Milan Popovic - Crnogorska Alternativa

Milan Popovi}
Crnogorska alternativa
Neizvesnost promene
Milan Popovi}
Biblioteka
Hronos
Izdava~
Vijesti
Podgorica
Urednik
Ljubiπ a Mitrovi}
Recenzenti
Milorad Popovi}
Sr|an Darmanovi}
Likovno grafi~ki urednik

Ivan Peri}
Kompjuterska obrada
Design studio Monte computers
[tampa
Tira`
1000
Izdava~ i autor zahvaljuju Jovici Radifkovi}u π to je finansijski

pomogao da se ova knjiga objavi.
Milan Popovi}
Neizvesnost promene
Vijesti
Podgorica
2000
Sadràj
Crnogorska alternativa: neizvesnost promene
Predgovor (strana 7)
Prvi deo
^lanci i rasprave
Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet, dràva (11)
Drama partijske dràve 1997-1998. (26)
BiH, po~etak i paradigma postmodernog sveta (41)
Liberalizam i njegove nelagode (54)
Metode reπ avanja regionalnih konflikata (64)
Etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog lista liberalne demokratije (67)
Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori (73)
Kosovo 1997: izme|u straha i nade (78)
Razaranje Univerziteta (82)
Socijalna dimenzija tranzicije (87)
Nevidljiva strana Meseca: svet Noama ômskog (91)
Perspektiva svetskog sistema: π kola Imanuela Volerstina (98)
Drama dvostrukog identiteta (110)
ûdesna storija (113)
Bosanska paradigma (116)
Drugi deo
Eseji
Kultura neolita: snaga SRJ (121)
Crna Gora i paraziti: dràva i politika (124)
Neron: jedna politi~ka karijera, Slobodan Miloπ evi} (1988-1998) (127)
Veliki vakuum: budu}nost jednog suo~avanja (130)
ˇiptar: Albanac u ogledalu srpskog faπ izma (133)
San apsolutne ~istote: smrtonosna opsesija (136)
Zatvoreno otvoreno druπ tvo: nova gvozdena zavesa (139)
Tomahavk privatizacija: u senci NATO pakta (142)
Predatorska etika: duh plja~kaπ kog kapitalizma (145)
Udari i ostavi: formula za Slobodana i Sadama (148)
Balkanski rulet: od 'balkanskog kasapina' do 'faktora mira' i nazad (151)
Surogat: nevladin sektor, zamena za nepostoje}e druπ tvo (154)
Crna Gora i Rambuje: dugo putovanje kroz vek (157)
Crnogorsko pitanje: izazov kompleksnosti (160)
Teπ ka tranzicija: crnogorske reforme na ìvom pesku unutraπ njih podela (163)
Velika π izma: lai~ka interpretacija (166)
Slike iz pakla: bez komentara (169)
Aska i vuk: duh rezolucije i huk rata (172)
Debalkanizacija Balkana: etimologija i ideologija (175)
Veliki lokator: Slobodan Miloπ evi} i NATO, retorika i realpolitika (178)
Iluzija roda: kultura smrti (181)
Ljudi posebnog kova: skica za portret Crnogoraca-Velikosrba (184)
Dva diskursa: razumevanje i parazitiranje (187)
Balkanska slagalica: identiteti i entiteti u haosu (190)
Znanje u prisustvu vlasti: Enciklopedija Crne Gore I (193)
Trauma, dijalog i znanje: Enciklopedija Crne Gore II (196)
Misterije osloba|anja: Crna Gora i Srbija (199)
Drama jednog naroda: dva skora primera, Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998. (202)
Crna Gora i stabilnost Balkana: tri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize (205)
Novi evropski kolonijalizam: nemogu}a misija na kraju veka (208)
Kultura u tranziciji: izme|u laì i istine (211)
Crna Gora, kultura i dràva: da li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila? (214)
Usta puna prava: strast pagana (217)
Razaranje multikulture: The UnholÚ Alliance (220)
Raslojavanje niπ tavila: anatomija neslobode (223)
Novi bipolarizam: za i protiv takozvanih humanitarnih intervencija (226)
Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesija (229)
Strast lumpena (232)
Kairos, iskustvo promene (235)
Tre}i deo
Komentari
Nulta ta~ka (241)
Deset godina dokaza (243)
Crna Gora od papira (245)
Strah od referenduma (246)
Upotreba vremena (248)
Kvadratura poverenja (250)
Poslednja faza Miloπ evi}eve SRJ (252)
Povratak u realnost (254)
Narcizam bez pokri}a (256)
Alternativa bez alternative (258)
Prilozi
Podaci o tekstovima (263)
O autoru (270)
Table of Contents (272)
Predgovor
Ova knjiga predstavlja zbornik tekstova, koji su, gotovo bez

izuzetka, ve} objavljeni u odgovaraju}im listovima i ~asopisima, u pe-
riodu 1997-2000. Izuzetnost problema kojim se knjiga bavi, kao i ras-
prπ enost tekstova u prostoru i vremenu, verujem, opravdava finansi-
jski i svaki drugi troπ ak njihovog ponovnog, skupnog publikovanja.
Knjiga fakti~ki predstavlja ~etvrti, neplanirani deo moje bal-

kanske postmoderne trilogije, koja je tako postala tetralogija. Joπ je-
dan dokaz da nema tako dobrog plana kojeg tok doga|aja ne moè da
iznenadi. Najve}e iznena|enje je, zapravo, Crna Gora. U @argonu per-
iferije, Posle hladnog rata i Politi~kom aparthejdu, prvim trima knjiga-
ma ove serije, naime, glavna jedinica analize bio je Balkan, u ovoj
knjizi to postaje Crna Gora. U oba slu~aja, me|utim, izbor glavne jedi-
nice analize bio je objektivan, a ne subjektivan. Drugim re~ima, to π to
je Crna Gora, tek u ~etvrtoj knjizi ove tetralogije, uπ la u fokus anal-
ize, zbog toga je π to je Crna Gora tek 1997, nakon velikih antimiloπ e-
vi}evskih demonstracija u Beogradu i Srbiji, doìvela dramati~an ras-
pad vladaju}e partije, a potom i po~etak teπ ke, neizvesne, ali, ipak,
pozitivne tranzicije, te π to je tek tada po~ela da postaje i regionalno i
me|unarodno relevantna. Ova knjiga u celini prati taj proces.
Sticajem okolnosti, dakle, ovo je i moja prva knjiga koja za

glavni predmet ima Crnu Goru, to jest jednu vrstu socioloπ ke i poli-
tikoloπ ke analize velike promene koja se u Crnoj Gori deπ ava na sa-
mom kraju dvadesetog veka. Naslov knjige to i eksplicitno naglaπ ava.
S druge strane, podnaslov s razlogom upozorava na neizvesnost ove
promene. Meni, a verujem i ~itaocima ove knjige, ostaje nada da }e se
promena, ipak, okon~ati pozitivno, i bez nasilja, te da ne}u morati da,
neplanirano, piπ em joπ neku knjigu o nezavrπ enoj drami postjugo-
slovenskog raspada. Kao i ve}ina gra|ana ove zemlje, i ja vapim za po-
vratkom obi~ne ljudske normalnosti.
Jedan, manji broj tekstova ove knjige, za predmet ima neke

druge entitete i teme, a ne samu Crnu Goru. Ali, i izme|u tih entiteta
i tema, odnosno tekstova, na jednoj, i Crne Gore, i tekstova o njoj, na
drugoj strani, postoji bitna veza. Na primer, tekstovi o Bosni i
Hercegovini i Kosovu, i to ne samo zbog prostorne bliskosti ovih
entiteta i Crne Gore u problemati~nom regionu, nego i zbog suπ tinske
7
sli~nosti njihovih etni~kih, politi~kih i drugih problema sa problemima
Crne Gore. Ili, tekstovi o univerzitetu i sindikatu, zbog identi~nog
problema na koji neizbe`no nailaze svi manjinski entiteti, bili oni nar-
odi, dràve, profesije ili institucije, u sistemima agresivne majorizacije,
kakav je i sistem Miloπ evi}eve vladavine.
Knjigu ~ine tri, u formalnom pogledu, razli~ita dela. U prvom

delu je petnaest nau~nih ~lanaka, prikaza i diskusija, koji su, po obimu,
naj~eπ }e, ve}i od tekstova iz drugog i tre}eg dela knjige, i, naj~eπ }e,
sa odgovaraju}om nau~nom aparaturom, citatima, literaturom i sli~no.
U drugom delu je tridesetdevet kratkih eseja, objavljenih (osim posled-
nja tri) u crnogorskom nezavisnom nedeljniku Monitor, u kolumni pod
nazivom "Ispod fasade", u svakom drugom broju tog nedeljnika, bez
prekida, od 4. septembra 1998. do 14. januara 2000. U tre}em delu je
deset joπ kra}ih komentara, objavljenih u podgori~kom dnevniku
Vijesti (koji je i izdava~ ove knjige), u drugoj polovini 1999. Na kraju
su i tri priloga, koji zainetersovanim ~itaocima pruàju podrobnije
podatke o tekstovima iz ove knjige i autoru, kao i prevod Sadràja
odnosno "Table of Contents" na engleskom jeziku.
Po pravilu, redosled tekstova u ovoj knjizi odgovara vremenu

njihovog prvobitnog nastanka odnosno objavljivanja. Jedini zna~ajniji
izuzetak od ovog pravila predstavlja prvi tekst u prvom delu i knjizi u
celini, "Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet,
dràva", koji je, istovremeno, i centralni, nose}i tekst ~itave knjige.
Iako jedan od tekstova koji su napisani i objavljeni najkasnije, u ovoj
knjizi je on namerno stavljen na sam po~etak. To je u~injeno da bi se
nestrpljivom ~itaocu (a ~itaoc je, s razlogom, uvek takav) omogu}ilo da
svoje nestrpljenje, odmah i na najbolji na~in, zadovolji. îtaocu }e,
nakon toga, verujem, biti mnogo lakπ e da prati i mnoge druge, poseb-
ne probleme i detalje.
Milan Popovi}
Podgorica,
1. januar 2000.
8
Prvi deo
^lanci i rasprave
Crnogorsko pitanje na kraju veka
Tranzicija, identitet, dràva
Uvod: dràvno pitanje usred teπ ke tranzicije

U izvesnom smislu, dràvno pitanje je pitanje svih pitanja. Naravno,
ne u smislu da je to pitanje iznad svih drugih pitanja, nego u smislu da
se u njemu sva druga pitanja sti~u i prepli}u. Ovo se dobro vidi i u
slu~aju crnogorskog dràvnog pitanja, aktualizovanog usred teπ ke
postkomunisti~ke tranzicije.
âk i kada se posmatraju odvojeno, svako za sebe, dràvno pitanje

i pitanje tranzicije, izuzetno su kompleksna i dinami~na pitanja. Real-
na inter-akcija ova dva pitanja, re~enu kompleksnost i dinami~nost sa-
mo uve}ava. I to je, verovatno, jedino pravilo koje se o odnosu izme|u
ova dva pitanja, onako unapred, apriori, moè ista}i.
Sigurno je da iskrsavanje dràvnog pitanja u toku procesa tranzici-

je, posebno u multietni~kim zemljama, kakva je i Crna Gora, proces
tranzicije ~ini utoliko sloènijim i teìm, ali se iz ovoga nikako ne
moè izvu}i zaklju~ak o nekakvoj navodno anti-tranzicionoj prirodi
dràvnog pitanja kao takvog, kako se to ne retko, neoprezno i
pogreπ no ~ini. Naprotiv, anti-tranzicione efekte mogu imati kako
neobazrivo, preuranjeno i slepo forsiranje, tako i beskona~no odla-
ganje, zapostavljanje i "guranje pod tepih" dràvnog pitanja. A da li
je ono prvo, ili ovo drugo, ili, opet, neπ to sasvim tre}e, to se ne moè
znati unapred. Do toga se moè do}i samo pra}enjem procesa, koji je
uvek za sebe i uvek konkretan.
Tekst koji je pred vama prati proces pokretanja i reπ avanja

crnogorskog dràvnog pitanja u toku teπ ke postkomunisti~ke tranzi-
cije na kraju veka, sa svim njegovim odgovaraju}im, pozitivnim
odnosno negativnim interakcijama. Ovaj proces rasvetljava se u okviru
tri koncentri~na vremenska i tri koncentri~na prostorna kruga. Tri
koncentri~na vremenska kruga su: 1) Tre}i kvartal, to jest period od
prvog jula do prvog oktobra 1999, formalno zato π to je ovaj period
izveπ tajni period ovog teksta odnosno Projekta za koji je tekst
napisan, sadrìnski zato π to se u ovom periodu deπ ava, za crnogorsko
dràvno pitanje, nekoliko novih i zna~ajnih stvari: po~etkom avgusta
Vlada Crne Gore objavljuje i upu}uje Vladi Srbije i doma}oj i
11
Milan Popovi} Crnogorska alternativa
me|unarodnoj javnosti Osnove novih odnosa izme|u Crne Gore i

Srbije, dokument koji treba da dovede do redefinicije odnosa izme|u
ove dve republike, tokom avgusta i septembra sledi reakcija promi-
loπ evi}evskih snaga na ~elu sa SNP u obliku "plemenskih skupπ tina"
koje prete da }e "plemena" napustiti Crnu Goru ukoliko ova napusti
SRJ odnosno Srbiju, najzad, krajem jula, u Sarajevu, odràva se i Prvi
samit na vrhu Pakta stabilnosti Jugoisto~ne Evrope, najnoviji i, ~ini se,
najozbiljniji pokuπ aj me|unarodne zajednice da regionu pomogne u
izgradnji trajnog mira i stabilnosti; 2) Poslednja decenija veka, 1989-
1999, deset godina teπ ke postkomunisti~ke tranzicije, zato π to do
pokretanja crnogorskog dràvnog pitanja na kraju veka dolazi upra-
vo pod pritiskom sila i kontra-sila ove tranzicije, i zato π to te sile i
kontra-sile ovo pitanje i danas dominantno oblikuju i nose; i 3)
Poslednja dva veka, zato π to se crnogorsko dràvno pitanje ne moè
shvatiti ni izvan kontradiktorne i bolne istorije dugog trajanja, to jest
procesa stvaranja, zatim privremenog razaranja, pa ponovnog, mada
joπ uvek neizvesnog stvaranja crnogorske dràve, sve ovo u posled-
njih dvesta-trista godina.
Tri koncentri~na prostorna kruga su: 1) Unutraπ nji kompleks, to

jest crnogorski politi~ki, dràvni, etni~ki, istorijski i ukupni ìvot, koji
je za naπ e pitanje i najzna~ajniji; 2) Miloπ evi}eva Srbija, koja se, u
odnosu na Crnu Goru, pojavljuje kao spoljaπ nji faktor, ali, koja je,
jednim delom, i duboko interpolirana u sam unutraπ nji crnogorski
kompleks, pa se zbog toga i ona, to jest njeno ponaπ anje, mora
uklju~iti u analizu; i 3) Me|unarodna zajednica, koja je u ranoj fazi
posthladnoratovske balkanske krize bila prili~no pasivna, ali koja je
danas, u zavrπ noj fazi ove krize, o~igledno i pre-dominantno prisutna
i aktivna, pa se ni jedno, pa ni crnogorsko dràvno pitanje, bez
uvaàvanja njenog prisustva i aktivizma, ne moè valjano ni razumeti,
a kamo li reπ iti. Tri navedena prostorna kruga koriste se i kao osnov-
na matrica i razdeoba teksta.
Unutraπ nji kompleks

Odocnela tranzicija
I u malenoj Crnoj Gori, postkomunisti~ka tranzicija zapo~inje kada
i na planeti, istorijske 1989, ali u Crnoj Gori ova tranzicija ima dve
suπ tinski razli~ite i distinktne faze. Prva faza crnogorske postkomu-
12
nisti~ke tranzicije obuhvata period 1989-97, druga period 1997-99.

Tokom prve faze, Crna Gora prolazi kroz jednu vrstu negativne tranzi-
cije, zamenjuju}i samo jednu (komunisti~ku, real-socijalisti~ku) dru-
gom (nacionalisti~kom, velikosrpskom) vrstom zatvorenog druπ tva.
Rodno tlo, gorivo i snaga ovog devastiraju}eg procesa je smrtonosna
kaskada posthladnoratovskih balkanskih ratova. Tokom ~itavog ovog
procesa, vladaju}a crnogorska DPS u koaliciji je sa vladaju}om srbijan-
skom SPS Slobodana Miloπ evi}a. Zajedno, ove dve autoritarne,
ratnonacionalisti~ke partije, 1992. osnivaju i SRJ, zajedni~ku kvazi-
dràvu Srbije i Crne Gore. Nastala u uslovima poluratnog stanja, na
referendumu odrànom samo u Crnoj Gori, ne i u Srbiji, nakon javne
rasprave koja je trajala samo nedelju dana, sa logorei~no nejasnim i
dvosmislenim referendumskim pitanjem, te vo|ena svih ovih godina
od strane beznade`no nedemokratskih snaga, u jednoj vrsti
neprestanog puzaju}eg unitaristi~kog udara, SRJ nije ni mogla postati
niπ ta viπ e od "fasadne federacije", da upotrebimo ~uvenu i u naπ em
slu~aju viπ e nego prikladnu sintagmu i dijagnozu Karla Fridriha.
Treba li posebno naglaπ avati, ispod fasade SRJ, od samog po~etka,
bila je Velika Srbija.
Velike tromese~ne anti-miloπ evi}evske demonstracije u Beogradu

i drugim gradovima Srbije, koje bez prekida traju od kraja novembra
1996. do po~etka marta 1997, predstavljaju preludij za drugu fazu
crnogorske postkomunisti~ke tranzicije. U Srbiji, ove demonstracije ne
donose o~ekivani politi~ki preokret. U Crnoj Gori, me|utim, one,
najpre, izazivaju prikrivena, ali ozbiljna neslaganja u samom politi~-
kom vrhu, a zatim, tokom prole}a-leta 1997, dovode i do oπ trog, otvo-
renog i definitivnog politi~kog rascepa unutar vladaju}e DPS. Podrà-
vaoci Slobodana Miloπ evi}a u ovoj partiji, predvo|eni tadaπ njim
predsednikom DPS i Crne Gore, Momirom Bulatovi}em, na kraju
gube unutarpartijski rat, napuπ taju DPS i osnivaju novu, eksplicitno
pro-miloπ evi}evsku SNP.
Definitivni raspad stare, autoritarne i monopolisti~ke DPS, koji se

deπ ava u leto 1997, predstavlja glavni preduslov za po~etak druge faze
crnogorske postkomunisti~ke tranzicije, to jest, najpre, za zaustavlja-
nje, a zatim, i za preokretanje negativne u pozitivnu tranziciju. Da bi
mogla odoleti agresiji reìma Slobodana Miloπ evi}a i njegovih lojal-
ista u Crnoj Gori, nova DPS Milice Pejanovi}-\uriπ i} odnosno Mila
\ukanovi}a, primorana je da stupi u koaliciju sa anti-
miloπ evi}evskim opozicionim partijama. Velika crnogorska anti-
miloπ evi}evska koalicija stupa na javnu scenu 1. septembra 1997, pot-
13
pisivanjem Sporazuma o minimumu demokratske infrastrukture, koji

predstavlja i jednu vrstu specifi~nog crnogorskog Okruglog stola
izme|u vlasti i opozicije, kakav su, u kriti~nom trenutku tranzicije,
imale i sve isto~no-evropske zemlje 1989. Iako, zbog starih monopo-
listi~kih refleksa DPS, kasnije redukovana na samo tri partije (DPS,
NS i SDP), ova koalicija, pod imenom "Za bolji ìvot", i pod vo|stvom
Mila \ukanovi}a, u narednih devet meseci, uspeva da pro-
miloπ evi}evskim snagama u Crnoj Gori, a time i Miloπ evi}evom
reìmu u Srbiji i SRJ, nanese dva teπ ka politi~ka poraza. Najpre, 19.
oktobra 1997, na predsedni~kim izborima, kada Milo \ukanovi} tesno
pobe|uje glavnog protivnika, Momira Bulatovi}a, a zatim, 31. maja
1998, na vanrednim parlamentarnim izborima, kada tro~lana Koalicija,
sada ve} veoma ubedljivo, pobe|uje protivni~ku SNP.
Duga, teπ ka i iscrpljuju}a borba izme|u dva glavna politi~ka bloka i

protivnika, pro-miloπ evi}evskih i anti-miloπ evi}evskih snaga u Crnoj
Gori, vodi se oko gotovo svih standardnih problema postkomunisti~ke
tranzicije: demokratizacije, demonopolizacije, privatizacije, medija, i
drugih. S jedne strane, pro-miloπ evi}evske snage manje-viπ e eksplicit-
no i militantno zastupaju anti-modernizacijske postulate: agresivni
velikosrpski nacionalizam, etnocentrizam, ksenofobiju, zatvoreno
druπ tvo, redistributivnu privredu. S druge strane, anti-miloπ evi}evske
snage zastupaju i postiù prve, joπ uvek slabe, nerazvijene i nestabilne,
ali zna~ajne modernizacijske rezultate u oblasti multi-etni~ke toleranci-
je, otvaranja i reintegrisanja u me|unarodnu zajednicu, izgradnje
civilnog druπ tva, ekonomskih i politi~kih reformi. U uslovima produè-
nog i iznuruju}eg posthladnoratovskog balkanskog haosa, nesigurnosti,
straha i rata, radikalno pogorπ anih ratom na Kosovu i NATO bombar-
dovanjem SRJ u prole}e 1999, me|utim, svi ovi i drugi problemi
ekonomske i politi~ke tranzicije, u velikoj meri, dodatno se oteàvaju i
komplikuju jednim drugim sloènim i teπ kim pitanjem, pitanjem
dràve.
Nedovrπ ena dràva
Crnogorsko dràvno pitanje obeleàva sam po~etak druge faze

crnogorske tranzicije 1997. Od samog svog po~etka, autoritarna vla-
davina Slobodana Miloπ evi}a poga|a ne samo individualna, ljudska i
gra|anska prava svih stanovnika Srbije i SRJ, nego, pored ovih, joπ i
posebno, istorijsko, dràvno i ustavno pravo Crne Gore, kao i sli~na
14
prava drugih istorijskih i kolektivnih entiteta na teritoriji SRJ. Zato

ova vladavina izaziva ne samo π iroko i ogor~eno protivljenje gra|ana
Srbije i SRJ kao takvih, nego i duboko nezadovoljstvo i rascep u Crnoj
Gori. U kriti~nom trenutku, linija ovog rascepa definisana je jasno da
jasnije ne moè biti. "SRJ bez alternative". Kao π to je poznato, ovo je
glavna politi~ka ideja i parola Momira Bulatovi}a, lidera
Miloπ evi}evih lojalista u Crnoj Gori, formulisana na samom po~etku
crnogorske politi~ke krize, krajem marta 1997. Imaju}i na umu stvarni,
realpoliti~ki sadràj SRJ, me|utim, ova ideja i parola mora se prevesti
i razumeti kao "Velika Srbija i Slobodan Miloπ evi} bez alternative".
Politi~ka reakcija pro-crnogorskih i pro-demokratskih snaga tako|e je
poznata, iako ne uvek i sasvim eksplicitna. Crna Gora moè ìveti
odnosno ostati samo u demokratskoj Jugoslaviji, u kojoj je njeno
istorijsko, dràvno i ustavno pravo u potpunosti zaπ ti}eno, garanto-
vano i poπ tovano, i to kako od strane savezne dràve, tako i od strane
druge federalne jedinice. Sledstveno, ukoliko velikosrpski politi~ki pri-
tisak, represija i gaènje crnogorskog istorijskog, dràvnog i ustavnog
prava nastavi, Crna Gora moè napustiti federaciju. Re~ju, SRJ da, ali
ne bez uslova i alternative. Ovo je suπ tina pro-crnogorske i pro-
demokratske reakcije u Crnoj Gori od samog po~etka. Ovo je i
suπ tina najnovijih Osnova novih odnosa izme|u Crne Gore i Srbije
Vlade Crne Gore.
Dokument Vlade Crne Gore moè se, me|utim, potpuno i valjano

razumeti, tek u kontekstu beskrupulozne politike autoritarnog reìma
Slobodana Miloπ evi}a, koja kulminira tokom teπ ke 1999. "Fasada"
sa SRJ po~inje da spada 1997, odnosno 1998, kada Miloπ evi} i njegovi
lojalisti u Crnoj Gori, kao odgovor na dvostruki izborni poraz u Crnoj
Gori, zapo~inju opasan proces nepriznavanja i podrivanja novih,
demokratski izabranih vlasti u Crnoj Gori, te razaranja, pra`njenja i
uzurpiranja, jedne za drugom, svih institucija SRJ, Vlade, Parlamenta,
Ustavnog suda, Vrhovnog saveta odbrane, i drugih. Sa stanoviπ ta
unutraπ njeg (ustavnog) prava, re~ je o permanentnom, a
neka`njenom dràvnom udaru, sa stanoviπ ta me|unarodnog prava
re~ je o jednostranoj i nasilnoj secesiji Miloπ evi}eve Srbije od SRJ
(π to se, i od strane me|unarodnih i od strane unutraπ njih aktera,
zbog kratkovidog pragmatizma, do danaπ njeg dana, ne retko, i sa
fatalnim posledicama, previ|a). Tokom jedanaestonedeljnih NATO
bombardovanja, ovaj proces samo dolazi do svog logi~kog zavrπ etka i
kraja. U senci NATO napada, "fasada" SRJ u potpunosti i defintivno
spada, a ispod nje ukazuje se ru`no lice jedne autoritarne i nekon-
trolisane vlasti, i joπ ru`nije lice njenog agresivnog i zlo~ina~kog
15
entiteta (Velike Srbije). Od federalnih institucija, koliko-toliko,

funkcioniπ u joπ jedino nacionalna valuta (Dinar) i Vojska
Jugoslavije, mada je i onaj prvi na samom izdisaju, a ova druga, poseb-
no tokom NATO bombardovanja, u polu-neprijateljskom odnosu
prema Crnoj Gori. Zaklju~imo: SRJ viπ e ne postoji, Srbija i Crna
Gora su danas dve de facto nezavisne teritorije, koje vape za
unutraπ njim (ustavnim) i spoljaπ njim (me|unarodnim) pravnim priz-
nanjem i regulisanjem.
Po Ustavu iz 1992, SRJ je bila meπ avina, recimo, tri ~etvrtine fed-
eracije i jedne ~etvrtine konfederacije. Po dokumentu Vlade Crne Gore,
nova zajednica trebalo bi, obrnuto, da bude meπ avina tri ~etvrtine
konfederacije i jedne ~etvrtine federacije, delom i po ugledu na novi tip
zajednice sui generis, kakva je i Evropska zajednica, odnosno Evropska
unija. Formalno-pravne i teorijsko-pravne kvalifikacije nove zajednice, u
pred-politi~kom i pred-pravnom stanju, u kojem Crna Gora i Srbija i
dalje ìve, me|utim, nisu najva`nije. Najva`niji nije ni odgovor
Miloπ evi}eve Srbije na inicijativu \ukanovi}eve Crne Gore. Uostalom,
taj odgovor je ve} poznat i viπ e nego negativan: tvrdnje SPS da doku-
ment "nije primila", iako je taj dokument ad literam objavila ~ak i dnev-
na π tampa; najpre }utanje, a zatim oglaπ avanje nenadle`nom Vlade
Srbije; ˇeπ eljeve pretnje gra|anskim ratom u Crnoj Gori; ekonomska
blokada na granici Srbije i Crne Gore; obnova propagandnog rata protiv
Crne Gore; protivustavno i anticrnogorsko ponaπ anje Vojske
Jugoslavije; π eπ eljizacija (~itaj faπ izacija) Vlade Momira Bulatovi}a.
Na àlost, negativan odgovor stiè i od najve}eg dela anti-
miloπ evi}evske opozicione Srbije. Uz ~asne izuzetke GSS i nekih drugih
manjih partija, i ona je velikim delom "ozra~ena" demonom Velike
Srbije. Na kraju, ~ak ni eventualni, malo verovatni, pozitivni odgovor
Miloπ evi}eve Srbije, odnosno najve}eg dela njene opozicije, ne bi bio
presudan: enormna nesrazmera svih relevantnih veli~ina dve federalne
jedinice, kao i vekovima dominantna velikodràvna kultura unutar ve}e
od njih, demokratsku zajednicu Crne Gore i Srbije ~ine sistemski krajnje
problemati~nom, ukoliko uopπ te mogu}om. Insistiranje me|unarodne
zajednice na "konstruktivnom dijalogu" sa Beogradom (Miloπ evi}em),
kada je i sama me|unarodna zajednica sa Beogradom (Miloπ evi}em)
prekinula svaki dijalog, kao i sli~no septembarsko uzmicanje ve}ine pred-
stavnika crnogorske vladaju}e koalicije, nakon π to su u avgustu ve} bili
najavili referendum o crnogorskoj nezavisnosti do kraja 1999, u ovakvim
uslovima, u najboljem slu~aju, moè da se shvati samo kao pragmati~no
"kupovanje vremena". Ali, da bi ova "kupovina" zaista vredela, vreme
valja dobro koristiti. Produbljivanje politi~ke polarizacije izme|u
16
Koalicije i SNP, kao i prava politi~ka kakofonija, to jest odsustvo mini-

muma doslednosti i uskla|enosti unutar same Koalicije, me|utim, unose
opravdanu zebnju u tom pogledu.
Ovde je pravo mesto da se neπ to konkretnije ukaè joπ i na

sloèn odnos izme|u dràvnog pitanja i tranzicije, koji je na po~etku
ovog teksta samo nagoveπ ten. I pored zna~ajnih prvih koraka i
rezultata, naime, crnogorska tranzicija je joπ uvek na samom
po~etku, sa joπ uvek izuzetno jakim, nereformisanim, pa ~ak i anti-
reformski orijentisanim interesima, blokovima i monopolima.
Neadekvatno i sporo reπ avanje dràvnog pitanja, a pogotovo njego-
vo namerno ili nenamerno razvla~enje, dvostruko pogoduje
odràvanju ovih interesa, blokova i monopola. Prvo, polu-ratno stan-
je sa Miloπ evi}evom Srbijom predstavlja dobrodoπ ao alibi za
beskona~no produàvanje i opravdavanje starih monopola unutar
nove vlasti. I drugo, ekstremna anomija, neregulisanost druπ tvenog
ìvota, akutno narasla nakon definitivnog raspada SRJ 1997-99, pred-
stavlja idealan ambijent za sivu ekonomiju i korupciju, rak-ranu
svake tranzicije. Da li anti-reformski monopoli unutar Koalicije,
posebno takvi monopoli unutar njene najja~e ~lanice DPS, samo
instiktivno, spontano i nesvesno idu na ruku ovim procesima, ili pri
tome ~ak i direktno, makar i nevoljno, sara|uju sa vrhovima SNP, a
preko njih i sa SPS, kako se ponekad sti~e utisak, nije sasvim jasno,
ali je zato sasvim izvesno da svako dalje produàvanje takvog
ponaπ anja najozbiljnije ugroàva zapo~ete procese i projekte tranzi-
cije. Zbog toga je adekvatno i pravovremeno reπ avanje dràvnog
pitanja ovde i danas, u najkonkretnijem smislu te re~i, conditio sine
Üua non pozitivne tranzicije. Da bi se razumelo π ta je ovde i danas
adekvatno i pravovremeno reπ avanje dràvnog pitanja, me|utim,
mora se prethodno rasvetliti i pitanje specifi~nog crnogorskog iden-
titeta, iz kojeg ovo pitanje neprestano emanira i meandrira.
Specifi~ni identitet
Nakon skoro pune decenije kaskadiraju}e i kataklizmi~ke dezinte-

gracije komunisti~ke Jugoslavije, od Slovenije i Hrvatske 1991, preko
Bosne i Hercegovine 1992-95, do Kosova 1999, Miloπ evi}ev destruk-
tivni proces, koji se danas odvija i u Crnoj Gori, ne bi smeo da ~udi.
Ono π to, ipak, mora da ~udi, posebno one koji ne poznaju dovoljno
istoriju Crne Gore, to je nesporna ~injenica da je, u ovom procesu,
17
relativno veliki (iako od 1997-98, po prvi put, ne i ve}inski) procenat

crnogorskog bira~kog tela, ve} dva puta, podrào "SRJ (Veliku Srbiju)
bez alternative". Podsetimo, Momir Bulatovi}, autor ove bezalterna-
tivne politi~ke formule, predsedni~ke izbore 1997. izgubio je sa veoma
malom razlikom od svega par hiljada glasova (skoro 50:50%), a njego-
va SNP, na vanrednim parlamentarnim izborima 1998, i pored mnogo
ubedljivijeg poraza, osvojila je ne malih 36%.
Bez sumnje, jedan deo ovog procenta objaπ njava dugotrajna politi~-
ka represija i propaganda reìma Slobodana Miloπ evi}a. Ipak, ve}i deo
ovog procenta zasluùje dublje i kompleksnije objaπ njenje. A dublje i
kompleksnije objaπ njenje nalazi se u zamra~enoj sferi identiteta. Da bi
se neobi~no ponaπ anje crnogorskog bira~kog tela rasvetlilo u potpunos-
ti, brojni i sloèni problemi crnogorskog dràvnog pitanja i crnogorske
postkomunisti~ke tranzicije, moraju se dovesti u odgovaraju}u vezu sa
joπ brojnijim i sloènijim problemima specifi~nog crnogorskog identite-
ta.
Crna Gora je jedan od najmanjih evropskih i balkanskih entiteta.

Prema poslednjem popisu stanovniπ tva iz 1991, ona je te godine imala
ta~no 616.552 stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana
14,6%, Srba 9,3% i Albanaca 6,6%. âk i ukoliko razlo`no pretposta-
vimo da je velika ve}ina Muslimana i Albanaca glasala protiv, a velika
ve}ina Srba za "SRJ (Veliku Srbiju) bez alternative", jasno je da ove
grupe, same sobom, nisu mogle da odlu~e crnogorske predsedni~ke i
parlamentarne izbore 1997. i 1998, kako to, u zanosu partijskih i naci-
onalisti~kih strasti, neprestano tvrdi SNP, nego da je tu odluku mogla
doneti jedino etni~ki ve}inska grupa Crnogoraca. Ukoliko gornje cifre
i rezultate predsedni~kih i parlamentarnih izbora 1997. i 1998. poveè-
mo sa rezultatima ranijih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u
Crnoj Gori, onih odrànih 1990, 1992. i 1996, me|utim, do}i }emo do
zaklju~ka da je i sama ova grupa (etni~ki ve}inskih Crnogoraca), u kontro-
verzi oko crnogorskog dràvnog pitanja, isto onako oπ tro podeljena, i
u pribli`no jednakoj 50:50% proporciji, kao i celokupno bira~ko telo i
populacija Crne Gore. Iz drugih izvora, naime, poznato je da neki
Crnogorci sebe smatraju samo Crnogorcima ("stopostotni" Crno-
gorci), dok neki sebe smatraju Crnogorcima, ali, istovremeno, i Srbima u
π irem istorijskom i kulturnom smislu. Sasvim je razlo`no pretpostaviti
da je i velik broj ovih drugih glasao za "SRJ (Veliku Srbiju) bez alterna-
tive".
Koliko god neobi~an, gore opisani fenomen dvostrukog identiteta

nije potpuno nepoznat. Naprotiv, pojmovi "pocepane zemlje" i "kul-
18
turne π izofrenije" Semjuela Hantingtona savrπ eno dobro opisuju

ovaj fenomen. Ali, samo opisuju. "Civilizacija", "kultura" i "religija"
Semjuela Hantingtona nisu i najdublji odnosno najbolji faktor objaπ nje-
nja. Dvostruki identitet traì dublje i kompleksnije rasvetljenje. U
slu~aju Crne Gore, ovo rasvetljenje dolazi iz najmanje dva veka dugog,
kompleksnog i kontradiktornog procesa izgradnje moderne dràve.
Nezavisna Crna Gora ili Crna Gora kao deo neke ve}e dràve (Velike
Srbije ili Jugoslavije), ove dve-tri dràvne ideje, projekta i pokreta,
predstavljaju dve-tri glavne, ~esto me|usobno isklju~ive, povremeno
~ak i ratuju}e dràvne mobilizacije moderne crnogorske istorije. Dvo-
struki identitet, utisnut u masovnu svest velikog broja pravoslavnih
stanovnika Crne Gore, jeste protivre~an, ali i logi~an rezultat ove dve-
tri sukobljene dràvne ideje.
Crna Gora nije samo jedan od najmanjih, nego i jedan od najstarijih

evropskih i balkanskih entiteta. Puno me|unarodnopravno priznanje,
to jest status nezavisne dràve, Crna Gora sti~e na Berlinskom kongre-
su 1878. Vekovima pre toga, me|utim, Crna Gora uìva sve privilegije
fakti~ki nezavisne teritorije. Ovakav status i ugled, ona postiè ne
samo zahvaljuju}i relativnoj izolovanosti i nepristupa~nosti svojih viso-
kih planina, nego i, ne manje, zahvaljuju}i svojoj stalnoj i ljubomornoj
borbi protiv tada dominantne Otomanske imperije. Dugo vremena,
Crna Gora je bila fakti~ki jedina slobodna hriπ }anska teritorija u
ovom delu Balkana odnosno Evrope.
Neprestano ugroèni od strane brojnijih i mo}nijih protivnika,

Crnogorci su razvili karakteristi~nu sklonost, ~ak entuzijazam za drà-
vno povezivanje, pa i suicidno utapanje u dràve bliskih naroda. Otuda
u Crnoj Gori relativno velika raπ irenost i snaga panslovenstva,
rusofilstva i pansrpstva, kao i odgovaraju}ih dràvnih ideja, tokom
~itavog I i veka. S druge strane, me|utim, sna`no izraèn ponos na
viπ evekovnu slobodu i nezavisnost, a joπ viπ e razo~aravaju}e iskust-
vo unutar novih dràvnih celina, posebno onih velikosrpskih,
Aleksandra Kara|or|evi}a i Slobodana Miloπ evi}a, doveli su do toga
da, na kraju veka, sve ve}i broj Crnogoraca po~ne da se zalaè i bori
za obnovu nezavisne Crne Gore. Nema, dakle, nikakve misterije.
Dvostruki identitet velikog broja pravoslavnih Crnogoraca dolazi ne iz
bilo kakve apstraktne i stati~ne "civilizacije", "kulture" ili "religije",
nego iz sasvim konkretnog, dinami~nog i protivre~nog istorijskog
procesa odnosno iskustva.
Ovo iskustvo, kao i njegov dvostruki identitet, dramati~no pulsiraju
19
kroz ~itav turbulentni i violentni vek. Odmah nakon Velikog rata

1918, Crna Gora, iako jedna od zemalja pobednica, u veoma kratkom
periodu, i u krajnje neregularnim uslovima, a da ironija stvari bude
ve}a, i u prisutvu savezni~kih i srbijanskih trupa, gubi vekovno dràvno
ime, dinastiju i nezavisnost. Reakcija u Crnoj Gori bila je jedna vrsta
produènog meπ ovitog, unutraπ nje-spoljaπ njeg sukoba niskog
inteziteta. Re~ je o poznatom sukobu izme|u "Bjelaπ a", pristalica
velikosrpskog "bezuslovnog ujedinjenja", i "Zelenaπ a", pristalica fed-
eralne odnosno konfederalne zajednice, unutar koje bi bilo sa~uvano i
dràvno pravo i ime Crne Gore. Ovaj sukob je meπ ovit, unutarπ nje-
spoljaπ nji, jer u njemu, pored doma}ih "Bjelaπ a" i "Zelenaπ a", od
samog po~etka, aktivno u~estvuje i velikosrpska politika, sila i druga
logistika iz susedne, poluneprijateljske Srbije. Obrazac, uostalom, koji
se sa~uvao do danaπ njeg dana.
Tokom drugog svetskog rata, komunisti obnavljaju kvazi-dràvnost

Crne Gore. Crna Gora postaje jedna od π est narodnih (socijalisti~kih)
republika, federalnih jedinica unutar nove, fasadne, hiper-centralizo-
vane komunisti~ke federacije. Nakon svega, retroaktivno, ova fede-
racija mogla bi mo`da da se oceni i kao jedna vrsta pre}utnog kompro-
misa izme|u dve sukobljene dràvne ideje. Kompromis je razvrgnut
tokom 1990-ih. Drama dvostrukog identiteta ponovo je aktivirana
usred procesa teπ ke postkomunisti~ke tranzicije.
Krajem 1990-ih, ova drama dostiè i svoj vrhunac. S jedne

strane, dolazi do sna`nog porasta procrnogorskog bira~kog tela, to
jest broja onih koji su bilo za nezavisnu Crnu Goru bilo za Crnu
Goru unutar veoma labave konfederacije: od 1991-97. ovaj broj ne
prelazi jednu petinu (glasa~i indipendisti~kih partija LS i SDP), u
1997. i 1998. on se penje na viπ e od jedne polovine (glasa~i
tro~lane Koalicije i LS), a 1999, pod dejstvom NATO ~eki}a i
velikosrpskog nakovnja, prema najnovijim anketama, na pune dve
tre}ine (ili ~ak tri ~etvrtine) od ukupnog bira~kog tela. S druge
strane, me|utim, ovaj o~igledni porast pra}en je i isto tako o~i-
glednim porastom napetosti, polarizacije i rizika od unutraπ njeg
konflikta.
Svesne upravo ovog rizika, odmah nakon po~etka NATO bombar-

dovanja, krajem marta 1999, sve parlamentarne partije Crne Gore
postiù zna~ajan konsenzus oko toga da do prestanka bombardovanja
ne otvaraju dràvno pitanje Crne Gore, odnosno da to pitanje otvore
tek kada se za to steknu svi neophodni ustavno-pravni i politi~ki uslovi.
20
Prema Ustavu Crne Gore, naime, do eventualne promene dràvnog
statusa Crne Gore, moè do}i samo nakon prethodno, slobodno i
demokratski izraène referendumske volje gra|ana Crne Gore.
Usvajanjem Osnova novih odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, nakon
prestanka NATO bombardovanja, Vlada Crne Gore ono pitanje
ponovo otvara, i time nagoveπ tava i relativno skoro odràvanje
referenduma.
Miloπ evi}eva Srbija

Jedan od standardnih i najve}ih problema svake tranzicije, jeste ri-
zik odnosno opasnost od reaktivnog reìmskog nasilja. U naπ em
slu~aju, to jest u slu~aju Crne Gore i Srbije, ovaj standardni problem
viπ estruko je uve}an notornom odgovornoπ }u reìma Slobodana
Miloπ evi}a, ali i Miloπ evi}eve Srbije u celini, za razaranja i stradan-
ja biblijskih razmera, izazvana kataklizmi~kim postjugoslovenskim
ratovima u poslednjih deset godina. Podizanje optu`nice protiv
Slobodana Miloπ evi}a li~no i njegovih najbliìh saradnika pred
Haπ kim tribunalom juna 1999, moglo je samo da u~vrsti reπ enost
ovih da vlast, ali sada ve} i slobodu i glavu, brane svim raspoloìvim
sredstvima, pa i novim ratovima. A nakon gubitka Kosova, znamo,
novi ratovi na Balkanu, mogu se isfabrikovati joπ jedino u Crnoj
Gori i Srbiji. U krajnje kompleksnoj crnogorsko-srpskoj jedna~ini sa
viπ e nepoznatih, to je verovatno i jedina poznata sa kojom se moè
odnosno mora ra~unati. Anti-crnogorski rad "plemena", koordiniran
sa pred-ratnom SPS-JUL-SRS propagandom iz Beograda, te odgo-
varaju}im delovanjem SNP i VJ u Podgorici, samo je jedan od simp-
toma koji nedvojbeno potvr|uju takvu reπ enost Miloπ evi}evog
reìma i njegovih sledbenika.
Ono π to je ve} teè predvideti, to je kolika je, nakon svega, pre-

ostala mo} Miloπ evi}evog reìma, to jest koliko je ovaj reìm joπ
uvek u stanju da izazove rat u Crnoj Gori. Odgovor na ovo pitanje je
teàk, zbog toga π to ovde i danas u toj stvari deluju najmanje dva
uporedna a kontradiktorna faktora. S jedne strane, ima puno razloga
da se pretpostavi da je ukupni katastrofalni neuspeh Miloπ evi}eve
vlasti, posebno nakon sloma na Kosovu, zna~ajno oslabio i odgovara-
ju}u podrπ ku naroda, i to kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. S druge
strane, me|utim, sve ve}e slabljenje, te konsekventna ugroènost ove
vlasti, deluju i u suprotnom smeru, naime, pove}avaju verovatno}u
21
njene nasilne odbrambene reakcije. Optimisti daju prednost prvom,

pesimisti drugom od ova dva kontradiktorna faktora. Velika cena koja
bi se u slu~aju pogreπ ne procene u ovoj stvari morala platiti, me|utim,
diskvalifikuje gole emocije i impresije, i umesto njih traì maksimalni
realizam i ozbiljnost.
Opasnost od reaktivnog reìmskog nasilja, u naπ em slu~aju,

viπ estruko je uve}ana, istovremeno i modifikovana, i veoma
osobenim etni~kim, velikosrpsko-crnogorskim konfliktom. Ovaj
konflikt, to smo pokazali i u prethodnom odeljku, istorijski je
oblikovan kao specifi~ni, meπ oviti, unutraπ nje-spoljaπ nji, a ne kao
~isto unutraπ nji ili ~isto spoljaπ nji etno-politi~ki konflikt. Anti-
indipendisti~ka histerija i aktivnost "plemena" u leto 1999, ispre-
pletena prikrivenim i neprikrivenim aktivnostima i apetitima SPS-
JUL-SRS, SNP, VJ, KOS i drugih monstr-institucija Miloπ evi}eve
"Jugoslavije" (Velike Srbije), samo je najnovije izdanje ovog
meπ ovitog konflikta. A objektivna kompleksnost odnosno meπ ovi-
tost ovog konflikta, opet, samo je tlo iz kojeg se svakog dana π ire i
umnoàvaju stari i novi oblici politi~kih zabluda i nerazumevanja, ali
i stari i novi oblici svesnog i neodgovornog politi~kog parazitiranja.
Tako, neodgovorno parazitira i SNP, kada teπ ko politi~ki
zloupotrebljava nasle|en velikosrpski resantiman u Crnoj Gori, ali i
Koalicija, posebno DPS, kada Miloπ evi}ev reìm koristi kao
deùrnog krivca za sve, pa i za one probleme u Crnoj Gori za koje
ovaj nije i ne moè biti odgovoran. Valjano razumevanje komplek-
snosti odnosno meπ ovitosti, te jasno lu~enje unutraπ njih od spol-
jaπ njih komponenti velikosrpsko-crnogorskog etno-politi~kog kon-
flikta, nije, me|utim, samo stvar kvalitetnog razumevanja, nego, ne
manje, i pretpostavka jasnih, a ne pomeπ anih politi~kih adresa i
odgovornosti. U naπ em slu~aju, to jest u procesu reπ avanja
crnogorskog dràvnog pitanja, to zna~i da su Koalicija i SNP, kao
trenutno najja~e politi~ke snage u Crnoj Gori, primarno odgovorne,
pre svega, za postizanje minimalnog proceduralnog konsenzusa, kao
glavnog uslova za odràvanje unutraπ njeg mira i bezbednosti, te
demokratski korektnog i politi~ki bezbednog referenduma. Isto
tako, to zna~i da je, u aktuelnim uslovima regionalnog (ne)mira i
(ne)bezbednosti, za odràvanje spoljaπ njeg mira i bezbednosti, to
jest za pravovremeno i delotvorno prekidanje spoljaπ nje logistike
Miloπ evi}evog reìma i nasilja, posebno za preventivno i efikasno
spre~avanje Miloπ evi}eve protiv-ustavne upotrebe VJ u Crnoj
Gori, primarno odgovorna me|unarodna zajednica. A ovo moè biti
i te kako va`no, ~ak odlu~uju}e. Sve procene govore, naime, da je
22
upravo ona logistika kriti~na ta~ka: uz njeno dejstvo, meπ oviti,
unutraπ nje-spoljaπ nji, velikosrpsko-cnrogorski konflikt verovatno
postaje "full-scale" gra|anski rat, koji se veoma verovatno i veoma
brzo izliva i u region, i tako ugroàva i ina~e krhki regionalni mir i
bezbednost; bez ove, pak, konflikt ostaje ~isto unutraπ nji,
ograni~enih razmera, daleko od "full-scale", gra|anskog i region-
alnog rata, doduπ e mogu}e nasilan, pa i tragi~an (za one koji bi se
u njemu direktno naπ li), ali, u pore|enju sa onim prvim, relativno
kontrolabilan i benigan.
Me|unarodna zajednica
Doprinos i odgovornost unutraπ njih faktora za seriju post-jugo-
slovenskih ratova jeste primaran i najve}i, ali se, posebno u drugom
delu ove serije, ne moè sporiti ni odre|en negativan doprinos i odgov-
ornost odgovaraju}ih me|unarodnih faktora. Obrazac negativnog
doprinosa i odgovornosti me|unarodnih faktora, posebno realpolitike
velikih sila, skrivenih iza institucija i procedura me|unarodne zajed-
nice, najsaètije je formulisao Dòn Roper (John Roper), jedan od
autora Unfinished Peace: "catastrofic short-termism" (katastrofalna
kratkovidost). Ova formulacija, opet, predstavlja kondezat jedne rani-
je, koja isto tako dobro poga|a stvar: "too litle, too late, inadeÜuate"
(premalo, prekasno, neadekvatno). Loπ a realpolitika, kratkovidi pra-
gmatizam, dugotrajno zapostavljanje problema, propuπ tanje preven-
tive, politika "bez alternative", koja se isuviπ e ~esto i brzo pretvara u
politiku najloπ ije alternative, zakasnela i velikim delom kontrapro-
duktivna represija, odnosno vojna intervencija, ovo je samo kratki opis
negativnog obrasca ponaπ anja me|unarodne zajednice, razvijenog to-
kom desetogodiπ nje post-jugoslovenske krize, posebno u BiH 1992-
95. i na Kosovu 1999.
Kako se u ovom kontekstu moè oceniti dosadaπ nje ponaπ anje

relevantnih me|unarodnih faktora u pokretanju i reπ avanju
crnogorskog pitanja? Najkra}e, ovo ponaπ anje moè se oceniti kao
meπ avina novih, pozitivnih, i starih, negativnih elemenata. Pakt sta-
bilnosti Jugoisto~ne Evrope, kao i po~etak izgradnje i primene sistema
diferenciranih sankcija, od kojih se Crna Gora, zbog njene koopera-
tivne politike, barem delimi~no izuzima, svakako predstavljaju nove,
pozitivne elemente. Inercija starog sistema miπ ljenja, interesa i
ponaπ anja, me|utim, produàva i u slu~aju Crne Gore. Pakt stabil-
23
nosti Jugoisto~ne Evrope jeste usvojen, ali je ~ak i prvi, sarajevski samit
na vrhu, jasno pokazao da }e implementacija biti teπ ka i neizvesna, i
to ne samo zbog joπ uvek dominantnih agresivno-nacionalisti~kih
reìma u regionu, nego i zbog stare realpolitike velikih sila, koja i dalje
perzistira. Kod sistema sankcija, inercija je joπ o~iglednija. Izuzimanje
Crne Gore iz ovog sistema je prili~no sporo, neodlu~no i nedosledno.
Ipak, inercija "catastrofic short-termism"-a me|unarodne zajednice,
odnosno velikih sila, najo~iglednija je u dijaboli~nom, realpoliti~kom
tretmanu SRJ, u kojem se, uostalom, sti~u i svi drugi loπ i parametri i
efekti jedne kratkovide i kontraproduktivne realpolitike. Tako, iako je
izgubila svaki me|unarodnopravni i ustavnopravni temelj, legitimitet i
legalitet, ova kvazi-dràva se, od strane velikih sila, zbog odre|enih, i
ne sasvim izvesnih kratkoro~nih efekata, joπ uvek tretira kao "SRJ
bez alternative", dakle baπ onako kako kaù i Momir Bulatovi},
odnosno Slobodan Miloπ evi}. Ironi~no, ali ta~no. I ve} vi|eno. Pored
crnogorskog dràvnog prava, ovakvim kratkovidim pragmatizmom,
potkopava se i dugoro~ni regionalni mir i stabilnost.
Umesto zaklju~ka: za demokratski i bezbedni referendum

Crnogorsko pitanje je otvoreno u prvoj ~etvrtini, a bliì se razreπ e-
nju u poslednjoj deceniji, odnosno krajem veka. Kao u dobro
napisanom krimi}u, svi klju~ni doma}i i me|unarodni akteri, vra}aju
se na lice mesta: i joπ uvek podeljena Crna Gora, i polu-neprijateljska
Velika Srbija, i pragmati~na, i ne retko kratkovida me|unarodna
zajednica. Ipak, istorija nije kao krug, nego kao spirala. Akteri i
situacije se ponavljaju, preciznije produàvaju i dovrπ avaju, ali uvek u
novom, druga~ijem kontekstu. Zbog toga i analogiju sa dobro napisan-
im krimi}em treba shvatiti samo uslovno.
Najkra}i zaklju~ak, to jest preporuka za razreπ enje crnogorskog

dràvnog pitanja na kraju veka, mogao bi da glasi ovako: neophodan
je demokratski i bezbedni referendum. Podse}amo samo na glavne
argumente za ovaj zaklju~ak (preporuku), koji su ve} izneti u ovom
tekstu. Najpre, demokratski i bezbedni referendum je jedini, odnosno
najbolji put za razreπ enje ovog pitanja, zbog toga π to je stepen
poreme}enosti odnosa izme|u Crne Gore i Srbije danas ve} toliko
velik, da je za saniranje tog odnosa neophodna temeljna ustavnoprav-
na i me|unarodnopravna rekostrukcija odozdo. Crna Gora i Srbija su
24
danas dve de facto nezavisne i neregulisane teritorije koje vape za

unutraπ njim, ustavnopravnim, i spoljaπ njim, me|unarodnopravnim
priznanjem i regulisanjem. Zatim, ovu rekonstrukciju, priznanje i reg-
ulisanje, posebno nalaù i razlozi aktuelne crnogorske tranzicije.
Svako dalje nepotrebno produàvanje teku}eg dràvno-pravnog inter-
regnuma i anomije, ozbiljno i direktno ugroàva zapo~ete ekonomske
i politi~ke reforme. Dalje, kvalitetno reπ avanje dràvnog pitanja Crne
Gore, nalaù i razlozi dugoro~no stabilnog regionalnog i me|unaro-
dnog mira i bezbednosti. Kona~no, demokratski i bezbedni referen-
dum je i u interesu demokratske Srbije. Bez slobodne Crne Gore nema
slobodne Srbije. Srbija se kona~no mora suo~iti sa samom sobom. Dok
je velikosrpski neslobodne Crne Gore, velikosrpski neslobodna }e biti
i sama Srbija.
U gornjem zaklju~ku (preporuci), me|utim, naglasak je jednako na
"demokratski i bezbedan", kao i na "referendum". Da bi ovaj referen-
dum zaista bio demokratski i bezbedan, te da bi se njime zaista reπ io,
a ne, mo`da, ~ak i pogorπ ao jedan problem, naime, moraju se ostvar-
iti odre|ene prethodne pretpostavke. Od svih ovih pretpostavki, pak,
najzna~ajnija je jedna unutraπ nja: minimalni proceduralni konsenzus.
Ova pretpostavka je primarna i najve}a obaveza i odgovornost unu-
traπ njih (crnogorskih) politi~kih faktora. Uvaàvanjem crnogorskog
dràvnog prava, odnosno suverenog prava gra|ana Crne Gore,
demokratske snage Srbije u tome mogu samo pomo}i. Najzad, svoje
mesto i odgovornost u ovoj stvari ima i me|unarodna zajednica.
Umesto stalno zakasnelih i ~esto kontraproduktivnih spoljaπ njih
intervencija, me|unarodna zajednica, u reπ avanju crnogorskog
dràvnog pitanja, mora kona~no demonstrirati i jedan novi, pozitivni i
preventivni model. Glavni elementi ovog modela su: obezbe|enje
spoljaπ njeg, me|unarodnog okvira, mira i bezbednosti, te me|unaro-
dne pomo}i, kontrole i standarda za reπ avanje crnogorskog dràvnog
pitanja (koje ostaje suvereno i unutraπ nje pravo crnogorskih
gra|ana). Do kvalitetnog i trajnog reπ enja crnogorskog dràvnog
pitanja na kraju veka moè do}i tek ukoliko se valjano ispune sve
gore navedene prethodne pretpostavke.
25
Drama partijske dràve
Izme|u predsedni~kih izbora 1997.
i parlamentarnih izbora 1998.
Uvod: Kuda ide Crna Gora?

U poslednjih deset godina, malena Crna Gora samo dva puta se na-
π la u vrhu interesovanja velikih svetskih sila i vode}ih svetskih medi-
ja. Prvi put, to je bilo prevratne 1988-1989, u sklopu takozvane anti-bi-
rokratske revolucije, drugi put 1997, u sklopu velike DPS, a zatim i joπ
ve}e ukupne crnogorske politi~ke krize, koja joπ uvek traje. Prvi put,
u vreme uspona i konsolidacije, drugi put u vreme krize i slabljenja
Miloπ evi}evog reìma.
Suprotno jednostranim, apologetskim, ali i onim drugim prikazima

i interpretacijama, crnogorska nulta, to jest osamdesetdeveta, ve} i u
samom svom za~etku, bila je izrazito kontradiktorna i ambivalentna. Iz
kontradiktorne i ambivalentne meπ avine nedovoljno artikulisanih de-
mokratskih te`nji naroda, na jednoj, i kompleksne agresivno-nacional-
isti~ke reakcije stare-nove vlasti, na drugoj strani, na àlost, prevagu je
odnela ova druga strana. Usledila je decenija negativne tranzicije, de-
cenija prelaza od jedne, takozvane real-socijalisti~ke, ka drugoj, popu-
listi~koj odnosno agresivno-nacionalisti~koj vrsti kolektivizma i neslo-
bode. Godine koje su pojeli skakavci, kako bi rekao Borisav Peki}.
U ovom kontekstu, crnogorska devedesetsedma moè se interpreti-

rati i kao njena druga nulta odnosno njena druga osamdesetdeveta.
Posle skoro punih deset godina unutraπ nje i spoljaπ nje blokade, Crna
Gora se vratila na nultu ta~ku, na sam po~etak. Pozitivna tranzicija,
prelaz od zatvorenog ka otvorenom druπ tvu, od fasadne ka stvarnoj
demokratiji, mogao je najzad da zapo~ne. Po analogiji sa odgovara-
ju}om sintagmom iz teorije privrednog razvoja, ovu tranziciju mogli bi
zato da nazovemo i odocnelom tranzicijom.
Tranzicija o kojoj je re~ zapo~ela je 24. marta 1997. Tog dana, Mo-
mir Bulatovi}, π ef crnogorske vladaju}e partije i dràve, na za to
specijalno organizovanoj konferenciji za novinare, i javno je obznanio
veliki rascep unutar do tada jedinstvene i vladaju}e DPS. Samo zah-
valjuju}i ovom rascepu, mogao je da otpo~ne i veliki proces demonop-
26
olizacije, koji je i glavni uslov i element tranzicije. Ako je 24. mart bio
inicijalni, onda je 1. septembar 1997. bio kopernikanski vaàn moment
ove tranzicije. Tog dana su crnogorska vlast i opozicija, preciznije
Vlada Crne Gore i DPS predvo|en Milom \ukanovi}em, sa jedne, i
najve}i deo crnogorske parlamentarne opozicije, sa druge strane, pre-
π le Rubikon, sele za Okrugli sto i potpisale Sporazum o minimumu
demokratske infrastrukture, to jest sporazum o pripremi i donoπ enju
naj-zna~ajnijih izbornih zakona za prevremene parlamentarne izbore u
prole}e naredne godine. Ono π to je parlamentarna opozicija bezuspe-
π no traìla skoro deset godina, sada je, zahvaljuju}i velikom rascepu u
vladaju}oj partiji, dobila za svega nekoliko meseci.
Slede}i zna~ajan moment u ovoj tranziciji, bili su dvokru`ni pre-

dsedni~ki izbori 5. odnosno 19. oktobra 1997. Na tim izborima, direktno
i èstoko, sukobila su se dva relativno jasno profilisana politi~ka bloka,
jedan proreformski, prodemokratski i eksplicitno anti-miloπ evi}evski,
drugi anti-reformski, agresivno-nacionalisti~ki i eksplicitno pro-
miloπ evi}evski. Od izbora se o~ekivalo razjaπ njenje i odluka. Umesto
razja-π njenja i odluke, me|utim, ovi izbori samo su produìli neizves-
nost, a uz ovu doneli su joπ i novu, veliku i opasnu polarizaciju. Sva
o~ekivanja i energije okrenule su se ka novoj ta~ki tranzicije, ve} dogov-
orenim prevremenim parlamentarnim izborima u prole}e 1998.
Tekst koji sledi usredsre|uje se na jedan sasvim odre|en odnosno

definisan razlomak odocnele crnogorske tranzicije, u podnaslovu preci-
ziran kao period izme|u predsedni~kih izbora odrànih oktobra 1997. i
vanrednih parlamentarnih izbora planiranih za maj 1998. Ipak, samo po
sebi je jasno, da se ni ovaj razlomak odnosno period te tranzicije ne
moè dobro razumeti izvan izvesnih π irih vremenskih krugova. Na te
krugove gore smo samo podsetili, a na njih }emo se, kada to bude
neophodno, vra}ati i u analizi koja sledi.
Glavni cilj ovog teksta jeste razumevanje uslova odnosno elemena-

ta, kao i predvi|anje izgleda aktuelne crnogorske tranzicije. Pored
standardnih, u ovoj tranziciji susre}emo i neke sasvim nestandardne
odnosno specifi~ne uslove i elemente. Uz odocnelost, koju smo gore
ve} istakli, to je joπ i relativno ve}i stepen njene kompleksnosti.
Uz specifi~an unutraπ nji kompleks, koji se podrazumeva, pove}anu

kompleksnost aktuelne crnogorske tranzicije objaπ njavaju joπ i
slede}a tri specifi~na faktora: Miloπ evi}ev reìm, ~iji je otpor tranzici-
ji utoliko ve}i, ukoliko je ve}a i odgovornost tog reìma za magnum
27
crimen i neizmerne `rtve rata; crnogorsko dràvno pitanje, koje i samo

po sebi ima relativno velik potencijal kompleksifikacije i komplikacije;
i me|unarodni faktor odnosno kontekst, koji je i u slu~aju aktuelne
crnogorske tranziciji, kao i u slu~aju ostalih postjugoslovenskih tranzi-
cija (osim one u Sloveniji), mnogo prisutniji i uticajniji, nego π to je to
slu~aj u najve}em broju drugih, to jest standardnih slu~ajeva.
Analizu uslova, elemenata i izgleda aktuelne crnogorske tranzicije,

zbog toga i delimo odnosno izlaèmo u ~etiri odeljka koji slede. Nara-
vno, pri tome ni jednog trenutka ne zaboravljamo da je i ovde re~ samo
o razli~itim aspektima jednog te istog procesa, te da se ti razli~iti aspe-
kti u analizi samo privremeno raπ ~lanjuju. Upravo zbog toga, i odgov-
or na pitanje "Kuda ide Crna Gora?", koje se ovde i danas tako ~esto
postavlja, u zavrπ nom delu teksta, samo sklapamo kao neku vrstu sin-
teze iz prethodno dobijenih elemenata.
Specifi~ni velikosrpsko-crnogorski konflikt

Izloèni poja~anoj gravitaciji neposrednog okruènja ili sveta, male
zemlje i narodi su, u pore|enju sa onim drugim, ranjiviji i spremniji da,
~esto i nekriti~ki, prihvate i slede velike internacionalne i panna-
cionalne odnosno nacionalisti~ke ideologije i pokrete. Zbog toga kod
njih ~esto i nije lako povu}i jasnu granicu izme|u takozvanih unutraπ -
njih i takozvanih spoljaπ njih faktora i snaga. Tako i u slu~aju Crne
Gore. Upravo ovom osobenoπ }u, naime, moè se objasniti i realtivno
velika privla~na mo} koju u Crnoj Gori imaju komunisti~ki interna-
cionalizam u drugoj polovini , ali i pansrpski odnosno velikosrpski
nacionalizam tokom ~itavog I i veka.
Kraj veka Crnu Goru zati~e u poluhaoti~noj smeni odnosno kon-

fuziji ova dva sistema. U svakom slu~aju, tesna isprepletenost takoz-
vanog unutraπ njeg (crnogorskog) i takozvanog spoljaπ njeg (veliko-
srpskog) kompleksa u Crnoj Gori produàva i u poslednjih deset god-
ina. Uz obnovu i ja~anje tradicionalnog autoritarizma, ovo je drugi
najzna~ajniji izvor relativno velike i produène mo}i Miloπ evi}evog
reìma u Crnoj Gori.
U svakom slu~aju, za razumevanje brojnih Scila i Haribda aktuelne

crnogorske tranzicije, ova osobenost je od izuzetnog zna~aja. Pored
28
ostalog, ta osobenost je od velikog zna~aja i za razumevanje odnosa

izme|u priguπ ene predistorije i kratke istorije ove tranzicije.
Sporazum izme|u vlasti i opozicije sklopljen 1. septembra 1997, naime,
jeste kopernikanski, ali nije i prvi korak takve vrste u Crnoj Gori. Prvi
korak takve vrste u Crnoj Gori predstavljao je Demokratski forum iz
1990, zato π to je upravo taj forum, na velikom poslu konsenzualne
pripreme izbornih zakona, joπ tada bio okupio sve relevantne poli-
ti~ke snage, novoosnovane opozicione, ali i do tada jedinu odnosno
vladaju}u partiju, SKCG. Drugi korak u istom smeru predstavljala je
relativno kratkotrajna, ali zna~ajna koaliciona vlada iz 1993. Tek veli-
ki rascep vladaju}eg DPS, te direktna i oπ tra konfrontacija dela DPS
sa Miloπ evi}evim reìmom i SPS, me|utim, omogu}ili su onaj
kopernikanski korak. Uostalom, i sam veliki rascep u vladaju}oj parti-
ji Crne Gore, doπ ao je tek kao posledica odnosno produètak velike
postizborne krize Miloπ evi}evog reìma, koja je nastupila nakon π to
je taj reìm najpre izgubio pa zatim pokrao lokalne izbore, te koja je
trajala puna tri meseca, od kraja novembra 1996. do po~etka marta
1997.
Velikosrpsko-crnogorska dvostrukost Crne Gore bolje rasvetljava i

drugu veliku novu ~injenicu crnogorske devedesetsedme, veliku polar-
izaciju njenog bira~kog i politi~kog tela, koja je dramati~no kulmini-
rala na dvokru`nim predsedni~kim izborima i nakon njih. Najpre spo-
radi~no i indirektno, a zatim i sistematski i direktno, Slobodan Milo-
π evi}, Momir Bulatovi} i Vojislav ˇeπ elj, to jest njihove politi~ke par-
tije i transmisije, zaigrali su na staru i ve} viπ e puta isprobanu kartu
agresivnog velikosrpstva. To je bio pravi smisao njihove pri~e o
Jugoslaviji bez alternative i opasnosti od secesije Crne Gore. Nakon
deset godina katastrofalne odnosno smrtonosne politike agresivnog
velikosrpstva, posebno nakon njene besramne prevare Srba u
Hrvatskoj i BiH, te njenog brutalnog nasilja nad Srbima u samoj Srbiji,
za vreme velikih tromese~nih demonstracija, me|utim, ve}ina
politi~kih analiti~ara, uklju~iv i pisca ovog teksta, uspehu te politike u
Crnoj Gori 1997. nije davala ve}e π anse. Relativno laka i ubedljiva
izborna pobeda Mila \ukanovi}a prognozirana je posebno nakon π to
je ovaj 1. septembra 1997. sklopio Sporazum sa najve}im delom parla-
mentarne opozicije. U tom smislu, velika polarizacija, to jest gotovo
fifti-fifti raspolu}enost Crne Gore, koju su doneli predsedni~ki izbori
odràni 5. odnosno 19. oktobra 1997, predstavljala je ne malo izne-
na|enje.
Velika polarizacija o kojoj je re~, jasno je pokazala je da je snaga
29
agresivnog velikosrpstva u Crnoj Gori, ~ak i u krajnje iskompromito-

vanoj Miloπ evi}evoj varijanti, joπ uvek relativno velika. Ipak, agre-
sivno velikosrpstvo uopπ te, pa i agresivno velikosrpstvo ovde i danas,
nije onaj najdublji faktor pomo}u kojeg se sve moè objasniti.
Naprotiv, i sam taj faktor tek treba da bude objaπ njen. Suprotno
nekriti~koj odnosno ideoloπ koj interpretaciji, koja taj faktor
pogreπ no tuma~i kao nekakvu toboè ~istu biologiju odnosno priro-
du, i sam taj faktor je, zapravo, samo kompleksni istorijski, socijalni i
politi~ki proizvod odnosno artefakt.
Od svih kriti~kih interpretacija toga artefakta, iskustvo crnogorske

politi~ke krize i predsedni~kih izbora 1997, po naπ em miπ ljenju, u
najve}oj meri, potvrdilo je onu koja provalu etni~kog i politi~kog nasi-
lja na Balkanu (i Kavkazu) posle hladnog rata tuma~i specifi~nom
vrstom produènog neopatrijarhata (re~ je o interpretaciji Ivana
Ivekovi}a, Georgija Derlugijana i drugih). U tom smislu, i agresivno
velikosrpstvo u Crnoj Gori, samo je vrh ledenog brega, ispod kojeg se
kriju naslage i naslage jednog ìlavog mini-sistema, sa svim njegovim
endemskim siromaπ tvom, socijalnom nediferenciranoπ }u i politi~kim
autoritarizmom. Tek u ovom kontekstu, koliko-toliko razumljive po-
staju i takve fantasti~ne pojave, manifestovane tokom ovih predsedni-
~kih izbora, kao π to su: vanvremenska silina otomanskog mita ("Turci
napolje", "Milo Tur~ine"), oìvljavanje podela i granica Crne Gore iz
vremena Berlinskog kongresa 1878. (Sever-Jug, Stara Crna Gora-
Brda), neotribalizam (posebno instrumentalizovani thÚmos Bulatovi-
}evih Ku~a i Miloπ evi}evih Vasojevi}a), predindustrijska odnosno
agrarno-sto~arska fascinacija zemljom i teritorijom, katastarska per-
cepcija polisa, anti-secesionisti~ka histerija protiv secesije koje nema
("Jugoslavija", "Jugoslavija"), i mnoge druge. Izvan onog konteksta,
sve same utvare. U onom kontekstu, politi~ki vaskrsle, mobilisane i
instrumentalizovane sile i faktori istorije.
Prili~no egzaktno, jednozna~no i jasno, ove sile i faktori doπ li su do

izraàja i na crnogorskim predsedni~kim izborima oktobra 1997. U
slu~aju starih istorijskih podela Sever-Jug odnosno Stara Crna Gora-
Brda neπ to blaè, u slu~aju one najdublje, ekonomske, socijalne i civ-
ilizacijske podele Selo-Grad, me|utim, mnogo jednozna~nije i ja~e.
Tako, ~ak i u ina~e ubedljivo promiloπ evi}evskim odnosno probulato-
vi}evskim krajevima Crne Gore, ovaj poslednji, to jest urbani faktor,
zna~ajno je pro|ukanovi}evski korigovao ukupni izborni rezultat.
Dva posebna faktora dodatno su oja~ala produèni neopatrijarhat.
30
Prvi je jedan unutraπ nje-politi~ki faktor. To je egzistencijalni, kvaz-

ibioloπ ki, samoodbranbeni refleks vlasti. Kao i svaka druga, i ova vlast
je pokazala da je, radi sopstvenog opstanka, spremne na sve, pa i na
beskrupuloznu upotrebu istorije. Drugi faktor je spoljaπ nji. To je
fakat da su u neposrednom okruènju Crne Gore, posebno na Kosovu
i u BiH, joπ uvek nezgasla opasna àriπ ta velikosrpskog,
velikohrvatskog i drugog etni~kog i politi~kog nasilja. Za ugroèni
reìm u Srbiji i Crnoj Gori, pokazali su to i poslednji predsedni~ki
izbori, ova àriπ ta predstavljaju joπ uvek izdaπ an, ~ak neiscrpan rez-
ervoar. Dok je velikosrpskog i drugog etni~kog nasilja i aparthejda na
Kosovu i u BiH, bi}e i etni~kog i politi~kog nasilja i aparthejda u Srbiji
i Crnoj Gori. Poslednji predsedni~ki izbori jasno su pokazali da je svest
o ovoj krucijalnoj me|uzavisnosti po~ela da se π iri, ali i da to π irenje
joπ uvek nije preπ lo onu kriti~nu crtu iza koje tek nastupa nepovrat-
ni demokratski rezultat.
Izostanak o~ekivane ubedljivije pobede kandidata anti-miloπ evi}e-

vskog politi~kog bloka na poslednjim predsedni~kim izborima u Crnoj
Gori, bio je uslovljen i slabostima samog tog bloka, pogotovo njegov-
og DPS dela. A glavna politi~ka slabost DPS Milice Pejanovi}-
\uriπ i}, Svetozara Marovi}a i Mila \ukanovi}a na ovim izborima,
sastojala se u njegovom stalnom kolebanju izme|u pragmati~nog zova
nasle|enih monopola i novoproklamovane reformske odnosno
demokratske orijentacije. Umesto neophodnog i neodlo`nog otvaran-
ja u svim domenima, ovaj je na monopole svog protivnika pre~esto
odgovarao sopstvenim monopolima. Monopolom na monopol,
me|utim, protiv ovog protivnika, nije se moglo. Poznato je, monopol
je privilegovan teren Slobodana Miloπ evi}a. Na tom terenu on se ne
moè pobediti.
Da se Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi} bolje snalaze na kliza-

vom i razrovanom terenu politi~kih monopola, pokazala je i posti-
zborna kriza, koju su ovi izazvali odmah nakon tesne pobede svog pro-
tivnika. Osporavanjem ove pobede, oni su svog protivnika veoma brzo
naterali u politi~ko povla~enje. O "velikoj izbornoj kra|i" najavili su
~ak i "Crnu knjigu". Preuzimanjem i preokretanjem re~nika i imidà
opozicije, preuzeli su inicijativu i ofanzivu. âk ni na maratonskoj tro-
nedeljnoj skupπ tinskoj raspravi, nisu uspeli da dokaù izbornu kra|u,
ali su zato uspeli da, neumornom i agresivnom eksploatacijom odre-
|enih izbornih neregularnosti, poluistina i trivijalnosti, prvu veliku
izbornu pobedu anti-miloπ evi}evskih politi~kih snaga u Srbiji i Crnoj
Gori u poslednjih deset godina, u velikoj meri, potisnu, zasene i uma-
31
nje, a ~itav ovaj kompleks, to jest osporavanje izbornog legitimiteta

novog presednika, istovremeno, okrenu prema budu}nosti. Predsedni-
~ki izbori po~eli su da se prelivaju u parlamentarne izbore. Osporavanje
prvih postalo je najzna~ajniji deo priprema za druge. Na taj na~in,
predsedni~ki izbori odràni 5. odnosno 19. oktobra 1997, dobili su
proπ iren odnosno pove}an zna~aj za crnogorsku tranziciju uopπ te.
Zbog toga o tim izborima, to jest o osnovanosti odnosno neosnova-
nosti njihovog osporavanja, treba re}i i neπ to viπ e.
"Crna knjiga" joπ nije izaπ la, ali je malo verovatno da ona moè
doneti neπ to novo. Zaπ to bi, naime, Slobodan Miloπ evi} i Momir
Bulatovi} propustili bolju (direktan televizijski prenos one
skupπ tinske rasprave) da bi sa~ekali loπ iju priliku za dokazivanje
svojih optu`bi ("Crnu knjigu")? Poznato je da narod kod nas viπ e
gleda televiziju, nego π to ~ita knjige. Na osnovu onoga π to je o ovim
izborima do sada javno izneto, me|utim, moèmo zaklju~iti da je isti-
ni najblià ocena tih izbora koju je dao OEBS. Izbori su pra}eni
odre|enim izbornim neregularnostima, ali te neregularnosti nisu
odlu~uju}e uticale na kona~ni izborni rezultat. Tako glasi ocena, ili, joπ
preciznije, kriti~ki deo ocene o kojoj je re~.
Izvesno je da ovi izbori nisu bili potpuno regularni. Izvesno je, me-
|utim, i da su bili najregularniji od svih koji su u Crnoj Gori odràni
posle 1989. Razlog za to je veoma jednostavan. Za razliku od svih do-
sadaπ njih izbora, na kojima su se redovno suo~avale dve krajnje
neravnopravne strane (monopolska vlast i ogoljena opozicija), naime,
na ovim izborima, po prvi put, sukobile su se dve relativno ravnopravne
monopolske strane. Fizika je temelj politike. Mo`da zvu~i cini~no, ali je
ipak tako. Oni koji su do ju~e zajedni~ki krali izbore od opozicije, sada
su kontrolisali jedni druge. Zato su ti izbori i morali biti relativno
najregularniji.
Kona~no, i kada je o pomenutim izbornim neregularnostima re~, ni

tu stvari naj~eπ }e ne stoje onako kako ih prikazuju njihovi osporava-
telji. Pogledajmo samo dve takve naj~eπ }e i najkrupnije neregu-
larnosti: neaùrne bira~ke spiskove i glasanje na odre|enom broju
bira~kih mesta i viπ e sati nakon osam sati uve~e. Prvo, niπ ta od do
sada u javnosti iznetog nije potvrdilo implicitne i eksplicitne optu`be
da su te neregularnosti iπ le u korist samo jednog predsedni~kog kan-
didata. A to π to je Momir Bulatovi} pobedio u prvom, a Milo
\ukanovi} tek u drugom izbornom krugu, nakon π to je u bira~ke
spiskove naknadno upisano joπ i oko ~etrnaest hiljada novih,
32
najve}im delom mla|ih glasa~a, samo je joπ jednom potvrdilo i

odranije dobro poznatu odnosno na izborima viπ e puta iskazanu anti-
reìmsku odnosno anti-miloπ evi}evsku orijentaciju mla|eg dela
bira~kog tela. I drugo, ne manje zna~ajno, odgovornost za ove i druge
izborne neregularnosti, najve}im delom, snose bulatovi}evci i
|ukanovi}evci zajedno, a ne ovi drugi sami. I to ne samo, pa ni prven-
stveno, zbog njihove zajedni~ke politi~ke proπ losti, nego, joπ viπ e, i
zbog njihove isprepletene politi~ke sadaπ njosti. Tako, poznato je da
su bulatovi}evci u vreme ovih izbora kontrolisali ~ak i viπ e od
polovine crnogorskih opπ tina, kao i to da su upravo opπ tine te koje
kontroliπ u odnosno vode bira~ke spiskove. Sli~no, oba glavna predse-
dni~ka kandidata, dakle i Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi}, imali su
svoje ovlaπ }ene predstavnike, to jest kontrolore izbornog procesa, i
bukvalno na svakom bira~kom mestu, tako da je i odgovornost za pro-
pust zbog kojeg se moglo dogoditi da posle osam sati uve~e glasaju i
oni koji se u osam sati uve~e nisu zatekli na odgovaraju}em bira~kom
mestu, tako|e zajedni~ka odnosno podeljena. Na taj na~in, skoro
svaka optu`ba bulatovi}evaca odnosno miloπ evi}evaca za stvarne ili
navodne izborne neregularnosti, na kraju krajeva, zavrπ ava kao bu-
merang i samooptu`ba.
Za svaku, pa i za aktuelnu mada odocnelu crnogorsku tranziciju,

najve}u pretnju predstavlja opasnost od reìmskog nasilja i rata. U po-
slednjih deset godina, Crna Gora ni jednom nije bila toliko blizu ovoj
opasnosti, koliko je to bio slu~aj krajem oktobra 1997, odmah po
okon~anju predsedni~kih izbora.
Velikosrpsko-crnogorska dvostrukost Crne Gore bolje rasvetljava i

ovu veliku opasnost. Da je Crna Gora nezavisna dràva, mnogi od akata
Miloπ evi}eve Srbije preduzeti protiv nje u ovom kriti~nom periodu
(nepriznavanje izborne volje gra|ana, govor i podsticanje mr`nje, medijs-
ki, politi~ki i trgovinski rat, slanje naoruànih grupa), mogli bi da se okval-
ifikuju i kao de iure i de facto objava odnosno otpo~injanje rata. Ovako, uz
podrπ ku skoro polovine bira~kog tela same Crne Gore, miloπ evi}evsko-
bulatovi}evska politika odnosno nasilje u Crnoj Gori, pretvaraju se u neku
vrstu neobi~ne meπ avine spoljaπ njeg i unutraπ njeg rata.
O tome, me|utim, da je, i u ovoj meπ avini, u opasnoj krizi koja joπ
uvek traje, Slobodan Miloπ evi}, zapravo, glavni arhitekt, a Momir
Bulatovi} samo marioneta, jasno govore barem dva zna~ajna fakta.
Najpre, to je pragmati~no krvno bratstvo, u koje je ovu dvojicu gurnuo
vojno-bezbednosni kompleks odnosno magnum crimen rata. Sve do
33
definitivnog rascepa DPS u prole}e 1997, podre|enost Momira

Bulatovi}a Slobodanu Miloπ evi}u i nije bila toliko velika. Od tog mo-
menta, me|utim, ona je sve ve}a i ve}a. U toku postizborne krize, ta
podre|enost samo kulminira. Tako, sude}i prema izjavi jednog od
najbliìh saradnika (Zorana êlebi}a), koju su mediji zabeleìli u ra-
nim jutarnjim satima sutradan nakon drugog izbornog kruga, Momir
Bulatovi} je bio spreman da prizna poraz na izborima. Nakon par dana
}utanja, ~itaj konsultovanja sa Slobodanom Miloπ evi}em, me|utim,
usledila je sinhronizovana i koncentrisana kanonada nepriznavanja.
Ako laè koza, ne laè rog. Saopπ tenja SPS, JUL, SRS i DPS Momira
Bulatovi}a, to se vidi i golim okom, pisala je jedna ruka. Ista ruka
pokrenula je i odgovaraju}e postupke pred saveznim odnosno Miloπ -
evi}evim pravosudnim institucijama.
Drugi zna~ajan fakt, koji jasno govori o gubljenju svake Bulato-

vi}eve autonomije, jeste gotovo geometrijska translacija (preslika-
vanje) dobro poznate Miloπ evi}eve i ˇeπ eljeve agresivno-nacional-
isti~ke odnosno velikosrpske politike, ovog puta u uzavrelo telo
Crne Gore. Neπ to π to je i za Momira Bulatovi}a, do tada, ipak, bilo
nepoznata stvar. Mitinzi mr`nje, pokuπ aj nasilne provale u zgradu
dràvne televizije, upad u lokalni radio i televizijski studio u Bijelom
Polju, antimuslimanska i antialbanska histerija, pokuπ aj izazivanja
krvoproli}a u Abancima naseljenim Tuzima. Ovo su samo najpoz-
natiji momenti drame koja je krajem oktobra 1997. Crnu Goru dove-
la do same ivice rata.
Joπ jedna va`na crta ove drame nepogreπ ivo otkriva dominant-
ni i prepoznatljiv rukopis Slobodana Miloπ evi}a. To je samo ovome
svojstvena i za mnoge zbunjuju}a meπ avina nasilniπ tva i pritvorst-
va, bezduπ nosti i laì, brutalnosti i lukavosti. Tako je i Momir
Bulatovi}, vredno oponaπ aju}i svoga u~itelja, primera radi, istovre-
meno, huπ kao na Albance, Muslimane, âsne Sestre (Hrvate) i
druge Ne-Srbe, i hladnokrvno, bez i najmanjeg tika, tvrdio kako je,
u stvari, druga strana ta koja je odgovorna za zaoπ travanje me|una-
cionalnih odnosa. Autor ovog teksta sklon je da u ovom istom klju~u
protuma~i i spremnost bulatovi}evaca da, na kraju one skupπ tinske
rasprave, prihvate ~ak π est i po od ukupno sedam zaklju~aka, kao i
da se, nakon najteìh optu`bi za separatizam, i sami uklju~e u rad
odgovaraju}ih tela zaduènih za sprovo|enje Sporazuma o minimu-
mu demokratske infrastrukture. Autora ovog teksta, ovi njihovi akti,
naime, mnogo viπ e podse}aju na onu zbunjuju}u meπ avinu, nego
na iskrenu demokratsku evoluciju, na onu "u institucijama ili van
34
institucija" strategiju, nego na genuinu legalisti~ku orijentaciju.
Uostalom, vreme koje je pred nama, veoma brzo }e pokazati da li je
i ova skepsa bila preterana.
35
Miloπ evi}ev reìm

Razmatranja o Miloπ evi}evom reìmu, o crnogorskom dràvnom
pitanju i o me|unarodnom kontekstu, koja slede, imaju veoma ograni~en
cilj i domet. To ni pribli`no nisu razmatranja ovih pitanja u svoj njihovoj
celosti i kompleksnosti, nego su to njihova sasvim selektivna i usmerena
razmatranja. Razmatranja u funkciji rasvetljavanja naπ eg glavnog prob-
lema. Problema aktuelne a odocnele crnogorske tranzicije. Pored toga, ni
malo ne gube}i iz vida relativno samostalni zna~aj tih pitanja, mi smo u
ovom tekstu akcenat, ipak, stavili na takozvani unutraπ nji kompleks
odnosno pitanje. Kona~no, deo razmatranja o ovim pitanjima, ve} je
apsolviran na odgovaraju}im mestima u okviru prvog pitanja.
Centralni analiti~ki i tehni~ki problem svake tranzicije jeste pro-

blem mirnog prenosa vlasti. Podse}amo samo na najzna~ajnije elemen-
te tog problema u interpretaciji vaπ ingtonskih vilsonijanaca (Transiti-
ons from Authoritarian Rule): pravovremenost uo~avanja i koriπ }enja
pukotine u vladaju}em autoritarnom politi~kom bloku, izgradnja π i-
rokog saveza svih koji prihvataju demokratsku tranziciju, abolicija za
kooperativne, odgovornost za one druge pripadnike vladaju}eg bloka,
sukob pragmatike i etike koji iz ovoga proizilazi, izvo|enje same tranzi-
cije. Opisana operacija uvek je teπ ka i neizvesna. U naπ em slu~aju,
me|utim, postoje joπ najmanje dva specifi~na faktora, koji ovu ope-
raciju ~ine joπ teòm i neizvesnijom.
Prvo, to je izrazito monokratski odnosno cezaristi~ki karakter Mi-

loπ evi}evog reìma. Verovatno}a da se u autoritarnom bloku pojavi
pukotina odnosno da zapo~ne tranzicija, ve}a je kada se na vrhu pira-
mide nalazi dva ili viπ e, nego samo jedan nosilac vlasti. To potvr|uje i
aktuelno iskustvo Srbije i Crne Gore. Tako, tranzicija u Crnoj Gori mo-
gla je da zapo~ne, sigurno i zbog toga π to je na vrhu vlasti bio triju-
mvirat, a ne Cezar. Tako|e, jedan od razloga zbog kojih tranzicija u
Srbiji joπ uvek nije ~ak ni zapo~ela, sigurno je i u tome π to je na vrhu
upravo usamljeni Cezar. Politi~ki sistem Srbije i Crne Gore najadekva-
tnije se moè opisati kao cezaristi~ki reìm, to jest kao sistem li~ne dik-
tature zamaskiran liberalno-demokratskim institucijama i procedurama.
I drugo, to je odgovornost ovog reìma odnosno Slobodana Miloπ e-

vi}a li~no za magnum crimen rata. Odgovornost autoritarnih vlasti za
represiju, torturu, ranjavanja i ubistva politi~kih protivnika, standardni je
problem svake tranzicije. U naπ em slu~aju, me|utim, odgovornost ovog
reìma odnosno Slobodana Miloπ evi}a li~no mnogo je ve}a. To je
36
odgovornost za dve stotine hiljada ubijenih, pet miliona izgnanih, ge-

nocid nad drugim, ali i nad sopstvenim narodom. Ova odgovornost toliko
je velika da i pragmati~ki i eti~ki ozbiljno dovodi u pitanje skoro sve stan-
dardne elemente tranzicije, i aboliciju, i kooperaciju, i pukotinu, i koali-
ciju.
Plasti~na operacija, garantovani azil i Florida? Radi izbegavanja novih

`rtava, etika bi, makar i teπ ka srca, mo`da i mogla da se povu~e pred
pragmatikom ovog reπ enja. Nije, me|utim, sigurno, π taviπ e, malo je
verovatno, da je sam "balkanski kasapin", u me|uvremenu, za jedno
takvo reπ enje, sa~uvao dovoljno afiniteta i razumevanja. A da, na àlost,
nije re~ samo o apriornoj sterpnji, jasno govore i dva veoma konkretna,
indikativna i zabrinjavaju}a iskustva. Slobodan Miloπ evi} je do danas u
Srbiji i Crnoj Gori izbore izgubio samo dva puta, prvi put 1996, kada je
izgubio na lokalnim izborima u Srbiji, drugi put 1997, kada je izgubio na
predsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Ni prvi ni drugi put, me|utim, on
ove izbore nije priznao. ˇta od njega o~ekivati kada izgubi i glavne, a ne
viπ e samo lokalne odnosno crnogorske izbore, moèmo samo naslu}ivati.
Zbog svega re~enog, aktuelna crnogorska i srbijanska tranzicija

ponekad izgledaju kao nereπ iva enigma odnosno kvadratura kruga.
Sre}om, π anse za demokratsku tranziciju u Crnoj Gori i Srbiji nisu tako
male kao π to ponekad izgleda. Spoljaπ nji i unutraπ nji demokratski pri-
tisak na Miloπ evi}ev reìm, odnosno iz ovih pritisaka prostekli teπ ki i
hroni~ni budètski i legitimacijski deficiti tog reìma, iz dana u dan, sve su
ve}i. Vreme ovog reìma polako ali sigurno isti~e. Od π irine i kvaliteta
saveza za tranziciju i demokratiju, me|utim, u velikoj meri zavisi joπ
koliko dugo i joπ koliko puno deficita i π tete ovaj reìm moè naneti
druπ tvu i narodu. Raspad koalicije Zajedno u Srbiji, ovu staru istinu
potvrdio je na negativan, a uspeh koalicije Narodna sloga i anti-
miloπ evi}evskog reformsko-demokratsko bloka u Crnoj Gori, na poziti-
van na~in. Za sada.
Crnogorsko dràvno pitanje

Istovremeno iskrsavanje odnosno reπ avanje odre|enog dràvnog
pitanja, moè, ali ne mora nu`no, da komplikuje i oteàva proces
demokratske tranzicije. Kvalitet interakcije o kojoj je re~, uvek zavisi
od sasvim konkretnih relevantnih unutraπ njih i me|unarodnih okol-
37
nosti. Pozitivna, pa ~ak i sinergetska interakcija izme|u ovih, uspo-
stavlja se u etni~ki homogenim zemljama, i to, po pravilu, samo u re-
tkim povoljnim vremenima velikih tektonskih promena evropskog i
svetskog me|u-dràvnog sistema. Primera radi, upravo takav skup
unutraπ njih i me|unarodnih okolnosti, stekao se u slu~aju srednje-
evropskih zemalja, nakon sloma sovjetske imperije i pada Berlinskog
zida. U slu~aju ovih zemalja, "prole}e naroda" i "demokratska revolu-
cija", kao π to znamo, uzajamno su se podsticali i pomagali.
Sasvim je suprotan slu~aj etni~ki heterogenih zemalja kao π to je

Crna Gora. Pri tome nemamo na umu samo, pa ni prvenstveno, ~inje-
nicu da, pored Srba i Crnogoraca, zna~ajan procenat stanovniπ tva
Crne Gore, ~ine i Albanci i Muslimani, nego, pre svega, jednu samo za
Crnu Goru karakteristi~nu i atipi~nu vrstu etni~ke heterogenosti.
Naravno, imamo na umu istu onu velikosrpsko-crnogorsku
dvostrukost, ~ak raspolu}enost Crne Gore, koja nas prati od po~etka
ove analize. Upravo ova heterogenost odnosno dvostrukost, naime, u
prevratnoj mada zakasneloj crnogorskoj devedesetsedmoj, pokazala se
kao glavni ometaju}i faktor demokratske tranzicije.
U Crnoj Gori 1997. na delu nije bila secesija, nego tranzicija. Pa

ipak, Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi}, uspeli su da u suprot-
no uvere skoro pola crnogorskog bira~kog tela. Na crnogorskim
predsedni~kim izborima 1997, za Slobodana Miloπ evi}a i Momira
Bulatovi}a, glasala je antisecesionisti~ka histerija. A, znamo, velika,
skoro fifti-fifti polarizacija, koja je ovom histerijom proizvedena,
smrtna je opasnost, kako za crnogorsku tranziciju, tako i za sam
crnogorski polis.
Crna Gora jeste jedna od najstarijih dràva Evrope i sveta. Posle

prvog svetskog rata ona gubi, a posle drugog obnavlja izgubljenu
dràvnost, makar i u formi komunisti~ke kvazi-dràvnosti. Posle
kraja hladnog rata i komunizma, ona joπ jednom pada u gvozdeni
zagrljaj velikosrpskog nacionalizma. Negacija crnogorskog istorij-
skog i dràvnog prava od strane Velike Srbije i Miloπ evi}evog
reìma, u maskirnoj uniformi fasadne federacije i puzaju}eg unita-
rizma, sve je nepodnoπ ljivija. Spoljaπ nja velikosrpska negacija
ovog prava, me|utim, samo produàva i instrumentalizuje
unutraπ nju velikosrpsku negaciju tog prava. Zajedno, ove dve neg-
ativne sile, ~ine opasnu eksplozivnu smeπ u. U svakom slu~aju, svi
oni kojima je do demokratske tranzicije u Crnoj Gori stalo barem
onoliko koliko i do odbrane crnogorskog dràvnog prava, o ovoj
38
opasnoj smeπ i moraju da vode ra~una.
Me|unarodni kontekst
Pravilo da kona~an ishod tranzicije ka demokratiji u nekoj zemlji,
i pored nespornog zna~aja odre|enog me|unarodnog konteksta, na
kraju krajeva, ipak, odlu~uju}e zavisi od ishoda unutraπ njih socijal-
nih i politi~kih borbi, ostaje i u slu~aju naπ e tranzicije. Pa ipak, u
naπ em slu~aju, ovo pravilo, u velikoj meri je relativizovano. Stepen
realne internacionalizacije Balkana i Crne Gore posle hladnog rata,
toliko je veliki, da se i granica izme|u takozvanih spoljaπ njih i
takozvanih unutraπ njih faktora i snaga, ovde i danas, u velikoj meri,
relativizuje i gubi. Sasvim konkretni i realni me|unarodni ekonom-
ski, politi~ki i vojni faktori, u naπ em slu~aju, postali su bitan i inte-
grisan deo unutraπ njeg ìvota. Dejtonsko-pariski mirovni sporazum
je Srbiju i Crnu Goru (SRJ) i Hrvatsku, ne samo BiH (gde je to i
sasvim o~igledno), stavio pod jednu vrstu me|unarodnog polupro-
tektorata.
Kada je o aktuelnom me|unarodnom kontekstu odocnele crnogo-

rske devedesetsedme re~, treba ista}i joπ jednu va`nu i sasvim
konkretnu stvar. Za razliku od devedesetprve, kada je i evropski
odnosno me|unarodni politi~ki odnosno bezbednosni vakuum, nastao
nakon sloma komunizma, negativno doprineo izbijanju i eskalaciji
postjugoslovenskih, posebno BiH ratova, devedesetsedme tog vaku-
uma na Balkanu viπ e nema, pa je i me|unarodni okvir, barem sa ove
strane gledano, za crnogorsku tranziciju danas relativno povoljniji,
nego π to je bio pre samo pola decenije.
Zbog velike etni~ke i politi~ke povezanosti Crne Gore sa zemlja-

ma iz okruènja, malo je verovatno da bi se eventualni unutraπ nji
sukob odnosno rat u Crnoj Gori mogao duè zadràti u njenim grani-
cama. S druge strane, za razliku od devedesetprve, danas je usred
ovog regiona, a najve}im delom u BiH, dakle na samim granicama
Crne Gore, stacionirano nekoliko desetina hiljada zapadnih vojnika.
Zato zapadne vlade odnosno velike sile danas imaju i sna`ne sop-
stvene unutraπ nje-politi~ke razloge za delotvorno a ne viπ e samo
retori~ko odvra}anje svih lokalnih proizvo|a~a haosa i nasilja od
novih udara i ratova. To je glavna geopoliti~ka razlika izme|u BiH
1991. i Crne Gore 1997.
39
Ovo, naravno, nikako ne zna~i da je baπ svaka mogu}nost izbijan-

ja velikosrpsko-crnogorskog rata u Crnoj Gori danas isklju~ena
(naprotiv), nego samo da je, zahvaljuju}i odgovaraju}em me|unarod-
nom politi~kom i bezbednosnom okviru, koji je zadnjih godina
uspostavljen u regionu, ta mogu}nost odnosno verovatno}a danas rel-
ativno manja. Ovu, za naπ u tranziciju, relativno novu i relativno
povoljnu me|unarodnu politi~ku ~injenicu, snage tranzicije, morale bi
da ne samo uvaè, nego i pametno iskoriste.
Umesto zaklju~ka, joπ jednom: Kuda ide Crna Gore?

Ako je 1997. bila godina crnogorskog kairosa, godina najzad do-
~ekane prilike odnosno π anse, 1998. bi mogla da bude godina crno-
gorske odluke, godina kona~nog raspleta odnosno reπ enja njene
unutraπ nje i spoljaπ nje neslobode. I to ne samo formalno, zato π to
sredinom 1998. treba da se odrè vanredni parlamentarni izbori,
nego i suπ tinski, zato π to je resursa za dalje produàvanje neizves-
nosti svakoga dana sve manje. Imaju}i na umu nevi|enu trpeljivost i
izdr`ljivost stanovniπ tva u Srbiji i Crnoj Gori, koju je prvi primetio
akademik Kosta Mihajlovi}, me|utim, nije isklju~eno ni novo
produàvanje neizvesnosti. I, naravno, ni to se ne sme smetnuti s
uma, kvalitet odluke o kojoj je re~, ukoliko je uopπ te bude, moè
biti bilo pozitivan bilo negativan.
Uostalom, rekapitulirajmo ukratko glavne negativne i pozitivne

faktore aktuelne crnogorske tranzicije. I to onim redom kojim smo
ih analizirali u ovom tekstu. Podsetimo najpre na negativne fak-
tore. Kada je o unutraπ njem kompleksu re~, to su, pre svega,
produàvanje i ~ak snaènje neopatrijarhata u uslovima sve teè
ekonomske i socijalne krize, i mogu}e ili verovatno zaoπ travanje
unutraπ nje velikosrpsko-crnogorske suprotnosti Crne Gore u
takvim uslovima. Kada je o Miloπ evi}evom reìmu re~, to je , pre
svega, mogu}a pa ~ak i verovatna eskalacija demonske destruk-
tivnosti tog reìma pod pove}anim pritiskom spoljaπ njih i
unutraπ njih sila, koja se ve} i danas u Crnoj Gori jasno naslu}uje
u svesnoj usmerenosti njegovih politi~kih transmisija na odràvan-
je unutraπ njeg konflikta sve do same ivice rata. Kona~no, kada je
o crnogorskom dràvnom pitanju re~, to je, pre svega, u ovom kon-
40
tekstu, mogu}a nasilna komplikacija i samodestrukcija tog pitanja.
Sre}om, devedesetsedme, u regionu i u samoj Crnoj Gori, jasnije
su se uobli~ila i dva relativno nova pozitivna faktora. To su onaj za
mir i tranziciju relativno povoljniji me|unarodni politi~ki i bezbed-
nosni okvir, koji je izgra|en Dejtonsko-pariskim mirovnim spo-
razumom, i onaj relativno sna`niji anti-miloπ evi}evski politi~ki
blok, koji je u Crnoj Gori po~eo da se nazire i gradi nakon velikog
rascepa u DPS.
Da li }e iz kompleksnog i konfliktnog paralelograma gornjih sila,

ve} u toku devedesetosme, proiza}i neko, i kakvo, pozitivno ili nega-
tivno razreπ enje, ili }e se, i nakon te godine, produìti aktuelno stan-
je iscrpljuju}e politi~ke nestabilnosti i konfliktnosti, veπ ta~ki odnosno
politi~ki odràvane sve do ivice unutraπ njeg i spoljaπ njeg rata, to je
joπ uvek krajnje neizvesno. Ono, pak, π to je sasvim izvesno, to je da
}e na taj ishod, makar jednim delom, uticati i sposobnosti
demokratskih snaga da odrè, ali i proπ ire, uve}aju i poboljπ aju,
devedesetsedme tek za~eti i joπ uvek krhki anti-miloπ evi}evski
odnosno reformsko-demokratski politi~ki blok. U tome je, uostalom, i
glavni izazov svake, pa i aktuelne crnogorske tranzicije.
41
Bosna i Hercegovina,
po~etak i paradigma postmodernog sveta
Prilog kritici vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija
Kao i ve}ina drugih velikih istraìva~a modernog sveta, i Karl Marks

(Karl MarØ) mnogo ~eπ }e je samo prakticirao, a mnogo re|e i komen-
tarisao sopstveni nau~ni metod. Na jednom od takvih retkih mesta, u
Predgovoru za prvo izdanje Kapitala iz 1867, on isti~e i slede}e: "Fizi~ar pos-
matra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najistaknutijem
obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje,
bilo prave}i eksperimente pod uslovima koji obezbe|uju ~isto odvijanje
procesa, ako za to ima mogu}nosti. Ono π to ja u ovome delu imam da
istraìm jeste kapitalisti~ki na~in proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometa
koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasi~na zemlja toga na~ina
proizvodnje, i to je razlog π to ona sluì kao glavna ilustracija za moje teori-
jsko izlaganje. (...) Zemlja koja je industrijski ja~e razvijena pokazuje slabi-
je razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budu}nosti." (Marks,
1971:17-18)
Otac nau~nog socijalizma bio je, a kako bi i moglo da bude druga~ije,

~edo svoga vremena. Otuda i u gornjem citatu njutnovska, determi-
nisti~ka i progresivisti~ka paradigma nauke devetnaestog i dela dva-
desetog veka. Velike socijalne kataklizme dvadesetog veka, Prvi (1914-
1918) i Drugi svetski (1939-1945), a zatim i najnoviji, Tre}i balkanski rat
(1991-), posebno rat u BiH (1992-1995), me|utim, ovu paradigmu radi-
kalno opovrgavaju. Njutnovsku zamenjuje postnjutnovska odnosno pri-
goìjanska fizika, determinizam probabilizam, naivnu veru u neizbe-
`nost ljudskog progresa odnosno progresivizam kriti~nost i skepticizam
(Prigogine/Stengers, 1984). Postmoderno i ironi~no parafraziraju}i
odnosno preokre}u}i Karla Marksa, danas bi zato mogli re}i da zemlje
u kojima je smrtonosni demon vlasti ja~e razvijen (a posle hladnog rata
taj demon je najja~e razvijen upravo u postjugoslovenskim zemljama,
posebno u postjugoslovenskoj BiH) pokazuju zemljama u kojima je taj
demon trenutno slabije razvijen (pa i Engleskoj i SAD) samo mogu}u
sliku njihove sopstvene budu}nosti. U tome je i najapstraktniji episte-
moloπ ki smisao i zna~aj postjugoslovenske BiH.
Postjugoslovenska BiH u velikoj meri je zaslu`na i za inkubaciju i

transformaciju velikih posthladnoratovskih ideologija. Poznato je,
me|utim, da svaka ozbiljna, to jest neideoloπ ka kritika ideologije,
42
mora i}i putem su~eljavanja te ideologije sa odgovaraju}om istori-

jskom odnosno socijalnom zbiljom, a ne tek putem njene konfrontaci-
je sa drugim ideologijama. Naravno, i u tom pogledu, zbilja postjugo-
slovenske BiH, postmoderno i ironi~no je "napredna" i paradig-
mati~na. Zbog toga }e i prilog kritici vladaju}ih posthladnoratovskih
ideologija koji sledi, i}i putem kompleksne, trodimenzionalne analize
ideologije-epistemologije-zbilje, a ne putem proste odnosno jednodi-
menzionalne kritike ideologije. Ako smo postjugoslovenskoj BiH pri
tom priznali status privilegovane empirije, ostalo nam je joπ samo da
ozna~imo i eventualnu privilegovanu teoriju, ukoliko takve za nas
uopπ te i joπ uvek ima. Uprkos svim razlo`nim rezervama koje se
danas moraju imati prema svim velikim teorijama, u ovom tekstu i
ina~e, za nas je to, pre svega i ipak, jedna alternativna i postmoderna
socioloπ ka teorija, teorija svetskog sistema ameri~kog sociologa
Imanuela Volerstina (Immanuel allerstein). Za analizu koja sledi, ta
teorija predstavlja osnovno polaziπ te, okvir i orijentir.
I pored teorijske samosvesti, nije nam, me|utim, pretenzija da

utvr|ujemo i sistematizujemo sve vladaju}e i alternativne posthladnora-
tovske ideologije. U naπ em specifi~nom istorijskom trenutku i kontek-
stu, to teπ ko da bi bilo i mogu}e odnosno poèljno. Velika posthladno-
ratovska fragmentacija u najve}oj meri izmenila je i staru ideoloπ ku
mapu sveta. Pored ostalog, na delu je i proces velike ideoloπ ke restruk-
turacije. Iz magline postanja tek po~inju da se pomaljaju prvi obrisi
novih ideoloπ kih formacija. Prema naπ oj polaznoj hipotezi, iskustvo
velikog postjugoslovenskog, posebno BiH praska, za ovu restrukturaci-
ju, predstavlja inicijalno i klju~no mesto. U ovom krajnje dinami~nom,
konkretnom i kontekstnom smislu, obrati}emo pa`nju samo na tri vlada-
ju}e i velike, to jest svetski raπ irene posthladnoratovske ideologije.
Prva od tih ideologija je, da upotrebimo proro~ke re~i velikog ru-

skog mislioca, Vladimira Solovjova, ideologija "divlja~kog odnosno
zooloπ kog nacionalizma" (Solovjov, 1995). Istorijski, re~ je o jednoj
vrsti novog, posthladnoratovskog faπ izma, teorijski, o jednoj, to jest
biologisti~koj verziji etno-determinizma, a akciono-politi~ki, o jednoj
vrsti kategori~kog smrtonosnog imperativa odnosno programa, kojeg
je do sada najpregnantnije formulisao otac novog srpskog nacionaliz-
ma, Dobrica ]osi}, kada je, govore}i o takozvanim konstitutivnim nar-
odima BiH, ustvrdio kako ovi navodno "ne mogu i ne}e viπ e da ìve
zajedno" (]osi}, 1993). Ono π to je u ovoj ideologiji ovde i danas, ipak,
relativno novo, to je jedna vrsta njene veoma neobi~ne i neo~ekivane
meπ avine liberalizma (koji se rezerviπ e isklju~ivo za pripadnike
43
sopstvenog etnosa) i faπ izma (koji se rezerviπ e isklju~ivo za pripad-

nike tu|eg etnosa), koju je autor ovog teksta, u nedostatku nekog
adekvatnijeg termina, svojevremeno nazvao jednom vrstom per-
verznog liberal-faπ izma (Popovi}, 1996: Dvostruka tajna liberal-
faπ izma, 164-167).
Opπ tepoznato je da je smrtonosna i fratricidna ideologija "divlja~kog

odnosno zooloπ kog nacionalizma" danas najraπ irenija u balkanizo-
vanim postjugoslovenskim zemljama, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i BiH,
ali je i do danas ostalo nedovoljno prime}eno i shva}eno da je ta ide-
ologija posle hladnog rata postala jedna vrsta glavnog fermenta i za ~itav
spektar ostalih posthladnoratovskih ideologija raπ irenih u drugim
delovima sveta. To posebno vaì za drugu vladaju}u posthladnoratovsku
ideologiju koju isti~emo u naπ em kontekstu, za hantingtonovsku kultu-
rnu odnosno civilizacijsku verziju etno-determinizma, koja je vladaju}a,
ili barem jedna od vladaju}ih ideologija posthladnoratovskog Zapada
(Huntington, 1993). U tom smislu, izme|u ideja odnosno ideologija
Semjuela Hantingtona (Samuel Huntington), na jednoj, i ideja odnosno
ideologija Dobrice ]osi}a, Slobodana Miloπ evi}a i Franje Tu|mana, na
drugoj strani, postoji mnogo ve}a duhovna i politi~ka bliskost nego π to
se to obi~no misli.
Na jedan relativno kompleksan, komplikovan i indirektan na~in, pre-

ko re~enog kulturnog odnosno civilizacijskog etno-determinizma Za-
pada, ideologija "divlja~kog odnosno zooloπ kog nacionalizma" Istoka,
povezuje se i sa tre}om vladaju}om posthladnoratovskom ideologijom iz
naπ eg konkretno-istorijskog konteksta, ideologijom posthladnora-
tovskog liberalizma odnosno liberalne demokratije Zapada, koju je do
sada najeksplicitnije formulisao Frensis Fukujama (Francis FukuÚama),
u svojoj sada ve} ~uvenoj knjizi o "kraju istorije i poslednjem ~oveku". I
kod Frensisa Fukujame ova ideologija stalno se koleba izme|u univerza-
listi~ke i kulturno-civilizacijske, ~ak latentno-rasisti~ke interpretacije. Ne
bez razloga. Sistemski nesposoban da ispuni nerealna, ideoloπ ka
obe}anja, to jest da makar i delimi~no zadovolji rastu}e ekonomske i
politi~ke potrebe unutraπ njeg i spoljaπ njeg Tre}eg sveta, me|unarodni
realkapitalizam, ~ija je "ideal-logija" (izraz Svetozara Stojanovi}a) liber-
alizam, u praksi veoma lako i ~esto odstupa od proklamovanog univerza-
lizma i pada u kulturni odnosno civilizacijski partikularizam i etno-deter-
minizam. Tako i Frensis Fukujama. Naravno, svest o povezanosti, pa ~ak
i delimi~nom preplitanju liberalizma i faπ izma, univerzalizma i rasizma,
nije sasvim nova. O njoj su pisali mnogi stari i novi socijalisti, me|u ovim
drugim i Imanuel Volerstin, u kratkom ali zna~ajnom radu o "kapitaliz-
44
mu-istorijskom sistemu" ( allerstein, 1990: 91-92). U posthladnoratovskoj

eri, i u direktnoj vezi sa postjugoslovenskim, posebno BiH ratovima, ova
povezanost samo je postala jasnija i vidljivija.
U krajnjoj liniji, tri vladaju}e posthladnoratovske ideologije, biolo-
gisti~ki i kulturni odnosno civilizacijski etno-determinizam, te liberalni
univerzalizam i trijumfalizam, samo su razli~iti oblici manifestovanja
jednog te istog i jedinstvenog posthladnoratovskog kompleksa odnos-
no "duha vremena". êtiri zajedni~ke karakteristike odnosno eleme-
nta navedenih ideologija podrobnije opisuju sadràj tog kompleksa.
Prvi je, zapravo, najmanji zajedni~ki imenilac re~enih ideologija. To

je jedna vrsta novog socijaldarvinizma. Novi, posthladnoratovski soci-
jaldarvinizam lako je prepoznati u svim, a posebno u realpoliti~kim i
realisti~kim premisama i manifestacijama biologisti~kog, pa i kul-
turnog i civilizacijskog etno-determinzma, ali ga je, pa`ljivijom anali-
zom, mogu}e uo~iti i u idealisti~kim aksiomima liberalizma, na primer
i u onom starom-novom po kojem je "svako kova~ svoje sre}e".
Drugi zajedni~ki element vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija

bliè opisuje mehanizam i karakter njihovih polu-istina (znamo, svaka
ideologija je jedna vrsta polu-istine, nikada puka neistina). To je i dalje
jedna vrsta monofaktorskog, jednostranog i iskrivljenog prikaza soci-
jalne zbilje, kao π to je to bio slu~aj i za vreme poluvekovnog hladnog
rata, samo π to su ekonomski, politi~ki, pa ~ak i ideoloπ ki determiniz-
mi hladnog rata, posle hladnog rata, zamenjeni ~itavim setom novih,
prete`no etni~kih determinizama. To je glavna promena odnosno
pomeranje u sferi ideologije posle hladnog rata. Kod prva dva oblika
vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija to je jasno samo po sebi, ali,
u defanzivnoj i ksenofobi~noj interpretaciji, koja je sve ~eπ }a, u jednu
vrstu etni~kog determinizma, to jest vesterncentrizma, zapada i ina~e
etnosom neoptere}eni liberalizam.
Tre}i zajedni~ki element opisuje, zapravo, ono π to je i

najzna~ajnije, prakti~nu socijalnu funkciju ovih ideologija. To je
prikrivanje, zamra~ivanje i preokretanje, te na taj na~in i reproduko-
vanje, posthladnoratovske stvarnosti me|unarodnog realkapitaliz-
ma i realpolitike velikih sila. Kao mra~na komora, camera obscura.
Kada se pa`ljivije pogleda, prime}uje se da je, uprkos svim drugim
razlikama, ova funkcija zajedni~ka i posthladnoratovskom "divl-
ja~kom nacionalizmu" na Balkanu, i hantingtonovskom kulturnom
odnosno civilizacijskom determinizmu, te trijumfuju}em liberalizmu
na Zapadu. Demon vlasti, koji je i danas, u liku lokalnih, regionalnih
45
i me|unarodnih aparata mo}i, klju~ni faktor velikog posthladnora-

tovskog preoblikovanja sveta, kod sve tri vladaju}e posthladnora-
tovske ideologije, neopravdano se nalazi u debeloj senci drugih fak-
tora. Kod "divlja~kog nacionalizma" on je naturalizovan odnosno
biologizovan kao neka vrsta viπ e prirodne sile, kod Semjuela
Hantigtona potisnut je sasvim u drugi plan, a kod Frensisa Fukujame
apsorbovan je preterano apstraktnim thÚmosom (te`njom za priz-
nanjem). Ideologizacija, to jest zamra~ivanje stvarnosti me|unaro-
dnog realkapitalizma, Frensisa Fukujamu na kraju dovodi ~ak i do
tako neverovatne, nepodnoπ ljive i uvredljive groteske, kakva je ona
o "kraju imperijalizma i ratovima iz dosade". Naravno, smisao ide-
ologizovanja stvarnosti sasvim je prakti~an. Prikrivaju}i, zamra-
~uju}i i preokre}u}i, naime, ideologije, upravo na taj na~in, istovre-
meno, i reprodukuju vladaju}u, dominantnu realnost, realnost
lokalnih, regionalnih i me|unarodnih sistema dominacije. Uosta-
lom, upravo u tom smislu, ove ideologije i jesu vladaju}e posthlad-
noratovske ideologije.
êtvrti zajedni~ki element rasvetljava najdublji epistemoloπ ki koren

krive svesti ovih ideologija. To je nacija-dràva (ne svet, svetsko
druπ tvo, svetski sistem) kao glavna jedinica analize. Pogreπ an episte-
moloπ ki izbor, izbor nacije-dràve kao glavne jedinice analize, dovo-
di i do pogreπ ne, iskrivljene, ideologizovane slike sveta. Uprkos svim
me|usobnim razlikama, ovakav epistemoloπ ki izbor karakteriπ e sve
tri vladaju}e posthladnoratovske ideologije. Kod prve, to je o~igledan
slu~aj, ali, kada se bolje pogleda, to je slu~aj i kod druge dve. Semjuel
Hantington i Frensis Fukujama samo na prvi pogled napuπ taju naci-
ju-dràvu. Kada se bolje pogleda, vidi se da i oni ovu samo epistemo-
loπ ki i analiti~ki generalizuju, i to ne dalje od nivoa srednjeg opsega,
to jest ne dalje od nivoa Zapada.
Na drugoj strani, glavni epistemoloπ ki rez alternativne i kriti~ke

teorije svetskog sistema, sastoji se upravo u epistemoloπ koj
mondijalizaciji, to jest svesnom izboru i razvijanju sveta (ne nacije-
dràve) kao glavne (dakle ne jedine, nego glavne) jedinice analize. I
kada je re~ o izboru jedinice analize, me|utim, iskustvo postju-
goslovenske BiH je privilegovano. Zato }emo, i u drugom delu ovog
teksta, preko tog istog iskustva, samo sada viπ e putem koza-rog
su~eljavanja ideologije i zbilje, a manje putem posmatranja ide-
ologija samih za sebe, nastaviti da rasvetljavamo mra~ne komore
vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija.
46
Vladaju}e posthladnoratovske ideologije koje smo gore naveli,

postjugoslovensku, posebno BiH kataklizmu tretiraju kao bio, kulturni
ili civilizacijski, u svakom slu~aju kao etni~ki endem, a ne kao deo sa-
vremenog sveta. Suprotno, teorija svetskog sistema ove tretira upravo
kao deo savremenog sveta. Otuda i konsekvence. Vladaju}e posthlad-
noratovske ideologije, postjugoslovensku, posebno BiH kataklizmu,
interpretiraju kao neizbe`ni fatum nacije, kulture ili civilizacije, u
najboljem slu~aju, kao tranziciju ili aberaciju, u svakom slu~aju ne kao
neπ to π to ima π ire, svetsko-sistemsko zna~enje. Ovo drugo sistem-
atski ~ini tek teorija svetskog sistema.
Sa stanoviπ ta teorije svetskog sistema, postjugoslovenski, pose-

bno BiH haos, moè se interpretirati i kao jedan mogu}i po~etak
odnosno paradigma postmodernog sveta. Pod postmodernim svetom
pri tom podrazumevamo ono π to pod tim, ina~e veoma ~esto
proizvoljnim, pomodnim i zbog toga delimi~no kompromitovanim
pojmom, podrazumevaju barem dve autoritativne, empirijski
utemeljene i nekompromitovane nau~ne π kole, istorija dugog tra-
janja francuskog analiste Fernana Brodela (Fernand Braudel) i
ovde ve} predstavljena sociologija svetskog sistema Imanuela
Volerstina. Re~ je o empirijski odnosno statisti~ki verifikovanim
elementima tog pojma odnosno stvarnosti druge polovine dvadese-
tog veka, ili o barem dva takva elementa: iscrpljenosti svih klju~nih
dimenzija odnosno sekularnih trendova savremenog (modernog),
te izrazitoj nerazvijenosti, haoti~nosti i ambivalentnosti novog (post-
modernog) sveta.
U kom smislu se postjugoslovenska BiH moè interpretirati i kao

jedan mogu}i po~etak odnosno paradigma postmodernog sveta, u nas-
tavku }emo pokazati na dva svetsko-sistemska odnosno me|unarodna
nivoa, na nivou regiona (Balkana, Jugoisto~ne Evrope, postju-
goslovenskog raspada) i na nivou sveta u uèm smislu te re~i
(me|unarodne zajednice, velikih sila, Zapada, Evrope i SAD).
Na regionalnom nivou, re~ je, pre svega, o dvostranoj i tesnoj me|u-

zavisnosti tri glavna aktera balkanske posthladnoratovske drame, to jest
tri postjugoslovenske zemlje, BiH, Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske.
Nema slobodne i demokratske BiH bez slobodnih i demokratskih Srbije i
Crne Gore (SRJ) i Hrvatske, ali i obrnuto, nema slobodnih i demokratskih
Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske bez slobodne i demokratske BiH.
Ovako bi mogla da glasi kompleksna i dvostruka jedna~ina re~ene
me|uzavisnosti. Jedna~ina o kojoj je re~ prili~no je jasna, skoro
47
samorazumljiva, pa ipak ona i danas predstavlja nereπ iv problem ne

samo za balkanske, nego i za mnoge me|unarodne, i ne samo za vlada-
ju}e, nego i za mnoge opozicione aktere balkanske posthladnoratovske
drame.
âk i na vrhuncu do sada najve}ih i najzna~ajnijih anti-miloπ evi}e-
vskih demonstracija u Srbiji 1996-1997, za demonstrante, pa i za mnoge
me|u njima koji s manje ili viπ e razloga vaè za genuine demokrate,
agresivni velikosrpski kompleks, to jest rat u Hrvatskoj i BiH, ostao je
neka vrsta tabua. Osveta je bila brza i brutalna. Izbori u jesen 1997.
Srbiji su doneli zastraπ uju}i uspon radikalne desnice, ja~anje a ne
slabljenje SPS Slobodana Miloπ evi}a i SRS Vojislava ˇeπ elja. Spo-
razumom izme|u Vlade Mila \ukanovi}a i najve}eg dela parlamen-
tarne opozicije od 1. septembra 1997, antimiloπ evi}evska opozicija u
Crnoj Gori, u odnosu na onu u Srbiji, u antinacionalisti~kom i antirat-
nom osveπ }enju, odmakla je mnogo dalje, ali je zato i reakcija agresi-
vnih velikosrpskih nacionalista predvo|enih Momirom Bulatovi}em,
te njome proizvedena, velika i opasna, skoro fifti-fifti polarizacija Crne
Gore, na predsedni~kim izborima 5. odnosno 19. oktobra 1997, a joπ
viπ e u opasnoj krizi koja je usledila nakon ovih izbora, bila isto tako
brza i brutalna. U oba slu~aja, dakle i u Srbiji i u Crnoj Gori u jesen
1997, samo se joπ jednom potvrdilo da je velikosrpski odnosno
velikohrvatski etni~ki aparthejd, implantiran ratom iz Beograda i
Zagreba u BiH (a zatim i delimi~no prihva}en kao "realnost" od strane
takozvane me|unarodne zajednice), i dalje glavni izvor na kojem se
napaja i obnavlja miloπ evi}evski i tu|manovski politi~ki aparthejd u
Srbiji i Hrvatskoj. Samo se joπ jednom potvrdilo da se sistematska
politi~ka diskriminacija antireìmski orijentisanih Srba i Hrvata u
Srbiji i Hrvatskoj, direktno i joπ uvek hrani sistematskom etni~kom
diskriminacijom uspostavljenom odnosno ratom nametnutom u BiH.
Svest o ovome u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ) i u Hrvatskoj joπ uvek je
veoma slabo razvijena. Sve dok je tako, antimiloπ evi}evska odnosno
anti-tu|manovska opozicija u ovim zemljama osta}e u za~aranom
krugu sopstvenog neosveπ }enog nacionalizma, kao onaj nesre}ni pas
koji, vrte}i se do malaksalosti u krug, beuspeπ no pokuπ ava da doh-
vati sopstveni rep (Popovi}, 1997: Politi~ki aprthejd, 13-19).
Da se mir i demokratija u BiH ne mogu izgraditi dok su na njenim

granicama agresivnonacionalisti~ki aspiranti i polutotalitarni reìmi
Slobodana Miloπ evi}a i Franje Tu|mana, takozvana me|unarodna
zajednica dobro zna. Pa ipak, zaslepljena pragmatizmom kratkog roka,
realpolitika velikih sila ovo kao da ~esto zaboravlja. Zavedena rela-
tivno niskom cenom, ova politika je u Dejtonu kupila mir od samih
48
proizvo|a~a rata, ali kao da se pri tom nije ~ak ni zapitala za kvalitet i
trajnost robe koju je kupila. Zato raste opasnost da i takozvana
me|unarodna zajednica u|e u za~aran balkanski krug i da zavrπ i kao
onaj nesre}ni pas. Na to je nedavno i sasvim eksplicitno upozorio i
veoma autoritativni Morton Abramovic. Navodimo samo nadnaslov,
naslov i podnaslov ~lanka iz Naπ e Borbe u kojem su preneti njegovi
klju~ni stavovi o ovoj stvari: "Morton Abramovic o ameri~kom osla-
njanju na pogreπ ne ljude u sprovo|enju Dejtonskog sporazuma. ]uta-
nje Zapada o demokratiji u Srbiji je zagluπ uju}e. Predsednik 'Me|u-
narodne krizne grupe' objavio je u ju~eraπ njem 'Vaπ ington postu'
tekst pod nazivom 'Sporna Slobo-strategija' u kome ukazuje na
promaπ aje opredeljenja Zapada da nacionalisti i oportunisti koji su
izazvali rat jedino mogu da dovedu do mira. Dejton se ne pomaè
naπ im olakπ avanjem Miloπ evi}u da nastavi uniπ tavanje Srbije,
zaklju~uje Abramovic" (Abramovic, 1997).
Kao jedan mogu}i po~etak i paradigma postmodernog sveta, postju-

goslovenski, posebno BiH haos i raspad mogu se interpretirati i na nivou
sveta. I ovde je re~ o dvostrukoj i tesnoj me|uzavisnosti, samo sada
izme|u postjugosloveske BiH i sveta u uèm smislu te re~i (me|unarodne
zajednice, velikih sila, Zapada, Evrope i SAD). Da bez vojne i civilne
pomo}i me|unarodne zajednice i demokratskog sveta nema obnove ìvota,
mira i demokratije u ratom razorenoj BiH, prili~no je o~igledno, i ovu poz-
itivnu vezu ne priznaju joπ jedino radikalni nacionalisti i staljinisti. Druga
strana ove tesne me|uzavisnosti, me|utim, teè se probija do svesti. Da
postjugoslovenska, posebno BiH trauma, moè biti od velikog zna~aja ~ak
i za razvijeni svet, joπ uvek je relativno usamljena pretpostavka.
"Too little, too late, inaedeÜuate" (premalo, prekasno, neadekvat-

no), ovo je dosta ta~an opis pogreπ nog i ~esto kontraproduktivnog po-
naπ anja velikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi. SAD, jedinoj
preostaloj supersili posthladnoratovskog sveta, bilo je potrebno ~itavih
tri-~etiri godine od po~etka krize, da kona~no shvate kako su tom kri-
zom ugroèni i sami "nacionalni interesi SAD" odnosno interesi me-
|unarodne zajednice. U oficijelnim dokumentima NATO-a, danas se i
sasvim eksplicitno konstatuje kako je aktuelna, NATO-om pre-
dvo|ena vojna operacija u BiH, bila ne samo po mnogo ~emu prva u
istoriji tog saveza, nego po mnogo ~emu i odlu~uju}a za njegovu post-
hladnoratovsku adaptaciju i opstanak (NATO's Role, 1997). Znamo,
cena ovog u~enja bila je previsoka: oko dvesta hiljada ljudskih ìvota,
pet miliona izbeglica, razorene zemlje, gradovi i porodice, veliko
ekonomsko, druπ tveno i civilizacijsko propadanje.
49
"Too little, too late, inadeÜuate" jeste korektna deskripcija, ali ne i

interpretacija ponaπ anja o kojem je re~. ˇto spolja izgleda samo kao
greπ ka, ~esto, pa ni ovde, nije samo greπ ka. U tome je glavna greπ ka
teorije greπ ke koju zastupa najve}i broj prozapadnih analiti~ara
ponaπ anja SAD odnosno Zapada u postjugoslovenskoj i BiH krizi. To
ne zna~i da su u pravu ni na Balkanu sve brojniji antizapadno orijenti-
sani zastupnici teorije zavere. Zavera jeste deo politike, ali je stvar
upravo u tome: deo (zavera) moè se objasniti pomo}u celine (istorije,
politike), ne i obrnuto. U tome je suπ tinska greπ ka teorije zavere.
Pogreπ no i ~esto kontraproduktivno ponaπ anje SAD i drugih

velikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi, autor ovog teksta
objaπ njava i tuma~i pomo}u jedne ni-greπ ka, ni-zavera teorije, teori-
je kvazibioloπ ke adaptacije. Za pravilno razumevanje ove teorije,
najbolja je valenca, analogija iz hemije. Kao π to je poznato, svaki
hemijski element ima odre|enu strukturalnu predispoziciju, valencu,
zahvaljuju}i kojoj ima ili nema sklonost da se veè za neki drugi hemi-
jski element. Tako nastaju ili ne nastaju nova hemijska jedinjenja.
Nema greπ ke, ali nema ni zavere. Postoji samo valenca.
Valenci iz hemije u politici je nabliì interes. Ni greπ ka ni zavera,

interes je ono najzna~ajnije π to povezuje ili sukobljava u istoriji i
politici. Tako je i sa ponaπ anjem SAD i velikih sila u postjugosloven-
skoj i BiH krizi. To π to su ove sile bile pasivne na samom po~etku
krize, kada se mo`da, pa ~ak i verovatno, moglo delovati preventivno,
a intervenisale tek nakon π to je ta kriza smrtonosno eskalirala, nije,
dakle, ni njihova greπ ka, ni njihova zavera, nego njihova istorijska i
politi~ka valenca, interes i kvazibioloπ ka adaptacija.
To je tako sinteti~ki i apstraktno. S druge strane, analiti~ki i konkre-

tno, neadekvatno i ~esto kontraproduktivno ponaπ anje SAD i drugih
velikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi 1990-ih, najbolje se moè
objasniti pomo}u dva faktora. Prvi od ova dva faktora govori o jednoj
ugra|enoj sistemskoj mani me|unarodnog realkapitalizma. To je nje-
gova sistemska miopija odnosno kratkovidost, to jest profitom
motivisana, proizvedena i odràvana zaslepljenost tog sistema kratkim
na uπ trb srednjeg i dugog roka. U centralnim zonama svetskog sis-
tema, nakon prvog velikog raspada tog sistema u svetskim razmerama
(1914-1945), realkapitalizam je u velikoj meri evoluirao i ovu manu
stavio pod kontrolu, ali je na periferiji i poluperiferiji tog sistema, ta
mana ostala i dalje u prvobitnom i opasnom stanju. To je postju-
50
goslovenske zemlje, posebno BiH, koja se svetsko-sistemski nalazi na

balkanskoj poluperiferiji Evrope, i na jednoj od njenih najopasnijih
istorijskih raselina, koπ talo one previsoke cene.
Drugi faktor konkretizuje prvi. Re~ je o eksponencijalnom porastu

gustine, osetljivosti i ranjivosti me|unarodnog realkapitalizma to jest
savremenog svetskog sistema, koji predstavlja jednu od najzna~ajnijih
novina dvadesetog veka. Kratkovidi previd ove novine od strane velik-
ih sila zna~ajno je doprineo postjugoslovenskoj i BiH kataklizmi.
Jedna od pouka velike postjugoslovenske i BiH kataklizme jeste da

danas u svetu, usled re~enog eksponencijalnog porasta, nema me|u-
narodno irelevantne ta~ke odnosno krize. Pokazalo se, naime, da je
upravo usled ovog porasta, i prvobitno i direktno me|unarodno, teh-
nopoliti~ki i geopoliti~ki irelevantan Balkan (region bez nafte i nuk-
learnog oru`ja), za svega nekoliko godina, preko naftne ("islamske") i
nuklearne ("ruske odnosno pravoslavne") veze, postao, makar i samo
indirektno, me|unarodno politi~ki relevantan (Popovi}, 1996: Geo-
politika za svakoga, 152-155).
Neadekvatno ponaπ anje velikih sila u postjugoslovenskoj odnosno

BiH krizi nije, me|utim, imalo loπ e posledice samo za postjugoslo-
venske zemlje odnosno BiH, nego i za celokupni novi odnosno post-
hladnoratovski me|unarodni sistem. Velika postjugoslovenska odnos-
no BiH trauma postala je glavni izvor novog velikog straha, kontrakci-
je i zatvaranja. Krajnje ironi~no, uporedo sa π irenjem retorike otvore-
nog druπ tva, po~ela je da ja~a nova-stara Evropa Tvr|ava. Berlinski
zid je samo pomeren, ne i sruπ en. Kao neizle~iva zaraza. Usred Evrope
i Zapada, po~ela je da se obnavlja ne samo velika i opasna polarizaci-
ja ekonomskog i politi~kog bogatstva odnosno siromaπ tva (razvoja i
nerazvoja, slobode i neslobode), nego i rigidna bezbednosna hijerarhi-
ja (podela na "stare", "uskoro", "mo`da" i "nikada" zemlje ~lanice
NATO pakta), a novo i mnogo slavljeno, π engensko slabljenje i brisan-
je starih unutraπ njih granica, pra}eno je diskretnim ali neumoljivim
utvr|ivanjem i ja~anjem novih, spoljaπ njih granica Evropske Unije
(PER, 1997: 27, 40). ˇtaviπ e, u zamra~enim uglovima me|unarodne
privrede i politike, po~elo je da se obnavlja i ono najgore iz skorije
evropske i svetske istorije, opskurno interesno bratstvo izme|u
cini~nih delova me|unarodnog realkapitalizma odnosno realpolitike
velikih sila, na jednoj, i lokalnog odnosno balkanskog neofaπ izma
Slobodana Miloπ evi}a i Franje Tu|mana, na drugoj strani (Popovi},
1997: Magnum crimen, 26-28; Camera obscura, 77-79).
51
Sre}om, negativni tokovi u posthladnoratovskom svetu i u BiH,

joπ uvek nisu doπ li u nepovratno ~vrsto, nepromenljivo druπ tveno
stanje. Videli smo, postmoderna je samo drugo ime za izrazitu
nerazvijenost, haoti~nost i ambivalentnost tog stanja, a izrazita
ambivalentnost, heterogenost i dvosmislenost samog Dejtonsko-
pariskog mirovnog sporazuma (i to ~ak i u onom njegovom glavnom
pitanju, pitanju o~uvanja ili podele Bosne i Hercegovine), u ovom
kontekstu i smislu, mogu biti shva}ene i kao π ansa i izazov, ne samo
kao konfuzija i pretnja.
U ovom istom kontekstu i smislu, raniju zavisnost sada moèmo do-

puniti i precizirati. Nije samo demokratski svet π ansa za postjugo-
slovensku BiH, nego je i postjugoslovenska BiH π ansa za demokratski
svet. Insistiranje na ovome uklju~uje, ali i prevazilazi moralni razlog,
na kojem, u svom ve~nom sukobu protiv takozavnih realista, insistira-
ju takozvani idealisti u nauci o me|unarodnim odnosima. Naπ razlog
je i realpoliti~ki, ne samo eti~ki.
Svet odnosno istorija pred kraj drugog milenijuma nisu viπ e π to

su nekad bili. Eksponencijalno zguπ njavanje sveta i ubrzavanje
istorije predstavljaju one epohalne novine koje se ovde i danas ne
smeju smetnuti s uma. Postjugoslovenska odnosno BiH kriza
devedesetih predstavlja najve}u krizu u Evropi i svetu posle drugog
svetskog rata, pored ostalog i zbog toga π to su u njoj ove dve novine
doπ le do najja~eg izraza. Previ|aju}i ove novine, stara realpolitika,
zasnovana na naciji-dràvi i zaboravljenoj istoriji, postaje opasna,
smrtonosna utopija. Obrnuto, uvaàvaju}i ih, nova realpoilitika, zas-
novana na ideji i iskustvu me|unarodnog civilnog druπ tva i plane-
tarne demokratije odozdo, postaje uslov opstanka, egzistencijalna
utopija. Nuklearno-ekoloπ ki holokaust viπ e nije samo science fic-
tion. Planeta }e biti ili jedna, cela i demokratizovana, ili je ne}e biti
(Popovi}, 1996: 100-104).
Umesto zaborava sveta (novog izloacionizma) i istorije (~istog lib-

eralizma), posle hladnog rata, sudbinski je potrebno u~enje, pragmati-
ka, evolucija i eklektika liberalizma i socijalizma. Viπ e od bilo koje
druge krize posle smaka starog sveta, posthladnoratovska balkanska
odnosno BiH kriza, to je potvrdila. Izveπ taj Me|unarodne komisije za
Balkan (Tindemans, 1997), pak, potvrdio je da se ova, to jest nova
realpolitika, sporo ali postojano probija i u veoma uticajne me|unaro-
dne analiti~ke i politi~ke krugove.
52
Pred kraj dvadesetog veka, Jugoistok Evrope, Balkan i BiH, tragi-

~no su ponovili negativni obrazac i imid` s po~etka ovog veka. Ipak,
ukoliko gra|ani i narodi Jugoistoka Evrope i sveta smognu snage da iz
ovog iskustva i neπ to nau~e, tada bi moglo do}i ~ak i do pozitivnog
preokreta. Balkan i BiH mogli bi postati pozitivna (ne viπ e samo
negativna) paradigma za ~itav svet. Raditi na ovom preokretu ovde i
danas, verovatno je najviπ e π to se joπ moè.
Nevine `rtve posthladnoratovskog balkanskog odnosno BiH

holokausta ne mogu se ni~im opravdati. âk ni retroaktivno. "Istorija
nema smisao" (Poper, 1993: 324). Umesto retroaktivnog izmiπ ljanja i
ideologizovnja smisla u istoriji odnosno proπ losti, potrebna je
proizvodnja i π irenje smisla u budu}nosti. To je jedini, skromni, mada
~oveka dostojni smisao u~enja i preokreta o kojem je ovde bila re~.
Literatura
Abramovic, Morton (1997). "]utanje Zapada o demokratiji u Srbiji je
zagluπ uju}e," Naπ a Borba, petak, 15. avgust.
]osi}, Dobrica (1993). Borba, 12. mart.
Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID.
Huntington, Samuel P. (1993). "The Clash of Civilizations?," Foreign

Affairs, 72, 3, Summer, 22-49.
Marks, Karl (1971). Kapital: kritika politi~ke ekonomije I-III. Beograd:

BIGZ.
NATO's Role (1997). "NATO's Role in Peacekeeping in the Former

Ùugoslavia," NATO Fact Sheet No. 4, Bilten ambasade SAD u
Beogradu, Belgrade, March 19, No. 165.
PER (1997). "Enhancing Regional SecuritÚ: Russian and Central

European Perspectives," arsa , Poland, MaÚ 16-18, Project on Ethnic
Relations (PER), PER Publication, Princeton, Ne JerseÚ.
53
Poper, Karl P. (1993). Otvoreno druπ tvo i njegovi neprijatelji II.
Beograd: BIGZ.
Popovi}, Milan (1997). Politi~ki aparthejd: balkanska postmoderna 3.

Podgorica: Monitor.
Popovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2.
Bar: Kulturni centar.
Popovi}, Milan (1994). @argon periferije: balkanska postmoderna 1.

Podgorica: Samostalno izdanje.
Prigogine, IlÚa and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos:

Man's Ne Dialogue ith Nature. Boulder, Colorado: Shambhala
Publications, Inc; Ne Ùork: Bantam Books, Inc.
Solovjov, Vladimir (1995). Rusko nacionalno pitanje. Izabrana djela II.

Cetinje: ICC; Podgorica: CID.
Tindemans, Leo, predsjednik i drugi (1997). Nedovrπ eni mir:

Izvjeπ taj Me|unarodne komisije za Balkan. Zagreb: Hrvatski
helsinπ ki odbor za ljudska prava; Sarajevo: Pravni centar FOD BiH.
allerstein, Immanuel (1990). Kapitalizam-istorijski sistem. Titograd:

CIID.
54
Liberalizam i njegove nelagode
Zakon inercije jedan je od osnovnih zakona istorije, ne samo fizike.

Ve} je skoro puna decenija od kako je takozvani realsocijalizam, to jest
etatizam, doìveo definitivni istorijski i planetarni slom, a zagluπ uju}a
ideoloπ ka buka antikomunizma, koju je taj slom proizveo odnosno
poja~ao, joπ uvek traje. Ipak, fenomen o kojem je re~, nije samo, pa ni
prvenstveno, stvar neizbe`ne istorijske inercije. Naprotiv. Barem ono-
liko koliko staro objaπ njava novo, i novo objaπ njava staro. U tom
smislu, ni zagluπ uju}u ideoloπ ku buku starog hladnoratovskog
antikomunizma, koja se produàva evo ve} skoro punih deset godina
posle kraja hladnog rata i komunizma, nije mogu}e razumeti izvan
celine novih posthladnoratovskih realnosti i ideologija. Za po~etak,
recimo da je upravo prikrivanje ove nove celine, jedan od glavnih ide-
oloπ kih u~inaka one zagluπ uju}e ideoloπ ke buke.
A u novoj posthladnoratovskoj celini, uprkos prividu ponavljanja,

niπ ta viπ e nije isto. Tako, ~ak i kada zavodljivo li~e na svoje istori-
jske prethodnice, iste viπ e nisu ni stare-nove posthladnoratovske
ideologije, to jest, pomenimo samo one najzna~ajnije, ni 1) posth-
ladnoratovski, posebno postkomunisti~ki bioloπ ki, etni~ki, "divl-
ja~ki nacionalizam" (izraz ruskog filozofa Vladimira Solovjova),
odnosno faπ izam periferije i poluperiferije (Dobrica ]osi}: "Ne
moèmo da ìvimo zajedno"), ni 2) posthladnoratovski, posebno
zapadnocentri~ni kulturni odnosno civilizacijski determinizam, u
odre|enim momentima ~ak i rasizam (Semjuel Hantington: "Sudar
civilizacija"), ni 3) posthladnoratovski, posebno postkomunisti~ki,
trijumfalisti~ki, ~isti liberalizam, odnosno liberalni fundamentalizam
(Frensis Fukujama: "Kraj istorije").
Slu~aj ovog poslednjeg mo`da je i najindikativniji. Frensis

Fukujama i njegovi sledbenici govore o kraju, ali na delu sprovode
neπ to sasvim drugo, zaborav istorije. Ovim zaboravom oni zatrpavaju
i prvi veliki slom me|unarodnog finansijskog i politi~kog liberalizma
1930-ih, kao i iz ovoga proistekli viπ edecenijski smrtonosni uspon
faπ izma i komunizma, velikih antiliberalnih pokreta i poredaka
dvadesetog veka. O ovom velikom slomu odnosno usponu re~ je u jed-
noj od najzna~ajnijih knjiga ovog veka, Velikom preobraàju Karla
Polanjija. Treba li uopπ te podse}ati. Onima koji je zaboravljaju,
55
istorija se naj~eπ }e sveti tako π to se ponavlja.

Zaborav, egoizam, ekskluzivizam i trijumfalizam, mogu biti fatalni i u
slu~aju aktuelnog posthladnoratovskog liberalizma. Posthladnoratovske
konjunkture jesu, ali dublje svetsko-sistemske strukture nisu ni malo
naklonjene jednom ovakvom intelektualnom i politi~kom stavu. Uprkos
minimiziranju, pa ~ak i negiranju od strane Frensisa Fukujame i njegov-
ih sledbenika, problemi i tereti savremenog druπ tva i sveta, danas nisu
niπ ta manji no π to su bili po~etkom ili sredinom ovog veka. Samo π to
danas, posle istorijskog poraza i sloma komunizma, ti problemi i tereti
utoliko viπ e i ja~e pritiskaju liberalizam, nespornog ali usamljenog
pobednika. Otuda u ovome i pomeπ ana ose}anja. Trijumf i nelagoda.
Istorijski, nelagoda o kojoj je re~ dolazi iz dubine "takozvane

prvobitne akumulacije" kapitala. Podsetimo, "takozvana prvobitna
akumulacija" je naslov poznate glave dvadeset~etiri prvog toma
Kapitala, u kojoj osniva~ takozvanog nau~nog socijalizma izlaè
analizu i kritiku "vanekonomske prinude", to jest dràvnog nasilja,
plja~ke, terora i ubijanja (dakle, sve samih neliberalnih akata i
ponaπ anja), kao "isto~nog greha" i glavnog mehanizma uspostavl-
janja ranog odnosno nekontrolisanog kapitalizma (Marks, 1971: 511-
545). Podsetimo, tako|e, da je ~ak i prema Karlu Poperu, jednom od
najzna~ajnijih liberalnih kriti~ara Karla Marksa, upravo ova glava,
najbolji deo Kapitala. Piscu Otvorenog druπ tva i njegovih neprija-
telja, liberalizam nije smetao da, uz opravdanu i razornu kritiku
istoricizma i profetizma, svom protivniku izrekne i jednu od najve}ih
pohvala. Po Karlu Poperu, naime, ova glava Kapitala najdirektnije
doseè i produàva epohalno zna~ajnu etiku, dakle ne ekonomiju,
nego etiku ranog hriπ }anstva (Poper, 1993: 231, 240-242).
Nelagoda liberalizma postaje joπ ve}a u poslednjoj ~etvrtini dvade-

setog veka, kada dolazi do naglog slabljenja vladaju}e paradigme pri-
vrednog i druπ tvenog razvoja, kao i njoj pripadaju}eg evolucionizma,
unilinearizma i progresivizma. To je ono π to }e \ovani Arigi nazvati
"iluzijom razvoja" (Arrighi, 1990: 11-42). U ovom sklopu, i "takozvana
prvobitna akumulacija" pokazuje se kao "takozvana" u jednom novom
smislu re~i. Pokazuje se, naime, da ova nije nu`na prelazna i prolazna
faza privrednog i druπ tvenog razvoja za sva druπ tva, nego da je ona
takva, nu`na prelazna i prolazna faza, samo za relativno bogata i slo-
bodna druπ tva centra, dok je, suprotno tome, za realtivno siromaπ na
i neslobodna druπ tva periferije i poluperiferije, ona bila i ostala jedna
vrsta za~aranog kruga i sudbine, ili, kako je to duhovito formulisao Sa-
mir Amin, jedna vrsta "permanentne prvobitne akumulacije kapitala"
56
(Amin, 1976: 866). Treba li ovde uopπ te podse}ati da je i najnovija

"ekonomija destrukcije: velika plja~ka naroda", o kojoj tako uverljivo
piπ e Mla|an Dinki}, zapravo, samo najnovija akutna faza ove "per-
manentne prvobitne akumulacije kapitala" ovde i danas.
Najve}u nelagodu liberalizma, ipak, izaziva odnos izme|u liber-

alnog centra i neliberalne odnosno antiliberalne periferije i poluperi-
ferije svetskog sistema. Zbog toga posthladnoratovski i postkomuni-
sti~ki liberali uporno i odbijaju da priznaju ~injenicu postojanja jednog
jedinstvenog svetskog sistema. Centar, periferiju i poluperiferiju tog si-
stema, oni radije prikazuju i interpretiraju kao manje ili viπ e odvojene
svetove odnosno sisteme. Uprkos sveprisutnoj globalizaciji, nacija-
dràva je i dalje njihova glavna, ako ne i jedina jedinica analize. U tom
pogledu, posebno je indikativan otvoreno nedosledan stav pisca Kraja
istorije. Po Frensisu Fukujami, naime, istorija jeste jedna, jedina i uni-
verzalna, ali to nije i svet. Svet je, po Fukujami, ~as jedan, jedinstven i
nedeljiv, kada treba racionalizovati pretenzije Zapada na naftne i dru-
ge izvore Istoka i Juga, ~as skup odvojenih svetova, kada taj isti Zapad
treba osloboditi svake odgovornosti za razvojne probleme ovih delova
sveta (Fukujama, 1997: 291).
Svet je, ipak, sve viπ e jedan. Heterogen i konfliktan, ali jedan.
Uprkos svim nastojanjima, od ovog jednog, jedinog i jedinstvenog
sveta, ne moè da pobegne ni liberalizam, pobednik hladnog rata.
Liberalizam jeste nesporni ideoloπ ki pobednik i hegemon posthlad-
noratovskog sveta, ali je upravo zato njegova pozicija danas teà.
Nemogu}nost ispunjenja ideoloπ kih obe}anja trìπ ne privrede i
demokratske politike za sve ljude i narode sveta, naravno pod pret-
postavkom neizmenjenih osnova realkapitalizma kao planetarnog i
istorijskog sistema, glavna je kontradikcija i nelagoda liberalizma, ide-
ologije tog sistema.
Za kritiku i odbacivanje teorije zavisnosti i teorije svetskog sistema

nije dovoljno ograni~eno iskustvo "~etiri tigra" i jedna pretenciozna fus-
nota, kako to misli Frensis Fukujama (Fukujama, 1997: 120-130). Da bi
pisac Kraja istorije zaista bio u pravu, on bi morao biti u stanju da dokaè
barem jednu od dve stvari, to jest ili 1) da su klju~ni ekonomski i politi~ki
problemi takozvanog Tre}eg sveta manje ili viπ e ve} reπ eni, ili barem
na putu da budu brzo reπ eni, ili 2) da su ti problemi, u krajnjoj liniji,
autohtoni problemi samog takozvanog Tre}eg sveta, dakle problemi koji
nemaju nikakve bitne veze sa me|unarodnom privredom i politikom, to
jest sa razvijenim svetom. Verovatno zbog toga π to, makar i nesvesno ili
57
polusvesno, ose}a svu teìnu i dalekose`nost izbora, Fukujama se u svo-

joj slavnoj knjizi, zapravo, neprestano koleba izme|u ove dve alternative.
Ali se njegovo kolebanje naj~eπ }e zavrπ ava na najgori mogu}i na~in,
kao kombinacija dve loπ e alternative. U Kraju istorije zato i sre}emo i
jednu vrstu mitologije prelaza, koja je u odre|enim momentima ~ak
cini~na, neukusna i groteskna, i jednu vrstu kulturnog determinizma, pa i
latentnog rasizma, koji se moè shvatiti i kao poslednja linija odbrane
ograni~enog, zapadnocentri~nog liberalizma.
I uopπ te, kao i kod drugih velikih istorijskih i ideoloπ kih sistema
u krizi, i kod realkapitalizma i liberalizma posle hladnog rata, nemo-
gu}nost ispunjenja zakonito prati iscurivanje u sopstvenu suprotnost.
Forme ovog iscurivanja, razli~ite su u razli~itim zonama svetskog sis-
tema, ali sve te forme, u krajnjoj liniji, imaju zajedni~ke istorijske i
svetsko-sistemske osnove. Tako, u centralnim zonama svetskog sis-
tema, ovo oticanje takozvanog ~istog liberalizma u sopstvenu su-
protnost, odvija se u obliku civilizacijskog-kulturnog determinizma i
posledi~nog latentnog rasizma, kojeg smo skicirali gore, dok se na
periferiji i poluperiferiji, to oticanje odvija u mnogo manifestnijoj i
brutalnijoj formi do skoro nezamislivog, a za mnoge i danas nepo-
jmljivog liberal-faπ izma, to jest faπ izma upakovanog u liberalno-
demokratske forme, institucije i procedure.
Uz zna~ajnu podrπ ku velikih sila, liberal-faπ izam je postao dominanta

i differentia specifica vladaju}e, ali i najve}eg dela opozicione politike na
Balkanu posle hladnog rata. U tom smislu, posthladnoratovski Balkan
predstavlja privilegovanu pukotinu u kojoj se bolje vide ne samo
endemske i interne, nego, joπ zna~ajnije, i svetsko-sistemske kontradikci-
je i nelagode (posebno nemogu}nost ispunjenja i iscurivanje u sopstvenu
suprotnost) realkapitalizma i ~istog liberalizma. Odnos izme|u ekonomi-
je i prava uopπ te, a posebno odnos izme|u ekonomije i prava ovde i
danas, na Balkanu posle hladnog rata, predstavlja drugi priviliegovan
domen ispoljavanja ovih kontradikcija i nelagoda. Zbog toga sledi jedna
kratka analiza tog odnosa. Iako kratka, ova analiza je indikativna. Kao
akupunktura, ona se usredsre|uje na dve zna~ajne ta~ke, to jest na dva
zna~ajna iskustva iz ovog domena. Prvo je negativno iskustvo takozvanog
LeØ Specialis Slobodana Miloπ evi}a i Ratka Markovi}a iz marta 1997, a
drugo je pozitivno iskustvo Programa radikalnih ekonomskih reformi
Grupe sedamnaest nezavisnih ekonomista iz januara odnosno septembra
iste godine.
Donet na vrhuncu do sada najteè krize reìma li~ne vladavine
58
Slobodana Miloπ evi}a, uz ne malu pomo} iscrpljene i dezorijentisane

opozicije, ali i uz izvesnu diskretnu mada zna~ajnu pomo} takozvane
me|unarodne zajednice, LeØ Specialis Slobodana Miloπ evi}a i Ratka
Markovi}a iz marta 1997, nije, zapravo, bio nikakav "leØ specialis"
(specijalni zakon), nego mistikom latinskog jezika zamaskirani dekret
diktatora, kojim je ovaj, na prividno pravni na~in, prikrio i abolirao fla-
grantnu kra|u izborne volje gra|ana i niz drugih najteìh protivus-
tavnih i krivi~nih dela vladaju}eg reìma protiv sopstvenih gra|ana.
Ovim dekretom, obu~enim u formu zakona, najgrublje su naruπ ena
na~ela vladavine prava, podele vlasti i samostalnosti sudstva, sve sama
temeljna na~ela demokratskog poretka. U tom pogledu, ovaj akt sig-
urno }e ostati zabeleèn kao π kolski primer makijavelisti~ke zloupo-
trebe prava. Koli~ina bespravlja, π to ju je, u simuliranoj formi prava,
doneo ovaj akt, toliko je velika, da pravo pitanje, u vezi sa tim aktom,
ali i π ire, nije pitanje zbog ~ega u reìmima ovog tipa nema vladavine
prava, kako se ~esto i prili~no naivno ili licemerno pitaju brojni spoljni,
ali i mnogi unutraπ nji analiti~ari naπ ih procesa, nego je to pitanje
zbog ~ega se reìmi ovog tipa uopπ te trude da izgledaju kao da u njima
ima vladavine prava. Naravno, i ovde svako zaπ to ima svoje zato.
Upadljivo nastojanje postjugoslovenskih diktatora da se spolja i
izunutra prikaù kao demokrate, uz istovremeno ne manje upadljivo
nipodaπ tavanje same supstance demokratije, nije obi~na politi~ka
demagogija, koja je manje ili viπ e karakteristi~na za svaku vlast otkad
je sveta i veka, nego je, vremenom posle sloma anti-liberalnog komu-
nizma, te prostorom odnosno tipom slabog, zavisnog i perifernog
(poluperifernog) kapitalizma i nacionalizma, sistemski uslovljena kon-
tradikcija. ˇirenje ove kontradikcije na periferiji i poluperiferiji svetskog
sistema jasno upu}uje na iscrpljenost odnosno nemogu}nost ispunjen-
ja liberalizma u tim delovima sveta, a blagonaklonost, naivnost ili lice-
merje takozvane realpolitike velikih sila prema lokalnim balkanskim
diktatorima, posebno prema njihovim poludogovorenim, poluspontan-
im meπ avinama nacionalizma i klijentelizma, legalizma i bezakonja,
vladavine prava i samovolje, diktature i demokratije, joπ jasnije
upu}uje na onu najdublju i najneprijatniju nelagodu ~istog posthlad-
noratovskog liberalizma, koju proizvodi neèljeni i kompromituju}i
dodir odnosno kooperacija izme|u centra i periferije (poluperiferije)
svetskog sistema.
Brojne nelagode, posebno nemogu}nost ispunjenja, te iscurivanje

liberalizma u sopstvenu suprotnost, u krajnjoj liniji, posledice su svoje-
vrsnog nesklada, pa i napetosti izme|u, za liberalizam povoljne,
pobedni~ke posthladnoratovske konjunkture, na jednoj, i, za sve mod-
59
ernizacijske snage, pa i za liberalizam, sve kompleksnije i teè svetsko-

sistemske privredne i politi~ke strukture, na drugoj strani. Konjunktu-
rno podstaknuti zaborav, egoizam, ekskluzivizam i trijumfalizam ~istog
posthladnoratovskog liberalizma, kakvog u naj~istijem vidu predsta-
vlja onaj Frensisa Fukujame i njegovih sledbenika, me|utim, ne otkla-
nja, nego samo privremeno potiskuje, a na dug rok ~ak i produbljuje i
komplikuje strukturne probleme i nelagode realkapitalizma i liberali-
zma. Paradoksalno, na taj na~in, u ime ~istote, ubrzava se slabljenje je-
dnog istorijskog i ideoloπ kog sistema. Ideoloπ ke protivnike takoz-
vanog ~istog kapitalizma i liberalizma, to bi moglo ~ak i da raduje. Ali,
sa ovakvim, eufori~nim i nekontrolisanim slabljenjem kapitalizma i lib-
eralizma, pove}ava se i rizik od nuklearno-ekoloπ kog holokausta
~itavog ~ove~anstva. Zbog toga, strategija pragmati~kog i eklekti~kog
povezivanja svih preìvelih energija moderne, a pre svih onih liberaliz-
ma i socijalizma, nasuprot strategiji zaborava, netrpeljivosti i ~istote,
nije viπ e samo stvar inteligencije, nego je i stvar opstanka.
Pragmati~ko i eklekti~ko povezivanje pozitivnih, uz istovremeno

napuπ tanje negativnih elemenata liberalizma i socijalizma, pak, nije
nepoznata stvar, kako bi to moglo da se pomisli na osnovu samozado-
voljne retorike ~istog liberalizma. Pragmatika i eklektika, adaptacija i
evolucija, u~enje i ispravka, sve ovo, a ne sistemska, ideoloπ ka ili
teorijska ~istota, predstavlja tajnu dugove~nosti i vitalnosti kapitalizma
kao istorijskog sistema. Ovo posebno vaì za dugi i teπ ki dvadeseti
vek. Ameri~ki Nju Dil (Ne Deal), organizovani, dràvni, narodni i
korporacijski kapitalizam, te zapadnoevropska socijaldemokratija i
demokratski socijalizam: ovo su samo neki od najpoznatijih oblika
istorijske konvergencije i eklektike kapitalizma (liberalizma) i socijal-
izma, koji su, ne samo ovim sistemima, nego i ~itavoj planeti, u ovom
teπ kom vremenu, produìli ìvotni vek. Ovakvog, eklekti~kog iskust-
va, u dvadesetom veku bilo je toliko puno, da se, zaista, samo opi-
jatskim dejstvom pobedni~ke posthladnoratovske euforije, moè
objasniti onaj veliki zaborav i ~istota, koje danas tako masovno i
samouvereno ispoljavaju brojni, posebno postkomunisti~ki takozvani
~isti liberali.
Sistemske kontradikcije i nelagode realkapitalizma i liberalizma, te

~istota i eklektika kao dve konkurentske strategije i paradigme, ipak se
najbolje vide na terenu konkretnog i aktuelnog odnosa izme|u nauke,
ekonomije, prava i politike. I kod nas se na prste jedne ruke mogu
izbrojati knjige, koje se bave onim π to je u ovom konkretnom kom-
pleksu najzna~ajnije, procesom "takozvane prvobitne akumulacije",
60
ili, ukoliko baπ ho}ete, procesom jedino postoje}e, stvarne, neideolo-

gizovane privatizacije. Ali su zato nebrojene knjige naπ ih ekonomista,
pravnika i drugih stru~njaka, koje se bave normativisti~kim modeli-
ranjem, to jest ideologizovanjem privatizacije. Nakon skoro punih de-
set godina "ekonomije destrukcije: velike plja~ke naroda", me|utim,
stvari su ovde i danas mnogo jasnije. Velika plja~ka je pri samom
kraju, pa se zato moè o~ekivati da }e i pripadnici nomenklature odno-
sno nove klase veoma brzo i iskreno re}i "A sad privatizacija!", to jest
legalizacija onog π to je oplja~kano. Za genuine, a ne la`ne socijaliste
i liberale, ovaj trenutak bi}e najve}e iskuπ enje.
îsti liberali ve} imaju reπ enje i za ovo iskuπ enje. Parafraziraju}i
~uvenu sentencu o crnoj odnosno beloj ma~ki i miπ u, kaù kako nije
va`no poreklo, nego samo π to brè i efikasnije angaòvanje kapitala. U
na~elu i apstraktno, ovome se ne moè niπ ta prigovoriti. Problem je,
me|utim, upravo u onom angaòvanju, koje je uvek i samo konkretno.
Znamo, kapital i rad su samo ekonomske apstrakcije i maske, iza kojih
obitavaju konkretni ljudi, interesi i akteri. Nepodnoπ ljiv ose}aj
nepravde nije samo stvar apstraktne ljudske pravde odnosno nepravde,
nego i sasvim konkretne socijalne i politi~ke pragmatike. U druπ tvima
koja su pritisnuta ovim ose}ajem, visokorizi~no, pa i nemogu}e je ne
samo angaòvanje kapitala, nego i bilo kakvo drugo racionalno ljudsko
angaòvanje. Zbog toga je i ovde i danas, i u ovoj stvari, mnogo raciona-
lnija i svrsishodnija pragmati~ka i eklekti~ka strategija povezivanja
odgovaraju}ih elemenata liberalizma (kapitalizma) i socijalizma, a ne
bilo kakva fundamentalisti~ka strategija ~istog liberalizma (kapitalizma)
ili socijalizma. Ovom druπ tvu je potrebna normalizacija, a ne revoluci-
ja.
Jedan (mo`da i najbolji) konkretni primer pozitivne pragmatike i eklek-

tike ovde i danas, predstavlja Program radikalnih ekonomskih reformi u SR
Jugoslaviji Grupe sedamnaest nezavisnih ekonomista. Ne ulaze}i u pojedi-
na operativna pitanja ovog programa, ukazujemo samo na njegove tri
glavne intelektualne, epistemoloπ ke i ideoloπ ke karakteristike, koje
potvr|uju i konkretizuju ovu opπ tu ocenu. Najpre, to je politizacija ovog
programa u pozitivnom smislu te re~i: Program napuπ ta standarni ekono-
misti~ki redukcionizam i glumljenu apoliti~nost ve}ine ekonomista, pravni-
ka i drugih stru~njaka, i u svoju analizu eksplicitno i direktno uklju~uje najz-
na~ajnije politi~ke parametre projektovanih reformi, i to kako one opπ te,
koji eksplicitno i direktno, ali i realno i uverljivo diskvalifikuju vladaju}u
Miloπ evi}evu finansijsku i politi~ku oligarhiju iz kruga mogu}ih aktera
reformi, tako i mnoge posebne i pojedina~ne, involvirane u pojedine opera-
61
tivne probleme, na primer i u problem korupcije. Zatim, to je transdiscipli-

narnost ovog programa u najboljem smislu te re~i, te naglaπ ena i stalna
spremnost njegovih autora na otvaranje i u~enje uopπ te, π to je, posebno
kod nas, prili~no retka osobina: za nepunih godinu dana Grupa se pove}ala
od sedamnaest na tridesetpet ~lanova, uklju~uju}i u novi, proπ ireni sastav,
pored ekonomista, kojih je i dalje najviπ e, i odre|en broj neekonomista; za
nepunih godinu dana, Grupa je stru~noj i π iroj javnosti ponudila, najpre, u
januaru 1997, Pismo javnosti, a zatim, nakon intenzivnih polugodiπ njih
rasprava i provera, u septembru iste godine, i zna~ajno proπ irenu i dopun-
jenu verziju Programa radikalnih ekonomskih reformi u SR Jugoslaviji.
Kona~no, to je i izrazita transideoloπ ka pragmatika i eklektika, koja je,
barem za autora ovog teksta, najve}a vrlina ovog programa: broj~ano i
ukupno, u G17 dominiraju ekonomisti-liberali, ali njihova dominacija nije
zatvorila Program za pozitivne uticaje drugih orijentacija; naprotiv, opπ ta
intelektualna, teorijska i ideoloπ ka otvorenost, istaknuta je kao takva, to
jest kao svestan metodoloπ ki izbor, i u samom Predgovoru Programa, a
joπ eksplicitnije i slikovitije ovu otvorenost potencirao je u jednom inter-
vjuu i Mihailo Arandarenko, jedan od ~lanova G17; na pitanje kako se kao
institucionalist ose}a u druπ tvu "tvrdih" liberala, on je odgovorio ovako:
"Bilo bi pogreπ no re}i da ja nisam liberal, a mo`da i ne bi. (...) ôvek uvek
treba da polazi od realnosti i da traì iz te tzv. baπ te razli~itih ideoloπ kih
reπ enja ono π to }e biti najbolje primeniti na odre|enom tlu u odre|eno
vreme. To je glavni kriterijum kojim ~ovek treba da se rukovodi, a ne neka
elegancija teorijskih reπ enja apstraktnog liberalizma ili apstraktne socijalne
pravde" (Arandarenko, 1997); najzad, pozitivna transideoloπ ka pragmati-
ka i eklektika, u Programu je i sasvim konkretno demonstrirana u rasvetlja-
vanju i reπ avanju dva kompleksna tranziciona problema, "privatizacije i
korupcije" (pozitivna i produktivna eklektika liberalno shva}ene slobode i
demokratskog intervencionizma), i "socijalne dimenzije reforme", posebno
"trìπ ta radne snage" (isto takva eklektika liberalnog kapitalizma i
demokratskog odnosno konsenzualnog korporativizma).
Literatura
Amin, Samir (1976). "Akumulacija u svetskim okvirima," u
Marksizam misao savremene epohe: I. Beograd: Slu`beni list SFRJ.
Arandarenko, Mihail (1997). "Zatvorenikove dileme," Odgovor, 26.

jun, broj 142, strana 12, intervju (Sneàna Marinovi}).
62
Arrighi, Giovanni (1990). "The Developmentalist Illusion," in . G.

Martin, editor, Semiperipheral States in the orld-EconomÚ. estport,
Connecticut: Green ood Press, pp. 11-42.
Dinki}, Mla|an (1995). Ekonomija destrukcije: velika plja~ka naroda.

Beograd: VIN.
Freud, Sigmund (1986). "Civilization and its Discontents," in The
Standard Edition of the Complete PsÚchological orks of Sigmund
Freud, volume I (1927-1931). London: The Hogarth Press and the
Institute of PsÚcho-AnalÚsis.
Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica:

CID.
Huntington, Samuel P. (1993). "The Clash of Civilizations?," Foreign

Affairs, 72, 3, Summer, pp. 22-49.
Grupa 17 (1997). Pismo javnosti grupe sedamnaest ekonomista: o mera-

ma za izlazak iz ekonomske krize. Beograd: UGSN.
Grupa 17 (1997a). Program radikalnih ekonomskih reformi u SR

Jugoslaviji. Beograd: B92.
Marks, Karl (1971). Kapital. Beograd: BIGZ.
Medojevi}, Nebojπ a i Popovi}, Milan (1997). "Velika plja~ka, restitu-

cija i privatizacija," Naπ a Borba, 21. mart; i u Popovi}, Milan (1997).
Politi~ki aparthejd: balkanska postmoderna 3. Podgorica: Monitor.
Mo~nik, Rastko (1996). "After the Fall: Through the Fogs of the 18th
Brumaire of the Eastern Springs," Memo.
Mo~nik, Rastko (1995). "Subject Supposed To Believe and Nation As

a Zero Institution," Conference Paper, Ljubljana, MaÚ 7-10.
PolanÚi, Karl (1957). The Great Transformation. Ne Ùork and

Toronto: Rinehart&CompanÚ, Inc.
Poper, Karl R. (1993). Otvoreno druπ tvo i njegovi neprijatelji II.

Beograd: BIGZ.
63
Popovi}, Milan (1997). "Camera Obscura: me|unarodni realkapital-
izam i balkanski neofaπ izam, galerija izvrnutih likova," Monitor, 22.
avgust; i u Popovi}, Milan (1997). Politi~ki aparthejd: balkanska post-
moderna 3. Podgorica: Monitor, strana 77-79.
Popovi}, Milan (1994/1996). "Dvostruka tajna liberal-faπ izma: staro i

novo posle hladnog rata," Nedeljna Borba, 14-15. maj 1994; i u
Popovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2.
Bar: Kulturni centar, strana164-167.
Popovi}, Milan (1997a). "Groteska: Frensis Fukujama, kraj imperijal-

izma i ratovi iz dosade," Monitor, 8. avgust 1997; i u Popovi}, Milan
(1997). Politi~ki aprthejd: balkanska postmoderna 3. Podgorica:
Monitor, strana 74-76.
Solovjov, Vladimir (1995). Rusko nacionalno pitanje. Izabrana djela.

Tom II. Cetinje: Izdava~ki centar Cetinje; Podgorica: CID.
Soros, Dòrd` (1997). "Kapitalisti~ka pretnja," Nedeljna Naπ a Borba,

1-2. mart.
allerstein, Immanuel (1993). "The Insurmountable Contradictions of

Liberalism: Human Rights and the Rights of Peoples in the
Geoculture of the Modern orld-SÚstem," orking Paper, Fernand
Braudel Center, SUNÙ, Binghamton, NÙ.
64
Metode reπ avanja regionalnih konflikata:

lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize
Posthladnoratovska balkanska kriza ve} je ocenjena kao najteà u

Evropi posle Drugog svetskog rata. Kao takva, ona je postala privilego-
van teren za oblikovanje odnosno preoblikovanje institucija i normi
novog posthladnoratovskog sistema me|unarodne politike i bezbednos-
ti. Uloga odnosno odgovornost me|unarodnog faktora u ovom procesu,
s razlogom je dospela u sam vrh medijske, ekspertske i najπ ire pa`nje.
"Too little, too late, inadeÜuate" (premalo, prekasno, neadekvatno). Ovo

je naj~eπ }a deskripcija odnosno kritika koja se o toj ulozi i odgovornosti
danas moè pro~itati ili ~uti. Oko ove deskripcije odnosno kritike gotovo da
i nema spora. Sporovi se ra|aju i umnoàvaju oko interpretacije. Dve danas
dominantne interpretacije nezadavoljavaju}eg u~inka me|unarodne zajed-
nice u posthladnoratovskoj balkanskoj krizi, jesu mitologija zavere i
mitologija greπ ke. Mitologija zavere je vladaju}a interpretacija, ideologija i
propaganda lokalnih (balkanskih) ratnonacionalisti~kih vo|a. Mitologija
greπ ke je vladaju}a interpretacija, ideologija i retorika velikih sila. Ni zav-
era, ni greπ ka, me|utim, kvazibioloπ ka adaptacija i samoorganizacija,
interes i valenca, ono je π to najbolje rasvetljava veliku posthladnoratovsku
promenu Balkana i sveta (a unutar ove i samu mitologiju, zaveru i greπ ku).
Greπ ka koja se isuviπ e ~esto ponavlja, nije obi~na greπ ka, nego simp-
tom dublje mutacije sistema. Tako i ovde. Svet danas viπ e nije u stanju
relativne ravnoteè, nego je u stanju koje je daleko od ravnoteè. U ovom
stanju viπ e ne vaè zakoni stare, njutnovske, deterministi~ke i unilin-
earne, nego zakoni nove, postnjutnovske, prigoìjanske, probabilisti~ke i
nelinerane nauke. U tom smislu, ono "too little, too late, inadeÜuate"
samo je vrh ledenog brega. Ispod dve jedanaestine vidljivih greπ aka
vladaju}e me|unarodne politike i diplomatije, krije se joπ barem devet
jedanaestina manje vidljivih, ali zato neuporedivo teìh, sistemskih
nedostataka i neprilago|enosti. Tako, vladaju}a druπ tvena nauka joπ
uvek funkcioniπ e na osnovu starih pojmova, a vladaju}a me|unarodna
politika i diplomatija na osnovu starih kriterijuma i standarda.
Dominacija kratkog nad srednjim i dugim rokom, miopija, slepilo, kra-

tkovidost, nesposobnost da se vidi dalje u vremenu i prostoru, stara je ma-
na realkapitalizma kao istorijskog sistema. U stanju relativne ravnoteè,
ova mana neutralisana je, pa i premaπ ena komparativnim prednostima
65
tog sistema. U danaπ njem stanju tog sistema, koje je daleko od ravnoteè,
i koje svakodnevno dovodi do eksponencijalnog zguπ njavanja sveta i
eksponencijalnog ubrzavanja istorije, me|utim, ova mana postaje fatalna,
smrtonosna u najuèm smislu te re~i, i to ne samo za krizom neposredno
pogo|ene regione i zemlje, nego i za savremeni svet i ~ove~anstvo u celini.
Ovo je jedna od glavnih, ako ne i glavna lekcija iz posthladnoratovske balka-
nske krize.
Da li je ova lekcija savladana? Sude}i po Kosovu 1998, i jeste i nije. Jeste,

u smislu postojanja opπ te svesti o potrebi pravovremenosti. Nije, u smis-
lu odsustva punije i razvijenije svesti o kompleksnosti. A bez ove druge,
ona prva nu`no zavrπ ava kao nemo}ni svedok nove kataklizme. Zbog
toga je razvijanje svesti i prakse kompleksnosti od presudne va`nosti. Tek
u procesu rasvetljavanja i reformisanja najdubljih, epistemoloπ kih, istori-
jskih, socijalnih i drugih sistemskih osnova vladaju}eg me|unarodnog i
lokalnog realkapitalizma, nova me|unarodna politika i diplomatija mogle
bi oti}i dalje od opπ te ideje i proklamacije. Tek u jednom takvom proce-
su, mogao bi da zapo~ne i proces stvarne (a ne viπ e samo retori~ke)
izgradnje nove, preventivne i pozitivne diplomatije. A tek jedna takva
diplomatija mogla bi da zaustavi i preokrene negativan razvoj i slom na
Kosovu.
Da li }e Kosovo odnosno Balkan posle hladnog rata, najzad, da po-

sluè i kao teren za oblikovanje nove diplomatske paradigme, ili }e sile
teè starog sistema, dovesti do ponavljanja istorije, pa i do ponavljanja
starog diplomatskog obrasca "too little, too late, inadeÜuate", joπ
uvek je krajnje neizvesno. Jedno je, ipak, sasvim izvesno. Balkan je
joπ uvek privilegovan teren, "pukotina" za testiranje ove sistemske
dileme. Na Balkanu se joπ uvek najjasnije vide sistemske kontradikci-
je, limiti i alternative svetske diplomatije. Zbog toga je i ideja o
odràvanju ovog Diplomatskog seminara, kao i ideja o osnivanju
Diplomatske π kole sledbenice ovog seminara, strategijski zna~ajna i
perspektivna ne samo za ovaj region i zemlju, nego i za Evropu i svet.
Nije preterivanje, Balkan jeste svet.
Literatura
Popovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata (After the Cold ar). Bar:
Kulturni centar.
66
Popovi}, Milan (1997). "Posle raspada" (After the Collapse),
Republika, Beograd, No. 165, June 1-15.
Prigogine, IlÚa and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos:
Man's Ne Dialogue ith Nature. Boulder, Colorado and Ne Ùork:
Bantam Books.
Volerstin, Imanuel i drugi (1997). Kako otvoriti druπ tvene nauke:

Izveπ taj Gulbenkijanove komisije za restrukturisanje druπ tvenih
nauka (Open the Social Sciences: Report of the Gulbenkian
Commission on the Restructuring of the Social Sciences). Podgorica:
CID.
67
BiH i druge postjugoslovenske zemlje:

etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog
lista liberalne demokratije
Dragi prijatelji, na samom po~etku èlim da Vam posebno zahvalim

na pozivu da u~estvujem u radu ovog Okruglog stola. Siguran sam da
}ete razumeti zbog ~ega ova zahvalnost nije samo pa ni prvenstveno
kurtoazne prirode. Dolazim iz grada, Podgorice, tada Titograda, sa
~ijih su se trgova, pre skoro deset godina, najpre za~uli poklici "Ho}e-
mo oru`je!" Iz zemlje ~ije su vladaju}e politi~ke snage me|u najodgo-
vornijim za magnum crimen rata i ruπ enje Bosne i Hercegovine. Nara-
vno, u Crnoj Gori i Srbiji bilo nas je i koji smo se tome suprotstavljali.
Na àlost, nije nas bilo dovoljno. U borbi protiv agresivnog ratno-
nacionalisti~kog reìma Slobodana Miloπ evi}a i njegovih brojnih
pomaga~a, politi~ki smo poraèni, jednako kao π to ste politi~ki po-
raèni i Vi u BiH, kao i naπ i prijatelji sli~ne orijentacije u ve}ini drugih
postjugoslovenskih zemalja. Zbog toga sam Vaπ poziv da u~estvujem
u radu ovog Okruglog stola, doìveo, pre svega, kao izraz elemen-
tarnog ljudskog razumevanja, bliskosti i solidarnosti.
Ima iskustava koja su neprenosiva. To sam prvi put pomislio proπ log
novembra, u ovom istom gradu, kada sam se, kao u~esnik ~etvrtog LUR-
a, po prvi put u ìvotu, suo~io sa uàsavaju}im posledicama jednog
besmislenog rata, zla i razaranja. Zbog toga, ni na proπ logodiπ njem
LUR-u, ni na ovom Okruglom stolu, mo`da po prvi put od kako se bavim
svojom profesijom, nisam imao èlje da u~estvujem u diskusiji. Ju~e sam
pomno pratio izlaganja u~esnika, posebno onih iz BiH. Na pra}enje
rasprave nameravao sam da se ograni~im i danas. Za ovu diskusiju ipak
sam se odlu~io, jer sam u jednom trenutku pomislio da je to mo`da i stvar
elementarne kulture i obaveze, izneti miπ ljenje o odre|enoj stvari, kada
ste ve} pozvani da to u~inite. âk i ukoliko pritom, umesto unutraπ nje
potrebe za }utanjem ili suzdrànoπ }u, morate u javnost da iza|ete sa
neizbe`nim ograni~enostima, prazninama i nedostacima.
Kada bih pisao poseban ~lanak odnosno studiju za potrebe ovog

Okruglog stola, naslov tog ~lanka odnosno studije verovatno bi
glasio "Bosna i Hercegovina i druge postjugoslovenske zemlje:
etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog lista liberalne
demokratije". Po mom miπ ljenju, ovaj naslov najadekvatnije
68
odnosno najpribli`nije opisuje ono realno druπ tveno i politi~ko

stanje koje je u postjugoslovenskim zemljama uspostavljeno u
poslednjih deset godina. Formulacija ovog naslova jeste analiti~ki
radikalna, jer je radikalno i stanje o kojem je re~, ali je autor ove
formulacije politi~ki sve samo ne radikal, fundamentalist i revolu-
cionar. Naprotiv, mislim da je celokupno tragi~no iskustvo postju-
goslovenskog raspada u poslednjih deset godina, definitivno iskom-
promitovalo svaki politi~ki radikalizam i fundamentalizam, a afi-
rmisalo evoluciju, eklektiku i pragmatiku, pa se zbog toga i slaèm
sa svima onima koji su se na ovom Okruglom stolu na~elno zaloìli
za ovaj drugi prakseoloπ ki pristup. U nastavku diskusije veoma
saèto }u obrazloìti ovaj kompleksni i samo na prvi pogled kon-
tradiktorni, to jest analiti~ki radikalni, a politi~ki evolucionisti~ki,
eklekti~ki i pragmati~ki stav. To }u u~initi putem sedam kratkih i
nepretencioznih komentara.
Prvi komentar odnosi se na promene u percepciji takozvanog me|u-

narodnog faktora od strane lokalnih odnosno balkanskih faktora u po-
slednjih deset godina. Me|unarodni faktor je i na naπ em Okruglom
stolu bio jedna od srediπ njih i, rekao bih, traumatskih ta~aka rasprave.
S druge strane, mislim da je upravo ovo traumatsko iskustvo najzaslu-
`nije π to ve}ina ozbiljnih analiti~ara i politi~ara ovde i danas napuπ ta
dve jednako loπ e i do skoro prili~no raπ irene analiti~ke i politi~ke
pozicije kada je o me|unarodnom faktoru re~. Prva takva pozicija jeste
pozicija neokolonijalnog mentaliteta, koja je prema me|unarodnom
faktoru apsolutno nekriti~na, to jest koja se prema ovome odnosi kao
prema nekoj vrsti svete stvari, koja se ne sme dota}i, i o kojoj se ne sme
re}i niπ ta loπ e. Naprotiv, realno prisustvo odnosno iskustvo
me|unarodnog faktora u BiH, koje je vremenom bivalo sve ve}e i
ve}e, ovaj faktor je sve viπ e desakralizovalo, demitologizovalo, tako
da je o tom faktoru danas mogu}e govoriti sasvim zemaljski, kao o fak-
toru koji na Balkanu, posebno u BiH, dakle ovde i danas, ima sasvim
odre|ene i ne male resurse, aparate i (zaπ to da ne) odgovornosti.
Druga loπ a pozicija koja se sve viπ e napuπ ta (i, naravno, hvala Bogu
π to je π to je tako), jeste pozicija odnosno mitologija zavere, koja se
sastoji u optuìvanju me|unarodnog faktora za posvemaπ nje i
neprestano ugroàvanje naπ e nacije. Naprotiv, pridruùjem se onima
na ovom Okruglom stolu i ina~e, koji smatraju da se naπ e relevantno
odnosno kriti~no iskustvo sa ovim faktorom u poslednjih deset godina,
pre moè saèti onim "too little, too late, inadeÜuate" (premalo, prekas-
no, neadekvatno), a ne obrnuto.
69
Drugi komentar recipro~an je u odnosu na prethodni. On govori o

promenama koje su se u poslednjih deset godina dogodile u percepciji
balkanskog odnosno BiH faktora od strane takozvanog me|unaro-
dnog faktora odnosno velikih sila. Ima, naime, indikatora koji pokazu-
ju da nije napredovala samo naπ a svest o me|unarodnom faktoru, ne-
go da je, u isto vreme i recipro~no, napredovala i svest me|unarodnog
faktora o nama. Kada ovo kaèm, imam na umu, pre svega, promenu
u shvatanju va`nosti naπ eg regiona za svetsku politiku. Kao π to je do-
bro poznato, na samom po~etku naπ e krize, velike sile, posebno SAD,
tu krizu odnosno njene negativne potencijale, fatalno su potcenile.
Danas ve} i same SAD, jedina preostala supersila posthladnoratov-
skog sveta, o BiH govore u terminima svog "nacionalnog interesa", da
o moralnoj dimenziji i zna~aju za svet i ne govorimo. Na joπ ve}i
napredak u razumevanju i uvaàvanju posthladnoratovskog balkan-
skog pitanja nailazimo u uticajnim krugovima relativno nezavisnih
odnosno nevladinih me|unarodnih analiti~ara i politi~ara, me|u koji-
ma se posebno izdvajaju Me|unarodna komisija za Balkan na ~elu sa
Leom Tindemansom i njen nedavno objavljeni izveπ taj pod nazivom
Nedovrπ eni mir. Krajem 1980-ih odnosno po~etkom 1990-ih, percipi-
ran od strane svetske politi~ke elite prete`no kao patoloπ ka ali ipak
samo periferna i irelevantna aberacija (odstupanje od glavnih tokova
svetske odnosno zapadne civilizacije), Balkan se danas od strane ove
elite sve viπ e percipira i kao srediπ te u kojem se testiraju, potvr|uju
ili padaju klju~ne vrednosti i institucije te civilizacije. U tom sasvim
odre|enom i konkretnom smislu, sve viπ e se i na Zapadu shvata da
nisu samo Balkan i BiH u~enici Zapada, nego da i Zapad moè odnos-
no mora neπ to nau~iti od Balkana i BiH, da nije samo Zapad tu da bi
pomogao Balkan i BiH, nego da su i Balkan i BiH tu da bi pomogli
Zapadu. Makar i kao loπ primer za opomenu.
Tre}i komentar govori o onoj ambivalentnosti i otvorenosti postdej-

tonske BiH i, dodao bih, drugih postjugoslovenskih zemalja, o kojoj je
i na ovom Okruglom stolu s pravom bilo toliko puno re~i. Pridruùjem
se onima koji su ju~e i danas insistirali na toj ambivalentnosti i otvore-
nosti kao prilici i π ansi, a ne samo teretu i pretnji. Eti~ki i politi~ki
nedostaci Dejtonskog mirovnog sporazuma i u njemu sadrànog
Ustava BiH su poznati. Delimi~no priznavanje takozvane realnosti na
terenu, posebno nasilne izmene granica i etni~kog ~iπ }enja, kao i ovo-
me odgovaraju}i dezintegrativni potencijali Sporazuma odnosno Usta-
va, njihovi su najve}i nedostaci. "Nepravda je najve}a kad ko od zla
djela svoga joπ i kakvu korist primi." (Valtazar Bogiπ i}) Veliko je
pitanje koliko je ovo priznanje bilo zaista neizbe`no, a koliko je bilo
70
samo posledica jedne loπ e i nedovoljno promiπ ljene realpolitike

velikih sila. Ipak, nezadovoljstvo ovim priznanjem odnosno
nedostatkom ne bi smelo da nas toliko zaslepi da ne vidimo i one
druge, pozitivne i integrativne elemente odnosno potencijale Dejtona.
Takvo slepilo moglo bi da paraliπ e upravo one unutraπ nje snage u
postdejtonskoj BiH i drugim postjugoslovenskim zemljama bez kojih,
i tu se slaèm sa onim u~esnicima ovog Okruglog stola koji su na tome
insistirali, i pored velikog zna~aja odgovaraju}e me|unarodne
podrπ ke, nema osloba|anja i razvoja posthladnoratovskog Balkana.
Tri komentara koji slede produàvaju i razvijaju prethodna tri ko-

mentara, samo sada manje na planu odnosa izme|u me|unarodnog i
balkanskog faktora, a viπ e odnosno prete`no na planu suπ tinske
povezanosti izme|u samih balkanskih odnosno postjugoslovenskih
zemalja i sistema, posebno izme|u BiH, na jednoj, i SRJ odnosno Crne
Gore i Srbije, te Hrvatske, na drugoj strani.
êtvrti komentar upu}uje na suπ tinsku sli~nost u politi~koj i ìvotnoj

sudbini `rtava etni~kog i politi~kog aparthejda uspostavljenog u ovim
zemljama u poslednjih deset godina. Manje ili viπ e otvoreni etni~ki
aparthejd, sistemska i sistematska diskriminacija gra|ana zbog pripad-
nosti razli~itim etni~kim grupama, prikrivena liberalno-demokratskim
institucijama i procedurama, jedna je od glavnih karakteristika ve}ine
postjugoslovenskih reìma. To je o~igledno na Kosovu i u BiH, ali je to
de facto tako (~ak i kada je de jure druga~ije) i u "demokratskoj"
Hrvatskoj i u "gra|anskoj" Srbiji i Crnoj Gori (SRJ). Ova karakteristika
tih reìma dosta dobro je poznata. Manje je, me|utim, poznata odnosno
prime}ena jedna druga karakteristika tih reìma: politi~ki aparthejd, sis-
temska i sistematska diskriminacija gra|ana zbog pripadnosti razli~itim,
to jest opozicionim, posebno antinacionalisti~kim politi~kim grupama,
orijentacijama i partijama. A uo~avanje suπ tinske sli~nosti ako ne i iden-
ti~nosti u ìvotnim i politi~kim sudbinama `rtava ove dve vrste aparthej-
da, od izuzetne je va`nosti kako za dobro razumevanje, tako i za pozi-
tivno delovanje u nepreglednom lavirintu postjugoslovenskog raspada.
Stariji u~esnici ovog Okruglog stola sigurno }e se setiti jedne Marksove
ideje koja dosta dobro poga|a ovu sli~nost. Parafraziram: narod koji
negira slobodu drugom narodu ni sam ne moè biti slobodan. Ovo je
jedna od ideja starog, prezrenog Marksa, koju je naπ e poskomunisti~ko
iskustvo, na neo~ekivan, ali uverljiv i brutalan na~in potvrdilo.
Peti komentar ide dalje od gornje sli~nosti i upu}uje na strukturalnu

i funkcionalnu me|uuslovljenost izme|u sistema etni~kog i politi~kog
71
aparthejda o kojima je ovde celo vreme re~. Ovu me|uuslovljenost

najbolje izraàva kompleksna i dvostrana formula koja kaè: nema
slobodne i demokratske Bosne i Hercegovine dok je agresivno-nacio-
nalisti~kih Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske na njenim isto~nim
odnosno zapadnim granicama, ali i obrnuto, nema slobodne i demo-
kratske Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske dok je nasilno etni~ki
podeljene, neslobodne i nedemokratske Bosne i Hrecegovine izme|u
njih. Prvi deo ove formule, gra|anima BiH dobro je poznat. Njen drugi
deo manje je poznat, mada i on po~inje da izlazi na videlo dana. Tro-
mese~ni gra|anski protest u Srbiji 1996-1997, te viπ emese~na kriza i
predsedni~ki izbori u Crnoj Gori 1997, predstavljaju prve dramati~ne
sekvence ovog po~etka.
ˇesti komentar govori o prvim rezultatima, ali i ograni~enjima ovog

po~etka, i to na primeru predsedni~kih izbora u Crnoj Gori oktobra
1997. Na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori odrànim oktobra
1997, naime, jasno se pokazalo da je sistem etni~kog aparthejda, seg-
regacije i mr`nje, uspostavljen u BiH i na Kosovu, ali i u drugim
postjugoslovenskim zemljama, i dalje najsna`nije uporiπ te, rezervoar
i izvoriπ te snage nedemokratskog reìma Slobodana Miloπ evi}a i
njegovih transmisija u Crnoj Gori i Srbiji. Upravo onda kada je sis-
tem politi~kog aparthejda, diskriminacije i monopola tog reìma u
Crnoj Gori i Srbiji bio najviπ e ugroèn, on je relativno uspeπ no pri-
menio "stari π tos" odnosno mehanizam agresivnog nacionalizma:
ubrizgavaju}i jake narko-doze antisecesionisti~ke odnosno antimusli-
manske, antialbanske i anticrnogorske histerije ("Ovo nije Turska!"
i "Milo Tur~ine!"), on je, na àlost, uspeo da za svoju Istinu (glavni
slogan Momira Bulatovi}a na ovim izborima) pridobije skoro pola
Crne Gore. Ali, i to je poenta ovog komentara, za novi relativni
uspeh ovog "π tosa", zaslu`na je ne samo agresivna nacionalisti~ka
kampanja Slobodana Miloπ evi}a i Momira Bulatovi}a, nego i
produèna amnezija o postjugoslovenskim ratovima 1991-1995. Mila
\ukanovi}a.
Sedmi i zaklju~ni komentar polazi od poslednjeg, ali rezimira i svih

π est prethodnih komentara. Istovremeno, ovaj komentar predstavlja i
jednu vrstu samokritike. Izne}u i rezimirati sopstveno analiti~ko isku-
stvo. Priznajem da sam, nakon skoro deset godina skepticizma i pesi-
mizma, na proteklim predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, po prvi
put prerano i pogreπ no, prognozirao ubedljivu pobedu anti-
miloπ evi}evskog, to jest pro-demokratskog politi~kog bloka. Koliko
mi je poznato, sli~no se dogodilo i sa mnogim drugim analiti~arima zbi-
72
vanja u Srbiji i Crnoj Gori. Pou~en ovim negativnim iskustvom, danas
sam ponovo skeptik i pesimist. Ipak, da ovo poslednje ne bi bilo
shva}eno pogreπ no, naglasi}u i sasvim eksplicitno. Svrha skepticizma
i pesimizma o kojem je ovde re~ nije da obeshrabri, nego, upravo obr-
nuto, da, opo-minju}i na realizam, ohrabri borbu za demokratiju i slo-
bodu. Rezerve etni~kog nacionalizma Miloπ evi}eve i Tu|manove
vlasti joπ uvek su dosta velike. ˇtaviπ e, svi su izgledi da }e te rezerve
ostati zna~ajne joπ i relativno dugo. Zbog toga je pred nama pre duga
i mukotrpna borba za demokratiju i slobodu, nego jednokratni ~in,
spektakl, revolucija, dan D. Svaka iluzija u tom pogledu mogla bi da
bude samo kontraproduktivna. Mislim da je to i glavna pouka protek-
lih predsedni~kih izbora u Crnoj Gori.
73
Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori
Imaju}i na umu izuzetnu sloènost teme o kojoj raspravljamo, kao i

neizbe`nu ekonomiju vremena, svoj prilog za ovaj okrugli stol ogra-
ni~avam, krajnje nepretenciozno, na ~etiri teze za bolje razumevanje, i
dve plus ~etiri preporuke za poboljπ anje poloàja manjinskih naroda u
Crnoj Gori i u regionu uopπ te.
Prva teza govori o poloàju manjinskih naroda u Crnoj Gori u kom-

parativnoj perspektivi. Po mom miπ ljenju, taj poloàj je relativno bolji
nego u Srbiji, i relativno bolji nego π to je, i u samoj Crnoj Gori, bio do
samo pre godinu-dve. Poboljπ anja o kojima je re~, najve}im delom,
sastoje se u otvaranju Crne Gore prema standardima i institucijama
me|unarodne zajednice, prestanku govora mr`nje, po~etku denaci-
fikacije i po~etku izgradnje odgovaraju}e zakonske odnosno norma-
tivne infrastrukture. Manjim delom, ova poboljπ anja sastoje se i u
prvim, naglaπ avam, prvim koracima u prakti~noj implementaciji ove
infrastrukture u svakodnevnom ìvotu. Pored pozitivne, to jest multi-
kulturne tradicije knjaèvine odnosno kraljevine Crne Gore u ovoj
oblasti, koja se nikako ne sme zanemariti, glavni aktuelni razlog, koji
objaπ njava relativnu prednost Crne Gore u odnosu na Srbiju u ovoj
oblasti, jeste poznati raspad jedinstvene, izrazito monopolisti~ke,
autoritarne i anti-manjinske vladaju}e partije, te po~etak, joπ jednom
naglaπ avam, po~etak izgradnje jedne nove, koalicione, viπ epartijske i
viπ enacionalne Crne Gore. Kao π to je poznato, ovaj raspad odnosno
po~etak, dogodio se tokom dramati~ne 1997, i u izvesnoj meri, joπ uvek
traje. Zbog teπ kog nasle|a starih monopola u novom DPS, kao i zbog
opasnog pritiska Miloπ evi}evog reìma i njegovih lojalista u Crnoj
Gori, me|utim, navedena poboljπ anja su ne samo izrazito rudimentar-
na, nego i krajnje nestabilna i neizvesna. Smatram, ipak, da su zna~ajna,
i da je pogreπ no previ|ati ih ili potcenjivati, kao π to je pogreπ no i pre-
cenjivati ih.
Druga teza nastavlja komparativnu perspektivu, upore|uju}i po-

loàj manjinskih naroda u Crnoj Gori sa ovim poloàjem u demo-
kratskim zemljama Zapada. I pored relativnog poboljπ anja ovog
poloàja u odnosu na Srbiju i samu Crnu Goru do pre godinu-dve,
naime, nesporno je da je taj poloàj u Crnoj Gori joπ uvek daleko od
visokih i stabilnih standarda zapadnih zemalja. Ovo je neophodno
ista}i da se prvi skromni rezultati u ovom domenu ne bi propagandno
74
prenaglasili odnosno zloupotrebili.

Tre}a teza precizira odnos izme|u zapadnih obrazaca i crnogorskih (te
regionalnih, balkanskih) specifi~nosti i potreba. To je odnos koji, u ina~e
veoma teπ koj me|unarodnoj situaciji, uspeπ no izbegava sve Scile anti-
zapadnja~ke histerije, ali i sve Haribde nekriti~ke neo-kolonijalne svesti.
I u oblasti ure|enja i zaπ tite manjina, naime, zapadne demokratije sig-
urno predstavljaju jedan od najzna~ajnijih institucionalnih uzora. Pored
odre|enih univerzalnih iskustava i potreba, me|utim, svaka zemlja
(odnosno region) ima i sasvim osobena iskustva i potrebe. Tako i Balkan
odnosno Crna Gora. Zbog toga se ni na Balkanu odnosno u Crnoj Gori
institucionalni obrasci ne mogu jednostavno kopirati. Umesto neokoloni-
jalne translacije, neophodna je kreativna adaptacija i implementacija.
êtvrta teza rasvetljava upravo onaj specifi~ni crnogorski (te region-

alni, balkanski) kompleks 1990-ih, koji ova adaptacija odnosno imple-
mentacija mora da uzme u obzir. To je specifi~ni postkomunisti~ki
kompleks. Pored do kraja neuporedivih, unikatnih momenata, ovaj
kompleks sadrì i neke, sa odgovaraju}im evropskim i svetskim
iskustvima druge polovine dvadesetog veka, uporedive elemente. To
su, pre svega, odre|eni post-totalitarni, odnosno post-kolonijalni
elementi, uporedivi sa sli~nim elementima post-nacisti~ke Nema~ke,
odnosno postkolonijalne Afrike, Azije i Latinske Amerike, zbog kojih
je, recimo, i Rastko Mo~nik, pre samo par godina, formulisao onaj
alternativni i samoironi~ni, ali i realisti~ki slogan "U~imo od Afrike!",
koji na naπ u aktuelnu situaciju baca viπ e svetla nego sve uobraène,
evropocentri~ne bajke o trìπ noj privredi i demokratiji zajedno.
Od najavljene dve plus ~etiri preporuke za poboljπ anje poloàja

manjinskih naroda u Crnoj Gori, jedna se upu}uje ve}inskom narodu i
dràvi, jedna manjinskom narodu (manjinskim narodima), a ~etiri
me|unarodnoj zajednici.
Glavna preporuka, koja se, na osnovu dosadaπ njeg iskustva,

moè uputiti svim ve}inskim narodima i dràvama na Balkanu, pa i
u Crnoj Gori posle hladnog rata, jeste poziv na aktivno, to jest koop-
erativno prihvatanje i implementiranje me|unarodnih standarda i
prava u regulisanju poloàja manjinskih naroda. Razloga za ovaj
poziv je viπ e, ali su dva glavna: 1) prevazi|enost "suverenosti" i
"unutraπ njih poslova" kao apsolutnih i isklju~ivih domena
nacionalnih vlasti u post-vestfalskom svetu uopπ te, a posebno pre-
vazi|enost ovih u uslovima posthladnoratovskog balkanskog nasilja,
najve}im delom svesno, politi~ki proizvedenom upravo od strane
75
onih vladaju}ih nacionalnih politi~kih oligarhija, koje se danas pozi-

vaju na navodnu neprikosnovenost i neprevazi|enost prevazi|enih
koncepata; i 2) ~injenica da aktuelno balkansko nasilje, po svim rel-
evantnim kriterijumima i iskustvima, ve} ozbiljno i direktno
ugroàva me|unarodni odnosno regionalni mir i bezbednost, te da je
pozitivna i preventivna internacionalizacija, u ovom regionu, pa i u
Crnoj Gori danas, ne samo real-politi~ki neophodna, nego i
me|unarodno-pravno legitimna i legalna. U svakom slu~aju, vlada-
ju}e nacionalne oligarhije, najodgovornije za izbijanje opasne krize,
nemaju moralnog, niti bilo kakvog drugog prava, da se danas suprot-
stavljaju njenom me|unarodnom reπ avanju. Uostalom, do kakvih
tragikomi~nih kontra-efekata, moè da dovede demagoπ ko supro-
tstavljanje me|unarodnom uklju~ivanju u reπ avanje manjinskih
problema, dobro pokazuje i aktuelni salto mortale dedinjskog dikta-
tora u samo pola godine, od njegovog grotesknog, enverhodìjan-
skog, devedesetdevetprocentnog, referendumskog odbijanja ~ak i
najblaèg me|unarodnog posredovanja u reπ avanju kosovskog
problema u prole}e, do prihvatanja ~ak i najgrubljeg vojnog
uklju~ivanja u reπ avanje tog problema u jesen 1998. U po~etku, nije
prihvatao ni jednog Gonzalesa, na kraju je prihvatio dve hiljade
takozvanih verifikatora.
Glavna preporuka koja se, na temelju proteklog iskustva, moè

uputiti manjinskim narodima, jeste poziv da, me|u ravnopravnim
opcijama za regulisanje svog poloàja, sa~uvaju i pristanak na manje
od nezavisne dràve, kao i istrajnost u koriπ }enju nenasilnih sredsta-
va. Pravo na samoopredeljenje ne svodi se samo na pravo na dràvu,
nego uklju~uje i razli~ite modalitete takozvanog unutraπ njeg
samoopredeljenja, od autonomije do federalne i konfederalne
jedinice. Gornji poziv ne negira pravo na dràvu, ali upozorava na
perspektivu beskona~nog nasilja, ukoliko se ceo kompleks redukuje
samo na to pravo, a posebno ukoliko se uz to ne istraje ni na putu
nenasilnog delovanja.
U uslovima teπ ko naruπ enog me|uetni~kog i ukupnog poverenja,

kakvi danas vladaju u balkanskom regionu, me|utim, spremnost manjin-
skog naroda na manje od dràve, moè da se pokaè kao teπ ko ostvariv
zahtev. U takvoj situaciji, ulogu spasonosnog baj-pasa, to jest privremenog
mandatara osporenih dràvnih funkcija, moè da odigra me|unarodna
zajednica. Ali samo pod odre|enim uslovima. Najpre, neophodno je da
takvu ulogu prihvate svi relevantni faktori: ve}inski narod i dràva, man-
jinski narod, me|unarodna zajednica. A zatim, pored na~elnog prihvatan-
76
ja, svi ovi akteri, morali bi da iskaù i spremnost i sposobnost za u~enje.

Ne ma-nje od lokalnih aktera, ovu spremnost odnosno sposobnost, mora
da iskaè i me|unarodna zajednica. O tome govore ~etiri poslednje pre-
poruke.
Najdublji epistemoloπ ki izvor brojnih greπ aka me|unarodne
zajednice, u~injenih u gotovo desetogodiπ njoj posthladnoratovskoj
balkanskoj krizi, mogao bi da se opiπ e i kao neuvaàvanje komplek-
snosti. êtiri preporuke me|unarodnoj zajednici odnose se, zapravo,
na ~etiri razli~ita aspekta ovog neuvaàvanja.
Prva preporuka od me|unarodne zajednice traì preuzimanje

odgovornosti. U dosadaπ njem toku posthladnoratovske balkanske
krisze, naime, me|unarodna zajednica, ~itaj velike sile, u ovom
domenu, kao i ina~e, veoma ~esto je demonstrirala dvostruke stan-
darde. Kad je velikim silama odgovaralo da se umeπ aju, pozivale su
se na humanitarno pravo, kada im to nije odgovaralo, pozivale su se
na nemeπ anje u unutraπ nje poslove. Ukoliko je ova dvostrukost,
na samom po~etku, dok je involviranost me|unarodnog faktora u
naπ u krizu bila relativno mala, i mogla da se toleriπ e, danas, kada
je taj faktor u ovu krizu umeπ an obilno i direktno, to viπ e nije
mogu}e. Umesto dvostrukih standarda i arogancije, u reπ avanju ove
krize, me|unarodna zajednica mora da preuzme odgovornost
srazmernu mo}ima i resursima kojima raspolaè.
Druga preporuka zahteva od me|unarodne zajednice ve}e

uvaàvanje kompleksnosti, to jest me|uzavisnosti balkanskog prosto-
ra, takozvani regionalni pristup u reπ avanju krize na delu, a ne samo
na re~ima. Balkan je kao ma|arska kocka. U ovoj kocki nije mogu}e
promeniti ni jedno polje a da to ne uti~e na druga polja i na celu
kocku. Nije mogu}e reπ iti rebus ni jedne postjugoslovenske zemlje a
da to ne uti~e na druge postjugoslovenske zemlje i na celokupni
region. Nije mogu} samo Dejton za BiH, bez istovremenog Dejtona
za Kosovo, odnosno za Crnu Goru, i za druge postjugoslovenske
entitete. Entitet-po-entitet pristup, dominantan do danas, pokazao se
kao inferioran.
Tre}a preporuka sugeriπ e ve}e uvaàvanje vremenske kompleks-

nosti. Kao π to je poznato, u dosadaπ njem toku posthladnoratovske
balkanske krize, me|unarodna zajednica je naj~eπ }e kasnila, ispolja-
vaju}i pri tom sistemsku miopiju, kratkovidost, dominaciju kratkog
nad srednjim rokom, π to se teπ ko svetilo. U tom smislu, kriza na
Kosovu, kao i ona u Crnoj Gori, mogla bi me|unarodnoj zajednici da
77
posluì i kao teren za izgradnju jednog novog, neophodnog, kom-
pleksnog, dugoro~nog i preventivnog modela me|unarodne politike
i diplomatije.
êtvrta preporuka nalaè me|unarodnoj zajednici ve}e uvaàvanje
druπ tvene kompleksnosti, posebno ve}e uvaàvanje me|uzavisnosti
izme|u ekonomije i politike odnosno bezbednosti. Umesto starog,
prete`no negativnog i represivnog, neophodno je novo, kompleksno,
to jest istovremeno ekonomsko, politi~ko i bezbednosno delovanje
me|unarodne zajednice.
Do stvarnog i stabilnog poboljπ anja poloàja manjinskih naroda u

Crnoj Gori i na Balkanu moè do}i samo sa kumulativnim ispunjenjem
svih gore navedenih pretpostavki. A to nije ni malo jednostavno. ˇiriti
simplifikaciju, zavodljivu iluziju o jednostavnosti, u uslovima izuzetne
sloènosti, me|utim, krajnje je neodgovorno i π tetno. Zbog toga je i u
ovoj diskusiji prednost data analizi kompleksnosti.
78
Kosovo 1997: izme|u straha i nade
Pre same rasprave, samo dve uvodne napomene. Prvo, ~ast mi je da

u~estvujem na ovom skupu. U~esnici ovog skupa su poznati, dugogo-
diπ nji i uporni aktivisti nenasilnog otpora, i to u uslovima u kojima se
ova vrsta otpora grani~i sa herojstvom i podvigom. Komunikacija i
druènje sa njima ~ini mi zadovoljstvo i ~ast. I drugo, moram da nagla-
sim da u albansko-srpskom odnosno srpsko-albanskom dijalogu o Ko-
sovu ja nisam reprezentativan ni u kom nacionalno ili politi~ki rele-
vantnom smislu. Nacionalno, nisam ni Albanac, ni Srbin, ni Crnogorac,
mada sam dràvljanin Crne Gore. Jugosloven sam, ali SRJ, ni kao soci-
olog odnosno politikolog, ni kao gra|anin, ne smatram zaista
Jugoslavijom, nego samo privremenim provizorijem, koji svojim tvo-
rcima treba da obezbedi iluziju kontinuiteta i osloba|anje od odgovo-
rnosti za ruπ enje stvarne Jugoslavije 1991. Osim toga, ni dràvno, par-
tijski i politi~ki, nisam reprezentativan, jer ne vrπ im ni jednu javnu,
dràvnu, partijsku ili politi~ku funkciju u SRJ, Srbiji, Crnoj Gori ili na
Kosovu. Profesor sam Savremenih politi~kih sistema i Sociologije poli-
tike na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, i ovde
istupam isklju~ivo u tom, profesionalnom i li~nom svojstvu. Ovo sam
istakao bez ikakve vrednosne, pozitivne ili negativne konotacije, nego
samo radi toga da bi vas o tome obavestio. Ovakvo preciziranje meni
olakπ ava diskusiju, a vama, verujem, pomaè da odredite relativnu
politi~ku teìnu stavova koje zastupam.
A sada, da pre|em na stvar. Kada bih rezimirao i naslovljavao uti-

ske sa ovog okruglog stola, taj rezime odnosno naslov verovatno bi gla-
sio ovako: "Kosovo 1997: izme|u straha i nade". U diskusiji koja sledi,
izloì}u glavne faktore straha i glavne faktore nade ovde i danas, to
jest, preciznije, na Kosovu, u leto 1997, naravno, onako kako ih ja vi-
dim i doìvljavam.
Kada je re~ o glavnim faktorima straha, upotrebi}u redosled koji ni-

je ni malo slu~ajan. Naprotiv, ovaj redosled izraàva moj stav o tome
koji od tih faktora predstavlja najve}i problem, rizik i razlog za strah.
U tom smislu, faktor straha broj jedan, po mom miπ ljenju, ostaje vlast
Miloπ evi}eve Srbije, Crne Gore i SRJ, koja je ve} viπ e od pola
decenije, bez prestanka, glavni izvor regionalnog haosa, mr`nje i nasil-
ja. Uprkos Dejtonsko-pariskom mirovnom sporazumu, pa i uprkos
tome π to su glavni me|unarodni faktori, pre svega velike sile, zbog
79
svoje kratkovide i loπ e realpolitike, po~eli o toj vlasti da govore kao o

glavnom faktoru mira u regionu, ova vlast se i dalje ponaπ a tako kao
da nije nau~ila niπ ta iz dosadaπ njeg toka krize. Poslednja izjava
predsednika SRJ, Zorana Lili}a, kojom se nezadovoljnim kosovskim
Albancima, kao izlaz za reπ avanje njihovih nezadovoljstava, nude
Prokletije, odnosno progon u Albaniju, u tom smislu je viπ e nego
paradigmati~na. Ali, i u ludilu jedne ovakve izjave ima nekog sistema,
kako bi rekao ˇekspir. A taj sistem je jedna vrsta pre instiktivne nego
svesne kalkulacije i o~ekivanja da }e me|unarodna zajednica biti
spremna da i ovog puta, kao i viπ e puta do sada, pa i uprkos svoj
retorici ljudskih prava, mira i demokratije, na kraju, ipak, prizna teri-
torijalna i druga osvajanja postignuta nasiljem i krπ enjem me|unaro-
dnog prava.
Time sam doπ ao i do drugog glavnog faktora straha na Kosovu

1997. To je loπ a odnosno kratkovida realpolitika me|unarodne zajed-
nice, koja ve} viπ e od pola decenije negativno doprinosi eskalaciji
posthladnoratovske balkanske krize. Ova politika stalno kupuje loπ i,
kratkoro~ni i nestabilni mir, od glavnih proizvo|a~a rata, pre svega od
ratno-nacionalisti~kog reìma Slobodana Miloπ evi}a. Pri tome,
stvarne dugoro~ne probleme gura pod tepih i doprinosi njihovoj kom-
plikaciji i eskalaciji u izvesnoj budu}nosti. Tako je bilo i sa Slovenijom,
i sa Hrvatskom, i sa Bosnom i Hercegovinom. Ima razloga za strah da
}e tako biti i sa Kosovom. U tom smislu, sumnju moè da pobudi i
aktuelna poseta dràvnog sekretara jedine preostale supersile, SAD,
Medlin Olbrajt, "balkanskom kasapinu", od Dejtona preimenovanom
u "glavnog faktora mira", i to upravo u vreme kada jedan od njegovih
glavnih saradnika izjavljuje onakve stvari o kosovskim Albancima i
Prokletijama. Moè biti da mi, sledbenici filozofije i prakse nenasilnog
otpora, nemamo dovoljno realpoliti~kog i etatisti~kog duha, da ne
moèmo da dopremo do skrivene dubine velike svetske politike, ali se
meni ipak ~ini da nije re~ o tome, nego o ponavljanju onoga π to je ve}
vi|eno, to jest spremnosti me|unarodnog realkapitalizma i realpoli-
tike velikih sila da "uvaè realnost", ~ak i po cenu napuπ tanja onih
osnovnih principa u koje se, ina~e, svakodnevno zaklinju.
Ukoliko me utisak ne vara, pod nepodnoπ ljivim pritiskom dva

gore navedena faktora, u poslednjih nekoliko meseci, dolazi i do
pojave tre}eg faktora straha. Ukoliko me utisak ne vara, naime, i
me|u Albancima na Kosovu, u poslednjih nekoliko meseci, kao da
dolazi do slabljenja, odnosno kolebanja snaga nenasilnog otpora, te
do snaènja uticaja onih drugih, radikalnih i beskompromisnih poli-
80
ti~kih formacija. Tendenciju o kojoj je re~ hrani ne samo nasilje

reìma, nego i realpolitika me|unarodne zajednice. Realpolitika koja
nikada nije delovala preventivno, i koja je uvek bila spremna da priz-
na samo dela nasilja. Koliko pogubno ovakva spremnost moè delo-
vati na zapaljivo kosovsko stanje, moèmo samo pretpostaviti. U
ovakvom kontekstu, nama, koji i dalje verujemo u smisao nenasilnog
otpora, ne ostaje niπ ta drugo do da, i po cenu da to zvu~i previπ e
pateti~no ili apstraktno, svojim prijateljima, Albancima, Srbima i
drugima na Kosovu, uputimo joπ jedan apel, ohrabrenje i soli-
darnost, u zajedni~kom i teπ kom naporu da se istraje na nenasilnom
otporu.
Nakon tri faktora straha, sada }u samo ukratko izloìti i tri fakto-
ra nade, kao i dva kratka komentara u vezi sa Kosovom 1997. Prvi
faktor nade odnosi se na samu Srbiju. Naravno, ne onu
Miloπ evi}evu, jer je, po mom sudu, ova definitivno i nepovratno
osu|ena na faπ isti~ku trule` i propadanje, nego na onu drugu, evrop-
sku Srbiju, koja je, doduπ e, i nakon velikih demonstracija 1996-97,
ponovo opala, ali od koje se jedino moè o~ekivati stvarni napredak
i spaπ avanje Kosova i Srbije. Da li }e druga Srbija u tome uspeti ne
znam, ali sam zato siguran da }e njen bilo uspeh bilo neuspeh u tome
biti direktno povezan upravo sa Kosovom, ili, preciznije, sa onim
kopernikanskim, anti-nacionalisti~kim preokretom, koji do dana
danaπ njeg, barem u masovnijim razmerama, u Srbiji joπ nije
napravljen. Premnogo istog, to je bila i ostala najve}a, fatalna slabost
anti-Miloπ evi}evske Srbije. Tek kada se i sama oslobodi od sop-
stvenog anti-albanskog, anti-crnogorskog i svakog drugog veliko-srp-
skog nacionalizma, anti-miloπ evi}evska Srbija bi}e u stanju da iza-
zove i nadvlada samog Miloπ evi}a. Drugi faktor nade ti~e se
me|unarodne zajednice i njene sposobnosti u~enja. Treba se, naime,
nadati da }e, ako ne zbog naπ eg, a ono zbog sopstvenog interesa,
me|unarodna zajednica neπ to i nau~iti iz sopstvenih greπ aka, te da
}e model zakasnelog i ~esto kontra-produktivnog, zameniti modelom
pravovremenog, preventivnog i adekvatnog delovanja. Najzad, tre}i
faktor nade ti~e se kosovskih Albanaca i njihovih hrabrih lidera
nenasilnog otpora. Alternativa nenasilnom otporu je toliko straπ na,
naime, da se, uprkos svoj negativnoj realpolitici me|unarodne zajed-
nice, pa ~ak i uprkos svoj brutalnosti Miloπ evi}evog reìma, treba
nadati da }e u svom nenasilnom otporu i borbi za svoja prava, oni,
ipak, istrajati i uspeti.
Prvi kratki komentar je na~elan i ti~e se odnosa izme|u takoz-
81
vanog kona~nog i takozvanog privremenog reπ enja kosovskog
pitanja. Da odmah kaèm, pristalica sam pragmatizma takozvanog
privremenog reπ enja. Strahovanja Albanaca sa Kosova, nekih
u~esnika ovog okruglog stola, da ovo reπ enje, to jest "step bÚ step
conflict prevention and resolution", moè trajno ugasiti njihovo
pravo na samoopredeljenje i kona~no reπ enje, jesu legitimna, ali se
ona mogu ublaìti, ili, ~ak, otkloniti, odgovaraju}im garancijama
me|unarodne zajednice. U tom slu~aju, takozvano privremeno
reπ enje, ~iju je jednu mogu}u verziju na ovom skupu izloìo i
gospodin David Laurence Phillips, svima moè samo pomo}i da u
relativnom miru do trajnog reπ enja do|u. Pravo naroda na
samoopredeljenje je nesporno, ali i izuzetno kompleksno, posebno
kada se posmatra onako kako se jedino moè posmatrati, u vezi sa
jednakim takvim pravom drugoga. Za demokratsko i inteligentno
ostvarivanje ovog prava neophodan je minimum mira i bezbednosti
svih aktera. Taj minimum treba da obezbedi upravo pragmatika
privremenog reπ enja.
Drugi kratki komentar je neπ to konkretniji i ti~e se projekta

Balkanije Adema Dema}ija, koji se, kao π to je poznato, zalaè za
neku vrstu veoma labave zajednice, verovatno konfederacije Srbije,
Crne Gore i Kosova. U ovom projektu vidim jedno mogu}e privre-
meno, ili, ukoliko ho}ete, i trajno reπ enje kosovskog pitanja. Ovaj
projekt izdvajam ne zbog toga π to smatram da on ima neku ~arobnu
formulu za reπ avanje tog pitanja, takve formule nema, nego zbog
toga π to izme|u njega, na jednoj, i ideja Novaka Pribi}evi}a i
Dragana Veselinova o federaciji, koje su izloène na ovom skupu,
kao i nekih drugih sli~nih ideja izloènih drugde, postoji mogu}nost
kompromisa, bez kojeg racionalnog reπ avanja ovog pitanja jednos-
tavno ne moè biti. U redu, kod Adema Dema}ija to je konfederaci-
ja, kod Novaka Pribi}evi}a i Dragana Veselinova to je federacija, ali,
pretpostavljam da }e se kolege pravnici i politikolozi iz Priπ tine
sloìti sa mnom, razlika izme|u federacije i konfederacije, u vremenu
novih integracija, kakva je EU, kao federacija-konfederacija sui
generis, na primer, nije viπ e onako kruta i nepremostiva, kao π to je
nekada bila. Projekt Adema Dema}ija joπ uvek prihvata neki,
makar minimalni zajedni~ki okvir sa Srbijom. I to je ono π to je za
mogu}nost postizanja onog kompromisa najva`nije. Nakon
viπ egodiπ njeg i eskaliraju}eg anti-albanskog reìmskog nasilja, ovaj
projekt je, koliko je meni poznato, joπ jedini unutar relevantnih kru-
gova albanske zajednice na Kosovu, koji bilo kakav zajedni~ki okvir
uopπ te prihvata. Zbog toga sam tom projektu i pridao toliki zna~aj.
82
Alternativa kompromisu je zastraπ uju}a.
83
Razaranje Univerziteta
Autoritarna politika, rat i diktatura, glavni faktori
blokade i destrukcije ljudskog kapitala i razvoja:
iskustvo Crne Gore i Balkana posle hladnog rata
Celokupno profesionalno i gra|ansko iskustvo u poslednjih deset

teπ kih godina, u~vrstilo me je u uverenju da o temi naπ eg danaπ njeg
savetovanja, to jest o univerzitetu u tranziciji, autonomiji, kvalitetu i
akademskim slobodama, kao ni o bilo kojoj drugoj druπ tvenoj temi
ovde i danas uostalom, nije mogu}e izre}i ni jednu jedinu smislenu re~
a da se pritom, makar i samo sumarno, ne tematizuje i problematizuje
aktuelni politi~ki poredak. Naravno, to je zbog toga π to upravo ovaj
poredak te teme predominantno odre|uje i oblikuje. Kada je o temi
naπ eg danaπ njeg savetovanja re~, pomenuti predominantni uticaj
najsaètije se moè opisati onako kako je to formulisano u podnaslovu
ovog teksta. To da su autoritarna politika, rat i diktatura, glavni faktori
blokade i destrukcije ljudskog kapitala i razvoja, i u tom sklopu i uni-
verziteta ovde i danas, nije, dakle, samo mogu}a, nego je i nu`na pret-
postavka svakog racionalnog i analiti~kog diskursa o ovoj stvari.
Sastavni deo blokade i destrukcije o kojoj je re~ jeste i, dopustite mi

da ga tako nazovem, prigovor politizacije. Vladaju}e politi~ke i ideo-
loπ ke snage, u liku organizatora i voditelja nau~nih skupova kod nas i
π ire u poslednjih deset godina, naime, sistematski su onemogu}avale,
pa i danas to joπ uvek ~ine, svaki pokuπ aj da se u raspravu uvede ne-
ophodni politi~ki odnosno politikoloπ ki aspekt. Pri tome to naj~eπ }e
~ine pozivaju}i se na poznati veberijanski stav o vrednosnoj neutralnosti
nauke. Iskustvo ove vrste komunikacijske blokade, i ove vrste zloupo-
trebe tog veberijanskog stava, meni je, na àlost, veoma dobro poznato.
Veberijanski stav o vrednosnoj neutralnosti druπ tvene nauke i na-

u~nika, ima, naravno, i svoj racionalni, metodoloπ ki smisao. Re~ je o,
svakom nau~niku u oblasti druπ tvenih nauka, dobro poznatoj potrebi
rigorozne samokontrole odnosno samozaπ tite od deformativnih utica-
ja partikularnih, nacionalnih, verskih, partijskih i sli~nih svojstava, pri-
padnosti i strasti. Ali ova potreba nikako ne opravdava i sistematsko
izbegavanje i onemogu}avanje objektivne nau~ne analize aktuelnog
politi~kog poretka, π to redovno ~ine naπ i la`ni veberijanci. Naprotiv,
84
uz potrebu re~ene samokontrole odnosno samozaπ tite, veberijanski

stav o vrednosnoj neutralnosti druπ tvene nauke i nau~nika, u ne man-
joj meri, podrazumeva i potrebu objektivne i, kada je to potrebno, a
~esto je potrebno, i hrabre analize tog poretka. Zahtevati od nau~nika
u oblasti druπ tvenih nauka da o svom predmetu kaù iπ ta smisleno, a
da pritom nikako ne tematizuju politiku, isto je π to i zahtevati od, rec-
imo, endokrinologa, da o svom predmetu neπ to kaù, ali da pritom
nikako ne pominju `lezde sa unutraπ njim lu~enjem. Ovo vaì gener-
alno, ali ovo posebno vaì ovde i danas, gde je ultraetatisti~ka, levi-
jatanska politika progutala gotovo ~itavo druπ tvo. Pretpostavljam da
nema potrebe da posebno naglaπ avam kako i u tom pogledu ovo save-
tovanje doìvljavam kao po~etak nove, pozitivne prakse.
Jednopartijska SPS-DPS diktatura zamaskirana fasadnom demo-

kratijom, ovo bi mogao biti onaj najkra}i opis naπ eg aktuelnog poli-
ti~kog poretka od kojeg se mora po}i i u raspravi o temi naπ eg danaπ nj-
eg savetovanja. U ovakvom poretku, i ustavom i zakonom proklam-
ovana autonomija univerziteta, na àlost, samo je fasadna autonomija,
iza koje se krije jednopartijska SPS-DPS diktatura.
Govore}i pre nekoliko godina o ovoj stvari, sociolog Nebojπ a Po-

pov, jedan od najboljih, ako ne i najbolji poznavalac te stvari kod nas,
izneo je ocenu da je realno stanje autonomije Beogradskog univerzite-
ta danas loπ ije nego π to je bilo i pod Obrenovi}ima, i pod Kara|or|e-
vi}ima, i pod marπ alom Titom. Po mom miπ ljenju, ova ocena u punoj
meri vaì i za Univerzitet Crne Gore. ˇtaviπ e, po mom miπ ljenju, real-
no stanje autonomije Univerziteta Crne Gore, ~ak je i loπ ije nego π to
je realno stanje autonomije Beogradskog univerziteta. Univerzitet
Crne Gore nije bio u epicentru takozvane antibirokratske revolucije,
zapravo birokratske i nacionalisti~ke kontrarevolucije, ali on nije bio
niti je u epicentru otpora toj revoluciji odnosno kontrarevoluciji.
Epicentralno mesto i jednog i drugog procesa kod nas i dalje pripada
Beogradskom univerzitetu. Ta~no je, naime, da je Beogradski uni-
verzitet dao zna~ajan doprinos ustoli~avanju novog srpskog diktatora,
ali je tako|e ta~no i to da je taj univerzitet do sada barem tri puta,
najpre marta 1991, zatim juna 1992. i najzad novembra 1996-marta
1997, masovno i hrabro ustao protiv tog diktatora. Univerzitet Crne
Gore za celo to vreme bio je i ostao na periferiji. Zbog ~ega?
Relativno zaostajanje Univerziteta Crne Gore u odnosu na

Beogradski univerzitet najve}im delom proizilazi iz njegove relativne
mladosti i nerazvijenosti. Univerzitet Crne Gore postoji tek neπ to
85
viπ e od dve, Beogradski univerzitet ve} skoro π esnaest decenija.

Zbog toga su na Univerzitetu Crne Gore tokom sedamdesetih i
osamdesetih uspostavljeni i mnogo brojniji i rigidniji politi~ki i
kadrovski monopoli. Uporedo sa ovim monopolima, i nasuprot njima,
me|utim, stasavala je i prva generacija nastavnika tog univerziteta,
π kolovana odnosno specijalizovana na svetski poznatim i priznatim
univerzitetima. Profesionalnu i socijalnu promociju ove generacije,
kao i ukupan razvoj univerziteta i druπ tva uostalom, brutalno je
onemogu}ila provala nove, agresivno-nacionalisti~ke autoritarne poli-
tike, koja je kulminirala po~etkom devedesetih. Rat i diktatura pred-
stavljali su samo logi~nu konsekvencu te politike. Ono π to su sankci-
je UN predstavljale za ~itavo druπ tvo, to je ova politika predstavljala
za najpropulzivnije sektore druπ tva, to jest za srednju klasu, profe-
sionalce, univerzitet. Kombinacijom spoljaπ njih i unutraπ njih sankci-
ja, za svega nekoliko godina, ~itavi univerzitetski kolektivi pretvoreni
su u ekstremno zavisne i reketirane podlo`nike. Autonomija uni-
verziteta, koja je i do tada bila veoma slaba, definitivno je propala i
postala puka fasada.
O stanju na Univerzitetu Crne Gore za vreme najteìh godina ra-

tnog nacionalizma i terora 1991-1996, a posebno o sistematskoj poli-
ti~koj diskriminaciji javno eksponiranih protivnika tog nacionalizma i
terora na samom Univerzitetu, konkretno Sr|ana Darmanovi}a i auto-
ra ovog teksta, govori i Promemorija koju sam Pravnom fakultetu u
Podgorici, Univerzitetu i Ministarstvu za prosvetu i nauku, kao i najπ i-
roj nau~noj, kulturnoj i demokratskoj javnosti Crne Gore, uputio kra-
jem novembra 1996. Rigidna politi~ka diskriminacija odnosno mono-
pol u oblasti kadrovske reprodukcije, nastavnih planova, fonda ~asova,
broja izvrπ ilaca, li~nih primanja, stanbenog pitanja i skoro svih drugih
materijalnih i profesionalnih pitanja, kao i mnoπ tvo, bogatstvo i mi-
mikrija mehanizama te diskriminacije, tamo su detaljno opisani. Pro-
memorija je u celini objavljena i u podgori~kom Monitoru 29. novem-
bra 1996. Sa izuzetkom rektora Univerziteta, Ratka \ukanovi}a, koji
je u~inio barem jedan pozitivni pokuπ aj, me|utim, predstavka o kojoj
je re~, do danaπ njeg dana, naiπ la je na neprobojni zid }utanja. Tek
unutar π irih pozitivnih druπ tvenih i politi~kih promena, koje su se u
Crnoj Gori po~ele deπ avati u prole}e 1997, po~ele su da se ukazuju i
mogu}nosti za javno i produktivno postavljanje i reπ avanje problema
univerziteta na koje je ta predstavka ukazala.
Na dramati~an i kondezovan na~in, problemi o kojima je re~ doπ li

su do izraàja i tokom gotovo ~etvoromese~nog konfliktnog procesa
86
izbora dekana Pravnog fakulteta u Podgorici od sredine juna do sre-
dine oktobra 1997. Ovaj proces koincidirao je i prepleo se sa π irim i
joπ dramati~nijim procesom politi~kih promena u Crnoj Gori.
Konflikt je eskalirao nakon odbijanja tre}inski-dràvnog Saveta fakul-
teta po~etkom jula da prihvati predlog za dekana kojeg je prethodno
utvrdilo fakultetsko Nastavno-nau~no ve}e. Ovo odbijanje izazvalo je
burnu reakciju nastavni~kog kolektiva Pravnog fakulteta, najpre
protestnu peticiju, a zatim i viπ e nego dvotre}insko ponavljanje rani-
jeg predloga Nastavno-nau~nog ve}a fakulteta. Istovremeno, sa nas-
tavni~kim kolektivom Pravnog fakulteta, u njegovom protestu i zahte-
vu da Savet uvaì volju odnosno predlog Nastavno-nau~nog ve}a, sol-
idarisala se i ~etvrtina, to jest oko stotrideset od ukupno oko petsto
nastavnika Univerziteta Crne Gore, kao i nekoliko stotina studenata
Pravnog fakulteta. To je bila i jedna od prvih, ako ne i prva takva π ira
akcija profesionalne solidarnosti na ovom univerzitetu u toku njegov-
ih par decenija postojanja. Pod pritiskom univerzitetske i π ire
demokratske javnosti, kao i pod pritiskom osetljive predizborne kon-
junkture, kadrovski monopol je kona~no popustio. Sredinom oktobra,
Savet Pravnog fakulteta, najzad je prihvatio volju i predlog Nastavno-
nau~nog ve}a fakulteta.
Zavrπ nica gornjeg procesa odigrala se u vreme odràvanja naπ eg

savetovanja. Koliko je naπ e savetovanje bilo na tragu bitnih procesa
univerziteta u tranziciji ovde i danas, mo`da najbolje svedo~i ~injenica
da su i predavanje gosta savetovanja, britanskog profesora Majkla
ˇetoka, i stavovi iz Poruke i Povelje usvojene na ovom savetovanju, i
mnoge neposredne reakcije u~esnika savetovanja, najdirektnije kore-
spondirale sa akcijom profesionalne samozaπ tite koja je u isto vreme
vo|ena na Pravnom fakultetu. Nakon svega, verujem da je, na osnovu
iskustva ove ~etvoromese~ne akcije, kao i na osnovu brojnih ideja i
podsticaja sa naπ eg dvodnevnog savetovanja, mogu}e i potrebno
u~initi i jedan sasvim konkretan predlog za poboljπ anje postoje}e
zakonske regulative u ovoj oblasti.
"Dekana univerzitetske jedinice, ~iji je osniva~ Republika, imenuje

savjet na predlog nau~no-nastavnog vije}a." Ovako glasi stav 1 ~lana
100 Zakona o univerzitetu Crne Gore koji je i u sporu na Pravnom
fakultetu bio dijametralno suprotno tuma~en. ^lanovi Saveta fakulte-
ta pozivali su se na navodno pravo Saveta da ne prihvati predlog
Nastavno-nau~nog ve}a, i to pravo temeljili kako na zakonskom odre-
|enju Saveta kao "organa upravljanja" na fakultetu, tako i na statu-
tarnoj normi o tajnom glasanju na tom organu. Suprotno, pobunjeni
87
nastavni~ki kolektiv pozivao se na ustavom i zakonom garantovano

na~elo autonomije univerziteta, i iz tog na~ela izvla~io obavezu Saveta
da prihvati predlog zakonom odre|enog predlaga~a odnosno Nastav-
no-nau~nog ve}a fakulteta. Pravno, spor je ostao nerazreπ en do kraja.
Savet je na kraju prihvatio predlog Nastavno-nau~nog ve}a, ali ne na
osnovu tuma~enja po kojem je bio obavezan da to u~ini, nego, ~ini se,
pre zbog osetljive predizborne konjunkture.
Da bi se ubudu}e izbegli ovakvi pravni i kadrovski sporovi, najbolje

je da se izvrπ i odgovaraju}e noveliranje Zakona o univerzitetu Crne
Gore. U tom cilju, predlaèm da se pravnom tuma~enju pobunjenog
nastavni~kog kolektiva da i odgovaraju}a nedvosmislena zakonska
formulacija, i to: a) ili tako π to }e se ~lan 100 Zakona o univerzitetu
Crne Gore, odmah iza citiranog stava 1, dopuniti stavom 2, koji bi gla-
sio "Savet prihvata predlog vije}a, osim u slu~aju o~iglednog krπ enja
zakona"; b) ili tako π to }e ~itav ~lan 100 ovog zakona glasiti jednos-
tavno: "Dekana univerzitetske jedinice bira Nastavno-nau~no vije}e te
jedinice." Predlog pod a) predstavlja minimum, a predlog pod b) opti-
mum. Osim π to se oslanjaju na iskustvo koje je gore opisano, ovi
predlozi oslanjaju se i na iskustvo Beogradskog univerziteta, kao i na
iskustvo savremenih zapadnoevropskih univerziteta o kojem nas je
obavestio profesor Majkl ˇetok.
U poslednjih deset godina, naπ e celokupno druπ tvo, pa i

Univerzitet Crne Gore kao njegov nerazdvojni deo, naπ li su se u pro-
cesu negativne tranzicije. Umesto prelaza iz zatvorenog u otvoreno
druπ tvo, naπ li smo se u prelazu iz jednog, komunisti~kog, real-soci-
jalisti~kog, etatisti~kog, u drugi, agresivno-nacionalisti~ki tip
zatvorenog druπ tva. Sa zakaπ njenjem od skoro ~itave jedne decenije,
tek u prole}e 1997, kod nas je zapo~eo proces velike ideoloπ ke i poli-
ti~ke demonopolizacije. U tome je veliki zna~aj raspada vladaju}e DPS
na dva dela marta 1997. Sporazum o uspostavljanju minimuma
demokratske infrastrukture kojeg su reformski deo bivπ eg DPS i
najve}i deo parlamentarnih opozicionih stranaka zaklju~ili po~etkom
septembra ove godine, predstavlja, zapravo, Okrugli sto vlasti i opozi-
cije u malom. Ono π to su druge isto~noevropske zemlje uspeπ no
zavrπ ile joπ 1989, mi smo zapo~eli tek sada. I zbog toga smo tek sada
na nultoj ta~ki tranzicije.
Naπ a aktuelna "nula" izuzetno je teπ ka, sigurno mnogo teà nego
π to je bila isto~noevropska "nula" 1989. Zaustavljanje i preokretanje
trenda negativne tranzicije, to je njena teπ ka "socijalna fizika" ovde i
88
danas. Uloga univerziteta u ovoj teπ koj fizici odnosno tranziciji izuzetno
je velika. Naπ em savetovanju i projektu "Univerzitet u tranziciji" pripa-
da zasluga π to je me|u prvim takvim koje je na tu ulogu skrenulo pa`nju.
89
Socijalna dimenzija tranzicije
Nakon gotovo desetogodiπ nje ratno-nacionalisti~ke destrukcije

privrede, druπ tva i radni~ke klase, i sindikat je ovde i danas relativno
destruiran, nejak i slab. Ipak, ko bolje pamti, seti}e se da je i takav, rel-
ativno destruiran, nejak i slab, sindikat Crne Gore, ~ak nekoliko godi-
na pre reformsko-demokratskog zaokreta vlasti u Crnoj Gori, otpo~eo
sopstvenu, skromnu, ali zna~ajnu reintegraciju u me|unarodnu zajed-
nicu i normalan svet. Zbog toga moja zahvalnost π to ste me pozvali da
u~estvujem na ovom skupu, koji je i prva me|unarodna konferencija
ove vrste u Crnoj Gori, nije samo, pa ni prvenstveno, kurtoazne
prirode.
Tema ove konferencije je: "Socijalna dimenzija procesa tranzicije u

Crnoj Gori". Tema moje diskusije je: "Socijalna dimenzija procesa
tranzicije u Crnoj Gori: prilog kritici vladaju}ih ideologija". Ovu temu
odabrao sam, najpre, zbog toga π to je ona u okviru mojih profesionalnih
kompetencija (profesor sam Savremenih politi~kih sistema i Sociologije
politike na Pravnom fakultetu u Podgorici), a zatim, i zbog toga π to ta
tema (iako se to, mo`da, ne vidi na prvi pogled) predstavlja vaàn prob-
lem u okviru glavne teme konferencije. Ideologija i politika su vaàn sas-
tavni i reproduktivni deo svakog, a posebno ultra-etatizovanog i ultra-
ideologizovanog socijalnog sistema, kakav je i onaj u kojem mi ìvimo.
Budu}i da je vreme za diskusiju ograni~eno, ja }u svoju glavnu mi-

sao o temi koju sam najavio, izloìti veoma saèto, u nekoliko klju~nih
teza i argumenata. Negativno, moja glavna teza mogla bi se formulisati
kao istovremeno odbacivanje loπ e apstrakcije kapitalizma i loπ e
apstrakcije socijalizma, odnosno loπ e apstrakcije slobode i loπ e
apstrakcije pravde. Pozitivno, ta teza najkra}e bi se mogla formulisati
kao jedna vrsta pledoajea za ideoloπ ku i politi~ku eklektiku i prag-
matiku. Kolega iz Me|unarodnog sindikata javnog sektora ovo isto
formulisao je kao "ravnoteù ili balans". Pretpostavljam da je svima
koji ìve ovde i danas jasno zbog ~ega sam svoju diskusiju zapo~eo baπ
sa ovom tezom. Naravno, re~ je o tome da je naπ socijalni sistem, u
poslednjih desetak godina takozvane postkomunisti~ke tranzicije,
zapravo, samo preπ ao iz jedne loπ e apstrakcije i ideologizacije u
drugu, isto tako loπ u apstrakciju i ideologizaciju, iz takozvanog
samoupravnog socijalizma, u kojem je bilo dosta retori~ke, ali veoma
malo stvarne radni~ke vlasti i pravde, u takozvani divlji kapitalizam, u
90
kojem je, opet, dosta retori~kog, ali veoma malo realnog trìπ ta, pre-
duzimaπ tva i razvoja.
Bi}u i sasvim konkretan. Pri tome }u po}i od jedne od poznatih teza
naπ ih novih kapitalista i liberala fundamentalista. To je njihova teza
po kojoj nije va`no kako se do kapitala doπ lo, nego samo kako da se
taj kapital π to pre aktivira. Ja se sa tim stavom u na~elu slaèm, ali je
naπ problem u tome π to se i sam "kapital" pretvara u loπ u apstrak-
ciju ukoliko se istrgne iz realnog socijalnog sistema i konteksta. A to
se, po mom miπ ljenju, svakako ~ini, ukoliko se ignoriπ e onaj ose}aj
nepodnoπ ljive socijalne nepravde, koji je, sude}i po svim relevantnim
indikatorima, jedna od najzna~ajnijih crta masovnog iskustva i svesti u
svim onim postkomunisti~kim zemljama, pa i u Crnoj Gori i Srbiji, u
kojima je tranzicija posredovana ne samo prljavom privatizacijom,
nego i najbrutalnijim fratricidnim nasiljem i ratom. U ovom procesu
formirana je i ~itava jedna nova patoloπ ka ekonomska i socijalna
struktura. Sastavni deo ove strukture je i masa od oko devedeset pa i
viπ e procenata stanovniπ tva koje se s razlogom ose}a duboko i teπ ko
viktimiziranim onim procesom. Ose}aj nepodnoπ ljive socijalne
nepravde tako postaje socijalna ~injenica prvog reda. Svaki ozbiljan
projekt tranzicije ovom ose}aju mora iza}i u susret, ovu ~injenicu
uvaìti, i to ne toliko zbog same socijalne pravde, mada je i ova, sama
po sebi, ljudski relevantna i va`na, nego, joπ viπ e, zbog veoma kom-
pleksne i veoma teπ ke pragmatike tranzicije. Ne iza|e li se ovom
ose}aju u susret, ne uvaì li se ona ~injenica, naime, raste opasnost da
do|e do joπ jednog novog velikog totalitarnog sloma i poretka na
ovom prostoru, pa tako i do definitivnog zaustavljanja svake pozitivne
tranzicije, da o "aktiviranju kapitala" i ne govorimo. Samo π to bi za
takav ishod tada bili odgovorni ne samo naπ i stari i novi totalitarni
faπ isti i komunisti, nego i naπ i novi postkomunisti~ki kapitalisti i lib-
erali fundamentalisti.
A sada, nekoliko refleksija i o onoj drugoj loπ oj apstrakciji i ideol-

ogizaciji. Kolega iz Me|unarodnog sindikata javnog sektora dobro je
primetio da je minimalna konceptualna i leksi~ka jasno}a jedan od
veoma va`nih elemenata tranzicije. To vaì i za pojam "levica". Otvo-
rite bilo koji opπ ti ili politikoloπ ki leksikon, priru~nik ili re~nik, i vi-
de}ete da su dva naj~eπ }a elementa, koji ulaze u samo srediπ te ovog
pojma, "socijalna jednakost" i "socijalna promena". A, upravo suprot-
no, vrtoglavo uve}avanje socijalnih nejednakosti, te ìlav otpor svakoj
socijalnoj promeni, predstavljaju dve glavne tekovine baπ onih parti-
ja u Srbiji (SPS i JUL) i Crnoj Gori (do 1997. jedinstvena DPS, od
1997. novoosnovana SNP) koje sebe samonazivaju "levicom". ˇto one
91
sebe tako percipiraju i nazivaju, moè se shvatiti. Na taj na~in, one nas-
toje da zadrè konzervativno, uplaπ eno i dezorijentisano bira~ko telo,
posebno penzionere i uopπ te starije generacije, koje su, pod pritiskom
godina, ispale iz realnog istorijskog vremena. ˇto ih tako percipiraju i
njihovi protivnici sa doma}e i me|unarodne desnice, tako|e se moè
shvatiti. Ko bi propustio priliku da za protivnika ima jednu ovakvu
"levicu". Neshvatljivo je, me|utim, da ~ak i mnogi ozbiljni profesion-
alni delatnici, socijalni teoreti~ari i analiti~ari, naj~eπ }e bez ikakve
rezerve, tako|e prihvataju da je ovde re~ o "levici". A ~ak i samo
sumarna analiza realnih ~injenica i rezultata vladavine ove "levice",
jasno pokazuje ne samo da je ova, zapravo, desnica (porast nejed-
nakosti i otpor promenama), nego, s obzirom na sredstva koja koristi
(agresivni nacionalizam i kult sile, uklju~iv i rat, etni~ka ~iπ }enja i
genocid), ~ak, ultra-desnica, ili, π to je isto, kvazi-faπ isti~ka desnica.
Demistifikacija la`ne, mistifikovane levice, kao kvazi-faπ isti~ke

desnice, me|utim, joπ uvek ne rasvetljava i ulogu stvarne, nemistifiko-
vane levice, odnosno minimalne socijalne pravde, kao nu`nih, prag-
mati~kih i operativnih elemenata tranzicije ovde i danas. A ta uloga je i
te kako va`na. Ne zbog toga π to ja, na primer, spadam u simpatizere
jedne vrste demokratskog socijalizma, socijal-demokratije i anarho-soci-
jalizma, nego zbog toga π to bez izvesnog broja sasvim konkretnih soci-
jalnih i politi~kih baj-paseva, preti sasvim realna opasnost da do|e do
onog totalitarnog sloma. Najva`niji baj-pas ove vrste je sigurno π iroki
socijalni konsenzus, dakle, socijalni, ne samo parlamentarni, partijski i
politi~ki konsenzus, izme|u glavnih socijalnih i politi~kih snaga
druπ tva, o osnovnim elementima, putevima, sredstvima i drugim para-
metrima nu`nih reformi. Uloga samostalnih sindikata u ovom procesu je
centralna. Isto vaì i za ulogu me|unarodnih sindikata. Ogroman leg-
islativni, egzekutivni, ekspertski i drugi rad, do|e tek nakon toga. Na
àlost, nema dovoljno znakova da se to, ~ak i u Crnoj Gori, ozbiljno
shvata.
Na kraju, sve prethodne refleksije, distinkcije i demistifikacije, situi-

ra}u i u naπ najaktuelniji socijalni i politi~ki kontekst. Iako su se
velike tromese~ne demonstracije gra|ana Srbije 1996-97, na kraju, kao
i nekoliko puta pre toga, nasukale na poslovi~no nejedinstvo i neod-
govornost opozicije, ostaje realna nada i o~ekivanje da }e iz socijalne
memorije ovih demonstracija, u doglednoj budu}nosti, proiste}i nove
pozitivne energije i promene. Indirektno, ove demonstracije ve} su i
proizvele neke, makar i ograni~ene promene. Kada je o Srbiji re~, tada
na umu imam, pre svega, rehabilitaciju gra|anina i gra|anskog
92
druπ tva uopπ te, afirmaciju autonomne socijalne akcije, odbranu pro-
fesio-nalne i ekspertske autonomije (Grupa nezavisnih ekonomista
G17 i druge). Za Crnu Goru, ove demonstracije su bile joπ zna~ajnije.
Direktno pod njihovim pritiskom, doπ lo je do rascepa u do tada jedin-
stvenoj, vladaju}oj DPS, i do nove, druge crnogorske "nulte" godine
tranzicije. Negativna tranzicija je zaustavljena, a pozitivna, makar i
veoma teπ ko i sporo, joπ jednom otpo~ela.
Naπ problem ovde i danas istovremeno je sasvim klasi~an i sasvim

specifi~an. Sasvim klasi~an u tom smislu π to je novi po~etak pozitivne
tranzicije i otvaranja Crne Gore proizveo poznatu, standardnu reakciju
uplaπ enih, konzervativnih, ksenofobi~nih snaga zatvorenog druπ tva, o
kojoj piπ e i Karl Poper u "Otvorenom druπ tvu i njegovim neprijatelji-
ma". Sasvim specifi~an u tom smislu π to je ova standardna reakcija u
sebe uklju~ila i sve one istorijske, etni~ke, verske i druge specifi~nosti
Crne Gore, koje se mogu sresti i razumeti samo ovde. Bilo kako bilo, i
uprkos prvim reformskim koracima i rezultatima nove vlasti, Crna
Gora je i dalje ispred kriti~nog praga pozitivne tranzicije. Ovaj prag
obeleàva duboka i opasna politi~ka i etni~ka polarizacija na samoj ivici
unutraπ njeg fratricida. U slu~aju ovog poslednjeg, pozitivna tranzicija
bi bila zaustavljena, a pitanje je da li bi, nakon jednog takvog sukoba,
ikada ponovo i mogla biti nastavljena. To je ono π to paraliπ e i bloki-
ra.
U jesen 1974, dakle pre skoro ~etvrt veka, moj tadaπ nji profesor
Urbanologije na Arhitektnonskom fakultetu u Beogradu, Bogdan
Bogdanovi}, priredio je izlo`bu radova iz oblasti memorijalne arhitek-
ture. Naslov izlo`be ostao mi jeduboko urezan u se}anje: "@ivot je ja~i
od smrti". Svoju diskusiju na ovom skupu zavrπ avam ovim re~ima ne
samo zbog evociranja se}anja na jednog izuzetnog ~oveka i intelektu-
alca, nego i zbog nade koja nam je ovde i danas toliko potrebna. Treba
se nadati, naime, da je Bogdan Bogdanovi}, zaista, bio u pravu, to jest
da je ìvot, zaista, ja~i od smrti.
93
Nevidljiva strana Meseca

Svet Noama ômskog
Noam Avram ômski (Noam Avram ChomskÚ), jedan od najzna~a-

jnijih lingvista i najuticajnijih intelektualaca veka, ro|en je u Fi-
ladelfiji u SAD 1928. godine. Znake vunderkindske nadarenosti odno-
sno strasti za ~itanjem, u~enjem jezika, matematike i drugih nauka,
Noam ômski pokazuje joπ u najranijem ìvotnom dobu. Pored nes-
pornog prirodnog talenta, tome svakako doprinosi i izuzetno povoljna,
podsticajna i ìva atmosfera u porodici rusko-jevrejskih doseljenika,
intelektualaca i aktivista. U dvadesetdevetoj godini doktorira u oblasti
lingvistike i ve} u doktoratu postiè ono π to }e se kasnije nazvati jed-
nom od najzna~ajnijih revolucija u toj oblasti. Do Noama ômskog
lingvistika ne prelazi granice empiricisti~kog bihejviorizma, nakon
njega ona postaje kompleksni studij jezika kao generi~ke i nasledne
strukture ~oveka. Rat u Vijetnamu tokom 1960-ih u Noamu ômskom
oìvljava uticaje i zasade iz proπ losti. Postaje jedan od vode}ih anti-
ratnih aktivista i kriti~ara spoljne politike SAD. Objavljuje veliki broj
~lanaka i knjiga u ovoj oblasti. @ivi i radi kao profesor na Odseku za
lingvistiku i filozofiju ~uvenog Masa~usetskog instituta za tehnologiju
(MIT) u Kejmbridù u dràvi Masa~usets u SAD.
Volumen i uticaj dela Noama ômskog, kako u oblasti lingvistike,

tako i u oblasti druπ tva i politike, impresivan je. Slede samo naslovi
njegovih najzna~ajnijih knjiga. U oblasti lingvistike: SÚntactic Structures
(Sintaksi~ke strukture); Aspects of the TheorÚ of SÚntaØ (Aspekti teori-
je sintakse); The Logical Structure of Linguistic TheorÚ (Logi~ka struk-
tura lingvisti~ke teorije); Language and Mind (Jezik i um); Language
and Problems of Kno ledge (Jezik i problemi znanja); Kno ledge of
Language (Znanje jezika). U oblasti druπ tva i politike: American Po er
and the Ne Mandarins (Ameri~ka mo} i novi mandarini); Turning the
Tide: The United States and Latin America (Promena struje: Sjedinjene
Dràve i Latinska Amerika); The Fateful Triangle: The United States,
Israel and the Palestinians (Sudbonosni trougao: Sjedinjene Dràve,
Izrael i Palestinci); Political EconomÚ of Human Rights (Politi~ka
ekonomija ljudskih prava, ko-urednik Edvard S. Herman); ashington
Connection and Third orld Fascism (Vaπ ingtonska veza i faπ izam u
Tre}em svetu, Prvi tom); After the CataclÚsm: Post ar Indochina and the
Reconstruction of Imperial IdeologÚ (Posle kataklizme: postratna
Indokina i obnova imperijalne ideologije, Drugi tom); Manufactoring
94
Consent: The Political EconomÚ of the Mass Media (Proizvodnja pris-

tanka: politi~ka ekonomija masovnih medija, ko-urednik Edvard S.
Herman); NecessarÚ Illusions: Thought Control in Democratic Societies
(Neophodne iluzije: kontrola misli u demokratskim druπ tvima); On
Po er and IdeologÚ (O mo}i i ideologiji); The Culture of Terrorism
(Kultura terorizma); The ChomskÚ Reader (Izbor iz dela Noama
ômskog, urednik Dèjms Pek); Language and Politics (Jezik i politi-
ka, Zbornik intervjua, urednik Karlos P. Otero); Deterring DemocracÚ
(Kontrolisana demokratija); Po er and Prospects: Reflections on
Human Nature and Social Order (Mo} i nade: razmiπ ljanja o ljudskoj
prirodi i druπ tvenom poretku).
Kontrolisana demokratija, koju CID objavljuje u biblioteci Kairos,

reprezentativna je za celinu dela Noama ômskog u oblasti druπ tva i
politike. U njoj su zastupljene gotovo sve zna~ajnije teme njegovih
druπ tveno-politi~kih studija i kritika. Osim toga, Noam ômski ovu
knjigu piπ e i objavljuje 1991, dakle posle sloma komunizma i hladnog
rata. Na taj na~in, naπ i ~itaoci u prilici su da, nakon upoznavanja
vladaju}ih, etno-determinsti~kih i neo-liberalnih ideja Semjuela
Hantingtona i Frensisa Fukujame, upoznaju i jednu izrazito alterna-
tivnu interpretaciju posthladnoratovskog sveta.
Nova, posthladnoratovska zbilja, u velikoj meri, relativizuje i dovo-

di u pitanje stare ideoloπ ke i politi~ke podele. Uz to, i samo delo
Noama ômskog, toliko je bogato, individualno i osobeno, da ga se
teπ ko moè bez ostatka svrstati u odre|enu ideoloπ ku i politi~ku
vrstu. Ipak, moè se govoriti o odre|enim, manje ili viπ e prepoz-
natljivim uticajima. Tako, sam Noam ômski, u razgovoru sa prijatel-
jem i sledbenikom, Latinoamerikancem Karlosom P. Oterom, u knjizi
Language and Politics, kao svoje najzna~ajnije intelektualne i politi~ke
korene, isti~e: anarhizam, posebno onaj ranog Mihaila Bakunjina;
anarhosindikalizam, posebno ideje i iskustva radni~ke kontrole,
decentralizacije i federalizma; liberterski socijalizam; neboljπ evi~ki
marksizam, posebno onaj Antona Panekuka; Prosvetiteljstvo i anti-
faπ izam. Pa`ljiviji ~italac ve} i u ovim korenima prepoznaje onu retku
tre}u intelektualnu struju, koja je dala neka od najzna~ajnijih dela
veka. Re~ je o malobrojnim misliocima ovog veka, koji su, naj~eπ }e po
cenu velikih napora i `rtvi, uspeli da postignu i sa~uvaju neophodnu
distancu i kriti~nost prema dva velika parazitska i propagandna sistema
tog veka, zapadnom kapitalizmu i isto~nom etatizmu. Ovakvim retkim,
a dragocenim pozicioniranjem, Noam ômski pridruùje se tako
zna~ajnim misliocima ovog veka kao π to su bili Vilhelm Rajh i Dòrd`
95
Orvel, da pomenemo samo dvojicu najpoznatijih. Intelektualna supe-

riornost tre}e struje, posebno dragocena postaje danas, posle spek-
takularnog sloma isto~nog etatizma i konjunkturnog, ali nesigurnog i
opasnog trijumfa zapadnog kapitalizma.
Naravno, iznoπ enje istine o, po pravilu, neprijatnim i bolnim tema-

ma druπ tvenog i politi~kog ìvota, π to ~ini i Noam ômski, pra}eno
je nerazumevanjem, pa i osvetom mo}nih i onih koji su im podre|eni.
To je najdublji razlog zbog kojeg je i delo Noama ômskog, do
danaπ njeg dana, izloèno brojnim nerazumevanjima, pogreπ nim
~itanjima i optu`bama. Pominjemo samo neke od njih. Tako, u samim
SAD, pored izuzetne popularnosti u alternativnim, univerzitetskim i
libereterskim krugovima, knjige i ideje Noama ômskog izloène su i
represivnoj odnosno manipulativnoj recepciji od strane vladaju}ih
intelektualaca i ideologa. Njegove lucidne kritike spoljne politike SAD
na no` se do~ekuju posebno od strane takozvanih realista odnosno
etabliranih uslu`nih eksperata u oblasti Me|unarodnih odnosa, nje-
gove inteligentne analize ameri~kog i me|unarodnog realkapitalizma
predmet su ùstrih diskvalifikacija od strane neoliberalnih ideologa
takozvanog slobodnog trìπ ta, a njegove ideje o "bi-nacionalnoj jevre-
jsko-arapskoj konfederaciji" razlog da ga menhetenski jevrejski lobi,
inkorporiran u vladavinski sistem SAD, proglasi za "Jevreja koji mrzi
Jevreje". Osta}e zapisano da je ime Noama ômskog bilo i na Ni-
ksonovom "Spisku dràvnih neprijatelja".
Nerazumevanja i pogreπ nih ~itanja i optu`bi, ideje Noama

ômskog nisu poπ te|ene ni kod nas u poslednjih deset godina.
Jednopartijski etatizam bio je ideoloπ ki restriktivan i represivan. Kao
takav, bio je brana svakoj slobodnoj komunikaciji, pa i slobodnoj
komunikaciji i evaluaciji ideja Noama ômskog. Neobi~an hibrid lib-
eralizma i faπ izma, koji je na Balkanu uspostavljen posle hladnog
rada, me|utim, samo je joπ viπ e oteào i iskrivio slobodnu komu-
nikaciju uopπ te, pa i slobodnu komunikaciju i recepciju Noama
ômskog na ovom prostoru. Tako su se u poslednjoj deceniji kod nas
relativno jasno manifestovale posebno dve vrste pogreπ nih
razumevanja i diskvalifikacija Noama ômskog. S jedne strane, takoz-
vani ~isti postkomunisti~ki liberali, ohrabreni trijumfom svoje ide-
ologije u planetarnim razmerama, po pravilu, previ|aju oπ tru kritiku
realsocijalizma u delima Noama ômskog, pa njegovu isto tako oπ tru
kritiku realkapitalizma, potpuno neosnovano, diskvalifikuju kao
tobo`nji "komunisti~ki fundamentalizam". S druge strane, posthladno-
ratovski balkanski faπ isti, posebno aktuelni velikosrpski nacionalisti,
96
njihovi ideolozi i propagandisti, sistematski prikrivaju ideje Noama

ômskog o "Vaπ ingtonskoj vezi i faπ izmu u Tre}em svetu", pa i u
Jugoisto~noj Evropi, jer je i ova danas Tre}i svet, pa njegovu kritiku
SAD imperijalizma, isto tako neosnovano, prikazuju kao tobo`nju
podrπ ku njihovom nacional-socijalizmu.
Jedan poseban oblik nerazumevanja, ignorisanja i diskvalifikovanja

dela Noama ômskog u oblasti druπ tva i politike, predstavlja miπ lje-
nje da su ta dela, za razliku od onih u oblasti lingvistike, doduπ e,
mo`da, provokativna i ekstravagantna, ali, ina~e, sasvim prose~na i
bezna~ajna. Po pravilu, ovakvo miπ ljenje dolazi iz kruga ideologijom
optere}enih neoliberlanih oponenata Noama ômskog. Naprotiv, ide-
oloπ ki bezpredrasudno ~itanje ovih dela, kao i isto takvo ~itanje same
kompleksne druπ tvene zbilje, dovodi do zaklju~ka da je doprinos
Noama ômskog u oblasti druπ tvenih nauka jednako zna~ajan, to jest
kapitalan, vrhunski i izuzetan, kao π to je i njegov ina~e nesporan
doprinos u oblasti lingvistike.
Doprinos Noama ômskog u oblasti druπ tvenih nauka, kao i

povezanost tog doprinosa sa njegovim doprinosima u oblasti lingvis-
tike, najbolje je rasvetlio Karlos P. Otero. U Uvodu za Language and
Politics, ovaj je znala~ki ukazao na najdublju i najzna~ajniju vezu koja
postoji izme|u "Frojdovog problema" potiskivanja neprijatnih iskus-
tava i istina, te "Orvelovog problema" prerade ovih istina putem
Novogovora, s jedne, i istraìvanja odnosno nalaza Noama ômskog u
oblasti druπ tva i politike, s druge strane. U formalnom odnosno aka-
demskom smislu, analiza i kritika spoljne politike SAD Noama ô-
mskog, koja je usledila kao odgovor na traumu vijetnamskog rata, mo-
è se kvalifikovati i klasifikovati kao deo Sociologije politike, ili, joπ
preciznije, Sociologije vlasti i Sociologije ideologije, propagande i ma-
sovnih medija, ali je mnogo zna~ajnije imati na umu suπ tinsko, prob-
lemsko mesto ovih analiza i kritika u mapi velikih otkri}a druπ tvenih
nauka veka, na koje je tako dobro ukazao Karlos P. Otero.
Miπ ljenje sledi zbilju, a ne obrnuto. Noam ômski nema negativan

sud o vlasti zato π to je anarho-socijalist, nego je, obrnuto, anarho-soci-
jalist, zato π to celokupno neideologizovano iskustvo uverava u nega-
tivnu prirodu vlasti. O tome najbolje govori jedan kratki dijalog izme|u
Noama ômskog i Karlosa P. Otera u Language and politics: "Da li je
ikada bilo vlasti ili dràve koja je po Vaπ em miπ ljenju svoju mo} koris-
tila na dobar na~in? To je skoro jedna logi~ka nemogu}nost. Da li je vlast
inherentno loπ a? Ne, inherentno loπ a je koncentracija vlasti." Zbog
97
toga, a ne zbog neke metafizi~ke biti, dakle, vlast i zlo su nerazdvojan
korelat. Istorija vlasti je istorija zla. Sastavni deo ovog zla je i sistematsko
}uta-nje, zatrpavanje i izobli~avanje svesti o zlu. A to nije niπ ta drugo
do ideologija odnosno propaganda, uz mo} i vlast, drugi najzna~ajniji
domen istraìvanja Noama ômskog u oblasti druπ tva i politike.
Zbog inherentnog prisustva ideologije odnosno propagande, Pla-

neta ôvek je, najve}im delom, ako ne i u celini, do danas, ostala nepo-
znata, skrivena, zamra~ena. Kao nevidljiva strana Meseca. Otkrivanje
odnosno rasvetljavanje ove strane Meseca je oteàno, ali uzbudljivo i
zahvalno. Noam ômski spada u one koji su u ovom otkrivala~kom
poduhvatu postigli najzapaènije rezultate. Kontrolisana demokratija
je i u ovom pogledu prili~no reprezentativna. Sledi samo skica najz-
na~ajnijih od ovih rezultata odnosno mesta.
Glavno mesto nevidljive strane Meseca Noama ômskog svakako

predstavlja obrazac hladnog rada. Ovaj obrazac se sastoji u, kako
Noam ômski precizno detektuje u Kontrolisanoj demokratiji, "fu-
nkcionalnoj korisnosti" koju hladnoratovski antagonizam ima za obe
supersile u kontroli doma}eg stanovniπ tva putem indukovanog straha
i imaginarnog neprijatelja.
ˇta se deπ ava posle hladnog rata? U vreme dok nerealna i neumere-
na euforija pobedni~kih liberala joπ ispreda bajke o po~etku nove ere
mira i demokratije, Kontrolisana demokratija ve} 1991. mudro i razlo`no
upozorava: hladni rat je "samo napola zavrπ en". Nasle|eni i preo-
braèni monopoli realkapitalizma po~inju da preuzimaju i koriste
obrazac hladnog rata i posle hladnog rata.
Kontrolisana demokratija ne govori direktno o Balkanu posle

hladnog rata, ali je obrazac hladnog rata objaπ njen u ovoj knjizi,
klju~an i za razumevanje sloène posthladnoratovske balkanske
drame. Ovaj obrazac rasvetljava "funkcionalnu korisnost" koju srp-
sko-hrvatski i redom drugi lokalni naciokratski atagonizmi imaju za
svoje lokalne vladavinske sisteme i aktere, ali i isto takvu korisnost
koju sukob lokalnih aktera, posebno reìma Slobodana
Miloπ evi}a, sa velikim silama, posebno sa jedinom preostalom
supersilom, SAD, ima za obe strane u sukobu. On posebno dobro
rasvetljava ono π to je do danaπ njeg dana ostala nereπ iva enigma
za mnoge analiti~are: kako se u isto vreme moè biti i u sukobu, i u
jednoj vrsti opskurnog saveza. Daleko od bilo kakve teorije zavere
ili greπ ke, Noam ômski rasvetljava dublje, kvazibioloπ ke,
98
interesne strukture i afinitete ovog opskurnog saveza.

Re~ je o obrascu koji je u veku viπ e puta isproban. Tako Kontro-
lisana demokratija piπ e o sloènom i promenljivom odnosu izme|u
SAD i Benita Musolinija, od tretiranja ovoga kao "umerenjaka", do
poznatog kataklizmi~kog finala. Sli~no, o evoluciji Sadama Huseina,
od "maènog prijatelja" do "monstruma". Sli~no o mnogim drugim lo-
kalnim diktatorima π irom sveta. Posle Noama ômskog, mnogo je
jasniji i tretman Slobodana Miloπ evi}a, od "balkanskog kasapina" do
"faktora mira" i nazad.
Slede}e zna~ajno mesto nevidljive strane Meseca Noama ôms-

kog predstavlja sama zapadna demokratija. Nasuprot vladaju}oj lib-
eralnoj ideologiji, koja ovu oslikava nekriti~ki, jednodimenzionalno,
apologetski, Noam ômski ovu, sli~no Morisu Diverèu, prikazuje
kriti~ki, dvodimenzionalno, kao lice starogr~kog boga Janusa. S je-
dne strane, a to treba naglasiti, pored ostalog, i zbog neosnovanih
optu`bi za navodni totalitarizam Noama ômskog, koje π ire gnevni
liberali, Noam ômski i u Kontrolisanoj demokratiji decidirano isti~e
kako su SAD verovatno "najslobodnije druπ tvo u svijetu". S druge
strane, me|utim, SAD demokratija, po Noamu ômskom, ima i
svoja tamna mesta: najslobodnije je istovremeno i jedno od najdublje
indoktrinisanih druπ tava sveta. Niπ ta paradoksalno, isti~e Noam
ômski: baπ zato π to je slobodno, njime se i mora vladati putem
indoktrinacije, a ne putem gole sile, kao π to se vlada u neslobodnim
odnosno autoritarnim i totalitarnim reìmima. Uz to, elite mo}i u
SAD, i na sve druge na~ine, demokratiju dizajniraju tako da od nje
realno odvrate sve siromaπ nije i slabije druπ tvene grupe. Otuda
"demokratija odvra}anja", ili, bliè iskustvu i duhu naπ eg jezika,
"kontrolisana demokratija". A π to se ti~e isto~nih, komunisti~kih,
realsocijalisti~kih druπ tava i sistema, i opet samo radi neosnovanih
optu`bi liberala, sledi samo nekoliko oπ trih kvalifikacija, putem
kojih Noam ômski, u Kontrolisanoj demokratiji, ali sli~no i u deli-
ma objavljenim mnogo pre 1989, o ovim druπ tvima i sistemima,
izraàva viπ e nego kriti~ki stav. Tako, po Noamu ômskom, dràva
koju su stvorili Lenjin i Trocki je "svirepa dràva". Uz to, budu}i da
je ova dràva, posle 1917, razorila radni~ke savete i sovjete, ona je i
antisocijalisti~ka. Noam ômski nema iluzija ni o me|unarodnom
karakteru sovjetskog sistema: SSSR je samo preruπ ena "tiranija
ruske imperija", a Prag i druge zemlje Isto~ne Evrope ovu imperiju i
ne mogu tretirati druga~ije nego kao pravo "ropstvo". Uostalom,
treba li uopπ te i podse}ati na to da anarho-socijalisti, od samog
po~etka, dakle i pre Noama ômskog, u osudi isto~nog etatizma, nisu
99
zaostajali za liberalima i drugim kriti~arima ovog sistema.

Poslednje zna~ajno mesto nevidljive strane Meseca Noama
ômskog, na koje ovaj kratki tekst samo skre}e pa`nju, jeste alternati-
va svetu dominacije, izrabljivanja i manipulacije. Za razliku od velikog
broja strukturama zarobljenih mislilaca veka, naime, Noam ômski
veliku pa`nju posve}uje samoj alternativi ovom svetu. Jedan od
naj~eπ }ih citata Noama ômskog jeste "instikt za slobodom" Mihaila
Bakunjina. Na ovaj citat nailazimo i u Kontrolisanoj demokratiji. Za
Noama ômskog, me|utim, "instikt za slobodom" nije predmet
beskona~nih metafizi~kih spekulacija, π to je ~est slu~aj u akademskoj
druπ tvenoj nauci, nego operativni analiti~ki princip, ili, preciznije,
celokupnim ljudskim iskustvom potvr|en, socijalni aksiom, od kojeg
polaze sve analize i hipoteze. Tako je za Noama ômskog, kao i za sve
druge velike mislioce slobode. Sasvim suprotno, za one druge,
inìnjere eksploatacije i dominacije, ~ovek koji se buni je samo opas-
na, "nepripitomljena gomila".
Celokupno delo Noama ômskog veliki je spomenik ôveku koji se

buni. U Kontrolisanoj demokratiji, to je Latinska Amerika, Zaliv,
Isto~na i Centralna Evropa. U drugim delima, to su joπ i Bliski Istok,
Palestina, Isto~ni Timor, SAD, Gr~ka, Italija. Delo Noama ômskog
je mapa slobode veka. Svugde tamo gde je bilo borbe za slobodu, bio
je i Noam ômski. ôvek koji se buni uzvratio mu je na na~in kojeg ne
moè da zaseni ~ak ni sav odijum i gnev mo}nih. Od SAD i zapadno-
evropskih univerzitetskih kampusa, preko latinoameri~kih crkvi i
drugih borbenih organizacija, jevrejskih kibuca i palestinskih logora,
do nepokorenih vijetnamskih sela i isto~notimorskih zajednica, ime
Noama ômskog izgovara se sa najdubljom zahvalnoπ }u i poπ tovan-
jem. Najve}i apostol slobode u veku nije mogao doìveti ve}u po~ast
od ove.
100
Perspektiva svetskog sistema

ˇkola Immanuela allersteina
Immanuel allerstein, osniva~ svetsko-sistemske analize, jedan od

najcitiranijih i najzna~ajnijih nau~nika u oblasti druπ tvenih nauka u
poslednjoj ~etvrtini dvadesetog veka, ro|en je 28. septembra 1930, u Ne
Ùorku, u SAD, u porodici sa korenima odnosno poreklom austrijskih
Jevreja. Diplomirao je 1951, magistrirao 1954, a doktorirao 1959, sve u
oblasti sociologije, na poznatom njujorπ kom Columbia UniversitÚ.
Stekao je i po~asne doktorate univerziteta u Parizu, Jorku, Briselu i
Meksiku. Od 1958-1971. zaposlen je na Department of SociologÚ na
Columbia UniversitÚ, gde je, zajedno sa Herbertom Marcuseom i drugi-
ma, i neposredni u~esnik velike intelektualne i univerzitetske pobune
1968. Pod pritiskom neokonzervativizma, najpre se, izvesno vreme,
povla~i u Kanadu, na McGill UniversitÚ u Montrealu, gde je profesor
sociologije od 1971-1976, a potom se, 1976, vra}a u SAD, na State
UniversitÚ of Ne Ùork at Binghamton, gde je do danaπ njeg dana "dis-
tinguished professor" sociologije na Department of SociologÚ i direktor
istraìva~kog Fernand Braudel Center for the StudÚ of Economies,
Historical SÚstems, and Civilizations. U periodu 1975-1995. istovremeno
je i direktor studija na Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales u
Francuskoj odnosno Parizu. Ovaj period ujedno je i nazna~ajniji period
u ìvotu i radu Immanuela allersteina. Zajedno sa bliskim saradnicima i
prijateljima, Terenceom K. Hopkinsom i Giovannijem Arrighijem, on u
tom periodu uobli~ava, razvija i π iri teoriju (analizu, π kolu, perspek-
tivu) svetskog sistema, kao jednu od vode}ih alternativnih teorija u
druπ tvenim naukama, a bingemtonski postdiplomski studij, istraìva~ki
centar i ~asopis Revie , kao, u naπ em vremenu, jedan od najzna~ajnijih,
ako ne i najzna~ajniji centar kriti~kog, alternativnog i nekonformisti-
~kog nau~nog rada i miπ ljenja u SAD i svetu.
ˇiru nau~nu afirmaciju, Immanuel allerstein po~eo je da sti~e 1975,

kada je, za prvi tom kapitalnog dela The Modern orld-SÚstem, dobio
presti`nu Sorokinovu nagradu nacionalne socioloπ ke asocijacije
(ASA), a nakon toga, za svoja druga dela, kao i za ukupni nau~ni
doprinos, i velik broj drugih nacionalnih i me|unarodnih nagrada i
priznanja. ^lan je velikog broja SAD i me|unarodnih udruènja, kao i
ure|iva~kih odbora ~asopisa i edicija u oblasti sociologije, kompara-
tivistike, afri~kih studija, me|unarodnih odnosa i druπ tvenih nauka
uopπ te. Jedan je od na~eπ }e pozivanih gostuju}ih profesora na uni-
101
verzitetima π irom sveta. Od 1998. ~lan je Ameri~ke akademije umet-

nosti i nauka (AAAS), a od 1994-1998. i predsednik Me|unarodnog
socioloπ kog udruènja (ISA). Drugi od dva teksta koji se objavljuju u
ovom slovena~kom prevodu odnosno izdanju, The Heritage of
SociologÚ, The Promise of Social Science, predstavlja njegovu predsed-
ni~ku adresu sa poslednjeg, IV kongresa tog udruènja, odrànog u
Montrealu jula 1998.
Immanuel allerstein je joπ uvek u punoj stvarala~koj snazi, pa je

zato rano za pravljenje bilo kakvog kona~nog bilansa njegovog dela.
Ipak, najkra}i tehni~ki saètak i opis njegovog obimnog i vrednog
pisanog odnosno publikovanog opusa u ovom momentu, to jest zaklju-
~no sa oktobrom 1998, glasi ovako: dvadeset~etiri knjige, π esnaest
ure|enih zbornika, oko trista ~lanaka, velik broj prikaza. Najzna~ajni-
je knjige i velik broj ~lanaka Immanuela allersetina prevedeni su na
oko dvadeset svetskih jezika. Do po~etka postjugoslovenskih ratova
1991, nekoliko njegovih glavnih knjiga i ~lanaka prevedeno je i na srp-
sko-hrvatski (u spisku koji sledi oznaka SH). Slede samo naslovi i
godine izdanja njegovih knjiga: Africa, The Politics of Independence,
1961; The Road to Independence: Ghana and the IvorÚ Cost, 1964;
Africa: The Politics of UnitÚ, 1967; UniversitÚ in Turmoil: The Politics
of Change, 1969; Africa: Tradition and Change, koautor EvelÚn Jones
Rich, 1972; The Modern orld-SÚstem, I: Capitalist Agriculture and the
Origins of the European orld-EconomÚ in the SiØteenth CenturÚ, 1974,
SH: Suvremeni svjetski sistem, CKD, Zagreb, 1986; The Capitalist orld-
EconomÚ, 1979; The Modern orld-SÚstem, II: Mercantilism and the
Consolidation of the European orld-EconomÚ 1600-1750, 1980, SH:
Suvremeni svjetski sistem, CKD, Zagreb, 1986; orld-SÚstems AnalÚsis:
TheorÚ and MethodologÚ, koautori T. K. Hopkins i saradnici, 1982;
DÚnamics of Global Crisis, koautori Samir Amin, Giovanni Arrighi i
Andre Gunder Frank, 1982, SH: Dinamika globalne krize, Radni~ka
π tampa, Beograd, 1985; Historical Capitalism, 1983, SH: Kapitalizam
istorijski sistem, CIID, Titograd, 1990; The Politics of the orld-
EconomÚ: The States, the Movements and the Civilizations, 1984; Africa
and the Modern orld, 1986; The Modern orld-SÚstem, III: The Second
Great EØpansion and the Capitalist orld-EconomÚ, 1730-1840's, 1989;
AntisÚstemic Movements, koautori Giovanni Arrighi i Terence K.
Hopkins, 1989; Transforming the Revolution: Social Movements and
the orld-SÚstem, koautori Samir Amin, Giovanni Arrighi i Andre
Gunder Frank, 1990; Race, Nation, Class: Ambiguous Identities, koau-
tor Etienne Balibar, 1991; Geopolitics and Geoculture: EssaÚes on the
Changing orld-SÚstem, 1991; Unthinking Social Science: The Limits of
102
Nineteenth CenturÚ Paradigms, 1991; After Liberalism, 1995; Historical

Capitalism, ith Capitalist Civilization, 1995; Open the Social Sciences,
joπ devet koautora, 1996, SH: Kako otvoriti druπ tvene nauke, CID,
Podgorica, 1997; El futuro de la civilizacion capitalista, 1997; Utopistics:
Or Historical Choices of the T entÚ-First CenturÚ, 1998.
U nedostatku informacija o recepciji na slovena~kom, autor ovog

teksta, slovena~kim ~itaocima, nudi samo joπ nekoliko najzna~ajnijih
informacija o recepciji dela Immanuela allersteina na srpsko-
hrvatskom jeziku. Hronoloπ ki, to su, najpre, dva doktorska rada, koja
se jednim delom bave i teorijom svetskog sistema Immanuela aller-
steina, oba odbranjena na Sveu~iliπ tu Zagreb: Klasna borba i koncep-
cije razvoja Luke Markovi}a, kasnije publikovan i kao knjiga (Napri-
jed, Zagreb, 1978), i Radikalna politi~ka ekonomija u SAD Vojmira
Frani~evi}a iz 1983, kasnije tako|e publikovan kao posebna knjiga.
Zatim, to je posebno dobar i reprezentativan zbornik radova sa uvo-
dom, komentarima i glosarijem Duπ ana Pireca i Miomira Jakπ i}a
Svetski kapitalisti~ki sistem, Ekonomika, Beograd, 1987. Najzad, to su
i doktorski rad autora ovog teksta, odbranjen na Univerzitetu u Be-
ogradu 1991, kasnije publikovan kao knjiga Ritam sveta: π kola svet-
skog sistema Immanuela allersteina (CID, Podgorica, 1995), kao i svet-
sko-sistemska analiza primenjena na posthladnoratovski balkanski
raspad, razvijena i kao svojevrsna balkanska postmoderna socioloπ ka
trilogija istog autora: @argon periferije, Samostalno izdanje, Podgorica,
1994; Posle hladnog rata, Kulturni centar, Bar, 1996; i Politi~ki aparthe-
jd, Monitor, Podgorica, 1997. Na kraju, joπ i podatak da je Immanuel
allerstein, pored porodi~nih korena koji seù i do naπ ih prostora,
nekoliko puta i li~no boravio u ju`noslovenskim zemljama, poslednji
put kao direktor postdiplomskog kursa "The Modern orld-SÚstem" na
Inter-UniversitÚ Center u Dubrovniku maja 1989.
Ve} i iz prethodnih, kratkih bio-bibliografskih podataka, lako je

uo~iti glavnu putanju intelektualnog razvitka Immanuela allersteina.
Put do metodoloπ kog i analiti~kog mondijalizma, koji predstavljaju
njegov glavni znak raspoznavanja, Immanuela allersteina vodio je
preko afrikanistike i tijermondizma. Ovaj put bio je istraìva~ki, a ne
doktrinaran. Socioloπ ku karijeru, Immanuel allerstein zapo~eo je kao
mladi afrikanist, istraìva~ politi~kih institucija i sistema frankofonske,
Zapadne Afrike, krajem 1950-ih godina. Vrlo brzo, me|utim, on dolazi
do spoznaje da se ove, samo po spoljaπ njem izgledu predmoderne,
plemenske institucije i sistemi, ne mogu razumeti izvan moderne
svetske kolonijalne odnosno neokolonijalne celine u poslednjih par
103
vekova. A u stabilan metodoloπ ki mondijalizam i politi~ki tijermon-

dizam, to jest u relativno celovitu i konzistentnu teoriju svetskog sis-
tema, ova spoznaja pre}i }e po~etkom 1970-ih, preciznije 1974, kada su
objavljena prva dva toma The Modern orld-SÚstem, glavnog dela
Immanuela allersteina.
Intelektualni izvori teorije svetskog sistema su izuzetno brojni i

razu|eni. Ipak, tri njena glavna intelektualna izvora su: 1) marksizam,
posebno marksizam Karla MarØa (epistemologija i ekonomija), V. I.
Lenjina (politi~ka teorija imperijalizma) i Roze Luksemburg (ekono-
mska teorija imperijalizma); 2) istorijska ekonomija odnosno privredna
istorija, posebno ona u delima MaØa ebera, Josepha Schumpetera i Karla
PolanÚija i 3) strukturalna istoriografija odnosno istorija dugog trajanja
Fernanda Braudela. Zbog onog prvog, Immanuela allersteina mnogi
odre|uju kao neomarksistu, mada je mondijalni postmarksizam njegova
mnogo bolja i preciznija odrednica, zbog onog drugog, ne bez razloga,
smatraju ga i veberijancem, a zbog onog tre}eg, svom istraìva~kom cen-
tru, sam Immanuel allerstein dao je ime svog velikog uzora i u~itelja. Po
prvi put, ovi izvori aktivaraju se 1930-ih, usred prve velike krize i sloma
me|unarodnog privrednog, finansijskog i politi~kog sistema. Zbog toga
se ovi ozvori, posebno Karl MarØ, Karl PolanÚi i Fernand Braudel, i
mogu smatrati pravim prete~ama teorije svetskog sistema. Po drugi put,
samo sada joπ sna`nije, ovi izvori aktiviraju se posle drugog svetskog
rata, u eri dekolonizacije odnosno neokolnijalizacije Tre}eg sveta. Kao
intelektualni izraz oslobodila~kih borbi Tre}eg sveta, tokom π este i
sedme decenije dvadesetog veka, uobli~avaju se brojne tijermondisti~ke
("Tiers Monde", na francuskom, Tre}i svet) i dependisti~ke teorije
("dependence", na engleskom, zavisnost). Ove teorije predstavljaju
neposredne izvore, delom ~ak i konstitutivne delove, a njihovi autori,
Samir Amin, Andre Gunder Frank i drugi, ne viπ e samo prete~e, nego,
delom, i same predstavnike teorije svetskog sistema.
Glavni, to jest mondijalni epistemoloπ ki prelom, Immanuel aller-

stein je izvrπ io joπ po~etkom 1970-ih, ali se epistemologijom
druπ tvenih nauka, sistematski po~eo baviti tek u 1990-im, posebno u
Unthinking Social Science i Open the Social Sciences. Na ovaj zna~ajan
novi tok, velik, ~ak presudan uticaj izvrπ ila je nova postnjutnovska
fizika odnosno nauka IlÚae Prigoginea, pa se zbog toga ova moè sma-
trati i joπ jednim, posebnim izvorom teorije svetskog sistema. Ili, na
drugi na~in, moglo bi se re}i da teorija svetskog sistema predstavlja
najpoznatiju primenu nove nauka IlÚae Prigoginea u oblasti
druπ tvenih nauka.
104
U nauci je sa razlogom napuπ tena teorija odraza. Nauka nije puki

odraz stvarnosti, ve} njen relativno autonomni element. Izme|u
nauke i stvarnosti bez prestanka se uspostavlja, odràva i obnavlja, s
jedne strane, odnos opπ te uslovljenosti i zavisnosti, ali, s druge
strane, i odnos stalne borbe i napetosti. Ovaj stav vaì sasvim
uopπ teno, ali i sasvim konkretno, ovde i danas. U tom smislu, valja
razmeti i odnos koji se danas uspostavlja izme|u nove stvarnosti i
nove nauke. Kriza, iscrpljivanje, slabljenje i bifurkacija stare "klasi~ne
moderne nauke", samo je deo opπ te strukturalne i istorijske krize,
iscrpljivanja, slablje-nja i bifurkacije "savremenog svetskog sistema",
kao π to je i istovremeno ra|anje, pojavljivanje, snaènje i nuk-
leifikacija nove postmoderne nauke, samo deo ra|anja, pojavljivanja,
snaènja i nukleifikacije novog postmodernog istorijskog sistema.
Bitna veza o kojoj je re~ dobro je pogo|ena i izborom za ovo slove-
na~ko izdanje: Utopistics se usredsre|uje na istorijsku, The Heritage
of SociologÚ na teorijsku stranu jedinstvenog postmodernog procesa i
preobraàja.
ˇta je to bitno, novo i prelomno nove postnjutnovske fizike odnosno

nauke IlÚae Prigoginea π to zna~ajno, ~ak presudno uti~e i na teoriju
svetskog sistema Immanuela allersteina? Sasvim uslovno i saèto,
moglo bi se re}i da je to jedna opπ ta i π est posebnih epistemoloπ kih
novina. Opπ ta epistemoloπ ka novina preokre}e stari odnos izme|u
prirodnih i druπ tvenih nauka. A taj odnos svojevremeno je najbolje
opisao Auguste Comte, kada je fiziku i prirodne nauke uopπ te, zbog
njihove ve}e egzaktnosti, istakao kao neku vrstu uzora za sociologiju i
druπ tvene nauke. Vek i po nakon Augusta Comtea, otac nove nauke,
IlÚa Prigogine, prirodnjak, specijalist fizi~ke hemije, dobitnik Nobelove
nagrade u toj oblasti 1977, postulira da, upravo obrnuto, danas
druπ tvene nauke, zbog njihove ve}e kompleksnosti, moraju biti uzor za
fiziku i druge prirodne nauke. Promenu odnosa izme|u prirodnih i
druπ tvenih nauka dodatno objaπ njava i rasvetljava specifi~ni moment
razvitka savremenog svetskog sistema, kao i specifi~ni domen vaènja
nove nauke, π to je, naravno, povezano. Prema IlÚai Prigogineu, naime,
savremeni svetski sistem, pa ~ak i π ire, ukupni bioloπ ki, ekoloπ ki i
socijalni sistem na naπ oj planeti, u poslednjih nekoliko decenija,
preπ ao je iz stanja relativne ravnoteè u stanje koje je "daleko-od-
ravnoteè". Nova nauka ne odri~e va`nost stare njutnovske fizike i
nauke uopπ te, nego samo ograni~ava i specificira njen domen.
Njutnovska fizika odgovarala je ravnote`nom stanju sistema, postnjut-
novska fizika odgovara stanju tog sistema koje je daleko-od-ravnoteè.
A u stanju sistema koje je daleko-od-ravnoteè, pored ostalog, menja se
105
i odnos izme|u prirodnih i druπ tvenih nauka. Od svih sistema koji su

kompleksni, dinami~ki i daleko-od-ravnoteè, naime, socijalni sistemi su
najkompleksniji, najdinami~niji i najdalje-od-ravnoteè, pa zato ti siste-
mi i mogu odnosno moraju biti paradigma, uzor za izu~avanje svih
drugih sistema. Iz opisane opπ te, proizilazi i π est posebnih epistemo-
loπ kih novina naπ eg vremena. Sasvim uslovno, dakle bez pretenzije da
se ponudi bilo kakva, posebno ne neka iscrpna lista, i u opoziciji prema
staroj nauci, ovih π est posebnih epistemoloπ kih novina nove nauke
IlÚae Prigoginea i Immanuela allersteina, mogu da se formuliπ u i
ovako: 1) nelinearnost odnosno multilinearnost (nasuprot unilinearnosti
i progresivizmu) u konceptualizaciji vremena; 2) svet (ne nacija-dràva)
u konceptualizaciji prostora; 3) haos (ne sistem) u konceptualizaciji
problema; 4) transdisciplinarnost (nasuprot staroj monodisciplinarnosti)
u organizaciji rada u nauci; 5) probabilizam (ni determinizam ni inde-
terminizam) u odnosu prema budu}nosti; 6) pluralisti~ki univerzalizam
i kontrolisana subjektivnost (nasuprot predmodernoj proizvoljnosti i
modernoj pseudo-objektivnosti) u odnosu izme|u istraìva~a i njegovog
predmeta. U nastavku, neπ to ve}a pa`nja bi}e posve}ena samo ~etvrtoj
i drugoj od ovih novina, transdisciplinarnosti i mondijalizaciji, zato π to
je dobro razumevanje ovih dveju novina od najve}eg i najdirektnijeg
zna~aja za dobro razumevanje naπ a dva teksta, Utopistics i The Heritage
of SociologÚ.
Podela i institucionalizacija razli~itih oblasti i disciplina druπ tvenih

nauka, ekonomije, sociologije, antropologije, politike, prava i drugih,
koja nam je poznata, i koja je joπ uvek vladaju}a, rezultat je razvitka
druπ tvene nauke u I i prvoj polovini veka. Jedan od najjasnijih simp-
toma ili aspekata krize stare druπ tvene nauke jeste i sve sna`niji pritisak
da se napusti upravo ova, stara monosektorska i monodisciplinarna
podela i organizacija rada. Ulazi se u eru "multi", "inter" i "transdiscipli-
narnosti". Ova era ne zna~i ukidanje, nego, naprotiv, dalje razvijanje i
produbljivanje specijalizacije kao takve, samo sada na novim osnovama.
To viπ e nisu stare oblasti i discipline, nego je to nova, transdisciplinarna,
problemska specijalizacija, to jest udruìvanje i ujedinjavanje odgovara-
ju}ih metoda i znanja najrazli~itijih oblasti i disciplina druπ tvenih i
prirodnih nauka u rasvetljavanje glavnih problema naπ eg vremena.
Iz nasle|enih, konvencionalnih razloga, teorija svetskog sistema

Immanuela allersteina naj~eπ }e se odre|uje kao sociologija, ali se ona,
zbog svoje izrazite i samosvesne transdisciplinarnosti, zapravo, ne moè
odrediti niti kao jedna posebna, konvencionalno definisana nau~na
oblast i disciplina. U svojoj izrazitoj transdisciplinarnosti, me|utim, ona
106
uvek polazi od pozitivnih rezultata postoje}ih oblasti i disciplina, i prit-

om ih kriti~ki koristi, prera|uje i prevazilazi. Zbog toga su veze izme|u
teorije svetskog sistema Immanuela allersteina i razli~itih nau~nih
oblasti i disciplina, brojne i tesne. To posebno vaì za odnos ove teorije
i ekonomije, posebno ekonomske istorije, me|unarodne politi~ke
ekonomije i politi~ke ekonomije nerazvijenosti, zatim istorije, etnologije,
antropologije, pa politi~ke nauke, posebno politi~ke komparativistike i
nauke o me|unarodnim odnosima, kona~no i filozofije, metodologije i
epistemologije. U neπ to π irem, teorijskom i ideoloπ kom kontekstu
druge polovine veka, teorija svetskog sistema Immanuela allersteina,
kao samostalna teorija ili kao deo teorije zavisnosti, ~esto se percipira i
kao jedna od vode}ih alternativa vladaju}im ekonomskim odnosno soci-
oloπ kim teorijama privrednog razvoja i modernizacije.
Najzna~ajniji epistemoloπ ki rez i ono po ~emu se teorija svetskog

sistema Immanuela allersteina naj~eπ }e razlikuje, prepoznaje i iden-
tifikuje, ipak, jeste mondijalizacija miπ ljenja i teorijsko-
metodoloπ kog aparata. Naravno, mondijalizacija miπ ljenja i teori-
jsko-metodoloπ kog aparata samo je neophodan epistemoloπ ki
odgovor na mondijalizaciju stvarnosti, to jest na eksponencijalno
pove}anje gustine savremenog svetskog sistema druge polovine
veka. Do ovog odgovora dolazi se, pre svega, izborom prave jedinice
analize. Od ovog izbora, naime, odlu~uju}e zavisi ne samo celokupni
nau~ni put, nego i njegov celokupni rezultat, pojam, slika, znanje.
Glavna jedinica analize u staroj nauci, i to u obe njene konkurentske
varijante, i u liberalizmu i u socijalizmu, pa i u marksisti~kom socijaliz-
mu, jeste pojedina~no druπ tvo odnosno nacija-dràva. Svi klju~ni poj-
movi stare nauke, privreda, druπ tvo, klasa, kapital, rad, politika, vlast,
oblikovani su unutar ove jedinice, a ukupna slika sveta, koju ova nauka
pruà, upravo zbog toga, deformisana je, to jest pati od etnocentrizma,
evropocentrizma i zapadnocentrizma, koji predstavljaju jednu vrstu
la`nog univerzalizma. Glavna jedinica analize u teoriji svetskog sis-
tema Immanuela allersteina jeste svet, svetska celina, svetski sistem.
Unutar ove, relativno nove jedinice analize, teorija svetskog sistema
Immanuela allersteina ve} je izvrπ ila temeljitu rekonstrukciju odnos-
no rekonceptualizaciju klju~nih pojmova druπ tvene nauke, a ukupna
slika sveta, koju nudi ova teorija, oslobo|ena je deformativnih efekata
etnocentrizma, evropocentrizma i zapadnocentrizma, i na tragu je
jedne vrste stvarnog, pluralisti~kog univerzalizma. Ne diraju}i u
~itao~evo pravo i zadovoljstvo direktnog upoznavanja Utopistics i The
Heritage of SociologÚ, ovde }e se, krajnje saèto, izloìti joπ samo oni
klju~ni, rekonceptualizovani, mondijalizovani pojmovi teorije svetskog
107
sistema Immanuela allersteina koji su neophodni za bolje razumevan-

je naπ ih tekstova, posebno onog prvog, Utopistics. To su, pre svih
drugih, slede}i pojmovi: istorijski sistem; savremeni svetski sistem;
vreme i prostor; sekularni trendovi i cikli~ki ritmovi; centar, poluper-
iferija i periferija; kapitalizam, etatizam i socijalizam.
Po Immanuelu allersteinu, istorijski sistem je relativno samostalna

i sloèna celina ekonomskih, politi~kih i kulturnih procesa, koja ima
relativno velik obim, dugo trajanje i jasne granice u vremenu i pros-
toru. U jednoj tipologiji, koja obuhvata ~itav istorijski razvoj, i u
kojoj nije teπ ko prepoznati odgovaraju}e uticaje MaØa ebera,
Immanuel allerstein sve istorijske sisteme deli na: 1) recipro~ne
mini-sisteme, koje odlikuje jedna privreda, jedna zajednica i jedna
kultura, kao i relativno mali obim, kratko trajanje i pravilo reci-
prociteta kao glavno pravilo privrednog i ukupnog druπ tvenog
ìvota; i 2) svetske sisteme, koje odlikuje relativno veliki obim i dugo
trajanje. Egzaktnim empirijskim putem utvr|eno je da je prose~an
vek trajanja jednog svetskog sistema oko petsto godina. Svetske sis-
teme, Immanuel allerstein dalje deli na: 2.1) redistributivna svetska
carstva (imperije), koje karakteriπ e jedna redistributivna privreda,
jedna centralizovana politi~ka organizacija (carstvo, imperija) i viπ e
kultura; i 2.2) svetske privrede, koje karakteriπ e jedna privreda, viπ e
politi~kih entiteta (dràva) i viπ e kultura. Od 10000. godine pre nove
ere do oko 1500. godine nove ere trajala je difuzna i spora koegzis-
tencija velikog broja recipro~nih mini-sistema i svetskih sistema,
svetskih carstava i svetskih privreda, ipak sa prevlaπ }u svetskih
carstava. Oko 1500. dolazi do zna~ajne promene. Po prvi put u ljud-
skoj istoriji, tada dolazi do formiranja i konsolidovanja jedne speci-
fi~ne svetske privrede, evropske kapitalisti~ke privrede, koja uspeva
da nadvlada i apsorbuje sve okolne recipro~ne mini-sisteme i svetska
carstva, imperije, uklju~iv i kinesku, tursku i rusku imperiju. Krajem
I veka evropska kapitalisti~ka privreda uspeva da se proπ iri na
~itavu zemljinu kuglu. Od tog momenta, na Zemlji, po prvi put u ljud-
skoj istoriji, postoji samo jedan vladaju}i istorijski sistem, ~iji su
razli~iti nazivi: savremeni svetski sistem ("the modern orld-
sÚstem"), svetski kapitalisti~ki sistem ("capitalist orld-sÚstem"),
svetska kapitalisti~ka privreda ("capitalist orld-economÚ") i kapital-
izam istorijski sistem ("historical capitalism").
Vreme i prostor su dve glavne analiti~ke determinante i dimenzije

svakog istorijskog sistema, pa i savremenog svetskog sistema, sekularni
trendovi i cikli~ki ritmovi dva razli~ita tipa kretanja odnosno promene
108
ovog sistema u vremenu, a centar, poluperiferija i periferija tri razli~ite

zone tog sistema u prostoru.
Sekularni trendovi predstavljaju dugotrajne, viπ evekovne i linearne
tendencije rasta, razvoja i promene, a cikli~ki ritmovi neπ to kra}e
fluktuacije odnosno periodi~na ponavljanja razli~itih faza π irenja
(ekspanzije) i skupljanja (kontrakcije) savremenog svetskog sistema.
Ro|en na Mediteranu, u takozvanom dugom VI veku, u periodu

1450-1650, savremeni svetski sistem je i danas vladaju}i svetski odnos-
no istorijski sistem, mada, po Immanuelu allersteinu, ve} u krizi, padu
i zalasku. U svakom slu~aju, rast i razvoj ovog sistema, u proteklih pet
vekova, nosilo je slede}ih π est sekularnih trendova: 1) geografska
ekspanzija, odnosno stalno pomeranje spoljaπ njih granica sistema
putem neprestanog inkorporiranja, hijerarhizovanja i periferizovanja
novih geografskih oblasti u sistem; 2) komodifikacija odnosno uni-
verzalizacija robne proizvodnje, posebno zemlje i radne snage (prole-
tarizacija), ali i svih drugih materijalnih i nematerijalnih dobara; 3) uni-
verzalizacija ugovorne regulacije kao jedan od uslova robne proizvod-
nje; 4) mehanizacija i automatizacija, odnosno tehni~ki progres; 5) rast
me|uzavisnosti izme|u naroda i dràva u me|unarodnom i me|u-
dràvnom sistemu; i 6) rast polarizacije izme|u centra, poluperiferije i
periferije sistema. Iako sa promenljivim intenzitetom, u ciklusima, svih
ovih π est sekularnih trendova, u proteklih pet vekova, imalo je posto-
jan linearan rast odnosno pad. Da su se ovi trendovi ve} iscrpli, ili da
su ve} sasvim blizu svog definitivnog iscrpljivanja, pak, dokazuju ne
samo Immanuel allerstein i ostali svetsko-sistemski, nego i mnogi
drugi savremeni analiti~ari (setimo se, primera radi, samo Granica
rasta poznatog takozvanog Rimskog kluba).
Za otkri}e cikli~kih ritmova najzaslu`niji su ekonomisti i istori~ari,

posebno privredni istori~ari. Do otkri}a cikli~kih ritmova ovi su doπ li
ne putem dedukcije, intuicije ili nekog sli~nog vaniskustvenog metoda,
toliko karakteristi~nog za filozofe kada opisuju sli~ne pojave, na
primer i za jednog od najve}ih me|u njima, G. V. F. Hegela, kada
opisuje kretanje "svetskog duha", nego putem jednog od najegzaktni-
jih empirijsko-analiti~kih metoda, putem kvantitativne odnosno sta-
tisti~ke obrade dugih vremenskih serija pa`ljivo odabranih privrednih
i druπ tvenih indikatora. U koriπ }enju ovog metoda, posebno vredne
rezultate postigao je Fernand Braudel, jedan od glavnih uzora i izvora
Immanuela allersteina. Zahvaljuju}i upravo ovom uzoru i izvoru,
π kola svetskog sistema Immanuela allersteina razvila je, za danaπ nju
druπ tvenu nauku, retko snaàn, uverljiv i produktivan spoj izme|u
109
teorijske i iskustvene odnosno istraìva~ke komponente nau~nog rada,
organizaciono izraèn, pre svega, u simbioti~kom odnosu izme|u
osnovnih, postdiplomskih i doktorskih studija na Department of
SociologÚ, s jedne, i permanentnih istraìvanja na Fernand Braudel
Centeru SUNÙ-Binghamtona, s druge strane. U tom smislu, ranije kri-
tike teorije svetskog sistema zbog njene navodne nedovoljne
iskustvene utemeljenosti, rigidnosti, pa ~ak i dogmati~nosti, koje su
tokom 1970-ih, jednim delom, mo`da i bile opravdane, a posebno kri-
tike te vrste iz 1990-ih, na primer i ona Francisa FukuÚame iz Kraja
istorije, danas su apsolutno neosnovane.
Obrazac svih cikli~kih ritmova je identi~an (relativno pravilno ponavlj-

anje to jest smenjivanje takozvanih A-faza odnosno faza ekspanzije i
takozvanih B-faza odnosno faza kontrakcije privrednih i ukupnih
druπ tvenih aktivnosti), ali je duìna njihovog trajanja razli~ita, i kre}e se
od svega nekoliko meseci (sezonski ciklusi), preko pedeset do π ezdeset
godina (poznati Kondratjejevljevi takozvani dugi talasi u ekonomiji), pa
sve do jednog do tri veka (logisti~ki ciklusi). Kondratjejevljevi i logisti~ki
cikli~ki ritmovi su i najzna~ajniji. Statisti~kim putem utvr|eno je da je
onih prvih od Francuske buròaske revolucije do danas bilo ~etiri, a onih
drugih od veka do danas tako|e ~etiri. Istim, egzaktnim statisti~kim
putem, utvr|eno je da je sredinom 1970-ih zapo~elo viπ estruko (~etvoro-
struko) dugo padanje savremenog svetskog sistema, to jest istovremeno:
1) padanje odnosno B-faza ~etvrtog logisti~kog ciklusa; 2) padanje
odnosno B-faza SAD ciklusa hegemonije, koji je jedna vrsta pravno-poli-
ti~ke nadgradnje svetske privrede; 3) padanje odnosno B-faza ~etvrtog
Kondratjeva; i 4) stanje potpune iscrpljenosti odnosno stanje blisko pot-
punoj iscrpljenosti sekularnih trendova. Viπ estruko dugo padanje o
kojem je re~ predstavlja, zapravo, manifestaciju istorijske iscrpljenosti
odnosno strukturalne krize savremenog svetskog sistema. Kao i svaki
istorijski sistem, naime, i ovaj ima svoj istorijski po~etak (ra|anje), razvi-
tak (ìvot) i kraj (smrt). Nakon ra|anja u takozvanom dugom VI veku, i
nakon razvitka u narednih pet vekova, 1914. ovaj sistem uπ ao je u svoju
strukturalnu krizu, u njoj je i danas, i u njoj }e ostati do oko 2050, kada se
moè o~ekivati pojava odnosno ra|anje novog istorijskog sistema. Kriza
je pra}ena poro|ajnih bolovima, haosom i nasiljem, a novi istorijski sis-
tem moè biti bolji ili loπ iji od prethodnog, sve zavisno od moralnog iz-
bora odnosno anga`mana, koji u ovom vremenu ima pove}ani uticaj i
zna~aj. Ali, ovde treba stati. Utopistics je bolje ~itati nego prepri~avati.
Centar, poluperiferija i periferija nisu samo zgodne metafore, nego i

nau~no, kvalitativno i kvantitativno definisani i verifikovani analiti~ki
110
pojmovi koji kriti~ki rasvetljavaju savremeni svetski sistem u prostoru.

Kvalitativno (teorijski), centar, poluperiferija i periferija savremenog
svetskog sistema, definiπ u se putem vrste ekonomskih aktivnosti koje u
odre|enoj zoni i zemlji preovla|uju. Centar ~ine razvijene zemlje u koji-
ma preovla|uju upravlja~ke aktivnosti tercijarnog i kvartarnog sektora,
periferiju nerazvijene zemlje u kojima preovla|uju izvrπ ne aktivnosti
primarnog sektora, a poluperiferiju zemlje u razvoju u kojima pre-
ovla|uje meπ avina upravlja~kih i izvrπ nih aktivnosti razli~itih sektora
svetske privrede. Kvantitativno (operacionalno), ove tri zone savremenog
svetskog sistema definiπ u se putem odgovaraju}eg nivoa bruto
nacionalnog dohotka po glavi stanovnika kao najpotpunijeg i najpouz-
danijeg sinteti~kog indikatora privrednog i ukupnog druπ tvenog razvo-
ja.
Savremeni svetski sistem je, zapravo, svetski kapitalisti~ki sistem,

samo π to Immanuel allerstein i drugi svetsko-sistemski analiti~ari,
zbog preterane ideologizacije pojma kapitalizma, ~eπ }e upotrebljava-
ju onaj prvi, nego ovaj drugi naziv za taj istorijski sistem. Osim toga,
svetsko-sistemski pojmovi kapitalizma i socijalizma, dobar su primer i
za to kako i sasvim stari, dobro poznati pojmovi, nakon mondijalizaci-
je, odnosno re-konceptualizacije unutar nove, svetsko-sistemske
jedinice analize, dobijaju sasvim novi, alternativni sadràj i smisao.
Unutar nacije-dràve kao glavne jedinice analize stare i joπ uvek

vladaju}e druπ tvene teorije, i to u obe njene glavne varijante, i onoj lib-
eralno-demokratskoj i onoj etatisti~koj, kapitalizam i socijalizam bili su
samo ta~no odre|eni delovi sveta odnosno zemlje: zemlje takozvanog
slobodnog sveta nasuprot zemljama iza takozvane gvozdene zavese, ili,
u ideologizaciji suprotne strane, zemlje takozvanog imperijalizma
nasuprot zemljama takozvanog socijalizma. Unutar svetske celine kao
nove jedinice analize, me|utim, kapitalizam viπ e nije samo skup
odre|enih, razvijenih, trìπ nih i demokratskih zemalja Zapada odnos-
no Severa, nego kompleksan svetski sistem, to jest skup svih, centralnih,
razvijenih, trìπ nih i demokratskih zemalja Zapada odnosno Severa, i
(polu)perifernih, u razvoju odnosno nerazvijenih, komandnih i autori-
tarnih zemalja Istoka odnosno Juga. A glavna sistemska snaga, koja sve
ove najrazli~itije, centralne ("kapitalisti~ke") i (polu)periferne ("pred-
kapitalisti~ke") formacije, ve} pola milenijuma, spreè u jedan, jedini i
jedinstveni, mada heterogeni i konfliktni svetski kapitalisti~ki sistem,
jeste ona "neprestana akumulacija kapitala", o kojoj je pisao joπ Karl
MarØ, odnosno ona "akumulacija kapitala u svetskim razmerama" o
kojoj piπ e Samir Amin.
111
Novi, svetsko-sistemski pojam kapitalizma rasvetljava i stari, ideo-

loπ ki pojam kapitalizma. U novom, proπ irenom pojmu kapitalizma,
jasno se vidi da stari, ideoloπ ki pojam kapitalizma reflektuje samo
jedan, i to centralni odnosno prosperitetni deo njegovog realnog, svet-
sko-sistemskog pojma, pa se i logi~ka greπ ka ove ideologije najbolje
moè opisati kao greπ ka pars pro toto, zamena dela za celinu stvari.
Novi, svetsko-sistemski pojam kapitalizma rasvetljava i stari, ideoloπ ki
pojam socijalizma. I zemlje takozvanog socijalizma (real-socijalizma,
komunizma, etatizma), naime, bile su samo jedan, i to poluperiferni deo
svetskog real-kapitalizma, "socijalisti~ka poluperiferija", kako ovaj deo
svetskog kapitalisti~kog sistema u svojim radovima naziva sam
Immanuel allerstein.
Kona~no, tu je i novi pojam socijalizma. Po Immanuelu allersteinu,

socijalizam je glavna anti-sistemska snaga samog kapitalizma. U re-
konceptualizaciji ovog pojma, Immanuel allerstein polazi od ideje
drugog odnosno "dvostrukog pokreta" poznatog ma|arsko-ameri~kog
privrednog istori~ara i hriπ }anskog socijaliste, Karla PolanÚa. Prema
Karlu PoalnÚiju, pa i prema Immanuelu allersteinu, jer ovaj to od svog
prethodnika u potpunosti preuzima, naime, celokupna privredna i
socijalna istorija modernog industrijskog druπ tva i doba najadekvat-
nije odnosno najbolje moè da se opiπ e kao kontrapunkt: 1) prvog
pokreta, pokreta "samo-reguliπ u}eg trìπ ta" ("self-regulating mar-
ket"), to jest kapitalizma, koji nastoji da svojoj apsolutisti~koj logici
eksploatacije i profita podvrgne celokupni ~ovekov privredni i socijal-
ni ìvot, i 2) drugog pokreta, protiv-pokreta "samo-zaπ ti}uju}eg
druπ tva" ("self-protecting societÚ"), to jest socijalizma, koji, u obliku
sve brojnijih radni~kih, nacionalno-oslobodila~kih, novih i drugih anti-
sistemskih pokreta, onom prvom pruà neprestan otpor.
Na samom kraju, joπ i pohvala ovom slovena~kom prevodu odnos-

no izdanju. Izbor Utopistics i The Heritage of SociologÚ, obimom jeste
nevelik, ali je pravi, dobar, aktuelan i, π to je najzna~ajnije, za teoriju
svetskog sistema Immanuela allersteina, veoma reprezentativan.
Osim toga, ova knjiga dolazi i u pravo vreme. Nakon vladaju}ih inter-
pretacija, ideologija i euforija "kraja istorije" Francisa FukuÚame,
"sudara civilizacija" Samuela Huntingtona i drugih, naime, ova knjiga
omogu}ava da se slovena~ka ~itala~ka javnost upozna i sa jednom od
najzna~ajnijih kriti~kih, alternativnih interpretacija naπ eg vremena. U
ovom kontekstu, ponudu izdava~a da za slovena~ko izdanje napiπ e
ovaj tekst, autor je doìveo i prihvatio i kao veliko zadovoljstvo, priz-
112
nanje i ~ast.
113
Drama dvostrukog identiteta
Retke su knjige za koje se ve} u trenutku pojavljivanja moè re}i da

predstavljaju izuzetna, ~ak kapitalna dela nauke i kulture. Jedna takva
knjiga je i Skrivana strana istorije ˇerba Rastodera. Uz laskave nau~no-
stru~ne recenzije, o tome svedo~e i brojne, po pozitivnoj energiji,
masovnosti i katarzi, na ovom prostoru nezapam}ene promocije ove
knjige, koje su u poslednjih par meseci postale ve} i doga|aj za sebe.
U Civilizaciji i njenim nelagodama, jednom od svojih najpoznatijih

spisa, Zigmund Frojd, otac psihoanalize i jedan od najboljih, ako ne i
najbolji poznavalac ljudske prirode i duπ e, civilizaciju odnosno kultu-
ru definisao je kao jednu vrstu ~ovekove samokontrole, to jest kao
kontrolu koju ~ovek nagonski uspostavlja nad sopstvenim agresivnim
impulsima. U tom, najdubljem frojdovskom smislu, i Skrivana strana
istorije predstavlja ne samo izuzetno odnosno kapitalno nau~no, nego,
istovremeno, i joπ zna~ajnije, i izuzetno odnosno kapitalno kulturno
delo. U obimom nevelikoj, ali enciklopedijski pouzdanoj uvodnoj
studiji, te u ~etiri toma autenti~nih dokumenata, Skrivana strana istori-
je eksplicitno izlaè i rasvetljava jednu od najbolnijih trauma Crne
Gore, i implicitno ali sna`no opominje "Nikad viπ e!"
Najmanje dve nau~ne, metodoloπ ke i epistemoloπ ke vrline nepo-

sredno su zaslu`ne za ovako zna~ajan kulturni rezultat Skrivane strane
istorije. Prva je njena transdisciplinarnost. Nasuprot monodisciplina-
rnoj, prete`no politi~koj, ~ak samo dvorskoj istoriji odnosno hagio-
grafiji, koja joπ uvek preovla|uje u glavama naπ ih etabliranih istori-
~ara, istorija ˇerba Rastodera je transdisciplinarna sinteza ekonomske,
socijalne i politi~ke istorije, to jest "totalna istorija", da upotrebimo
re~i jednog velikog istori~ara (Marka Bloka). Druga je njena struktu-
ralnost. Nasuprot prete`no "doga|ajnoj istoriji", koja tako|e pre-
ovla|uje u glavama naπ ih etabliranih istori~ara, istorija ˇerba Rasto-
dera je istorija struktura odnosno "istorija dugog trajanja", da upotre-
bimo re~i jednog drugog velikog istori~ara (Fernana Brodela).
Zahvaljuju}i strukturama i "istoriji dugog trajanja", ˇerbo Rastoder

vidi i ono π to istori~ari pre njega ne vide, ili barem ne vide dovoljno
jasno. O tome najreljefnije govori podnaslov Skrivane strane istorije.
Jedna od najbolnijih crnogorskih trauma, ona koja je po~ela nasiljem
nad crnogorskim istorijskim i dràvnim pravom 1918, viπ e nije samo
114
jednokratna i stihijna "boì}na pobuna", nego trajna i zakonita reakci-

ja i revandikacija: "crnogorska buna i odmetni~ki pokret 1918-1929".
S druge strane, zahvaljuju}i transdisciplinarnosti i "totalnoj istoriji",

ˇerbo Rastoder razotkriva i najdublje slojeve crnogorske traume. Akter
i `rtva ove traume viπ e nije jednodimenzionalan, stati~an i neprotivre-
~an, nego je izrazito kompleksan, dinami~an i kontradiktoran. Ispod
uskipele povrπ ine dnevne politike, odvija se duboka i potmula drama
istorije. Drama dvostrukog identiteta.
Re~ je o specifi~nom, dvostrukom, crnogorsko-srpskom identitetu

pravoslavnog dela stanovniπ tva Crne Gore, koji se manifestuje kako u
obliku podele jednog dela tog dela stanovniπ tva u dva distinktna i ~ista ili-
ili identiteta (takozvani stopostotni ili ~isti Crnogorci, odnosno Srbi), tako
i u obliku delimi~no preklapaju}ih i u uèm smislu te re~i dvostrukih i-i
identiteta drugog dela tog dela stanovniπ tva (Crnogorci koji su u π irem
smislu i istovremeno i Srbi). Ovaj kompleksni identitet formiran je u
poslednja dva veka, u dugom i protivre~nom istorijskom procesu, a samo u
toku teπ kog dvadesetog veka, on se jasno i bolno prelomio barem dva
puta, prvi put 1918, drugi put 1998. Kao reka ponornica, koja nevidljivo
te~e i nepredvidivo izbija, u π irokom i otvorenom luku od osam i viπ e
decenija.
Dvostruki odnosno viπ estruki identiteti nisu nu`no i sami po sebi izvor
smrtonosnih sukoba i trauma. Antropolozi znaju za miroljubivu koegzis-
tenciju, pa i za empatiju izme|u preklapaju}ih identiteta kod takozvanih
primitivnih naroda predmodernog sveta. Ono π to dvostruke odnosno
viπ estruke identitete pretvara u izvor smrtonosnih sukoba i trauma, to su
konkurentski, uzajamno isklju~ivi, neprijateljski i smrtonosni aparti vlasti
kod takozvanih civilizovanih naroda modernog sveta. Tako i u slu~aju
Crne Gore. Dvostruki, crnogorsko-srpski identitet ima, naravno, i svoju
etni~ku, i svoju jezi~ku, i svoju versku, i svoju ukupnu istorijsku dimenzi-
ju. Ipak, crnogorsku traumu 1918. nije proizveo sam ovaj identitet, ma
koliko on ina~e bio kompleksan, nego beskrupulozna eksploatacija i
instrumentalizacija tog identiteta od strane velikosrpskog dràvnog pro-
jekta. 1918. ovaj projekt raspolutio je i antagonizovao pravoslavni deo sta-
novniπ tva Crne Gore na pristalice i protivnike "bezuslovnog ujedinjen-
ja", 1998. na pristalice i protivnike "Jugoslavije bez alternative". Obratite
pa`nju na ono "bez". U oba slu~aja ono je i viπ e nego indikativno.
Dokumenti sabrani i objavljeni u ~etiri toma Skrivane strane istorije

predstavljaju do sada najpotpunije svedo~anstvo o drami dvostrukog
115
identiteta i o jednoj od najve}ih trauma Crne Gore u dvadesetom
veku. Po vrsti i intenzitetu traume i bola, uàs fratricida (bratoubi-
laπ tva) Skrivane strane istorije ne zaostaje ni za neprevazi|enim
obrascem anti~ke drame odnosno tragedije. S druge strane, po
nemilosrdnosti istine i samosvesti koju donosi, ova knjiga neodoljivo
podse}a i na Poslanice Petra I. Skrivana strana istorije ~ita se skoro bez
daha.
ˇerbo Rastoder s razlogom upozorava da se ispod privida ponavlja-

nja naj~eπ }e krije duga odnosno nedovrπ ena istorija. Tako i kada je
re~ o dugoj odnosno nedovrπ enoj istoriji crnogorskog dràvnog pitan-
ja. U tom smislu, crnogorska 1998. nije puko ponavljanje, nego je do-
vrπ avanje zapo~ete a nedovrπ ene crnogorske 1918.
U toku dramati~ne crnogorske 1998, najpre u januaru, a zatim i u

maju ove godine, iskristalisala su se dva alternativna modela reπ ava-
nja odnosno dovrπ avanja duge istorije crnogorskog dràvnog pitanja.
Prvi je bio model nasilne, ~ak fratricidne unitarizacije i eksterminacije
zate~enog dvostrukog identiteta i na njemu zasnovanog dràvnog
pitanja Crne Gore. I u januaru i u maju, ovaj model najeksplicitnije je
formulisao onaj groteskni aparat~ik, koji je onako bez i najmanjeg
zazora svojim politi~kim protivnicima poru~ivao kako on i njegovi dru-
govi ne}e samo lupati u π erpe. Drugi je bio model miroljubive
koegzistencije i demokratske evolucije. Kona~no reπ enje drame
dvostrukog identiteta i na njemu zasnovanog dràvnog pitanja Crne
Gore, ovaj model prepuπ ta nenasilnoj istoriji i slobodnoj volji
gra|ana. Iako se za trenutak odmakla od provalije prvog, Crna Gora
na kraju dvadesetog veka joπ uvek nije nepovratno stala ni na π iroki
put drugog modela.
Historia magistra vitae est? Nije sasvim sigurno. Nakon poraznih

iskustava dvadesetog veka, neodgovorno je govoriti o neizbe`nost
ljudskog progresa. Progres je mogu}, ne i neizbeàn, zadat, ne i dat. Ali
je zato jedna druga stvar sasvim sigurna. ˇerbo Rastoder, autor, i Mi}o
Orlandi}, izdava~ Skrivane strane istorije, u~inili su ono najviπ e π to
scientia uopπ te moè. Rasvetljavaju}i jednu od najtamnijih trauma
crnogorske istorije, dali su neprocenjiv doprinos njenoj samosvesti i
samokontroli, to jest kulturi u najdubljem, frojdovskom smislu te re~i.
116
ûdesna storija
Ukoliko se vreme posle prvog svetskog rata ozna~i kao prva, a vreme
posle drugog svetskog rata kao druga, onda se vreme posle kraja
hladnog rata, moè ozna~iti kao tre}a generacija uvek novog
razumevanja i reπ avanja crnogorskog pitanja. U ovoj tre}oj, posthlad-
noratovskoj, i, ukoliko ne zvu~i pomodno, postmodernoj generaciji
crnogorskih intelektualaca i indipendista, objavljen je ve} velik broj
radova koji zasluùju pa`nju stru~ne i π ire javnosti. ˇirinom obuhvata,
dubinom zahvata, snagom sinteze, me|u ovima se, ipak, izdvajaju tri
knjige objavljene u poslednjih nekoliko godina: Njegoπ eve tajne staze
Stanka Cerovi}a (1996), Skrivana strana istorije ˇerba Rastodera (1997),
i Crnogorsko pitanje Milorada Popovi}a (1999).
O izuzetnoj samosvesti autora ove poslednje, najbolje svedo~e re~i

samog pisca, ispisane na po~etku, to jest u Predgovoru knjige:
"Najkomplikovaniji zadatak pisca bio je u uobli~avanju tri, manje ili
viπ e, nesrodna strukturna nivoa - fenomenoloπ kog, polemi~kog i ide-
oloπ ko-programskog - u jednu celinu. Vjerujem da je uspjeπ nost
savla|ivanja ovog problema presudno uticala na slabosti i(li) vrline
knjige". Milorad Popovi} bio je u pravu. Opisani problem predstavlja
jedan od najzna~ajnijih problema (post)moderne socijalne teorije i
epistemologije. I zbog toga treba odmah re}i: u reπ avanju ovog prob-
lema, knjièvnik, pesnik i publicist Milorad Popovi}, postigao je uspeh
na kojem bi mogli da mu pozavide i mnogi, ako ne i svi, koji se prob-
lemima (post)moderne druπ tvene nauke i teorije bave i ~isto profe-
sionalno odnosno cehovski.
Analiti~ki, ovaj uspeh moè da se objasni i putem dva zna~ajna epis-

temoloπ ka reza. Prvi uspeπ no izbegava sve mogu}e jednostranosti, i
pronalazi pravu meru izme|u univerzalnog, nomotetskog, svetskog, na
jednoj, i partikularnog, idiografskog, crnogorskog iskustva i duha, na
drugoj strani. Drugi uspeπ no prevladava sva ograni~enja stare,
monodisciplinarne, i ostvaruje sve prednosti nove, problemske, trans-
disciplinarne specijalizacije. Prvi otkriva ne samo vrsnog i strasnog
poznavaoca jedne neponovljive "~udesne storije", (post)moderne
crnogorske istorije, politike i kulture, π to se od jednog crnogorskog
knjièvnika i moglo o~ekivati, nego i isto tako dobrog i kreativnog
tuma~a novog postmodernog svetskog duha, od Semjuela Hantingtona
do Frensisa Fukujame i drugih, π to se, barem kod nas, re|e sre}e.
117
Drugi, uz sve prethodno, otkriva joπ i veoma kompetentnog poz-

navaoca tako razli~itih oblasti i pitanja kao π to su Savremena socijal-
na i politi~ka teorija, Opπ ta i nacionalna istorija, Sociologija kulture,
Nacionalno pitanje i druga, a, u okviru ovih, i tako zna~ajnih, a kod nas
manje poznatih autoriteta, kao π to su Ben Anderson, Entoni Smit i
drugi, π to se kod nas joπ re|e sre}e.
Superiorni metod vodi i do superiornih rezultata. U slu~aju

Crnogorskog pitanja Milorada Popovi}a, to je, pre svega, novo, post-
moderno, to zna~i kompleksno i dinami~no razumevanje identiteta.
Milorad Popovi} je i ovde na nivou najnovijih i najboljih saznanja i inter-
pretacija druπ tvene teorije i nauke, koja su i dalje toliko beznadno
daleko od naπ ih oficijelnih institucija. Identitet je uvek ìv kompleks
etnosa, istorije, ekonomije, druπ tva, kulture i politike, a ne niti jedan od
ovih elemenata sam za sebe, izolovan, hipertrofiran i petrificiran. Zbog
toga, Milorad Popovi} i moè da, bez kompleksa i hrabro, a laserski jasno
i precizno, ispiπ e enciklopedijske redove "Umjesto uvoda: crnogorsko
pitanje - istorijski narod i okaπ njela nacija" (stranice 7-27). Zbog toga on
i moè da, u nizu drugih sli~nih, ponudi i relativno novo, kompleksno i
superiorno, istorijsko-oslobodila~ko razumevanje "Njegoπ evog
crnogorskog srpstva" (70-76). Zbog toga on i moè da, u nacionalnom
pitanju, ode dalje od Svetislava Basare, jednog od najobrazovanijih i
najboljih srpskih pisaca (119-120). Kona~no, zbog toga on i moè da
ostane otvoren i sposoban za nove podsticaje, pa ~ak i traume i priznan-
ja Drugog, ~ak i kada je ovaj unutar Nas samih: "Dvojna nacionalna svi-
jest ili dramati~nost dvostrukog identiteta" (121-146).
Zna~i li ovo da u knjizi Milorada Popovi}a nema spornih mesta. Naravno

da ne. Slede samo neka takva: nekriti~nost prema dràvi uopπ te, povre-
meno odvajanje (crnogorskog) dràvnog pitanja od onog kompleksa od
kojeg se ono ne sme nikada odvajati, nekriti~nost prema liberalizmu kao
ideologiji realkapitalizma, kao i prema Zapadu kao hegemonu tog sistema,
neke nedovoljno zasnovane ocene i inicijative u oblasti dnevne politike,
izvesna faktografska ogreπ enja o Latinku Perovi} i Vesnu Peπ i}, najzad i
izostavljanje punih bibliografskih podataka citiranih i parafraziranih dela,
π to se u eseju mo`da i moè tolerisati, ali π to je, i pored toga, π teta, makar
zbog pedagoπ kih razloga. Ipak, i ova mesta, pre i viπ e su znak ve} iskazane
snage i otvorenosti za dalji dijalog, nego znak slabosti i isklju~ivosti.
Na samom kraju, samo joπ jedna refleksija o crnogorskom druπ tvu

danas. To π to su sve tri knjige, koje su na po~etku ovog prikaza
istaknute kao najbolje u tre}oj generaciji crnogorskih intelektualaca i
118
indipendista, napisane i objavljene od strane alternativnih pisaca i
izdava~a, izvan oficijelnih institucija, pre svega UCG i CANU, nije
puka koincidencija. Naprotiv, s obzirom na dominantno stanje duha
unutar ovih ustanova, ove knjige su jedino izvan njih i mogle biti napi-
sane odnosno objavljene. Ova ~injenica govori o loπ em, zapuπ tenom
i pervetiranom stanju druπ tva, nauke i kulture u Crnoj Gori danas. A
kakva je veza izme|u tog stanja i crnogorskog dràvnog pitanja? Veo-
ma bitna. Nasuprot simplifikacijama tipa "Prvo druπ tvo i demokarti-
ja pa dràva", ili, obrnuto, "Prvo dràva pa druπ tvo i demokratija",
ovu bitnu vezu, kao dve strane istog procesa, nedavno je u intervjuu za
Vijesti, dobro opisao i Momir Markovi}. Crnogorsko pitanje Milorada
Popovi}a, pored ostalog, izvanredan je podsticaj i za raspravu i rasvet-
ljavanje ove veze.
Bosanska paradigma
Od 18-21. novembra 1998, u Sarajevu je odràn me|unarodni nau~ni

skup "Bosanska paradigma", po svim relevantnim parametrima jedan od
najve}ih i najzna~ajnijih skupova te vrste ne samo u postdejtonskoj BiH,
nego i u postdejtonskom svetu uopπ te. Ratna razaranja i otpor BiH
1992-1995, okupila su preko dvesta nau~nika i istraìva~a kriti~ke, anti-
faπ isti~ke i humanisti~ke orijentacije iz BiH, drugih postjugoslovenskih
zemalja i ~itavog sveta. Pored velikog broja diskusija i saopπ tenja, osno-
van je i stalni me|unarodni nevladin forum "Bosna" za obnovu, izgrad-
nju i π irenje me|unacionalnog i me|ukonfesionalnog poverenja, mira i
suìvota. Uz @arka Papi}a, Krsta Mijanovi}a, Arifa Tanovi}a i druge poz-
nate li~nosti iz BiH, jedan od glavnih pokreta~a i nosilaca ovih inicijativa,
bio je i Rusmir Mahmut}ehaji}, predratni profesor Elektrotehni~kog
fakulteta u Osijeku, jedan od ~lanova prve postjugoslovenske vlade BiH,
kasnije disident i kriti~ar etnonacionalisti~ke politike Alije Izetbegovi}a i
pisac nekoliko osobenih geopoliti~kih i teoloπ kih studija o istorijskoj i
aktuelnoj sudbini Bosne.
Najzna~ajnija zajedni~ka osobina svih ovih aktivnosti i dela Rusmira

Mahmut}ehaji}a, kao i ve}ine u~esnika konferencije "Bosanaska para-
digma" i foruma "Bosna", jeste alternativnost u odnosu na vladaju}i
na~in miπ ljenja i delovanja. Ova osobina do punog izraàja doπ la je i u
najnovijoj knjizi studija i eseja Rusmira Mahmut}ehaji}a, Kriva politika:
~itanje historije i povjerenje u Bosni, koja je predmet ovog prikaza. Toplo
preporu~uju}i ovu knjigu svima koji su zamoreni agresivnim stereotipi-
ma vladaju}e svetske i doma}e propagande, a èljni novih, rasvetljava-
ju}ih ideja i interpretacija, ovaj prikaz skre}e pa`nju samo na ~etiri glav-
na aspekta ove alternativnosti.
Prvi aspekt ti~e se epistemologije. Nasuprot joπ uvek preovla|uju}oj

monodisciplinarnoj epistemologiji, put spoznaje Krive politike izrazito
je transdisciplinaran. Postjugoslovensku traumu BiH, Rusmir Mahmut-
}ehaji} rasvetljava uz pomo} filozofije, istorije, politike i religije. Ono
π to pri tome posebno pleni, i ovoj knjizi daje snaàn pe~at individual-
nosti, to je originalan i uverljiv spoj jedne specifi~ne humanisti~ke
teologije i jedne racionalne geopolitike.
Naslov knjige najbolje isti~e drugi i najzna~ajniji aspekt alterna-

tivnosti miπ ljenja Rusmira Mahmut}ehaji}a. Nasuprot vladaju}em
etni~kom odnosno civilizacijskom determinizmu, u njegovoj mekπ oj,
hantingtonovskoj, ili tvr|oj, }osi}evskoj verziji, Rusmir Mahmut}e-
haji} izlaè veoma bogatu i sna`nu argumentaciju u prilog alternati-
vnoj tezi, po kojoj je glavni i jedini aktivni, orkestriraju}i faktor
razaranja BiH, kao i celokupne posthladnoratovske balkanske drame,
bio i ostao politi~ki faktor. To ovaj pisac pokazuje teorijski, kritikom
Semjuela Hantingtona, ali i empirijski, analizom odgovaraju}eg poli-
ti~kog faktora. A ovaj faktor je po Krivoj politici izrazito kompleksan.
Jedan od najvrednijih delova ove knjige jeste upravo onaj koji ukazu-
je ne samo na me|usobnu smrtonosnu povezanost lokalnih etnona-
cionalisti~kih razaratelja BiH, velikodràvnih politika Slobodana Mi-
loπ evi}a i Franje Tu|mana, te muslimanske etnonacionalisti~ke reak-
cije Alije Izetbegovi}a, nego i na smrtnonosnu povezanost ovih politi-
ka sa sli~nim politikama odnosno realpolitikama velikih svetskih sila.
Time se dolazi i do tre}eg, me|unarodnog aspekta alternativnosti

Krive politike. Ova alternativnost sastoji se kako u meri, to jest izbala-
nsiranosti, nasuprot preovla|uju}oj neravnoteì, eliminaciji ili
hipertrofiji, tako i u kriti~koj, nasuprot preovla|uju}oj nekriti~koj,
apologetskoj ili histeri~noj percepciji i konceptualizaciji me|unaro-
dnog faktora. Ovo se najbolje vidi i ose}a u "smrtonosnim mapama"
velikih sila, a posebno u ambivalentnosti Dejtonsko-pariskog miro-
vnog sporazuma. A centralni analiti~ki i politi~ki argument Rusmira
Mahmut}ehaji}a, pomo}u kojeg on rasvetljava ove mape i ambivalent-
nosti, kao i celokupnu postjugoslovensku dramu BiH, jeste "izmijeπ a-
nost stanovniπ tva BiH koja proistje~e iz dugog trajanja
bosanskohercegova~kog jedinstva u razlikama" tri nacionalno-verske
zajednice, usled koje je genocidni zlo~in bio jedini na~in da se ovo
jedinstvo ugrozi.
U ovom, centralnom argumentu, me|utim, leì i glavni izvor mogu-

}e obnove jezgara poverenja BiH, π to predstavlja ~etvrti aspekt alter-
nativnosti Krive politike. Aletrnativnost same alternative Rusmira
Mahmut}ehaji}a je viπ estruka i predstavlja najoriginalniji i najuzbu-
dljiviji deo ove knjige. Najpre, obnova poverenja i suìvota, za koju se
zalaè Rusmir Mahmut}ehaji}, predstavlja jednu vrstu generalnog ple-
doajea protiv svake vrste nehumane politike i ideologije. Zanimljivo,
Kriva politika pokazuje kako to ne moraju biti samo poznati oblici
agresivnonacionalisti~ke ideologije i politike, nego da to u odre|enom
kontekstu i smislu, kao neka vrsta prikrivaju}eg smokvinog lista, moè
postati i niπ ta manje poznata, trostruka, liberalno-demokratska, "mu-
lti-multi" formula. Zatim, i u razvijanju alternative, Rusmir Ma-
121
hmut}ehaji} istrajava na odlu~uju}oj va`nosti ìvotonosne, nasuprot

smrtonosnoj povezanosti lokalnih i me|unarodnih odnosno svetskih
aktera. Kona~no, ni ono "jedno" za koje se ovaj pisac strasno i ra-
zlo`no zalaè, nije ponavljanje starog politi~kog ili ideoloπ kog unita-
rizma, nego jedna sasvim nova ideja i kultura, koja je na naπ im pros-
torima joπ uvek nejaka, ali koja na najdublji i najbolji na~in komuni-
cira sa idejom i kulturom novog, pluralisti~kog univerzalizma, pred
kojom je budu}nost. U Krivoj politici, to je ~ak jedna vrsta nove, plane-
tarne religije odnosno ekumene, kojoj su ~ak i hriπ }anstvo i islam,
sami za sebe, nedovoljni i preuski. "Bosanska paradigma" je svetska
paradigma. To je i jedna od najdubljih poruka Krive politike Rusmira
Mahmut}ehaji}a i foruma "Bosna".
122
Drugi deo
Eseji
123
124
Kultura neolita
Snaga SRJ
Federacije nema bez demokratije. Ovako glasi jedan od aksioma

federalizma. Upravo ovaj aksiom imao je na umu i Karl Fridrih kada
je pre nekoliko decenija tadaπ nju SFRJ nazvao fasadnom federaci-
jom. Isti aksiom imao je na umu i autor ovog teksta kada je pre neko-
liko godina ovu poznatu Fridrihovu dijagnozu protegnuo i na aktuelnu
SRJ. Kao π to se ispod fasade SFRJ decenijama krila nedemokratska,
mada multi-nacionalna komunisti~ka vlast, tako se i ispod fasade SRJ
godinama krije nedemokratska, samo sada agresivno-nacionalisti~ka,
velikosrpska dominacija. Genocidna ideja ove dominacije "Jedan
narod, jedna dràva, jedan vo|!", pre nekoliko meseci, zapisana je ~ak
i u programsku Deklaraciju novoformirane takozvane crveno-crne
koalicije i vlade ve}e federalne jedinice.
Ni u ovoj stvari, me|utim, crnogorska 1997-1998. nije donela

razreπ enje. I nakon ~itave serije spoljaπ njih i unutraπ njih velikosrp-
skih, unitaristi~kih udara, "u institucijama i izvan institucija sistema", od
kojih je najopasniji svakako bio onaj zaustavljen na samoj ivici rata u
Podgorici 14. januara 1998, kao i nakon ~itave serije uglavnom odbram-
benih reakcija Crne Gore, naime, izgleda kao da se SRJ, po~etkom leta
ove godine, tokom nekoliko takozvanih susreta na vrhu, vratila u
kolote~inu fasade.
Udari 1997-1998, ipak, nisu proπ li bez ikakvog efekta. Naprotiv.

Napetost izme|u fasade i onog ispod fasade, imanentna fasadnoj
federaciji kao takvoj, eskalirala je do o~iglednosti i pucanja. Fasada
je skoro potpuno spala. SRJ je maltene klini~ki mrtva. Dogovorno
ili jednostrano, naj~eπ }e voljom ve}e jedinice, gase se i njene
poslednje funkcije. Racionalnost analiti~ara nemo}na je pred ne-
predvidivom maπ tom raspadanja. Staru i ve} po malo dosadnu
samovolju saveznog predsednika dnevno sustiù nove i sve
neobi~nije forme krπ enja ustava od strane ostalih saveznih organa:
~inovni~ka urednost u gaènju ustavnog prava Crne Gore od strane
saveznog ustavnog suda, neustavna amputacija mandata Crne Gore
u Ve}u republika, protivustavno konstituisanje vlade Momira Bula-
tovi}a kao de facto druge vlade Srbije (ili, π to je isto, vlade Velike
Srbije), da pomenemo samo neke.
125
U nekoj drugoj dràvi opisani udari neizostavno bi doveli do π iren-

ja i snaènja unutraπ njeg konsenzusa. Ne i u Crnoj Gori. Crnogorsku
1997-1998. obeleàva duboka podela i konfrontacija. Kao zidanje Ska-
dra na Bojani. Istovremeno propadanje i obnavljanje fasade. Raza-
ranje Crne Gore i Jugoslavije uz militantne pokli~e "Jugoslavija, Jugo-
slavija"?! I to od strane ~ak pedeset ili (svejedno) tridesetπ est proce-
nata bira~kog tela! Klju~no pitanje je: otkuda u Crnoj Gori ovako
masovna i sna`na politi~ka iluzija, samoobmana? Pre nego π to se na
ovo pitanje odgovori, ono drugo, iz njega izvedeno, dràvno pitanje
Crne Gore, ne moè ispravno ~ak ni da se postavi. Bilo kakva simpli-
fikacija, pa i fiksacija za ovo ili ono takozvano kona~no reπ enje, kad
takvom reπ enju ne prethodi i odgovaraju}e utemeljenje (razumevan-
je i obezbe|enje), u ovoj stvari, kao i ina~e, moè da bude samo
π tetna.
Na povrπ ini, stvari izgledaju kao da su same po sebi jasne. Bez sumn-
je, sukob iz devedesetosme produètak je sukoba iz osamnaeste. âk i
parole neodoljivo sli~e: "Jugoslavija bez alternative" (1998), "Bezuslo-
vno ujedinjenje" (1918). Istori~ari znaju, re~ je o sukobu "dugog trajan-
ja". Specifi~ni, dvostruki ili ~ak trostruki identitet pravoslavnog ìvlja
Crne Gore (Crnogorci, Crnogorci-Srbi/Srbi-Crnogorci, Srbi), koji je u os-
novi ovog sukoba, formiran je u poslednja dva-tri veka, u dugom i joπ
uvek otvorenom i neizvesnom, multi-varijantnom procesu izgradnje naci-
je-dràve (Crna Gora, Velika Srbija, Jugoslavija).
Naravno, istorija sama po sebi nije dovoljna. I dramu dvostrukog

(trostrukog) identiteta osamnaeste odnosno devedesetosme na scenu
postavlja tek aktuelna politika. Politi~ka antropologija ukazala je na
glavni mehanizam ove drame, na onaj neiscrpni "demon vlasti" o
kojem je tako uverljivo pisao Maks Veber, a politi~ka sociologija na
razgranatu interesnu klijentelisti~ku bazu iz koje se ta drama dnevno
napaja. Sledi samo gruba skica. Sistem: kvazi-feudalizam, politi~ki
kapitalizam, klijentelizam. Mehanizmi: monopoli, privilegije, sinekure.
Akteri: padroni, kadrovi, klijenti. Efekat: ne-rad, anti-rad, paraziti-
zam. Vlast i politika kao opsesija, ali i kao izvor boga}enja. A ~ak i
paraziti o sebi vole dobro da misle. Umesto kriti~kog suo~avanja i
osveπ }enja politi~ka iluzija i samoobmana. "Jugoslavija, Jugoslavija!"
U neo-tradicionalnom druπ tvu, kakvo je i ono ovde i danas, interes-

ni klijentelisti~ki kompleks enormno je uve}an. Kao π to je dobro poz-
nato, u ovom druπ tvu, zna~aj predmodernih, krvnih, ro|a~kih,
kumovskih, prijateljskih i sli~nih veza, mnogo je ve}i, nego u bilo kom
126
druπ tvu koje je nepovratno i uspeπ no proπ lo kroz celokupni
modernizacijski proces. To smo veoma dobro mogli da vidimo i tokom
burnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora 1997-1998. Pa ipak, ni
ovaj enormni interesni klijentelisti~ki kompleks ne moè sam da objas-
ni svu masovnost i snagu one politi~ke iluzije i samoobmane. Mora se
i}i joπ dublje i dalje.
Mora se i}i ~ak do neolita i patrijarhata. Nije preterivanje. O

razli~itim aspektima produènog dejstva ovih formacija, ~ak i do
danaπ njeg dana, govore mnoga novija istraìvanja, ona Vilhelma Ra-
jha, Noama ômskog, Viljema Mek Nila, Ivana Ivekovi}a, Trajana
Stojanovi}a, da pomenemo samo neka. U svim ovim istraìvanjima, a
posebno u Balkanskim svetovima Trajana Stojanovi}a, politi~ki konze-
rvativizam i nasilje na Balkanu u poslednjih sto-stopedeset godina, pa
i nasilje koje se na Balkanu π iri danas, na kraju drugog milenijuma,
tuma~e se upravo kao inferiorna reakcija, odgovor, strah neolitske kul-
ture i patrijarhata od modernizacije. Otuda i u Crnoj Gori onako
masovna i sna`na politi~ka iluzija, samoobmana. Vatre neolita na uli-
cama Podgorice. "Jugoslavija, Jugoslavija!"
127
Crna Gora i paraziti

Dràva i politika
Odnos izme|u politi~kog reìma i dràve jedan je od glavnih prob-

lema tranzicije. Tranzicija od autoritarnog ka demokratskom reìmu,
sama po sebi je sloèna, teπ ka i neizvesna. Prepletena sa problemom
dràve, to jest sa problemom spoljaπ njeg i unutraπ njeg priznanja
odre|ene dràve, ona postaje joπ sloènija, teà i neizvesnija. Unutra-
π nji konsenzus, conditio sine Üua non tranzicije, postaje Skadar na
Bojani: π to se preko dana izgradi, prekono} se sruπ i. Ovo potvr|uje i
iskustvo postkomunisti~ke Crne Gore.
Iskustvo o kojem je re~ krajnje je protivre~no. I joπ uvek krajnje

neizvesno. Sredinom 1998, dakle skoro punu deceniju od po~etka
tranzicije, bilans ovog iskustva jednako je zgusnut i na pozitivnoj i na
negativnoj strani procesa. Kada je o pozitivnoj strani re~, dovoljno je
da pomenemo samo slede}e zna~ajne pokuπ aje i rezultate:
Demokratski forum iz 1990, koji je bio jedna vrsta Okruglog stola
vlasti i opozicije; prvu koalicionu, viπ estrana~ku vladu postkomu-
nisti~ke Crne Gore iz 1993; opozicionu Koaliciju Narodna sloga iz
1996-1997, koja je bila prvi zna~ajniji korak u pravcu izgradnje kon-
senzusa o mirnom odnosno demokratskom reπ avanju dràvnog pitan-
ja Crne Gore; zatim, Sporazum vlasti i opozicije o izgradnji minimuma
demokratske infrastrukture od 1. septembra 1997, koji je bio jedna
vrsta novog Okruglog stola vlasti i opozicije, samo sada nakon dra-
mati~nog raspada vladaju}e partije; najzad, i aktuelnu Koaliciju Za
bolji ìvot i njenu vladu, koja je druga koaliciona, viπ estrana~ka vlada
Crne Gore, formirana nakon vanrednih parlamentarnih izbora
odrànih 31. maja 1998.
Gornje, pozitivne pokuπ aje i rezultate, me|utim, sustopice prate

neuspesi i koraci nazad. Po pravilu, ovi neuspesi i koraci, na ovaj ili
onaj na~in, proizilaze iz joπ uvek nereπ enog dràvnog pitanja. Joπ od
nulte 1989/1991, ovo pitanje je glavni izvor za beskona~no produàva-
nje i opravdavanje nedemokratske, ratno-nacionalisti~ke, velikosrpske
SPS-DPS vlasti, ali i glavna prepreka prilikom formiranja dovoljno
π iroke i sna`ne demokratske alternative. Pogledajmo samo poslednjih
par godina. Nedovoljna π irina i nedovoljna stabilnost glavne su mane
i Koalicije Narodna sloga iz 1996. i Koalicije Za bolji ìvot iz 1998. Prva
je bila samo dvostrana~ka, iako je morala biti barem trostrana~ka,
128
druga je samo trostrana~ka, iako je morala biti barem ~etvoros-

trana~ka, prva se samoukinula u kriti~nom momentu i bez dovoljnog
demokratskog razloga nakon samo godinu i po dana, druga je po~ela
da pokazuje prve slabosti i pukotine ve} nakon mesec-dva od formi-
ranja. Zahvalju}i pored ostalog i ovim manama, promiloπ evi}evska
SNP je, na izborima od 31. maja 1998, i pored poraza, osvojila ogrom-
nih tridesetπ est procenata, a Crna Gora je, i pored pobede antimi-
loπ evi}evske koalicije, u onom najteèm, dràvnom pitanju, a zatim i u
svim ostalim pitanjima, ostala duboko podeljena, sputana, bez konsen-
zusa.
Otkuda ovolika ìlavost i mo} takozvanog dràvnog razloga? Fakto-

re koji bliè rasvetljavaju ovaj razlog, uslovno moèmo da podelimo u
dve grupe. Prvu od ove dve grupe ~ine nasle|eni, objektivni, struktu-
ralni, drugu aktuelni, subjektivni, konjunkturni faktori, prvu faktori
koji se ti~u istorije, identiteta, ekonomije, sveta, drugu faktori koji se
ti~u interesa, politike, partija, jedne vrste politi~kog parazitizma. U
ovom tekstu zadrà}emo se samo na ovoj drugoj grupi faktora. Mogu-
}nost da se na ove faktore uti~e je relativno ve}a, a svest o njima rela-
tivno manja.
Da je svaka dràva meπ avina realno-opπ teg i iluzorno-opπ teg, sol-

idarizma i parazitizma, znamo joπ od anarhista. Da je dràva na Balka-
nu to joπ viπ e, znamo iz nesre}ne istorije ovog regiona. Permanentni
rat, fragmentacija, nemirna granica, "balkanizacija". ûveni endem.
Idealan okvir i izvor za bujanje raznih vrsta politi~kog i svakog drugog
parazitizma. Ovo potvr|uje i najnovije iskustvo viπ epartijske Crne
Gore.
U ovom pogledu, π ampion je svakako stari jedinstveni DPS. Veliki

parazit. Punih osam godina, stari jedinstveni DPS parazitira na drami
dvostrukog identiteta Crne Gore. Pod maskom brige za crnogorstvo i
srpstvo, "ime i prezime", stari jedinstveni DPS, u koaliciji sa SPS, svih
ovih godina, zapravo, samo proizvodi i π iri agresivno velikosrpstvo. I
novu klasu, parazitsku nomenklaturu.
Pravi naslednik velikog parazita je Bulatovi}ev odnosno Miloπ evi-

}ev SNP. Kao da je vreme stalo. Ista stara retorika, filozofija, psiholo-
gija. "Jugoslavija bez alternative". Mala Velika Srbija. Sve ve}a izola-
cija, ksenofobija, siromaπ tvo, beda. I odgovaraju}a dràvna briga,
skrb, sinekura. Raj parazita.
129
Na àlost, parazitima joπ uvek nije loπ e ni u novom DPS. Od
~uvena ~etiri "de", prvi put primenjena u postnacisti~koj Nema~koj, u
danaπ njoj Crnoj Gori najteè ide sa dekartelizacijom odnosno demo-
nopolizacijom. A bez demonopolizacije nema ni stvarne reforme i
demokratije. Monopoli ostaju prirodno staniπ te parazita. âk i kada
ovi mutiraju. Mutirali su i mnogi paraziti u novom DPS. Tako, muti-
rani paraziti u novom DPS parazitiraju ~ak i na anti-miloπ evi}evskoj
retorici. Realna ugroènost Crne Gore od strane Miloπ evi}eve Srbije,
od strane ovih, koristi se kao izgovor za produàvanje monopola.
Najzad, neuporedivo manje nego stari i novi DPS, ali, ipak, na

takozvanom dràvnom pitanju, svih ovih godina, parazitiraju ~ak i
indipendisti~ke partije Crne Gore. Pa`ljivija analiza politi~kog ìvota
ovih partija, posebno pa`ljivija analiza razlike izme|u retorike i
stvarnog ponaπ anja njihovih vo|stava, naime, jasno ukazuje na to da
~ak i ova vo|stva, s vremena na vreme, znaju da proklamovani indipen-
dizam svojih partija, sasvim makijavelisti~ki, monopolski i parazitski,
koriste viπ e za svrhe me|usobnih ili unutraπ njih politi~kih obra~una,
nego za svrhe racionalnog i odgovornog reπ avanja dràvnog pitanja.
Aktuelna verbalisti~ka prepucavanja oko referenduma samo su
najnoviji primer ovog parazitizma.
130
Neron
Jedna politi~ka karijera:
Slobodan Miloπ evi} (1988-1998)
Na desetogodiπ njicu takozvane anti-birokratske revolucije, teπ ko

da se moè zaobi}i pitanje demonske uspeπ nosti politi~ke karijere Slo-
bodana Miloπ evi}a, glavnog protagoniste i vo|e ove velike, nazadne i
nasilne druπ tvene promene. Kako, naime, da se objasni uspeh ovog
vo|e u osvajanju i u~vrπ }ivanju li~ne vlasti, kada se zna da je taj uspeh
najve}im delom ostvaren po cenu opπ te druπ tvene i narodne propasti?
O ovom teπ kom pitanju kod nas i u svetu napisana je ve} i ~itava jedna
mala biblioteka. Pa ipak, neke dimenzije tog pitanja joπ uvek nisu
sasvim rasvetljene. Tekst koji je pred vama svoja svetla usmerava upra-
vo na jednu takvu dimenziju: super-zlo Slobodana Miloπ evi}a, osobinu
koje se retko sre}e ~ak i me|u pripadnicima naπ e po krvoèdnosti poz-
nate vrste.
U Balkanskoj tragediji, jednoj od najboljih knjiga o posthladnora-

tovskoj balkanskoj krizi, autorica ove knjige, Suzan Vudvord, s
pravom kritikuje prili~no raπ irenu a loπ u sklonost brojnih analiti~ara
da umesto razumevanja i rasvetljavanja kompleksnosti ove krize sve
simplifikuju i redukuju na negativnu li~nost Slobodana Miloπ evi}a.
Jasno je: izvan kompleksa konkretne istorije, sveta, ekonomije,
druπ tva, kulture i ideologije, li~nost bilo kog pojedinca, pa ni li~nost
Slobodana Miloπ evi}a, ne moè mnogo da objasni. Vaì, me|utim, i
obrnuto. Ima izvesnih, posebno iracionalnih odnosno patoloπ kih crta
li~nosti vlastodràca, bez kojih nije mogu}e do kraja rasvetliti i
razumeti ni jedan konkretni istorijski i politi~ki kompleks. Super-zlo
Slobodana Miloπ evi}a sigurno je jedna takva crta.
Najpre, zbog ~ega "super" u onome "super-zlo"? Zbog toga π to je

kod Slobodana Miloπ evi}a, kao i kod drugih velikih, izuzetnih istori-
jskih zlo~inaca, re~ ne samo o onom obi~nom zlu koje je standardni
antropoloπ ki element protivre~ne prirode svakog ~oveka, pa ~ak ne ni
samo o onom obi~nom demonu vlasti koji je po Maksu Veberu
iskuπ enje poziva svake vlasti, nego o, po koli~ini, intenzitetu i
kapacitetu, enormnom, iznimnom individualnom odnosno istorijskom
zlu. U tom smislu, Slobodan Miloπ evi} ve} se uvrstio u red takvih
131
izuzetnih istorijskih li~nosti odnosno zlo~inaca, kao π to su bili Hitler,

Musolini i Staljin, da pomenemo samo one najpoznatije.
Direktno biti odgovoran za smrt stotina hiljada, te besku}niπ tvo,
bedu i nesre}u miliona ljudi, svesno izazivati i ponavljati ovu nesre}u
nekoliko puta u samo deset godina, pri tome ne trepnuti, biti kao bez
duπ e, ne pokazati ni najmanji znak kolebanja i sumnje, da o kajanju i
ne govorimo, to, ipak, ne mogu ljudi obi~nog kova. I to je bila i ostala
glavna komparativna prednost ovog poznatog harizmarha u pore|enju
odnosno u sukobu sa brojnim me|unarodnim i unutraπ njim rivalima
u ovih deset godina.
Kao glavnu komparativnu prednost Slobodana Miloπ evi}a u borbi

za osvajanje i u~vrπ }ivanje vlasti, autor ovog teksta je pre nepune
~etiri godine, u Monitoru od 24. novembra 1994, u tekstu pod
naslovom "Slobodan Miloπ evi} superstar: idealni klijent, kadar, agent
takozvanog Novog svetskog poretka", istakao njegov zverski, super-
razvijen instikt, dakle ne ideju ili inteligenciju Velike Srbije ili bilo koje
druge konstrukcije, kako se to obi~no pogreπ no misli, nego upravo
instikt, jednu vrstu kvazi-bioloπ ke, nesvesne ili polusvesne sposob-
nosti za brzu i uspeπ nu adaptaciju. U tom smislu, "Neron" je jedna
vrsta nastavka i dopune "Super-stara". Smrtonosna meπ avina super-
instikta i super-zla, to je najdublja tajna demonske uspeπ nosti i rela-
tivne dugove~nosti politi~ke karijere Slobodana Miloπ evi}a.
U ovoj meπ avini, super-zlo je mo`da ~ak i va`niji element. Na

terenu instikta, Slobodan Miloπ evi} je mogu}e i imao nekog takmaca,
na terenu zla sigurno ne. Treba samo obratiti pa`nju na gotovo neljud-
sku bezduπ nost i nepogreπ ivost u ponavljanju velikog zla na Kosovu.
Za vreme velike kninske kataklizme u leto 1995, procurilo je kako je
nekoliko najviπ ih funkcionera SPS javno izrazilo neslaganje sa odbi-
janjem Velikog vo|e da stane na stranu naroda kojeg je prethodno
prevario odnosno podigao na oru`je. Usledile su i smene odnosno
ostavke. O toj razlici je re~. Neslaganjem, ostavkama i smenama,
funkcioneri o kojima je re~ manifestovali su makar neπ to svesti,
savesti i odgovornosti. Veliki vo|a ni toliko. Nikada pa ni danas, na
Kosovu. Zlo bez trepeta. Zahvaljuju}i upravo ovome uspeo je da u
direktnim duelima nadvlada i tako politi~ki iskusne i veπ te politi~ke
protivnike kao π to su bili Ivan Stamboli}, Stipe ˇuvar, Ante Markovi},
da o brojnim, najpre penzionisanim, dakle drugorazrednim, a zatim i
aktivnim, vrhunskim me|unarodnim politi~arima, i ne govorimo.
Na kraju, povratak kompleksu. Kao π to se bez super-instikta i
132
super-zla Slobodana Miloπ evi}a ne moè do kraja rasvetliti opskurna
priroda i dinamika posthladnoratovskog balkanskog kompleksa, tako
se ni, obrnuto, izvan ovog kompleksa, ne moè do kraja rasvetliti veli-
ki, kataklizmi~ki uspeh super-instikta i super-zla Slobodana
Miloπ evi}a. Posthladnoratovski balkanski kompleks nije nikakav
retki endem, anomalija, skretanje s navodno jedino mogu}eg puta lib-
eralne demokratije, kako to pogreπ no tuma~e vladaju}i analiti~ari i
politi~ari, nego je slika odnosno nacrt jedne mogu}e budu}nosti savre-
menog sveta. Balkan posle hladnog rata je levak, a ne disident savre-
menog svetskog sistema. Posle nema~kog nacizma, italijanskog
faπ izma, latino-ameri~kog neofaπ izma, joπ jedna zna~ajna kaskada u
negativnom rasplitanju istorijskih kontradikcija tog sistema.
Dekadencija, opadanje Zapada. Zbog toga je i Slobodan Miloπ evi}
pre Neron, nego parija ovog sveta. U svakom slu~aju, izvan re~enog
dekadentnog kompleksa, super-instikt i super-zlo Slobodana
Miloπ evi}a ostali bi samo retka individualna psihologija odnosno psi-
hopatologija. Ovako, oni su naπ a kolektivna odnosno istorijska
nesre}a i katastrofa.
133
Veliki vakuum
Budu}nost jednog suo~avanja
U politi~koj nauci, posebno u nauci o me|unarodnim odnosima, pod

odrednicom "vakuum" podrazumeva se ~itav niz problema koji se javlja
nakon po pravilu iznenadnog raspada (sloma) odre|enog autoritarnog
reìma ili dràve. Ovi problemi su veoma sloèni i raznovrsni. Po mestu
javljanja, to su kako problemi lokalnog vakuuma, tako i problemi nje-
govog me|unarodnog okruènja. Po prirodi stvari, to su kako problemi
socijalne fizike, to jest me|unarodne i nacionalne privrede, politike i
bezbednosti, tako i problemi socijalne etike, te psihologije i psihopa-
tologije. Potcenjeni, ovi poslednji su ne retko kriti~ni.
Najpoznatiji problemi vakuuma su oni koje za sobom ostavljaju

faπ izam i komunizam, dva totalitarna poretka dvadesetog veka. U tom
smislu, zna~ajna iskustva i znanja iz ove oblasti ve} postoje. Ipak,
reπ avanje problema vakuuma joπ uvek je pre i viπ e pipanje u mraku,
nego rutinska procedura. To najbolje potvr|uje crna rupa na Balkanu
posle hladnog rata. U ovoj rupi, Srbija i Crna Gora, od samog po~etka,
zauzimaju jedno od srediπ njih mesta. Zato se i u najnovijim strateπ kim
analizama sve ~eπ }e fokusira pitanje takozvane postmiloπ evi}evske
Srbije.
SFRJ je svojevremeno zaostajala za Zapadom, ali prednja~ila u

odnosu na Istok, Srbija i Crna Gora danas zaostaju i za Zapadom i za
Istokom. Dvostruko zaostajanje. Nepodnoπ ljiva frustracija. Umesto
demokratijom i demokratskim institucijama, autoritarni komunizam u
Srbiji i Crnoj Gori u poslednjih deset godina zamenjen je agresivnim
nacionalizmom i primitivnim neocezarizmom. Nova, polufaπ isti~ka
dinamika zamenila je staru, komunisti~ku socijalnu fiziku, nova, kvazi-
faπ isti~ka socijalna psihologija, staru, komunisti~ku socijalnu dema-
gogiju. Problemi vakuuma samo su odloèni. Verovatno sa opasnijim i
teìm posledicama. Nije zapo~elo ~ak ni suo~avanje. A potmuli huk
zastraπ uju}e praznine ve} se ~uje.
Najbolnije i najteè je zapravo suo~avanje. Novi po~etak. Ta~ka

diskontinuiteta. U ovom suo~avanju, glavni problem je problem stra-
ha. A strah je glavni element reprodukcije svake, posebno nedemo-
kratske vlasti. Nedemokratska vlast proizvodi strah, strah u~vrπ }uje
nedemokratsku vlast. Tako se krug zatvara. Ovo vaì za nedemo-
134
kratsku vlast uopπ te, joπ viπ e za ratnonacionalisti~ku,

polufaπ isti~ku vlast koja je odgovorna za smrt i nesre}u velikog broja
ljudi. I ne samo to. Parafraziraju}i Vilhelma Rajha, moèmo re}i da
glavni problem nije ~ak ni sama nedemokratska, polufaπ isti~ka vlast
Slobodana Miloπ evi}a, nego da je to masovna psihologija koja ovu
vlast nosi odno-sno podnosi ve} ~itavih deset godina.
Upravo Rajh je pokazao kako masovna psihologija i agresivnost

faπ izma proizilaze iz straha. Tako, polufaπ isti~ku SPS-SRS-SNP
nomenklaturu u Srbiji i Crnoj Gori drì sasvim realan strah od me|u-
narodnog i unutraπ njeg suda za po~injene ratne zlo~ine, dok mase koje
ovu nomenklaturu podràvaju fiksira strah od suo~avanja sa sopstvenim
politi~kim izborom i odgovornoπ }u. Politika koju ove mase podràvaju
zlo~ina~ka je u najuèm smislu re~i, a to takozvanom obi~nom malom
~oveku nije lako da prizna. Mnogo mu je lakπ e da u beskona~nost
produàva iluziju o zaveri ~itavog sveta protiv njegovog naroda. Otuda
samo na prvi pogled paradoksalna spirala slepila i nasilja. ˇto su rezultati
agresivno-nacionalisti~ke politike razorniji, to je podrπ ka lojalista ovoj
politici intenzivnija. U tom smislu, rat na Kosovu, za ovu vlast je samo
najnovija infuzija. U Srbiji, ova infuzija ide preko SPS-SRS sistema spo-
jenih sudova, u Crnoj Gori preko velikog SNP sliva.
Ipak, unutraπ nji i spoljaπ nji manevarski prostor za upra`njavanje

ovakve politike sve je manji, izvesnost nastupanja nove velike praznine
sve ve}a, a trenutak bolnog suo~avanja sa tom prazninom sve bliì. U
ovakvoj mogu}oj odnosno verovatnoj dinamici, glavni problem je ne-
razvijena alternativa. U tom pogledu, Srbija zaostaje ~ak i za Crnom
Gorom i Republikom Srpskom, da o drugim postdejtonskim odnosno
postjugoslovenskim entitetima i ne govorimo. Velike teπ ko}e alterna-
tive na periferiji upozoravaju na to koliko velike teπ ko}e tek mogu da
se o~ekuju kad proces tranzicije i normalizacije zapo~ne u Srbiji, to jest
u samom centru Miloπ evi}eve imperije. U tom smislu, prva, pozitivna,
ali i negativna iskustva politi~ke tranzicije i normalizacije u Crnoj Gori
1997-1998, imaju i π iri regionalni zna~aj.
Ova iskustva uglavnom potvr|uju poznate probleme, teπ ko}e i

dileme tranzicije od diktature ka demokratiji. Tako i poznati problem
uspostavljanja i odràvanja optimalnog odnosa izme|u politi~ke prag-
matike i etike, to jest, neπ to konkretnije, problem uspostavljanja i
odràvanja optimalno π irokog saveza za reforme, demokratiju i
promene. Kvaka je u slede}em: ovaj savez mora biti dovoljno π irok i
snaàn da bi mogao da savlada diktaturu i diktatora, ali i programski
135
minimalno koherentan da bi mogao da izdrì o~ekivane udare sa te
strane. A to nikada nije lako. I uvek je podlo`no promeni. Tako i u
Crnoj Gori 1997-1998. Pored poznatih izbornih uspeha, ovaj savez u
Crnoj Gori 1997-1998. ispoljio je ve} i prve ozbiljnije slabosti.
Slabosti o kojima je re~ ispoljile su se u oba smera. S jedne strane,

savez nije konstituisan dovoljno π iroko, jer nije obuhvatio i neke
izvorno antiratne i demokratske stranke, pre svega LSCG. Obostrani
DPSCG-LSCG strana~ki egoizam, posebno egoizam vladaju}eg
DPSCG, koji je do ovog suàvanja doveo, u kriti~nom trenutku tranzi-
cije mogao bi da se pokaè kao fatalan. Kao fatalna mogla bi da se
pokaè i nedovoljna koherentnost ovog saveza, posebno optere}enost
tog saveza nasle|enim a prikrivenim monopolima DPSCG, s druge
strane. Istovremeno π irenje spolja i demonopolizacija iznutra, to je
najbolja, ako ne i jedina formula uspeπ nog suo~avanja i pravovre-
menog demokratskog popunjavanja velikog vakuuma koji se
pribliàva.
136
ˇiptar
Albanac u ogledalu srpskog faπ izma
Posle Hrvatske i Bosne i Hercegovine 1991-1995, i na Kosovu 1998,

posebno u avgustu i septembru ove godine, po~eo je da se razbuktava
nemilosrdni rat dràve i paradràve protiv civilnog stanovniπ tva. U
najsramnijem od svih ratova, glavne mete i `rtve joπ jednom su
postale najranjivije i najnezaπ ti}enije kategorije tog dela
stanovniπ tva: seoska sirotinja, ène, deca, starci. Kao da je neko
odlu~io da i nas, koji smo sve to gnevno ali nemo}no posmatrali, kazni
ve~itim ose}anjem ne~iste savesti i krivice.
Za to vreme odvijala se cini~na igra velikih i malih, svetskih i lokalnih

sila: "Ima-nema humanitarne katastrofe?" I kod jednih i kod drugih,
po~eo je da se razvija svojevrsni "double speak", dvostruki govor, govor
dvosmislica. Ozbiljne analize ve} su upozorile: NATO bombardovanja,
posebno ona po ira~kom modelu "Udari i ostavi" (udari zemlju, ostavi
diktatora), daleko od toga da bi spre~ila, naprotiv, samo bi pogorπ ala
ukupnu pa i humanitarnu katastrofu na Jugoistoku Evrope. Kada su
velike sile, posebno SAD, i pored toga, nastavile da "humanitarnu
katastrofu" na Kosovu, i dalje koriste za legitimisanje i legalizovanje
NATO bombardovanja, sasvim razlo`no, pojavile su se sumnje da se iza
javno deklarisanih, skrivaju i neki drugi, nedeklarisani ciljevi i interesi
ovih sila. "Double speak" su po~eli da govore i lokalni velikoalbanski
akteri na Kosovu, pre svega sve brojniji portparoli joπ uvek misteriozne
OVK. Kaù "humanitarna katastrofa", a misle Velika Albanija. Kao i
drugi svetski i balkanski etatisti, javno deklariπ u brigu za narod, a tajno
i grubo taj isti narod koriste za nerealne i smrtonosne velikodràvne
ciljeve. O tome je nedavno dobro govorio i ˇkeljzen Mali}i, jedan od naj-
lucidnijih i najhrabrijih albanskih intelektualaca sa Kosova.
Od svih, ipak je najopskurniji bio "double speak" srpskih faπ ista.

Kada je takozvana crveno-crna, to jest SPS-SRS-JUL-SNP koalicija,
koja je danas na vlasti u Maloj Velikoj Srbiji, unisono ponavljala kako
na Kosovu nema humanitarne katastrofe, tada je to trebalo dobro
razumeti. U svesti srpskih faπ ista, naime, Albanac, "ˇiptar" je uvek bio
jedna vrsta sub-humane vrste, pa zbog toga, kolika god stradanja te
vrste bila, po najdubljem uverenju srpskih faπ ista, i ne moè biti re~i
o humanitarnoj katastrofi.
137
Budimo oprezni. Nije li ovakvo razumevanje novogovora srpskih

faπ ista, ipak, po malo nategnuto i preterano? Dobro bi bilo da jeste,
ali, na àlost, nije. Najbolji dokaz za to je Vojislav ˇeπ elj, notorni srp-
ski faπ ist, koji je ostao upam}en po "klanju Hrvata zar|alom
kaπ ikom" i "proterivanju ˇiptara preko Prokletija". Treba li podse}ati:
ovaj gospodin danas viπ e nije samo najomiljeniji opozicionar velikog
vo|e, nego i veoma agilni potpredsednik Vlade Srbije.
Ipak, ni Vojislav ˇeπ elj nije tikva bez korena. Naprotiv, i on i njegov
gospodar, samo su dramati~na kulminacija jedne sna`ne i dugotrajne
politi~ke tendencije u istoriji moderne Srbije. Ilija Garaπ anin, Vasa
ûbrilovi}, Stevan Moljevi}, Memorandum SANU, ovo su najpoznatija
imena i dokumenti, Velika Srbija najkra}i opis ove tendencije. Sticajem
istorijskih okolnosti, jedan narod i jedna dràva postali su istovremeno
vinovnici i `rtve sopstvene smrtonosne opsesije. Biti vode}a sila na
Balkanu! Ova opsesija potisnula je i na kraju razorila sve alternativne
politi~ke ideje. Federalizam u Srbiji, kao ni u drugim, posebno rivalskim
balkanskim dràvama, nikada nije bio dominantna politi~ka ideja. âk i
kada je prihvatan, prihvatan je pre kao nametnut i privremen supstitut,
nego kao iskren i trajan politi~ki odnosno dràvni izbor.
Biti vode}a sila na Balkanu! Uz militarizam, ekspanzionizam i agre-

sivni nacionalizam, hegemonisti~ka pretenzija uvek proizvodi i traì i
rasizam. Rasizam je oblik ideoloπ ke legitimacije ove pretenzije. Oblici
su razli~iti, ali i uvek isti. Ko je pre doπ ao, ali i ko je napredniji, razvi-
jeniji, civilizovaniji? Zamorni srpsko-hrvatski sporovi ove vrste dobro
su poznati. U iskrivljenom ogledalu srpskog faπ izma, "ˇiptar" je, ipak,
oduvek bio glavni, privilegovan ideoloπ ki lik. Inferiorni Drugi u
kojem se ogleda navodna superiornost Srba. U tome je najdublji
smisao odnosno funkcija bezbrojnih srpskih, ali i ne samo srpskih
rasisti~kih stereotipa o "ˇiptarima".
Sa eskalacijom aktuelne kosovske krize, me|utim, "ˇiptar" iz iskrivl-

jenog ogledala srpskog faπ izma, u izvesnom smislu, po~eo je da postaje
i ogledalo odnosno istina celog srpskog druπ tva. Sudbina i reprezent
svih etni~kih i politi~kih manjina Srbije. Politi~ka represija i nasilje
po~eli su da se π ire ne samo prema spolja, nego sve intenzivnije i prema
unutra. Univerzitet, mediji, nevladine organizacije, lokalne zajednice,
jednako kao i Albanci, Muslimani, Ma|ari, Hrvati, Crnogorci, svi posta-
ju `rtve podivljale agresije. Sila je kao droga: u ograni~enoj koli~ini sluì
kao lek, samozaπ tita, u prekomernoj dozi dovodi do opasne zavisnosti
i katastrofe. ˇto vaì za pojedince, vaì i za narode i dràve.
138
Aktuelna metastaza srpskog faπ izma, u kojoj posebno va`nu ulogu
ima antialbanska histerija, postaje grobnica srpskog druπ tva, brutalni
rezime njegove ukupne, materijalne, ekonomske, socijalne, politi~ke i
kulturne propasti. U tom smislu, Ranko Krivokapi}, tada poslanik
saveznog parlamenta, bio je sasvim u pravu kada je, joπ pre nekoliko
godina, Vojislavu ˇeπ elju, u lice sasuo kako je mera uspona njegove
partije (SRS) mera propasti Srbije. Samo π to se ova istina danas
pribliàva svom neizvesnom i opasnom kreπ ~endu.
139
San apsolutne ~istote

Smrtonosna opsesija
Ono π to u naπ em vremenu posebno intrigira, nije toliko sama poja-

va opsednutosti idejom apsolutne ~istote, jer ovu poznaju i ranija vre-
mena, nego je to neobi~no velika raπ irenost ove pojave u najrazli~itijim
domenima. Patoloπ ka opsednutost idejom ~istote najduè i najbolje je
poznata u individualnoj psihologiji odnosno psihopatologiji. Ipak, na zao
glas, ona je doπ la, pre svega, zahvaljuju}i teoriji i praksi rasne ~istote.
Kao π to je poznato, teorija rasne ~istote premijerno je predstavljena u
srcu Evrope, to jest u Nema~koj, sredinom, a reprizno, u neπ to izmenj-
enom izdanju, u obliku takozvanog etni~kog ~iπ }enja, na Balkanu, kra-
jem dvadesetog veka. Nakon sloma komunizma, opsesija ~istih i po
pravilu kona~nih reπ enja, po~ela je da se π iri i na liberalizam, ideologi-
ju i politiku tradicionalno otpornu na uniformnost i prinudu.
Retrogradni trend unutar posthladnoratovskog liberalizma najjasnije se
manifestovao u ideologiji i politici ~istog liberalizma odnosno liberalnog
fundamentalizma postkomunisti~kih liberala sledbenika Frensisa
Fukujame. Kona~no, uniπ tavala~ka simplifikacija ~istih reπ enja, posle
hladnog rata, po~ela je da uzima maha i u oblasti metodologije odnosno
epistemologije druπ tvenih nauka. Agresivno zalaganje za ovu odnosno
onu ~istu oblast ili disciplinu predstavlja tipi~an inferiorni odgovor
vladaju}e druπ tvene nauke na izazove kompleksnosti i transdiscipli-
narnosti.
Neobi~nu raπ irenost opsesije ~istote u svim ovim domenima valja

dobro razumeti. Posebno zato π to do nje dolazi upravo u vreme velik-
ih demografskih promena, migracija, ukrπ tanja i meπ anja. Manija
~iπ }enja je najve}i i najbolniji paradoks, ali i najsloèniji fenomen
naπ eg vremena. Velike zaraze ubijanja, koje ovu maniju prate, samo
su spoljaπ nja manifestacija dubljih unutraπ njih poreme}aja.
Za razumevanje ovih poreme}aja najve}i zna~aj imaju ~etiri faktora.

Najpre, to je faktor vreme. Rigorozna empirijska odnosno statisti~ka
istraìvanja istorije dugog trajanja Fernana Brodela i teorije svetskog sis-
tema Imanela Volerstina, egzaktno su osvetlila i opisala vreme u kom
ìvimo kao vreme viπ estrukog dugog padanja. A ovakvo vreme, samo
po sebi, donosi porast neizvesnosti, straha, agresivnosti i nasilja.
Zatim, to je faktor prostor. Balkan je ve} dugo jedna vrsta nega-
140
tivnog politi~kog stereotipa. Naravno, ne i bez sopstvenih zasluga.

Divlja~kim etni~kim ~iπ }enjem u poslednjoj deceniji dvadesetog veka,
on je taj stereotip samo poja~ao. Delom i zbog toga, me|utim, nije
dovoljno prime}en i sli~an, mada mnogo blaì trend zatvaranja i ~iπ }e-
nja na samom Zapadu, zaoπ travanje imigracione politike, te kritika
ideje multikulturne zajednice od strane veoma uticajnih intelektuala-
ca, na primer i Semjuela Hantingtona, da pomenemo samo dve najpoz-
natije manifestacije ovog trenda.
Potom, to je faktor ugroèna placenta. Placenta (posteljica) je ovde

metafora za potrebu za sigurnoπ }u, koja je jedna je od najdubljih i
univerzalnih ljudskih potreba. Istorijski, placenta se menja, evoluira
(horda, pleme, narod, nacija, civilizacija, svet), ali potreba ostaje.
Ugroènost placente u naπ em vremenu, najdublji je osnov one zaraze
nesigurnosti, straha i histerije, iz koje se ra|aju i same manije ~iπ }enja.
Stara placenta (nacija-dràva) po~ela je da slabi i otpada, a nova (civi-
lizacija, svet) joπ se nije do kraja i dovoljno uobli~ila.
Najzad, to je i faktor demon vlasti. O "ugovoru sa |avolom" kao bit-

nom atributu vlasti pisao je joπ Maks Veber. Tre}i balkanski rat samo
je najnovije izdanje tog ugovora. Od samog po~etka, ovaj rat
funkcionisao je kao velika politi~ka fabrika, brutalna instrumental-
izacija etni~kog faktora od strane nezasitog demona vlasti. I ne samo
to. Od svih navedenih faktora, samo demon vlasti je aktivan, to jest
aktiviraju}i faktor rata. Sigurno je, naime, da bez ona tri pasivna fak-
tora, ni demon vlasti sam, ne bi mogao da izazove onu veliku zarazu,
ali je zato isto tako sigurno da, bez aktivnog odnosno aktiviraju}eg
dejstva demona vlasti, ovu pojavu ne bi mogla da izazovu ni sva ona tri
pasivna faktora zajedno.
U dvadesetom veku doπ lo je do naglog, gotovo eksponencijalnog

pove}anja gustine svetskog sistema, brzine istorijskog kretanja i stepe-
na privredne, politi~ke i ukupne me|uzavisnosti. U ovakvim uslovima,
manije ~iπ }enja i kampanje ubijanja, ne mogu viπ e da se ograni~e,
izoluju i zatvore u regionalne i lokalne okvire. Sartrovo "Pakao, to su
Drugi" pretvara se u "Drugi, to smo Mi". Smrt Drugoga u Po~etak
Suicida. Pre drugih, ovu veliku novost dvadesetog veka, imali su pri-
like da, na kraju toga veka, na sopstvenoj koì, osete i ljudi i narodi
jugoistoka Evrope.
Razlog za mirno, nenasilno reπ avanje me|unarodnih i unutraπ njih

sporova, zbog toga viπ e nije samo moralni, eti~ki. Taj razlog je sve
141
viπ e i sasvim prakti~an odnosno pragmati~an. Markovo "Braniti dru-
goga od zla u sebi" nije viπ e samo stvar obraza i ~ojstva, nego i golog
interesa. Na danaπ njem stupnju me|uzavisnosti, tek etika i pragmati-
ka zajedno, mogu da dovedu do jedne vrste novog, pravednijeg i pouz-
danijeg sistema unutraπ nje i me|unarodne bezbednosti. Svet }e biti ili
multikulturan, ili ga ne}e biti. U tome je najdublji, mada nedovoljno
shva}en smisao ideje Agneπ Heler o "protektivnom multikulturaliz-
mu", na koju je, u svojoj izvanrednoj studiji Grad u senci rata, nedavno
s razlogom skrenuo pa`nju beogradski sociolog Sreten Vujovi}.
142
Zatvoreno otvoreno druπ tvo

Nova gvozdena zavesa?
Standardni, faπ isti~ki, a zatim i komunisti~ki tip zatvorenog druπ tva

dvadesetog veka, dosta dobro je poznat. Nakon sloma faπ izma sredi-
nom, a posebno komunizma krajem ovog veka, me|utim, po~eo je da
se uobli~ava i jedan relativno nov tip zatvorenog druπ tva, koji je joπ
uvek malo poznat. Glavni razlog njegove relativne anonimnosti je u
atipi~nosti, ~ak neobi~nosti njegovih izvora, mehanizama i karakteristi-
ka. Na njegovu glavnu atipi~nost odnosno neobi~nost upu}uje i naslov
ovog teksta.
"Zatvoreno otvoreno", dakle, nije obi~na igra re~i, nego izraz

jedne od glavnih tendencija i kontradikcija posthladnoratovskog vre-
mena. Re~ je o tendenciji kontrakcije i zatvaranja samih otvorenih
druπ tava Zapada (centra) pod pritiskom teπ kih problema Istoka i
Juga (periferije) sve viπ e jednog, jedinog i jedinstvenog sveta. Ispod
zavodljive fukujamijanske retorike liberalne demokratije za sve,
uspostavlja se sve rigidnija hijerarhija me|unarodne zajednice, koja
zemlje i narode periferije osu|uje na strukturno nejednake π anse za
razvoj privrede i politike. Polarizacija ekonomskog i politi~kog
bogatstva (siromaπ tva) u svetskim razmerama, otvorenost za kreta-
nje kapitala, a zatvorenost za kretanje radne snage, rastu}i problem
migracija, sve teà drama izbegliπ tva, sve ve}i pritisak svetskog pro-
letarijata na granice bogatih nacija, nova (ovog puta prete`no
ekonomska) gvozdena zavesa kao odgovor ovih nacija na taj pritisak,
ovo je samo deo nove posthladnoratovske realnosti koja se u tiπ ini
ali ubrzano uspostavlja.
U sistemu iskrivljenih ogledala, ova realnost dobija najrazli~itija

izobli~enja. Na periferiji, pa i kod nas, na Balkanu, re~ je, pre svega,
o dva takva izobli~enja: prvo je izobli~enje anti-zapadnja~ke histerije
i nerealne pan (kod nas panslovenske) alternative, drugo, suprotnog
smera i naboja, izobli~enje nove-stare neo-kolonijalne svesti i naivne
i nerealne pro-zapadnja~ke euforije. Treba li posebno podse}ati na to
kako ova dva izobli~enja jedno drugom sluè kao recipro~an dokaz i
podsticaj. A tek Zapad kao zajedni~ki objekt i izazov. U dramati~noj
sedmici ~ekanja na zapre}ena bombardovanja NATO pakta od 5. do
12. oktobra 1998, Srbija i Crna Gora doìvele su pravu kondezaciju i
kulminaciju ovih izobli~enja. Sistem iskrivljenih ogledala bio je skoro
143
pred slomom. Sve je bilo tu: i anti-zapadnja~ka histerija, i pansloven-

ska iluzija, i π ok zapadnjaka, i arogancija Zapada. U svakom slu~aju,
dragocen empirijski materijal za neka budu}a istraìvanja.
Senke na periferiji su duè, a izobli~enja ve}a. Ipak, senki i

izobli~enja ima i u vladaju}im centrima svetskog sistema. I Zapad
ima svoje kontrakcije i ksenofobije. Ove ponekad idu ~ak i do starog,
ru`nog rasizma. Zbog ne~iste istorijske savesti i kompromitacije, kao
i zbog ve}ih mogu}nosti koje donosi privredni i druπ tveni razvoj,
me|utim, ideoloπ ka izobli~enja na Zapadu, danas su, po pravilu,
blaà i umerenija nego π to su bila ranije, i nego π to su i danas na
periferiji tog sistema. Razmatranja vode}eg zapadnog politikologa
Semjuela Hantingtona o "sudaru civilizacija i preoblikovanju svet-
skog poretka", najpre u ~lanku iz 1993, a zatim i u knjizi iz 1997, i
jedno i drugo, i osnovnu tendenciju i njenu modifikaciju, veoma
dobro pokazuju.
Multikultura u svetu, monokultura u SAD, ovo je najkra}a, dvodel-

na formula odnosno predlog Semjuela Hantingtona za I vek. Dva
dela ove formule, onaj za svet i onaj za SAD, samo su na prvi pogled
dva raznorodna, ~ak suprotstavljena elementa. Nakon pa`ljivijeg raz-
matranja, naime, postaje jasno da su i multikultura za svet i monokul-
tura za SAD, svaka na svoj na~in, zapravo, samo dve razli~ite forme
jedne te iste ideoloπ ke i ukupne reakcije: straha, kontrakcije i zat-
varanja Zapada nakon kraja hladnog rata.
Uprkos zna~ajnim ublaàvanjima, to se vidi ve} i kod prvog dela

formule. Projekt jedne vrste posthladnoratovske me|unarodne
miroljubive koegzistencije mnoπ tva kultura i civilizacija, kojeg nudi
Semjuel Hantington, predstavlja jednu vrstu racionalizacije i legiti-
macije ste~enih ekonomskih, politi~kih i vojnih prednosti, te jednu
vrstu novog izolacionizma i protekcionizma Zapada. Joπ bolje i jas-
nije, strah, kontrakcija i zatvaranje Zapada, vide se kod drugog dela
Hantingtonove formule. Rastu}em pritisku afro, hispano i drugih
Amerikanaca ne-zapadnog porekla unutar samih SAD, Semjuel
Hantington eksplicitno, direktno i neuvijeno suprotstavlja poziv na
povratak SAD i Amerikanaca o~evima osniva~ima i korenima
zapadne, π to }e re}i bele, evropske i hriπ }ansko-judejske civilizaci-
je odnosno monokulture.
Multi-mono formula Semjuela Hantingtona za I vek, dosta dobro

izraàva svu ambivalentnost, pragmati~nost, ali i ograni~enost realpoli-
144
tike SAD i drugih zemalja Zapada. Na kratak rok, ova formula
svakako π titi ste~ene pozicije i interese vladaju}ih klasa ovih zema-lja.
Na dug rok, me|utim, stvar stoji sasvim obrnuto. Na dug rok, naime,
ove klase i zemlje moraju ra~unati na sve sna`niji trend porasta
me|uzavisnosti i ubrzanja savremenog sveta. A u takvim uslovima,
hantingtonovska multi-mono formula mogla bi da se odrì samo uz
enormnu koli~inu me|unarodnog i unutraπ njeg nasilja, koli~inu nasi-
lja koja bi, u to nema sumnje, postala opasna i za sam Zapad. Zbog
toga je otvaranje a ne zatvaranje otvorenih druπ tava Zapada prema
sve teìm problemima nerazvijenog sveta, kao i njihovo zajedni~ko,
solidarno i strpljivo reπ avanje, jedina odrìva, racionalna i humana
alternativa, ne samo za zemlje i narode nerazvijenog sveta, nego i za
zem-lje i narode razvijenog Zapada.
145
Tomahavk privatizacija
U senci NATO pakta
Dvanaesti oktobar hiljadudevetstodevedesetosme. Datum i slika za

pam}enje. Samo dan uo~i postizanja Sporazuma Miloπ evi}-Holbruk,
koji je zapre}ena NATO bombardovanja zaustavio u minut do dvanaest,
crnogorske vlasti i π vajcarski "Glenkor" slavodobitno objavljuju
zaklju~enje Ugovora o upravljanju KAP-om, ìlom-kucavicom Crne
Gore. Retko bogat prizor. Sve je tu. I me|unarodni realkapitalizam, i
lokalni etatizam, i me|unarodna sila, i njena unutraπ nja upotreba. Zlo
se trpi od straha gorega. Tomahavk privatizacija u senci NATO pakta.
U svemu, upadljivo je odsustvo ina~e ostraπ }enih kritika pro-

miloπ evi}evske SNP. O~igledno, zajedni~ki interes i odgovornost iz vre-
mena starog, jedinstvenog DPS, kao i nove pozicije i interesi na nivou
federacije, ja~i su ~ak i od novih animoziteta. Ali je zato tu kritika iz redo-
va SDP i LSCG, te kritika iz krugova nezavisnih medija i eksperata. Ne
ulaze}i u manje va`na, tehni~ka pitanja, najve}i deo ovih kritika odnosi
se na nedovoljnu transparentnost, vidljivost i javnost procesa. Odgovor
vlasti, nedopustivo agresivan, izre~ene i neizre~ene sumnje samo
poja~ava. Doju~eraπ nji propagandisti samoupravne ekonomije, te vrli
jednopartijski aparat~ici, danas na novom zadatku, o privatizaciji govore
jezikom starih ideoloπ kih stereotipa i represija, baπ onako kako su do
skoro govorili o samoupravljanju. Svaka racionalna kritika, ranije
samoupravljanja, danas privatizacije, za njih je "pojava" koja je "naπ em
sistemu strana".
Ni pola godine od osvajanja reformsko-demokratskog mandata,

nedovoljna transparentnost procesa privatizacije, a posebno tim
povodom ispoljena agresivnost vlasti, viπ e je nego zabrinjavaju}a.
Uslov uslova sloènih i teπ kih ekonomskih i politi~kih reformi, pa i
privatizacije kao njihovog sastavnog dela, jeste minimalni druπ tveni i
politi~ki konsenzus. Ovaj konsenzus je to u svakom druπ tvu u tranzi-
ciji, a pogotovo je to u druπ tvu koje dolazi direktno iz devetog kruga
pakla, fratricidnog rata, ekonomije destrukcije i plja~ke naroda. I
pored nespornog zna~aja izborne pobede pro-reformske koalicije,
veliko je pitanje da li je na izborima 31. maja 1998, uopπ te postignut
onaj, za reforme neophodni minimalni konsenzus. Znamo, konzerva-
tivni, anti-reformski, pro-miloπ evi}evski politi~ki blok, na ovim
izborima, osvojio je oko ~etrdeset procenata. A to je masa. Da o
146
nejakom sindikatu, razorenom druπ tvu i prete}oj masi lumpena i ne

govorimo.
U ovakvim uslovima, do~ekivati na no` svaku kritiku, pa ~ak i kri-
tiku koju ozbiljno, kompetentno i argumentovano izri~e jedan od koa-
licionih partnera, zna~i direktno razarati onaj konsenzus, a samim tim
i sopstveni mandat i legitimitet. Ovakvo ponaπ anje mogu da objasne
samo dve stvari: neizmerna glupost, ili, joπ gore, presvla~enje
monopola. Prva stvar je manje verovatna, pre svega zbog toga π to je
teπ ko poverovati da neko moè da bude baπ toliko glup, to jest da
baπ toliko radi protiv samog sebe. Zbog toga je, po svoj prilici,
najve}im delom, re~ o onoj drugoj stvari. Uz prve i veoma skromne
pozitivne korake, promene i rezultate, naime, novi DPS je u reformsku
koaliciju uneo i teπ ko kompromituju}e nasle|e starih, ratnih monopo-
la u oblasti ekonomije i politike. Presvla~enje monopola je zato samo
najkra}i naziv za njihovo aktuelno nastojanje da putem povrπ inske
reformsko-demokratske kozmetike, a uz pomo} kredita ove koalicije,
posebno kredita njene ratom nekompromitovane ~lanice, naknadno
pribave nedostaju}i legitimitet i legalitet. Paradoksalno, u ovom nasto-
janju, u jednu vrstu politi~kog parazitizma zapada ~ak i deo anti-milo-
π evi}evske retorike. A ipak, spre~avanje ove travestije, uslov je kako
za o~uvanje onih kredita, tako i za uspeh ukupne reforme.
Tomahavk privatizacija je ekstreman, ali i paradigmati~an oblik

visokorizi~ne i zato inferiorne postkomunisti~ke privatizacije, koja se -
nasuprot onoj drugoj, u Srednjoj Evropi, na primer u êπ koj, koja je
bila relativno korektna, bezbedna i uspeπ na - sprovodi na Balkanu u
poslednjih deset godina. Ona nemilosrdno razgoli}uje balkanske, pa i
naπ e nove postkomunisti~ke klase i ideologije. Tako, naπ i vladaju}i
ekonomisti, koji su, uprkos sopstvenim proklamacijama, glavni inì-
njeri i ideolozi ove privatizacije, posebno insistiraju na navodno pot-
punoj ~istoti i odvojenosti ekonomije od politike i sile. Niπ ta
pogreπ nije. Politika i sila su i danas generativni element ekonomije.
Slu~aj "Glenkor" s po~etka ovog teksta to najbolje pokazuje i zbog
toga on definitivno postaje deo nemistifikovane ekonomske istorije,
~ak neke budu}e eventualne ekonomske antologije.
Re}i za tomahavk privatizaciju da je nepravedna nije dovoljno.

Njena nepravda nije obi~na. Razmere njene nepravde su gigantske, a
koreni zlo~ina~ki. Tomahavk privatizacija predstavlja najkra}i
π ifrirani bilans, socijalni rezime i retroaktivnu politi~ko-pravnu legit-
imaciju velikog genocidnog rata, razaranja druπ tva i plja~ke naroda u
poslednjih deset godina. Ovolika koli~ina i vrsta nepravde nije samo
147
eti~ki neprihvatljiva, nego i pragmati~ki rizi~na. U super-osetljivom
momentu tranzicije, koncept odrìvog razvoja mora se dopuniti kon-
ceptom odrìve privatizacije. Privatizacija sa ovolikom koli~inom i
vrstom nepravde, jednostavno, nije odrìva, ili je teπ ko odrìva.
Prvobitni, pragmati~ki argument agresivnih advokata tomahavk pri-

vatizacije, okre}e se kao bumerang protiv sopstvenih zastupnika.
Minimum transparentnosti, kontrole i konsenzusa, za koji se zalaù
"Monitor", SDP, Nebojπ a Medojevi} i autor ovog teksta, da pomen-
emo samo neke reformski orijentisane kriti~are te privatizacije, nije
samo, pa ni prvenstveno eti~ki, nego je, pre svega, pragmati~ki argu-
ment. Bez ovog minimuma, naime, velika je verovatno}a nekog novog
velikog sloma i pada u neki novi inferiorni i la`ni kolektivizam, komu-
nizam ili faπ izam. Uprkos retorici, dakle, protiv reformi radi toma-
havk privatizacija, a ne njena reformski orijentisana kritika.
148
Predatorska etika
I duh plja~kaπ kog kapitalizma
U naslovu i podnaslovu ovog teksta, socioloπ ki obrazovani ~italac

lako moè da prepozna cini~nu, oporu parafrazu naslova jednog od
najzna~ajnijih dela iz oblasti modernih druπ tvenih nauka. Re~ je o
Protestantskoj etici i duhu kapitalizma velikog nema~kog sociologa,
Maksa Vebera. U ovom delu, Maks Veber je razvio sna`nu empirijsku
i teorijsku kritiku marksisti~kog i svakog drugog vulgarnog materijal-
izma, pokazuju}i kako duh, religija, etika i kultura, po pravilu, nisu
samo posledica i "nadgradnja", nego, veoma ~esto, i ravnopravan sas-
tavni deo, sama infrastruktura privrede i druπ tva.
"Nije va`no poreklo kapitala, nego je va`no da se taj kapital

angaùje." U ovom lapidarnom stavu naπ ih danaπ njih, postkomu-
nisti~kih, takozvanih ~istih liberala, prepoznajemo matricu vulgarnog
materijalizma koju je tako uverljivo demistifikovao Maks Veber.
Zavodljiva jednostavnost ovog stava navodi na krivi put i zaklju~ak.
Krivi, iskrivljeni, ideologizovani put i zaklju~ak toga stava, jeste onaj
koji implicitno, pa ~ak i eksplicitno, negira bilo kakvu bitnu vezu
izme|u porekla i angaòvanja kapitala ovde i danas.
Negirati ovu vezu, me|utim, mogu}e je samo po cenu velikog

ogreπ enja. Ogreπ enje o kojem je re~ nije samo eti~ko, nego i
fakti~ko, odnosno nau~no. Eti~ki problem ratnog (~itaj zlo~ina~kog)
porekla kapitala ovde i danas, mo`da bi nekako i mogao da se proguta,
kada bi moglo da se dokaè kako to i takvo poreklo bitno ne uti~e na
dinamiku, strukturu i kvalitet angaòvanja kapitala. To, me|utim, nije
mogu}e da se dokaè. Ali zato moè da se dokaè suprotno. "Anga-
òvanje kapitala" je loπ a apstrakcija. Ne postoji neπ to takvo kao π to
je "angaòvanje kapitala" in abstracto. Postoji samo i uvek konkretno-
istorijsko angaòvanje kapitala.
Jedan takav konkretno-istorijski tip bio je i onaj kojeg je u svom

~uvenom delu opisao Maks Veber. "Protestantska etika i duh kapi-
talizma" opisuju tip kulture, privrede i druπ tva, karakteristi~an za
Zapad, to jest za prosperitetni centar svetskog kapitalisti~kog sis-
tema. "Predatorska etika i duh plja~kaπ kog kapitalizma", naprotiv,
karakteriπ u nerazvijenu i zavisnu periferiju i poluperiferiju tog sis-
149
tema. Ûuod licet Iovi, non licet bovi! Distribucija odnosno struktura
kapitalizma kao svetskog sistema oduvek je bila izrazito ner-
avnomerna.
Predatorska etika i plja~kaπ ki kapitalizam na Balkanu i u Crnoj

Gori predstavljaju kristalizaciju neuspeπ ne modernizacije u posled-
njih sto-dvesta godina. Naslednik neolitske kulture, parnjak neopatri-
jarhata, ovaj tip etike i ekonomije, u poslednja dva veka, prolazi kroz
najrazli~itije istorijske konjunkture, ali pri tome nikako ne uspeva da
se emancipuje od svoje bazi~ne infrastrukture. Tako, predatorsku
etiku i plja~kaπ ki kapitalizam moèmo da prepoznamo i u naπ im
tako razli~itim istorijskim formacijama kao π to su: predmoderni trib-
alizam ("Udar na blago", plja~ka kao redovan na~in privre|ivanja i
ìvota), rani, trgova~ki i zelenaπ ki kapital (dràvni monopoli i privi-
legije), protoindustrijski kapitalizam (vladine koncesije), te takozvani
dràvni socijalizam, ta~nije etatizam (sveobuhvatna dràvno-partijska
kontrola i podlo`niπ tvo). U tom smislu, i predatorska etika odnosno
plja~kaπ ki kapitalizam naπ ih ratnih nacionalizama 1990-ih, pred-
stavljaju samo najnoviji produètak i potvrdu ovih formacija.
U istom kontekstu, moè se re}i da balkanski i crnogorski ratovi

1990-ih predstavljaju samo brutalni rezime najnovijeg i najve}im
delom joπ uvek neuspeπ nog pokuπ aja modernizacije. ˇanse za
uspeπ an privredni razvoj i druπ tvenu modernizaciju Crne Gore ovim
ratovima zna~ajno su umanjene. Sre}om, one tim ratovima joπ uvek
nisu i sasvim poniπ tene. Dogodi}e se i to, me|utim, ukoliko Crna
Gora ne smogne snage da se suo~i sa svojim glavnim problemom. A
glavni problem Crne Gore nije nedostatak i angaòvanje kapitala,
kako sugeriπ u takozvani ~isti liberali, nego je to njen dominantni,
anti-razvojni, anti-modernizacijski, parazitski i predatorski tip kulture
i svesti, koji je u stanju da neproduktivno potroπ i bilo koju koli~inu
kapitala. Ovaj tip kulture i svesti glavni je izvor za~aranih krugova siro-
maπ tva, nerazvoja i nasilja na Balkanu i u Crnoj Gori u poslednjih
dvesta godina. Ostavite taj tip netaknut, ne}e vam pomo}i ni
neograni~ena ponuda kapitala. âk i kada bi bila mogu}a. A iz onoga
"Nije va`no poreklo nego je vaàn anga`man kapitala" izbija upravo
takva logika. Ignorisanje "porekla kapitala" u naπ em konkretno-
istorijskom kontekstu zna~i, zapravo, ignorisanje ~itavog infrastruk-
turnog, kulturnog kompleksa.
Naravno, alternativa plja~kaπ kom kapitalizmu ovde i danas nije

obnova etatizma i represije, nego ono π to je joπ Karl Poper, pre skoro
150
pola veka, nazvao "demokratskim intervencionizmom", te π to je sam
demokratski Zapad, u ovom veku, i prakti~no primenio: su|enja za rat
i ratne zlo~ine (Nirnberg i Tokijo), Ne Deal, progresivno oporezivan-
je, anti-monopolsko i anti-korupcionaπ ko zakonodavstvo i sli~no. Sve
ovo, opet, ne paternalisti~ki i kampanjski, nego demokratski i sistems-
ki, i to samo kao prvi korak na dugom putu izgradnje nove, "protes-
tantske" kulture i svesti, najzna~ajnije infrastrukturne pretpostavke
uspeπ nog razvoja i modernizacije.
Ne krene li putem ove alternative, Crna Gora }e nepovratno potro-

π iti i poslednje π anse da se uklju~i u krug prosperitetnih i
demokratskih zemalja sveta. Alternativa ovoj alternativi je ili 1) neki
novi slom i pad u totalitarizam, uz definitivno iskakanje odnosno
isklju~ivanje iz svetske kapitalisti~ke privrede i me|unarodne zajed-
nice, ili 2) krajnje inferiorno, zavisno i ne-razvojno uklju~ivanje u tu
privredu i zajednicu, po ovde opisanom "Vre}a bez dna" modelu najn-
erazvijenijih i najzavisnijih zemalja Tre}eg sveta i, sve viπ e, Rusije i
drugih bivπ ih takozvanih socijalisti~kih zemalja Novog Tre}eg sveta.
Simplifikacija "Nije va`no poreklo nego anga`man kapitala" naπ ih
takozvanih ~istih liberala, predstavlja po~etak ove druge inferiorne
alternative.
151
Udari i ostavi
Formula za Slobodana i Sadama
"Podigni i udari!" (Lift and Strike) Ovo je bila formula pomo}u koje
su SAD primorale Slobodana Miloπ evi}a da potpiπ e Dejtonski spo-
razum. Smisao je bio: "podigni" embargo na uvoz oru`ja radi ja~anja
muslimansko-hrvatskog, "udari" po artiljeriji oko Sarajeva radi slabljenja
srpskog entiteta u BiH. "Udari i ostavi!" (Strike and Leave) Ovo je for-
mula pomo}u koje SAD ve} deset godina tretiraju Slobodana
Miloπ evi}a i Sadama Huseina, to jest njihove reìme, dràve i narode.
Smisao je: "udari" po zemlji, to jest po vojnoj i, u meri u kojoj se to ne
moè izbe}i, civilnoj infrastrukturi, "ostavi" diktatora na vlasti, da se nje-
govim odlaskom ne bi stvorio za SAD nepoèljan takozvani bezbednosni
vakuum.
Prvi deo ove formule relativno dobro je poznat, mada ni on nije bez
odgovaraju}ih kontroverzi. Mnogo manje je poznat, ~ak opskuran,
zamra~en, me|utim, drugi deo te formule. Ovaj upu}uje na uvek aktuelnu
razliku, ~ak diskrepancu izme|u retorike i realpolitike. Razlika odnosno
diskrepanca o kojoj je re~, karakteriπ e i najdemokratskije zemlje sveta,
tako i SAD, posebno kada je re~ o njihovoj spoljnoj politici, jer se kon-
sekvence ove politike realizuju daleko od o~iju doma}e javnosti. Kriti~kom
delu javnosti, obrazac je, ipak, dobro poznat: retorika je redovno retorika
ljudskih prava i demokratije, realpolitika redovno politika sebi~nih interesa.
âk i onda kada ova druga nalaè de fakto podrπ ku lokalnom diktatoru.
U π iroj istorijskoj perspektivi, od Benita Musolinija i Adolfa

Hitlera, preko brojnih latinoameri~kih diktatora posle drugog svet-
skog rata, sve do Sadama Huseina i Slobodana Miloπ evi}a posle
hladnog rata, ovaj obrazac najbolje je rasvetlio poznati ameri~ki
lingvist i anarho-socijalist Noam ômski. U osnovi realpolitike velikih
sila, posebno SAD - dokumentovano pokazuje u svojim brojnim
knjigama i ~lancima Noam ômski - uvek je skriven interes me|unar-
odnog i lokalnog realkapitalizma, krupnog kapitala i velikog biznisa.
Retorika ljudskih prava pri tome igra ulogu ideoloπ kog zastora. Ispod
ove retorike krije se kompromituju}a, ali tvrda veza izme|u kapitaliz-
ma i faπ izma. Od Adolfa i Benita do Sadama i Slobodana.
Opisani obrazac jasno se manifestovao i u Srbiji i Crnoj Gori u jesen

1998, posebno u toku dramati~ne sedmice od 5. do 12. oktobra ove
152
godine, kada je i sama pretnja NATO bombardovanja proizvela pravi

mali anti-demokratski udar u zemlji: gaπ enje brojnih nezavisnih medi-
ja, masovno otpuπ tanje nepodobnih profesora, divljanje ˇeπ eljevih
faπ ista, ja~anje Slobodana Miloπ evi}a. Ipak, ovaj udar samo je do
vrhunca doveo i razgolitio katastrofalno loπ u politiku sankcija
me|unarodne zajednice, koja ve} π est i po godina, Srbiji i Crnoj Gori
isporu~uje sramni i kontraproduktivni dublet: sankcije za narod, pre-
govore za diktatora.
Naravno, ni formula "Udari i ostavi!" nije dogma. Kad lokalni dik-

tator, iz ovog ili onog razloga, po~ne da pokazuje znake
neposluπ nosti, ili znake unutraπ nje iscrpljenosti, ili i jedno i drugo,
π to je naj~eπ }e, tada prestaje podrπ ka, a po~inje izolacija. "Ostavi!"
se povla~i pred "Promeni!" U tom smislu, kataklizmi~ka zavrπ nica
starog faπ izma je paradigmati~na. Nije sasvim sigurno, ali je mogu}e,
~ak verovatno, da su i Slobodan Miloπ evi} i Sadam Husein, vo|e
razli~itih vrsta novog, posthladnoratovskog faπ izma, upravo u posled-
njih par meseci 1998, uπ li u ovu, terminalnu fazu sopstvene i ukupne
politi~ke dinamike.
Formula "Udari i ostavi!", sa svim svojim razli~itim fazama, pred-

stavlja, zapravo, samo jedan od najizrazitijih relikata hladnoratovske
logike u novoj posthladnoratovskoj eri. Sre}om, uz ove relikte, nova
posthladnoratovska era, donela je i relativno nove, ohrabruju}e
mogu}nosti i elemente, pre svega pove}ani manevarski prostor za
inaugurisanje i delovanje nove, pozitivne i preventivne me|unarodne
politike, akcije i diplomatije. Kao π to je poznato, ovi novi elementi, na
Balkanu, po~etkom teku}e decenije, fatalno su zakasnili. Utoliko ve}i
zna~aj, me|utim, oni su dobili danas, krajem ove decenije, u zavrπ nici
posthladnoratovske balkanske krize, posebno u Crnoj Gori. Zalaganje
za jednu vrstu nove, preventivne diplomatije - za formulu "Pomogni i
spre~i!", u smislu "pomogni", ukini sankcije narodu, "spre~i", izoluj i
kazni diktatora, umesto starog "Udari i ostavi!", "udari" narod, "osta-
vi" diktatora - bilo je ono glavno π to je i autor ovog teksta, kao
predstavnik nevladinog sektora unutar delegacije Republike Crne
Gore, isticao u svim svojim komunikacijama u Institutu za mir, Stejt
Departmentu i Beloj Ku}i, tokom posete ove delegacije Vaπ ingtonu
17-18. decembra 1998.
Da li }e me|unarodna zajednica, posebno SAD i druge velike sile,

u zavrπ nici teku}e balkanske krize, uopπ te pa i u Crnoj Gori, uspeti
da prevladaju staru, hladnoratovsku, negativnu i represivnu logiku, a
153
razviju novu, pozitivnu i preventivnu politiku, akciju i diplomatiju, joπ
uvek je krajnje neizvesno. Ono, me|utim, π to nije ni malo neizvesno,
to je da na samom Balkanu, pa i u Crnoj Gori, izme|u lokalnih sila i
aktera, joπ uvek duvaju sna`ni vetrovi hladnog rata. Kako druga~ije,
nego upravo kao takve, to jest kao sna`ne vetrove hladnog rata, da se
shvate histeri~ne optu`be na ra~un pomenute delegacije i posete:
"izdaja naroda i dràve", "sluènje stranom interesu", i sli~no. Niπ ta
~udno. Optu`be o kojima je re~ dolaze iz kruga poslednjih branilaca
diktatorove "mudre dràvni~ke politike". A upravo ta politika je pot-
pisala viπ e desetina hiljada super-naoruànih NATO vojnika na grani-
cama Srbije i Crne Gore po Dejtonu 1995, te dve hiljade verifikatora
na Kosovu po Holbruku 1998. Prostim upore|ivanjem re~i i dela,
otkrivamo skrivenu muku naπ ih tuìlaca. To, naravno, nije samo
u~eπ }e me|unarodnog faktora u reπ avanju naπ e krize, jer je vo|a
naπ ih tuìlaca na tom planu u~inio najviπ e, nego je to odbrana
monopola njihovog vo|e u ovom kao i u svim drugim domenima
unutraπ nje i spoljne politike.
154
Balkanski rulet
Od "balkanskog kasapina" do "faktora mira" i nazad?
Da li se krug zatvara ili se tako samo ~ini? Na samom po~etku

aktuelne balkanske krize, naπ diktator je, od strane vladaju}ih kru-
gova u SAD i svetu, ozna~avan kao glavni vinovnik, ~ak "balkanski
kasapin". Zatim je, uz razli~ita, uglavnom pragmati~na obrazloènja,
od strane istih krugova, dugo bio tretiran kao nezaobilazni "faktor
mira". Najzad, pre samo par meseci, Kongres i Administracija najav-
ili su povratak na po~etne pozicije. Nagoveπ teno je ~ak i podizanje
haπ ke optu`nice. Uprkos tome, i ne bez razloga, skepti~niji anali-
ti~ari su upozorili: i ovi najnoviji nagoveπ taji, mogli bi na kraju biti
samo joπ jedna igra u smrtonosnom balkanskom ruletu koji se i
dalje vrti.
A rulet o kojem je re~ pomutio bi razum ~ak i populaciji sa mnogo

duòm i razvijenijom demokratskom tradicijom nego π to je ona
koja postoji kod nas. Pogotovo kada se na ovu tradiciju nadoveè
joπ nepovoljnija sadaπ njost. U naπ em slu~aju, to je, pre svega,
ratom i sankcijama, iznutra i spolja, nasilno i ekstremno uve}ana
lumpenska beda masa. Strah od promena, razaranje kompleksnosti,
velika simplifikacija, ovo je samo deo ideoloπ kog sindroma, koji se
prirodno nastavlja na opisano autoritarno nasle|e i aktuelnu bedu
masa. Zbog toga Balkanski π pijun Duπ ana Kova~evi}a i nije samo
komedija prohujalih vremena. Setimo se, samo primera radi, kako
su tri od ~etiri podpredsednika, dakle bezmalo celokupni vrh Vlade
Republike Srbije, sasvim nedavno, i sasvim ozbiljno, jedan publiko-
vani autorski tekst, onaj dr Danijela Servera sa Instituta za mir iz
Vaπ ingtona, proglasili za supertajni dokument CIA. Na ovom uspe-
hu mogao bi da im pozavidi i prerevni Ilija ^vorovi}.
Stvar, ipak, nije za smejanje. Namera Ratka Markovi}a, Milovana

Boji}a i Vojislava ˇeπ elja, te neobi~ne staljinisti~ko-faπ isti~ke tro-
jke, i nije bila toliko da informiπ e, odnosno dezinformiπ e, koliko
da opomene i zastraπ i opozicionu i alternativnu javnost. Zbog toga
i nisu va`ne ~injenice. "Va`na je suπ tina", filozofski poru~uje
Vojislav ˇeπ elj. A suπ tina je, to vojvoda najbolje zna, ono π to kaè
veliki vo|a. Ili njegova supruga, svejedno. Tako se stvarnost okre}e
naglavce: Slobodan Miloπ evi}, glavni faktor, klijent i kadar velikih
sila (posebno SAD), arhitekt, promotor i agent Dejtonskog mira,
155
NATO pakta, i, mogu}e, zaπ to da ne, same CIA na Balkanu posle

hladnog rata, u mra~noj komori naπ ih ideoloπ kih fantasta, opse-
nara i propagandista, postaje sveti Georgije koji ubija SAD-CIA
a`dahu, a njegovi protivnici, posebno oni doma}i, svi odreda pla}eni
agenti CIA i mrski izdajnici.
Toliko za one koji ne mogu bez zavere. Za one druge, sklonije

ozbiljnom miπ ljenju, samo jedno upu}ivanje. U izvanrednom, retko
dobrom i podsticajnom radu pod naslovom "Fascists, Liberals, and
Anti-Nationalism", objavljenom u zborniku Europe's Ne Nationalism
1996, Toma` Mastnak, jedan od vode}ih slovena~kih intelektualaca
srednje generacije, razvija i brani tezu o profanom interesnom savezu
izme|u zapadnih liberalnih vlada, s jedne, i velikosrpskih (jedno vreme
i velikohrvatskih) faπ ista, s druge strane, u njihovom agresivnom ratu
protiv BiH dràve i dràve uopπ te. Glavni argument Tomaà
Mastnaka je anti-etatizam, neprijateljski stav prema dràvi kao takvoj,
koji je, po njemu, najmanji zajedni~ki imenitelj i cement ovog neo~eki-
vanog i opskurnog saveza: "Saglasnost politi~kog jezika i prakse srp-
skog faπ izma i prete`no liberalno-demokratskog Zapada, nije
slu~ajna. Savez liberala i faπ ista, nastao s ratom u BiH, drì na okupu
njihov zajedni~ki anti-etatizam. Izgleda da liberali i faπ isti, udruèni u
jednu vrstu anti-nacionalisti~ke internacionale, u ~itavom svetu, uspe-
π no razaraju Levijatana. Sa pobedni~kim anti-nacionalizmom, pre-
lazimo iz reda i haos. Ulazimo u doba Behemota."
Naravno, i tekst Tomaà Mastnaka ima spornih mesta, i to ne samo

kada je re~ o njegovim pomo}nim, nego i kada je re~ o njegovom
glavnom, anti-etatisti~kom argumentu. Anti-etatisti~ka karakterizacija
liberalizma i faπ izma jeste teorijski zanimljiva, ali je i empirijski upit-
na. To posebno vaì za navodni anti-etatizam faπ izma. Zar sam
Benito Musolini upravo dràvu nije stavio na najviπ u lestvicu vred-
nosti svog sistema: "Dràva je sve, ~ovek niπ ta." I zar divljanje, a ne
razaranje dràve, nije najkra}i rezime istorijske prakse tog sistema.
Empirijski, posebno su problemati~ni, arbitrerni i nekriti~ni, ~ak
otvoreno pristrasni, mnogi pomo}ni, pristupni pojmovi Tomaà
Mastnaka: "civilno druπ tvo", "dràva", "nacija", "nacionalizam". A
takvi su da bi njihov autor mogao da utemelji i razvije onaj svoj glavni,
anti-etatisti~ki, anti-liberalni i anti-faπ isti~ki, istovremeno pro-
dràvni, pro-nacionalni i pro-nacionalisti~ki argument i stav.
Uprkos ovim i drugim spornim mestima, me|utim, tekst Tomaà

Mastnaka zasluùje naπ u najpomniju pa`nju, pre svega zbog toga π to
156
vladaju}oj mitologiji o navodnom neprijateljstvu, suprotstavlja alter-
nativnu, inteligentnu i uverljivu iluminaciju o fakti~kom savezu izme|u
zapadnih liberala (neoliberala) i balkanskih faπ ista (neofaπ ista), a
nepodnoπ ljivoj lako}i ilja~vorovi}evske paranoje i zavere, koja se
ovde i danas ponovo π iri silinom zaraze, protivstavlja teàk i trnovit,
ali zahvalan i lekovit put kriti~ke svesti i sistemskog miπ ljenja. U
demistifikaciji iskrivljene proπ losti i sadaπ njosti, kao i u predvi|anju
neizvesne budu}nosti, ovaj put odnosno lek nema alternative.
157
Surogat
Nevladin sektor, zamena za Nepostoje}e druπ tvo?
Stigla je i en-dì-ou. En-dì-ou je od NGO, "non-governmental orga-

nization", nevladina organizacija. U Crnoj Gori, kao i u drugim ratom
pogo|enim postjugoslovenskim zemljama, me|utim, en-dì-ou joπ uvek
je viπ e jedna vrsta indikatora, pokazatelja opπ teg druπ tvenog stanja,
nego organizacija i snaga za sebe. Pored ostalog, ovo potvr|uju i tri
aktuelna, i samo na prvi pogled nepovezana fragmenta. Prvi je fenomen
takozvane gonge odnosno dì-en-dì-ou, GNGO, vladine nevladine orga-
nizacije, o kojoj je i u Crnoj Gori po~elo viπ e kriti~ki da se govori i piπ e
tek odskora, u sklopu kritike nekih reπ enja novog Zakona o nevladinim
organizacijama. Drugi je sindrom "ùtih mrava", koji sve sna`nije karak-
teriπ e i odnose izme|u samih nevladinih organizacija. Tre}i je ìg "izda-
jnika i π pijuna", kojim i naπ i etatisti i faπ isti, setimo se samo nedavne
predstave tri agilna potpredsednika Vlade Srbije, dnevno obeleàvaju
svakog ko se makar malo udalji iz propisanog vladinog odnosno
reìmskog kruga.
Ono π to, kao najmanji zajedni~ki imenitelj i temelj, povezuje i

objaπ njava tri gornja fragmenta, jeste ratom razoreno druπ tvo. I vladine
nevladine organizacije, i sindrom ùtih mrava, i etatisti~ka odnosno
faπ isti~ka agresija, naime, postoje u svakom, pa i u svakom normalnom
druπ tvu. Samo u ratom razorenom druπ tvu, kao π to je naπ e druπ tvo
danas, me|utim, ove pojave postaju preovla|uju}e pravilo, norma, a ne
tek patoloπ ki ekstrem i izuzetak. Uzmimo, recimo, samo prvi od nave-
denih fenomena, gonge, vladine nevladine organizacije. Ono π to je kod
najve}eg broja kritika ovih organizacija ovde i danas pogreπ no, nije
sama ta kritika, nego njena jednostranost, povrπ nost i nedovoljnost.
Gonge, vladine nevladine organizacije, naime, nisu samo organizacije
koje finansiraju doma}e, nego i organizacije koje finansiraju strane vlade.
ˇtaviπ e, takve su i one nevladine organizacije, koje finansiraju me|unar-
odne organizacije, finansijski, opet, vezane za svoje vlade. Sa ovim
nu`nim proπ irenjem, gonge postaju nesporna, verovatno ~ak i
devedesetprocentna dominanta, a ~itav nevladin sektor, kao i civilno
druπ tvo, viπ epartizam, parlamentarizam i demokratija, samo retorika i
fasada.
Joπ gore, ~itav nevladin sektor postaje surogat, zamena za nepos-

toje}e druπ tvo. Ako je ova zamena samo privremena, kao π to su
158
veπ ta~ka plu}a, koja produàvaju ugroène vitalne funkcije do

ponovnog preuzimanja od strane organizma, a to je, otprilike, glavna
ideja eksperata i ideologa tranzicije, onda se to i moè razumeti odnos-
no prihvatiti. Ipak, u interesu same tranzicije je da se ozbiljno razmotri
barem joπ jedna ravnopravna mogu}nost odnosno hipoteza, naime, da
je najavljeno π irenje gongi u Crnoj Gori samo deo novog velikog
presvla~enja starih, nereformisanih struktura, monopola i aparata
mo}i u novo ideoloπ ko i retori~ko ruho. A indikatora da bi moglo biti
upravo tako, ima barem onoliko koliko i onih drugih, za tranziciju
povoljnijih pokazatelja. I u tom smislu, dakle, Crna Gora je i dalje na
velikoj raskrsnici. U postkomunisti~kim zemljama koje nisu proπ le
kroz pakao rata, ova druga mogu}nost, mo`da, ~ak verovatno, i nije
neophodna. U naπ em slu~aju jeste. Barem kao alternativna hipoteza.
Za sociologa ili novinara, koji je i stvarno, a ne samo verbalno, viπ e

zainteresovan za profesionalni kodeks i istinu, nego za li~ni komfor i
sujetu, interes i ideologija su najpouzdaniji materijal odnosno indika-
tor realnog druπ tvenog stanja. "Ako laè koza (~itaj ideologija), ne
laè rog (~itaj interes)." Naπ problem uopπ te, pa i kada je re~ o
gongama, nije u samom postojanju, nego u zastraπ uju}oj, razornoj i
iskrivljuju}oj mo}i etabliranih interesa i ideologija.
Svaka mo} je relativna. Tako i ovde i danas. Ona je ovde i danas zas-
traπ uju}a ne toliko sama po sebi, koliko zbog toga π to se uspostavlja
u odnosu na druπ tvo koje je ratom gotovo potpuno razoreno,
uniπ teno, anulirano. Otuda toliko gongi, "ùtih mrava" i faπ ista. A u
razaranju ovog druπ tva, to se nikako ne sme smetnuti s uma, doma}i
etatisti i faπ isti imali su punu mada skrivenu podrπ ku velikih sila.
Kako druga~ije shvatiti sistem sankcija, koji je najteè pogodio π iroke
sektore stanovniπ tva, a samo u~vrstio vlast agresivnih nacionalista.
Uostalom, kao π to je dobro poznato, nepodnoπ ljiva hipokrizija ovih
sankcija, i dalje se nastavlja. Me|unarodna pomo} uopπ te, pa i
me|unarodna pomo} nevladinim organizacijama, tako se pretvara u
veliki "fig-leaf", smokvin list iza kojeg se kriju golotinja razorenog
druπ tva i licemerje velikih sila. U tom smislu, naπ e nevine gonge nisu
samo neveseli indikator jednog razorenog druπ tva, nego i "test case",
ogledalo Evrope i sveta.
Do ovog poslednjeg, me|utim, vladaju}a liberalna ideologija ne

moè da do|e. Samom svojom prirodom i funkcijom, ona je
prinu|ena da zamagljuje, iskrivljuje i razara upravo ono π to je ovde
najbitnije, svest o vezi izme|u me|unarodnog realkapitalizma i
159
balkanskog neofaπ izma. To vaì ne samo za najve}i broj kritika
takozvanih vladinih nevladinih organizacija, koje se danas mogu ~uti
ili pro~itati u Crnoj Gori, nego i za neke od ina~e dobrih, pa i odli~nih
analiza naπ eg problema napisanih izvan naπ ih prostora. Jedna od
ovih poslednjih sigurno je i Nedovrπ eni mir (Unfinished Peace),
Izveπ taj Lea Tindemansa i drugih iz Me|unarodne komisije za
Balkan. U kritici stare, vladaju}e, etatisti~ke realpolitike velikih sila,
kao i u afirmaciji nove, alternativne, socijetalne, "nevladine" filo-
zofije, ovaj izveπ taj otiπ ao je najdalje. Ipak, ni on nije preπ ao
Rubikon liberalne ideologije. Ni u njemu nema sveobuhvatne i
dubinske slike, ni odgovaraju}e pragmatike. Ni u njemu nema realne,
nemistifikovane, ni-zavera-ni-greπ ka uloge i odgovornosti me|unar-
odne zajednice, posebno takve uloge i odgovornosti velikih sila. Ni u
njemu nema onoga π to je Noam ômski nazvao " ashington
Connection and Third orld Fascism" (Vaπ ington i faπ izam Tre}eg
svetu).
160
Crna Gora i Rambuje

Dugo putovanje kroz dvadeseti vek
Ve} se moè ~uti drhtavi π apat ljubitelja zavera. Posebno onih

(anti)masonskih. Od Pariza do Pariza, od Versaja do Rambujea, punih
je osamdeset godina. Krug se zatvara. Sve se vra}a na svoj po~etak. Za
male i zavisne dràve balkanske periferije, ~itav dvadeseti vek po~inje
da li~i na veliki "detour", dugi zaobilazni put, koji se vra}a na mesto
prvog skretanja.
Jedna od bizarnosti Rambujea je i reakcija odsutne Crne Gore.

Njen strah od svrπ enog ~ina i formiranje Ekspertske grupe za
pra}enje pregovora. Na stranu uobi~ajena i ve} zamorna strana~ka
prepucava-nja, valja ozbiljno odgovoriti na pitanje koliko je ovaj strah
opravdan, to jest koliko je formiranje pomenute grupe pravovremeno,
preuranjeno ili zakasnelo.
Najkra}i i najta~niji odgovor na ovo pitanje dao je Radovan Radonji},

jedan od ~lanova Ekspertske grupe, kada je istakao da Crna Gora, sa
ovom ili nekom sli~nom grupom, zapravo, kasni najmanje deset godina.
Razloga za ovakav stav je napretek. Navodimo samo tri najkrupnija.
Prvi se odnosi na poslednjih pola godine i sam Rambuje. Sude}i na

osnovu prvih papira Kristofera Hila i predloga Kontakt grupe, kao i na
osnovu novouspostavljenih realiteta, snaga i interesa, naime, veoma je
mala verovatno}a da ustavna konstrukcija SRJ, posle Rambujea, moè
ostati bez bitnih izmena. Iza trodelne i teπ ke formule protektorata
velikih sila, proπ irene autonomije kosovskih Albanaca, i teritorijalnog
integriteta SRJ, nije teπ ko prepoznati veliku ustavnu prekompoziciju
ove poslednje.
Posebno je zanimljiva upotreba formule "proπ irena autonomi-

ja". Ova formula predstavlja jednu vrstu pragmati~ne
terminoloπ ke zamene, supstitucije, drugog imena za fakti~ki tre}u
republiku SRJ. ˇtaviπ e, projektovana autonomija Kosova sadrì i
neka prava, kojih nema druga federalna jedinica odnosno Crna
Gora. Pored ostalih, ovo vaì i za pravo proglaπ avanja vanrednog
stanja, koje u naπ im uslovima, kao π to je poznato, nije ni malo
bezna~ajno. Ako se sva "briga i zaπ tita" me|unarodne zajednice za
161
Crnu Goru, ovo su re~i Robina Kuka i Ibera Vedrina na po~etku

Rambujea, svode samo na ovu dovitljivu terminoloπ ku zamenu,
onda bi Crna Gora, zaista, morala biti oprezna.
Drugi razlog odnosi se na poslednje dve godine otkako besni neob-

javljeni ekonomski, politi~ki i ukupni rat Miloπ evi}eve Srbije protiv
Crne Gore. Ovaj sukob ve} ozbiljno dovodi u pitanje ne samo zapo~ete
privredne i politi~ke reforme, nego i samu dràvnu egzistenciju manje
republike. Autisti~ka, agresivno-nacionalisti~ka i anti-zapadnja~ka
politika Miloπ evi}eve Srbije, u Crnoj Gori sve viπ e se doìvljava kao
nesnoπ ljiv i neèljen teret. âk i da nije pretnje ustavne prekompozi-
cije iz Rambujea, ovo bi bio i viπ e nego dovoljan razlog za ustavno i
ukupno preispitivanje Crne Gore.
Tre}i razlog odnosi se na poslednjih sedam odnosno deset godina

otkako je stvorena SRJ, Miloπ evi}eva Mala Velika Srbija, i u njoj
poluìva Crna Gora. Suprotno Miloπ evi}evoj propagandi, to jest
simuliranoj anti-secesionisti~koj histeriji, ~itav ovaj period najbolje se
moè razumeti kao proces prikrivene, jednostrane i nasilne secesije
Miloπ evi}eve Srbije, najpre od SFRJ, a zatim i od SRJ, s tim π to ovo
poslednje, u stvari, mo`da, i nije ta~no. Kada se razmotri pa`ljivije,
naime, vidi se da Miloπ evi}eva Srbija, zapravo, nikada nije ni uπ la u
SRJ, pa zato, barem iz ove, nije ni mogla iza}i, odnosno izvrπ iti secesi-
ju. I to ne samo zbog toga π to, za razliku od Crne Gore, nije sprovela
referendum, nego, joπ viπ e, i zbog toga π to, sve do danaπ njeg dana,
i po slovu svog Ustava, i po realpoliti~kom ponaπ anju svojih vlasti,
funkcioniπ e kao u punoj meri suverena, ni~im ograni~ena vlast i
dràva. A SRJ? Ona i dalje vegetira kao neobi~na, "verÚ special" zajed-
nica Crne Gore sa samom sobom, odnosno sa sopstvenim istorijskim
iluzijama, ili, u najboljem slu~aju, kao fakti~ka zajednica, "konkubinat"
dve partijske dràve.
Za sve ovo, naravno, sam Rambuje nije ni malo kriv. Rambuje je

samo razgolitio svu teπ ku desetogodiπ nju zapuπ tenost dràvnog
pitanja Crne Gore. U ovih deset godina, uporedo sa zapuπ tanjem Crne
Gore, me|utim, doπ lo je i do velikog zguπ njavanja me|unarodnog
balkanskog prostora, kao i do velikog ubrzavanja istorijskog kriznog
vremena. A sa ovim zguπ njavanjem odnosno ubrzavanjem, reπ avanje
crnogorskog pitanja postalo je joπ delikatnije i teè.
Crna Gora je i danas oko dràvnog pitanja duboko podeljena, i to

je njen glavni i najve}i problem. U ovoj podeljenosti, posebno, cen-
162
tralno mesto, i dalje zauzima "drama dvostrukog (srpsko-crnogor-
skog) identiteta" ve}inskog (pravoslavnog) stanovniπ tva. Milo-
π evi}eva Srbija, kao i njena partijska ekspozitura u Crnoj Gori, na
ovom problemu, samo parazitira. Na ovom problemu, me|utim,
po~inje da parazitira i nova crnogorska vlast, posebno njena sve agre-
sivnija, netransparentnija i nekontrolisanija privatizacija. Za zapo-
~ete privredne i politi~ke reforme u Crnoj Gori, kao i za Crnu Goru
uopπ te, ovakvo ponaπ anje nove vlasti, moglo bi da bude fatalno,
niπ ta manje od spoljaπ njeg ugroàvanja Crne Gore.
Zbog svega navedenog, a posebno zbog ovog poslednjeg, krajnje je

vreme da vlast u Crnoj Gori kona~no razvije i ponudi alternativu
politici "SRJ bez alternative". Naravno, alteranativa aktuelnom i sve
nepodnoπ ljivijem dràvnom poloàju Crne Gore u SRJ, koja je pre
dve godine bila razlog odnosno povod za raspad do tada jedinstvene i
vladaju}e DPS, ne mora odnosno ne sme da bude samo jedna, jedina,
fiksna i promptna. Naprotiv. Ono najmanje, me|utim, π to bi ona
morala da bude, to je jasna, javna i transparentna svest o svim dimen-
zijama i varijantama ovog pitanja. Samo takva, jasna, javna i transpar-
entna, ona bi mogla da obezbedi i dovoljno π irok i snaàn otpor
arkanskoj i agresivnoj politici Slobodana Miloπ evi}a. Samo u ovom
kontekstu i smislu, Rambuje bi za Crnu Goru mogao da bude i neπ to
viπ e nego π to je samo joπ jedan razo~aravaju}i "detour".
163
Crnogorsko pitanje
Izazov kompleksnosti
U izvesnom smislu, moglo bi se re}i da je dràvno pitanje pitanje svih

pitanja. Ne u smislu da ono prethodi svim drugim pitanjima, kako to
tvrde etatisti, nego, upravo obrnuto, u smislu da se u njemu sva druga
pitanja sti~u i kondenzuju. Ovo potvr|uje i crnogorsko dràvno i ukup-
no pitanje. âk i veoma indirektna aktualizacija ovog pitanja u udalje-
nom Rambujeu, izazvala je pravi mali politi~ki zemljotres u Crnoj Gori.
Drugi neposredan povod za pisanje ovog teksta, bila je izvanredna knji-
ga Milorada Popovi}a Crnogorsko pitanje, koja je svetlost dana ugleda-
la nekako u isto vreme kad i Rambuje. Knjizi Milorada Popovi}a, pored
naslova, ovaj tekst duguje i snaàn podsticaj.
Dràva jeste od, ali nije i u opπ tem druπ tvenom interesu. Ova naiz-
gled mala, tanana distinkcija, rasvetljava jednu od najdubljih tajni
dràve. Drugim re~ima, iz ina~e nesporne ~injenice da se dràva bavi
pitanjima koja su od jednakog interesa za sve, ne sledi nu`no da ona ta
pitanja i tretira jednako, nepristrasno, u interesu svih. Naprotiv. Iz ove
temeljne kontradikcije, proizilaze i sve druge protivre~nosti dràve.
Dràva je i opπ tost i posebnost, i um i neum, i duh i neduh, i dobro i
zlo. Iz ove teπ ke meπ avine ra|a se neodoljiva mo} etatizma.
Suprotno raπ irenoj predrasudi, anarhizam nije neprijatelj dràve,
nego etatizma. A etatizam je samo posmrtna maska dràve.
Anarhizam dràvu ne potcenjuje, nego ju dovodi, ili, joπ bolje, svodi
na pravu meru. A prava mera dràve je ~ovek odnosno druπ tvo.
Musolinijevo "Dràva je sve, ~ovek niπ ta" postaje "ôvek je sve,
dràva ~ovek".
Naravno, ni odnos izme|u druπ tva i dràve nije jednostavan, jed-

nostran, jednosmeran. Uticaj dràve na druπ tvo, posebno danas,
izuzetno je veliki, i to nikako ne bi smelo da se smetne sa uma. Ipak,
druπ tvo je to koje, u krajnjoj liniji, proizvodi dràvu, a ne obratno. A
to bi joπ manje smelo da se smetne sa uma. Na~elo prvenstva druπ tva
u odnosu na dràvu nije samo doktrinarno. Naprotiv. Ono ima veliki
teorijski, ali i veliki prakti~ni zna~aj. Teorijski ono omogu}ava dublje i
bolje razumevanje, prakti~no uspeπ nije i humanije tretiranje identite-
ta, jedne od najzna~ajnijih, ako ne i najzna~ajnije varijable dràve.
Etatisti~ko na~elo dràva-druπ tvo ovu varijablu percipira i petrificira
kao mrtvi, stati~ki monolit, socijatelno na~elo druπ tvo-dràva kao ono
164
π to ova varijabla uistinu jest, ìvi dinami~ki kompleks.

Teorijska i prakti~na superiornost ovog drugog na~ela, potvr|uje se i
na primeru aktuelnog crnogorskog identiteta. "Drama dvostrukog (srp-
sko-crnogorskog) identiteta" ve}inskog (pravoslavnog) stanovniπ tva
Crne Gore, sve viπ e se prihvata kao relativno korektna socioloπ ka
odnosno politikoloπ ka deskripcija i rekonstrukcija ovog sloènog i kon-
fliktnog identiteta. No ni sama dvostrukost o kojoj je re~ nije jednos-
tavna, jednoslojna, jednodimenzionalna. I ona sama ima najmanje tri
dimenzije koje su inter-aktivne. Etni~ku, socijalnu i politi~ku. Etni~ka
dimenzija je poznata: jedni su Srbi, drugi Crnogorci, tre}i i Srbi i
Crnogorci. Socijalna dimenzija tako|e: razaranje druπ tva, metastaza
lumpenstva, snaènje neopatrijarhata, π irenje kulture neolita, sve to u
poslednjih deset godina. Politi~ka dimenzija sva se vrti oko dràve i eta-
tizma.
Etni~ka dimenzija kompleksnog crnogorskog identiteta nije sporna.

U Crnoj Gori se napredovalo makar dotle da malo ko danas kome
uopπ te spori srpski, crnogorski, ili bilo koji drugi identitet. Uπ lo se u
eru uzajamnog priznanja. Barem u na~elu. Pravo pitanje je otkuda onda
uopπ te ovolika drama, napetost, ~ak nekrofilija, oko politi~ke dimenzi-
je tog identiteta, to jest oko dràve, "SRJ ili Crne Gore bez alterna-
tive".Veliki i opasni nesklad izme|u javno deklarisanog me|uetni~kog i
ukupnog priznanja, na jednoj, i jasno manifestovanog poluratnog poli-
ti~kog odnosno predpoliti~kog stanja, na drugoj strani. Ovaj nesklad
moè da rasvetli tek ona druga, srednja, socijalna dimenzija problema.
Desetogodiπ nji proces nasilne odnosno ratne destrukcije druπ tva

ostavio je za sobom pravu pustoπ . Ispod nejake opne novih, liberalno-
demokratskih normi, principa i institucija, razvila se zastraπ uju}a
praznina, strah i agresivnost neopatrijarhata. Ispod tanke skrame poli-
ti~kog pluralizma, tolerancije i priznanja, lumpenska beda, o~aj i gnev
masa. Ispod dve jedanaestine industrijskih odnosno informati~kih oaza
i enklava, devet jedanaestina inferiornih, teritorijama opsednutih i
samodestruktivnih neolitskih kultura. Ovo je onaj konkretno-istorijski
druπ tveni totalitet unutar kojeg je jedino mogu}e razumeti aktivisti~ki
àr koji ovde i danas prièljkuje takozvano vanredno stanje. "Pa
makar se mi dole (u Crnoj Gori) zbog toga i pobili!"
Vanredno stanje, dràva, sila, smrt. Zaposedanje i "~iπ }enje" teri-

torija. Razaranje kompleksnosti. Opsesija velikosrpskih i drugih
velikodràvnih pagana. Predmoderna odnosno predhriπ }anska regre-
sija. Ali je naπ problem u tome π to je, usled desetogodiπ njeg nasilja
165
i propadanja, ova opsesija odnosno regresija kod nas postala masovna.
Ono π to naπ i pagani zovu "dràva", nije dràva u pravom, to jest
modernom smislu re~i, vlast zasnovana na saglasnosti gra|ana i vla-
davini prava, nego logor, za~arani krug nasilja i neslobode. Ali je naπ
problem u tome π to je, usled one regresije, ovakva, logorska percep-
cija, svest i praksa, postala dominantna.
Iza}i iz dràve-logora, to jest iz za~aranog kruga nasilja i neslobode,

nije mogu}e bez stvarne alternative. U naπ em slu~aju to zna~i bez
rehabilitacije kompleksnosti, druπ tva i demokratije. Na~elo "Prvo
dràva, pa demokratija" moè biti loπ i opasan savetnik. Demokratija
je forma, a ne akcidencija dràve. Usled one "drame dvostrukog iden-
titeta", u slu~aju Crne Gore, ~ak i uslov opstanka.
166
Teπ ka tranzicija
Crnogorske reforme na ìvom pesku unutraπ njih
podela
Za razliku od drugih postkomunisti~kih zemalja, Crna Gora je imala

dve nulte ta~ke tranzicije: onu 1989. i onu 1997. Izme|u prve i druge,
dogodio se proces negativne tranzicije: ratni prelaz od komunisti~kog
ka agresivno-nacionalisti~kom (velikosrpskom) autoritarizmu. Dve
godine od rascepa do tada jedinstvene vladaju}e DPS, koji je ozna~io
drugu nultu ta~ku, te kona~ni po~etak pozitivne tranzicije u Crnoj Gori,
nije dug vremenski period, ali je u naπ im uslovima velikog istorijskog
ubrzanja, sasvim dovoljan da se postavi pitanje makar i privremenog
bilansa zapo~etog procesa.
Klju~ni, ~ak kriti~ni resurs svake demokratske tranzicije, jeste mini-

malni unutraπ nji konsenzus. Zbog toga se do odgovora na postavljeno
pitanje, i u slu~aju Crne Gore, najpre moè do}i odgovorom na pitanje:
kako stoji stvar sa konsenzusom glavnih druπ tvenih i politi~kih snaga
Crne Gore, to jest da li taj konsenzus u Crnoj Gori uopπ te postoji.
Najsaètiji odgovor na ovo pitanje formulisan je u naslovu i podnaslovu
ovog teksta, ali argumentaciju za taj odgovor tek treba dobro razumeti.
Koalicija Narodna sloga, koju su 1996. sklopili Liberalni savez i

Narodna stranka, s pravom je do~ekana kao velika nada, pre svega
zbog o~ekivanja da se njome prevlada nasle|eni a opasni srpsko-
crnogorski dualizam unutar ve}inskog odnosno pravoslavnog
stanovniπ tva Crne Gore. I kada se ve} skoro mislilo da je glavni prob-
lem crnogorske tranzicije ve} savladan, pokazalo se da nije tako. Samo
dve godine posle Koalicije Narodna sloga, ~ak ni potpuno izmenjena
politi~ka odnosno partijska konfiguracija Crne Gore, nije mogla da
sakrije ponavljanje iste unutraπ nje podele. To je najdublji smisao poli-
ti~ke polarizacije, koja se jasno manifestovala na prevremenim
predsedni~kim izborima 1997, a zatim joπ jasnije produbila i zaoπ trila
na vanrednim parlamentarnim izborima 1998. Kao neki ìvi pesak ili
kvadratura kruga, Skadar na Bojani ili Sizifov posao.
U tom smislu, Dejan Vu~ini}, poslanik Liberalnog saveza, sasvim

dobro je primetio da su klju~evi demokratske Crne Gore u rukama
Socijalisti~ke narodne partije. Paradoksalno ali ta~no. înjenica je da
167
je Socijalisti~ka narodna partija eksplicitno anti-zapadno, anti-reform-

ski i anti-demokratski orijentisana, ali je isto tako ~injenica i da je ta
ista partija pojedina~no najja~a partija u Crnoj Gori. Tridesetπ est pro-
cenata bira~kog tela je i ina~e jedan od najboljih izbornih rezultata
Slobodana Miloπ evi}a. Zbog toga je bez minimalne demokratske evo-
lucije ove partije teπ ko zamisliti proces mirne demokratske tranzicije
Crne Gore. Barem dok je reìm Slobodana Miloπ evi}a u punoj snazi.
Nedavna razmena saopπ tenja izme|u Vlade Crne Gore i Komande
druge armije u tom smislu je i viπ e nego ilustrativna.
U svakom slu~aju, unutraπ nja srpsko-crnogorska polarizacija, i

dalje je glavni resurs odnosno hrana anti-reformskih i anti-
demokratskih snaga u Crnoj Gori. I to ne samo onih u Socijalisti~koj
narodnoj partiji, koje su se kao takve otvoreno deklarisale, nego i onih
u Demokratskoj partiji socijalista, koje su se deklarisale kao reformske
i demokratske, ali se u praksi ponaπ aju sasvim druga~ije. Ako se
odre|ene nedoslednosti pri tome i mogu tretirati kao nedemokratsko
nasle|e za koje se moè na}i izvesno opravdanje (sloènost procesa,
teìna promena, inercija sistema, i tome sli~no), onda se za neka druga
ponaπ anja, ~ak ni uz najbolju volju, ne moè na}i nikakav blaì izraz,
nego π to je svesno parazitiranje, to jest koriπ }enje teπ ke crnogorske
π izme, i na njoj zasnovane ratne pretnje, za sasvim trivijalne, anti-
reformske i anti-demokratske interese i monopole. U red prvih spada-
ju i takve de~je bolesti demokratije kao π to su nedovoljna sposobnost
pravljenja i odràvanja demokratskih koalicija ("coalition capabilitÚ"),
usled koje su izvan Koalicije Za bolji ìvot ostali ne samo Liberalni
savez, nego i π iroki nepartijski sektori druπ tva, zatim sistematsko
beànje od suo~avanja, osveπ }enja i katarze ("DPS nikada nije bila
ratno-nacionalisti~ka stranka"), te nezasita interesna klijentelisti~ka
nomenklatura, i joπ nezasitija partitokratija, ~ak i kada je trojna, u red
drugih, samo primera radi, ali izrazito, spada i tomahavk privatizacija,
koja je jedanaestog decembra proπ le godine dospela ~ak i u naslov
ove kolumne.
Sve u svemu, i dve godine posle druge nulte ta~ke, naπ bilans je joπ
uvek prili~no mrπ av. I nestabilan. Mo`da se u datim uslovima i nije
moglo viπ e, ali to joπ uvek ne otklanja za tranziciju kriti~an, mogu}e
fatalan proces erozije kredibiliteta i legitimiteta reformsko-demokra-
tskog projekta. Krunjenje konsenzusa i poja~avanje polarizacije, dve su
jednako loπ e konsekvence ove erozije, koje se mogu jasno opaziti u
reπ avanju dva glavna pitanja ovog projekta, dràvnom pitanju i pitanju
privatizacije. Izostajanje jasne multivarijantne strategije za reπ avanje
168
prvog, te uverljivih garancija za sprovo|enje drugog, doveli su do
pove}avanja negativne neizvesnosti, napetosti, straha i nove blokade. U
nekim drugim prilikama, ovo verovatno i ne bi bilo toliko opasno. U
naπ im, me|utim, faktor vreme je posebno vaàn, mo`da i presudan.
Govore}i o crnogorskim reformama, posebno o onim ekonomskim i
monetarnim, ali i o onim drugim, jer su ove, zapravo, nerazdvojne,
Mla|an Dinki} i Nebojπ a Medojevi} nedavno su upozorili da vreme
neumoljivo isti~e, to jest da reformisti u Crnoj Gori imaju joπ najviπ e
nekoliko meseci za sprovo|enje obe}anih reformi, te da su zato pred
teπ kim izborom: ili alternativa odmah, sa svim rizicima koje ova nosi, ili
moratorijum na zapo~ete reforme, radi spre~avanja totalne erozije. U
svakom slu~aju, krajnje je vreme za joπ jedno suπ tinsko redizajniranje.
169
Velika π izma
Lai~ka interpretacija
U druπ tvenoj teoriji i nauci, ~eπ }e se greπ i u oblasti interpretacije,

nego u oblasti deskripcije, a u oblasti interpretacije, ~eπ }e u obliku dis-
torzije, izobli~enja, prenaglaπ avanja jednog od viπ e faktora, nego u
obliku ~iste greπ ke. Ovo se dobro vidi i u slu~aju preteranog etni~kog
determinizma Semjuela Hantingtona, koji je, uz ~isti liberalizam Frensisa
Fukujame, jedna od dve vladaju}e interpretacije i ideologije posle
hladnog rata. U tekstu koji sledi, ova teza bi}e testirana na terenu jedne
specifi~ne kontrolne grupe, a ne na terenu standardnih multietni~kih
dràva i me|uetni~kih sukoba, zbog toga π to je ometaju}i uticaj vlada-
ju}ih, ~esto zara}enih ideologija, u ovom drugom slu~aju, mnogo ve}i.
Kontrolnu grupu o kojoj je re~ markirao je sam Semjuel Hanting-

ton. To su takozvane "torn" ili pocepane zemlje. Re~ je o zemljama
koje, pored poznatih me|uetni~kih problema i sukoba, ne manje, ako
ne i viπ e, u nekim slu~ajevima svakako i viπ e problema i sukoba
imaju unutar svojih ve}inskih naroda. U The Clash of Civilizations and
the Remaking of orld Order (Sukobu civilizacija i preoblikovanju svet-
skog poretka), jednoj od knjiga koje su obeleìle poslednju deceniju
dvadesetog veka, nedavno prevedenoj i od strane podgori~kog CID-a,
Semjuel Hantington, kao takve, navodi Tursku, Rusiju i Ukrajinu, a mi
ovima dodajemo joπ i Crnu Goru.
U Turskoj ìvi 80% Turaka i 20% Kurda, u Rusiji 82% Rusa i 4%

Tatara, u Ukrajini 73% Ukrajinaca i 22% Rusa, u Crnoj Gori 61,9%
Crnogoraca i 14,6% Muslimana, 9,3% Srba i 6,6% Albanaca. Neki od
problema manjinskih naroda u ovim zemljama, setimo se samo kurd-
skog i ~e~enskog problema, poznati su ~ak i planetarno, ali je glavni
problem ovih zemalja, barem u poslednja dva veka, ipak, problem ras-
cepa, raskola, π izme unutar njihovih ve}inskih naroda. U Turskoj to je
fundamentalisti~ko-sekularisti~ki, u Rusiji slovenofilsko-zapadnja~ki, u
Ukrajini pravoslavno-katoli~ki, u Crnoj Gori srpsko-crnogorski rascep,
raskol, π izma. Razumevanje prave prirode, π irine i dubine ove π izme,
me|utim, od izuzetne je va`nosti ne samo za razumevanje novovekovne
istorije i politike same Turske, Rusije, Ukrajine i Crne Gore, nego i
π ire.
Zvu~i π kolski, ali joπ uvek nije suviπ no re}i: etni~ki identitet nije
170
stati~ki monolit, nego dinami~ki kompleks brojnih a inter-aktivnih,

bioloπ kih, ekonomskih, socijalnih, politi~kih i kulturnih faktora.
Izdvojite i prenaglasite bilo koji od ovih, a zanemarite neki drugi, i ve}
ste pogreπ ili. To dobro pokazuje i naπ a velika π izma. I ona sama je
svojevrsni kompleks. Ipak, ono π to je za ovu π izmu karakteristi~no, to
je pretpostavljena odnosno prihva}ena bioloπ ka jednorodnost
ve}inskog naroda. Kao u veπ ta~kom eksperimentu, ova okolnost
omogu}ava kontrolu (izolaciju) bioloπ kog (etni~kog), te odvojeno pos-
matranje i bolje razumevanje ostalih faktora. U naπ em slu~aju, ovo
poslednje posebno se odnosi na ekonomski faktor.
Zaπ to i otkuda iznenada ekonomski faktor? Da bi se ovo dobro

razumelo, mora se izneti joπ jedan metodoloπ ki stav. U vladaju}oj
druπ tvenoj teoriji i nauci, pa i u onoj Semjuela Hantingtona, glavna,
~esto i jedina jedinica analize, jeste nacija-dràva. Eksponencijalno
pove}anje gustine svetskog sistema u dvadesetom veku, me|utim, ve} je
dovelo do promene glavne jedinice analize. To viπ e nije nacija-dràva,
nego svetska celina. A sa stanoviπ ta ove celine, vide se i stvari koje se
ina~e ne vide. Tako i u slu~aju velike π izme. Sve ~etiri zemlje velike
π izme, smeπ tene su unutar π irokog pojasa takozvane evropske polu-
periferije, i to je ona, za vladaju}u druπ tvenu teoriju i nauku, manje
vidljiva ili ~ak potpuno nevidljiva, a kardinalna ekonomska, druπ tvena i
istorijska ~injenica.
Istorija je u ovim zemljama u poslednja dva veka proizvela i za

sobom ostavila brojne politi~ke, kulturne, religijske i druge nanose, slo-
jeve, specifi~nosti i konjunkture. Ipak, ispod svih ovih nanosa, i celo ovo
vreme, nastavila je sna`no da pulsira evropska poluperiferija. U odno-
su na svoja π iroka rubna podru~ja, Zapadna Evropa, jedno od tri
srediπ ta savremenog svetskog sistema, ve} najmanje dva veka, deluje
kao neka mo}na, nevidljiva, ali sveprisutna sila ekonomske, socijalne,
civilizacijske i ukupne gravitacije. Jedna od tipi~nih reakcija poluper-
iferije na ovu silu gravitacije, jeste i velika unutraπ nja ambivalencija.
Te`nja ka izjedna~avanju, sustizanju i prestizanju, sa jedne, ali i zavist,
frustracija i agresija, sa druge strane. Ekonomski, politi~ki i vojno
nemo}na da se iskali na Zapadnoj Evropi, pravom uzroku svoje frus-
tracije, inferiorna evropska poluperiferija svoju frustraciju i gnev
okre}e prema unutra. Tako se ra|a i reprodukuje velika unutraπ nja
π izma. Kada se makar malo zagrebe ispod povrπ ine, to se, kao naj-
dublji faktor, uz one druge faktore i nanose, otkriva u sva ~etiri nave-
dena slu~aja.
171
Naravno, svaki od ova ~etiri slu~aja, pored zajedni~kih, sadrì i
sasvim osobene, individualne, neponovljive elemente. U slu~aju Crne
Gore, to je, pre svega, nestabilni i konfliktni sistem koncentri~nih kru-
gova-identiteta, koji se uobli~ava, evoluira i meandrira, sve oko
dràve, u poslednja dva-tri veka. Cnogorsko panslovenstvo, rusofilst-
vo, svesrpstvo, jugoslovenstvo, crnogorstvo, pa i π izmati~no
crnogorsko srpstvo-crnogorstvo, koje je tek delo dvadesetog veka,
postaju jasni tek u kontekstu i funkciji borbe za postanak i opstanak
moderne crnogorske dràve. Primera radi, nama se danas moè ~initi
kako je nadaleko poznata ljubav Crnogoraca prema Rusiji gotovo van-
vremena, iskonska, mitska, ali nije tako. U izvanrednoj istorijskoj
studiji "Stvaranje kulta Rusije u Crnoj Gori u VIII vijeku", u knjizi
Crnogorske teme, @ivko M. Andrijaπ evi} ukazao je na sasvim lai~ke,
geopoliti~ke, finansijske, psiholoπ ke i istorijske korene ove ljubavi.
Ima li potrebe da se naglasi: viπ e lai~ke, a manje mitske svesti, Crnoj
Gori je nasuπ no potrebno i danas, dok neodlu~no meandrira na joπ
jednom od svojih velikih i teπ kih istorijskih raskrπ }a.
172
Slike iz pakla
Bez komentara
Pre deset godina, sada ve} pokojni Dragiπ a Pavlovi}, dobro je

naslutio. "Olako obe}ana brzina" Slobodana Miloπ evi}a, ozna~ila je
samo po~etak beskrajnog nasilja. U tom smislu, NATO bombardovan-
ja Srbije i Crne Gore, mogu da se protuma~e i kao produètak ove
"olako obe}ane brzine" drugim sredstvima. Serija prvih, neposrednih
efekata, to jest kontra-efekata ovih bombardovanja, viπ e je nego o~i-
gledna: reìm Slobodana Miloπ evi}a njima je samo oja~an, ekstremisti
puπ teni s lanca, demokratska alternativa u}utkana, civili svih
nacionalnosti izloèni stradanju, Albanci s Kosova pove}anom, geno-
cidnom, π eπ eljevskom nasilju.
Da li su ovo samo prolazni, kratkoro~ni efekti, odnosno kontra-

efekti akcije Zapada? Ili se i ovde, ispod retorike javno proklamovanih
ciljeva, koji govore o zaπ titi ljudskih i manjinskih prava, kriju
druga~iji, cini~ni, realpoliti~ki ciljevi velikih sila? Smrtonosna isproba-
vanja novih me|unarodnih, bezbednosnih i oruànih sistema? Da li je
ovo samo prolazno, kratkotrajno snaènje reìma Slobodana
Miloπ evi}a, a zapravo njegova poslednja, terminalna faza? Ili je na
delu samo novi, smrtonosni dil izme|u me|unarodnog realkapitalizma
i najpoznatijeg balkanskog diktatora? Kona~no, kada }e po~eti da se
pravi razlika izme|u reìma i naroda? I moè li se uskoro o~ekivati
neki kvalitetniji, kompleksniji i dugoro~niji plan za ~itav region, nalik
na onaj Marπ alov za Nema~ku posle Drugog svetskog rata?
Pitanja je viπ e nego odgovora. Teàk i ambivalentan proces joπ

uvek je u toku, neizvesnost velika, mogu}nost razli~itih, pa i suprotnih
odgovora, otvorena. Ipak, to nije i jedini razlog za podnaslov ovog tek-
sta. Drugi, jednako dobar razlog za taj podnaslov, jeste snaga samih
slika, koje govore viπ e nego π to moè re}i bilo koji komentar. Slike s
po~etka prole}a 1999. oìvljavaju slike iz dalje i bliè proπ losti.
Bezbrojni par~i}i slomljenog balkanskog ogledala raspπ uju se u
nepodnoπ ljiv bljesak. Ipak, iz zaslepljuju}eg mnoπ tva, izdvajaju se
dve slike. Dve strane haosa. @rtve i gospodari rata.
Prva slika: slika nedu`nih i bespomo}nih `rtvi rata. Vest sustiè vest,
slika sliku. Beskrajne kolone nesre}nika. Albanci sa Kosova, ~itav
jedan narod u zbegu. Etni~ko ~iπ }enje. Genocid. I huk nacisti~kog
173
ludila. "Tako im i treba". Umesto da se odbaci kao deo istog neprih-

vatljivog zla, etni~ko ~iπ }enje "drugog" opravdava se kao osveta za
etni~ko ~iπ }enje "sopstvenog naroda". Mr`nja koja zamra~uje ìvotnu
vezu izme|u "nas" i "njih". Glupost i zlo koje je tupo pred moralnim i
prakti~nim smislom i korisnoπ }u kantovskog imperativa "Braniti
druge od zla u sebi" Marka Miljanova.
Ili, Aleksinac, 5. aprila 1999. Razaranje centra grada. Smrt i ranja-

vanje velikog broja civila. Na licu jednog preìvelog zate~en osmeh,
neverica i bol. "Kolateralna π teta". Joπ jednom se potvr|uje: u
svakom, pa i u ovom ratu, u~estvuju samo dve nacije, naoruàni i
nenaoruàni narod. Reìm Slobodana Miloπ evi}a jeste glavni izvor
postjugoslovenskog nasilja, ali zar se taj izvor moè ugasiti nediferen-
ciranim bombardovanjem ~itavog naroda. Pored toga i jedna moralna
dilema. I zaboravljeni duhovi proπ losti: Drezden, Hiroπ ima,
Nagasaki, kraj Drugog svetskog rata. Moè li iπ ta da opravda i jednu
jedinu nevinu ljudsku `rtvu? Spre~avanje neuporedivo ve}eg broja isto
takvih `rtvi? Ali, zar ovakvo pravdanje ne moè biti po~etak jedne
nove opasne manipulacije? Ili, Sarajevo 1992-1995. Dugotrajno,
sadisti~ko razaranje, mrcvarenje jednog grada. Znamo, topovi su bili
na brdima oko Sarajeva, ali je ratna maπ ina i komanda bila u
Beogradu. I politi~ka podrπ ka obi~nih gra|ana. Oni koji su tada gov-
orili "Tako im i treba", sukrivci su danaπ njeg razaranja Beograda. Ali,
opet, danaπ nja razaranja odnosno bombardovanja Beograda ne
poga|aju svoga krivca.
Druga slika: slika gospodara rata. Bili su mitinzi. A na mitinzima

velika konfuzija: spontani protesti protiv NATO bombardovanja, ali i
zakulisane politi~ke igre, prkoπ enje nadmo}nijim spoljnim silama, ali i
opasne unutraπ nje kalkulacije, razumljiva post-traumatska reakcija, ali
i neprimerena, ~ak neukusna nekrofilija. Ipak, celinom slike dominira
promiloπ evi}evska epika i retorika. I nekoliko velikih uramljenih slika
samog Slobodana Miloπ evi}a. Za autora ovog teksta mo`da ~ak i slika
decenije. "Balkanski kasapin", glavni faktor posthaldnoratovskog
balkanskog haosa, pokreta~ i organizator najve}e ljudske klanice posle
Drugog svetskog rata, uramljen, nasmejan, u masi, na centralnom grad-
skom trgu, na "anti-ratnom mitingu" usred Podgorice. Postmodernisti
bi rekli: vrhunski performans, travestija, persiflaà. Obi~an narod: vuk
u jagnje}oj koì.
Na stranu persiflaà velikog majstora, i sami slikonoπ ci Slobodana

Miloπ evi}a, ovde i danas, izazivaju zebnju i se}anja. Zebnju: koliko ih
174
je, koliko su iskreni, koliko samo dobro organizovani? Od odgovora na
ova i sli~na pitanja, najdirektinije zavisi i brzina izle~enja, duìna opo-
ravka, denacifikacija ~itavog druπ tva. Se}anja: "Ho}emo oru`je!",
Titograd 1990. Slikonoπ ci i psi rata. Krug se zatvara. Neoprezni cinici
bi rekli, mnogi i kaù: "Dobili ste π to ste traìli!" Ali, i ovde su adrese
pobrkane. NATO bombardovanja direktno hrane dedinjskog diktato-
ra. A obi~an narod strada. Jedna druga refleksija, koju izaziva se}anje
na "Ho}emo oru`je!", me|utim, sasvim je opravdana. Sila izaziva silu.
Oni koji su 1990, i kasnije, u Titogradu, i π irom prostora pod kon-
trolom satanskog reìma Slobodana Miloπ evi}a, traìli silu i oru`je,
bili su prvi pokreta~i i izaziva~i danaπ njih NATO bombardovanja. I to
se ne sme smetnuti s uma. Doπ ao je ~as suo~avanja.
175
Aska i vuk
Duh rezolucije i huk rata
Politi~ka drama u Crnoj Gori pribliàva se vrhuncu. Sa svakim

danom novih NATO bombardovanja, fratricidna strast velikosrpskih
nacionalista, u Crnoj Gori i π ire, sve je èπ }a, teπ ka ustavna kriza
odnosa izme|u \ukanovi}eve Crne Gore i Miloπ evi}eve Srbije sve
opasnija. VJ staje na stranu Slobodana Miloπ evi}a, vrhovnog pu~iste i
ruπ itelja Ustava. U Crnoj Gori se uspostavlja nestabilno civilno-vojno
dvovlaπ }e.
\ukanovi}eva Crna Gora je protiv rata. Sa prvim NATO bombama,

Miloπ evi}eva Srbija se definitivno otcepljuje od àblja~ke pseudo-fede-
racije. âk ni u takvim okolnostima, Crna Gora ne proglaπ ava nezavis-
nost, a njena vlast, radi mira u ku}i, ~ini nekoliko koraka nazad.
Neprijatelji Crne Gore ni to, me|utim, ne prihvataju. Spremnost na kom-
promis tuma~e kao slabost, a nestabilno dvovlaπ }e kao π ansu za novo
jednovlaπ }e. "Za slogu u Crnoj Gori!" A znaci ove "sloge", u liku dela
SNP i VJ, vrtoglavo se umnoàvaju: ignorisanje Ustava i civilnih vlasti
Crne Gore, nasilna mobilizacija, pritisci na dràvne i nezavisne medije,
hapπ enja stranih novinara, najave hapπ enja potpredsednika i ministara
Vlade Crne Gore, otvoren zahtev za subordiniranje crnogorske policije,
blokada Debelog Brijega, etni~ko ~iπ }enje, zlo~ini protiv ~ove~nosti.
U ovakvom kontekstu, Rezolucija Skupπ tine Crne Gore o o~uvanju

gra|anskog mira i tolerancije, zaista je najviπ e i najbolje π to se moglo
u~initi. Ali ni o kapacitetima ove rezolucije ne sme se imati iluzija.
Najpre, joπ Sigmund Frojd je upozoravao da je mo} civilizacije kao
takve, u odnosu na agresivne instikte i snage, ograni~ena i nejaka. Kao
tanka opna. Tako je i ovde i danas. Gra|anski sloj u Crnoj Gori i ina~e je
relativno nerazvijen i slab. Pod udarima NATO i Miloπ evi}evih snaga,
on samo dalje slabi i propada. Joπ jedan od tragi~nih kontraefekata
NATO bombardovanja. U krajnje dramati~nim okolnostima, Crna Gora
danas vodi verovatno najteù i najzna~ajniju borbu za samoodrànje u
svojoj istoriji. Protiv najnepovoljnijeg sticaja me|unarodnih i
unutraπ njih faktora. I protiv sopstvenih demona, tradicija i mentaliteta.
Levitacija mira protiv gravitacije rata. Duh rezolucije protiv huka rata.
Aska i vuk.
Pored toga, za Miloπ evi}eve lojaliste u Crnoj Gori, i sama
176
skupπ tinska rezolucija, od samog po~etka, samo je fasada. A ispod

ove fasade dvostruka obmana. Pseudo-katarza masa i puzaju}i pu~
specijalista unutraπ njeg rata. Umesto suo~avanja, osveπ }enja i
denacifikacije, bezdan etnocentrizma, histerije i nekrofilije. Umesto
razmiπ ljanja o sopstvenom doprinosu eskalaciji nasilja, slike i parole
iz prevratne 1989. Zamrznuto vreme. Samo je prezentacija danas
druga~ija. Sada su to "anti-ratni mitinzi" i "muzi~ki hepeninzi".
O~igledno, nema te demokratske ideje koju novi faπ isti nisu u stanju
da uzmu pod svoje. A za to vreme, korak po korak, uredba po uredba,
nadle`nost po nadle`nost, preuzima se vlast od civilnih vlasti Crne
Gore. Ako se u tome uspe, pravi pu~ ne}e ni biti neophodan. Puzaju}i
i pravi pu~ samo su dve alternativne strategije. U tome je pravi smisao
istovremenog koriπ }enja demokratske retorike i anti-demokratske
real-politike.
Najzad, kapaciteti rezolucije ne smeju se preceniti ni zbog prave,

faπ isti~ke prirode Miloπ evi}eve politike. Za kompromis su uvek
potrebne dve strane. Za sukob, me|utim, dovoljna je i samo jedna. A
dok je Slobodana Miloπ evi}a na vlasti u Beogradu, ta strana }e u
Crnoj Gori, zbog niza istorijskih i savremenih faktora, uvek imati
dovoljno pristalica. Ako ne za pobedu, a ono sigurno za unutraπ nji
sukob i nesre}u. To anti-faπ istima u Crnoj Gori i π ire nalaè
dvostruku obavezu. Prvo, da i dalje ~ine sve da do tog sukoba ne do|e.
I drugo, da za nu`nu odbranu budu spremni, ukoliko do njega, ipak,
do|e.
Ovo poslednje zahteva joπ samo jedno preciziranje. Postoje razne

vrste pacifizma. Zbog religioznih ili sli~nih razloga pojedinac moè
proklamovati apsolutno uzdràvanje od oru`ja. Ali ni tada on nema
pravo da svoje uzdràvanje name}e drugima. Apsolutni pacifizam
moè biti ~ak i neodgovoran. To je slu~aj kada za neprijatelja imate
faπ izam. Apsolutnim uzdràvanjem odnosno propagiranjem uzdrà-
vanja od oru`ja tada postajete sau~esnik faπ isti~kih zlo~ina. Naravno,
pacifizam i tada zadràva smisao, ali ne viπ e kao apsolutno, nego
samo kao relativno uzdràvanje od oru`ja, to jest kao maksimalna
suzdrànost i srazmera u nu`noj odbrani od faπ isti~kog nasilja. Ovo je
samo kratki rezime ina~e kompleksnog stava o pacifizmu, kojeg, u
knjizi EØploration at the Edge of Time (Istraìvanje na kraju vremena),
izlaè Ri~ard Folk, jedan od najpoznatijih filozofa-pacifista naπ eg vre-
mena.
Da li }e Aska pobediti vuka, Crna Gora sa~uvati mir, joπ uvek je
177
krajnje neizvesno. Na negativnoj strani je mnogo faktora: anti-demo-
kratski reìm Slobodana Miloπ evi}a, patoloπ ka osvetoljubivost nje-
govog glavnog nameπ tenika za Crnu Goru, nesre}na istorija, lumpen-
sko druπ tvo, π izoidni a violentni mentalitet Br|ana, kona~no, NATO
bombardovanja, koja sve ove faktore samo pogorπ avaju. Na pozi-
tivnoj strani su prvi za~eci modernog gra|anskog druπ tva, politi~kog
pluralizma, parlamentarizma, tolerancije i poverenja. ˇta }e na kraju
prevagnuti, zavisi joπ i od niza drugih, spoljaπ njih, me|unarodnih
faktora. Jedno je, me|utim, ve} sada sasvim izvesno. Ono π to u Crnoj
Gori sada prevagne, bi}e odlu~uju}e, konstitutivno za njen ~itav I
vek. Samo po sebi je jasno, prevaga velikosrpsta Crnu Goru sigurno i
definitivno briπ e iz moderne istorije. Do istog ili sli~nog rezultata
verovatno dovodi i prevaga snaga unutraπ njeg, fratricidnog rata.
Posle jednog takvog rata, naime, teπ ko je zamisliti iole normalnu, a
kamo li modernu druπ tvenu zajednicu. Samo prevaga i o~uvanje
unutraπ njeg mira, Crnu Goru promoviπ u u normalnu i civilizovanu
ljudsku zajednicu. Nikada kao danas Crnoj Gori nisu bili tako
nasuπ no potrebni duh i zaπ tita svetog Petra Cetinjskog. I ljubav
njenih gra|ana.
178
Debalkanizacija Balkana?
Etimologija i ideologija
Termin "debalkanizacija", iz naziva ovogodiπ njeg okruglog stola

podgori~kog FIAT-a "Debalkanizacija Balkana", ima sloènu i burnu
etimologiju. Ovaj termin nastao je ukrπ tanjem termina "balkanizaci-
ja" i "denacifikacija", ali su i ova dva termina, sami po sebi, rezultat
duge i komplikovane istorije. Termin "balkanizacija" uπ ao je u re~nik
me|unarodnih i diplomatskih odnosa posle prvog svetskog rata, kao
oznaka za proces beskrajne, nasilne i iracionalne fragmentacije jednog
prostora. Ponavljanje ili nastavljanje ovog procesa odnosno fenomena
za vreme drugog svetskog rata, kao i danas, posle hladnog rata, samo
je u~vrstilo staru, negativnu i fatalisti~ku predstavu o Balkanu kao
inferiornoj, nedovoljno integrisanoj i samodestruktivnoj periferiji
odnosno poluperiferiji Evrope. Termin "denacifikacija", od "naci-
fikacija" odnosno "nacizam", s druge strane, nastao je u samom
srediπ tu Evrope, u Nema~koj, pre, za vreme i posle drugog svetskog
rata, ali je u vladaju}oj liberalnoj ideologiji, i ovo iskustvo gurnuto na
marginu, ili, joπ bolje, "pod tepih" evropske istorije.
"Debalkanizacija Balkana"? U prvi mah, ~ini se da u ovome nema

ni~eg spornog. Balkan je i danas, na kraju, kao i na po~etku ovog veka,
usred procesa beskrajne kataklizmi~ke fragmentacije. Joπ gore, ovaj
proces pra}en je i najgorim malignitetima naπ eg vremena: kultom sile,
etni~kim ~iπ }enjem, masovnim zlo~inima, faπ isti~kim nasiljem, naci-
fikacijom svesti. Moè li ovde i danas biti i~eg manje spornog od pozi-
va na osloba|anje od ovih i sli~nih poπ asti dvadesetog veka? Pored
ovog nespornog, me|utim, termin "debalkanizacija" sadrì i jedan
sporni moment, zbog kojeg se taj termin moè koristiti samo sa rezer-
vom. To je pogreπ no vezivanje, ~ak fiksiranje pobrojanih i drugih
maligniteta isklju~ivo ili prete`no za Balkan kao region. Ali ovo
pogreπ no vezivanje nije obi~na greπ ka, nego masovna, strukturalna i
funkcionalna distorzija, ideologija. Da bi se ovo dobro razumelo, valja
prethodno rasvetliti i jednu krucijalnu, a nedovoljno prime}enu, joπ
manje shva}enu novinu dvadesetog veka.
To je interregnum u planetarnim odnosno svetskim razmerama.

Savremeno druπ tvo ìvi u jednoj vrsti epohalnog me|uvlaπ }a
odnosno dvovlaπ }a. Nacija-dràva je joπ uvek zna~ajan, ali ne viπ e
i jedini vladaju}i oblik i okvir regulacije globalnog druπ tva. Jedan
179
deo ove regulacije ostao je u domenu nacije-dràve, jedan deo

preπ ao je na svet, svetski sistem, me|unarodnu zajednicu, a jedan je
ostao da slobodno pluta izme|u ove dve instance odnosno nivoa.
Posledica je fraktura nacije-dràve u mnoπ tvo novih sub-nacional-
nih, nacionalnih i nad-nacionalnih, a ne puko pove}avanje broja i
snage starih nacionalnih entiteta i identiteta, puko prepora|anje
nacije, kako mnogi neoprezno zaklju~uju. Ova novina najbolje se vidi
u kriti~nim, kataklizmi~kim vremenim, posebno u kriti~nim,
ekstremno zavisnim delovima svetskog sistema. U tome je najve}i
heuristi~ki zna~aj Balkana dvadesetog veka.
Opisani objektivni interregnum najdublja je osnova subjektivne, poli-

ti~ke i ideoloπ ke konfuzije i manipulacije. Zate~eni lokalni i me|unaro-
dni aparati vlasti na opisanu novinu reaguju parazitski. Aktuelna NATO
bombardovanja to posebno dobro pokazuju. Odgovornost za eskalaciju
nasilja, balkanizaciju i nacifikaciju na Balkanu, u razli~itim srazmerama,
podeljena je izme|u lokalnih i me|unarodnih aparata vlasti, ali ovi tu
odgovornost parazitski razlamaju i izbegavaju. Lokalni preuveli~avaju
odgovornost me|unarodnih aparata vlasti, a umanjuju ili sasvim
isklju~uju sopstvenu odgovornost. Fantasti~ni svet velikih svetskih zav-
era. Ali, sli~no postupaju i me|unarodni aparati vlasti. Naravno, oni
preuveli~avaju odgovornost lokalnih aparata vlasti, a umanjuju ili sasvim
isklju~uju sopstvenu odgovornost. Ako i prihvate deo odgovornosti,
onda je to samo u smislu greπ ke u realizaciji ina~e nespornih planova za
evropeizaciju ovog prostora. Benevolentni svet nenamernih, mada
neizbe`nih takozvanih kolateralnih π teta.
Odgovornost lokalnih aparata vlasti, pre svega reìma Slobodana

Miloπ evi}a, dobro je poznata. Zbog toga, samo joπ nekoliko re~i o
odgovornosti onih drugih, me|unarodnih aparata vlasti. înjenice su i
ovde neumoljive. U prvom delu procesa, odgovornost ove instance bila
je viπ e u ne~injenju, nego u ~injenju, u drugom, ona je viπ e u samom
~injenju. Teku}a NATO bombardovanja samo su najbrutalniji oblik
ovog drugog. Grubo i opasno krπ enje me|unarodnog prava, kao i
serija katastrofalnih kontra-efeketa, eskalacija etni~kog ~iπ }enja,
slablje-nje, ~ak razaranje demokratskih snaga, sve ve}e civilne π tete i
`rtve, trenutno a mo`da i dugoro~no snaènje glavnog vinovnika,
reìma Slobodana Miloπ evi}a, samo su najpoznatije mra~ne strane
ovog bombardovanja, za koje direktnu odgovornost snose velike sile.
Uostalom, i kada je o glavnom vinovniku, reìmu Slobodana
Miloπ evi}a re~, zar do pre samo pola godine, te iste sile ovaj reìm
nisu podràvale kao tobo`nji glavni faktor mira? I ko garantuje da
180
tako ne}e biti opet?
Neumoljive ~injenice treba sakriti ili iskriviti. To je funkcija ide-
ologije. Liberalizam i faπ izam, dve razli~ite ideologije jednog sistema,
realkapitalizma, slaù se u jednoj ta~ki: da je ovo, "balkanizacija",
"nacifikacija", isklju~ivo ili prete`no, regionalni, lokalni endem.
Ranije Nema~ka, danas Balkan. Time se skriva ili iskrivljuje sistemsko
poreklo ovih maligniteta i umanjuje ili isklju~uje odgovornost
me|unarodnih aktera. Zbog toga je mnogo bolje govoriti o komplek-
snoj denacifikaciji Balkana, Evrope i sveta, nego o jednodimenzional-
noj debalkanizaciji odnosno denacifikaciji Balkana.
181
Veliki lokator
Slobodan Miloπ evi} i NATO: retorika i realpolitika
Prvi efekti, to jest kontra-efekti NATO bombardovanja SRJ u prole}e

1999, ve} su jasno vidljivi i dobro poznati: eskalacija ranije zapo~etog
etni~kog ~iπ }enja odnosno genocida nad Albancima na Kosovu, sve
ve}e civilne π tete i `rtve u celoj zemlji, slabljenje, ~ak razaranje i ina~e
krhkih i nerazvijenih demokratskih procesa i snaga u Srbiji i Crnoj Gori,
trenutno, a mo`da i trajno ja~anje glavnog vinovnika posthladnora-
tovskog haosa i nasilja na Balkanu, autokratskog reìma Slobodana
Miloπ evi}a. Uprkos uveravanjima u suprotno, koja nas svakog dana
zapljuskuju sa naπ minkanih brifinga zapadnog vojnog saveza, volumen,
kako se kaè, nenamernih a neizbe`nih takozvanih kolateralnih π teta,
ve} danas je toliko veliki da ozbiljno diskredituje na Zapadu a i kod nas
joπ uvek vladaju}u teoriju greπ ke.
Uprkos svoj zavodljivosti, me|utim, stvar ne stoji mnogo bolje ni sa ra-

zli~itim verzijama tako|e popularne teorije zavere. U izokrenutoj hanti-
ng-tonovskoj verziji ove teorije, aktuelna NATO bombardovanja mogu
da se interpretiraju kao zavrπ ni ~in desetogodiπ njeg genocidnog rata
hriπ }anskih protestanata, katolika i pravoslavaca protiv balkanskih
odnosno evropskih muslimana. U marksisti~koj verziji teorije zavere, re~
je o eksploatatorskom savezu me|unarodnih realkapitalista i balkanskih
neofaπ ista protiv π irokih radnih masa. U obe verzije postoji deo istine,
ali problem je u tome π to deo treba da se objasni pomo}u celine stvari, a
ne obrnuto.
I greπ ku i zaveru uslovljava jedan dublji kompleks, koji ima svoju

celinu, strukturu i logos. U hemiji, to je valenca, temeljna strukturna
predispozicija atoma, koja, bez zavere, ali i bez greπ ke, odnos izme|u
atoma opredeljuje kao odbojnost, indiferentnost ili privla~nost u
gra|enju novih jedinjenja. U politici, to je interes. Interes je valenca,
hemija i alhemija vlasti. To je ono π to najdublje objaπ njava odnosno
najbolje rasvetljava kompleksan i komplikovan odnos izme|u
me|unarodnog realkapitalizma i balkanskog neofaπ izma, odnosno, u
najnovijoj fazi tog odnosa, odnos izme|u aktuelnih NATO bombar-
dovanja Srbije i Crne Gore i reìma Slobodana Miloπ evi}a.
Nakon desetogodiπ nje dijaboli~ne kooperacije, u prole}e 1999,

ova dva glavna aktera posthladnoratovske balkanske drame, uπ la su
182
u stadij smrtonosne konfrontacije. Ali, ~ak i danas, istovremeno sa

konfrontacijom, izme|u ovih aktera, odvija se i dublji proces odnos-
no logos kooperacije. Iole upu}enom u istoriju hladnog rata nije
teπ ko da prepozna staru matricu. Konfrontacija-kooperacija izme|u
NATO i Slobodana Miloπ evi}a predstavlja produètak temeljnog
obrasca odnosno logosa hladnog rata posle hladnog rata. Ova dva
aktera nisu ~isti neprijatelji, nego prijatelji-neprijatelji, niti dva pot-
puno odvojena i sukobljena sveta, nego dve strane jednog, jedinog i
jedinstvenog posthladnoratovskog kompleksa. Uostalom, pogledaj-
mo bliè kako izgledaju ove dve strane tog kompleksa. I pre|imo pri
tom sa klizavog terena subjektivnih greπ ki i zavera na relativno
pouzdan i ~vrst teren objektivnih valenci i interesa. Zapitajmo se π ta
je ko dobio, odnosno izgubio, u ovom dijaboli~nom
desetogodiπ njem procesu.
Najpre, π ta je reìm Slobodana Miloπ evi}a, tokom ovih deset god-

ina, dobio od me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila?
To je dobro poznato. U fazi kooperacije, privilegovan status,
strateπ ku podrπ ku i sistem nediferenciranih sankcija. A upravo ovaj
sistem, i to je dobro poznato, direktno je omogu}io stvaranje i odrà-
vanje novog, postkomunisti~kog, mafijaπ kog sistema ekonomske i
politi~ke mo}i. A π ta je dobio obi~ni narod? Sveopπ tu izolaciju i
nezasluènu odnosno neindividualizovanu kaznu. Sli~no, i joπ gore je,
me|utim, i sa prvim efektima, to jest kontra-efektima teku}ih NATO
bombardovanja. Samo π to sada, pri dubljem odnosno boljem pozna-
vanju temeljnog odnosa, moèmo bolje da razumemo i pravi smisao
ovih efekata odnosno kontra-efekata. Ni zavera, ni greπ ka, interes i
valenca.
Joπ va`nije je, me|utim, da vidimo π ta su tokom ovih deset godi-

na velike sile za uzvrat dobile od reìma Slobodana Miloπ evi}a? Ni to
nije sasvim nepoznato. Najkra}e, one su u ovom kriti~nom periodu od
ovoga dobile idealnu priliku i teren za, najpre, produàvanje, a zatim,
i prilago|avanje, restrukturiranje i redizajniranje nasle|enog hladno-
ratovskog vojno-politi~kog kompleksa. Da Balkan i ovog puta bude
upotrebljen kao teren za isprobavanje starih i novih me|unarodnih
politi~kih, bezbednosnih, oruànih i tehnoloπ kih sistema, uslovilo je
viπ e faktora. Ipak, nesre}na istorija stalnih ratovanja i odgovaraju}a,
izrazito autoritarna politi~ka kultura, poluperiferni poloàj u svetskom
i evropskom sistemu, i, na kraju, ali ne manje zna~ajno, neposedovan-
je nuklearnog oru`ja, ovaj proces samo su pasivno omogu}ili. Jedini
odnosno glavni aktivni faktor u ~itavom ovom procesu, neka vrsta nje-
183
govog "okida~a", bio je, i joπ uvek je, autisti~ni, agresivno-nacionali-
sti~ki, destruktivni i samodestruktivni reìm Slobodana Miloπ evi}a.
Da nije bilo ovog reìma, ne bi bilo ni kataklizmi~kog haosa i nasilja, a
da nije bilo tog haosa i nasilja, ne bi bilo ni NATO, pa ni NATO bom-
bardovanja na Balkanu posle hladnog rata.
Povikom na nedu`ne, JUL ovih dana prikriva pravog krivca. Nisu

to ni Zoran \in|i}, ni Vuk Obradovi}. Oni su samo imali hrabrosti
da kaù da je car go. Sam car, Slobodan Miloπ evi} je Veliki Lokator.
Jezikom teorije zavere, sa kojom se, ina~e, ne slaèmo, dakle, samo
radi dekonstrukcije i bu|enja joπ uvek brojnih a oma|ijanih vo|inih
sledbenika, mogli bi re}i da je upravo on, Slobodan Miloπ evi}, ~ovek
broj jedan, mozak i operativac NATO i CIA za Balkan i svet u
poslednjih deset godina. Da je stvarno profesionalna i patriotska, a
ne li~na i jednopartijska, Vojska Jugoslavije, odnosno njena policija,
ne bi progonila srpske i crnogorske patriote, gra|ane, profesore i
novinare, koji se ovome suprotstavljaju, nego bi zakucala na vrata
samog dedinjskog diktatora.
184
Iluzija roda
Kultura smrti
Rod, krv, poreklo, etnogeneza, naravno, jeste jedan od elemenata

formiranja i razvoja modernih etni~kih zajednica odnosno nacija. Ali
je stvar upravo u tome da ni jedan deo ne moè da objasni celinu stvari.
A to je upravo ono π to bezuspeπ no i slepo pokuπ ava iluzija odnos-
no ideologija roda. Iluzija je veoma jednostavna. Jedan, bioloπ ki ele-
ment, odvaja se, izoluje i preuveli~ava, ostali, istorijski, ekonomski,
kulturni, politi~ki i drugi elementi, ili se potpuno eliminiπ u, ili se
umanjuju, pa se na taj na~in dobija izobli~ena, ponekad ~ak i potpuno
razorena slika stvarnosti. U takvoj slici, nacija nije realan kompleks
razli~itih, ~esto sukobljenih druπ tvenih grupa i interesa, koje povezu-
je samo veoma opπ te jedinstvo vremena i prostora, π to nacija stvarno
jeste, nego je misti~ni, bezprizivni i agresivni bioloπ ki totatlitet, koji
ne trpi nikakvu unutraπ nju disonancu i razliku. Velikosrpski teror
"sloge" koja "spasava", "jedne familije" i "dva oka u glavi", Crnoj
Gori i Crnogorcima, tokom ~itavog veka, pa i na njegovom samom
kraju, na àlost, veoma dobro je poznat.
Ali, ideologija i teror nisu demoni koji postoje i deluju sami za sebe.
Ideologija i teror sluè vlasti. Zbog toga ovde i nije toliko re~ o ina~e
legitimnim nau~nim sporovima o etnogenezi, koliko o njihovoj krvavoj
politi~koj instrumentalizaciji. âk i kada bi se uzelo za sasvim nes-
porno, zajedni~ko poreklo Srba i Crnogoraca, na primer, ne bi nu`no
podrazumevalo i zajedni~ku, pogotovo ne unitarnu ili kvazi-federalnu
dràvu ova dva po mnogo ~emu bliska naroda odnosno nacije. Ne
manji zna~aj za formiranje i razvitak moderne dràve i nacije, imaju
ostali konstitutivni faktori. Mit o zajedni~koj krvi, ocu osniva~u i majci
zemlji, jeste zna~ajan, ali nije i jedini faktor u tom procesu. Pogotovo
kada o ovome, kao u slu~aju Crne Gore, postoje konkurentski, pa i
uzajmno isklju~ivi mitovi i interpretacije. Ali, kao π to je ve}
naglaπ eno, ovde, naj~eπ }e, uopπ te i nije re~ o nauci i nau~noj
raspravi.
Smrtonosna jednost velikosrpstva u Crnoj Gori danas doìvljava pra-

vi delirijum tremens. Posebno nakon poraza na Kosovu, jednom od
svojih mitskih srediπ ta. ˇizmati~ki pocepana Crna Gora je za to veoma
pogodna. Treba samo obratiti pa`nju na re~nik i patos poslednjih bra-
nitelja. U Skupπ tini Crne Gore: bol, zanos, mr`nja, agresija; Kain,
185
Avelj, Pilat, biblijska ozbiljnost; beskona~ni autizam, slepilo, iracional-

ni diskurs. Na konferencijama za π tampu: ekstremna ksenofobija, zav-
era, histerija; kvazi-profesionalizam u slu`bi jedne vlasti; najteè
ogreπ enje o Hipokrata. Prava seansa. Jedino relevantno, ostaje pitan-
je koliko je u ovoj seansi iskrene zablude, muke i patnje, koja zasluùje
~ak i saàljenje, a koliko simulirane, ali sasvim trivijalne, materijalno
unosne eksploatacije ljudske bede i nesre}e.
Najverovatnije je da ima i jednog i drugog. Prvog viπ e u masama,

drugog u elitama. Desetogodiπ nje razaranje privrede, druπ tva, kul-
ture, proizvelo je enormne mase lumpena, koje su, i u ovom pogledu,
ne samo glavni egzekutori, nego, istovremeno, i glavne `rtve. Otuda
zarazno, silovito π irenje prave kulture smrti i nekrofilije. U ovom
smislu, osta}e trajno upam}ene neverovatne slike izmanipulisanih
politi~kih vernika iz prvih nekoliko sedmica smrtonosnih NATO
bombardovanja. Razaranje i smrt, na jednoj, pesma i karneval, na
drugoj strani. âk ni apeli verskog poglavara nisu imali efekta. Ili, sa
joπ viπ e bolnog kontrasta, uìvljavanja i morbidnosti, jednoparti-
jske "@ivele ène", majke, supruge i sestre, koje, pred Skupπ tinom
Crne Gore, kritikuju vlast zato π to, u mobilisanju njihovih sinova,
supruga i bra}e, nije bezpogovorna i bezrezervna!
Deliri~ni moment najbolje razotkriva sav iskrivljeni, izokrenuti,

ideoloπ ki smisao iluzije roda. U danaπ njoj Crnoj Gori to je
najo~iglednije. Ukoliko se o etnogenezi odnosno zajedni~kom
poreklu Srba i Crnogoraca i mogu voditi legitimni nau~ni sporovi,
naime, duboka politi~ka, ideoloπ ka i nacionalna pocepanost, koja
veoma ~esto preseca ne samo ~itava plemena i bratstva, nego ~ak i
nuklearne, dakle najuè familije, bra}u i sestre u najuèm smislu te
re~i, apsolutno je nesporna, i ve}ini gra|ana Crne Gore, iz sop-
stvenog traumatskog iskustva, dobro poznata. Pa ipak, upravo pro-
tiv ovih, svojih najbliìh, svoga roda, svoje bra}e i sestara u nemisti-
fikovanom i neideologizovanom smislu te re~i, bila je usmerena
nepodnoπ ljiva fratricidna strast i histerija, koja se, pod diri-
gentskom palicom neodgovornih politi~kih vo|a, π irila i valjala
Crnom Gorom u poslednjih deset godina, a kulminirala u poslednjih
nekoliko meseci, posebno tokom prvih nekoliko sedmica NATO
bombardovanja. Moè se oprostiti, ali se ne sme zaboraviti.
"Izdajnici", "Brankovi}i", "petokolonaπ i", "izrodi", to smo bili mi,
jedni drugima najbliì. I upravo ovde se razotkriva sva la` i beda
iluzije odnosno ideologije roda. Ona, koja na re~ima toliko uznosi i
slavi svoj rod, poreklo, krv, zavrπ ava u neobuzdanoj mr`nji i agre-
186
siji upravo protiv svog roda i svojih najbliìh.
I posle svega, treba zadràti nu`ni oprez. ˇto do joπ jednog fratrici-
da u Crnoj Gori, ipak, nije doπ lo, viπ e je zbog ravnoteè sile i straha,
posebno predose}anja bliskog politi~kog kraja vrhovnog vo|e, nego
zbog kriti~kog suo~avanja, osveπ }enja i iscelenja, mada je, u izvesnoj
meri, verovatno, bilo i ovog drugog. A svest i oprez ove vrste, nije
samo akademska. Naprotiv, od ove svesti odnosno opreza, zavisi i
dinamika, kvantitet i kvalitet stvarnog i potpunog iscelenja, koje je,
moramo se nadati, joπ uvek pred nama.
187
Ljudi posebnog kova

Skica za portret Crnogoraca-Velikosrba
Kao i ljudi, i istorijski mitovi imaju svoje vreme ra|anja, vreme ra-
zvoja i vreme umiranja. Nakon dva veka burne istorije, i kosovski
odnosno velikosrpski istorijski mit danas je u fazi umiranja, odnosno u
degenerativnoj fazi, kako je tu fazu ovog mita nedavno slikovito i
ta~no opisala Latinka Perovi}, jedan od naπ ih najboljih poznavalaca
ovog pitanja. A kako su Crnogorci-Velikosrbi, od samog po~etka, bili
jedan od ugaonih kamena temeljaca ovog mita, prirodno je da je sa
istorijskim opadanjem i raspadanjem tog mita po~elo i politi~ko opa-
danje i raspadanje njegovih nosilaca.
Kako druga~uje, nego kao politi~ko opadanje i raspadanje, ozna~iti

izrazito anti-crnogorsko ponaπ anje Crnogoraca-Velikosrba tokom
NATO bombardovanja u prole}e 1999. Ono, istina je da je nepri-
jateljstvo Crnogoraca-Velikosrba prema Crnoj Gori, po prvi put, i kra-
jnje brutalno, manifestovano joπ davne 1918, pa i ~itavu deceniju
nakon toga, sve do poslednjeg Crnogorca (Bulatovi}a, π to je istorijs-
ka ironija), ubijenog bratskom velikosrpskom rukom. Ali, kako objas-
niti ponavljanje, pa ~ak i poja~avanje anti-crnogorske mr`nje i strasti
kod Crnogoraca-Velikosrba posle punih osam decenija, ispunjenih
bezbrojnim dokazima o nemogu}nosti bilo kakvog, a kamo li
ravnopravnog postojanja Crne Gore u okviru bilo kakve, pa ~ak i
uteπ ne, skra}ene, Male Velike Srbije. I pored svog istorijskog
razumevanja sloènih korena velikosrpstva u Crnoj Gori, psiholoπ ki
sadràj tolike mr`nje prema svojoj uòj odnosno najuòj domovini,
Crnoj Gori, u izvesnoj meri, ipak, ostaje neobjaπ njiv.
Kada se bolje pogleda, me|utim, Crnogorci-Velikosrbi istu vrstu

agresivnosti ispoljavaju i prema samoj Srbiji, obi~nim, normalnim
Srbima i gra|anima Srbije. U tom smislu, ve} je dovoljno poznata stara
rasisiti~ka arogancija i pijemontska ambicija Crnogoraca-Velikosrba
kao navodno "najboljih i naj~istijih Srba". U prole}e 1999, ova stara
istorijska bolest manifestovala se kao otvoren prezir prema "nekim
marginalnim snagama", zapravo prema najhrabrijim i najrazumnijim
Srbima i gra|anima Srbije, koji su i u uslovima najopasnije ratne dik-
tature, imali gra|anske kuraì da Diktatoru kaù π to mu pripada. I
uopπ te, u degenerativnoj fazi velikosrpskog kosovskog mita dolazi do
potpunog preokretanja svih stvari. Realna Srbija pretvara se u nepos-
188
toje}u, mitsku Srbiju i srpstvo, Miloπ evi}eva bezduπ nost u "mudru

dràvni~ku politiku", ˇeπ eljeva dvoli~nost u "doslednost", besmisleni
rat u "rat za mir", poraz u "pobedu", smrt u slavu i kult.
Uopπ te, kult, slava, ljubav prema smrti (nekrofilija), jedan je od

najsigurnijih znaka degeneracije jednog istorijskog mita i tipa. înjeni-
ca je da je jedna vrsta prezira prema smrti sastavni deo svakog istori-
jskog mita, pa i njegovih herojskih, mladala~kih po~etaka, ali je velika
i o~igledna razlika izme|u herojskog prezira prema smrti i patoloπ ke
nekrofilije, u nejednakoj koli~ini ìvota odnosno smrti koju taj mit, u
svojim razli~itim fazama, proizvodi i prati. U tom smislu, sva upore|e-
nja procesa stvaranja, π irenja i konsolidovanja dràve, naroda i ìvota
u I i u prve tri ~etvrtine veka, i procesa razaranja, raspadanja i
izopπ tavanja ovih u poslednjoj ~etvrtini veka, viπ e su nego indika-
tivna. Uz to, tu je i niz kvalitativnih simptoma i aspekata. Me|u ovima
je svakako najzna~ajniji svojevrsni politi~ki parazitizam. Za razliku od
herojskog mladala~kog doba, naime, u degenerativnoj fazi mita pre-
ovladava parazitski politi~ki tip, koji u boj poziva, ali u boj ne ide, koji,
π taviπ e, od ovoga samo profitira. U tom smislu, osta}e upam}eno da
niko, i doslovno niko iz rukovodstava velikosrpskih partija u Crnoj
Gori, u prole}e 1999, nije posluπ ao sopstveni poziv i otiπ ao kao
dobrovoljac na Kosovo. A kada kontrast odnosno suprotnost izme|u
mita i stvarnosti dostigne takve razmere, tada je i definitivni kraj
jednog istorijskog mita ve} sasvim bliska realnost.
Joπ jedan kvalitativni simptom odnosno aspekt crnogorskog

veliko-srpstva je od velikog zna~aja. Re~ je o kontradiktornoj i
ambivalentnoj vezi, pa i preplitanju izme|u Erosa, instikta ìvota, i
Tanatosa, instikta smrti, π to su posebno pomno i duboko studirali
Sigmund Frojd, otac psihoanalize, i Vilhelm Rajh, njegov najpoznatiji
u~enik i disident. U kontekstu i duhu njihovih studija, posebno u kon-
tekstu i duhu Rajhove Masovne psihologije faπ izma, moè se zastupati
stav da je ~ak i patoloπ ka nekrofilija Crnogoraca-Velikosrba, dakle
opseàn, sistemati~an i grozni~av rad Tanatosa, instikta smrti i
razaranja, zapravo, samo jedan krajnje izopa~en i smrtonosan izraz
Erosa, u dubinu potisnutih, zatomljenih i nezadovoljenih pozitivnih
emocija, strujanja i instikata, te da je sva arogancija, agresivnost,
destruktivnost i samodestruktivnost njenih nosilaca, zapravo, samo
o~ajni~ki krik pozitivne energije koja je preslaba da bi naπ la put do
normalnog zadovoljenja. Na stranu individualna psihologija i psihoter-
apija, razumevanje izuzetno kompleksnog i komplikovanog odnosa
izme|u Erosa i Tanatosa, od klju~nog je zna~aja za kolektivnu i istori-
189
jsku katarzu Crne Gore, i to najpre za osloba|anje odnosno samooslo-
ba|anje Crnogoraca-Velikosrba od sopstvene patoloπ ke nekrofilije, a
zatim i za pozitivno, neantagonisti~ko, miroljubivo i demokratsko
reπ avanje odnosno razreπ enje njihovog odnosa sa drugom polovi-
nom Crnogoraca i Crne Gore. Treba li uopπ te da se naglasi, samo u
okviru ovakve katarze, mogu}e je i pozitivno reπ avanje dràvnog
pitanja Crne Gore, o kojem se danas toliko puno i s pravom govori.
190
Dva diskursa
Razumevanje i parazitiranje
Prema poslednjem popisu iz 1991, Crna Gora je imala 616 552

stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana 14,6%, Srba 9,3%
i Albanaca 6,6%. Tipi~na multi-etni~ka zajednica. Ipak, to nije sve.
Odnos prema dràvi je slede}i, relativno nezavisan faktor politi~ke
stratifikacije u Crnoj Gori. Na poslednjim, vanrednim parlamentarn-
im izborima u Crnoj Gori 31. maja 1998, za "SRJ bez alternative"
glasalo je oko 40%, a za "SRJ sa alternativom" i "Crnu Goru bez
alternative" oko 60% onih koji su izaπ li na izbore. Ukoliko se, uz
ovo, zna joπ i za ~injenicu da deo, prema nekim indikacijama ~ak
tre}ina svih Crnogoraca, sebe smatra istovremeno i Crnogorcima i
Srbima, sa odgovaraju}om, podeljenom lojalnoπ }u prema Crnoj Gori
i SRJ (Maloj Velikoj Srbiji), postaje jasno da je za sudbinu Crne Gore
kao dràve danas najzna~ajnija upravo ova unutraπ nja podeljenost,
"dvojna nacionalna svijest", kako se ranije govorilo, ili "drama
dvostrukog identiteta" Crnogoraca, kako se danas kaè.
U gornjim ~injenicama ne bi trebalo da bude ni~eg spornog. Pa ipak,

veoma ~esta reakcija na iznoπ enje ovih ~injenica, posebno veoma
~esta reakcija "stopostotnih" Crnogoraca, jeste jedna vrsta ljutnje i
neslaganja. Kada se po|e dublje u razjaπ njavanje ove reakcije,
me|utim, naj~eπ }e se do|e do toga da se sama ~injenica postojanja
realtivno velikog broja politi~ki π izmati~nih Crnogoraca, razapetih
izme|u Crne Gore, Velike Srbije i Jugoslavije, sa relativno sna`nim i
istrajnim elementom velikosrpske lojalnosti, zapravo, uopπ te ne spori
kao takva, nego se ovoj ~injenici spori istorijska i politi~ka legitimnos-
ti. Ali, ovde je po sredi tipi~na zamena diskursa, to jest brkanje profe-
sije sociologa odnosno politikologa, koja se bavi prete`no indikativn-
im, i profesije politi~ara, koja se bavi jednako indikativnim kao i vred-
nosnim sudovima. Iz okolnosti da je jedna politi~ka ~injenica, u
naπ em slu~aju velikosrpska lojalnost u Crnoj Gori, u velikoj meri
proizvedena putem dugotrajnog i organizovanog politi~kog nasilja,
naime, ne proizilazi da ta ~injenica, jednostavno, ne postoji. Naprotiv,
du`nost sociologa odnosno politikologa je da na postojanje te ~injenice
upozori, kao π to je du`nost racionalnog i pragmati~nog politi~ara da
o njoj vodi ra~una. Zatvaranje o~iju pred ovom ~injenicom moè se
razumeti kao produèna post-traumatska reakcija (kao π to je,
primera radi, bila i reakcija mnogih glumaca amaterskih pozoriπ ta
191
kod nas, koji joπ dugo posle II svetskog rata, nisu hteli da igraju uloge
Nemaca-okupatora), ali je svako zatvaranje o~iju pred realnoπ }u ne
samo autisti~no nego i kontraproduktivno.
Uostalom, razumevanje i parazitiranje, kao dva diskursa, ne treba,

isklju~ivo, jednozna~no i bez ostatka, vezivati za nauku i politiku, kao
dve idealno-tipske profesije. Idealni tipovi su ~esto daleko od realnosti.
Kao π to deo nauke, pod maskom la`ne objektivnosti, i te kako
u~estvuje u posvemaπ njem politi~kom parazitiranju, tako i deo poli-
tike, uz pomo} nekorumpirane nauke, ponekad uspe da se tom parazi-
tiranju suprostavi. Razlika izme|u dva diskursa, ipak, ostaje. Jedna je
stvar kada se drama dvostrukog identiteta Crne Gore i Crnogoraca pos-
matra, objaπ njava i razumeva kao kompleksna i dinami~na istorijska
~injenica, nastala u poslednja dva veka, kao svojevrsni pe~at, koji je u
masovnu svest populacije utisnuo, u izvesnim periodima ~ak i fratricid-
ni sukob dve odnosno tri dràvne ideje i mobilizacije, a savim druga
kada se ova kompleksna i dinami~na istorijska ~injenica politi~ki
bezduπ no eksploatiπ e, kada se na njoj egoisti~no i neodgovorno
parazitira.
Niπ ta novo, ovo je jedna od starih, ali dobrih, ta~nih i korisnih

strukturalisti~kih "caka": ~ak i identi~ni iskazi, u razli~itim diskursima,
dobijaju sasvim razli~ita zna~enja. "Ime i prezime" Momira Bulatovi}a
i njegove partije u poslednjih deset godina predstavlja π kolski primer
neodgovornog politi~kog parazitiranja, dok razumevanje ovog dvojst-
va, demokratska suzdrànost i miroljubivost crnogorskih indipendista
u istom periodu predstavlja dobar primer odgovornog odnosa prema
sopstvenoj proπ losti, sadaπ njosti i budu}nosti.
Dva diskursa, o kojima je ovde re~, ponekad su pomeπ ani i u

stavovima jednog te istog politi~kog subjekta, i to ne samo u smislu
evolucije stavova tog subjekta u vremenu, nego, ima i takvih
slu~ajeva, i u smislu meπ avine diskursa odnosno stavova tog subjek-
ta u jednom istom trenutku u vremenu. Dobar primer za prvi slu~aj
je Narodna stranka Novaka Kilibarde, koja je preπ la dugi put od
agresivnog velikosrpskog parazitiranja do odgovorne i demokratske
srpske politike u Crnoj Gori, dobar primer za drugi slu~aj je
Demokratska partija socijalista, u ~ijim aktuelnim stavovima, pored
razumevanja, suzdràvanja i odgovornosti, joπ uvek ima i sna`nih
recidiva politi~kog parazitiranja. Naravno, politi~ka praksa, a ne
diskurs sam, onaj je faktor koji, u krajnjoj liniji, odlu~uje o prete`no
parazitskom, prete`no produktivnom, ili meπ ovitom karakteru
192
jednog diskursa. Apriornih uputstava i pravila nema.
Na kraju, joπ samo jedan faktor koji razliku izme|u naπ a dva
diskursa danas ~ini joπ zna~ajnijom i osetljivijom. Pored bolne istori-
jske traume, koja bi i sama po sebi bila faktor komplikacije, naime,
~injenica je da je crnogorsko pitanje joπ uvek nereπ eno. U takvim
uslovima, razlika izme|u diskursa razumevanja i diskursa parazitiran-
ja, i ina~e svojstvena svakoj ljudskoj odnosno druπ tvenoj delatnosti,
nauci i politici, postaje krajnje zapaljiva, svaki iskaz unutar ovih
diskursa pozitivno ili negativno naelektrisan, svaka re~ pozitivno ili
negativno nabijena. Pored razlika, izme|u nauke i politike postoje i
bitne veze. Kao π to je neoprostiva greπ ka kada se previ|aju razlike,
tako je neoprostiva greπ ka i kada se previ|aju ove veze. Nauka nije
nevina. Naprotiv. Sve π to ona danas o ovom pitanju kaè, ili ne kaè,
na ovaj ili onaj, pozitivan ili negativan na~in, postaje deo same, bolje ili
loπ ije stvarnosti.
193
Balkanska slagalica
Identiteti i entiteti u haosu
Poznata π izmati~na srpsko-crnogorska podeljenost ve}inskog odnos-

no pravoslavnog stanovniπ tva Crne Gore, kao i dvostruki crnogorsko-
srpski identitet i odgovaraju}a podeljena lojalnost Crnoj Gori i SRJ
(Maloj Velikoj Srbiji) jednog dela Crnogoraca unutar ovog dela
stanovniπ tva Crne Gore, nije ni malo retka, kao π to se to ~esto
pogreπ no misli. Antropolozi nas o sli~nim fenomenima obaveπ tavaju
kada je re~ o takozvanim primitivnim, a sociolozi kada je re~ o najrazvi-
jenijim industrijskim druπ tvima. Tako, Imanuel Volerstin ukazuje na
"viπ estruke identitete" kao sasvim normalnu, ~ak preovla|uju}u pojavu
kod domorodaca na Karibima, a Antoni Smit na "koncentri~ne krugove
etni~kog identiteta i vernosti", odnosno na "dvojni identitet" kao nor-
malnu, pa ~ak i poèljnu realnost kod najstarijih i najrazvijenijih zapad-
noevropskih naroda, Bretonaca u okviru Francuske i Katalonaca unutar
ˇpanije, na primer.
Otkuda onda tolika koli~ina negativne energije, ekskluzivizma,

isklju~ivosti, neprijateljstva i smrti u naπ em slu~aju. Rusoovski intelektu-
alci verovatno bi za to optuìli upravo civilizaciju odnosno dràvu. îni se,
ipak, da je ova optu`ba isuviπ e apstraktna. Dràva jeste nosilac domi-
nacije, ekskluzivizma i apsolutizma, ali to joπ uvek ne objaπ njava kako
to da u nekim dràvama, i me|u nekim dràvama, ovi elementi sluè rel-
ativnoj slobodi i miru gra|ana, a u nekim, kao kod nas, postaju sredstvo
beskona~ne i smrtonosne etni~ke mobilizacije, unutraπ njeg i spoljaπ njeg
rata, smrti i neslobode. Bliì realnosti i bolji je odgovor koji ukazuje na
strukturne odnosno svetsko-sistemske razlike izme|u centralnih i perifer-
nih odnosno poluperifernih dràva savremenog svetskog sistema. Dràve
sa periferije i poluperiferije svetskog sistema su slabe, zavisne i siro-
maπ ne, pa zbog toga, po pravilu, i agresivne, i to kako prema unutra, tako
i prema spolja. Ova njihova slabost i agresivnost glavni je izvor negativnih
etni~kih i politi~kih energija, te, u tom sklopu, i izrazito negativne,
smrtonosne i fratricidne politi~ke instrumentalizacije ili zloupotrebe
dvostrukih odnosno viπ estrukih identiteta. Umesto da budu medij pozi-
tivne kompleksnosti i komunikacije, π to oni imaju kao potencijal, ovi
identiteti postaju kanal i `rtva sveopπ te unutraπ nje destrukcije i domi-
nacije.
U ovom kontekstu, moè se re}i da, mada prili~no zakasneo, i joπ
194
uvek bez dovoljno sigurnosti i garancija, Pakt za stabilnost

Jugoisto~ne Evrope, kojeg je Evropska unija najavila i promovisala
usred nepodnoπ ljivog kosovskog haosa, predstavlja pravi mali
kopernikanski zaokret. Posle pune decenije odbijanja, EU je
kona~no preuzela svoj deo odgovornosti odnosno suodgovornosti za
ovaj deo Evrope. Umesto godoovskog ~ekanja civilnog druπ tva i
demokratije, kao uslova prijema u evropske institucije i integracije,
najzad se preπ lo na zajedni~ku izgradnju i odgovornost. Posle punih
deset godina pustoπ enja, izazvanog raspadom ranijeg zajedni~kog
okvira (SFRJ), balkanski identiteti i entiteti u haosu kao da su dobili
novi zajedni~ki okvir, a frustriraju}a balkanska slagalica prve rela-
tivno jasne konture i obrise.
Novi evropski odnosno jugoisto~noevropski okvir moè biti

blagotvoran i za pozitivno i demokratsko reπ avanje crnogorskog
dràvnog pitanja, i u tom sklopu i za pozitivno i demokratsko
reπ avanje specifi~ne crnogorske drame dvostrukog identiteta. Pakt
za Jugoisto~nu Evropu, sa svojom infrastrukturom, resursima i insti-
tucijama, moè biti onaj neophodni tre}i faktor, koji crnogorsko-
srpskoj dvostrukosti dela Crnogoraca, a zatim i svim drugim
gra|anima Crne Gore i Crnoj Gori kao njihovoj zajedni~koj
domovini, moè pomo}i da relativizuju nasle|enu isklju~ivost, relak-
siraju akumulirane tenzije, izbegnu nove traume i ostvare istorijsko
pomirenje. Sve to, naravno, kao uslov bez kojeg nema stvarno
demokratskog reπ avanja odnosno reπ enja crnogorskog dràvnog
pitanja. Referendum jeste jedino legitiman i legalan odnosno
ustavom predvi|en put za reπ avanje tog pitanja, ali bez ispunjenja
onog prethodnog, supstancijalnog uslova, i sam referendum moè
retardirati u mehanizam negativne mobilizacije i manipulacije.
Pri tome se, naravno, ni jednog trenutka, ne sme smetnuti s uma

da je i ovaj novi okvir samo nova π ansa, ne i apsolutna izvesnost.
Barem dve vrste ~injenica nalaù opreznost i spremnost na kreativni
anga`man. S jedne strane, i pored preloma, kojeg je prvi eksplicitno
formulisao Romano Prodi, u samoj Evropi odnosno EU joπ uvek je
previπ e starog, ignorantskog i neokolonijalnog odbijanja, egoizma i
konzervativizma, tako da realizacija dobro zamiπ ljenog Pakta, ni sa
te strane, nije sasvim izvesna i neproblemati~na. S druge strane,
neizvesnosti i problemi u regionu su joπ ve}i. Balkanska slagalica
nosi teπ ku hipoteku. Prve relativno jasne konture i obrisi nisu
dovoljni. Joπ uvek je premnogo destruktivne neizvesnosti.
Identiteti i entiteti u haosu joπ uvek su daleko od pozitivnog pre-
195
poznavanja i sinergetskog uvaàvanja. U izvesnom smislu, ovde je
re~ o jednoj vrsti veoma sloènog istorijskog sustizanja i slaganja
vremena. EU odnosno njen Pakt za stabilnost Jugoisto~ne Evrope
donosi viziju i π ansu dvadesetprvog, balkanski identiteti i entiteti u
haosu nose teret nedovrπ enog devetnaestog i dvadesetog veka.
Pitanje da li }e nadvladati nade budu}nosti ili strahovi proπ losti,
nije ni malo retori~ko. U odgovoru na ovo pitanje, nema niti moè
biti bilo kakve apriorne garancije. Ljudi, narodi i dràve u ovom
regionu, pa i u Crnoj Gori, i Crna Gora sama, bi}e u narednom veku
ono π to danas u~ine od sebe. Trivijalno, ali ta~no.
196
Znanje u prisustvu vlasti

Enciklopedija Crne Gore (1)
Tek π to su se po~etkom ove godine pojavile, dve pripremne publi-

kacije Enciklopedije Crne Gore (ECG), Prire|ivanje ECG i Azbu~nik
ECG, ve} su stigle da izazovu brojne i teπ ke prigovore. Naravno, puna
decenija velikosrpske politike u Crnoj Gori nije mogla pro}i a da ne
ostavi snaàn pe~at i u oblasti kulture, znanja i nauke. Ovaj pe~at jasno
se ocrtao i u prvim skicama za ECG. U tom smislu, kritike zbog sna-
`nog prisustva velikosrpstva odnosno anticrnogorstva, koje su na adre-
su ECG ve} izre~ene, najve}im delom, sasvim su opravdane.
Ipak, sna`no prisustvo velikosrpstva odnosno anticrnogorstva samo

je vidljivi vrh ledenog brega. Ispod povrπ ine, kriju se mnogo dublji i
ve}i nedostaci ovog projekta. Ukoliko se ovim drugim nedostacima da-
nas ne posveti potrebna pa`nja, moglo bi se dogoditi da sutra crnogo-
rstvo u potpunosti istisne velikosrpstvo, ali da bitni intelektualni ne-
dostaci ostanu, i da se na taj na~in niπ ta suπ tinski va`no ne dogodi.
Samo ko-zna-koja-po-redu i ko-zna-do-kada konjunkturna zamena
mesta u ina~e neizmenjenom obrascu unutraπ nje politi~ke odnosno
etni~ke dominacije.
A glavni i najdublji intelektualni nedostatak ECG leì u sferi kon-

cepcije, odnosno, preciznije, epistemologije. Glavni i najdublji koren
ovog nedostatka, me|utim, nije intelektualni, nego politi~ki. To je
parazitski, ~ak predatorski model dominacije, oblik sveprisutne, a
nedemokratske vlasti i politike, koji, kao najteà bolest, blokira i raza-
ra sve druge autonomne i produktivne sfere druπ tva, pa i sferu auto-
nomne i produktivne kulture, znanja i nauke. U tom smislu, sna`no
prisustvo velikosrpstva odnosno anticrnogorstva u prvim materijalima
za ECG, samo je najnoviji produètak viπ edecinjskog pa i viπ eve-
kovnog kontinuiteta ovog modela.
Konkretne konsekvence ovog modela su bolne i fatalne. Na jed-

nom kraju, to su loπ e pretpostavke: politi~ka, a ne nau~na podob-
nost, funkcionalna, to jest funkcionerska, a ne profesionalna kompe-
tentnost, okupljanje na osnovu nacionalnih, politi~kih i ideoloπ kih,
a ne nau~nih, intelektualnih i profesionalnih potreba, projekata i
afiniteta. Na drugom kraju, to su loπ i rezultati: institucije, komu-
nikacije, ~lanci i knjige, koje, umesto da izraàvaju, ali i podsti~u
197
razvoj kulture, znanja i nauke, obrnuto, konzerviraju, blokiraju i

razaraju ovaj proces. Ve} i u prvim materijalima ECG, na àlost,
previπ e je elemenata ove vrste.
U samoj koncepciji odnosno epistemologiji ECG, o~igledna je

prili~na anahronost, dominacija ideja I i prve polovine veka,
meπ avina poznatih, ali ve} delom iscrpljenih postulata moderne
nauke, i povampirenih, ali imperijalno agresivnih elemenata pred-
modernog duha i znanja, prevlast deskriptivizma nad dubljim spoz-
najama u svim oblastima, doga|ajne nad strukturalnom istorijom,
hagiografije nad kriti~kom spoznajom, stare monodisciplinarnosti
nad novom transdisciplinarnoπ }u. Sve ovo posebno dobro se vidi u
jednoj krupnoj i loπ oj disproporciji i distorziji. Na jednoj strani,
zbog o~iglednih vannau~nih odnosno politi~kih razloga, konstru-
isana i hipertrofirana je jedna, na pogreπ an na~in π iroka koalicija
znanja, filozofsko-nau~no-paranau~na i moderno-predmoderna "6.
Tematska oblast: Filozofija - Psihologija. Religija. Teologija,
Crkvena istorija", sa urednicima nekih struka povu~enim direktno
sa dnevno-politi~kog, to jest crkveno-ideoloπ kog fronta. Na drugoj
strani, ~itav niz, ili, preciznije, barem tri tako velike i zna~ajne
oblasti druπ tvenih nauka, kao π to su sociologija, politikologija i
pravo, doìvele su veliko, i opet pogreπ no, sabijanje, konfuziju i
atrofiju u "3. Tematsku oblast: Druπ tveno i dràvno ure|enje -
Pravo. Sociologija".
Velik broj urednika i autora ECG nesporno spada u najkompetent-

nije u svojim oblastima u Crnoj Gori. To, me|utim, ne moè naknad-
no da otkloni odnosno reπ i probleme na koje je ukazano u prethod-
nom pasusu. To su najzna~ajniji, polazni i sveopredeljuju}i problemi
koncepcije i epistemologije. ECG je ove probleme jednostavno
presko~ila, ili, u najboljem slu~aju, smandrljala. Ni najkompetentnija
pojedina~na obrada, u daljem radu na ECG, ove nedostatke ne moè
da kompenzira. Potrebna je rekonstrukcija samih temelja.
Odbrana ECG, koja bi bila inteligentnija od one koju smo ve} upoz-
nali, mogla bi re}i kako ni jedna enciklopedija, pa ni ECG, ne moè,
pa i ne sme biti niπ ta drugo do ogledalo, to jest veran odraz svoga
druπ tva. I to je jednim delom ta~no. Ali samo jednim delom. ECG
mora izraziti crnogorsko druπ tvo, te njegovu kulturu, znanje i nauku,
sa svim odgovaraju}im unutraπ njim atributima, kontradikcijama i
nedostacima, ali ona, u meri koja je realna i mogu}a, istovremeno
mora i uticati na njegov dalji razvitak. Drugim re~ima, ECG ne bi
198
smela biti ni futuristi~ka fikcija i kopija razvijenijih druπ tava, ali ni
delo koje konzervira i blokira. Sude}i prema prvim materijalima,
me|utim, za ECG vaì upravo ovo drugo.
Politi~ke nauke su i ovde dobar primer. U razvijenim druπ tvima

postojanje i institucionalizacija politi~kih nauka nisu sporni barem
~itav jedan vek. U Crnoj Gori, zbog relativne nerazvijenosti, one joπ
uvek nisu doìvele potpuni razvitak, priznanje i institucionalizaciju. Pre
svega, joπ uvek nema mati~nog odnosno Fakulteta politi~kih nauka.
Ipak, postoje zna~ajni elementi, predmeti i katedre na nekoliko uni-
verzitetskih jedinica, kao i mogu}nost i najava njihovog daljeg i punog
razvitka i institucionalizacije. Ono najmanje π to je ECG u ovakvoj
situaciji morala da izrazi, to je barem ono π to ve} postoji. Umesto
toga, politi~ke nauke su u ECG izgubile ~ak i samo ime. "Druπ tveno i
dràvno ure|enje" je naziv koji je kod nas i u drugim takozvanim soci-
jalisti~kim zemljama, za ovu oblast, koriπ }en joπ u vreme dijama-
tovskih pedesetih. A sve to zbog one fatalne politi~ke dominante, koja
je i ovo, kao i druga pitanja koncepcije i epistemologije, potpuno potis-
nula, ili ~ak eliminisala, tako da o koncepciji i epistemologiji ECG,
zapravo, nije ni bilo valjane rasprave.
199
Trauma, dijalog i znanje

Enciklopedija Crne Gore (2)
Trauma dvostrukog, crnogorsko-srpskog, odnosno crnogorsko-

velikosrpskog identiteta, predstavlja centralnu ~injenicu Crne Gore u
njenom dvadesetom veku, i to ne samo kada je re~ o njenoj krhkoj
dràvi, nego i kada je re~ o njenoj π izmati~noj kulturi. U tom smislu,
nije bilo ni realno, ni mogu}e, a treba dodati, ni poèljno, o~ekivati od
Enciklopedije Crne Gore (ECG), da, na kraju ovog veka, ovu nezaobi-
laznu ~injenicu, ni na koji na~in ne izrazi. Pravo pitanje, me|utim, nije
to, da li je trauma dvostrukog identiteta Crne Gore, u ovom ili nekom
drugom delu, naπ la neki izraz, nego da li je taj izraz dobar ili loπ . Ve}
i prvi, pripremni tekstovi za ECG, Prire|ivanje ECG i Azbu~nik ECG,
objavljeni po~etkom 1999, navode na zaklju~ak da je put koji je za taj
izraz u ovom delu izabran, iako ne i najloπ iji, ipak, prili~no loπ .
Negiranje pomenute dvostrukosti Crne Gore, bilo sa njene srpske

odnosno velikosrpske, bilo sa njene crnogorske strane, ~ega je u istori-
ji Crne Gore bilo isuviπ e, bilo bi najloπ ije reπ enje. I, mada je velikos-
rpski pe~at u ECG odnosno CANU i dalje veoma snaàn, mo`da joπ
uvek i dominantan, mora se odmah re}i da je u tom pogledu u ovim
institucijama, ipak, napravljen izvestan napredak. Verovatno pod uti-
cajem nacionalnog bu|enja Crnogoraca u poslednjih nekoliko godina,
ECG i CANU delimi~no su se otvorile i za ovaj tok moderne Crne
Gore. Jedan broj zna~ajnih crnogorskih nau~nika i umetnika, koji je
sve do skoro bio ekskomuniciran zbog politi~kih odnosno nacionalnih
razloga, preciznije zbog crnogorske nacionalne svesti i orijentacije,
angaòvan je u svojstvu urednika i autora ECG. Ono, me|utim, π to
nije dobro, to je na~in na koji je to u~injeno.
Umesto da se to u~ini na na~in koji je u nauci i umetnosti jedino

mogu} i legitiman, putem sistematske profesionalne kompetencije,
kompeticije i dijaloga, naime, to je u~injeno putem loπ eg, nacional-
no-ideoloπ kog kompromisa, tako π to je izvrπ ena prosta,
mehani~ka podela "teritorija", oblasti i tema, i na taj na~in
uspostavljena jedna vrsta pasivne me|usobne koegzistencije izme|u
i dalje zatvorenih nacionalno-ideoloπ kih krugova i blokova. Nakon
ovako loπ e inicijalne podele, nikakva naknadna recenzentska i
redakcijska procedura, ma koliko, sama za sebe, ina~e, bila savesna
i korektna, ne moè da dovede do boljeg rezultata. Na taj na~in,
200
umesto da nauka i kultura odnosno ECG postanu vaàn, ako ne i

najva`niji element istorijskog osveπ }enja i oslobo|enja, civilizacije
i katarze u frojdovskom smislu tih re~i, one, duboku istorijsku trau-
mu, ovim putem, na àlost, samo privremeno i povrπ no zale~uju.
Nezadovoljan loπ im kopromisom koji je opisan, posebno istrajava-

njem joπ uvek sna`nog velikosrpskog bloka u CANU i ECG, jedan
broj zna~ajnih crnogorskih intelektualaca ve} je reagovao osnivanjem
Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU). Sude}i na osnovu
prvih pokreta~a, motiva, ideja i osniva~a, DANU, bez sumnje, pred-
stavlja legitimnu i respektabilnu alternativu. Ostaje otvoreno jedino
pitanje optimalne strategije, to jest pitanje da li je, u uslovima brutal-
no ograni~enih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa, najbolji put
za postizanje unutraπ nje nacionalne, kulturne i ukupne integracije,
put protestnog odvajanja, fragmentacije i konkurencije, ili put
unutraπ nje borbe, dijaloga i revandikacije. Autor ovog teksta misli da
je to, ipak, ovaj drugi put. Crna Gora je isuviπ e mala da bi svoje i ina~e
ograni~ene snage troπ ila u paralelnim nacionalnim projektima i insti-
tucijama.
Ono, me|utim, π to je van svakog spora, to je apsolutna anahronost

i π tetnost produàvanja bilo kakve, posebno kao-bubreg-u-loju
razbaπ karene velikosrpske monisti~ke pozicije. Ironi~no, velikosrpska
monisti~ka pozicija, odnosno njeni do ju~e najgorljiviji politi~ki
aktivisti, danas se, u CANU i drugim nau~nim i kulturnim ustanovama
slu`bene Crne Gore, kriju ispod retorike toboè objektivne i jedino
ispravne nau~ne istine. A ~ak i u najrazvijenijim druπ tvima, koja su
davno prevladala svoje unutraπ nje π izme i raskole, koncepcija
monisti~kog univerzalizma i istine definitivno je napuπ tena u korist
koncepcije "pluralisti~kog univerzalizma", kako ovu poziciju naziva
Imanuel Volerstin, glavni autor izvanredne epistemoloπ ke studije
Kako otvoriti druπ tvene nauke (CID, Podgorica, 1997). Ali, "kvaka" je
upravo u tome. "Objektivna i jedino ispravna nau~na istina" je samo
maska jedne prevazi|ene ideologije, a arogancija njenih nosilaca, poje-
dinih visokih zvani~nika CANU i ECG, samo infantilna i sujetna reak-
cija jedne nomenklature na sve izvesniju mogu}nost gubitka monopola.
Arogancija je izraz slabosti i straha. Ona razara i blokira. Pored

ostalog, ova arogancija je samo doprinela trendu unutraπ njeg odliva,
~ak neke vrste unutraπ nje emigracije zna~ajnih crnogorskih intelektu-
alaca. Da li }e ovaj negativni trend uspeti da se transformiπ e i razvije
u pozitivnu i delotvornu alternativu? Zatim, da li }e onaj mehani~ki
201
kompromis unutar ECG, ipak, doneti neki bolji rezultat? Kona~no, da
li }e ECG, u budu}em radu, ipak, po~eti da se otvara? Pitanja je viπ e
nego odgovora. Jedno je, me|utim, sasvim izvesno. Kad god ovo
otvaranje da zapo~ne, ono }e morati da krene putem one sistematske
profesionalne kompetencije, kompeticije i dijaloga, kojeg je do danas
bilo toliko malo ili ni malo. Nikada nije kasno. Bolje ikad nego nikad.
Ukoliko ne pre, kompetentan dijalog o otvorenim pitanjima
crnogorske istorije, nauke i kulture, mogao bi, odnosno morao bi da
zapo~ne i nakon pojave prvog izdanja ECG. Ukoliko za to bude
dovoljno dobre volje na obe strane, verovatne jednostranosti prvog
izdanja mogle bi da posluè kao podsticaj za proπ ireni dijalog i
poboljπ ano drugo izdanje. Ukoliko bi takav dijalog nivo profesion-
alnog konsenzusa oko spornih pitanja pove}ao makar i za samo dese-
tak procenata, i to bi bilo mnogo bolje, nego beskona~no i arogantno
istrajavanje u zatvorenim, monisti~kim "istinama" i krugovima.
202
Misterije osloba|anja
Crna Gora i Srbija
I sama po sebi, svaka tranzicija od diktature ka demokratiji, veoma

je sloèna operacija. Indipendisti~ki pokreti u multietni~kim
druπ tvima ovu sloènost samo dodatno uve}avaju. Pa ipak, o odnosu
izme|u dveju tako sna`nih, masovnih i elementarnih te`nji dvadesetog
veka, kao π to su te`nja ka unutraπ njoj slobodi odnosno demokratiji i
te`nja ka spo-ljaπ njoj slobodi odnosno nezavisnosti, i danas, na kraju
ovog veka, i nakon tragi~nih iskustava posthladnoratovskih balkanskih
ratova, mnogo je viπ e apriornih dogmi i stereotipa, nego pa`ljivih anal-
iza i razumevanja.
Dok dogma indipendizma ignoriπ e ili umanjuje zna~aj unutraπ njih,

dogma demokratizma, obrnuto, ignoriπ e ili umanjuje zna~aj
spoljaπ njih odnosno me|uetni~kih napetosti i sukoba. U oba slu~aja,
izostaje konkretna analiza i razumevanje realativno autonomnih
dinamika, ali i brojnih interakcija izme|u ova dva sloèna procesa. A to
je upravo ono π to je najva`nije. U razumevanju ovog dvostrukog kom-
pleksa, misterija je (unutraπ njeg i spoljaπ njeg) osloba|anja.
U ovom dvostruko sloènom procesu nema krutih pravila. ˇto vaì u

jednoj, ne mora da vaì u nekoj drugoj fazi dinamike. Jedino ~vrsto
pravilo kojeg se treba dràti jeste da nema ~vrstih pravila i da zbog toga
treba pa`ljivo pratiti sam proces. "ˇta da se radi" treba izvla~iti iz proce-
sa, a ne obrnuto. Dobar primer za ovo je i aktuelni odnos izme|u Crne
Gore i Srbije.
Ta~no je da slepi indipendizam, koji ne vodi ra~una o realnim

unutraπ njim i me|unarodnim uslovima, posebno u podeljenom,
polarizovanom druπ tvu, kakvo je i ono u Crnoj Gori, moè da bude
loπ , pa i direktno kontraproduktivan, i to ne samo za zapo~eti
demokratski proces, nego, na kraju krajeva, i za sam indipendizam.
Ali, ovo nije nepromenljiva dogma, nego trezveno upozorenje. Sve
te~e, sve se menja. Promenjene me|unarodne i unutraπ nje okolnosti
donose nove odnose i interakcije.
Osim toga, ovaj proces ima i svoju drugu, pozitivnu stranu ili
mogu}nost. Akteri ovog procesa nisu osu|eni na jednu, jedinu i
nepromenljivu trajektoriju, nego i sami mogu da, makar delimi~no,
203
sopstvenom inteligencijom i imaginacijom, uti~u na zapo~etu putanju.

I to se dobro vidi u aktuelnom kompleksu indipendizma i demokratiz-
ma u Crnoj Gori i Srbiji.
Tako, poznati anti-demokratski potencijal slepog indipendizma,

nikako ne bi smeo da zaseni nesporne koristi koje bi, uz viπ e inteligen-
cije i imaginacije, iz slobodne odnosno nezavisne Crne Gore, mogli da
izvuku demokratski procesi i akteri u Srbiji i Crnoj Gori. Od viπ e,
ovde }emo ukazati samo na dve takve koristi, koje su, mada veoma
zna~ajne, nedovoljno prime}ene.
Slobodna, to jest, ukoliko tako odlu~e njeni gra|ani, nezavisna Crna

Gora, u interesu je slobodne odnosno demokratske Srbije. Iako tako
zvu~i, ovo nije prazna fraza, nego najdublja iskustvena pouka. Ne sme
se zaboraviti, glavni mehanizam, pomo}u kojeg je agresivno-nacionali-
sti~ki reìm Slobodana Miloπ evi}a, svih ovih deset godina, lomio svoje
unutraπ nje protivnike u Srbiji, bio je mehanizam izazivanja i vo|enja
ratova na teritorijama izvan Srbije. Unutraπ nji demokratski pokret u
Srbiji, rat izvan Srbije. Obrazac ve} viπ e puta isproban. Podsetimo:
velike devetomartovske demonstracije 1991, rat u Sloveniji i Hrva-
tskoj; vidovdanski sabor 1992, rat u Bosni i Hercegovini; veliki gra-
|anski protesti 1996-97, rat na Kosovu.
Istini za volju, i sama demokratska opozicija Srbije, preciznije

njena zamaπ na ve}ina, sa manje ili viπ e entuzijazma, u~estvovala je
u ovom obrascu. I to je bila tajna njene samodestrukcije. Umesto da
na~elno podrì pravo drugog naroda, kao i pravo sopstvenog naroda,
ona je, u ime jednostrano i nasilno interpretiranog prava sopstvenog
naroda, naj~eπ }e padala u blato reìmskog nasilja i nepostojanja. I
tako stalno, ve} deset godina. Kao narkoza, bez sposobnosti uvi|anja
sopstvenih greπ aka.
I tako sve do Crne Gore. Nakon Kosova, Crna Gora je za reìm

Slobodana Miloπ evi}a ostala joπ jedini odnosno poslednji ne-
potroπ eni spoljaπ nji entitet. Pa ipak, umesto da na ponavljanje anti-
secesionisti~ke histerije, i starog obrasca u celini, odgovori sa jedno-
stavnim "To je stvar Crne Gore i njenih gra|ana", demokratska
opozicija u Srbiji, to jest njena zamaπ na ve}ina, i dalje luta u magli,
i vi~e "No` u le|a demokratskoj opoziciji Srbije, no` u le|a de-
mokratskoj opoziciji Srbije", ~ak i na najnovije, umerene i trezvene
pokuπ aje iz Crne Gore da se redefiniπ u odnosi izme|u dve posled-
nje jugoslovenske republike.
204
Demokratska opozicija Srbije mora napraviti kopernikanski
preokret, i kada je o odnosu izme|u Srbije i Crne Gore re~. Dok je nes-
lobodne Crne Gore, bi}e i neslobodne Srbije. Dok je mitoloπ ke
srpske Sparte, bi}e i mitoloπ ke odnosno Velike Srbije. A dok je mito-
loπ ke odnosno Velike Srbije, bi}e i neslobodnih Srba, ne samo ne-
Srba. Srbija se mora suo~iti sa samom sobom. Neslobodna, mitoloπ ka,
velikosrpska Crna Gora, u tome joj samo smeta.
Najzad, reπ avanje pitanja dràvnog statusa Crne Gore putem

demokratskog referenduma, u interesu je i samih zapo~etih reformskih
i demokratskih procesa u Crnoj Gori. Ne, iako tako izgleda, ovo nije
tautologija. Ovo nije ni reminiscencija na sav onaj dosadni etatisti~ki
baga`, kult dràve, istorijsko pravo, apoteozu tradicije, na koje se u
Crnoj Gori, ruku na srce, moè nai}i svakog dana. Ne, ovde je re~ o
jednoj relativno skoroj, a sasvim konkretnoj parazitskoj pojavi, koja
ve} ozbiljno ugroàva, i ina~e skromne i nerazvijene, prve
demokratske tekovine u Crnoj Gori. Re~ je o jednoj vrsti neobi~nog
anti-miloπ evi}evskog parazita-mutanta, koji na negativan na~in, ali
ipak, ìvi od Miloπ evi}evog reìma, i to tako π to sve neuspehe i prob-
leme u Crnoj Gori, pa i one koji su u celini doma}eg porekla, pre-
varantski upisuje u konto omrznutog diktatora i reìma u Beogradu.
Referendum u Crnoj Gori u~inio bi da i ovo varanje na sitno kona~no
prestane.
205
Drama jednog naroda

Dva skora primera: Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998.
Primer Nema~ke iz 1989. postao je ve} antologijski poznat. Na sa-

mom vrhuncu, antiautoritarni pokret tadaπ nje DR Nema~ke, do-
tadaπ nji demokratski slogan "Mi smo narod", pomo}u jedne jedine
re~i, preokrenuo je u etni~ki, ujediniteljski zahtev "Mi smo jedan (ne-
ma~ki) narod". U Crnoj Gori se 1998. dogodilo neπ to sli~no, samo u
suprotnom smeru. Sve do te godine, dovoljna ve}ina gra|ana Crne
Gore, podràvala je sve, pa i najdestruktivnije ratne avanture Srbije. I
pored svega, kriti~na masa stajala je iza slogana "Mi smo jedan (srps-
ki) narod". Po prvi put u ovom veku, usred produène politi~ke krize,
na vanrednim parlamentarnim izborima 31. maja 1998, kriti~na masa je
preπ la na suprotne pozicije. Rezultat ovih izbora, kao i sve ono π to je
u Crnoj Gori usledilo posle toga, posebno potmula unutraπ nja grml-
javina za vreme NATO bombardovanja 1999, moè se interpretirati
kao sporo i teπ ko, ali sve ja~e "Mi nismo jedan (srpski) narod".
U politici nema ~uda. Ukoliko se tako ponekad i u~ini, to je

naj~eπ }e zbog toga π to se ne razume politi~ki odnosno istorijski
proces. Istorijsko vreme se razlikuje od fizi~kog vremena pre svega
po neujedna~enosti. Planinska i ravni~arska reka ovde predstavljaju
dobre metafore. Fizi~ko vreme je kao ravni~arska reka, bezrazli~no,
ravnomerno, ujedna~eno. Istorijsko vreme je kao planinska reka, sa
nepredvidivom smenom mirnih, sporih i nemirnih, brzih deonica.
Pogledajmo naπ e primere. Ono π to, na prvi pogled, izgleda kao pot-
puno neo~ekivana promena, preokret, pri pa`ljivijem posmatranju,
pokazuje se, zapravo, samo kao realizacija, ostvarivanje procesa koji
je dugo akumulirao. U slu~aju Nema~ke, preokret od "Mi smo
narod" u "Mi smo jedan (nema~ki) narod", koji se dogodio 1989,
inkubirao je dugo, najmanje poslednjih ~etiri-pet decenija, od sloma
nacizma i uspostavljanja savezni~ke okupacije posle drugog svetskog
rata, a, u neπ to blaèm vidu, i ~itav vek pre toga, tokom uspostav-
ljanja moderne nema~ke dràve i nacije. Sli~no, i u Crnoj Gori, preo-
kret od "Mi smo jedan (srpski) narod" u "Mi nismo jedan (srpski) na-
rod", koji se zbio 1998, pripreman je dugo, najmanje tokom posled-
njih deset godina, od fakti~kog uspostavljanja Male Velike Srbije, u
kojoj, osim na papiru, nije bilo mesta za slobodne Crnogorce i slo-
bodnu Crnu Goru, a, u joπ dramati~nijem vidu, mada krajnje neu-
206
jedna~eno, i tokom poslednja dva veka, koji se mogu interpretirati i

kao istorija dugog trajanja odnosno drama dvostrukog (crnogorsko-
srpskog odnosno crnogorsko-velikosrpskog) identiteta.
Pored sli~nosti i razlika koje su gore navedene ili samo

nagoveπ tene, izme|u Nema~ke i Crne Gore, u ovoj stvari, postoji joπ
jedna zna~ajna razlika. Sa stanoviπ ta stanja, ~injenica i okolnosti koje
se danas mogu sagledati, naime, sve su prilike da je nema~ko "Mi smo
jedan (nema~ki) narod" iz 1989, nema~ku naciju i dràvu definisalo za
jedan relativno duì i stabilniji period, dok crnogorsko "Mi nismo
jedan (srpski) narod", kao π to je poznato, joπ uvek meandrira u dra-
mati~nom i joπ uvek neizvesnom tesnacu izme|u dva π izmati~ki ras-
cepljena i sukobljena politi~ka, nacionalna i dràvna pola. Naravno, ni
ova razlika nije misti~na, nego sasvim zemaljska. Potpuno rasvetlja-
vanje ove razlike zahtevalo bi i potpuno poznavanje odnosno
upore|ivanje svih relevantnih me|unarodnih i unutraπ njih faktora u
ove dve dràve barem u poslednja dva stole}a. To je, me|utim, zadatak
za mnogo viπ e ambicije i prostora, nego π to ga ima ovaj tekst. Zbog
toga sledi joπ samo jedna glosa o perspektivama pred kojima je Crna
Gora.
Ve} smo nagovestili, ali kaìmo to i eksplicitno, drama dvostrukog

identiteta, ~iji je sastavni deo i ono meandriranje sa kraja veka, najs-
likovitije izraèno u preokretu iz 1998, od "Mi smo jedan (srpski)
narod" u "Mi nismo jedan (srpski) narod", ne dolazi iz bioloπ kih, niti
iz nekih drugih neistorijskih, nego upravo iz istorijskih daljina i dubina
Crne Gore, iz dvovekovnog i kontradiktornog, a nedovrπ enog proce-
sa stvaranja, razaranja, pa ponovnog, mada neizvesnog, stvaranja
moderne crnogorske dràve. Imaju}i upravo ovo na umu, umesto bilo
kakvog bioloπ kog ili nekog drugog determinizma i dogmatizma, ~ini
se da su najbolje vrednosti za koje se danas u Crnoj Gori valja zaloìti,
politi~ka tolerancija, nenasilje i kreativnost. Politi~ka tolerancija odno-
sno nenasilje zato π to se samo pomo}u ovih vrednosti mogu izbe}i sve
poznate i nepoznate Scile i Haribde unutraπ nje crnogorske samode-
strukcije, a kreativnost zbog toga π to Crna Gora upravo ovih dana
prolazi kroz svoje vreme odluke, u kojem }e se, pametnim ili nepamet-
nim politi~kim odlukama, za relativno duì period, definisati njeno
ovakvo ili onakvo istorijsko postojanje odnosno nepostojanje.
Politi~ka tolerancija, nenasilje, kreativnost? Sa stanoviπ ta klasi~ne

dràvotvorne ideologije, sve same "ènske", navodno slabe vrednosti.
Ali, osim π to oblikuju, vrednosti bi, u izvesnoj meri, realnost morale i
207
da uvaàvaju, ina~e bi im se moglo dogoditi da propadnu i u svojoj
glavnoj misiji oblikovanja stvarnosti. A takav je upravo slu~aj Crne
Gore. Previπ e "muπ ke" vrednosti klasi~ne dràvotvorne ideologije, u
slu~aju traumama prepune Crne Gore, lako bi mogle pre}i u svoju
suprotnoast, potpunu samodestrukciju i nepostojanje. Obrnuto,
"ènske" vrednosti, uz pomo} odgovaraju}e invencije, imaginacije i
inteligencije, najsigurniji su put do slobodne Crne Gore.
208
Crna Gora i stabilnost Balkana

Tri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize
Po prirodi stvari, formiranje novih dràva redovno dovodi i do izves-

nih nestabilnosti unutar me|udràvnog odnosno regionalnog i
me|unarodnog sistema. Ali, to i nije najzna~ajnije. Najzna~ajnije je da
se na vreme odgonetne prava priroda, dinamika i perspektiva ovih
nestabilnosti. Ima nestabilnosti koje su zdrave, i koje na duì rok posta-
ju izvor novih, viπ ih stabilnosti. I obrnuto, ima stabilnosti koje su
bolesne, i koje na duì rok postaju izvor novih i stalnih nestabilnosti.
Ne treba imati iluzija, izvor posthladnoratovskih balkanskih nesta-

bilnosti, najve}im delom je unutraπ nji. Ipak, jedna vrsta loπ eg prag-
matizma me|unarodne zajednice, koja isuviπ e ~esto podràva nek-
valitetnu i kratkoro~nu, na uπ trb kvalitetne i dugoro~ne stabilnosti, sa
svoje strane, negativno doprinosi produàvanju regionalne nestabil-
nosti. Doda li se ovome uobi~ajena arogancija velikih sila, posebno
politika golih interesa i dvostrukih standarda, skrivena ispod retorike
me|unarodnog prava, eto kompletnog sinopsisa za razumevanje
dosledno-nedoslednog ponaπ anja me|unarodnih faktora.
I π ta posle svega. I pored izvesnih znakova napredovanja, diferenci-

ranijeg sistema sankcija, te neπ to fleksibilnijeg odnosa prema drà-
vnom pravu Crne Gore u poslednje vreme, utisak je, ipak, da i u slu~aju
Crne Gore, me|unarodna zajednica, a pre svega SAD i EU, i dalje, u
ve}oj meri, ponavljaju stare greπ ke, nego π to demonstriraju sposo-
bnost u~enja i nove elemente. Bolje nego u bilo ~emu drugom, ovo se
vidi u tretmanu, to jest u dosledno-nedoslednoj instrumentalizaciji SRJ.
Kako druga~ije, nego kao ponavljanje stare, loπ e realpolitike me|u-
narodne zajednice, protuma~iti istovremeno priznavanje i nepriznavan-
je ove tvorevine. Priznavanje kada treba pritisnuti Crnu Goru, nepriz-
navanje kada treba pritisnuti reìm Slobodana Miloπ evi}a. I tako do
apsurdnog i kompromituju}eg poklapanja Bila Klintona, Slobodana
Miloπ evi}a i Momira Bulatovi}a: "SRJ bez alternative!"
Bez-alternativnost je i glavna mana desetogodiπ njeg obrasca velik-

ih sila. To je prva lekcija iz posthladnoratovske balkanske krize. Naglo
pove}avanje kompleksnosti i dinami~nosti me|unarodnog sistema,
jedna je od najzna~ajnijih, ako ne i najzna~ajnija promena, koju je
donela nova, posthladnoratovska era. Sa pove}avanjem kompleksnos-
209
ti i dinami~nosti, pove}ava se i broj sistemskih opcija i alternativa.

Zbog toga, a ne zbog nekog slu~ajnog, proizvoljnog razloga, sve opci-
je moraju ostati otvorene, alternative ravnopravne i aktivne. U pro-
tivnom, propada se u provaliju nasilnih lomova i loπ ih promena.
Loπ i intervencionizam je logi~na konsekvenca i vrhunac ovakvog

propadanja. To je i druga lekcija iz posthladnoratovske balkanske
krize. Ideoloπ ki apstraktna, la`na i represivna dilema tipa "interven-
cija da ili ne", koja je napala istovremeno kada i NATO SRJ, kao i
svaka ideoloπ ka dilema, zapravo, samo prikriva dvostruku greπ ku
loπ eg intervencionizma me|unarodne zajednice. A ova se sastoji se u
tome π to se, najpre, propusti ~itav niz neophodnih, preventivnih i
nerepresivnih politi~kih akcija, ~ija je suπ tina obezbe|enje nu`nog
spoljaπ njeg, me|unarodnog okvira, uslova, garancija, pravila i stan-
darda za reπ avanje unutraπ njih kriza, pa se, zatim, kada kriza ve}
eskalira, krene u zakasnelu, neadekvatnu, ~esto i kontraproduktivnu
represivnu odnosno vojnu intervenciju.
Tako se bez prestanka obnavlja i "catastrophic short-termism"

(katastrofalna vladavina kratkog nad dugim rokom), kako je ovu
manu slikovito opisao Dòn Roper, jedan od autora Unfinished Peace.
A to je i tre}a, sinteti~ka lekcija iz posthladnoratovske balkanske krize.
Rak rana me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila.
Sve ove mane i lekcije dobro se vide i ovde i danas, u slu~aju Crne
Gore, poslednje jugoslovenske republike, koja joπ uvek u~estvuje u
odràvanju privida SRJ.
U Crnoj Gori se veoma dobro zna za joπ uvek postoje}e, unutraπ nje
i spoljaπ nje rizike indipendizma. Crna Gora sama, u ovoj stvari, kao i u
nizu drugih, joπ uvek je podeljena. Druga federalna jedinica, joπ uvek
agresivna nacionalisti~ka dràva. Me|unarodna zajednica, joπ uvek
ambivalentna. Ali, sve je i u stalnom pokretu, promeni. U samoj Crnoj
Gori, procrnogorski politi~ki blok narastao je ve} na oko dve tre}ine
ukupne populacije. U Srbiji, vladaju}i reìm zna~ajno oslabljen. Me|unar-
odna zajednica, kona~no prekinula svaku podrπ ku ovom reìmu.
Fiksirati se u ovakvim okolnostima za bilo koju bez-alternativnu

opciju, za me|unarodnu zajednicu, moglo bi da bude veoma opasno.
Ne samo zbog ignorisanja prava naroda iz Povelje UN i istorijskog
odnosno dràvnog prava Crne Gore, nego i zbog same regionalne od-
nosno me|unarodne (ne)stabilnosti. Aktiviranje crnogorskog pitanja,
210
na kratak rok, naime, mo`da i moè da dovede do odre|ene, kratko-
trajne i prolazne nestabilnosti. Uz poπ tovanje svih neophodnih
unutraπ njih i me|unarodnih uslova, garancija, pravila i standarda,
me|utim, demokratsko referendumsko postavljanje i reπ avanje ovog
pitanja, na dug rok, moè samo da doprinese uspostavljanju kvalitetne
i trajne stabilnosti u regionu. I obrnuto, provizorijum SRJ, na kratak
rok, mo`da i moè da obezbedi nekakvu, kakvu-takvu stabilnost, mada
je i to sve viπ e pitanje. Ignoriπ e li se ovim provizorijumom pravo
crnogorskog naroda na samoopredeljenje i dràvno pravo Crne Gore,
me|utim, eto, na dug rok, izvora novih i opasnih nestabilnosti.
Od Bila Klintona (SAD) niko razuman ne o~ekuje da povla~i grani-

ce na Balkanu. Ali, ove granice se povla~e i kada se fiksiraju protiv
volje naroda. Minimum koji Crna Gora o~ekuje, a koji je i u interesu
trajnog regionalnog i me|unarodnog mira i stabilnosti, jeste onaj skup
spoljaπ njih, me|unarodnih uslova i garancija, koji je neophodan da
Crna Gora sama, bez spoljaπ nje prisile, slobodno i demokratski, reπ i
svoje glavno unutraπ nje pitanje.
211
Novi evropski kolonijalizam

Nemogu}a misija na kraju veka
Postjugoslovenske zemlje postaju ogledno polje nove tendencije.

Umesto liberalne utopije i "kraja istorije" (Frensis Fukujama), kao da
prisustvujemo ponavljanju istorije. "Mainstream" pragmati~no zaklju-
~uje: "Imperijalizam ili anarhija!" (Robert Kapland) Alternativa suge-
riπ e: "U~imo od Afrike!" (Rastko Mo~nik)
Novi evropski kolonijalizam na Balkanu na kraju veka? U Bosni i

Hercegovini i na Kosovu tendencija je otiπ la najdalje, ali, blaì oblici
ove tendencije, manje ili viπ e, zapljuskuju i sve druge postjugosloven-
ske zemlje. Znaci su jasni i dobro poznati. Ekonomska, politi~ka i ide-
oloπ ka slabost, propadanje i zavisnost. Progresivna dezintegracija,
fragmentacija i dominacija. Neokolonijalni mentalitet, arogancija i
nelagoda. Na obe strane matrice. I, naravno, neokolonijalne institucije
i akcije. Dejton, Pariz, Helsinki. Nova politi~ka geografija. NATO,
OEBS, SFOR, KFOR, UNMIK. Novi akronimi. Inferiorna vestern-
izacija. Atipi~ni protektorati.
Uprkos svemu, definitivno uspostavljanje novog evropskog pro-

tektorata odnosno kolonijalizma, na Balkanu i π ire, na kraju veka,
predstavlja nemogu}u misiju. Istorija je uvek, pa i ovde i danas, kom-
pleksna i komplikovana kombinacija ponavljanja i promena, ne prosto
ponavljanje. To je tako ~ak i kada izgleda sasvim druga~ije. Sve te~e,
sve se menja. Isto u razli~itom nije isto.
Stari evropski kolonijalizam predstavljao je izraz geografske i ukup-

ne ekspanzije kapitalizma kao istorijskog i svetskog sistema. Ukupni
saldo ovog sistema, kada je re~ o kolonizovanim zemljama i narodima,
u toj fazi, bio je bolan i kontradiktoran. Uz sistemsku eksploataciju i
dominaciju, on je ovim zemljama i narodima, ipak, doneo i relativni
progres, razvoj i civilizaciju. U drugoj polovini veka, me|utim, kapi-
talizam kao istorijski i svetski sistem, doìvljava saturaciju. Njegovi
glavni sekularni trendovi, ekspanzija, komodifikacija, proletarizacija, i
drugi, doseù asimptotu istorijskog razvoja.
To je ono glavno π to je razli~ito. A u razli~itom, ~ak ni ono π to

izgleda identi~no nije identi~no. Ni ono π to ovde i danas, u razorenim
postjugoslovenskim zemljama, neodoljivo podse}a na stari evropski
212
kolonijalizam, nije ono naπ to li~i, nego neπ to drugo. To se jasno vidi
ve} i iz same zbunjuju}e retardacije. Ju`noslovenske zemlje i narodi
preπ li su punu putanju, zatvorili krug, od neslobodnih, preko zavisnih
i poluzavisnih teritorija, do nezavisnih dràva, a sada i nazad, od neza-
visnih dràva, do neslobodnih, zavisnih i poluzavisnih teritorija odnos-
no protektorata. Uzmite samo Bosnu i Hercegovinu: Federacija plus
Republika Srpska plus NATO, SFOR, EU, OEBS. Ili SRJ: Srbija i
Crna Gora kao dve de facto nezavisne teritorije minus odnosno plus
Kosovo kao atipi~ni protektorat plus UNMIK, KFOR.
Ovo se joπ bolje vidi iz promenjene prirode novih procesa i aktera. U

suπ tini, stari evropski kolonijalizam bio je rezultat izrazito nejednakog
razvoja. Na jednoj strani bio je razvijeni evropski kapitalizam u ekspanz-
iji, na drugoj nerazvijeni predkapitalisti~ki svet u izolaciji. Ishod njihovog
susreta je poznat. Novi susret je bitno druga~iji. Na jednoj strani je
me|unarodni realkapitalizam u saturaciji, na drugoj, i to je najzna~ajnije,
u izvesnom smislu, postkapitalisti~ki, a ne predkapitalisti~ki svet u izo-
laciji. Nacional-socijalisti~ka, takozvana crveno-crna koalicija SPS-JUL-
SRS je proizvod "razvoja nerazvoja" (Andre Gunder Frank), a ne pros-
tog nerazvoja, rezultat sloma modernosti, a ne obi~ne predmodernosti,
otrovni izraz anti-modernizacijskih, a ne puki izostanak modernizacijskih
procesa i snaga. Anti-imperijalisti~ka odnosno anti-kolonijalna retorika
ovih snaga zavarava. Miloπ evi}eva SPS-JUL-SRS falanga je tokom
~itavih poslednjih deset godina glavna snaga razaranja, slabljenja, siro-
maπ enja, zavisnosti i propadanja sopstvenog naroda. I u tom svojstvu,
glavni klijent me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila,
dakle, glavni element i cement nove tendencije.
Ukoliko je uspostavljanje novog evropskog kolonijalizma na

Balkanu na kraju veka nemogu}a misija, mogu}e je neπ to drugo,
π to bi, u slu~aju loπ ijeg razvoja, bilo ~ak gore i od toga. Danas je
teπ ko zamisliti razvijene i jasne obrise jedne takve retro-alternative,
ali se neki njeni sastojci mogu naslutiti. Recimo, novi oblici sistemske
eksploatacije i dominacije, samo sada bez ikakvog progresa, razvoja i
civilizacije. Ili, novi oblici razaranja uma, progresa, racionalnosti i uni-
verzalnosti, samo sada sve viπ e u ime identiteta, kulture i civilizacije.
Novi, kulturni rasizam. I novo nasilje. I tako dalje.
I ne treba imati iluzija, postjugoslovenske zemlje, posebno Srbija i

Crna Gora, na kraju veka, predstavljaju izraz globalne, planetarne
tendencije, ne lokalni endem. To se najbolje moglo videti odnosno
osetititi u dubokoj nelagodi koju je na samom Zapadu izazvao vrhunac
213
nove tendencije, NATO bombardovanje SRJ u prole}e 1999. Niπ ta od
nekadaπ nje gotovo unisone vere u nu`nost progresa i legitimnost sile.
Raspolu}enost javnog mnjenja. Velika pukotina, strah i sumnja.
I po cenu da zvu~i pateti~no, treba re}i, bolje i pukotina, strah i sum-

nja, nego monolit, trijumfalizam i arogancija. Pozitivna alternativa je
zadata, ne data. I ovde, umesto jasnih crta, samo nekoliko glavnih sas-
tojaka: kreativnost, inteligencija, imaginacija, hrabrost, i, iznad svega,
nova solidarnost.
214
Kultura u tranziciji
Izme|u laì i istine
Naslov ovog teksta naro~ito je pomodan i samoironi~an. Bolji poz-

navaoci prilika znaju, naime, da je kulturna sfera u najπ irem smislu
re~i, jedna od najja~ih utvrda anti-reformske svesti i mo}i u Crnoj
Gori. Najradikalniju, najsaètiju i najbolju ocenu stanja u ovoj sferi,
nedavno je izneo crnogorski knjièvnik mla|e generacije, Balπ a Brko-
vi}. Nepostojanje bilo kakvog kulturnog modela, sa odgovaraju}im,
katastrofalnim posledicama u oblasti izgradnje i konsolidacije mode-
rnog identiteta i demokratske dràve, suπ tina je ove ocene.
Konstatovanje niπ tavila prvi je korak u njegovom savladavanju, i u

tom smislu Balπ i Brkovi}u pripada velika, pionirska zasluga. Slede}i
korak na ovom putu predstavlja pa`ljivo opisivanje i razumevanje svih
slojeva ovog niπ tavila. Jer, re~ je o niπ tavilu koje rezimira i reprezen-
tuje ~itavo jedno druπ tvo, joπ bolje ~itav jedan patoloπ ki sistem
mo}i, te koje je stoga izuzetno kompleksno, sloèno i slojevito. U tom
smislu, u ovom tekstu ukazuje se samo na ~etiri najva`nija sloja naπ eg
nepostoje}eg kulturnog modela.
Prvi sloj ovog niπ tavila najbliì je povrπ ini. To je sloj otvorenog i
agresivnog anti-crnogorstva, odnosno veliko-srpstva. Sve do pre par
godina, ovaj sloj je bio i oficijelni sloj vladaju}e Crne Gore. Od 1997,
kada je i u Crnoj Gori, makar i sa velikim zakaπ njenjem i veoma
sporo, zapo~ela pozitivna tranzicija, prestaje, ili se makar ublaàva ofi-
cijelna, ali se, sve do danaπ njeg dana, zadràva sistemska i fakti~ka
diskriminacija crnogorstva u korist veliko-srpstva. Tako se danas i
moè dogoditi da mitropolita CPC, predsednika DANU, ili prvaka
neke druge od zna~ajnih crnogorskih institucija, primi neko od
najviπ ih predstavnika vlasti, ali zato SPC, CANU, i druge institucije,
koje su joπ uvek dominantno veliko-srpske, i dalje uìvaju privilegov-
an budètski i ukupni tretman dràve. O povremenom, etatisti~kom,
odnosno teokratskom arbitriranju ministra vera, predsednika parla-
menta ili mitropolita SPC, u osetljivim pitanjima vere i nacije, na koje
se joπ uvek moè nai}i, da i ne govorimo.
Odmah ispod ovog agresivnog, ideoloπ kog i politi~kog sloja, belasa

sloj koji ~ini kulturu u uèm, konvencionalnom, cehovskom smislu
re~i. U uslovima drasti~no poreme}enih odnosno razorenih kriteriju-
215
ma i vrednosti, ovaj sloj se nu`no izvr}e u ono π to je hrvatska

knjièvnica, Dubravka Ugreπ i}, do sada najpreciznije i najdublje,
dijagnosticirala kao ~itavu jednu "kulturu laì". U specifi~no
crnogorskim uslovima, u kojima su se prvi, zakasneli i nejaki, mada
zna~ajni reformski koraci, nadovezali na joπ uvek sna`no, ~ak domi-
nantno anti-reformsko nasle|e, ova kultura manifestuje se kao bolan
nesklad izme|u oficijelne retorike i nepotkupljive zbilje. U kulturi,
shva}enoj kao resoru, to je sve nepodnoπ ljiviji jaz izme|u hipertrofije
brojnih, skupih i ispraznih festivala, te taπ tine politi~kih velmoà i nji-
hovih dvorskih zabavlja~a, na jednoj, i atrofije fundamentalnih kul-
turnih potreba, projekata i institucija. U nauci, to je ve} gotovo bez-
nadna, sistemska i hroni~na blokada. Univerzitet Crne Gore, primera
radi, nije razvijen i dovrπ en, ~ak ni u elementarnom smislu te re~i. Pa
ipak, razvitak postdiplomskih studija, bez kojih ni jedan univerzitet ne
moè biti ni elementarno kompletan, na ovom univerzitetu, redovno
nailazi na opstrukciju i blokadu. Barem kada je re~ o inicijativama koje
dolaze izvan posve}enih kadrovskih lista i nomenklatura. Kao da je
nekome stalo da Univerzitet Crne Gore, kao i Crna Gora sama, zau-
vek ostane nerazvijen i zavisan. Najzad, u oblasti civilnog druπ tva i
duha, to je hipertrofija brojnih, ali ograni~enih takozvanih gongi, vla-
dinih nevladinih organizacija, letnjih π kola, radionica, u kojima se,
kao nekada u marksisti~kim centrima, nezaustavljivo π iri optimizam,
ideologija i retorika ljudskih prava, nekada samoupravljanja, dok
stvarni ìvot, istovremeno, tone u endemsko siromaπ tvo, sistemski
etatizam i fakti~ko bespravlje najve}eg dela stanovniπ tva.
U prethodnom sloju delimi~no se ocrtava i diskretni sloj ispod

njega. To je sloj starih i novih monopola, klasa i interesa. Kultura laì
je njegova prirodna duhovna hrana, festivali puni ki~a forma du-
hovnosti, strateπ ka, pre svega kadrovska kontrola, glavni mehanizam
samoodrànja, veliko-srpstvo konkretan ideoloπ ki i politi~ki lik, izraz
odre|enih istorijskih konjunktura. Ovo poslednje je i najva`nije. To
zna~i da ni nove klase u Crnoj Gori, u izvesnom, veoma bitnom smis-
lu, nemaju dràve, vere i nacije. Drugim re~ima, da su sasvim u stanju
da i iz viπ egodiπ njeg i agresivnog veliko-srpstva, odnosno anti-crno-
gorstva, bezbolno pre|u u crnogorstvo ili neπ to drugo. Uostalom, prvi
znaci ovog prelaska, ve} su i sasvim vidljivi.
Ovaj prelazak nije, me|utim, i najzna~ajniji. Ispod sloja starih i

novih monopola, klasa i interesa, hipertrofirane kulture laì i agre-
sivnog veliko-srpstva, odnosno anti-crnogorstva, krije se jedan joπ
dublji, to jest najdublji sloj naπ eg aktuelnog i kompleksnog niπ tavila.
216
To je sloj naπ eg najnovijeg traumatskog iskustva, velikog zlo~ina rata
1990-ih. Ovaj sloj proizveo je i nosi sve ostale slojeve iznad sebe. Zbog
toga je dopiranje do ovog sloja, njegovo ravetljavanje, suo~avanje sa
njim, samoosveπ }enje, te priznanje konkretne i uvek individualne
odgovornosti i krivice, posebno od strane starih-novih lidera vladaju}e
DPS, ne samo poèljan moralni, kulturni i civilizacijski ~in, u najoz-
biljnijem, frojdovskom smislu te re~i, nego i neophodan uslov za ukup-
nu, kulturnu, ekonomsku i politi~ku re-konstrukciju druπ tva, ili, π to
je samo druga~ija formulacija za to, za uspeπ an nastavak i zavrπ etak
zapo~ete tranzicije.
217
Crna Gora, kultura i dràva

Da li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila?
Svest o tesnoj me|uzavisnosti izme|u kulture i dràve, odskoro pos-

toji i u Crnoj Gori. U autorskoj studiji koja je prethodila Platformi
Vlade Crne Gore, Mijat ˇukovi} je sa matemati~kom egzaktnoπ }u dija-
gnosticirao ovaj problem. U Crnoj Gori su ispunjeni ekonomski i poli-
ti~ki, ali ne i kulturni preduslovi za ponovno osnivanje nezavisne drà-
ve. To je bila suπ tina ove dijagnoze.
Da li je svest o tesnoj, ~ak ìvotno va`noj me|uzavisnosti izme|u kult-

ure i dràve u Crnoj Gori definitivno zakasnila? Za godinu-dve vreme }e
dati svoj neopozivi odgovor na to. Uprkos svemu, teπ ko je i zamisliti da
bi neizvesnost oko crnogorskog pitanja mogla duè potrajati. Crne Gore
}e prosto biti ili je ne}e biti. Tertium non datur est. Ipak, na ovaj odgovor,
moè se, makar jednim delom, uticati ve} i danas. Rasvetljavanjem gla-
vnih problema i faktora, pre svega. To je i jedina ambicija ovog teksta.
Pre svega ostalog, treba primetiti da kultura, doduπ e, jeste sedi-

ment, koji se dugo taloì, ali nije i nepromenljiva, konstanta, data,
kako se ~esto neta~no prikazuje. U naπ em slu~aju, to zna~i da aktuel-
ni 30-40-postotni otpor nezavisnosti Crne Gore u samoj Crnoj Gori,
nije doπ ao ni iz kakvih misti~nih dubina biologije, civilizacije ili istori-
je, nego iz sasvim konkretne, anti-crnogorske, to jest veliko-srpske kul-
turne i ukupne politike, koja na ovom prostoru organizovano deluje
barem od sredine proπ log veka, te koja je bila i oficijelna politika
crnogorskih vlasti sve do pre dve godine.
U ovom kontekstu, pravo pitanje i nije otkuda u Crnoj Gori toliko

jak kulturno-politi~ki otpor nezavisnoj Crnoj Gori, nego otkuda to da
crnogorska vlast, i pored jasne, makar i zakasnele svesti o onoj
me|uzavisnosti, jednim delom, i dalje privilegovano tretira, podràva,
finansira, budètira upravo one kulturne projekte i institucije (SPC je
eklatantan primer za to), koje direktno ili indirektno rade protiv
crnogorske nacije i dràve. Suicid je protiv-prirodna pojava, odstupa-
nje, izuzetak. Zbog toga, na ovo pitanje valja prona}i bolji odgovor.
Jedan, ~ak najve}i i najva`niji deo odgovora na ovo pitanje pruà poli-
ti~ka ekonomija, bolje patologija crnogorskog postkomunizma. Novi
monopoli, klase i interesi, ro|eni u desetogodiπ njem zlo~inu veliko-
218
srpske politike, odràvaju se u Crnoj Gori ve} i po sili same inercije.

Ekonomija ima i svoju relativnu nezavisnost od politike i ideologije. Uz
interesnu inerciju, me|utim, baza veliko-srpske kulturne i ukupne poli-
tike, u Crnoj Gori, u poslednjih pola godine, sve viπ e postaje i jedna rel-
ativno nova, polu-svesna, polu-spontana, konzervativna konvergencija.
Tri glavne snage ove nove konzervativne konvergencije su: DPS krilo
Svetozara Marovi}a, NS tri potpredsednika, bez fakti~ki smenjenog
predsednika Novaka Kilibarde, i SNP Predraga Bulatovi}a. Konver-
gencija se sastoji u viπ e implicitnoj, nego eksplicitnoj, ali relativno jas-
noj saglasnosti tri snage da zajedni~ka dràva Crne Gore i Srbije, ipak,
nema alternative. Ono, naime, π to su o referendumu nedavno izjavili
Svetozar Marovi} i Predrag Popovi}, svodi se fakti~ki na to, ili na ~ekan-
je u nedogled, π to je isto. A to je i stari, poznati stav SNP.
Ukoliko je pretpostavka o ra|anju nove konzervativne konvergen-

cije u Crnoj Gori ta~na, tada i neobi~na pojava produène, makar i
oslabljene podrπ ke crnogorskih vlasti anti-crnogorskim, to jest veliko-
srpskim projektima i institucijama, postaje jasnija. Sve ponovo podse}a
na stari jedinstveni DPS i na njegovu viπ egodiπ nju svesnu parazitsku
ambivalenciju u nacionalnom i dràvnom pitanju. Kultura i dràva se
ponovo guraju u za~arani krug. Anti-crnogorstvo, to jest veliko-srps-
tvo proizvodi se svesnom dràvnom politikom, a taj politi~ki proizvod
zatim se koristi kao alibi koji reprodukuje i legitimiπ e aktuelni inter-
regnum i zajedni~ku dràvu u beskona~nost. Sve to, opet, prikazuje se
kao toboè srednja pozicija, pluralizam i tolerancija.
Naravno, reπ enje nije u pukoj zameni mesta u ina~e neizmenjenom

modelu kulturne i politi~ke dominacije, nego u izmeni samog modela
dominacije i izgradnji novog modela, modela asocijacije, ne, dakle, u
tome da crnogorstvo prosto zameni i potisne srpstvo, nego u tome da i
crnogorstvo i srpstvo i sva druga "stva" u Crnoj Gori postanu ravno-
pravna. To, me|utim, nije mogu}e sve dok je neslobodne Crne Gore.
Zbog toga je osloba|anje Crne Gore od luda~ke koπ ulje SRJ, to jest
Male Velike Srbije, uslov osloba|anja i ravnopravnosti svih, Crnogo-
raca, Srba i drugih u Crnoj Gori. Zbog toga je i nova konzervativna
konvergencija samo nova opsena i troπ enje vremena.
Da li }e Koalicija u Crnoj Gori izdràti stare i nove izazove, pre sve-

ga izazove nove konzervativne konvergencije, ali i one nove
crnogorske kontra-konvergencije, koju, kao odgovor na ovu konver-
genciju, zaziva LS, te prema kojoj ravnoduπ an nije ni deo SDP, osta-
219
je prili~no nejasno. Hodnici crnogorske politike i dalje su viπ e
zamra~eni, nego transparentni. Jedno je, ipak, sigurno. Odgovor na
ovo pitanje se nezadrìvo pribliàva i on }e odlu~uju}e zavisiti od
onoga π to se, u tom pogledu i ina~e, bude deπ avalo unutar DPS,
najve}e i najja~e partije Koalicije. Kultura je i u ovoj stvari samo
najbolji i najraniji indikator. U tom smislu, produàvanje samoubi-
la~ke podrπ ke dela DPS anti-crnogorskoj, odnosno veliko-srpskoj
kulturi u Crnoj Gori, samo je spoljaπ nji izraz duboke unutraπ nje
zaostalosti, ne-reformskih i anti-reformskih tokova unutar ove partije.
Ova partija se kona~no mora suo~iti i sa samom sobom. Zbog sebe i
zbog Crne Gore.
220
Usta puna prava

Strast pagana
Crnogorska postmoderna prepuna je krajnje neobi~nih, atipi~nih,

~ak unikatnih fenomena. Jedan takav svakako je i fenomen istovre-
meno neumornog glorifikovanja i totalnog nepoπ tovanja prava.
Neobi~an kontrast. Usta puna prava, ìvot pun neprava. Dovoljno je
podsetiti samo na takozvano dràvno pitanje Crne Gore. Crna Gora
je danas de facto nezavisna teritorija. No, da bi postala i dràva u
punom smislu re~i, ona mora pro}i kroz proces pune unutraπ nje
(ustavnopravne) i spoljaπ nje (me|unarodnopravne) rekonstrukcije i
regulacije. Mora da zapo~ne pripreme za referendum o dràvnom
pitanju. Umesto da radi na tome, me|utim, vladaju}a politi~ka klasa
u Crnoj Gori, pomognuta kratkovidim pragmatizmom me|unarodne
zajednice, prire|uje vesele pravni~ke karnevale. Ustavnu Skupπ tinu
Crne Gore, ali i neustavne, ~ak protivustavne takozvane plemenske
skupπ tine. Na ovim skupπ tinama, sve vrvi od blagoglagoljive
retorike prava i bezgrani~ne sujete pravnika. "Ja kao pravnik" posta-
je mantra dana. Za to vreme, Crna Gora ostaje i dalje entitet bez
definisanog statusa. Ni nezavisna dràva, ni ~lanica SRJ. ârdak ni na
nebu ni na zemlji. Zemlja bez prava. Pa i kada nekog prava ima, ne
poπ tuju se ni ono, i to ne samo od strane politi~kih protivnika, kao
π to se najavljuje u slu~aju tek usvojenog Zakona o amnestiji, nego ni
od strane same vlasti, kada to ovoj nije u interesu, kao u slu~aju oduz-
imanja mandata Liberalnog saveza i nepoπ tovanja izborne volje
gra|ana u Herceg Novom i Baru.
Pa ipak, i u ovom haosu ima nekog sistema. I aktuelna crnogors-

ka anomija je sistemska anomija. Sistem ove anomije je u interesu
nove monopolisti~ke klase. Plja~kaπ ka privatizacija i fasadna
demokratizacija strateπ ki su projekti i prioriteti ove klase. Dok se
ovi projekti i prioriteti ne zadovolje, svesno }e se produàvati veseli
pravni~ki karnevali u funkciji privida, zapravo totalnog odsustva
vladavine prava. Legalizacija rezultata ovog procesa, pa i prava vla-
davina prava, do}i }e tek na kraju, kao zavrπ ni ~in i pozlata. U
svemu ovome, naravno, u~estvuju i delovi me|unarodne zajednice,
zainteresovani za jeftinu bezbednost i privatizaciju. Dakle, sve je
jasno i transparentno, da jasnije i transparentnije ne moè biti. Ali,
ukoliko je interes nove klase jasan i transparentan, otkuda onda
u~eπ }e masa u ovom procesu? Otkuda kod ovih masa spremnost,
221
ponekad ~ak i entuzijazam, da u~estvuju u sveopπ tem ignorisanju,

~ak preziranju prava, kada one, te mase, za razliku od pripadnika
nove klase, od svega toga imaju samo π tete?
Odgovor na ovo pitanje mnogo je sloèniji i teì, nego π to je u

slu~aju nove klase. Ovaj odgovor obuhvata barem tri nivoa odnosno
procesa. Prvi nivo je nivo druπ tva, preciznije proces desetogodiπ njeg
razaranja ovog druπ tva. Ovaj proces za sobom je ostavio neke patrljke
srednje klase. Ovi patrljci imaju relativno jasnu i bolnu svest o nepod-
noπ ljivoj anomiji u kojoj se ìvi, ali nemaju dovoljno snage da namet-
nu normalno stanje. Naprotiv, mase lumpena joπ uvek imaju dovoljno
snage i entuzijazma za nastavak razaranja. Drugi nivo je nivo istorije,
preciznije proces neuspeπ ne, nedovrπ ene i deformisane modernizaci-
je u poslednjih dvesta godina. Iz ovog procesa, osnaènog najnovijim
ciklusom traumatske modernizacije, proistekla je i π izmati~na te`nja
(polarizacija) za i protiv Moderne i Evrope, ~iji je deo i π izmati~na
te`nja (polarizacija) za i protiv Prava kao dela ovog procesa.
Najzad, tre}i i najdublji nivo je nivo kulture, preciznije "kultura

neolita" (Trajan Stojanovi}), koja je na Balkanu, pa i u Crnoj Gori,
joπ uvek dominantni i oblikuju}i tip kulture. Nastao joπ pre nekoliko
hiljada godina, ovaj tip kulture do danas je ostao rezistentan na sve
pokuπ aje modernizacije. A moderno pravo je samo deo modernizaci-
je. Kultura neolita i moderno pravo su kao dve ravni koje se potpuno
mimoilaze. Kamen, zemlja, teritorija, razlika, nepokretnost, to je kul-
tura neolita, kretanje, razmena, dràva, zakon, jednakost, apstrakcija,
to je moderno pravo. âk i kada koristi moderne termine, kultura
neolita ovima udahnjuje sasvim suprotan, neolitski sadràj. Kaè
"dràva", a deluje kao prostor bez prava, kaè "pravo", a deluje kao
mo} bez limita. Fiksacija za neregulisan posed. "Pravo" je apstrakcija
sa kojom se ne komunicira. Samo verbalni ritual. Ovakva je sadrìna
"prava" u svesti sledbenika "SRJ bez alternative" i njihovih "plemen-
skih skupπ tina", ali, u izvesnoj meri, i "prava" njihovih na re~ima
proevropskih oponenata. Pri dubljem pogledu na stvar, ignorisanje, pa
i preziranje prava od strane masa, pokazuje se, zapravo, kao totalno
odsustvo bilo kakvog iskustva i komunikacije.
Nejasna ostaje joπ samo jedna stvar. Ako nepravo ovde i danas ima
toliko duboke i jake korene, naime, otkuda onda uopπ te ona retorika
prava, onaj trud, ono nastojanje naπ ih elita, ali i naπ ih masa, da ~ak i
najgrublje akte nepoπ tovanja prava, sebi i drugima prikaù kao
nekakav privid prava. Setimo se samo srbijanskog LeØ Specialis-a. Ili
222
brojnih crnogorskih privatizacija. Zar neolitskim elitama i masama, i
njihovim pravnicima, ne bi bilo mnogo jednostavnije da vladaju bez
ikakavog, pa i prividnog prava. Naravno da bi. Ali, ni u izboru ovog
sredstva, ove elite i mase nisu sasvim slobodne, kao π to nisu sasvim
slobodne ni u izboru drugih sredstava vladanja. Ono π to ih i ovde neu-
mitno odre|uje, i π to im, pored ostalog, name}e i obavezne, makar i
groteskne pravne procedure i rituale, jeste proces modernizacije. Ovaj
proces je planetaran i ima svoja pravila ~ak i kada je krajnje
neuspeπ an, nedovrπ en i deformisan. Jedno od tih pravila je i "vla-
davina prava". Da bi dobili podrπ ku zapadnih vlada, neolitski sistemi
i vladari moraju da se predstave kao "pravne dràve". âk i kada i oni
i zapadne vlade odli~no znaju da je njihovo "pravo" ~ista fikcija. U
svakom slu~aju, to je razlog π to su i njima usta puna prava.
223
Razaranje multikulture
The UnholÚ Alliance
"Mogu li i Ù posle svega da ìve zajedno?" Legenda: i Ù su Srbi i

Hrvati, Hrvati i Boπ njaci, Srbi i Albanci, i drugi, posebno balkanski
narodi. Pitanje naj~eπ }e postavlja stranac, zapadnjak, novinar ili
diplomata, a na pitanje odgovara bilo koji, ali naj~eπ }e obrazovani
pripadnik pomenutih naroda.
Moje iskustvo sa ovim pitanjem, prili~no je neveselo. Moram da

priznam, naime, da me ovo pitanje, i dan danas, uvek iznenadi,
zatekne, izvesno vreme ostavi bez re~i. Ne zbog toga π to odgovor na
postavljeno pitanje ne znam, nego zbog toga π to me samo to pitanje,
po malo, iritira i vre|a.
Iritira i vre|a, pre svega, preterana, neta~na i nepodnoπ ljiva gen-

eralizacija, koja delimi~no prelazi i u organski nacionalizam i rasizam.
Ima Srba i Srba, Hrvata i Hrvata, Boπ njaka i Boπ njaka. Ima Srba koji
mogu, a ima i onih koji ne mogu da ìve zajedno sa pripadnicima
drugih naroda. Isto vaì i za pripadnike drugih naroda. A od vas se
traì da na pogreπ no postavljeno i latentno rasisti~ko pitanje, date bilo
kakav civilizovan i smislen odgovor. To je, prosto, nemogu}e.
Uzgred, ~ovek koji nije u stanju da ìvi sa drugim ljudima, nije nor-
malan, i u svakom normalnom druπ tvu njemu se pomaè u ustanova-
ma koje su specijalizovane za tu vrstu problema. A ovde se postavlja
pitanje da li neki ljudi uopπ te mogu da ìve zajedno sa nekim drugim
ljudima. Viπ e od bilo ~ega drugog, samo ovo pitanje dovoljno govori
o poreme}enosti druπ tva i vremena u kojem se pitanje postavlja.
Naravno, stvar sa naπ im pitanjem nije baπ tako jednostavna, kao

π to se to moè zaklju~iti iz par prethodnih paragrafa. Pitanje, naime,
ne cilja na individualna, nego na kolektivna iskustva i aktere. Pri tome,
naglasak je na onome "posle svega". Mora se priznati, pragmati~ka
odrìvost multikulture, pa i zajedni~kog ìvota, "posle svega", to jest
posle ekstremnog nasilja i razaranja, nije neupitna. Ali, naπ e pitanje
~ak i tada iritira i vre|a, zato π to zaboravlja i zatrpava.
Ono zaboravlja i zatrpava realne procese i faktore. Redukuju}i

pa`nju isklju~ivo ili preterano na lokalne aktere, pitanje "Mogu li i Ù
224
posle svega da ìve zajedno?" iritira i vre|a, jer zaboravlja i zatrpava

najzna~ajnije me|unarodne faktore. Neposredni mrzitelji i razoritelji
multikulture u postjugoslovenskim zemljama posle hladnog rata jesu bili
lokalni akteri, Miloπ evi}, Tu|man i drugi balkanski neofaπ isti, ali,
kataklizmi~ke razmere njihovoj mr`nji i razaranju, dala je tek dugogo-
diπ nja, ~as otvorena, ~as prikrivena, podrπ ka Zapada. Ovoj neobi~noj
i opskurnoj vezi izme|u balkanskih neofaπ ista i zapadnih vlada,
Tomaπ Mastnak je, u tekstu "Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism",
u zborniku Europe's Ne Nationalism iz 1996, dao i odgovaraju}e ime:
"The UnholÚ Alliance" (profana alijansa).
Ono π to u profanoj posthladnoratovskoj alijansi posebno iritira i

vre|a, to je jak, gotovo nepodnoπ ljiv kontrast izme|u samodopadljive
retorike multikulture, na jednoj, i dugogodiπ nje fakti~ke podrπ ke
razaranju multikulture, na drugoj strani. Tako je bilo u BiH, od
po~etka rata, sve do Dejtona 1995. Tako je bilo i na Kosovu, od
po~etka, sve do bombardovanja 1999. Ni aktuelna Miloπ evi}eva anti-
zapadnja~ka histerija, ni aktuelna zapadnja~ka anti-miloπ evi}evska
pragmatika, ne mogu da poniπ te ~injenicu da su Zapad i Miloπ evi},
sve do 1995, odnosno 1999, dobro sara|ivali u proizvodnji uslova i
snaga za zavrπ ni obra~un i razaranje multikultura na ovom prostoru.
Bernar Kuπ ner je u ovom kontekstu samo nemo}na konsekvenca i
groteska.
Za razliku od Tomaà Mastnaka, ~ija interpretacija, ~ini mi se, nagi-

nje ka subjektivnoj teoriji zavere, me|utim, za mene je ova dijaboli~na
veza oduvek bila mnogo pre i viπ e stvar objektivne, sistemske, nego
stvar subjektivne, zavereni~ke prirode. Po mom miπ ljenju, naime, re~
je o inherentnom limitu i kontradikciji me|unarodnog realkapitalizma
kao istorijskog sistema, te liberalizma kao njegovog ideoloπ kog pod-
sistema. Limit se satoji u objektivno-sistemski uslovljenoj nemogu-
}nosti ispunjenja ideoloπ kih pretenzija i obe}anja tog sistema (razvo-
ja i demokratije za sve narode i zemlje sveta, kako je to sanjao Frensis
Fukujama), a kontradikcija u objektivno-sistemski uslovljenoj nu`no-
sti saradnje me|unarodnih realkapitalista i liberala sa svima, pa i sa fa-
π istima, kad god je to u interesu sistema. Naravno, i limit i kontradik-
cija su za sistem kompromituju}i, pa se zato, opet objektivno-sistems-
ki, svakodnevno zaboravljaju i zatrpavaju. Ali, zato se ne moè zatr-
pati i duboka, potmula nelagoda.
Upravo ovu duboku, potmulu nelagodu osetim uvek kada me pita-

ju "Mogu li i Ù posle svega da ìve zajedno?" Jasno je, nelagoda dola-
225
zi ne zbog onoga π to ovo pitanje pita, nego zbog onoga π to ono
potiskuje ili skriva. U najve}em broju slu~ajeva, to je barem moje
iskustvo, ovo pitanje dolazi iz perspektive onog delimi~nog, selek-
tivnog zatrpavanja i zaborava. Zbog toga ono i ne moè da posluì pot-
punom i pozitivnom osveπ }enju, obnovi i razvoju multikulture. Pored
unutraπ nje, koja ostaje primarna, neophodna je i me|unarodna
katarza, suo~avanje i osveπ }enje. Uostalom, ve} i prva iskustva
postkonfliktnog razvoja, jasno su ukazala i na bitnu i tesnu povezanost
unutraπ nje i me|unarodne amnezije, baπ kao i unutraπ nje i
me|unarodne katarze, i, pre toga, unutraπ nje i me|unarodne alijanse.
To je i sasvim logi~no. Logi~an je i povratni put, od alijanse, preko
osveπ }enja, do katarze. Zbog toga, a ne zbog neke osvetoljubive etike
ili pravde, moralo se insistirati na svim, unutraπ njim, ali i me|unaro-
dnim dimenzijama kataklizmi~kih razaranja i èljene obnove multikul-
ture na ovim prostorima.
226
Raslojavanje niπ tavila

Anatomija neslobode
Monstrum niπ tavila veoma ~esto preuzima lik `rtve koju razara, ne-
sloboda izgled, retoriku i lik slobode. Spoznaja niπ tavila, anatomija,
vivisekcija neslobode, pomaè u razumevanju i uspostavljanju novog
bi}a, ìvota i slobode. Raslojavanje niπ tavila, lepljiva nekrofilija, koja
na Balkanu traje ve} deset dugih i predugih godina, u Crnoj Gori, pre
dve, dve i po godine, po~ela je da se zaustavlja. Kao π to je poznato,
ovaj proces, do danaπ njeg dana, ostao je krajnje sloèn, teàk i neizves-
tan.
Teorija i tehnika takozvane tranzicije zna za najmanje dve tipi~ne

situacije i strategije zaustavljanja niπ tavila i neslobode. Kada naspram
autoritarnog bloka postoji dovoljno snaàn i razvijen demokratski,
narodni i antireìmski blok, preporu~uje se frontalni sukob, naravno
uz nastojanje da se nasilje i `rtve svedu na najmanju mogu}u meru.
Kada je stepen razaranja druπ tva toliko velik da ne postoji dovoljno
snaàn i razvijen demokratski blok, me|utim, preporu~uje se neka
vrsta teπ ke pragmatike paktiranja demokratskih snaga sa umerenijim,
liberalnijim ili promenama sklonijim delovima vladaju}eg bloka, nara-
vno ukoliko takvi uopπ te postoje. U oba slu~aja, to treba posebno na-
glasiti, jer iz nerazumevanja ovoga proizilaze mnoge zablude, pre-
poruku opredeljuje objektivna druπ tvena i politi~ka situacije, a ne
bilo kakav apriorni, moralni ili sli~an razlog.
âk i oni koji su manje upu}eni, znaju da je za tranziciju ve}ine postju-

goslovenskih zemalja u poslednjih deset godina, pa i za tranziciju u Crnoj
Gori 1997-2000, karakteristi~na druga od dve gornje situacije i strategije.
Ili, govore}i neπ to preciznije, u terminima glavnih politi~kih aktera, u
koaliciju sa DPS, NS i SDP su uπ le iz nu`de, a ne iz ljubavi. Da su ove dve
partije, zajedno sa LS, imale dovoljno snage da same pobede na izborima,
naravno da im deo DPS ne bi bio potreban, pa ni poèljan. Uostalom,
podsetimo se, to je i bila neostvarena intencija Narodne sloge. Ovako, π ta
je tu je. Ali, tu je i glavni problem aktuelne crnogorske tranzicije. Teπ ko
monopolisti~ko i autoritarno nasle|e DPS postalo je izvor nove korupci-
je. Korupcija se π iri kao zaraza. Ona blokira i razara. Blokirana i razarana
iznutra, aktuelna tro~lana koalicija, pa i dve bivπ e opozicione partije
unutar nje, sve viπ e gube stvarni reformski kapacitet i kredibilitet.
Umesto da demokratizuju DPS, dve bivπ e ~lanice demokratske opozici-
227
je, sve viπ e bivaju depeesizovane, to jest monopolizovane i korumpirane.

U ovom kontekstu, nastojanje LS da za sebe izbori povoljnije parla-
mentarne i ukupne politi~ke pozicije, moè se razmeti ne samo sa
uskopartijskog, nego i sa π ireg tranzicionog stanoviπ ta. Zaista, vlada-
ju}a koalicija, proπ irena osnaènim LS, bila bi i sama osnaèna. Ali,
ovaj potez, kao i svaki sli~an, u aktuelnoj situaciji, krajnje je rizi~an.
Situacija u Crnoj Gori i okruènju, joπ uvek je veoma ambivalentna,
nestabilna i opasna. Iz nje se moè iza}i sa snaènjem, ali i sa slabljenj-
em, pa i sa totalnim kolapsom demokratskih snaga. U ovakvoj situaci-
ji, ogor~ena i produèna konfrontacija DPS, pa i koalicije u celini, i LS,
pokazuje se kao posebno glupa i opasna. Aparati i lojalisti Slobodana
Miloπ evi}a, u Crnoj Gori joπ uvek relativno jaki, ~ekaju priliku.
Nakon optu`nice pred haπ kim tribunalom, oni, kao i njihov vo|a,
politi~ki viπ e nemaju π ta da izgube. To njihovu opasnost samo
pove}ava. U redu politi~ka razlika i sukob, ali totalna i nepomirljiva
konfrontacija izme|u dva dela antimiloπ evi}evskih snaga u Crnoj
Gori, na kraju bi se mogla pokazati ne samo kao kratkovida, nego i
kao fatalna. Za sve.
Monopoli i korupcija pokazuju se kao rak rana aktuelne tranzicije u

Crnoj Gori i kada je re~ o preko potrebnom uspostavljanju pozitivnog
dijaloga izme|u koalicije i SNP. Delom svesno, delom nesvesno, spon-
tano, instiktivno, vladaju}i monopolisti~ki krugovi, oni u DPS, kao i oni
u SNP, ovaj dijalog samo onemogu}avaju, blokiraju. Forsiraju politiku
konfrontacije i polarizacije. Kreiraju i odràvaju poluratno stanje, idealan
ambijent za o~uvanje monopola. Blokiranjem dijaloga sa SNP, pored
ostalog, sve ve}i delovi pauperizovanih masa guraju se joπ dalje, to jest
joπ desnije od SNP, direktno u ruke Miloπ evi}evih i ˇeπ eljevih faπ ista,
a umereniji delovi vo|stva SNP, kojih ima, izoluju se ~ak i u sopstvenoj
partiji. Tako se joπ jednom upada u za~arani krug poluratne politike.
Crna Gora je na opasnoj prekretnici. Sve ~eπ }a putovanja na

Zapad, pohvale koje se tamo ~uju, pragmatika i kurtoazija, sjaj i privi-
legije nemenklature, ruì~asti izgled stvarnosti iz nove klasne pozicije,
kao da zamu}uju pogled i slabe pa`nju ve}eg dela politi~kih kadrova
koalicije, pa i ve}eg dela politi~kih kadrova dve bivπ e opozicione par-
tije. Zbog toga nije na odmet joπ jednom upozoriti. Crna Gora je
1997. samo zapo~ela zaustavljanje niπ tavila. Rezultati postignuti do
po~etka 2000. nisu bez zna~aja, ali nisu ni blizu tome da budu dovoljni.
Pogotovo nisu ireverzibilni. Naprotiv.
Onima koji kasne odgovara i kasniji po~etak tre}eg milenijuma.
228
Ako niπ ta drugo, tako se dobija joπ jedna godina za okon~avanje
zapo~etih poslova. Joπ jednu godinu dobija i Crna Gora. Da se izvu~e
iz aktuelne pat-pozicije. Da bi u tome uspela, crnogorska vlast mora
kona~no pre}i iz stanja pasivne i samo reaktivne u stanje aktivne i pro-
duktivne politike. Nije dovoljno samo ~ekati pad Slobodana Miloπ e-
vi}a u Srbiji, nego se mora neπ to uraditi i u Crnoj Gori. U ovom radu,
odlu~uju}a }e biti politika π irenja i snaènja koalicije. Mora se presta-
ti sa samoubila~kim sukobima koalicije, posebno DPS, i LS. Uz to,
mora se otvoriti dijalog sa na kompromis spremnim delovima SNP. Od
uspeha u ovome, u najve}oj mogu}oj meri, zavisi}e i kona~ni ishod
sukoba izme|u reìma Slobodana Miloπ evi}a i Crne Gore.
229
Novi bipolarizam
Za i protiv takozvanih humanitarnih intervencija
"Alternativa izme|u Novog svetskog poretka i neorasisti~kih

nacionalista koji se tom poretku suprotstavljaju, jeste la`na alterna-
tiva. Ovi predstavljaju samo dve strane iste medalje. Novi svetski
poredak sam proizvodi ~udoviπ ta protiv kojih se zatim bori."
Ovako je Slavoj @ièk, jedan od vode}ih slovena~kih intelektualaca
postkomunisti~ke politi~ke generacije, usred NATO bombardovan-
ja Srbije i Crne Gore, u jednom tekstu objavljenom u nema~koj
π tampi i na internetu, opisao zamrπ eni i zamra~eni odnos izme|u
me|unarodnog realkapitalizma, na jednoj, i vladaju}eg reìma u
Srbiji, na drugoj strani. Opis Slavoja @ièka dobro poga|a ne samo
poznatu dinamiku ovog odnosa tokom duge i teπ ke decenije 1989-
99, nego i eskalaciju ove dinamike tokom ratne 1999, pa i nakon nje,
to jest danas, u takozvanom postkonfliktnom periodu, kada namer-
na ili nenamerna jednostranost, te ukupna nesposobnost, ili odsust-
vo volje vladaju}eg Zapada, da obezbedi jednaku zaπ titu nealban-
skom stanovniπ tvu na Kosovu, povratno i ponovo hrani ~udoviπ te
vladaju}eg reìma u Srbiji.
U ideoloπ koj preradi vladaju}ih propagandnih aparata, onih na

Zapadu, kao i onih u Miloπ evi}evoj Srbiji, opisani odnos prikazuje
se pars pro toto, jednostrano, iskrivljeno, ~ak naglava~ke. Umesto
kao "dve strane iste medalje", da joπ jednom upotrebimo @ièkov
opis, koje su ~as savezni~ke, ~as neprijateljske, ali uvek, pa i kada
me|usobno ratuju, strane koje se uzajamno hrane, me|unarodni
realkapitalizam i srbijanski nacional-socijalizam, samoprikazuju se
kao apsolutni neprijatelji. Miloπ evi}eva verzija ove ideologije
dobro je poznata. îtava jedna virtuelna stvarnost, pomerena real-
nost, nepostoje}i svet. Srbija izvan prostora i vremena. Patetika i
histerija. Verzija vladaju}eg Zapada neuporedivo je mekπ a, ali
intelektualno i ideoloπ ki jednako jednostrana i agresivna. îtava
jedna nova bipolarna ideologija, redukcija i dogma. Manihejska,
crno-bela slika sveta. Razaranje kompleksnosti. Simplifikacija. I
netrpeljivost prema svakom, pa i najmanjem izrazu sumnje ili kritike
vladaju}e zapadne politike. Sve ovo, posebno dobro se vidi u
raspravi oko pitanja za i protiv takozvanih humanitarnih intervenci-
ja, koja je otpo~ela i pre, ali koja se posebno zaoπ trila za vreme i
nakon intervencije NATO u Srbiji i Crnoj Gori 1999.
230
Problem takozvanih humanitarnih intervencija je problem nove,

posthladnoratovske ere. Ovaj problem izuzetno je sloèn, i zaista se ne
moè reπ iti prostim, manihejskim, crno-belim za ili protiv, kako to joπ
uvek ~ine fundamentalisti raznih vrsta. S jedne strane, stari me|unarod-
ni, pa i me|unarodni pravni poredak, u velikoj meri, jeste passe.
"Suverenitet", "teritorijalni integritet", "nemeπ anje u unutraπ nje
poslove", pa UN, Savet bezbednosti, posebno veto velikih sila, i drugi
poznati principi i institucije bretonvudskog sistema, uspostavljenog
posle II svetskog rata, umnogome su potroπ eni. Novi svet, novi proble-
mi. Ekoloπ ka svest, odrìv razvoj, ljudska prava, me|uzavisnost,
mondijalizacija, kucaju na vrata. Zar o potroπ enosti starih ideja i insti-
tucija, uostalom, naj-bolje ne govori sama ~injenica, da su njihovi posled-
nji i najgorljiviji zastupnici upravo Slobodan Miloπ evi} i Sadam Husein,
reìmi i vo|e sa, verovatno, najgorim saldom na kraju ovog i ina~e
opakog veka.
S druge strane, me|utim, novi, posthladnoratovski principi, norme i

institucije me|unarodne zajednice, joπ nisu stvoreni. Ono π to i Slavoj
@ièk pogreπ no naziva "Novim svetskim poretkom", predstavlja,
zapravo, samo novi svetski nered, koji se ubrzano i zarazno π iri. I ne
samo to. Bez minimalne sistemske promene, adaptacije i evolucije,
me|unarodni realkapitalizam, ~ak i kada bi to stvarno hteo, nema sis-
temskog kapaciteta, da stvori nove principe, norme i institucije, poseb-
no ne one koje bi takozvanim humanitarnim intervencijama mogle da
udahnu univerzalni ìvot i smisao. Otuda obnova haosa, arbitrernosti,
dvostrukih standarda, neograni~enog nasilja. Prava sile umesto sile
prava. NATO intervencija u Srbiji i Crnoj Gori 1999, samo je bolno
razgolitila sistemsku kontradikciju me|unarodnog realkapitalizma i
njegovog prava na kraju veka. Ako niπ ta drugo, ova intervencija
pomogla je da se barem bolje vidi da je car, to jest "Novi svetski
poredak", ipak, go.
Opisana sistemska kontradikcija ne moè da se reπ i ideoloπ kom

ignorancijom ili arogancijom, kako to ~ine ne samo brojni Miloπ e-
vi}evi, ˇeπ eljevi i drugi faπ isti fundamentalisti u Srbiji i na Balkanu,
nego i niπ ta manje brojni liberali fundamentalisti na bogatom
Zapadu. Zapad nema razloga za trijumfalizam. Ukoliko danas ne pri-
hvati da opisanu sistemsku kontradikciju ozbiljno i odgovorno reπ ava
na Balkanu, sutra }e, u mnogo teèm obliku, biti prinu|en da se sa
njom suo~i na sopstvenom terenu. NATO intervencija u Srbiji i Crnoj
Gori 1999. predstavljala je i za Zapad po~etak tog suo~avanja. Posebno
u anti-ratnom pokretu. Pa ~ak i kada je to suo~avanje tamo dobijalo
231
oblik velike drame i konfuzije. Neπ to od tog suo~avanja i te drame i
konfuzije, naslutio je i opisao i Slavoj @ièk, u zaklju~nom delu
pomenutog teksta: "Pravi na~in da se suprotstavi kapitalisti~kom
Novom svetskom poretku ne sastoji se u tome da se podràvaju lokalni
proto-faπ isti~ki otpori tom poretku, nego u tome da se koncentriπ e
na jedino ozbiljno pitanje danas: kako da se izgrade transnacionalni
politi~ki pokreti i institucije koji }e biti dovoljno jaki da ozbiljno
ograni~e danaπ nju neograni~enu vladavinu kapitala."
232
Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesija
Naslov ovog teksta nije samo efektna dosetka. Naprotiv, on dosta

dobro rezimira iskustvo postjugoslovenskih secesija, jedno od najkom-
pleksnijih i najkontroverznijih iskustava posthladnoratovskog sveta.
Secesija je istovremeno politi~ko i pravno pitanje.
Ustav Crne Gore konstitucionalizovao je na~elo gra|anske suv-

erenosti. Gra|ani Crne Gore su jedini koji mogu odlu~ivati o dràvnom
statusu svoje republike. U tom smislu, svako zgraàvanje nad "separa-
tizmom u Crnoj Gori" viπ e govori o onima koji se zgraàvaju, nego o
Crnoj Gori.
Me|unarodno pravo u ovoj stvari insistira na dva odnosno tri naiz-

gled kontradiktorna na~ela, na na~elu odnosno pravu naroda na
samoopredeljenje, i na na~elu poπ tovanja teritorijalnog integriteta i
mirnog reπ avanja sporova. Kontradikciju reπ ava ìvot odnosno prak-
sa. Kao π to u bajci za~aran dodir sve pretvara u kamen, tako i ovde,
nelegitimna i nelegalna, to jest protivustavna, nedemokratska i nekon-
trolisana sila, sve, pa i zaπ titu teritorijalnog integriteta, automatski
pretvara u nepravo, a svaku nu`nu i srazmernu odbranu od tog nepra-
va, pa tako i secesiju, automatski pretvara u opravdan ~in i pravo.
U tom smislu i naslov ovog teksta. Sistem li~ne diktature Slobodana

Miloπ evi}a, zamaskiran demokratskim institucijama i procedurama, do
danaπ njeg dana, pa i danas, jedan je od glavnih, ako ne i glavni izvor
nelegitimne i nelegalne sile u rasplitanju postjugoslovenske krize. Najava,
Gazimestan 1989: "Vodi}emo i oruàne bitke." Pa zatim: "Ako ne
umemo da radimo, umemo da se bijemo." A tek stvarno ponaπ anje:
magnum crimen u Hrvatskoj i BiH 1991-1995. Zbog toga, i ma koliko to
izgledalo paradoksalno, Slobodan Miloπ evi} je bio i ostao glavni proiz-
vo|a~ i legitimator svih dosadaπ njih postjugoslovenskih secesija. Danke
Slobodane!, a ne Danke Deutchland!, trebalo bi da kaù hrvatski i drugi
postjugoslovenski secesionisti.
Na àlost, mnogi znaci govore da bi Crna Gora mogla postati joπ

jedna, poslednja Miloπ evi}eva secesija. A da li }e to i stvarno postati,
joπ uvek manje zavisi od nje same, a viπ e od Slobodana Miloπ evi}a
i njegovih saveznika.
233
Crna Gora 1997. zlokobno podse}a na Hrvatsku i BiH 1991. Pripre-

me za rat u Crnoj Gori Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi}
zapo~eli su joπ 24. marta, kada su obznanili rascep u vladaju}oj DPS,
a zahuktali posle drugog kruga predsedni~kih izbora, 19. oktobra ove
godine, kada je i njima postalo jasno da su predsedni~ku izbornu utak-
micu ipak izgubili.
Niπ ta novo. Velika fifti-fifti podela, polarizacija i napetost u Crnoj

Gori, proizvedena je ubrizgavanjem velikih doza nacionalisti~ke his-
terije i straha od secesije. Histerija iz podzemlja dedinjskog diktatora
bila je toliko jaka da je obuzela ~ak i neke njegove ljute protivnike.
Ponovila se stara, skoro zaboravljena groteska, naime, da su Miloπ e-
vi}a i njegovog kandidata u Crnoj Gori, pred drugi krug predsedni~kih
izbora, direktno podràli i Bojovi}evi narodnjaci, a indirektno i
Vojislav Koπ tunica, Nikola Miloπ evi} i drugi takozvani nacionalni
demokrati, ~lanovi saveta Bojovi}eve stranke. Anti-miloπ evi}evci u
Srbiji, miloπ evi}evci izvan Srbije. I ova groteska je jedan od poznatih
i zabrinjavaju}ih simptoma.
Da su Crna Gora i Srbija dve me|unarodno priznate nezavisne

dràve, neke ~injenice, a pre svega medijska i trgovinska blokada,
nepriznavanje rezultata predsedni~kih izbora, govor mr`nje, huπ kanje
na politi~ke protivnike, posebno na manjinske narode, i slanje nao-
ruànih grupa, imale bi jasan i nedvosmislen karakter objave klasi~nog
me|udràvnog rata. Ovako, u Crnoj Gori, ovde i danas, na delu je
veoma neobi~na meπ avina elemenata unutraπ njeg i spoljaπ njeg rata,
meπ avina za koju su se Miloπ evi}evi specijalisti, propagandisti, vojni-
ci i paravojnici, posebno ˇeπ eljevi ruralni faπ isti, u Hrvatskoj i BiH,
tako dobro obu~ili.
Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi} zaista nemaju alternative.

Svaka normalizacija za njih zna~i siguran i brz politi~ki kraj, a nakon
katastrofalnih u~inaka politike koju su vodili, veoma je verovatno da
bi taj kraj ugrozio i njihov goli ìvot odnosno slobodu. Zbog toga je rat
u koji sada guraju Crnu Goru, zapravo, njihov li~ni odbranbeni rat.
Ipak, rat viπ e ne zavisi samo od njih. Faktorima rata sada su suprot-
stavljena barem dva nova i sna`na faktora mira.
Prvi od ova dva faktora je unutraπ nji. Crna Gora 1997. nije isto π to
i Crna Gora 1991. Kvantitativno, antimiloπ evi}evski, to jest antiratni
blok u Crnoj Gori, za ovih π est godina, narastao je sa deset-petnaest
234
na pedeset procenata. Joπ zna~ajnije, me|utim, kvalitativno, ovaj blok
u Crnoj Gori danas baπ tini dragoceno iskustvo antiratnog pokreta i
nenasilnog otpora crnogorskih liberala i socijaldemokrata.
Drugi je me|unarodni faktor. Miloπ evi}eva ratna politika u Crnoj

Gori danas skida i poslednji smokvin list sa loπ e real-politike i sau-
~esniπ tva velikih sila. "]utanje Zapada o demokratiji u Srbiji je
zagluπ uju}e." Ovako je oportunizam velikih sila u proπ logodiπ njoj
postizbornoj krizi u Srbiji prokomentarisao Morton Abramovic. ˇta bi
tek Morton Abramovic rekao za oportunizam velikih sila u aktuelnoj
postizbornoj krizi u Crnoj Gori. Koliko joπ ratova na Balkanu treba da
izazove "faktor mira" da bi izgubio naziv kojim ga je Zapad nezasluèno
~astio?
Granice tolerancije su, ipak, iscrpljene. Ne toliko zbog moralne prob-

lemati~nosti ugovora sa |avolom, koliko zbog sasvim opipljivog i
realnog interesa. Sada su ve} u pitanju i ìvoti zapadnih vojnika. Zbog
velike etni~ke i politi~ke me|uzavisnosti, crnogorski rat bi se verovatno
izlio u ~itav region, a to je ve} ono π to bi direktno ugrozilo i sam Zapad.
Rezultanta gornjih sila u Crnoj Gori u narednih pola godine zbog

toga }e najverovatnije biti neka vrsta iscrpljuju}eg ni-rata-ni-mira.
Me|unarodni faktor }e ovoga puta verovatno spre~iti rat, ali ne i agre-
sivnu, ratnu politiku Slobodana Miloπ evi}a i Momira Bulatovi}a.
Politika sistematskog odràvanja unutraπ njih napetosti do same ivice
rata, naime, jedina je politika koja ovoj dvojici moè da sa~uva onih
pedeset procenata do prevremenih prole}nih parlamentarnih izbora.
Antimiloπ evi}evskom bloku u Crnoj Gori, u narednih pola godine,
bi}e neophodna ne samo superiorna politi~ka inteligencija, nego i
zavidna politi~ka kondicija.
235
Strast lumpena
SM zatvara krug. Nakon π to je, u poslednjih deset godina, potroπ io

Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Makedoniju, i nakon π to su mu, ovih dana,
velike sile ograni~ile vlast i na Kosovu, dedinjski tiranin, nezasiti demon
vlasti, "balkanski kasapin", ustremljuje se, na kraju, i na Crnu Goru. "Mi
ne}emo lupati u π erpe" zajapureno poru~uje mali trbuhozborac. Ni
uàs rata, ni horor fratricida, ne zaustavljaju naum velikog diktatora.
Zaπ to π erpe? Naravno, zato π to su π erpe simbol velikog a

nenasilnog antimiloπ evi}evskog gra|anskog otpora Srbije 1996-1997,
kojeg diktator, o~igledno, nikako ne zaboravlja. I zato π to su π erpe
tako prozai~ne, neherojske. Idealne kao kontrast u odnosu na la`ni
herojski tip, kojeg ova vlast bezduπ no zloupotrebljava. Otuda prezir i
ruganje. Antidemokratska strast. Poslednji izotop u procesu dugog ras-
padanja i izobli~avanja nekada slavnog istorijskog tipa.
Postjugoslovenski ratovi bili su prava grobnica poslednjih ostataka

ovog tipa. Najve}im delom, to su bili ne ratovi vojski protiv vojski, nego
ratovi naoruànih bandi protiv civilnog stanovniπ tva. Posebno protiv
onih najnemo}nijih: èna, dece i starijih osoba. Ratovi za teritorije,
etni~ko ~iπ }enje, genocid, magnum crimen. Kukavi~ka beda ispod
maske herojstva. Ministar mrzitelj π erpi samo je podsetio na ovaj
kukavni sadràj.
Da ìvimo u koliko-toliko normalnom druπ tvu, re~eni ministar i

njemu sli~ni bili bi tek patoloπ ki, ~ak komi~ni izuzetak. Ali je druπ tvo
u kojem ìvimo daleko od svake normalnosti. Zato je opisana fratri-
cidna strast krajnje ozbiljan, ~ak zabrinjavaju}i znak. Analiti~ki, o
tome govore barem tri faktora.
Prvo, to je nesre}na istorija. Apstraktno, to je dugo trajanje i pona-

vljanje razornih ratova, te, u ovom trajanju (ponavljanju) formirana,
ratni~ka i, neizbe`no, autoritarna, ~ak nekrofilna, genocidna i fratri-
cidna kultura. Konkretno, to je drama sasvim osobenog, dvostrukog,
velikosrpsko-crnogorskog identiteta, te, ovom dvostrukoπ }u proizve-
dena i odràvana, trauma crnogorskog dràvnog pitanja.
Drugo, to je ogromna lumpenska masa. Ne samo lumpenproletari-

jat, nego i raspad svih ostalih druπ tvenih klasa, talog sistematskog ra-
236
zaranja privrede i druπ tva u poslednjih deset godina spoljaπ njih i

unutraπ njih sankcija. Ova masa je, u isto vreme, glavna `rtva, ali i
glavna baza, nosilac i podràvalac ratnonacionalisti~kog reìma
Slobodana Miloπ evi}a i njegovih saveznika. Gra|a produènog
neopatrijarhata, nasilja i rata. Falanga la`nih heroja, izmanipulisanih
"patriota".
I tre}e, ~ak najva`nije, to je demon vlasti, jedini aktivni faktor rata.

Ni nesre}na istorija, ni lumpenska masa, kao pasivni faktori, sami po
sebi, bez ovog aktivnog faktora, ne bi mogli da proizvedu kataklizmu
rata. To je onaj faktor o kojem piπ e i Maks Veber, najpoznatiji soci-
olog vlasti. U slu~aju vlasti Slobodana Miloπ evi}a i Crne Gore
devedesetosme, ovaj faktor je poja~an. Samo na prvi pogled paradok-
salno, u stvari sasvim je logi~no. ˇto je slabija i ugroènija, vlast
Slobodana Miloπ evi}a sve je opasnija. U tom smislu, treba razumeti i
bitnu povezanost izme|u sve manjeg manevarskog prostora ove vlasti
u Srbiji i na Kosovu, na jednoj, i njeno sve bezobzirnije nastojanje da
nesre}u rata prebaci u Crnu Goru, na drugoj strani.
Naravno, stvar nije sasvim prosta, jednostavna, jendodimenzional-

na. Naprotiv. SM faktor u Crnoj Gori devedesetosme prisutan je na
dva razli~ita na~ina.
Prvi od ova dva na~ina svima je dobro poznat. To je ona otvoreno i

direktno, ~ak sirovo antidemokratska politika SM transmisija i
saveznika, koja se Crnom Gorom π iri ve} viπ e od pola godine, ali
koja se zahuktava upravo ovih dana. "Mi ne}emo lupati u π erpe",
"Ho}emo oru`je", "Prizna}emo kao regularne samo izbore na kojima
mi pobedimo". Ovo je samo vrh ledenog brega. Da iznad Crne Gore
ne lebdi teπ ka senka smrti, demon SM vlasti, iskustvo deset godina
divlja~kih postjugoslovenskih ratova, sve ovo bi, mo`da, i moglo da se
shvati kao puka predizborna retorika. Ovako, razloga za strah ima.
Drugi vid prisustva SM faktora u Crnoj Gori devedesetosme, manje

je poznat, ali za tek zapo~etu, a odocnelu tranziciju ka demokratiji, nije
manje π tetan. Re~ je o negativnom dejstvu kojeg ovaj faktor indirek-
tno vrπ i na sam crnogorski antimiloπ evi}evski blok. Ovo dejstvo,
opet, manifestuje se u dva oblika. Najpre, SM faktor, to jest realna
ugroènost Crne Gore od strane ovog faktora, staroj nomenklaturi
unutar antimiloπ evi}evskog dela nekad jedinstvene vladaju}e partije,
sluì kao generalni alibi i izgovor za produàvanje prakse starih
nedemokratskih monopola i privilegija. I drugo, ova monopolska prak-
237
sa, uz sli~ne doprinose nekih drugih antimiloπ evi}evskih aktera, najdi-
rektnije je kumovala relativnoj ograni~enosti i mogu}e nedovoljnosti
antimiloπ evi}evske koalicije, te sukobljavanju izme|u ove koalicije i
antimiloπ evi}evskih partija koje su ostale izvan nje, π to i pred izbore
najdirektnije hrani one druge, miloπ evi}evske partije i snage.
Ipak, faktor SM 1998. nije isto π to i taj faktor 1988. Deset godina
propadanja ostavilo je traga. Procenat glasova koji ovaj osvaja na
izborima, iz godine u godinu, sve je manji. I, mada SM ovaj manjak, za
sada, uspeπ no nadokna|uje o~ajni~kom koalicijom sa ultranacionalis-
tima (~itaj faπ istima), ukupna politi~ka snaga ovog bloka, ipak, posto-
jano opada. Posebno u Crnoj Gori. Sledstveno, ratnonacionalisti~ka
harizma velikog vo|e pada. Takozvani kontramiting SM pristalica na
Terazijama 24. decembra 1996. bio je samo bleda senka, ~ak farsa onog
sa Uπ }a 1988. Sli~no, demonstracije miloπ evi}evaca u Podgorici 14.
januara 1998. Samo jedna mala ilustracija. Prema neutralnim izvorima
i procenama, broj u~esnika na ovim demonstracijama, ~ak ni u trenuci-
ma kulminacije, nije prelazio deset-petnaest hiljada. A ukupan broj
glasa~a za SM predsedni~kog kandidata na tek odrànim predsedni-
~kim izborima, samo u Podgorici, u kojoj su demonstracije odràne, bio
je preko ~etrdeset hiljada, dakle bar tri puta ve}i od broja u~esnika
demonstracija. Uàs rata i fratricida delovao je kao faktor odvra}anja.
Izbor 31. maja 1998. jeste izbor izme|u reformi i daljeg propadanja.
Ali, joπ va`nije, i pre tog izbora, 31. maja 1998. Crna Gora je joπ jed-
nom pred izborom izme|u unutraπ njeg mira i rata. A unutraπ nji mir
je uslov za svaki drugi izbor. Ako je ovaj tekst uopπ te bio propagan-
da, onda je bio propaganda protiv toga rata. Fratricid u Crnoj Gori na
kraju dvadesetog veka bio bi ne samo njena materijalna, nego i njena
moralna, definitivna i nepovratna kataklizma. To bi morali da imaju na
umu ~ak i oni koji su se, voljno ili nevoljno, vezali za "balkanskog kasa-
pina", glavnog vinovnika nasilja i haosa na Balkanu posle hladnog
rata. Za povla~enje nikad nije kasno. A za Crnu Goru moglo bi biti
spasonosno.
Kairos
Iskustvo promene
U po~etku beπ e re~

U po~etku beπ e re~. Bolje od drugih, ova biblijska sentenca rasvetlja-
va (ako ve} i ne razreπ ava) poznati spor izme|u takozvanih realista i
nominalista u logici i nauci. Tek prava re~ (ime) dovrπ ava ra|anje, po-
stanje. Ime je sastavni deo, a ne puki dodatak stvari. Uostalom, proverite
i u re~niku, gr~ki logos, istovremeno, zna~i i bi}e, i miπ ljenje, i jezik.
Ali, kako da se imenuje stvar u vremenu velikih promena, stvar koja je

i sama u procesu menjanja? Ovo je centralni i najve}i epistemoloπ ki (saz-
najni) problem za sve druπ tvene nauke u prvoj deceniji nove posthlad-
noratovske ere. Posebno na Balkanu i u vezi sa Balkanom. Balkanska
postmoderna 1989-1998: vreme, prostor, istorija, svet, kapitalizam, soci-
jalizam, ekonomija, politika, levica, desnica, Istok, Zapad, Sever, Jug,
Prvi-Drugi-Tre}i svet, geografija, geopolitika, etnos, polis, demos, nacija,
dràva, modernizacija, demokratizacija. Ovako bi moglo da se re|a u ne-
dogled. Teπ ko, me|utim, da bi mogao da se na|e i jedan jedini zna~ajni-
ji pojam druπ tvenih nauka, koji bi ovde i danas mogao da, bez ikakvih
izmena i adaptacija, pro|e test velikih posthladnoratovskih promena.
Logos i kairos
Prema Viktoru Franklu, nedavno preminulom ocu logoterapije, potre-
ba za smislom, neodvojiva od potrebe za imenom, jedna je od najdubljih
ljudskih potreba. Otuda, ne samo kod nau~nika i filozofa, nego i kod
obi~nih ljudi, stalna i neutoljiva è| za razumevanjem i imenovanjem.
Ali, jednako sna`no i stalno je i kretanje, promena, preobraàj stvari.
Otuda i stalna i nerazreπ iva napetost izme|u logosa i kairosa. Znamo,
kairos je simbol pravog trenutka, kretanja, promene, preobraàja.
Do velike napetosti izme|u logosa i kairosa, me|utim, dolazi tek u

vremenu velikih promena. U vremenima manjih i sporijih promena,
ova napetost je potisnuta, latentna, za mnoge ~ak i neprimetna. U vre-
menima velikih, intenzivnih i brzih promena, ona izbija na povrπ inu
svom svojom silinom, kao vulkanska maglina, magma, lava.
Metafora vulkanske magline, magme, lave, dobro poga|a ne samo
epistemoloπ ku (saznajnu), nego i aksioloπ ku (vrednosnu) i eti~ku
(moralnu) stranu stvari. Velika promena destabilizuje ne samo imena
i stvari, nego i ìvote odnosno interese velikih druπ tvenih grupa, me|u
njima i nau~nike i filozofe, ma koliko se ovi posebno trudili da budu
potpuno objektivni i neutralni. Za valjano razumevanje i imenovanje
stvari u vremenima velikih promena, posebno kada su ove pra}ene i
velikim razaranjem, bolom, strahom i nasiljem, kao π to je to slu~aj
kod nas u poslednjih deset godina, neophodna je ne samo velika
intelektualna, nego i velika duhovna i moralna snaga.
Fascinacije
Gledati u samo srediπ te niπ tavila, pratiti dramu bi}a i nebi}a,
izdràti dovoljno dugo sa pogledom u belo usijanje. Pri tome ne
oslepeti, ali ni zatvoriti o~i, ni skrenuti pogled u stranu. Posmatrati
bezpredrasudno, netremice, bez trepeta. Registrovati pomno svaku
novu pojavu, promenu, liniju, konturu. Slagati marljivo izolovane frag-
mente u veliku sliku, mozaik znanja. Ovo je jedini, ali i najteì put saz-
nanja u vremenu velikih promena i usijanja.
Razo~aravaju}e veliki broj nau~nika, filozofa i intelektualaca kod

nas, ali i u svetu, u poslednjih deset godina, nije izdrào na ovom te-
π kom putu, nego je, zaslepljen bljeskom velike promene, postao `rtva
sopstvene fascinacije. Sve `rtve velikog bljeska mogu da se razvrstaju
u dve velike grupe. Prvu ~ine fundamentalisti raznih vrsta, drugu post-
moderni i drugi relativisti. Prvi su zbog velikog bljeska oslepeli, drugi
zatvorili o~i ili skrenuli pogled u stranu. Svi fundamentalisti, opet,
mogu da se razvrstaju u dve velike podgrupe. Prvu ~ine oni koji su
fascinirani (zarobljeni) iluzijom proπ losti, drugu oni koji su fascinirani
(zarobljeni) iluzijom budu}nosti.
"Ovo nije Turska!" Ovako glasi jedna od parola fundamentalista

zarobljenika proπ losti, koja se mogla ~uti na ulicama Podgorice
po~etkom 1998, dakle na samom pragu dvadesetprvog veka, ~itavih
sedam decenija nakon nestanka Otomanske imperije. Vanvre-
menska silina istorijskog mita. Hipostaza ponavljanja, previ|anje
promene, razaranje kompleksne kombinacije ponavljanja i
promene. Patologija, dezorijentacija, groteska. Delirijum tremens
istoricizma.
"Novi svetski poredak!" Ovako glasi najpoznatija parola posthladno-
ratovskih fundamentalista zarobljenika budu}nosti, poklonika (vode}ih
zapadnih lidera ili mislilaca, Dòrdà Buπ a ili Frensisa Fukujame) ili
protivnika (lokalnih balkanskih neofaπ ista, Slobodana Miloπ evi}a ili
Franje Tu|mana), svejedno. Vanvremenska silina obe}avaju}eg ili zas-
traπ uju}eg futura. Hipostaza promene, previ|anje trajanja, razaranje
sloènog jedinstva istorije i promene. Dezorijentacija. Delirijum
tremens futurizma.
"Sve je isto!" Ovako glasi glavna parola postmodernih i drugih rel-

ativista. Vanvremenska silina skepticizma. Hipostaza trenutka i frag-
menta, ignorisanje procesa i celine. Dezorijentacija. Delirijum tremens
relativizma. I zbog toga veoma ~esto pad u sopstvenu suprotnost,
neomisticizam (neovizantizam) ili neofuturizam (neofaπ izam).
Gledati u samo srediπ te niπ tavila, pratiti dramu bi}a i nebi}a,

izdràti dovoljno dugo sa pogledom u belo usijanje. Pri tome ne
oslepeti, ali ni zatvoriti o~i, ni skrenuti pogled u stranu. Posmatrati bez
predrasuda, netremice, bez trepeta. Registrovati pomno svaku novu
pojavu, promenu, liniju, konturu. Slagati marljivo izolovane fragmente
u veliku sliku, mozaik znanja. Ovo je, ipak, jedini, mada najteì put saz-
nanja.
241
242
Tre}i deo
Komentari
243
244
Pre referenduma
Nulta ta~ka
Da li dràvno-pravno pitanje Crne Gore treba reπ avati po odred-

bama Ustava SRJ ili Ustava Crne Gore, pitanje je koje jeste, kako se
to obi~no kaè, prethodno i proceduralno, ali je ono, u isti mah, u tes-
noj vezi i sa svim drugim, supstancijalnim pitanjima ove republike.
To jasno pokazuje i strana~ka rasprava koja se upravo ovih dana oko
tog pitanja usijava.
Kada SNP, u odgovoru na ovo pitanje, insistira na Ustavu SRJ, tada to

ne treba da ~udi. Naprotiv, od stranke koja se od samog svog osnivanja
zalaè za "Jugoslaviju bez alternative", drugo se nije moglo ni o~ekivati.
Kada ne bi bilo duboke nelagode zbog prave prirode ove "Jugoslavije",
zapravo Miloπ evi}eve i ˇeπ eljeve Male Velike Srbije, moglo bi se gov-
oriti ~ak i o doslednosti ove partije. ûdi i zabrinjava, me|utim, skorije
ponaπ anje DPS. Nedovoljna eksplicitnost i transparentnost u tom
ponaπ anju, posebno otpo~injanje neshvatljivih separatnih razgovora sa
SPS, starim koalicionim partnerom u federaciji, bez prethodne, makar
minimalne koordinacije sa novim koalicionim partnerima u republici,
budi ru`ne uspomene i strahove iz vremena starog, jedinstvenog DPS.
Zbog ~ega je sve ovo toliko zna~ajno? Zbog toga π to od transpare-

ntne, pune i jasne svesti o tome gde se Crna Gora danas ta~no nalazi,
odlu~uju}e zavisi ne samo odgovor na prethodno proceduralno pitanje,
nego, u velikoj meri, i odgovor na ukupno pitanje Crne Gore. Zato treba
joπ jednom da se podseti. SRJ viπ e ne postoji. I to ne zbog navodne
secesije Crne Gore, nego zbog puzaju}e secesije Miloπ evi}eve Srbije.
Puzaju}a secesija Miloπ evi}eve Srbije zapo~ela je 1990, donoπ enjem
Ustava Srbije kao prvog ustava jedne suverene dràve unutar tadaπ nje
SFRJ, nastavila 1992, asimetri~nim nastankom jedne tvorevine, koja je
od samog po~etka patila od teπ kog deficita legitimnosti, po~ela da dobi-
ja na ubrzanju 1997-98, postupnim razaranjem, uzurpiranjem i preuzi-
manjem svih saveznih institucija od strane SPS-JUL-SRS-SNP koalicije,
u suπ tini od strane Miloπ evi}eve Srbije, a definitivno zavrπ ila 1999, sa
ratom protiv NATO, koji je Miloπ evi}eva Srbija htela, a Crna Gora ne.
Kao rezultat ovog procesa, Srbija i Crna Gora su danas dve de facto
nezavisne teritorije, kojima joπ jedino nedostaje unutraπ nje, ustavno-
pravno, i spoljaπ nje, me|unarodno-pravno priznanje.
245
Ovo je za Crnu Goru nulta ta~ka ispod koje ne sme i}i. Prihvatiti
nakon svega da se o njenom dràvno-pravnom pitanju odlu~uje po
odredbama nepostoje}eg ustava, istog onog kojeg je sruπ ila sama
Miloπ evi}eva Srbija, za Crnu Goru bi zna~ilo ne samo neprihvatljivo
poniènje, nego i ponovno ulaènje u loπ u i opasnu beskona~nost
Miloπ evi}eve imperije. Zbog toga su Ustav Crne Gore i referendum
njenih gra|ana danas jedine stajne ta~ke iz kojih se moè izvesti
neophodna ustavno-pravna i me|unarodno-pravna rekonstrukcija
Crne Gore.
246
Politika gra|anskog rata

Deset godina dokaza
Prema Slobodnoj Evropi odnosno Montenifaks od 16. avgusta 1999,

Predrag Bulatovi}, jedan od tri potpredsednika SNP, reaguju}i na sve
~eπ }e i teè optu`be, zatraìo je "skupπ tinsku raspravu" i "dokaze" o
politici gra|anskog rata koju, prema tim optu`bama, vodi njegova partija.
U redu skupπ tinska rasprava, ali dokazi? Da smo od 1989. do danas

bili na Marsu, ovakvi zahtevi imali bi smisla. Ovako, sve postaje farsa.
Celih poslednjih deset godina predstavlja, zapravo, smrtonosnu politiku
gra|anskog rata, koju je nezaustavljivo vodila, najpre, to jest do 1997,
koalicija SPS i DPS, a zatim, nakon raspada starog, jedinstvenog DPS
1997, π eπ eljizovana, ~itaj faπ izirana, koalicija SPS-JUL-SRS i SNP.
Dokazi?
Gazimestan, 28. jun 1989: "Vodi}emo i oruàne bitke", pa "Ako ne

znamo da radimo, znamo da se bijemo". Terazije, 24. decembar 1996:
"Tu|a ruka" i "Peta kolona". Dedinje, 6. avgust 1999: "Divlja albans-
ka plemena". Kao nezasita neman: Slovenija i Hrvatska 1991, Bosna i
Hercegovina 1992-95, Kosovo 1999. Urbicid: Dubrovnik, Vukovar,
Sarajevo. Polja smrti: Srebrenica, BiH, Kosovo. Etni~ko ~iπ }enje,
genocid. Stotine hiljada ubijenih, milioni prognanih, osramo}ena pro-
π lost, zaustavljena budu}nost. Optu`nica Haπ kog tribunala. Smrti,
ime ti je Slobodan Miloπ evi}.
I nakon svega, ponavljanje zlokobnih znakova u Crnoj Gori: rekon-

strukcija, to jest π eπ eljizacija Bulatovi}eve vlade u Beogradu i
orkestrirani pozivi na oru`je u Crnoj Gori.
Dokazi?
Sve gornje i mnoge druge ~injenice su opπ tepoznate, notorne. A

notorne ~injenice se, ~ak ni u pravu, koje je u tom pogledu zahtevnije,
ne dokazuju.
Da li je mogu}e da Predrag Bulatovi}, nesporno jedan od najspo-

sobnijih, ako ne i najsposobniji inìnjer crnogorske politike, ne zna za
sve ovo. Naravno da ne. ˇta je onda po sredi. Produètak stare politi~ke
247
igre ili joπ jedna najava odvajanja dela SNP od Miloπ evi}eve poli-
tike? Mra~ne su crnogorske viπ epartijske katakombe. Zbog toga o
ovome obi~ni smrtnici i ne mogu re}i niπ ta viπ e od pretpostavke. Ako
su u pitanju stare igre, onda je to àlosno. Smrt nije za igru. Crna Gora
i Srbija su na rubu novog kruga pakla. Ako je u pitanju najava onog
odvajanja, onda je poslednji trenutak za to. Za Crnu Goru, to bi bilo
spasonosno. Za deo SNP, makar delimi~no, iskupljuju}e.
248
Platforma bez garancija

Crna Gora od papira
Po Ustavu iz 1992, SRJ je bila meπ avina tri ~etvrtine federacije i
jedne ~etvrtine konfederacije. Obrnuto, po Platformi iz 1999, nova
zajednica Crne Gore i Srbije, trebalo bi da bude meπ avina tri ~etvr-
tine konfederacije i jedne ~etvrtine federacije. Ovako bi mogao da
glasi kompromisni odgovor na pitanje "Federacija ili konfederacija",
koje se u vezi sa Platformom danas tako ~esto ~uje. Ali, to nije
najva`nije. Kao π to nije najva`nije ni to π to zaista jeste re~ o krpeù
(zaπ to da ne, ako je ìvot krpe`), koji jeste krajnje atipi~an, do sada
nevi|en (kao da je zbilja u kojoj ìvimo druga~ija), i koji zaista nasta-
je neobi~no, devolucijom, ~ak i bez one poznate "logi~ke sekunde".
Sva ova i druga suptilna teorijsko-pravna i ustavno-pravna pitanja, u
druga~ijim okolnostima, jesu va`na, ~ak veoma va`na, pa i najva`nija.
U uslovima potpunog odsustva vladavine prava, u kojima mi ìvimo
toliko godina, me|utim, sva ova i sli~na pitanja sluè samo uveselja-
vanju diktatora.
Najva`nije nije ~ak ni to da li }e odnosno kakav }e odgovor na

Platformu dati Miloπ evi}eva Srbija, pa i Srbija uopπ te. Ignorisanje,
radikalizacija odnosno faπ izacija Bulatovi}eve vlade, kao i kvaziple-
menska anticrnogorska histerija, uostalom, predstavljaju ve} i sasvim
jasan i dovoljan odgovor. Druga~ije ne bi bilo ni ukoliko bi, kojim
~udom, Miloπ evi} prihvatio Platformu ad literam. Re~ odnosno prih-
vatanje, diktatora niπ ta ne koπ ta. Uostalom, setite se, ni Ustav SRJ iz
1992, literarno, nije bio loπ . Sli~no je i sa anti-miloπ evi}evskom
Srbijom. Velikodràvni kulturni kod, kao i enormna sistemska dispro-
porcija poslednje dvo~lane federacije, u~inili su da genuini federalisti u
Srbiji danas predstavljaju krajnje marginalizovan, egzoti~an politi~ki
hor.
Kona~no, najva`nije nije ni strpljenje, kupovina vremena per se, o kojoj

se tako|e puno govori. Najva`nije je koriπ }enje kupljenog vremena.
Kupovina vremena za π ta? Za konsolidaciju Miloπ evi}evog reìma, i po
cenu gra|anskog rata u Crnoj Gori (SNP)? Ili za produàvanje parazitske
ambivalencije, prljave privatizacije i godoovske demokratizacije (DPS)?
Ne. Jedino strpljenje koje ovde i danas ima smisla jeste strpljenje za
izgradnju minimalnog poverenja i postizanje proceduralnog konsenzusa
za odràvanje referenduma, te bezbedno, mirno i demokratsko reπ avan-
je crnogorskog dràvnog pitanja putem takvog referenduma. To je jedina,
249
arhimedovska ta~ka iz koje se moè roditi slobodna Crna Gora. Sve drugo
je Crna Gora od papira, Platforma bez garancija.
250
Crna Gora u ogledalu Evropske unije

Strah od referenduma
"EU ne podràva brze poteze (Crne Gore) ka nezavisnosti od Jugo-

slavije". Ovako glasi jedan od klju~nih stavova iz Saopπ tenja ministara
inostranih poslova EU, objavljenog posle njihovog neformalnog sastanka,
odrànog u Sariselki, malom mestu na severu Finske, 5. septembra 1999.
Naravno, i u ovom stavu moèmo da prepoznamo isti onaj obrazac

loπ e, odnosno kratkovide realpolitike velikih sila, koji ve} deset god-
ina negativno doprinosi razvoju postjugoslovenske krize. Problemi se
samo privremeno reπ avaju, i to, naj~eπ }e, tako π to se guraju pod
tepih, ali se kasnije vra}aju, samo tada u mnogo loπ ijem, ako ne i bez-
nade`nom stanju. BiH i Kosovo su re~iti primeri za to. "Catastrofic
short-termism", tako je ovaj obrazac opisao Dòn Roper, jedan od
autora Unfinished Peace.
Ipak, glavni problem Crne Gore je u samoj Crnoj Gori, a ne izvan

nje. To su sve njene stare i nove politi~ke podele, koje oteàvaju
reπ avanje dràvnog pitanja. Nakon svih loπ ih referendumskih iskus-
tava, danas je jasno da referendum o dràvnom statusu odnosno neza-
visnosti Crne Gore, mora biti ne samo demokratski korektan, legalan
i legitiman, nego i politi~ki bezbedan. A on sve to ne moè biti sve dok
traju one podele.
Pri dubljem uvidu u stvar, me|utim, vidi se da glavni problem Crne

Gore ~ak i nisu one podele uzete same po sebi, nego njihova neodgo-
vorna politi~ka (zlo)upotreba. Naravno, stepen odgovornosti za to je
razli~it. U tom smislu, svakako da je najve}a odgovornost SNP, pre-
ciznije onog njenog militantnog dela, koji je, sude}i po zahuktalom
"plemenskom" radu, izgleda reπ en da ide do kraja, ma π ta to zna~ilo.
Ipak, nije mala ni odgovornost Koalicije. I to ne samo zbog duboke
politi~ke polarizacije izme|u Koalicije i SNP, za koju i Koalicija snosi
deo odgovornosti, nego i zbog nepodnoπ ljive politi~ke kakofonije, to
jest odsustva neophodnog minimuma doslednosti stavova u vremenu i
uskla|enosti stavova izme|u ~lanica same Koalicije.
Stepen poreme}enosti odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, kao i

odgovaraju}ih odnosa u samoj Crnoj Gori, danas je ve} toliko veliki,
251
da je politi~ki prioritet broj jedan Crne Gore danas, bez konkurencije,
i bez odlaganja, stvaranje uslova za odràvanje, i odràvanje
demokratskog i bezbednog referenduma. Generacijska, pa i istorijska
odgovornost politi~ke elite u Crnoj Gori je danas upravo to.
Kada se promeni realna Crna Gora, promeni}e se i njen lik u

ogledalu Evropske unije. Kada se otklone razlozi za strah, presta}e i
strah od referenduma i nezavisnosti Crne Gore. Stavovi Evropske
unije ne smeju biti alibi za politi~ku nepokretnost, kao "Mi bi ali nam
ne da Evropska unija", nego, naprotiv, podsticaj za odgovoran rad i
politiku. Kairos, vreme promena, joπ uvek traje, ali nije bez kraja.
252
Referendum i reforme
Upotreba vremena
Uprkos svim stvarnim i fingiranim razlikama, U Crnoj Gori danas

postoji saglasnost makar oko toga da referendum o dràvnom pitanju
ne treba organizovati dok se oko njega ne postigne barem minimalni
proceduralni konsenzus, kao i oko toga da je politi~ka Crna Gora od
tog konsenzusa joπ uvek daleko. Zbog toga pravo pitanje i nije da li u
joπ uvek ne-bezbednim uslovima organizovati referendum, nego da li
relevantne politi~ke snage u Crnoj Gori, pogotovo one na vlasti, koje
su za to i najodgovornije, ~ine sve π to je neophodno, odnosno mogu}e,
da se do tog konsenzusa π to pre do|e.
Odgovor na postavljeno pitanje je, na àlost, negativan. Slu~aj

Miloπ evi}evih lojalista u Crnoj Gori, prili~no je jednostavan. Vezuju}i se
za reìm Slobodana Miloπ evi}a "bez alternative", oni su sebe prosto
osudili na rad protiv Crne Gore. Slu~aj vladaju}e Koalicije, posebno
slu~aj DPS, me|utim, mnogo je kompleksniji i komplikovaniji. U
Koaliciji, posebno u DPS, naime, jasno mogu da se uo~e barem tri
razli~ite pozicije odnosno grupe. Prvu ~ine oni koji preduzimaju sve π to
je, u ovoj stvari i ina~e, neophodno i mogu}e. Oni su u manjini. Drugu
~ine oni koji su dobronamerni, ali, inercijom ili strahom, paralisani. Tre}u
~ine reformskom retorikom Koalicije (DPS) prikriveni pripadnici stare-
nove, anti-reformske, monopolisti~ke klase, za koje je beskona~no
produàvanje ni-SRJ-ni-nezavisna-Crna-Gora neregulisanog
druπ tvenog stanja - vitalni sebi~ni interes, idealni ambijent i bogomdan
alibi.
Privatizacija "za jedan dinar", poniπ tavanje izborne volje gra|ana

odnosno LSCG, teπ ko optuùju}e indicije o vezama oficijelne vlasti i
organizovanog kriminala, samo su tri skora primera, koja bacaju svetlo na
ovu tre}u poziciju odnosno grupu. Da li bi u uslovima (ovako ili onako)
reπ enog dràvnog pitanja uopπ te bili mogu}i ovakvi i sli~ni slu~ajevi. Da
li bi u takvim uslovima ovakve i sli~ne slu~ajeve gra|ani uoπ te tolerisali?
Naravno da ne. Ovako, u uslovima joπ uvek nereπ enog dràvnog pitan-
ja, a posebno u uslovima polu-ratnog stanja, koje se u takvim uslovima
permanentno stvara i π iri, sve se mnogo lakπ e legitimiπ e kao viπ a sila ili
manje zlo.
Ekonomske i politi~ke reforme u Crnoj Gori na velikoj su prekret-
253
nici. Neregulisani ni-SRJ-ni-nezavisna-Crna-Gora interregnum ove
reforme smrtno ugroàva. Protiv reformi radi ne samo neodgovorno,
preuranjeno ili nedemokratsko forsiranje, nego i svesno razvla~enje,
guranje pod tepih, ne-reπ avanje dràvnog pitanja. Zbog toga je
proizvodnja konsenzusa oko reformi i referenduma, a ne puka, samo-
dopadljiva retorika, ono π to }e na kraju odlu~iti sudbinu danaπ nje
Crne Gore.
254
Crna Gora, izbori i referendum

Kvadratura poverenja
Uprkos povremenim nagoveπ tajima iz vrha vlasti, referendum o

dràvnom statusu Crne Gore joπ uvek nije na pomolu. Ali je zato poli-
ti~ki rascep, koji bi, u slu~aju raspisivanja ovog referenduma, mogao
biti fatalan, i te kako razvijen i poznat. "Prvo izbori pa referendum,"
unison je zahtev opozicionih stranaka, odbijanje ovog zahteva joπ
unisoniji odgovor vladaju}e koalicije. I ovo, samo po sebi, ne bi bilo
niπ ta loπ e. Pluralizam partijskih glediπ ta i interesa. Loπ e je,
me|utim, π to se izme|u vlasti i opozicije, i oko ovog pitanja, umesto
dijaloga, i dalje razvija samo konfrontacija.
Legalisti~ka baza zahteva "Prvo izbori pa referendum" je najslabija.

Tako }e biti sve dok SDP uspeπ no odoleva sve ~eπ }im pozivima LS
da napusti Koaliciju, i, na taj na~in, vanredne izbore u~ini i legalisti~ki,
to jest ustavno i zakonski obaveznim. Na drugoj strani, legalizam ovog
zahteva u slu~aju SNP krajnje je problemati~an. Opsesivno vezana za
"SRJ (~itaj Malu Veliku Srbiju i Slobodana Miloπ evi}a) bez alterna-
tive", ova partija, ve} prema potrebi svoje opsesije, ~as restriktivno i
pogreπ no tuma~i, ~as potpuno ignoriπ e, jedan te isti, ~lan 119 Ustava
Crne Gore. Usta puna ~lana 119, kada ho}e da dokaè ono π to se ne
moè dokazati (da manjinska, jednotre}inska volja parlamenta, moè
biti ve}a i ja~a od ve}inske volje referenduma), muk o tom istom ~lanu,
kada ho}e "Prvo izbore pa referendum", jer ~lan 119 predvi|a upravo
obrnuto (referendum pa izbore).
Legitimisti~ka baza zahteva opozicije je uverljivija. Podsetimo samo

na glavne elemente izbornih programa na poslednjim, vanrednim par-
lamentarnim izborima, odrànim 31. maja 1998. Na ovim izborima,
SNP je bila za "SRJ bez alternative", LS za "Crnu Goru bez alterna-
tive", a Koalicija za "SRJ, ali ne bez alternative". Naravno, sada je sve
stvar razli~itih tuma~enja. I razli~itih politi~kih mo}i i interesa.
Zahvaljuju}i ovima, ali i ambivalentnosti samog izbornog programa
Koalicije, danas je i mogu}e da jedni (SNP) tvrde da je taj program bio
"projugoslovenski", a drugi (LS) da je bio "procrnogorski", ali i da se,
uprkos ovim dijametralno suprotnim kvalifikacijama, i jedni i drugi
na|u na jedinstvenoj optu`bi, da je Koalicija napustila svoj izborni
program i prevarila gra|ane, te da su zato, pre referenduma, neophod-
ni novi vanredni parlamentarni izbori.
255
Ipak, najuverljiviji argument opozicije odnosi se na (ne)poverenje.
On glasi: izme|u vlasti i opozicije ovde i danas nema ni minimuma
poverenja. Zato, sledi dalje, pre referenduma treba organizovati
vanredne parlamentarne izbore. Zaista, referendum bez minimuma
poverenja nema smisla. Bez ovog minimuma, referendum bi bio pre
uvod u opasnu eskalaciju, nego reπ enje samog problema. Ali, opet, iz
zahteva opozicije ne vidi se zbog ~ega bi se neophodno poverenje
moglo izgraditi u pripremi izbora, a ne i u pripremi referenduma.
Naprotiv, sve izgleda kao dupliranje i komplikovanje. Kvadratura
kruga. Zbog toga se ~ini da je, ipak, najbolje odmah se koncentrisati na
organizovanje demokratskog i bezbednog referenduma.
256
Crna Gora u raljama Velike Srbije

Poslednja faza Miloπ evi}eve SRJ
Posle duèg zatiπ ja, joπ jedna dobra vest za crnogorske indipendiste.
Vojislav ˇeπ elj ponovo jaπ e i brani Veliku Srbiju. Ako je sve teè vide-
ti π ta je stvarno alternativa crnogorske vlasti, onda to svakako nije
slu~aj i sa SPS-JUL-SRS-SNP alternativom "SRJ bez alternative".
Nakon neuvijenih pretnji silom, Vojislav ˇeπ elj i Tomislav Nikoli} iz
SRS, a za njima bri`no i Zoran @iì} i Predrag Bulatovi} iz SNP, zapretili
su ovih dana i neπ to suptilnijim metodima, uvo|enjem radnih dozvola
za Crnogorce u Srbiji i takozvanim humanim preseljenjima delova
stanovniπ tva, u slu~aju osamostaljenja Crne Gore.
Bez obzira na krajnju iskompromitovanost Vojislava ˇeπ elja, mora

se priznati da problem Crnogoraca u Srbiji, odmah nakon problema
Srba odnosno Crnogoraca-Velikosrba u Crnoj Gori, predstavlja drugi
najve}i problem u i ina~e teπ kom procesu reπ avanja dràvnog pitan-
ja Crne Gore. Isto tako, mora se priznati da su se Vojislav ˇeπ elj i nje-
gov Gazda, Slobodan Miloπ evi}, i te kako dobro izveπ tili u
iskoriπ tavanju problema ove vrste, joπ od Hrvatske, preko BiH, pa
do Kosova ove godine. Da nije tako, uostalom, Crna Gora bi verovat-
no ve} odavno bila nazavisna dràva.
Pa ipak, ~ini se da su se Vojvoda i Gazda, a i njihovi sledbenici "bez

alternative", kojih u Crnoj Gori nema malo, i ovoga puta prera~unali.
U ovakvim stvarima, naime, uvek postoji jedna tanka crvena linija, iza
koje svaka pretnja postaje kontra-produktivna. Tako i u Crnoj Gori
danas, pretnje Vojislava ˇeπ elja, koje bi, kao, trebalo da deluju u
pravcu odràvanja zajednice Crne Gore i Srbije, proizvode sasvim
suprotne posledice. Razlozi "Za" preokre}u se i postaju razlozi
"Protiv" zajednice. Politi~ki bumerang. Zaista, kakva je to zajednica
koju drè samo sila i strah, pretnja i ucena, reket i prinuda? Progre-
sivna π eπ eljizacija.
Uostalom, poznato je, i sama progresivna π eπ eljizacija je samo

pos-lednja faza Miloπ evi}eve SRJ. Pretnje silom i izgonom samo
definitivno razgoli}ivanje jedne la`ne zajednice. Osrednji, provincijal-
ni striptiz. Svla~enje Velike Srbije. Spadanje fasade sa fiktivne fed-
eracije. Viπ e nego bila π ta drugo, upravo ovo ubrzava kraj te zajed-
257
nice. U ovom kontekstu, ~ak i kada ne bi bilo drugih ozbiljnih razloga,
a ima i njih, nedavni pregovori DPS sa trojkom SPS-JUL-SRS, viπ e su
nego neprihvatljivi. Potpuni promaπ aj. Sa, mogu}e je, nesagledivo
teπ kim posledicama po budu}nost Crne Gore.
258
Crna Gora, novac i konsenzus

Povratak u realnost
Nepunih mesec dana nakon uvo|enja dvovalutnog sistema, mnogo

lakπ e je navesti poznate nego nepoznate ili manje poznate elemente i
efekte ove operacije. U one prve spada barem pet takvih elemenata i
efekata. Prvo, ova operacija predstavlja nuàn, minimalan i legitiman
oblik zaπ tite Crne Gore od monetarnih udara iz druge federalne
jedinice. Drugo, fakti~kim preuzimanjem monetarne funkcije, crnogors-
ka vlast definitivno je preuzela i odgovornost za njeno vrπ enje. Tre}e,
uvo|enje nema~ke marke kao ravnopravne paralelne valute, predstav-
lja prvi, ali veoma zna~ajan korak na dugom putu povratka u realnost.
êtvrto, ovaj povratak zbiva se u izuzetno teπ kim uslovima nereπ enog
dràvnog pitanja, usled ~ega ~itava operacija, zaista, podse}a na "skok
bez padobrana" (Dòrd` Soros). I peto, ~ak i oficijelna statistika u Crnoj
Gori, upozorila je ovih dana na relativno snaàn konjunkturni udar,
odnosno pad ìvotnog standarda od 20-30%, kao prvi i neposredan
efekat ove operacije.
Da li }e ovaj pad biti samo prolazni negativni efekat, nakon kojeg }e

uslediti stabilizacija, a zatim i porast, ili }e do}i do daljeg padanja
ìvotnog standarda, te kona~nog i nepovratnog propadanja ~itavog
projekta, u velikoj meri zavisi i od svesti i sposobnosti crnogorske vlasti
da se suo~i sa svom π irinom i dubinom problema, kojeg je novac samo
vrh ledenog brega. To su ve} oni nepoznati ili manje poznati elementi
i efekti, koji }e se jasnije videti tek za nekoliko meseci.
Neπ to se, ipak, vidi ve} i danas. Utisak koji zabrinjava jeste da je
crnogorska vlast mnogo sposobnija u percipiranju i tretiranju konju-
nkturnih, nego onih drugih, strukturnih i sistemskih problema. Ni
obe}ana zapadna pomo}, ni hudinijevska veπ tina u reπ avanju kon-
junkturnih problema, me|utim, ne}e mo}i da zakrpe velike,
viπ egodiπ nje, pa ~ak i viπ edecenijske budètske deficite, koje }e
realni novac samo da iznese na videlo dana. Ratni komunizam i ratni
nacionalizam bili su sistemi veπ ta~kog, nasilnog krpljenja ovih defici-
ta. Pozitivni diskontinuitet koji je crnogorska vlast napravila u odnosu
na ove sisteme 1997, jeste bio nuàn, ali ne i dovoljan uslov za defini-
tivan izlazak iz njihove orbite. Nedostaje joπ jedan, presudan element.
259
To je minimalni unutraπ nji konsenzus.
Zemlje uspeπ ne postkomunisti~ke tranzicije, ovaj konsenzus su
kriti~ne 1989. postigle zahvaljuju}i, pored ostalog, i povoljnom sticaju
antikomunizma i antisovjetizma. Pa i pored toga, prelazak na sistem
takozvanih tvrdih budètskih ograni~enja, koji je predstavljao bolnu
suπ tinu tranzicije, koπ tao je narednog mandata gotovo sve reformske
vlade, ~ak i vladu jednog Vaclava Klausa. Povratak u realnost bio je
mukotrpan i teàk. Da bi uopπ te bio mogu}, me|utim, bio je neopho-
dan onaj konsenzus.
Glavni problem u Crnoj Gori danas i nije u tome π to tog konsen-

zusa joπ uvek nema, nego u tome π to vladaju}e politi~ke snage, zbog
neznanja, interesa ili inercije, svejedno, ne ~ine sve π to je mogu}e i
neophodno da se do tog konsenzusa do|e. Pre svega, vlast ve} duè
vremena naglavce preokre}e vitalne prioritete. Daje prednost dijalogu
sa spoljaπ njim, srbijanskim i me|unarodnim, u odnosu na
unutraπ nje, crnogorske politi~ke faktore, sindikate i SNP, pre svega.
ˇto na kraju moè biti fatalno. A zatim, i joπ gore, u samoj Crnoj Gori
i dalje preovla|uje simulacija, a ne stvarni dijalog, Parlament raspravl-
ja o svemu, samo ne o krucijalnim problemima, a van Parlamenta neu-
morno se raspiruju jednostrana~ke tribine i "plemenske skupπ tine",
jezik mr`nje i duh konfrontacije. Ukoliko vlast veoma brzo ne
preokrene s glave na noge one prioritete, i ne zapo~ne π irok i ozbiljan
dijalog sa svojim protivnicima i partnerima unutar Crne Gore, ne moè
se o~ekivati ni onaj minimalni unutraπ nji konsenzus, a ukoliko se ne
do|e do tog konsenzusa, ne moè se o~ekivati ni uspeh zapo~ete mon-
etarne reforme.
Skica za portret vladaju}e elite
Narcizam bez pokri}a
Nedavno izaπ lo drugo izdanje knjige Ko je ko u Crnoj Gori, dobar

je povod za postavljanje nekoliko va`nih pitanja. Ubedljivu ve}inu
osoba uvrπ tenih u ovo izdanje, naime, ~ine pripadnici vladaju}e poli-
ti~ke, privredne i kulturne elite. Zbog toga, odgovori na ova pitanja
predstavljaju i jednu vrstu skice za sliku odnosno portret vladaju}e
elite. Uo~i novog milenijuma, kada su mnogi, zbog (ni~im dokazane)
magije velikog broja, skloni da stvari vide po malo ruì~asto, nije loπ e
pogledati kako ova slika izgleda stvarno, bez slavljeni~ke euforije.
Prvo je pitanje blièg odre|enja i definisanja politi~ke generacije

kojoj ova elita pripada. Najve}im delom, to je generacija uàsnih deve-
desetih. Prva postkomunisti~ka i postjugoslovenska politi~ka generaci-
ja. Generacija ratnog nacionalizma. Generacija Velike Srbije, kako je
to egzaktno pokazao i istori~ar @ivko Andrijaπ evi}, u svojoj najnovi-
joj knjizi Nacrt za ideologiju jedne vlasti. Ili, generacija Slobodana
Miloπ evi}a, kako je to slikovito rezimirao jedan drugi istori~ar, ˇerbo
Rastoder, u Vijestima, pre izvesnog vremena.
Drugo je pitanje ukupnog salda ove generacije odnosno elite. Da bi

se na ovo pitanje odgovorilo, mora se, makar za tren, odmaknuti od
zaàrene politi~ke arene, i osmotriti rezultat sa neophodne distance.
Ovako osmotren, ovaj saldo je ne samo negativan, nego i katakliz-
mi~an. Spaljena zemlja, zaustavljena privreda, razorena kultura, sto-
tine hiljada ubijenih, milioni prognanih, kompromitovana istorija,
blokirana budu}nost. Ovo je samo kratki podsetnik na taj saldo.
Tre}e je pitanje samosvesti, to jest pitanje o tome kakvu svest o sebi

i svom ukupnom saldu imaju sami pripadnici ove politi~ke generacije i
elite. O tome moè da se sudi na osnovu njihovih svakodnevnih izjava,
koje oni daju povodom sve brojnijih proslava i jubileja, ali i na osnovu
njihovih, u samoj knjizi Ko je ko u Crnoj Gori, kurzivom π tampanih
izjava o vrednostima kojima su se rukovodili u ìvotu. Kakav zapanju-
ju}i kontrast, diskrepanca, jaz izme|u realnosti i (samo)svesti. Na jed-
noj strani nepodnoπ ljiv negativitet, destrukcija, kataklizma, na drugoj
joπ nepodnoπ ljiviji trijumfalizam, arogancija, narcizam. Treba li
uopπ te re}i: bez pokri}a.
Pre nepune tri godine, deo ove politi~ke generacije smogao je snage
da makar otpo~ne diskontinuitet u odnosu na svoj dotadaπ nji,
kataklizmi~ki politi~ki projekt. Koliko je teπ ko do kraja izvesti ovaj
diskontinuitet, me|utim, svedo~i ne samo veoma spor i joπ uvek kra-
jnje neizvestan proces u~enja demokratije od strane DPS, nego, joπ
viπ e, i samoubila~ka vezanost drugog dela ove generacije, SNP, za
starog vo|u i stari projekt.
Nema tog naknadnog retuπ iranja koje gornji portret ove generaci-
je moè ulepπ ati. Ipak, ukupni saldo te generacije joπ uvek se moè
poboljπ ati. Poslednju π ansu ove generacije, u tom smislu, predstavlja
izgradnja joπ uvek nepostoje}eg, a ìvotno potrebnog konsenzusa za
reπ avanje dràvnog i ukupnog pitanja Crne Gore.
Devetnaest meseci Koalicije
Alternativa bez alternative
Joπ jednom u poslednjih deset godina, Crna Gora je na velikoj i

opasnoj prekretnici. Spolja, izme|u ~eki}a na smrt preplaπ ene
Miloπ evi}eve Srbije i nakovnja na osvetu Slobodanu Miloπ evi}u
spremnog Zapada i NATO pakta. Unutra, izme|u obe}ane a neostva-
rene alternative vladaju}e koalicije i prete}e a sve opasnije destrukcije
velikosrpskih nacional-socijalista i faπ ista.
Naravno, u politici je sve mogu}e pravdati. Pa ipak, obe}anje boljeg

ìvota, dato pre devetnaest meseci, bilo je sasvim eksplicitno i egzakt-
no. Koaliciona vlast koja je ovo obe}anje dala, morala je ve} i tada da
ima na umu sve mogu}e i predvidive oteàvaju}e faktore, agresivni
Miloπ evi}ev reìm, mogu}nost izbijanja novog rata, i tako dalje.
Pravdanje odsustva boljeg ìvota, suicidnom politikom dedinjskog dik-
tatora, zbog toga je, u najboljem slu~aju, samo delimi~no prihvatljivo.
Stvar joπ gore stoji sa obe}anjem politi~ke odnosno dràvne alter-

native. I pored sve politi~ke pragmati~nosti, i ovo obe}anje je, ipak,
bilo dovoljno jasno i jednozna~no, pa se ve} danas, s punim pravom,
moè postaviti pitanje politi~kog kredibiliteta i legitimiteta vladaju}e
koalicije. Na izborima 1998, "SRJ bez alternative" bila je glavna ideja
SNP, "Crna Gora bez alternative" glavna ideja LS, "SRJ da ali ne bez
alternative" glavna ideja pobedni~ke koalicije. Nakon totalne uzur-
pacije svih ustavnih institucija SRJ od strane Miloπ evi}eve Srbije,
upravo u poslednje dve godine, sa, za Crnu Goru, bolnom i
poniàvaju}om kulminacijom tokom razornih NATO bombardovanja
u prole}e 1999, zaista je teπ ko zamisliti π ta bi to Crnoj Gori u ovom
~udu od dràve joπ moglo da se dogodi, pa da njena vlast pristupi
aktiviranju obe}ane alternative.
Znamo, Miloπ evi}ev reìm, dodatno ugroèn haπ kom optu`nicom,

opasniji je nego ikad, njegovi lojalisti u Crnoj Gori, zbog lokalnih
omraza i strasti, joπ i viπ e, umesto dijaloga u Crnoj Gori joπ uvek
preovla|uje konfrontacija, na vidiku nije ~ak ni minimalni procedural-
ni konsenzus, a usled svega ovoga ni takozvana me|unarodna zajedni-
ca ne podràva radikalnije korake u reπ avanje dràvnog pitanja.
263
Re~ju, joπ uvek nisu stvoreni uslovi za demokratski i bezbedan refer-

endum. Ali, glavna slabost vladaju}e koalicije i nije u tome π to taj ref-
erendum nije raspisala (zaista, dok se ne stvore uslovi za to, to bi bilo
krajnje neodgovorno i, mogu}e, kontraproduktivno), nego u tome π to
ne ~ini sve π to je mogu}e i neophodno da se uslovi za taj referendum
najzad stvore. Joπ gore, dominantni delovi koalicije, posebno oni u
DPS, ~ak svesno rade na produàvanju nepodnoπ ljivog status Üuo-a,
jer je ovaj najpogodniji okvir za perpetuiranje njihovih monopola.
Kada se propaganda "SRJ bez alternative" prevede na jezik intere-

sa, dobija se "Vlast Slobodana Miloπ evi}a bez alternative". Najgore
π to se vladaju}oj koaliciji u Crnoj Gori moè dogoditi jeste da, u tom
pogledu, ali i ina~e, postane kao njen oponent. A znakova jedne takve
transformacije, to jest retardacije, na àlost, ima dosta. I vladaju}a
koalicija u Crnoj Gori, naime, u proteklih devetnaest meseci, bezalter-
nativno se ponaπ ala samo kada je u pitanju bila njena vlast. U izves-
noj meri, to se i moè razumeti, pa i tolerisati. Ta mera, me|utim, ve}
je iscrpljena. U tom smislu, prestanak glupih i opasnih sukoba izme|u
DPS i LS, te rekonstrukcija, π irenje i snaènje antimiloπ evi}evske
koalicije na predstoje}im izborima, jedini je put koji ovu koaliciju, ali,
joπ va`nije, i Crnu Goru, moè izvesti iz aktuelne slepe ulice.
264
265
Prilozi
266
267
Podaci o tekstovima
U ovom prilogu navode se podaci o nau~nim i javnim skupovima za

koje su odgovaraju}i tekstovi pripremljeni, odnosno podaci o pub-
likacijama, listovima, ~asopisima i zbornicima u kojima su tekstovi
objavljeni.
Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet, dràva

Prvi od dva (ili viπ e) izveπ taja u okviru projekta Centra za
demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice; u π tampi;
prva, duplo kra}a verzija ovog teksta, pod naslovom "Crnogorska
alternativa: tranzicija, identitet, dràva", objavljena u ~asopisu Ars,
3-4/1999, strana 102-106, a engleska verzija odnosno prevod, pod
naslovom "Montenegrin Alternative: Transition, IdentitÚ, State", na
veb sajtu .jurist.la .pitt.edu/kosovo.htm Pravnog fakulteta u
Pitsburgu, SAD, 4. juna 1999.
Drama partijske dràve: izme|u predsedni~kih izbora 1997. i parla-

mentarnih izbora 1998.
Okrugli sto "Izbori u Crnoj Gori 1997-1998", CEDEM i Agencija za
ispitivanje javnog mnjenja Damar, Podgorica, 27-28. januar 1998;
zbornik radova sa okruglog stola u pripremi; ve} objavljeno:
Republika, Beograd, Godina , Broj 179-180, 1-31. januar 1998, strana
5-10; Tri kra}a fragmenta, Plima/Batica, Ulcinj, Godina IV, Broj 26-27,
Januar-Februar 1998, strana 4-6; Monitor, nedeljnik, Podgorica, 1, 8,
15, 22. maj 1998.
BiH, po~etak i paradigma postmodernog sveta: prilog kritici

vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija
International Conference "Bosnian Paradigm", International Forum
Bosnia, Sarajevo, November 18-21, 1998; srpsko-hrvatski original:
Dijalog, ~asopis za filozofska i druπ tvena pitanja, Sarajevo, 2-3/1998,
strana 35-48; engleski prevod: International Dialogue, a philosophical
journal, Sarajevo, 9-10/1998, pp. 37-51.
Liberalizam i njegove nelagode

Nau~ni skup "Ekonomija i pravo", Centar za ekonomska istraìvanja
Instituta druπ tvenih nauka, Beograd, 3. jun 1998; u V. Vukoti} i drugi,
ure|iva~ki odbor, Ekonomija i pravo, Centar za ekonomska istraìva-
nja Instituta druπ tvenih nauka, Beograd, 1998, strana 87-96.
268
Metode reπ avanja regionalnih konflikata

First Conference on Modern DilomacÚ "Montenegro and Modern
DiplomacÚ", Association for the StudÚ of Foreign PolicÚ, Kotor, June
27, 1998; pored originalnog, srpsko-hrvatskog teksta, na konferenciji
distribuiran i engleski prevod, pod naslovom "Methods of Regional
Conflict-Resolution".
BiH i druge postjugoslovenske zemlje: etni~ki i politi~ki aparthejd

ispod smokvinog lista liberalne demokratije
Okrugli sto "Ustavni poloàj gra|anina i naroda u Bosni i Hercegovini",
Centar za zaπ titu prava manjina iz Sarajeva, Verona forum iz Brisela,
Pravni centar Fonda za otvoreno druπ tvo iz Sarajeva i Helsinπ ki odbor
za ljudska prava u Republici Srpskoj iz Bijeljine, Mostar, 28-29. novem-
bar 1997; u dvojezi~nom (srpsko-hrvatskom i engleskom) zborniku
Ustavni poloàj gra|anina i naroda u Bosni i Hercegovini/Constitutional
Position of Citizen and People in Bosnia and Herzegovina, izdava~i orga-
nizatori okruglog stola, 1998, strana 98-102, pp. 221-225.
Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori

Okrugli sto "Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori", Plima, Asocijacija
za ekologiju i multikulturu Jovana Nikolaidisa, Ulcinj, 24. oktobar 1998.
Kosovo 1997: izme|u straha i nade

Okrugli sto o albansko-srpskim odnosima na Kosovu, Beogradski
krug, Helsinπ ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Kosovski odbor za
ljudska prava, US Council on Foreign Relations, Ulcinj, 23-25. jun
1997; u dvojezi~nom (srpsko-hrvatskom i albanskom) zborniku
Srpsko-albanski dijalog/Dijalogu serbo-shÜiptar, Helsinπ ki odbor za
ljudska prava u Srbiji, Beograd, 1997, strana 70-72, 74-77.
Razaranje Univerziteta
Savetovanje "Univerzitet u tranziciji: autonomija, kvalitet, akademske
slobode", Udruènje univerzitetskih profesora Crne Gore, Podgorica,
22-23. septembar 1997.
Socijalna dimenzija tranzicije

International Conference "Social Dimension of the Reform Process in
Montenegro", Confederation of Independent Trade Unions of Monte-
negro, Cetinje, April 28-29, 1998; u zborniku D. \uri}, urednik,
Socijalna dimenzija procesa tranzicije, Savez samostalnih sindikata
Crne Gore i Centar za razvoj industrijske demokratije, Podgorica,
1998, strana 59-63.
269
Nevidljiva strana Meseca: svet Noama ômskog
Predgovor u N. ômski, Kontrolisana demokratija/Deterring D emocracÚ,
CID, Podgorica, 1999, strana 5-13; tako|e Monitor, 26. februar 1999.
Perspektiva svetskog sistema: π kola Imanuela Violerstina

Predgovor za slovena~ki prevod odnosno izdanje dva kra}a teksta
Imanuela Volerstina iz 1998, "The Heritage of SociologÚ" i
"Utopistics", u π tampi, Zalo`ba/*cf., Ljubljana.
Drama dvostrukog identiteta

Prikaz knjige ˇerba Rastodera, Skrivana strana istorije: crnogorska
buna i odmetni~ki pokret 1918-1929 (Charlie and son, Bar, 1997),
Pobjeda, dnevni list, Podgorica, 20. jun 1998; tako|e i Bibliografski
vjesnik, Cetinje, Godina VII, 2-3/1998, strana 139-141.
ûdesna storija
Prikaz knjige Milorada Popovi}a, Crnogorsko pitanje (Plima, Ulcinj,
1999), Vijesti, 23. februar 1999.
Bosanska paradigma
Prikaz knjige Rusmira Mahmut}ehaji}a, Kriva politika: ~itanje histori-
je i povjerenje u Bosni (Radio Kameleon, Tuzla i drugi, 1998), Monitor,
23. april 1999.
Kultura neolita: snaga SRJ

Monitor, Broj 411, 4. septembar 1998; tako|e i u zborniku ^. Bogi}evi},
D. Radinovi} i R. Prelevi}, Redakcioni odbor, Ustavno-pravni aspekti
jugoslovenske federacije, Udruènje pravnika Crne Gore, Podgorica,
1999, strana 13-16; i u zborniku M. ˇukovi}, urednik, Jugoslavija na
razme|u epoha, CANU, Podgorica, 1999, strana 133-135.
Crna Gora i paraziti: dràva i politika

Monitor, Broj 413, 18. septembar 1998.
Neron: jedna politi~ka karijera: Slobodan Miloπ evi} (1988-1998)

Monitor, Broj 415, 2. oktobar 1998.
Veliki vakuum: budu}nost jednog suo~avanja

ˇiptar: Albanac u ogledalu srpskog faπ izma

270
San apsolutne ~istote: smrtonosna opsesija

Monitor, Broj 421, 13. novembar 1998.
Zatvoreno otvoreno druπ tvo: nova gvozdena zavesa

Tomahavk privatizacija: u senci NATO pakta

Monitor, Broj 425, 11. decembar 1998.
Predatorska etika: duh plja~kaπ kog kapitalizma

Udari i ostavi: formula za Slobodana i Sadama

Monitor, Broj 429, 8. januar 1999.
Balkanski rulet: od 'balkanskog kasapina' do 'faktora mira' i nazad

Surogat: nevladin sektor, zamena za nepostoje}e druπ tvo

Monitor, Broj 433, 5. februar 1999.
Crna Gora i Rambuje: dugo putovanje kroz vek

Monitor, Broj 435, 19. februar 1999.
Crnogorsko pitanje: izazov kompleksnosti

Monitor, Broj 437, 5. mart 1999.
Teπ ka tranzicija:
crnogorske reforme na ìvom pesku unutraπ njih podela
Monitor, Broj 439, 19. mart 1999.
Velika π izma: lai~ka interpretacija

Monitor, Broj 441, 2. april 1999.
Slike iz pakla: bez komentara

Monitor, Broj 443, 16. aprila 1999.
Aska i vuk: duh rezolucije i huk rata

Monitor, Broj 445, 30. april 1999.
Debalkanizacija Balkana: etimologija i ideologija

Monitor, Broj 447, 14. maj 1999.
271
Veliki lokator: Slobodan Miloπ evi} i NATO: retorika i realpolitika
Monitor, Broj 449, 28. maj 1999.
Iluzija roda: kultura smrti

Monitor, Broj 451, 11. jun 1999.
Ljudi posebnog kova: skica za portret Crnogoraca-Velikosrba

Monitor, Broj 453, 25. jun 1999.
Dva diskursa: razumevanje i parazitiranje

Monitor, Broj 455, 9. jul 1999.
Balkanska slagalica: identiteti i entiteti u haosu

Monitor, Broj 457, 23. jul 1999.
Znanje u prisustvu vlasti: Enciklopedija Crne Gore I

Monitor, Broj 459, 6. avgust 1999.
Trauma, dijalog i znanje: Enciklopedija Crne Gore II

Monitor, Broj 461, 20. avgust 1999.
Misterije osloba|anja: Crna Gora i Srbija

Drama jednog naroda: dva skora primera:

Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998.
Crna Gora i stabilnost Balkana:

tri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize
Novi evropski kolonijalizam:

nemogu}a misija na kraju veka
Kultura u tranziciji: izme|u laì i istine

Crna Gora, kultura i dràva:

da li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila?
272
Usta puna prava: strast pagana
Razaranje multikulture: The UnholÚ Alliance

Raslojavanje niπ tavila: anatomija neslobode

Novi bipolarizam:
za i protiv takozvanih humanitarnih intervencija
Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesija

Danas, dnevni list, Beograd, 7. novembar 1997.
Strast lumpena
Pobjeda, 20. maj 1998; Republika, broj 190, 1-15. jun 1998.
Kairos, iskustvo promene

Radio Crne Gore, Kristali, urednik êdomila \ur|i}, 6. jun 1998.
Nulta ta~ka
Vijesti, dnevni list, Podgorica, 3. avgust 1999.
Deset godina dokaza

Vijesti, 23. avgust 1999.
Crna Gora od papira

Vijesti, 2. septembar 1999.
Strah od referenduma
Vijesti, 17. septembar 1999.
Upotreba vremena
Vijesti, 7. oktobar 1999.
Kvadratura poverenja
Vijesti, 23. oktobar 1999.
Poslednja faza Miloπ evi}eve SRJ

Vijesti, 15. novembar 1999.
273
CIP
P.K. a) Me|unarodni odnosi - Balkan - Crna Gora 1997-2000.

b) Sociologija politike.
Povratak u realnost
Vijesti, 1. decembar 1999.
Narcizam bez pokri}a

Vijesti, 13. decembar 1999.
Alternativa bez alternative

Vijesti, 5. januar 2000.
275
O autoru
Milan M. Popovi}
Bio-Bibliografija
Ro|en u Andrijevici (Crna Gora) 1955.
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a magistrirao

(Interesna i politi~ka artikulacija savremenog jugoslovenskog druπ tva,
mentor prof. dr Jovan \or|evi}) i doktorirao (ˇkola svetskog sistema
Imanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidakovi} i prof. dr
Miroslav Pe~ujli}) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno
1991.
Od 1978. asistent, od 1991. docent, a od 1996. vanredni profesor na

predmetima Savremeni politi~ki sistemi i Sociologija politike na
Pravnom, kao i na predmetu Politi~ki sistem na Ekonomskom fakulte-
tu u Titogradu/Podgorici.
Bio ~lan redakcija ~asopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, Ideje iz

Beograda, i Montenegro Journal of Foreign PolicÚ iz Kotora, kao i
urednik izdava~ke delatnosti Centra za istraìva~ku, dokumentacionu
i izdava~ku delatnost (CIDID) u Beogradu. Urednik biblioteke Kairos
u Centru za izdava~ku djelatnost (CID) u Podgorici. Jedan od ~lano-
va-osniva~a i saradnik Centra za demokratiju i ljudska prava
(CEDEM) iz Podgorice. ^lan Odbora za nauku i jezik Matice
crnogorske. ^lan Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU).
ˇkolske 1988-89. stipendist Britanskog saveta u ˇkoli za evropske

studije Univerziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a π kolskih
1991-92. i 1992-93. stipendist Dòn Marπ al programa u Volerstinovom
Fernan Brodel Centru u SAD, od kada je i saradnik, to jest "visiting
research associate" tog centra.
Aktivno se sluì engleskim, a pasivno francuskim jezikom.
Objavio osam knjiga (Politi~ka ekonomija i politika, 1985; Dileme poli-

ti~kog pluralizma, 1988; Ritam sveta: π kola svetskog sistema Imanuela
Volerstina, 1995; @argon periferije: balkanska postmoderna 1, 1994; Posle
hladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996; Politi~ki aparthejd: balkan-
276
ska postmoderna 3, 1997; Savremeni politi~ki sistemi, ud`benik, koautori

Pavle Jovanovi}, Nenad Dimitrijevi} i Milan Popovi}, 1998; Ispod fasade,
1999, na veb-sajtu .medijaklub.cg.Úu), i preko sto nau~nih, stru~nih i
publicisti~kih radova, ~lanaka i prikaza (iz oblasti sociologije savremenog
jugoslovenskog druπ tva, sociologije vlasti i sociologije svetskog sistema)
u poznatim doma}im i me|unarodnim listovima, ~asopisima i zbornicima.
277
Table of Contents
Montenegrin Alternative: UncertaintÚ Of Change
Preface
Part One
Articles And Discussions
Montenegrin Ûuestion At The End Of CenturÚ: Transition, IdentitÚ, State
Drama Of PartÚ State 1997-1998
Bosnia And Herzegovina, Beginning And Paradigm Of Postmodern orld
Liberalism And Its Discontents
Methods Of Regional Conflict-Resolution
Ethnic And Political Apartheid Under The Fig-Leaf Of Liberal DemocracÚ
MinoritÚ Rights In Montenegro
Kosovo 1997: Bet een Fear And Hope
DestroÚing UniversitÚ
Social Dimension Of Transition
Invisible Side Of Moon: Noam ChomskÚ's orld
orld-SÚstem Perspective: Immanuel allerstein's DiscoverÚ
Drama Of Double IdentitÚ
An Amazing StorÚ
Bosnian Paradigm
Part T o
EssaÚs
Neolithic Culture: Basis Of FRÙ
Montenegro And Parasites: State And Politics
One Political Career: Slobodan Miloπ evi} (1988-98)
Great Vacuum: Future Of One Confrontation
'ˇiptar': Albanian In A Mirror of Serbian Fascism
The Dream Of An Absolute PuritÚ: Lethal Obsession
Closed 'Open SocietÚ': Ne Iron Curtain
Tomaha k Privatization: In A Shado Of NATO
PredatorÚ Ethics: Spirit Of RobberÚ Capitalism
Strike And Leave: Formula For Slobodan And Saddam
Balkan Roulette: From 'Balkan Butcher' To 'Peace Factor' And Back
Surrogate: Non-Governmental Sector, A Substitute For Non-EØisting SocietÚ
Montenegro And Rambouillet: A Long JourneÚ Through CenturÚ
Montenegrin Ûuestion: Challenge Of CompleØitÚ
HeavÚ Transition: Montenegrin Reforms On The Ûuicksand Of Internal
Divisions
Great Schism: Secular Interpretation
Pictures From Hell: No Comment
Montenegro At Risk: Struggle For Peace
Debalkanization Of The Balkans: EtÚmologÚ and IdeologÚ
Slobodan Miloπ evi} and NATO: Rhetoric And Realpolitik
Illusion Of Blood: Culture Of Death
VerÚ Special People: An Outline Of Montenegrins-Greater Serbian
Nationalists
278
T o Discourses: Understanding And EØploiting

Balkan Game: Identities And Entities In Chaos
Kno ledge And Po er: EncÚclopaedia Of Montenegro I
Trauma, Dialogue, And Kno ledge: EncÚclopaedia Of Montenegro II
MÚsterÚ of Liberation: Montenegro and Serbia
Drama Of One People: GermanÚ 1989 And Montenegro 1998
Montenegro And Regional StabilitÚ:
Lessons From The Post-Cold ar Balkan Crisis
Ne European Colonialism: Mission Impossible At The End Of CenturÚ
Culture In Transition: Bet een Lie And Truth
Montenegrin Culture And Independence
La lessness Under the Veil of La
The UnholÚ Alliance Against MulticulturalitÚ
Ramification Of Nothingness: Destruction Of Freedom
Ne Bi-Polar Thinking: The Pros And Cons So-Called Humanitarian
Interventions
Montenegro, The Last Miloπ evi}'s Secession
Passion Of Destruction
Kairos: Understanding Change
Part Three
Commentaries
Point Zero
Ten Ùears Of Proofs
Paper Po er
Fear of Referendum
Use And Abuse Of Time
Ûuadrature Of The Confidence
The Last Phase of Miloπ evi}'s FRÙ
Back To RealitÚ
Narcissism ithout Grounds
Alternative ithout Alternative
Appendices
On These TeØts
About The Author
Table Of Contents
279
CIP
Crnogorska alternativa: neizvesnost promene predstavlja socioloπ ko-

politikoloπ ku analizu sloène i dramati~ne promene koja se u Crnoj Gori
odvija u poslednjoj deceniji veka. Naslov knjige to i eksplicitno isti~e. S
druge strane, podnaslov knjige upozorava na punu otvorenost i neizvesnost
ovog procesa. U izvesnom smislu, ova knjiga predstavlja i jednu vrstu skrom-
nog, mada posve}enog doprinosa pozitivnom, to jest nenasilnom okon~anju
tog procesa.
Knjiga predstavlja neplanirani, ~etvrti deo autorove balkanske trilogije,

koja je tako, naknadno i nenamerno, postala tetralogija. Joπ jedan dokaz
da, na ovim prostorima, nema tako dobrog ljudskog plana, kojeg tok
doga|aja ne moè da iznenadi. Najve}e iznena|enje je, zapravo, sama Crna
Gora. U @argonu periferije, Posle hladnog rata i Politi~kom aparthejdu,
prvim trima knjigama ove serije, naime, glavna jedinica analize bio je posth-
ladnoratovski Balkan, preciznije krvava postjugoslovenska drama. U
Crnogorskoj alternativi to je, po prvi put, Crna Gora sama. U oba slu~aja,
me|utim, izbor glavne jedinice analize bio je objektivan, a ne proizvoljan.
To π to je Crna Gora tek u ovoj, ~etvrtoj knjizi balkanske postmoderne,
uπ la u samo srediπ te analize, zbog toga je π to je Crna Gora, kao istorijski
entitet, iz viπ edecenijske anonimnosti nepostojanja ili polupostojanja,
ponovo izaπ la tek u poslednjih nekoliko godina.
U formalnom pogledu, knjigu ~ine tri relativno razli~ita dela. U prvom

delu je petnaest nau~nih ~lanaka, rasprava i prikaza. Po obimu, ovi tekstovi
su, naj~eπ }e, ve}i od tekstova iz drugog i tre}eg dela knjige, po opremi,
naj~eπ }e, kompletniji od njih, to jest opremljeni sa odgovaraju}om
nau~nom aparaturom. U drugom delu je tridesetdevet kratkih eseja,
ve}inom objavljenih u podgori~kom nedeljniku Monitor, u stalnoj kolumni
"Ispod fasade", u poslednjih par godina. U tre}em delu je deset joπ kra}ih
komentara, objavljenih u poslednjih pola godine, u podgori~kom dnevniku
Vijesti, koji je i izdava~ ove knjige. Na samom kraju knjige su i tri priloga,
koji zainteresovanom ~itaocu pruàju podrobnije podatke o tekstovima i
autoru, kao i prevod Sadràja odnosno Table of Contents na engleskom
jeziku.
Po pravilu, redosled tekstova u ovoj knjizi odgovara vremenu njihovog

prvobitnog nastanka i objavljivanja. Jedini zna~ajniji izuzetak od ovog prav-
ila je prvi tekst u knjizi, "Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija,
identitet, dràva", koji je, istovremeno, i glavni, to jest najobuhvatniji i naj-
sistematskiji tekst ~itave knjige. Iako me|u onima koji su napisani i objavl-
jeni najkasnije, ovaj tekst namerno je stavljen na sam po~etak knjige. To je
u~injeno da bi se nestrpljivom ~itaocu, a danas je svaki ~italac, s razlogom,
upravo takav, omogu}ilo da svoje nestrpljenje zadovolji odmah, i iz izvora
280
koji je relativno najpouzdaniji.
281

Milan Popovic - Crnogorska Alternativa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Milan Popovic - Crnogorska Alternativa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milan Popovic - Crnogorska Alternativa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Popovi}

Likovno grafi~ki urednik

Izdava~ i autor zahvaljuju Jovici Radifkovi}u π to je finansijski

Ova knjiga predstavlja zbornik tekstova, koji su, gotovo bez

Knjiga fakti~ki predstavlja ~etvrti, neplanirani deo moje bal-

Sticajem okolnosti, dakle, ovo je i moja prva knjiga koja za

Jedan, manji broj tekstova ove knjige, za predmet ima neke

Knjigu ~ine tri, u formalnom pogledu, razli~ita dela. U prvom

Po pravilu, redosled tekstova u ovoj knjizi odgovara vremenu

Uvod: dr`avno pitanje usred teπ ke tranzicije

^ak i kada se posmatraju odvojeno, svako za sebe, dr`avno pitanje

Sigurno je da iskrsavanje dr`avnog pitanja u toku procesa tranzici-

Tekst koji je pred vama prati proces pokretanja i reπ avanja

me|unarodnoj javnosti Osnove novih odnosa izme|u Crne Gore i

Tri koncentri~na prostorna kruga su: 1) Unutraπ nji kompleks, to

Unutraπ nji kompleks

nisti~ke tranzicije obuhvata period 1989-97, druga period 1997-99.

Velike tromese~ne anti-miloπ evi}evske demonstracije u Beogradu

Definitivni raspad stare, autoritarne i monopolisti~ke DPS, koji se

pisivanjem Sporazuma o minimumu demokratske infrastrukture, koji

Duga, teπ ka i iscrpljuju}a borba izme|u dva glavna politi~ka bloka i

Nedovrπ ena dr`ava

Crnogorsko dr`avno pitanje obele`ava sam po~etak druge faze

prava drugih istorijskih i kolektivnih entiteta na teritoriji SRJ. Zato

Dokument Vlade Crne Gore mo`e se, me|utim, potpuno i valjano

entiteta (Velike Srbije). Od federalnih institucija, koliko-toliko,

Koalicije i SNP, kao i prava politi~ka kakofonija, to jest odsustvo mini-

Ovde je pravo mesto da se neπ to konkretnije uka`e joπ i na

Nakon skoro pune decenije kaskadiraju}e i kataklizmi~ke dezinte-

relativno veliki (iako od 1997-98, po prvi put, ne i ve}inski) procenat

Crna Gora je jedan od najmanjih evropskih i balkanskih entiteta.

Koliko god neobi~an, gore opisani fenomen dvostrukog identiteta

turne π izofrenije" Semjuela Hantingtona savrπ eno dobro opisuju

Crna Gora nije samo jedan od najmanjih, nego i jedan od najstarijih

Neprestano ugro`eni od strane brojnijih i mo}nijih protivnika,

Ovo iskustvo, kao i njegov dvostruki identitet, dramati~no pulsiraju

kroz ~itav turbulentni i violentni vek. Odmah nakon Velikog rata

Tokom drugog svetskog rata, komunisti obnavljaju kvazi-dr`avnost

Krajem 1990-ih, ova drama dosti`e i svoj vrhunac. S jedne

Svesne upravo ovog rizika, odmah nakon po~etka NATO bombar-

Miloπ evi}eva Srbija

Ono π to je ve} te`e predvideti, to je kolika je, nakon svega, pre-

njene nasilne odbrambene reakcije. Optimisti daju prednost prvom,

Opasnost od reaktivnog re`imskog nasilja, u naπ em slu~aju,

Kako se u ovom kontekstu mo`e oceniti dosadaπ nje ponaπ anje

Umesto zaklju~ka: za demokratski i bezbedni referendum

Najkra}i zaklju~ak, to jest preporuka za razreπ enje crnogorskog

danas dve de facto nezavisne i neregulisane teritorije koje vape za

Uvod: Kuda ide Crna Gora?

Suprotno jednostranim, apologetskim, ali i onim drugim prikazima

U ovom kontekstu, crnogorska devedesetsedma mo`e se interpreti-

Slede}i zna~ajan moment u ovoj tranziciji, bili su dvokru`ni pre-

Tekst koji sledi usredsre|uje se na jedan sasvim odre|en odnosno

Glavni cilj ovog teksta jeste razumevanje uslova odnosno elemena-

Uz specifi~an unutraπ nji kompleks, koji se podrazumeva, pove}anu

crimen i neizmerne `rtve rata; crnogorsko dr`avno pitanje, koje i samo

Analizu uslova, elemenata i izgleda aktuelne crnogorske tranzicije,

Specifi~ni velikosrpsko-crnogorski konflikt

Kraj veka Crnu Goru zati~e u poluhaoti~noj smeni odnosno kon-