Месечина,

Пол Верлен

Верлен је, уз Бодлера и Рембоа, припадао тзв. групи уклетих песника.

Представник је декаденције у књижевности.

Поезија коју је писао пуна је наговештаја, допринео је и разбијању норми француске

метрике (промене на плану стиха).

Прва строфа: Контраст између осећања људи и њихових маски. Сакривају своја искрена
осећања у свакодневном животу, а на лице стављају маску веселости и површности.

Маске су на баловима имале и практичну улогу, сакривале су идентитет особе.

Друга строфа: Песма коју сви слушају пева о победној љубави и животу дневног сјаја.

Победна љубав: љубав која превазилази све препреке и побеђује на крају.

Супротност животу дневног сјаја био би ноћни живот, када остајемо сами, испуњени
сумњама, усамљеношћу.

Лирски субјекат нас доводи у сумњу да је срећа о којој се у песми пева искрена и стварна.

На крају ове строфе у песму се уводи мотив месечине.

Централна тема треће строфе је месечина.

Изазива сањивост и тугу природе (птице сањају, водоскоци јецају).

Персонификацијом се оживљава то мртво окружење, додају му се људска осећања. Оно

што осећају људи пресликано је на њихово окружење.

Симболика месечине различита је у различитим културама. Може означавати нешто

тајанствено, недокучиво, али и асоцирати на ноћ, сан, светлост...