitina korekcije za rwitite temperature metavine uzima se u obzir pri
proratunu pretnika zma pomo~u nomogram a koji se prilat.e uz areomelar.
7.3.2.5 Izratunayanje
Procenat i pretnik zma odrcduje 50 na osnow Stoksovog lIkona, obitno pomo~u nomograma, uz
prethodno uvodenje u ratun svih korekeij.. nave~enih u t. 7.3.2.
Prilikom titanja gustine suspenzije, u formular 50 upisuju druga, trtea I tetvrta deeimala. Na primer
Wanje od 23,S odgovara titanju na skaJi areometra od 1,0235.
7.4 Metoda pipetiranja

7.4.1 Postupak
7.4.\.1 Kalibriranje pipete (slika 3)
Pipeta Ie temeljno' otisti I osu~i, a zatim se vr!kom uroni u destilisanu vodu. Ventil 2 se zatvori, a 5
olvori. Pomocu gumene cevi utvr~ene na Izlazu 3 voda Ie usisa u plpetu dok Ie ne digne iznad ventiJa 5.
Ventil 5 Ie zatvori, a pipeta Ie izvute iz destilisane vode. Viiak vode iznad ventiJa ispusti Ie na izlaz 6.
Posle toga Ie voda Iz pipe.te Ispuni u gradultanu menzuru Ilzmerl zapremlna sa la~no~u od 0,05 1111.
Postupak Ie ponovi Irl pula i uzme Ie prosetna vrednost zapremine.
7.4.\.2 Obrada uzorka
g
Iz uzorka osu§enog i pripremljenog za Ispitivanje izdvoji Ie 12 do 40 g tla (13 g za gline, a 40 za prah).
Masa se stavi u konusni sud zapremine od 650 mi. doda IC SOml destilisane vode I kuva dok se
zapremina suspenzije ne smanji na 40 mt Posle hladenja doda Ie 75 ml vodonik-peroksida, sud se
334 JUS U.BJ.018 Strlno 9
prelerlje staklenim poklopcem I ostavi da stojl preko noei. Zatim se zapremina suspenzlje kuvanjem
reducira na SOml I palljlvo prebaci u posudu za centrifugiranje (masa se priUkom premeltanja ne sme
pro""t!). Dollje SOdo 200 m) destilisane vode. sve se zaCepl I cenlrlfugira oko 15 mln sa 2 000 olerelaja u
mlnutu. Zatim Ie suspenzijaosuti u sulnici (+ 60 DC), a suvl ostatak Ie izmerl (m).
Suvom uzorku se lada doda 100 ml vode, a zalim 25 ml natrljum-heksamelafosfata i Snamo Irese
najmanje 4 h.
Suspenzija se zatim slavlja na silo (0.063) i ispira sa 150 ml vode. Doblvena suspenzlja se pomocu
staklene cevi prebaci u graduisanu cev (500 ml) za sedimentaciju, doda 25 ml natrljum-heksametafosfata i
deslilisana voda do 500 ml I sa malerljalom koji oslane nl lilu postupa se bo pri mokrorn scjanju
(t. 7.1), a deo koji prode leroz sito slavlja se u graduisanu posudu. Graduisana posuda se zalbn zaCepi
gumenim Cepom i ostavl da stojl u kupalilu dok se tern peritura sUlpenzije ne izjednaCi s onom u
kupalilu. Zalim Ie posuda prolrese i ponovo III vi u kupalilo I Iidl ae polerene sekundomer. Polorn se
palljlvo uklone gumeni Cepovi.
)
Pipeta sa zalvoreqirn ventilorn 5 se vertikalno IInosi U suspenziju do 100 t mm ispod povr!!ne. Ovo se
mora obavlli oko 15 s pre roka za merenjc, pri Cernu u suspellzljl ne Ime doe I do lurbulelldje. Za
nierellje je pollebno oko 10 s.
Ventil 5 so zallm olvari i suspenzija uvuCe u plpetu lako da se plpela ispunl lve do ventila 5. Zatim se
) DC), a suvl oslalak
sadrtaj eprovele islrese u posudu za suScnje i Ispere deltilisanom vodom, suli (+ 05
izmeri. Postupak se ponovi Iri pula u vremenu koje je dato u labeli 2 i na taj naCln so doblju trl mise
(rnl, m, i m,).
Tabela 2
Zapre minska Vreme posle kojeg III mori

masa praha I uzorak II uzorak III uzorak
i gline min s min I min I
2,50 4 30 50 30 7 35
2,55 4 20 49 0 7 21
2,60 4 10 47 30 7 7
2,65 4 5 46 0 6 54
2,70 4 0 44 30 6 42
2,75 3 50 43 30 6 30
2,80 3 40 42 0 6 20
2,85 3 35 41 0 6 10
2,90 3 30 40 0 6 0
2,95 3 25 39 0 5 50
3,00 3 20 38 0 5 41
3,05 3 15 37 0 5 33
3,10 3 10 36 0 5 25
3,15 3 5 35 0 5 18
3,20 3 0 34 30 5 10
U toku ispltivanja mala koUCina suspenzlje mote so uvuel u pro!irenje 4 iznad otvora ventila 5. Taj vi!ak
(6), a
so ispunl otvaranjem ventila 5,!to se po,tif.e spajanjem sigumosnog protirenja (4) I Ispusne cevClce
posle toga Ispere destilisanom vodom.
Izmedu Ispltivanja uzorka m, do m, potrebno je izvrllti ispitivanje luspenzije natrijum-heksametafosfa-
ta, uzorak osuliti I IIIvl ostatak Izmeriti (m.).
Sir... 10 JUS U.BI.018
335
<:> <:> <:>
CIQ <:> <:> <:> <:> <:>
~ to... 10
<:>
2 <:>
'" '" " '" '" 100'0
tJ
.~
(5
l 00'0
- '1- ..:, +..:I'::,~."" ~'Tul
c::
".......
'-III +E,
90'Q
tJ --. 1-- -
oS :;;
'''I
1:1 I0'0
.
~Q:.. .1- 1-- - I-- ::.1 ~1=1
... III
c::
1:1
-- - .l 0'0
g.
...
.:,,;
SO'O
90'0
-
"-
c::
.....
1"0
°Wi
.- E
... lV E
.:,,; :~ S ,'0 1:1
tJ {i c:: VI
&t ....
III ;;;
..a
~
III 4c tI]
S'O 'c:
- JY
c: 9i'O Q:
"
1:1
~::I I
...
.:,,;
SI
l
f
,
S
4c
1:1
---
I01
II
~~. SI
91
Ol
Sl
Of
0'
OS
_. -_u -
09
'... - .-- 01.
8!
J - 001
p pO !5.(UDW OUJZ lou.:xJJd
JUS U,DI.OI8Stranlll
336
7.4.2 Prora~un
Kruta masa u suspenziji odreduje se iz izraza:
m, ili m2 ili ms iIi m.

WI iIi W2 Hi Ws iIi w.. = Vp
X 5(10g
gdeje:
WI - masa ~vrste materije iz I uzorka,
W2 - masa ~rste malerije iz II uzarka,
Ws - masa ~vrste materije iz III uzorka,
w. - masa ~vrste materije iz suspenzije natrijum.!Jeksametafosfata,
Vp zapremina kalibrisane pipete.
Procenat pojedinih frakcija ra~una se na sledeci na~in:

WI -W2
za frakcije od 0,02 mm do 0,006 mm = m X 100,
W2 -w)
za frakcije od 0,006 mm do 0,002 mm = ---;- X 100,
W:J - W..
za rrakcijc manje od 0,002 mm m ---;-X 100.
Zbir svih masa ne sme se razlikovati od masem za vile od 1 %.
8 Prikaz rezuItata
Rczultati analizc granulomctrijskog sastava prikazuju se na polulogaritamskom dijagramu (vidi ,liku 5) u

kojcm se na apsclsu nanosi pre~nlk zma, a na ordinatu mue pojedlnih rrakclja ISJ'ltlvanog uzorka u
procentbna.
Na omoYU milljonjl Rep"huekOS ..kret;uijltazl k"lt"," SR 5rh,o hr. 413-8\ f74~2 ad 4, D 1974, no plata .. por.. na promot
-
Stamp. SIVtZoniZlwodu standardizaciju Beopad
UDK 624.131.431.5:001.. I
337
JUGOSr.OVENSKI Geomehanicka ispitivanja
STANDARD ODREI>IVAN.TE ZAPREMINSKE MASE JUS
MATERIJALA TLA SA PORAMA U.Bl.019
(NUKI.F.ARNA M.ETODA) 1992.
Ovaj standard objavljen je u Sluzbenom listu SRJ, br. 6/92
Testing or ..;oi1.~ - n"t"nninnt ion or d"n.~ Uy or .~oi I in plnc" hy nrlcl"nr ",,,thods

(Shallow depth)
SAnR"AJ
Strana
1 Predme t 1
2 Podnlej" primone 1
3 Ve70a sa drugim stanoard ima , I.
4 De fin Ie: 1.1a 2
5 Pri nc ip """"""""""""""""""""""""""""""'" ,.., , 2
a.
~ ~;~~~;~:~ ~ : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :¥
II Me toon A , ", , , 1.
9 Me lodn II 6
10 Melodn r; """""""""""""""""""""""""""""""'" 7
I'Iu:nC()V()I(
Ovaj stanoard .Ie uradila Komisija Saveznog zavoda za standardi7o~ciju za zemljane

radove i grad~v{nsko tlo.
1 PREDm:T
t~;m ~landRrdom se utvrdoje nafln odredivanja zapreminske masE runtc'ljAl.a tla sa

por.3mn "in-situ" nuklearnim metodamA.
U ovom standArGU,zavlsno od gp.ometr.ijeizvodenja opita, date so sledece m..tode:
-
- metoda A metoda rasipanja zraeenja "nA7oad,
-
- metoda ~ metoda direktnog prola7oA 7orAfp.nja,
r; - metoda mp.renja zrafp.njA prcko sloja va7od"ha.
- metoda
2 PODRUGJE PRIHF.NF.
~fetodn 51,,7.1 7.a brzo odrecll'lnnJo.7.npromfnske masp tIn n11 ltr.1I mpstn. Prfmonlj!va
.Ie 70n hr7.11 kontrol" zhJj..nostJ podtin, pOJedlnIh slojevn nasIpa, posteljir.e i
tamponn, 7.a utvrdh'anje optimnlnag IIcJnkn v:11jkn, J7.nA.1R7.enjp. optimnlnA dAhljinp.
sloja 11 zavisnostl od vrstp. i sastav.a mntedj.ala kao i .7oa odrp.cllvnnjo opti.mAlne-
-raclannlne energlJp. 7.bIJnnJn. U ouam ~tandnrdu oplsann su mntodo zn ispitnn dob.
IjJne ad 50 do 300 mm U 7.Buisnosti ad gp.omntrlJe i7.vodenJn l~pltivsnja.
3 VF.7.A ~A IJRUCIH ~TANTJhRDIMA
Odredhe standards na koJe se ovnJ standllrd p07.!.vn istovremeno vaze i kso odrodb~
ovog standarda. Navadans izdanja su vazila 11 vreme objavlJivanja ovog standards,
Dcskrjpl:ori: z"pre.in,k. m~satla sa ['Jra.a. oelorla jspiUnnja, geo.ehanitka ispitivanja. nlJklearna Ispltivanja
I i7odanje" SAVE7.HI ZAVOn 7.A STANnARDI7.ACIJU I7odonjo na

sh jezJlm
338
a kada se on primenjuje, koriste se qajnovija izdanja navedenih standarda.
JUS U.Bl.013:J992, Geomehanicka i~pitivanja -

Odredivanje
mase mate- zapreminske
rijala tla sa porama metodom sa cilindrom poznate zapremine
JUS U.Bl.015:l992, Geomehanicka ispitivanja -
Odredivanje zapreminske mase mate-
rijala tla sa porama metodom kalibrisanog peska
JUS U.Bl.016:1992. Geomehanicka i~pitivnnje -
Odredivanjo zapreminske maso mato-
rijala sa porama metodom pomoeu gumenog balona
4 DEFINICIJA
Zapreminska masa materijala tla sa porama .Ie odnos njegove m8~e prema njegovoj
zapremini sa porama i 5uplj, inama pri utvrdenoj temperaturi i vlaznosti sredine u
kojoj se odred1ljo.
5 PRINCIP
Metode po ovom standardu zasnovane> 0;:11 na upotrebi opreme S8 i,,-vorom gama-zrace-

nja. Zapremin~ka masa materijala koji 50 l~pJ~uje odreduje se postavljenjem iz-
vora gama-zraka i detektora gama-zraka ne, u ili uz materijal koji se ispituje.
Ove razlike u ge>ometriji postavljanja sparature kod ispitivanja date su kod me-
toda rasipanja zracenja lInazad. direktnog prolll7oa zracenja ili merenja zracenja
prako sloja vszduhB., Intenjlitet dJrektnog radJooktivTlog ?racenja .Ie delimicno 7.8-
visan od gustine materijnla koji se> fspft1lje. Oeitani intenzitet zracenja 5e pre-
vodi u ve!icfnu zspremin5ke mAse u vlsznom stanju preko kalibracione krive. Za-
preminske mase odre>dene ovim metodama nislI uvek prose>CllA unuter opsega merenja.
UPOir:OIlRN.1F. opTnmom kojn koristt
- 1I1I100vnn.ln f?vor,f:1mn-7orBconja mo7.0 bitt opasno
,,-n opnTAtoTn lIkoUko nl".. prndu7octo ~vo mnn. ;'.:Jf,~itn.
6 KA.LIBRACIJA
6.1 Crtnnjc knlibrncfono krlvo

KnlihreclonnkTJVO ~c dobJjaju na o~novu mcrrnjn broja Jm~IIRn Tadlonktlvnog zrn-
cenja posle prolnzn kroz "vnki od rn~1 Icftlh mntprljnln poznnto znprnmJn~ko mnsn.
Kalfbracionn kdva se> crts kao ZIIvf"nn"t brojn JmpulAa od odgovarsjllcih p07.natlh
zapremin"klh mnAn. 13roj impul..n rnrHonktivnog zrncnnja zn pojed.!n..znpremln"kn
mnsu morn dn hlldeodreden kso srnon.llJ vTedno"t ocl nnjmanje i',..ti.ri merns ped.o,ln
od kojfh "vlJkl trnjn nn.lmlJnjel min. tlf'I,)lI.rn<1n prlmrlljnn zn .101>1jnI1Jn knllhrn-
clono krlvp. morlJ lIe pr.lmp.nft! i I'd Ollrp."!\,lJnJn 7.nprf'mln"." mlJ"". Znprrmfn"ko mn-
so matadjn!n IIpotr..bljnnlhZl) .Izrnon k.,\ihTM:lo"" krl'l!) morAJII b.ltf op"..&n dalo-
ko yeceg nllg" ~to .10 ?Aprpminskn mMn matp.rI.lAln kojl "P. l"p.ltlljP. Ifntp.djlJtI
upotrebl,\IInt zn kllHbrAc::!onnkr!vlI morn.lu Imati nnlformnll zapTrm!""kll mnsll.
6.1.1 KAlihTRc:lon" krf\'e mogn blti I?Ta~"np nn ""novII:
6.1.1.1 13lokovn poznAte zaprpmln"ke mn"p'.

Matedja1J koji lIe "mntrRjn pogQclnim zn blokov" ,,1.1:
- granit.
- elllminljllm,
-- krccnjak,
kreda,
- magnezfjum.
ZA direktnl prolaz zrllcenjn po metodi B rllpn morajn bili. hlli'ene u blokovima Sll
tolerancfjAmlJ mllrA dntim n t. 9.1.4.
6.1.1. 2 Po"",la nnpllnjpn:!h zhij<!nom zr.ml.1om II! AgTn&atom pomni'Anfm "a z"mljom
poznate zaprnminske mAS".
6.1.1.3 ~Ietocle prems JUS U.B1.0J3, JUS U.IH.015 i JlJR U.B1.0t6 sluze kao kompa-
racija za Ispitivanje na ternnn.
2
339
NAPOHENA -
Upotreba blokova ima prednost. jer su oni trajni i stalne zapreminske
mase. Blokovi i pripremljene posude sa materijalom moraju biti dovoljno veliki
dnne menjaju o!itavnnja broja Im~llsa ill odnos broja impulsa oko se upotrebe
vecL
Mere blokova treba da bndn pribllZno: 300 mm S!rina, 350 mm vis Ina
(duhlnn) i 550 mm dn?lna. Ove mere su dovoljne ?-a opremn koja se soda
koristi. Zn i7.rsdu kalibror.ionc krive, prema metodi A dovoljnn je du-
bina od najmanje 150 mm. I
6.2 PToveTllvanje podataka ?-a klllibrndonu kr.ivu
Podaci za kalibrllr.ionu krivu ?-n novonabavljenu opremu moraju biti provereni.

Kalibrar.iona kriva mora takode dll proverena
bude ako se iz bilo kog ra?-loga kod
rntinskih ispitivanjn posumnja II tn!nost reznltata. Za metodu A kalibraciona kri-
va mora biti takode proverenll za materijllie koji su o!ito raz1i!iti od materijala
1.1prethodnim ispitivanj imn i koj i mogn ImAti razli!iti herdjski sastav.
Ka1ibraelone krive moraju biti proverene i1i na biokovima iz t. 6.1.1.1 ili na
prethodno pripremljenim posudnmn lz t. 6.1.1.2.
Ka1ibrar.lonekrive mogn biti prov..rene i nn terenn uporadnjuci zapreminske mase
zbijenog tia ili glinovitog agregata dobljene nnklenrnom metodom sa zapreminskim
masama uzoraks uzetih sa Is tog mests, odredeni.h prems metodama opisanim 1.1 stan-
dordima JUS (I.BI.013, JUS U.Bl.015 I .!US U.BI.Ot6. Zhog roz11ka i rasipanja re-
zu1tatn svoj.f'tvenlh JspJ.tlvanjlmn 1.Irnc1..I11.m IIn tnrl1l1n, pmltnpnk nporncHvl1njl1 pro.
se!nih zaprem.lnskih masa odrec1<"nih prem" nnved,,"im standardima sa zoprpmlnskim
masama odredenim nuklearnom metodom na istom mestu je'manje pogodan od postupka
koji koristi blokove Hi pripremljene posude.
6.3 Korekclja p,odatoka ?-o koUbraclonu kdvl1
6.3.1 Kada su za proveuvanje kalibrac!one krive upotreb1jene krive zavlsnosti

broja impulsa od poznato zaprominske mORa opiRone u.t. 6.1, ~obijone romo~u blo-
kova ili ranlja pripremljenih posuda, i ako tAcke ne podnu na prethodno nacrtanu
krivu, koriguje 5e prvobitn4 kalibrAciona kriva prema novodobijenim tackamo.
6.3.2 Kadn so zn provorovanje kallbracione krive upotrebJjene metoda en cllindri-

ma poznat.e z8premlne ill metoda kAlIbri5Anog peska ill Ol"todl1 pomocu gllmonog bo-
lona, potrebno je prosek od ispitivRnja 58 nojmanje 10 mesto uporediti sa jednlm
lspltivanjem nuklearnom metodom.
Posturak korekciJe podntnka zn knllb,r.adonn krivu je Blndcci:
6.3.2.1 IIko zRrremlnskA mR511 svnkoR uporednoR f5.T>f.tivonja ')drrlltcM jednom od

meteoR urn,lenlh no teronu no odstnpn ?on v!.A11 od :I: 0,0.5 g/r.m , n orlstnpnnjn IIn
rosporedenn ravnomerno so obe strnno krlve, ne morn se vr~itl korekeiJIl kollbra-
cione krive.
6.3.2.2 Ako .Ie7.npremlnsko mnsn odrr~l1nl1Jednom od metodn urll~rnihno torenu viAa

od odgovnrajucA zop1jemlnsk" mns" odr..,1eno nnk tearnom meto(lom a pr05ecno vroonost
nadmo"uje 0,03 g/em , mora se kodgovati svako sleder.e odredivonJe nuklearnom
metodom dodavanjem proseene razlikn.
6.3.2.3 Ako jo zopremlnskn milan odrcdona jodnom od motodn uradnnlh nn tornnu ma-
nja od odgovaraJuce zapreminske mORe od~edene nukJearnom metodom a prosocnB vred-
nost se razlikujl za vise od 0,03 g/em J mora 5e korigovati 5vako sledece odre-
divanJe noklearnom metodom oduzimanjem prosor.ne razllke.
6.3.2.4 Prosecna odstupanja dobijena prems t. 6.3.2.2 i t. 6.3.2.3 mogu biti ~po-
treblj"nA Z4 korekciju kalfbracione krlve. Ovako korigovano kalibraciona kriva
bice psralelna sa originalnom kalibrncionom krlvom.
NAPOtlENA -
Korekcija podataka za kalibrar.ionu krivu je veoms zno!ajna i mo~e biti
poverena 58010 Heima koja imajo potrebno znanje i70 te oblasti.
3
340' -
7 PRECIZNOST
7.1 Oprema koja se koristi prema zahtevima ove metode mora zadovoljiti zahteve
preciznosti iz ovog standarda.
7.2 Preciznost sistema se odrednje Iz nagibn knllhrnclone krlve i standardne de-

vijacije intenzltete zracenja Izralonog u Impulsima po minutu:
a
P<ii -S (1)
gde je:
P -
preciznost,
a - standardna devijacija, u impulsima po minutu,
S - nagib krive, kao razlika broja impulse u minuti podeljenog zapreminskom masom
u kilogramima po kubnom metru.
7.3 Odredivanje nagiba kalibracione krive vr~i'se kod tacke 1,76 g/cm3 racunBto u
gramima.po kubnom centimetru za jeden minut.
Odredivanje stAndardne devijAcije vr~i se zn ]0 ponovljenih ocitavnnjn od kojih
svako traje nejmanj~ I min (instrument ne smA dn se pomera poale prvog ojitnva-
nja) merenlh na materijalu koji ime zjpreminsku masu od 1,76 ~ 0,06 g/cm . Pre-
ciznost ne sme biti manje od 0,02 g/cm .
6 METODA A - METOnA RASJrANJA 7.RACF.NJA l~A7.An
Po ovoj metod i zracenj e se eml tllje 11 mat('r ij III kro7. snm\! :;j..S')VU povd Inu tako da
dolazi do povratnog rns!pAnja jednog rlclA gAma-7.rnka ugJev::om zbog Komptonovog
(Compton) efekta koji se rcglstruje (d('tektuje) pomo~u Gajger-Mllerovlh (Gnlger-
-Muller) cev!.
8.1 Aparat! i prIbor
8.1.1 Izvor gamA-7.rac"njA morA bit! 7.Atvoren u kapsulu a kApsula zapeca~ene.
8.1.2 D"t"ktor gllmll-zrnc"n.111 mo?e biti bilo kog odgovAraju~eg tipa.
8.1.3 Ur"daj za octtllvlln.1o 7.rllc"njn morn hiti odgovarajn~i instrument. Ohicno,

urcdej ze ocitnvanjn se SAStOj! 00 visok~nnponskog !zvorA potrehnog ZA rcgistro-
vAnje i nlskonnponskog 17.vorn zn nnpnjnnJe urcdnjn za oftitnvanjo j pomo~nih urn-
dj Aj a.
8. }.I, Ku~l~t" nparnta - .I.:>.\'or gamn-?rncnnjn, ,1"I:"ktor gnmn-?rnc""ja, l1r",1nj 7,n

ocUAvAnj" ! l1r",'n.1 ?n sllaho"vanje I'1l"rgljom ,"orajll hltl sm"~t"nf kllcl~ta evr-
ste konstrllkdjn kojnlh "tit I 00 vlngn I pra~lnn. "
NAPOMENA - l7ovor gnmn-zracenja, rlI'tnktar za rl'glstrovanjl'. IIrndAj za oeltnvanjp I
ure,!aj 7.a snnhopvnnjP I'np.rgljom mogll bit! sml'~tnnl. oovoj".no 111 znjedno ! ob-
jedlnjl'ni ~a "IIkll'arnlm Instrnm"ntom 7.a nrlrp,Uvanjn vln7.IIolltl.
8.2 Fotn1on zn znpremlnllku manu -

svnk I Instrnment mora b.lti f;nabol'vI'n p.tnlonom
(referentn! mntpr!ja1 poznate 7.nprpminske mase) u cllju provernvanja apreme 1 00-
red~vanja ras!pnnja zrncenjA UnA7.aO, on hi Sf> IIsl.nnovili uslov!. ZII ponovljivollt.
8.3 Urcdaj 7.n prlpr"mll ler,,"n - rnVlln melnlna ploen, ravnjac iT!. orug! odgovara-
jl1~i alAt.!. 70R ravnanjn mog" hitl I1potr('h1.i"n1dA se !7.ravnA mesto ispitfvanja do
zahtevane glatkosti.
4
_341
8.4 Prlprr.ma
8.4.1 Pod~~avanje opreme prema etalonn mora biti uradeno na pocetku avakol radno,
dana lIpotTebe kao i kada se u re7.u1tat mer'!nja slImnja.
8.4.2 Oprema mora da se stabilhuje prema IIputstvu prolzvodaclI.
8.4.3 Urade se najmRnje cetir! pnnovljena merenja od po nsjmanje 1 mln aa eta 10-
nom. To je standardno proveravanje.
8.4.4 Aka je pro~ek ad cetirl ponovljena merenja van grsnica podrucje jednllcine
(2), ponovi se proven premo t. 8.4.1. Aka sledeca proven zedovoljJ j"dnsCinu
(2), opreme se moze 5motrat! prikladnom za ispitivanje. Ako sledeea proven) ne
zadovoljl jednacinu (2), kalihracija mora bJti proverena prema t. 6.2. Aka prove-
ra podatnka za kalibrncionu krlvu pokllzp. ,Ia nema 7.nacajne promene u knllbracionoj
krivoj, mora se ustanoviti novl broj 7.a etalon, No.
Ako provera pokaze da ima 7.nacajnlh promena u kalibracionoj krivoj, ponovi se ka-
libracija irultrumonta. .
Vrednost 7.a oeltavanje kod prover" f.n~trnm"ntn odredn.le "P. po ohra~cu:
Ns = No ~ 1,96 4RO (2)
gde je:
Ns -vrednost 7.S ocitavanje kod provere lnstrumenta na et810nll premo t. 8.4.3,
No - vrf)dnost prethodno lIstllnovljenlh oeitavanja no etalonu (prosek ad 10 ponov-
lJenih ocitnvenJa).
8.5 Postupa.lt
8.5.1 Izabere se mesto gd.. ee llredaj u 'podciji 70a ispitivanje biti najmanje
150 mm lIdaljon od bilo kod vertlkslnog objekta. .
8.5.2 PrJproms mesta ?n ispltivanje
8.5.2.1 Uklonl se svoki labov i poremeep.nl d~o ~~~~rijala kao I svakl drugl mote-
rljal. kojl smeta da se povrslna moterijala J7oi~zi ispitivanju.
NAPOtlENA -
Kosina terenl1 mora da bude uzeta u obzir kod odredivanja
kojll ee instrument da bude postavljen.
dubine nli.
.
8.5.2.2 Pripremi se hori7.ontalnn povr~ins dovoljne velicine d8 se stavi instru-

n,ent, vodeci ncuna ds povrSJ.na hude ravnn kako bi se obezbedio najbolji kontakt
i7.me,}n Instrumenta i matf'rijllh koji so;! isp.itllje.
8.5.2.3 ~I"dnprostor bm~dn instr~lm"nt,<J J matedjat/!. n.. sm.. hlti veei od 3 mm. Za
ispunn lIdnbljenja U tlu koristl "I! prirodnn pra~ina ili finl pMllk.
Povd in8 mesta ?oo ispJ.t.ivan.ln IT.rllVlla 5e pomocu krutn plneA i 11 drugim pogodnim
alatom.
NAPOtlF.NA - Namestanje instruments nil povrSinu matedj..l/!. koji se ispituje je
v~omn bitno zbog uspesnog odrp',livenja ?lIpreminske mRsn. Optimaln! uslovi 1\11
potpun kontnkt bmedu Jnstrumentn 1 nJ/lterlJIlIa koji 11.9 ispJ.t.lJje. Ovo nije mn-
gue'! postlel u "vIm slucaJnv.fmn,A 7.11 poprAvku povnUn<I l<orJRti II~ pnsok ill
slican mlltnrijal kads je ispuna potrebna rll.di korektlJre povr!in8. Debljina is-
pune ne bi trebalo dn je veca od 3 mm' a ukupna povrSJnll. koja jo popravlj<!na
ispllnom ne bi smeIa do preIazi 10 ~ od povdino dllft instrumenta. Ds bi III! zo-
dovoljili ovi
. uslovi moze bit! potrebno da S8 instrument nokoliko puta preme-
.
st!.
5
342 -
8.5.3 Odredivnnje
8.5.3.1 Postavi se instrument na mesto ispitivnnja.
8.5.3.2 Svi drugi rodlonktJvnJ i7ovori mornju se dr7.ati dalje od instrumenta da bi

se izbogli uticaji na merenjo.
8.5.3.3 Stabilizuje se instrument u zavisnosti od zahteva merenja.
8.5.3.4 Uradi se jedno i]i vi~e ocitavonjo.

~!erenje kod ocitavanja mora d8 traje najmanje 1 min.
8.5.3.5 Koristeci kalibracione krive koje su prethodno utvrdene odredi se nn licu

mesta zapreminska mas a u vlaznom stanju.
9 METODA B - METODA DIREKTNOG PROIA?A 1.RACENJA
9.1 Aparati i pribor
Oprema z& metodu direktnog prolaza zracenjs s8~toji se iz delov& ciji tacn! de-
talji konstrukcije mogu biti razlici,tI, ali 7.ahtevi iz t. 8.1 moraju bit! ispu-
njeni uz dodatak sledecih:
9.1.1 SODdn. izvor gnma-7oraka iH detektor sme!iteni /lU u lIondn kojn so stnvlja
u prethodno prlpremljenu bu!iotinu u matnrijn\ koji /Ie ispituje. Sonde trobn da
budu oznacene sn prirastom od 50 mm zo ogl('de 50, ispitnlm dubJnamo od 50 mm do
300 ~m. Sonde moraju d& budu tako napravljene da kod rucnog rukovanja ~a o7onacene
zel ;"'-:0 dubine drzanje bude bezbedno 11 po7oiciji prema dubin!.
9.1. 2 Ku.:Jiitn npoTot11re - i7ovor gnma-7oraka. ur"d6j 700 r"glstrovanje, uredoj zo

ocitavanje i uredaj 70asnabdevanje energijom moraju biti. sme~teni u kuciiite cvr-
ste konstrukcije koje ih ~titi od vlage i pra~Jne.
9.1. 3 PrJpromn buiiotine - prJpremn bn!iotina jl' uob1cajena prJprema terena nn me-
stu ispitivanja.
9.1.4 Urodnj 7.0 57:1:'l\dubuiiotinn - svrdlo.1Ii.klIn za Jzradl1husotins moraju dn

imaju precnlk lsti ili malo ve.:i od sonde aU ne za viSe od 3 mm od precnlkll son-
de.
9.2 PrJproml\
9.2.1 Podeiinvnnje oprt'me promn "t,qlonn mo!'1J .bl t! nrllc1l>.no na pocotku sV/lkog rnclnog
dana kno i knell! se 11rezultat merenja snmnjn.
9.2.2 Opremn morl! da se s tnh11170nje proma npntl< tvu prol zvodAcn.
9.2.3 Urado 5e nlljmnnje crtirl ponov\jl'no morl'njn od po najmnnje \ mln nn rtAlonn

koji dnje prol7.vod/lc SA sondom kno !ito orlr",tujl' pro.lzvodoc. To .It'. IOtnn,IArdno pro-
veravanje.
9.2.4 Dalji tok prJpreme opreme odvija na isti nacin kao u t. 8.4.
9.3 Poatupok.
. 9.3.1 POlOtnpnk zn prfprl'mn ml'sln !5plt.fI'nn.ln l70vndl !OI" kilo iOto IOtOJ! n t. ".5.1 I.
t. 8.5.2.
6
343
9.3.1.1 Na pripremljenom mestu ze ispitivenje, preme t. 9;3.1 uradi se buiotine

upravno ne teren vodeci racuna da budu zedovoljeni us lovi iz t.9. 1. 3.
Buiotina mora de bude tekve dubine i revnosti de stev1jenje sonde u bulotinu ne
prouzrokuje naginjanje instruments.
9.4 Odredivanje
9.4.1 Nagne se instrument i izvuce sonda u polozej koj i se zahteve dubinom bpi-
tivanja.
9.4.2 Stavi se sonda u busotinu.
9.4.3 Postavi se instrument i okrene oko Ronde tamo-amo.
9.4.4 Pa?ljivo se gurne instrument u smeru tako da sonda bude \I direktnom dc-diru
.
sa zidovima busotine.
9.4.5 Svi drugi radioaktivni izvori morajll se dr~ati dslje od inatrumnnts da bi

.
se izbegli njihovi utiesji na merenjR.
9.4.6 Stabilizuje se instrument \I zevisnosti ad zohtnva merenje.
9.4.7 Ursdi se jedno ili vise ocitavanje.

tlerenje kod ocitavanja mora de lreJe najmenJo 1 min.
9.4.8 Koristeci kalibrecione krive koje su pr~thodno utvrdene odredi se na lieu

meste zapreminska moso Ii V).~ om ,stanju.
10 HF.TOOA C - METODA HF.~F.HJAZRACF.NJA PREKO SJDJA VAZOUTIA
.10.1 Aparati i pribor
Oprema za ova ispitivenje ista je keo i u t. 8.2 i t. 9.1.
10.1.1 Stalnk
Stolsk omogllcava da so stalno odr?ovn optimalni Rloj va?dllha iMad mntAdjalo ko-
ji se iRpituje i instrumenta. Stalak moril biti tako pro.lektoi/l1O (napravljen) da
obezbedllje optimalnu visinu instrllmenta kao i da ne pokriva donju povrs!.nu instru-
~enta. Na sliei I prika?an je jedan tip stalka.
.
J
'~ -~
SHke I
NAPOMKNA -
Stalak prikazan lie slici I nije jed!n! koji zadovnljava. Mole de se
primpn! bilo koji stalek koj! obezhedlljo optimalnu villinu sloja vazduha i koji
ne pokrive donju povrSinll inRtrnmente.
10.1. 2 Kalibraciona kdva i optimaln/l visina s]ojll vazdnha moreju biti odredene
za svak! instrument koji so upotrebljava i moraju biti r.esto proveravane.
7
34~, .
';IO.2,Odre4ivanJo opti~aInog RIoja va7~uha
Zn odredivenj" optime1nog eloja v~zduh8 post';Jlek jo sledocH:
10.2.1 Kori5te St! tri ili vise mRterijaln ne kojima se vriiodredivenje. Ovi ma-
terijdi mosu biti ili blokovl (t. 6.1.1.1) ill pripnmljt!M posudo (t. 6.1.1.2)
11 i povrUnnr.biJnnos t Iii ili ngreSl\tll pomnilnnos sa ?oemljom (t. 6.1. 1. 3). ZnJlro-
minska m85a matedjalR na izebranim povriinoma mora bit! razlicitIJ ., okvlrll OJlIIII-
SR u kome se nalezi zapreminsks mnso'msterijsla koji Cft biti ispitan.
I
10.2.2 Polozi 5e instrument nn mlleto koJe se ispituje. Instrument se osloni nR
blokove koj! IIUnamesteni na kujnJe ivict! instrllmentIJ tllko dll ne ?ook1enjeju pro-
stor bmedu donj" povdineinstrumenta J povdino kojase bpituje.
10.2.3 Urade se dva'jednomJnutna ocitevanja broja impuille u .inlltii odredi IIred-

nje oCitavanje. .
10.2.4 Dodaju se dodstni blokov! Hi 1If! lIemo poveee vuduini sloj Zll 6,3 mID i
ponovo izvrse dva. dodatna'jednom!nutne ocitllvanja.
10.2.5 Nastavi se sa pov~canjem sloja vozduhe ?oa 6,3 mm i vrse dodatna ocitevanja
zo avaki tako dobljllnisloj Vllzrtllha promn t. 10.2., ftV" dok IImnnjuJII broj im-
pulsa sa povecanjem visino. ""
10.2.6 U koordinlltni sistem sde je nn ordfnlltu nllne..en broj b'p"lsa 11minuti a na

IIpscisu viaina sloja vazduha. u mil Imetrima, lIr.rta sekriva na oSnovu dobij'tn.lh
tacaka"Visina sloja vezduha odreduje se na 6snovu makeimuma krivo.
10.2.7 Ponov! se postupek dat u.t. 10.2.2 do t. 10.2.6 za dv" ili vise povrs!ns
sa materijellme razllcitih zapreminskih masa i zabel.Joi makeimum eloja vazduhll zs
svaki mnterija1.
10.2.8 Odredi SIS prosecna visina sloja vazduhn za sve povriine. Ovako odredena
. visina sloja vazduha zovc- ~~ optimalnom visinom sloja vazduha. Ove optimalnn vi-
sina sIoja vezduha kQrts' '. :'e ze od::edivanje kelibrecione krive Z8 OV\\ m.toliu klto
i za sve mlSCenja zepremillskih mas a ovom metodom.
10.3 Priprema
10.3.1 Podesavanje opreme preme etalonu mora bit! urodeno na pocetku 8vakog red-
nog dana kao i keda se u rezultat morenje fmmnjlt.
10.3.2 Oprame mora da se stabilizuje premll UP\\t5tVU probvodaca.
10.3.3 Urado S8 nejmanje cetiei ponovljena merenja od po najmanje I min 8a etelo-

nom. To je stendardno proveravr.nje.
10.3.4 Dalji tok pripreme opreme odviJs so nn isti nec!n kao' u t. 8.4.
10.4 Postupek
Postupak Zll pdpremu mesta ispitivanjaizvodi s.e keo ito je opisano u t. 8.5.1 i
t. 8.5.2.
10.5 Odredivanjo
10.5.1 Poetavi se instrument na mesto illpitivanja.
10.5.2 5vi drugi radioektivni i7.vori moreju so dezati dalje od instrumenta da bi

sa izbegli njlhov! uticaji na merenje.
8
:14 c
10.5.3 Stabi1izuje se instrument u zavisnosti od zahteva merenja.
10.5.4 Uradi se jedno ili viSe ocitavanja sa instrumentom koj i je pr-iljub1j(!" '.(]
tlo koje se ispituje. Merenje kod svakog ocitavanja mora trajati najmanje 1 I'1J[I.
10.5.5 Postavi se sta1ak sa doteranom optimalnom visinom aloja vazduha na is'"

mesto na kome je izvrseno ocitavanje prema t. 10.5.4.
10.5.6 Na tako postavljen sta1ak postavi se instrument i uradi isti broj ocitl1V'I'
nja kso i u t. 10.5.4.
j
10.5.7 Odredi se odnos dobijen deljenjem broja impulsa u minuti prema t. 10.5
brojem impulsa u mlnuti prems t. 10.~.4.
10.5.8 Odredi se zaprerninska masa u v1aznom stanju "in-sito" primenom preth,,'I..)

pripremljene kalibrscione krive.
NAPOMENA - Ovsj odnos moze biti odreden deljenjem broja impulsa u minuti dobij~'
nog prema metodi A brojem impullos u minuti dobijenim proma metodi C ili obn.,"
to. Za bilo koji odnoB morsju se koristiti odgovsrojuce kalibracione krive.
Zabranjeno prettampavanje (sve yule umnotavanja)

Na osnoyu miUjenja Rppuhlitkog sekrelarijala za kulturu SRSrhije br. 413-81114-02 od 4.11 1914.. ne plata se porez na pror,ol
. ttampa Savunl lIvod za slandardtzaclju Be<>grad - .
9
346' Ukupno atranD 10
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Geomellanleka iapitivanja JUS
ODREDfY ANJE KONZISTENClJE TLA
SA DEUMICNO OBAVE- Aterbe'love granlee
U.Bl.020
1980.
ZNOM PRIMENOM
od 1980'()7-3O Pravilnik br. 31-8468/1 od 1980-05-08; Slulbeniliat SFRJ, br. 29/80.
Testing of soils. Determimtion of A tterberg Jim ill
Ovai standard Ie nastao revizi/oll! standarda JUS U.Bl.020 iz 1 968. godine.
Predrnet stnodarda
1.1 Ovlm standardom Ie utvrduje natin za odredivanje graniea Iwnzisteneije tla poznatih kao Alerbergove
(Allerberg> graniee.
1.2 Aterbergove graniee su: granlee tetenja, granice plasUtnosti I graniee skupljanja.
2 Defmicije
Granica teeenja (wL> -
sadrtaj vode u kohereotnom tlu, prikazan kao procenal mase polpuno .lIvog
tla, pri kojem sllno7.rnl malerijal ill kololdl tla pre laze Iz plnstltnog u tekute konzislellhmslanje.
Granica plasllenosti (w p> -
sadrtaj vode u Iloherelltnom tlu. prikazan kao procellal mase polpullo
suvog tla, pri kojem sitnozrni malerijal ill koloidi lIa prelaze iz plasUellog u polutvrslo konzlstcnlno
slanje.
Granica akupljanja (w.> -
sadr1aj vode u k\lherenlnOiii1lu, prlkazan kao procenal mase polpuno suvog
tla, prl kojem sitnozrni materijal ili koloidi lIa prelaze Iz polutvrstog u tvnto konzistentno stanje,
odnosno u stanje u kojem pri daljem gubitku vode usled sulenja uzorak lIa ne menja svoju zapremblu.
3 Narnena
Rezullati odrellivanja Alerbergovlh granie. korisle Ie za klaslflkaclju sitnozrnog I kololdnog koherenlnog
lIa, oeenu konzistentnog stanja i kao p~motnl podatak prl ocenl druglh flziekih I mehanltklh svojslava
lIa.
4 Velicina uzorka tla za ispitivanje
Za odredlvanje Alerbergov!h grallica polrehna kolleina malerijala II. data je u t.belil.
Tabala 1
Vnla Iia po grupama

Odredivanje
Gline I Gllnovltl Glinovill
graniee ill iii
praline pralina.1I prRlinasli
pcsak Iljunak
Odredivanje graniee teeenja 500 g lki 2 kk

Odredlvanje granlee plastieno.-
Ii 50g 100 g 200g
Odredivanje graniee skupljanja 500g 800g 1,5 kg
n izdanJe SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

StrAnn 2JUS U.III.020 347
5 Odredivanje granica tecenja, WL (Liquid limit)
5.1 Pribor za ispitivanje

Osnovni pribor, varijan.la I
- Kazagrandeov (Casagrande) aparat eiJe su mere prlkazuno no sllel 1: sud mora bltlluadon od moslngo
I poliran sa unutrun]e strano, 0 podloga na ko]u sud pado mora bill Izradena od tvrde gumo Iii obo,lilo;
- noi za pravljenje ilebovo eije su mere prikazon. na slid 2;
- mcrae visine pada roelice.
Osnovni pribor, varijanta II
- laboratorijski statieki penetrometar, koji Ie sasloji od !iljka u obliku slo!ca visine od 35 10m I vr!nog
ugla koji it,nosi 30 :t I.; Iiljak je Izraden od nClUajuteg telika, 0 povrlin. moro blli glo!ko Ispolir.na;
masa !iljka s vodicom mora iznositi 80,00 :to0,05 g: !iljllk jCJI.tvrlten pomotu urcdaja za koeenje na
nosaeu slalka lako da njego.o osovina sa b.7.0m st.lka eini ugao od 90.: pomocu automatskog ill
mehaniekog uredaJa za koeenje omogutu]e Ie !iljku da slobodno pada; duhlna prodiranja IIIJka meri
Ie konlparalorom;
- metalni sud s unulraSnjim preenikom od 55 mill i duhine od 40 mm, eije su ivice parolelne s bazom;
- melalna ploeica debljine od 1,75 :1:0,1 mm'sa rupieom preenikh od 1,5 :1:0,02 10m za konlrolu
Isprllvnosli IlIjkll; ullsnul u rupl~u Ilijak se moro ollCIIIIpovlae.nj.m dlano po 1,loelel.
Pomotni pribor
- ravna staklena ploea mera 500 nlm X 500 nlln X 10 nlll1;
-' 2 pljosnala nola (palele), duline oltrlce od 200 nllll ~tirlne od 30111111;
- plitki sud pr.enika od 1SOmm;

- pribor za ispilivanje sadrtaja vlatnosti prema standardu JUS U.B 1-012:
:- boea za deslilisanu vodu kapaeilela od II;
- hermetieki zalvoren rezervoar od nerdajueeg malerijala;
- metalni lenjlr;
- silo sa otvorom okaea ad 0,5 mm.
27 0.5
V')
a~
"40,
~
....
"
V')
Q.
'!-,
/50 1.30
Slika 1
! H~ JUS U.D 1.020 StIRn. 3
T~''''
~
t.:;) ~
,~ 1-,
50
a!O,2S
""
~
52.
'
,
25
L~J
~!~
~fL
Slika 2
5.2 Pripn-.mo uzorko

Odredivanje granica te~enja moZe se ohaviti na osu!enim i sltno usill!jenim uzorcima, kao i na uzorcima
u njihovom prirod'JOm slanju. Org:lI1ska tla polrebno je ispil;voti lskljuelvo u prirodnoll1 slonju. V
slu~oJu da Ie su!cnje provodi u su!nicl, lemperalura su!cnju ne sme preelt 60°C.
Ako se ispitiV8nje ve!i n8 osu!enhll uzorcill1a, u slobodnom prosto~u iii u lulnlet, uzord SOmora]u usitn;.
Ii u avanu na podlozi od lvede gume gumenim eeki~em (videti sllku 3) iii lIeklm drughn priborom kojim
sc osnovne strukturne ~stice ne~e razoriU.
30 150
C> .-C>.
~
C'I
f1
'Q
min 15
SlikaJ
Iz uzorka tla izdvoje se zena koJa ne prolaze kroz sito (D,S mm). Procenat mase materijala kojl ne prolazi
keoz sito unosi se u zapisnik. Vzorku od 200 g dodaje se 15 do 20 m! deslillsane vode I posle mehnja od
5 do 20 minuta (z., malerijal ve~e plastl~lIosli du1.e vreme) Ilovljo Ie II herll1etl~ki 1.alvoren rezervoar.
Clinoviti materijali ostoju u rezervooru najmonje 24 h ~ime se osigurava izjednaeenosl sadrtaja vode u tlu
u celom uzorku. Posle 24 h uzorak se mora mehti od to do 40 minula. Zatim se uzorku dodaje
poslepeno J do 3 ml destilisane vode I mes. dok se ne postigne uljeno konzistentno stanje tla za
Ispilivanje. Ako se radl sa Kazagrandeovhn 8paratom, prvim Ispillv8njem se posUte konzistentno starJje ko.
je odgovara broju od 15 udaraca. Pd upolrebi laboratorijskog staliekog penelrometra prvO lspitivanje poei.
nje s uzorkom lIa eije konzislentno stanje odgovara dubini prodlranja liijka od 15 mm.
5.3 Ispit;vallje Kazagrandeov;m aporatom

5.3.1 Princip odredivanja
Na uzorku koherenlnog tla odredi se sadrlaj vode prl kojem se tleb napravljen specijalnlm nolem u
materijalu spremlj~noll1 u sudu KazagnilJdeovog '-apnrata zatvori na dutini od 12 do 13 mm posle
25 pad ova suda s visine od 10 m:n na elasti~nu podlogu (sUka 4).
Sllann 4 JUS U.81.020
349
~ 0)
~ b)
Uzorak tla Uzorak tla

pre pada/lja posle padanja
Slika 4
5.3.2 Na~ln odredivanja

Pribor pro ispllivanja mora bili pOIpUno ~Ist I suv, a sud mora slobodno padali i ne Sme Imali mogu~nost
horizonlalnog pomeranja.
PrJpremljella masa lIzorka tla se pomo~u pljosnalog nola unese u sud uparata, tako du lIa sredllli suds
uzorak bude debljine od 1,0 em.
l.ltm se prortlisanimlIolem lIrde }Jen lIpr"vno dllo slida I uprayno na OSOVlllll oko koje rotlra slid.
Sirlnllleba u unu Iznos! 2,0 nlln. Kada so vrh nolo""uSled,h"banja po~le dllgotrajne ullOtrebe prollrl, lIolse
izbaelljeIz upotrebe .
Okretanjem ru~iee hrzillom od 2 okrelaja u sekundu registruje se broj padallja suda u trellutku kada so
lleb zalvorio lIa dll1.ini.od 12 do 13 nlill.
Iz zOlle gde se lleb zatvorio uzme se 20 do 30 g ma50 ispillvallog malerljala i odredi sadrtaj vode
(standard JUS u.n 1.012). .
Ukoliko lIolem nije mogu~e urezali lleb, ulvrduje se u zapisniku d. Ispitivano tlo lIije plasli~no.
Ako uzorak, umeslo d. te~e pri ispilivanju, kllzi po dnu slid., Ispitiv'lIje se pon.vij.. AIm 50 i pri pOllovlje-
nOm ispitivanju javlja ista pojava, u zapisnik so unosi napoinella da nije mogu~e ispitati granieu teeellja. .
5.3.3 Prikaz.iv.nje rezultata

5.3.3.1 Metode sa tri ta~ke
POSlupak opisan u t. 5.3.2 ponavlj. se 3 do 5 pula.
Rezult.ti se uno5O u dij"gram u ~ijel11koordillatllo'11sistemu se na .pseisu n.nosi u logarltamskoj podeli
broj ud.rae. sud., a ordlnatu s.drl.j vode u proeenlim. u lilleaenoj razmeri. Spajalljem ta~aka dobija
50 prava linij", Presek"'prave linije so ordinatom kojti odgovara "roju od 25 udaraea daje s.drlaj vode II
procenlima koji odgovar. granici te~enja (wL)'
Broj udaraea suua mora da bude iZl11edu15 i 35.
Nulno je da najmanje 3 ta~ke 1ele na istoj pravoj s tim da odstupanje od pravea mole bili :I:1 % sadrlaja
vode.
5.3.3.2 Priblillla meloda s jednol11 ta~kom'
Uzorak tla pripremi se tako do primi konzistelltno slanje koje odgovara broju udaraca suda II rasponu od
20 do 30. Izvode 50 dva Ispilivanja s uzorkom tla iSlog sadrlaja vode. Ukoliko 50 Iz dva Ispilivallja oe
dobije isli broj udaraca, dobije so isti broj udaraea, pripremanje uzorka so ponavUa.
Granica tc~ellja se odredllje lako !Io sc sadr!aj vode u proeenlima za dobivcni broj udaraea pOl11l1o!i
odgovarajuciOlkorekcionil11faklorom kojije dat u tabeli 2:
WL =W .kr
* Odredbe l 5.3.3.2 ni,u aba",,_ne
JUS 1).81.020 Slro"D 5
350
Tabela 2
Broj udaraca Faklor (kr)
20 0,974
21 0,979
22 0,985
23 0,990
24 0,995
25 1,000
26 1,005
27 1,009
28 1,014
29 1,018
30 1,022
Ova mctoda jc manje taena, ali vrlo brza i mok se korislili u slueajevlma kada nlsu potrehnl tneni
pudacl.
~ 120 % ne
Ne preporueuje se da se korlsti ova meloda za tla s visokom granicom leeenja, a 110sa WL
mote se ispitati ovom metodom.
5.4 hpitivanje laboratorijskim statiekim penetrometrom
5.4.1 Prlncip odre4ivanja

Na uzorku tla odredi se sadr!aj vode pri kojem konus penelrometra taCno odre4enih dimenzija i mase
(vldi 1.5.1, varijanta II) u vrem~skom trojanju od 5:t I sekund prodrc u u7.orak LIa do dubinc od
2Omm.
5.4.2 NaCln odrellivonja
Uzorak lIa pripremljen l1a naCin oplsan.1J t. 5.2 stavl se u metalnu posudu I Izravna povrSina melaillim
Jenjirom. P~I ugradnji u uzorku ne smeju ostati mehuri~i vazduha.
KOllus pcnelrometra, koji 50 prethodno mora dobro oCisliti i osuSiti, spusli so do povrSil1e lIa i zokoCI
tako da vrh konusa utone u 110 do dubine od 0,1 mm. Laganlm pomlcanjem posude vrh konusa ~e
ostavljali jedva prime tan trag na povrSini lia.
Konus se lad a patljivo osloba4a I puSta da tone u lio za vreme od 5 :t I sekund IlBdo se zukoCI. Dubina
prodlranja konusa je razllka Izme4u poCetnog palot.aja i polO1.ojoposle 5 :t I sekund prodlronj.. Razllka
se oCitava s taCnoltu od 0,1 mm pOInO~Ukomparalora. .
g lia I u njemu se
U dnu konusnog udubljenja nastalog u uzorku lia pei prodiranj\! liljka uzlma so oko 20
odredi sadr!aj vode u procentima.
Na pripremljenom uzorku istog sadr!aja vode vrle 50 dva Ispillvanja 1ako je razlika:
a) manja od 0,5 mm, ispltivanje zadovoljava.
b) izme4u 0,5 i 1,0 mm, polrebno je IzvrSill1 tre~e ispilivanje,
c) w~a od 1,0 mm, mora se pelpremiti novi uzorak I ponovltl ispitivanje.
Ispitivanje se vrll na 4 uzorka s razllCltlm sadr!qjem vode, Konzistentno stanjo IspltlvanUI uzoraka mOrl od.
govaratl dubini prodleanja konusa od 15 do 25 nlln.
5.4.3 Prlkazivanje rezultata

Rezultali Ispllivanja 50 unose u dljagram, u kojem se u koordll1otnom slstemu u lIncarnlm merama nD
apsdsu nanose vrednosti dubine prodirDnja konusa penetrometra, a nD ordinatu sadr!aj vode za
odgovor.ju~u dubblu prodlronja.
Rlrnlln 6 JIIR lJ.III.020 351
Kroz dobivene 4 lacke povlaci se prava linija cijl presck sa ordinatom koja odgovara dublnl prodiranja
konusa penetrometra od 20 mm odreduje sadr1.aj vode u procentima kojl je ujedno I granlea tecenja
(wL)'
Ispitivanje zadovoijava ako najmanje trl tacke lelo nl istoj pravoj IIniji sa odstuplnjem od :t 1 sadrtaJa vo-
'"
de u odnosu na tu pravu. .
6 Odredivanje granice plasticnosti, w p (Plastic limit)
6.1 Princip odredivanja

Na .uzorku koherenlnog tia odreduje se sadr1.aj vode pri kojem valjak precnlka od 3 mm dobijen
vaijanjcmna nacln prika7.an u l. 6.3 pocinje d. dohij. pukotinlee.
6.2 Pribor za ispitivaoje

Za odrec1ivanJe graniee plasticnosli tla polrehan je slede~1 prihor.
- ravna staklena ploca, mera 500 mm X 500 nllll X 10 nlln,

- 2 pljosnala nota dutine od 200 mm I Cirineod 30 nllll,
- plilka posud. precnika od I SO mm,
- oprelilaza odredlv"njesudr1..j.vode u lIu,
- melalna tiea precolka od 3 mml dutine od 10 em,
- boea s destilisanom vodom (oko II).
6.3 Nacin odreilivanja
.Uzorak od oko SO
g pripremi se kao Clo je navedeno u l. 5.2. Od (nlpremljene mase gnjecenjem se
formira kugla, koja so valjanjem na staklenoj ploci ohUkuje u valjak precnika od oka 6 mm. Pr1tiskuju~i
valjak Istom jaclnom pomo~u diana ruke valjak se roUra napred -nalragS do 10 pula (za gl1ne vlsoke
plasUcnosli 10 do IS puta) dok ne posligne precnlk od 3 mm. Kada se na valjku pojave pukotinlee,
odrec1uje se sadrtaj vode. Ako so pukoliniee ne pojave, uzorak so nanovo gnjeci u loptu I ponavlja se
postupak sve do Irenulka pojave pukoUniea. Ispilan\ sadrtaj vode je graniea plaslicnosU (w p). Dehijlna
valjka kOntroUee se uporec1enjem sa metal nom tieom precnika od 3 mm.
6.4 Prikazivanje rezultata

Granica plaslicnosli ispiluje so na najnHulje ~~a uzorka, a. kao rezultat uzlma so prosek. Dozvoljena
razllka izmeilu pojedinaenih rezu1tata ne sme da prelazl vrednost od 1%. U protivnom, ponavlja se
poslupak pripreme uzorka i ispitivanje.
7 lndeksi plasticnosti, konzistencije i tecenja

.
.' ~'. j
7.1 Indeks plastienosti je razlika izmcdu vlatnosti na graniei tceenja (wL) na granie! plasticnosti (w p):
Ip=WL-Wp
7.2 Indeks konzistenelje je odnos jzmcdu razli~e vlatnosti prl granlellecenja (wL) Illrirodne vlatnoltl (wo) I
Indeksa plastienosti:
I=WL-Wo
c Ip
7.3 Indeks lceenja je odnos jzmcc1u razUke prirodne vlatnosti (wo) i vlatnosti uzorka na granici plastlenOltl
(wp) j razlike vlatnosti tla pri graniei tecenja wI i granici plasticnosti:
Wo - wp
IL =
wL - wp
352 JUS U.Dl.020 Slronl 7
t
8 Klasifikacija koherentnog tla po Aterbergovim granicama plasticnosti
Vrednosli vl.lnosli koje odgovarujll granicl leeenja (wL) nano,", oe n" "psclsn. a vrednoollindeko.
plaslienosli nanosc se na ordinalu u dijagramu plasllfnosli, kojl je prlkuan na slid 5.
Taeka preseka svojim mcstom definisate polol.aj ispilivanag lia n klasifikacionom sistemu.
U slueaju da je mcsto taeke na granienoj liniji zona, odnosno na udaljenosll od I % od granienih lin1ja,
lio se tad a derinl!c kao granieni slufaj (npr. glln. Irednje do visoke plaslifnosli) I prikuuje Ie limbolima
u obliku razlomka (npr. CI/CIl).
70
60 W"SO
~I
50
..t; I
III W ,,35 I
I
§ 40 I
I
I/) ~I I
Q. ~30 I I
I I
Tla bez I MH
'"
~20 kohezijeo CL I (OH)
"tJ I
c::
......
I
10 /'11 I .
(~I)
0 ~1i .1-.
10 20 30 1.0 50 60 70 80 90 100
granica tecenja --...
Silk. 5
Na slicije:
CL - anorganskaglina niske plastifnosti
CI - anorganskn gllna sred nje plnstlfnosll
CII - IInorganskn glinn vlsoke ploslienooU
ML(OL) - prnllna niske plastifnosli (orgnnske gllne nlske pl.sllenostl)
MI(OI) - prallna srednje plastienosti (organske gllne srednje plallienostl)
MIl(OH)- pralina visoke plastienosti (organske gllne visoke ploslienostl)
9 Odredivanje granice skupljanja, Ws
9.1 Princip odreilivanja

Uzorak kojl je prlpremljen kao Ita je prikazano u t. 5.2 stavlja so u kon7.Istenlno Itnn]e koJe odgovar.
granici teeenja (wL) u poscban kalup I osuli. 11. Izmerenlh masa vlatnog I suvag uzorka t\a i.
odgovarajutih zapremina raeuna se granka skupljanja.
Sir... 8 J~ U.D1.020
3153
9.2 Pribor Z8 ispitivn'lie

Granla skupljanja odrcduje Ie sledeflm priborom:
a) Z8 metodu mere'lia volumetrijskOl skupljanja (videti sliku 6):
- posuda Z8 lutenje preenika od 1SOmm,

- krufnl poreulansld Iud I ravnim dnom preenlka od SO nun I dubule od 12 nun,
- lulniea I termostatom, sa konstantnom temperaturom od oko + 60 . C,
- eelleni lenjlr dutJne od 1SOmm,
- slaldena ella preenika od 60 mm I villne od 30 mm, elja je 80rnja Ivlca paralelna II dnom,
- stlklena ploea I tri metalna valjeita, kao Ito je prlkaZlino na lliel,
- graduilana meRZlUaod 2S mil mOluatoftu oeltavanja od 0,2 mi.
- boca I destililanom vodom.
- vaga I 010tlj~vo~u od 0,1 g,
- staldenl eala puna 1Ite,
- silikonsk. mast;
b) ZIImetodu merenja linearnog IteZllnjl:
- kalup od maingl (videti sliku 7).

- pljolnlti tupl not, du,Jne oltrice od 100 nun i lirlne od 20 mm,
- poludl ZIIIUlcnje preenika od 1SOmm.
- sulnlea s termostltom. s konstantnom temperaturom od oko + 60 . C,
- preeizni mcrae dutinc I taenolfu oeitavanja od 0,2 mm,
- sllikonska mast,
- boca I deslilisanom vodom.
p;},::::: :;;::;8 ~::~i.>..,..g

DZ,". '14m",
ei
~
--:- aJ b)
l..
:1/,
f1.0
t "~~-t~
,
1 3
.....
SJika6
Na lliei je:
1 - posuda za isparavanje ~ 1SOmm
-
2 istimutl tiva
-
3 tiva
4 - suvi uzorak tia
a) - tio pre skupljanja
bj - tJo posle skupljanja
JUS U.Bl.010 Sill.. 9
354
LL ~1==dJ I~-:"?'~
c:>
"
1'0
6
Slika 7
9.3 , Pripremauzoraka
9ko 150 g materijala se osuSi i usitni kao 110je oplsano u t. 5.2, a zatlm Ie proseje kroz slto I otvorom
okaca preenlka od 0,5 mm. Tako prosejanom malerljalu Ie doda dellililana voda dok uzorak ne pOllalle
konnstentan, pri eemu vlatoost uzorka odgovara granlel teeenja (wI;) IIIje malo veea.
9.4 Metoda merenja volumetrijskog skupljanja

9.4.1 'Pollupak
Pripremljenl uzorak slavlja se poslepeno u porculanski sud koj! se prelhodno premn2.e tankim filrnolll
sUikonske masU. Mali de!ovl uzorkn stnvljnju Ie u .redinuluda Iinganim udornnjem luda 0 podlogu, koja
je prekrivena fillrir'papirom, pulta Ie da uzorak teee do Ivlce suda. Tim postupkorn i.kljueuje se
moguenost zaostajanja mehurlea vazduha u uzorku. Takav po.tupak so ponavlja dok se .ud ne Ispun\"
uzorkom, a zallm Ie ,eellenim lenjirom zagladl gomja povrllna uzorka I poravnn I gornjolO Ivlcom suda.
Rubovlluda 50 lada obrilu mokrom, pa IUV<):nkrpolll';-Napunjenilud Ie Izmerl (m I)' Zallm .e uzorak .n
sudom lull na + 60 °c do kon.lanlne ma50 I merl (ma). Olulcnl uzorak Ie pa21jlvo uklon!1 prazan sud
izmerl (m.). Prazan sud Ie zatim napunl2ivom I pomoeu menzure odredl zapremlna vl~2nog uzorka (V).
Zallm se sud sa 2ivom slavi u posudu za sulenje, u tivu Ie oprezno Ilav! osulenl uzorak I priUsne
slaklenom ploeoll1 s Irl metalnavaljelea, ~ao 110Je prlkazano na Ilicl. Znpremlna Isllsnule tlve merl se
pomGeu menzure i odredl zapremlna suvog uzorka (V
d)'
9.4.2 Proraeun
Granica &kupljanja se raeuna Iz izraza:
V-Vd
w. s w- X 100
'!lid
gde je:
W - vlatoost tIa,
V - zapremina vlatoog tIa,.
Vd- zapremina suvog Ila,
md .. ma - m. - masa suvog lIa.
Vlatnost tIa raeuna se iz,izraza:
m - md
w= X 100
md
gdeje:
m" ml - mo - masa vlatoog tIa.

Strana 10 JUS U.Bl.020 355
9.5 Metoda merenja lineamog skupljanja

.
9.5.1 Postupak
Prlpremljeni uzorak stavlja 50 u kalup poznate zapremlne (sllka 7) ko]l]e pr~thodno premnan filmom
silikonske masti na Isli natin kao Ito]e oplsano u t. 9.4.1. Zatim se kalup s uzorkom lull do konstantne
mase I meri dutina uzorka poste SUlen]a. Ukollko Ie uzorak prl suJen]u lavl]e, mere se na]monja I naJvcto
dulina I uzima Ie arltmelitka sredina.
9.5.2 Proratun
Uneamo skupl]anje Ie luatava procentima potetne dutine uzorka I'fci sulenja I doblja se Iz izraza:
L. =(I - dullna suvog uzorka )

potetna dullna uzorka X 100
Zatim Ie koriltenjem poznate vrednosti lineamog skupljanja odredl zapremina suvog uzorka (Vd) Iz
izraza:
L.= 100 j(J - Vd 100 -)

+ 100
Granien skupljanjn se posle togn odredl koo Ito]e pokazano u t. 9.4.2.
9.6 Koefleijent skupljanja I zapreminski koeflegent skupljanja
9.6.1 Koefieljent skupl]anja je odnos mase (md) I zopremlne SIiVog tia:
md
R-- Vd
9.6.2 Zapreminski koefleijent skupljanja odreauje se Izrazom:
,V.=(wo -w.). R
gdeje:
w0 - prirodnn vln?nost 110.
HI o,"oyv millie.ia Repuhlieko. ..kre'ariiall .. kuliUlU SR SrhUe hr. 413-81/14.02 ad 4. U 1974..e plaet .. por.. na prome'
Slamp. SaYnnl uvod ZI nandud(z.ciju
- Deo&l'Id
Ukupno strona 1
356 . -. , . -, .....-.
JUOOSLOVEliSKI
STA.."IDARD Gf!OmC!Mntcka is:pitivanjn tla .JUS
ODRF.f)!VAN.TF. GRUPNOG INDF.KSA TLA U.Bl.021
1993.
1
, -----
OIaj .tadarel je objlYlj. 11"Sla!bcaoa I lib! SRJ"."". 7'l/t3.
Tost:Lng DE _lIs - Dnt"r-/nlltln" "r IlrnflP Intlnx or Rol1

.
PREDGOVOR
Ovaj standllrd je UrBdna Komlll'jll?on "tlln.IIlTIip. I~ ohlllllti ~ellijanih redova i gra-

cSevinskog .tlll,
I nimMET 1 POnRul'~TF. PRIXF.;,,"F.
Ovim stnndardom utvrduje Sf< nncin i",rJlCllnllvnn.la "rupnog indeksil tla.
Grupni indeks tlll II" upotrp.bljn\'JI knn pomnenll vr..<1nollt kod klasifikacije tIa i
lIesavine tla i agregata. ZII putI'V".
2 DEFINICTJA
Grupni indeks j~ funkcija ko1icln!> mnt~rljJlIII kojl rrola~1 kroz sito volicine ot-
vora 0,074 !MI, grani.clI tect'njll f Innp\(1I1I 1'IIIIIticnnlltL
3 IZRA~AVAN3E
Grupn:!. i.ndeks tla izracunavlI

r,'''mn "1"d'l.:oj .I",dnsC1ni:
"'''
GI E 0,28 + 0,005/1 C . O,Olh rI
ado au a, b, rid koefic:!..Ip.ntl cfj!> ~rp<1nnstl k~l\~uu 81l1de~imgranicam8:

"'"
8 .. 0 ZG X < 35
a .. x
a = 40
- 35 ZII 35 < x < 75
Zo1 x :> 75
b = 0 za x < 15
0 .. x - 15 701115 < II: < 3~
b .. 40 7./1 X ~ 35
C .. 0 70/1W -: 40 "I.
1
c .. WI
C .. 21i
- 1.0 70a 40 ~ < F., . ~n ~
ZII WI> 60 -;
d =0 7.8 IP < 10 ':
d
d
= IP
= 20
- 10 za 10 ~ < rp < 30 '\'.
7.8 IP > 30 '\'.
gde je:
x procen~t frakcijp. kojl I'r~ln",1 krnz Rlto vA1ic{nQ otvor.n 0,074 mm,
w- g~4nica tecenja.
I~ - indeks p1asticnosti.
Grupni inr\...kR 5<1 Zl!Iokr.llltl,illj" I'"~ rol1.ihl i7.i r...n hrn.l.

DesJooljltorl: g~;lpn! :n~p.:(S.gr~r,ic~ 1.'t.r.J~. I.!"~r. rl~~t :,~,'~'i, II.', r.P<".h~nit~a i'pjtiYa~Ja
...
-" ...--...---
I bdllJl jo' ~"VF.7.Nr 7.IIVcm 7.1\ !;TI\NnARnT7.Ac:r.JU
, ..-...-..-
-----
357
JUGOSLOVENSKI Gcomchanicka ispiliY~nJa JUS
STANDARD ODREDlVANJE PROMENE ZAPREMINE TLA U. Bl.OZZ
SA OBAVBZNOM
- m.i"l.
PIUMBNOM
od I.VII.I"" RelenJe hr. 18.1449/1 od 5.111.1961; SI.lbeni lid S"JU 10/1"1.
Tes/ing of soils. De/ermina/ioll of soil volu/lle efrange
t 1 Predmet standarda
..
! Ovaj Ilandard
.,.
propisujc naein odredivanjo promene zaprcmine malerijala II..
i
'2
2
2.!
Definicije
Promena zaprernine je odnos razlike zapremine vlalno, I IUVO, uzorka rrerna masi ~Uvn!!uzorka
~ u inlervalu od granice skupljanja do granice ZRliecnosli.
~
:I 2.2 Graniea skupljanjaje onaj sadrlaj vode, pri kome malerijall!a prcslajc do smanjuje IVO)" "'I,:cmiou
kada se osu~i.
i> 2.3 Granica zasicenosli je onaj saddaj vode, pri kome malerijailia preslaje da povccava svoju zal'leminu
:I pri dodavanju vode.
I>
0
;1
3 Namena
.:J
0
3.1 Rezullal odredivanja slul; za occnu pogodnosli molerijala lIa ZI1izradu ohjckala (n"sil"l. "'n"janih
""
.. brana i dr.).
C'
f
.a
3.2 Odredivanje promene zapremine po ovom slandardu ne daje pouzdane rczllllale 7.8-m~l ,iale lIa
sa vcCim proccnlom sagorljivih saslojaka prema JUS U.B1.024.
i
~
4 Princip odredivanja
I 4.1 Granica skupljjlnja odreduje se n~ uzorku geornclrijski prnvilnog oblik" vUltu"jemI 'II"CP 7,01"
"'"
rcmine rre i pOlle IUlcnjR.
I 4.2 Graniea ZRsieenosli odredllje se neposredno posrnal.rnnjem ili posredno, 7.Avi..,o 0.1 grulli.., leeenja.
~
'3
5 5 Oprema
i!
.
~
Zn odredivnnje promene zRpremine slu'.i sledeca °rrema:
- oprema ZR odredivnnje vlll!nosii 1111premu.)US U.81'o12;
'CI
0
- cilindar sa isliskivaeem, prcCnika 2 do S em i visine 4 do 10 em;
E - mikromelar sa podeljcima od 0,01 mm;
Q
- posuda za pripremu malerijala, zapremine oko 1 I;
.
3
I
-
-
lopalica za mc1anje malerijala;
boca-prskalica.
I
l
6 Nafin odrcdivanja
.6.1 Granic~ skupljanja
Malcrijal Ua se pripremi lako dn bude pribli1no ispod granice msieenosli i cilindar napll!'i.
Prilikom punjenja cilindra Ireb:. obralili pal,nju da ne ostanu proslori ispunjcni vazduho, n, Polor.
se uzorak izvadi iz: cilindra iSliskivaeem, slavi u petrijevu P05UU, iz:vaga i osu~i do k"ust~ntnc mase
(mn). Zalim se Ilavi u eksikalor da se ohladi. Odrcdi Ie zapremina uzorka pre i pOlle'lulen)a (V i V 0)'
najbolje pomoeu mikromelrn, mcrenjem pre~nikl1 u dva prl1vca na lrl mellA (gore, dnle i u IOredini)
i merenjem visine na pet mesla (Celiri ivicc unakrst i u Iredini).
)
V'kupno .uanl
1. obnoYi
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU V.I970.
I
358 .
6.2 Granlea zasleenostl

'
M'alerijal tlasepriprema na isll na~in kao za odredivanjegranieele~enja i valjanja prema JUS U.BI.020,
slavi u staklenu posudu i poravnaJlornja povr~lna. Na ovu povrlinu se pusti da kaplje voda i posmatra
se da Ii je materijal upija. Kada posle padn kapi vode povrllna ostane sjajna, uzorak je zasicen i on
se izvaga (m.). Potom se uzorak osuli i odredl saddaj vode, odnosno graniea zasil!enosti (w.).
Granica zasll!enosti odreduje se indireklno za razne mnlerijale pomoeu dijagrama, odnosno obrazaea
koji dnju grnnieu zasicen05li zavisno od graniee te~cnja.
7 Izrai!unavanje rezultata
7.1 Gnnlea skup'janj.
Apsolutnl sadr!aj vode (w.) na granici skupljanja, u %. izra~unava se po sledeeem obraseu:
w.-w.-~_Y 100
mn
gde je:
w. = al'5olutlli sadrlaj vode pri kojoj se spravlja uzorak. u %;
V .~ zapremina vininog uzorka, u em";
Vo = zapremina suv°l! uzorka, U em~:
mo = masa suvog uzorka. u g.
7.2 '
Gnnlea za.lecno.1i
Apsoluilli sadr!:.j vode w, na granici zasiccnosli u (:. izra~unaYase po sledeeem obrascu:
~.-/~m'!.. IOO~
w" m.
gde je:
mo = mnsa suvog uzorka. u g.
m. = masa zaslcenog uzorka, u g:
7.3 I)romena zapremine

Promena zapre".ine se izrn~unava po sledccem obraseu:
6 V" v.=-~! 100

V
gde je:
V = zapremillll vllllnog ulOrkll, u em);
V 0 .: zllprcminn suvog uzorkll, u em).
- -
Promcna 7.uprcminc m(\"c sc odrcdili i7. dijugrama (vidi sliku) koji se dohijll kadB se nB ordinaillu
. osu lIallesc grnnicll skupljlllljU II %, 7.lIlim nallc,se IIgllO koji l>rcdstBvljll pravue promcnc zaprcminc, .
i dllije se 1111(\nlillllill IlIIIICS..io~ IIrllllicR 7.lIsiccllns.i II ~:..
Nil IIp,dsllnl nsi Ilnhljo ." IllIjvcce 1'1V, ",1"","(\ lllIJVCCIIpromena zaprcmllle. Oolllie promello l.8pre.
millc dobijuju sc 111\al'SCisi. kada sc kao ordlnala lIallese apsolutni sadrlaj vodc u %, illja se gornja
ta~kll nallll.i 1111prRveu promcllc zuprcmine.
UglI(\ « se . "lIhlllIlVU il. slcdcceg obrusea:
m(t
elg«=--
V.
gde je:
mn = !nasa ~UV()gu7.orku, u g;
V 0 = zaprcmilla suvog ulorka, u em'.
Apsolulni sadrl.aj vodc (w.) se izra~ullavn iz sledcccg obrasea:
V-V.
w.~w.+ 100
mo
gde je: :
w. al'5olulni sadri.aj vodc nu gralliei skupljallja. u %:
V "" zaprcmina vldnog uzorka, -u em3;
=
em);
Vo = zapremina suvog uzorka, u
mo masa suvog uzarka, u g.
'""
359
:.: Orllll/clI
ZII
~
r
6'1..~'1OD
Pro- Ztl rom/".

ffWUAV
8 Odrec1ivanje Uneamog skupljanja uzorka

8.1 Iz odrec1ivanja
. .
promene zapremine mole Ie iua~unati I veli~na linearno, Ikupljanja po Iledct!em
obrucu:
.
- [ - ~cot,", (w.-w.)+
1... I
100
100 ] 100
,de je:
-
cot,
w. -
(w. - w.) najva promena zapremine, A V, U %:
"' apaolutni sadrfaj vode na ,raniei zasi"nolti, u %:
w. - apaolutni..a~j vode na ,raniel Ikupljanja,U %.
8.2 Lineamo Ikupljanje mote Ie odrediti direktnim merenjem dullne uzarka u zasi.;cnom I luvom JlanJu,
na OInovueep 10mole iua~unati velieina Ikupljanja uzo~!tapo jednoj dimenzlji Iz Iledct!e, ohrulCa:
Ah
1 .100
h.
,de je:
'Ah - h.-ho. u nun;
h. - du!ina uzorka u zasi"nom stanju, u 81m;
ho - dlifinauzorkau luvom llanju. u 81m.
9 Broj odre4ivanja
Promena zapremine odrec1uje Ie najmanje na dva uzorka. a !tao rezullat urima 5e prosek.
Dozvoljena razlika izmec1u pojedinih rezultata sma izoOliti 2%. Ukoliko to nijc Iluuj, opit 10 ponavlja
dok. Ie ne dobiju dva rezullata u dozvoljenoj craniel.
Napomena
Po ovom standardu mole Ie odrediti promena znpremino I na naporemct!enim uzorcillla, prl ~cmu
10 u eilindar u,rac1uje prirodno vlaton materijal na naein naveden u ta~. 6.1.
Veza sa dru,im standardima

JUS U.B1.012 - Odrec1ivanje vlafnosti tla
JUS U. B 1.020 - Ocfrec1ivanje sranica tcecnja i nljanja tla
Stampa: aeoar.dale! ...aftOId HVocI - IIeopad

360 DK 624.131. 3
JUGOSLOVENSIU Geomehanifk. i'pilivanJ. JUS

OREDIVANJE SADR1.AJA SAGORLJIVIH I
S'fANDARD U. BI. 024
SA PRIMENOM ORGANSKIH MATERIJA TLA 111-1968.
od I.VI(.196R.
Rd,nJ. br. 18-1449/1 od 5-111-1968, Sldb,oJ lilt SFJU br. 10/1968.
,
TC$lillg of $oils. Delerminalion of the (','mbu.lliblt ami organIc ntaller "anlelll of a $oil
! 1 Prcdmct standarda
~
III Ovaj standard propisuje nafin odredivanja s",1r~3Ja ,'a.gorljivih i organskih materija tin.
1
2 Definicija
t~ Sadrzaj sagorljivlh i orgllr.skih materija je odnos mase organskih sastojaka prema ukupnoj masi
c:: ~vrslih saslojaka Ila.
it
~ 3 N all1ena
,§i Rezultat odredivanja 51",; pri oceni hulilel" tla prema nje~ovim ri1.ikalnim i mehanifkim osobinulIIR.
~
JIC 4 Metode ndredivallja
!!
> Za odredivanje slIdrzine sagorljivih maleriju primenjuje se:
-- metoda larenjem ne. lemperalur; od 700 . do goo.c,
0
WI
0
tel
:t
Za odredivanje sndrZaja organskih materijn primenjuje se:
v
c
~
- lUetoda mesanjem sa vodoniksuperoksidom.
0
'U
0
5 Metoda brcnjem
N
~
0 5.\ Princip odrel1i"l\ja
~ lz uzorka till odstranjujll se sugorljive muterije iarenjcm na tempcraluri od 700" do 800 .C.
I;
g 5.2 Oprema
;
ovo odredivanje sluli sledeclI oprema:
::I Z"
--
:::
.- unalilitka vaga:
- susnica sa mogucnoscu odrlavanja stalne temperature na 50'C;
~ -- eksikat"r;
;J >.- vulrostulni porcelanski IOIl~ic. prc6nika 30 do 50 mm i zapremine oko 30 em);
... elcklri~l1a pce za !arenje do 1100 "C;
~ - kldta za hvat'lI1je loplih predmeta.
E
Q. 5.3 Nafin odredi vanja
::::
...
,. 5.31 Uwrak od 10 do 20 g oSllScn do konstanlne maSe nil temperalu" .,.! 50 .C, stavi 8e u lon~ic i izvaga
r:
"=0. .
(mo). Lonfic sa lIzorkom se zatim stavi u vec zagrejanu C za !arenje i fari na tem.
peratur; od 700 do 800 .C do kOllstantne mase. larenje traje pribtiZno
f'" 20 do 30 minuta. Posle zavr-
~enog Zarenja, lonfic sa uzorkom se ohladi u eksikatoru i zatim izvaga (m).
e
~
&:
Moze se iariti na bilo kakvom izvoru toplote propisane temperature.
5.32 Izra~unnvanje rezultata
Sadruj sagorljivih mu(erija u procentima izra~unava se po sledeeem obrascu:
OD~ 100
mo
gde je:
mo = masa lIzorka sa lonficem pre larenja. u g,
m - masa uzorka sa lonficem posle larenja, u g.
Ukupno luana 2
2. obnovn
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU X -1971.
I I
Slrona 2 JUS ti. 0 I. 024
361
5.4 OpRg prlmene

.
Metbdu iarenjem ne treba primenjivati za materijale Iin koji pokazuju reakeiju 1111HCL i smJr1.e
sulfate i hidratizirane alumosilikate, jer oni fnrenjem gube den svoje mase.
6 Metoda sa vodoniksuperoksidom
6.1 Prlnelp odrecllnnJa
Jz uzorka tla odstranjuju se organske materije potapanjem uzorka u razredenu t~nost vodoniksuper-
oksida. .
6.2 Oprema I m.terijal

Za ovo odredivanje slu!i sledec!a oprema i mnterijal:
- analitifka vaga;
- su~nica sa mogucno§tu odrhvanja temperature od SO' do 110 ~C:
- eksikator;
- fda od vatrostalnog stakla, zapremine 1000 em) i prefnika oko 14 em:
-- kldta za hvatanje toplih predmeta:
stakleni ~tapic za mdanje;
- vodeno ili peRanokupaiilo;
- litar vodoniksuperoksida (HaOa), razredenog destilisanom vodom u odnosu I : 3.
6.3 N.~in odre41vanja
6.31
. Uzorak od oko 100 g malerijala lIa, osu~en do konstKntne mase na lemperRtur! od ~O .C, stavi se II
slaklenu fa!u i izvaga (mu), U fa~u sa uzorkom stavl se 2,00 do 400 cm) ruredenog vodonikluperok-
sid a u odnosu 1 : 3 i to pri vecem sadrfiiju organskih materija manje, a pri manjem sadrhju vl~c..
Posle toga, fasa sa suspenzijom stavi se u kupatilo temperature pribli!no 60 'C, gde se vrli rc:akeija.
Uzorku sa vecom kolifinom organskih sastojaka reagens se dodaje nekoliko puta, I to po 100 em.'
u intervallma od jednog sata. Reagens se dodaje SVedok se reakeija ne zavrli. Reakeijll je l.aVr~cna
kada preslane izlafenje mehurica Iz uzorka.
Posle zavrlene reakcije, fala sa suspenzijom se izvadi iz kupatila, nalluni destilisanom vodom, dobr..
izmda staklenim Itapicem. ostavi aa se staloli, i izdvojena voda odstrani. Ispiranjc treba ponovi!i
nekoliko puta. Posle ispiranja. i!a" sa uzorkom se stavi U,sulnieu da se lull na temperaturl od 105 'C
i posle zavrlenog sulenja Izvaga (m).
6.32 I z r a i! una van j ere z u II a t a
Sa.Jrfaj organskih malerija izrafunava se po obraseu navedenom u tai!ei 5.32, samo 110 se umesto
mase posle farenja uzmc masa posle sUlenja.
6.33 Polio materijailia mofe da sadrfi razne 'proccnte 'Organskih sastojaka, preporufuje se da se sadr!aj
organskih malerija odredi na veeem broju uzoraka, I na osnovu toga usvoji prosefna vrcdnosl.
6.4 Opseg prlmene

~eloda 511vodoniksuperoksidom daje dobre rezullate za materijale I!a sa. humusom i koloidnlm
organskim materijalom.
Ogranifeno se mofe upotrebljavali za malerijale sa neraspndnulim biljnim ostaeima (korenje, grane,
lilCe, ltd.).
Stampa: 8801r8daJd .r.,aek1 u¥Od r.cI

-
I
DK 614.131."
362
JUGOSLOVENSKI Geomehani~ka Ispitlunja
JUS
STANDARD ODREDIVANJE SADR2AJA KARBONATA TLA U.81.026
SA OBAVEZNOIII 111-I 968.
rRlMRNOM
04 I-VII-t9". ReleD). br. 18-1449/1 04 5-111-1968; Slulbenl Ust 8FRJ br. 10/1968.
Testing of soils. Determinatioll of the. carbonate of contenl of a soil
1~ 1 Prcdmct standarda
II
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja sadrlaja karbonata tla.
:.
u
2 Definicija
~=
~ Pod sadrlajem karbonata podrazumeva se oanos mase kalcijumkarbonata (CacP), sadrtanog u
i \lzorku materijala tla, prema ukupnoj .uvoj masi \lzorka.
=
j 3 Namcna
=
..0 Rezultat odredivanja sluti za ocenu postojanosti tla prcma izlutivanju i z.'\ potrcbc obogn~en.ia
tla karbonatima. Sadrtaj karbonata se odredujc istovremeno sa odredivanjem sndrlaja sagorljivih i
~
e organskih sastojaka larenjem, prema JUS U.BI.024.
>
i~ 4 Princip odrediYanja
.,
Uzorak materijala tin se U zatvorenom prostoru izme!a sa razblaIcnom sonom kisclinom (IlCL).
~
.0 pri lomu se meri koli~jna razvijenog ugljendioksida.
~
"1
:s
0 5 Oprema i matcrijal
E
= Za odredivanje sluIi slede~a oprema i materijal:
E - Sajblerov (Scheibler) kalcimetar, prika2;an na slici;
~> .-: analiti~ka vaga;.
.!j
.
- su!nica sa mogu~no!~u odrlavanja temperature od 10S. do 110 .C;
;; - barometar;
III
- termometar za merenje sobne temperature;
~ - mreZasto sito, otvora okaca O,S mm;

::I - sona kiselina (HCL), razblalena u destilisanoj vodi u zapreminskom odnosu I.: 3.
II
"5
~ 6 Nn~il\ odrcl1ivllnjn
u
...
A Materijal tla mase 100 g usitni se, proseje kroz sito otvora okaca O,S mm, osu!i na temperaturi od
=.;
~
10S.C do konst~ntne masc i obladi na sobnu temperaturu. Potom se uzlTie uzorak do 5,0 g (m) i
stavi u staklenu bo~icu (poz. I).
U bo~icu se stavi i epruveta sa razbla!cnom sonom kiselinum.
~
~ n
Pri otvorenom ventilu na gor~jem kraju graduisane cevi (poz. 3), pre stavljanja ~epa na bo~icu,
treba izjedna~iti nivoe vode u cevima (poz. 3 i 4) dizanjem ili spu!tanjem ccvi (poz. 4) sve dok nivo
~ vode u ovoj cevi ne dode na nulu.
Staklenu bo~ieu, u kojoj se nalaze uzorak i son a kiselina, trebn zatvoriti gumenim ~epom i izvr-
nuti tako da se kiselina razlije po uzorku. Pri tome se, radi uspe!nije reakcije, bo~ica lo!~e trese.
U b~icu se ubaci ccv i oslobodeni ugljendioksid (COv prolazi kroz ccv (poz. 2) i poeinje da pot is-
kuje vodu u graduisanoj cevi (poz. 3), a preko nje i vodu u cevi (poz. 4). Proces trnje dok se
rcakcija ne zavr!i, odnosno dok nivo vode u graduisanoj cevi ne stagnira.
Posle mvr!ene hemijske reakcijc', pritiske vodenih stubova u ccvimn (paz. 3 i 4) treba ilJedna~iti
spu!lanjem ccvi (poz. 4), I na grnduisanoj ccvi (poz. 3) oeitali mpreminu oslobodenog ugljel1dioksida
(V), kad su nivoi vode u ccvima (poz. 3 i 4) izjedna~eni.
Ukupno .gaDa :I
\. obnovR.
JUGOSLOVEN8K1 ZA VOD ZA 5TANDARDIZACUU I V -1970.
Strana 2 JUS U: 81. 026 363
Odmah poslc toga na baron1C!fU ~c n~ila I,ritisak 111m Itg. a IlLIh:rm(,nHe(ru (cmrcr.l(ura u 'c.
Zapremina V se odrcdujc ectiri IIzorku. a rC/lllla! sc IIlim" prosck.
n" k""
--3
2
--i::===. "'-
7 lzracunavanjc rczultata
Sadrzaj kalcijumkarbonata, (CaCO)). 11~'.:.. izracunava sc po slcdcecln obrascu:
V.n
k. .
nlo
gd. je: .
V = zapremina ugljendioksida. 11em3: dobivena vrednost I em3 CO2 prcracuna se u CaCO), u %;
n = koefic:jcnti cijc 5U vrcdnosti za otlrcdcnc priliskc i tcmpcrature date u tabelama I. 2 i 3;
masa suvug uzol'ka, \I g.
"'o~'
T"bcla I
VIcdnosli n
Tcmpc- ---_. ---------
ratura Hg. nllll
.C I-:~~" I
i 712
I
i 713 714
-.---.--.
715 i 716 I 717
_n"'___---
71 H
.
13 0.3924 0.3930 0.3932 0.3941 0.394(, O.3'T52 0.39511 .O.39f>4 I 0.39r.~.
..'
14 0,3914 0.3920 0,3929 I
0.3931 0.3937 0.3942 0.3948 0.3954 0,3959
0,3891 0,3896
--0.3936 0.3907 ...0,3913 0.3919 0.~924 0.3930 0.3935
15 ,-_.. . .----
- .- 0.3906.. 0,39 I..-
.---
2
16 0.3867 0.3849 0,3925' 0,31184 0.3890 0.3895'
..... 0;3901
----
17 0.3843 0,3849 0,3902 0,3860
-
0.31165 0,3871 . 0,3877 0.3882 0.311S0
18 0,3838 0.3843 0.3818 0.3854, 0.3860 0.31165 0.3871 I
~:387-7 0~~8~X
'OjS410.:i846 0.3852
19 0.3813 0,3819 0,3854 0.31130 ..0.3835
.-..--.- "." .... ....- . .0.3857
.-.-.--
-- 0.3811
.-
0,3827 0.3833
20 0,3789 O,379'!:., 0.3849 0.3805 .0.3816 .-. 0.3822 . .. ......-
21 0.3782 0.3788 0.3824 0.3799 0.3~0~.. _~~?S.II~. 0.3~!~. 0.3821 ....__.._.
0.3826
.- .. --
22 0.3752 ~3758 0.3800 -~.~~~!. 0,3774 0.3779 0.3785 "'"
0~J.79~ :~,37.9~-
23 0,3726 0,3732 _~.372~- 0,3743 O~37S3--'OS759
0.3748 ..... 0.3764-...-...---
0.3770
. -_...
0,3736 0.374(, ".-' 0.3757 0.)763
24 0.3719 0,3725 0.3763 0.3741 0.3752
".-.
25 0.3693 0,3698 0.3737 0.3709 0.3715 0.3720 O,372S 0.3734 0.3736
26 0,3667 0,3672 0.3730 0,3683 0.3(.88 0.3694 0.3699 0.3704. 0,3610
27 0,3659 0.3664 0,3704 0.3675 0,3680 0,3686 0.3691 0.3696 0,3702
364 JUS U. .I.Olb-Slran. J
Tn&clll 2
...
Tempe- Vrcdnn,li n
ralura Hg. mm "--
"C -m-""-i2O!7-ilI""m-723
I 724 i 725 726 I m.
13 0.3975 0.3981 ,,0:32~6 JO.3~?2- 0.3~97 0.4003 ,,~.4.~~). ~:~O!.~.. 0.4020
9."
14 0.3965 0.3947 0.3958 10.3958 0.3987 0.3993 0.3999 0.4004 0,4010
.
1
15= 0.3941 0.3947 ~O}952l?:?9~8 0.3963 0.3969 0,3975- -Oj~i8~ 0.3984

,
16 0.3917 0.3923 0.3929 I 0.3934 0.3940 0.3945 0.3951 0.3956 0.3962

17 0.3893 0.3899 0}?04'J 0.3~io 0.3915 0.3921 0.3926 0.3932 Oj~38
._-~ 0.3893 0.3893 0.3899 0.3904 0.3910 0.391 5 _~~?~I.. ~.?9~~ 0.3932
19 0,3880 0 J868 0,3874 0.3880 0.3885 0.3891 0,3896 0,3902 0.3907
. -,- . .-.
20 ,,~.~8~~ 0.3844 0.3849 2.?~~ 0.3860 0,3866 0,3871 0.3877 0.3882
21 0,3~38 0,3831 0.3843 0.3848 0.~~5~ .~?~~9 0.?S.6~ 'o.mo 0.3876
0.3832. 0.3807 0,3812 0,3818 0.3823 0,3829 0,3834 0.383\1 0.3845
-E-.-
23 0.3801 0.3791. 0.3186 0.3791 0.3197 0.3802 0.3808 0.3813 10.38/9
24 0.3775~}77.5- 0,32?9. 0.3784-' 0.319~' 0.3795 0.3~O,1 0.3806 i0.3812
25 .0.3768 0.3768 0.3152 0.3758 0..3163 0.37~9. 0.3774 0.3779 O.378~
'
26 ~:3742 ,
,~:~7_4~" 0.3726 0.3131 0.3137 1
0,3142 0.3741 1 O,37:1~. I 0.3758
21 0.3715 0.3115 0.3718 0.3723
"
Tabela 3
Tempe- VrcdnOSli n
ratura ---'''-'-'--'- "
Hg:-,!,_~ ".
-.------..-.-
.C -".--.....-.--
.
728 129 730 I 731 , 132 , 733 734 735
'
13 0.4026 0.4031 0.4038 I 0.4042 0.404~ 0.4054; 0.4059 1 0.4065
14 0.4015 0,4021 0.4027 - 0.~i132'O.403~- 0.4044 i'O.404'!., 0.4(155
15 0.3994 -0.3999(),'4005-- 0~4010 0.4016' 0.402210.4027 10.4033
16 0.3967 0.3973 0.3979 O.3nO 0.3990 - 0.3995 0.4001 10.4006
---r7- 0.3943 -0:3949 0,3954- O.J960 0.3965 I O~3~71 O.;\'J7(): O.JIJH2
-18-- 0.3938 0.3943- 0.3949- 0.3954 I
1
O.~,)60 I O.39()5 O.3'}71 (}.~97(; !

_1.2 0.3~13--~=::'-:o.[€ix.=. =-~;~9i4. :" ' 0.~'1~9. ~(1'.~'13~ 0.39411. O.~')4f, : 0 ~'151
~".- -~~~___~~~9~ --~}~~Y..
...:..2!_-- ._C?:.?_8~___~~~!~- ~.::'~?2..- O.J1<98 O.?-903
,'
1
0.3')04; 0.~91U 0.391~ 0.3'J21
(U9IN
i1/1..1<11-1:O.1'i20 11..1'.121>
I
:
-~_. ~8..?~,.. _.£:..3856__,_.~.3~61,_.- 0.31<87,: 0.~872 °.31<71< ! (I..1X~:3 ! O.Jxx')

23 0.6824 0.3830 0.3835 0.3833 0.31146 " 0.3R51
1.,
I O.3X57_ i (U862
24- 0.3817 0.3822 0:3828- 0.3806' 0.3839 ,1>.384410.3851\10.3855
25 - 0}790-" 0.3796 0.380\-
0.3180'0.3812 i ojim ! 0.3823 0.3828 '
--u- - 0.3164 0.3769 !()3774 -- 0.3772 0:3"785I 0.i790 ; 0.3796 0.3801

1 1
Vez:I sa drugim st:llldardima

/
JUS U.OL024 - odrcdivanjc sadrZaja sagorljivih i organskih malerij:l tla
<.
Stamp.: Deoer,adakl lurltkl zavod - Tleo,rad

UDK 624.13~.41 :004.1
,. .~. ~.. ..~._' ...--.-------- 365
J'UOOSLOVEi'iSKI
S'i'A."'ffiARD GeomehanickA ic;pitivanja t1a JUS
ODRF.DIVAN.TF. UKUPNOr. SADR7.AJA U.B1.027
SULFATA U TLU
1993.
--~.. '-"---
Ovaj standard je objavljPJI U "Slu1bcoo8 I islu"'-'-'
SRJ". br. 72/')3.
.-..-..-----
Tost:.iDg of soil... - Dcter..innt ion or I hn {"tn1 .'m1phRtn content of ...oil
. -_. .-.-. '..----
'"
PREDGOVOR
Ovaj I't6ndard JII urllrlilll Knmi~i.i~ ?.1 ~1:I\r,rI~rrl,. 17. nhlM;ti zpmljllnih radovs i gra-
devinllkog t 11..
1 PRRlJrtf.T I i'ODROCJf. PR TMi':NF.
(}vim standardOfo1 RC utvntnj" nllc'.in ,.,.in.,tl,..;"j" 1"IIrlr7.II.l11suHata 11 prirodnom tlu,

ukljuclIjuci SVP. prironnl' snlfnt" l""m ?lIn"m~rijivih ,,1"<:lIjeva. Dobijeni rezultati
daju saarr-aj slIlf.8ta vrpmA ,,?imlln.i.1 ,,?nrkll, pniito sadr7.nj sulfata u tlu sa
"
vT.ameno:n, 7.lIl.'isno or! godiiinjPK rI,.,hll , "r"mr>nl"klh "I'lova,"e menja.
2 REAGF.NSI
Re6gansi moraju d;:. tmaju anaJiHi'.ki k\'lIlitpt.
2.1 Er.riju;r,-hJorid.. rast'IOT. kO'H:t>ntr.1r:ij<! ;0 g/T..
~astvori
s" 50 g barijum-hlot"lrln'n 'JprlnoM IItrn rle,r;tilovane vorle.
2.2 Rr.7.o1..zeull hloTovooonicnn k:l,;n1:1n...
Razbla7.i !'c 100 mL konr:p.ntrovllnp h1nrov,.,rlnn'r:nt> kl"'.d.inp. (811!':tine 1.1/1 g/mL) 11

jednom litT.11 dp.stilovane voria.
2.3 Rll7.b18?en:l. rRstvor Rmonijt.lkn.
Ra7.b1azi sp. ~OO mI. Amonljllka (;:!II"t Itl" 0,"'/1 p./mT.) 11 .I",inom 11trl1 rlestJ.l.)Vane VOG".
2.4 S,noT.o-nitrl1t" rn:;;tvor kon'~nntr:1r.i 1)(1 fI.;r..

it"
Rastvn"i se D,S' g l"rphro-nitr.1!':'! II Hi mT. <1""t;ln",~n" y"rl<L
2.5 nr<'1C1nn vodn.
Pc.mesa .., ..T, b-comn sa 500 mT. i 1oy"".. \'0';...

s" ,I""t
2.6 T.niunu:o;-papir (pI nvi).
3 APARLlTJ I PRTBOR
3.1. :'\l1snica 110 mog1lcnoiicu (lnr?:'!\'nn.!n tpn'p",'nt.II"" oel 7; or; do 80 °c.
3.2 AnaUtir.ka VAglI sa t.1r:no"CII o'1f",tiv:.njn mlll"p. 00 O.OOl g.

lJcsuipt.orl: r.~drt.~1 SIJlf~t~ II t.ill. q~n'~~~!,'~~ irp" iv~"j~. "7.nl'~~t.!~. rrirO'ir.n t.lo
, ."_M '
,.-
I b:dnn.1n SAnr.Nl 7.AVnn 7.1. STMmARnT7.ACTJU
----.--..-..-.-. ... -..-----..------
, '.--
,,~613
j
,. ,vI"1ne50 mm,
'3.3. Merni ciIindaT od !'tllkIII .(ml'n7.nrn)., prni'.nlk" . prihli?nn ?r. mm
bruRenimcepom/'" ." " '
'.sa,staklenim
poklnpr:em.
3.4, ,pve konusnl' boce zaprl'mine 500 mTo,':"n "tnld"'nfm
3.5' Stakleni levak 7.a fUt"Cirlln.;",

100 ~m. pr"r.nikn
j
3.6Porculanski loncie 7.11zlIrenje. pr...<':nikll ~5 mm v!"ine 40 mm.
NAPOMENA- Ume&to ovoga mo?e dn"l! 'upnt:r"hl pnrr:nll1n,,'d ]oneic 7.,11filtriranje.
3.7 Pee 70a zarenjA, sa mogueno!<r.u "''''7.''''nojll tl'mp"rlltnr.p. od 800°C.
3./1 Eksikator, precnika 250 mm "II "lllkn~"lom.
3.9 Filtrir-pllp;r fine tekstn1'p. ("II plnvnm trllknm). p1'pcnlkll ~10 Mm.
3.10 Laboratorijska sitll kvadrlltn!h otvnrn vl'.1icln,;2 mm i 425 IJIII sa priJemnim

posudama.
3.11' Tarionik sa tuckom.' .
3.12 Vakuum-aparat, ili dobra filtllr"kll rumpA.
DVA staklene Sipke, du?"'" 150,rlo 200 mm i pr('celkll ~ rlo 5 Mm.

3',13
3.11. Plasticna boca (Atrcaljkll), 7.11 rll'''111nvn~u vodu.
3.15, Gumeno crevo, 7.a spajllnj.. Vllknnm-pnmpl'. I hor:p. 7.11 flltriTllnje.
4 POS'IUPAX"
/..1 Pripreml1 u?.orka tIll
Uzorllk tlll koj i !'s is;>itllje osu~jl ".. u "nAn Ie f do kon"'tAntnf'l mAsn aIi pnr' Lovom
da temperaturll ne prela:d, 80°C i no ll1n;. Tnko pdpr..mljan l1zor'ak i7omorJ, se sa
tscnoscu od 0,1 ~ njegove prvobitnp. mll"p'; 7.lIoe]I'?-1. mA"8 (m ).
,NAPOMENA- Msterijal koji "add1. ,,111 fntl'. noh1 Ik11 gfp",; ,)bi .'kristalnu vodu ako
'
'se za~rl'.,a iznad odret1ene tE'mp"TAtllr""
NAkon merenjll \lzorak se proseje k1'o7. "ito nrl 2 ",m, II "vi kTlIpniji delovi osim ka-
mena zdrobe se da bi pro~Ii kroz Altn.
NAPOMENA- Smatra lOP.na materljAlknjl nil "ftn nrl 2 mm (kRmlm) ne sadrzi
,
""I A"'"
sulfate. ,''', '
Ovo je II vecini I'lllcajeva tllt:no. nll Iowp"n>! t.l>! mol'u rill AarlrZp. grudvice gipsa
"veee od :z mm i u oVllkvi.m !lIul:~j"vlmn Alp" t.rl'hll rul:nn f7.rlvojH.i. i:l:drobiti ds
bi, proho kroz sito od 2mm i poml'F.lltf "II frllkr:!jom knjA je, profile kroz sito.
,Materijal koji je pr05so kroz sjtn 17.mpr! ".,!'III tncn"Ar.n orln,1\ njegove ukupne
'mase i dobijena masa zabeIe7.i,(m2)" '
Materijal koji je proiso kroz sito orl 2 mm "mllnjujp. "I! c<Jtv1'tllnjem dolt se ne do-
,bije proseeni, uzorsk mase,od oko'100 g.
Ovako pripremljeni materijlll i7.rlrr>hl "P. n tArir.nfku rllI,hi proho kroz sito veli-,
,cine otvora 425 ~.
,Cd ovako priprE'.mljenog'mlltp.r1jllll1

, {;o" V," ntI.\"m ,Ot. f7r1V!",II 117.01'llk 7.11 ispitivanje 0<1
.
"oko'10. g. ' '
... 0._"
-
2
...~ h..
,p
-.. R
R.'
367
Nakon ovaKO sprovedenr-:; po~t"pkn m:nrnk "'.. ",tRvi 11.",takhnu posudl1 za merenje i
su~ina temperaturi izme~ll 75 'c i RO 'c. lJzornk "'.. ",matra 5uvim kada .Ie razlika
uzastopnih merenja, u intervlll11 t)rI 4 h, mnnJA orl 0,1 % prvobitne ma"e \lv-orka.
NAPOMENA -
Obicno .Ie dovoljM :01l~I'"J" on 12 h.
4.2 Pripreml1 ekstrakta
Posuda za merenje sa osu~..nim 117.orkom Zll i:op!.tivAnj.. i?vadi se iz sl/sniee. ohladi

II eksikatoru i izmeri sa tacno"clI on 0,001 g. .
Oko 2 g uzorka pren.."'.. 1;" 11 hocn nn 500 mT. (I.. :1.4) .! pORuda ponovo izmeri.
Masa uzorkll :lzracunll se k.10 rn?1 fkn .masa.p°!ludp. :;.' uzorkom (m:!) pr.. i posi.
uzi~anja uzoraka,
NAPOMENA.-Kolicina uzorkll 7.11i~pit.i nl1j... Mvi..i 0,1 .."od:ajA ..uHAta. Masa uzorka
se birR tako d,-,
"'8 dohij" tRIo)!. f,~rqllm-"lIlfRt.R prfh1fii:n" mll5110,2 g.
Preko IIzorka u boei nalij.. "'... 200 m~ rllzhln!"",, hlorovorlonicn.. kiseline (t. 2.2),
pazeti de se meterij81 ne prn~lp" pn~to jr r,,"kc:ij" ~Irna. Boca se poklop! satnim
staklom i sadrzaj polako kllVn 4 rlo 5 min. nonjR "trR"R satnog stakle (t. 2.5) is-
pere s.. 1] .bocu. \I kojoj 5" kll"" 11>:"rn1<. i rlo<ln :I mT. hromn.. vode (t. 2.5) u vreme
dok 50 s'-'drzaj kuva. nodRje raRtvor IImonijeka (t. 2.3) (naj-
"''' I'°lllko rAzhln7.p"I .
bolje iz birete) dok tecnost nl'7."m!rl""nn IImn"ijllk.
Tako dobl.jena suspem:ija filtrfr" R" nrlmnh nnkon k11vllnja kro? gllst fUtrJ.r-papir'"
u drugll konusnu boeu od 500 mT.. Kllrln hocR 11 kojoj .Ie bila suspenzija oeedi a
nakon zavr~etka '"''
filtrirllnja,fjltri~-pRpir po?ljivo izvadi iz levka i stavi u
"e
prvu boeu. U tu boeu doda I;e 20 mT. rll7.hl"?(\n,,
hlorovodonicne kiseline (t. 2.2) i
me~a dok 5e ceo talog nn rastvori.
NAPOMZNA - Potrebno .Ie dodati vi""
ki~...linp. 'Ilko je dorlato vise amonijaka ili .Ie
sadrzaj oksida visok.
Uzme se filtrir-papir i ispira vodom rlok se n.. i7.gllhi 7.uta boja. IspIra se bned
boee a filtrir-papir se bact. SAor?Aj hoc" "'P. 7."gr"j" do kljucanja i doda razbla-
zeni rastvor amonijaka (t. 2.1) kilo ~to .Ie rll"ije ob.ia~njeno. Saddaj boee se
Hltrira kro? gU5t filtrir-papir 11 nOC:11 kojoJ RI') n/llllzi. filtrat od prvog HIt-
.
riranjr.. "
4.3 Odredivanje
4.3.1 EkstT.akt se i~pituj.. 1.11<ml1~-pApi rom f oorlAje hlorovorlon iena kiselina do

blago kisell') reskeije.
Tako dobijeni ek",trAkt kl1VII ~" d" k 1.in<':nnJn II? d"o"\,,,"J.. 25 mT. rllstvora barijum-
-hlorida Ct. 2.1) kllp ;>0 kAp 117. "Inlno m"~nnJ". R"~tvor ",p morA or?Atf topao, AU
da ne kljllca, i pokrlven nAJm.oni" 1 II.
Ostavi se sl1~penzi.ia 0.1 s.. ~tR107.i. A potom ondll nekollko kllpi bArijum-hlorida.
Ukoliko talozenje nije potpl1no, rlnrlA ~" .101< rARtvora barijl1m-hlorida dok sulfet
izmedu dva dodavanja "P. prp'",tRnnriA ",n tRlo?i. Rastvor se ponovo zagreva ali ne
do tacke klJucanja i to nIIjmnnJn 1 h.
4.3.2 Talog barijum-sulfntn morl1 niti pR?lJivo prp.""t na prethodno iiaren i iz-
meren pore1l1anski lone ie za f i.l t,.; rllnj".
NAPOMF.NA
. klenom levku
-
Talog moze biti pRii:lj ivo pr"n'!t nil orlgovarajuti filtrir-papir u sta-
radi filtrirl1njA.
. cilt..ir'p'iJlr g'lstine lIh~tmpn N'J 5\1.

h -- -.
3
368 -~-_. ._.~-_..._._-_..-
'Ispiranje taloga vrsi SI! nl!kol iko putn "r..r,om rl"l<t i lo\';mnm voelom dok u voeli ne
bude blorida, ito se proverlivII j'lr"l<t"..I<nm 7.1II1\'H,..nO!'ltI prfr1nr111vRnj\l rRlltvora sre-
bro-nitrata (t. Z.4).
4.3.2.1 Ako S8 uptorebljllvaporc..lll""ki Inn,;ir. 7.11 fi Itrlrnnj8, talog S8 suii na

elektrienoj peci za zarenjena ln~ or, 1'10 110 or, oko ~o min. a 7.at!m se temperatu-
ra postepeno povecava do 800°C i 1111toj l..mp..rnt\lr! r1r?i nlljm/lnje 15 min.
NAPOHENA - Ukoliko je potrl'ono or7.n nr1r"~ivRnj.. "..lflltll, II ne postoji elektricna
pec za zarenje, loneic mo7.(\ 1'111!';(, ,,11;;1 11 !'I11;;nicf nil temper/lturi 105 'c do
110 'c do prest/lnka gubltkll mllSA (obl,;no j" r1ovoljno I h). U ovom slucaju su
rezultati manje tacn!. '
Nakon auienjll i zorenja porcull1nllki Innr.Cr.7.n flltrlrRnj8 se oh1~di u ekaikatoru

i izmeri sa tacnoscu ad 0,001 g. HR"" tlllogn (m4) II"! ,17.rll,;unava iz razlike mase
palmde Z/l zarenje sa talogom i mll"n prn7.n" po"ur1n 7,R zlIrC'!nje,
4.3.2.2 Ako se talog filtrira

kro7. flltrfr-pllpir, flltrlr-paplr i talog se Atave
u prethodno i7.aren i izml'rl'n
10nr.ic,7.11 7.lIr..n.lC'! i pnlRg/lno,;use i 7.lIre.
I
Ako se upotrebljava elektricn/l pAC 7.11 7.Rr..njA. lonr.lc 7.11 7.IIrenje sa filtrir-papi-
rom i talogom sobne temperature Atlld "I! .. pl'C 7.11 7.lIrp.njn i postepeno zagreva do
800 'c. Aka se upotrebljava neki drugl plRmo:onik, Hltrlr-pllpir i tIIlog Rt/lVe se u
]oncic za zarenje i polAko o!'H,iie 17.0111'1 mlllng plllmAnII. .vor1..ci rar.una da Sa filt-
rir-papir ne 7.apali.
Z/lrenje ad oko 15 min je dovoljno.
Sadrzaj u loncicu se posle hla~enjll OVIA7.! n..kollkn kllpi koncentrovane hloro-

vodonicne kiseline, zatlm ,;a nl!Ko1iko kRpl ""
koncnntrovRnl! lIumporne kiReline, pa,
zarenjem cd 15 min dovede do konstRntnp. mAI<". hllldi. 30 mln u 8ksiklltor\l i meri.
NAPOHENA - Obrado kiselinama po,,].. zRr..njR .I" potrennll
tokom zarenja nesto poiito
barijum-sulfatamoze do pr..d"! \1 ",,1 fir1 r1"j"tvom "g1jp.nikll iz filtrir-papira.
Dodavanjem nekoliko kllp.i "Joro""r1n"if.n.. ki"pl inn prp.vodp. se sulfidi u hloride,
a daljim tretmanom S\1mpornom kl"..];nnrn r1nhiJ" tlllo~ narijllm-fl1Jlfllta. Viiak
''''I
kiseline se odstranju~ft ~arenjpm.
.ovo m07.e dl! sa ?8npmari'I ",'clni prAktlf.nih !;lUr.II.lPVA,
~Ia!;a taloga (1114) 54 tacnoAcu (11'10,001 ~ i7.rnr...nR"1I ,." i7. pnvecllne mn5ft 10ncica 70a
?lIranje.
s I7.RAtuM1..VANJR
SlIdrzaj sulfAta rac\1nllt (kilo fi03) II n':nnvnn.. l17.nrkll t.III, i7.rll7.en \I procentima,
izracunava se prema obrascu:
34.3 . . 1114
. "'2,
503 = ---
ml . III)
gde je:
. ..-21 -- masa uzorka pre prosejavllnjn.
masa materijala kojipro.1e kro7.
u grllmlmo.
"Ito ad 2 mm, 11 grllmlllla,
III 3 - masa upotrebljenog materijllln tIll. u .!trRmimll.
. ..4 - Rlasa taloga posle zarenjR, u grnrnlmn.
5adrzaj sulfata
'vog materijllla
se predstavljR nbrlll"'"''
tla. .
,.11 tnf.nn-'r.1I nfl 0,01 nd o,;novne , mase su.
NAPOKENA- U slucajpvima gde je IIIIr1r"IIJ ,."lflll.lI \'pr.1 nd 0.'> , holje je da se ura-

di opit odredivanja 5adr?ajn ,,"Hnt n rn"tvr,,'1; i viII II, '!ndi.
.- '.
4
.....----.. 369
6 IZVF.~TAJ 0 ISPTTTVANJ~
Izvestaj 0 il'pitivanju mora dA imn 1'1..,lp.r.i l'adr7.Aj:
UkllpAn I'lIdr7.sj 1'1Ilfllta
Izvrsilac ogleda: Ohj..kat: Grnd i li/ltll:

I
Datum 111I~(>tinA hr.:
Opis materijala tla:
Broj uzorka:
Dubina sa koje je u7.orak U7.pt:
Masa uzorka g
(m1)' u
Masa materijala koja je pro~ln kro7. r.ito

2 mm (m2), u g
Masa konusne boee .i I'uvog tIll. 11 jI,
Masa konusne boee, u g
Masa upotrebljenog materijaln tIs &

('"3)',"
Masa loncica za zarenje i ol'tAtks p~sle 7.8-
renja (prvo merenje) , U g
I
Masa lane ice za zarnnje i ostntka posle 7.a-
i
L-renja (drugo mcrenje) ,u g
Mass loncica za zarenje, u <'I

f--
Masa ostatkr. ~osle zarenja (prvo m..rp.nje),
U g
j-
Masa ostatka posle 7.6r"njA (drllg~ ",,,rpnje)
(m4)' u .;;
Proeenat sulfata (kao 15°3) 11 OS""\',,"m mn-

terija1u tIll
34,3 m4
'"2 , . \1 '%.
m1 . m3
~talllpa Savr.rni 7.Avnd 7.a r.t.andardi7.acijo - 1Iooqrad

lIa 0S00V1I Bii;ljonja KiTIistarst.va r.a knlt.crn Rr.l'uhlilto ~rhijo hr. 413-:\113/97. od 7.4.01.1997.. DC plaCa se porez Da pTOllet
7.ahranjel1O I'r...t ~'p;rvanir. (f,\,r. VI'S!./! m>nn'avanjal
---- - ......--..--
5
UlrVpno ",rana 5
370
, . : JUS
jUGOSLOVENSKI Geomeh.nl~ka Isplliy.njl
STANDARD ISI'ITIVANJE DIREKTNOG SMICANJA TL~
U. Bl. 028
SA PRIMBNOM
VII-1969.
u4 1-1.19711.
Keleu,I. br. 11-3877/1od 15-VI-19"; Blalberl 111&SFlU br. 19/1"9.
Tesling ;/ solls.,~Irt:Qrlng lesllng
1 ,
,l Prcdmct!itandard::
<I
Ovaj Mandar,l propisujc IllIe;1\ iSl'ilivanja din:lanup; smieanja tla kojc slufi za odred.ivanje smieajne
cvrM"\~ tla
a0;
~ 2 :'llIIII1CII~
!i
'0C
Sl:l1io:ajll:L
eHsI"c!a Iia .Iul.i kao kri!erij odredivanja slabllnos.i .i nosivosti objeklla od materijilia I\a
it
..... .
. i slllhiln."li prirodnih padina tll,
'
~
j 3 Princip Ispitivanja
=
Uzorei tla ol'lereeuju se pritiskom. a zatim horizonlalnom silom koja izaziva direktno lmie&l\ie po
I.
.8
..
sredini uzorka, pri eemu $C mere otp'ori uzorka prema tom smicanju.
i:I
..
. 4' Aparati. oprema i pribor
,
i1) Za odredivalve smical\ia sluf.t" sledcc!i Uf':lTali. '''I'rco;:, I'ri\1",',
,f 4.1 AplrnOi
~ 4,11 Vr5l0: aparala

; ,
Primcnjuju se ,'hieno sledec!i Ilparali 7.a direkln" 'lIIk:ulje:
: ;~, ...,...aparal u
""me so uzomk podvrg:wa dcjsl vu silc "dredene velieine, a regislruju se dcfl.rmacijc
a uzorka u praveu smieanja:
..,,, uparnl u komo se izazivn deformlleija u7.l.rkILodrO:llo:no:voU!'!ine, a re,lisLruju so silo koje hU im-
1 '1.val.: Ie defllTmaeijo:.
18
a 4.!2 Apllral..1 silllma odredene ,'elieinc

Ovuj IIparnl.l'rikazan je nil sl. 1 i sastoji sood:
j
:: - ncp..kr~ln..g mclalnog poslolja (poz. I);
- 11IIjmunje Iri mclalne kutije kvadralnog i1iokruglog preseka !'!ljeslranicc. odnosno prc~Dik. il1laju
=' veli~inu SOili 100 mm. a koje so sastoje od donjcg okvira (poz. 2) prievr~og vijeima za poMolje.
i i s"rnjcg pokrclnog okvira (poz. 3) preko koga dcluje Imiea,jna sila p. u visini sredine uzorka
I
;
A
(1'1'7..4):, '
najl1\anjc Iri mclalna poklopcn (poz. S) prcku kojih IIcluje pritisak p.

po II\'C k:unciiepll;~e (po7.,.6) ~:t ~vaku kUliju izmcdu kojih ~c slal'lja uzurnk;
~ .i urO:llaju 7.a iluzivllnje prilisnc ~ile p i smieajne .nc p. udglwnrajucc vcli!'!inc;
kl'I1$\.\I":IIIII"I1
za mCI'cn.;everlikalnih dcformaeijn 11'1(17,7)i kl'n11,oralllra za ,,'.!renjc hUliwJllalnih
° ,I<:!'.'rmacija (poz. 8).
E f
:I 4~; 3 \ i\ P II I' a t ~ n° tI 0:for m ad jam a $ d r c II OJn c "e I i ~ i n e
11 .
6: Apnral jc bli~unupamlu lae, 4,12, s:uno ~I" ~csmic:JjnndeCu,mucija Kunstanlno povecava 1")111'"/'
el~klrOm(\l..ra, I'" slla se rcgisLruje dinamC\l1\clrom (mernim
a sl1\ieujnu l1rSlenom).
4.2 Oprcma
PrimcnjllJc .0 sle"cea I'prema:
-~- oprel:m z:t odredivanjc vlnfnosli prema JUS U.Bl.OI2.
l'prcrna za odrediyal\ie zapreminske Idine prema JUS U.bl.OI6.
1. nhnllvn
I izdanJe JUGOSLOVENSKJ ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU 1\ ,:'\111,
StraDa 2 IUS U. !ii. 028
371
':0'.:
Slika I
4.3 Prfl?or
Primenjuje se s!Ctkci -rriL.'l': y
- !abloD za obra(hv~"je ".:.~
'1 . . . _A-
"':".G.1Of,U1.orka II1' po$u d 11za pflprem anJe porem~nog uzorka;
-- ka§ika za.lipan.k uVlrk:1;
- no~ za ravn>inje
u;, kn:
- !uk sa Dalegnulo/':\ ~i.;()." Z.l.<'Z>;je uzo,ka;
- posuda za su!<;n.i,. !;~,,~~;'ij~.I!\ tin, zapremino oko I I;
- bc.o;a-prcka1ic1. ...<la1"'o1jo: materijala tla;
.- vag.. oda"vlIJ'aju;<~& kaJldcit~ta. sa ta~no!cu od t g.
... .-. -
5 Priprema i ugradivauje ":~~I'alm

Uzorci nokohercnwog i kohorl1l1h\"B \J~ priplomnju so i ugraduju nil razlicito nacine.
S.l Prlprema I ugr.dlvanje U7.ora'LDuekoherenlnog tla

S.lI U najmanje trl k\ltije 1.1\smic3.nje. ciji su gomji I donji delovi (pol.. 2 I 3) pricvr!ceni utika~ima jedan
za drugi, stavl so donja ko.mena plocil (POl.. 6), pa se iz pOludo, koja jo prothodno izvagana zajedno
sa materijalom tla, sipa matorijal isu!on Da vazduhu.
Matorijal se slpa do potrebne visino koja, u zavisnosti od vrsto materijala tla, iznosi do 30 mm.
Gomjn povr!ina I'lISutog matcrijala paf.ljivo Ie izrn,vna lIoum.
DOllj.. kamcna ploi!a j" od J,epOr07JIOg matcrijala, ako so ispitivanjc vrli bcz: drellirnnja uz:orka. Ako
se ispituje sa drenlranjem uzorka, ploe.. mora biti od paroznog matcrijala.
Za ispitivanje .uzorka u zbijenom St81\iU ",aterijal tla sc zbiJo u kutiji pribliil10 do one zbijdlosti
pri kojoj Ie feli smicati u7-Grak. .
S.12 li'd'slo ugradivanja uzorka u svaku kutiju izvllga se posuda sa matoriJalom koji jc preostao. Razlika
prvobitne Dinse i sada dobijeno mase prodstavlja mnsu uzorka koji jo ugraden u kutiju.
.
S.13 lzmed se debljina uzorka u kllti.ii, pa se stavi poklopac (pOl.. S) sa ugradonom gornjom kamenom
ploeom.
S.14 Potom se pricvrste komparatori (pOl.. 7 i 8) za rogi51rovanje vertikalnih i horizonlalnih deformacija
i o~itaju po~tne vr.cdnosli nn komparatorima. Zatim so prcko metalnih pokJopaca (pOl.. S) uzorci
opterete odredcnim pritiskom koji iZl10si prema vrsli matcrijala tla: za prvu kutiju O,S; za drugu
1,0; 1.&treeu 2,0 i 1.&eetvrtu 3,0 kp/cm2, ili za prvu kuliju 1,0; za drugu 2,O;za trceu 3,0 i i!etvrtu
4,0 kp/cm2.
Ta optere&:nja se ostave da deJuju do vertikalno konsoJidacijc \1zorka, koja se postife kada sloganjo
za 24 sata iznosi 0,02 mill. Polt\m Heuklonc utika~i koji riksiraju gornji den kutije za donji i gornji
'" od donjcg okretanjcm vijaka koji so odupiru
deo kutije so odvoji donji deo kutijo. Nalc2no povrlino
gornjcg i donjcg deja kUlijc ~c prothodno nama!u vazclinom da bi" so iskljuCilo treDjc. Sada jc uzorak
pripremljen za ispitivanjo.
J1JS 1J.BI. 07J Str."" 3
372
5.2 Priprcma I ugradlvanJc uzoraka kohcrenmol tla.

, ",--
5.:!f\ Uzarak od noporemol!onol matorljnla,
'---" ' Odmnh poslo vndonjn uzorka iz omota U komo je /!uvan, izrelu so nal.jmar\io 3 komada lIa, ne~to vel!a
pd prost ora u kutijama za smicanje.
Pomol!u spccijalnog uredaja Hi pa!ljivo ru~no iseku se uzorei veli61no koja ta/!no odlovara veli6ini
prostora U kutijllmll i slave se u kutije.
Od preostalog materijala treba uzcti dVIl uzorka za odredivaJ\je vlamosti tla.
5.22 Uzorak od por.cmel!enog pa zbijenog materijala
Zbijeni uzorak, dobijen sa lerena, ili zbijen I obraden u laboratorijl po odredenom pOSlUpku, Ise/!e
50' i stavlja u kutije kao II tn6. 5.21.
p kutiju pribillno nn
5.23 Uzornk od poremel!O'nog matO'rljala. IIgrlldO'n .
grllniei te6enja
Potre-bnu koli~inu matcrijalll treba usltniti i dugim IlIe~anjem sa vodom dovesti pribli!no U stanje
konzisteneijO' bllzu granico tcl!eJ\ja kojn sO' kontromo u KlIsligrandeovom aparalu. Materijlll so posle
toga unosl u kulijo za smieanje do pOlrehl\o visine. Od preoslalog matorijala treba uzeti 'dvn ulorkll
Zll odredivanjo vldnosll.
5.24 Po Izvl~enom ugmdivanju uzarka prema ta6. 5.21, odno~no 5.22 iIi 5.23, dalji poslupak je isti kan
u la/!. 5.13 I 5.14. 1'Ime jc uzorak pripremljen za ispitivanje. Za kamenO' p]o~ u kulijama'va!i ono
~to je re~no ;) tal!. 5.11. Pri ugradivanju uwrka na graniei te~nja, treba voditi ra~una da 50' prltisci
predvid~ni u ta~. 5.14 ost\'aruju postepcnim p,wO'l!nvllnjcm. dn mnterijal no hi iscuria iz kutije.
,6, Ispitivanjc smicanja

6.1 Ispltlvoujo IlIIlcanJn neknhcrcnlnlh lIIaterljoln
6.11 Pre po~tkn smicanja pripremljcllog uzor~a treb" rr~vcriti da Ii su delovi kutijc odvojcni. Z"tim sc
postcpeno povccava. Pri .tom sc o~itavaju silo p. kao i
'na gornji dco kutijc delu.1e sHom p. koja 50'
,.clicine horizontalno i \'crtikalnc doformacijc uzork" \I toku traja!.'ja'isriti,'anjil.
6.12 Pri ispitivanju araratom sa kontrolom ~ilo odredene veli6no, horizontalne dol'ormacijo so citaju rred
svako povecanjo silc ))" sve do lom:l uzorkll, o:-dnosnu do lrcnutka kad" komparator (sl. I, poz. 8)
ne pokaie naglo povcClinjo deformacijc.
Sila P.. kojll 17.itosiod 1/20 do 1/40 odsile kojll izazi\'n pritisko premu lac. S.I.t, r.wecnvll5e u jolinnkim
vremen~kim ra7.macima - sVllkog minuta, II u zavisnosti ud vrstc matt.rij:ifll tla i njcl!°v~ konzistcncije.
Posle izvr~nog
.. smiellnja uzme 50' sa gornje
. i donjc stranc uzorkn pu jednn uwrak za odrcdi\'anja
vlatnost;.
6.13" Pri ispitivllnju aparatom u kome se i1.aziva derurmacija ddrcdenc velicinO', smicajl\U silu u pn'a dva
minuta treba ~itllti svakih IS sekundi, a d!Llje.pri svakom povec!al\ju hori1.ontalne derormacije za
po 1 mm. SmiclIJ\je troba produziti dok horizontalna 'dcformacija nO'dostigne oko 15% duline uzorka.
ukoliko no nastupi ranije. Smieanja 50'vr~o br7.inom od oko 0,5 do 1,0 mm u minlili.
Pos)e izvr§enog smicanjn uzmo 5C sn gon\io i doJ\jo strnne uzorkn po jedan \lzorak zn odrO'divnnjc
vlatnosti.
6.2 Ispilivanje kohcrcntnih rnaterljala

6.21 Op.te odredbo
U zavisnosti od nacina ugradivanjll uzorka, smieanje mole da se ispita na prirodno neporemocenim
uzorcima, poromel!enim pa zbijenim uzorcima, iii uzorcima koji su ugradeni na granici tcl!enja.
Ispitivanje uzoraka od noporemecO'nog materijala i od poremO'l!enog pli zbijenog materijala mo!o 50'
vr~iti sa dreJ\irnJ\jom ili bez dreniranja uzorka. Ispilivn.\io uzoraka ugrndO'nih na granici teceJ\ja vdi
5e samo sa drenirnnjO'm.
Ako se uzorak ispituje sa dreniranjem, uzorak troba da .Jefi-u vodi.
6.22 lspitivanje uzorka ad neporemO'l!enol matorijala. Ispitivanje bez
di'oniranjn
6.22\ Ako 50' ispiluje aparatom 511dejstvom sile odrO'dol\e velicine, postupak je isti kao ~to j~ navedono
u ta6. 6.12.
6.222 Ako so ispitujo nparatom u kome se iznziva dcrormncijn odrcdcne vclicine, postupak je isti kao ~to
je navedono u ta6. 6.13, s.tim ~to brzina smicaJ\jn trcha da iznosi 0,02 do 0,16 mm u minuti.
I .
()
6.~3. Is pit i van j e u z 0 r k a 0 d n cpo r c m 0 c e n sma to' r i j a I a. 1 s p i I i van j 0' 5 a
dreniranjem uzorka. .
.6.231 Ako 5e uzorak ispituje aparatom sa dO'j;tvom sile odredO'no vcli~inc, postupnk je isti kao Ito jo na vedem'
u tac. 6.12. .
StraDa 4 JUS \J. BJ. 028 373
6.232 Ako se ispituje aparatom u kome se i1.nzivlI deformllcijn odredena velifine, postupnk je isti kao Ito
je navedeno u taf. 6.13, ali brzina smiennja mora da iznosi oko S mikrometara (mikrolla) u minuti,
tako da ispitivanje traje oko dVli duml. Citalljn ne treua vr~itl tako ~csto kao u ta~. 6. J3 nego znatno
rede.
6.24 Ispitivanje uzornka od pnrcmecenog pa zbijenog materijala
Ovi uzorei se ispituju na isti nafin kan u tnf. 6.n, odnosno 6.23.
6.2S Ispitivanje uzoraka ugradenih na graniei tefenja
Postupak je isti kao u tal!. 6.23.
7 PrikaziYanje rezultaln .
7.1 Rczullat ispitivanja prikl\Luje se nR dijl\gramu deformaeija i dijagramu Imieanja.
7.2 Dijagram deformacija prikal.uje 7.avi"w~'. ir.lnlliu deformacije i Imieajnog napona. Dijagram dtlorma.
cijn dobija se, ako se nn ap~ci~\I nnnosc ,,"'ifine hori7.ontalne deformaeije A L, u mm, koje Ie fitnju
na komparatoru, a na ordinali odl!",'"rllj"ci r.micRj"i napon! T, u kp/eml, koji se i7.rafunuvl\ju iz
smielijne sile Po po obrnscu
T',''''
A
g<le je A = povrlina preseka uzu..~" \I kUliji, U r~12.

Za svaki vertikalni pritisak crla ~ po jedan ,Iijagr:"'!\ ,I<:forrnacija.
I'
7.3 Dijagram Imicanja prikuluj~ 1:11;,;o\"si i/.lnCltu vcrlikulr/ol! pritllka p,l odgovarajuce Imicajne fvrltoce
T..ax. Ovaj dijagram Ie dobijc uk" S,' 'HI al'~eisu nanose velifine vertikalnog pritiskap, U kp/em2,
a za'ordinatu odgovamjuce smicaj,\~ "\'"I(I('e Tm... \I kp/em2, koje se odreduju iz dijagrama deforma-
eija prema ta/5. 7.4.
7.4 Jedan primer dijagrama .defnm1:1(.ija prikazan je nl\ 51. 2, IUI kojoj kriva I prikazuje derormacije
koherentnog zbijenog u%orkn, a k ri"a 2 defqrmacije nekohercntnog uzorka.
Dco krive I od 0 (\0 A u kome je ~l11icajni napon proporcionalan deformaeiji naziva se zonom elasti-
/5nih deformacija, a deo (1clA do n. II komc sinicajni napon raste sporije od deformacija, naziva se
ZOllom plastil!nih defl.rmacijl\. Napon II tnl!ki 1J {'rcdstavlja smieujnu I!vrstocu Tmu. Tal!ka C u kojoj
kriva prelui u horizontalu oznu~ava grunieu te/5enja. Dco krive od B do C je zona td~enja, a deo il.l
ta/5ke C zona klizanja materijaill.
Deo krive'2 od 0 do A je zona ela.tict;ih deformacija, 0& A do B-jezona plastil!nih Qeformacija, a
deo iza B je zona klizanja. Tacka B jc mcka l1ajvcceg
. napona i jednovremeno ta~ka loma. Napon
u tll:/5ku B prcdstavlja smicajnu /5vrstocu T..",.
~o
or
B q~ ~..-
:!- '-e
~ I-- - ,-:,/- --
0.6 .c:
/
o,~
./
'I /
j
q2
/,
0 If'
0 , 2 3 ~ ~ 6 1 ~ 9 W 0 ~ U u
.i L rnrn
Slib 2
7.S Primeri dijagrama smicanja prikal.ani su na sJikama 3 i 4; i to na s/. 3 dijagrama za koherental mate-
rijal, a na sl. 4 za nekoherentni matcrijl\l. Kada ta/5ke A, B, C, D Icfc na pravoj liniji kao Ito j. na
Iii kama 3 i 4, ZIUI/5ida je ispitivanje pravilno izvrleno. Ako to nije Ilul!aj, znal!l da ilpitivanje rU,je
pravilno i treba ga ponoviti, odl1osn(> ponavljati dok sC.ne dob~u tal!ko u pravoj liniji.
JUS U. BJ. 028 SIr.n. $
374
,,3 )3
~.. Q.
--
~2 ~2
,
Pkptcm" P/<p/cm'
Slika 3 Slika 4
.1
7.6 Iz dijngrama smicanja dabija se uga" unutr~njeg lrenja materijola 'II kaa u80a kcji z:lklap" prava
.
A, B, C, D sa harizontalam.
Jz dijagrama za kaherentn; materijal dabija se, sem taga, jat i velieina kahezije mlllcrijal.. c, u
kp/em2, kaju predstavlja adseeak na ardinatnaj as; ad 0 do. preseka sa linijam A, D, C, D, :1 Inkad~
kahezijski napan u kp/em2 kaJi se dd'ija bo adsceak na apleis! o.d 0 do. preseka sa linijalll A, D,
a"
C, D, ili se izraeunava po. abraseu a, -~
tg'P
.
.
Za nekaherentne materij:1lc kahezija i kahezijski napan imoju vrednosl O.

JUS U.B1.012 - Odrcdivanje vlafnasti tla
JUS U.B1.016 - Odredivanjc zapreminskc t,"ine 110
. Stamp.: Beoll'ad.1C1 lraf1ekA aavod - Beolnd

!:>K 624.131. 4
375
JUGOSLOVENSKI
Geomebanl~ka IspitluuJa JUS
ISPITIV ANJE SMlCANJA U TRIAKSIJALNOM
STANDARD APARATU U. Bl. 029
SA PRIMJ!NOM X-I970.
oil t.i.t!l71.
ReleDJe br. 18-5011/1 oil ll-IX.I1170; SlaibeDI lilt 8FIU br. 43/11170.
Testing of soils. Soil shearing test by triaxial apparatus
i 1 Predmct standarda
Ovaj standard propisuje na~in ispitivanja direktnog smicanja tla pomo6u triaksijalnog aparala.
:I
I 2 Namena
I
II
Smicajna ~vrstoca tla sluti kao kriterijum za odredivanje
od tla, kao i stabilnosti prirodnih padina tla.
stabilnosti i nosivosti objekata iloradenih
j 3 Princlp ispitivanja
II Uzorak sc Ibvi u celiju triaksijalnog aparata, eelija se gornjim poklopeem hermeli~ki zalvori, opteret;
konstantnim svestranim pritiskom bo~no i odologo do konsolidaeije uloorka, a POIOnt se uloorak preko
klipa odologo optp.reCujevertikalnom silom do loma. .
U loku opita pod ralonim uslovimn regiotruju se: naponi, deformacije ul.orkn, prolllena 7"p,elllil1e.
f11 promena pritiska porne vode i na ~.novu dobivenill analiza Ie iua~unava smicajna ~v'stoca.
...
i
.0
4 Aparati, oprema i pribor
i 4.1 Triaksljalni aparat
g Triaksijalni aparat (51. I) sc sastoji od sedam urcdaja.
I Uredaj I se sastoji od eelije (51. I, pOl.. I) koja ima eilindar od pleksiglasa ili drugog pogodnog nta.
terijala. Cilindar sc postavlja na donji metalni poklopac (POl.. 2) koji jc vijeima vez.an za postolje
(poz.. 3). Donji poklopae je ksnalima povezan sa svim ostalim urcdajima i ima postolje z.a poslav-
Ijanje uzorka .<1'97...4). Na cilindar se postavlja gornji mctalni poklopae (pOI.. 5) koji se vijcima
(pOI.. 6) povezuje za donji poklopac.Poslavljanjem gumenog zaptivaQ izmedu cilindra i donjeg
I i gornjeg poklopca, eclija se hermeti~ki z.atvara. Cclije su konstruisane za prHiske od 10 do IS atmo-
:I
sfera. Veli~ina eclije zavisi od veli~ine uzorka. Celija .Ie konstruisana tako da se uzorak m07.e preko
a uredaja II izlofili svestranom konstantnom pritisku. Sa gornje slrane uzorak se pogodnim uredajem
I
::I
optere6uje vertikalnom silom preko klipa (POl.. 7), koji prolazi kroz olvor na sr.Jin; gornjeg poklopca
i 10 lako da je otvor zaptiven.
Vertikalne sile se mere dinamometrom (poz.. 8), a vertikalne derorm...jc 'se mere komparatorom
(pOI.. 9).
i Na gornjem poklopcu eelije nalazi se ventil loaispuJtanje vazduha iz eelh.lluda 6e eelija puni te~no~cu
I
:I
pod pritiskom, a takode i mala ccv~ica za ubacivanje male koliCine \llja za bolje zaplivanje olvora
kroz. koji prolazi klip (poz. 7).
UredaI II slufi za svestrano opterecenje konstantnim silama po bokovima uzorka i odozgo. Urcdaj
sc sastoji od rezervoara delimi~no ispunjenog te~no~cu (51. I, pOl.. 10), a delimi~no vazduhom. II.
i~ donjeg dela rezervoara vodi eev koja se priklju~uje na donji poklopac eelije i punjenjem Celijc le~no~cu
pod pritiskom slvilra odredeni sveslrani pritisak na uzorak u ecliji. Te~osl u rezcrvoaru se stavlja
j pod pritisak kompresorom ili na drugi pogodan na~in. Na rezcrvoaru jc postavljena cev (poz. II)
koja pokazuje nivo vodc u rez.ervoaru.
l Uredaji III i IV slufe za merenje konstantnih prilisaka u celiji i sasloje se od metalnog manomelra
(pOl,. 12) za merenje vecihprilisaka, malog rez.ervoara za vodu (POl.. 13), kontrolnog cilindra (pOl,. 14)
z.a izravnavanje pritisaka, zivinog manometra (POl.. IS i 16) za mcrenje manjih prilisaka.
Uredaj V slufi za mercnje promene zapremine uzorka i sastoji se od zivinog kompenzacionog mano-
metra (POl,. 17) za registrovanje promene zapreminc uzorka sa la~olcu 0,01 %.
Uredaj VI shdi za merenje priliska u porama uzorks i sastoji se od indikatora (pOI.. 18), manometra
(pOl,. 19) za merenja velikih pritisaka. konlrolnog cilindra (poz.. 20) i zivinog manomelra (POl,. :'1)
z.a merenjc .malih pritisaka.
1 IzWonJo JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDlZACUU

I ih~r~
I
376
Uredaj VII slu!i za meren}e k~lil!ine vode koja je iSlekla iz uzorka u loku opila i sastoji se od dye
birete (poz. 22 i 23) koje su povezane za perforirane plol!e, donju i gomju, poslavljene ispod i iznad
uzorka. Voda se meri kada se uzorak ispituje sa dreniranjem uzorka. U slul!aju da se opit vrli bez
dreniranja, onda se ispod i iznad IIzorka stave neperforirane plol!e i veu sa biretama se ventilima
a i h zatvore.
,.
IV,
VI.
VII.
25
~
1
10
Slika I
4.2 Oprema
Primenjuje se sledetB oprema:
- oprema za odredivanje vldnosti tla prema JUS U.BI.012;
- oprcma za odrcdivanje zaprcminske tellne prema JUS U.BI.OI6;
- oprema za odredivanje oplimaloe sadr1ine vode po Proktoru (Proctor) prema JUS U.B\.038.
4.3 Prlbor I ostali ure4ajl

Primcojufu se sledeC!1pribor i urcdaji:
- uredaj za obradu cilindril!nih uzora~a,
- cilindar (sl. 2, poz. I) za stavljanje gumene membrane (poz. ~) na uzorke i prikljul!ak (poz. 3)
za vakuum-pumpu,
- vakuum-pumpa,
-'- dvodelni cilindar koji sluli, za finu obradu uzorka:
- eilindar za rasklapanje za uzorke od peaklj,
~ nol za ravnanje uzprka,
- kdika za sipanje uzorka,
- dye birete od po 10 i 100 em3,
- filtrir-papir,
- mikrometarza merenjedimenzijauzorka,.
. 377
. PRE(;NIK VZ:OR.K,Ir
:::;';':'0';':: -.
;'~
..."'. .~...' ",~
.
.
::,:.:. :' '.:.
:
..
..
. .~
1
UZoR/o.K., .
"0
,"
.'
,:.f,".
. .
-,",', ",',:
'"
Slika 2
5 Priprcma i ugradivanjc uzoraka

5.1 Broj i Telicina uzoraka
Priprcmnju se nnjmnnje Iri uzorkn cilindricnog oblikn, precnikn 38 ili 100 mm, n vi.ine 76 iti 200 mm
respcktivno,
Uzorci kohercntnog i nekohcrcnlnog lIa pripremaju se i ugraduju nn razlicite nacine.
5.2 Prlprema I ugradivanje u,-orka kobcrcntnog tIa

5.21 Neporemeecni uzorak kohcrenlnog lla uzima SOoCilindromsn tankim zidom. Po iSliskivanju i1.rilindra
uzorak se rino obradi na odrcdcne dimenzije prema tac. 5.1. Posle obrade uzorak se stnvi na postolje
nn donjem poklopcu ~clije (~I. I, poz. 2), nn koje je pretbodno stavljena pcrrorimna Hi nepcrJorirana
ploca, u zavisnosli od loga do Ii se uzornk ispiluje sa dreniranjem ili bez njegn.
Potom se na gornju stranu uzorka postavi pcrrorirana Hi nepcrrorirana ploca, a preko nje ""elalna
ploca, preko koje sc pomoCu klipa (poz. 7) oplere~uje uzorak. Polom sc na u1.orak navuce gumena
membrana koja se gumenim prstenovima pricvrsli za gornju metalnu plocu, a Jole za postolje na
kome je poslavljen uzorak. Gumena membrana izoluje uzorak od tecnosti u ecliji. Potom se poslavi
gornji melalni poklopac celije (poz. 5) koji se vijcima (poz. 6) pricvrsti za donji poklopac.
Po§lo su izmedu cilindra ~elije i donjeg i gornjcg poklopca postavljeni gumeni prslenovi, 10 je 6elija
hermeticki zalvorena.
5.22 Ve§lacki zbijeni ulOrak koherentnog tla se pripremi u kalupu i sabije prema JUS U.81.038. U ovaj
uzorak se ulisne cilindar sa lankim 7.idom, Dalji postupak je isH kao u lac. 5.21.
5.3 Priprcma i ugradivanjc uzorka nckohercnlnog tIa

Uzorak nekoherentnog lla se ugrnduje u cilindnr koji je poslavljen na postolj.. na donjem poklopcu
~elije preko porozne ploce. U cilindar (sl. 2, pOZ. 1) sa unutrdnje slrane se pre ugradivanja uzorka
poslavi gumena membrana (poz. 2) koja se savije sa gornje i donje slrane prcko ivice cilindra j i pri-
cvrsli gumenim prslcno"mn (poz. 4). Polol11 se u citindnr sipa uzornk do odrcdenc visine na u7.orak
stavi gornja perrorirana ploca, n preko nje metnlnll plocn no. koju deluje klip. Polom se uzornk izlo!i
malom vakuumu tako da se zadr!i oblik ugradenog uzorka. Zatim se ukloni cilindar, gumena mem-
brana se pricvrsti gumenim prsterloyima za poslolje na donjcm poklopcu i za gornju melalnu ploj!u,
Cilindar ~elije sUivi se na donji poklopac, a nn gornju stranu cilindra ~elije PPslavi se gornji poklopac
i ve!e vijcima (sl. I, poz. 6) za donji poklvpac.
Uzorak je pripremljen za ispilivanje.
Ovi uzorci se na dva na<!ina ugrnduju u gumenu membran.. ..oj~ ~e flalazi u cilindru, i to:
- uzorak suvog nekoherenlnog lIa se sipa u gumenu membranu,.a ulim se pu§la voda odozdo na
gore jz birete (sl. I, poz, 22) do se uzorak zasili vodom;
- me§avina ne!t°l1erenlnog lIa i vode ugraduje se \l membranu U1:Inkn vibriranje da bi se posli,l,
ve~ zbijenost uzorka. .
378
5.4 Kada jc uzorak ugraden proma ta~.5.2I 5.3,;?mere £e'dimeI17.ijei masa uzorka kojl1 se dohijl1 kl1da
Se od ukupl1e koli~ine pr'ipremljenog lIa odhije ostntuk lIn po ugradiv:ll1ju u u7.orak. Od ovog os-
tatka uzme se uzorak za ispitivanja vlaznosti lIa prema JUS U.B1.012.
T 14
.~O
13
-
t-
3 -
1 6,0 '1 12
~Q. Y 11
... 50 / 10
~' 9
I
~.O f- I- -- .- 8
-0
b 76,/6)
c:
&
C) J.O
~-
/" - f- ----
~~~- 6
5
.
c:: ~1--
"-:'
2.0 ~
~
~ L 3
-- 2
~ I.U
_._. 1
- -- --- --
0 0
5 10 15
d.formaciJ, -'. 20
Stika 3
6 NaCin ispitivanja
6.1 Op§te odredbe
Za kompletan opit potrebno je ispitati najmanje 3 pril'remljena uwrka i to: pry; sa svestranim pri-
tiskom u celij; sa <13=1,0 kpfem2, drugl sa (1)=2,0 kpfem2 i trcci sa (1)=4.0 kpfcm2. Ovaj s,"estrani
pritisak je konstantan do konsolidaeijc uzorka I daljc, za vrcme cclog oplta. Potom sc spusti
kill'
na gornju plo~u na uzorku i preko uredaja uwrak se optcrccuje vertikalnom silom koja sc povecava
tako da se uzorak konslantnom brzlnom derormi~e od I do 2 mikrona u minuli do loma kada sc
registruje slla loma F i ugao koji zahvata ramn smical1ja uzmb Sa hor;zontalom.
U toku opita registruju se: svestrani konslanlni i vcrtikalni prill,cl, dcforl1laeije 1I7.0,ka, porni pri-
tise; ako je opit bez dreniranja, ill promena zapreminc ako je opit sa drcnlranjem u7.orka.
Opit traje sve do lomn uzorka, odnosno dok mzllka glavnih napona <11'-<13l1e po~ne da opada ill
ne postane konstantna. Posle opita izmeri se suva masa U7.orka i odredi zapremina prema JUS
U.D1.016.
Na uzorak deluju sledeci naponi:
<11= najveci glavni napon od vertikalne sile registrovane pri lomu koji se dobija kada se sila loma
podeli sa gornjom povr~inom uzorka I doda sveslruni kon£tnnlni pritlsnk koji "cluje u ccliji
i l1a gornju povr~inu 'uzorkn preko plo~ nn koju delujc I vertiknlna sila"3 prcko klipn:
--FfA +<1J; "'"'
<13= nnjmanji glavni napon, tj. svestmni konstantni pritisak \I celiji od 1,10; 2,0; 4,0 kpfcrn2;
T = smi~\lci napon u kpfern2 koji deluje \I pravell smicanja uzorka, a i7.ra~ullal'lI sc iz sledeccg
obmsca:
u1-a)~jn
1'- 2 Q'
2 '
gde je ex\lgao koji zahvata pravae srni~uceg napona (ravan srnicanjll) sa horizontnlom.
6.2 Vrste Irlaksijalnlb Ispllivanja

Prema na~inu ispitlvanja postoje tri postupka.
6.21 Postupak bez dreniranja i bez konsolidncije uzorka
Ovaj postupak moze biti:
a) Sa neporemeeenim i poremecenirn koherentnim manjim uzorcima, pre~nika d=38 mOl, zasiCcl1im
vodom i bez merenjn pritlska u porama;
b) Sa ve~ta~ki zbijenim vecim uzorc;ma, pre~nika
d= 100 mm, nezasicenlm vodorn i sa merenjem
pritiska u porama.
U toku ovm poshipaka uzorak se ne drenira i brzo srni~er pri ~mu se registruju: derormacije uzorka
koje treba dn iznose od 0,5 do 1,0% od visine uzorka u minllti, vertikalna sila do loma, promene
zaprernini:. u slu~ju pod a) ili pornl pritisci \I slu~ju pod b).
379
6.22 Po stupak bez dreniranja i sa konsolidaeijom uzorka

Ovaj postupak moze biti:
a) Sa nekoherentnim manjim uzorcima zasieenim vodom, sa konsolidaeijom. Konso1idacija
uzoraka je zavr~ena kada se na manometru (51. I, poz. 19) ne pokazuje nikakvo poveeanje 1:'ri-
tiska u poram:i. .,-- .
b) Sa koherenlnim zasicenim manjim uzorcima sa konsolidacijom i merenjem pritiska u pornma.
Konsolidacija uzorka je zavr~ena kada se prelhodno nivo vode u bireli (poz. 20) dovede na
podesnu visinu i potom se posle izvesnog vremena konstatuje da nivo vode preslane da se
penje u bireti.
c) Sa koherentnim de:imitno zasicenim vecim uzorcima sa konsolidacijom uzorka kao pod b);
mere se promene zapreminc i porni pritisci.
U toku ovih poslupaka uzorak se nc drenira i izlaze se svestranom konstantnom prilisku do kon-
solidacije. Uzorak se potom iziaze vertikalnoj sili do 10ma i regislruje: sila loma, dcformacije uzorka.
porni prilisci i promene zapremine.
6.23 Po stupak sa dreniranjem i konsolidacijom uzorka
Ovaj postupak moie bili:
a) Sa nckoherentnim zasieenim manjim uzorkom koji se konsoliduje prema taco 6.22-a).
b) Sa koherentnim manjim uzorkom koji se konscliduje prenm tat. 6.22-b).
c) Sa koherentnim dclimicno zasicenim vecim uzorkom koji se konsoliduje prema ta~. 6.22-c).
U toku ovih postupaka uzorak se drenira i konsoliduje, a registruju se: verlikalna sila loma. defor-
macije u7.orka. promene zapremine i porni pritisci.
6.24 Na osnovu svih navedenih postnpaka dobiveni se rewllali analiziraju i dohiju vrednosli koje su
navedene u tac. 6.1.
7 I>rikazi valljc rczultata

7.1 Registrovani rezultati ispilivanja prikazuju se na sledecim dijagramima:
- dijagram promene razlike napona aI-a),
- dijagram promene odnosa napona "tI,,).
- dijagrami promene pornoI', pritiska i 7.apremine u odnosu na deformaciju uw, ka,
- dijagram Morovih (Mohr) krugova napona sa obvojnicom.
7.2 Dijagram promene fD7.\ike glavnih napona a\-,,) prikazan je na sl. 3, p07.. I. On se dObija kada
,,),
se na npseisu nanlSse procenti defonnacije llzorka, a na ordinalu nlzlike gluvnih na!,,,na <11"'
Ovaj dijagram sIuzi da se lak~e odredi tatka 10ma u slu~aju mek~ih ptasticnih matcrijala Ila.
7.3 Dijagram promene odnosa glavnih napona prikazan je na sl. 3. pOl. 2. On se dnhija kada se na aps-
~isu nanose procenti deformaeije u7.orka, a na ordinatu vrednosli odllosl\ glavlli" nll)1ona <1da).
7.4 Dijagrami promene pornog priliska i promene zapremine prikazani su na sl. .1 i 5. Olli se ']I,bijnju
kada sc na apscisu nanase vrcdnosli proccnala dcformacijc, a na ordinalu na 51.4 sc nanus\" ':r.:dnosti
pornih prilisaka u kpfcm2 7.a <1)--=2,0kpfcm2, a na ordinatu s1. 5 se nanose vrcdn",ti !"olllene za-
premille '::.'!. u %, za isli napoli (1)',,2 kpfcm2.
V
"4
~
~ 2,5
2,0
za OJ: 2,00 kpfcml
.~
.~ 1,5
~ 1,0 I~~'~~
.~ +0,5
:: 0,0
-
i~}'o~t~..L~tjj
-
<f 0,5
-5
- 1,0
5 1C}"' --'5 20
10"' i~ ct
" dr(ormoclj- 'f,
df'formaci)t -I.
Slikll 4 Stika 5
7.5 Dijagr:lln Morovih krugova napona prikazall je na s1. 6. On se dohija kada se na npscisu nanose
najmanji i najveci glavni ~aponi (aJ i j
"')1 (") i al)z i konslrui~u Morovi krup,ovi 7.a svaki par nl\-
pona, a na ordinalu se nanose smicajne ~vrstoce T=,:,:,-<11 sin. 20: u kpfcm2. Oko centra svakog
2
kruga opise se ugao 2", i iz cenlra se povuk u druge strane uglova 20: do preseka sa krulnom linijom:
Kada se o\'e ta~ke spnje dobije se prava kao tangenta krugova koja sa horizontalom lahvala ugao
trenja <;>,a kada se povu~ do preseka sa ordinatom. odse~ak (c) predstavlja vrednost kohezije tla.
Tangenta, odnosno obvojnica Morovih krugova predstavlja dijagram smicajnih ~vrstoca tIa. Ona
se moie ilra~unali i po obrascu T=c+a rang <p;gde je a napon na apscisi.
380
...
e
~
~
I
I:->
d/fplcm'
SUka 6
1.6 Ordinate i apscise svih dijagrama su u lil1earnoj razmeri. Dijagrami prema sl. 2, 3 i 4 prcdstav!jaju
promene glavnih napona, pomlh pritisaka i promene zapremine u zavisnosti od derormacije uzorka.
Vcza an drugim atandardima

JUS U.B\.OI2 - Odrcdivanjc vla!nosti tla
JUS U.B\.016 - Odredivanje zapreminske teline tla
JUS U.Bl.038 - Odredivanje optimalne sadrline vode po Proktoru
JUS U.Bl.028 - Ispitivanjc dircktnog amicanja tla
8tampa: BeoIt'8dlk1 .raf1C!k1uvod - 8eO.r..

381
""
JUGOSLOVENSKI
G~()m~hAnl~kll l.plllvanJa
JUS
S:l'ANDAltU U.81.030
ODREDlVANJE PRlTISNE CVRSTOCE.TLA
sA OBAVBZNOM 111-1968.
I'RIMKNOM
od l-VII.1968. RoionJo br. 18.1449/1 od '.111.1968; Siulbeni 1111 SFRJ br. 10/1968.
- ..
Tes/ing of soils. De/erlll/nation of cOlI/pressive s/rengh/ of a soil
."a
&
2
... 1 Predmetstandarda
:s Ovaj standard propiluje na~in odredivanja pritisne ~vrstoCe koherentnih materijala tla pri jednoaksi.
jalnoj kompresiji i slobodnon'l bo~nom lirenju.
i 2 Namena
~ Rezu1tat ovog odredivanja se primenjuje za izra~unavanJe stabilnosti i nosivosti koherentnih maleri-
jala tla srednje i visoke plasti~nosti, kao i za utvrdivanje osetljivosti glinovitih materijala !la.
i
ft 3 Princip odredivanja
Uzorak cilindri~nog oblika izlale so dejstvu P,?stepenog povet!lnja aksijalnog pritiska do 10ma.
.;
j 4 Oprema
ig 4.1
Za ovo ispilivanje slufi sledee.. oprema:
Uredaji za obradu uzoraka su:
- melalni ram sa dvema horizonlalno ugradenim plo~icama, pre~nika 3S do 40 mOl, koje se mogu
i -
obrtali oko syoje ose I visinski pomerali od 70 do 80 mOl, za obradu laporovltih uzoraka;
metalni cHindri, pr~nika 35 do 40 0101, visine 70 do 80 0101, (odnos visine i pr~nika iznosi I : 2)
sa priborom za istiskivanje uzorka 'iz cilindra, za ~br~~~linovitih uzoraka,;
t - cHindar od Iri delaza vadenje uzorka iz Ila, .prema JUS M.BI.016, pr~nika
visine 70 do 80 0101,sa uredajem za i~tiskivanje uzorka iz cHindra;
od J5 do 40 0101 i
:s .
a - nof za rezanje i ravnanje uzorka.
4.2 Apar.1I
1
::s Aparati za postepeno povecayanje jednoaksijalnog pritiska sa uredajem za merenje ili registroYanje
sile i deformacije uzorka su:
- aparat sa polugom, gde so oplereeenje v'rli u elapama, a defonnacija so oi!ilava 'na kompar.toru;
i - aparal sa perom, gde se optereeenje poveeava konlinualno. laganim nalezanjem pera; deform.-
cije i sila so aulomatski upisuju na dija8ramu i na njemu so obi~no jasno vidi la~ka lorna, a sila
a loma se odreduje pomoeu prozirne maske koja se stavi preko dijagrama.
- hidrauli~na ili vazdulna presa sa dinamometrom, na kojoj so tlefonnacija pQveCava kontinualno.
f a sile so registruju na dinamomelru.
f 5 Nafin odrcdivanja
.
5.1 Obradeni uzorak stayi se u aparat prema la~. 4.2 tako da bude sasvim pnlJubljen uz gornju i donju.
povdinu. ploi!a aparata preko ~ojjh se uzorak. optereeuje'
Opterecenje se polako poyecava do loma uzorka i registruje .ila lorna, uz stalnu kontrolu deformacija
i otpora.koje prufa uzorak (ukoliko aparat nije konstruisan tako da Ie te Yeli~ine automatski regl.
struju).
Silu Ireba poveeavati priblifno tolikom brzinom da ispitivanje traje oko 10 minuta.
UJr;upno .tr.n. J
1. obnovl
JUGOSLOVENSIU ZA VOD ZA STANDARDIZACUU V .1970.
I I
382
Pritisna ~vrstoCa se izra~unava po ,Iedecem obrascu:

F
G'-A ( -1\ )
1
hm
gde je:
<Jp pritisna ~vrstoCa, u p/em7;
F -= sila loma, u p;
A - povr~ina uzorka pre loma, u cm2.
h - po~etna visina uzorka, u em:
hm - srednja visina sleganja . uzorka, u em.
5.2 Iz nagiba pukotina na slomljenom uzorku mole se, u nekim slu~ajevima, priblilno izra~unati ugao
unutra~njeg trenja tla ('I') prema obrascu:
'1'=2..-90'
gde je .. ugao nagiba pukotina, odnosl1o ugao izmedu nrelomne povr~ine i ravni uprovne na smer
dclovanjo sile.
Na taj no6n se mole priblilno odrediti ugoo unutra~njeg trenja samo za potpuno raYne prelomnc
povr~ine. Za lomovc testerastog oblika ovaj se na~in 110mole primeniti, jer daje potpuno pogrdne
rezultate.

JUS M.Bl.016 - Odredivanje zapreminske teline tla
StAmp.1 DOOlradillki.raflakJ zavod - Beograd

UDK 624.131.381:004.1
,383
JUGOSLOVENSKI Geomehanicko. Ispltlvanja
STANDARD ODREDIVANJE OTPORA TLA METODOM JUS
sa primenom STATIcKOG PENETRACIONOG SONDIRANJA U.Bl.031
ad 1009.04.27 1989.
Pravilnik br. 07.93/220 ad 1988.12.13; Sluibeni list SFRJ. br 6/89
Test:iug of soil. Cone penet:rat:iou t:est: (CPT)
Napomene U ovom standardu imaju informat:ivni karakter i neobavezne suo
1 PREDHET STM;;;JARDA
1.1 Ovim standardom, metodom statiekog penetracionog sondiranja, utvrduje se na-

ein ispitivanja otpora tla, koji karakterisu otpor prodoru konusa (R), integralno
(L) ili specifieno (fs) trenje po omotaeu cevi.
1.2 Ispitivanje po ovom standardu se primenjuje u tlu izgradenom od koherentnih i

nekoherentnih materijala.
2 PODRUGJE PRlHENE STANDARDA
Vrednosti otpora prodoru konusa, ukupne i specifiene sile trenja po omotaeu cevi,
dobijene ovim standardom, koriste se za dobijanje podataka u cilju:
- utvrdivanja homogenosti odnosno heterogenos~i tla,
-
identifikacije tla,
-
ocone zbijenosti, odnosno konzistencije prirodnog ill nasutog tla,
-
procene parametara evrstoce i doformabilnosti tla,
-
procone volieine slaganja tla,
-
procene nosivosti sipova.
3 OPREHA
3.1 Opremu eini statieki penetrometar sa mogucnoscu utiskivanja konusa i cevi u

tlo sa konstantnom brzi~om, po pravilu od 2 cm/s, sa priborom.
4 PRIDOR
4.1 Konusi
4.1.1 Konus, preenika baze ~ = 35,7 moo, sa uglom vrha konusa e .

= 60
4.1.2 Konus, sa frikcionim rukavcem, preenika baze ~ = 35,7 moo, sa uglom vrha ko-
nus a e = 60.. Frikcioni rukavac je spoljasnjeg preenika ~ = 35,7 moo, povrSine
omotaea 150 cm2 i smesten neposredno iznad konusa.
4.2 Geliene cevi, spC'ljasnjeg preenika D1 = 32 do 36 moo, unutrasnjeg preenika

D2 = 16,0 moo, duzine 1 = 1000 moo.
Kad se meri integralno trenje po omotaeu cevi, spoljni preenik cevi more biti
D1 = 36 moo. Cevi preenika manjeg od 36 moo moraju biti uda1jene bar 10000000 ad ko-
nusa.
4.3 Vretena (Sipke) , kruznog popreenog preseka, preenika 15,a mm duzine

1 = 1,0 m.
I izdllIlje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZAClJU

384
Napomena: Ukoliko se koristi penetrometar sa ugradenom opremom za automatsku re-
gistraeiju podataka, vretena se ne koriste.
4.4 Merni sistem obuhvata same merne uredaje i sistem prenosa informacija od ko-
nusa, frikcionog rukavca i cevi do mesta registraeije.
4.5 Pribor za postizanje reaktivne sile: balast ili sidro (ankeri)
Napomena: Dodatna (neobavezna) oprema:
-
inklinometar i
-
pijezometarski element.
5 POSIUPAK
Opit se izvodi "in situ". Sila utiskivanja koja je potrebna za izvdenje penetra-
eionog opita dostize maksimalnu vrednost, zavisno od Ikapaeiteta pogonskog siste-
ma i reaktivne si1e.
Pogonski sistem mora biti postavljen tako da ima osiguranu vertikalnost sila i
sipki,kao i stabilnost uredaja. Reaktivna sila postize se odgovarajucim usidre-
njem ili b4lastom.
Opit statieke penetracije izvodi se na dva naeina:
a) kontinuirano (simultano) ispitivanje:

rukavci cevi) utiskuju se u tlo isto-
svi elementi penetrometra (konus, frikcioni
vremeno (istom brzinom),
b) sukeesivno Cne simultano) ispitivanje.
slobodno klizi kroz cevi sa debljim
Konus se utiskuje u tlo preko vretena koje
zidovima.
Cevi se nastavljaju u radu jedna na drugu pomocu navoja. ~ipke su dugaeke po je-
dan metar i slobodno nalezu jedna na drugu.
Velieina primenjene sile pri utiskivanju, bilo samo konusa, bilo frikcionog ru-
kavea, bilo konusa i cevi zajedno, registruje se pomocu merne komore uz eventu-
alni sistem za automat sku registraeiju.
Pomocu vretena koje prolazi bez trenja kroz cevi potiskuje se konus ispred cevi,
dok za to vreme cevi miruju u terenu.
Pri ovoj operaciji registruje se sila. utiskivanja konusa preko koje se izraeuna-
va otpornost tla pri prodiranju konusa~ R.
U sledecoj fazi ispitivanja konus privremeno miruje, a vrsi se potiskivanje cevi
sve dok se no postigno kontak~ sa bazom konuss.
Nakon ove operaeije vrsi se dalje potiskivanje cevi i konusa zajedno, pri cemu
se registruje ukupna sila. Kada se od ove ukupne sile odbije vrednost sile utis-
kivanja konusa dobijena u prethodnoj fazi, dobije se ukupna sila trenja po omota-
eu eevi, L.
Brzina utiskivanja samo konusa i frikeionog rukavea, kao i konusa i cevi zaje-
dno, konstantna je i,Po pravilu,iznosi 2 t 0,5 em/so
6 PRIltAZ REZULTATA
Rezultati ispitivanja tla statiekim penetrometrom prikazuju se graficki. Uz poda-

tke mora biti naveden liltem merenja ukoliko rnerenjima nije kontinuirano obuhva-
cen eeli profil.
o.novu a1tljenja Republlckog .ekretarljata

Stupa
za kulturu SR Srblje br .413-81/H-OZ
Savezni mad za standardlzaclju - ad 4.11 19H.
Beograd
ne pla~a se porez na proset
2
DK 624. 131.3 385
JUGOSLOVENSKI Geomehani~k8 l.plllvaoJa
JUS
STANDARD ODREDIVANJE STISLJIVOSTI TLA U. BI. 032
8A PRIMENOM YII-INt.
od I-I-Ino. Rei_oj. br. 18-3817/1 od 15-YI.I"'. 81-. 111118F1L1 .r. U/INt.
Testing of soils. Determination of compression ,olu
'tI
£ 1 Prcdmet standarda
2
III Ovaj slandard propisuj" 1U\~illodredivllflia sli~ljivosti tla sa sprei!cnim ~im lircnjcm.
:I
ii' 2 Namena
~
~ Odrcdivanje sliWjivosli tla sluti da se odrcdi karakteristika sli~ljivolti tla pri razliC!itim Itupnjevima
.:
'tI
optereCenja i u raznim vremenskim intervalima.
~ Na osnOVtl sti~ljivosti i dij~grama vremenskog toka konsolidacijc prcdvida lie velil!ina i vrcmcnskl
lok slcganja objeknln nn terenu.
1 3 Princip odrct1ivanja
..0
-=
C
Uzorak cilindri!!nog oblika ugraduje se u aparat za sti~ljivo.t cdomclar (oedomeler), optcrctujc lie
tJ
>
ramim stupnjevima opterce.nja i prali promena zaprclUinc uzorka pri Ivakom stupnju optcrc6:nja
~ u raznim vremenskim inlcrvalima.
~
tI
4 Oprema i pribor
~
A
4.1 Oprema
~
~ Edomelar (51. I) koji sal!injavaju slede~i delovi:
~ - melalni cilindnr (poz. 1) u kome se nalazi uzorak (poz. 2);
= - metalna celija (poz. 3) u koju se slavlja eiJindar la uzorkom;
.§ - uzoraka;
.
gornja i donjn poroma plo!!a (poz. 4) knjc omogl1.:avaju ravnomcmo oplcrcCcnjo I vla!cl\Jc
1 - melalna plo!!a(poz. 5), koja nnleIc nn gornjll poroznu ploifu, prcko kojo 10 optorctujo uzorak;
='
- uredaj zn i7.aziynnjc verlikilinog oplcr.-tenjn nil 0,5 do 24 kp/em2, u zayl,no,1i od yrato tlL
==
Oprema za odrediyanje vlaf.nosli!ln prema JUS U.DI.012.
%J
B
i1
t~
a
j
. 4 5
>
.&
s
JI
l
Slika 1
2. ubnuvu.
I I%daaJ. JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU IX -197~.
I
:
386
4.2 Prlbor
- Sckunuomcr;
- dcrlcktomctnr houa 10 mm za mercnjc vertikalnih deformacija, sa prcciznol~u merenj. 1/100 mm;
- noz prstenastog oblika za vadenjc uzoraka;
- noz za obradu uzornka;
- mikrome!ar za merenje visine \\Zorka, sa prccizno~u mcrcnja 1/100 mm.
5 Ugradivanje uzoraka u edometar

S.I Slilljivost tla odrcdujc se oa ncporcm~enim uzorcima, vclta~ki zbijenim uzorcimo, iIi uzorcima
ugradcl\im sa vlalnol~u na granici te~nja.
S.2 U lavisnosli od vrste tla, uzorei su pre~nika od 7 do 10 em i visine od 2 do 4 em.
Ncporcmcceni ili vclla~ki zbijeni uzorak se ugradujc uliskivanjem melalnog eilindra u v~i nepore-
mecl'ni ili ve~la~ki 7.bijeni u7.orak. Po izvrlcnom Uliskivanju eilindra gorrya i donja povrlina uzorka
se obrauc noicm i cilindar se smesti u celiju izmeuu dye porozne plo~. Potom 5e ~Iija 5tBvija u
uredaj za opterecivanje.
S,3 Uzorak sa vlaznoscu nn gn",ici t~enja ugradujc se na sledeci na~in: Pripremljen porem~enj malerijal
iZlnc~n ~c hUOI"gcno sa vodnrn enko dn rnalcrijul ill11\vl"'11051 na grunici lctcnja. ))ulom Ie nvnkn
priprcmljeni u7.orak sipa direktno u eilindar. koji je prcthodno slllvijen u ~eliju preko donje porome
ploce. Po ,avrsenom punjcnju eilindra poslavlja se gornja porozna plo~a i ~elija se slavlja u uredaj
za optcrcccuje.
6 Postupak odrcdivanja
6.1 Knda jc u7.orak sa cilindrom slavljen u ~cliju i OVIIposlilvljena u uredaj 111ortcre~enje. rullu se voda
UlIzorak kro'zslavilluza uovod vode iz ccvi \I kojoj sc VtHlnudd:uvu \I vi,.ini gurnj~ povrAiuc \11.orku.
PolI'm se u70rak opterccujc poslupno sledeCim (1pt~rOCcnjima: 0,25; 0,50; 1,00; 2.0(); 4,IXJ; 8.00;
12,00kp/em~ i daljc dl' naive.:e!',oplere~ell.iaIia koie se otckuje pod objektom. I'd svakom slupnju
!'i,H;;)ltn'l oplcrCCl'I\J:"~.
II Ircl1ulku lIal1o~enja oplcrcccnja 1)\1~lasc \I rad sckundomcr. 1I vrcl11clIskim intervalima:
5 ; IS i 30 seku,,,li, 1 ; 2: 5; 15 i 45 mill\lla; 2; 5 i 24 sala i !,otom svukih daljih 24 suta sve do konso-
lidacijc \110rl\:\ l'ita ~l~n;t dcrlckloll1c(ru udgovarajucc slegnnje uzorka. Smatfa se da je poslignuta
kon~'Jlidacija a~\} je skgalljl.: \l/orka t.\ h .< 0,02 nun :ta vreme l)d 24 saln.
Po pO~lignlltt).i kOllsolidadji l-a jcdan siupanj oplcn:cenja prcluzi so na slcdeci slupanj optcn::c.enja i
ponavlja ~c isli p"stupak ",'C 110prellvidenog Opl('n'~e"ja tin.
6.2 rosh.~ za'll'~cnog i\piti\'HlijU sll'gunJu OplCICl,lcnjl'lIl,lI/tllUk sc ISlim pOShlJl~lJm rustelc~IIJ~ tlu h~ 1'iI.1
ulvrdilc cla\ticnc o~ohinc Ila.
Po 7.a\'rsenOI11npicu pri potpunol11 raslcrcccllju \l/orak sc i:l.ViH.li iz cilindra i il.mcri, pntom M~()su~i
i ponovo il'.lIlI:ri. Na taj IUI~ill~c ndrcdi sndrJ.aj volle. SCI1I108n. ndrctli se ~pccin~nn i lllprcmimd..u
(.zina !'rcma'JUS U.BI.OI4. odn..sn.. JUS U.III.()16.
7 Prikazivanjc rczultata
7.1 Rczuhali odrcdivanja prikazuju sc sledecim dijagramima:
-- dijagranH)11l rclalivnog slcganja,
dijagralHnl1\ pi Uln~l1~ kocficijcnta poroznosli,
-
oijagramom \Tcl~cnskog toka sle)!allja do konsoJidaeije.
-
Na 0SnOVtl dija~ral1la r':":.ltivnog :dcga.nja. odnosno dijagrama promene koeficijenla poromosti,
izraia\'a :,~ modul ~,:i...lii\'(; .i:.
7.2 Dijagram rclativn..g', ,:ar,:a r.J,kazall jc na sl. 2. Dijagrara se dobija kada se na apseisu nanos. opte-
rccenja cr II kp/em2. an'. urdi'I.'\I' relativna sleganja tJ, hlh za odgovarajuca opter~nja, gde je tJ, h
slcganje uzorka pri posli(;nutoj kOtJ,olidaciji. u em, a h visina uzorka pre sleganja, u em.
1"1.d,jagrama sc izracunava modul slilljivosti tla my u kp/em2, po obraseu:
tJ,cr
n1,,=>-
Ll hlh
gde je:
tJ,cr=.priras(aj optcrccenja, u kp/em2;
~..!'"~ oogovarajuCi prirastaj rclativnog slegan.ia.

h
387
..c:: .
'<11-<:
000
.~ '
c:
b
~ 0,010
0
"'"
~ 0,010
~0,030
0,°'°
dc1
0,050
.
0,060
0 2 J , 5
6ltp/cm'
Slikn 2
7.3 Dijagram promene koefieijenla porolno51i tin prikazan je na II. 3. Dijagram Ie dobijc kada Ie na
apsci5U nanose vrednosli oplerecenja U kp/eml, a nn ordinatu odlovaraju~ vrednolti koeficijcnala
poro7.nosti,
Kocficijcnl poroznosli il.ra~unava se po obrascu
h-h.
c~ .---.--.-- 6. h.
h. h.
gde.je.:
h=visina neoplereecnog ulorka, u mm;
h.=visij1a ulorkn bez pora, U mm, h.~":r!. h;
Y.
Y.=5pedfi~na teiina uzo~ka, y.=zapreminska letina uzorkn;
6. h.=veli~ina sleganja uzork&: pri opterecenju 6.17..
Iz dijagrama promene koeficijenta poroznosti dobija Ie modul Iti&ljivosli po obrascu
6.17
+0)
m'''6~(1
gde je:
= prira!taj opterceenja, u kp/cm2;
/:;.17
6.e = odgovarajuca razlika koeficijenta 'porozno5Ii;
e = kocficijenal porozn051i pre oplereeenja.
e- It-l'o
It"
120
1,15
..
1.1
°
"" 1,05
~
....
8. 1,00
~- 0,95
I
'i:;
~ 0,90
~
0,65
O.M ,
2 3 5
° ISI{p/em'
Slika 3
388
7.4 Dijagram vremenskog toka sleganja do konsolidacije prikazan je na sl. 4. Dijagram se dobija kada
se na apscisu nanosc vremena konsolidacijc t, u minutima, u logaritamskoj podcli, a na ordinatu Ie
nanose odgovaraju6: yrcdnosti sleganja u mm u linearnoj podeli. Za Ivaki ItUpanj optere6:nJa crta
se pripadaju~i dijagram vremenskog toka koru.olidacije.
e
e
0
/
2
J
,
5
6
7
0,/ /,0 /0 100 1000 10000
Vr,m. u m;nulima
Slika 4
7.S Modul stilljivosti ilije konsta.ntan za jedan isti materijal !la, v~ jc promenljiv i raste la opter~enjem.
l."loliko je yrcdnost my yea, utoliko je sti!ljivost manja i obratno.
Uobii!ajena je sled~ klasifikacija tla prema veli6ni mv, i to:
-
-
-
za m. -
za mv = 0 do
21 do
zam.- SI do 100 kp/cm2
20 kp/cm2
SO kp/cm2
vanredno sti!liivo tlo;
vrlo stilljivo tlo;
slcdnje stilljivo tlo;
- za m. = 101 do 400 kp/cm2 manjc stilijivoll1o;
- zam.- 401 do 1000 kp/cm2 malo stifljivo 110;
- za m. - 1001 kp/cm2 vrlo malo sti!ljivo t10.

JUS U.Bl.OI2 - Odredivanje vlaZnosti tla
JUS U.Bl.OI6 -Odrcdivanjc zaprcminske tcline tla
- aeo..-ad
Il.&mpa; Beocracllk1 'ra11tkl uvod
DK. 624. 131. 3
389
GromrbanlEka IIp''hanJa JUS
JUGOSLOVENSKI OD&EDlVANJE KOEFICIJENTA
STAN'DARD VODOPROPUSTLJIVOSTI
U. 81. 034
SA PIUlllENOM VII.IN'.
oil 1.[.1970.
B"aDJe br. 18.3877/1 oil 15.VI.INp; SlatbeRI 1..1 BFIU br. Z'/IN'.
Testing of salls. Detumlnatlon of coefficient of permeability
1 Predmet stnndnrda
£ Ovaj standard propisuje na~in odredivanja koericijenta vodopropuslljivosti lIu.
J
2 Koericijent vodopropustljivosti primenjuje se za re~avanje problema konsolidaeije tla, prora~una
:I stabilnosti padina i kosina, za re~avanje dreniranja i prora~una riltera.
I'0 3 Prlncip ispitivanja

c: Uzorak lIa izla'-e se pritisku vodenog stuba koji izaziva proticanje vode kroz uzorak. Izmeri Ie koli~ina
~ protekle vode u odredenom vremenskom intervalu. Na ovaj na~in dobija se pro.c:6Ia brzina kretanja
.
'0,..
0
vode kroz uzorl\k.
4 Aparati, oprema i pribor

~
:!' 4.1 Za odredivlll1jekoeficijen!n vodopropuslijivosU primenjuju 10 dvo vrsto apllnla:
~ aparat za merenje vodopropustljivosti sa konstanlnim pritiskom vode,
~ - aparat za merenje vodopropusUjivosti sa opadajucim priliskom vode.
..
0
;I
-
:. 4.2 Aparat sa konstantnim pritiskom vode prikazan je l1a slici 1 i sastoji sa od:
~
. - metalnog cilindra (pOl.. J) koji ima donji poklqpae sa ugradenim fiIterQm od odgovaraju6cg mato.
rjjala i sa dva ugradena metalna sita sa manjim i vec!imotvorom okaca, i gomji poklopac SAugrado-
~.0 nim filterom bel. mctalnih :;ita; oba poklopca (pol.. 2) imaju po jedan prikljuM za dovod,
odnosno odvod vode (POl.. 3);.
i - uredaja sa prelivom (pOl.. 4) za oddavanje kor.slal1tnog hidrauJi~nog pritiska;
~ - staklene menwre (pOl.. 5) odgovarajucih dimenzija;
0
a
:
- dva postolja (POl.. 6).
4.3 Aparat sa opadajucim pritiskom vode prikazan je na slici 2 i sastoji se od:
- metalnog eilindra (pOl.. I) koji ima donji pcrforiranl poklopac iZlUldkoga su ugradena dva metalna
sita sa manjim i vecim otvorima okaea, i gornji metalni koni~ni poklopac sa otvorom za cov za
I dovod vode u cilindar;
:8 -
a - graduisane covi od prozirnog materijala (pOl.. 2) odgovaraju6cg prec!nike;
- plitke posude sa prelivom (pOl.. 3) is~unjenc vodom u koju Ie Itevlje cilindar.
i 4
'!
.
ii
!
~
.
;;
i..
II
Q.
a
:I
I
Slika I Slib 2
2. obnuva
I IzcIaDJo .n!GOSLOVENSKI ZA.VOD ZA. STANDARDIZA.CUU IX -1972.
390
4.4 Selll IlIl\lI, pOlrebllu.ie upromll 1.11u<.lredivanje vln1l1ustll\a prema stnlldar<.lu JUS U.81.0121 01'1"011\11
za odredivanje zapremmskc le1ine Iia prema standardu JUS U.81.016.
4.5 Prlbor
.- Sck\l11l1oIHcr.
_4< Icvak sa l:lt)ll~aCcm.
graJ\liS8nC mcn7.urc I.aprcminc 500 em) i 1000 em),
-- pribor 1.a deacraciju vodc.
-- nol 7.3 obradu uzorka.
5 Postupak
5.1 OdredivAnjc sa konslanlnilll prili.korn vode
, prom..
Uzorak .se ugradi utiskivAnjem u cilindar (51. 1 poz. I) odgovarajuug prtenika d i dutine
vrsti da, lako da se obezbedi 110 bolja veza malerijala 1ft zidovima eilindra. Oorl\ia I dOJlJa povrllnll
uzorka se izravnaju sa ivicama ci1indra. Cilindar se slavi na donji poklopac i zajedno la l\iim Itavi 10
na postolje. U donji poklopac uklju6 se cev (poz. 3) uredaja poz. 4. Zalim 10 na cilindar stavi gornji
poklopac na koji jc priklju~na cov za odvod vode i ispod kraja cevi stavi menzura (poz. 5). Tada 10
uredaj (poz. 4) ispuni vodom i ~ka dok iz cev;. za odvod ne po~no da kapljo voda u menzuru, Ita
zna~i daje uzorak pOlpuno zasieen vodom. U 10m momenlu stavi se u dejstvo lekundomer. U odredc- (Q) \I
nim vrcmcnskim illlervalima, U zavisnosli od vrsle uzorka, meri se koli~ina proloklo vode
mcnzuri (poz. 5). Koeficijenat vodopropustljivosti (k) u cm/s izra~unava 10 po obrascu:
Q., \
k--A.t.H
gde je:
Q koli~ina protekle VOGekroz uzorak, u em ';
-
I- dutina uzorka, u em;
A - povr~;na preseka uzorka, u cm2;
t- vreme U kome je protekla koli6na vode Q, us;
H- visina vodenog stuba od gornje povr~;ne uzorka do gornje povr~ine vodo u uredaju poz. 4, u em.
5.2 Odredivanje .a opadajutim prillskom vode

Na cilindar se stavi donji poklopac. Cilindar \a uzorkom i donjim poklopccm ltavi so u neki ured,,;
sa malim pritiskom vode odozdo i ostavi dok valla lie prode kroz u7.orak, odn05ll0 dok Ie no :r.aaill
vollom.
Potom se cilindar sa zasicenim uzorkorh stavi u posudu sa v",lom poz. 3, tako da donja povrlina
uzorka bude u nivou gomje povrline vode u posudi. Na: ci1indal- se stavi gumeni praten (poz. 4),
a preko njega se stavi gomji poklopac sa ugradenom graduisanom ccvi. Oba poklopca so vijcima
pri~vrste za cilindar. Zalim se sipa deaerisana voda da ispuni koni~ni deo gornjeg poklopca I gradui.
sam- cev tako da razlika nivoa vode u covi i u plitkoj posudi iznosi 70 do 100 em. Tada Ie stavi Ii
dejstvo sekundomer i pro~ita visina vodcl1,og stuba (H,) u covi.
Ka~a visina vodenog stuba u cevi dode na izabranu vrednost H2 sekundumer so zausta.'vl i pr<X!itA"
prethodno vreme.
Kocridjcnt vuc.!oP,.o:'ustljivo".;~k) u em/s i1.fnfunnVILIe po ohrnscu:
k-2.3'~ log !:!J

A,' t II,
gde jc:
A - povr~ina unulra~njog preseka graduisane cevi, u cm2;
AI - povr~ina preseka uzorka, u cm2;
I - duzina uzorka, u em;
t - vremenska razlika izmedu dva ~itanja. us;
H, - visina vodenog sluba u covi na po~etku merenja. \I em;
H2 - visina vodenog stuba u cevi na kraj\l merenja, u em.
391
5.3 Korekcija koeficijenta za oestaodardnu temperaturu

Ako je 'potrcbno da se u toku opita uzme u obzir i uticaj temperature vode na vizkozilel vode, ond4
koefieijenat voqopropustljivosti za slandardnu usvojenu temperaturu vode od 20 .C dobija Ie po
51edceem obraseu, a za razlieite radne temperature vode
k20 .C-~kt
"I)20.C
gde jc:
- "I)t viskozitet vode na rndnoj lemperalud,
- "l)20.C vi.kozitet vode na slandardnoj lenlporaturi od 20 .C,
- kt vrednost koefieijenta vodopropustljivosti na rlldnoj temperaturi.
Vrcdnosti viskoziteta vod~ za razno temperaluro date su u 11edceoj laboli:
Tempe-
ratura 24 26 28 30
vode 8 10 12 14 16 18 20 22
u .C
ViSkOZi-I'
tel'~0,0138 0,0130 0,0123 0,0117 0,011110,0105 0,0100 0,0096 0,0091 0,0087 0,0083 0,008
u glem'ls
Vcza sa drugim standardima

JUS U.Bl.OI2 - Odredivanje vla!noSli tla
JUS U.Bl.OI6 - Odrcdivanje zapreminske te!ine tla
.Iuapa: BeolTad8JU P'a.ae&J uW'04 - a.op..

DK 624.131.3
392
JUGOSLOVENSKI Geomeh.nl~k. 'I.plth.nj. JUS
STANDARD
. SA OBAVEZNOM
ODREDIVANJE VISINF. KAPILARNOG U.BI.036
I>ENJANJA VODE U TLU VI-I96'.
. PRIMENOM I
od 1-1-1969- ReJenJe br. 17-3884/1 od 10-VI-I96'; Shalbenl 1181 SFRJ br- 15/1968.
Testi~g of soils. Delerminolioll of capillary heighl of waler in a soil

-
! 1 Predmet standarda
i Ovaj slandard propisuje natin ocfre4ivanji\ visine kapilarnog penjanja vade u malerijalu lIa usled
kapilarnih .ila.
:::I
:::1'
~
'I!
2 Napomena
Ova odredivanje sluli za oeenu upolrebljivoSli malerijala lIa s oh7.irom na smrzavanje, i 7.a 'ocenu
1 efekla kapilarnih sila.
~
i 3 Metode odredivanja
..= PrimenJuju se uglavnom .Iedece me lode :
-. meloda pomoeu .Iaklene cevi,
i>
-- meloda pomoeu. kapilarimelra.
~...
4 Metoda pomocu staklcne cevi
.,=-
.
a 4.1 I>rlndp odr."lv.nJ.
~
U slnklenu cev se stavi 117.orak malerijala tin i posmalrn vi.inn knpilnrn"8 penjnnjn II ""'elkn;m
i
..::t
. vremenskim inlervalima, <lok se ne posligne konslnntna vi.ina penjonjo.
0 4.2 Opr.m. j' malerij.'

S
:: Za ovu melodu ,slll1-i .Iedeea oprema i malerijal:
§ - slaklena cev dUl.ine 2 m, unulra~njeg 'pretnika od 2 do 3 em, sa podeocima od I em;
~:! - plitka kvadratna limena iIi slitn:! posuda velitine slrana od 10 do 30 em i visine od 4 do 8 em;
:::I - levak za .ipanje malerijala;
:: - posuJa od I I;
- larionik sa tuck om ;
~ - filtrir-papirili .vala.
i
:::I
i:
. ".3 Nacin odre4ivanJ.
Uzorak se prelhodno osu~i na vazduhu, dobro usilni i slavlja u slojevima od po 10 e.m u staklenu
graduisanu cev tije je dno zatvoreno fillrir-papirom ili valom. Svaki sloj uzorka se nabija u eev
I AI laganim polresima do slalne zapremine..
;;
. Staklena cev zajedno sa uzorkom se slavi uspravno u limenu posudu lako da donji deo uzorka bude
polopljen u vodu do visine od 0,5 do 1,0 em za vreme eelog odredivanja.
5'
~
.Go
e
Visio. kapilarnog penjanja (h) se izmeri, odnosno tila u vremenskim inlervalima od 5, 10, 20, 30
minula i J, 2, 4, 8, 16, 32, 64 ild. sali. Na graduisanoJ cevi se tilaju vi.ine h do kojih &Cu pojedinim
:I vremenskim intervalima popela kapihuoa voda. Polom se oaertl!, dijagram, koji se dobija kada se
1 na ordinatu nanose visine h, a na apscisu vreme osmatranj..
Za peskovita da odredivanje Iraje oko 16 sali, a za glinovita tla oko 64 sati.
5 Metoda pomoeu kapilarimetra

5.' Prioclp odre41vanj.
Nabijeni. uzorak sa metalnim eilindrom stavi se u kapilarimelar i posmatra visina kapilarnog penjanja
vode u odredenim vremenskim intervalima.
Ukupno .Iran. J
1. obnova
JUGOSLOVBNSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU I V -1910.
Sirana 2 JUS U. BI. 036
393
5.2 Oprema
Za ovaj opit sluti sledeca oprema:
- Bcskov (Deskow) kapilarimetar (vidi sliku),
- metalni cilindar za sipanje uzorka,
- kali~ice za s;panje uzorka,
- metalni tu~ak za nabijanje uzorka.
Mere u em
-6
5.3 Na~ID odrectlvanja

Uzorak osulen na 105 .C do konstantne mase sipa se kali~lcom u metalni cilindar (2140 mm i visine
40 mm koji je na iednom kraju zatvoren, a ~iia je masa i zapr~ifiiii. poznata.
Uzorak se sipa u cilindar u slojevima i nabija tu~kom dok so cilindar nc ispuni uzorkom do gornje
povrlinc.
U staklenu cev Beskovog kapilarimetra (poz. 1) pri~vrlcenu na dasci (poz. 2) sipa se tiva do owako 0
na skali (poz: 3):Skala ima oznak~ od 0 do 30 pm'. Yoda iz staklene bocc (poz. 4) otvaranjem ventila
na gumenoj cevi (poz. 5) pusti se da ispuni staklcnu cav do live, odnosno 0 na skali i dok se ne istisne
vazduh iz staklene i gumene cevi, odnosno dok ne procuri vl'da na krak q:vi (poz. 6). Yentil (poz. 5)
na gumenoj cevi se zatvori i kad voda prestanc da curi na kraju kraka cavi, kapilarimetar je priprcm-
Ijen za odredivanje.
Cilindar sa uzorkom stavi se na pokretno postolje (poz. 7) koje Je u vezi sa postoljem za optereeenje
(poz. 8).
JUS u: 81. 036 SI.8II& 3
394
Postoljc (pOz. 8")se optereti tako .da se gornja povrlina suvog uzorka priljubi Da otvor kraka cevl
(poz.6).. .
U momentu dadlra poi!inje kapihlrno upijanje voile u uzorku.
Osmatral\ic se vrli u istim intervalima kao u ta(!. 4.3.
Uslcd upijuDja vode fiva se pcnje na sknli (poz. 3) i u momentu kada uzorak prestane da upija vodu
oi!ita se visina ~ivi~og stuba h.. u em.
Visina kapilarnog upijanja se iua(!unava po sledetcm obrascu
h = k.hl = 26,4 X hi
;,!Ide je:
- k = 26,4 konslantna kapilarimetra;
-Ovaj opit= visina
hi fivinog stuba,. u em.
daje dobrc rezultate za matcrijale tla (!ijaje zapreminska masa :> I,SO.
.
395
JUGOSL~VENSKI ., Gcomcb.nli
"
l.pillY.nJ" JUS
STANDARD ODREDIVANJE OPTIMALNOG
'SADR1..AJA VODE
U. Bl. 038
8A OBA VEZNOM YI-196L
PRllIlEr'OM
I
oil 1.1 I"~.
ReleaJe II.. 17-38114/1 oil 10.YI-I968; Sidbeal 11a& SFIU 1Ir. J5/IH8.
---
Testing oFsr,. Determination opt/mal water cont,nt
1 Predmd standard"
i Ovaj ltandard propiluje oatin odrcdivanja oplimalnog sadrfaja vode u maledjalu lIa.
::I
'ii'
1 Dellnidja
.!!
1!
.
Optimalni saddaj vode je onaj r.adrfaj vode u tlu, pri kome se u laboratoriji, pod odre.denim uslovinla
~
a (datim po Prokl()'u) i uz primenu sile zbijanja po jedinici zapremine od 60 11m3, poslife najveca
i zbijenost (najveea Z8r>reminska mala).
:s
3 NameDa
I
:s
OdredivanJc siufi da Ie odredi saddaj vode, pri kome se zbijanjem lIa na leren\l pollife mnksilllainn
J zbijenosl, i da se odredi najveCa zapreminska masa (gultoaa) tla, koja Ie mole o&kivali ako se rad
obavlja sa lim sadrfajem vade.
i1
i 4 PrlJlcip odre4ivanja'
.."
..
ce Zbijanjem uzaraka tla sa raznim saddajima vode, pod islim uslovima z:bijanja, merenjem zapreminske
.c
mase odreduje se postignula z:bijenost lIa.
i
1\ 5 Oprema i pribor
I
S.I Oprcmn za zbl)n\;' ~7.nrk.:
a - eilindar ad mctala, unu".alnjeg flretnika 10,0 em i visine 11,68 em, sa odvojenim dnolll, kojc so
pa polrebi ml'fe pritvrstili z:a eilindar;
i
.!! - naslavak cilindra islog preCnih, a visine 8,0 em, koji se mofe pritvrstili na cilindar;
a
:II
- melalni eilindritni ru~ni malj, preC'1ika S,O em i Id.ine 2,50 kp, podelcn tako da so uzarak nabija
padom malja sa visine ad 30,S em. .
;J Umcsto ru~nog malja mo&: se koristili za nabijanje i mehanitki malj.
S
iI
u
:s S.2 Oprem. ZII odJ;e4IT8Dje "wostl tl. prem. JUS U.BI.OU
j S.3 I'rlbor
.- mrcfnsto sito, olvora okaca 4,76 mm;
I - posuda zn polivanje vodom;
a - gumeni iIi gumom oblofeni tutak;
.
;? - kdika za sipanje malerijala u cilindar;
-. podcsan nof za obradu uz:orka;
'"
I
- VO!!" do 10 kg 511ta~noJCu od 1
vrskalica Za vlafenje uzorka;
g;
~ -- -
velika plitka p;suda iapripremanje i su!enje uzorka.
6 Na/!in odredivanjn
6.1 Uzim:mje uzoraka
Za odrcdivanje potrebno je oko 3. odnosno IS kg malerijala tla.lto za~isi oo.toga da Ii te SI:sabijanje
vr!iti uvek sa istim uz:orkom iIi 5e za svako sabijanje uzima [Dovi uzorak.
Ukupno. .lrana J
I. obnoya
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU V -1970.
396
6.2 Odredlnnje
Izvaga se masa praznog eilindra zajedno sa pri~vr!eenim dnom, ali bcz naslavka, sa la~no!eu od
1 g (m)..
---
Uzme se uzorak od oko 3 kg, isu!en na vazduhu, usil~i se razbijanjem grudviea gumenim tu~kom
i proseje kroz mref.aslo sito otvora okaea 4,76 mm.
U eilindar sa pri~vr§Ceni~ dnom i naslavkom naspe se prvi sloj uzorka do visine od oko 7 em, ~j.
oko jedne trecine eHindra sa nastavkom.
Rul!nim maJjem ili odgovarajueim mehani~kim maljem nabije sc uzorak, pu!tajuci malj da slobodno
pad a na uzorak sa visine od 30,5 em. Taj sloj se sabije sa 25 udaraea tako da sabijanje bude ravno-
merno po eeloj povr!illi. To Se posli1.e pomielllljem eHindra ili mnlja posle sVllkog udaren, 7.lIvisno
od nal!ina na koji se malj dile i pu!ta da slobodno pada. Posle'sabijanja prvog sloja, u eilindar Se
sipa nova, pribli!no ista kolil!ina uzorka, pa se sabijanje nastavlja na isti nal!in. Isti postupak se
ponavlja jo§ jedanput, tnko da posle sabijanja bude ispunjen eilindar ideo njegovog naslnvkn.
Nastavak eHindra, prelhodno osloboden od cilindra, skida se pa!ljivim obrtanjem da bi se §to manje
o§tetio zbijeni uzorak u eillndru. Materijal iznad gornje iviee eilindra skida se pazljivo notem, a
gornja povdina uzorka se pdljiyo zanivna.
CHindar treba dobro ,ol!istiti od nisutog materijala, a potom ga izvagati zajedno sa nabijenim uzorkom
(01.) sa ta~no!eu od J g. Sa gornje povr!ine, iz sredine, i sa dnn uzorka sabijenog u eilindru uzme 8e
potrebna koli~ina, stay; se u 3 Pelrijeve posudicc i odredi vlalnost prema JUS, U.BI.012. Rezullat
je prosek od 3 dobijcne vrednosti (w).
Cilindar se isprazni, lisitne se grudve uzorka, prskalieom za polivanje doda se jo§ toliko vode da
njen sadrf.aj bude oko 3% veei od ranijeg. Pri tom treba materijal dobro izme!ati da bi se ujedna~ila
njegova vlalnost. Kolil!ina vode koja treba da se doda, mole se pribli!no odmeriti vaganjem prskaliee
sa vodom.
Ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta, dodajuci uvek toliko vode da se sadrlaj vode poveeava
za oko 3%. Postupak se ponavlja dok se jasno ne uofi da se povecanjem sadrf.aja vode po~ne dB
smanjuje zapreminska masa. To se obi~no postize p<Jsle 5 do 6 dodavanja vode.
6.3 Prlkazlnnje rezultata

6.31 Zapreminska masa svedena na suvo stanje izra~unava se po sledeeem obraseu:
Yd --------
m,-In
V (I+~
100 )
gde je:
01 - masa praznog eilindra, u g;
mt - masa vlalnog sabijenog uzorka so eilit!drom, u g;
V - zapremina eilindra, u em3;
w - sadrlaj vode, u %.
6.32 Rezullat odredivanja prikazuje se grarifki kao u primeru na sliei gde je na apseisu nanet saddaj
vode w u %, a na ordinatu zapreminska masa Yd u g/em3.
SadrZaj vode koji odgovara maksimalnoj zapreminskoj masi je optimalni sadrf.aj vode WOpi dobija
se iz naertanog dijagrama., -
Na slici je prikazan primer dijagrama za zapreminske mase Yd: 1,752; 1,834; 1,884; 1,879 i 1,830,
g/em3 sa odgovarajueim sadrf.ajima vode w: 5,62; 8,50, 11,37, 15,00 i 17,12. Dobija se optimalni
sadr!aj vode wo. = 13,00%. -
7 Ostale odredbe
7.1 Upotrebljava se i modifikovano odredivanje po Proktoru. koje se 'razlikuje od slandardnog sarno
po lome !to je silo zbijanja zllnlno veea i iznosi 266 t/m3. Odredivanje jc no isH nll~in koo u ta~. 6,
sarno !to se uzorak sabija u 5 slojeva i to maljem tcline 4,50 kp i visinom slobodnog pada malja
od 46 em. -
Kada se odreduje Izv. kalifornijski indeks nosivosli, uobi~ajeno je da se optlmalni saddaj vode
odreduje u vecim eilindrima, ~ije su dimenzije:
prel!nik 15,2 em i visina 15,2 em. U tom slul!aju primenjuje Se postupak kao u tal!. 6, 5 tom razlikom
§to se prilikom tih odredivanja uzorak sabija so po 3 X 55 udara _rnaljem leline 4,5 kp i visine pada
46 em.
397
2.300 /,0
2.2PO 0,9
2./ 0,8
"e I
~0.
:::
"~e 2.000 0,7 i
.II
Wt ~
c: ct
E/. 9-' 0,6
V
i
'" /.eoo
V
/ " 0,5
0,'
w.,r.73,OO'lo
6 I I 0.3
0 5 /0 /5 20 '25 JO 35
Sadr'1aJ VOGIP w'lo
7.2 Postupak prema tai!. 6 prcdvida rad sa istim uzorkom koji se nekoliko puta sabija u kalupc sa raznim
sadrfajima vode. Ukoliko se izvcsne fizii!ke i mebanii!ke osobine pri uzastopnom labijanju mate-
rijala menjaju, preporui!uje se da se labijaju uzorci la pojedinim laddajima vade uvek In navim
materijalom, tj. da 50 pre poi!ctka odrcdivanja pripremi i izmda dovoljna kolii!ina materijala Z4
S do 6 pojedinai!nib odredivanja. '
7.3 Radi lakleg dobijanja temene tai!ke na dijagramu, treba imati u vidu da je optimalni sadr1.aj vade
vcc!ine materijala nelto ilpod donje granice plaltii!nolti. Na olnovu togn Ie proc:enat vode mo1.e tako
povcc!avati da se najvilc la S odredivanja ligurno dobije temena tai!ka koja ~ biti Jalno izrdena.
Yem In drugim standardima

JUS U.DI.OI2 - Odredivanje vlnlnolti tla
Ukupno .t,.n. 2
398
JUS
JUGOSLOVENSKI Geomeh'ni~ka 10plll.anJa
STANDARD ODREDlVANJE EKVIVALENTA PESKOVlllll TLA
U. Bt. 040
8A ,ODAVEZNOM XlI-I96..
PBIMENOM
oil 1.VU-l!169. aeieDJe br. 18-6701/1 ocI7'XI-19A; Siulbeni lid SFIU br. 50/1968.
..
Geollleclranical tests. Determination of sand soil equivalent
1 Predmet standard.
1...
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja ekvivalenta peskovitih Ila.
2 Definicija
, Ekvivalent nekog peskovitog ~a je odnos zaprcminc peskovitih frakeija 'uzorka prema ukupnoj
zapremini IIzorka, pod uslovom da so uzorak sastoji od materijala lIa koji je prolao kroz aito otvort\
okaca 4,76 Hi 5 mm.
a
ta 3 Namena
Opit slu!i da Ie brzo utvrdi priaustvo i koli~ina glinovitih ~stiea u prirodnom peskovitom tlu iIi
pripremljenim peskovitim mcAavinamo.
I
! 4 princip ..ada
Talotenjem ispitivanog lIa po postupku u ta~. 6 dobija se tra!eni zapreminaki odnos.
1
II 5 Oprcma I priprema rastvora
I 5.1 Oprema
Za odrcdivanje sluti sledeb. oprema:
t ~
- tri do pet graduisanih menZura od providnog materijala, unutralnjeg pr~nika 32 mm, visine
oko 400 mm; podela na menzurama je'milimetarska, i to od postolja prema vrhu do visine od
380 mm, umcsto toga mogu postojati samo dve owake i to na 100 i 380 mm od dna; gornji kraj
a menzure zatvara se 7.apula~m;
I
It
- sud 001 5 litnra sn znpuJn~em an dvn otvorn i sn cevimn IIsndenlm u olvorc znplllo~: u jednn
olvor usnduje sO bnkorna cov koJol11ae dovodi vnzduh pod priliskol11 u Iud, n u drllgl otvor uan'
j duline
deno je eel' zn odvod vode zo pronje, unutralnjeg pre~nika oko 5 mm od gUl11eili plnatU!ne mnae;
u spoljni kraj te eevi utaknuta je bnkarna cov zn pranje spoljnog pre~nika oko 6,00 mm
oko 500 mm sa slavinom na gornjem kraju. a na donjem kroju p~nik covi so smanjuje no otvor
001 1 mm;
t -
--
eevi 001 gume Hi plasli~ne mase unutralnjeg pre~nika oko 5 mm;
stezaljke za covi;
a stativ;
-- sud za dO<.ironje,
melalna ravnja~;
znpremine 90 ern);
- levak zapremine oko 200 em);
I
- tarirani klip koji
nn donjem krnjll
se sastoji 001 metalnc lipke duge 460 mm, pre~:1ika 6 mm, koni~no proJirene
nn pre~nik 25,4 mm; nn gornjclII krnju lipke nnlnzi
p; Ie eililldrl~ni disk, ~ijc di.
menzije su takve da ukupnu tdina lipke sa diskoll1 iznosi 1000
- lenjir duZine 500 mm, sa milimetarskom podeloll1;
-- ~etka 7.8 pranje men7.urn;
osum bo~ieu 001 125 em);
- sito otvara okaca 4,76 Hi 5 mm, sa dnam;
- sito otvora oknca 2 mm;
-- sekundomer;
posuda 001 pet litara.
2, ObnOVI
I 11d..I. JUaOsLovE'NBKI ZA VOU 'LA R'fANUAIUnZACIJIJ )("-1971.
-
Strnna 1 JUS U.BJ.040 399
5.2 Prlprcma r.stvor.
r 5.21 Koneenl,.;annl rn.tvn. opl'llvljn 00 nn olcd,,~i nn~in: II dVIl litrn dellili'"lIe vnllc rnalvori .e 557 II knl-
eiJumhlorida i ostavi da se ohladi i odle!i 12 sati, a zatim se kroz filtrir-papir riltrira. O\'oko sprovlje-
nom rastvoru doda se najpre 2510 g glieerina i na kraju 57,S g 40%-n08 rnstvora formaldehida.
Rastvor se dobro izmcSa i dopuni destilisanom vodom do 5 litara. Ovim rastvorom nnpuni se 5 bo-
~iea od po 125 em) koje se posle koriMe u laboratoriji i na gradili~tu.
5.22 Rastvor za ispiranje se spravlja od koneentrisanog rastvora i deslilisane vode na sledeci na~in: u 1'0-
sndu od 5 lilara iuu(!i se 125 em3 koncenlrisanog raslvora, posuda dopuni do 5 lilaru deslilisanom
vodomi dobro izmda.
6 Nacin odrcdivanja
Uzorak pcskovilog tla se proseje kroz silo od 4,76 ili 5 mm. Materijal se ucilju laUeg rawvajanja
zrna mole navlditi. Ako se zapazi da' su krupnija zrna peska obavijena prdinom ili glinom koja
oslaje nn njima i posle sejanja, materijal se proseje jo~ kroz ~ito olvora ok.aca 2 mm, pa se una koja
ostanu na tom situ osuse, zatim islrljaju prslima da bi se prdina i glina odvojili, pa se ~isla una,
prd;na i glina dodaju prosejanoj frakciJi.
Menzura se napuni rastvorom za pranje do oznake 100 mOl od dna.
Sud za doziranje od 90 em3 napun; se prosejanim maleriJalom, bez nabijanja, materijol izravna
ravnjaMm i kroz levak pailjivo sipa u menzuru. Menzurom se lako udara po stolu da se sv; mehu-
rici vazduha izdvoje i olak~ me~aoje. Potom se menzura ostavi l!,)Jninula da miruje, pa se zalvori
zapu!ia~m j dobro izmucka. Muckanje se mehani~ki oDavlja na taj na~in, Ito se menzura pomoeu
uredaja u horizontalnom polo'.aju energi(!no pokre6e levo-desno na du!ini od oko 20 em 90 puta
za vremc od 30 sekundi. Posle muckanja menzura se stavi na slo, olvori, i u nju odmah uvu~ ba-
karoa eev za pranje do clna, Siavina cevi se otvori i menzllra iapira roalvorom zo pranJe, pri ~emu
eev polagllno krll'.i uz IInulra.nji zid menzure. Knda se nivo I~nolti priblif.i oznoei 380 mm, ecv
zn pmnje se izvlll~i J'C zatvarnjuci ,Invinu koJo se zntvori tck knd nivo te~nos,i. budc lo~no nll 07.lln-
ci 380 mm.
Potom se' menzura oslavi da miruje 20 minuta na stolu ili ~vrstoj ravnoj i horizonlalnoj podlozi.
U loku ovih 20 minnln fine frakeije se slnlole, lako da je njihov goroji nivo jasno vidljiv. Zalim se
izmeri visina gorojeg nivoa stnloicnih finih frnkcija iznad dna menzure (h).
Posle toga se larirani klip polnko spusti u menzuru na islaloT.ene peskovite krupnije frakeije do svo-
jom telinom izravna gornjn povr~inu. Tada se o~ila visina iSlalolenih krupnijih frokeiJn (h,), direktnim
merenjem visine donje po\'r~ine klipa na skali menzure iIi pomocu metalnog len.jira, mereei odstojanje
od dnll menzure do dooje povrAine torironog klipa.
7 Izracunavanje rezllitata
Ekvivolent peskovilog tla u ~~ se iua~unava p~ obraseu:
ES-~I..IOO
h
gde je:
h = visinll gornjel: nivoa stnloJ.cnih finih frakeija od dno 'menzure,Fu mm;
h. = visina gornjcg nivoll sllliolenih krupnih frnkeija od dna m~nzure, U.I11I11.
8 Klasifikncija tla
.~ .
- ekvivalel1ll1 1:S u tne. 6, klnRifikllcijn peskovitih lIa Je sledeca:
Prcmn i7.rn~lInnloj veli~ini
- IIko je ,ES = 0 % 110 je ~isla glinn iIi koloidnc rrokclJe;
- ako jc ES = 100% tlo jc ~ist pesak koji ne sadrZi gline;
- ako je ES vece od 30% tlo je neplasti~no;
- ako jc ES mal1je od 20% 110 je plasti~no.
SI.mo.: Deonadski n.nek.1 I.Ivod. Beo,ralt

-
400 Ukupnu !\trana 5
JUOOSLOVENSKI Geomchani~ka Ispitlvuja JUS

ODREDIV ANJE KALIFORNIJSKOG INDEKSA
STANDARD
NOSIVOS11 U. 81. 042
SA I'IUMBNOM VII.I"'.
.. 1-1-lno.
Bell IIr. 18-3877/1 ... :t5-V1-I"': 81dbeal 0.. 8FIU IIr. 29/1'69.
Testing of salls. De/ermina/Ion of Cal/foml4 bearing ratio of a sol/
I Predmet standarda
J Ovaj standard propisuje na~in odredivanja kalifornijskog indeksa nosivosti !la.
z DeriniclJa
Kalifornijski indeks nosivosti (California Bearing Ratio -
CBR vrednosl) predstavlja odnos izmeuu
pritiska p potrebnol da Ie eilindrii!n: klip krulnol preseka povrline 19,4 em2 uti.ne u malcrijaltla
I do dubinc 2,54 mm brzinom 1,27 mm u minutu i onol standardnog pritiska p. koji jc polreban da
. Ie iiti klip istom brzinom utisnc do iste dubinc u jedan standardnl materijal (mchanii!ki sabijen
tucanik).
1
3 Princlp oiIre4ivanja
Utiskivanjcm klipa u ispitivani matcrijal pod odredenim 'uslovima odreduje se pritisak p koji p,)deljen
sa standardrtim priliskom p. daje CBR vrcdnost.
,
I
'" 4 Metode odre4~vanja
Prhne'\iuju 10 uglavnom sledc:te motode odredivanja COR vrednosti:
.I - odredivanje u laboratoriji,
I - odredivanje na tcrenu.
I 5 Odr~v8Dje CBR vrednosti u laboratoriji

5.1' Namcaa
t. Vrednosti CBR dobijcne Jaboratorijskim opitom sJulc za dimenzionisanjc kolovOUIc kunstrukc:ije
a putcva I acrodroma sa fIeksibilnim zastorom.
I. 5.2 Oprcma
Za ovo odredivanjc sluti sledeCaoprema:
- presa za utiskivuvo kapacitc" do SOOOkp snabdevena uredajem za merenje sile i dubine pro.
dira'\ia klipa,
- mctalni eilindar prei!nlka 1S,2 em, visino 17,8 em, sa prstcnastim naslavkom vislnc 5,08 em i
I prstcnastim nolem;
a - meta1na perforirana podlofna
prilMstiti za eiJindar;
ploi!a (a) prc<!nika oko 2S em, .debljine oko
.
1,5 em koja se mole
'
-, meta1na ploi!a (b) prei!nlka 14,9 em, dcbljine 5,8 em koja Ilufi kao umetak pri zbijanju u cilindru;
i!elii!ni le'\iir du~nc oko 30 em, lirine oko 4 em, sa zaJiitnom ivieom l.a iuavnjavanjo uzorka;
- tri mctalne'prstcnasto ploi!e (e) spoljnog prei!nika 14,9 em, unutral'\ieg prci!nika 5,25 em, tc!inc
I 2,26,4,53, i 9,06 kp;
- perforirana mesingana ploi!a (d) prei!nika 14,9 em, dcbljine 5 mm sa mesinganom
aredini I sa vijkom za fCgulisanjo visino 0 koji so olwya pipak kompnratora;
dr&kom u
- trono!ae la komparatorom sa podelom od 0,01 mm za merenJo bubrenJa uzorka;

- komparator sa podelom 0,01 mm za mcrc'\ic dubinc utiskivanja klipa u uzorak;
- kIip Z&utiskivlllljeprei!nika 4,95 em i dutinc 20 em;
- tchnii!ka vaaa za mercl\ic telinc do IS kp sa tUnollfu od 2 p;
- filtrir-papir, prci!nika 15,2 em;
I ...... 1. oDnO.1
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU X-19Tl.
I I
Sirana Z JUS U. Bt. 042
401
- sila olvora'okacn od 5 mm i 20 mm;

- sckundomcr:
..- pO$uda za pOlapanja cilindra sa l'.zorkom' u vodu:
t
-: oprema za odredlval\ie oplimalnog sadr!aja vode prema JUS U.BI.038.
5.3 Priprema uzoraka

Lnboratorijske vrednosli CBR odreduju se na poremccenim i neporemecenim uzorcima, ulelim prema
JUS U.B1.010.
5.31 ('riprenlll poreme~enih lI~orRkn
Malerijal se osu~i na valduhu. i.usitui gumenim luCkom. Osuseni i usillyeni mnlerijal p",scjc sc krOT
silo olvora od 20 mOl. Ako SRVmalerijal prode kroz 10 silo dalji poslupnk se nllSlavljn sa tim male.
rijnlom.
Ako, medutim, malerijul sadrli i una VeeR od 20 min. sejal,iem se elimini!u zmn krupnijl\ 0<.120 mill
i umesto Iyih se doda odgovarajuea koli~ina malerijala. veli~ille una izmcdu 5 i 20 mm, uzetog iz
drugog dela istog malerijaJa. .
Zn laj mRlerijal odredi se optimRlni sudrfnj vode
"rell1" JUS U. B1.038, R 5Cm loga odredi so sa<.lr7..aj
vode u njemu.
Polom se uzme 5,5 kg log malerijala i dobro izmda sa 011001koli6nom vode koja je polrebn:1 <.Iase
dobije u7.0rnk sa o"limalnim saddajem vode. Matcrijal sa vOllom se tako izme!a da vlafllost bude
IIjcdna~ena. Zatim se metalni cilindar izvaze, na nje8" se pri~vrsti prslenasli nastavak i metalna
pcrforirana ploi!a (a). U cilindar se slavi metalnn plo~a (b). a preko nje fillrir-pnpir, pa se cilindar
napuni pripremljenim rriatCrijalom. Polom se iz najni!cg sloja nmlerijaJa uzme .uzorak i na IIjemu
proveri sadr!aj vode prema JUS U.BI.012. Ovnj sadr!aj se ne sme razlikovali od oplimaillog la
manje ili vi~e od 1% od oplimalnog sadrlaja. Potom se materijal nabije odredenom energijom zbijallja
u melailli cililldar "omoell malja promll JUS U.DI.038. Poslo ,nvrAcnog nabijnnjR naslnvnk cilindra
so skino i povr~inn mllierijaill se izrn\-nn pomocu ~cli~nnl\ Icnjim an Ivicnon cilllldrn. Nn i1.mvna!u
povr~inu slavi se fillrir-papir prei!nika 15,2 cm. Posle Ibga podlo!na pJofa (n) se skino, cilindar sa
uzorka se okrene tako da donja povr~ina uzorka dode gore i iz cilindra se izvadi metalna ploi!a (b).
Odmah zatim izvaZe se cilindar sa uzorkom i nllrir-papirom.
Na cilindar sa uzorkom ponovo so pri~vrsli perforirann ,"elalnn podlo!na plofn (II). Na gornju
povr~inu uzorka u cilindru preko rillrir-papira slavi Se mesingana pcrforirnna "Ioi!a sa dr§kom (d),
a preko nje se postave metalne prstenasle plo(!c (c), ~ija ukupna telina treba da odgovara optereeenJu
buduee kolovozne konslrukcije.
Ako 10 oplereeenjo nije "oznato, ondu se uzomk odreduje sa pJoi!om (c) lelille 4,53 kp. Zalion se nn
ivicu eilindra postavi tronoiac sa komparatorom ~iji pipak lreba da dodiruje i!conu povr~inll drAke
mesingane pcrforirane ploi!c. Cilindar sa uzorkom i tronoAce," slnvi se u posudu sa vodom, a 1.ati,"
se kazaljka komparatorll slavi u nulli polo!aj.
Cilindar mora biti polpuno potopljen tnko da voda Ulllli u uzorak sa donje i gomje slrane. Cilindar
sa uzorkom ostavi se u vodi sve do tie dok uzorak nije polpuno zasieon i vi!e ne bubri, a nnjmnl\ie
4 dana. Za to vreme svakog dana se na komparaloru ~ila bubrenje uzorka. Posle toga cilindar sa
uzorkom se izvadi iz vode i, pridriavaju~i i!vrsto metalne prslenasle ploi!e, prospe se vi!ak vode sa
gornje povrAinc uzorka okrelanjem cilindrn i tako ostnvi da se cedi 15 minula. Metalne prslenaste
ploi!e, mesingana perforirana ploQ i podJo!na melalnn perforirnna plo~a So uklone i izvagn se cilind..r
sa uzorkom.
Zatim se cilindar sa uzorkom stavi na podlo!nu plo~u, u polo!aj u kojem je bio za vreme bubrenja
i skine fillrir-papir sa gornje povr!ine. Time je uzorak pripremljen za Uliskivanje.
5.32 Priprema neporemecenih uzofaka
5.321 Neporeme~en; uzorak uz;ma se iz sloja tla koji ce biti neposredno optereeen konstrukcijom kolovoza.
Uzornk se uzima cili-ndrom u kome Cc se izvr~iti opi!. Pri tom se najpre slavlja na tlo prslenasti no!
na koji se naslavlja cilindar i naslavnk. Cilindnr se presom utisno u tlo, a zalim se izvadi zajedno sa
uzorkom. .
Odmah posle vadel\ia cilindra treba skinuli naslavak cilindra i prstenasli no!. Uzorak treba grubo
izravnnti sa ivicama cilindra.(!CIii!nim lenjirom i ceo uzorak sa cilindrom obllviti parafillskom ohlogom
debljinc oko 2 mm, uviti u miulan
'-ilav papir, ponovo ,Iararinirnlj 1 \lpnkoVnli u sanduk sa S!rU80-
linom rndi lransporlu. Pre opila u laboraloriji skine Se plfrnfinska obloga I uzorak sa 000 slmne rino
juavnll. Tada jc cilindr.r sa uzorkom pripremljen zu utis~ival\ie.
5.322 Neporeme~eni IIzorllk Zll ispilivnlye moZe se izvnditi i iz vclhl~ki zbijen08 malerijaln, no u 10m slu(!nju
se prolhodno polupn \I vod\l nil isH na~in kilo poremeceni \lzornk.
5.4 Postupak odredl.anja

Na priprcmljeni uzorak u cilindru slavi se isli broj prMenaslih melalnih plo~1l kao pri natapa.yu
vodom prema I.a~. 5.31.
JUS U. BI. 042 Slran. 3
402
Cilindar sa uzorkom postavi se eentrieno na krufnu pl~u uredaja za utiskivanje pa se poh\.k0 dife
dok klip za utiskivanje ne dodime gornju povrlinu uzorka. Tada Ie kll7aljka kompnrnlorn, ~iji ~...
f1ipnk oslnllj'l 111\8"lIIju Ivieu eUlIII!ra, doler. n. nulu.
Opit po~inje utiskivanjem klipa u uzorak konstantnom brzinom utiskivanja od oko ! ,21 mm u
minuti. Na patetku opita pusti se urad sekundomer i pritisak Ie prva dva minuta o~itava svakih
. 30 selomdi, a zatim dalje svaki minut. Utis1tivllJ\ie se nastavlja do dubine od 2,S4 mm. Tada se pro-
~ita pritisak, pa so IItiskivanje nutavj do dublne S,08 mm, \IZ fitlll\lo prltish avakog minuta. milanl
prhisel unose so II zapisnik 0 IspitivllJ\iu.
Zatim so uzorak rasterell i eilindar sa uzorkom Izvadi iz uredaja za utiskivllJ\ie. Prstenaste metalne
plate se izvade i odvoji se podlolna plo~. Sa vrha i dna u:wrka uzme. so potrebna kolicina materijala
i odredivlafnostpremaJUS U.BI.012.
6 Odrec1ivanje CBR vrednosti na terenu

6.1 Namena
Pored ve6 navedene'namene prerpa tac. 5.1,odredivanje CBR vrednosti na terenu sluli jo! i za odrc-
divanje nosivosti slojeva kolovozne konstrukeije i kao kontrolni opit za provernvllJ\ie vrednosti
odredenih II Inboflitoriji prema tac. S.
6.2" Broj potrebnih opita zavisi od prirode ispitivanog tla. Za svako izabrano mesto potrebno je izvr~iti
najmanje tri opita na rastojnnju od oko 0,50 m. Od tri izvrlena opita uzima se za CBR vrcdnost
aritmetina sredina dobijenih vrcdnosti.. Ukoliko se opit ponavlja prema tnc. 1.2 punnvljn se nn
drugom mestu.
Terenski opit mo!c se primeniti zn odredivnnje nosivosti pojcdinih .loJeva u kolovo1.lloj kon.trukciji,
koji su izradeni od prirodnog ili nekim postupkom stabilizovanog tla, ukoliko ne aadrle una prcenika
ve6cg od IS mm.
6.3 Oprema
Za ovo odredivanje sluu sledeea oprema:
- pres&.z&utiskivanje klipa sa urcdajima za merenje sile na klipu do SOOO kp;
- oslopac urcdaja za utiskivanje klipa, obicno natovaren kamion iIi alieno;
- klip' za utiskivanje, prelnika 4,95 em;
- nastavei razlicitih duuna, istog prcenika kao klip koji slufi za prilagodavanje dufine klipa;
- prstenasti oslonae na klipu na knji so oslanja pipak komparatora;
- nosal' komparatora, In osloncima na rasponu oko I,S m i aa uredajem za fiksirnnje oslonaca;
- komp",rator sa podelom 0,01 mm;
- tri metalne prstenaste ploCe (e) spoljnog precnika S,25 em, tefine 2,26, 4,52 i 9,06 kp;
- sekundomer;
- oprema za odredivanje vlafnosti prema JUS U.BI.012.
6.4 Na~la odre4iunja

Mesto na kome ~ se jzvrliti opit treba da .Ie isplanirano horizontalno i za§ti~no od direktnog uticaja
vlaf.cnja iIi isulivanja. Oko tog mesta treba da ima dovoljno prostora za opremu.
Na mesto gde ~ so izvrliti utiskivanje klipa postave so prstcnaate ploCe da so na povdini tla iznzovc
pritisnk koji odgovara sopstvenoj tefini budll~ kolovozne konatrukeije.
Kroz otvor na pl~ma na tlo se spusti klip prese za utiskivanje koja ae donjim krajem oslanja na
oslona.: koji je tako postavljen da njegovo tefilte leu priblifno u osi prcsc i Iclip optereti tako da
povrlina tla ispod klipa bude optere6cna pritiskom od 1,0 kp/eml. Ovo .Ie optere6cnje potrebno da
bl kIip dobro nalegao aa povrlinu tla. Zatim se pipak komparatora osloai na prstenasti oslooae na
klipu i kazaljka komparatora stavl u nulti polo~.
Kadaje zavrlena priprema, optere~nje klipa se postepeno povc6ava, da bi ae ostvru-iIo .\i,'govo utiski-
vllJ\ie u tlo na na~in opisan u tac. S.4.
Posle zavrlenog utiakiv~a uzmo ae u:wrak .a dubine od oko 3 do S em, sa mesta gde je izvrlen opil
i odrcdi so vlafnoat,
7 b.ra~avanje remltata
7.1 Rczultati ispitivanja prikazuju se dijagramom prema al. I, koji so dobija kada so nl\ apscisu nanose
optor~a IIlI.p/eml. ana ordinatll 810glll\la u mm. Pom06u dobijonih tKaka naerta 80 mva linija.
Ova kriva mof.e biti konkavna slii!no krivoj 2 Da aliel ili konvelana,aliooo krivoj 3 na latoj aliel,
U istidijagram ucrta ae jol i kriva 1 koja prikazuje odnoa izmcdu optctel!ollJa I dubine utiakiv~a,
za ataudardni matcrijal i standardno optcre6cllJe, Za ovu krivu vale ii1edc6Ovrednosti
. SllWu. ..JUS tI. BJ. 042
403
- dUbina utisklvanja, u mm:

2,57,5,08,7,62, 10,16,12,70;
- '. optereeenje P., u kpfcm2;
70 105 133 162 183
OpI.,..~'nJ' u Itpl.m'
10 20 J() 4() 50 60 70 80 90 700 "0
. v
t)
¥ ,' ~~to-....
I\. ........
1,25
e
.e
I'
,\ ......
.~
=:
~
!.:c
2' 2,~O D
'-
\ \,Ft.. ,
" r-....
t
.!!
:5 3' 3,75
Pn "
\\
" ....
""-
, ,50 \'
" ,\
5.75 \\
Slika I
Da bi se izral!unao ind.ks eBR povure se u dijagramu horizontalna linija iz tal!ke koja predstavUa
dubinu utiskivanja 2,54 mm. Ona presel!e krive 1 i 2 u tal!kama koje pokazuju opiereeenje pi;,..
Na osnovu tako dobijenih vrednosti izral!una se indeks eBR po obrascu:
.
eBR-.E...IOO%
P.
Vrednosti pip. izrafenc su u kpfcm2.
Na isti nal!in odredi se i vrednost eBR za dubinu uliskivanja 5,08 mm.
7.2 Ako je vrednosleBR za dubinu utiskivanja 5,08 mm jednaka iIi veta od vrednosti ZBdubinu utiski-
,'anja 2,54 mm, merodavna je vrcdnost za dubinu utiskivanja od 2,54 mm. Medutim, ako jc dobijona
eBR vrednost za dubinu utiskivanja od 5,08 mJ11manja od vrednosti za dubinu utiskivanja .xI
2,54 mm, opit treba obnoviti. Ako kontrolrii opit pokafe isti . rezullat, merodavna je eBR vredn,'sl
koja odgovara dubini utiskivanja od 5,08 mm. .
7.3 Ako je kriva opteretenje-dubina uliskivanjn konvcksDa (kriva 3, al. I) potrebna jc korektura. Utu
avrhu povlal!i se u prevojDoj tal!ki ove krive tangenta. Tal!ka preseka tangente sa ordinntnom osom
uzima se kao nov koordinatni poretak, od koga se rafunaju dubine utiskivanja za 2,54 mm i 5,08
i za njih iznalaze opteretenja pip. iz kojih ae izral!unava eBR vrednost prema tal!. 7.1 i 7.2.
8 Odredivanje CBR vrednosti za nosece slojeve kolovomih konstrukcija za koje Je

propisana zbijenost od 95%, od optimalne zbijenosti prema mudifikovanom Pr~
ktorovom opitu
D&.bi se odredi!a eBR vrednost za slojeve I!ija zbijenost iznosi 95% od optimalne zbijenosti prema
modifikovanom Proklorovom postupku prema JUS U.B1.038 postupa se na sledcti nal!in:
Po navedenom atandardu cdredi se kriva prikazana na sl. 2 leva strana, koja se dobija kada se aa
apscisu nanosi upijanje vode u %~ ana ordinalu zapreminska tezina u suvom staoju u kpfcm3 i odredi
optimalna zbijenost tal!. 1 na dijagramu.
Potom se pripreme tri uzorbsa vlaZno!tu' koja je jednaka optimalnoj vlaZnosti. Prvi uzorak se zbija
sa 55 udaraca, drugi sa 2Sitre<!iaa 10 udaraca po sloju. Za ove uzorke odredi se eBR vrednost
prema tal!. 5 i izrafunaju~ptcll!insk. te!ine u suvom slanju. Nano!enjem eBR vrednosti na apscisu
i odgovarajutc vrednostit!ipt~J1I.ipsko te!ino dobijaju se tal!ke .2, 3 i. 4 I!ijim apajanjem so dobija
kriva prikazaoa na desnoJIW~y~~i sl. 2.
JUS U. BI. 042 Strana S
404
Zatim se izra~una 95% ordinate ta~ke I i na loj visini povul!e horizontaJa koja seee krivu na desnoj
strani slike u ta~ki 5 iz kojc se povu!!e vertikala na apscisu IIK\6. Vrednost od 0 do t~. 6 predstavlia
trafcnu COR vrcdnolt.
"e
I. :"'! ~-
I...
1--- 7f+. :"
l'I '-'t\~I'-- ~ 95~!1!!."C!~~t ~f!!!Sf/ 5"
-v-
-,r- i -I;)
V
; I
I
-
I I ._-
I I
l-
~
~
/
V
- -- -- r-I -.
- )/
i 1
1 I
~
J' 6
Upljan~ rod. ii % 0 C8R vrMnosti
Slika 2

JUS U.B1.010 - Uzimanje uzoraka
JUS U.B1.012 - Odredivanje vlnznosti lIa
JUS U.n1.038 - Odrcdivanje optimalnog sndrhjl1 vode po Proktoru
a.o.r.d
"' Cl6It8?"'."""".'111'-1
..."" -
DK 624. 131. 3
405
JUGOSLOVENSKI
Geomhanl~ka 18plllyanJa
ODREDIVANJE PROIZVODA KOEFICIJENfA
JUS
STANDARD KAPILARNE VODOPROPUSTLJIVOSTI I NAJVECEG U. D1.044
SA PRIMENOM KAPILARNOG PENJANJA VODE U TLU VB.I,..
od 1-1-I!I70.
1IelenJe br. 18-3877/1 od 25-Vl-IHrI 81.lbeo1 lla& 8JPJU br. ./1,..
Geomechanlcaltests. Dermlnalion of product of capillary permeability coefficient and ma"tmum capillary

water he/gilt III a soil
!.. 1 Predmet ~tandarda

e
01 Ovaj Slandard propisuje n:."i.. :>tlredivenje proizvoda koefieijenla kapilame votlopropuslljiv081i i
nnjv~eg kapilamog pclijnnjn vode u lIu.
"
2 DefiniciJa
I'g Proizvod koefieijenln kapilaroe vodopropuslljivosli (k) i najvca.g kapilarnog pclijanja vode u tlu (b)
i je fizikalna konslanla tla za odredcno sianje zbijcnosti, leoja odreduje brzimi kapilaroog upijanja vode
sitnozroih Ila.
~
ito!
3 Namena
Rezultali ovog opila slule za oecn.. oselljivosli tin prema delovanju mraza.
i
~
>
4 Princip odredivanja
&
.,::I Uzorak ~c pod odredenim uslovima dr,vede veZll sa vodom tako da se voda 10uzorku kllpilaroo
II penje. Vaganjem pre, za vremc i posle "pita (tdreduje
" se masa, odnosn6 zapremina lcapilarno upijene
~
D
vbde II znvisnosli nd "remena.
~g
5 Oprcma
0
Za ovo odredivnnje slu!i sled~a oprema:
~ - melalni eilindar unutra!njeg precnika 10,15 em, visine 27,5 em, sa podlo!nom ploeom i naslavkom
j koji se pricvr!Cuju na. eilindar;
g ..- melalni cilindnr \lnulrn!lijeg pre~.nika 15,2 em, visine 27,S em, 8a podln!nom plocom i mulavkom
koji se pricvrlcuju IIn eililldnr;
:; - po jedna melalna pcrforirana kruma Ploca za prednje eiliadre;
JI - opremn prema slandardima: JUS U.BI.012; IUS U.B1.014;
8 IUS U.BI.016; IUS U.B1.036 i IUS U.B1.038.
fj
- plilka levadratna posuda sa ravnim dnom, du!ine strane 25 em;
u - sita olvora od '5 mm do 2q mm;
C
- gumerci lucak;
, - tehnicka vaga kapaeilela 25 kg, sa tacnolcu od 109.
t Napomenn. Dimenzije eilindra tako su podolene da se malerijal 10cilindru mof.c sabijatl po standard-
.." nom i modifikovanom Proktorovom postupku i da kapilamo pcnjanje vode traje dOVOljDOdugo
da bi so mogli dobili pOlrebni podad prema taco 7.
i"..
i
II
6 Priprema uzorka
1!
jI,
6.1 Malerijal tla se osuli 10sU!lIici, zatim isitni gumenim tuckom i proscje kroz silo olvora 20 mm. Ako
malerijal DC sadr!i zrna vcCa od 20 mm, upolrebi&l se onakav kakav je. Ako, me~ulim, sadr!! i
zrna vcCa od 20 rom, sejanjem Co se eliminisati zrna krupnija od 20 rom, i umesto l\iih &I sc dodati
odgovarajub. koli~ina materijala veliciue zma iUlledu 5 i 20 rom, uzclog iz drugog dela istog materi~
jail. Za opit je potrebno oko 6 kg materijala, ako sadr!i zmamanja od 5 mm, OdnOSDOoko 12 kg,
ako sadr!i zrna do 20 mm.
6.2 Materijal se navlaH tako da dobije optimalni saddaj vode pO Proktoru, prema IUS U.BI.038. Zatim
se zbijo u eilindar manjeg prci!nika, ako sadr!i una maJ\ia od 5 rom, a 10cilindar vca.g proeaika
akO sadrfi una od 5 do 20 rom.
I Izda.je JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDABDIZACUU I I. oboon

X-I"'I
406 '
A kC'>j~ opumalni sadrtaj vode od.reden po slandardnum Pruklu",\ om [IlISlupk'u uzorak S~ 7hlja u
c:ilindar u 7 slojeva dehljine po S em, s tim 1'.0 poslednji sloj Ireba da prede preko
j
ivice eilindrl1 U
nastavak eilindra. Uzorak sc'zbija maljem za standardni Proktorm' postupak to lako da 5e svuki
sloj nabija sa po 15 udarac:a ako se radi sa eilindrom mllnjeg pre~nika. odnusno ~a [10 5S IIda",ca,
ako se radi sa eilinJrom veCeg pretnika.
6.4 Aim je optimalni sadrtaj vode odreden po modiriknvanom Pruklornv'om pnslupku, tlzorak s. Ihoja
u cilinJar u II slojeva &bljme po 2,5 em, slim 110 poslednji sloj !reba da pred. preko ivice .ili"<1,,,
u na.'lavak cilindra.
Uzorak se zbija maljem za moJirikovlUU Prol:lornv puslupak i 10 lako Ja se sva!.i sloj nanlJa sa po
25 udaraea. ako se radi sa cilindrom manjel! pr~nl!.a. odnosno sa po 55 udaraea.. ako se ra<1i sa
eilinJrom ve~eg pre~nika.
6.S Posle znijaoja uzorka u c:ilindru. najedan ili drugi. na~in, sJ.ine s~ prslenasli naslavak i ulI>rak pl'nll":!
sa gornjom ivieom eilindra.
Zatirn se podlotna plot.. oJ\oj. ad eili"Jra i na mcsto nje ,Ia\l !.ruina perrorirana ploea. l'llonJar
sa uzorkum i perroi-iranom plotum iz\aga v. i vla\; dn se o~u~i na 105 (' <10x"n'Ianlne mu,e. S"'."Je
'nti..: naJma:ljc 2-4~ala. a a~(' 'ioCradi ,a ~ltlh,\i1im matcrijah)ffi i I'" ,ha dn Iri dana.
6.6 Ak..,~ lelt \I~ ""pita mah.:nJallla ~a ~\I'll'", pnruJnum Iii drugum \Iallh'!\~u. ",,,.1;1~ um~!th' p'I~lup~a
op,.ano~ u la~J.ama 6.1 do b. ~ pnm."Juje jedan od ,1.<1e.:u d.a J1l,",upJ.a:
a) Akn ,Ie duhijen ul..ura)( ncpurcm",-ccn. Plhla ~c OCI' ul.or~a uli~nc U l'lhno:H. :, II "!tliJ'~;I ".: \lIme:
potrcbn&l kuh~IIHI 7:1 "Jredi,;anjc ~r\lr""1o:1.:nna pr~ma la~. 6.1 tpt1lrcbnt rlhh izhHra \tli~inc:
j
cilindra). la,im spc\.:tfitnc tcfine 'Yt £aprc:nHlb~\' It:zin\' \: \ lalnun1 'lanju 'f.,. k.ii..,i tiiprcnunske
teline u ,uvum stanju "fa.
b) Ak~, ICJ\,.\~ljcn poremeCen uzura.k. Jcdull d(:~1)~ upuuchl 101'Jdredlvul1JI.:krupnue... ana, specififnc
lelin~ re. zapreminske le!.ine u vlatnom stanju rzv i zapr~mmske teline u'suvom 'Ianj" 1',. Drugi
deo uzarka nanije se u eilindar primenjujuci postupak po la~. 6.51
7 Postupak odredivanja
7.1 Cilinc.Jar sa osu~enim u7.orkom ~t' i7"aga. flU 'if .;'R'" 11po~ud\l 7n natupunje II koju ce l.illim sipu vmlu
lako da nivo vade bude za oktl I cn\ Ii',null ",' It JhIHAIIII: II/lIrku It~&!islrilic
'c
vreme r(l~clka ispi-
I'"
tivanja. Cilindar sa uzorkom se zaum vaga ",Iredenim Hemen.k,m IIlIc",,,lima na tllj natin 110
se posle vadenja iz po~ude 101natapanje cilindnr" '''"Ill "ckohk" "."lIIlIk.. ,Ia se ocedi, Iillim se dcnj.
deo obriie fic;tom krrh"l1 I l/\"alLa. Po!\le' h'~U 'lie.'\ ralt II fI'I,"tlu In nlt1I1raOI'" raj fI.\c;l\lpa~ ,t' pllHavlju
live dok vodn nc rrodrc thl lJ"rn.le fll1\'rlillc! .."'rk,,. "th,,,,",, ,I.,~ \t! nal t!..rni/ll 1"'10'(11\1 He po;ave
v.lafna m~ta, Tac\a 't.'
17vr~1 f",!\lcdnJc' \l1ganl'" I ,'pH r,,,'knh1.
7;2 Vremenskl! Intervale u kojima ~c \'r~t: "ap-:1nia Ireha rn<le~ill \'1''1:11malerijala. 1Rko fiSt C;cdnhijc 5 do f)
Yapiinl:\ Unhii'aieni inlrn'ah ..u: I, 2. 4. 1. 2~. -I') I .: '111:\. Iii nUI.I"'nil~11.'
k'''1 Imal" hr1ft '-upi.
,. 11.1. ".111.
" ,
Iw'n'1 I'\.'njanl\': ;15 I 3u 111111\11:1.
a 131im I. 2. .t. -I. .'.
Na kl ~1.lUuplta. rhhlt.. p"""Cti:lj..,!! \ avanla. I' 1",,1..\ iii'... \ "I'...' fHl\ la'cIII)1 d,:h, 117f\1ka u7ima t;e malrnJal
13 odr,,:divanJ.' \Ia'no'\ti. pr,,'ma Jl;\ t'.BI.OI:!. a 11 "I'ni<' 1',,1"\In(' lIu\rkn 111m,,' 't.' mnl('niul/a ",Ire.
dh'anjc l.afJrcmm~h' Ici.ine rrema JUS U,AI.Oll.. rn ,,,' I/la"\lOIi IlIrrrnUn1li"ku letinH U bllvnm ,rHniu
..'\ko je mUlcrijul nrkC\hC'rencan. J'C'1Ii1c
I""r'rnll~ "pil" ,Id,,,.d. Sf.:~lImtl \Iutnn~u, iI rrrl,"'IofI1\ 1111 ...,,-
da je zapremina oVlala nl'r,,'menjcna.
73 Ako se ispituic maleri;nl ." [lrirodnom ,II ,Irllgom nek..m lln'nC'>~clI fla eilindu' nar"n;en materi.
jalom pr(ma la~. b.b .Hap;' so: bel ,u;.cnia a IlIlIm ,Iavi II "'honlll III I1nln"all;e i ll"I". \l' pnsllll'''
prcma I"~. 7.1.
8 Rezultati ispltivanja
.,
~.I RD.2likc i7n1t"tlu \TL'dnosli dobijcnih v:\gunjcm 11\'rcm,,'n..J.;im InIN\ alimn ph'mn 'n~. ! I \'rcdnu...ti
dC'lhijnnicpre nnlapanja. rrcd!\tRv'jaju lnpremine knpiluI"I'" upq...nc \ "tI". \I "dp,wnrajlll'im vn'm..'nskim
intervalimn. Na o~noVu lih vrcdnusti nacres se dijagram l:lrHl"min,,' vrcme. ~au ~tu.ic priL:a7ano
na !dici, na taj nafin Ito sc na apscisu nnOt\c;ivrcmc L \I :\:1IIn\;l1111°i!Rrifnmd:nm merilu). a IUl0uli.
natu zapreminr. upijene vade V u em (u arll:1\C1ifkHn1 mt.'fllul. Spu.ian.l,'m dt,hlicmh ul~n~n Irchu ,In
se.dobije prava linija koja prolazi kroz po~elilk koor"inll""'~ vj".l11l1ll1l1ija I I\a ,lie". I'.1.'<1l1lil11. la
vetinu vrsta ma1crijala tla 'c de~ava da usJed n,,"pr:l\'lIn'hli na rufelku kupilarnng upijania In IlIIijn
ne nude prva, v~ da jc njen poutni deo kriv (linija 2 1\11. ,liei).
Isto lako mole se de.ili da krajnje tane ne Icte na ""IV'oj linni nego ispod nje. Dn loga dnla7i kadn
brzina knpilarn,'g pcnjanja nije jwnaka po ee!.'m p"'<okll u70rkll. Ink" dn se nil l!<Hnjui [I"vr~il1i
uzork:\ flrV(Ipt'javc IYJccJina vlab1a meSl3. l!!Itart'ja\ a IHI'olajci la malcri.iak ~i.iujc hl/llHi ~ilpilallh)!l
penjanja vrl... nlala. U I"m slutaju te krajn;e laU. ne Ir.ha u7im",i u "h7ir.
407
8.2 Ako je linija V...I pravlI (linija I nil sliei), J'",il\\lIl k.h ll)eficijenlll lupilarnc J'",puslljhllsli k i
IT,ak5imalnc visine kapilarm'1! J":'njun.ia h. iuutunu\u ~..: nn Ulinuyu 1.1'I1f~l11incupi.icn~ yodc V. \I
vrcmenu t, na ('sno\'u "HJn'l~a ill'u}cn,'~ .icdm,~jlh'm:
V. AI'2n.k.h'l
il ~1'.iC sleltj "hrUlUC:
l.h
Gr-2~'1
I'de je:
V .~. zapn:mina upijcnt: \ HC$. u ,,'m~:
A p$\'r~ina luC'sL'~a u/,'rka USrra\fhl na ,\~1I cili.h.lra. u cm~:
i' .
io
n ~u.:fi\:u.:nal a('M1hllnc I'U(O/I"I)II. n
:.
k l':Jcfil',jcnal \,.d"I'I,'pll'illil\,'~tI. II "om ~OII:
h mak)lIlIah\01 \i:-iIiOl lal'ilanh,t: pcnjanja. U ':01 (27.:' ~m):
I Yrcm~, u ~a(ima:
y, .. sp..-cifitnu l~!in" l>plllVUIII)I'OIaicrijulu. U lJ',cm-';
y. -zapreminskutelll\lI ispilivanug malerijala, u kp/emJ;
Vredousli za V i I ulimaju se za pruilvoljnu latku linije V-I u dijugramu.
Proizvod k.h dobija se u cm2/sal.
'"E
u
::)
~
v.
12' 7 2S '9 72 Q~..~

W :t
t u sallma
"",
R.3 Ako je linija \. I u ",,,m J'''<',-In"n, delu kriv:l (linija 2 na slici) I.eba J'rI\Yi deo Ie linijo produf.iii
dok nt J'rr<e<'e ",diMII1I1 ,)~UHuH.. V. na slici). lJ 111mslu~nju se In III~ka u7imn knll koordinalni
f""~ctak k,,,'rdinnIIH'~ ~i,t~ma. lakc>dn obrazae zn izr:l~ul\l1\'anjeJ'r"i7\'odu k.h glasi JIll I1snuvu
lnrrl.'min... upij~nc \!lde V u \rcmcnu t. na osnovu odnu'lt i7ratcI1ng jcdnafinom:
v - A 1'2 (ri'-:-",-) k. it":!
iz koje sledi obrazac:

1
k'h- (!A ) .-2(n-n.)t
.1..
gde je n. knericijenal apsolutne f'",n7.nn<li vJafOOI! mnterijala
nn - y,-y". ('1'"., zRJ'rtminskR lelinl\ vlaf.nog malerijala).

r.
408
9 Oeena rezultata
Ako jc vtcdnost proizvoda k.b veta ad 1 cm2/sat, tlo jc velo osctljivo prom': mrazu. Alto jo vrcdnost
proizvoda k.b manja od 0,1 cm2/sat, tlo uopltc nije osctijivo prcma mrazu.
Ycza sa drugim standardima - gcomcbani~ka ispitivanja

JUS U.Bl.OI2 - Odre4ivanjo vlafnosti tia
JUS U.Bl.OI4 - Odre4ivanjc spccifii!ne tdino tia
JUS U.Bl.OI6 - Odro4ivanje zaprominskc tclino tia
JUS U.Bl.036 - Odrc4ivanjo visioc ltapilarnog pcnjanja vodo u tiu
JUS U~Bl.038 - Odrc4ivanje optimalnog sadrfaja vode po Proktoru
1/
.' a: ..oP.d.IIU patllkl a.v" - 880p.4

:"
;t~ 641.131.3
409
JUGOSLOVENSKI Geomehanl~ka (splllvaaJa JUS
STANDARD ODREDIV ANJJJ; MODULA STISWIVOSTI METODOM
KRUtNE PLOCE"
U. Bl. 046
SA OBAVEZNOM , XII.1968.
PRIMENOM
od I-VIl-I'69. nolenJo be. 18-670111 od 7-XI-I968; Slu.bonl IIli SFIU br. 5011968.
~Testing of salls. Determination of eomp,,'ssloll mod,tllls by eirelilar slab metlrod
l2 1 . Prcdmct standarda
Ovajslandiud propisuje na~in odredivanja modula slilljivosti lIa i drugih nose~ih .Iojeva melodom
'" krufne plo~e.
:l:I
~ 2 Dcfinicija
j Modul sti~ljivosti je veli~ina koja izrazava meru sleganja (zbijanja) ispitivanog malerijnla pod dejslvom
~ I'ritiska pod utvrdenim uslovima.
1
.
=
.. 3 Na~ena
r Modul sti~ljivosti, odreden po ovom standardu, slufi za oeenu nosivosti prirodaog ili naroeitim
~tt
;..
postupkom poboljlanog lIa (posteljiee), zatim za kontrolu kvaliteta sabijanja nose~ih slojeva puteva
.; i aerodromskih pista, i najzad za proveravanje nosivosti gotovih puteva i aerodromskih pista (bez
0 zastora).
III
::I
...
CI
a 4 Princip
~
.0
§ Modul stilljivosti odreduje se optere~ivanjem ispitivane podloge postepeno rastu~im pritiskom,
posredslvom kruzne plore odredenih dimenzija, i posmatranjem time izazvunog sleganja lIa.
S
0
~ Oprema
5
i! 5.1 Za ovo odredivanje sluzi sled~a oprema:
~ --,tri presakomparalora
nnjmanje prilisne sile 5000 kp, sa urednjem zn merenje priliskn;
(mernn sala) sa podru~jem merenja najmanje 10 mOl i podelom od 0,01 mm;
a - stabilni drza~ komparatora ~iji su oslond udaljeni oko J,50 01 od plo~e zn optere~ivanje;
- ~cli~na kruzna ploea, pre~nika. 15,96 em i povr~ine 200 em1;
~ - ~eli~lIa kruzna plo~a precnika 29,86 em i povr!ine 700 ocml;
t
::I
- oslonae prese pri opterc~ivanju plo~e (obi~no natovareni kamion Hi sli~no);
sekundomer;
-
u
E - libela;
~
- oprema za odredivanje vlatl10sti prema JUS U.B1.012.
f
~
5.2 Podela na manometru prese treba da je prilagodenn vnti ispilivane podlnge i primenjenom tipu
;; prese. Nije dozvoljeno kori~~enje podru~ja na manometru koje je v~e od 2/3 maksimalnog Olano-
metarskog pritiska. Presa mora biti bazdarena.
i.
Q.
=-
e 6 Postupak
:I
11 6.1 Materijal na mestu no kome ~e se izvr~iti odredivanje trebo da i'ma prlblizno op,timalnu vlaznost,
r. jer se u protivnqm dobijaju neta~ni rezultati. Zbog toga se pre po~etka iSl'itivanja odredi
vlaznost ispitivane podloge. Povr~ina nn mestu ispitivanja treba da je isplnnirona i horizon-
talna i da je zaJti~ena od direktnog utieaja vlatenja Hi sulenja. Oko log mestn lreba da ima
dovoljno prostora za opremu. Da bi se postigla ravnomerna podela pritiskn. tr~ba ukloniti delove
(kamen~iCe) koji stree. a nastale ~upljine ispuniti gipsom ili sitnim pcskom koji treba sabiti.
6.2 Za ispitivanje posteljiee. kao i donjih i gornjih nose~ih slojeva, upotreblj"va se kruzna ploea od 200 eml
(d... 16 em), a za ispitivanje gotovog puta bez zastora, ili acrodromske piste bez zastora, upotreb-
Ijava se kruzna ploe. od 700 cml (d... 30 em).
...
obnQVt
1 I.don)e JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
I I XII' -,19'/1.
410
6.3 Na pripremljeno mesto postavi se kruma plo!!a i pomo~u libele proveri da Ii le!i horizontalno. Ako
to nije slu!!aj, mora se povrlina ispod plol!e tako obraditi da plo!!a .zauzme horizontalan polofaj.
Zatim se na plo!!u centri!!no postavi presa koja se gornjim krajem oslanja na oslonac kojl je tako
postnvljen iznad prese da njegovo te!i!!e le!i pribli!no u osl prese. Zatim se postavi drta!! kompara-
tora sa komparatorima, tako da. njegovi oslonci budu na odstojanju od oko 1,50 m od plol!e. Pipei
komparatora osl~ne se na plo!!u u tri ta!!ke, pravilno rasporedene po pcriferiji plol!e.
6.4 Plo!!a se najpre optereti sa 0,2 kp/cm2. To optere~enje se dr!i jedan minut i zatlm Ie plo!!a rasteretl.
Posle toga komparatori se nameste na nulti polofaj i po!!ne ispitivanje. Prvo optere~enje iznosi
0,5 kp/cm2. tim; je ono ostvareno pusti se urad sekundomer i istovremeno 5e posmatra 51eganje
plo!!e !!itanjem na komparatorima. Sleganje se !!ita posle I, 2, 3 lId. minula, Ive dok Ilegnnje ne bude
manje od 0,05 mm u poslednja tri minuta, ako Ie ispituje pOlteljiea, odnolno u poslednja dva mlnuta
ako se ispituje nose~i sloj. Posle toga se optere~enje stupnjevito pove~ava svakJ put za daljih 0,5 kp/cm2
ave. do kona!!nog optere~enja koje iznosi: 2,5 kp/cm2 za posteljicu, 4,5 kp/cm2 za nos~e slojeve
is,S kp/em2 zagotov put, odnosno aerodromsku plstu bez zastora.
Posle svakog pove~anja optere~enja bele!i Ie sleganje plol!e pOlle I, 2, 3 ltd. mlnuta, sve do stabi-
lizacije, kao Ito je napred opisano.
Svako sleganje dobijll se kao aritmeti!!ka sredina iz pokazivanja triju komparatora.
7 Ixrazavanje rezultata
7.1 Rczultat ispitivanja prikazuje se grafi!!ki, dijagramom u kome se na apseisu nanosi optere~enje
plo~e p, u kp/em2, a na ordinatu sleganje podloge s, u mOl, i broj!!ano, izra~unavanjem modula slil-
Jjivosti M. po obrascu
M.-A£.. d
dS,
gdc jc:
lip
= razlika dva odredena optere~enja (u zavisnosti od namene ispitivanja), u kp/cm2,
ds = odgovaraju~a razlika sleganja s, u em,
ct = pre!!nik krufne plo~e, u em.
7.7. lJ dijngramu u kome je ucrtana linija optrrc~enje-sleganje (u daljem tekstu »linija p-s«) treba, osim
tc linlje, ucrtati jol tri prave, kao 110 je prikazano na II. I u kojoj su te prave oznn!!ene brojevlmn
I do 3. Te prave dele colo polje dijagrama na 4 zone I zbog toga se nazivaju granil!nim IInijama
Oplerec~n)~ u kplcm2
() 2,5
0.5 1,0 15 2,0 3,0 ',0
0,5
1,-0
1,5
2,0
2,5
E
E30
.::J '
.? /.
g,3,5
~
VI
',0
Slika I
411
Zone se oznlltnvlIju Sa 1 do IV i pripadaju raznim slepenima

. noslvosll raznlh vClta podlosa, na sle-
deei na~in:
- zona I, ispod linije J, pripada tlu (posleljici) neclovoljne nosivosli,
- zona II, izmedu linija I i 2, pripada tlu dovoljne nosivosti, .
- zona III, izmedu linija 2 i 3, pripada donjem noseeem sloju dovoljne nosivosti,
- zona IV, izn:.d lin;je 3, pripada gornjem noseeem sloju dovoljne nosivosll.
Proma tome u kojoj zoni le!i ucrtana Hnija p
namenjenoj svrsi.
-
s, cenl se da Ii nosivost Ispilivane pod lose odgovara
7.3 Pri ispitivunju gotovog pula, odnosno oerodromske pisle, bez mslora, m uCrlovonJe linije p
treba, umesto dijagrama prema sl. I, koristiti dijagram prema sl. 2. . - S
Oplerecenje v kplcm2
0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 . 3,5 4,0 4,5 5,0
0.5
E B
E /,0
::.
.~
§ /5,
2' A
Vi 2,0
Sliko 2
Grani~na linija koja .Ie ucnana u tom dijagramu deli polje dijagramo u zone A i B.
8 Ocena rC1.ultata
8.1 Do bi se ocenilo da Ii ispitivono podlosa odgovara propisonim uslovima, slu'c sledeen dvn kllterijll:
u) linij'a p - 5, nocrtana premo la~. 7;\, morn le!ati u odrcdenoj zoni dijagrama premll ta~. 7.2,
b) izro~unala vrednost M, mora bili veeo Hi jednaka vrednosli propisunoj u odnosnom stnndllrdu
Zll i~pitivanu podlogu (ova se mo!e proveriti i grafi~kl oko Ie II dijagramn p -. s spo.lc dve gra-
\li~ne la~ke koje odgovuroju ruzlicl AI'; liniju kojo Ie. tako doblJe ne sme imotl veei naail> od
.
odgovarajuee gruni~ne linije).
8.2 U pogledu poloiaja linije p -

s u dijagramu va!i sledeee:
- Hnija p - s posteljice mora a celini le!atl iznlld groni~ne linije I (u zoni /I iIi i7l1ad loga); IIko se
vrednost M. ocenjuje grafi~ki, Hnija ~iji nagib se uporeduje so nagibom grnni~nc linijc I dol>ijo
so spajanjem laeaka linije p-s za p
jednak nagibu linije I, znaei da .Ie M.:>250 = 0,5 kpfcm2;
i p = 1,5kpfcm2; ako .Ie nagib Ie linije monji iIi
-- 11nija p- 5 donjcg noseeeg 510.10mora u celini Idali ;zn"d graniene linije 2 (u zoni III ili iznad
loga); linija koja pokazuje vredn!>sl M. dobija se spojonjem laeoko zo p 1,5 i ~ 2,5 kpfcm2;
akoje nagib Ie Hnije manji iIi jeclnak nagibu linije 2, zna~i da .Ie M.:> 400= kpfcm2; I'
- linija p - s gornjeg noseeeg sloja mora u celir.; le!ati iznod gmniene linije 3 (u zoni IV); linija
koja pokazuje vrednosl M, dobija sc opet spnjnnjem toeoko zo 1,5 i p 2,5 kpfcll12;ako je
-
njen nagib manji ili jednak nagibu linije 3, znaei do .Ie M.:> 1000 I' kpfcm2. =
8.3 Linija p - s golovog pula, odnosno aerodromske pisle, bez zastora mora u celini le!ati u zoni R di-
jagrama prema sl. 2. Linija koja pokazuje vrednosl M. dobija se spajanjem laeaka zo 2,5 j p=
=3,5 kpfcm2. Ako .Ie nagib te linije manji ili jednak nagibu grani~ne linije koja deliI' zonu
= A od
zone B, znoei da .Ie M.:> 1000 kpfcm2.
412
8.4 Ako linija p - i Ispitiv4ne pod loge ne zadovolJava odgovar~ut!e ullovelz ta/!. 8.2 odnolno 8.3,
mora Ie Ispitivana podloga poboljlavati podesnom obradom ill zamenitJ materijalom vet!e nOli-
VOlt!. .
Veza la drugim standardilna
JUS U.E3.020i - Tehni~ki uslovl za luadu betonskih kolovoza

JUS U.E4.010 - TehniCki uslovl za luadu povrlinskih obrada zaltora
JUS U.E4.012:- TehniCki uslovl za Izradu bitumenskih I katranaklh makadama
JUS U.E4.014:- TehniCki uslovl za !uadu asfaltnih betona;
JUS U.E4.016 - TehniCki ullovl za luadu katranlklh betona;
JUS U.E4.018 - Tehnii!kl uslovl za luadu asfaltnlh I katranlklh betona po hladnom pOltupku
JUS U.E4.020' - Tehnii!kl ullovl za Izradu IIvenlh alfalta
JUS U.E9.020. - Klasii!ne I lavremene podloge za pUleve. Tehnlekl ullovl za luadu
slendardl Iz oblasti puteva
- I drugi
,.
It&rrlpa: Beoara4Ut1 .r.UC!k1 UYod ...,rad
-
AI... o~.'H.J
413
.JUGOSLOVENSKI Geo_bJIDJ~ka ItpJd'uja JUS
STANDARD ODREDIV ANJE OPTIMALNOG SADRWA VODE U.Bl.048
..OBAVBZNOII CEMENTOM STABILIZOVANOG TLA
D-IHI.
I'BDDNOII
... I.VD-1M. .~ .oIeaje br. 1.-6701/1... '.XI-IHI, 1I8a N. "/IHI.
II"""" I"'"
Testing of soils. Determination of optimal water content of a sol/ stabilized by clment
I
1 '?redmet standard.
Ovaj standard propiluje na!!in odre4ival\ia optimalnol ladrfaja. vode c:emcnlom Itabillzovanol tla.
I :1 DefiDicija
II Optimalni sadrfaj vode c:ementom slabilizovanog tla je onaj sadrfaj vode koji, pod odre4cnlm ullo-
vima, omogu~V8 hidrataciju cementa u melavini tla i cementa i postizal\ie maksimalne zbijenolti
te melavine.
1
3 Namena
f
I Opit Iluf.i 7.8 odre4ival\io nBjpo~uljnije melavine cemen.a
puta iIi aerodroma, iua4ene od cemenlom. ltabilizovanog
i tla pri iuadi
Ila.
koluvozno kons.rllkcijc
4 PriDcip rada
t . Zbijal\iem
\I melaviDe materijala tla sa cemenlom pri raznim sadrfajima vode, a pod istim uslovima
zbijal\ia, i merel\iem zapreminlke tef.ine odre4uje Ie postignuta zbijenolt mdavine.
i
5 Oprema
I Za ovo odre4ivBl\io 11uf.i Iledc:l!a oprema:
II
a - olJrema prem I JUS U.BL038,

-. Ihni!!keruovice.
1
1:1
6 Naan odre4ivanja
6.1 Prlprema IIZOrao
I Za odre4ival\ie je polrebno 15 o<lnosno 30 kg na vazduhu l)rosuJenog materijala tla, koji so razdeli
a na 5 uzoraka po 3 odDosno 6 kg. Veti!!ina uzorka 7.avisi od granulometrijskog saslava materijala tla.
f 8.
Svakom uzorku doda so voda tako da sadrfaj vode dva uzorka bude ispod prctposlavljcne optimalne
vrednosti, jednog. uzorka priblimo ravna, a preostala dva iroad pretposlavljene optimalne vrednolli.
~azlika \1 sadrlaju vode svih pet uzoraka ne sme biti v~ od 3%.
8
f POjedineluzorke svaki posebno treba dobro izmelati sa vodom i ostaviti 24 sata II hermeti!!ki zalvore-
nim sudaYima da bi so vlamost izjedna!!iIa. Ukoliko se opit izvodi sa koherentnim materijalima, oni
se morajll prilikom melal\ia isitniti tako da kroz sito otvora od 4,76 mm iI\ 5,0 mm prodo najmal\ie'
80";' materijala. Svakoni uzorku doda se potrebna koli!!ina cemenla I zme!a. Melal\ie 'so mora na.
ltaviti sve dok so ne dobije ravnomerna boja. Na!!in melanja treba prilaaoditlmelal\iu pr.i iuadi
mdavine na terenu.
.Ukoliko so meJa rui!l.J, radnik treba da ima z,aJtilne rukavice prema JUS Z.BL024.
I 1IIIaa)e '1 .lUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU 2. abRII.'

X11-1971
I I
414 -
6.2 ~YUIe
0ptima1nI ..d~ vode tla odreduje lei prema JUS U.BI.038.
Veza .. drugim ltandardima

Gcomebanil!ka ispitivanja
JUS U.BI.OI2 - OcIrediv&l\ieVldnOiti t1a
JUS U.BI.OI6 - OcIredivuVe zapre.minsb ldiae
JUS U.B1.038 - OcIredivanje optimalno, ladrfaja vode po ProktorU
JUS Z.Bt.024 - Zaltitne rukavic:o od prirodae ill Iintet1t!ke sumo
, ,
.~I --.1I4IId..- ..- - ........

Dit 614. 131. 3
. 415
I11GOSLOVENSKI Geomehanlfk8 l.pltfYUja JUS
ISPITIV ANJE OTPORNOSTI CEMENTOM
STANDARD
STABIUZOVANOG TLA PREMA MRAZU
U. BI. 050
U I'IUIIDIOJl VII-I969.
.. 1-1-1t'70.
8eIuJe 'r. 11.3871/1
.. 2S-V1.IHtI III. sn.r br. 29'196'.
TrsllnK o[ solis. Rrslsloner ermrnl slobl/1z1tI ;olls 10 [Trrllllg
I Pretlmet itandarda
I Ovaj IIUldard propilujc na~in ilpiliva..ja otporno.1i cemontom Ilabilizovano, 1111prema mrazlI.
I
z Na"e118
l.pitivanJc Iluti za ocenu otpornostl cementoni liabillZDVanol Ua prema mrazu, odn05no za ollredi-
f val\ie minimalne potrebne kolil!lne cementa &Ii Izradu kolovozno kon.trukcije zahtevane ja~l"e
otpome prema mruu.
. '
3 PrlDeI, rada
I Prime.vuju Ie Iledete dye melode:
,a) odreduje MI promena zapremine i JIIIbitak mase uzorka izlo!enoa uzaltopnom smrzavanju i
kravljenju odredenim po.tupkom:
b) odreduje Ie 'Iepen Imanjc~a prili.ne I!vnt~ uzorka Itlof.cnol uzastopnom IRlrzava'\iu I kravljc-
nju, iuwn indeklOm otpornolti,' . .
I
4 Oprema
.i Za ovo ilpitivanje sluti sledcQ oprema:
I - oprema prel1l8JUS U.BI.OI6, JUS U.BI.030 i JUS U.BI.038;
I - hlad.vak
- termol-boca,
la mOJIII~nol4!u poltizanja temperature nife od -20 .C;
f
-
-
x 30 em x 20 em;
upijac!i papir;
.
POIUda sa rottiljem i poklopc:om za l!uval\ie uzoraka
-
u vlafnom prosloru, dimenzija 60 em X
.
a - p!itka polUda la drlkom za prenotcnje
&Ijusno merilQ.sa tamol4!u 0,1 mm:
uzoralta. velil!ine 15 em)( 1,5'em;
-
I -
- hiaroskopni podmetal! /lJ 12 em od rtlea;
zaltitne rukavice.
5 PrlpreD18 uzoraka
I Na vuduhu Ie Ilull 6 do 9 1.;1materijaJ.tlal prollCljokroz litO olvora od 4,16 mm, ill 5,0 mm.
II Odrcdi Ie aadrfaj vodo u uzorku I dOCs. kolll!ini vode koli Jo potrebna dl 10 ,dobljo uzorlk II optl.
malnim sadr~em vOtio prema JUS U.BI.038. Ptilikolll dodava.va vodo troba obrltltl palnju na
Jlllbitak vode ulled dtde, 1IIOIanj1. Zbo, tOil Ie peskovitom matorijahi dod" 0,5%. I gllnl 2% vlte
vode, ~ua u odnoau na muu IUVOI matorijaiL MatorijaJ la optlmaJnlm ladr~om vode oltavl
so 1'0110tnoIu1Ja da Itojl 24 ..ta u bonnetltkl zatvorenoj poludi. Zatim 10 dodl odredena kolleina
cementa. Cement Ie dom u odnOIU na muu luvol DlltorijaiL Matorijal la c:ernentom mel. Ie Ive
I dok SOlie poatlpe RvaOll101DI boJa. Trl\ial\io IlIaI!in IIIOIuJI pcjdoso Ie tako da odgovanVu mela.vu
\IIOIav\no 118 toronu.
Od tako prlprolllljcJle melAvlno Izrlde .e uzon:l u .tandardnom Proktorovom eillndru I nabijalu u
.Iojovl- proplaanolll oneraijom. POlio n.bij~1 Ivaleo. 110Ja uzoika, ,ornj. pomlnl pojedinoa
nabljonol aIoJ. JIII8IOSOIzbruda brudallla dublno do oleo 3 mm, da bl Ie sa 11ed061111 .Iojem lto
boljo vezao. ,
Poslo zavrlcnol nabijal\ia uzorci ae pafljivo Iz\'ado Iz ciliDdr. I POIII~ plltke poaudo za preootcoje
uzorakl ltaVO u posudu sa roltiijem i poklopc:om.
I. obnoYl
.-
. .....
t r
nJOOSLOVBNSKI ZAVOD ZA STANDAltDIZACUU
I
X.-1971.
416
Sa jednom odredenom kolifinom cemenla polrebno je izradili dva uzorka: jedan za odredivanje pro-
mene zapremine, a drugi za odredivonje gubilko mase. Izra~una se zapremina V prvog uzorka, a
vagal\iem ustanovi masa m drugog uzorka.
Uzorci se fuvaju u vlafnom prosloru 7 dana.
6 Ispitivanje metodom odret1ivanja promene zapremine i mase

6.1 Poslupak
Posle 7 dona Ictanja u vlatnom prosloru uzorci se izvadc. >Iave na higroskopne podmelafe i zajellJlo
so njima stave u hlodnjak i izl01e smrra\'anju 16 sali na lemperaluri od -10 do -15 .C. Temperalura
u tom inlen'alu hira se u 1-avisnlls.i lid Illga dll Ii je malerijal u kolovoznoj konstrukciji viKe ili mal\io
izlll1.en sml'zavanju.Posle smrzavanja uwrci sa podme\a6mo izvade se iz hlodnjako i stave u prostor
zasicen "Iagom do se olkrnve u loku od 8 sali, pri ~emu higroskopni podmelnfi mornju bili u dodiru
sa "odom. Ovnj proces smrzavanja i kravljenja pl'edslavlju I ciklus. Jspitivnnje se sasloji iz 14 takvib
ciklu>a. Posle svakog ciklusa uzorke Ireba okrenuli. Posle Ir«eg ciklusa uzorke Ireba delaljno pre-
gledali i zabele1ili pojavu pukolinn, udubljenja, noprslina, raspadonja itd. Ako se poslo lest08 ciklma
ustanovi da sadrfaj cementa nije doyoljan, Ij. nko se na uzorku pojave udubljenja i raspadanja Ileba
obuslaviti ispilivanja tih uzoraka i izradili nove uzorke sa yoCom kolifinom cemenla.
Ako se posle izvrknih 14 eiklusa okrnje somo ivice, uzorei zadovoljavaju. Po uvrlelku po.lednjcg
ciklusa aha uzorka se'i1.vnde 11.prostora zas;Cenog vlagom, Nil jeduom uzorku 8e mere.\iem vb"o
nn 4 mesla unakrsl i pretnika nn 3 mesla (gore, dole i na sred,in; uzorka) odredi 1.apremina VI, Na
drugcim uzorku se vaaanjem uslanovi masa mi.
6.2 luai!unavanje rezuUata

Rezultat ispilivanja izratava se promenom zapremine i gubilkom mase prema sledeeim obraseima:
6.V-~'IOO
V
m-m.
6.m--.IOO
m
gde su:
6.V - promena zapremine, u %:
V -zapremina uzorka pre ispilivanja, u cm';
VI -zapremina uzorka posle ispitivanja, u cm.':
6.m - promena rnase, 'u %:
m - maslI uLorka pre ispitivaoja.
ml - masa ulorka posle ispilivanj" u g.
6.3 Ouna olporoosti tla prema mrazu
Ccmenlom stllbilizovano 110 zadovoljava ako je mak.imalna promena zllpremine maf\ia ou ,;.,
a sem loga ako gubitak mase nije veei od:
- 7:;-~ za glinovile malerijale,
- 1411. L"
pcskovilo-Iljunkovile malerijale.
7 Ispitivanjc metodom odredivanja smanjenja pritislle i!vrstoCe

7.1 Poslup.k
I'ripremo so dva uzorkll premll laf. 5, nli no u Proklnf'lwim r.ililldrlinn, nogo u cilindrimn 1'1"'...
JUS U.nI.030. Poslo zanlenng nllbljunjll uzorel 8e pc'.Ijlvo i,ll,nll 11.ciilndra pl\7.ccl dille no oAle'.,.
11zallm so znmofo II lefnl pararin, pa so zajedno .a pllf'lIrinskom ohlogom, kojn se na ojlma obrllZuje,
izmere. Posle 10[1"!IOpanovo slavo u Icfni parann i osillve II njemu 7 dana. Posle loga roka Izvnde so
iz pararina i
p"'I1"" izntere. Uzorei n~ smeju izgubili vise od po 2 g: nko 10 nije slufllj, moraju se
IIleli nov; u/.llf'ci knji Ireba tla zadovnlje nllvedeni uslov. POlom se pnrafin pll!ljivo ukloni sa uzoral:a
ua ne ,';;Iele, pa se uzard pulOpc u ~ud sa vodlHo lemperalure 25+2 .C i oslave u njoj, Posle
24 salll
"" so jcJan uzorak izvadi iz vade, obri~c upijaCim papirolO, stavi u zapll~af od plule odgovara,iuCe
lermo, ,'''co, "de vrpcom za zapu~ac lako Ja njegova [lornja povr~inll bude u ravnl s. gornjom
pll\f'.inom I.:'pu~ea. Znpulaf su uwrkofl1 slavi sO na lernll'~ boclI u kojoj 50 n8101.ivoua lempera-
Illre M "C. "olieina vode mMa bitllakva ,Ia donji kf'lIj ul.C'I'kllle~i (i em u voui. Termosboca sa uzorkom
slll\'i u hlallnjak no lemperaluriod --Ie> do --15 'C I ,"I lid d:,le1i 16 5uli. Temperaillra 80 mOla
s"
konll'oli'lIli lermomelrom. Posle le!anja od 16 sali i/.\'lIdi se lennos bocn iz hladnjaka I uzorak iz
lermns boce, pa se uzorak oslavi da se kravi 8 sali na lefOpl'raturi od 25 +2 .c. Ovaj proccs smrzavanja
417
i kravljenja predstavlja I ciklus. Taj postupak se ponavlja u 14 ciklusa. Poslo zadnjeg ciklusa uzorak
se stavi na pogodno postolje da se drenira IS minutn, a 10 so u~ini I sa drugim (kontrolnim) uzorkom
koji jc bio ostavljen u vodi I nije bio podvrgnut procesu smrzavanja I kravljenja. Potom so Da jedDom
i drugom uzorkl! 04redi pritisna I!vrstoea prema JUS U.BI.030, slim da brzina deformir~a uzoru
bude 12,1 mm u minuti i odredi pritisak p, odnosno PI prl kojima nastaje 10m uzoraka.
1.2 Izracuaayuje rezultata

Indeks otparnosti prema mrazu, u procc:nlima, izra/!uDava so po sled~om obrascu:
R...e'IOO
P.
gde je:
p
- pritisak pri kome nastajc 10m smrzavanog i kravljeDog uzorka, u kp{cm2;
PI - pritisak loma kontrolnog uzorka, u kp{cm2.
1.3 0- olpornostlIia premamrUII

Cementom stabilizovano 110 otporno je proma mrazu kada indok8 otparnoati iznoai najm~o BOy'.
Veza .. drugim slandardima

JUS U.BI.OI2 - Odredivanje vla!nosti tIa
JUS U.BI.OI4 - Odredivanje spccifi/!no tdino
JUS U.BI.OI6 - Odredivanje zapreminsko tdi~e
JUS U.BI.030 - Odredivanje pritisne I!vrsto&: \la
JUS U.BI.03B - Odredivanje optimalno sadrfine vode pa Proktoru
.'UDP8: .80pad81d pa.OlIr:I - ........

Grupa Autora - Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika I Standarda Za Gradevinske Konstrukcije - Geotehnika I Fundiranje - Dio 1 - 20190418T125453

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Grupa Autora - Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika I Standarda Za Gradevinske Konstrukcije - Geotehnika I Fundiranje - Dio 1 - 20190418T125453

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.,.

Knjiga 6 GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE

-uticaj reljefa na objekat,

- mogucnosti snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom i resenja

I. CUVANJE GEOLOSKE DOKUMENTACUE

II. SREDIVANJE DOKUMENTACUE

Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo

II. ISPITIVANJE TLA

1. ISPITIV ANJE TLA NA TERENU

Grada i osobine tla ispituju se inzenjersko-geoloskim kartiranjem terena, istramimjamama,

2) tri terenska istraZna rada do projektovane dubine, sa intervalom ispitivanja po dubini ne

opterecenje tla temelja p > 100 kN/m2, ~..............----

2. UTVRDIV ANJE NIVOA I ISPITIV ANJE PODZEMNIH VODA

3. PRIKAZIV ANJE REZUL TA T A TERENSKIH SONDIRANJA

4. UZIMANJE UZORAKA TLA ZA ISPITIV ANJE U LADORA TORIJI

5. ISPITIV ANJE UZORAKA TLA U LADORA TORIJI

III. KLASIFlKACUA I IDENTIFIKACUA TLA

Prema vrstama tla, prirodni materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupe:

Nevezani materijali, prema porozitetu, razvrstavaju se u: vrlo zbijene, zbijene, srednje

IV. POSMATRANJE SLEGANJA GRADEVINSKIH OBJEKATA

V. 8ILE KOJE DELUJU NA TEMELJE (OPTERECENJA)

U glavna opterecenja spadaju: sopstvena masa objekta, korisno opterecenje, hidrostaticki

2. GLA VNA OPTERECENJA

Pa~ ~ = ~B'NySiy+ (Cm + qtgCPm)NcScdcic +q

odgovarajuCi faktor sigurnosti. N.y i Ne - faktori nosivosti 500

Se = 1 + 0,20 B'IL' Crte~ 3

gde su H i V horizontalna, oOOosno vertikalna komponenta rezultante sile koja dejstvuje na

6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOG

E = (1 - 12v2- v )My odnosno za v = 0,3:E = 0,75 My.

/) -ugao trenja izmedu temelja i tla,

10. DUBOKI TEMELJI

Na duboke temelje se ne primenjuju odredbe clana 76. ovog pravilnika 0 ekscentricnim

11. DINAMICKO OPTERECENJE TEMELJA

2. TEMELJENJE U OTVORENOJ JAMI

4) izrada oboOOih zidova gradevinskog objekta po posebnim metodama kopanja i

Ap - povrsina omotaca duz tih slojeva.

°, 1 2.' , ,\0 2 , ,tv 2 4

gde je: '*

Wp -masa sipa (sa nastavkom za pobijanje).

do 3, pri cemu se uzima u obzir

Prethodno izradeni armiranobetonski sipovi moraju se dimenzionisati, pri cemu se uzimaju

4. DUBOKI MASIVNI TEMELJI

N" i Nc - koefieijenti prema dijagramu na ertezu 4.

i da !i se moze stabilnost obezbediti drenazama, filterima, zagatnim zidovima, podvodnim

VII. ZA VRSNE ODREDBE

6) hidrogeoloski istrazivacki radovi;

II. ISTRAZNI RADOVI

III. TRASA I NIVELETA TUNELA

gde je h nadvisenje spoljne sine u mm

dopustiti i manji poluprecnik po obrascu p = i y2, ali ne manji od 2.000 m.

6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 14000

6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 15000

Kod tunela u krivini uzima se u obzir i otpor od krivine.

IV. POPRECNI PROFIL

Slika 3. Svetli profiljednokolose~nog tunela

Slika 4. Svetli profil dvokolose~nog tunela

VI. ODVODNJA VANJE

VIIi. OSNOVNE POSTAVKE PRORACUNA

Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela odnosno za proveravanje i ispravljanje

IX. PROVETRA VANJE

KoliCina svezeg vazduha potrebna za provetravanje tunela odreduje se proracunom,

XI. INSTALACIJE I OZNAKE U TUNELU

XII. REKONSTRUKCIJA TUNELA