Milan Popovic - Globalna Prasina

Globalna pra{ina
Milan Popovi}
Globalna pra{ina
Izdava~
Daily Press Vijesti
Biblioteka
Hronos
Urednik
@eljko Ivanovi}
Kompjuterska obrada
Blaò Mili}
[tampa
Roto Slog - Podgorica
Tira`
700
Milan Popovi}
Globalna pra{ina
Balkanska postmoderna 2000
Vijesti
Podgorica
2004
Sadràj
Globalna pra{ina: balkanska postmoderna 2000
Predgovor
Prvi deo
Analize
Mutacija: ideolo{ki aspekt
Sila i pravo: posle hladnog rata
Sila i identitet: teorijsko-metodolo{ki okvir
Mo} odbijanja: nemo} o~iglednog
Kako zaustaviti stihiju
Referendum izme|u prava i politike
Crna Gora u svetsko-sistemskoj perspektivi
Drugi deo
Komentari
Jugoslavija à la carte
Lepotica i zver
Vojska bez dràve
Na{ mali hladni rat
Po~etak kraja
Savr{eni demanti
[estojulska secesija
Dijalog pod paskom
Fotomontaà
Protiv svr{enog ~ina
Ucenjiva~i
Recidiv
Ta~ka preokreta
Igra la`nih domina
Ne~astivi u Domu sindikata
Velika koalicija
Ruski rulet
Kultura zlo~ina
San guvernera ôvi}a
Pod senkom protektorata
Crnogorska sapunica
Na~elo jednakosti
Dan posle
Korak nazad dva koraka napred
Pod sre}nom zvezdom
Lai~ka ili bo`ja
Divlja lepota
Duplo dno
Mamac
Sila i pravo
Nikada vi{e
Rupa u glavi
Implementacija
Mandati u haosu
Tri ~uda i jedna la`
Srbija izvan sebe
Sada sve moè
Velika furija
Ravnogorska lustracija
Spasilac
Kulminacija
Nije lapsus
Predizborni pink
A sad svi u Evropu
Efekat ìvog peska
Opsesija
Alhemija
Tehni~ka gre{ka
Ptica rugalica
Kartel
[ibica i kuglica
Zapisi iz Evrolenda
Dobrovoljci
Anatomija zlo~ina
Tupost sile
îste ruke
Povratak
Unutra{nja strana protektorata
Vitezovi i konju{ari
Zadovoljni sa razlogom
Nevidljivi konsenzus
Imunitet
Agencija
Bofl
Deponija
Nikad bolje
Simulacije
Spaljena zemlja
Reforma ili revolucija
Globalna pra{ina
Slu~aj C. G.
Lakmus
Civilizacija
Deset godina posle
Tri la`ne slike postjugoslovenskih sukoba
Prilozi
Podaci o tekstovima
O autoru
Table of Contents
Predgovor
Globalna pra{ina predstavlja sociolo{ko-politikolo{ku analizu

globalnih i lokalnih doga|aja, procesa i promena, koji su obeleìli prve tri
godine XXI veka, i u tom smislu, nakon @argona periferije iz 1994, Posle
hladnog rata iz 1996, Politi~kog aparthejda iz 1997, i Crnogorske alter-
native iz 2000, predstavlja i jednu vrstu petog dela ili nastavka Balkanske
postmoderne, koju je autor ovih knjiga zapo~eo jo{ pre petnaest godine,
neposredno uo~i odnosno nakon pada Berlinskog zida.
Pad Milo{evi}evog reìma u Srbiji 2000, referendumska kriza u

Crnoj Gori 2000-2002, i rat u Iraku 2003, tri su glavna doga|aja, koja su
dala pe~at najnovijem periodu, i kao takva u fokusu su najve}eg broja tek-
stova u ovoj knjizi. Na jednom dubljem, strukturalnom nivou, koji «nev-
idljivo» povezuje ova tri, kao i mnoge sli~ne doga|aje na{eg nemirnog
vremena, me|utim, u fokusu je ne{to mnogo krupnije i zna~ajnije: nega-
tivna i nasilna postkapitalisti~ka promena.
U prvom delu knjige, ovu promenu sistematski «skenira» sedam

analiza, koje imaju relativno ve}i obim i manje ili vi{e standardni nau~ni
ili stru~ni karakter, dok se u drugom delu njome punktualno bavi sedam-
destpet kra}ih tekstova, odnosno komentara, koji su (osim poslednja dva)
objavljeni u kolumni Nulta ta~ka u Vijestima, od januara 2000. do decem-
bra 2003.
Najkra}i rezime svih ovih analiza i komentara, mogao bi da se

izrazi i pomo}u samo ~etiri re~i odnosno odrednice, koje najkra}e
saìmaju i onu klju~nu globalnu i lokalnu negativnu postkapitalisti~ku
promenu: sila, pravo (me|unarodno i unutra{nje posebno ustavno), iden-
titet, histerija.
Najpotpuniji, najobuhvatniji i najsistemtskiji tekst u ovoj knjizi

svakako je Mutacija: ideolo{ki aspekt. Hronolo{ki, ovaj tekst nastao je
najkasnije, ali je u knjizi objavljen kao prvi u nizu, zbog toga {to on svim
tekstovima, analizama i kometarima koji slede, daje, zapravo, op{ti okvir
i uputstvo za razumevanje.
Milan Popovi}
Podgorica
1. januar 2004.
7
Prvi deo
Analize
Mutacija
Ideolo{ki aspekt
1. Predmet
1.1. Promena
U realnom istorijskom vremenu, jedna decenija je kratak, ~ak veoma

kratak period. Kao desetinka sekunde u individualnom ljudskom ìvotu i
iskustvu. Taman toliko trajala je i bu~na posthladnoratovska iluzija o
«kraju istorije». Nakon jo{ bu~nijeg, pa i osvetni~kog povratka «u~iteljice
ìvota», teroristi~kog napada na SAD, 11. septembra 2001, te uzvratnog
«rata protiv terorizma», kojem se jo{ uvek ne vide puni izgled, putanja i
kraj, ostalo je jo{ samo veliko ~u|enje kako je neko pre samo desetak god-
ina uop{te mogao biti toliko neoprezan, povr{an i lakomislen, da {iri, ali i
da prihvati, mega-fikciju o navodno definitivnoj, nepovratnoj, istorijskoj i
planteranoj pobedi liberalne demokratije. Deo odgovora na postavljeno
pitanje leì u kurikulumu autora najpopularnije posthladnoratovske
sapunice. Pre nego {to je postao svetski slavan, pisac ~lanka odnosno
knjige o kraju istorije, bio je samo jedan od mnogih anonimnih, mada
ambicioznih slu`benika Stejt Departmenta, i ta okolnost o~igledno nije
mogla a da se ne odrazi i na sadrìnu i dubinu ~lanka odnosno knjige. Pa
ipak, mnogo ve}i i va`niji deo odgovora na ono pitanje leì u vladaju}em
eufori~nom duhu vremena krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih godina.
Samo taj duh vremena, naime, moè do kraja, ili barem minimalno uverlji-
vo, da objasni i onako masovno prihvatanje jedne potpuno nerealne i
neverovatne fantazije.
û|enje iz prethodnog paragrafa utoliko je ve}e ukoliko znamo da su

~ak i u momentu dok je biv{i slu`benik Stejt Departmenta izvodio svoj
iluzionisti~ki performans, u literaturi, i to u onoj najrespektabilnijoj,
akademskoj, teorijskoj i nau~noj literaturi, postojale i sasvim druga~ije,
opreznije, dublje i, danas je to ve} sasvim o~igledno, bolje interpetacije. Pri
tome, ovde ne mislimo toliko na one poznate Hegelove, [penglerove i
Ni~eove slutnje iz XIX veka, koje su, uprkos svoj njihovoj dalekovidosti,
metodolo{ki vi{e nadiskustvene i filozofske nego iskustvene i nau~ne,
koliko na empirijski i istraìva~ki rigorozno utemeljene rezultate sociologi-
je XX veka, i to posebno na dve takve, na sociologiju jednog od klasika ove
nauke, Pitirima Sorokina, i na sociologiju odnosno analizu svetskog sis-
tema Imanuela Volerstina. I ukoliko nam je slavna iluzija Frensisa
11
Globalna pra{ina Milan Popovi}
Fukujame na po~etku ovog teksta posluìla kao glavni negativni podsticaj,

onda }e nam ove dve sociologije u nastavku posluìti, sasvim obrnuto, kao
glavni pozitivni podstrek, i kao glavno teorijsko-metodolo{ko polazi{te u
analizi stvarne a ne one iluzorne posthladnoratovske promene.
êtvorotomno izdanje monumentalne Dru{tvene i kulturne dinamike

Pitirim Sorokin je objavio izme|u Prvog i Drugog, a njenu kondenzovanu
jednotomnu verziju posle Drugog svetskog rata, danas ve} daleke 1957.
Dve velike socijalne katastrofe XX veka bile su ne samo trauma nego i
izazov i za velikog rusko-ameri~kog sociologa. U Dru{tvenoj i kulturnoj
dinamici, Pitirim Sorokin izveo je jedan od najve}ih poduhvata u istoriji
nauke uop{te: vi{edimenzionalnu i egzaktnu, kvantitativnu, statisti~ku
analizu istorijskog iskustva dvadesetpet vekova «gr~ko-rimske i zapadne
kulture». Za preciznije lociranje i razumevanje na{e velike posthladnora-
tovske promene, poseban zna~aj imaju dva klju~na nalaza ove analize.
Prvi, po kojem ovih dvadesetpet vekova ne obeleàva ni obrazac ~istog
cikli~nog ponavljanja, koji je bio toliko drag anti~kim filozofima i mis-
liocima, ni obrazac ~istog sekularnog, odnosno linearnog rasta, toliko drag
Frensisu Fukujami i ve}ini na{ih savremenika, nego jedna vrsta sloène i
nikad do kraja predvidive kombinacije dinamike ponavljanja i dinamike
promena, zahvaljuju}i kojoj «istorija ponavlja svoje 'teme' ali gotovo uvek
u novim varijacijama» i zbog toga kao «uvek nova i uvek stara» (Sorokin,
2002: strana 505). I drugi, po kojem XX vek, za razliku od XIX veka, koji
je bio vek uspona u svakom pogledu, karakteri{u sveop{te opadanje,
propadanje i raspadanje, te samoubila~ka agonija, nelegitimna sila i «kult
progresa» koji je «ve} zastareo» (Sorokin, 2002: Odeljak 37. Kriza na{eg
doba, strana 557-562, i Odeljak 42. Sumrak na{e ~ulne kulture i {ta posle
nje, strana 614-618). Jedan mali citat iz ovog potonjeg odeljka najbolje }e
nas pribliìti na{em predmetu, promeni i vremenu: «Ugovori i razni drugi
sporazumi gube i poslednje ostatke svoje obaveznosti. Veli~anstvena
ugovorna sociokulturna gra|evina koju je sazidao ~ovek Zapada u
prethodnim vekovima ru{i se, a sa njom zajedno nestaju demokratija sa
svojim ugovornim odnosima, i isti takav kapitalizam, uklju~uju}i privatnu
svojinu i slobodno dru{tvo slobodnih ljudi zasnovano na ugovoru. [...]
Gruba sila i cini~na prevara posta}e jedini arbitri za procenu svih vrednos-
ti i svih odnosa me|u pojedincima i grupama. Mo} }e zameniti pravo, a
posledica }e biti silni ratovi, revolucije, pobune, poreme}aji, brutalnosti.
Bellum omnium contra omnes – rat ~oveka protiv ~oveka, klase, naroda i
rase protiv klase, naroda i rase, ra{iri}e se svetom.» (Sorokin, 2002: strana
614-615) Ponovimo: re~ je o nalazima utemeljenim na egzaktnoj, kvanti-
tativnoj, statisti~koj analizi dvadesetpet vekova gr~ko-rimske i zapadne
kulture, a ne o pukim filozofskim slutnjama ili refleksijama.
12
Milan Popovi} Globalna pra{ina
Sociologija odnosno analiza svetskog sistema koncentri{e se na pet-{est

vekova savremenog svetskog sistema ili svetskog kapitalisti~kog sistema,
ali sa jednakom rigorozno{}u u primeni empirijski utemeljenog i egzak-
tnog nau~nog odnosno sociolo{kog metoda. U brojnim istraìvanjima,
studijama i analizama, Imanuel Volerstin i njegovi saradnici, ve} punih
trideset godina, sistematski i kontinuirano prou~avaju ovaj istorijski sis-
tem. Najkra}i rezime ovih prou~avanja, napravljen za potrebe na{eg pred-
meta, mogao bi da glasi i ovako. Savremeni svetski sistem, ili svetski kap-
italisti~ki sistem, ro|en je u takozvanom dugom XVI veku. Vreme
uspona, ekspanzije i rasta ovog istorijskog sistema traje do XX veka, pre-
ciznije do Prvog svetskog rata. Od Prvog svetskog rata, ovaj sistem ulazi
u strukturnu krizu, koja }e, kako pokazuju tako|e egzaktne statisti~ke
ekstrapolacije, trajati otprilike do sredine XXI veka, kada }e se pojaviti
novi istorijski sistem, bolji ili lo{iji od ovoga koji je u krizi. Posle Prvog i
Drugog svetskog rata, godine 1968, 1989, 2001, 2003, konkretno i dodat-
no potvr|uju opisanu krizu i «bifurkaciju» svetskog kapitalisti~kog sis-
tema. Da li }e kona~ni rezultat ove krize i «bifurkacije» biti neki, u odno-
su na postoje}i sistem, bolji ili lo{iji istorijski sistem, neki pozitivni, ili
neki negativni postkapitalisti~ki sistem, to je jo{ uvek otvoreno, ali da je
nastupilo vreme ove velike istorijske smene, to je ve} sasvim izvesno. U
svakom slu~aju, re~ je o velikoj, ili ~ak najve}oj promeni, jer se radi o
promeni jednog, starog, u drugi, novi istorijski sistem. I ovde valja
ponoviti: re~ je o nalazima utemeljenim na empirijskoj i egzaktnoj, pa i
kvantitativnoj, statisti~koj analizi pola milenijuma savremenog svetskog
sistema, a ne o pukim filozofskim slutnjama ili refleksijama.
1.2. Ideologija
Ovaj rad ima za predmet jedan sasvim specifi~ni, ideolo{ki aspekt

opisane istorijske promene. Naravno, pored ideolo{kog aspekta, ova
promena ima i svoje druge specifi~ne aspekte, pre svega svoj ekonomski,
socijalni i politi~ki aspekt. Da se u fokus ovog rada stavi upravo ideolo{ki,
a ne neki drugi zna~ajan aspekt, presudno su uticala dva faktora: prvi,
specijalizacija autora ovog teksta, koji se ve} par decenija najvi{e bavi
upravo tim aspektom dru{tvene i istorijske promene, i drugi, jo{ zna~ajni-
ji, relativna a neopravdana zapostavljenost ovog aspekta u dru{tvenoj
nauci.
Od Hegela znamo da filozofija, znanje, pa i ideologija, uvek kasne:

«Minervina sova po~inje svoj let tek u suton.». Od Marksa da je ideologi-
ja uvek i Camera Obscura, mra~na komora koja sve izvr}e. Ali ove i
13
sli~ne bitne odrednice, ideologiju ne diskvalifikuju. Naprotiv, i kada kasni,

i kada izvr}e, ideologija to radi sa razlogom. A najdublji razlog, raison
d'etre ideologije, jeste sistemska funkcija koju ona ima u reprodukciji
jednog konkretnog socijalnog sistema, pre svega funkcija legitimacije tog
sistema.
«Events are dust,» doga|ajna istorija je samo deo, deli}, ~estica struk-
turalne istorije, insistirao je Fernan Brodel. Ali deo, deli}, ~estica, nije i
ni{ta, kako se ponekad neoprezno i neta~no zaklju~uje. Naprotiv, i sama
strukturalna istorija, odnosno istorija dugog trajanja, kao i svetski sistem,
sastavljeni su upravo i samo od ovih ~estica. [tavi{e, doga|aj, li~nost,
moment, ideologija, dugom trajanju, velikoj promeni, svetskom sistemu,
tek udahnjuju ìvot.
Ovo poslednje dobro se vidi i u slu~aju na{e velike promene. Tek

zna~ajni doga|aji, pad Berlinskog zida 1989, teroristi~ki napad
jedanaestog septembra 2001, i Drugi zalivski rat 2003, ovu promenu
konkretno i plasti~no oblikuju i razvijaju. Tako nastaje i distinkcija, koja
nije samo doga|ajna: jedno je velika promena 1914-2050, koju smo
opisali, drugo stanka ili inkubacija 1989-2001, koja je sastavni ali sasvim
specifi~ni deo ove promene, a tre}e opet sam moment aktivnog i inten-
zivnog preobraàja, ili mutacija, koja je zapo~ela 2001, a eskalirala 2003.
Ovo tre}e, moment preobraàja, mutaciju, najbolje je opisao Imanuel
Volerstin, sintagmom «The End of the Beginning», u smislu «the end of
the beginning of the new world disorder that has replaced the world order
dominated by the United States from 1945 to 2001», i u smislu kraja
po~etka one istorijske smene kapitalizma kao istorijskog sistema «with
some other, even worse, system.» (Wallerstein, 2003a)
Unutar pravog spoja doga|ajne i strukturalne istorije, pravo mesto

dobijaju i odre|ene istorijske li~nosti, u na{em slu~aju posebno Dòrd`
Bu{ Mla|i i njegova administracija. Unutar ovakvog spoja, naime, ~ak i
tako obi~ne ljudske karakteristike ovih li~nosti, kao {to su njihovi intelek-
tualni kapaciteti, da ne kaèmo limiti, postaju ne samo zanimljivi, nego i
relevantni. U tom smislu, navodimo samo nekoliko slikovitih, plasti~nih,
ali i va`nih opisa psiho-socijalnog profila aktuelnog predsednika i domi-
nantnog dela administracije SAD: «opasna kombinacija porodi~nih,
privrednih i politi~kih interesa» (Gras, 2002); «grupa ekstremista» (Soros,
2003); «razorni fundamentalizam», «sindrom supersile», «apokalipti~ko
nasilje», ali i te{ke posledice ovakve politike za du{u ~itavog ameri~kog
naroda, koji «otupljuje, sve manje opaà patnje i potrebe drugih naroda, i
lako je spreman na nasilje» (Lifton, 2003); «lunacy» (Wallerstein, 2003b);
14
i, gotovo kao u Preobraàju Franca Kafke, «the dots have been joined, and
the outline of the beast has emerged» (Roy, 2003).
Za obja{njenje pravog spoja izme|u doga|aja i strukture, pojedinca i

istorije, mutacije i promene, «trigger», obara~, oroz, okida~ je verovatno
najadekvatnija metafora. Radi dubljeg i boljeg razumevanja ovog spoja,
empirijski utemeljenoj istoriji i sociologiji dugog trajanja, a od 1914, i
dugog padanja, Fernana Brodela, Pitirima Sorokina i Imanuela Volerstina,
valja dodati jo{ makar i filozofiju Petera Sloterdajka, posebno njen stav o
masovnim histerijama, kao objektivnim i strukturalnim, a ne samo subjek-
tivnim i psihopatolo{kim, karakteristikama i konsekvencama iscrpljenih
dru{tava pozne moderne. Tek uz pomo} Brodela, Sorokina, Volerstina i
Sloterdajka, naime, moèmo razumeti kako je jedna, po svim parametrima
prose~na ili ~ak ispodprose~na administracija, eksploatacijom masovnog
straha, odnosno histerije, proizvedene jedanaestim septembrom, uop{te
uspela da za samo par meseci odnosno godina dovede SAD i me|unarod-
ni sistem do jednog od njihovih najve}ih, najradikalnijih i najopsnijih
pogor{anja u istoriji.
1.3. Terminologija
Prona}i i upotrebiti pravu re~, nije lako ~ak ni u normalnim, stabilnim

stanjima sistema. U vremenima velikih promena, odnosno smena istori-
jskih sistema, kao {to je i na{e vreme, terminologija, ta stara i velika
ve{tina povezivanja stvari i imena, postaje jo{ teà. Stari termini su u
velikoj meri potro{eni i neadekvatni, a novi jo{ uvek nisu proizvedeni i
usvojeni, barem ne sa onim minimalnim konsenzusom, koji je neophodan
u svakoj, pa i u nau~noj zajednici. U ovakvim uslovima, prethodno, pa
makar i minimalno, preciziranje zna~enja odre|enih pojmova i termina,
nije samo stvar forme i tehnike, nego i sadrìne i supstance. Upravo u
ovom, dvostrukom smislu, sledi i minimalno preciziranje tri pojma i ter-
mina, koji su za na{ predmet posebno zna~ajni: «novi svetski poredak»,
«globalizacija», «fa{izam».
1.3.1. Novi svetski poredak
Za svet politike, dominacije i ideologije, razlika izme|u retorike i real-

nosti, sasvim je karakteristi~na, ~ak tipi~na. U slu~aju retorike novog svet-
skog poretka, me|utim, ova razlika dobila je ekstreman oblik, redak ~ak i
za ovaj opskurni svet iskrivljenih likova i izduènih senki. Znamo, ve}
15
punih jedanaest godina, ispod milozvu~ne retorike novog svetskog poret-

ka, razvija se sasvim suprotna realnost. Realnost novog svetskog nereda.
Pa ipak, valja uo~iti kako je do ovog ekstremnog oblika, i do ovog goto-

vo potpunog raskida izme|u retorike i realnosti, do{lo u izvesnom smislu
prirodno, postupno i neprimetno, na osnovu jedne sklonosti politi~ara i
ideologa, koja je za ove tako|e karakteristi~na, ~ak tipi~na. To je njihova
sklonost da, radi bolje prodaje, svoju glavnu robu, bolji ìvot, ruì~astu
budu}nost, utopiju, prodaju kao ne{to {to je ve}, ili malte ne ve} realnost,
~ak i kada je ona stvar daleke, te{ke i neizvesne budu}nosti.
Ostati po svaku cenu na vlasti, ovo je jedan od retkih, mo`da i jedini

aksiom u politici. Ovaj aksiom pomaè da se bolje razume i veza izme|u
utopije i njene suprotnosti, distopije, nasilja i neslobode, kao i skandalozni
prelazak jedne u drugu. Kada se nemogu}a utopija potro{i, a nerealna
obe}anja do|u po svoje, retko koja vlast uspe da odoli izazovu demona
mo}i. Tada vlast, po pravilu, prelazi na golu silu i neslobodu. I na ide-
ologiju realpolitike koja sve to treba da kako-tako opravda. To je bila veza
izme|u utopije pravednog dru{tva i distopije logora takozvanog realsoci-
jalizma. Ali je to i veza izme|u utopije novog svetskog poretka Dòrdà
Bu{a Starijeg iz 1992, sa njenim kompletnim setom obe}anja slobode,
ljudskih prava i demokratije za sve narode i ljude sveta, na jednoj, i
distopije novog svetskog poretka Dòrdà Bu{a Mla|eg iz 2003, u kojoj
je sve manje starih obe}anja, a sve vi{e novog kulta sila, na drugoj strani.
Primer dobar za pam}enje: otac i sin, ista ili sli~na retorika, ali razli~iti,
pomereni, ~ak suprotni sadràji. Deo mutacije.
1.3.2. Globalizacija
Svako ko je savremeni svetski sistema izu~avao makar jedan jedini

semestar, zna da je globalizacija jedna od temeljnih karakteristika tog sis-
tema od samog njegovog po~etka, {to }e re}i ve} punih pet-{est vekova,
posebno poslednja dva veka, a ne neka vol{ebna i iznenadna sila, koja je
ovu planetu zadesila u poslednjih deset-petnaest godina, kako to, svakog
dana, agresivno i pogre{no, poku{avaju da nas uvere vladaju}i politi~ari i
ideolozi turbo-kapitalizma i globalizacije. Ali, ova skorojevi}ka nadutost,
neta~nost i uobraènost, nije ujedno i najve}a i najpogubnija ideolo{ka
distorzija, koju realna globalizacija svakoga dana doìvljava u ideolo{koj
interpretaciji vladaju}ih klasa.
Njena najve}a i najpogubnija ideolo{ka distorzija, jeste jedna vrsta
16
njene gotovo totalne sterilizacije. U realnosti, globalizacija je krajnje kom-

pleksna, dinami~na i konfliktna. Arena neizbe`nih dru{tvenih konradikci-
ja. Popri{te hegelijanskog «jedinstva i borbe suprotnosti». âk do te mere
da je i sam singular ovde su{tinski pogre{an. Ispravnije je govoriti o
konkurentskim i kontradiktornim globalizacijama, nego o jednoj jedinoj
globalizaciji. U ideologiji vladaju}ih, me|utim, sterilizuje se, ubija se,
odstranjuje se upravo ovaj plural. Pro~itajte pa`ljivo njihove tekstove,
oslu{nite dobro njihove govore, pa }ete videti da u njihovim vizijama
«globalizacije», a sli~no je i sa slu`benim briselskim vizijama «pro{iren-
ja» i «integracije», jer su i ove samo deo sterilizovane «globalizacije»,
nema upravo toga, plurala, alternative, konkurencije. Nema kontradikcije,
realnosti, ìvota. Nema Hegela sa kojim je po~ela moderna.
Sterilizacija, koja je opisana, naj~e{}e se la`no predstavlja kao potpuno

apoliti~na i racionalna, u akademskim krugovima naj~e{}e kao tehnika ili
teorija neofunkcionalizma, ali ovo ne bi smelo da nas zavara. Naprotiv,
stvarna i najva`nija funkcija opisane sterilizacije jeste politi~ka represija.
Sterilizovana globalizacija je represivna globalizacija jer se svima bes-
pogovorno name}e kao jedino mogu}a i postoje}a. Jedan, i samo jedan od
vi{e konkurentskih projekata globalizacije, onaj kojeg svakoga dana
beskona~no ponavljaju vladaju}i aparati i mediji najja~ih nacija, korpo-
racija, institucija, interesa i grupa, la`no se prikazuje kao jedini, a sve rez-
erve, sumnje ili kritike, koje se izri~u na njegov ra~un, pa ~ak i kada su ove
izrazito i o~igledno alter-globalizacijeske, a ne anti-globalizacijske, jer
ima i ovih drugih, bez razlike se prikazuju, karikiraju i eksterminiraju kao
«anti-globalizacijske».
Glavni cilj, odnosno èljeni efekat ideologije sterilizovane i represivne

globalizacije, kada je o masovnoj psihologiji, i preko nje o operativnom
funkcionisanju socijalnog sistema re~, jeste {irenje i prihvatanje uverenja
kako takvoj globalizaciji «nema alternative». I uop{te, zanimljivo je kako
mutiraju}a ideologija «neoliberalizma», zapravo postliberalizma, doìvl-
java svojevrsnu evoluciju i {izmu. Retori~ki se i dalje rabi staroliberalna
mantra o tome kako je «svako kova~ svoje sre}e», ali se operativno, manje
ili vi{e diskretno, ali sasvim efikasno i efektno, sugeri{e, zapravo urezuje
sasvim druga~ija, ~ak suprotna poruka. TINA: «There Is No Alterantive».
Naravno, alternativa uvek postoji. Ona je drugo ime za ~oveka. Bi}e

slobode i izbora. Kako pokazuje odli~na, delom i autobiografska knjiga
Dòzefa Stiglica, nobelovca, profesora ekonomije sa Jejla, i biv{eg
glavnog ekonomiste Klintonove administracije i Svetske banke, odre|ena
bolja, pa makar i veoma te{ka i ograni~ena alternativa, postoji ~ak i u
17
situacijama i zemljama sa najve}im razvojnim problemima, samo pod

uslovom da njihove elite nisu potpuno zarobljene TINA-ideologijom
MMF-a (Stiglic, 2002). To {to u poslednjoj deceniji dvadesetog, te prvoj
deceniji dvadesetprvog veka, jo{ uvek nadmo}no preovla|uje negativna,
odnosno represivna strana globalizacije, {to je globalna alternativa ovoj
globalizaciji jo{ uvek prili~no nerazvijena, nepovezana i konfuzna, i {to
zbog toga TINA-ideologiju prati i veoma velik broj problemati~nih alter-
nativa, kao {to je na primer i EU alternativa, o kojoj }e vi{e re~i biti u
poslednjem odeljku 3.3. ovog teksta, sve ovo, naravno, ne sme biti razlog
za samoubila~ku frustraciju i depresiju, nego, upravo obrnuto, mora biti
dodatni podsticaj za inteligenciju i imaginaciju, volju i organizaciju,
hrabrost i akciju, bez kojih nikada nije bilo, pa ni sada ne moè biti,
èljene i odrìve alternative.
1.3.3. Fa{izam
Od svih zna~ajnih makro-koncepata dru{tvene nauke XX veka, su{tini

negativne postkapitalisti~ke promene, odnosno mutacije, koja je glavni
predmet ovog teksta, najbliì je makro-koncept fa{izma. Zbog ove
bliskosti, uostalom, makro-koncept fa{izma je, do dana{njeg dana, i ostao
toliko, gotovo do neprepoznatljivosti iskrivljen i ideologizovan, i to bilo
kao strogo kontrolisan, ~ak zabranjen domen realkapitalizma, kao neka
vrsta njegovog modernog tabua, bilo kao, u dnevnopoliti~koj konjunkturi,
do krajnosti banalizovan i zloupotrebljen, skoro psova~ki termin i pojam.
Ni psovka, ni tabu, fa{izam je koncept koji treba da nam pomogne da

bolje razumemo jednu od najzna~ajnijih strukturnih promena poznog kap-
italizma i pozne moderne uop{te. Negativnu restrukturaciju «dru{tveno-
ekonomske baze» i «pravno-politi~ke nadgradnje» savremenih dru{tava.
«Politi~ka prinuda je neprestano bila neophodan uslov kapitalisti~kog
odnosa proizvodnje. [Ali] fa{isti~ka promena odnosa proizvodnje sastoji
se u bitnom pro{irenju politi~ke prinude, koja sad zaseca u strukturu ukup-
ne robe-kapitala, menja poloàj specifi~ne robe-radne snage unutar celine
kapitala.» (Vidakovi}, 1976: strana 123) Ili, isti autor, na drugom mestu,
samo jo{ pregnantnije: «Nasilje ulazi u samo jezgo produkcionih odnosa,
razara temelje slobode.» (Vidakovi}, 1981: strana 898) To je ona dubins-
ka i negativna postkapitalisti~ka promena, mutacija, koju je najavio jo{
fa{izam prve polovine XX veka, ali koja je postala posebno aktuelna tek
po~etkom XXI veka.
A {to se ti~e ~estog prigovora, po kojem je povezivanje post-
18
jedanestoseptembarskog razvoja sa fa{izmom od pre pola veka, navodno,

preterano, prestrogo i pogre{no, da stanje stvari nije isuvi{e ozbiljno i
te{ko, mogli bi biti ~ak i cini~ni, pa odgovoriti kako bi se ovi prigovori
mogli pokazati i kao delom opravdani, ali u smeru sasvim suprotnom od
onoga koji je istaknut u prigovoru. Tehnolo{ki i ukupni potencijali, kao i
prvi znaci i oblici razaranja na samom pragu XXI veka, u odnosu na one
iz XX veka, naime, toliko su ve}i, masivniji i mo}niji, odnosno razorniji,
da se poznati katastrofalni oblici i u~inci fa{izma iz pro{log veka, u odno-
su na mogu}e nove, kataklizmi~ke, ~ak armagedonske oblike i u~inke
fa{izma, ili nekog novog, njemu sli~nog ~udovi{ta, mutanta, na kraju XXI
veka, mogu ~initi kao krajnje benigni i naivni. Kao neki daleki ali u odno-
su na njih relativno bezopasni ro|aci.
2. Punkcija
2.1. Sila
Negativna restrukturacija «dru{tveno-ekonomske baze» i «pravno-poli-

ti~ke nadgradnje», koja je gore samo nazna~ena, dobila je i svoj ~isto ide-
olo{ki izraz i lik. Prodor nasilja «u samo jezgro produkcionih odnosa», bio
je toliko radikalan, da jednostavno nije mogao, a da ne zase~e i u meko
tkivo «ideolo{ke nadgradnje». Pri ~emu ovde opet ne mislimo toliko na
one poznate sadràje i oblike prve generacije fa{isti~kih ideologija iz XX
veka, koliko na pojavu i rani razvoj njihove mnogo manje poznate druge
generacije s po~etka XXI veka, na stranu sada pitanje da li je ime
«fa{isti~ke» i ovde opravdano, ili je preterano, i ukoliko je preterano, u
kom smislu i smeru.
No, ~ak i nezavisno od ovog poslednjeg pitanja, ono {to je zajedni~ko

svim ovim ideologijama, i onim iz prve, i onim iz druge generacije, jeste
kult sile. Sila jeste, dodu{e, ne{to ~ime se bavi svaka ideologija, jo{ od
Maksa Vebera znamo da je upravo upotreba sila glavno isku{enje i demon
svake vlasti, a opravdavanje ove upotrebe glavni domen i sadràj svake
ideologije, ali ovde nije re~ o tome. Ovde je re~ o ne~emu {to je relativno
novo i retko, mada ne i potpuno nepoznato. Re~ je o kultu sile, ideologiji
sile, ili, jo{ preciznije, ideologiji gole sile. Re~ je o sili koja se ne oprav-
dava nekim posebnim i u odnosu na samu sebe spolja{njim razlogom,
nego koja sama preuzima status razloga. Sila i ni{ta. Ili sila kao ni{tavilo.
O glavnim ta~kama, sadràjima i autorima ovog ideolo{kog ni{tavila,

govori}emo vrlo brzo. Ipak, pre toga, i samo radi ilustracije stepena do
19
kojeg ni{tavilo sile uop{te moè da do|e, ovde }emo navesti jedan gotovo
antologijski plasti~an citat iz intervjua \anija de Mikelisa, biv{eg minis-
tra inostranih poslova Italije, jednog od brojnih estradnih a katastrofalno
neuspe{nih medijatora EU u postjugoslovenskoj krizi po~etkom 1990-ih,
i jednog od retkih italijanskih uglednika izvan Berluskonijeve «vazalne»
vlade koji je javno i eksplicitno podrào Drugi zalivski rat i Dòrdà Bu{a
Mla|eg. Evo kako: «Novi svjetski poredak se po~eo praviti nakon pada
Berlinskog zida. Svima bi trebalo da bude jasno da ako èlimo red u svi-
jetu onda treba znati i ko je taj koji ga pravi. Uvijek, u svakom poretku je
samo jedan glavnokomanduju}i. U ovom slu~aju to su SAD. I one koji
vladaju svijetom treba slu{ati ako ho}emo pravi poredak. Ne moè biti
vi{e glavnih, to je sasvim jasno.» (Mikelis, 2003: strana 12). To je to:
«treba slu{ati», sila i ni{ta. Citat za pam}enje.
Ideologija gole sile jeste jedna vrsta kraja, ali samo privremenog kraja
ideologije. Re~ je o privremenosti koja odgovara vremenu izme|u dva
istorijska sistema. Od svih poznatih istorijskih iskustava, i u tom pogledu,
ovoj ideologiji, kao i ovom vremenu uop{te, najbolje odgovara upore|enje
sa takozvanim «mra~nim srednjim vekom», vremenom dugotrajnog i
nepreglednog haosa i nasilja, koje je prethodilo ra|anju moderne. U tom
smislu, krajnje je indikativno da na ovu istorijsku analogiju upu}uju i
sasvim razli~iti, pa i suprotstavljeni teoreti~ari i interpretatori, recimo i
jedan od vode}ih «mainstream» politikologa, Semjuel Hantington
(Huntington, 1998: strana 321, gde se «a global Dark Ages» nagove{tava-
ju kao mogu}a perspektiva sukoba civilizacija), ali i jedan od vode}ih
«alternativnih» dru{tvenih teoreti~ara, Imanuel Volerstin (Wallerstein,
1995: strana 253, gde se o na{oj eri govori kao o «the 'Black Period' that
began in 1989 and will go on for possibly as much as a half-century»).
Jedanaesti septembar moè se uzeti kao grani~na linija i kada je re~ o

evoluciji vladaju}e ideologije posle kraja hladnog rata. U tom smislu, ve}
danas se moè govoriti o najmanje dve faze u razvoju te ideologije, prvoj,
idealisti~koj fazi, koja je trajala od Velikog pada 1989. do Velikog udara
11. septembra 2001, te koju je najbolje reprezentovao sam Frensis
Fukujama sa svojim mitom o «kraju istorije», i drugoj, realpoliti~koj fazi,
~ijih je izolovanih za~etaka bilo i ranije, pa i kod idealiste Frensisa
Fukujame i njemu sli~nih, ali koja }e punom snagom po~eti da se razvija
tek posle 11. septembra 2001. Najve}i deo analize koja sledi posve}en je
upravo ovoj drugoj, realpoliti~koj fazi u razvoju vladaju}e posthladnora-
tovske ideologije.
Glavni obrisi ove faze gore su ve} skicirani: pre svega njena veza sa
20
prvom generacijom starih fa{isti~kih ideologija XX veka, a zatim i kult

sile kao njen glavni su{tinski element. Sada }emo preciznije uputiti na
njene glavne predstavnike, kao i na njene glavne neuralgi~ne ideolo{ke
ta~ke.
U na{em izboru, koji je sveden, ali validan, dva glavna predstavnika

mrke ideologije na{e generacije, dva princa nove tame, jesu, sticajem
okolnosti, jer ne treba verovati ni u kakve mra~ne sile, dva Roberta, Kagan
iz SAD, i Kuper iz UK (Kagan, 2002; Kuper, 2002). Prvi je jedan od najz-
na~ajnijih i najaktivnijih ideologa takozvanog novog ameri~kog konzerv-
ativizma, koji se smatra nekom vrstom ideolo{ke, pa ~ak i operativne plat-
forme aktuelne ameri~ke administracije Dòrà Bu{a Mla|eg, a drugi je
biv{i visoki britanski diplomata, kaù guru Blerove spoljne politike, i
aktuelni «Head of Secretary» Visokog predstavnika za spoljnu politiku i
bezbednost EU u Briselu, Havijera Solane. Tek toliko da se zna da je re~
o najuticajnijim figurama iz aparata najmo}nijih dràva i faktora sveta, a
ne o ideolo{kim ekstremistima, fanaticima ili lunaticima. I tek toliko da se,
zbog poznatih politi~kih razlika, koje izme|u SAD i EU danas postoje, ne
izgube iz vida i one ve}e, dublje i va`nije saglasnosti, koje me|u njima
tako|e postoje.
Broj neuralgi~nih ta~aka nove braonkaste ideologije relativno je velik,

sigurno ve}i od dva, ali }e se na{a analiza u nastavku usredsrediti samo na
dve takve, jer su i ove dve, kao i ona dva Roberta uostalom, reprezenta-
tivne i dovoljne. To su, prva, ta~ka odnosno tema slobode, posebno u
interpretaciji takozvane neoliberalne ekonomije, ro|ene i razvijene u
poslednjoj ~etvrtini XX i po~etkom XXI veka, i druga, ta~ka, tema, ili
pitanje sveta, jednog, dva, ili vi{e, koja je, na tada{nji na~in, bila aktuelna
i u vreme hladnog rata (jedan dobar primer je i Review Symposium on
Soviet-Type Societies, 1984), ali koja se, vide}emo, preko Roberta
Kupera, definitivno vratila i u na{ dana{nji svet, posle kraja hladnog rata.
U oba slu~aja, to jasno pokazuje analiti~ka punkcija koja sledi, sila, ide-
ologija sile, kult sile pojavljuje se u kriti~nom momentu kao negativan,
privremen i lo{ oblik «razre{enja» nesavladivih kontradikcija sistema.
2.2. Sloboda
Neoliberalna ideologija, pored ostalog, svedo~i i o ubrzavanju istori-

jskog procesa. U samo par decenija, ova ideologija doìvela je ve} dva
ubrzana i bolna «zmijska svlaka», tako da je u njoj danas «sloboda»
dvostruka, a ne tek obi~na, jednoslojna maska.
21
Prvi sloj, ili prvu masku neoliberalizma, ~ini «trì{ni fundamentalizam»

odnosno «trì{ni bolj{evizam» (Stiglic, 2002: strane 144, 146). Kada se
pa`ljivo pogleda, naime, vidi se kako se ispod maske i retorike toboè
nesputane trì{ne slobode neoliberalne ideologije, krije, zapravo, ne{to
sasvim suprotno, jedna vrsta krajnje restriktivnog i diskriminacionog
neokonzervativizma, intervencionizma i etatizma, i to u obliku manje ili
vi{e prikrivenog ili otvorenog dila, saradnje, ~ak fuzije izme|u vrhova
vlade i privilegovanih sektora doma}eg i me|unarodnog kapitalizma. I to
nije tako samo u Rusiji i u drugim zemljama divljeg postkomunisti~kog
kapitalizma, u kojima su, u «najve}oj prevari XX veka», u~estvovali i tako
ìvopisni likovi, kao {to su la`ni «postkomunisti~ki reformatori», korumpi-
rani «inostrani eksperti», lokalni «oligarsi», brutalna «ruska mafija», i
«petsto porodica koje su kupile Rusiju u sezoni 1992» (Kijeza, 2003), nego
i u zemljama razvijenog i organizovanog kapitalizma, pa i u SAD, u koji-
ma se i danas sloboda trì{ta rezervi{e uglavnom za «mothers with depend-
ent children» i sli~ne najranjivije dru{tvene grupe, a dràvna za{tita i sub-
vencije za «dependent executives and investors», povla{}ene kapitaliste,
vojno-industrijske programe i najve}e mo}nike (Chomsky, 1996: page
123). Jedan od ovih poslednjih, potpredsednik SAD, Dik êjni, uostalom,
nedavno je i sasvim otvoreno zatraìo napu{tanje ~isto trì{ne ekonomije,
{to je zanimljiv ideolo{ki i retori~ki razvoj, koji u biv{im komunisti~kim
zemljama moè da pobudi ~ak i izvesne, jo{ uvek ìve sentimente «socijal-
isti~ke robne ekonomije»: «Zemlja se ne sme oslanjati samo na automati-
zam trì{nih sila za sticanje pristupa dodatnim izvorima, ve} vlada treba da
na|e na~ine da energetskim kompanijama lociranim u Americi otvori
izvore ugljovodonika u stranim zemljama» (Ivekovi}, 2003: strana 35).
Ispod maske neoliberalizma, videli smo, krije se dublji nivo neokonz-

ervativizma. Kada se pogleda jo{ pa`ljivije, me|utim, vidi se da ni ovaj
nivo nije najdublji. Vidi se kako je i neokonzervativizam, zapravo, samo
maska ispod koje se krije ona velika i negativna postkapitalisti~ka prome-
na, o kojoj smo govorili ranije, i koju, kao rog kozu, odaje upravo ono
ni{tavilo sile, koje se zarazno {iri u vremenima velike promene.
Ideologija, kult, ni{tavilo sile, u naj~istijem vidu, izraèni su u gore nave-
denom radu «neocons»-a Roberta Kagana, jednog od vode}ih ideologa
Bu{-êjnijeve administracije. Ovo ne mogu da sakriju ~ak ni relativno
uspe{ni delovi Kaganove analize, na primer ni njegovi sasvim korektni
opisi i obja{njenja istorijskih, geostrate{kih i psiholo{kih faktora, koji su
uslovili postjedanaestoseptembarske razlike, napetosti i sukobe izme|u,
kako autor kaè, hobsovskih, realisti~kih, ratu i Marsu sklonih SAD, na
jednoj, i kantovskih, idealisti~kih, miroljubivih i Veneri naklonjenih
zemalja EU, na drugoj strani. Ne vredi, kada Robert Kagan treba da objas-
22
ni same «Power and Weakness», mo} i nemo}, silu i slabost kao takve,
posebno njihovu izrazitu asimetri~nost u savremenom svetu, o pravu sile
da i ne govorimo, on jednostavno nema re~i. Sila i ni{ta. I tu upravo i
nepovratno iscuruje sav njegov «neokonzervativizam», jer to o~igledno
nije ideologija konzerviranja, odbrane i o~uvanja kapitalizma, nego ide-
ologija koja skriva nasilnu mutaciju tog sistema. A da je to tako, indirek-
tno svedo~i i otvoreno neslaganje, koje su, sa tom ideologijom, kao i sa
politikom sada{njeg ameri~kog predsednika i njegove administracije, ve}
izrazili i neki od najkrupnijih i najpoznatijih ameri~kih kapitalista, Dòrd`
Soros, Bil Gejts i Voren Bafit, pored ostalih (Wallerstein, 2003).
Na samom kraju ovog odeljka, postavi}emo i jedno pitanje, koje se

name}e samo po sebi: otkuda, naime, ovako obilno, akutno i intenzivno
iscurivanje jedne ideologije, i jednog istorijskog sistema, na pragu tre}eg
milenijuma? Pored op{tih istorijskih razloga, strukture i dinamike savre-
menog svetskog sistema, o ~emu je bilo re~i u odeljku 1.1. ovog teksta, na
ovom mestu ukaza}emo jo{ samo na jedan poseban, klasni faktor ili razlog,
koji je, ako ne najva`niji, a ono svakako jedan od najva`nijih, za razumevan-
je ovog procesa. Ukazujemo, naime, na ogroman porast siroma{tva, odnos-
no na zastra{uju}e pro{irivanje i produbljivanje jaza izme|u najbogatijih i
najsiroma{nijih zemalja savremenog sveta, a unutar ovih i izme|u najbo-
gatijih i najsiroma{nijih klasa, {to je registrovano na sasvim egzaktan, sta-
tisti~ki na~in. Prema statisti~kim nalazima UN Human Development Report
1999, naime, disparitet u prihodima izme|u ovih zemalja, po~etkom XIX
veka bio je 1:3, po~etkom XX veka 1:13, u doba «dràve blagostanja» 1960-
ih 1:30, tokom «neoliberalnih» 1990-ih 1:60, a krajem istih 1:84 (Pe~ujli},
2002: strana 118). U poslednjih dvesta godina, dakle, ovaj disparitet imao je
eksponencijalni rast. Za svaki istorijski i socijalni sistem, pa i za savremeni
svetski sistem, ovako snaàn rast unutra{nje polarizacije, znamo, faktor je
opasne destabilizacije. U odsustvu sposobnosti, svesti i volje, da to na vreme
vide, shvate i preduprede, putem neke vrste preventivnog «Global New
Deal»-a za XXI vek, me|utim, vladaju}e nacije, korporacije i klase, na ~elu
sa administracijom Dòrdà Bu{a Mla|eg, i njegovim takozvanim «neo-
cons»-ima, o~igledno, pogre{no, ali samouvereno, {to je i najgora mogu}a
kombinacija, misle da to mogu posti}i putem gole sile, odnosno putem
takozvanog «preventivnog rata» ili «preemptivnog napada».
2.3. Svet
Pitanje da li razli~iti delovi savremenog sveta ~ine i doslovno samo

razli~ite delove odnosno zone jednog jedinstvenog svetskog sistema, kako
23
misli i autor ovog teksta, ili su razlike me|u ovima toliko velike da oni
zbog toga ~ine i manje ili vi{e razli~ite i odvojene sisteme i svetove, kako
misle drugi, nije onako jednostavno kako izgleda na prvi pogled. Razloga
za i protiv ima i za jedno i za drugo stanovi{te, i, naravno, razlika me|u
ovim stanovi{tima nije apsolutna, nego relativna, a u odre|enoj meri je i
stvar konvencije. Ali je jedno sasvim sigurno: ~ak i bez obzira na kvalitet
profesionalne, odnosno intelektualne argumentacije, ovakav ili onakav
odgovor na ovo pitanje, nikada nije i ideolo{ki, odnosno politi~ki neu-
tralan, bez posledica, «nevin».
I kada je o ovoj temi re~, u vremenu posle hladnog rata, moèmo uo~iti
odre|enu ideolo{ku evoluciju, pomeranje od jedne vrste «idealizma»
jednog sveta, ka nekoj vrsti «realizma» dva odnosno vi{e svetova. Tako,
na samom po~etku posthladnoratovskog vremena, u knjizi Frensisa
Fukujame o «kraju istorije», preovla|uje ideja o jednom, «idealnom»,
superiornom i poèljnom svetu, onom koji je navodno trijumfovao, zapad-
nom, liberalno-demokratskom sistemu. Kaèmo «preovla|uje», zato {to
kod Frensisa Fukujame, u istom delu, samo na drugom mestu, moèmo
nai}i i na «realisti~ke» stavove o dva sveta, odnosno, u celini gledano, na
jednu vrstu kompromituju}e nedoslednosti: kada treba utvrditi odgov-
ornost za nerazvijenost zemalja u razvoju, tada autor, kao i vladaju}a ide-
ologija razvijenih zemalja uop{te, radije govori o odvojenim svetovima i
odgovornostima, ali kada treba postulirati navodnu kulturnu superiornost,
te ideolo{ku hegemoniju Zapada, ili, jo{ gore, «pravo» razvijenih zemalja
na oruànu intervenciju radi «za{tite» naftnih izvora i drugih strate{kih
sirovina na teritoriji zemalja u razvoju, tada svet u njihovoj percepciji i
interpretaciji iznenada postaje jedan i jedinstven.
Samo deset godina posle «kraja istorije», pod neposrednim i neskriven-

im uticajem jedanaestoseptembarskog udara, kod Roberta Kupera,
me|utim, ovih nedoslednosti, a posebno onog «idealizma» jednog sveta,
vi{e skoro i da nema. Robert Kuper govori o su{tinskoj razlici i odvojenos-
ti zemalja koje pripadaju «predmodernim», «modernim» i «postmodernim
zonama». Pri tome, termin «zone» ne bi smeo da zavara: iako formalno,
jezi~ki, «zone» asociraju na delove jednog sveta, iz analize, sadrìne i
argumentacije koja sledi, nedvosmisleno proizilazi ne samo realpolitika,
nego ~ak rigidna realpolitika potpuno razli~itih i odvojenih svetova. Vidi
se i zbog ~ega. Iako po profesiji visoki diplomata, Robert Kuper je do vul-
garnosti jasan, neuvijen i eksplicitan: «Postmoderni svijet mora po~eti da
se navikava na dvostruke standarde. Me|usobno, mi funkcioni{emo na
osnovu zakona [...] Me|utim, u odnosima sa staromodnim dràvama izvan
postmodernog evropskog kontinenta, potrebno je da se vratimo na grublje
24
metode prethodne ere – silu, preventivni napad, prevaru [...] U me|usob-

nim odnosima, mi se drìmo zakona, ali kad operi{emo u dùngli, moramo
koristiti i zakone dùngle» (Kuper, 2002).
Zaklju~imo: ako je Frensis Fukujama bio lo{a me{avina la`nog, neoim-

perijalnog univerzalizma, i ograni~enog, ali tako|e neoimperijalnog par-
tikularizma, onda je Robert Kuper ve} gotovo ~isti i totalni raspad svakog
univerzalizma. I jo{ jedan pad u varvarski partikularizam. Po~etak
duhovne, ako jo{ ne i vojne, «Propasti Zapada». «Little wonder», upravo
gore opisana «Cooper's jungle», nai{la je na eksplicitnu podr{ku i ~estitke,
i na drugoj strani Atlantika, od strane drugog «mrkog» Roberta na{eg
posthladnoratovskog doba (Kagan, 2002).
Ne idu}i dalje i dublje u sloènu debatu o jednom ili vi{e svetova, na

kraju ovog odeljka izne}emo samo jo{ jedan, posredan, ali zanimljiv, i, po
na{em mi{ljenju, dovoljno jak i uverljiv argument za holisti~ki stav o pos-
tojanju jednog sveta. To je argument koji bi najkra}e mogli nazvati argu-
mentom prokletstva ili blagoslova jednog sveta. Zbog eksponencijalnog
zgu{njavanja planetarnog prostora, i isto takvog ubrzavanja ljudske istori-
je, naime, svaki poku{aj izbegavanja tog sveta i istorije, na kraju drugog i
po~etku tre}eg milenijuma, ne samo da je, po pravilu, neuspe{an, nego je,
sve ~e{}e, i kontraproduktivan, pa i izopa~en, pervertiran. [kolski
ud`beni~ki primer jednog ovakvog, neuspe{nog i kontraproduktivnog,
izopa~enog, pervertiranog pona{anja, jeste i «Unholy Allianse» o kojoj
pi{e slovena~ki filozof Toma` Mastnak, profana ili ~ak sramna alijansa,
spontano-svesno uspostavljena u prvoj polovini 1990-ih, izme|u liberal-
no-demokratskih vlada Zapada i neofa{isti~kih oligarhija Balkana
(Mastnak, 1996: strana 69). Poku{aj onih prvih da oportunisti~ki izbegnu
«bure baruta» nakon pada komunizma, te ovih drugih da izmaknu kontroli
me|unarodnog faktora u nasilnom {irenju i nametanju njihovih krvavih
mini-imperija, zbog onog dvostrukog eksponencijalnog rasta, odnosno
zbog njegovog nepoznavanja i nepriznavanja, zavr{io je, i za jedne, i za
druge, ali na àlost i za njihove populacije, ne samo neuspe{no i kon-
traproduktivno, nego i tragi~no. A kada na samom kraju ovog odeljka
primetimo, kako je ova pionirska, regionalna, balkanska profana alijansa,
nakon jedanaestog septembra, samo globalizovana, dakle pro{irena i
podignuta na svetski nivo, u smislu uspostavljanja profane alijanse izme|u
populisti~ko-militaristi~kih snaga demokratskih zemalja i vlada razvi-
jenog Severa i Zapada, na jednoj, i fundamentalisti~ko-teroristi~kih
reìma i grupa nerazvijenog, nestabilnog i nedemokratskog ili
poludemokratskog Juga i Istoka, na drugoj strani, ili, ukoliko ho}ete jo{
konkretnije, izme|u administracije Dòrdà Bu{a Mla|eg, na jednoj, i
25
terorista Al Kaide Osame Bin Ladena, na drugoj strani, tada smo, zapra-
vo, ve} zakucali na vrata poslednjeg, tre}eg dela ovog teksta, u kojem
}emo, makar i u veoma saètom obliku, izloìti i jednu va`nu epistemo-
lo{ku konsekvencu i refleksiju ovakvog razvitka.
3. Refleksija
3.1. Parija
Globalizacija balkanske profane alijanse, koja se dogodila u poslednjih

desetak godina, posebno nakon Velikog udara jedanaestog septembra
2001, dala je za pravo skepticima, koji su, jo{ u momentu Velikog pada
1989, upozoravali na destruktivne potencijale savremenog sveta. Odmah
nakon Velikog pada, postjugoslovenski ratovi dominantno su interpreti-
rani kao odstupanje, izuzetak, aberacija, od ina~e progresivnog i pros-
peritetnog razvitka sveta. Umesto balkanizacije, nesre}nom regionu pre-
poru~ivana i proricana je evropeizacija. Dovoljno ironi~no, me|utim, u
stvarnosti, po~elo je da se doga|a upravo suprotno, dakle ne preporu~i-
vana i proricana evropeizacija Balkana, nego balkanizacija Evrope i Za-
pada.
Na epistemolo{kom planu, va`na, mo`da ~ak i najva`nija konsekvenca

ovakvog razvitka, bilo je, jo{ uvek nedovoljno prime}eno, a jo{ manje
shva}eno, metodolo{ko preokretanje, od paradigme Engleske, ka paradig-
mi Parije.
Podsetimo, u ~uvenom Predgovoru za prvo izdanje Kapitala, Karl Ma-

rks ovako utemeljuje svoju metodolo{ku paradigmu, koju smo mi ovde
skra}eno nazvali paradigmom Engleske: «Ono {to ja u ovom delu imam
da istraìm jeste kapitalisti~ki na~in proizvodnje i odnosi proizvodnje i
prometa koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasi~na zemlja tog
na~ina proizvodnje, i to je razlog {to ona sluì kao glavna ilustracija za
moje teorijsko izlaganje. [...] Zemlja koja je industrijski ja~e razvijena
pokazuje slabije razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budu}n-
osti.» (Marks, 1971: strane 17-18)
Otkuda onda Parija? Otkuda ovaj negativni preokret, ova metodolo{ka

inverzija, ova obrnuta paradigma za istraìvanje i razumevanje savre-
menog sveta? Otkuda sada to da, barem kada je re~ o destruktivnim poten-
cijalima ovog sveta, razvijeni, centar i Hegemon, mogu videti «sliku svoje
sopstvene budu}nosti» u beskona~nim balkanizacijama i (samo)destrukci-
26
jama nerazvijenih, periferije i Parije? Otkuda sada to da ono «U~imo od

Afrike» Rastka Mo~nika (Mo~nik, 1996), iznenada postaje toliko istinito
za sve, dakle ne samo za ove potonje, nego i za one prve?
3.2. Paradigma
Sa odgovorom na postavljena pitanja ne sme se previ{e ùriti. Pogotovo

se ne sme ponavljati gre{ka pro{losti. A ponavljanje gre{ke pro{losti, ovde
i danas, bilo bi nekriti~ko postuliranje potpuno nove paradigme, tamo gde
ove, u stvari, nema. To je bila najve}a gre{ka onog starog, nekriti~kog i
dogmatskog socijalizma i tijermondizma.
Nakon iskustva starog socijalizma i tijermondizma, morali bi dobro

znati: nespornost `rtve i legitimnost otpora, jesu vaàn, ali ne i dovoljan
razlog za kredibilnost alternative. Proletarijat i Parija jesu glavni izvor,
potencijal za alternativu, ali ovde nema, niti moè biti, bilo kakvog autom-
atizma. [tavi{e, bilo kakva vrsta nekriti~kog automatizmu, po formuli
«Negacija Opresije Automatski Jednako Emancipacija», za samu emanci-
paciju, mogla bi biti krajnje opasna, ~ak fatalna, kao po~etak neke nove,
mogu}e i gore vrste opresije. Zvu~i poznato, zar ne?
Obrnuta, preokrenuta, izvrnuta, izokrenuta paradigma, koju smo gore

nazna~ili, nije sistemski nova metodolo{ka paradigma, kao {to ni njoj
odgovaraju}a politi~ka praksa nije praksa novog istorijskog sistema, nego
su i jedna i druga, kao Parija, samo nova, opadaju}a faza istog istorijskog
i nau~nog odnosno metodolo{kog sistema. U XIX veku Karla Marksa,
ovaj sistem jo{ uvek je bio u fazi rasta i uspona, pa je zbog toga i
metodolo{ka paradigma Karla Marksa, kao i svih socijalista, ali i liberala
toga vremena, bila nu`no progresivna odnosno progresivisti~ka. U XX i
XXI veku, ovaj sistem definitivno i nepovratno ulazi u svoju opadaju}u
istorijsku i ìvotnu fazu, pa ova njegova nova, opadaju}a dinamika, nu`no
traì, iziskuje, i odgovaraju}u metodolo{ku adaptaciju, reviziju nau~nog i
prakseolo{kog sistema.
Ali je, zbog navedenog istorijsko-sistemskog razloga, izuzetno va`no

voditi ra~una i o tome, da ova nu`na adaptacija, revizija, nije istovremeno
i potpuno nova nau~na, metodolo{ka i prakseolo{ka paradigma. Parija
verovatno jeste jedna od prvih klica ove nove paradigme, ali je i ona, sama
po sebi, jo{ uvek veoma daleko od njenog kona~nog dizajna i lika.
Metodolo{ki, ~itav nau~ni sistem moderne, danas je pre u nekoj vrsti
dekompozicije, transformacije i inter-regnuma, nego u nekom ~istom i sta-
27
bilnom, a posebno ne u nekom potpuno, pa ~ak ne ni u nekom

preovla|uju}e novom stanju. Zbog toga je i za pariju kao paradigmu, pre-
poru~ljiv pre oprez, skepsa, otvorenost, {irina, tolerancija, pluralizam i
interakcija, nego bilo kakva stara ili nova zatvorenost, kontrakcija, netr-
peljivost, monizam, samoizolacija, autizam i dogmatizam.
U poslednjem odeljku ovog rada, Montenegro, Crna Gora bi}e na{a

analiti~ki privilegovana parija. Mala studija slu~aja i dvostruka refleksija.
S jedne strane, svoju ekstremnu nerazvijenost, slabost i zavisnost, jedan od
najmanjih ali i najstarijih entiteta starog kontinenta, po prvi put posle vi{e
decenija hladnoratovske izolacije, i sam }e jasno sagledati, u momentu
kriti~nom za sopstveni opstanak, u ogledalu velikih sila Evrope i sveta. S
druge strane, me|utim, i ogledalo male Crne Gore pokaza}e se kao verno
i zahvalno. âk i u ovom, «almost negligible» delu planete, kao u kakvoj
maloj krhotini razbijenog ogledala, naime, u procesu diskretnog ali inten-
zivnog ogledanja, posebno u poslednjih pola decenije, reflektova}e se i
neke va`ne, nena{minkane, kompromituju}e crte, nekih velikih, pa i
najve}ih evropskih i svetskih igra~a. Pogledajmo.
3.3. Montenegro
Lik koji je Crna Gora u kriti~nom momentu ugledala u ogledalu

velikog sveta bio je krajnje neprivla~an. «No choice country» je verovat-
no najkra}i i najbolji opis tog lika. U stvari, «No choice country» je bila
kratka i efektna formula pomo}u koje je jedan ~lan odnosno analiti~ar
Me|unarodne krizne grupe objasnio zbog ~ega je ekstremno oslabljena i
zavisna vlada Bosne i Hercegovine bila primorana da sa administracijom
SAD sredinom 2003. potpi{e bilateralni Ugovor o izuze}u ameri~kih
dràvljana od nadle`nosti Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda.
Upotrebljena formula, me|utim, moè da se primeni i mnogo {ire, kao
op{ti opis, metafora i hiperbola te{ke, grani~ne (ne)egzistencije svih
poluprotektoratskih postjugoslovenskih zemalja, pa i kao op{ti opis,
metafora i hiperbola te{ke, grani~ne (ne)egzistencije svih zemalja parija
posle kraja hladnog rata.
U slu~aju Crne Gore, obrazac «No choice country», bio je posebno

teàk. Tokom produène i iscrpljuju}e referendumske krize 2000-2002,
protiv ina~e na~elno nespornog crnogorskog istorijskog, me|unarodnog,
dràvnog i ustavnog prava na samoopredeljenje, delom spontano, delom
organizovano, mobilisani su svi, istorijski i aktuelni, nasle|eni i novi,
unutra{nji i me|unarodni faktori. Najpre, katastrofalno pogre{an izbor
28
1992, kada je sama ova republika, na krajnje problemati~nom ali ipak

odrànom referendumu, prihvatila da bude jedini ratni saveznik Velike
Srbije Slobodana Milo{evi}a. Zatim, «olovne» 1990-e, me|unarodne
sankcije, izolacija, «ratovi u okruènju». I proces (samo)destrukcije i
(samo)kvarenja, koji je proizveo inferiorni dru{tveni sistem, ultramonop-
olisti~ku privredu, oligarhijsku socijalnu strukturu, i nedemokratsku, ili
samo fasadnodemokratsku politiku. Pozitivni diskontinuitet Crne Gore u
odnosu na Veliku Srbiju Slobodana Milo{evi}a od 1997, posebno njena
neutralnost u ratu na Kosovu 1999, te njeni prvi koraci u pravcu demonop-
olizacije i demokratizacije unutra{njeg sistema, bili su zna~ajni, ali nedo-
voljni i spori. Spolja{nji, me|unarodni pritisci protiv crnogorske nezavis-
nosti, posebno oni iz Brisela, posle pada Slobodana Milo{evi}a, jesu bili
presudni, ali, ni to se ne sme smetnuti s uma, oni su to mogli biti samo u
odnosu na zemlju koja je ve} prethodno bila ekstremno oslabljena, i koja
je za to slabljenje velikim delom i sama bila kriva. Bilo kako bilo, tek
Beogradski sporazum iz 2002, kao i Ustavna povelja iz 2003, Crnoj Gori
su (samo)nametnuli Dràvnu zajednicu sa Srbijom, a njeno ina~e nes-
porno pravo na samoopredeljenje suspendovali za najmanje tri godine.
Pre, za vreme, i nakon rata u Iraku 2003, Brisel, Pariz i Bon jesu pruìli
zna~ajan otpor podivljalom unilateralizmu Va{ingtona. Sa epohalnim
zaklju~kom o EU kao miroljubivoj alternativi u odnosu na ratoborne SAD,
me|utim, ne treba ùriti. Pogotovo ne kada postoje brojne indikacije koje
ukazuju na to da stvari nisu tako jednostavne i jednozna~ne. Koje upozo-
ravaju na to da je aktuelni sukob izme|u SAD i EU, pre sekundaran i
ograni~en, nego primaran i principijelan. Ili, jo{ preciznije, da se EU u
stvarnosti pona{a pre kao inferiorni neoimperijalni rival, nego kao multi-
lateralna alternativa za unilateralne SAD. U tom smislu, i lik koji je EU
ostavila u Crnoj Gori, tokom referendumske krize 2000-2002, bio je kra-
jnje neprivla~an. Istovremeno dok se u sukobu sa ja~im SAD «principijel-
no» zalagala za multilateralizam, miroljubivost i vladavinu me|unarodnog
prava, EU je nad slabijom Crnom Gorom demonstrirala upravo suprotno,
jedva prikriveni unilateralizam, realpolitiku i gaènje prava. Beogradski
sporazum i Ustavna povelja, nastali su u procesu koji je samo formalno
bio korektan, pregovara~ki i demokratski, sadrìnski i su{tinski, to je poz-
nato svakome ko je ovaj proces iole pratio, oni su nametnuti grubim pri-
tiskom i ucenom, i kao takvi, bili su zapravo poslednje, zakasnelo izdanje
one iste profane, sramne alijanse izme|u velikosrpskih nacionalista i
briselskih birokrata, koja je obeleìla i ~itave 1990-e. Uostalom, bolje od
bilo koga drugog, ovakvu, skrivenu, realpoliti~ku, i neprivla~nu EU,
opisao je i onaj visoki britanski i briselski slu`benik, kojeg smo upoznali
jo{ u odeljcima 2.1. i 2.3. ovog teksta, Robert Kuper: «Ono {to je potreb-
29
no je nova vrsta imperijalizma kompatibilna sa ljudskim pravima i kos-

mopolitskim vrijednostima [...] koji danas po~iva na dobrovoljnosti [...]
Ve} postoji dobrovoljni imperijalizam globalne ekonomije [...] Pro{irenje
Evropske unije predstavlja jo{ jednu vrstu dobrovoljnog imperijalizma [...]
dobrovoljni protektorat u Bosni i na Kosovu [tako|e]» (Kuper, 2002).
Kako cini~no i «dobra volja» moè da zvu~i.
Pogledajmo na kraju i vreme koje je pred nama. Istorija nije zatvoren,

nego otvoren proces. Budu}nost nije unilinearna, nego multilinearna. [to
vaì uop{te, vaì i za EU. Sticajem okolnosti, na samom po~etku XXI
veka, mo}na unija manifestovala je svoja najmanje dva, krajnje razli~ita,
~ak kontradiktorna, dèkilihajdovska potencijala. Onaj emancipatorski,
liberterski, oslobodila~ki, ali i onaj drugi, suprotni, neoimperijalni, kuper-
ovski. Jasno je samo po sebi: samo onaj prvi moè da u~estvuje u izgrad-
nji nove globalne demokratske alternative, kao {to samo onaj drugi moè
da u~estvuje, i ve} u~estvuje, u nametanju nove negativne postkapital-
isti~ke promene. A da li }e na kraju ovog procesa, sredinom XXI veka, ne
samo u Evropi, nego i {ire, odnosno naj{ire, planetarno, kona~no da pre-
vlada dèkilovsko ili hajdovsko lice sveta, to, naravno, i dalje ostaje kra-
jnje otvoreno. Potencijal da se zaustavi negativna promena postoji, ne
samo u Evropi, nego i u SAD, i {irom sveta. Me|unarodno civilno
dru{tvo, «self-protecting society» u planteranim razmerama, po prvi put u
istoriji, sna`no se oglasilo upravo u february 2003, u velikim, vi{emilion-
skim demonstracijama protiv rata u Iraku, odrànim od Tokija, Sidneja i
Bombaja, preko Rima, Pariza i Londona, do Njujorka, Va{ingtona i San
Franciska. Frensis Fukujama je bio u krivu. Istorija se nastavlja.
Literatura
Chomsky, Noam (1996). Powers and Prospects: Reflections on Human Nature

and the Social Order. London: Pluto Press.
Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek [Francis Fukuyama,

The End of History and the Last Man, 1992]. Podgorica: CID.
Gras, Ginter (2002). «Veza neoliberalizma i terorizma,» Vijesti, Nezavisni

dnevnik, Podgorica, 30. decembar 2002, strana 13.
Huntington, Samuel P. (1998). The Clash of Civilizations and the Remaking of

World Order. London: Touchstone.
Ivekovi}, Ivan (2003). «SAD, Irak i geopolitika nafte,» Republika, Beograd,

Broj 308-309, 1-31. maj 2003, Godina XV, Str. 27-38.
30
Kagan, Robert (2002). «Power and Wakness: Why the United States and Europe
See the World Differently,» Policy Review, June/July, No. 113; http://www.poli-
cyreview.org
Kijeza, \ulieto (2003). «Najve}a prevara XX vijeka,» Vijesti, Nezavisni

dnevnik, Podgorica, 19. jun 2003, strana 26.
Kuper, Robert (2002). «Odbrambeni imperijalizam Zapada ili za{to su imperije

i dalje potrebne,» Vijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 30. april-2. maj 2002.
Lifton, Robert Dèj (2003). «[ta se de{ava sa Amerikom?,» Vijesti, Nezavisni

dnevnik, 22. jun 2003, strana 16.
Marks, Karl (1971). Kapital. Beograd: BIGZ.
Mastnak, Toma` (1996). «Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism,» in R.

Capland and J. Faffer, Editors, Europe's New Nationalism. New York and Oxford:
Oxford University Press, pp. 59-74.
Mikelis, \ani de (2003). «One koji vladaju svijetom treba da slu{amo ako zaista
ho}emo da imamo pravi poredak,» Intervju sa biv{im ministrom inostranih poslo-
va Italije specijalno za Vijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 11. maj 2003, strana
12.
Mo~nik, Rastko (1996). «U~imo od Afrike!», Intervju, Arkzin, Zagreb, Broj 64,
10. 5. 1996, str. 6-9.
Pe~ujli}, Miroslav (2002). Globalizacija: Dva lika sveta, Beograd: Gutenbergo-

va galaksija.
Polanyi, Karl (1957). The Great Transformation. New York/Toronto: Rinehart

and Companu Inc.
Popovi}, Milan (2002). «The Post-Cold War Balkan Chaos and New Ideological
Order,» in M. Popovi}, Montenegrin Mirror: Polity in Turmoil 1991-2001. Podgo-
rica: Nansen Dialogue Center, pp. 177-193.
Review Symposium on Soviet-Type Societies (1984). Telos, 60, Summer, 1984.
Roy, Arundhati (2003). «The outline of the beast,» April 18, 2003;
http://www.internationalsocialist.org
Sloterdajk, Peter (2001). U istom ~amcu. Beograd: Beogradski krug.
Sorokin, Pitirim (2002). Dru{tvena i kulturna dinamika [Social and Cultural

Dynamics, 1957]. Podgorica: CID; Beograd: Slu`beni list.
31
Soros, Dòrd` (2003). «Sila ne donosi demokratiju,» Intervju Milke Tadi}-

Mijovi}, Monitor, Crnogorski nezavisni nedeljnik, Podgorica, Broj 658, Godina
XIV, 30. maj 2003, strana 16-18.
Stiglic, Dòzef E. (2002). Protivre~nosti globalizacije. Beograd: SMB-x;

Prevod dela: Joseph. E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, W. W. Norton
& Company, New York, 2002.
Vidakovi}, Zoran (1981). Marks i savremeni svet. Beograd/Ljubljana: Partiza-

nska knjiga.
Vidakovi}, Zoran (1976). Stari i novi fa{izam. Beograd: Komunist.
Wallerstein, Immanuel (1995). After Liberalism. New York: The New Press.
Wallerstein, Immanuel (2003). «Empire and the Capitalists,» Commnetary No.

113, May 15, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm
Wallerstein, Immanuel (2003a). «The End of the Beginning,» Commentary No.

110, April 1, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm
Wallerstein, Immanuel (2003b). «Lunacy, or Policy?» Commentary No. 114,

June 1, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm
Milan Popovi}
The Mutation
Ideological Aspect
Summary
This article presents a relatively complex and systematic analysis of the

ideological side or aspect of the mutation, namely of the great and wors-
ening change of our current historical, international, and social system,
which began to escalate after the September 11th terrorist attack.
The article consists of three parts, and each part consists of three sec-
tions. The first part introduces the main subjects of the article. Its first sec-
tion defines the very mutation as a part of greater historical change, cri-
sis, and disintegration of the modern world-system. According to Pitirim
Sorokin and Immanuel Wallerstin, this huge change began in the first
quarter of XX and will last until the mid of XXI century, when it will be
replaced with some new historical system, which will be better or worse
than the current system in crisis. The second section inserts the ideology
into the context of ongoing historical change. It punctually correlates
32
some important theoretical ideas and concepts of ideology with the most
concrete and actual events and personalities of our time, like the so-called
war on terror and the administration of George W. Bush. The third sec-
tion explains within this context some important differences between the
real and ideologically distorted meanings of such crucial categories of
social sciences and politics as «New World Order», «Globalization», and
«Fascism».
The second and central part of the article focuses on the concrete, dra-
matic, and colorful ideological evolution after the Cold War. Its first sec-
tion reveals and describes the two substantially different phases of this
evolution, its first and idealistic stage, which lasted from the Great
Collapse in 1989 to the Great Strike in 2001, and which was marked by
illusionary and famous Francis Fukuyama’s «end of history», and its sec-
ond and realistic phase, which began after the Great Strike 2001, and
which is marked by the current ideological offensive of the so-called «neo-
cons» and «hawks» from the right. In addition, the first section identifies
the main novelty of the second phase, namely the appearance of an ideol-
ogy, or even a cult of the naked, unlimited, and unchecked power, as well
as the two main representatives of this relatively new «dark» stance, the
two Roberts, Kagan from US, and Cooper from UK. The two following
sections analytically and carefully elucidate the very existence and func-
tion of this retrogressive element into the two most important ideological
points or topics of our time: «Freedom» and «World». So, the second sec-
tion reveals and explains the twofold mask of the so-called neoliberal ide-
ology, namely neoconservative monopoles under the label and rhetoric of
freedom, and, deeper in, violent postcapitalist mutation under the label
and rhetoric of neoconservativism, whereas the third section reveals and
analyses the first ideological signs of an open and deliberate retreat of
West from one and universal world to barbaric plurality of Robert
Cooper’s double standards and worlds.
The third part of the article is a kind of epistemological consequence

and reflection of previous analysis. The first section of this part describes
the main methodological change of our time, from progressivistic to
declining paradigm, metaphorically speaking from England to Pariah.
The second section explains this change. In the XIX century, the modern
world-system was still in its expanding and rising phase, and therefore
progressivistic paradigm was quite adequate. In the XX and XXI century,
however, the system has entered its declining phase, and consequently the
declining paradigm has become more or only adequate. In the XIX centu-
ry, Karl Marx was quite right explaining that India as less developed
33
country could see its own future in the then England as the most developed
country of the time, however, and ironically, in the XX and XXI century,
the truth has become quite reverse, namely, due to the declining phase of
development, now England, or EU, or US, can see its own future in the
today’s least developed and even Pariah country. The third section con-
cludes the analysis with Montenegro as one concrete Pariah country and
case study. The section enlightens and summarizes extreme asymmetry
between Montenegro and EU through a kind of double reflection. On the
one hand, EU has served as a great power mirror, reflecting extreme
smallness, weakness, and dependency of Montenegro, in the most critical
period of Montenegrin existence 2000-2003. On the other hand, and
simultaneously, however, Montenegro itself has served as a small but ver-
itable mirror, reflecting real complexity, ambiguity, and contradictory
nature of the great and mighty EU.
34
Sila i pravo
Posle hladnog rata
Jedna od najra{irenijih i najzna~ajnijih ako ne i najra{irenija i

najzna~ajnija polarizacija u dru{tvenoj i pravnoj teoriji i praksi jeste ona
izme|u holisti~kog i normativisti~kog ili takozvanog ~istog pojma prava.
Holisti~ki pojam prava je onaj koji pravo posmatra kao deo sloène
dru{tvene i istorijske celine kojoj pripada. Me|u prve utemeljitelje ovakvog
pojma prava svakako spadaju i veliki nema~ki filozof G.V.F. Hegel i njegov
poznati sledbenik Karl Marks, a ovde i danas ovaj pojam pored ostalih reha-
bilituje i Slobodan Blagojevi} u svojoj najnovijoj knjizi posve}enoj pravu
posle kraja hladnog rata i sloma realsocijalizma (Blagojevi}, 2002: strana
136). Nasuprot ovome, normativisti~ki ili takozvani ~isti pojam prava je
onaj koji pravo posmatra kao entitet odvojen od dru{tvene i istorijske celine
kojoj pripada. Sa svim nedostacima, prazninama i izobli~enjima koje ovak-
vo odvajanje neizbe`no izaziva. Uz njegovog utemeljitelja, poznatog
nema~kog teoreti~ara prava, Hansa Kelzena, ovakav pojam prava zastupa i
velik broj manje ili vi{e poznatih odnosno nepoznatih, teorijskih i prakti~nih
sledbenika, epigona i vulgarizatora Hansa Kelzena, stvarnih ili samo-
progla{enih kelzenovaca i neokelzenovaca.
Teorijska, metodolo{ka i saznajna vrednost odnosno prednost

holisti~kog u odnosu na normativisti~ki pojam prava danas je manje ili
vi{e nesporna. To potvr|uje i najve}i broj ako ne i svi prilozi za ovaj
nau~ni skup bez izuzetka. S druge strane, me|utim, u svakodnevnoj
pravnoj praksi, stvaranju, primeni i tuma~enju prava, imamo prili~no
o~iglednu, sna`nu i stabilnu dominaciju onog suprotnog, normativisti~kog
ili takozvanog ~istog pojma i shvatanja prava. Zbog toga je pravo i najin-
trigantnije pitanje, zapravo, pitanje porekla, prirode i funkcije ovakvog i
ovolikog nesklada, jaza i sukoba izme|u pravne teorije i pravne prakse. U
svakom slu~aju, razmere prime}enog nesklada su toliko velike, duboke i
trajne da se ve} na samom po~etku mora odbaciti pretpostavka o njegov-
oj pukoj kontigentnosti, prelaznosti i prolaznosti, toliko draga danas
vladaju}oj teoriji tranzicije. Naprotiv, mora se po}i od pretpostavke o nje-
govom dubinskom, strukturalnom i dru{tveno-sistemskom poreklu, priro-
di i funkciji. U konkretizaciji koja sledi, ova pretpostavka direktno nas
dovodi do su{tinske ambivalentnosti odnosno kontradiktornosti prava,
koja proizilazi iz isto tako su{tinske ambivalentnosti odnosno kontradik-
tornosti ljudske prirode, te koja upravo zbog toga predstavlja i najdublju
prirodu i tajnu prava kao takvog.
35
Su{tinska ambivalentnost odnosno kontradiktornost prava o kojoj je

ovde re~ sastoji se u prostoj ~injenici da pravo kao takvo nije ni samo
pravo sile ni samo pravo otpora, nego da je istovremeno i jedno i drugo,
te da druga~ije zapravo i ne moè biti. Kao {to u fizici svaka akcija nu`no
izaziva svoju reakciju, tako i u dru{tvu odnosno istoriji svaka dru{tvena
sila nu`no izaziva odgovaraju}i dru{tveni otpor, pa i dru{tvena odnosno
istorijska rezultanta ovih dveju sila, artikulisana u ovom ili onom ustavu
ili zakonu ili pravu kao takvom, nu`no i uvek mora biti jedna vrsta
ambivalentne, kontradiktorne i konkretne me{avine prava sile i prava
otpora. Normativisti~ko vezivanje pojma prava samo i isklju~ivo za takoz-
vano pozitivno pravo, op{ti interes, javno dobro ili dobro zajednice,
mnogo ~e{}e je oblik apologetskog prikrivanja one druge komponentne
prava, nego logi~ko ~istunstvo ili obi~na gre{ka.
Na pravo sile kao na prvi bitan sastojak ambivalentnog odnosno kon-

tradiktornog pojma prava posebno jasno upu}uju harizmarhi XX veka.
Upozoren od strane jednog od svojih pravnih savetnika da se prihva}eni
me|unarodni ugovori moraju po{tovati (Pacta sunt servanda), negde na
po~etku uspona, dakle dok je o tome jo{ uop{te moglo biti re~i, vo|a
Tre}eg Rajha, Adolf Hitler, rezolutno je odvratio kako je me|unarodni
ugovor obi~no par~e papira, te kako }e on u~initi onako kako moè i ho}e,
a da }e se uvek na}i pravnika koji }e to opravdati. Sa ne{to vi{e teorijskih
ambicija, ali su{tinski istu stvar, isticao je i vo|a ruske revolucije, V. I.
Lenjin, kada je govorio kako je pravo samo u zakon pretvorena volja vlada-
ju}e klase. Najzad, to isto imao je na umu i vo|a jugoslovenske revolucije,
J. B. Tito, kada je sudijama i pravnicima onako lakonski poru~ivao da se
zakona ne moraju dràti ba{ kao pijan plota. S druge strane, i na pravo otpo-
ra kao na drugi bitan sastojak ambivalentnog i kontradiktornog pojma
prava upu}uju mnogi zna~ajni izvori, ideje i teorije, posebno brojne teorije
prirodnog prava i dru{tvenog ugovora, a unutar ovih posebno teorije o
pravu na otkazivanje lojalnosti vladaru odnosno o pravu na pobunu pod
odre|enim uslovima. Problem nastaje kada se ova i ovakva, su{tinska i
realna ambivalentnost, dvostrukost i kontradiktornost prava, u celini ili
delimi~no, spontano ili namerno, razlomi, previdi ili zamagli, i usled toga
pravo po~ne prikazivati kao su{tinski neambivalentno, jednodimenzional-
no i beskonfliktno, i to u obe takve glavne varijante, dakle bilo kao norma-
tivisti~ka magla, koja silu apologetski samo ulep{ava i prikriva, bilo kao
takozvana realpolitika, koja silu otvoreno racionalizuje i legitimi{e, i u
tome je njihova zajedni~ka dru{tvena funkcija, ~ak i bez obzira na razli~ite
forme i na~ine putem kojih ove varijante tu funkciju vr{e.
Holisti~ki pojam prava saznajno je superioran u odnosu na svoje
36
jednodimenzionalne rivale pre svega zbog toga {to jedino on omogu}ava

da se uop{te shvati a zatim i da se sa~uva ona su{tinska ambivalentnost
odnosno kontradiktornost koja je toliko to jest presudno zna~ajna za
razumevanje prava. Ilustracije radi, i ovde slede samo tri karakteristi~na
primera holizma, ambivalentnosti i kontradiktornosti o kojima je re~. Na
jedan op{ti, filozofski i poetski, ali jasan i precizan na~in, ovu ambivalent-
nost odnosno kontradiktornost, u svom najpoznatijem delu, izraàva veli-
ki crnogorski vladar i pesnik, Petar II Petrovi} Njego{: «Vuk na ovcu
svoje pravo ima, ka tirjanin na slaba ~ovjeka, al' tirjanstvu stati nogom za
vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska du`nost najsvetija!»
(Petrovi} Njego{, 1998: 30). Na ne{to druga~iji, istorijski i sociolo{ki, ali
isto tako jasan i precizan na~in, ovu istu ambivalentnost odnosno kon-
tradiktornost isti~e i jedan od najve}ih mislilaca XX veka, Karl Poper:
«Istorija politi~ke mo}i nije ni{ta drugo nego istorija me|unarodnog
zlo~ina i masovnog ubistva (uklju~uju}i istina i neke poku{aje njihovog
obuzdavanja)» (Poper, 1993: 324). Najzad, na terenu samog prava, ovu
ambivalentnost i kontradiktornost, u obliku stalne razlike i napetosti
izme|u sadrìne i forme, sadrìnskog i formalnog pojma prava, prava i
morala, prava i op{tih pravnih na~ela, prava i pravde, pozitivnog i
prirodnog prava, u ve} pomenutoj knjizi, razvija i konkretizuje i Slobodan
Blagojevi} (Blagojevi}, 2002: 88, 102, 105-107, 165).
Primenom teorije svetskog sistema ameri~kog sociologa Imanuela

Volerstina, lako se moè utvrditi da je relativna srazmera prava sile (sile) i
prava otpora (prava), kao dva bitna sastojka svakog prava, u savremenom
svetskom sistemu, to jest u konkretnom svetskom prostoru i vremenu, bitno
razli~ita, nejednaka, asimetri~na. U centru (centrima) svetskog sistema
imamo stabilnu prevlast odnosno vladavinu prava u okviru manje ili vi{e
konsolidovanih demokratskih reìma, dok na periferiji i poluperiferiji tog sis-
tema imamo nestabilnu prevlast odnosno vladavinu sile u okviru manje ili
vi{e nekonsolidovanih diktatorskih ili kvazidemokratskih reìma. Sli~no je i
kada je re~ o nejednakoj distribuciji ovih elemenata u vremenu. U vremeni-
ma stabilnog stanja sistema, opisana asimetri~na distribucija sile i prava u
svetskim razmerama regularno sistemski se reprodukuje uz upotrebu rela-
tivno manje odnosno ograni~ene sile, dok se u vremenima stanja sistema koje
je «daleko od ravnoteè» (Prigogine and Stengers, 1984: 165) ova me{avina
odnosno srazmera naglo pogor{ava u korist sile, i to i u centrima i na perifer-
iji i poluperiferiji svetskog sistema. A upravo to je ono {to se de{ava od kraja
hladnog rata, i to najpre, u poslednjoj deceniji XX veka, na Balkanu, posled-
njoj periferiji Evrope, poluperiferiji svetskog sistema, a zatim, posebno
nakon zlo~ina~kih teroristi~kih napada na SAD, 11. septembra 2001, i u svet-
skom sistemu u celini, pa i u najrazvijenijim centrima tog sistema.
37
Ne «kraj istorije» i trijumf liberalne demokratije, kako odmah nakon

kraja hladnog rata, ideolo{ki eufori~no i neoprezno predvi|a Frensis
Fukujama, nego, upravo obrnuto, manje ili vi{e dramati~na erozija
me|unarodnog i unutra{njeg prava, te uru{avanje sveukupnog me|unaro-
dnog poretka, porast haosa, sile i nasilja, novo «mra~no doba»
(Wallerstein, 1998: 33), ove i sli~ne karakteristike novog doba predstavl-
jaju vladaju}u posthladnoratovsku tendenciju. Kao odgovor na ovu ten-
denciju, u narednim godinama i decenijama, mogu se o~ekivati novi obli-
ci planetarnog otpora, a kao rezultanta novog paralelograma istorijskih
sila, u krajnjoj liniji, i novi istorijski sistem, koji moè biti bolji ali i lo{iji
od postoje}eg odnosno na{eg savremenog svetskog kapitalisti~kog sis-
tema. Po Imanuelu Volerstinu, dakle, u principu i na dug rok, budu}nost
je krajnje otvorena i probabilisti~ka, a ne zatvorena i deterministi~ka. U
ovom trenutku, me|utim, dominira ona gore opisana negativna tendenci-
ja. A unutar ove tendencije, sve se vi{e razgoli}uje i ona su{tinska ambiva-
lentnost i kontradiktornost prava o kojoj je tako|e bilo re~i. U tom smis-
lu, prostor i vreme u kojim ìvimo za dru{tvenu i pravnu teoriju i nauku
predstavljaju privilegovan domen. Umesto sistematskog izlaganja, argu-
mentacije i elaboracije, {to ostaje zadatak za neku drugu priliku, i ovde
sledi samo nekoliko indikativnih ilustracija. Ukoliko je do skoro i bilo
mogu}e da se poveruje kako su poznata varvarstva na Balkanu krajem XX
veka bila proizvod isklju~ivo lokalnih inercija, tradicija i kultura, danas
ve} vi{e nije tako. Danas se ve} prili~no jasno vidi da je Balkan u posled-
njoj deceniji XX veka, na àlost, bio pre i vi{e «avangarda» nego «retrog-
arda» sveta XXI veka. Varvarizacija celokupnog me|unarodnog poretka,
pa i njegovih najrazvijenijih delova, sve je o~iglednija. Za teoreti~are i
analiti~are prava ovaj trenutak posebno je zna~ajan, jer se upravo u ovom
trenutku najbolje vidi kako primordijalna sila odbacuje staru i navla~i
novu ko{uljicu prava, kako se u jednom izuzetnom, i u tom smislu privi-
legovanom, preobraàvala~kom momentu, ova sila, zapravo, presvla~i.
Dva aktuelna primera su u tom pogledu najslikovitija. Prvi, u kojem jedi-
na preostala supersila u svetu, odnosno SAD, u okviru priprema za sve
izvesniji rat protiv Iraka, istovremeno prete kako }e, ~ak i uprkos posto-
je}em me|unarodnopravnom i ukupnom UN poretku, upotrebiti svu silu
kojom raspolaù (govor predsednika SAD u Generalnoj skup{tini UN sep-
tembra 2002), ali i preduzimaju uùrbano sve {to je u njihovoj mo}i da toj
sili {to pre pribave kakav takav izgled ili barem privid me|unarodnog i
ukupnog legaliteta i legitimiteta (pozivanje na nu`nu odbranu, preven-
tivno delovanje i zajedni~ku akciju). I drugi, u kojem ovaj isti akter, i u
istom okviru, istovremeno otvoreno i grubo opstruira po~etak rada
novoosnovanog Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda, ali pri tome pre-
duzima i brojne i krajnje sofisticirane politi~ke i pravne akcije, uklju~iv
38
uslovljavanja, ucene i pritiske, ali i bilateralno i multilateralno prego-

varanje, regulisanje i noveliranje ove materije, kako bi i ovoj svojoj akci-
ji dao kakav takav izgled me|unarodnog i ukupnog legaliteta i legitimite-
ta.
Raspadanje me|unarodnopravnog i ukupnog poretka, porast haosa, sile

i nasilja, i sveukupnu varvarizaciju sveta posle hladnog rata prati i odgo-
varaju}a promena, mutacija i varvarizacija u oblasti dru{tvene teorije i
nauke. Nasuprot samohvalisavoj predstavi koju o sebi {iri, vladaju}a
dru{tvena nauka uglavnom lojalno sluì vladaju}im dru{tvenim snagama.
Alternativna, kriti~ka dru{tvena nauka, kao deo alternativne, kriti~ke
dru{tvene svesti i otpora, naravno, postoji i danas, ali je ona jo{ uvek mar-
ginalna, nerazvijena i konfuzna. Ta~no deset godina od pojave slavne
Fukujamine knjige o «kraju istorije» (Fukujama, 1997), koja je ozna~ila
po~etak novog liberalnog «idealizma» i trijumfalizma, u prole}e i leto
2002, pojavljuju se dva krajnje indikativna ~lanka, koji, slobodno se moè
re}i, objavljuju kraj «kraja istorije», «idealizma» i trijumfalizma, te povr-
atak istorije, sile i novog-starog «realizma» vladaju}ih dru{tvenih snaga i
njihove odnosno vladaju}e dru{tvene teorije i nauke. Prvi je ~lanak Ro-
berta Kupera, ranije visokog britanskog diplomate i «gurua Blerove spo-
ljne politike», sada, {to je tako|e krajnje indikativno, visokog slu`benika
Evropske unije, objavljen 7. aprila 2002, u londonskom The Observer-u,
u kojem ovaj o Evropskoj uniji pi{e i savim otvoreno, bez uobi~ajene apo-
logetike i hipokrizije, kao o jednoj vrsti preko potrebnog «dobrovoljnog i
odbrambenog imperijalizma Zapada» (Kuper, 2002). Drugi je ~lanak
Roberta Kagana, jednog od vode}ih ameri~kih konzervativnih analiti~ara,
objavljen u junskom broju presti`ne Policy Review, u kojem ovaj, uz mn-
oge korektne opise velike posthladnoratovske promene sveta, pogotovo
opis razlike izme|u «hobsovskih» SAD i «kantovske» EU, te opis rela-
tivne vojnopoliti~ke mo}i kao baze prvih odnosno relativne vojnopoliti~ke
slabosti kao baze drugih, iznosi i mnoge krajnje ideologizovane, dakle
iskrivljene racionalizacije sile kao takve, koje mestimi~no prelaze ~ak i u
golo samoopravdavanje, pa i kult sile, bez ikakvog racionalnog i ljudskog
sadràja i smisla (Kagan, 2002). A o relativnoj nerazvijenosti i konfuziji
one druge, alternativne, kriti~ke dru{tvene teorije i nauke, mo`da najbolje
svedo~i jedan ina~e dosta dobar ~lanak Alena @oksa, objavljen isto tako
ove godine (Joxe, 2002). Alternativni odnosno kriti~ki duh ovog ~lanka
jasno se vidi u njegovoj temeljitoj i lucidnoj kritici posthladnoratovske
SAD «imperije haosa», ali se u vi{ku nerealnih o~ekivanja od evropske
odnosno francuske republikanske alternative, kojom je tako|e natopljen
ovaj ~lanak, jasno vide i sve njegove sopstvene nekriti~nosti, predrasude i
ograni~enja. Ne samo u dru{tvenoj nauci, teoriji i analizi, {to najbolje
39
pokazuje paradigmati~ni slu~aj Roberta Kupera, nego jo{ vi{e u samoj

praksi, blje{tava briselska citadela EU se, barem do danas, pokazala kao
sve samo ne kao kredibilna demokratska alternativa podivljalom i opas-
nom unilateralizmu SAD. Me|u prvima, to je na svojoj koì osetila i male-
na Crna Gora. «Prinudna diplomatija» je samo blagi, veoma blagi eufem-
izam, za svu onu enormnu koli~inu ekonomskih, diplomatskih i drugih
pritisaka, nametanja i ucena, pomo}u kojih je mo}na EU, u liku svog
Visokog Predstavnika, Havijera Solane, i u skoro neskrivenom savezu sa
velikosrpskim nacionalistima u Beogradu i Podgorici, u periodu 2000-
2002, primorala Crnu Goru da prihvati Beogradski sporazum i novu
dràvnu zajednicu.
Ovaj kratki tekst, napisan povodom proslave trideset godina od osni-

vanja Pravnog fakulteta u Podgorici, institucije za koju je autor teksta i
li~no vezan, i to najpre kao student, a zatim i kao saradnik i profesor od
samog osnivanja, zavr{ava sa jo{ jednim prividnim i privremenim
paradoksom. I jednim malim, skromnim prilogom za njegovo rasvetlja-
vanje. Paradoks je u tome da upravo u vreme kada saznajna i ukupna supe-
riornost holisti~kog u odnosu na normativisti~ki pojam prava postaje
vidljivija, a to je upravo danas, u prvih deceniju-dve nakon kraja hladnog
rata, kada je, kao {to smo videli, i ona su{tinska ambivalentnost i kon-
tradiktornost prava odnosno sile i prava postala o~iglednija, privremeno i
agresivno ja~a upravo onaj drugi, normativisti~ki, a ne holisti~ki pojam
prava. Ovu paradoksalnu i retrogradnu tendenciju jasno izraàva i onaj
normativisti~ki predlog za izmenu Nastavnog plana i programa Pravnog
fakulteta u Podgorici koji se pojavio sasvim nedavno odnosno krajem
aprila 2002. Na jednom drugom mestu, autor ovog teksta izloìo je sistem-
atsku kritiku tog predloga, kao i jedan druga~iji, alternativni predlog za
novi Nastavni plan i program Pravnog fakulteta (Popovi}, 2002), pa tu kri-
tiku i predlog ovde ne}e ponavljati. Ono, me|utim, {to ovde svakako ho}e
da istakne, to su makar jo{ dve zna~ajne stvari. Prvo, da i ovo paradoksal-
no i retrogradno ja~anje normativisti~kog odnosno ~istog pojma prava ima
svoju sasvim konkretnu istorijsku i socijalnu funkciju. To je «~i{}enje»
svesti. Koje predstavlja samo jo{ jedan od brojnih i sigurnih «znaka smrti»
jednog istorijskog sistema. I koje je tokom ~itavog smrtonosnog XX veka
imalo tako brojne i raznovrsne forme. Ideolo{kih, politi~kih, etni~kih, a
sada evo i metodolo{kih «~istki». I drugo, da je i ovo paradoksalno i ret-
rogradno ja~anje normativisti~kog odnosno ~istog pojma prava, ipak,
samo privremeno, to jest da }e, kao sastavni deo onog novog, planetarnog
otpora i prava o kojem je bilo re~i, veoma brzo i sna`no po~eti da ja~a,
pored ostalog, i holisti~ki pojam prava. înjenica da je jedan upravo takav,
holisti~ki pojam prava, bio dominantan i na ovom nau~nom skupu, bez i
40
malo preterivanja i patosa, moè da se protuma~i i kao budu}nost koja je

po~ela. Bilo bi dobro ukoliko bi Komisija za pripremu novog Nastavnog
plana i programa Pravnog fakulteta u Podgorici to ubudu}e imala na umu.
U tom pravcu, i na samom kraju, autor ovog teksta predlaè da organiza-
tor ovog uspe{nog nau~nog skupa, zbornik radova sa skupa, kao svoj
doprinos traènju re{enja za XXI vek, pored ostalih adresa, dostavi i ovoj
Komisiji.
Literatura
Blagojevi}, Slobodan M. (2002). Gra|ansko dru{tvo, politi~ka dràva, pravna

dràva. Podgorica: KPZ.
Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID; The
End of History and the Last Man, 1992.
Joxe, Alain (2002). «Imperija haosa,» Republika, Beograd, Broj 296, 1-15.
novembar, strana 9-16.
Kagan, Robert (2002). «Power and Weakness: Why the United States and
Europe See the World Differently,» Policy Review, June and July, No 113;
www.policyreview.org
Kuper, Robert (2002). «Odbrambeni imperijalizam Zapada,» Vijesti, 30. april-2.

maj.
Petrovi} Njego{, Petar II (1998). Djela. Podgorica: CID.
Poper, Karl R. (1993). Otvoreno dru{tvo i njegovi neprijatelji II. Beograd:

BIGZ.
Popovi}, Milan (2002). Alternativa za radnu verziju novog Nastavnog plana i

programa Pravnog fakulteta u Podgorici, Nastavno-nau~no ve}e PFP, 23 april.
Prigogine, Ilya and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos. Boulder,
Colorado: Shambhala Publications Inc; New York: Bantam Books Inc.
Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics: Or Historical Choices of the Twenty-

First Century. New York: The New Press.
41
Sila i identitet
Teorijsko-metodolo{ki okvir
1. Uvod
Ukoliko se pod dràvom, pored ostalog, podrazumeva i organizacija

koja je svesno i sistemski ograni~ena pravom (ustavom i zakonom), tada
je, verujem, jasno zbog ~ega u naslovu ovog teksta stoji «Sila» a ne
«Dràva i identitet». U svim modernim dru{tvima, politi~ki faktor je jedan
od nekoliko najzna~ajnijih faktora oblikovanja i preoblikovanja etni~kog
identiteta. U manje razvijenim dru{tvima, kao {to su ona na Balkanu u
poslednja dva veka, pa i u poslednjoj deceniji XX veka, to je, na manje ili
vi{e traumati~an na~in, sila koja se jo{ nije razvila u dràvu u strogom
smislu te re~i.
Nedovr{ena dràva i traumatizovani identitet predstavljaju strukturne

karakteristike svih populacija odnosno naroda na Balkanu u poslednja dva
veka. Ono, me|utim, {to Muslimane/Bo{njake i Crnogorce, kao i jo{ neke
narode, recimo Makedonce, razlikuje od, recimo, Srba i Hrvata u ovom
istom prostoru i vremenu, to je ~injenica da su oni prvi, zbog manje
demografske, ekonomske, politi~ke i vojne snage, kao i zbog niza drugih
specifi~nih istorijskih okolnosti, koje se sve, u krajnjoj liniji, ti~u brèg ili
sporijeg procesa izgradnje nacije-dràve, mnogo ~e{}e i vi{e bili `rtve,
nego akteri takozvane dràvotvorne istorije.
Istovremeno, to je i prva va`na sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka i

Crnogoraca. U ovoj diskusiji, ja sam se i ina~e opredelio da govorim o
sli~nostima, a ne o razlikama odnosno osobenostima ova dva identiteta.
Kao komparativist, znam da je za razumevanje kompleksnih fenomena,
kakvi su svakako i etni~ki identiteti, jednako va`no percipiranje i
razumevanje razlika odnosno osobenosti, kao i percipiranje i razumevan-
je sli~nosti, ali sam se ovde, ipak, orijentisao samo na ove druge, ne i na
one prve, zbog dva posebna razloga. Prvi se ti~e mojih sopstvenih znanja,
usmerenja i afiniteta: kao specijalist u oblasti sociologije svetskog sis-
tema, mnogo bolje poznajem strukturne sli~nosti, nego individualne speci-
fi~nosti ova dva identiteta. Drugi se ti~e samog ovog skupa: na ovaj skup
do{ao sam sa iskrenom namerom da o razlikama odnosno osobenostima
ova dva identiteta, posebno o osobenostima Muslimana/Bo{njaka, u~im
od onih koji te razlike odnosno osobenosti bolje poznaju od mene, kao {to
pretpostavljam da i njima, opet, moè biti zanimljivo i podsticajno da ~uju
42
ne{to vi{e o strukturnim sli~nostima izme|u Mslimana/Bo{njaka i

Crnogoraca (naravno, ukoliko, po implicitnoj pretpostavci, o tome ja
zaista i mogu re}i ne{to relativno vi{e i bolje).
U svom prvom delu, ova moja diskusija bavi se problemima teorijskog

razumevanja, i to najpre deskripcijama, a zatim i interpretacijama, u dru-
gom problemima prakti~nog odnosno politi~kog re{avanja musliman-
skog/bo{nja~kog i crnogorskog problema.
2. Razumevanje
2.1. Deskripcije
Za ovu priliku, izdvajam i va{oj pa`nji preporu~ujem samo tri zan-

imljive strukturne sli~nosti izme|u muslimanskog/bo{nja~kog i
crnogorskog identiteta (i pitanja), i to sve tri tek na nivou elementarne
deskripcije.
1) Prva od ove tri sli~nosti je najop{tija i iz nje, logi~ki i realno,

proizilaze i dve (kao i sve druge) sli~nosti koje slede. U stvari, to je ~itava
serija bliskih strukturnih karakteristika ovih identiteta, koja, opet, u celini,
proizilazi iz poluperifernog poloàja balkanskih zemalja u savremenom
evropskom odnosno svetskom sistemu: izrazita, natprose~na i hroni~na
nestabilnost dràvnih granica, okvira, entiteta i identiteta; zakasnelost i
nedovoljnost ekonomskog, politi~kog i kulturnog razvitka, a, unutar
ovoga, i zakasnelost i nedovoljnost nacionalnog razvitka (»zakasnele naci-
je»); jedna vrsta permanentne krize, nedovr{enosti i otvorenosti identiteta;
fenomen dvostrukog, pa i vi{estrukog identiteta, koji se, naj~e{}e vehe-
mentno, reflektuje i na spor oko takozvanog pravog ili najboljeg imena
identiteta. Ovaj poslednji, kao i prethodni fenomeni uostalom, dobro su
poznati (Muslimani, Bo{njaci, Srbi muslimanske vere, Crnogorci musli-
manske vere, Jugosloveni; sli~no: Crnogorci, Srbi, Crnogorci-Srbi, Srbi-
Crnogorci, Crnogorci srpskog porekla, Jugosloveni), pa se na njegovom
podrobnijem opisivanju ne}u zadràvati. Cilj mi je bio vi{e da ukaèm na
zajedni~ke istorijske i svetsko-sistemske korene ovih fenomena, nego da
te fenomene posebno i detaljno opisujem.
2) Druga strukturna sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka i Crnogoraca

u XX veku (naravno i u poslednjoj deceniji ovog veka), jeste jedna vrsta
permanentne i ekstremne spolja{nje ugroènosti i neslobode u izraàvan-
ju i afirmisanju sopstvenog etni~kog i ukupnog individualiteta. Ugroè-
43
nost i nesloboda o kojoj je re~ dolaze pre svega od strane delova bliskih,
ali hegemonisti~kih i asimilatorskih (u ekstremnim momentima i genocid-
nih) grupa, preciznije velikodràvnih, posebno velikosrpskih i
velikohrvatskih agresivnonacionalisti~kih projekata i mobilizacija.
Specifi~ni, sofisticirani, psiho-politi~ki oblik ove ugroènosti i neslobode,
jeste i onaj o navodnom «istorijskom grijehu i vje~noj krivici», na koji se
s pravom podse}a i u tezama za ovaj okrugli sto, a koji se usmerava speci-
fi~no protiv Muslimana/Bo{njaka, ali je takav, ~ak i sofisticiraniji, i onaj
o Crnogorcima kao «najboljim i naj~istijim Srbima», koji je tako|e dobro
poznat. Spektar razli~itih oblika spolja{nje ugroènosti, prinude i neslo-
bode, kojim su, u ovom veku, i u ovoj deceniji, specifi~no i hroni~no, od
strane delova bliskih ali agresivnih grupa, izloèni Muslimani/Bo{njaci i
Crnogorci, zapravo je veoma {irok i velik, i ide od najrafiniranijih
duhovnih, kulturnih i ideolo{kih (od kojih sam ovde podsetio samo na dva
takva), preko manje rafiniranih ekonomskih i politi~kih, pa sve do onih
najmanje rafiniranih, najdirektnijih i najbrutalnijih, koji su, i na kraju XX
veka, posebno u slu~aju Muslimana/Bo{njaka, uklju~ili i sistematsku
odnosno genocidnu fizi~ku i ukupnu eksterminaciju. Ovi oblici nisu
nepoznati ni u drugim delovima sveta i kod drugih naroda, ali ono {to je
kod nas specifi~no, to je njihovo relativno ~esto ponavljanje i pretvaranje
u neku vrstu frustriraju}e i traumatizuju}e «lo{e beskona~nosti».
3) Tre}a strukturna sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka i Crnogoraca

direktno se nastavlja na ovu drugu. To je jedna vrsta interiorizacije spol-
ja{nje u unutra{nju neslobodu, interiorizacije koja se manifestuje pove-
}anom osetljivo{}u, netolerancijom i neslobodom i kada je re~ o razli~itim
oblicima izraàvanja unutar jednog te istog, muslimanskog/bo{nja~kog
odnosno crnogorskog korpusa. U tom smislu, dovoljno je poznata, rekao
bih ~ak ekstremna me|usobna osetljivost, netolerancija i nesloboda, to jest
uzajamno nepriznavanje i negiranje, sve do govora mr`nje i retorike rata,
koja se tokom ~itavog XX veka, pa i danas, na kraju toga veka, reproduku-
je u odnosu izme|u jednog broja, mo`da ~ak i ve}ine Crnogoraca-Srba
(Velikosrba) i Crnogoraca, posebno, to jest u mnogo ve}oj meri, kod onih
prvih. @ao mi je {to se za~etak jedne sli~ne unutra{nje netolerancije, netr-
peljivosti i neslobode moè primetiti i kada je re~ o odnosu izme|u ne
malog broja relevantnih predstavnika kulturne i politi~ke elite
Muslimana/Bo{njaka u poslednjih desetak godina, ali se i ovaj za~etak
moè razumeti i objasniti kao deo te{ke istorije i nedovr{ene modernizaci-
je. U tom smislu, Muslimani/Bo{njaci bi ne{to mogli i da nau~e iz lo{e
istorije crnogorskih Pravoslavaca, pa da na samom po~etku, ovoj unutra-
{njoj netoleranciji, netrpeljivosti i neslobodi, suprotstave model i praksu
uzajamne tolerancije i slobode. U tom pravcu, predlaèm udruènju
44
«Almanah», koje je na veoma dobar na~in organizovalo i ovaj okrugli sto,

da u skoroj budu}nosti organizuje jo{ jedan sli~an, ~ija bi glavna tema bila
ona koja je danas bila prili~no sporna: problem samog imena
Muslimana/Bo{njaka. Neposredan cilj ovog okruglog stola bio bi da se
predstavnici kulturne i politi~ke elite Muslimana/Bo{njaka makar pribliè,
ako ne i postignu puni konsenzus oko ovog spornog pitanja (a to pitanje,
~uli smo i u diskusiji kolege [arkinovi}a kada je govorio o pitanju popisa,
ima i sasvim prakti~ne, a ne samo teorijske konsekvence). Posredan, ali
mo`da i va`niji cilj tog okruglog stola, bio bi da pruì kriti~an doprinos u
procesu traènja, zasnivanja, razvijanja i snaènja modela unutra{nje, ne
samo spolja{nje, slobode i tolerancije. Sloèni unutaretni~ki i me|uetni~ki
odnosi mogu se i danas regulisati modelom spolja{nje i unutra{nje slobode
ili modelom spolja{nje i unutra{nje neslobode (dominacije). U izboru,
izgradnji i primeni ovih modela, pored te{kog istorijskog, ekonomskog i
ukupnog nasle|a, va`nu, mo`da ~ak i odlu~uju}u ulogu ima i odgovaraju}i
doprinos vode}ih kulturnih i politi~kih elita naroda. Najve}i deo
vladaju}ih politi~kih i kulturnih elita balkanskih naroda, pa i
Mulsimana/Bo{njaka i Crnogoraca, u modernim vremenima, pa i danas,
na àlost, optirao je, pa i dalje optira vi{e za onaj drugi, to jest za model
unutra{nje netolerancije i neslobode (dominacije), a ne za model
unutra{nje tolerancije i slobode. To se najbolje vidi iz ~injenice da najve}i
deo politi~ke energije i aktivnosti jo{ uvek tro{i vi{e za zadràvanje ili
zauzimanje mesta onoga koji dominira, a ne za izmenu samog modela
dominacije. Ipak, ni{ta nije nepromenljivo i ve~no. Ni balkanski narodi
nisu osu|eni na ve~ito ponavljanje istog. Kao i drugi narodi Evrope i
sveta, i oni mogu iza}i iz za~aranog kruga spolja{nje i unutra{nje netoler-
ancije, nasilja i neslobode. Za to je potrebna odre|ena inteligencija, ali i
hrabrost i imaginacija. A u svemu ovome, uloga vode}ih politi~kih i kul-
turnih elita je izuzetna, ba{ kao {to je ta uloga bila izuzetna i kada je bila
re~ o realizovanju onih drugih, negativnih potencijala naroda.
2.2. Interpretacije
Epistemologija je diskretno prisutna i kod samih deskripcija: deskripci-

je su uvek deskripcije sa odre|enih epistemolo{kih pozicija. Ipak, episte-
mologija je mnogo prisutnija i aktivnija kod interpretacija. [to vaì
uop{te, vaì i za razli~ite odnosno suprotstavljene interpretacije etni~kih
identiteta. Ipak, ovde ne}u ulaziti u potpuno i sistematsko razmatranje
epistemolo{kog aspekta razli~itih odnosno suprotstavljenih interpretacija
muslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta, nego }u izloìti samo
par klju~nih refleksija iz tog domena.
45
Kompleksnost (a ne jednodimenzionalnost), dinami~nost (a ne

nepromenljivost), nelinearnost/multilineranost (a ne unilinearnost), prob-
abilizam (a ne determinizam/indeterminizam). Ovako bi mogao da glasi
najkra}i rezime nove, postmoderne nauke i epistemologije (nasuprot
staroj, klasi~noj modernoj nauci i epistemologiji). Kompleksni, dinami~ki,
nelinearni i probabilisti~ki pristup superioran je i kada je re~ o razmevan-
ju identiteta. Ovaj pristup vaì uop{te, dakle i za relativno stare, razvijene
i konsolidovane identitete, ali on jo{ vi{e vaì za identitete koji su rela-
tivno mla|i, manje razvijeni i jo{ uvek nedovoljno konsolidovani, te koji
su, pored toga, jo{ i spolja i iznutra permanentno osporavani, u krizi,
pocepani, kakvi su i muslimansko/bo{nja~ki i crnogorski identitet. U inter-
pretacijama ovih identiteta, me|utim, kod nas je i danas mnogo vi{e star-
ih, inferiornih, nego onih drugih pristupa i modela. U tom smislu, skre}em
pa`nju samo na dva takva momenta.
Prvo, etni~ki identitet je izrazito kompleksan odnosno multifaktorski

fenomen: i Muslimani/Bo{njaci i Crnogorci su identiteti nastali u
hiperkompleksnoj interakciji vi{e faktora, a najmanje etni~kog (u uèm
smislu re~i), ekonomskog, socijalnog, kulturnog, istorijskog i politi~kog
faktora, a ne samo ovog ili onog od njih, uzetog izolovano i pristrasno. Pa
ipak, u najve}em broju vannau~no motivisanih velikosrpskih interpretaci-
ja, odnosno negacija muslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta,
preovla|uje upravo ova ili ona vrsta pristrasne simplifikacije, izolacije i
hipertrofije ovog ili onog proizvoljno izabranog faktora. Na àlost, sli~no
se moè re}i i za jedan broj interpretacija koje, po mom uverenju, na lo{ i
pogre{an na~in, poku{avaju da se ovim negacijama suprotstave, i to tako
{to se na simplifikacije, izolacije i hipertrofije jedne vrste, odgovara sim-
plifikacijama, izolacijama i hipertrofijama druge vrste. U tom pogledu,
tipi~an je primer simplifikacija, izolacija i hipertrofija biolo{kog, to jest
etni~kog faktora u uèm smislu re~i, koje se pretvaraju u lo{u
beskona~nost dokazivanja etni~ke ~istote ovih identiteta. To je najdublji
epistemolo{ki, ideolo{ki i politi~ki smisao velikosrpske teze o
Crnogorcima (sli~no i Muslimanima/Bo{njacima) kao rasno «~istim» ili
~ak «naj~istijim Srbima», ali i autisti~nog odbijanja jednog dela obrazo-
vanih Crnogoraca (rekao bih, sli~no, i Muslimana/Bo{njaka) da se suo~i
sa realnostima crnogorskog (rekao bih, sli~no, i muslimanskog/bo{nja-
~kog) identiteta kao izrazito pocepanog, dvostrukog, vi{estrukog identite-
ta (mit o ~istoti je {tetan ~ak i kada je defanzivan).
Drugo, ta~no je da etni~ki identitet nastaje kao rezultat realtivno dugo-

trajnog procesa istorijske odnosno kulturne sedimentacije, i da je, u tom
smislu, to relativno trajan i stabilan fenomen, ali nije ta~no da je to i
46
stati~an, posebno ne nepromenljiv fenomen. Naprotiv, i etni~ki identitet

je, u osnovi, dinami~an fenomen. On je to posebno u vremenima istori-
jskih ubrzanja, kakvo je i ono u kojem ìvimo danas, i posebno na polu-
periferiji svetskog sistema, gde je nestabilnost i promenljivost entiteta i
identiteta i ina~e pove}ana. U tom smislu, potpuno je pogre{na velikosrp-
ska interpretacija odnosno negacija crnogorskog (sli~no musliman-
skog/bo{nja~kog) nacionalnog individualiteta i identiteta, koja kao kruns-
ki dokaz za svoju interpretaciju (negaciju) nudi ina~e nespornu ~injenicu
da se velik broj pa i ve}ina Crnogoraca (sli~no i mnogi Muslimani/Bo{nja-
ci) pre jedan vek deklarisala kao Srbi (setimo se samo dinasta Petrovi}a,
ali i federalista, kao najistrajnijih boraca za crnogorsku stvar: i jedni i
drugi su za sebe tvrdili da su «najbolji Srbi»), kao {to je, po mom mi{ljen-
ju, isto tako pogre{na (i lo{a), i ona odbrana ovih identiteta, koja se temelji
na opsesivnom negiranju ovih ~injenica. Odbrana osporenih identiteta i
prava, morala bi da se gradi i razvija na odgovaraju}oj, profesionalno
kvalitetnoj i eti~ki humanoj istorijskoj interprertaciji, a ne na negaciji ovih
~injenica, kao i na evidenciji novih istorijskih ~injenica i fenomena, a ne
na insistiranju na postojanju nepostoje}ih apsolutnih kontinuiteta. [to je
re~eno za mit o ~istoti, vaì i za mit o prapo~etku.
Umesto izlaganja bilo kakvog nacrta za neku celovitu postmodernu

interpretaciju, na kraju }u jo{ samo navesti dve ideje, koje, po mom
mi{ljenju, u najve}oj meri zadovoljavaju gore navedene elemente nove,
postmoderne nauke i epistemologije, pa u najve}oj meri pomaù i razume-
vanju muslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta kao kompleksnih
i dinami~kih fenomena. Prva od ove dve ideje je ideja ili ~ak teorija pro-
duènog neopatrijarhata i neolita (Ivana Ivekovi}a, Georgija Derlugijana,
Trajana Stojanovi}a i drugih), kao kompleksne, dramati~ne i ne retko
nasilne reakcije na izazove te{ke poluperiferne modernizacije. Ova ideja
sintetizuje vi{e faktora, ali najmanje istorijski, ekonomski, kulturni i poli-
ti~ki, pa je zbog toga izuzetno kompleksna i adekvatna. Druga ideja je
ideja najmanje dvovekovne dvostruke (ili ~ak vi{estruke) dràvne ideje i
mobilizacije, koja putem specifi~nog istorijsko-politi~kog faktora tako|e
sintetizuje sve one faktore (i, uzgred, najbolje rasvetljava i poreklo onih
pocepanih, dvostrukih odnosno vi{estrukih identiteta), i koja je zbog toga
tako|e izuzetno kompleksna, dinami~ka i adekvatna.
3. Re{avanje
Ukoliko je spolja{nja i unutra{nja nesloboda glavni izvor i oblik mani-

festovanja muslimanskog/bo{nja~kog, crnogorskog, kao i svakog drugog
47
sli~nog problema, onda je, logi~ki i realno, spolja{nje i unutra{nje oslo-

ba|anje, jedino mogu}, zapravo najbolji put za re{avanje tih problema.
Ne{to konkretnije govore}i, i posebno kada je re~ o unutra{njem
osloba|anju, kopernikanski preokret u strategiji osloba|anja sastojao bi se
u slede}em: umesto da samo nastoje da zadrè odnosno zauzmu domini-
raju}u poziciju u ina~e neizmenjenom modelu dominacije, sukobljene
strane morale bi da se najpre zaloè za promenu samog modela dominaci-
je, a tek potom i za ovo odnosno ono mesto u tom sistemu. Od Francuske
revolucije do danas, poznata su i na~ela koja ovu strategiju konkretizuju:
tolerancija, nediskriminacija (jednakost pred zakonom), reciprocitet,
komutacija, univerzalizacija. U novije vreme, postoji i jedna jedina re~,
zapravo model, koji kondenzuje i rezimira ~itav ovaj niz na~ela. To je
multikultura. Sve su ovo prili~no dobro poznate i manje-vi{e nesporne
stvari. Ono me|utim {to je sporno, to jest {to intrigira pa`nju, to je pitan-
je: zbog ~ega su ova strategija, ova na~ela, i ovaj model, uprkos njihovoj
na~elnoj nespornosti i superiornosti, na Balkanu, u poslednjoj deceniji XX
veka, doìveli ubedljiv neuspeh, poraz, slom (nadam se da barem me|u
nama ovde i danas to nije ni malo sporno: aktuelna promocija modela mul-
tikulture u Crnoj Gori nije nikakav slavodobitni trijumf, nego samo zakas-
nela, mada bolje-ikad-nego-nikad sanacija te{kih posledica divljanja onog
drugog modela, koji je i u Crnoj Gori sve do pre par godina bio i apsolut-
no vladaju}i)?
Umesto potpunijeg i podrobnijeg odgovora, ovom prilikom skrenu}u

pa`nju samo na dva faktora, koji su, po mom mi{ljenju, zna~ajno doprineli
odnosno doprinose onom neuspehu, porazu, slomu.
Prvi faktor je prete`no faktor te{kog nasle|a nerazvijenosti i autori-

tarnosti. Model multikulture, kao i demokratija uop{te, samo su na prvi
pogled jednostavni, a zapravo su izuzetno kompleksni, i zahtevaju stalni
napor i trud. Na àlost, zbog te{kog nasle|a nerazvijenosti i autoritarnos-
ti, dovoljna ve}ina, u Crnoj Gori, kao i u drugim postjugoslovenskim
zemljama, u kriti~nom momentu, pruìla je podr{ku zavodljivoj dema-
gogiji brzine, lako}e i jednostavnosti, a ne zahtevnoj projekciji reformi,
demokratije i multikulture, Slobodanu Milo{evi}u (i njemu sli~nim u
drugim zemljama), a ne Anti Markovi}u (da prevedem ovo i na personalne
termine). U tome je najdublja socijalna tajna katastrofalnog uspeha filo-
zofije i prakse «olako obe}ane brzine» (Dragi{a Pavlovi}) na ovim pros-
torima.
Drugi faktor je vi{e faktor promenljivosti, odnosno adaptibilnosti novih

klasa jeziku multikulture. Klase koje su nastale upravo putem razaranja
48
civilnog dru{tva, demokratije i multikulture, danas imaju potrebu da

naknadno legitimi{u svoje pozicije, pa zato koriste jezik civilnog dru{tva,
demokratije i multikulture. Ni me|unarodna zajednica u ovom pogledu
nije sasvim nevina. Ovaj faktor najbolje se vidi u dana{njoj Crnoj Gori. Da
ne bi bilo zabune, naglasi}u jo{ jednom. âk i samo generalno i prete`no
retori~ko prihvatanje modela multikulture od strane nove reformske vlasti
u Crnoj Gori u poslednjih dve-tri godine, predstavlja vaàn napredak, koji
se ne sme potceniti. Genuinim snagama i akterima multikulture, ovo prih-
vatanje, ~ak i u onom delu koji nije najiskreniji i najkvalitetniji, moè
posluìti kao polazi{te za strategiju «hvatanja za re~», te za konsekventno
vr{enje odgovaraju}ih pritisaka i pobolj{anja. Pri tome, naravno, mora da
se zadrì puna i jasna svest o svoj kompleksnosti modela multikulture,
posebno sada, nakon najnovijeg obrata, kada je i jedan deo njenih dosko-
ra{njih, ili jo{ uvek aktuelnih ru{itelja ili ignoranata, preru{en u novo
odelo «reformi, demokratije i multikulture», mutirao u te{ko raspoznatljiv
profil i lik. Verujem da je to upravo ono {to je i organizator ovog okruglog
stola imao na umu kada je u tezama za ovaj skup skrenuo pa`nju na «Crnu
Goru multietni~ku dràvu: sadràj, stvarnost, iluziju, parole».
49
Odbijanje nije nikakav poseban balkanski endem. Velike socijalne

katastrofe XX veka, posebno I i II svetski rat, te najrazvijenije zemlje
sveta, posebno Nema~ka, prve su upoznale ovaj zatamnjeni istorijski kom-
pleks. Pa ipak, razmere, dugotrajnost i snaga odbijanja u na{em slu~aju,
posle sloma komunizma i kraja hladnog rata, i posle prave serije malih prl-
javih ratova, zasluùju podrobnije obja{njenje.
Prema ispitivanju javnog mnjenja, koje je podgori~ki CEDEM sproveo

u januaru 2003, dakle punih dvanaest godina posle po~etka one serije,
osam godina nakon dejtonskog preokreta, ~etiri godine nakon kona~nog
kosovskog sloma, i dve i po godine nakon pada sa vlasti, te izru~enja
Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, dedinjski diktator jo{ uvek je
bio peti po redu najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a ~itavih neverovat-
nih 67,8% ~lanova najja~e opozicione stranke u ovoj republici (SNP)
ovome je na skali od jedan do pet dalo najvi{u ocenu pet. âk ni najavl-
jeno i hladnokrvno smaknu}e reformisti~kog srpskog premijera, Zorana
\in|i}a, rasvetljavanje likvidacije biv{eg srpskog predsednika, Ivana
Stamboli}a, te otkri}e ~itave jedne mra~ne Atlantide Zla u istrazi koja je
usledila nakon toga, kako je pokazalo ponovljeno ispitivanje javnog
mnjenja koje je CEDEM sproveo u aprilu 2003, navedeni procenat nisu
uspeli da obore ispod jo{ uvek zastra{uju}ih 60%.
Ovaj tekst nastao je kao o~ajni~ki poku{aj da se najpre sebi a zatim i

drugima objasni zbog ~ega, kako, otkuda ovolika snaga i mo} odbijanja
uop{te a posebno ovde i danas. I to, treba li to uo{te posebno i nagla{avati,
pre svega zbog nezadovoljstva odgovorima koji se na ova pitanja naj~e{}e
daju, a koji se kre}u u {irokom rasponu od naivne i povr{ne pedagogije,
do svesnih ili nesvesnih jednostranosti, iskrivljivanja i ideologija razli~ite
vrste. Koje, na kraju, ili mo`da ve} i na samom po~etku, postaju deo
samog odbijanja, jer ga dodatno zamra~uju, hrane i ja~aju.
Masovna histerija
Literatura, posebno filozofija, sociologija i psihologija odbijanja,

veoma je obimna, razgranata i raznorodna. Po mi{ljenju autora ovog tek-
sta, me|utim, posebno zna~ajan, ako ne i najve}i doprinos rasvetljavanju
ovog fenomena dala su slede}a ~etiri autora odnosno dela: Vilhelm Rajh,
Masovna psihologija fa{izma; Peter Sloterdijk, U istom ~amcu; Boris
50
Buden, Kaptolski kolodvor; i Mirjana Mio~inovi}, Nemo} o~iglednog.

Okolnost da prva dva od ova ~etiri autora odnosno dela u osnovi reflektu-
ju traumu postnacisti~ke Nema~ke, a druga dva traumu postjugosloven-
skog haosa, naravno, nije ni malo slu~ajna.
Zasluga Vilhelma Rajha je u tome {to je, do danas neprevazi|eno, {ire,

dublje i bolje od ostalih, razotkrio i objasnio dru{tveno-istorijske korene i
socijalno-psiholo{ke mehanizme fa{izma, jer, recimo to na samom
po~etku, ovde je, ipak i pre svega, o tome re~. Ovaj nema~ki frojdo-mark-
sist, ~ija je ìvotna putanja bila jednako sloèna i dramati~na kao i njego-
vo po mnogo ~emu osobeno i izuzetno nau~no delo, prvi je koji je tako
uverljivo i jasno pokazao kako su{tina fa{izma nije u patolo{koj li~nosti
vo|e, niti u zlo~ina~koj brutalnosti fa{isti~kih aparata, koliko god ovi sami
po sebi bili mo}ni i monstruozni, nego u masovnosti odnosno «masovnoj
psihologiji fa{izma», kako i glasi naslov njegovog najpoznatijeg dela. I
mada u traganju za korenima ove (samo)ubila~ke psihologije nije sasvim
zanemario ni kontradikcije modernog ma{inskog odnosno industrijskog
dru{tva, Vilhelm Rajh je u svom delu naglasak, ipak, stavio na istoriju
dugog trajanja, na vi{emilenijumsku represivnost patrijarhata, te na
maligne u~inke ovog sistema na masovnu psihologiju i psihopatologiju
modernog ~oveka.
Obrnuto, naglasak Petera Sloterdijka, danas jednog od najzna~ajnijih,

ako ne i najzna~ajnijeg filozofa srednje generacije, upravo je na drami
moderne i modernizacije. I po Peteru Sloterdijku, naime, drama moderne
ima va`ne po~etke u dalekim maglinama neolita i patrijarhata, ali, u
rasvetljavanju ove drame, on, ipak, relativno ve}u odnosno najve}u
pa`nju poklanja analizi i eksplikaciji specifi~ne dinamike i kontradikcije
njene aktuelne faze. A to je faza odmakle odnosno pozne modernizacije,
koja je, kao takva, sve vi{e iscrpljena, konfliktna, neodrìva, nasilna i, u
krajnjoj liniji, smrtonosna. U ovoj specifi~noj fazi, locirana je i masovna
histerija, po mi{ljenju autora ovog teksta mo`da i najzna~ajnije filozofsko
otkri}e Petera Sloterdijka. Za razliku od naivnih ili manipulativnih utopi-
ja o liberalno-demokratskom «kraju istorije», naime, nema~ki filozof insi-
stira na istorijskoj istro{enosti, odnosno sistemskoj i{~a{enosti, kao
glavnoj oznaci na{eg vremena, te na masovnoj histeriji, kao objektivnoj i
strukturalnoj, a ne slu~ajnoj ili tranzitornoj karakteristici modernih odnos-
no «postmodernih» dru{tava i sistema. A u ovoj i ovakvoj, sloter-
dijkovskoj histeriji, locirana je i najdublja ta~ka, izvor i snaga na{eg odbi-
janja.
51
Znanje i mo}
Tek nakon Vilhelma Rajha i Petera Sloterdijka, moè se razumeti i

jedna, na prvi pogled neobi~na, za uspavanu liberalnu ili socijalisti~ku
utopijsku svest ~ak i {okantna, a zapravo izvanredno lucidna i otre`njuju}a
teza iz Kaptolskih kolodvora Borisa Budena. To je ona tvrdnja i argu-
mentacija ovog autora da problem postjugoslovenskih zemalja i populaci-
ja danas nije toliko pa ni uop{te u odsustvu znanja, svesti, istine i
suo~avanja sa zlo~inima iz pro{losti, kako se to uobi~ajeno, povr{no i
pogre{no misli, nego u odsustvu neophodnih dru{tvenih, politi~kih i psi-
holo{kih pretpostavki da se to znanje odrì, {to nikako nije isto, i {to je ~ak
odlu~uju}e va`no za razumevanje na{eg problema.
Sa konceptom odrìvog znanja, u na{ diskurs se, zapravo, uvodi prob-

lem odnosa znanja i mo}i, koji je apsolutno krucijalan, i kao takav svo-
jstven samo dru{tvenim, ne i prirodnim fenomenima i naukama (zato
tehnokratski i scijentokratski um, koji je danas dominantan i u dru{tvenim
naukama, ovaj problem naj~e{}e ne razume). Druga~ije re~eno, i to je
upravo ono {to vehementno i provokativno, ali temeljito i uverljivo,
dokazuje i Boris Buden, najve}i deo populacije kod nas, pa i najve}i deo
onog dela te populacije koji pokazuje onako jake i jasne, gotovo klini~ki
izraène simptome odbijanja, zapravo, zna za po~injene zlo~ine, ali nema
ni minimuma dru{tvenih, politi~kih i psiholo{kih uslova da to znanje
izdrì, pa upravo zato i tako uporno traì (i nalazi) «spas» u narkoti~kom
poricanju i «bekstvu od slobode» (Erih From).
Na drugu, suprotnu stranu odbijanja, ukazala je Mirjana Mio~inovi},

jedna od najlucidnijih i najhrabrijih èna, intelektualki iz ovog dela sveta,
pored ostalog i jedna od retkih, ako ne i jedina takva, koja je, u znak
protesta, i to odmah nakon po~etka opsade Sarajeva, dala ostavku na
mesto profesora Beogradskog univerziteta. Nemo} o~iglednog, kako glasi
naslov njenog dela, predstavlja, zapravo, obrnutu, inverznu stranu mo}i
odbijanja, a i jedna i druga, i nemo} o~iglednog, i mo} odbijanja, samo
krajnji izraz iste one dubinske veze izme|u znanja i mo}i, odnosno nez-
nanja i nemo}i, bez ~ijeg razumevanja i uvaàvanja, i svaki diskurs o isti-
ni i pomirenju, nu`no zavr{ava kao neoprostiva naivnost ili, jo{ gore,
manipulativni i okrutni cinizam.
Od fa{izma do protektorata
A tek sa one strane naivnosti i cinizma, prostire se konkretna patologi-
52
ja politi~ke mo}i, lokalna, balkanska, ali i globalna, evropska i svetska,

koja u poslednjih deset-petnaest, i stopedeset, i hiljadu, i vi{e godina, i
mo`da od samog po~etka, u Crnoj Gori i Srbiji, ali i na Balkanu i Evropi,
i na celoj planeti, bez prestanka razara dru{tvene, politi~ke i psiholo{ke
osnove odrìvog ìvota, kao i isto takve osnove odrìvog znanja o ratovi-
ma i zlo~inima, i, {to je samo druga strana istog procesa, bez prestanka
proizvodi onu zastra{uju}u mo} odbijanja, i onu nesre}nu svest
o~iglednog, koja je predmet ovog teksta. Zbog ograni~enosti prostora, ali
i zbog relativne nespornosti, ~ak notornosti materijala, u nastavku sledi
samo kratka skica, inventar ili podsetnik na glavne elemente ove patologi-
je.
Glavni, polazni element, te okvir i ram za ovu skicu, svakako predstavl-

ja na{ atipi~ni, meki, kvazi ili poluprotektorat, uspostavljen kao specifi~na
rezultanta na{ih unutra{njih, ali i ne manje va`nih me|unarodnih sila, i to
tokom i nakon burnog procesa na{eg unutra{njeg fa{isti~kog «sagorevan-
ja». Evo i grube skice za ovaj atipi~ni protektorat: degradacija
geopoliti~ke va`nosti regiona posle hladnog rata, renesansa stare realpoli-
tike, uslovljavanja, pritisaka i dvostrukih standarda, beskona~na adaptibil-
nost lokalnih, fa{isti~kih, ili, ukoliko neko vi{e voli, agresivno-nacional-
isti~kih, sada ve} «proevropskih» i «demokratskih» elita, nokonzistentna i
kontraproduktivna kombinacija njihove pacifikacije i kooptacije, kratko-
ro~na i nekvalitetna bezbednosna politika, «fast security» umesto
dugoro~nih i kvalitetnih preobraàja, tranziciona pragmatika koja
neprestano i opasno meandrira izme|u pozitivne i negativne tranzicije i
restauracije. Ovakvom okviru odgovaraju i dominantni akteri: partije
starog poretka, kao {to je SNP sa po~etka ovog teksta, odgovorne za rat i
ratne zlo~ine, koje ne samo da nisu lustrirane, nego, ~ak name}u perma-
nentnu kontra-lustraciju, ili, u boljem slu~aju, lobotomiju dru{tvene i poli-
ti~ke svesti, zatim, samo delimi~no reformisane stare-nove snage, kao {to
su DOS i DPS, ~ija su vo|stva i danas te{ko optere}ena, pritisnuta i ucen-
jena nasle|em pro{losti, pa malobrojne antiratne stranke, koje su se u
novim tranzicionim aran`manima pre izgubile nego afimisale, najzad, i
mnoge nevladine organizacije, koje su se, zbog ideolo{ke ili finansijske
zavisnosti od vlada velikih sila (donatora), u novim tranzicionim
aran`manima, tako|e izgubile ili umrtvile.
Na{a skica ostala bi neoprostivo nekompletna ukoliko ne bi makar

pomenula i glavne me|unarodne elemente na{e politi~ke patologije.
Odgovornost lokalnih vlasti i populacija za postjugoslovenske ratove i
zlo~ine devedesetih svakako je primarna i najve}a, ali, sa protekom vre-
mena, sve ve}a je i odgovornost me|unarodnih faktora. U tom smislu,
53
umesto potpunije analize i argumentacije, sledi samo nekoliko retori~kih

pitanja. Zaista, {ta mislite, da li odnosno kakav uticaj na razvitak kulture
ljudskih prava, me|unarodnog prava i vladavine prava, na razumevanje i
uvaàvanje na~ela jednakosti pred zakonom, te na stvarno i dosledno a ne
samo retori~ko prihvatanje ka`njivosti zlo~ina, jednom re~ju na samu
odrìvost znanja o ratovima i ratnim zlo~inima kod nas, moè da ima
prava mala serija demonstracionih udara na same temelje me|unarodnog
prava, Povelju UN i Stalni me|unarodni krivi~ni sud, od strane jedine pre-
ostale supersile, u poslednjih godinu-dve, a posebno u prole}e ove godine,
u vezi sa Drugim zalivskim ratom u Iraku? Ili, {ta mislite, da li je mogu}e
da u Crnoj Gori, vera u pravo naroda na samoopredeljenje, kao u jedno od
temeljnih ljudskih prava, te u Ustav i u Povelju UN, ostane sasvim ~vrsta
i nepokolebljiva, ~ak i nakon Beogradskog sporazuma 2002, te Ustavne
povelje 2003, naime, ~ak i nakon {to je Evropska unija, preko svojih
visokih predstavnika, ideologa i birokrata, paktiraju}i sa velikodràvnim
odnosno velikosrpskim snagama u Beogradu i Podgorici, manje direktno
i o~igledno nego {to to obi~no ~ine SAD, ali ni{ta manje grubo, nepraved-
no i bolno, nametnula ove akte jednoj zemlji i jednom narodu koji nisu
imali ni minimuma snage da se tome suprotstave? Po «zakonima
dùngle», kako bi rekao Robert Kuper, «Head of Secretary» Havijera
Solane.
Mali ~ovek u vremenu zla
Zbog toga je sasvim u krivu bila i Doris Pak, jo{ jedan od visokih
evropskih funkcionera, kada je nedavno ustvrdila da je najve}a gre{ka
evropskih politika i politi~ara na Balkanu posle pada komunizma i kraja
hladnog rata, navodno, u njihovom zapostavljanju na{ih fa{isti~kih, ili,
kako se ona izrazila, «nacionalisti~kih» partija i snaga. Sasvim suprotno,
najve}a gre{ka evropskih politika i politi~ara na Balkanu u poslednjih
deset-petnaest godina je u njihovom produènom, kratkovidom i kon-
traproduktivnom paktiranju sa «|avolom». Treba li uop{te podse}ati na to
da je ~ak i dana{nji glavni ha{ki optuènik, sve do poslednje kosovske
vojne, za ove politike i politi~are, kao i za one u SAD uostalom, bio
«glavni faktor mira na Balkanu». Pa zatim, da je i onaj koji ga je nasledio
na funkciji u takozvanoj SRJ, i to u isto vreme dok je o Ha{kom tribunalu
govorio kao o «devetoj rupi na svirali», od strane istih politika i politi~ara,
progla{avan i slavljen kao demokrata Istoka i Zapada. I tako dalje, i tako
beskona~no.
Elementi doma}e i me|unarodne politi~ke patologije, koji su gore
54
samo grubo nazna~eni, kao no}na mora pritiskaju, i jo{ uvek dominantno
oblikuju, ìvot i svest na{eg takozvanog obi~nog «malog ~oveka», da
upotrebimo jo{ jednu poznatu sintagmu slavnog nema~kog frojdo-mark-
siste. Tu leì i sama bit na{eg problema. Svest o mogu}nosti da zlo~ini
ostanu neka`njeni, u uslovima sve nepodno{ljivijeg «rata svih protiv
sviju», te sveop{teg zatvaranja, kontrakcije i straha, jeste najkra}i i najbol-
niji rezime ove no}ne more, ali su njeni uzroci mnogo {iri, sloèniji i
dublji. A bez valjanog razumevanja i rasvetljavanja ovih uzroka, to bi bar
moralo biti jasno, prevladavanje na{e no}ne more, osloba|anje od te{kog
oklopa odbijanja, i od nesre}ne svesti nihilizma, ne moè ~ak ni da
zapo~ne.
55
Re~ ustav jedna je od retkih re~i u na{em jeziku, kako god ko taj jezik
zvao, ~ija je etimologija sadràjnija, preciznija i bolja, od etimologije te
re~i u ve}ini drugih, pa i u velikim i najve}im svetskim jezicima. Zato sam
tu etimologiju istakao i u naslovu svoje diskusije. Dakle, kako za-ustav-iti
stihiju, odnosno kako staviti pod kontrolu nekontrolisanu vlast i silu, jer o
tome je ovde re~, to je na{ glavni problem ovde i danas, ali i ne samo ovde,
i ne samo danas.
U izlaganju koje sledi posluì}u se i jednom starom distinkcijom iz

teorije ustavnog prava. Razlikom izme|u ustava u materijalno-pravnom i
ustava u formalno-pravnom smislu re~i. Podse}am vas da se pod materi-
jalnim ustavom podrazumeva su{tinska saglasnost glavnih ako ne i svih
dru{tvenih i politi~kih snaga i subjekata jedne politi~ke zajednice o tome
kako da se uredi ìvot te zajednice, dok se pod formalnim ustavom
podrazumeva forma, naj~e{}e pisana, kodifikovana i kvalifikovana, u
kojoj se ta saglasnost izraàva, ~uva i menja.
Iz velikog mno{tva formalnih ustavno-pravnih pitanja, za ovaj okrugli

sto izdvojio sam samo dva takva, koja u Crnoj Gori danas, nakon usvajan-
ja Ustavne povelje nove dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, imaju
posebnu aktuelnost, ~ak urgentnost i va`nost. To su, prvo, pitanje obuhva-
ta predstoje}ih ustavnih promena, i, drugo, pitanje procedure po kojoj te
promene treba izvesti.
Stanovi{te profesora [ukovi}a da predstoje}e ustavne promene, odnos-

no obavezno uskla|ivanje Ustava Crne Gore iz 1992. sa Ustavnom
poveljom iz 2003, treba izvr{iti u obliku potpuno novog i celovitog usta-
va Crne Gore, zasluùje punu pa`nju. Crna Gora, zaista, ve} duè vreme-
na, a posebno od 1997, pa i od 1991, ìvi u jednoj ogromnoj i opasnoj
ustavno-pravnoj praznini, odnosno u jednom nepravnom, neregulisanom,
prirodnom, divljem, hobsovskom stanju rata svih protiv sviju, koje se
svakodnevno «popunjava» jo{ opasnijom samovoljom vladaju}e ali i
opozicione partitokratije.
Dopustite mi da ovde u~inim jednu malu digresiju o ovoj samovolji. Da

vas podsetim na jednu ~uvenu britansku anegdotu. Da bi istakli mo} par-
lamenta u svom ustavnom i politi~kom sistemu, Britanci su svojevremeno,
samoironi~no i oporo, kako to samo oni znaju, primetili kako taj organ
56
moè sve, osim da pretvori mu{karca u ènu. Samoironi~no i oporo, ali i

ne toliko daleko od istine, mi bi na to mogli da dodamo kako je crnogors-
ka vladaju}a i opoziciona partitokratija, barem u ovoj stvari, prevazi{la
~ak i slavni britanski parlament, to jest da na{a partitokratija moè i ono
{to britanski parlament ne moè, da pretvori mu{karca u ènu. Tolika je
njena samovolja i mo}. Dokaza za to je toliko da ih posebno ne treba ni
navoditi.
U tom smislu, profesor [ukovi} jeste u pravu. Iz ovog opasnog stanja

Crna Gora zaista mora da iza|e {to pre i {to kvalitetnije. U normalnim
okolnostima, dono{enje potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore, bio
bi zaista i nabolji put da se to postigne. Ali na{e okolnosti ve} dugo nisu
normalne, i zbog toga se ja sa profesorom [ukovi}em u ovoj stvari slaèm
samo delimi~no, to jest samo u oblasti dijagnoze i opisa problema, ali ne
i u oblasti njegove terapije i izle~enja.
Da najpre objasnim ono o nenormalnim okolnostima. Na{e okolnosti

nisu normalne zbog najmanje dva razloga. Prvo, zbog toga {to je samom
Ustavnom poveljom, nova dràvna zajednica, pa i njene dve sastavne
dràve-~lanice, i njihovi sastavni formalni i materijalni ustavi, oro~ena na
tri godine. I drugo, zbog toga {to je ukupno politi~ko telo Crne Gore,
nakon dugog i te{kog poluratnog procesa, jo{ uvek toliko isrpljeno i
pocepano, da je verovatno}a postizanja ~ak i minimalnog a kvalitetnog i
iskrenog politi~kog konsenzusa oko potpuno novog i celovitog ustava, i to
najdalje za {est meseci, koliko iznosi rok za usagla{avanje iz Ustavne
povelje, veoma mala, ukoliko uop{te postoji.
Zbog ovih razloga, moje je mi{ljenje da je mnogo bolje da se predsto-

je}e ustavne promene izvr{e u obliku Privremenog ustavnog zakona, a ne
u obliku potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore. Privremeni ustavni
zakon vaìo bi samo u slede}e tri godine, i sadrào bi u osnovi tri vrste
normi. Prvo, to bi bile potpuno nove norme i institucije, one norme i insti-
tucije ~ije postojanje odnosno regulisanje neposredno iziskuje Ustavna
povelja nove dràvne zajednice. Drugo, to bi bile norme i institucije koje
bi se prosto preuzele odnosno konvalidirale iz formalno jo{ uvek vaè}eg
Ustava Crne Gore, i to one norme i institucije iz tog ustava koje nisu u
suprotnosti sa Ustavnom poveljom nove dràvne zajednice, a ocene se kao
neophodne ili celishodne i u naredne tri godine. Ovim normama i institu-
cijama mogle bi da se pridodaju jo{ i neke potpuno nove norme i institu-
cije, na primer i one o imenu crnogorskog ili srpskog jezika, koje su poli-
ti~ki, pravno i ukupno «sazrele» za ustavno regulisanje. I tre}e, to bi
mogle biti i norme o procedurama za odlu~ivanje o dràvnom statusu
57
republike, i to ne samo zbog potrebe trajnog regulisanja odnosa sa Srbijom

za tri godine, nego i zbog potrebe sli~nog regulisanja odnosa sa {irim
okruènjem, posebno EU, u godinama, pa i decenijama koje su pred nama.
A {to se potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore ti~e, po mom

skromnom sudu, logi~ki, psiholo{ki i politi~ki, ovaj ustav bi}e mogu}e
doneti tek za tri godine, jer }e tek tada, valjda, kona~no biti jasno da li }e
to biti ustav jedne nezavisne dràve, ili i definitivno ustav jedne dràve-
~lanice. To, naravno, ne zna~i da do tada treba ~ekati. Naprotiv, imaju}i
na umu veliki broj i teìnu svih na{ih ustavnih problema, kao i na{u
poslovi~nu sporost i zapu{tenost svake vrste, odgovaraju}a parlamentarna
tela, kao i naj{ira politi~ka i stru~na javnost, mogli bi, pa i morali, rad na
ovom ustavu da zapo~nu odmah. Tako bi se, zapravo, radilo na dva
koloseka, onom uèm i brèm, koji bi za {est ili devet meseci porodio
Privremeni ustavni zakon, i onom {irem i sporijem, koji bi u naredne tri
godine temeljito i kvalitetno pripremio jednu ili mo`da ~ak i obe glavne
alternativne varijante potpuno novog i celovitog ustava nezavisne ili ne-
nezavisne Crne Gore.
Ukoliko bi se nekim ~udom ipak pokazalo da su moje procene o

kapacitetu i dinamici aktuelne crnogoske politike bile isuvi{e konzerva-
tivne i skepti~ne, to jest ukoliko bi crnogorska vlast i narod demonstrirali
spremnost i sposobnost da potpuno novi i celoviti ustav Crne Gore donesu
i za {est ili devet meseci, utoliko bolje, taj ustav bi se tada, naravno, i
mogao doneti. Ukoliko ne, a to se u ovom trenutku ipak ~ini mnogo
verovatnijim, opet ne bi bilo nikakve drame: dva koloseka, pa i onaj drugi,
{iri i sporiji kolosek potpuno novog i celovitog ustava, mogao bi normalno
da nastavi rad, dok bi obaveza usagla{avanja crnogorskog ustavnog stanja
sa Ustavnom poveljom nove dràvne zajednice tako|e bila zadovoljena.
U politi~koj i stru~noj javnosti ve} je pokrenuto i ono drugo formalno

ustavno-pravno pitanje, pitanje procedure po kojoj treba izvesti predsto-
je}e ustavne promene. U normalnim okolnostima, kao {to je poznato, ovo
pitanje uop{te se i ne postavlja. U normalnim okolnostima, naime, ustavne
promene izvode se po proceduri koja je propisana samim ustavom. Po
Ustavu Crne Gore iz 1992, znamo, to su one norme o dvotre}inskoj parla-
mentarnoj ve}ini, vanrednim parlamentarnim izborima, i tako dalje,
norme na kojima tako uporno insistira crnogorska parlamentarna opozici-
ja.
Ali, to moramo jo{ jednom ista}i, mi ve} dugo ne ìvimo u normalnim

okolnostima. Najmanje od 1997-98, a u velikoj meri i od samog novog,
58
postkomunisti~kog i postjugoslovenskog po~etka, to jest od 1991-92,

Ustav Crne Gore iz 1992. vaì samo na papiru, pa se zato ni njegove
norme o proceduri promene ustava ne mogu sada tek tako, selektivno i
arbitrerno konvalidirati. Umesto ovih, na proceduru predstoje}ih ustavnih
usagla{avanja, valja primeniti norme po kojima je usvojena sama Ustavna
povelja nove dràvne zajednice, na{a nova odnosno najnovija «nulta
ta~ka», a to je pre svega ona norma te povelje koja je i za sopstveno usva-
janje traìla parlamentarnu ve}inu od 50% plus jedan glas od ukupnog
broja poslanika.
îtav politi~ki i ustavni proces Srbije i Crne Gore od 1991-92, a poseb-

no od 1997-98, do 2000-2003, predstavljao je zapravo jedan krajnje
atipi~an, prikriven i produèn oblik «centralne secesije» Srbije (izraz pro-
fesora Danijela Konverzija sa Centralno-evropskog univerziteta u
Budimpe{ti), i to najpre od zajedni~ke SFRJ, a zatim i od zajedni~ke SRJ.
Kao {to je dobro poznato, vrhunac tog procesa, te definitivni kraj SRJ i
njenog Ustava iz 1992, dogodio se 6. jula 2000. Tog dana, me|utim,
sru{en je i Ustav Republike Crne Gore iz 1992, jer je taj ustav, i materijal-
no i formalno, bio deo zajedni~ke federalne ustavne konstrukcije sru{enog
Ustava SRJ, a ne ustav nezavisne Crne Gore. Ukoliko se za neke uni-
verzalne norme tog ustava, na primer one o ljudskim slobodama i pravi-
ma, ili i one o podeli vlasti i vladavini prava, i moè re}i da su, sa oslon-
cem u prirodnom i me|unarodnom pravu, i preìvele udar od {estog jula,
to se sigurno ne moè re}i za «federalne» norme tog ustava, jer su one tog
dana, voljom ve}e federalne jedinice, kona~no i nepovratno pogaène. A
u takve, «federalne» norme tog ustava, svakako spadaju i one njegove
norme koje reguli{u promenu ustava i promenu dràvnog statusa.
Najzad, ne treba izgubiti iz vida ni ~injenicu da od ozbiljnog deficita

legitimnosti pati i sama Ustavna povelja nove dràvne zajednice. I to pre
svega zbog poznatih pritisaka koji su pratili njeno dono{enje, a posebno
zbog otvorenog kr{enja, odnosno trogodi{njeg suspendovanja
crnogorskog prava na samoopredeljenje. A ukoliko se posle svega, pa i
uprkos pomenutim i drugim nedostacima, ova povelja nekako, ipak, prih-
vati kao neki korak napred, makar u odnosu na onu ogromnu i opasnu
ustavno-pravnu prazninu o kojoj je tako|e bilo re~i, onda je sigurno da bi
svako novo «vampirsko», selektivno i arbitrerno oìvljavanje ovih ili onih
normi iz ve} davno upokojenog Ustava Crne Gore iz 1992, onaj izvorni
deficit nove ustavne konstrukcije moglo samo da opasno pogor{a i pove}a.
Argument da je dve tre}ine uvek vi{e i bolje od 50% plus jedan, koji se
ve} moè ~uti, predstavlja, zapravo, lo{u apstrakciju i demagogiju, jer se
59
iza njega ne krije ra|anje stvarno novog, kvalitetnog i demokratskog kon-

senzusa, nego restauracija starih, agresivnonacionalisti~kih i monopo-
listi~kih struktura i snaga. Nakon Beogradskog sporazuma iz 2002, te
Ustavne povelje iz 2003, naime, dvotre}inski «bal vampira» bio bi, zapra-
vo, tre}i uzastopni konstitutivni akt postmilo{evi}evske Crne Gore koji bi,
u su{tini, i uz kompromituju}e sau~esni{tvo EU, odigrale DPS i SNP, dve
partije naslednice ranije jedinstvene DPS, verne saveznice Milo{evi}eve
SPS i [e{eljeve SRS, a uz izri~ito protivljenje SDP i LS, jedine dve
crnogorske parlamentarne partije sa nespornim kreditom i kontinuitetom
antinacionalisti~ke i demokratske politike od samog po~etka Milo{evi}eve
kampanje.
Prethodnim razmatranjem ve} smo stupili i na teren materijalnog usta-

va, odnosno ustava u materijalno-pravnom smislu re~i. A stanje na ovom
terenu, na àlost, nije ni{ta bolje, nego {to je na onom drugom, formalno-
pravnom terenu. I to ne samo lokalno, u Crnoj Gori, nego i globalno, u
Evropi i svetu. U tom pogledu, i nasuprot naivnoj ili manipulativnoj pro-
gresivisti~koj retorici aktuelnih «integracija», «stabilizacija» i «asocijalci-
ja», stanje ~ak nije ni{ta bolje nego {to je bilo 1991. Jedno pore|enje je
ovde ~ak zloslutno, mada neizbe`no. Pre dvanaest godina, materijalni i
formalni ustav Crne Gore i drugih republika stradao je ispod ru{evina
SFRJ, danas se tom ustavu, ali i ustavu svetske zajednice, Povelji UN,
preti novim stradanjima i ru{evinama. Pre dvanaest godina, ubijanje usta-
va jedne zemlje zapo~elo je sa Milo{evi}evim «U institucijama sistema ili
izvan njih», danas ubijanje ustava UN zapo~inje sa zapanju}e sli~nim
Bu{ovim «Sa saglasno{}u Saveta bezbednosti ili bez te saglasnosti».
Uostalom, po|imo redom. Stanje opasne ustavne anomije danas je

najvidljivije u Srbiji. Ubistvo predsednika vlade, Zorana \in|i}a, pre
ta~no nedelju dana, usred bela dana, i ispred zgrade vlade, kao mehur od
sapunice raspr{ilo je sve briselske iluzije o kona~noj pobedi demokratije,
stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Dràvni udar nije trenut-
no uspeo, ali se ne treba zanositi ni uspesima vanrednog stanja. Ubistvo
srpskog premijera razotkrilo je svu dubinu, o{trinu i gor~inu aktuelnog
politi~kog rascepa, sukoba i polarizacije u postmilo{evi}evskoj Srbiji, a
unutar ovog i svu {irinu, dugotrajnost, ìlavost i snagu velikodràvnog,
odnosno velikosrpskog konsenzusa u ovoj republici. [to onaj dràvni
udar, u nekom drugom trenutku, i u okolnostima i oblicima koje danas ne
moèmo ~ak ni da naslutimo, na àlost, i dalje ~ini mogu}im i realnim.
Ali stanje materijalnog ustava nije mnogo bolje ni u Crnoj Gori, iako
tako ne izgleda, ne barem na prvi pogled. Pod pritiskom kratkovide «uje-
60
diniteljske» briselske politike, najpre je sklopljen Beogradski sporazum, a

zatim i usvojena Ustavna povelja. U oba slu~aja u znaku one prikrivene
restauracije. I «konsenzusa» koji se samo simulira. I to samo pred
me|unarodnim faktorima i vlastima, koji se, opet, pretvaraju kao da to ne
vide. Takav konsenzus, naravno, krajnje je povr{an, prividan, laàn i
opasan. Politi~ka klasa se u tom pravcu uop{te i ne trudi, stvarnog i
iskrenog dijaloga izme|u vlasti i opozicije nema, vlast vodi ra~una samo
o svojim monopolima, opozicija isto tako, alternative gotovo da i nema.
Materijalni ustav Crne Gore zbog toga je krajnje nesolidan i nekvalitetan,
i to je ono najblaè {to se o njemu moè i mora re}i. A o tome i ovde
najbolje govori relativna {irina, dugotrajnost, ìlavost i snaga
velikodràvnog, odnosno velikosrpskog konsenzusa u samoj Crnoj Gori,
ovoga puta sna`no podrànog i od Brisela i od Beograda. Ako laè koza,
ne laè rog. Prema rezultatima ankete CEDEM-a iz januara 2003, dakle
samo par meseci pre atentata u Beogradu, Slobodan Milo{evi}, pred
Ha{kim tribunalom optuèn za genocid i druge najteè zlo~ine, peti je
najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a skoro dve tre}ine u~esnika ove
ankete iz najja~e crnogorske opozicione stranke, ovome je u anketi dalo
najve}u ocenu pet. O krajnje nekvalitetnoj i opasnoj stabilnosti i bezbed-
nosti, te o stvarnom konsenzusu, odnosno o odsustvu tog konsenzusa, i o
materijalnom ustavu, odnosno o odsustvu tog ustava u Crnoj Gori, ova
anketa govori vi{e i bolje, nego sve unutra{nje i me|unarodne simulacije
zajedno.
61
Crnogorska nezavisnost i me|unarodna zajednica

Prvi kvartal 2001.
Uvod
Ovaj tekst predstavlja prvi kvartalni izve{taj o crnogorskom dràvnom

pitanju u novoj (drugoj) seriji takvih izve{taja koji se rade za 2001. god-
inu. Prva serija od ~etiri kvartalna izve{taja o ovom pitanju ura|ena je za
period od sredine 1999. do sredine 2000. godine. U toj seriji, a posebno u
njenom prvom, bazi~nom tekstu, izve{taji i analize ra|eni su po jedinstven-
om obrascu komponovanom od tri vremenska (tri meseca kvartalnog peri-
oda, deset godina te{kog postkomunizma, dvesta godina zakasnele i per-
iferne modernizacije) i tri prostorna kruga (Crna Gora, Srbija, me|unarod-
na zajednica). U drugoj seriji, ovaj analiti~ki obrazac se napu{ta, ali se nje-
govi rezultati podrazumevaju (pa se zbog toga zainteresovanim ~itaocima i
predlaè da ih svakako upoznaju pre nego {to na novu seriju uop{te pre|u).
Umesto pravilnog ponavljanja obrasca tri plus tri (kako je to ra|eno u prvoj
seriji), u drugoj seriji, u svakom od ~etiri kvartalna izve{taja, posebno se
fokusira odnosno analizira samo po jedan glavni aspekt ili problem
crnogorskog dràvnog pitanja, i to uvek onaj koji u odgovaraju}em kvar-
talu ima relativno najve}i zna~aj. U ovom, to jest prvom kvartalnom
izve{taju nove serije, to je me|unarodni aspekt crnogorskog dràvnog
pitanja, ili, preciznije, odnos me|unarodne zajednice prema ideji
crnogorske dràvne nezavisnosti. Pri tome se izve{taj i analiza ovoga puta
kre}u po novom trojnom obrascu (~injenice, posledice, preporuke).
înjenice
Glavna nova ~injenica koju u ovoj oblasti donosi prvi kvartal 2001. jeste
potpuna ekspozicija odnosno ekspliciranje stavova o dràvnom statusu
Crne Gore, i to kako kada je re~ o samoj Crnoj Gori, tako i kada je re~ o
me|unarodnoj zajednici (MZ). Crnogorsko dràvno pitanje sna`no je
otvoreno jo{ 1997, nakon velikih demonstracija u Srbiji, te raspada do tada
jedinstvene vladaju}e partije odnosno DPS u Crnoj Gori, ali je zbog perma-
nentne ratne pretnje iz Beograda, sve do pada Milo{evi}evog reìma,
po~etkom oktobra 2000, to pitanje, i u Crnoj Gori, i u MZ, dràno pre u
nekoj vrsti poludogovorene ambivalencije i hibernacije, nego {to se na nje-
62
govom re{avanju uop{te ili barem aktivno i direktno radilo. U ovom kon-
tekstu, utisak je ~ak da je pad Milo{evi}evog reìma u Beogradu u velikoj
meri i iznenadio, pa i zatekao nespremnu vladaju}u koaliciju u Crnoj Gori.
Za punu artikulaciju i ekpliciranje stava o dràvnom pitanju nakon pada
Milo{evi}evog reìma u Beogradu, u obliku nove, revidirane Platforme za
redefiniciju odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, ovoga puta u obliku zahte-
va za uspostavljanjem pune dràvne nezavisnosti i me|unarodnopravnog
subjektiviteta, naime, crnogorskoj vlasti trebalo je skoro puna tri meseca.
Ipak, poslednjih dana 2000, do{lo je i do toga. Ovo je na unutra{njem planu
ubrzo dovelo i do napu{tanja vladaju}e koalicije od strane «proju-
goslovenske» odnosno provelikosrpske NS, a zatim i do raspisivanja vanre-
dnih parlamentarnih izbora za 22. april 2001, kao i do najave odràvanja
referenduma o dràvnoj nezavisnosti do sredine ove godine. Suprotno tu-
ma~enjima protivnika crnogorske nezavisnosti, me|utim, ovakav unutra-
{nji rasplet mogao se o~ekivati. Platforma vladaju}e koalicije na prethod-
nim vanrednim parlamentarnim izborima 31. maja 1998. nije bila jednoz-
na~na «Demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji i Evropi»,
kako ovi propagandno i pogre{no tuma~e, nego je bila izrazito ambivalent-
na «Demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji i Evropi ili neza-
visna Crna Gora». Ova druga alternativa naj~e{}e nije bila eksplicitna, ali
je zato njeno implicitno prisustvo bilo nesporno i neprestano. Nakon pada
Milo{evi}evog reìma, te nakon posledi~nog prestanka ratne pretnje iz
Beograda, ta alternativa je jednostavno aktivirana. Ukoliko se ovakva,
proindipendisti~ka postmilo{evi}evska artikulacija u Crnoj Gori i mogla
o~ekivati, to se, me|utim, nikako ne moè re}i i za izrazito, eksplicitno i
tvrdo antiindipendisti~ku artikulaciju MZ, koja je usledila ve} u januaru
2001. Istini za volju, MZ, pa i Evropska Unija (EU) i SAD, prema nezav-
isnosti Crne Gore rezervu su izraàvale i tokom celog vremena trajanja
Milo{evi}evog reìma, ali se ta rezerva u to vreme samorazumevala pre
kao izraz straha od nepredvidivih destruktivnih reakcija tog reìma, nego
kao trajni prigovor odnosno protivljenje crnogorskoj nezavisnosti. U tom
smislu, eksplicitno, bezalternativno i tvrdo insistiranje na re{enju koje mora
ostati «u okviru SRJ», te vi{e nego implicitno, ili skoro eksplicitno
(dis)kvalifikovanje najavljenog crnogorskog referenduma kao ne~ega {to
bi bilo «jednostrano» odnosno «unilateralno», i to najpre od strane Saveta
ministara EU 22. januara, a zatim, jo{ eksplicitnije i tvr|e, u pojedinim
momentima ~ak i na samoj ivici (ne)diplomatske komunikacije, arogancije
i uvrede, i od strane trojke EU, u njenim razgovorima sa crnogorskim
vrhom i na konferenciji za {tampu 9. februara, te, ne{to fleksibilnije, ali
su{tinski ni{ta druga~ije, i od strane ambasadora SAD u Beogradu,
Vilijema Montgomerija, 13. februara ove godine, ipak je bilo prili~no izne-
na|uju}e, posebno ukoliko se ima na umu do tada maksimalno kooperati-
63
van odnos izme|u Crne Gore i MZ. Poseta portugalskog ministra inos-
tranih poslova i ~lana trojke OEBS @aimea Game Podgorici 23. februara,
Izjava Kancelarije SAD u Podgorici o neuslovljavanju ekonomske pomo}i
Crnoj Gori istog dana, prijem crnogorskog predsednika kod dva visoka
funkcionera EU (Havijera Solane i Krisa Patena) u Briselu 26. februara,
obra}anje predsednika Crne Gore Spoljno-politi~kom komitetu Evropskog
parlamenta u Briselu 27. februara, kao i relativno uspe{na prezentacija pro-
jekta nezavisnosti Crne Gore na dve stru~no-politi~ke konferencije, onoj
odrànoj u Centru za me|unarodne strate{ke studije u Va{ingtonu 5. febru-
ara, kao i onoj odrànoj u Centru za studije evropske politike u Briselu 26.
februara 2001, sve ove, kao i jo{ neke sli~ne spoljnopoliti~ke akcije Crne
Gore svakako su doprinele smanjenju spolja{njeg pritiska i pove}anju
razumevanja stavova Crne Gore, ali osnovni trend prili~no tvrdog protivlje-
nja MZ njenoj nezavisnosti nisu promenile. [tavi{e, brzo je do{lo i do eska-
lacije ovog protivljenja, opet na samoj ivici (ne)diplomatske komunikacije.
Ovoga puta inicijativu je preuzela ambasada SAD u Beogradu. Nasuprot
pozitivnom izve{taju OEBS, re{enjima u zakonodavstvima ve}ine
dana{njih demokratskih zemalja, kao i identi~nim re{enjima u Zakonu o
referendumu po kojem je Crna Gora u{la u takozvanu SRJ 1992, ova
ambasada je 5. marta 2001. izrazila «zabrinutost i nedoumicu» zbog dva
klju~na re{enja Zakona o referendumu Crne Gore usvojenom samo par sed-
mica pre toga, i umesto tih re{enja zatraìla odnosno sugerisala «vi{e stan-
darde za u~e{}e i prihvatanje rezultata», to jest ve}inu ve}u od 50% plus
jedan od ukupnog broja gra|ana sa pravom glasa za izlazak na referendum
da bi ovaj bio pravno valjan, odnosno ve}inu ve}u od 50% plus jedan glas
od onih koji su na referendumu u~estvovali za odre|enu opciju da bi ta
opcija bila usvojena, kao i pravo da na referendumu u~estvuju i dràvljani
Crne Gore bez prebivali{ta u Crnoj Gori, a ne samo njeni gra|ani sa prebi-
vali{tem u ovoj republici od najmanje dve godine kako to predvi|a crnogo-
rski Zakon o referendumu. Nije uop{te bilo neophodno da se bude pa`ljivi
posmatra~ i analiti~ar crnogorskih zbivanja, pa da se istog trenutka uo~i go-
tovo potpuna, ~ak i jezi~ko-stilska identi~nost izme|u stavova ambasade
SAD u Beogradu i strana~kih saop{tenja DOS, NS, SNP i drugih «projugo-
slovenskih» stranaka u Crnoj Gori i Srbiji. Zato su i reakcije koje su usle-
dile bile sasvim predvidive: pohvale od strane «projugoslovenskih», pro-
tivljenje od strane procrnogorskih (proindipendisti~kih) stranaka. Naravno,
uz sav trijumfalizam prvih, odnosno nelagodu drugih, izazvanih ~injeni-
com tako direktnog, eksplicitnog, pristrasnog, nesrazmernog, pa i grubog
me{anja jedine preostale supersile u jedan tako sloèn i osetljiv unutra{nji
proces kao {to je ovaj koji jo{ uvek traje u maloj i ranjivoj Crnoj Gori.
Brojni doma}i i strani analiti~ari ve} su primetili (zapravo te{ko je bilo
64
ne primetiti) veliku sli~nost izme|u opisane aktuelne podr{ke MZ takoz-

vanoj SRJ i isto takve podr{ke koju je MZ pre ta~no deset godina pruàla
tada{njoj SFRJ, {to je sasvim osnovano i sa ne malim iznena|enjem i
nezadovoljstvom okvalifikovano kao ponavljanje starog i lo{eg obrasca
konzervativne i kratkovide politike MZ. Pored sli~nosti i ponavljanja, me-
|utim, valja primetiti i barem tri zna~ajne razlike izme|u 1991. i 2001. Prva
od ovih razlika ti~e se samih lokalnih aktera odnosno entiteta: i pored svih
te{ko}a, pa ~ak i pored njenog kona~nog sloma, SFRJ je, barem dok je pos-
tojala, dakle do 1991, bila realna i funkcionalna, dok je takozvana SRJ, od
samog svog nastanka 1992, a posebno od prelomne 1997, bila i ostala samo
fasadna, fantomska i fiktivna zajednica. Druga razlika ti~e se pona{anja
same MZ: po~etkom prethodne decenije, posebno u slu~aju BiH, gre{ka MZ
u najve}oj meri bila je gre{ka ne~injenja, po~etkom ove decenije, u slu~aju
Crne Gore, gre{ka MZ sve vi{e je gre{ka ~injenja, odnosno gre{ka aktivnog
svrstavanja na jednu (pogre{nu) stranu. Tre}a razlika ti~e se prostora i vre-
mena: usled zna~ajnog zgu{njavanja prostora odnosno ubrzavanja vremena,
do koga je u me|uvremenu do{lo, danas i lo{e posledice (kontraefekti)
kratkovide politike MZ u regionu pa i u slu~aju Crne Gore, nastupaju mnogo
brè nego {to je to bio slu~aj sa BiH i drugim entitetima u regionu pre samo
deset godina (o ovome vi{e u narednom odeljku ovog teksta).
Za razliku od nekih drugih teritorija i populacija u regionu (Albanaca

na Kosovu, Hrvata u Zapadnoj Hercegovini, Srba u Republici Srpskoj),
koji tako|e imaju i saop{tavaju ovakve aspiracije, pravo Crne Gore i
njenih gra|ana na samoopredeljenje je nesporno, i to kako sa me|unaro-
dnopravnog (Povelja UN iz 1945, Zaklju~ci Badinterove komisije EU iz
1992), tako i sa unutra{njeg odnosno ustavnopravnog stanovi{ta. Upravo
zbog toga, MZ, odnosno EU i SAD, Crnoj Gori i njenim gra|anima, i nisu
negirale ovo pravo eksplicitno, verbalno i direktno. Ipak, ~itavim nizom
politi~kih uslovljavanja, pristrasnosti, diskriminacija, pa i pritisaka, MZ, a
posebno EU i SAD, u ovom periodu, ovo pravo, Crnoj Gori i njenim
gra|anima, negirale su fakti~ki i na delu. Najbolji primer ove diskrimi-
nacije i negacije predstavlja saop{tenje ambasade SAD u Beogradu od 5.
marta ove godine koje je ranije pomenuto.
Diskriminacija te fakti~ka negacija nespornog prirodnog, istorijskog,

dràvnog, me|unarodnog i ustavnog prava Crne Gore od strane dominant-
nih faktora MZ, me|utim, nikako nije i jedina slaba, pa ni najslabija ta~ka
aktuelne politike ovih faktora u pitanju crnogorske nezavisnosti. U svetu
velike realpolitike, uostalom, dvostruki standardi i nepravde na ra~un
malih naroda i dràva pre su redovna nego izuzetna pojava. Glavni
nedostatak, glavna pogre{na pretpostavka i mana ove politike je pre u sferi
65
«socijalne fizike» (da rehabilitujemo i upotrebimo ovaj stari pojam Ogista

Konta iz pionirskih dana sociologije), nego u sferi prava i neprava. To je,
pre svega, pogre{no uverenje da je glavni problem odnosa izme|u Crne
Gore i Srbije prete`no ako ne i isklju~ivo u sferi li~nosti odnosno reìma
Slobodana Milo{evi}a ili bilo kog drugog politi~ara odnosno reìma u
Srbiji odnosno Crnoj Gori. Naprotiv, u stvarnosti, glavni, najdublji, struk-
turalni, konstrukcioni problem odnosa izme|u ove dve republike pripada
sferi «socijalne fizike» a ne sferi kadrovske politike: bilo kakva konstruk-
cija pa i federacija sastavljena od samo dve federalne jedinice, koje su uz
to onoliko, to jest krajnje nesrazmernih veli~ina, kao {to je to slu~aj sa ove
dve republike, te{ko je odrìva, ukoliko je uop{te mogu}a, pa zato iz nje
zakonito emaniraju bilo unitarizacija odnosno asimilacija manje od strane
ve}e jedinice, bilo kona~na disolucija zajednice, naravno sa svim pripada-
ju}im ideolo{kim i politi~kim konsekvencama, velikosrpskim nacionaliz-
mom odnosno crnogorskim otporom, pre svega, koji se onom fizikom per-
manentnom hrane. Traìti od Crne Gore da u ovakvim okolnostima pris-
tane na zajedni~ku dràvu sa Srbijom bez alternative ne zna~i ni{ta drugo
nego traìti od ove da dobrovoljno izvr{i samoubistvo. [to je, mora se
priznati, ne samo preterano, nego i nerealno.
îme se sve moè objasniti ovolika koli~ina nerealnosti, preterivanja,

kratkovidosti MZ na samom pragu 2001, i to nakon svih njenih sli~nih,
~ak i identi~nih gre{aka u prethodnoj deceniji? Profesionalnom kratkovi-
do{}u politi~ara, ~iji su vidici neizbe`no ograni~eni ~etvorogodi{njim
izbornim periodom? Sistemskom inercijom, prirodnim konzervativiz-
mom, spontanom orijentacijom na status quo, koji karakteri{u me|unaro-
dni sistem i birokratiju kao takve? Razumljivom mada neretko
kratkovidom i na dug rok kontraproduktivnom zabrinuto{}u politi~ara-
pragmati~ara za jo{ uvek veoma ranjivu stabilnost i bezbednost u regionu
(strah od takozvanog domino efekta)? Makijavelisti~ki odnosno
pa{i}evski uspe{nom velikosrpskom politikom Beograda, koja je ovu
svoju (velikosrpsku) konstantu, velikim delom, zadràla (to jest samo
kozmeti~ki izmenila) i nakon pada Milo{evi}a? Velikim ka{njenjem,
sporo{}u, pa i konfuzijom same Podgorice? Ili mo`da svim ovim ili samo
nekim od ovih faktora zajedno? Verovatno je po sredi upravo ovo posled-
nje. Ipak, umesto podrobnijeg rasvetljavanja ovih i njima sli~nih, u izves-
noj meri ~ak metafizi~kih problema i pitanja ({to ostaje za neku drugu pri-
liku), u ovom trenutku je mnogo va`nije (a i jednostavnije) odgovoriti na
jo{ samo jedno jedino zna~ajno pitanje: kakve su aktuelne i potencijalne
posledice ovakve politike MZ u Crnoj Gori i {ire?
66
Posledice
Ove posledice uslovno se mogu podeliti u dve grupe, one kratkoro~ne i

one dugoro~ne. Kratkoro~ne posledice ovakve politike MZ ve} su se u
velikoj meri manifestovale. Zahvaljuju}i onom velikom zgu{njavanju
odnosno ubrzavanju o kojem je bilo re~i u prethodnom odeljku, naime, nes-
porno lo{i efekti odnosno kontraefekti te politike dogodili su se ve} tokom
prvih par meseci 2001. U takve efekte odnosno kontraefekte spada pre
svega oteàvanje, komplikovanje, pa i blokiranje dijaloga izme|u Crne
Gore i Srbije, kao i, jo{ gore, dijaloga unutar same Crne Gore. Ironija ovog
kontraefekta bila je kompletna. Deklarisani cilj MZ u ovom regionu uop{te
pa i u slu~aju Crne Gore i Srbije bio je i ostao podsticanje dijaloga i kom-
promisa. Pritiskom na Crnu Goru da ostane «unutar SRJ» bez alternative,
napu{tanjem ranije makar privremene ili prividne neutralnosti, te otvoren-
im stajanjem u ovom sporu na stranu «SRJ» i njenih zastupnika u Podgorici
i Beogradu, me|utim, MZ je postigla upravo obrnuto: zahla|enje odnosa,
smanjenje me|usobnog poverenja, zastoj u pregovorima, blokiranje dijalo-
ga. U slu~aju dijaloga izme|u Podgorice i Beograda, to je bilo manje vidlji-
vo, jer se nekakva komunikacija, iz propagandnih razloga, makar simuli-
rala. U slu~aju dijaloga unutar same Crne Gore, me|utim, to je bilo ve}
mnogo vidljivije. Ohrabreni eksplicitnom i sna`nom podr{kom MZ, zas-
tupnici «SRJ bez alterantive», doju~era{nja promilo{evi}evska SNP i
doju~era{nja antimilo{evi}evska ali provelikosrpska NS, i pored sve
demokratske simulacije i retorike, jednostavno su napustile dijalog. Pri
tome je veza izme|u onakvih stavova MZ i ovakvog pona{anja «SRJ»
stranaka bila o~igledna. Na~elni sporazum da se referendum o dràvnom
statusu Crne Gore odrì do sredine 2001, izme|u najve}ih stranaka u Crnoj
Gori, postignut je jo{ krajem 2000. Nakon toga, verovatno pod pritiskom
MZ, usledila su jo{ i dva veoma va`na proceduralna ustupka od strane
crnogorskih idipendista: prihvatanje da se pre referenduma odrè vanredni
parlamentarni izbori (iako ovi po zakonu nisu bili neizbe`ni jer je opozi-
cioni a proinipendisti~ki Liberalni savez dvema preostalim ~lanicama
vladaju}e koalicije ve} bio ponudio parlamentarnu podr{ku za sastav man-
jinske vlade), te prihvatanje da se ti izbori odrè krajem aprila a ne krajem
marta kako je prvobitno predlagano. Tada su usledili poznati stavovi MZ.
I promptna negativna i nedemokratska reakcija «SRJ» stranaka. Uz izgov-
or vezan za ranije pomenute zakonske uslove referenduma (u ~emu ih je
onako neuvijeno, neosnovano i neuravnoteèno podràla i ambasada SAD
u Beogradu), i umesto o~ekivanih protivustupaka, «SRJ» stranke su
fakti~ki napustile dijalog i najavile bojkot referenduma. Da stvar bude jo{
i gora, ovakvo njihovo pona{anje pra}eno je i povratkom ovih stranaka
govoru mr`nje i netolerancije s po~etka pro{le decenije. Tako se u parla-
67
mentu Crne Gore u februaru 2001. ponovo moglo ~uti kako, primera radi,
u Crnoj Gori «na àlost ìvi vi{e od sto hiljada pripadnika manjinskih nar-
oda» (kako je to neoprezno ali iskreno formulisao jedan njihov poslanik), a
implicitna pa i eksplicitna upozorenja kako ne bi bilo mudro da i pripadni-
ci tih naroda jednakopravno u~estvuju u odlu~ivanju o dràvnom statusu
Crne Gore postala su svakodnevna rutina njihovih strana~kih saop{tenja.
Neobi~na, zbunjuju}a, dezorijenti{u}a, pa i skandalizuju}a sprega, ako ne i
alijansa izme|u ovih stranaka i zapadnih vlada, tako je postala jo{ jedna
àlosna kratkoro~na posledica aktuelnih tvrdih i bezalternativnih stavova
MZ o crnogorskom pitanju. Dugoro~ne lo{e posledice ovakvih stavova i
razvoja na planu pro i antievropskih odnosno pro i antizapadnih vrednosti
u jednom krhkom dru{tvu u tranziciji kakvo je i ono u dana{njoj Crnoj Gori
mogu samo da se naslute.
Najlo{ije mogu}e dugoro~ne posledice opisane politike MZ u procesu

re{avanja crnogorskog (i s njim povezanog srpskog) dràvnog pitanja,
me|utim, odnose se na bezbednost i stabilnost, i to na bezbednost i stabil-
nost celokupnog regiona Jugoisto~ne Evrope a ne samo Crne Gore. Ta~no
je, naime, da je bezbednost odnosno stabilnost ovog regiona i dalje krajn-
je krhka i ranjiva. Zbog toga je i opasnost od novog takozvanog domino
efekta sasvim realna. Nije ta~no, me|utim, da «trigger», okida~, pokreta~
ovog efekta moè biti nezavisna Crna Gora. Ni teritorijalno, ni demograf-
ski, ni etni~ki, ni vojno, niti na bilo koji drugi na~in, Crna Gora, ~ak i kada
bi to htela, jednostavno nema kapaciteta da ugrozi bilo koga u svom
okruènju, pa stoga ni mir, bezbednost i stabilnost regiona kao celine. Jo{
manje je ta~no da ~uvar mira, bezbednosti i stabilnosti regiona moè biti
«SRJ». Ta~no je upravo obrnuto. âk i kao provizorijum, zate~eno privre-
meno stanje, status quo, «SRJ» je sve vi{e izvor opasnosti i problema a ne
njihovo re{enje. Kao trajni okvir, koji se name}e bez alternative, «SRJ» je
to jo{ i vi{e. «SRJ» je zapravo Mala Velika Srbija. Kao takva, ova
neobi~na tvorevina je prava mala tempirna bomba. Pravi zapeti a samo
privremeno odloèni «trigger». Okida~, pokreta~ stvarnog a ne la`nog
domino efekta u regionu.
Dok je «SRJ», odnosno Male Velike Srbije, bi}e i opasnosti od povam-

pirenja one druge, prave Velike Srbije. U tom smislu, «SRJ» je samo
kovertirani potez jednog jo{ uvek ne do kraja poraènog i za ~itav region
pa i za sam srpski narod katastrofalnog velikodràvnog projekta. Ovo je
toliko o~igledna ~injenica, da je pravo pitanje ne da li je to zaista tako, nego
zbog ~ega MZ, uprkos tome {to i sama zna (odnosno mora znati) da je to
zaista tako, taj projekt, ipak, podràva, ili barem jo{ uvek podràva. Pravi
odgovor na ovo pitanje moè se samo naslutiti, jer su njegovi elementi vi{e
68
u sferi diskretne i jo{ uvek ne do kraja razvijene realpolitike, nego u sferi

javne aktivnosti i retorike. Na osnovu predizbornih najava Dòrdà Bu{a
Mla|eg o mogu}em odnosno verovatnom povla~enju te samog po~etka
povla~enja vojnih efektiva SAD sa Balkana, EU euforije i nekriti~nosti
prema novim vlastima u Beogradu (pa i prema njihovim brojnim personal-
nim ali i supstancijalnim restlovima iz vremena starog reìma), ponovnog
pojavljivanja tekstova o navodnoj neophodnosti pa i poèljnosti etni~ke
podele BiH u The New York Times-u, ponovnog pojavljivanja sli~nih ideja
Dejvida Ovena o etni~kim i teritorijalnim razgrani~enjima i kompenzacija-
ma u regionu (pored ostalih i onih na ra~un Crne Gore) u Wallstreet
Journal-u, te opasne destabilizacije Juga Srbije i Makedonije (uz istovre-
meno prili~no indolentno pona{anje KFOR na Kosovu prema velikoalban-
skim snagama destabilizacije), kao i na osnovu niza sli~nih indikacija i
indicija, naime, moè se zaklju~iti da se u state{kim centrima odlu~ivanja
velikih sila, dakle daleko od osvetljenih svetskih pozornica, nakon sli~nog
cik-cak kretanja u prvoj polovini pro{le decenije, po~etkom ove decenije,
ponovo otvara strate{ka dilema, pa i sna`na inklinacija ka jednoj
druga~ijoj, zapravo konzervativnoj, staroj-novoj politici prema Balkanu.
Ova politika najkra}e se moè opisati kao politika degradacije, povla~enja,
preno{enja i kompenzacije: nakon instrumentalizacije Balkana za potrebe
redizajniranja NATO tokom 1990-ih, sada bi velike sile pobednice hladnog
rata, prema ovoj novoj-staroj realpolitici, mogle i morale Balkan da degra-
diraju, to jest vrate na (drugorazredno odnosno entorazredno) mesto koje
ovom regionu na listi njihovih prioriteta ina~e pripada, u skladu sa tim
zapo~nu trajno povla~enje svojih vojnih i drugih efektiva iz regiona, isto-
vremeno zapo~nu preno{enje funkcija odràvanja mira, bezbednosti i sta-
bilnosti regiona na odgovaraju}e regionalne i lokalne aktere, uz podra-
zumevaju}e kompenzacije, kao i uz odgovaraju}e degradiranje ciljeva ~i-
tave ove politike, od izgradnje trajnog, pravednog i kvalitetnog mira, be-
zbednosti i demokratije za sve dràve i narode regiona, ka nametanju brzog
i nekvalitetnog mira, jeftine i nestabilne bezbednosti, te fasadne i jo{ nesta-
bilnije demokratije. Pona{anje MZ u slu~aju Crne Gore, posebno sve
u~estalije i sve otvorenije tretiranje Crne Gore kao puke usputne kompen-
zacije u regionalnim poslovima i dilovima sa Srbijom Vojislava Ko{tunice,
moè se razumeti samo kao jedan od znakova ove tendencijske degradaci-
je. Sre}om, jo{ uvek samo tendencijske. Bliskost iskustva proma{aja
ovakve politike MZ tokom protekle decenije, a jo{ vi{e veliko zgu{njavan-
je i ubrzavanje ~itavog procesa, i u tom procesu i procesa manifestovanja
posledica u~injenih gre{aka (o ~emu je bilo re~i u prethodnom odeljku),
daju osnova da se veruje da opisana kratkovida politika MZ ne}e jo{ jed-
nom prevladati. To bi bilo ne samo neinteligentno, nego i {tetno, i to ne
samo za nezavisnu Crnu Goru i Balkan, nego i za Evropu i svet.
69
Preporuke
Na{e preporuke za promenu, unapre|enje i pobolj{anje politike MZ u

odnosu na crnogorsko dràvno pitanje jasno se mogu naslutiti i iz prethod-
ne analize, to jest iz analize odgovaraju}ih ~injenica i posledica te politike.
Ipak, preciznosti i jasno}e radi, ove preporuke valja saop{titi i sasvim
eksplicitno. U tom smislu, na{a glavna preporuka je krajnje kriti~ka i upo-
zoravaju}a: MZ bi morala da prestane sa svojom pristrasnom i kontrapro-
duktivnom politikom stajanja na jednu odnosno «SRJ» stranu u sporu.
Poja{njenja radi, uz ovu preporuku, valja postaviti i dva pomo}na pitanja
odnosno odgovora. Prvo, da li ova preporuka zna~i da bi MZ, nakon
prestanka sa podr{kom «SRJ bez alternative», morala pre}i na politiku
podr{ke nezavisnoj Crnoj Gori? Odgovor na ovo pitanje je kratak i negati-
van. MZ ne bi smela stati ni na jednu stranu u sporu. Ovde se, dakle, ne pre-
poru~uje prosto promena strane u sporu, nego promena odnosno prestanak
same politike svrstavanja. U sloènom i osetljivom unutra{njem pitanju
Crne Gore, stajanje MZ odnosno bilo kog spolja{njeg faktora bilo na koju
od dve strane u sporu, pa i na stranu nezavisne Crne Gore, moglo bi biti
samo kontraproduktivno. Konzistentnost ove preporuke, uostalom, moè
se proveriti i u ~etiri kvartalna izve{taja iz na{e prve serije analiza i
izve{taja o crnogorskom dràvnom pitanju: u svakom od ova ~etiri
izve{taja ponovljena je ista generalna sugestija o potrebi neme{anja MZ u
unutra{nji crnogorski spor, iako autor izve{taja ni jednog trenutka nije
prikrivao pa ni danas ne prikriva svoj (profesionalno utemeljeni)
proindipendisti~ki stav. Drugo, da li onda ova preporuka zna~i da bi MZ u
ovom pitanju morala biti potuno pasivna? I odgovor na ovo pitanje je
kratak i negativan. Uostalom, zar gore nije izloèna i sasvim eksplicitna
kritika politike kratkovidog i opasnog degradiranja i povla~enja sa
Balkana. Nakon kataklizmi~kih razaranja na ovom prostoru, prisustvo,
aktivnost, pa i jedna vrsta konstruktivnog pritiska MZ u re{avanju
nasle|enih pitanja i problema u regionu, pa i u Crnoj Gori, ne samo da su
poèljni, nego su i neophodni. Ali se mora promeniti pravac, smer, vrsta,
kvalitet i ta~ka tog pritiska. To vi{e ne bi smelo biti ni jedno od takozvanih
kona~nih re{enja dràvnog pitanja, nego bi to sada morale postati odre|ene
univerzalne evropske i svetske vrednosti i norme. Od ovih drugih, u
sada{njoj fazi, valja izdvojiti, fokusirati i preporu~iti makar dve vrste
takvih vrednosti i normi. Prvu svakako ~ine poznate i priznate demokratske
vrednosti i norme, standardi i procedure, zakonska re{enja i iskustva razvi-
jenih demokratskih zemalja sveta, i to kako uop{te, tako i posebno u
re{avanju pitanja kakvo je i aktuelno dràvno pitanje Crne Gore. Pritisak u
pravcu po{tovanja ovih vrednosti i normi, standarda i procedura, re{enja i
iskustava, morao bi biti postojan i jak, ali i nepristrasan. Naravno, ni ovde
70
nema gotovih recepata. Modeliranje ove vrste legitimnih i poèljnih priti-

saka, pored ostalog, uvek je i stvar specifi~nih istorijskih i me|unarodnih
konteksta i okolnosti, pa zbog toga i odre|ene fleksibilnosti i kreativnosti,
ali je sigurno da ta fleksibilnost i kreativnost nikada ne bi smele biti toliko
velike da pre|u u otvorenu pristrasnost i kontraproduktivnost (kao {to je to
bio slu~aj sa onim stavovima ambasade SAD u Beogradu 5. marta 2001. na
primer). Drugu vrstu univerzalnih vrednosti i normi, prema kojima MZ,
posebno EU, treba da usmere sve lokalne aktere, posebno vlade odnosno
vlasti Crne Gore i Srbije, predstavljaju odre|ene minimalne integracione
funkcionalne veze izme|u dve republike u sporu. Po vrsti, tipu, kvantitetu
i kvalitetu, ove veze morale bi odgovarati onim vezama koje ve} postoje u
za obe republike nespornoj i poèljnoj EU integraciji. Valja naglasiti i to da
minimum o kojem je re~ ni na koji na~in ne bi smeo da prejudicira takoz-
vano kona~no re{enje. Naprotiv, on bi trebao da obuhvati samo one veze i
institucije za koje se moè jasno dokazati da moraju biti sa~uvane odnosno
izgra|ene ~ak i u minimalnoj varijanti takozvanog kona~nog re{enja, to jest
~ak i u slu~aju da dve republike na kraju optiraju za re{enje dve nezavisne
i me|unarodno priznate dràve. I na samom kraju, mada ne i najmanje
zna~ajno, pritiskom u pravcu izgradnje ovakvih veza, i izgradnjom tih
veza, istovremeno bi se ostvarila barem tri pozitivna cilja. Prvo, ovakvim
pritiskom odnosno vezama za{titila bi se osnovna ljudska, gra|anska, li~na,
imovinska i druga prava stanovnika dveju republika, {to bi u ~itav proces
unelo neophodnu sigurnost, stabilnost i smirenost. Drugo, ovakvim pri-
tiskom odnosno vezama deblokirao bi se sada upravo zbog spora oko
takozvanih kona~nih re{enja blokirani proces ekonomskih i ukupnih refor-
mi u obe republike, {to bi na ~itav proces delovalo dodatno smiruju}e i kon-
struktivno. I tre}e, sam proces unutarcrnogorskog i crnogorsko-srbijanskog
traganja za takozvanim kona~nim re{enjem oslobodio bi se aktuelnog kom-
pleksa negativnih energija, nepoverenja, iracionalnosti, strasti, pritisaka i
napetosti, {to bi svakako pozitivno doprinelo ne samo lako}i i brzini posti-
zanja, nego i kvalitetu i trajnosti samog takozvanog kona~nog re{enja,
kakvo god ono na kraju bilo.
Dràvno pitanje u multi-etni~kom ogledalu Crne Gore

Drugi kvartal 2001.
Uvod
Glavni doga|aj ovog kvartala odnosno izve{taja svakako predstavljaju

vanredni parlamentarni izbori odràni 22. aprila 2001. Duga i naporna
predizborna kampanja tokom marta i aprila, sami izbori na dan 22. aprila,
71
kao i produèna i neizvesna postizborna politi~ka kombinatorika u maju i

junu ove godine, ispunili su, pa i prepunili, ~itav drugi kvartal 2001. Ono
po ~emu su se ovi izbori sna`no izdvojili u odnosu na sve ostale izbore
odràne u postkomunisti~koj Crnoj Gori u poslednjih desetak godina jeste
~injenica da su to bili prvi takvi izbori koji su kao nesporno glavno,
eksplicitno i neambivalentno pitanje imali pitanje za ili protiv dràvne
nezavisnosti Crne Gore. Zbog toga su ovi izbori i pre samog odràvanja s
razlogom kvalifikovani i kao «referendum pre referenduma» odnosno
«mali referendum». Ovakav karakter izbora sa svoje strane potvrdila je i
zna~ajno pove}ana unutra{nja i me|unarodna kontrola izbora, kao i
izuzetno visok procenat (81%) izlaska na izbore (ovde i dalje rezultati
ovih izbora navode se prema Ukupnim rezultatima za izbor poslanika u
Skup{tinu republike Crne Gore objavljenim u obliku posebnog dodatka u
dnevnom listu Pobjeda 12. maja 2001).
Rezultati izbora dobro su poznati. Pristalice nezavisnosti osvojili su

54%, protivnici 46% od ukupnog broja glasova onih koji su na izbore
iza{li, odnosno pristalice 44 mandata (57% od ukupnog broja mandata),
protivnici 33 mandata (43% od ukupnog broja mandata) Skup{tine Crne
Gore. U nekim drugim okolnostima mogu}e je pa i verovatno da bi bilo
druga~ije, ali u uslovima veoma sna`nih spolja{njih i unutra{njih pritisaka
protiv nezavisnosti, i u Crnoj Gori i van nje ovaj rezultat protuma~en je
kao nere{en rezultat ili status quo (~ak i uz izvesnu ne bezna~ajnu psiho-
lo{ku prednost u korist protivnika nezavisnosti). Referendum o nezavis-
nosti, koji je, u slu~aju ubedljivije razlike i smanjenih pritisaka, bio plani-
ran za kraj juna odnosno po~etak jula ove godine, odloèn je za najmanje
{est meseci. Tako, umesto da osnovnu dilemu razre{e, aprilski izbori
2001. su neizvesnost oko dràvnog statusa Crne Gore samo produìli. Pa
ipak, u fokus ovog izve{taja nije stavljen ovaj rezultat kao takav, niti nje-
gove brojne i zna~ajne implikacije, koje se ve} sada mogu osetiti ili naslu-
titi, i koje su kao takve predmet pa`nje najve}eg broja sli~nih analiza i
izve{taja, nego je u taj fokus stavljen samo jedan, ali veoma vaàn, mo`da
~ak i najva`niji aspekt ovih izbora. U fokus ovog izve{taja stavljen je
etni~ki, odnosno, preciznije, multi-etni~ki aspekt izbora. Samo stavljanje
u izgled mogu}e promene dràvnog statusa odnosno nezavisnosti repub-
like, naime, na sve etni~ke grupe delovalo je kao snaàn i buran ferment.
Proces definisanja odnosno redefinisanja ovih grupa unutar mogu}eg
novog-starog dràvnog okvira bio je razumljiv i vidan od samog po~etka.
Oportunisti~ke politi~ke partije (a sve politi~ke partije su manje ili vi{e
upravo takve, oportunisti~ke), u ovaj proces promptno su se uklju~ile sa
svim svojim raspoloìvim potencijalima i resursima. Po vi{e nego inten-
zivnoj odnosno agresivnoj etno-kampanji, etno-politici i etno-retorici, a
72
zatim i po rezultatima izbora, Crna Gora je aprila 2001. umnogome

podse}ala na ovaj region, posebno na BiH, s po~etka 1990-ih, sami izbori
umnogome na etni~ki popis stanovni{tva. To jasno pokazuju i na{a
upore|ivanja rezultata ovih izbora sa odgovaraju}im podacima iz posled-
njeg popisa stanovni{tva Crne Gore iz 1991. (koji se u ovom izve{taju
navode prema knjizi Veselina Pavi}evi}a Izborni sistemi i izbori u Crnoj
Gori 1990-1996, CID, Podgorica, 1997). Pre nego se na ova upore|ivan-
ja pre|e, valja, me|utim, izneti jo{ samo jedno va`no i prethodno meto-
dolo{ko upozorenje. Kao i najve}i broj drugih etni~kih grupa i identiteta
lociranih na periferiji i polu-periferiji savremenog svetskog sistema, i
etni~ke grupe i identiteti u Crnoj Gori, zbog izrazite nedovr{enosti i nesta-
bilnosti referentnog dràvnog pitanja odnosno okvira, spadaju u kategori-
ju zakasnelih, nedovr{enih, nestabilnih, kriznih, neretko {izmati~nih grupa
i identiteta. Zbog toga svako novo otvaranje dràvnog pitanja u ovim
zonama savremenog svetskog sistema, kao {to je to bio slu~aj i u Crnoj
Gori aprila 2001, u isti mah relativno pasivno izraàva i reflektuje, ali i
aktivno oblikuje i dovr{ava proces konstituisanja, definisanja i redefin-
isanja zate~enih etni~kih grupa i identiteta. Zbog toga ni metaforu ogledala
iz naslova ovog teksta ne treba shvatiti usko, jednostrano i stati~no, nego
{iroko, inter-aktivno i dinami~no.
Ve}ine i manjine
Pobeda pristalica nezavisnosti na aprilskim izborima (54:46) bila je

ne{to (mada ne i mnogo) manje ubedljiva od najava odnosno rezultata rel-
evantnih predizbornih ispitivanja (55:45, Damar i CEDEM). Ipak, pro-
tivnici nezavisnosti taj rezultat su bu~no proslavili kao sopstvenu pobedu.
Zbog ~ega? Za ovakvo pona{anje moè se navesti najmanje ~etiri razloga.
Prvo, re~ je o jednoj vrsti ekstremnog politi~kog i propagandnog autizma,
kojeg su pansrpski odnosno velikosrpski nacionalisti razvili pa i usavr{ili
posebno u poslednjih deset-petnaest godina, od gazimestanske i postgaz-
imestanske 1989, kada je neobi~an kult slavljenja poraza obnovljen, pa
sve do kumanovske i postkumanovske 1999, kada je taj kult doìveo
tragi~ni klimaks. Drugo, tokom ~itave predizborne kampanje, protivnici
crnogorske nezavisnosti zastupali su stav da manjinski narodi (posebno
Albanci i Muslimani odnosno Bo{njaci), nemaju, ili, u ne{to zavijenijoj
formi, imaju, ali da treba da se uzdrè od (jednakog) prava da odlu~uju o
dràvnom statusu Crne Gore, tako da se neobi~no slavljenje onog
izbornog rezultata kao sopstvene pobede moè shvatiti i kao jedna vrsta
produène diskriminacije manjinskih naroda (samo putem takve diskrim-
inacije odnosno kalkulacije, naime, bilo bi mogu}e dokazati da je 54
73
manje od 46). Tre}e, zbog kratkovide, to jest pogre{no usmerene brige za

regionalni mir, bezbednost i stabilnost, relevantni akteri me|unarodne
zajednice, ~ak i pre samih izbora, manje ili vi{e jasno, stavili su do znan-
ja da bilo koju ve}inu koja ne bude ve}a od deset do dvadeset procenata
razlike ne}e smatrati dovoljnom za raspisivanje referenduma o nezavis-
nosti, tako da su protivnici nezavisnosti svojim slavljenjem onog izbornog
rezultata, zapravo, i ne bez razloga, slavili ovu (me|unarodno definisanu)
nedovoljnu razliku odnosno pobedu svojih protivnika.
êtvrto, glavni propagandni element u unutra{njoj anti-indipendisti~-

koj kampanji protivnika crnogorske nezavisnosti, pansrpskih odnosno ve-
likosrpskih nacionalista, bila je tvrdnja da je «ubedljiva ve}ina ve}inskog
naroda», navodno, za opstanak zajedni~ke dràve. Za razliku od prva tri
razloga, koji su bili manje ili vi{e jednostavni i samorazumljivi, me|utim,
~etvrti element odnosno razlog mnogo je sloèniji i kao takav zasluùje
podrobnije razmatranje. Po}i }emo od popisa stanovni{tva iz 1991. Prema
ovom popisu, u Crnoj Gori je, na dan 31. marta 1991, bilo ta~no 616.552
stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana 14,6%, Srba 9,3%,
Albanaca 6,6%, Hrvata 1,0%, i Jugoslovena 4,3% (Pavi}evi}, 1997: 96-
98). Ukoliko analizu izbornog pona{anja Crnogoraca kao stvarno
ve}inskog naroda u Crnoj Gori samo za trenutak ostavimo po strani, a
Hrvate i Jugoslovene iz ove analize izostavimo prosto zbog toga {to nji-
hov broj nije mogao statisti~ki odnosno realno zna~ajnije uticati na rezul-
tat izbora, tada dolazimo do Muslimana (Bo{njaka), Srba i Albanaca kao
manjinskih naroda u Crnoj Gori, ~iji je glas odnosno uticaj na ove izbore
mogao biti i statisti~ki i realno uticajan odnosno zna~ajan. Ima li se na
umu permanentna agresivnonacionalisti~ka politika pansrpskih odnosno
velikosrpskih nacionalista u svim postjugoslovenskim zemljama pa i u
Crnoj Gori u proteklih deset-petnaest godina, bilo je sasvim logi~no o~eki-
vati da }e, u uslovima obnovljene i poja~ane etno-politike, kakvi su vladali
u vreme aprilskih izbora, Srbi u Crnoj Gori sna`no optirati protiv, a nes-
rpski manjinski narodi, posebno Muslimani (Bo{njaci) i Albanci, isto tako
sna`no za nezavisnost Crne Gore. Ova o~ekivanja potvr|uju i na{a
upore|ivanja. Naravno, na izborima nisu glasali etnici nego gra|ani, tako
da ta~ni i precizni rezultati ove vrste nikada ne}e biti poznati. Ipak,
odre|eni zaklju~ci su mogu}i, makar i preko posrednih indikatora. U takve
indikatore svakako spada i upore|ivanje relevantnih podataka popisa
1991. i izbora 2001. u odgovaraju}im «manjinskim» op{tinama. Tako, u
jedine tri crnogorske op{tine u kojima prema popisu 1991. apsolutnu
ve}inu ~ine nesrpski manjinski narodi, glas za nezavisnost Crne Gore na
izborima 2001. bio je vi{e nego ubedljiv i jak: op{tina Plav, 58,0%
Muslimana (Bo{njaka) po popisu 1991, 69% za nezavisnost Crne Gore na
74
izborima 2001; op{tina Roàje, 87,0% Muslimana (Bo{njaka), 93% za

nezavisnost; op{tina Ulcinj, 72,1% Albanaca, 86% za nezavisnost. Isto
tako, u tri crnogorske op{tine u kojima prema popisu 1991. ìvi relativno
vi{e Srba nego u ostalim crnogorskim op{tinama, srazmerno je bio slabiji
i glas za nezavisnost Crne Gore: op{tina Budva, 22,5% Srba po popisu
1991, 50% za nezavisnost na izborima 2001; op{tina Pljevlja, 24,2% Srba,
33% za nezavisnost; op{tina Herceg Novi, 30,9% Srba, 32% za nezavis-
nost.
Mnogo sloèniji je slu~aj ve}inskih Crnogoraca. Pre nego uop{te

u|emo u ovu sloènost, me|utim, opovrgnu}emo jo{ samo onu prili~no
jednostavnu ali i neta~nu propagandnu tezu pansrpskih odnosno velikos-
rpskih nacionalista koju smo ve} pomenuli, a po kojoj je navodno
«ubedljiva ve}ina ve}inskog naroda» u Crnoj Gori na aprilskim izborima
bila za zajedni~ku dràvu. A da bi ovo opovrgavanje izveli uop{te nam
nije potrebno neko veliko i sloèno matemati~ko ili politi~ko znanje.
Naprotiv, dovoljno je da znamo da brojimo do sto. Drugim re~ima,
dovoljno je da imamo na umu makar i samo onaj podatak o 61,9%
Crnogoraca iz popisa 1991, pa da smo na~isto s tim da onakve ve}ine,
zapravo, nije bilo, niti je uop{te moglo biti. Kada bi je bilo, naime, pro-
tivnici crnogorske nezavisnosti bili bi i stvarni, a ne samo me|unarodno
favorizovani i fabrikovani «pobednici» aprilskih izbora. âk i najprostija
matematika je sasvim jasna i nesporna. Na aprilskim izborima Crnogorci
u Crnoj Gori bili su jednako ili pribli`no podeljeni odnosno polarizovani
kao i ukupno stanovni{tvo Crne Gore, i to je jedino {to se u vezi sa
pona{anjem ve}inskih Crnogoraca na ovim izborima moè dokazati (sve
ostalo je, ipak, samo stvar politi~ke propagande i manipulacije).
Obja{njenje same ove podeljenosti odnosno polarizovanosti ve}inskih
Crnogoraca, me|utim, mnogo je sloènije. U ovom obja{njenju po}i }emo
od metodolo{kog upozorenja sa kraja Uvoda ovog teksta. Stav o perifer-
nom, zakasnelom, nedovr{enom, nestabilnom, kriznom i {izmati~kom
karakteru identiteta, koji je tamo iznet, o~igledno, i u punoj meri, vaì i za
ve}inske Crnogorce. U na{em prvom i bazi~nom izve{taju o dràvnom
pitanju Crne Gore, onom iz tre}eg kvartala 1999, ukazali smo i na
dvovekovnu dvostruku dràvnu ideju i mobilizaciju, kao na glavni izvor
ove vrste identiteta u Crnoj Gori. îtav XX vek u tom pogledu nije doneo
ni{ta novo, osim {to je poja~ao jo{ u XIX veku zapo~eti proces diferenci-
ranja crnogorstva, te proces sukobljavanja tako diferenciranog crnogorst-
va i njemu konkurentskog pa i antagonisti~kog srpstva. Kraj XX i po~etak
XXI veka, kao i izbori 22. aprila ove godine posebno, sloèn i konfliktan
proces o kojem je re~ doveli su do samog kre{~enda. Na podeljenost
crnogorskog identiteta jasno su ukazivala i neka ranija istraìvanja, poseb-
75
no jedno koje je u svojoj knjizi pre nekoliko godina izloìo Veselin

Pavi}evi} (Pavi}evi}, 1997: 203-207, tako|e i strana 306 fusnota 284), ali
su ovu dramati~nu {izmu po prvi put celovito, direktno i eksplicitno
izrazili tek izbori odràni 22. aprila 2001. Osim onog celovitog rezultata
(54:46), koji prosto zbog veli~ine brojeva makar pribli`no mora vaìti i za
61,9% Crnogoraca, na ovu {izmu posebno upu}uju i rezultati ovih izbora
ostvareni u Andrijevici i Cetinju, dve crnogorske op{tine koje u najve}oj
meri reprezentuju dva sukobljena pola dvostrukog crnogorstva. I u jednoj
i u drugoj op{tini, naime, procenat nominalnih Crnogoraca, prema popisu
iz 1991, bio je izuzetno visok, u Andrijevici 84,2%, a u Cetinju 93,0%, ali
su zato stavovi koje su nominalni Crnogorci u ove dve op{tine izrazili o
nezavisnosti Crne Gore na izborima odrànim 22. aprila 2001. bili dijame-
tralno suprotni, 74% za zajedni~ku dràvu u Andrijevici, a 87% za nezav-
isnost Crne Gore u Cetinju, {to vi{e nego uverljivo indicira onu duboku i
o{tru podeljenost unutar samih Crnogoraca (a ne samo u ukupnom
stanovni{tvu Crne Gore).
Stari-novi etni~ki inìnjering
Prethodni odeljak ukazao je na kvantitativnu, naredni odeljak ukazuje

na kvalitatitvnu stranu problema, pre svega na novi odnosno stari etni~ki
inìnjering, koji je tako sna`no obeleìo izbornu 2001. Pri tome, na
samom po~etku moramo ukazati jo{ samo na jednu va`nu generalnu vezu.
To je veza izme|u onoga {to se u klasi~noj filozofiji nazivalo subjektom
odnosno objektom. U na{em slu~aju re~ je o vezi izme|u etni~kog
inìnjeringa (subjekta) i {izmati~nog identiteta (objekta). Naravno, veza je
bitna i inter-aktivna: subjektivni etni~ki inìnjering je toliko mo}an i inter-
aktivan upravo zato {to pada na objektivno plodno tlo, odnosno na tlo jo{
uvek otvorenog, nedovr{enog, kriznog i nestabilnog identiteta.
Samo na ovakvom politi~kom tlu, agresivni velikosrpski nacionalizam

mogao je jo{ jednom izvesti svoj poznati etni~ki inìnjering. U izbornoj
2001, u Crnoj Gori, ovaj inìnjering je, dodu{e, zna~ajno inoviran. Ve{to
upakovan u proevropsku i prodemokratsku retoriku, i uz zna~ajnu podr{ku
kratkovide i lo{e realpolitike me|unarodne zajednice, ovoga puta on je
funkcionisao kao (u tehni~kom smislu te re~i) dosta uspe{na kombinacija
starih sadràja i novih formi. U slu~aju nesrpskih manjinskih naroda,
Muslimana (Bo{njaka) i Albanaca, ova kombinacija bila je ipak ne{to jed-
nostavnija. Kao kuriozitet, osta}e zabeleèno da je prikrivena (ali na
momente ~ak i sasvim ogoljena) kampanja diskriminacije i zastra{ivanja
ovih naroda od strane agresivnih velikosrpskih nacionalista, protivnika
76
crnogorske nezavisnosti, sprovo|ena uz direktnu podr{ku EU i SAD.

Govor predsednika SNS Boìdara Bojovi}a u Bijelom Polju 8. aprila 2001.
u tom pogledu osta}e za pam}enje: govornikovo upozorenje «gospodi
Muslimanima» da }e ukoliko podrè nezavisnu Crnu Goru biti nu`no «fik-
sirani kao krivci» bilo je i ne{to mnogo gore od obi~nog govora mr`nje, a
kvalifikovanje ovog govora-pretnje u Izve{taju OEBS tek kao nekih
«ru`nih re~i» bilo je i ne{to mnogo lo{ije od obi~nog jezi~kog eufemizma.
U slu~aju ve}inskih Crnogoraca, i to i onih dvostrukih i onih drugih,
me|utim, inovacija odnosno kombinacija starog i novog u ovogodi{njem
velikosrpskom etni~kom inìnjeringu bila je mnogo sloènija. Glavna meta
ovog inìnjeringa bili su ve}inski Crnogorci a ne manjinski Muslimani
(Bo{njaci) odnosno Albanci, a sredi{te ove mete upravo ona specifi~na
dvostrukost dela Crnogoraca o kojoj je gore bilo re~i. Za dve vrste
Crnogoraca, inìnjeri velikosrpskog nacionalizma, ovoga puta, dizajnirali
su, zapravo, dve razli~ite mada povezane vrste etni~ke presije i manipu-
lacije. Za neambivalentne Crnogorce dizajnirani su fiktivni «Dukljani» kao
jedna vrsta veoma specifi~nog demona i verbalnog odnosno ideolo{kog
oblika etni~kog ~i{}enja Crnogoraca (ukoliko na odgovaraju}im mestima
«dukljansku koaliciju», «dukljanske fanatike» i «dukljanske fundamental-
iste» samo zamenite sa «antisrpskom koalicijom», «usta{kim fanaticima» i
«muslimanskim fundamentalistima», naime, lako }ete se uveriti da je tu
zaista re~ o onom istom mehanizmu indukcije mr`nje i nasilja koji je od
strane istih aktera u Crnoj Gori i drugim postjugoslovenskim zemljama po
prvi put pokrenut jo{ po~etkom 1990-ih). [to su ovom obrascu i{la na ruku
i neka preterivanja od strane samih «Dukljana», pre svega jedna vrsta nji-
hovog odbrambenog ali anahronog i kontraproduktivnog supstancijalizma
i istoricizma, to je, naravno, tako|e ve} vi|ena stvar: «mirror-image trap»
(Teda Skokpol), zamka lika u ogledalu, opasnost da u te{koj borbi protiv
opresora i sama `rtva (makar jednim delom) oboli od bolesti opresora,
opasnost odnosno zamka je koju je u veku mr`nje i nasilja malo koja od
`rtava mr`nje i nasilja uspe{no izbegla (dovoljno je samo setiti se primera
komunista i Jevreja). Za one druge, ambivalentne, dvostruke Crnogorce,
agresivni velikosrpski nacionalisti ovoga puta konstruisali su novi, jednako
fiktivni, kvazireligiozni identitet «Ve}inski pravoslavni narod». Nakon {to
su neambivalentni Crnogorci eksterminirani kao «Dukljani», sada je,
pomo}u «Ve}inskog pravoslavnog naroda», trebalo jo{ samo asimilovati
one druge, ambivalentne, dvostruke Crnogorce. Pored toga, konstruisanjem
nepostoje}eg zbirnog identiteta Srba i Crnogoraca pod imenom
«Ve}inskog pravoslavnog naroda», trebalo je omogu}iti odnosno olak{ati i
dokazivanje glavnog propagandnog stava protivnika nezavisnosti Crne
Gore o navodno «ubedljivoj ve}ini ve}inskog naroda» za zajedni~ku
dràvu Crne Gore i Srbije.
77
Me|unarodni uticaj
Zapad je umoran od Balkana. Donacije sve upitnije. Bezbednosni

aranàmni isto tako. Dòrd` Bu{ Mla|i ve} je najavio povla~enje trupa
SAD iz regiona. Lokalna dru{tva mora}e po~eti da se staraju sama o sebi.
SAD ne mogu da brane slabe nacije-dràve u izgradnji. Ovako najkra}e
glasi aktuelna latentno-rasisti~ka mitologija i racionalizacija vladaju}ih
politi~kih i bezbednosnih klasa Zapada na Balkanu. Naravno, ~injenice su
sasvim druga~ije. Lokalni faktori jesu bili najodgovorniji za postju-
goslovenske ratove, ali se Zapad u ove nije uklju~io zbog humanitarnih,
nego zbog mnogo prozai~nijih razloga: ~ak i u oficijelnim dokumentima
NATO danas se moè ~itati o tome kako je ova hladnoratovska organi-
zacija preìvela i evoluirala upravo zahvaljuju}i posthladnoratovskoj krizi
na Balkanu. Nakon zadovoljenja ove geopoliti~ke potrebe prvog reda,
sada se zbog tih istih, geopoliti~kih razloga, postjugoslovenske zemlje
nameravaju prepustiti svojoj sudbini, ali je za vladaju}e krugove Zapada
mnogo prihvatljivije da ove razloge pritom prikazuju kao navodni zamor
humanitarnog materijala, a ne kao prosti ra~un sebi~nih kapitalisti~kih
interesa.
Uprkos tome, ve} i prve lo{e posledice kratkovide me|unarodne

realpolitike na Balkanu sasvim su o~igledne. Ne mora se uop{te biti neki
posebni ekspert za probleme me|unarodne politike i bezbednosti, pa znati
odnosno videti kako je ~ak i sama najava povla~enja trupa SAD sa
Balkana od strane novog ameri~kog predsednika, kao neka vrsta kodira-
nog ali nepogre{ivog zelenog svetla, ili kao neka vrsta inicijalne kapisle,
zapravo, pokrenula odnosno podstakla najnoviji prete}i talas agresivnog
velikodràvnog nacionalizma i nasilja u regionu, od ratnih pretnji
velikoalbanskih militarista na jugu Srbije i u Makedoniji, preko
velikohrvatske pobune u Zapadnoj Hercegovini, pa sve do najnovije
velikosrpske pretnje u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U tome je
prokletstvo novog internacionalizma. Kada ste u neki proces involvirani,
kao {to je Zapad danas involviran u proces na Balkanu, iz tog procesa se
ne moète tek tako povu}i. Ne barem bez odre|enih posledica i odgov-
ornosti. Drugim re~ima, posledice i odgovornosti nastupaju bilo da osta-
jete bilo da se povla~ite. U slu~aju da ostajete, posledice i odgovornosti su
poznate. Ali nije te{ko zamisliti ni kakve posledice i odgovornosti mogu
nastupiti u slu~aju da se povu~ete. Uostalom, i sama najava SAD da }e se
povu}i sa Balkana, ove posledice i odgovornosti, to jest najnoviji talas
nacionalisti~kog nasilja u regionu, ve} je proizvela, pa je utoliko lak{e
zamisliti kakve bi posledice i odgovornosti samo mogle nastupiti ukoliko
bi do prevremenog povla~enja zaista i do{lo. Ostati i pomo}i oslabljenim
78
dru{tvima i dràvama na Jugoistoku Evrope da izgrade vladavinu prava i

demokratiju a time i dugoro~nu i kvalitetnu bezbednost i stabilnost
regiona, ili se povu}i i ova dru{tva i dràve na taj na~in izru~iti na milost
i nemilost vladavini sile i neprava a time i dugoro~noj nestabilnosti i
nasilju u regionu, ovo su dve jedine realne i realisti~ne alternative Zapada
na Balkanu. Sve ostalo je samo opasna ideolo{ka (samo)obmana, koja na
dug rok moè biti fatalna i za samu Evropu i Zapad, ne samo za neposred-
no ugroène narode Balkana.
Ovo se veoma dobro videlo i u slu~aju dominantnog uticaja me|unar-

odne zajednice, posebno EU i SAD, na re{avanje crnogorskog dràvnog
pitanja u izbornoj 2001. U drugom, odnosno predizbornom, izbornom i
postizbornom kvartalu 2001, prvobitno generalno protivljenje EU i SAD
crnogorskoj nezavisnosti, pretvorilo se i u sasvim konkretno suprotstavl-
janje ovih faktora ve}inskoj volji gra|ana Crne Gore za dràvnom nezav-
isno{}u, koju su ovi, uprkos sna`nim politi~kim, ekonomskim, diplo-
matskim, pa i nediplomatskim pritiscima, izrazili apsolutnom ve}inom od
54% glasova. Negiranje prava na samoopredeljenje od strane mo}nih fak-
tora me|unarodne zajednice povremeno je dobijalo i sasvim grube oblike
me{anja u unutra{nji politi~ki ìvot: protivljenje manjinskoj vladi koju je
LSCG nudio po~etkom godine, forsiranje vanrednih parlamentarnih izbo-
ra nakon toga, suprotstavljanje predizbornoj, a zatim i postizbornoj koali-
ciji stranaka koje se zalaù za dràvnu nezavisnost. Uz sve ovo, i{la je i
neskrivena i sna`na politi~ka podr{ka projugoslovenskim odnosno prove-
likosrpskim strankama Koalicije «Zajedno za Jugoslaviju», koja je u
odre|enim trenucima dobijala ~ak i krajnje bizarne forme, na primer
u~e{}e ambasadora SAD u Beogradu Vilijema Montgomerija kao gosta na
partijskoj konferenciji za {tampu jedne od onih stranaka (SNP), i to usred
zahuktale predizborne kampanje. Najzad, lo{a ume{anost EU i SAD u
unutra{nji politi~ki proces u Crnoj Gori, u odre|enim momentima, dobi-
jala je i krajnje kompromituju}e oblike, kao {to je bio slu~aj i sa onim gov-
orom u Bijelom Polju, kao i uop{te sa jednom zna~ajnom komponentom
mr`nje i zastra{ivanja, koja je bila prisutna u kampanji protivnika
crnogorske nezavisnosti, a od koje se EU i SAD ili nisu ogradile, ili su to
u~inile krajnje neuverljivo i mlako. Na ovaj na~in, EU i SAD su se najdi-
rektnije i najnegativnije uklju~ile i u veoma sloèn i bolan proces defin-
isanja odnosno redefinisanja etni~kih identiteta u krizi, te postale direktan
sau~esnik starog-novog etni~kog inìnjeringa agresivnih velikosrpskih
nacionalista. Ovo poslednje nije ni malo slu~ajno: stepen poreme}enosti
lokalnih me|uetni~kih i politi~kih procesa i struktura u Crnoj Gori i
regionu, kao i stepen involviranosti Zapada u ove poreme}aje, procese i
strukture, danas je ve} toliko veliki da se bez preterivanja moè ozna~iti i
79
kao franke{tajnovski, to jest kao izuzetno, ~ak dramati~no nestabilan,

osetljiv i ranjiv. To je i glavni razlog zbog kojeg }emo na kraju ovog
izve{taja jo{ jednom ponoviti onu istu staru generalnu preporuku koju smo
ve} bezbroj puta ponovili u svim na{im prethodnim izve{tajima: umesto
jednostranog svrstavanja bilo na koju stranu u sporu, kao i umesto even-
tualnog potpunog povla~enja iz Crne Gore i regiona, dakle umesto
pona{anja koja bi mogla samo da produè zapo~etu franke{tajnovsku ten-
denciju, me|unarodna zajednica, posebno EU i SAD, morale bi kona~no
da otpo~nu politiku jedne vrste aktivne neutralnosti, to jest politiku
vr{enja pritiska na strane u sporu, pristalice i protivnike crnogorske neza-
visnosti, ne u pravcu ove ili one konkretne dràvne varijante, nego u
pravcu re{avanja pitanja dràvnog statusa Crne Gore u skladu sa uni-
verzalnim me|unarodnim demokratskim pravilima, standardima i proce-
durama, pa kakav god takozvani kona~ni rezultat ovog procesa bio na
kraju.
Reforme i referendum
Tre}i kvartal 2001.
Uvod
Tridesetog juna ove godine, jedna od najaktivnijih i najuglednijih

me|unarodnih analiti~kih grupa, Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI),
objavila je u Briselu svoj najnoviji izve{taj o Crnoj Gori pod naslovom
«Retorike i reforme: studija slu~aja izgradnje institucija u Crnoj Gori
1998-2001». Pod vi{e nego sugestivnim naslovom, grupa je u ovom
izve{taju bogato argumentovala svoj glavni kriti~ki nalaz: da je relativno
izda{na inostrana pomo}, koja je u izve{tajnom periodu Crnoj Gori ubriz-
gavana pre svega zbog slabljenja i ru{enja Milo{evi}evog reìma, u oblasti
stvarnih ekonomskih i politi~kih reformi, proizvela prili~no mr{ave rezul-
tate. Relativno povoljne ocene dobile su samo dve op{te politi~ke oblasti
(op{ti nivo parlamentarne kulture i tolerancije i relativno o~uvani
me|uetni~ki odnosi), zapo~ete reforme u oblasti ekonomije dobile su
me{avinu prelaznih i lo{ih ocena, dok je potpuno izostajanje reformi u
oblasti javne uprave, pravosu|a i lokalne samouprave dobilo najlo{ije
ocene. Kao najuverljiviji sinteti~ki pokazatelj istrajavanja ìlavih antire-
formskih monopola ispod zavodljive retorike reformi, iznet je i egzaktan
podatak, upu}enima ve} dobro poznat, po kojem ~ak ~itavih 60% od svih
zaposlenih u ovoj republici ìvi od plata i drugih oblika primanja iz
dràvnog budèta. Mada vi{e uzgred i implicitno nego sistematski i
eksplicitno, grupa je kriti~ki ukazala i na neprincipijelnost, odnosno na
80
razliku izme|u retorike i realpolitike u pona{anju me|unarodne zajednice,

i to najpre na njenu prili~nu nekriti~nost prema nevelikim rezultatima
reformi u Crnoj Gori u vreme kada je otpor ove republike od strane velik-
ih sila instrumentalizovan pre svega za potrebe slabljenja i slamanja
Milo{evi}evog reìma u Beogradu tako da se o stvarnim dometima refor-
mi nije mnogo ni vodilo ra~una, a zatim, u sasvim suprotnom smeru, i na
njenu politi~ki instrumentalizovanu i iskrivljenu kriti~nost, pa i jednu
vrstu grube ekonomske i diplomatske izolacije ove republike nakon pada
Milo{evi}evog reìma u Beogradu, ovoga puta zbog i protiv sve sna`nije
te`nje Crne Gore ka obnavljanju pune dràvne nezavisnosti.
I bez ulaènja u podrobnije izlaganje odnosno vrednovanje izve{taja

ESI od 30. juna ove godine, valja ista}i njegov veliki op{ti zna~aj: nepunu
godinu nakon pada Milo{evi}evog reìma u Beogradu, u jednoj sasvim
novoj i sloènoj dinamici koja je posle tog pada otpo~ela, nakon vanred-
nih parlamentarnih izbora odrànih najpre u Srbiji (u decembru 2000), a
zatim i u Crnoj Gori (u aprilu 2001), usred sve aktuelnijeg i intenzivnijeg
kretanja Crne Gore ka referendumu o dràvnoj nezavisnosti, ovaj izve{taj
je analiti~ki hladno, jasno i precizno upozorio na ono drugo, potisnuto
pitanje ekonomskih, politi~kih i pravnih reformi, kao i na sloèn i komp-
likovan odnos izme|u tih reformi i referenduma o dràvnoj nezavisnosti.
Ovaj odnosno tre}i kvartalni izve{taj CEDEM-a za 2001. godinu o
dràvnom pitanju Crne Gore inspirisan je upravo pomenutim izve{tajem
ESI, i posve}en je podrobnijem razmatranju onog sloènog i kompliko-
vanog odnosa izme|u reformi i referenduma koji je u tom izve{taju samo
impliciran.
Problem
Da je za uspe{no otpo~injanje i sprovo|enje reformi u jednom dru{tvu

neophodan {irok i stabilan konsenzus glavnih snaga i aktera tog dru{tva
oko osnovnih elemenata i pravaca promena, poznato je i gotovo da ima
snagu aksioma. înjenica da je u nekim danas razvijenim industrijskim
dru{tvima ovaj konsenzus u XIX i XX veku imao formu sna`ne nacional-
isti~ke pa i ratnonacionalisti~ke mobilizacije, neke analiti~are iz sveta
navela je na krivi zaklju~ak da se i u slu~aju aktuelnih postjugoslovenskih
ratova mo`da radi o jednoj vrsti zakasnele i nasilne modernizacije.
Naprotiv, analiti~ari koji su iole konkretnije analizirali postjugoslovenske
procese, veoma dobro znaju da su glavni projekti i akteri agresivnih
nacionalizama u postjugoslovenskim zemljama u poslednjih deset-pet-
naest godina bili (a najve}im delom i ostali) izrazito anti-modernizacijski
81
odnosno anti-reformski orijentisani. Osim toga, i u tesnoj vezi sa tim,

agresivni nacionalizmi su u ovim zemljama od samog po~etka bili osu|eni
na samodestrukciju, zato {to su za~eti, razvijeni i kulminirali u nacionalno
izrazito heterogenim i podeljenim a ne homogenim dru{tvima. Najzad, ~ak
i nakon zavr{enog poslednjeg ciklusa samodestrukcije (1989-99), ruinira-
no dru{tvo ostalo je duboko podeljeno, i kao takvo glavni problem i
prepreka za kona~no pa makar i zakasnelo otpo~injanje reformi. To se
veoma dobro vidi i u slu~aju dana{nje Crne Gore.
Crna Gora je i danas nacionalno i politi~ki duboko podeljeno, ~ak

blokirano, paralisano dru{tvo. Specifi~nost Crne Gore je da glavna i naj-
dublja linija etnopoliti~ke podele ne ide linijom Crnogorci-Muslimani-
Bo{njaci-Albanci, nego linijom Crnogorci-Srbi-Velikosrbi. Ova osnovna
linija dodatno je produbljena i komplikovana unutra{njom podelom samih
Crnogoraca na takozvane stopostotne Crnogorce, koji se zajedno sa man-
jinskim narodima (Muslimanima odnosno Bo{njacima i Albancima)
zalaù za obnovu nezavisne Crne Gore, i takozvane dvostruke Crnogorce-
Srbe, dakle na one Crnogorce koji sebe na razli~it na~in smatraju istovre-
meno Crnogorcima i Srbima, i koji se konsekventno i zajedno sa Srbima
zalaù za opstanak zajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije. U periodu 1989-
97, Crna Gora je, kao {to je dobro poznato, bila (ne)voljni sau~esnik
velikosrpskih ratova, u me|unarodnoj izolaciji, i u nekoj vrsti negativne
tranzicije, od jednog, komunisti~kog, ka drugom, agresivnonacionalisti-
~kom kolektivizmu. Nakon velike krize u Srbiji u jesen i zimu 1996-97, i
nakon raspada do tada jedinstvenog DPS u Crnoj Gori 1997, u periodu
1997-2000, Crna Gora je zakratko uspela da, verovatno uz presudnu
ekonomsku i politi~ku pomo} me|unarodne zajednice, najpre izgradi rel-
ativno {iroku, gra|ansku, antinacionalisti~ku, antivelikosrpsku i prorefor-
msku koaliciju, a zatim i da zapo~ne veoma spor i mukotrpan proces poz-
itivne tranzicije. Slede}a prekretna ta~ka bio je pad Milo{evi}evog reìma
u Beogradu 5. oktobra 2000. Paradoksalno, ali od tog momenta Crna Gora
po~inje da zapada u jednu vrstu nove blokirane tranzicije. Pona{anje
me|unarodne zajednice i ovog puta }e biti presudno, samo sada u obrnu-
tom smeru. Dotada{nja realpolitika velikih sila, koja se sastojala u podsti-
canju i instrumentalizovanju crnogorskog indipendizma radi ru{enja
Milo{evi}evog reìma, nakon pada ovog reìma, preokrenu}e se u direkt-
no protivljenje i gu{enje u me|uvremenu sna`no, verovatno i nepovratno
narasle te`nje Crne Gore odnosno Crnogoraca ka obnovi pune dràvne
nezavisnosti. Jo{ gore, s obzirom na to da je u Crnoj Gori u me|uvremenu
ve} uspostavljena i relativno jasna pozitivna korelacija izme|u
proindipendista i proreformista, odnosno izme|u antiindipendista i antire-
formista, nova, sada eksplicitno i «tvrdo» antiindipendisti~ka politika
82
velikih sila u narednih nekoliko meseci posta}e glavni izvor snage i

podr{ke antireformskih snaga, i na taj na~in i jedan od glavnih faktora
blokiranja zapo~ete tranzicije. U poslednje vreme, u nekim me|unarodnim
krugovima po~ela je da se shvata sva kratkovidost i {tetnost ovakve poli-
tike ne samo za reforme u Crnoj Gori nego i za dugoro~nu stabilnost i
bezbednost regiona, pa se u tom smislu ve} mogu ~uti odnosno pro~itati i
veoma autoritativni i argumentovani zahtevi da se prestane sa «tvrdom»,
bezuslovnom i bezalternativnom me|unarodnom podr{kom zajedni~koj
dràvi Crne Gore i Srbije, odnosno da se Crnoj Gori i njenim gra|anima
omogu}i da o svom dràvnom pitanju i statusu odlu~e slobodno i bez
me{anja sa strane (Garet Evans i Piter Palmer iz Me|unarodne krizne
grupe, Danijel Server iz Instituta za mir iz Va{ingtona, implicitno i
pomenuta ESI iz Brisela). Dominantno stanovi{e me|unarodne zajednice,
me|utim, i dalje je nepromenjeno, i neizvesno je da li }e, te da li dovoljno
brzo, do promene ovog stanovi{ta uop{te do}i. Za to vreme, to je na àlost
ve} sasvim izvesno, postkomunisti~ka tranzicija u Crnoj Gori i dalje je u
stanju politi~ke paralize i blokade.
Konceptualizacija
U aktuelnoj tranziciologiji dosta jasno i sna`no izraèni su i neki glavni

simptomi krize savremene dru{tvene nauke, koji su opet samo jedan od
brojnih aspekata krize savremenog svetskog sistema i civilizacije. Izrazita
neravnoteà izme|u vi{ka spolja{njih opisa (deskripcija) i manjka
unutra{njeg razumevanja (interpretacije) problema, jedan je od takvih
simptoma. Ovaj simptom jasno se moè uo~iti i u preovla|uju}em treti-
ranju problema crnogorske tranzicije. I o ovoj postoje relativno brojne i
kvalitetne deskripcije, ali ne i isto takve interpretacije. Posebno retke, ~ak
kriti~ne, jesu kvalitetne konceptualizacije. Zbog toga se na{ izve{taj u nas-
tavku manje bavi suficitarnim deskripcijama a vi{e deficitarnim inter-
pretacijama i konceptualizacijama.
Jedan od glavnih deficita odnosno nedostataka aktuelne tranziciologije,

koji se jasno vidi i u slu~aju crnogorske tranziciologije, jeste nekriti~ko treti-
ranje, to jest potpuno izostavljanje, zapostavljanje ili iskrivljivanje me|unar-
odnog faktora, do kojeg dolazi zbog izbora pogre{ne jedinice analize. U
vladaju}oj dru{tvenoj nauci, pa i aktuelnoj tranziciologiji, koja je jedna od
njenih privilegovanih grana, glavna ili ~ak jedina jedinica analize jeste naci-
ja-dràva. Kako je, zbog objektivnog privrednog i dru{tvenog rasta, razvoja
i promene, barem od druge polovine XX veka, glavni okvir ukupne socijalne
dinamike nepovratno postao svet, svetska celina, svetski sistem, a ne vi{e
83
pojedina~na nacija-dràva, to vladaju}a dru{tvena nauka, kao i njena privile-

govana grana, koja se i dalje drì isklju~ivo ili prete`no onog prohujalog
pojedina~nog okvira, zbog toga nu`no pada u jednu vrstu metodolo{kog par-
tikularizma i parohijalizma. Usled ove fatalne metodolo{ke gre{ke, ona, da
upotrebimo ~uvenu metaforu, od «drveta» (pojedina~nih tranzicija) nije u
stanju ~ak ni da opazi a kamoli razume «{umu» (tranziciju svetskog sistema
~iji su sastavni deo i one pojedina~ne tranzicije).
Opisana metodolo{ka (epistemolo{ka) gre{ka tesno je povezana i sa

jednom drugom, zapravo starom metodolo{kom (ideolo{kom) slabo{}u
vladaju}e dru{tvene nauke, sa njenom otvorenom ili prikrivenom
nekriti~no{}u prema vladaju}im dru{tvenim i politi~kim faktorima. Kako
se od druge polovine XX veka sve ve}a koli~ina realne dru{tvene i
politi~ke mo}i sistemski i sistematski preme{ta sa nacionalno-dràvnih na
transnacionalno-transdràvne nivoe i faktore, me|utim, to se i potpuno
izostavljanje ili zapostavljanje ovih drugih nivoa i faktora pojavljuje,
zapravo, kao glavni oblik njihovog ideolo{kog iskrivljivanja i servisiran-
ja. I ova druga slabost jasno se vidi u slu~aju aktuelne tranziciologije, i to
kako uop{te, tako i u slu~aju Crne Gore. Primera radi, o nedostacima
lokalnih postjugoslovenskih i crnogorskih politi~kih elita i aktera, o nji-
hovoj sistemskoj kratkovidosti, oportunisti~kom parazitizmu (monopoliz-
mu), najzad i demonskoj (zlo~ina~koj) sposobnosti (o kojoj je pisao jo{
Maks Veber), skoro da je sve poznato, o sli~nim, pa makar i ne{to ili
mnogo blaè izraènim nedostacima me|unarodnih aktera u ovoj krizi,
me|utim, veoma malo ili ni malo. Pored otklanjanja opisanog
metodolo{kog i analiti~kog nedostatka, odnosno neravnoteè izme|u
hipertrofiranih lokalnih i atrofiranih me|unarodnih nivoa i faktora, slede}i
odeljak ovog teksta, koji je i njegov glavni deo, ima za cilj jo{ i da ukaè
na ono {to je u svemu ovome jo{ va`nije ako ne i najva`nije, a to je pravi
odnos izme|u me|usobno uslovljene i povezane, dvostruke artikulacije,
koja izme|u ovih nivoa i faktora celo vreme, iako ideolo{ki zamra~eno i
iskrivljeno, ipak, postoji i deluje.
Artikulacija
Tek prethodna konceptualizacija omogu}ava odgovaraju}e, to jest

pro{ireno i pobolj{ano razumevanje na{eg klju~nog problema, problema
odnosa izme|u reformi i referenduma. Su{tina je u tome da aktuelna kriza
identiteta, koja je u osnovi na{eg referendumskog problema, nije pogodi-
la samo crnogorsko dru{tvo, i ostala slaba i zavisna dru{tva periferije i
poluperiferije Balkana, Evrope i sveta, nego i najrazvijenija i najstabilnije
84
dru{tva centra (centara) savremenog svetskog sistema. U ovim drugim,

dodu{e, ta kriza, u pore|enju sa onim prvim, jo{ uvek ima mnogo blaè,
modifikovane, ponekad ~ak i neprepoznatljive oblike ispoljavanja, ali je i
u njima ona su{tinski identi~na. Aktuelni talas «globalizacije», koji se
podigao i krenuo nakon pada komunizma i kraja hladnog rata, a koji je,
zapravo, samo najnoviji talas (post)modernizacije, preplavio je ~itav svet,
pritisnuo sve njegove razli~ite zone i delove, i doveo do problema
otvorenosti, preispitivanja i krize sve njegove zate~ene entitete, identitete,
kvantitete i kvalitete. Kraj hladnog rata u poslednjih dvanaest godina nije
obeleìo samo spektakularni i violentni raspad SFRJ, te odgovaraju}a,
zarazna i lan~ana kriza identiteta, koja se, treba li to uop{te nagla{avati,
dovr{ava tek u dana{njoj Crnoj Gori, nego i manje spektakularan i nenasi-
lan ali su{tinski identi~an proces destabilizacije i krize samog
(zapadno)evropskog identiteta. Da li je Balkan deo Evrope ili Orijenta,
nije bilo te{ko pitanje samo za elite i mase Balkana, nego i za elite i mase
Evrope. Sve do dejtonske prekretnice, zapadne vlade na ovo pitanje odgo-
varale su uglavnom negativno, i ovakav njihov odgovor zna~ajno je dopri-
nosio njihovoj fatalnoj neaktivnosti i posledi~noj eskalaciji postju-
goslovenskih problema. Uostalom, ~ak i danas, {est godina nakon
Dejtona, pa i nakon Pakta Stabilnosti i Ugovora o stabilizaciji i asocijaci-
ji, koji su u tom pogledu predstavljali nesumnjivo zna~ajne korake napred,
ostaci negativnog odgovora na ono pitanje produìli su da komplikuju ove
probleme. Ovi ostaci produèno komplikuju, to jest obja{njavaju i najve}i
broj neadekvatnih, kratkovidih i kontraproduktivnih stavova EU i SAD i u
re{avanju crnogorskog dràvnog pitanja 2001.
âk i bez obzira na razli~ite oblike i intenzitete ispoljavanja, kriza iden-

titeta uvek i svugde podrazumeva pre svega porast ose}anja neizvesnosti,
ugroènosti i straha, koji dalje indukuje masovne histerije i agresije. Zbog
op{te nerazvijenosti i nestabilnosti, ova kriza na periferiji i poluperiferiji
naj~e{}e dobija otvoreni nasilni oblik, i taj nam je oblik na Balkanu u
poslednjih dvanaest godina, na àlost, veoma dobro poznat, ali se trend
zatvaranja, kontrakcije, ksenofobije, rasizma, arogancije, pa i razli~itih
oblika manje ili vi{e prikrivene agresije jasno moè uo~iti i u pona{anju
elita i masa centra, u na{em slu~aju EU i SAD, {to nam je, isto tako, i na
àlost, veoma dobro poznato. Kako za razumevanje tako i za re{avanje
postjugoslovenske a unutar ove i aktuelne crnogorske politi~ke i dràvne
krize, od odlu~uju}eg je zna~aja ne samo analiti~ko rasvetljavanje ove dve
strane posthladnoratovske krize identiteta, nego, jo{ vi{e, i sinteti~ka
rekonstrukcija njihove dvostruke uzajamne uslovljenosti, povezanosti i
artikulacije. Bez ove poslednje, naime, nije mogu}e i ono najva`nije:
izvan teorije zavere i teorije gre{ke (dakle racionalno, argumentovano i
85
uverljivo) objasniti kako je to mogu}e da su zapadne demokratske vlade u

proteklih dvanaest godina toliko dugo i toliko ~esto, nekada otvoreno a
nekada prikriveno, ali uvek oportunisti~ki kratkovido i kontraproduktivno
paktirale sa lokalnim agresivnonacionalisti~kim i nedemokratskim
vladama i snagama u regionu (ranije sa reìmom Slobodana Milo{evi}a a
danas sa njegovim velikosrpskim ostacima u Crnoj Gori i Srbiji u obliku
koalicije «Zajedno za Jugoslaviju» i delova koalicije «Demokratske
opozicije Srbije» predvo|enih Vojislavom Ko{tunicom).
Pored toga, rekonstrukcija o kojoj je re~ neophodna je i radi rekonstruk-

cije pravne, politi~ke i moralne odgovornosti, bez koje po definiciji ne
moè biti re{enja ne samo crnogorskog, nego i svih drugih sli~nih pitanja u
regionu. Odgovornost za nastanak pa i za re{avanje svih ovih pitanja imaju
najpre i u najve}oj meri lokalne, a zatim i u sve ve}oj meri, posebno posle
Dejtona (1995) i Kosova (1999), i me|unarodne elite, organizacije, institu-
cije i vlasti. I dok je u prvoj polovini preovladavala poznata nacionalisti~ka
neodgovornost lokalnih vlasti, koja se naj~e{}e skrivala iza razli~itih obli-
ka teorija zavere, u drugoj polovini procesa, pa i danas, ovoj se na Balkanu
pridruìla jo{ i jedna vrsta u me|uvremenu uspostavljene i razvijene
me|unarodne neodgovornosti. U me|uvremenu uspostavljene i razvijene
me|unarodne vlasti u ovom regionu, naime, dobile su zna~ajne mandate i
resurse, ali ne i jasne i konkretizovane odgovornosti, pa je ovakav o~igled-
ni nesklad veoma brzo postao i problem za sebe. Kome su ove vlasti su{tin-
ski odgovorne? Svojim nacionalnim populacijama i vladama, koje u
najve}oj meri ne trpe posledice njihovih mera i akcija na Balkanu?
Me|unarodnim zajednicama i organizacijama, koje su jo{ uvek relativno
amorfne i slabe, i koje jo{ manje trpe posledice tih mera i akcija? Lokalnim
postjugoslovenskim populacijama i vladama, koje u najve}oj meri i najdi-
rektnije trpe mere i akcije me|unarodnih vlasti, ali koje su istovremeno
stavljene pod jednu vrstu njihovih atipi~nih, «mekih», poluprotektorata? U
ovakvoj situaciji, ne treba da ~udi {to je ovde i danas najomiljenija igra
vlasti igra «blame game»: igra krajnje neodgovornog i netransparentnog
prebacivanja odgovornosti sa lokalnih na me|unarodne i obrnuto sa
me|unarodnih na lokalne vlasti i tako u krug beskona~no. A kvalitetnog i
trajnog re{avanja brojnih nagomilanih problema u regionu, to je bar sasvim
jasno, ne moè biti bez uspostavljanja adekvatnog i transparentnog sistema
odgovornosti svih koji su u ove probleme involvirani. Najzad, treba li to
uop{te i posebno isticati, nakon potpunog sloma, te po~etka procesa poste-
pene ali te{ke obnove razorenog sistema odgovornosti lokalnih vlasti,
najve}i, ~ak kriti~an, odlu~uju}i zna~aj za ukupnu obnovu i rekonstrukciju
dru{tava u regionu u ovom trenutku ima upravo transparentno preuziman-
je odgovaraju}eg dela odgovornosti od strane me|unarodnih vlasti.
86
Pogled unapred
U poslednjem odeljku ovog izve{taja ukratko }emo ponoviti samo

nekoliko glavnih stavova i preporuka iz na{ih ranijih izve{taja, ovoga
puta, naravno, dodatno poduprtih i osnaènih konceptualnim razmatranji-
ma kojima je u prethodna dva odeljka posve}ena najve}a pa`nja.
Nerazumevanje problema identiteta o kojem je bilo re~i u prethodnom

odeljku, navelo je protivnike crnogorske nezavisnosti u me|unarodnoj
zajednici, Srbiji i Crnoj Gori, na pogre{no uverenje da je jedini ili glavni
problem odnosa izme|u Crne Gore i Srbije problem nedemokratskog
Milo{evi}evog vo|stva i reìma u Srbiji. Iz ovog pogre{nog uverenja
proiza{lo je i pogre{no o~ekivanje da }e sama promena tog vo|stva i
reìma automatski dovesti i do spla{njavanja, ako ne i potpunog nestanka
indipendisti~kog àra u Crnoj Gori. Rezultati vanrednih parlamentarnih
izbora u Crnoj Gori odrànih 22. aprila 2001. egzaktno su demantovali
takva o~ekivanja. Razlika od osam procenata (54:46) u korist
proindipendisti~kih partija nije bila onoliko ubedljiva koliko su te partije i
njihovi glasa~i o~ekivali, i koliko je bilo neophodno da me|unarodna
zajednica da zeleno svetlo za odràvanje planiranog referenduma o neza-
visnosti ve} u julu teku}e godine, ali je i pored toga ta razlika bila jasna i
indikativna. I nakon ovih izbora, naime, u Crnoj Gori je produèna jedna
vrsta iscrpljuju}e i mrcvare}e politi~ke pat-pozicije, krize, blokade, pa i
konfuzije, ali su se zahvalju}i tim izborima po~eli javljati i prvi znaci
pomeranja sa mrtve ta~ke, prvi ohrabruju}i nagove{taji napretka i
razre{enja. Ovo poslednje odnosi se pre svega na postepeno ali sve
uo~ljivije {irenje svesti o neophodnosti referenduma, i to kako u Crnoj
Gori, tako i u Srbiji i u me|unarodnoj zajednici. Pristalice i protivnici
crnogorske nezavisnosti kao da su tek posle ovih izbora po prvi put po~eli
da se uzajamno ozbiljno shvataju i uvaàvaju. I da se tek posle ovih izbo-
ra ujedinjuju makar oko saglasnosti da je prethodno re{avanje nere{enog
dràvnog pitanja conditio sine qua non otpo~injanja ìvotno neophodnih i
neodlo`nih ekonomskih i politi~kih reformi.
Uporedo i u tesnoj vezi sa {irenjem svesti o neophodnosti referenduma,

nakon aprilskih izbora u Crnoj Gori i Srbiji dolazi i do sve uo~ljivijeg
pomeranja, pa i promene glavnog politi~kog cilja, agende i fokusa.
Relevantne politi~ke snage u Crnoj Gori i Srbiji sve manje raspravljaju o
prednostima i nedostacima razli~itih oblika dràvnog ure|enja (federacija,
konfederacija, nezavisnost), a sve vi{e o konkretnim putevima, meha-
nizmima i postupcima za re{avanje dràvnog statusa, drugim re~ima sve
manje o supstancijalnom, a sve vi{e o proceduralnom konsenzusu. Jednim
87
delom, to je sigurno i zbog objektivne (pre)zasi}enosti politi~ke javnosti

raspravama o pomenutim oblicima, te zbog prili~no ra{irenog i osnovanog
uverenja da se, ni protivnicima ni sledbenicima, o ovim oblicima ne moè
re}i ne{to bitno novo. Drugim delom, me|utim, to je sigurno i zbog u
me|uvremenu narasle svesti i spoznaje da na regionalnu stabilnost i
bezbednost, kao i na uspe{nost neophodnih dru{tvenih reformi, u krajnjoj
liniji, mnogo manje mogu da uti~u ovi ili oni konkretni oblici dràvnog
ure|enja, a mnogo vi{e korektni ili nekorektni, transparentni ili netrans-
parentni, demokratski ili nedemokratski postupci i procedure da se do tih
oblika do|e. U svakom slu~aju, i ova skorija preorijentacija i
usredsre|ivanje glavnih politi~kih faktora u Crnoj Gori i Srbiji sa supstan-
cijalnog na proceduralni konsenzus, predstavlja zna~ajan, potencijalno
mo`da ~ak i odlu~uju}i korak napred. Ukoliko sli~ne preporuke tako uti-
cajnih me|unarodnih analiti~ara i eksperata kao {to su Garet Evans i Piter
Palmer iz Me|unarodne krizne grupe iz Brisela, ili Danijel Server iz
Instituta za mir iz Va{ingtona, na primer, makar nagove{tavaju i sli~nu
skoru preorijentaciju i koncentraciju glavnih me|unarodnih politi~kih fak-
tora, tada se u skoroj budu}nosti moè o~ekivati i kona~no, demokratsko,
kvalitetno i trajno re{enje dràvnog pitanja Crne Gore, te isto takvo,
kona~no, demokratsko, kvalitetno i trajno regulisanje odnosa izme|u Crne
Gore i Srbije.

êtvrti kvartal 2001.
Uvod: o glavnoj temi ovog izve{taja
Izvestan stepen napetosti pa i konfliktnosti izme|u prava i politike

(realpolitike) karakteri{e ~ak i najstabilnije demokratske sisteme centra. U
nestabilnim i nedemokratskim ili poludemokratskim sistemima periferije,
me|utim, ova napetost odnosno konfliktnost dobija najve}e mogu}e
razmere. I najrazli~itije forme. Od sasvim prostih i o~iglednih oblika
grubog ignorisanja ili gaènja prava, do ne{to sloènijih, pa i najsloèni-
jih oblika zaobilaènja ili zloupotrebe prava, koji su teè uo~ljivi ali ne
manje opasni od onih prvih. A kada se u ~itav ovaj odnos uklju~e jo{ i poz-
nati dvostruki standardi velikih sila (koji su prilikom involviranja ovih sila
u sve ~e{}e krize na periferiji pre pravilo nego izuzetak), tek tada se dobi-
ja i kompletna slika problema. Kao {to je dobro poznato, malo gde i malo
kada je ovaj konfliktni pa i neprijateljski odnos izme|u prava i politike
(realpolitike) bio toliko razvijen i manifestan kao {to je to bio slu~aj sa
Balkanom posle hladnog rata. Sticajem negativnih me|unarodnih i
88
unutra{njih okolnosti, a pre svega usled reaktivnog snaènja politike sile u

svetskim i regionalnim razmerama nakon zlo~ina~kih teroristi~kih napada
na SAD 11. septembra 2001, ovaj odnos }e negativno kulminirati, pored
ostalog, i u procesu re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja u poslednjem
kvartalu ove godine. Otuda i glavna tema ovog izve{taja.
Ovaj izve{taj ni u kom slu~aju ne predstavlja bilo kakvu vrstu sveobuh-

vatne i sistematske pravne, to jest ustavnopravne i me|unarodnopravne
analize crnogorskog dràvnog pitanja, kakvu, primera radi, predstavljaju
odgovaraju}i izve{taji OEBS-a, Badinterove ili Venecijanske komisije.
Ambicija ovog izve{taja, kako i sam njegov naslov nagove{tava, istovre-
meno je i ve}a i manja od toga. Ve}a jer se ovaj izve{taj ne zadovoljava
takozvanom ~istom pravnom analizom kao takvom (zato {to je takva anal-
iza metodolo{ki i u svakom drugom pogledu apsolutno nedovoljna i infe-
riorna), a manja jer se ne obavezuje na analizu svih, nego samo nekoliko
odabranih faktora ili aspekata glavne teme. U tom smislu, nakon samo
nekoliko neophodnih generalnih odre|enja i kvalifikacija aktuelne
crnogorske ustavno-pravne, me|unarodno-pravne, te unutra{nje, region-
alne i me|unarodne politi~ke zbilje, posebna pa`nja u ovom izve{taju bi}e
posve}ena rasvetljavanju samo dva egzemplarna pravna i politi~ka pitan-
ja iz aktuelnog crnogorskog dràvno-pravnog kompleksa, i to 1) pitanja
navodne neophodnosti dvotre}inske parlamentarne verifikacije rezultata
referenduma o nezavisnosti, i 2) pitanja takozvane potrebne referen-
dumske ve}ine, zato {to se upravo na primeru ova dva pitanja, kao kroz
dve neuralgi~ne ta~ke, do bola sna`no, gotovo akupunkturno ta~no, mogu
da osete sve sloènosti i kontroverze celokupnog kompleksa.
SRJ fantomska dràva: interpretacija mo}i protiv mo}i interpretacije
Kada bi uop{te pa i u re{avanju crnogorskog dràvnog pitanja bilo

dovoljno samo pravo, tada ovog pitanja zapravo ne bi ni bilo: prirodno,
istorijsko, dràvno, ustavno i me|unarodno pravo Crne Gore na nezavis-
nost je potpuno nesporno, a ~injenica da je Srbija (a ne Crna Gora) ta koja
je serijom jednostranih i nasilnih akata od 1992-2001, a posebno, defini-
tivno i nepovratno 6. jula 2000, sru{ila zajedni~ku ustavnu i dràvnu kon-
strukciju (pa, dakle, izvr{ila i su{tinsku i fakti~ku ako ne i deklarisanu
secesiju od nekada{nje zajedni~ke dràve SRJ), toliko je poznata, da je
pravo pitanje, zapravo, ne da li ta ~injenica postoji, nego zbog ~ega se ona
i pored toga tako uporno i sistematski ignori{e, i to ne samo od strane
Srbije i njenih «projugoslovenskih» lojalista u Crnoj Gori, nego ne manje
i od strane takozvane me|unarodne zajednice. Naravno, odgovor na ovo
89
intrigantno pitanje ne leì uop{te u sferi prava, nego u sferi politike i

relapolitike. Sa stanovi{ta ustavnog i me|unarodnog prava, i u svetlu onog
najboljeg, holisti~kog i teleolo{kog tuma~enja tog prava, naime, bilo bi
sasvim adekvatno i dovoljno, to jest legitimno i legalno, ukoliko bi Crna
Gora, odnosno njena skup{tina, svoju fakti~ku nezavisnost (do koje je,
naglasimo to jo{ jednom, do{lo secesijom Srbije, a ne Crne Gore), prosto
proglasila urbi et orbi, i to jednom jedinom skup{tinskom deklaracijom
(dakle aktom koji samo objavljuje a ne stvara novo stanje). [to se
crnogorsko dràvno pitanje nije ve} re{ilo ovim putem, nije, dakle, zbog
pravnih, nego zbog politi~kih i realpoliti~kih razloga, to jest zbog poznatih
razloga unutra{nje, regionalne i me|unarodne stabilnosti i bezbednosti. A
ovi razlozi, znamo, ponekad i uz sau~esni{tvo takozvane me|unarodne
zajednice, prelaze ~ak i onu tanku crvenu liniju koja odvaja legitimnu i
razumnu politi~ku obazrivost i zabrinutost, kojoj nema {ta da se prigovori,
od prikrivenih ili neprikrivenih pretnji silom, koje zna~e kraj svake vla-
davine prava i civilizacije.
U svakom slu~aju, solipsisti~ka teza o postojanju SRJ delo je inter-

pretacije mo}i (velikih, regionalnih i lokalnih sila), a ne mo}i interpretaci-
je (unutra{njeg i me|unarodnog prava). U zbilji, SRJ je fantomska, nepos-
toje}a dràva. Srbija, a ne Crna Gora, ugasila je jednu za drugom sve njene
vitalne ustavne funkcije, tako da je na mestu nekada{nje zajedni~ke dràve
danas ostala da zjapi samo velika i prete}a crna rupa (pravnici bi rekli
pravna praznina). Ve} nekoliko godina, od svih ustavnih funkcija i insti-
tucija ove dràve, na teritoriji Crne Gore i Srbije, relativno regularno
funkcioni{u jo{ samo Savezna kontrola letenja, i samo delimi~no Vojska
Jugoslavije (jer ova u celini jo{ uvek nije stavljena pod efektivnu civilnu
kontrolu, da o kontroli od strane Crne Gore i ne govorimo). Kada su,
odmah nakon pada Milo{evi}evog reìma u Srbiji, UN i druge me|unaro-
dne organizacije, promtno priznale ovu i ovakvu tvorevinu, mnogi, pa i
autor ovog izve{taja, bili su spremni da, uprkos svemu, u tom priznanju
vide i neku vrstu pragmati~ki neophodne i opravdane prve pomo}i novim
politi~kim snagama Srbije, zato {to ove ~itav poslednji kvartal 2000, sve
do vanrednih parlamentarnih izbora u samoj Srbiji 24. decembra te
godine, nisu imale nikakvog drugog institucionalnog oslonca u zemlji
osim onog na nivou nekada{nje savezne dràve. Kada je ne samo ovo priz-
nanje, nego i pritisak na Crnu Goru, produìo pa i eskalirao i tokom cele
2001, me|utim, to se ve} vi{e nije moglo shvatiti nikako druga~ije nego
kao pravo nasilje nad ìvotom i pravom. SRJ je tako i definitivno postala
krajnje neobi~an bastard agresivnog velikosrpskog nacionalizma i
kratkovidog evropskog oportunizma.
90
Verovatno zbog neke vrste ne~iste savesti, me|unarodna zajednica

(posebno EU), prema crnogorskom dràvnom pitanju, zauzela je, zapravo,
dvostruk i nekonzistentan, a ne jednozna~no negativan stav: ~as sa tvrdim
insistiranjem na fait accompli neobi~nog bastarda (SRJ), ~as sa makar
na~elnim priznanjem prava Crne Gore da odlu~i druga~ije. Na ovu osno-
vnu i lo{u ambivalenciju zatim su se nadovezale jo{ najmanje dve ozbiljne
politi~ke i pravne gre{ke (koje posebno obilato i permanentno zloupotre-
bljavaju «projugoslovenske» snage): najpre, konfuzija izme|u me|unaro-
dne priznatosti (legitimnosti) i unutra{nje nepriznatosti (nelegitimnosti)
SRJ, a zatim, na osnovu ove konfuzije, i pogre{na pretpostavka o teretu
dokazivanja u oblikovanju dràvnog statusa, koji navodno pada isklju~ivo
na crnogorske indipendiste a ne na one druge (ili barem jednako na obe
strane {to bi u stvari bilo i najkorektnije). Umesto politike jednakih zahte-
va (za verifikaciju i jedne i druge opcije) i jednakih pritisaka (na obe strane
da po{tuju univerzalne demokratske procedure i standarde), koja bi u ovoj
stvari bila jedino adekvatna i produktivna, iz opisane serije pogre{nih pret-
postavki tako je proistekla i sasvim pogre{na, kratkovida i kontraproduk-
tivna politika me|unarodne zajednice (posebno EU), politika koja
crnogorske indipendiste sistematski diskrimini{e, a njihove politi~ke pro-
tivnike sistematski favorizuje, te koja ove druge time sistematski odvra}a
od unutar-crnogorskog dijaloga, i na taj na~in ~ak i direktno destruira najz-
na~ajniju ako ne i jedinu bazu kvalitetnog i dugoro~nog re{enja aktuelnog
dràvnog pitanja.
U nastavku koji sledi, ovu destrukciju odnosno diskriminaciju ilustro-

va}emo samo sa dva najavljena i konkretna pravno-politi~ka primera. Pre
ovih primera, me|utim, podseti}emo samo i na nekoliko sli~nih ili ~ak i
eklatantnijih primera iz proteklih deset godina, tek toliko da vidimo da je
destrukcije i diskriminacije, nepo{tovanja prava i dvostrukih standarda,
zjape}e i bolne diskrepance izme|u retorike vladavine prava i realpolitike
sile, kao i sli~nih fenomena, u pona{anju me|unarodne zajednice, dakle i
velikih, a ne samo regionalnih i lokalnih sila, na ovim prostorima, bilo i
ranije. Tako, evropski i zapadni politi~ari danas bi veoma rado zaboravili
(mada oni koji su dugo bili protivnici i `rtve takvog pona{anja to nikako
ne mogu) da je i za njih Slobodan Milo{evi} dugo vremena, a najvi{e i
najbolnije u periodu 1995-99, bio ne samo retori~ki «glavni faktor mira na
Balkanu», nego i sasvim operativno potpisnik Dejtonskih mirovnih spo-
razuma. Dejton je antologijski primer totalnog ignorisanja ustavnog i
me|unarodnog prava od strane velikih sila: Slobodanu Milo{evi}u, tada
jo{ uvek samo predsedniku ve}e federalne jedinice, u to vreme jo{ uvek
nepriznate SRJ, koji ni po me|unarodnom, ni po unutra{njem pravu te
nepriznate dràve, ni u kom slu~aju nije imao pravo da vodi spoljnu poli-
91
tiku, pregovara i potpisuje me|unarodne ugovore, to pravo su krajnje

galantno ali i potpuno samovoljno priznali najvi{i predstavnici velikih
sila. Slede}i primer jo{ je uverljiviji: velike sile su ubrzano priznale SRJ
iako je za nju u Crnoj Gori na poslednjim izborima glasalo samo oko 20%
(od ~ega za sada{njeg predsednika te dràve samo oko 2% a za njenog
biv{eg predsednika a sada{njeg prvooptuènika Ha{kog tribunala ostalih
18%) gra|ana Crne Gore, ali su bezbroj puta ponovile da na eventualnom
referendumu o nezavisnosti za priznanje nezavisnosti Crne Gore verovat-
no ne bi bilo dovoljno ni 54% koliko su proindipendisti~ke stranke Crne
Gore osvojile na poslednjim izborima u Crnoj Gori 22. aprila 2001. Ispada
da je 20% pa ~ak i samo 2% vi{e od 54%. I ako je od politike odnosno
realpolitike, mnogo je.
Na kraju ovog odeljka, skre}emo pa`nju samo na jo{ jednu specifi~nost

aktuelnih osporavanja crnogorskog dràvnog prava. Zbog apsolutne nes-
pornosti ustavnog i me|unarodnog prava Crne Gore na samoopredeljenje
i nezavisnost, naime, aktuelno protivljenje velikih, regionalnih (Srbije) i
lokalnih (crnogorskih «projugoslovenskih») sila ovom njenom pravu ovde
i danas, po pravilu, ne izraàva se otvoreno i direktno, nego naj~e{}e
putem mnogo sloènijih i suptilnijih, u osnovi makijavelisti~kih tehnika,
interpretacija i opstrukcija. Dva pravno-politi~ka primera koja slede,
pored ostalog, veoma dobro ilustruju i ovu specifi~nost.
Primer prvi: o tobo`njoj neophodnosti dvotre}inske parlamentarne veri-

fikacije
Nakon {to je pre par godina kona~no prihva}eno da za proces re{avanja

crnogorskog dràvnog pitanja ne moè biti relevantan Ustav SRJ (zato {to
je Srbija a ne Crna Gora ta koja je ovaj ustav pravno ve} u potpunosti anuli-
rala), sva pa`nja za ovaj proces zainteresovane javnosti skoncentrisala se
na Ustav Crne Gore (kao {to }emo videti ~esto uz zaboravljanje elemen-
tarne ~injenice da i taj ustav u svom velikom delu nosi krst zajedni~ke
ustavne konstrukcije). U zahutkaloj politi~koj borbi, predmet posebne
pa`nje, tuma~enja i kontratuma~enja, te upotrebe i zloupotrebe, postala su
posebno dva ~lana, ~lan 2 i ~lan 119 tog ustava. ^lan 2 Ustava Crne Gore
propisuje da se o promeni dràvnog statusa (kao i o promeni oblika vla-
davine i promeni granica) ne moè odlu~ivati bez prethodne saglasnosti
referenduma gra|ana, a ~lan 119 ovog ustava reguli{e postupak promene
ustava u slu~aju da se promena odnosi na promenu dràvnog statusa (kao i
na promenu oblika vladavine, promenu kojom se suàvaju prava gra|ana,
i promenu odnosno dono{enje potpuno novog ustava), i to tako {to u svim
92
ovim slu~ajevima propisuje izuzetno sloènu i zahtevnu odnosno kvalifiko-

vanu proceduru (dvotre}insku parlamentarnu ve}inu za usvajanje samih
predloga navedenih promena, odmah nakon toga raspu{tanje parlamenta,
zatim nove odnosno vanredne parlamentarne izbore, na kraju i
dvotre}insko usvajanje onih predloga, ovog puta od strane novoizabranog
parlamenta). Sasvim o~ekivano, «projugoslovenske» (zapravo velikos-
rpske) snage iz Beograda i Podgorice od samog po~etka crnogorske
ustavne i dràvne krize ~vrsto su stale uz krajnje usko, striktno, konzerva-
tivno i neta~no tuma~enje ova dva ~lana, tuma~enje po kome se kvalifikaci-
je propisane ~lanom 119 moraju ispuniti i u slu~aju da se gra|ani na refer-
endumu iz ~lana 2 ve}inom opredele za dràvnu nezavisnost Crne Gore.
Zbog trenutnih mada kratkovidih i pogre{nih geopoliti~kih kalkulacija, uz
ovakvo tuma~enje stao je i dominantni deo me|unarodne zajednice, poseb-
no EU, pa i ovoj bliska iako nominalno nezavisna Evropska komisija za
demokratiju putem prava, poznata i kao takozvana Venecijanska komisija,
u svom Privremenom izve{taju o ustavnoj situaciji SRJ od 22. oktobra
2001. Na drugoj strani, najve}i broj profesionalaca odnosno stru~njaka iz
oblasti ustavnog prava pa i prava uop{te iz Crne Gore (pomenimo samo
Mijata [ukovi}a i Slavka Luki}a, dva profesora Ustavnog prava na
Univerzitetu Crne Gore, kao i Slobodana Blagojevi}a i Milorada Ivovi}a,
dva profesora Teorije dràve i prava na tom univerzitetu), kao i dva
renomirana ustavna pravnika iz SAD, Pol Viliams i Erik Kodel (Pravna
analiza Privremenog izve{taja Venecijanske komisije, Vijesti, 14, 15. i 17.
decembar 2001), stali su uz suprotno tuma~enje, po kojem ve}inska refer-
endumska odluka gra|ana Crne Gore iz ~lana 2 ne podleè naknadnoj ver-
ifikaciji i kvalifikacijama iz ~lana 119 Ustava Crne Gore. Pomenimo u
ovom nabrajanju izvora i stavova relevantnih za pitanje koje razmatramo
jo{ samo i dva izve{taja Biroa za demokratske institucije i ljudska prava
OEBS, onaj od 6. jula, kao i onaj od 5. novembra 2001, u kojima ova kom-
petentna i specijalizovana me|unarodna organizacija, u ovom ali i ne samo
u ovom pitanju, demonstrira mnogo ve}u profesionalnu objektivnost,
uravnoteènost i konstruktivnost nego recimo ina~e nezavisna
Venecijanska komisija, jer nakon sumarnog izno{enja razloga za i protiv
jednog i drugog tuma~enja, te na~elnog isticanja sve kompleksnosti i kom-
plikovanosti ovog pitanja, krajnje korektno preporu~uje da u toj stvari
obavezuju}e mi{ljenje i tuma~enje da Ustavni sud Republike Crne Gore
kao nadle`ni dràvni organ te republike.
Po{to su argumenti «projugoslovenske» strane (uklju~iv i EU i

Venecijansku komisiju) manje vi{e poznati i prosti (usko tuma~enje s
pozivom na retori~ko isticanje zna~aja vladavine prava), ve}u pa`nju
posveti}emo makar i sumarnom izno{enju argumenata druge strane.
93
Polazni argument ove strane je logi~ke prirode. Po ovom argumentu,

naime, kvalifikacije iz ~lana 119 imaju smisla samo u slu~aju promena
dràvnog statusa (unitarizacije ili dalje federalizacije na primer) koje ne
dovode u pitanje opstanak zajedni~ke dràve. «U slu~aju da rezultat
glasanja [na referendumu] bude nezavisnost, postoje}i Ustav gubi pravno
dejstvo, jer se odnosi na staru Republiku Crnu Goru i nije Ustav novo-
progla{ene dràve Crne Gore» (Pol Viliams i Erik Kodel, ali i svi ostali
koji se suprotstavljaju «projugoslovenskom» odnosno velikosrpskom
tuma~enju). Ovom argumentu Pol Viliams i Erik Kodel dodaju jo{ i jedno
specifi~no sistemsko i jezi~ko tuma~enje ~lana 119, ono po kojem se
opisane te{ke kvalifikacije iz tog ~lana, zapravo, zahtevaju ne za veri-
fikaciju eventualno refrendumski izglasane nezavisnosti (jer je to, kako je
prethodno pokazano, logi~ki neispravno i nepotrebno), nego, upravo obr-
nuto, samo ukoliko bi «projugoslovenske» (velikosrpske) ili bilo koje
druge snage htele da ukinu referendumsku normu iz ~lana 2 kojom se reg-
uli{e odnosno kvalifikuje postupak promene dràvnog statusa. Navedenim
logi~kim, sistemskim i jezi~kim argumentima, zatim se dodaju i veoma
zna~ajni i uverljivi komparativni argumenti. Dva ustavna pravnika iz SAD
isti~u: «Nijedna od devetnaest dràva sukcesora Sovjetskog saveza, SFRJ
i êhoslova~ke nijesu mijenjale svoje ustave da bi postale nezavisne
dràve nego su usvojile potpuno nove ustave, u nekim slu~ajevima i neko-
liko godina nakon me|unarodnog priznanja». Kona~no, svim prethodnim
argumentima, autor ovog CEDEM-ovog izve{taja pridaje jo{ jedan, po
njegovom mi{ljenju ~ak najzna~ajniji, odlu~uju}i, holisti~ki argument.
Holisti~ki, zato {to insistira na u ovom sporu skoro zaboravljeno, ina~e
najzna~ajnije na~elo tuma~enja prava, na~elo holizma (celine ili totalite-
ta), koje tuma~a obavezuje da pravo tuma~i kao deo celine sistema,
dru{tva, prostora i vremena, a ne odvojeno i izolovano. Sa ovog
stanovi{ta, tuma~enje «projugoslovenskih» snaga i njihovih me|unarod-
nih protektora tek postaje potpuno i definitivno deplasirano, neobjektivno
i neta~no. Ukoliko je usko, striktno i konzervativno tuma~enje ~lana 119
Ustava Crne Gore (na kojem insistiraju «projugoslovenske» snage), u
vreme kakvog-takvog vaènja Ustava SRJ, naime, i moglo da ima nekog
smisla, pre svega zbog potrebe o~uvanja minimalne stabilnosti, kontinu-
iteta i legaliteta, nakon (anti)ustavnog udara 6. jula 2000, kada je Srbija (a
ne Crna Gora) bila ta koja je sru{ila i poslednje ostatke Ustava SRJ, nisu
pale samo sve norme ustava zajedni~ke dràve, nego i sve one norme
Ustava Crne Gore koje se ne mogu shvatiti druga~ije osim kao puke
ekstenzije, produèci i sastavni delovi zajedni~ke ustavne konstrukcije.
Autor ovog izve{taja nema ni najmanje dileme: u takve norme spadaju
svakako i one iz ~lana 119 Ustava Crne Gore. Svako dalje, navodno legal-
isti~ko insistiranje na ovim normama, pa i onda kada to ~ini ugledna
94
Venecijanska komisija, nu`no se izvrgava u svoju suprotnost, izvrtanje, pa

i zloupotrebu prava. Ukoliko bi se tako nastavilo, tada bi se na «proju-
goslovenske» (velikosrpske) snage i njihove me|unarodne protektore
moglo primeniti i ono staro Bogi{i}evo na~elo: «Nepravada je najve}a
kada ko od zla djela svoga jo{ i kakvu korist primi.»
Primer drugi: o takozvanoj potrebnoj referendumskoj ve}ini
Zloupotreba prava od strane lokalne, regionalne i me|unarodne

realpolitike, jo{ bolje se vidi u slu~aju takozvane potrebne referendumske
ve}ine. Isti~u}i da u ovoj stvari, zapravo, nema egzaktno definisanih
me|unarodnih demokratskih standarda (precizno propisanih oblika
potrebne referendumske ve}ine), ali da je zbog politi~kih podele u samoj
Crnoj Gori, kao i zbog jo{ uvek nestabilnih prilika u regionu Jugoisto~ne
Evrope, poèljno da sukobljene strane u Crnoj Gori do te ve}ine, kao i do
ukupnog proceduralnog konsenzusa, do|u same, putem dijaloga i kompro-
misa, dva pomenuta izve{taja Biroa za demokratske institucije i ljudska
prava OEBS-a su i u ovom pitanju demonstrirala najve}i mogu}i stepen
profesionalne odgovornosti, uravnoteènosti i konstruktivnosti. To, na
àlost, nije bio slu~aj ne samo sa «projugoslovenskim» (velikosrpskim)
snagama iz Beograda i Podgorice, nego ni sa najve}im delom dominantne
me|unarodne zajednice. Svrstavaju}i se i u ovom pitanju, krajnje pris-
trasno, ponekad i grubo, uz «projugoslovenske» (velikosrpske) snage,
realpolitika velikih sila, sakrivena iza institucija ove zajednice, na taj
na~in naj~e{}e je ne samo kr{ila na~elo jednakosti kao jedno od
najzna~ajnijih temeljnih na~ela univerzalne pravde, nego, podsti~u}i agre-
sivnost svojih klijenata, doju~era{njih Milo{evi}evih saveznika,
ugroàvala i samu stabilnost i bezbednost Crne Gore i regiona, vrednosti
na koje se re~ena realpolitika, ina~e, naj~e{}e i najvi{e poziva.
Od samog po~etka, stav indipendista u ovoj stvari bio je krajnje korek-

tan: da se za definitivni izlazak Crne Gore iz zajedni~ke dràve zahteva ista
ona ve}ina (to jest da na referendum iza|e najmanje 50% plus jedan od
upisanih bira~a, te da se za nezavisnost izjasni najmanje 50% plus jedan od
onih koji su na referendum iza{li) koja je traèna i za ulazak Crne Gore u tu
dràvu na referendumu 1992. Od ovog stava zaista je te{ko zamisliti stav
koji bi mogao biti po{teniji, pogotovo kada se ima na umu nesporna ~injeni-
ca da su realni uslovi za referendum 1992. (totalni partijski i politi~ki
monopol, ratna histerija i propaganda, samo nedelju dana od raspisivanja do
odràvanja referenduma, odsustvo bilo kakve unutra{nje i me|unarodne
kontrole sprovo|enja referendumskog postupka) bili neuporedivo lo{iji
95
nego {to su danas, kao i ukoliko se ima na umu i ona druga, isto tako nes-
porna ~injenica grube mada neobjavljene secesije Srbije (a ne Crne Gore) od
strane zajedni~ke dràve u proteklih deset godina. Pa ipak, podstaknuti i
podràni od strane neskriveno zainteresovanih i pristrasnih Beograda i
Brisela, «Jugosloveni» (Veliko-Srbi) u Crnoj Gori, na ovu i vi{e nego fer
ponudu, odgovarali su sa neskrivenom arogancijom, preterivanjem i maksi-
malizmom (kojem, u stvari, svrha nije bila nikakav kompromis, nego,
naprotiv, beskona~na blokada referendumskog procesa): da se za ovaj
izlazak traì ne samo da na referendum iza|e, nego i da za nezavisnost glasa
najmanje 50% plus jedan od ukupnog broja upisanih bira~a Crne Gore. Da
bi spre~ile mogu}e nedemokratsko i nefer opstruiranje odnosno poni{tavan-
je ve}inske volje gra|ana Crne Gore za nezavisno{}u, do kojeg bi moglo
do}i sabiranjem glasova (od strane Beograda i Brisela) na bojkot podstaknu-
tih i orijentisanih «projugoslovenskih» stranaka (do 35% glasova bira~a) i
glasova «ve~itih» apstinenata (oko 20% bira~a koji nisu iza{li ni na jedne
izbore od obnove demokratije 1990), LSCG (stranka koja je izvan vladaju}e
koalicije ali zahvaljuju}i ~ijoj podr{ci se na vlasti ipak odràva manjinska
proindipendisti~ka vlada Filipa Vujanovi}a) i SDPCG (broj~ano relativno
slabija ali broju nesrazmerno uticajna stranka koja zajedno sa najja~om DPS
gradi vladaju}u proindipendisti~ku koaliciju i vladu), 10. oktobra 2001,
predloìle su Lex Specialis, koji, u cilju obeshrabrivanja odnosno
onemogu}avanja bojkota, elimini{e raniji uslov validnosti referenduma, po
kojem je referendum validan samo ukoliko na njega iza|e najmanje 50%
plus jedan od ukupnog broja upisanih bira~a, i jednostavno propisuje da }e
biti validno svako ono referendumsko re{enje koje dobije 50% plus jedan
glas od onih koji na referendum budu iza{li ({to svakako nije bilo koji oblik
preporu~ene kvalifikovane ve}ine, mada u na~elu nije ni nedemokratsko
re{enje, pa je kao takvo zastupljeno u mnogim demokratskim sistemima).
Izve{taj Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a od 5.
novembra 2001. ocenio je ovaj zakonski predlog sasvim eksplicitno kao
«korak nazad», DPS je prilikom glasanja u parlamentu bila uzdràna,
zakonski projekt je pao. Da je makar pribli`no jednak pritisak me|unarodne
zajednice istovremeno vr{en i na «projugoslovenske» (velikosrpske)
stranke, u pravcu njihovog aktivnog u~e{}a u demokratskom referendum-
skom procesu, a ne u pravcu njegovog bojkota, ovaj proces verovatno bi i
napredovao. Ovako, upalo se u za~arani krug i blokadu, i to ne samo refer-
endumskog, nego i ukupnog demokratskog, pa i tranzicionog (reformskog)
procesa u Crnoj Gori. Sve ovo, u ne maloj meri, i zbog krajnje jednostranog
i pristrasnog pona{anja dominantnih delova me|unarodne zajednice.
Veliki pozitivni potencijali mogu}eg druga~ijeg pona{anja me|unaro-

dne zajednice mogli su makar da se naslute u jednom kratkom periodu u
96
novembru 2001, kada je usledila prava mala serija novih odnosno

druga~ijih inputa sa te strane: najpre, Zaklju~ci Ve}a ministara pet-
naestorice EU od 19. novembra, koji su, dodu{e, ponovili staru mantru
«demokratske Crne Gore u demokratskoj Jugoslaviji», ali koji su po prvi
put sa te adrese progovorili i o mogu}nosti organizovanja demokratskog
referenduma; zatim, posete Podgorici Viljema Montgomerija i ârlsa
Kroforda, ambasadora SAD i UK u Beogradu, 20. i 21. novembra, tokom
kojih je prvi indicirao mogu}nost kompromisa i oko pitanja potrebne
ve}ine, a drugi ~ak eksplicitno promovisao «novi pristup» i potrebu
po~etka priprema za «dan posle» referenduma kakav god ishod tog refer-
enduma bio; najzad, i sasvim izri~it stav @erara [tudmana, {efa Biroa za
demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, nakon objavljivanja
izve{taja njegovog biroa od 5. novembra, da «me|unarodna zajednica ne}e
podràti bojkot referenduma». Ovaj poslednji slu~aj bio je posebno ilustra-
tivan: samo par dana nakon citirane izjave @erara [tudmana bilo je
dovoljno da najzna~ajniji lideri «projugoslovenskih» stranaka, posebno
Predrag Bulatovi}, lider SNP, po~nu da se pona{aju sasvim suprotno svom
dotada{njem obrascu, da izjavljuju da oni nisu nikada ni nameravali da
bojkotuju refrendum, i tome sli~no. Sli~no je bilo i sa takozvanom potreb-
nom (referendumskom) ve}inom: samo par sedmica «novog pristupa» bilo
je dovoljno da se u politi~koj javnosti Crne Gore po~nu ukazivati manje-
vi{e jasni obrisi mogu}eg kompromisa i oko ovog do tada se ~inilo najteèg
~ak nere{ivog pitanja; najzna~ajniji lideri «projugoslovenskih» stranaka
po~eli su odustajati od svoje ranije maksimalisti~ke ve}ine, a izme|u ideje
«Jugoslovenima» bliskog Viljema Montgomerija (da potrebna odnosno
kvalifikovana ve}ina bude 55% od onih koji iza|u na referendum, uz pret-
postavku da nema bojkota, te da izlazak bude maksimalan, to jest ne manji
od 81%, koliki je bio na «malom referendumu» 22. aprila 2001), na jednoj,
i amandmana proindipendisti~kog dubla SDPCG i LSCG, lansiranog u par-
lamentarnoj raspravi o Lex Specialis (da ta ve}ina iznosi 50% plus jedan
glas od izlaska koji je u poslednjih dest godina bio maksimalan, dakle od
81% od ukupnog broja upisanih bira~a, koliko je iza{lo 22. aprila 2001), na
drugoj strani, ve} se nazirao ~ak i egzaktan, kvantitativan, numeri~ki osnov
(u apsolutnim brojevima: izme|u 180.000 glasova po SDPCG i LSCG, i
200.000 glasova po Viljemu Montgomeriju) toliko neophodnog unutar-
crnogorskog proceduralnog konsenzusa. Ali je tada, zbog razloga koji ni
danas nisu sasvim jasni, mada se mogu pretpostaviti ili barem naslutiti, nas-
tupio novi hladni {ok i prekid zapo~etog unutar-crnogorskog dijaloga i pri-
bliàvanja. Glavni akter ovog novog-starog {oka i ovog puta je bila
me|unarodna zajednica, preciznije neki njeni dominantni delovi, koji su i
ranije prednja~ili u «projugoslovenskoj» (velikosrpskoj) jednostranosti i
pristrasnosti. Ovo se posebno odnosi na Francusku, odnosno na posetu
97
@aka [iraka Beogradu 7. i 8. decembra, kada je ovaj, u pojedinim momen-

tima, u svom anti-crnogorskom stavu, pa ~ak i, kako se sam izrazio, u svom
«veoma neprijateljskom odnosu» prema samoj ideji mogu}e crnogorske
nezavisnosti, pre{ao ~ak i granice dobrog ukusa, da o dobrim standardima
me|unarodne politike i diplomatije i ne govorimo. Ne{to umereniji i
ambivalentniji, ali su{tinski ne mnogo manje jednostran i pristrasan, bio je
i Havijer Solana, visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost,
tokom njegovih poseta Beogradu i Podgorici krajem novembra, pa sredi-
nom decembra ove godine. Pod o~iglednim pritiskom ovih poseta do{lo je
do obnavljanja jo{ jednog (verovatno poslednjeg) kruga dijaloga izme|u
Podgorice i Beograda, i to nakon {to su se Podgorica i Beograd, u
Beogradu, 26. oktobra, ve} bili sporazumeli da dalji dijalog vi{e nema
smisla, te da se sporno pitanje mora re{iti putem referenduma. Utvr|en je i
precizan dizajn dijaloga: rok zavr{etka do kraja januara, najdalje do kraja
februara 2002; na~elno izjedna~avanje obe platforme kao ravnopravne, {to
je do tog momenta srpska strana kategori~ki odbijala; fokusiranje ne samo
pa ni prvenstveno na takozvana kona~na i u osnovi nepomirljiva re{enja
dve platforme, nego na takozvana ìvotna pitanja gra|ana, i to na ta pitan-
ja bez obzira kakvo kona~no re{enje na kraju bude usvojeno; uklju~ivanje
eksperata u raspravu o ovim pitanjima; najzad, i uklju~ivanje predstavnika
odnosno eksperata EU u ovaj dijalog, mada samo u ulozi «facilijatora» a ne
i medijatora (koja bi za crnogorsku stranu zbog notorne pristrasnosti EU
bila neprihvatljiva). Za aktuelni EU odnosno Solanin projekt obnovljenog
dijaloga izme|u Podgorice i Beograda gore smo upotrebili jedan relativno
otvoren i suzdràn atribut, naime da je taj projekt ambivalentan, ne samo
zbog toga {to je on jo{ uvek u toku, i {to se njegovi krajnji efekti jo{ uvek
ne mogu potpuno sagledati, nego jo{ vi{e i zbog toga {to su upravo takvi,
odnosno ambivalentni, otvoreni i protivre~ni i njegovi prvi nesporni efek-
ti: podsticanje dijaloga i regulacije izme|u Crne Gore i Srbije, uz istovre-
meno i direktno razaranje unutar-crnogorskog dijaloga, koje se na kraju
moè pokazati i kao fatalno (dovoljno je samo pro~itati arogantne i agre-
sivne izjave «projugoslovenskih» odnosno velikosrpskih ~elnika u Crnoj
Gori neposredno nakon posete Havijera Solane pa videti kako je i dalje ìv
onaj neobi~ni realpoliti~ki bastard koji je ovim zemljama doneo toliko
nesre}e u poslednjih deset godina).
Umesto zaklju~ka: osloboditi pravo ralja realpolitike
I samo dva pravno-politi~ka primera, kojima je gore posve}ena ne{to

ve}a pa`nja, bili su dovoljni da se u ovom izve{taju do|e do tri nepreten-
ciozna, ali veoma zna~ajna zaklju~ka.
98
Prvi od ova tri zaklju~ka ukazuje na naglo pove}an uticaj me|unarodne

zajednice u re{avanju me|unarodnih i regionalnih kriza danas, posebno u
odre|enim slu~ajevima i situacijama. Realan uticaj ove zajednice na
po~etku XXI veka mnogo je ve}i nego {to je bio samo pre pola veka, i to
u svim delovima i zemljama sveta, ali je taj uticaj enormno pove}an, tako
da je postao ~ak predominantan, centralni, odlu~uju}i, posebno u malim
zavisnim zemljama periferije svetskog sistema, i posebno kada ove stica-
jem okolnosti padnu u neku vrstu poluprotektoratskog statusa, u kakvom
je danas ve}ina postjugoslovenskih zemalja, pa i Crna Gora. U tom smis-
lu, kooperativnost Crne Gore sa me|unarodnom zajednicom zaista nema
alternative. To, me|utim, ni u kom slu~aju ne zna~i i da me|unarodna
zajednica pri tome nema nikakve odgovornosti. Upravo suprotno: njene
odgovornosti u ovom procesu pove}avaju se u srazmeri sa pove}anjem
njenih mo}i i uticaja. U realnosti, me|utim, me|unarodni kompleks
postao je glavni netransparentni i nekontrolisani faktor politi~kog procesa,
dakle i glavni problem demokratije na po~etku XXI veka. Dok se najve}i
deo demokratske energije ve}ine relevantnih politi~kih aktera iscrpljuje na
nacionalnom nivou, sve ve}i deo procesa odlu~ivanja o najva`nijim
dru{tvenim pitanjima prenosi se na udaljeni, nekontrolisani ili nedovoljno
kontrolisani nad-nacionalni nivo. Iako na malom uzorku, ovaj problem
mogao je jasno da se vidi i u slu~aju angaòvanja me|unarodne zajednice
u re{avanju crnogorskog dràvnog pitanja. Diskrepanca izme|u ogromne
realne mo}i i uticaja, na jednoj, i odbijanja i najmanje odgovornosti u pro-
cesu re{avanja ovog pitanja, na drugoj strani, najslikovitije je do{la do
izraàja u jednoj izjavi Havijera Solane, kada je ovaj, upitan da li se poz-
nata mantra EU o «demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji»
moè shvatiti i kao nelegitimni pritisak na jedno rukovodstvo, jednu
zemlju i jedan narod, cini~no odgovorio kako ne, jer su to rukovodstvo, ta
zemlja i taj narod (navodno) slobodni da odlu~e kako ho}e.
Drugi zna~ajan zaklju~ak, koji se moè izvesti iz ona dva gornja

primera, upozorava na to kako re~eni uticaj me|unarodne zajednice moè
biti kako pozitivan tako i negativan, te da se, zbog toga, zapravo, i ne moè
govoriti o postojanju neke homogene me|unarodne zajednice, nego, upra-
vo obrnuto, samo o postojanju neprestano ìve, promenljive i }udljive
me{avine veoma razli~itih, ne retko i suprotstavljenih sila i interesa. U tom
smislu, u slu~aju Crne Gore, u poslednjem kvartalu 2001, kao i ranije,
poseban kontrast predstavljali su redovno pozitivni, korektni,
uravnoteèni i konstruktivni izve{taji specijalizovanog Biroa za
demokratske institucije OEBS-a, kao i sli~ni izve{taji ve}eg broja nezav-
isnih think-tank grupa i pojedinaca (Me|unarodne krizne grupe, Evropske
inicijative za stabilnost, Janu{a Bugajskog iz Centra za me|unarodne i
99
strate{ke studije, Danijela Servere iz Instituta za mir, i Dìma Hupera iz

Va{ingtona, da pomenemo samo neke), sa jedne strane, i naj~e{}e jednos-
trani i pristrasni stavovi, pa i pritisci (koji su ponekad bili i na samoj ivici
onoga {to se u me|unarodnim odnosima smatra dopu{tenim) vode}ih
predstavnika, {efova dràva ili vlada i ambasadora velikih sila. [to je jo{
gore, u ovom drugom slu~aju, jednostrani i pristrasni stavovi (pritisci)
dominantnih delova me|unarodne zajednice nisu opstruirali odnosno
negirali samo crnogorsko dràvno i me|unarodno pravo, nego su, svojom
izri~itom podr{kom jo{ uvek prili~no jakim i opasnim anti-dejtonskim i
anti-ha{kim snagama u Crnoj Gori i Srbiji, isto tako, najdirektnije
ugroàvali i stabilnost i bezbednost Crne Gore i regiona.
I tre}i zaklju~ak samo potvr|uje ono {to smo nagovestili na po~etku

ovog izve{taja: u procesu re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja, glavni
problem uop{te nije u sferi ustavnog i me|unarodnog prava (mada su i
problemi u ovoj sferi sami po sebi dovoljno sloèni i te{ki), nego je u
zamra~enoj sferi unutra{nje i me|unarodne politike odnosno realpolitike.
Iz ovoga jasno proizilazi i slede}e: ni malo ne potcenjuju}i zna~aj
me|unarodne i regionalne dimenzije problema, posebno zna~aj odnosa
izme|u Crne Gore i Srbije, te potrebu odgovaraju}e komunikacije, dijalo-
ga i regulacije, glavni prostor odnosno teren za re{avanje crnogorskog
dràvnog pitanja ipak je unutar same Crne Gore, pa dominantni delovi
me|unarodne zajednice, posebno neke zemlje EU, najzad moraju prestati
sa svojom politikom jednostranosti, pristrasnosti i pritisaka, kojom najdi-
rektnije blokiraju i razaraju upravo ovaj prostor odnosno teren. Nakon
toga, formula re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja prili~no je jasna
ako ne i laka i jednostavna: najpre, jednaki zahtevi za legitimisanje obe
opcije, pa jednak pritisak me|unarodne zajednice na obe strane (i to ne u
pravcu ove ili one konkretne opcije nego u pravcu po{tovanja univerzal-
nih demokratskih standarda), i minimalno neophodna regulacija
najzna~ajnijih me|usobnih odnosa posebno prava gra|ana, i to bez obzira
na to koja opcija na kraju prevlada; zatim, stvarni a ne simulirani dijalog
unutar Crne Gore pod nadzorom me|unarodne zajednice, pa kompromis-
no usagla{avanje sloènih ustavnopravnih i me|unarodnopravnih pitanja
(uklju~iv i pitanje one ve}ine), te proceduralni konsenzus, i, na kraju,
demokratski i bezbedni referendum.
100
Moderno doba
Ranije se naj~e{}e uzimalo da moderno doba po~inje sa Francuskom
buròaskom revolucijom 1789. Novija istraìvanja i nalazi, posebno oni
istorije dugog trajanja i teorije svetskog sistema, me|utim, po~etak mod-
ernog doba vezuju za Mediteran i takozvani dugi XVI vek (1450-1650). U
stvari, moderno doba je samo ne{to druga~iji naziv za savremeni svetski
sistem. A savremeni svetski sistem je samo jedna vrsta istorijskog sistema,
koja, kao i svaki drugi istorijski sistem, ima svoj istorijski po~etak, razvi-
tak i kraj. Dve glavne dimenzije ovog sistema su prostor i vreme.
Prostorno, savremeni svetski sistem strukturiran je u obliku centra, polu-
periferije i periferije, vremenski u obliku cikli~kih ritmova i sekularnih
trendova. Ro|en u Mediteranu u takozvanom dugom XVI veku, ovaj sis-
tem svoje teì{te pomera prema Atlantiku ve} u XVII veku, u XIX veku
on se pro{iruje na ~itavu Evropu, a sredinom XX veka i na ~itavu planetu.
Istovremeno sa pro{irivanjem na ~itavu planetu, me|utim, zapo~inje i
kriza, iscrpljivanje, slabljenje i opadanje ovog istorijskog sistema.
Statisti~kom ekstrapolacijom zapo~etih trendova opadanja, svetsko-sis-
temski analiti~ari do{li su do 2050, kao do verovatne godine kraja
aktuelnog, i nastanka nekog novog, lo{ijeg ili boljeg istorijskog sistema,
tako da se raspon od oko {est vekova (1450-2050) moè uzeti kao verovat-
ni odnosno o~ekivani ukupni ìvotni vek savremenog svetskog sistema
odnosno modernog doba.
U Crnoj Gori, kao i na Balkanu odnosno Jugoistoku Evrope, po~etak

modernog doba koincidira sa dolaskom odnosno nadiranjem Otomanskog
carstva. I ne samo to. Borba protiv otomanskih zavojeva~a utiskuje
snaàn, ~ak dominantan pe~at u celokupno bi}e crnogorske moderne, od
njenog po~etka, pa sve do njenog zalaska, na kraju XX veka. Procesi svet-
sko-sistemske periferizacije, to jest zaustavljanja, zaostajanja i zavisnosti
u razvoju Balkana odnosno Jugoisto~ne Evrope kao dela Isto~ne Evrope,
ve} su bili zapo~eli i pre dolaska odnosno nadiranja Otomanskog carstva,
ali je pad ovih delova Evrope pod vlast Otomana zapo~ete procese samo
poja~ao i ubrzao. U osnovi, isto se moè re}i i za slu~aj Crne Gore. Ipak,
slu~aj Crne Gore je i sasvim specifi~an. Visoke planine, nepristupa~ne za
zavojeva~e a pogodne za odbranu, s jedne, i neiscrpni oslobodila~ki etos,
utemeljen u ìvom se}anju na prethodnu vi{evekovnu nezavisnost, s druge
strane, dva su najva`nija faktora koja pomaù da se razume kako je to
101
malena Crna Gora uspela da najve}i deo vremena u narednih nekoliko

vekova opstane kao jedina de facto nezavisna i slobodna hri{}anska teri-
torija u ovom delu Evrope. Specifi~ni istorijski tip dru{tva koji se na slo-
bodnoj teritoriji konzervirao, me|utim, daleko je od plemena odnosno
prvobitne zajednice u marksisti~kom zna~enju tog pojma. Crnogorski ple-
menski tip mnogo je bliì anti~kom herojskom tipu, koji je utemeljen na
ratni~kom na~inu ìvota, vojnoj demokratiji, agonalnoj motivaciji i etici
juna{tva i ~ojstva, a najbliì veberovskom patrimonijalnom tipu, koji pred-
stavlja me{avinu specifi~nih patrijarhalnih i kvazifeudalnih elemenata. U
svakom slu~aju, ovaj tip dru{tva posta}e temelj duge i te{ke anti-otoma-
nske oslobodila~ke borbe i prepoznatljiv znak Crne Gore uop{te. Odse~-
ena od svog prirodnog, geografskog i istorijskog zale|a vi{e vekova, hero-
jska Crna Gora }e neizbe`no zaostati za brzim zapadnoevropskim razvo-
jem, ali }e se mukotrpno o~uvanje fakti~ke nezavisnosti i slobode, u XIX
veku, pokazati i kao jedan od glavnih preduslova za njeno aktivno uklju-
~ivanje u moderne evropske i svetske tokove. Pored ostalih, i ovo }e biti
jedna od specifi~nosti crnogorske moderne odnosno modernizacije. Za
razliku od uobi~ajenih slu~ajeva, kod kojih ekonomska i socijalna mod-
ernizacija prethode politi~koj nezavisnosti i emancipaciji, naime, u slu~aju
Crne Gore bilo je sasvim obrnuto, relativno rana politi~ka nezavisnost i
sloboda prethodile su relativno odocneloj ekonomskoj i socijalnoj mod-
ernizaciji.
Pored dolaska Otomana, jo{ jedna geopoliti~ka promena u svetu i

regionu presudno je uticala na oblik i tok crnogorske moderne. Re~ je o
smeni geopoliti~kih uticaja Venecije (Zapada) i Rusije (Istoka), do koje je
do{lo tokom XVIII veka. Prethodno je u XVII veku do{lo do velikog glob-
alnog pomeranja teì{ta savremenog svetskog sistema iz Mediterana, gde
je taj sistem za~et i ro|en, prema Atlantiku, gde }e u naredna tri veka on
doìveti svoj puni razvitak i cvat. Usled ovog pomeranja, do{lo je do rel-
ativnog slabljenja uticaja Venecije i Zapada, te srazmernog ja~anja utica-
ja Rusije i Istoka, ne samo na Crnu Goru, nego i na ~itav Balkan. Politi~ari
i ideolozi veoma ~esto mistifikuju geopoliti~ka savezni{tva, pored ostalog
i tako {to ih prikazuju kao ve~na, to jest kao da postoje oduvek, i kao da
}e postojati zauvek, iako nije tako. Nasuprot opsesiji rusofila, istorijski
dokumenti i izvori potvr|uju da je ~ak i u XVII veku, kulturni, verski i
politi~ki uticaj Venecije na grani~na crnogorska plemena, jo{ uvek bio
predominantan, te da }e se zna~ajniji uticaj Rusije na Crnu Goru razviti
tek po~etkom, a postati predominantan tek krajem XVIII veka. Ne{to
sli~no moè se re}i i o specifi~nom crnogorskom srpstvu, te srbofiliji i
slovenofiliji uop{te. Zna~ajan pa i presudan uticaj velikih i globalnih
geopoliti~kih promena na malu Crnu Goru osta}e i sve do danas.
102
Slabljenje geopoliti~kog uticaja Rusije nakon sloma sovjetske imperije u

poslednjoj deceniji XX veka ve} je dovelo do srazmernog ja~anja uticaja
Zapada na Crnu Goru i Balkan. Da li }e ovo dovesti i do kona~nog povrat-
ka Crne Gore na Zapad, me|utim, jo{ uvek je krajnje neizvesno, i to ne
samo zbog nasle|enih i dubokih unutra{njih podela u samoj Crnoj Gori,
nego, jo{ vi{e, i zbog kompleksnosti, dinami~nosti i neizvesnosti promena
u savremenom svetskom sistemu. Pored brojnih i zna~ajnih cikli~kih
promena, naime, savremeni svetski sistem danas proìmaju i nose i isto
tako brojne i zna~ajne, ako ne i brojnije i zna~ajnije sekularne promene. A
u okviru ovih promena, primera radi, nije sigurno ni da }e se zadràti na{a
dana{nja glavna geopoliti~ka podela na Istok i Zapad, da se o manje krup-
nim podelama i ~injenicama i ne govori. Zbog toga se u vezi sa ovim
mo`da jo{ jedino moè predvideti to da }e Crna Gora, i na samom kraju
modernog doba, u prvoj deceniji ili dve XXI veka, najverovatnije nastavi-
ti da meandrira kao osetljiv i podeljen entitet, onako, uostalom, kako je to
~inila i u prvih par decenija pa i vekova svoje moderne istorije.
Izabrana literatura
Andrija{evi}, @ivko M. (1998). «Stvaranje kulta Rusije u Crnoj Gori u XVIII

vijeku,» u Crnogorske teme. Podgorica: Istorijski institut Crne Gore, strana 5-25.
Braudel, Fernand (1966). La Mediterranee et le monde mediterraneen a l'e-

poque de Philippe II, I-II. Paris: Armand Colin.
Cerovi}, Stanko (1996). Njego{eve tajne staze. Podgorica: Montenegropublic.
Wallerstein, Immanuel (1974, 1980, 1989). The Modern World-System, I-III.

New York: Academic Press.
Modernizacija
Pod modernizacijom se obi~no podrazumeva proces sveobuhvatnih
strukturnih promena, prilago|avanja i preobraàja tradicionalnog u mod-
erno dru{tvo. Ovaj proces je vi{edimenzionalan, tako da se naj~e{}e gov-
ori o ekonomskoj, politi~koj i kulturnoj dimenziji ili vrsti modernizacije.
Ekonomska modernizacija obuhvata marketizaciju, industrijalizaciju i
urbanizaciju privrede i dru{tva, politi~ka modernizacija participaciju,
birokratizaciju i demokratizaciju vlasti i politike, a kulturna modernizaci-
ja sekularizaciju, individualizaciju i personalizaciju vrednosti i kulture,
103
kao i procese koji su sa ovim procesima direktno ili indirektno povezani

odnosno iz njih direktno ili indirektno proizilaze.
Prve zna~ajne uvide u razli~ite dimenzije modernizacije pruìli su jo{

klasici moderne, francuski prosvetitetlji, nema~ki filozofi, engleski ekon-
omisti, zatim Karl Marks (Karl Marx), Ogist Kont (Auguste Comte), Maks
Veber (Max Weber) i drugi, ali sistematsko izu~avanje modernizacije, pre
svega u obliku razli~itih ekonomskih teorija privrednog razvoja, te
razli~itih sociolo{kih teorija modernizacije, po~inje tek posle drugog svet-
skog rata, kada se podiè veliki oslobodila~ki antikolonijalni pokret naro-
da. Kao teorijski izraz ovog velikog pokreta, u poslednjoj ~etvrtini XX
veka, nasuprot vladaju}im, sve vi{e se razvijaju i afirmi{u nove, alterna-
tivne i kriti~ke teorije privrednog razvoja i modernizacije, me|u njima
posebno razli~ite varijante teorije zavisnosti, a me|u ovima posebno teori-
ja svetskog sistema ameri~kog sociologa Imanuela Volerstina (Immanuel
Wallerstein).
Najve}i novum teorije svetskog sistema jeste svet kao glavna jedinica
analize. U vladaju}im teorijama privrednog razvoja i modernizacije, glav-
na jedinica analize je pojedina~no dru{tvo odnosno nacija-dràva. Zbog
toga ove teorije neizbe`no padaju u gre{ku pars pro toto. Njihova slika
sveta je ograni~ena, evropocentri~na i zapadnocentri~na, a njihov pojam
modernizacije redukovan na pojam vesternizacije. Nasuprot tome, teorija
svetskog sistema modernizaciju posmatra unutar svetske celine odnosno
svetskog sistema. Zbog toga je njen pojam modernizacije {iri, adekvatniji
i bolji. Unutar ovog pojma, isti~u se, pre svega, neravnomernost, te ner-
azvijenost i zavisnost, kao glavni fenomeni i problemi modernizacije u
svetskim razmerama. Neravnomernost u prostoru manifestuje se kroz
razvitak dva tipa modernizacije, one u centru i one na periferiji odnosno
poluperiferiji svetskog sistema, a neravnomernost u vremenu kroz
razli~ite oblike zakasnele odnosno odocnele modernizacije.
Modernizacija Crne Gore svakako spada u tip periferne odnosno polu-

periferne, kada je o prostornoj dimenziji re~, te zakasnele odnosno odoc-
nele modernizacije, kada je o vremenskoj dimenziji re~. Kao periferna i
zakasnela, crnogorska modernizacije je istovremeno i te{ka, deformisana,
nedovr{ena i neizvesna. Ona je takva i na kraju svetske moderne, to jest i
na kraju XX i po~etku XXI veka. U slu~aju Crne Gore moè se govoriti
~ak i o dvostrukoj periferizaciji, onoj horizontalnoj, zasnovanoj na njenoj
duìnskoj udaljenosti od glavnih centara svetskog sistema, i onoj ver-
tikalnoj, zasnovanoj na njenoj visinskoj odnosno planinskoj izolovanosti
od ovih ali i od zna~ajnijih regionalnih centara (»Planina je konzervator
104
pro{losti», kaè Fernan Brodel), mada }e ova druga, kao faktor o~uvanja
slobode tokom vi{e vekova anti-otomanske borbe, a posebno u XVIII i
XIX veku, istovremeno i kontradiktorno, biti i faktor njenog ubrzanog pri-
bliàvanja tim istim centrima.
Zavisno od dimenzije kojoj se posve}uje najve}a pa`nja, postoje

razli~ite vrste periodizacija svetske i crnogorske modernizacije. Njih
utvr|uju razli~ite dru{tvene nauke, svetska i nacionalna ekonomija, soci-
ologija, privredna, kulturna i politi~ka istorija, i druge. Kojoj od ovih peri-
odizacija }e se dati prednost, me|utim, u najve}oj meri zavisi od vrste
odnosno tipa modernizacije. Tako, jedna od glavnih karakteristika per-
iferne i zakasnele modernizacije, kakva je i ona u Crnoj Gori, jeste domi-
nanta nasilja i politike nad ekonomijom, kulturom i drugim strukturama i
podstrukturama dru{tva. Nasilje o kojem je re~ je strukturno i dugotrajno,
a ne konjunkturno i efemerno. Zbog toga je i u slu~aju crnogorske mod-
ernizacije sasvim opravdana jedna sinteti~ka periodizacija koja, nasuprot
vulgarnomaterijalisti~koj interpretaciji odnosa izme|u takozvane baze i
nadgradnje, za grani~ne vremenske ta~ke uzima velike ideolo{ke i
politi~ke raskole, a ne ove odnosno one ta~ke privrednog razvoja. Takva
je i periodizacija crnogorskog istori~ara mla|e odnosno srednje generaci-
je [erba Rastodera, koji one raskole u takozvanom dugom XX veku,
sasvim osnovano, vezuje za ~etiri dominantne politi~ke generacije, te nji-
hove istorijske i politi~ke vo|e, Nikolu Petrovi}a, Aleksandra Kara|or|e-
vi}a, Josipa Broza i Slobodana Milo{evi}a.
Nasilje o kojem je re~ predstavlja, zapravo, zakonitu iako inferiornu

anti-modernizacijsku reakciju na te{ko}e i izazove modernizacije. Kao
takva, ova reakcija je karakteristi~na i za centar i za periferiju odnosno
poluperiferiju svetskog sistema. Ipak, ona je mnogo dugotrajnija i sna`nija
na periferiji odnosno poluperiferiji, nego u centrima ovog sistema. U jo{
{irem kontekstu i smislu, neki predstavnici istorije dugog trajanja, a pre
svega Trajan Stojanovi}, razorne i samorazorne konflikte na Balkanu u
poslednja dva veka, pa i takve konflikte u poslednjoj deceniji XX veka,
tuma~e, pre svega, kao manifestaciju i posledicu te{ke i neuspe{ne mod-
ernizacije balkanskih dru{tava, i to usled otpora njihovih tradicionalnih
neolitskih kultura, ~iji koreni seù ~ak i do deset hiljada godina unazad. U
ovom istom pro{irenom istorijskom i teorijskom kontekstu, promene koje
se na Balkanu odnosno Jugoistoku Evrope, pa i u Crnoj Gori, odvijaju na
kraju XX i po~etku XXI veka, mogu se protuma~iti i kao proces mukotrp-
ne, burne i bolne integracije poslednje evropske periferije u njeno prirod-
no, geografsko i istorijsko zale|e i okruènje.
105
Izabrana literatura
Braudel, Fernand (1979). Civilisation materielle, economie et capitalisme, XVe-

XVIIIe siecle, I-III. Paris: Armand Colin.
Rastoder, [erbo (2000). «Crna Gora u XX vijeku: ~etiri generacije crnogorskih

raskola,» u Janusovo lice istorije. Podgorica: Vijesti, strana 253-260.
Stojanovi}, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa. Beograd:

Equilibrium.
Wallerstein, Immanuel (1987). Historical Capitalism. London: Verso.
Wallerstein, Immanuel (1974, 1980, 1989). The Modern World-System, I-III.

New York: Academic Press.
Prostor i vreme
Za razliku od fizi~kog vremena, koje je objektivno, homogeno, jednos-
tavno i ravnomerno, istorijsko vreme je subjektivno, heterogeno, sloèno i
neravnomerno. Istorijsko vreme posredovano je ~ovekovim iskustvom, psi-
hologijom, mentalitetom i kulturom, a ovi su bitno uslovljeni ner-
avnomernim privrednim i dru{tvenim razvitkom, pre svega razlikovanjem,
pa i suprotstavljanjem tradicionalnog i modernog u tom razvitku. U ovom
kontekstu, tradicionalno je ono {to se ponavlja i vra}a, stagnira, usporava i
zaustavlja, moderno ono {to se razvija, menja, napreduje i ubrzava.
Geografski prostor jedan je od glavnih faktora koji objektivno i spolja

uslovljavaju, proizvode i oblikuju istorijsko vreme. Da bi istakli tesnu
povezanost ovog prostora i vremena, svetsko-sistemski analiti~ari kon-
struisali su ~ak i jednu novu, sloènu re~: VremeProstor (»The
TimeSpace»). Ovo sponatno i indikativno spajanje odre|enog prostora i
vremena, uostalom, razotkriva i jedna veoma ra{irena upotreba termina
Evrope i Balkana (ili Afrike) u svetu i kod nas. Izvorno, naime, ovi termi-
ni ozna~avaju odre|ene prostore, ali se oni istovremeno koriste i kao ter-
mini odnosno sinonimi za ozna~avanje odre|enih vremena, i to Evropa
kao termin odnosno sinonim za modernizaciju, razvoj, napredak i novi
vek, a Balkan (ili Afrika) kao termin odnosno sinonim za tradicionalizam,
nerazvijenost, nazadovanje i mra~ni srednji vek.
Slikovito odnosno metafori~ki govore}i, geografski prostor i istorijsko
106
vreme me|usobno se odnose kao korito reke i re~ni tok. Kao {to planins-
ka odnosno ravni~arska konfiguracija tla i korita reke uslovljava ubrzan
odnosno usporen tok reke, tako i odre|ene karakteristike geografskog
poloàja i prostora jedne zemlje, pre svega udaljenost te zemlje od centara
svetskog sistema, ali i neke druge, uslovljava njen sporiji odnosno brì
privredni i dru{tveni razvoj, a unutar ovog i preovladavanje ovog odnos-
no onog, tradicionalnog odnosno modernog tipa istorijskog vremena,
iskustva, psihologije, mentaliteta i kulture.
U slu~aju Crne Gore, postoje barem tri karakteristike geografskog

poloàja i prostora, koje su uslovile, proizvele i oblikovale njen relativno
sporiji privredni i dru{tveni tok, to jest njenu te{ku, zakasnelu i perifernu
modernizaciju, ~ak i na samom kraju modernog doba i savremenog svet-
skog sistema. Prvo, to je geografska udaljenost Crne Gore od glavnih cen-
tara savremenog svetskog sistema, njeno pripadanje Balkanskom polu-
ostrvu, poslednjoj granici i periferiji Zapadne Evrope. Drugo, to je njena
visinska odnosno planinska izolovanost od ovih, ali i od mnogih zna~ajnih
regionalnih centara. I tre}e, to je lociranost Crne Gore nasred jedne od
najrazornijih istorijskih i planetarnih linija sukoba i nasilja, onoj koja, od
obale dana{njeg Tunisa, preko Sredozemlja, Sicilije i Jadrana, pa sve do
Otranta i zale|a Balkana, ve} vekovima, to jest jo{ od takozvane
Teodosijeve linije, preko otomansko-austrougarske granice, pa sve do
hladnoratovske i posthladnoratovske «gvozdene zavese», preseca ovaj
prostor i ometa njegov normalan privredni i dru{tveni razvoj.
âk i kada nema zna~ajnijih spolja{njih podsticaja, kakvi su i oni koji

su upravo opisani, me|utim, nasilje redovno i zakonito prati svaku te{ku,
perifernu i zakasnelu modernizaciju. Dugotrajnim ponavljanjem, ono se
pretvara u odre|eni mentalitet (u na{em slu~aju «violentni dinarski men-
talitet»), a jo{ dugotrajnijim socijalizovanjem i interiorizovanjem u svo-
jevrsni kulturni sediment. Tako se krug zatvara. Violentni mentalitet i
autoritarna kultura sa svoje strane sada postaju glavni unutra{nji problem,
prepreka i smetnja za uspe{an razvoj i modernizaciju. A deficit stvarnog
razvoja i modernizacije kompenzira se ideologijom i retorikom revoluci-
je, koja samo {iri privid pozitivne mobilizacije i ubrzanja, a zapravo pred-
stavlja samo jo{ jedan od elemenata usporavanja i zaustavljanja.
Permanentna frustracija, pa i neka vrsta samoparalizuju}eg fatalizma,
iznutra blokiraju svaki autonomni impuls, i predstavljaju glavni efekt, ali
i sastavni deo ovakvog (ne)razvojnog obrasca.
Krug ipak nije fatalisti~ki zatvoren ni u slu~aju Crne Gore. I to ne samo

zbog njenih naraslih unutra{njih modernizacijskih snaga na kraju XX i
107
po~etku XXI veka, nego i zbog novih mogu}nosti koje u tom pogledu
pruà kriza i preobraàj savremenog svetskog sistema. Uspeh u
osloba|anju od nasle|enog siroma{tva i nerazvijenosti, stagnacije i tradi-
cionalizma, violentnosti i autoritarnosti, frustracije i fatalizma, i u slu~aju
Crne Gore, pored ostalog, zna~ajno }e zavisiti i od njene sopstvene
kreativnosti i imaginacije, posebno od njene sposobnosti da pravovremeno
prepozna i na pravi na~in poveè sve one nove, unutra{nje i spolja{nje,
lokalne i globalne mogu}nosti koje se ra|aju. U ovom kontekstu, posebno
je podsticajna, ali i sasvim realna, i mogu}nost preobraàja Balkana i
Mediterana, a unutar ovih i Crne Gore, iz opisane zone istorijskih sukoba
i nasilja, u zonu pozitivne saradnje i mira, susreta i razmene, ekumene i
multikulture. U ovoj vrsti preobraàja, Crna Gora ima {ta da ponudi. Pored
negativnih, naime, ona u svojoj istoriji ima i veoma vrednih pozitivnih
iskustava ove vrste. Zbog toga bi Crna Gora, kao i ~itav Balkan odnosno
Mediteran, ponovo mogla postati zemlja odnosno «crkva sa dva oltara».
Izabrana literatura
Braudel, Fernand (1966). La Mediterranee et le monde mediterraneen a l'e-

poque de Philippe II, I-II. Paris: Armand Colin.
Pomian, Krzysztof (1979). «The Secular Evolution of the Concept of Cycles,»

Review, No. 4.
Wallersetin, Immanuel (1992). «The TimeSpace of World-System Analysis: A

Philosophical Essay,» Research Working Paper, Fernand Braudel Center, State
University New York at Binghamton, Binghamton, NY.
Neopatrijarhat
Neravnomernost privrednog i dru{tvenog razvitka predstavlja jednu od
glavnih karakteristika modernog kapitalizma, i to ne samo u naj{irim svet-
skim razmerama, nego i u unutar pojedina~nih dru{tava. Neravnomernost
unutra{njeg razvitka posebno je karakteristi~na za dru{tva na periferiji i
poluperiferiji svetskog sistema. Jo{ po~etkom 1970-ih, u sve ~e{}im
debatama o problemima privrednog i dru{tvenog razvoja, prime}eno je da
se kod ovih dru{tava uspostavlja ~ak i neka vrsta produène egzistencije
odnosno koegzistencije modernog i tradicionalnog sektora, koja nije tek
privremena i tranzitorna, nego relativno stalna i stabilna. Zbog toga su per-
iferne formacije u ovim debatama okvalifikovane i kao takozvane dualne
privrede odnosno formacije. Ista vrsta unutra{njeg strukturalnog dualizma
108
nagla{ena je i sloènicom neo-patrijarhat, koja je ne{to novijeg datuma, ali

eksplicitnijeg i preciznijeg sadràja.
Prilikom opisivanja spolja{njeg izgleda i pona{anja dualnih odnosno

neopatrijarhalnih dru{tava periferije i poluperiferije, me|u nau~nicima i
teoreti~arima koji se ovim dru{tvima bave naj~e{}e nema velikih sporova.
Po pravilu, sporovi me|u njima javljaju se tek prilikom tuma~enja prave
prirode, porekla i smisla opisanog dualizma. Pri tome je glavni izvor ovih
sporova naj~e{}e takozvana jedinica analize. Tako, polaze}i od nacije-
dràve kao glavne ili ~ak jedine jedinice analize, zastupnici vladaju}ih
teorija privrednog i dru{tvenog razvoja problemati~ni dualizam odnosno
neopatrijarhat tuma~e pre svega ako ne i isklju~ivo kao rezultat delovanja
unutra{njih faktora dru{tava o kojima je re~. Naprotiv, polaze}i od svetske
celine kao glavne jedinice analize, Imanuel Volerstin i drugi zastupnici
teorije svetskog sistema, jedne od vode}ih alternativnih teorija privrednog
i dru{tvenog razvoja, problemati~ni dualizam odnosno neopatrijarhat
tuma~e kao mnogo sloèniji fenomen, to jest kao rezultat delovanja kako
unutra{njih tako i spolja{njih (svetskih) faktora. Umesto prostog i
pasivnog mno{tva, koegzistencije i dualizma, dakle, alternativna inter-
pretacija insistira na svetsko-sistemskoj nad-determinaciji, to jest na kom-
pleksnom i dinami~nom slaganju razli~itih sektora, prostora i vremena.
Uz Siciliju i [kotsku, Crna Gora predstavlja jednu od poslednjih

patrijahalnih oaza u modernoj Evropi, zemlju u kojoj se, i na kraju XX,
odnosno po~etku XXI veka, uporedo sa sve sna`nijim razvitkom mod-
erne privrede i dru{tva, moè nai}i i na relativno sna`ne, sveè i
o~uvane ostake tradicionalnog odnosno plemenskog dru{tva i ìvota. U
tom smislu, Crna Gora i danas predstavlja pravi mali istorijski raritet,
dragocen rezervoar, etnografski muzej. Kao takva, uostalom, ona je ve}
~itavih sto odnosno dvesta godina privilegovan predmet izu~avanja
etnografije, etnologije i kulturne antropologije, i to ne samo u lokalnim
i regionalnim, nego i u naj{irim svetskim razmerama. S druge strane,
me|utim, (ne)o~ekivano oìvljavanje i mobilizovanje predmodernih
crnogorskih plemena i patrijarhata uop{te, kao i isto takvo oìvljavanje
i mobilizovanje sli~nih snaga kod drugih naroda u regionu, usred
najve}eg kovitlaca posthladnoratovske balkanske krize, haosa i nasilja,
tokom te{kih 1990-ih, vladaju}u teoriju privrednog i dru{tvenog razvo-
ja jo{ jednom su ozbiljno doveli u pitanje. Bizarni politi~ki savez koji
je oko «SRJ bez alternative» jedno vreme bio okupio ~ak i tako
raznorodne politi~ke i civilizacijske snaga kao {to su to bila predmod-
erna crnogorska plemena, moderna diktatura Slobodana Milo{evi}a, i
postmoderne vlade Zapada, nije mogao biti rasvetljen pomo}u neta~nih
109
i latentno ili ~ak otvoreno rasisti~kih stereotipa o navodno varvarskom

balkanskom tipu, ili o navodno neizbe`nom povratku u srednji vek.
Razumevanje ovako neobi~nog, {irokog i slojevitog kompleksa pred-
modernih, modernih i postmodernih struktura i snaga, nad-determin-
isanih od strane ovih poslednjih, nije bilo mogu}e bez one alternativne
teorije i interpretacije.
Alternativna interpretacija o kojoj je re~, ni u slu~aju Crne Gore,

me|utim, nije zna~ajna samo zbog rasvetljavanja i razumevanja nepoznate
pro{losti, nego i zbog izbora i oblikovanja neizvesne budu}nosti.
Dinami~ni kompleks predmoderne, moderne i postmoderne, ~iju je nega-
tivnu, ~ak demonsku kombinaciju Crna Gora upoznala tokom te{kih 1990-
ih, sre}om, nije fiksiran i nepromenljiv entitet. Ni crnogorski neopatri-
jarhat nije zatvoren sistem. Uz odgovaraju}e znanje, volju i svest, i ovaj
kompleks mogao bi da doìvi pozitivnu promenu, katarzu i preokret.
Pozitivno nasle|e crnogorske predmoderne jo{ uvek ~eka na ovaj veliki i
zna~ajni postmoderni preokret.
Izabrana literatura
Ivekovi}, Ivan (1997). «Neopatrijarhat i politi~ko nasilje: Prilog razumevanju

etni~kih sukoba na Balkanu i Kavkazu,» Republika, Beograd, Broj 174, 16-31.
oktobar, strana I-XX.
Mastnak, Toma` (1996). «Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism,» in R. Ca-

pland and J. Faffer, editors, Europe's New Nationalism. New York/Oxford: Oxford
University Press, pp. 59-74.
Reich, Wilhelm (1946). The Mass Psychology of Fascism. New York: Orgone
Institute Press.
Stojanovi}, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa. Beograd:

Equilibrium.
Posthladnoratovska era
Vreme koje po~inje da te~e nakon pada Berlinskog zida, sloma komu-
nizma i kraja hladnog rata 1989, s pravom se ozna~ava kao nova, posth-
ladnoratovska era, samo {to je osnovni kvalitet tog vremena u velikoj meri
razli~it pa i suprotan od onoga {to je na samom po~etku eufori~no najavlji-
vala vladaju}a politika i ideologija. Umesto nesporne pobede «novog svet-
110
skog poretka» ljudskih prava i demokratije za sve ljude i narode sveta,

kojeg su olako obe}avali vladaju}i politi~ari i ideolozi onog vremena,
naime, u prvih desetak godina, nova, posthladnoratovska era donela je tek
porast op{te planetarne neizvesnosti i nestabilnosti, a na Balkanu jo{ i
porast haosa, nereda i nasilja. Na drugoj strani, kriti~ka dru{tvena nauka
odnosno teorija ovu tendenciju svojevremeno je ta~no predvidela. Putem
egzaktnih statisti~kih istraìvanja, naime, istorija dugog trajanja i soci-
ologija svetskog sistema otkrile su da je vi{estruko cikli~no i sekularno
padanje savremenog svetskog sistema zapo~elo jo{ sredinom 1970-ih, a
putem isto tako egzaktnih statisti~kih ekstrapolacija upozorile da }e uz
ovo padanje verovatno i}i jo{ i {irenje nereda i nasilja, i to sve do sredine
XXI veka, kada se tek moè o~ekivati pojava nekog novog, lo{ijeg ili bol-
jeg istorijskog sistema.
Za Crnu Goru se u ovom vremenu ~ulo relativno kasno, sredinom 1997,

kada je, pod uticajem velikih demonstracija u Beogradu, do{lo do krize a
zatim i raspada vladaju}e partije biv{ih crnogorskih komunista, potonjih
najvernijih saveznika Milo{evi}evih nacional-socijalista. Nova politi~ka
dinamika bila je izuzetno kompleksna i neizvesna. U ovoj dinamici poste-
peno su se stekla i preplela tri vremenska odnosno istorijska sloja. Prvi je
bio najpoznatiji i najpovr{niji. To je bio sloj partijsko-politi~ke krize, koja
se ve} do kraja 1997, sredine 1998, privremeno razre{ila uspostavljanjem
nove, sna`ne i o{tre pro- odnosno anti-milo{evi}evske polarizacije. Drugi
je bio ne{to dublji i trajniji. To je bio sloj zakasnele postkomunisti~ke
tranzicije. Od 1989-1997, naime, Crna Gora je stagnirala ili ~ak
nazadovala u stanju jedne vrste blokirane ili ~ak negativne postkomu-
nisti~ke tranzicije, to jest prelaza od jednog (komunisti~kog) prema dru-
gom (agresivnonacionalisti~kom, velikosrpskom) tipu zatvorenog dru{tva
i kolektivizma. Zbog toga je tek nakon definitivnog poraza
promilo{evi}evske politike u Crnoj Gori, mogla da zapo~ne i njena pozi-
tivna, makar koliko te{ka i spora tranzicija. Najzad, tre}i sloj ove dinamike
bio je najdublji i najtrajniji. To je bio sloj nere{enog dràvnog pitanja, koji
je, opet, bio samo deo one periferne, zakasnele i nedovr{ene modernizaci-
je, koja je u Crnoj Gori trajala ve} najmanje dvesta godina, te unutar koje
je aktuelna postkomunisti~ka tranzicija bila tek najnoviji ciklus ili seg-
ment. Naravno, izme|u navedena tri vremenska odnosno istorijska sloja
celo vreme je delovala i jedna bitna unutra{nja veza. Ovu vezu najjasnije
je izrazio relativno visok stupanj korelacije koji se brzo uspostavio izme|u
promilo{evi}evske i antimodernizacijske, odnosno promilo{evi}evske i
antiindipendisti~ke, na jednoj, te izme|u antimilo{evi}evske i modern-
izacijske, odnosno antimilo{evi}evske i indipendisti~ke orijentacije, na
drugoj strani crnogorskog politi~kog spektra.
111
Iako jedna od najstarijih dràva u ovom delu Evrope i sveta, Crna Gora
je bila i poslednja od svih biv{ih jugoslovenskih republika koja je nakon
raspada SFRJ odnosno SRJ zatraìla nazad svoju dràvnu suverenost i
nezavisnost. Da paradoks bude jo{ i ve}i, ~ak i tada, pred kraj 2000, kada
je vlast po prvi put i eksplicitno najavila odràvanje referenduma o
dràvnom statusu, Crna Gora je oko ovog pitanja i dalje bila prili~no
podeljena, a broj onih u njoj koji su i dalje bili protiv obnove njene
dràvne nezavisnosti, iako manji od pola, ipak, jo{ uvek relativno velik,
negde oko ~etrdeset procenata. Otkuda ovaj paradoks odnosno fenomen?
«Podeljeno dru{tvo» i «dvostruki identitet» iz savremene sociologije iden-
titeta dobro opisuju spolja{nji izgled, ali ne i unutra{nju strukturu i priro-
du ovog fenomena. [tavi{e, pogre{na primena ovih pojmova moè ovaj
fenomen ~ak i da zamagli ili izokrene. Barem onoliko koliko odre|eno
dràvno pitanje proisti~e iz «podeljenog dru{tva» i «dvostrukog identite-
ta», naime, i samo to dru{tvo odnosno identitet proisti~u iz odre|enog
istorijskog dràvnog kompleksa. U tom smislu, i drama podeljene odnos-
no sukobljene lojalnosti ne malog broja gra|ana Crne Gore na samom
kraju XX odnosno po~etku XXI veka izraz je barem dva veka duge istori-
je dvostruke i kontradiktorne dràvne ideje i mobilizacije, a ne bilo kakve
misti~ne i ve~ne etni~ke, biolo{ke ili kulturne prasupstance. Samo ovakva
dràvna ideja odnosno mobilizacija moè da objasni i onako sloèno, dra-
mati~no i neizvesno meandriranje, to jest pojavljivanje, zatim gubljenje,
pa ponovno pojavljivanje moderne crnogorske dràve, od njene
vi{evekovne fakti~ke slobode i ranog me|unarodnog priznanja 1878,
preko njene velikosrpske negacije i samonegacije 1918, pa sve do njene
najnovije te`nje za obnovom nezavisnosti na prelazu iz XX u XXI stole}e.
U istovremenom ja~anju globalizacije i individualizacije posle hladnog

rata nije bilo ni~eg neobi~nog i nelogi~nog. Naprotiv, ovo je bio jedan od
najlogi~nijih parova suprotnosti nove posthladnoratovske ere. Logika
ovog para bila je logika, to jest zakon akcije i reakcije, pri ~emu je, nar-
avno, globalizacija bila akcija, a individualizacija reakcija. Ovaj zakon
osetile su i najve}e, najmo}nije i najstabilnije zemlje savremenog sveta. I
one su pod pritiskom globalizacije morale da se iznova samopercipiraju i
individualizuju u izmenjenom me|unarodnom sistemu. Utoliko manje
treba da ~udi snaàn trend posthladnoratovske individualizacije u slu~aju
jednog nevelikog ali davnog i osetljivog istorijskog entiteta kao {to je
Crna Gora. Jo{ manje treba da ~udi izrazita otvorenost i osetljivost ovog
entiteta prema isto tako sna`nom trendu globalizacije. Sli~no se moè
predvideti i u doglednoj budu}nosti. âk i nezavisno od konkretne
politi~ke forme koju aktuelna indipendisti~ka te`nja Crne Gore danas ili
sutra dobije ili ne dobije, naime, dijalekti~ki par globalizacije i individu-
112
alizacije nastavi}e da deluje kao glavni faktor i regulator njene bitne

dinamike i u narednom stole}u.
Izabrana literatura
Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID.
Huntington, Samuel P. (1998). The Clash of Civilizations and the Remaking of

World Order. London: Touchstone.
Popovi}, Milan (2000). Crnogorska alternativa: neizvesnost promene. Podgo-

rica: Vijesti.
Popovi}, Milorad (1999). Crnogorsko pitanje. Ulcinj: Plima; Cetinje: Dignitas.
Rastoder, [erbo (1997). Skrivana strana istorije: crnogorska buna i odmetni~ki

pokret 1918-1929, I-IV. Bar: Charli and Son Company.
Smit, Antoni D. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: îgoja {tampa.
Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics: or Historical Choices of the Twenty-

First Century. New York: The New Press.
113
Drugi deo
Komentari
Taman pomislite da vas u ovoj zemlji, u skladu sa starim idealom ONO

i DSZ, vi{e ni{ta ne moè iznenaditi, a ono vas, ipak, zatekne novo ~udo.
U red takvih ~uda svakako spada i najnovija, fantasti~na misao Vladana
Kutle{i}a. Krajem pro{le godine, ovaj poznati dvorski pravnik, ustavopisac
i trbuhozborac ekstravagantnog dedinjskog para, kategori~ki je ustvrdio
kako bi Jugoslavija mogla da opstane ~ak i ukoliko Crna Gora iza|e iz SRJ.
Sa nadmo}nim odmahivanjem ruke, ipak, ne treba ùriti. Koliko god

nerealno i iskrivljeno, svaka, pa i najve}a fantazija, na svoj, iskrivljen, fan-
tasti~an na~in, izraàva realnost. U tom smislu, i najnovija Kutle{i}eva
fantazmagorija, izraz je na{e stvarnosti. Ostavljaju}i dublje prou~avanje
za neku drugu priliku, ovde se pa`nja skre}e samo na tri zna~ajne dimen-
zije ove fantasti~ne stvarnosti.
Prva od ove tri dimenzije ukazuje na dominantni sadràj srpskog

odnosno velikosrpskog jugoslovenstva u ~itavom XX veku. Naravno, i u
Srbiji je u ovom veku bilo genuinih federalisti~kih, kao i liberalnih snaga
uop{te. Ipak, ove u Srbiji (kao ni u drugim ju`noslovenskim zemljama,
uostalom) nikada nisu bile dominantne. Danas su to najmanje. Ispod
fasade srpskog federalizma i jugoslovenstva danas se definitivno krije
agresivno i ru`no lice velikosrpskog unitarizma. Kutle{i}eva ideja o
Jugoslaviji, koju bi ~inila sama Srbija (sic!), predstavlja samo logi~ki
zavr{etak, jo{ bolje delirijum tremens ove tendencije.
Druga dimenzija Kutle{i}eve ideje upu}uje na politi~ku realnost promi-

lo{evi}evske Crne Gore. Trideset do ~etrdeset procenata onih koji ovde i
danas jo{ uvek stoje iza «SRJ bez alternative», treba dobro razumeti.
Nesporno, oni jesu produètak Milo{evi}evog agresivnog velikosrpstva,
zamaskiranog retorikom federalizma i jugoslovenstva. Ali treba ispravno
shvatiti i pravo poreklo odnosno prirodu ovog pokreta u Crnoj Gori. U
krajnjoj liniji, to je te{ka politi~ka zaostalost, inercija i konzervativizam
velikog broja Crnogoraca odnosno Br|ana. I velika kriza i konfuzija iden-
titeta, koju Milo{evi}evi specijalisti, propagandisti, inìnjeri ljudskih
du{a, uspe{no eksploati{u. Da nije ove velike krize i konfuzije, uostalom,
ideolozi i inìnjeri velikosrpstva, odavno bi napustili svaki privid
jugoslovenstva, i «pustili svaku Jugoslaviju niz mutnu Maricu», kako su
ranije obe}avali. Ovako, taj privid se, upravo zbog zaostalih, a ponosnih
Br|ana, i dalje obilato koristi.
117
Ipak, najzna~ajnija je tre}a dimenzija Kutle{i}eve ideje o Jugoslaviji

bez Crne Gore. To je dimenzija koja razotkriva produènu, a sve nepod-
no{ljiviju politi~ku ambivalentnost vladaju}e, antimilo{evi}evske Crne
Gore, posebno njene najja~e partije, DPS. Reminisciraju}i àblja~ku
Jugoslaviju 1992-1997, cinik bi mogao re}i: ukoliko su Jugoslaviju mogle
da ~ine samo Srbija i Crna Gora, moè i Srbija sama. Ili: taman onoliko
koliko je Jugoslavija bila dràva koju su ~inile Srbija i Crna Gora,
Jugoslavija moè biti i dràva koju bi ~inila sama Srbija. Zna~i: ni malo.
Na stranu cinizam, na svoj fantasti~an, iskrivljen na~in, Kutle{i}eva

ideja akupunkturno ta~no poga|a bolno mesto, ne~istu savest, «isto~ni
greh» DPS. Od najvi{ih funkcionera ove partije, u poslednjih dve godine,
bezbroj puta ~uli smo da SRJ vi{e ne postoji, ali o pravom, la`nom, fasad-
nom karakteru te dràve od njenog samog po~etka, do dana{njeg dana,
nismo ~uli ni re~. Verovatno zbog toga {to i oni, zajedno sa svojim od
skoro ogor~enim protivnicima iz SNP, snose istorijsku odgovornost za
ru{enje stvarne i stvaranje la`ne Jugoslavije.
Pa`ljiva analiza izjava najvi{ih funkcionera DPS, na àlost, nije ni malo

ohrabruju}a. Bekstvo od politi~ke odgovornosti, produàvanje lo{e
ambivalentnosti, nepostojanje pune i jasne svesti o re{avanju dràvnog
pitanja, o razvijenoj i transparentnoj strategiji da i ne govorimo, manipu-
lacija ili inercija (svejedno) sukobljenih, prosrpskih i procrnogorskih
stavova u samom vrhu ove partije, {to neodoljivo podse}a na neslavni kraj
starog DPS, sve su ovo krajnje zabrinjavaju}i simptomi. Kada bi se ovi
simptomi odnosili samo na pro{lost, i samo na DPS, to i ne bi bio prob-
lem. Ali nije tako. DPS je najja~a partija vladaju}e koalicije, a odnos te
partije prema bliskoj pro{losti, direktno uti~e i na blisku budu}nost Crne
Gore. Posle dugog oklevanja, predsednik Crne Gore i DPS, ovih dana je
kona~no izrekao i konkretan vremenski okvir za re{avanje dràvnog pitan-
ja Crne Gore: kraj teku}e odnosno 2000. godine. Produì li se sa onom
neodgovorno{}u, ambivalentno{}u, nerazvijeno{}u, manipulacijom ili
inrecijom, me|utim, te{ko se moè o~ekivati èljeni izlazak iz dugotrajne
politi~ke konfuzije. âk i kada bi onaj vremenski okvir odnosno period
bio mnogo {iri odnosno duì.
118
Lepotica i zver
»Nek crkne zver!» Ovako je glasio jedan od najslikovitijih opozicionih

grafita tokom prvih vi{estrana~kih izbora odrànih u Milo{evi}evoj Srbiji
decembra 1990. Poznato je kakav je ishod tih izbora bio, kao i {ta je zatim
bilo sa tom i drugim republikama biv{e Jugoslavije. A i zver nam se ovih
dana jo{ jednom javila. Iz centra Sava. Najavom novog, srpsko-srpskog,
mo`da ~ak i srpsko-crnogorskog rata.
U ovakvim uslovima, u Crnoj Gori, kao i u me|unarodnoj zajednici,

skoro da je postignuta jedna vrsta hvale vrednog konsenzusa oko potrebe
strpljenja. Sadràj ovog konsenzusa glasi otprilike ovako: zver je jo{ uvek
opasna i jaka, pa je ni Crna Gora ne sme izazivati neopreznim re{avanjem
svog dràvnog pitanja, to jest prevremenim raspisivanjem referenduma.
Imaju li se na umu vi{estruko potvr|ena agresivnost Milo{evi}evog
reìma, zatim {izmati~na podeljenost crnogorskog politi~kog tela, najzad
i ne retko egoisti~na i kratkovida realpolitika velikih sila, ovom konsen-
zusu ne moè se ni{ta ozbiljnije prigovoriti. Ali se ne{to mora dodati.
Jezikom logike, to ne{to moglo bi da se formuli{e i ovako: strpljenje o

kojem je re~ jeste nuàn, ali nije i dovoljan uslov za re{avanje na{eg prob-
lema. Ova ograda, opet, ima barem dve strane. S jedne strane, Crna Gora,
kao i demokratska opozicija u Srbiji uostalom, mogu biti strpljive do neba,
pa da to, ipak, ne zasiti na{u zver. Nema tog strpljenja koje na{u be{tiju
moè da nahrani. U tom pogledu, opasno bi bilo imati bilo kakvih iluzija.
Beskona~na proizvodnja neprijatelja i rata je prirodni element ovog reìma.
Nije preterana ~ak ni jedna horor-hipoteza. Po ovoj hipotezi, Milo{evi}ev
reìm nastavio bi svoju beskona~nu proizvodnju neprijatelja i rata, ~ak i
kada bi svi njegovi unutra{nji i spolja{nji protivnici, nekim ~udom, dobro-
voljno i trajno, proglasili moratorijuma i prestali da mu se suprotstavljaju.
S druge strane, me|utim, za re{avanje na{eg problema, strpljenje nije

dovoljno, ni zbog onoga {to ~ini, to jest ne ~ini sama Crna Gora. Podela
na one u Crnoj Gori koji su za strpljenje i one koji su protiv njega je iskon-
struisana i neta~na. Pogotovo kada dolazi od onih koji su po~etkom 1990-
ih ostali upam}eni kao Milo{evi}evi ratni saveznici. I kada nestrpljenje
ho}e da svale na teret onih koji su u tom vremenu ostali upam}eni kao
antiratni akteri. Prava podela ovde i danas nije na one koje su za strpljen-
je i protiv njega, nego na one koji su za strpljenje plus status quo, i one
koji su za strpljenje plus aktivnu politiku izgradnje poverenja.
119
Politika «strpljenje plus status quo» je politika vladaju}e koalicije u

Crnoj Gori, podràna od strane vladaju}e i lo{e realpolitike velikih sila. U
su{tini, ova politika predstavlja nastavak hladnoratovske politike nega-
tivnih sila, uzdràvanja i odvra}anja. Ova politika je konzervativna i opas-
na. Ne zbog strpljenja, nego zbog status quo-a. Ona Crnu Goru definitivno
pretvara u taoca Milo{evi}evog reìma, a Milo{evi}ev reìm u privilego-
vanog arbitra. Kao da se o~ekuje neki nemogu}i, bajkoviti zavr{etak ovog
reìma. Preobraàj zveri u princa.
Pored ekonomije, strategija «aktivnog ~ekanja», koja je nedavno

proklamovana, morala bi da se pro{iri i na politiku u uèm smislu re~i.
«Ekonomska suverenost», bez odgovaraju}e politi~ke komponente, moè
biti poni{tena za dvadeset~etiri sata. Glavna i mogu}e fatalna slabost poli-
tike vladaju}e koalicije u Crnoj Gori je upravo u odsustvu ove kompo-
nente. O ovom odsustvu najbolje govori gotovo neverovatna ~injenica da
~ak ni sedam meseci nakon usvajanja Platforme Vlade Crne Gore o
odnosima izme|u Crne Gore i Srbije, ovaj dokument nije postao predme-
tom javne i kvalifikovane debate u Skup{tini Crne Gore. A jeste na
svakom drugom mestu na ovoj planeti: u me|upartijskim, crnogorsko-
srbijanskim, pa zatim me|unarodnim, medijskim, i drugim, uglavnom
diskretnim, jednostranim i propagandnim komunikacijama.
Politika «strpljenje plus izgradnja poverenja» mogla bi da otkloni ovaj

nedostatak. Ni ova politika nije sasvim nepoznata. U anglosaksonskom
svetu ona je poznata kao «confidence building». Izgradnja poverenja
podrazumeva pre svega otvaranje dijaloga, a zatim i ~itav niz sasvim
konkretnih mera za otopljavanje odnosa i izgradnju poverenja izme|u
sukobljenih strana. Dakle, sve sasvim suprotno od onoga {to sukobljene
strane u Crnoj Gori rade danas. Zbog ~ega to one tako rade, zbog neznan-
ja ili interesa, ili i zbog jednog i zbog drugog, kao i zbog ~ega ih u tome
podràva lo{a realpolitika velikih sila, zbog njihovog sopstvenog neznan-
ja ili interesa, ili i zbog jednog i zbog drugog, o tome se moè raspravljati.
Jedno je, me|utim, sasvim sigurno: jedino politika strpljenja pra}ena
izgradnjom poverenja moè da re{i na{ veliki i te{ki problem.
120
Vojska bez dràve
Do oktobra 1998, VJ je bila jedna od onih retkih institucija SRJ koje su

jo{ uvek funkcionisale u skladu sa ustavom zajedni~ke dràve. Od oktobra
1998, me|utim, to vi{e nije slu~aj ni sa VJ. Od tog momenta, kao {to je
dobro poznato, samovolja saveznog predsednika uzima pod svoje i
Vrhovni savet odbrane. Pu~isti~kim uklanjanjem Crne Gore iz ustavne
vrhovne komande, razara se i poslednji ostatak saveznog ustava i savezne
dràve. Time se zapravo samo okon~ava vi{egodi{nji proces neobi~nog,
puzaju}eg pu~a, i jo{ neobi~nije, puzaju}e secesije Milo{evi}eve Srbije, i
to najpre od SFRJ, a zatim i od SRJ. Nakon svega, SRJ je danas biv{a
dràva, a Srbija i Crna Gora dve fakti~ki nezavisne teritorije, kojima jo{
nedostaje unutra{nje, ustavnopravno, i spolja{nje, me|unarodnopravno
priznanje i regulisanje. Ovako bi mogao da glasi najkra}i i najta~niji opis
na{e dana{nje atipi~ne ustavnopravne i me|unarodnopravne situacije.
U ovakvoj situaciji, atipi~na je i pozicija VJ. Pored toga, pozicija VJ je

i krajnje te{ka i opasna. I to kako za njene pripadnike, tako i za ~itavo
dru{tvo. Najpre, to je danas vojska bez dràve i vrhovne komande. U stro-
gom ustavno-pravnom smislu, dakle, ona je neregulisana i nekontrolisana
naoruàna grupa. U jednoj {iroj perspektivi, me|utim, VJ predstavlja i
sasvim specifi~no, sloèno i osetljivo nasle|e jedne biv{e dràve, i kao
takva se mora uvaàvati. U situaciji kao {to je na{a, profesija odnosno kor-
poracija koja je po prirodi zatvorena i monolitna, i sama postaje `rtva
uskovitlanih politi~kih polarizacija. To se dobro vidi ovde i danas. Kada
bi vrh VJ zaista branio ustavni poredak, Slobodan Milo{evi} bi kao njegov
glavni ru{itelj i vrhovni pu~ista ve} bio u zatvoru. Ovako, Dragoljub
Ojdani}, Neboj{a Pavkovi}, Milorad Obradovi} i Milan Zec, svojim direk-
tnim svrstavanjem uz pu~istu-ru{itelja, postaju njegovi voljni ili nevoljni
sau~esnici. Ali je zato i broj visokih oficira VJ koji javno i hrabro odbija-
ju lojalnost optuènom ratnom zlo~incu svakog dana sve ve}i: general
Radisav Martinovi}, pukovnik Radoslav Vojvodi}, pukovnik Radovan
Komar. Civilna vlast Crne Gore mora voditi ra~una i o jednima i o drugi-
ma. U ovom kontekstu, to se mora ista}i, veliki, mo`da i odlu~uju}i zna~aj
ima te{ka pragmatika odràvanja stalnih komunikacija, spremnosti na
kompromis i spre~avanja incidenata izme|u VJ i MUP-a Crne Gore.
Ipak, pragmatika o kojoj je re~, nikako ne moè da zameni ono nedosta-

ju}e ustavnopravno i me|unarodnopravno regulisanje. Vojska bez dràve
ne moè previ{e dugo. Isto vaì i za privredu i dru{tvo. Uostalom, svaki
121
trajniji i ozbiljniji zastoj u re{avanju dràvnog pitanja na kraju nu`no lomi

i onu pragmatiku. Tako se krug zatvara. A u jednu vrstu takvog
zatvorenog kruga, zastoja i blokade u re{avanju dràvnog pitanja, Crna
Gora je zapala u poslednjih {est meseci. Uz poznate doma}e aktere, u toj
blokadi danas u~estvuje i dominantni deo me|unarodne zajednice.
Umesto da vr{i pritisak na lokalnu strukturu, a posebno na vladaju}u
koaliciju, da sa politi~kim protivnicima otvori i vodi stvarni a ne tek
simulirani dijalog za re{avanje dràvnog pitanja, kratkovida i lo{a
realpolitika velikih sila vr{i pritisak na Crnu Goru da ostane deo neposto-
je}e federacije. Na taj na~in, direktno se legitimi{e Milo{evi}ev ratni
logor, a nere{eno pitanje Crne Gore stalno gura pod tepih, da bi tako
nere{eno naraslo do razmera koje se koliko sutra ve} vi{e ne}e mo}i kon-
trolisati. Posle Slovenije, Hrvatske, BiH i Kosova, negativni obrazac stal-
no zakasnele, reaktivne i represivne politike me|unarodne zajednice,
naslu}uje se i u slu~aju Crne Gore.
Ako neke zna~ajnije razlike i ima, onda je to svakako ~injenica da se

procesi o kojima govorimo danas nezadrìvo ubrzavaju. Neadekvatnost,
kontradikcija i kratkovidost opisane politike me|unarodne zajednice, zbog
ovog ubrzanja, u slu~aju Crne Gore, mogu da se vide ve} i golim okom.
Adekvatno odnosno neadekvatno ustavnopravno i me|unarodnopravno
kvalifikovanje SRJ iza{lo je iz zone ~istog prava i lingvistike. Priznavanje
raspale SRJ od strane velikih sila kao jo{ uvek postoje}e dràve prosto
poziva Milo{evi}a na udar protiv Crne Gore. Na ovaj na~in, ne samo da se
podsti~e novo nasilje, nego se po~iniocu tog nasilja, unapred i galantno, za
to jo{ i poklanja ina~e nepostoje}i me|unarodnopravni legalitet. U ovom
kontekstu, briga te iste me|unarodne zajednice za me|unarodnopravni
legalitet svoje eventualne akcije protiv mogu}e Milo{evi}eve intervencije
u Crnoj Gori, ne moè da se razume nikako druga~ije nego kao fantasti~na
me{avina nedovoljne zainteresovanosti i hipokrizije. U tom smislu, svest
o postojanju velike ustavnopravne i me|unarodnopravne praznine usred
Balkana, artikulacija nulte ta~ke Crne Gore i Srbije, i za me|unarodnu
zajednicu, predstavljala bi veliki i zna~ajan napredak.
122
Na{ mali hladni rat
Re{avanje crnogorskog dràvnog pitanja u samoj zavr{nici postju-

goslovenske krize istovremeno je i beskrajno prosto i beskrajno sloèno.
Ono je beskrajno prosto, pre svega, zbog toga {to sve ve}em broju, to jest
ubedljivoj ve}ini gra|ana Crne Gore, iz dana u dan postaje sve jasnije da
je, ~ak i bez obzira na kona~ni dràvni oblik, samo demokratski put do tog
oblika, onaj koji je u interesu gra|ana i koji uop{te ima ikakvog smisla.
Polako ali sigurno, nadvladava nekad jereti~ka misao, da je va`niji sam
put (dijalog), nego veliki cilj (dràva), pa bila ona onakva ili ovakva. Ovo
potvr|uje i jedna mala hipoteti~ka simulacija. Ukoliko bi se neka zajed-
ni~ka dràva Crne Gore i Srbije jo{ jednom nametnula silom i prevarom,
kao {to je to bio slu~aj sa Podgori~kom skup{tinom 1918, ili sa
Referendumom 1992, tada bi se samo produìo pakao podeljene zemlje,
koji vre|a elementarno ljudsko dostojanstvo, crnogorskih indipendista
najvi{e, naravno, ali i svih drugih koji su sa~uvali minimum ljudske i
gra|anske normalnosti, pa ~ak i bez obzira na dràvnu ideju ili oblik za
koji se ina~e zalaù. Ali bi isti takav pakao, samo sada prepakovan u manji
teritorijalni format, rezultirao i u slu~aju da se isto takvim ili sli~nim
putem do|e i do nezavisne Crne Gore. Samo {to bi u tom slu~aju, kao
nepodno{ljiv logor, ovu dràvu poja~ano doìvljavali sledbenici ideje
zajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije. A to opet ne bi bilo prihvatljivo ni
za sve one druge koji su sa~uvali minimum ljudske i gra|anske normal-
nosti, pa iako se ina~e zalaù za nezavisnu Crnu Goru. Zbog toga je
re{avanje crnogorskog dràvnog pitanja krajnje jednostavno. Bez alterna-
tive je samo pokretanje procesa unutra{njeg dijaloga i pomirenja, odnos-
no izgradnja me|usobnog poverenja i minimalnog konsenzusa.
Ali je re{avanje crnogorskog pitanja, istovremeno, i beskrajno sloèno.

Ni za ratno razaranje SFRJ nije bila ve}ina odnosno ubedljiva ve}ina
njenih gra|ana, pa je do takvog razaranja, kao {to znamo, ipak, do{lo. U
ovakvim stvarima, na àlost, ne odlu~uje uvek i samo demokratska ve}ina.
U slu~aju Crne Gore, na samom kraju ovog veka, pored volje njenih
gra|ana, kao jednako vaàn faktor re{avanja dràvnog pitanja, pojavljuje
se i te{ko istorijsko i politi~ko nasle|e. îtajte samo Poslanice Svetog
Petra Cetinjskog napisane pre dva veka, ili odgovaraju}u literaturu o suko-
bima izme|u Knjaza i Vojvode odnosno glavara pre jednog veka, da o
crnogorskoj 1918, 1941, 1948. i 1988. u ovom veku i ne govorimo, pa }ete
videti jednu tanku ali neprekinutu crvenu nit. Kao da je vreme stalo. Kao
da se nasukalo na lov}enske hridi. Danas kao i pre dvesta odnosno sto
123
godina: nerazvijena privreda, siroma{no dru{tvo, podeljena zajednica, vio-

lentni mentalitet.
Samom kraju XX veka, ovo dalje istorijsko nasle|e prikralo se i

provalilo u obliku onog skorijeg, ratno-monopolisti~kog nasle|a 1990-ih.
Nasle|e ratnih monopola 1990-ih danas je glavni unutra{nji limit i prepre-
ka na putu demokratskog re{avanja crnogorskog pitanja. Ovo nasle|e nije
locirano samo u tvr|avama SNP, mada je tamo najja~e i najìlavije, nego
i u monopolisti~kim strukturama DPS, koje su i dalje daleko od pune
transparentnosti, reformi i demokratije. Pri pa`ljivijem posmatranju stvari,
nije te{ko primetiti da se u poslednjih pola godine u Crnoj Gori uspostavl-
ja odnosno restaurira nova-stara konzervativna konfiguracija. Ispod fasade
vladaju}e Koalicije i retorike anti-milo{evi}evske intifade, sve vi{e se
etablira relativno stabilni obrazac poluratnog stanja, to jest istovremene
DPS-SNP konfrontacije i kooperacije. Nihil nuovo sub sole. Ni{ta novo
pod kapom nebeskom. Ovo je samo na{ mali zakasneli hladni rat. I kao {to
je u pravom hladnom ratu, konfrontacija dva globalna vojno-politi~ka
bloka, pored ostalog, sasvim kooperantski sluìla i va{ingtonskim i
moskovskim vladarima za kontrolu nad doma}om populacijom, tako i u
na{em malom hladnom ratu, opisano poluratno stanje, pored rizika od
stvarnog sukoba, sasvim kooperantski sluì i SNP-u i DPS-u za
beskona~no produàvanje ratnih monopola i prljave privatizacije. Sve vi{e
postaje jasno da za preokretanje ovog toka sama SDP i izolovani LS
nemaju dovoljno snage.
Zbog svega ovoga, neizvesnosti u re{avanju crnogorskog pitanja i

danas ima mnogo vi{e nego izvesnosti. Neizvesno je koliko dugo }e jo{
potrajati Milo{evi}ev reìm kao glavni problem u regionu, ne samo Crnoj
Gori. Samim tim, neizvesno je i koliko dugo }e potrajati onaj na{ mali
hladni rat i perverzno prijateljstvo u neprijateljstvu izme|u SNP i DPS.
Neizvesno je tako|e koliko dugo }e jo{ potrajati i kratkovida realpolitika
velikih sila, toliko zna~ajna i za re{avanje na{eg pitanja. Kona~no,
neizvesno je koliko bi u ovakvim uslovima uop{te bio uspe{an i onaj dija-
log. Jedino {to je u svemu ovome ipak izvesno, jeste da se bez otpo~injan-
ja tog dijaloga, to jest bez unutra{njeg pomirenja, poverenja i konsenzusa,
do demokratskog re{enja crnogorskog dràvnog pitanja, uop{te ne moè
do}i.
124
Po~etak kraja
Udar. 17. maj 2000. Nasilno preuzimanje Studija B. Brutalno i bezraz-

lo`no premla}ivanje gra|ana. Histerija vladaju}ih partija. Ogoljeno svrsta-
vanje vrha VJ uz samoprogla{enog vrhovnog komandanta. Borbena
gotovost protiv sopstvenog naroda. I najava Zakona o borbi protiv teroriz-
ma. Srbija (bez otpora?) tone u vanredno stanje. Neobjavljeno, kao {to su
neobjavljena bila i ~etiri rata, i hiperinflacija, i plja~ka, i sve drugo stra{no
{to se dogodilo u poslednjih deset godina.
Nova dinamika. Po~etak kraja. I pored (ne)o~ekivano konfuzne i slabe

reakcije opozicije, te{ko je verovati da se, posle ovoga, Srbija moè vrati-
ti u pre|a{nje stanje. Do{ao je kraj prividu demokratije. Nema vi{e besko-
na~nog takti~kog manevrisanja. U narednih nekoliko meseci, najvi{e god-
inu dana, Srbija }e ili nepovratno potonuti u mrak dugotrajne, vi{ego-
di{nje, otvorene diktature, ili }e uspeti da se, uz manje ili ve}e `rtve, od-
brani od razgoropa|ene, podivljale, pomahnitale agresije. Tertium non da-
tur est!
Vrhunac drame. Kosmi~ki kontrast. Monstrum i deca Srbije. Vlast i

ìvot. Tanatos i Eros. Dve o~ajni~ke, sukobljene te`nje. Te`nja za total-
nom kontrolom i te`nja za slobodom. Borba na ìvot i smrt. I logi~an
zavr{etak surove etni~ke utopije. Nakon Vukovara, Sarajeva i Srebrenice,
~udovi{te Velike Srbije vratilo se u Beograd. Od «Ovaj narod niko ne sme
da bije», do «Pete kolone», «U Srbiji nema opozicije» i «Terorista
NATO», put je bio dug i krivudav, ali predvidiv. Kao zakon fizike.
Spolja{nja agresija na kraju se nu`no okre}e prema unutra. Milo{evi}ev
reìm je danas bez izbora i izlaza. Otpor i «Otpor» poslednja nada i jedi-
na alternativa.
Crna Gora }uti i ~eka, ali ni ona, to jest ni jedan njen zna~ajan deo, nije
bez svog dela odgovornosti za ono {to se de{ava. Najpre, bez nekada
jedinstvenog DPS, i njegove tupe, ve}inske Crne Gore, ne bi bilo ni ona
~etiri besmislena i zlo~ina~ka rata, ni raskomadane Bosne i Hercegovine,
ni la`ne Jugoslavije, ni izmu~ene Srbije, ni poni{tene Crne Gore. A zatim,
jedan, ne bezna~ajan deo Crne Gore, i danas, jo{ uvek, i najdirektnije,
sau~estvuje u zlo~inu nad gra|anima Srbije. Demonstrativno postrojavan-
je pred tiraninom, dok falanga bez du{e ubija i poniàva najbolju mladost
Srbije, ostaje za pam}enje. A pri~a o navodnoj odbrani minimuma
nacionalnih i dràvnih interesa, dok se istovremeno, bez zazora,
125
sau~estvuje u svesnom i sistematskom razaranju vitalnih nacionalnih insti-

tucija, slobode, {tampe, Univerziteta, samo svedo~i o gotovo potpunom
prekidu svake veze izme|u samoproizvedene i samouve}avaju}e fikcije i
realnosti. I o gotovo potpunoj, totalnoj i apsolutnoj dehumanizaciji jedne
nesvakida{nje politi~ke i ljudske vrste. Najzad, ni ona druga,
anitimilo{evi}evska Crna Gora, nije bez svog, mnogo manjeg i druga~ijeg,
ali, ipak, postoje}eg dela odgovornosti za ono {to se u Srbiji danas de{ava.
I to ne samo, pa ni prvenstveno, zbog njenog tvrdoglavog i arogantnog
poricanja zajedni~ke pro{losti, tvrdnje da nije bila ni na hercegova~kom ni
na dubrova~kom rati{tu, na primer, nego, jo{ vi{e, i zbog njenog dana{njeg
neadekvatnog odnosa prema sopstvenom i zajedni~kom problemu.
Zakon veli~ine jeste banalan, ali je nesporan. Mala Crna Gora Veliku
Srbiju ne moè da izle~i. Ona ovu ne moè da oslobodi od agresije, hister-
ije i manije veli~ine, ne moè da ju demokratizuje, ali joj u tome moè
pomo}i. Izgleda neobi~no, ali je ta~no: Crna Gora Srbiji najbolje moè da
pomogne na taj na~in {to }e najpre pomo}i samoj sebi. A samoj sebi Crna
Gora najbolje moè da pomogne tako {to }e kona~no pokrenuti ozbiljan i
iskren (a ne tek propagandni) unutra{njii dijalog, i ozbiljan i produktivan
(a ne tek simuliran) proces izgradnje unutra{njeg poverenja. To je najbolji
i najdelotvorniji put za su{tinsko i trajno slabljenje fiksirane velikosrpske
Crne Gore i njene parazitske kolonije u Beogradu. To je i najve}a pomo}
koju Crna Gora danas moè da pruì Srbiji. Umesto pasivnog ~ekanja
demokratske opozicije Srbije, Crna Gora se mora aktivno okrenuti samoj
sebi. Jedino tako moè pomo}i i sebi i Srbiji. Po~etak kraja, kojeg
nagove{tava dramati~an razvoj doga|aja u Srbiji, ovu elementarnu
~injenicu komplikovanih crnogorsko-srbijanskih odnosa, samo ja~e
osvetljava.
126
Savr{eni demanti
Nedavnu vest o mogu}oj nagodbi izme|u SAD i Slobodana

Milo{evi}a, po kojoj bi ovaj, od svetske sile broj jedan, u zamenu za
odlazak sa vlasti, navodno, dobio amnestiju i azil, pratio je i jedan zan-
imljiv, zapravo samoprogramirani, da ne kaèm savr{eni demanti. Isti onaj
takozvani neimenovani izvor administracije SAD, koji je ovu vest i lansir-
ao sa namerom da bude objavljena, naime, ve} u momentu lansiranja,
najavio je da }e, ukoliko bude objavljena, vest sigurno biti demantovana.
Treba li re}i, vest jeste objavljena, i jeste odmah demantovana.
Neko bi mo`da rekao, ni{ta stra{no, uobi~ajena politi~ka pragmatika. U

ovom detalju, me|utim, ima i ne~eg mnogo va`nijeg od obi~ne politi~ke
pragmatike. U stvari, politi~ka pragmatika, diskrecija, konspiracija,
tajnost samo zavode na krivi teren. Za razumevanje pravog odnosa izme|u
«balkanskog kasapina» i jedine preostale supersile na svetu u prvih deset
godina posthladnoratovske ere, mnogo je va`nije sa~uvati zdrav razum,
kriti~ki duh i o~i otvorene za najkrupnije i najvidljivije ~injenice me|unar-
odne i dru{tvene zbilje, nego se zaplitati u samoproizvedene misterije
teorije zavere. Kada se stvari tako postave, tada nije te{ko videti da je
upravo Slobodan Milo{evi}, odnosno njegov reìm permanentne politi~ke
agresije, nasilja i haosa, bio i ostao glavni klijent militaristi~kog dela
Zapada, NATO i SAD svih ovih deset godina (u novogovoru Zapada,
«glavni faktor mira na Balkanu»). Bez nasilja i haosa proizvedenog od
strane Milo{evi}evog reìma, nekoliko desetina hiljada stranih vojnika
nikada ne bi moglo do}i na Balkan (barem ne u ovom broju i sa ovom mis-
ijom), pa tako ni NATO u celini ne bi mogao produìti svoj, posle hladnog
rata ozbiljno ugroèn razlog postojanja. Ali su i Zapad, NATO i SAD, za
uzvrat, svojim sistemom do skoro poptpuno nediferenciranih sankcija,
koji je kulminirao bombardovanjem Srbije i Crne Gore u prole}e 1999,
dobro posluìli reìmu Slobodana Milo{evi}a. «NATO pe{adija»! Koji
diktator moè dobiti bolji poklon od ovoga. âk i u stvarnom nepri-
jateljstvu, koje je izme|u njih nastupilo u poslednje dve godine, srpski
diktator i NATO nastavili su da funkcioni{u kao strate{ki partneri. Kao
prijateljski neprijatelji ili neprijateljski prijatelji. Kao nekada Rusi i
Amerikanci. I to je poznati obrazac: mali, regionalni, posle velikog, plan-
etarnog hladnog rata. Bolje od mnogih profesionalnih eksperata i
analiti~ara, ovaj novi-stari obrazac svojevremeno je, u jednoj svojoj
karikaturi, lucidno i duhovito «provalio» Predrag Koraksi} Koraks: na
zategnutom povocu, svadljivi Milo{evi} drì pobesnelog {e{elja-bulteri-
127
jera, ali, kada se malo bolje pogleda, vidi se da i samog Milo{evi}a, na isto
tako zategnutom povocu, odozgo drì jedna druga, «nevidljiva NATO
ruka».
I {ta sada? Amnestija i azil za Milo{evi}a? Dilema je te{ka. Ako su

ìvot i sloboda za optuènog masovnog ubicu cena za ìvot i slobodu neo-
dre|eno velikog broja gra|ana u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno amnestija i
azil za Slobodana Milo{evi}a uslov da u ovoj zemlji ne do|e do
gra|anskog rata i krvoproli}a, tada to mo`da i ima nekog smisla (mada je
to i tada te{ko, veoma te{ko, posebno sa ~istog eti~kog stanovi{ta). Ali,
verovati da je vladaju}oj politi~koj klasi SAD to glavni motiv za pregov-
ore sa dedinjskim ucenjiva~em, prili~no je naivno. Odmah po izbijanju
rata u BiH, aprila 1992, u The New York Times-u je osvanuo redakcijski
uvodnik pod indikativnim naslovom «Bosna nema nafte». To je bila
cini~na, ali ta~na aluzija na stvarni a ne propagandni razlog intervencije
SAD i saveznika u Zalivu 1991, kao i neuvijena objava stvarnog a ne
propagandnog razloga izostanka intervencije u BiH samo godinu dana
posle toga. Ne, bi}e da je glavni razlog za pregovore Slobodana
Milo{evi}a i administracije Bila Klintona ne{to drugo. Dilovanje sa
Slobodanom Milo{evi}em svih ovih godina bilo je te{ko i prljavo. Ne
treba biti neki poseban ekspert pa pretpostaviti da je u ovom dilovanju, i
za SAD administraciju i diplomatiju, kao i za celokupnu me|unarodnu
zajednicu, moglo biti kompromituju}ih, mo`da i sau~esni~kih elemenata.
Zbog toga je mnogo verovatniji razlog za ovaj najnoviji i ~ini se
grozni~avi napor SAD administracije njena èlja da izbegne obelodanji-
vanje takvih elemenata. Amnestija za Slobodana Milo{evi}a je zapravo
amnestija za Ri~arda Holbruka. Na{ narod kaè: «Ne laje ku~ka sela radi,
nego sebe radi».
128
Na odmrzavanje Velike Srbije Vojislava [e{elja nije se moralo ~ekati

dugo. Za manje od mesec dana od prevremenih lokalnih izbora u
Podgorici i Herceg Novom, i za manje od dvadeset~etiri sata od pokretan-
ja procedure ({to je verovatno rekord u svetskim i istorijskim razmerama),
ostvario se najve}i san crvenog vojvode. Sada ve} i slepci mogu da vide:
nema vi{e SRJ, nema vi{e federacije, nema vi{e ravnopravne Crne Gore
(~ak ni onoliko koliko je, makar na papiru, bilo po Ustavu iz 1992). A uko-
liko bi vojvodin vojvoda, dedinjski nadvojvoda, zajedno sa svojim poma-
ga~ima, na{ao na~ina da {estojulske takozvane ustavne promene, Crnoj
Gori jo{ i silom nametne, to bi tada tek bio definitivni kraj bilo kakve Crne
Gore. Po izri~itim re{enjima takozvanih ustavnih amandmana od {estog
jula, naime, u tom slu~aju, svaka politi~ka ve}ina Srbije, u svakom
trenutku, bila bi u stanju da i sa najmanjom politi~kom manjinom Crne
Gore, ~ak i u Ve}u republika, toj po definiciji za{titnoj instituciji federal-
izma, nametne svako èljeno re{enje. Na stranu unutarcrnogorske strasti i
omraze, posebno one izme|u biv{ih kompanjona iz DPS i SNP, to je
su{tina {estojulskih takozvanih ustavnih promena, kada je o odnosu
izme|u dve republike re~. U modernoj politi~koj teoriji i komparativisti-
ci, treba li to uop{te i nagla{avati, opisana su{tina zove se majorizacijom i
dominacijom ve}e nad manjom jedinicom. A gde postoje majorizacija i
dominacija ove vrste, naravno, nema ni «f» od bilo kakvog, pa ni od takoz-
vanog modernog federalizma. Toliko i o moralu i stru~nosti onih koji su,
zbog neznanja, strasti ili plate, svejedno, pred licem celokupne crnogorske
javnosti, na protekloj Skup{tini Crne Gore, onako hrabro tvrdili da se
re~enim promenama «u su{tini nije ni{ta promenilo».
Nisu u pravu, me|utim, ni oni koji ovih dana re~ene promene kvalifiku-
ju kao unitarizaciju, odnosno kao stvaranje unitarne dràve. Ukoliko se
pod dràvom, pa i pod unitarnom dràvom, jer i ova je samo jedna vrsta
dràve, podrazumeva monopol ne bilo kakve, nego, kako teorija dràve i
prava kaè, monopol legitimne fizi~ke prinude ili sile, onda je sasvim
jasno da ni o kakvoj, pa ni o unitarnoj dràvi, ovde uop{te ne moè biti
re~i. Druga~ije re~eno, da je ve}ina gra|ana Crne Gore prihvatila unita-
rizaciju, tada bi se takva tvorevina mogla nazvati unitarnom dràvom.
Ovako, re~ je o ne~emu sasvim drugom. A to drugo skriveno je ispod
toliko debelih naslaga propagande, da se ~esto ne vidi dovoljno jasno.
Ipak, neverovatni kvaziustavni blickrig od {estog jula dvehiljadite, i ovde
pomaè da se stvari vide bolje: ispod pla{ta tobo`njeg jugoslovenstva i
129
unitarizma, krije se, zapravo, secesija Milo{evi}eve Srbije. Svakome ko

zna da dràva odnosno secesija nisu ni{ta manje duhovne (pravne,
ustavne), nego fizi~ke stvari, ovo je sasvim jasno: i {estojulsko i svo drugo
dosada{nje nasilje Milo{evi}eve Srbije, najpre u odnosu na SFRJ, a zatim
i u odnosu na SRJ, nije ni{ta drugo nego jednostrano i nasilno ru{enje usta-
va zajedni~ke dràve, ergo odvajanje, cepanje, secesija.
U jednom kod nas manje poznatom tekstu, Toma` Mastnak, vode}i

slovena~ki intelektualac srednje generacije, jednu vrstu pragmati~kog
realpoliti~kog saveza izme|u Zapada i Milo{evi}a tokom te{kih 1990-ih,
slikovito je okarakterisao kao «unholly alliance» (profanu alijansu). U
produènom priznavanju Milo{evi}eve Male Velike Srbije kao takozvane
SRJ, i u vr{enju pritiska na Crnu Goru da u ovoj blasfemi~noj travestiji
beskona~no u~estvuje, ~ak i nakon definitivne {estojulske secesije
Milo{evi}eve Srbije, pa`ljivi analiti~ar mogao bi da prona|e i poslednje
ostatke ove alijanse. Ipak, za Crnu Goru i njene gra|ane, nije najbolje da
energiju iscrpljuju u krivljenju takozvane me|unarodne zajednice. I to
zbog dva podjednako zna~ajna razloga. Prvo, zbog toga {to je sve vi{e
znaka da je i ona alijansa na svom samom izdisaju (valjda bi tako trebalo
shvatiti nedavnu inicijativu Ri~arda Holbruka u SB UN). I drugo, jo{
zna~ajnije, zbog toga {to je u celokupnom re{avanju crnogorskog
dràvnog pitanja, unutarcrnogorski kompleks, ipak, najvi{e zapu{ten.
Pokretanje stvari sa mrtve ta~ke u samoj Crnoj Gori, dijalog, konsenzus,
demokratski i bezbedni referendum, to bi kona~no morao postati vrhuns-
ki prioritet unutra{nje crnogorske politike u narednom periodu. A nad
deklaracijama ove vrste, koje su se sa svih strana ovih dana ~ule, lebdi
samo jedna, ali velika senka sumnje: imaju li oni koji su, voljno ili
nevoljno, sau~estvovali u prevarnom {estojulskom udaru, nakon svega,
makar i minimum politi~kog kredibiliteta za vo|enje ozbiljnog politi~kog
dijaloga (naravno, ukoliko veoma skoro, svoje na~elne pozive na dijalog,
ne osnaè i ne~im vi{e od nekoliko poluizvinjavaju}ih, ali i nedovoljno
jasnih i eksplicitnih ograda od besprimernog {estojulskog performansa)?
130
Dijalog pod paskom
Posle Dedinja i Svetog Stefana, Va{ingtona i Kremlja, Brisela i

Pekinga, dijalog o Crnoj Gori kona~no je otpo~eo i u samoj Crnoj Gori. I
hvala bogu {to je tako. Oni, me|utim, koji su ovaj dijalog dugo i èljno
~ekali, ni danas, posle prve, kako jedan u~esnik slikovito re~e, «runde»
razgovora, ne mogu biti spokojni. înjenica da je ovaj dijalog otpo~eo
izvan parlamenta, u diskreciji jednopartijskih kancelarija, a ne pred licem
celokupne javnosti, samo je vrh ledenog brega. Glavni razlog za pove}anu
skepsu i zebnju, ako ne i za ne{to vi{e, jeste specifi~ni negativni kontekst,
kojeg je, zahvaljuju}i stalnom prepu{tanju strate{ke inicijative od strane
Crne Gore i me|unarodne zajednice, demijur{ki proizveo na{ deus ex
machina, velikosrpski reìm Slobodana Milo{evi}a. Najnovijim i najbru-
talnijim, {estojulskim protivustavnim udarom, ovaj reìm je realno i
vi{estruko ograni~io, pa i umanjio, pozitivni potencijal ovog dijaloga, a
takozvanim saveznim izborima dvadeset~etvrtog septembra, projektovao i
kompletan mizanscen za nasilnu alternativu tom dijalogu, ukoliko se
odlu~i da i za njom posegne.
Pre svega, najnoviji Milo{evi}ev udar u velikoj meri je doveo u pitan-

je, mo`da ~ak i nepovratno razorio, svaki kredibilitet umerenog krila SNP,
predvo|enog njenim podpredsednikom Predragom Bulatovi}em, naravno
ukoliko i pretpostavka o ovoj umerenosti nije bila samo varka i opsena.
Poverenje je i u politici klju~na stvar. A u one koji su mesecima, pa i god-
inama, zatezali oko svake zapete crnogorskog izbornog zakonodavstva, a
za samo nekoliko sati, polutajno i prevarno, izbrisali Crnu Goru iz i ina~e
prili~no fiktivnog ustavnog sistema, zaista je te{ko imati poverenja. U isto
vreme, najnoviji Milo{evi}ev udar ohrabrio je ono drugo, fundamental-
isti~ko krilo ove partije, {to svakoga dana, u obliku sve agresivnijih ulti-
mativnih izjava, jasno demonstriraju njena druga dva podpredsednika.
Zatim, ovaj udar, svojim produènim dejstvom, definitivno je skinuo

masku i sa lica one druge, Ko{tuni~ine Srbije. Nakon prvih, na~elnih i
pozitivnih proklamacija, posebno onih u Svetom Stefanu, samo u posled-
njih desetak dana, Vojislav Ko{tunica, kandidat DOS, u odnosu prema
Crnoj Gori, eskalirao je do pozicija koje je sve teè razlikovati od pozici-
ja promilo{evi}evske SNP, a u poslednjem broju Monitora, preko izjave
svog ekonomskog savetnika, Mla|ana Dinki}a, ~ak je neuvijeno i prete}i
poru~io kako }e se u slu~aju pobede Ko{tunice «\ukanovi} zaista na}i u
inferiornom poloàju jer }e srpska opozicija otpo~eti pregovore sa SNP»,
131
potvr|uju}i na taj na~in jo{ jednom da ni ova Srbija, barem za Crnu Goru,
ne predstavlja nikakvu stvarnu alternativu, nego tek personalnu sukcesiju
Milo{evi}eve nomenklature.
Najzad, i uprkos stvarnoj ili fingiranoj «jednoglasnosti», ~ini se da je

najnoviji velikosrpski udar, svojim produènim dejstvom, po~eo da desta-
bilizuje i vladaju}u koaliciju Crne Gore. Najnovije stavove Glavnog odb-
ora NS zaista je te{ko razumeti druga~ije. Ovo posebno vaì za ponovljeno
i dramatizovano traènje smene glavnog i odgovornog urednika TVCG,
zbog toga {to se, po mi{ljenju ovog tela, «na dràvnoj televiziji sprovodi
neprimjerena kampanja kojom se dokazuje da nema mogu}nosti za
opstanak zajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije.» Kao da dokaze ove vrste
svakodnevno ne pruà sam ìvot, posebno izabranik i favorit NS, Vojislav
Ko{tunica, a ne bilo kakva «kampanja» dràvne televizije. Za lik u
ogledalu nije krivo samo ogledalo. Ili je pra{ina oko TVCG ovoj ~lanici
koalicije bila potrebna upravo da bi prikrila svoje strate{ke iluzije i
proma{aje. Ipak, ni ovde nije najva`nija NS. Glavni problem ove koalici-
je je DPS, a ne NS, ili i NS, ali samo kao zastupnik i glasnogovornik onog
tihog ali upornog dela DPS, ~iju je politiku odnosno opstrukciju, ve} duè
vremena, sve teè razlikovati od politike «SRJ bez alternative». Stvari ni
malo nisu naivne. Ko{tunica (DOS) i @iì} (SNP) dobro znaju na koja
vrata kucaju. U ovom kontekstu, uop{te nije te{ko zamisliti da se, ~ak i
forma zapo~etog DPS-SNP dijaloga, u slu~aju nasilnog raspleta nakon
takozvanih saveznih izbora, u kriti~nom momentu, iskoristi kao kanal za
ultimatum, odnosno kao cev uperena u slepoo~nicu demokratske Crne
Gore.
Pored navedenih negativnih, {estojulski udar iz Beograda ima i jednu

pozitivnu stranu odnosno posledicu. Posle ovog udara, naime, stvari se, u
celoj Crnoj Gori, pa, sude}i barem prema nedavnim doga|ajima u
nik{i}koj organizaciji SNP, i u delu ove partije, mnogo bolje vide. Da bi
se ova pozitivna posledica maksimalizovala, me|utim, neophodne su
barem dve va`ne promene. Prvo, da Crna Gora i me|unarodna zajednica,
od reìma Slobodana Milo{evi}a, kona~no preuzmu strate{ku inicijativu. I
drugo, da se zapo~eti dijalog hitno premestiti u parlament i vodi pred
licem celokupne javnosti. Mogu}nost nasilnog raspleta crnogorske krize,
ove dve promene verovatno ne mogu u potpunosti da isklju~e, ali verovat-
no}u takvog raspleta sigurno mogu zna~ajno da smanje.
132
Fotomontaà
Ve~ernje novosti od ~etvrtka 21. septembra 2000. lako mogu u}i u

svaku zna~ajniju istoriju ili antologiju politi~ke i medijske manipulacije.
Ipak, neverovatna blizana~ka fotomontaà sa skupa u Beranama odrànog
prethodnog dana, samo je izvanredna metafora za celokupnu politi~ku
egzistenciju Crne Gore i Srbije u proteklih deset godina.
U tom smislu, i sam nastanak zajedni~ke dràve u prole}e 1992. bio je

jedna vrsta groteskne fotomontaè: jednostrana geneza, sa problemati~nim
izja{njavanjem u Crnoj Gori i arogantnim }utanjem u Srbiji, referendum
organizovan za manje od deset dana, u poluratnim uslovima, bez minimu-
ma uslova za slobodno mi{ljenje i izraàvanje, uz to i sa pitanjem koje po
pitijskoj dvosmislenosti i logorei~nosti prevazilazi sve do sada vi|eno na
ovim prostorima. Jedna vrsta produène fotomontaè bio je i celokupni
potonji ìvot nove tvorevine u vremenu od 1992-97: neograni~ena i
nekontrolisana jednopartijska vladavina prikrivena ispod demokratske i
federalne fasade. U vremenu od 1997-2000, ova fasada po~ela je neumit-
no da propada, a od 6. jula do 24. septembra 2000, ona je i definitivno i
nepovratno spala. Fotomontaà je «provaljena».
Pa ipak, neki elementi ove fotomontaè produìli su da ìve i posle 24.

septembra ove godine. I to u celokupnom politi~kom spektru dve repub-
like: u Srbiji, onoj jo{ uvek vladaju}oj, milo{evi}evskoj, ali i onoj drugoj,
opozicionoj, antimilo{evi}evskoj, kao i u Crnoj Gori, onoj esenpeovoj, ali
i onoj drugoj, koalicionoj. Psiholozi znaju, buka i bes su samo spolja{nji
izraz unutra{nje slabosti, ne snage i nadmo}i. Sude}i prema govoru kojeg
je odrào na vojnom aerodromu u Beranama, Slobodan Milo{evi} nikada
nije bio slabiji. Nikada ranije u njegovim govorima nije bilo toliko agre-
sivnosti i vulgarnosti. Sa Srbijom koju je on na taj na~in reprezentovao,
te{ko je zamisliti ~ak i ropstvo, a kamo li ravnopravan ìvot u slobodi. S
druge strane, u velikosrpstvu, pa i velikosrpskoj pecepciji Crne Gore,
izme|u Milo{evi}eve i Ko{tuni~ine Srbije nema velike razlike, pa je zbog
toga i verovatno}a opstanka zajedni~ke dràve, ~ak i u ovom drugom
slu~aju, prili~no mala. Ipak, to ne zna~i da izme|u dve Srbije nema
nikakve razlike. Naprotiv. Ta razlika je u slede}em: u slu~aju pobede
Ko{tuni~ine Srbije, verovatno}a nenasilnog re{avanja i regulisanja odnosa
izme|u Crne Gore i Srbije, bila bi mnogo ve}a, nego u slu~aju ovakvog ili
onakvog ostanka na vlasti dedinjskog diktatora.
133
Treba li ovde uop{te pominjati i onu tre}u, najbolju, antinacionalisti-

~ku, gra|ansku Srbiju? Mo`da samo zbog àljenja {to ~ak ni ona ovog pu-
ta nije u neophodnoj meri razumela i podràla Crnu Goru. Jedan tako mali,
obi~an, nuàn i prirodan akt samoodbrane, kao {to je odbijanje Crne Gore
da, u~estvovanjem na takozvanim saveznim izborima, prihvati sopstveno
ustavno nestajanje, i od strane najve}eg broja predstavnika tre}e Srbije, pa
i od strane nekih od najboljih me|u njima, ocenjeno je kao napu{tanje
demokratskog procesa i kao prelaènje na teren sile. Uz ovoliko ner-
azumevanje, pa i uz eventualno odnosno verovatno najbolje namere, i sam
ina~e nesporan princip gra|anske vladavine, veoma lako se izvitoperuje u
fasadu stare-nove etni~ke odnosno velikosrpske dominacije.
Pre {est decenija, Srbija je imala @ivojina Peri}a, jednog od najve}ih

nau~nika i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je u kratkom ali
kondenzovanom spisu Crna Gora u jugoslovenskoj federaciji, ispisao
intelektualno i moralno najpo{tenije i najuzbudljivije stranice priznanja,
uvaàvanja i odbrane 1918. zgaènog crnogorskog istorijskog i dràvnog
prava. Na kraju ovog veka, Srbija, na àlost, nije imala @ivojina Peri}a. Da
li samo zbog prolazne politi~ke pragmatike ili i zbog trajnijih politi~kih
o{te}enja? Odgovor na ovo pitanje verovatno ne}emo dugo ~ekati. A od
ovog odgovora zna~ajno }e zavisiti i emancipacija same Srbije, ne samo
Crne Gore. Velikosrpstvo je jednako ropstvo za Srbiju kao i za Crnu Goru.
Samo {to toga mnogi jo{ uvek nisu svesni. Ili barem ne onoliko koliko je
to bio profesor Peri}.
U vremenu koje je pred nama, moè se o~ekivati nagli, pa ~ak i dra-

mati~ni porast ukupne politi~ke neizvesnosti, haosa i nasilja. I veliko
ubrzavanje politi~kog procesa. U takvim okolnostima, vladaju}a Crna
Gora i opoziciona Srbija morale bi da ispolje mnogo vi{e me|usobnog
razumevanja i solidarnosti nego do sada. Razlog je veoma jednostavan: da
bi svoje velike politi~ke razlike, a posebno one oko dràvnopravnog sta-
tusa, uop{te mogle da re{avaju, naime, i demokratska Srbija i demokrats-
ka Crna Gora moraju se najpre za{tititi od svog zajedni~kog
predpoliti~kog protivnika. Uostalom, lako bi moglo da se dogodi, da i
sama bliska politi~ka budu}nost (koja danas ne izgleda ~ak ni toliko
neverovatna), mnogo uverljivije nego bilo kakva teorija, demokratskoj
Srbiji i prakti~no pokaè kako je i za nju samu, a ne samo za Crnu Goru,
slobodna i samostalna Crna Gora najbolja opcija, oslonac i za{tita.
134
Crna Gora ovih dana prolazi kroz pravi mali makijavelisti~ki dril. Jedni
te isti akteri javno je sumnji~e kako priprema nekakav toboè jednostran
akt, a istovremeno tajno rade na tome da ju stvarno dovedu pred svr{en
~in. Kako druga~ije shvatiti pozive Crnoj Gori da bude strpljiva i sa~eka
rezultate vanrednih izbora u Srbiji zakazanih za 23. decembar 2000, kada
oni koji ove pozive upu}uju istovremeno ne stavljaju ~ak ni najmanju rez-
ervu na ubrzan proces prijema takozvane SRJ u UN. Ovih dana su to
primetili i najkompetentniji eksperti, ali uop{te ne morate biti bilo kakav
ekspert, pa da znate da bi posle prijema takozvane SRJ u UN, referendum
o dràvnom statusu Crne Gore, sa me|unarodnog realpoliti~kog
stanovi{ta, bio krajnje teàk i neizvestan, ukoliko uop{te mogu}. A da se
pri tome uop{te ne biraju sredstva, svedo~i i nedavni naslov iz jednih
beogradskih novina, «Crnogorski zid», koji otvoreno sugeri{e neta~nu i
opasnu tezu kako sada Crna Gora toboè onemogu}ava Srbiji ukidanje
sankcija, dobijanje pomo}i i povratak u svet. Kao da Srbija sve ovo ne bi
mogla, samo ukoliko bi to stvarno htela, da ostvari i bez dovo|enja Crne
Gore pred svr{en ~in prijemom takozvane SRJ u UN, na neki kreativan i
pragmati~an tranzitoran na~in, onako, primera radi, kako je to uspevala i
Crna Gora u poslednjih nekoliko godina.
Pa ipak, Crna Gora bi morala da se ~uva i od padanja u patos `rtve i

samosaàljenja, jer za tako ne{to, mo`da po prvi put u poslednjih sto god-
ina, nema razloga i mesta. Gra|anska Crna Gora moè biti neprijatno izne-
na|ena zbog toga {to prime}uje kako se ni~im izazvana anticrnogorska
histerija sada {iri i me|u onima u Srbiji koji do ju~e nisu imali takav stav,
ali se ne moè àliti na to da je Srbija ili bilo ko u Srbiji danas uop{te
spre~ava u tome da slobodno i jasno artikuli{e sopstveni dràvni i politi~ki
stav. Sa padom Milo{evi}evog reìma, prestao je glavni faktor rata, sile i
straha. Sli~no, mnogi u Crnoj Gori mogu biti nezadovoljni pa i zate~eni
zbog ignorantske i cini~ne realpolitike me|unarodne zajednice, kojom ova
sve vi{e ho}e da prekrije i dezaktuelizuje crnogorsko dràvno pitanje, ali
odgovornost za kona~no definisanje sopstvenog dràvnog stava i statusa,
Crna Gora ne moè da prebaci ni na le|a ove zajednice. Poznato je,
me|unarodna zajednica, po pravilu, pa i u Slu~aju Crne Gore, preferira
status quo, ali, poznato je i to, me|unarodna zajednica je spremna da pri-
hvati i svaku promenu toga statusa do koje se do|e mirnim i demokrat-
skim putem. A nakon promena u Srbiji, ovaj put je {irom otvoren, barem
za one koji ho}e da ga koriste.
135
Po prvi put nakon tragi~ne hiljadudevetstoosamnaeste, Crna Gora je u

prilici da o sopstvenoj sudbini odlu~i slobodno i demokratski.
Odgovornost je prvenstveno i kona~no njena. Ovu priliku i odgovornopst,
ona prosto ne sme da ispusti. Naravno, odluka nije ni malo laka. Teìna
odluke posebno je u tome {to bolnu nedovr{enost procesa prati jo{ bolni-
ja ograni~enost vremena, a sve ovo jo{ i za Crnu Goru nepodno{ljiv i
neprihvatljiv pritisak svr{enog ~ina. I posle najnovijih stavova Glavnog
odbora DPS ostaju zbunjuju}e nedoumice i lo{e ambivalencije. Pitanje
referenduma i redefinicije odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, i s tim u vezi
pitanje rekompozicije unutra{nje politike same Crne Gore, uklju~iv i
eventualne nove vanredne parlamentarne izbore, i dalje je krajnje
otvoreno. Da bi na ova otvorena pitanja mogla mirno i razlo`no da odgov-
ori, Crnoj Gori je neophodno izvesno minimalno vreme. Hitan zahtev
Crne Gore UN i EU da se do kona~nog dogovora Crne Gore i Srbije ne
re{ava o statusu takozvane SRJ jeste nuàn ali nije i dovoljan uslov za to.
Ovaj zahtev treba oja~ati makar objavom i po~etkom priprema za referen-
dum o dràvnom pitanju, i to odmah a najdalje do 23. decembra 2000.
Time bi se ovom zahtevu dao neophodan i neponi{tiv me|unarodni i
unutra{nji politi~ki kredibilitet, svaki poku{aj nametanja svr{enog ~ina,
bilo sa koje strane da dolazi, nedvosmisleno bi se odbacio, a i sam postu-
pak eventualnog uspostavljanja saveza suverenih i me|unarodno priznatih
dràva Crne Gore i Srbije, postavio bi se na jedino mogu}e logi~ke i realne
osnove. Uostalom, zar nije osnovni red da i Crna Gora sopstveno priznan-
je najpre zatraì od svojih gra|ana pa tek onda i od me|unarodne zajed-
nice.
136
Ucenjiva~i
Razlika pa i suprotnost izme|u re~i i dela jedna je od standardnih

karakteristika politike od kada je sveta i veka. Otuda i upore|ivanje ove sa
najstarijim zanatom na svetu. Ipak, ono {to se u tom pogledu u Crnoj Gori
de{ava u poslednjih par meseci, nakon oktobarskog prevrata u Beogradu,
daleko nadma{uje domete obi~nog politi~kog makijavelizma. Tako, dok
se u javnosti jo{ uvek samo naivno naga|a o sadrìni i formi eventualne
politi~ke prekompozicije Crne Gore, ova je fakti~ki, iza le|a javnosti,
izvan parlamenta, i bez ikakvih vanrednih izbora, ve} izvedena, i ve} uve-
liko funkcioni{e. Re~ je o neobjavljenoj ali funkcioni{u}oj, novoj-staroj
velikosrpskoj koaliciji, koju nakon oktobarskog prevrata sada ~ine DOS,
NS, SNP i manjinski deo DPS predvo|en predsednikom crnogorskog par-
lamenta. Ni promena retorike, koja je danas manje nacionalisti~ka a vi{e
proevropska, ni promena osovine, od nekada{nje SPS-SNP ka dana{njoj
DOS-NS, najzad ni promena strategije, koja je danas manje strategija sile
a vi{e strategija opstrukcije (ne~elno priznavanje prava na referendum uz
njegovo istovremeno fakti~ko opstruiranje i negiranje), me|utim, ne mogu
da sakriju glavni politi~ki cilj ove koalicije, koji je nepromenjen jo{ od
prevrata 1989-1992: zajedni~ka dràva Srbije i Crne Gore bez alternative.
Restauracija velikosrpske koalicije 1989-1992, tokom nekoliko posled-

njih meseci 2000, ni malo ne iznena|uje. Tokom svih proteklih deset god-
ina, glavne ~lanice ove koalicije ni jednog jedinog momenta nisu prome-
nile svoje su{tinske pozicije. Uostalom, zar i sam prvi ~ovek crnogorskog
parlamenta o «jednom nebu» nije govorio ~ak i u vreme najagresivnijih
napada na Crnu Goru sa neba i sa zemlje. Ono, me|utim, {to sigurno izne-
na|uje, to je pona{anje, ili, preciznije, pasivnost, }utanje i ~ekanje one
druge, jo{ uvek samo potencijalne koalicije za nezavisnu, suverenu i
me|unarodno priznatu Crnu Goru. Njeno }utanje i ~ekanje utoliko vi{e
iznena|uje ukoliko se ima na umu ukupno pobolj{anje bezbednosnih,
politi~kih i svih drugih uslova za njeno formiranje i delovanje. Pre svega,
nakon pada Milo{evi}evog reìma u Srbiji, u Crnoj Gori vi{e nema
ozbiljnijih rizika od izbijanja rata i nasilja, ergo ispunjen je i poslednji
uslov za demokratski i bezbedni referendum. Zatim, i ukupna partijska
konfiguracija u Crnoj Gori mnogo je povoljnija nego {to je bila jo{ samo
pre dva meseca. Ve}inski, proindipendisti~ki DPS je zna~ajno oja~an,
SNP te{ko iskompromitovan, SDP standardno aktivan, a ~ak i LS, uprkos
neobi~noj me{avini groteske, cinizma i avangardizma, koju i dalje uporno
forsira, spreman na odlu~uju}u saradnju i doprinos. Proindipendisti~ki
137
trend u Crnoj Gori pomogao je i novi DOS. Za samo par meseci, ovaj je
uspeo da pokaè kako je i njemu Crna Gora samo «deveta rupa na svirali»,
ili, jo{ gore, «sveta srpska zemlja» koja ne moè bez Srbije. Iz ove posled-
nje, Radovi}evi, Ko{tuni~ini i [o}evi omladinci, \ukanovi}u su ve} upu-
tili ~ak i najdirektnije, neuvijene politi~ke pretnje. Kona~no, i najzna~ajni-
je, sve relevantne i pouzdane ankete javnog mnjenja, jasno pokazuju po-
rast ve}inskog proindipendisti~kog raspoloènja me|u gra|anima Crne
Gore. Sloè li se sve ove kockice u jedan mozaik, pitanje za{to proindipe-
ndisti~ka Crna Gora i dalje }uti i ~eka, zaista, postaje krajnje intrigantno i
ozbiljno.
Negativan stav ve}eg dela me|unarodne zajednice, kao i neodlu~nost

manjeg dela DPS, koji se naj~e{}e navode kao razlozi za ovo }utanje i
~ekanje, svakako nude deo odgovora na postavljeno pitanje. Ipak, ovaj deo
odgovora je manje zna~ajan. Mnogo zna~ajniji i dublji deo odgovora na
ovo pitanje nalazi se u samom ve}inskom delu DPS. To je ratnonacional-
isti~ko nasle|e i ovog dela DPS iz perioda 1989-1997, koje ovu partiju kao
celinu, ali preko ove i celokupnu Crnu Goru, jo{ uvek pritiska kao
vodeni~ni kamen. Ovo nasle|e ima razli~ite nivoe, ali su dva me|u ovima
najzna~ajnija: nivo svesti i nivo ekonomije. âk ni na elementarnom
nivou svesti, naime, DPS se jo{ uvek nije suo~io sa sopstvenim negativn-
im doprinosom Milo{evi}evom pandemonijumu. I sve dok je tako, «SRJ»
kao baza ovog pandemonijuma osta}e ono «jedno nebo», a «nezavisna
Crna Gora» samo iznu|en i neiskren politi~ki stav. Stvar jo{ gore stoji na
nivou nove ekonomije. Monopolisti~ki kompleks ove ekonomije, formi-
ran u vreme pandemonijuma, i danas je glavni problem Crne Gore. Ovaj
kompleks je Ahilova peta celokupnog \ukanovi}evog politi~kog projekta
ali sa njime i same nezavisne Crne Gore. On je njena najslabija i najbolni-
ja ta~ka. Ta~ka vi{estrukih bolnih pritisaka. Spolja, u obliku diskretnih ali
neugodnih ha{kih i finansijskih ucena, iznutra u obliku produàvanja sta-
rog saveza sa velikosrpskom ali monopolisti~kom NS, umesto da se hitno
sklopi novi savez sa proindipendisti~kim ali antimonopolisti~kim LS. Ne-
ki put monopolisti~ki refleks je ja~i ~ak i od instikta za samoodrànjem.
Da li }e tako biti i ovog puta u Crnoj Gori, pokaza}e meseci koji su pred
nama.
138
Recidiv
Milo{evi}ev reìm bio je udarna pesnica agresivnog velikosrpskog

nacionalizma. Zbog toga je i bilo logi~no o~ekivati da }e nakon okto-
barskog sloma tog reìma do}i makar do privremenog smirivanja ako ne i
do trajnog povla~enja ovog nacionalizma. Ali se u poslednje vreme de{ava
upravo obrnuto. Za ovo je najbolji dokaz Crna Gora. Snaàn porast
proindipendisti~kog raspoloènja, kao i sada ve} sasvim izvesno
odràvanje referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori, na agresivne
velikosrpske nacionaliste u Crnoj Gori i Srbiji, o~igledno, deluju kao crve-
na krpa. Ispod donekle izmenjene, sada koliko toliko prodemokratske, pa
i proevropske retorike ovih nacionalista, ipak, nije te{ko prepoznati
recidiv istog onog starog poznatog maligniteta koji je Crnu Goru i Srbiju
iznutra napao i savladao i pre vi{e od deset godina.
Od onih koji su i tada prednja~ili u zlo~ina~koj «za{titi» srpstva, bilo je

mnogo logi~nije o~ekivati da }e se barem za neko vreme povu}i ili uti{ati,
i tako dati {ansu zaboravu, ina~e toliko ra{irenom i omiljenom na ovom
prostoru. Ali ne, stara-nova alijansa agresivnih velikosrpskih nacionalista
ponovo je na trapezu. Umesto makar privremenog povla~enja ili sti{avan-
ja, stari «za{titnici» srpstva, «oslobodioci» Vukovara, «vitezovi»
Srebrenice, odlu~ili su se za druga~iju strategiju i tehniku. Strategiju i
tehniku izvrtanja. Oni su sada ti koji govore o tobo`njoj «antisrpskoj his-
teriji», «govoru mr`nje», pa ~ak i «fa{izmu» na crnogorskoj dràvnoj tele-
viziji, o tome kako se, «re~e mi jedan ~oek», Crnom Gorom {iri morbidni
imperativ «Srbe na vrbe», o ugroènim «svetinjama», demonima i zmija-
ma, pa ~ak i o «etnofiletizmu», «nacionalizmu» i «evropskim integracija-
ma». Uz samo donekle izmenjene uloge i kostime, na sceni crnogorskog
velikosrpstva ponovo su stari poznati akteri iz «slavnih», «herojskih» vre-
mena1988-92: NS, SNP, deo DOS, SANU i, naravno, sveintegrativna
SPC, posebno njeno fundamentalisti~ko i uistinu filetisti~ko krilo na ~elu
sa dijaboli~nim i preaktivnim mitropolitom.
Ne mora se uop{te biti neki ekspert ili analiti~ar pa videti da je opisana

stara-nova alijansa pre svega u funkciji opstrukcije odnosno bojkota
crnogorskog referenduma. Argument za ovaj bojkot tipa «antisrpska his-
terija» toliko je neuverljiv da gotovo i ne zasluùje ozbiljan komentar. Isto
vaì i za argument tipa «nije bilo skup{tinske rasprave», posebno kada taj
argument dolazi od one iste partije koja se proslavila riplijevskim takoz-
vanim ustavnim promenama od {estog jula koje su bile tajne i nisu zahte-
139
vale ni dvadeset~etiri sata, odnosno od one iste partije koja za pune tri
godine tu raspravu nije ni jednom poku{ala ~ak ni da pokrene iako je za to
imala odnosno ima neophodan zakonski odnosno poslovni~ki kapacitet.
Ovo su neporecivi dokazi da ovima danas zapravo uop{te nije do relativno
boljih odnosno demokratskijih uslova za referendum, nego do
nedemokratskog onemogu}avanja samog tog ~ina. Ono, me|utim, {to jo{
vi{e zabrinjava, to je da se sa oìvljavanjem starih maligniteta dovode u
pitanje i mnogo ozbiljnije stvari nego {to je sam referendum, i to je ono
{to na{i recidivisti i ovog puta gube iz vida, ili mo`da to ba{ i ho}e. Naime,
ponovo se aktivira stara luda~ka alternativa velikosrpskog nacionalizma
koja je obeleìla i poslednjih deset godina. Ili }emo, ne biraju}i sredstva,
Crnu Goru zadràti u na{em okviru, ili }emo, ukoliko se pokaè da za to
nemamo kapaciteta, u Crnoj Gori, kao ranije u Hrvatskoj i BiH, barem
proizvesti haos, da ni ova ne moè da uìva u svojoj nezavisnosti. Ovako
otprilike glasi najnovije izdanje te alternative, koje se moè nazreti i u
teku}oj buci i besu stare-nove alijanse.
Sigurno je da stara-nova alijansa vi{e nema snage da ostvari svoj glavni

strate{ki cilj. Ni u Crnoj Gori ni {ire. Ipak, i dalje se treba bojati one njene
luda~ke alternative, opakog resantimana, osvetni~kog zla. Da `rtve ovog
zla mogu biti i Crna Gora i Srbija, to valjda i ne treba posebno nagla{avati.
Crnogorski nacionalizam u negativnom smislu te re~i do danas jeste ostao
apsolutno marginalan i bezopasan, ali se, posle vi{e od deset godina gandi-
jevske trpeljivosti, pod produènim dejstvom agresivnog velikosrpstva,
lako moè dogoditi da i on pre|e u neki lo{iji i opasniji oblik. A to bi tek
bio stvarni i definitivni poraz Crne Gore. Na drugoj strani, sve jasnije je
da se recidiv velikosrpstva u Crnoj Gori kao bumerang vra}a i samoj
Srbiji. Sve jasnije je, naime, da se upravo oko ovog recidiva okupljaju sve
glavne antimodernizacijske, pa stoga i antisrpske snage Crne Gore i
Srbije. Da je mirno «~e{ko-slova~ko» razdvajanje Crne Gore i Srbije u dve
nezavisne i prijateljske dràve u najdubljem interesu Srbije a ne samo
Crne Gore, to svakim danom postaje sve o~iglednije.
140
Ta~ka preokreta
Vidi se kao na dlanu: Crnu Goru i Srbiju danas povezuje jo{ jedino
agresivni velikosrpski nacionalizam. Pad diktatora, u ovome, na àlost,
nije mnogo promenio. Pre samo dve nedelje, u samom centru Podgorice,
pevalo se «Igrale se delije nasred zemlje Srbije». Ova pesma danas u
Crnoj Gori sigurno nije pesma mira i ljubavi. Svako dalje nasilno
produàvanje ovakve, velikosrpske sprege Crne Gore i Srbije, moè biti
samo na {tetu i jedne i druge republike. I obrnuto: dovr{avanje procesa
mirnog razdvajanja ove dve republike u njihovom je obostranom i naj-
dubljem interesu.
Vidimo: luda~ku ko{ulju agresivnog velikosrpskog nacionalizma bilo

je mnogo lak{e navu}i nego svu}i. Apsurdno je ali ta~no: pristalice neza-
visne Crne Gore u Crnoj Gori su diskriminisane. Za takozvanu SRJ bio je
dovoljan samo jedan, za nezavisnu Crnu Goru ni tri referenduma. Za
takozvanu SRJ bilo je dovoljno nedelju dana, za nezavisnu Crnu Goru ni
{est meseci, ni deset godina, ni skoro ~itav pro{li vek. Za takozvanu SRJ
bio je dovoljan i onaj zakon, i oni uslovi, i ono pitanje, i one ve}ine, i oni
procenti, za nezavisnu Crnu Goru ni mnogo vi{e od toga. Samo ucene i
pretnje. Za nezavisnu Crnu Goru organizuje se «topli zec».
Ali neka. I sama Crna Gora je za to u velikoj meri kriva. «Nova razvo-
jna filozofija». «Moderna federacija». «Of{or privreda». «Ekolo{ka
dràva». «Ekonomska suverenost». «Aktivno ~ekanje». Ko to jo{ moè da
pamti. Sve sama svetska ~uda. A i to je samo vrh ledenog brega, samo deo
brojnih i te{kih iluzija, obmana i samoobmana, u kojima je ìvela, i u koji-
ma jednim delom jo{ uvek ìvi Crna Gora. Veliko i stalno ka{njenje kroz
~itav XX vek, velika i stalna konfuzija u poslednjih deset godina. I mnogo
ve}e i sna`nije dràve platile bi ceh zbog ovolikih i ovakvih iluzija. Zato
se i ne treba previ{e ljutiti na velike sile. Pa ni na Veliku Srbiju. Velika
Srbija i velike sile samo su hladni inkasanti crnogorskih iluzija.
Sre}om, i ta~ka preokreta je u Crnoj Gori a ne izvan nje. I pored velikog

ka{njenja, jo{ uvek ima vremena. I pored velike iscrpljenosti, jo{ uvek ima
snage. Nesporna ve}inska volja garantuje nepovratnost indipendisti~kog
procesa, a prestanak ratne pretnje iz Beograda njegov miran tok i
zavr{etak. Nije nepoznata ni sigurna pobedni~ka formula. Uz stalni i
otvoreni poziv politi~kim protivnicima da se najzad okanu politike pret-
nje, sile i ucene, to je, pre svega, {iroka, sna`na i pluralisti~ka koalicija za
141
slobodnu, nezavisnu i demokratsku Crnu Goru. To je naj{iri savez

Demokratske partije socijalista, Liberalnog saveza, Socijaldemokratske
partije i svih proindipendisti~ki orijentisanih nevladinih organizacija,
udruènja, grupa i gra|ana. To je na{a sigurna ta~ka preokreta.
142
Igra la`nih domina
Crna Gora i nedovr{eni mir
I nakon Dejtona, i nakon Kumanova, mir u regionu jo{ uvek nije

dovr{en, pa je zato i opasnost od takozvanog domino efekta i dalje realna.
Samo {to su sadràj i smer ove opasnosti sasvim suprotni od onoga {to
ovih dana zdruèno i pogre{no tvrde dosovska propaganda i briselska
birokratija. I kada bi to htela, naime, nezavisna Crna Gora ne bi mogla da
bude inicijalna kapisla bilo kakvog lan~anog regionalnog nasilja. Ona za
to prosto nema dovoljno kapaciteta. Ispod povike na la`nu, krije se,
me|utim, realna opasnost od domino efekta, a to je upravo takozvana SRJ
kao stvarna Mala Velika Srbija. Svakome ko nije oslepeo od strasti ili
interesa, jasno je kao dan: sve dok je Male Velike, ostaje podsticaj i za
Veliku Veliku. Takozvana SRJ, a ne nezavisna Crna Gora, tempirna je
bomba mogu}eg novog lan~anog regionalnog nasilja. Brisel to jo{ uvek ne
vidi dovoljno jasno, jer se uzalud nada da }e se nedovr{eni mir na Balkanu
nekako dovr{iti i sam od sebe, a Beograd to u ovom trenutku ne èli, pa i
ne moè da vidi, jer je u njemu trenutno uspostavljena takva unutra{nja
podela poslova, po kojoj je spoljna politika (pa i Crna Gora) prepu{tena
Ko{tuni~inim Velikosrbima ({to je za Crnu Goru apsolutno neprihvatlji-
vo), dok su se oni drugi, obi~ni Srbi, posvetili, pre svega, problemima
same Srbije ({to je ve} sasvim normalno i razumljivo).
Posebno nategnuto, ~ak groteskno zvu~i i optu`ba dosovaca, odnosno

njihovih crnogorsko-velikosrpskih trbuhozboraca, kako aktuelna Crna
Gora, svojim neprihvatanjem briselskog stava o obaveznosti takozvane
SRJ, navodno, sve vi{e podse}a na Milo{evi}evu Srbiju iz vremena
ekstremne izolacije i sankcija. Poznato je, u stanje ekstremne izolacije i
sankcija, Milo{evi}eva Srbija dospela je zbog permanentnog izvoza
etni~kog i politi~kog nasilja, odnosno zbog te{kog kr{enja temeljnih normi
savremenog me|unarodnog prava i poretka, koje je pri tome ~inila. Na
drugoj strani, Crna Gora insistira samo na ostvarenju svog nespornog
ustavnog i me|unarodnog prava (na samoopredeljenje), i pri tome nikoga
ne ugroàva. Naravno, ~ak i kada bi se to htelo, ne bi se moglo sakriti da
je zbog insistiranja na ovome ve} do{lo i do izvesnog zahla|enja odnosa
izme|u Podgorice i Brisela, ali izjedna~avati ovo, ipak, samo privremeno
i ograni~eno zahla|enje, sa ekstremnim i totalnim nacionalizmom i izola-
cionizmom Milo{evi}eve Srbije, to se moè samo po cenu totalne amnez-
ije, iluzije ili dezorijentacije.
143
A da je re~ o zahla|enju koje je samo privremeno i ograni~eno, moè

se zaklju~iti (predvideti) na osnovu barem dve grupe faktora. Prvo, stav
Brisela o obaveznosti takozvane SRJ samo je ponavljanje sli~nog stava, to
jest gre{ke kratkovidosti me|unarodne zajednice, ispoljene po prvi put jo{
danas daleke 1991, na samom po~etku raspadanja tada{nje SFRJ.
Naravno, sa jednom va`nom razlikom u korist SFRJ: koliko god te{ka i
komplikovana (na kraju, pokazalo se, i neodrìva), SFRJ je, barem dok je
postojala, bila realna, dok je takozvana SRJ, od samog svog osnivanja, i u
potpunosti, fiktivna, fantomska zajednica. I drugo, u poslednjih deset god-
ina do{lo je do zna~ajnog zgu{njavanja prostora (regiona), odnosno ubrza-
vanja vremena (procesa), tako da se danas pove}avaju i ubrzavaju i gre{ke
i (razlo`no je o~ekivati) njihove ispravke. Ovo potvr|uje i najskorije
iskustvo Crne Gore. U slu~aju SFRJ i BiH, od gre{ke kratkovidosti, preko
kontraefekta, do ispravke gre{ke, pro{lo je nekoliko godina, u Crnoj Gori,
od gre{ke, do kontraefekta, ni nekoliko sedmica. Toliko je, naime, bilo
dovoljno da pro|e od kratkovidog stajanja Brisela na stranu unitarista, pa
da, upravo zbog takvog stava Brisela, izme|u Beograda i Podgorice, kao i
u samoj Podgorici, do|e do predvidivog unutra{njeg pogor{anja.
Ohrabreni stavom Brisela, unitaristi su zauzeli nepomirljiv gard i time
doveli u pitanje ~itav proces. Na dva zna~ajna proceduralna ustupka
indipendista, prihvatanje prevremenih parlamentarnih izbora (iako po
zakonu ovi nisu bili neizbe`ni), kao i prihvatanje da se ti izbori odrè kra-
jem aprila (a ne krajem marta kako je prvobitno bilo predloèno), unitaristi
su odgovorili kretanjem u suprotnom smeru, insistiranjem na ve}inama i
pravima kojih kada se u takozvanu SRJ ulazilo uop{te nije bilo, podizan-
jem tona i temperature u parlamentu, i neuvijenom najavom bojkota refer-
enduma, koja se na taj na~in pretvorila u najnoviji oblik unitaristi~ke
opsesije «SRJ bez alternative». Aktuelne stavove Brisela, ovako veliki i
o~igledni kontraefekti ve} su toliko oslabili i opteretili, da je samo pitanje
momenta kada }e se ovi morati makar ublaìti i modifikovati. Jasna pred-
nost indipendista na prevremenim parlamentarnim izborima, koja je
sasvim verovatna, bi}e najbolja prilika za to.
144
Zli dusi. Bal vampira. Pravi mali postmoderni odnosno poststruktural-

isti~ki performans. Neverovatno slaganje, preplitanje i kondenzovanje
razli~itih istorijskih vremena. Predmoderno Vije}e plemenskih skup{tina i
postmoderni Odbor za odbranu prava dràvljana Crne Gore. U socijal-
isti~ki modernom Domu sindikata. U Beogradu 17. marta 2001. Slika za
nauk i pam}enje.
Poslednji izotop u dvestagodi{njem vremenu nastajanja i nestajanja

odnosno poluraspadanja velikosrpske Crne Gore. I jedini preostali cement
koji jo{ kako tako povezuje dve poslednje kvazi-jugoslovenske republike.
Uz to i laboratorijski dokaz definitivne istorijske iscrpljenosti i
potro{enosti jedne te{ke zajednice. O ovoj iscrpljenosti i potro{enosti
svedo~e i usamljene politi~ke reakcije. Odsustvo ovih reakcija mo`da jo{
i vi{e od samih tih reakcija. U Srbiji kriti~ki reaguje samo mala ali prin-
cipijelna SDU. U Crnoj Gori stvarnih reakcija jo{ je manje. Uglavnom
}utanje. Rezignacija ili sviklost na duhovnu pusto{, agresiju i nekrofiliju
sa te strane.
Odgovornost? Naivno o~ekivanje. Ne, od te vrste samoprogla{enih

veli~ina, sedokosih bojovnika, ostarelih aktivista, zato~nika metafizi~ke i
fizi~ke smrti, «dobrovoljnih davalaca tu|e krvi», moète o~ekivati sve,
samo ne ose}aj profesionalne ili ljudske odgovornosti. Prava dràvljana?
Jo{ manje je po sredi to. Osim, naravno, kao sredstvo beskona~ne i
bezdu{ne manipulacije.
Kao da je vreme stalo. I posle svega, frapantno ponavljanje istog

stara~kog àra i iste lepljive laì, koja je ~itavih deset godina bez milosti
trovala i ubijala mladost Srbije i Crne Gore, kao i mladost drugih zemalja
biv{e Jugoslavije. Pa ipak, crta koja preovla|uje jo{ uvek nije farsa, koja
bi nakon svega morala da se javi, nego jeza, ista ona hladna jeza za koju
smo ve} mislili da je nepovratno pro{la. Zbog toga je pravo pitanje otku-
da ova nenadana jeza, otkuda ova neo~ekivana ozbiljnost, otkuda ovaj
stari-novi strah, kada je la`ljivost i propalost jedne pri~e postala ve} toliko
o~igledna i jasna?
Ovoga puta, ozbiljnost, jeza i strah dolaze izdaleka (samo {to ih na{i
zato~nici instiktivno predose}aju i slute). Najava pa i po~etak povla~enja
snaga SAD iz regiona, obnova ideje o tobo`njoj superiornosti etni~ke u
145
odnosu na multietni~ku dràvu u BiH i na Balkanu, bokokotorske ilumi-

nacije Roberta Ovena, politika lo{eg i neodgovornog status quo-a na
Kosovu, pritisci na Crnu Goru da uprkos svemu odustane od sopstvenog
prava i interesa, ovi i sli~ni znaci samo su vrh ledenog brega ispod koga
se zapravo krije novo-staro strate{ko kolebanje velikih sila. Re~ je o kole-
banju ovih sila izme|u Paktom stabilnosti za~ete ali jo{ uvek nerazvijene
i nesigurne politike kvalitetnog, sveobuhvatnog i dugoro~nog stabilizo-
vanja i razvoja regiona, na jednoj, i isku{enja ovih sila da se pod pritiskom
(ne)o~ekivanih rizika i te{ko}a vrate staroj konzervativnoj politici, pre-
ciznije realpolitici sile, ~iji je logi~an sastavni deo i oslanjanje na odgo-
varaju}e regionalne i lokalne sile i kompenzacije. U ovom drugom
slu~aju, naravno, i Crna Gora odnosno njena nezavisnost, bila bi samo
jedna mala usputna kompenzacija u velikom poslu sa takozvanom SRJ
odnosno Malom Velikom Srbijom Vojislava Ko{tunice.
Da li }e na kraju ovog procesa prevladati ova ili ona politika velikih

sila, nekvalitetna realpolitika sile ili kvalitetna politika razvoja, jo{ uvek je
prili~no neizvesno. Ali je zato sasvim izvesno poreklo onog lokalnog àra.
Optu`be na ra~un na{ih zato~nika o njihovoj navodnoj nedoslednosti nisu
sasvim osnovane. Ne, u jednoj stvari oni su uvek bili krajnje postojani. U
jednoj vrsti kulta, oboàvanja i mistifikovanja sile. Tako, ~ak i samo blagi
nagove{taj mo}nih svetskih faktora da se mogu vratiti realpolitici sile na
Balkanu, na{e zato~nike pokrenuo je iz mrtvila i zaborava i ponovo ras-
palio njihovu skoro ugaslu vatru iz vremena 1987-91. I to je jedini ili
barem glavni smisao njihove najnovije mobilizacije i brige za «prava
dràvljana» Crne Gore. I jedini okvir koji moè koliko toliko da objasni i
onaj neobi~ni mada verovatno samo privremeni konsenzus o potrebi
«kvalifikovane (~itaj pravoslavne) ve}ine» za nezavisnost Crne Gore, koji
su u poslednjih par meseci postigli i lansirali odre|eni krugovi me|unaro-
dne zajednice i prononsirani velikosrpski nacionalisti.
146
Velika koalicija
Crna Gora nakon aprilskih izbora
Nepogre{ivost je iluzija dogmati~ara, u~enje na osnovu gre{aka vrlina

pragmati~ara. Danas nije te{ko videti: propu{tanje da se napravi velika
predizborna koalicija (DPS, SDP, LS, stranke manjinskih naroda, svet
nevladinih i nezavisnih aktera), bila je jedna od najve}ih gre{aka, koja
obja{njava izostajanje o~ekivane ubedljivije pobede crnogorskih
indipendista. Sre}om, {ansa za ispravku jo{ uvek postoji: {to nije ostvari-
la predizborna, jo{ uvek moè postizborna koalicija.
Pre toga, istini treba jo{ jednom pogledati u o~i. Pa makar to bilo i
bolno. Srpske elite u Crnoj Gori, u pore|enju sa onim crnogorskim, na
ovim izborima, demonstrirale su mnogo ve}i stepen politi~ke zrelosti,
sposobnosti i lojalnosti sopstvenom nacionalnom i dràvnom projektu. U
jedan blok, one su uspele optimalno da poveù sve svoje relevantne, pa i
do ju~e te{ko antagonizovane stranke. Za to vreme, dve najzna~ajnije
indipendisti~ke stranke, DPS i LS, nemilice su tro{ile i ina~e oskudne
snage u uobi~ajenim surevnjivostima, pizmama i me|usobicama.
Spolja{nji posmatra~i danas mogu samo da naga|aju o pravim

untra{njim razlozima ovakve politike. Pored starog monopolisti~kog kom-
pleksa, koji je oduvek sistemski limitirao koalicioni kapacitet DPS, ~ini se
da je ovog puta zna~ajan bio i jedan ideolo{ki odnosno nacionalni kom-
pleks ove stranke. Utisak je, naime, da je vi{egodi{nje obitavanje DPS u
orbiti velikosrpskog nacionalizma, sve tamo do prekretni~ke 1997, ipak,
ostavilo dubokog traga. Druga~ije je zaista te{ko objasniti dugotrajno i
tvrdoglavo odbijanje ove stranke da napravi veliku multipartijsku i mul-
tietni~ku koaliciju za nezavisnu Crnu Goru. Kada je jedna takva ideja
izloèna na ovom istom mestu, 27. novembra 2000, uz eksplicitno odbi-
janja te ideje iz samog vrha stranke, usledilo je i njeno neprijatno denun-
ciranje iz pera jednog poznatog strankinog analiti~ara i komentatora. Kao:
formiranje takve koalicije predstavljalo bi jednu vrstu lo{eg crnogorskog
bloka odnosno nacionalizma. Nije nego.
Za to vreme, i bez najmanjeg kompleksa, mada ovog puta u ve{tije

prikrivenoj, prodemokratskoj i proevropskoj retorici, i uz neskrivenu
podr{ku Beograda i Brisela, srpske stranke u Crnoj Gori sprovele su jo{
jedan talas agresivne srbizacije Crne Gore. U tom pogledu, osta}e
147
upam}eno posebno Bijelo Polje i 8. april 2001: govor mr`nje, otvorena

diskriminacija, kampanja zastra{ivanja manjinskih naroda Crne Gore.
Ipak, ovo je bio samo vrh talasa. Crna Gora je 2001. i po svemu ostalom
toliko puno podse}ala na zlokobnu 1991. Pored ostalog i zbog onog ideo-
lo{kog kompleksa i defanzive.
U ovom kontekstu, formiranje velike multipartijske i multietni~ke pos-

tizborne koalicije za nezavisnu Crnu Goru stvar je elementarne civilizaci-
jske, a ne samo nacionalne ili dràvne samoodbrane. Optuìvanje ove
koalicije, na koje se i dalje moè nai}i, po kojem bi ona, navodno, bila
koalicija crnogorskih, muslimanskih (bo{nja~kih), albanskih i ostalih anti-
srpskih nacionalista, potpuno je neosnovano, i samo poku{aj da se pro-
tivnicima, a posebno DPS, jo{ jednom nametne onaj stari ideolo{ki i
nacionalni kompleks. Naprotiv, upravo formiranje ove koalicije predstavl-
ja uslov osloba|anja od pogubnog etnocentrizma svake vrste, a ovo oslo-
ba|anje, opet, uslov neophodnog, i to stvarnog a ne samo simuliranog
dijaloga unutar Crne Gore (kao i onog izme|u Crne Gore i Srbije).
Jo{ jedna dimenzija ove koalicije zasluùje barem da se pomene. Kada

je jedan od najuglednijih beogradskih kolumnista, valjda u nekoj vrsti
produène dosovske euforije, ili li~ne krize identiteta, ili ko zna ~ega, nje-
gova stvar uostalom, u glasovima kao {to je bio onaj hejtspi~erski u
Bijelom Polju od 8. aprila 2001, mogao da prepozna i «glasove nade» za
Crno Goru, onda to svakako moè da bude povod za razmi{ljanje o uzroci-
ma i posledicama odre|enih individualnih metamorfoza, ali je ~ak mnogo
va`nije u takvim individualnim metamorfozama prepoznati i neke {ire i
dublje znake vremena. Ve} je istaknuto: crnogorski indipendisti su do sada
iskazali mnogo manju koalicionu sposobnost od pansrpskih nacionalista.
Ali je zato njihova moralna superiornost bila i ostala nesporna: za razliku
od ovih drugih, naime, koji su sebe i svoje vreme obeleìli velikim i sram-
nim desetogodi{njim nasiljem, oni prvi, posebno LS i SDP (mada ne bi
trebalo ispustiti ni DPS od 1997), uspostavili su se kao prava moralna ver-
tikala na ovim prostorima, kao pioniri i zato~nici ne samo
antimilo{evi}evskog, nego, jo{ va`nije, i antinacionalisti~kog i antiratnog
otpora. Danas bi to mnogi o~igledno hteli da zaborave. Da sve prekriju
nanosi vremena (»glasovi nade» na{eg kolumniste). Odbrana elementarne
svesti o onome {to je bilo, zbog toga je mo`da i najva`nija, istorijska, gen-
eracijska i moralna misija velike koalicije. Istinu o velikom zlu treba
sa~uvati. Da se vi{e nikada ne bi ponovilo.
148
Ruski rulet
Metafora iz naslova ovog teksta nije ba{ sasvim adekvatna. U ruskom

ruletu, poznato je, igra~-ekscentrik cev pi{tolja okre}e prema sopstvenoj,
u na{em slu~aju, neodgovorna partitokratija, u hi~kokovski reìranom
postizbornom saspenzu, posebno u poslednjih deset dana, od onog
neverovatnog petka 18. maja, pretnju usmerava prema slepoo~nici ~itavog
naroda. Crnogorski parlamentarizam nikada nije bio posebno jak
(uostalom tek je u izgradnji), ali je tokom ovih deset dana, obesmi{ljen i
sru{en gotovo do kraja. Poku{aj gotovo svih parlamentarnih aktera da,
nasuprot jasnom i obavezuju}em izbornom rezultatu, nametnu i opravda-
ju svojevrsnu politi~ku kamasutru (svako sa svakim), ne moè da se shvati
nikako druga~ije nego kao grubo i cini~no ignorisanje izborne volje
gra|ana, tog najdubljeg i najva`nijeg fundamenta svake predstavni~ke
demokratije.
Jedinu novost u tom pogledu predstavlja Liberalni savez, preciznije

njegovo najuè rukovodstvo (ostali u ovome ne predstavljaju nikakvo
iznena|enje). Zalagati se u izbornoj kampanji za jedno, a raditi u pos-
tizbornom periodu ne{to drugo, ne moè, na àlost, da se oceni nikako
druga~ije nego kao kompromituju}a politi~ka prevara. A svi poku{aji
rukovodstva ove stranke da stvari prikaè druga~ije, to rukovodstvo samo
dodatno kompromituju. Tako, pri~a o dijalogu i pomirenju sa pred-
stavnicima stosedamdeset hiljada gra|ana Crne Gore, zaista ne moè da se
shvati nikako druga~ije nego kao krajnje neuverljiv alibi. Dijalog i
pomirenje u Crnoj Gori jesu nasu{no potrebni, ~ak potrebniji od dràvne
nezavisnosti (u stvari njen su preduslov), ali upravo zato ovi ne mogu da
se realizuju ekskluzivno, separatno i tajno, nego samo javno i uz u~e{}e
svih glavnih politi~kih aktera. Jo{ gore stoji stvar sa navodnim referendu-
mom. âk i da je sve usagla{eno i potpisano onako kako je
nagove{tavano, naime, opasno otvoreno ostalo bi pitanje minimuma
neophodnog poverenja. Uzmimo samo SNP. Ova partija je pre samo
sedam meseci hladnokrvno izdala svog desetogodi{njeg programskog
koalicionog partnera (SPS) i lidera (Slobodana Milo{evi}a), a sada bi joj,
samo na potpis i re~, trebalo verovati u vezi sa referendumom o nezavis-
nosti, koja je suprotna njenom politi~kom programu. Ovo, naravno, ne
zna~i da dijalog i poverenje ne treba graditi i sa tom strankom (naprotiv),
nego samo jo{ ja~e nagla{ava zbog ~ega se to ne moè i ne sme ~initi
ekskluzivno, separatno i tajno. I na kraju, ali ne najmanje va`no,
beskona~na nekriti~nost, arogancija i agresivnost ljudi iz vrha Liberalnog
149
saveza (koji sve kritike na svoju adresu denunciraju kao «udba{ku harangu
i loma~u»), stvari, za tu partiju, ali i za Crnu Goru, samo pogor{avaju.
Nakon pedeset~etiri procenta indipendisti~kih glasova osvojenih na

aprilskim izborima, koalicija DPS i SDP sa LSCG bila je jedina postizbor-
na kombinacija koja je imala puni izborni legitimitet. Izostajanjem ove
kombinacije, zbog neodgovornog pona{anja elite, Crna Gora se ve} na{la
u zoni deficita legitimnosti, u zoni, dakle, u kojoj postoji samo manji ili
ve}i nedostatak, a ne samo ~isti oblici legitimnosti ili nelegitimnosti. U
ovom kontekstu, zbog toga se i moè braniti teza da je najnovija parlamen-
tarna kombinacija, podr{ka LSCG manjinskoj vladi DPS i SDP, od svih
preostalih, najmanje lo{e re{enje, to jest re{enje sa najmanje onog defici-
ta. Ipak, nakon svega {to se dogodilo u proteklih mesec dana, te{ko se oteti
utisku da je i ova politi~ka kombinacija samo veoma te{ka i privremena
veza, kupovina vremena do novih vanrednih parlamentarnih izbora.
Kao {to je poznato, ~ak i zbir glasova koje su tri indipendisti~ke stranke
dobile na aprilskim izborima bio je manji od o~ekivanog, i na samoj ivici
unutra{nje i me|unarodne recepcije. Projekt dràvne nezavisnosti ove tri
stranke su u postizbornom periodu jo{ i dodatno oteàle i dovele u pitan-
je. Dràva mo`da jeste i metafizika, ali je pre svake eventualne metafizike
sigurno i fizika. Ili matematika. Sabiranje i oduzimanje. Stvari su ovde
prili~no proste: protivnici nezavisnosti bili su bolji u sabiranju, pristalice
nezavisnosti u oduzimanju. Ipak, ono najopasnije na {to postizborni maj
2001. ozbiljno upozorava nije ~ak ni samo eventualni neuspeh projekta
crnogorske dràvne nezavisnosti. Zaslepljena strana~kim interesima i
strastima, te{ko iscrpljena i potro{ena, bezrazlo`no ohola i cini~na,
crnogorska postkomunisti~ka partitokratija ne vidi ili ne èli da vidi da se
njenoj zajednici prikrada i jedan mnogo opasniji mogu}i slom. Ukoliko ne
do|e do neke nagle i velike pozitivne politi~ke promene, naime, parti-
tokratsko gaènje izborne volje gra|ana iz maja ove godine, moglo bi, u
nekoj eventualnoj budu}oj retrospektivi, da se ozna~i i kao po~etak kraja
svake norme, regulacije i civilizacije na ovom prostoru. Pad u potpuno
bezvla{}e i nasilje (fa{isti ve} najavljuju «samoza{titu naroda»). Gubitak
unutra{nje i spolja{nje slobode. I na kraju, uspostavu punog, a ne vi{e
samo atipi~nog balkanskog poluprotektorata.
150
Kultura zlo~ina
@ene, glavne `rtve ratnog nacionalizma i neopatrijarhata, imaju razvi-

jenija ~ula za otkrivanje smrtonosnih u~inaka ovog sistema. Zbog toga ne
~udi {to su dve najkra}e i najbolje definicije tog sistema dale upravo dve
ène, Latinka Perovi} (»kultura ubijanja») i Dubravka Ugre{i} (»kultura
laì»). A opet, kada se ove dve definicije malo bolje pogledaju, vidi se da
se tu zapravo radi o jednoj jedinoj definiciji. Vidi se da je kultura laì
samo poseban oblik i sastavni deo kulture ubijanja. Onaj njen deo koji ubi-
janje ljudi produàva, dopunjuje i u~vr{}uje ubijanjem, razaranjem ili
iskrivljivanjem svesti.
U ovom vi{eslojnom kompleksu, a ne u nekoj ~isto ideolo{koj, parti-

zansko-~etni~koj, zelena{ko-bjela{koj ili sli~noj manipulaciji (kako se to
ponekad povr{no misli), leì i najdublji osnov velike i te{ke podele u
dana{njoj Crnoj Gori. U poslednjih deset godina, ne mali deo Crne Gore
bio je sastavni deo, ~ak politi~ka i vojna avangarda sasvim realnog i
krvavog, a ne samo ideolo{kog velikopsrpskog ratnog projekta i zlo~ina.
Oslu{nite samo huk crnogorskog parlamentarnog i vanparlamentarnog
javnog ìvota, ukoliko to zbog njegove sve ve}e i nepodno{ljivije agre-
sivnosti jo{ uop{te moète, pa }ete videti da se sve ili skoro sve u njemu
danas svodi na veliku i neizdrìvu buku, ~ija je glavna svrha odnosno
funkcija upravo to, da se do kraja zatre ili iskrivi svaka svest o tome ko je
gde bio i {ta radio u ovih deset godina.
Pogledajte samo na {ta li~i suo~avanje odnosno izbegavanje suo~avan-

ja sa sve brojnijim i morbidnijim tragovima velikog zlo~ina. Dok jezive
posledice zlo~ina svakodnevno i bukvalno isplivavaju na povr{inu, njihovi
doju~era{nji politi~ki promotori igraju veliku predstavu la`nog predstavl-
janja: [e{eljevi dèlati misle da je dovoljno da samo stave ùte trake na
rukave pa da ih ljudi vide kao `rtve, lideri DOS-a koji su do pre samo
nekoliko godina bili koalicioni partneri ili saradnici Slobodana Milo{evi}a
sada radije govore o vezi izme|u izru~enja i privrednog razvoja nego o
suo~avanju sa zlo~inom kao takvim, a SNP, najdugotrajniji i najtvrdoko-
rniji sledbenik «balkanskog kasapina», ne samo da se pretvara da o svemu
ovome ni{ta ne zna, nego jo{ pred poluo{amu}enom javnosti Crne Gore sa
ne malim uspehom igra ulogu velikog moraliste i martira. Ili afera
Nacional i velika predstava la`nog iznena|ivanja: iznena|ene su velikos-
rpske partije iako one imaju najmanje razloga za to jer bi barem njima tre-
balo biti poznato da je u blato Nacionala Crna Gora potonula zbog svoje
151
ranije velikosrpske politike a ne zbog svoje novije te`nje ka nezavisnosti,

iznena|ene su to jest tvrde da nemaju veze sa ovom aferom i SAD iako je
prili~no jasno da su upravo one bile te koje su donele klju~ne odluke o
tome da li, protiv koga, kada i kolika doza ove afere da se uop{te upotre-
bi, a u svojevrsnu makijavelisti~ki igru iznena|ivanja uklju~ile su se i neke
proindipendisti~ke figure koje su pred hukom Nacionala po~ele vi{e da
brinu o svojim budu}im startnim pozicijama u eventualnoj post|ukanovi-
}evskoj Crnoj Gori nego o elementarnoj istini i pravdi. Najzad, «dukl-
janstvo gore od fa{izma» lidera jedne od starih-novih velikosropskih
stranaka, jo{ jedan je primer ubijanja svesti: zaista, kako bi to bilo zgod-
no, kada bi bilo mogu}e, pomo}u dukljanskog fantoma, zatrpati i zaborav-
iti stvarnost velikosrpskog zlo~ina.
U ovom kontekstu, treba shvatiti da sve o~iglednije i sve ve}e slabosti

proindipendisti~kih snaga u Crnoj Gori, njihova vi{e nego mala koaliciona
sposobnost, a zatim i neki prvi znaci njihovog oboljevanja od te{ke bolesti
netolerancije (nepotpisani tekst u prvojunskom broju Crnogorskog knjiè-
vnog lista, kao i mnoge reakcije na taj tekst koje su usledile), ne ugroà-
vaju samo projekt nezavisnosti Crne Gore, nego, preko ovoga, i same
temelje svesti, razlikovanje izme|u dobra i zla, po~etak svake civilizacije.
Gornjih nekoliko afera dobro ilustruje ne samo stanje dana{nje svesti odn-
osno nesvesti u Crnoj Gori i Srbiji, nego i verovatni izgled i sadràj neke
budu}e slu`bene istine i interpretacije, u slu~aju da ove dve republike
ostanu vezane cementom velikosrpske dràvne konstrukcije i ideologije.
Upravo zbog toga {to su proindipendisti~ke snage Crne Gore bile i ostale
u prvim redovima borbe protiv agresivnog nacionalizma i rata, jedino one
i mogu sa~uvati punu i pravu svest o tome. Optere}enost velikosrpskih
politi~kih elita u Crnoj Gori i Srbiji teretom rata i zlo~ina, masovnost
sau~esni{tva ne malog dela populacije koji je u ovim dvema republikama
tim elitama dugo pruào politi~ku podr{ku za rat i zlo~ine, kao i realpoli-
tika velikih sila koja ima svoje prioritete daleko od proklamovanih ljud-
skih prava, u tom pogledu i ina~e ne obe}avaju ni{ta dobro. Zbog toga je
odgovornost proindipendisti~kih elita u Crnoj Gori za dalji i ukupni razvoj
Crne Gore jo{ zna~ajnija i ve}a.
152
»Srbija i Crna Gora ne}e mo}i da se razdvoje na isti na~in kao {to je to
u~injeno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, jer se ovde radi o istom
narodu.» Da je ovu izjavu dao Vojislav [e{elj, biv{i potpredsednik vlade
Srbije, to ne bi bila nikakva vest. Ovako, kada je to u~inio Neboj{a ôvi},
aktuelni potpredsednik i specijalni koordinator vlade Srbije za Jug Repu-
blike, drugoj republici, Crnoj Gori, kao i svim njenim gra|anima, ostaje,
najblaè re~eno, da se nad citiranom izjavom duboko zamisle.
Da u citiranoj izjavi nije bilo onog «jer se ovde radi o istom narodu»,
izjava ne bi bila sporna, jer bi mogla da se tuma~i ~ak i krajnje benevo-
lentno, kao pledoaje za mirno razdvajanje dve republike. Ovako, pot-
predsednik vlade Srbije u~inio je, opet najblaè re~eno, veliku gre{ku. Da
jedan deo Crnogoraca u Crnoj Gori sebe percipira kao deo jednog (srp-
skog) naroda nije uop{te nepoznato niti sporno bilo po kom osnovu, ali da
taj deo ni po jednoj statistici odnosno indikaciji ne ~ini ve}inu tog naroda
u ovoj republici tako|e je dobro poznato, pa se zbog toga navedena «argu-
mentacija» specijalnog koordinatora ne moè shvatiti nikako druga~ije
nego kao krajnje kompromituju}i oblik i ina~e kompromitovanog velikos-
rpskog etni~kog inìnjeringa.
Citirana izjava utoliko je ve}e i neprijatnije iznena|enje, ukoliko dolazi

upravo od onog funkcionera postmilo{evi}evske Srbije, koji se u posled-
nje vreme isticao ba{ po suprotnom, politi~koj umerenosti, promi{ljenosti
i racionalnosti. Kada su militantne pristalice etni~kog inìnjeringa «jednog
naroda», usred Podgorice, sredinom januara ove godine, na proslavi
takozvane Srpske Nove Godine, prete}i klicali «Ovo je Srbija!», upravo
Neboj{a ôvi} bio je taj koji je iz Beograda razlo`no upozoravao kako
takvi pokli~i mogu biti samo «prst u oko» Crnoj Gori. [ta je ovo sad?
ôvi}ev prst u oko? Ili njegov li~ni povratak u Milo{evi}evo vreme?
Pravo na promenu je ne samo legitimno, nego i poèljno, ali nas citirana
izjava Neboj{e ôvi}a neodoljivo podse}a na period 1991-97, kada je ovaj
relativno mladi i sposobni srpski politi~ar vr{io jednu od klju~nih funkci-
ja Milo{evi}evog reìma kao {ef beogradskih socijalista, i kada se na nje-
govom licu nisu mogli ne samo pro~itati, nego ~ak ni naslutiti znaci
nelagode ili ne~eg teèg zbog «na~ina na koji je to u~injeno u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini».
Ipak, ôvi}evu izjavu ne treba ~itati u kontekstu Milo{evi}evog reì-
153
ma, kojeg vi{e nema, nego u kontekstu nove geopolitike odnosno realpoli-
tike regiona, te one druge, specijalne funkcije na{eg politi~ara. Nakon
uspe{no izvedene misije na Jugu Srbije, na{ specijalni koordinator imao je
razgovore sa visokim politi~kim i vojnim predstavnicima NATO i SAD,
pa se njegova skandalozna genocidna izjava o «jednom narodu» ne moè
shvatiti nikako druga~ije nego kao njegovo krajnje neodmereno i neukus-
no mahanje stvarno dobijenim ili umi{ljenim vojnim akreditivima za
«re{avanje» crnogorskog pitanja. Kao da nam poru~uje: Crna Gora je od
danas moja provincija (gubernija).
Jedan od glavnih problema aktuelnog talasa globalizacije svakako je i

problem sve ve}eg i sve opasnijeg nesklada izme|u sve vi{e i prete`no
nadnacionalnog nivoa odlu~ivanja, na jednoj, i jo{ uvek i prete`no
nacionalnog nivoa (ne)odgovornosti (najmo}nijih zemalja sveta), na dru-
goj strani. Ovaj nesklad ve} je po~eo da izaziva i otpor planetarnih
razmera. To je najdublji smisao onoga {to se pre desetak dana doga|alo u
\enovi. Ovaj nesklad moè jasno da se uo~i i u pona{anju velikih sila na
Balkanu u poslednjih deset godina, pa i u njihovom pona{anju, posebno
politi~kim preferencijama i vojnim akreditivima, u procesu re{avanja
crnogorskog dràvnog pitanja. Zbog toga nema ni najmanje razloga za
neku vrstu nekriti~nosti prema me|unarodnom faktoru, koja kod nas
trenutno preovla|uje.
Pa ipak, uticaj Crne Gore na me|unarodni faktor prili~no je ograni~en.

Zbog toga se Crna Gora mora skoncentrisati pre svega na svoj unutra{nji
kompleks. A u re{avanju ovog kompleksa, jedino je unutra{nji dijalog bez
alternative. Naravno, odgovornost za taj dijalog imaju podjednako svi.
Ipak, ima li se na umu onaj novi geopoliti~ki odnosno realpoliti~ki kon-
tekst, koji je gore samo nagove{ten, na najve}em isku{enju u ovom dija-
logu bi}e predstavnici Srba u Crnoj Gori: od njihove (ne)spremnosti da
koriste argumente i akreditive sile, koji im se diskretno, pa i ne toliko
diskretno nude, u najve}oj meri }e zavisiti i (ne)uspeh mirnog re{avanja
crnogorske krize. U tom smislu, Neboj{i ôvi}u, samoprogla{enom gu-
verneru Crne Gore, mo`da bi se moglo i oprostiti, Srbima u Crnoj Gori,
odnosno njihovim politi~kim predstavnicima, sigurno ne.
154
Kada neobi~ne pojave iznenada preplave i ugroze ìvot jedne politi~ke

zajednice, tada te pojave najpre treba pa`ljivo registrovati, pa tek nakon
toga i razumeti. Registraturu o kojoj je re~ zasluùje i Crna Gora u posled-
njih pola godine. O tome najbolje svedo~e najmanje dve grupe pojava.
Prvu grupu ~ine pojave koje se skupno mogu okvalifikovati kao puza-
ju}a partitokratija. Kao postupna ali temeljita suspenzija ustava, parlamen-
ta, izbora i volje gra|ana od strane svemo}nih partijskih oligarhija. Jo{
gore i opasnije, ova puzaju}a suspenzija odvija se u znaku isto tako puza-
ju}e ali jasne i bolne diskriminacije Crne Gore od strane takozvane SRJ.
Kako ina~e razumeti i tako egzoti~ne fenomene kao {to su stalno
(samo)spoticanje legitimne i legalne manjinske vlade, te stalno
(samo)izmicanje isto tako legitimne i legalne ve}inske koalicije, vlade i
referenduma tri proindipendisti~ke partije, uz istovremeno i stalno
favorizovanje, pa i nametanje «projugoslovenskih» vanrednih izbora i
koncentracione vlade, koja nema ni minimum upori{ta u izbornoj volji
gra|ana. O takozvanoj saveznoj vladi da i ne govorimo. Da jedna partija
moè imati ministra u toj vladi iako na izborima za takozvani savezni par-
lament nije ~ak ni u~estvovala, to svakako spada u one hudinijevske
fenomene koji }e jo{ dugo ostati zapisani kao primer za pam}enje i
prou~avanje.
Druga grupa pojava jo{ je neobi~nija i opasnija. Ona svedo~i o tome da

je kod nas, na àlost, ve} daleko odmakao proces razaranja samih pojmo-
va, pa i razlike izme|u dobra i zla, tog temelja na kojem po~iva svaka nor-
malna ljudska zajednica. Ova grupa mogla bi da zapo~ne sa formiranjem
parlamentarne Komisije za ispitivanje istinitosti pisanja zagreba~kog
nedeljnika. Naravno, problem nije u tome {to je ova komisija formirana,
nego u tome {to uz nju nije formirana makar jo{ jedna takva komisija.
Komisija za ispitivanje odgovornosti promilo{evi}evskih partija i vo|sta-
va nakon vi{e nego zna~ajnog hap{enja, izru~enja i izvo|enja pred Ha{ki
tribunal njihovog vrhovnog vo|e, kao i nakon ni{ta manje zna~ajne pre-
sude za genocid jednom njihovom generalu. U jednoj zajednici ne{to mora
da je veoma, veoma poreme}eno, kada se u ovakvom sticaju (ne)dela,
prednost daje {vercu duvana. U posthitlerovskoj Nema~koj, jedna od prvih
mera novih vlasti bila je zabrana nacisti~kih organizacija, u postmilo{evi-
}evskoj Crnoj Gori, organizacije sli~ne orijentacije, posle velikog pira, na-
gra|ene su predsedavanjem skup{tinskim telom za ispitivanje onog {ve-
155
rca, diskretnom ali javnom podr{kom Radovanu Karadì}u u Herceg No-

vom i drugim crnogorskim mestima, i ulogom vrhovnog `reca bojkota,
ultimatuma i pretnji usmerenih protiv crnogorskog referenduma.
Za razumevanje opisanih i sli~nih fenomena, me|utim, vi{e nije

dovoljno samo poznavanje unutra{njih faktora. Nakon {to je daleko
odmakao proces samorazaranja dru{tva, te nakon {to se na toj bazi
uspostavila jedna vrsta unutra{nje samoparalizuju}e pat pozicije, uloga
me|unarodnog faktora u ovome postala je barem jednako zna~ajna, ako ne
i presudna. Naslov ovog teksta ukazuje na taj faktor. Atipi~ni, meki,
polovi~ni, neobjavljeni protektorat. Na kraju krajeva, ime nije bitno. Bitno
je da ni ovaj faktor nije onako superioran i benevolentan kako se
(samo)prikazuje i prihvata od strane dominantne ideolo{ke neokolonijalne
svesti u dana{njoj Crnoj Gori i van nje. A najkra}i rezime ovog faktora
glasi ovako: stalna i katastrofalna kratkovidost, nekvalitetna stabilnost i
bezbednost, «fast food» za Crnu Goru i Balkan, netransparentnost i neod-
govornost, najzad realpoliti~ko favorizovanje sile nasuprot ùbore}oj
retorici ljudskih prava i demokratije. U ovom rezimeu nije te{ko prepoz-
nati samo na vi{em nivou razvijene analogne elemente iskompromito-
vanih lokalnih aktera. Zbog toga se ovi i tako dobro me|usobno razume-
ju. Gore pomenuta koncentraciona vlada ovo opskurno razumevanje
najbolje ilustruje. Poznato je, koncentracione vlade formiraju se u vre-
menima velikih prirodnih ili socijalnih katastrofa, zemljotresa ili ratova,
na primer, pa se unutra{nje i me|unarodno favorizovanje koncentracione
vlade moè razumeti upravo tako. Vi{eslojno {ifrirana poruka je slede}a:
velikosrpske snage u Crnoj Gori i van nje i dalje imaju ne samo kapacitet
i volju za masovno etni~ko i politi~ko nasilje nego i pre}utnu toleranciju
velikih sila za to. U ovakvoj interakciji i interpretaciji, koncentraciona
vlada je valjda neka vrsta preventivne (anti)ratne vlade. Naravno, ilus-
tracija ima jo{. I na sve strane. Ipak, umesto daljeg i pukog re|anja
primera, bolje je da se na samom kraju naglasi jo{ samo ono {to je
najva`nije. A to je da svrha kriti~ke refleksije o me|unarodnom faktoru u
ovom tekstu nije bila odbijanje (i kada bi htela Crna Gora za to nema
snage), nego, naprotiv, upozorenje na potrebu jo{ ve}e, ali realisti~nije
spoljne politike i saradnje. I na jo{ sna`niju orijentaciju na unutra{nji dija-
log, kao na jedinu alternativu atipi~nom, klize}em protektoratu.
156
Crnogorska sapunica
Da istoga dana {tampa nije objavila i jezovitu vest o najnovijoj

masovnoj grobnici otkrivenoj u Batajnici, farsa u crnogorskom parlamen-
tu bila bi potpuna. SNP i SNS, dve ozbiljne, ratne stranke, ~iji su ministri
i pre vi{e od dve godine bili u vladi odgovornoj za batajni~ke nalaze, zbog
ovoga nisu pokazivale nikakve posebne, ili barem ne spolja vidljive znake
panike, nervoze, ~ak ni nelagode. A i za{to bi, kada su ih tri protivni~ke
indipendisti~ke stranke, u isto vreme, onako gratis, galantno, ~astile vese-
lim komadom sa beskona~nim zaplitanjem i saplitanjem.
Vrhunac komada dogodio se u momentu kada je onaj poznati i iskusni

poslanik DPS, na ljutite prigovore kako upravo izloèni «Elementi poli-
ti~kog sporazuma za organizaciju referenduma» predstavljaju razgradnju
aktuelne koalicije, kolegama iz SDP i LS isto tako ljutito odgovorio: «Nije
razgradnja nego nadgradnja!» Situacija je neodoljivo podse}ala na onu u
ljubavnim melodramama bezbroj puta vi|enu scenu u kojoj na delu
uhva}eni neverni mu` histeri~noj supruzi potpuno nesuvislo i neuverljivo
ponavlja: «Draga, nije ono {to misli{!» Prava sapunica.
Pa ipak, sapunicu na stranu, «Elementi politi~kog sporazuma»

zasluùju ozbiljniju pa`nju. O deklarisanim ciljevima i vrednostima spo-
razuma, izbegavanju bojkota, u~e{}u svih u referendumskom procesu, te
obezbe|enju unutra{njeg i me|unarodnog priznanja rezultata referendu-
ma, ne treba tro{iti previ{e re~i. Problemi ovog kao i ve}ine sli~nih spo-
razuma ne leè u sferi deklaracija, nego u sferi garancija. Zaista, {ta je
garancija da SNP u odsudnom trenutku jednostavno ne}e iza}i iz koncen-
tracione vlade, i na taj na~in posti}i upravo suprotno od onoga {to je bila
sporazumom ustanovljena deklaracija: obaranje vlade, vanredne izbore,
pokopavanje referenduma? Duboko gre{i podpredsednik DPS kada ovu
mogu}nost lakonski relativizuje: «ukoliko se to desi, ima}emo ono {to
imamo i sada, Crnu Goru koja se dijeli, a ne sporazumijeva.» Ne, stvari
stoje sasvim druga~ije. Ukoliko se to desi, ima}emo ne{to {to je za pro-
jekat crnogorske nezavisnosti mnogo, mnogo lo{ije: vi{estruko oslabljenu
indipendisti~ku, a srazmerno, to jest vi{estruko oja~anu velikosrpsku Crnu
Goru.
Gre{i i predsednik DPS kada sve sli~ne sumnje na adresu sopstvene

partije olako diskvalifikuje kao «neodgovorna sumnji~enja koja objek-
tivno ugroàvaju uspjeh projekta jer podsti~u nesigurnost i konfuziju u
157
dijelu bira~ke javnosti opredijeljene za nezavisnost Crne Gore».

Ugroàvanje, nesigurnost i konfuzija o kojima je re~ zasigurno postoje, ali
je za njihovu pojavu i {irenje, nakon maja, juna i jula, kada je u tom pogle-
du ubedljivo prednja~io LS, u poslednjih mesec-dva, najzaslu`nija upravo
DPS. Ukoliko se nepoverenje DPS prema LS, nakon svega, i moglo
shvatiti, onda to nikako nije bio slu~aj i sa javnim poniàvanjem SDP,
maksimalno lojalnog koalicionog partnera, koji je usred parlamenta, u
direktnom prenosu, i pred licem celokupne crnogorske javnosti, morao da
prizna kako se o «Elementima politi~kog sporazuma» koalicionog part-
nera obavestio tek preko i nakon protivni~kog SNP. Dakle, za one sumn-
je i sumnji~enja, pa i ukoliko su sasvim neosnovana, kriv je niko drugi do
sama DPS.
Na sre}u, pored mu~nine i nelagode, pro{lonedeljna farsa u parlamen-

tu, iskrenim pristalicama crnogorske nezavisnosti, donela je i jednu drago-
cenu, mada neo~ekivanu kolateralnu korist. Relativizaciju same ideje
dràvne nezavisnosti. I to ne samo zbog po ko zna koji put javno demon-
strirane elementarne politi~ke nesposobnosti i neodgovornosti dve od tri
crnogorske indipendisti~ke partije, nego jo{ vi{e i zbog sve sna`nijeg
izranjanja na povr{inu mra~ne, sputavaju}e i kompromituju}e pro{losti
ve}inske Crne Gore i jedinstvene DPS do 1997. U tom smislu, afera
Nacional, kao i s njom povezane verovatne ucene me|unarodne zajednice,
samo su vrh ledenog brega. I nezavisno od ovih ucena, naime, nije dobro
da se zaboravi: sve do pre samo ~etiri godine, ve}inska Crna Gora i jedin-
stvena DPS bile su voljne ili nevoljne sau~esnice nasilja nad SFRJ i geno-
cida u BiH. Na stranu pitanje pravde i nepravde, koje je u stvari dràve,
ipak, manje va`no, ali sve govori da je ovo mra~no nasle|e glavna prepre-
ka na putu crnogorske nezavisnosti i u ~isto prakti~nom odnosno prag-
mati~nom smislu te re~i.
158
Na~elo jednakosti
Vreme isti~e, a broj spornih pitanja, umesto da se smanjuje, postaje sve

ve}i. Referendum pa izbori ili izbori pa referendum? Jedno ili dva pitan-
ja? Obi~na ili kvalifikovana i na koji na~in kvalifikovana ve}ina?
Dvotre}inska parlamentarna verifikacija? Jo{ gore, zajedni~ki imenitelj
svih ovih pitanja, kada je o pristalicama zajedni~ke dràve re~, nije
stvarno re{avanje, nego beskona~na zloupotreba, opstrukcija i blokada.
Zbog toga ne ~udi {to su se obnovili glasovi po kojima bi Crna Gora iz

ovakve situacije trebala da iza|e jednostavnom odlukom odnosno
deklaracijom parlamenta o «odmrzavanju» (Risto Kilibarda) ili
«progla{avanju» (êdo Bogi}evi}) istorijskog suvereniteta. I odmah treba
re}i, sa ~isto pravnog, istorijskog, pa i moralnog stanovi{ta, ovakva
mi{ljenja su sasvim osnovana. Crna Gora je svoj suverenitet stekla kroz
nekoliko vekova oslobodila~ke borbe, a samo me|unarodno verifikovala
na Berlinskom kongresu 1878. Podgori~ka skup{tina 1918. i referendum
1992. u tom pogledu su bili i ostali pravno i moralno potpuno ni{tavni.
«[to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi.» O àblja~koj i {estojulskoj «grbi»
da i ne govorimo. Uostalom, prava priroda ove poslednje, zapravo
realpolitike Srbije 1991-2001, rasvetljena je ve} i u relevantnoj svetskoj
literaturi: «atipi~na centralna secesija» (Danijel Konverzi).
Problem za Crnu Goru, ipak, postoji. Pristalice zajedni~ke dràve u

Crnoj Gori jesu u manjini, ali je njihova manjina «intenzivna» (Vladimir
Goati), to jest zna~ajna, radikalna i agresivna. Uz to jo{ i podràna od
strane Beograda, Brisela i Va{ingtona. Time {to ovaj problem nije pravni
i moralni, nego politi~ki i bezbednosni, me|utim, on nije manje problem.
A za nastanak, pa i za prolongiranje ovog problema, ne mali deo odgov-
ornosti ima i sama proindipendisti~ka ve}ina u Crnoj Gori, i to pre svega
zbog zarobljenosti jednog njenog zna~ajnog dela u «SRJ» sve do 1997, a
zatim i zbog njene aktuelne nesposobnosti da kao uslov za svaki dalji
korak u re{avanju dràvnog pitanja Crne Gore najpre postigne minimalni
konsenzus i kompromis unutar same sebe. Zbog toga i referendum kao
~istili{te ili kao bo`ja kazna. I zbog toga ona beskona~na zloupotreba,
opstrukcija i blokada od strane unitarista. «Topli zec» za Crnu Goru.
Pa ipak, i ovaj «topli zec» ima granica. Te granice su u univerzalnom

civilizacijskom na~elu jednakosti. U na{em slu~aju, ovo na~elo glasi: jed-
naki zahtevi, to jest jednaki uslovi, standardi i procedure za sve, pa i za
159
obe glavne opcije. To je poslednja, «Maìno linija» Crne Gore. Ko stvarno

misli da za zajedni~ku dràvu moè biti dovoljno dva, dvadeset ili ~etrde-
set{est, a da istovremeno za nezavisnu Crnu Goru ne moè biti dovoljno
ni svih pedeset~etiri procenta, taj ima ozbiljnih problema ne samo sa ele-
mentarnim po{tenjem, nego i sa istorijom. Jo{ gore, taj ~itavu Crnu Goru
gura u novu, veliku i opasnu turbulenciju. U glave gra|ana Crne Gore, ova
vrsta matematike danas bi mogla ponovo da se utera samo silom, terorom
i ratom. A pri~a o tome kako takozvana SRJ postoji, i kako zbog toga teret
promene, pa i teret ove neobi~ne matematike, pada na one koji tu promenu
ho}e, potpuno je bez osnova, i sluì samo tome da prikrije stvarne fakte i
namere. Najpre, u ovoj pri~i brkaju se »babe« i »àbe«. Nedostaju}i
unutra{nji ne moè da nadoknadi nikakav spolja{nji odnosno me|unarod-
ni legitimitet. Kada bi to bilo mogu}e, tada unutra{njeg problema, zapra-
vo, i ne bi bilo. A mi znama da taj problem stvarno postoji. Dakle, ~isti
circulus vitiosus. Osim toga, «promenu dràvnog statusa» o kojoj je re~,
politi~ka ve}ina Srbije, uz sporednu ali va`nu ulogu lojalne manjine iz
Crne Gore, ve} je izvela, puzaju}e, lukavo, bez deklaracije, od suv-
erenisti~kog Ustava Srbije 1990, preko «jednostranog» referenduma u
Crnoj Gori 1992, do {estojulskog udara u «SRJ» 2000, pa, zbog toga, do
kraja precizno govore}i, Crna Gora danas uop{te i nije u situaciji da na ref-
erendumu vr{i bilo kakvu «promenu dràvnog statusa», nego samo njego-
vo zakasnelo i te{ko uobli~avanje iz ni{tavila u koje je gurnuta i za koje je
i sama jednim delom kriva. Zbog toga }e tek prihvatanje ili neprihvatanje
na~ela jednakosti zahteva za obe opcije, od strane svih, a posebno od
strane pristalica zajedni~ke dràve, biti pravi i odlu~uju}i test njihove
dobre pa makar i zakasnele volje u re{avanju dràvnog pitanja Crne Gore.
160
Dan posle
Mesec koji je za nama osta}e zabeleèn kao mesec zna~ajne ako ne i

definitivne promene politike glavnih faktora me|unarodne zajednice u
odnosu na crnogorsko dràvno pitanje. O veli~ini, ali i o hipokriziji te
promene, najbolje govori ~injenica da su kriti~ari neproduktivnog ~ekanja
i zagovornici razmi{ljanja o danu posle naprasno postali i oni koji su sve
do skoro zastupali upravo suprotne (kritikovane) stavove, me|u ovima i
ârls Kroford, ambasador Velike Britanije u Beogradu. To, naravno,
nikako ne zna~i da bi sada zbog toga bilo ko u Crnoj Gori smeo da likuje,
a pogotovo ne i da previdi svu neophodnost, pa i urgentnost onog pozi-
tivnog i konstruktivnog pristupa sa stanovi{ta dana posle, kao i najve}u
odgovornost unutra{njih crnogorskih faktora za njegovo sprovo|enje.
A unutra{nji crnogorski faktori su od ovog novog pristupa jo{ uvek i na

àlost veoma daleko, i to ne samo zbog sopstvene op{te negativnosti i
inercije, nego i zbog sve do skoro jednostranog i pristrasnog, «proju-
goslovenskog» stava me|unarodne zajednice, koji je ~itavu pro{lu godinu
kratkovido i uporno podsticao ne na razmi{ljanje o danu posle, nego na
bojkot da do samog dana nikada ne do|e. Zbog toga u Crnoj Gori danas i
nema vi{e od dva ili tri koliko-toliko poznata i razvijena modela nove
vrste. Prvi je onaj iz Elemenata politi~kog sporazuma za organizovanje
referenduma, kojeg je DPS u septembru ponudio drugim politi~kim
strankama, a koji je dobio i na~elnu podr{ku od strane OEBS u julu i
novembru ove godine. Re~ je o dva pitanja i prostoj ve}ini kao modelu
koji pitanje dràvnog statusa Crne Gore re{ava ne samo pravi~no, nego i
promptno, dakle i bukvalno dan posle odrànog referenduma. Drugi i tre}i
model sli~ni su me|u sobom po tome {to, zbog realpolitike stabilnosti i
bezbednosti, a ne zbog prava i pravde, uvode ovu ili onu vrstu kvalifiko-
vane ve}ine. Re~ je pre svega o predlozima Viljema Montgomerija,
ambasadora SAD u Beogradu, i SDP, podrànog od strane LS, koji su
su{tinski pa i numeri~ki dosta bliski, a po kojima se za pobedu crnogorske
nezavisnosti traì podr{ka od najmanje 55% od 85% (ambasador SAD),
odnosno 50% plus jedan glas od 82% (SDP, LS) od ukupnog broja
upisanih bira~a (od procenata, zapravo, koji predstavljaju maksimalne
izlaske crnogorskih gra|ana u poslednjih desetak izbornih godina).
[ta, me|utim, ukoliko nezavisnost u poslednja dva slu~aja ne dobije

traènu kvalifikovanu ali dobije prostu ve}inu od 50% plus jedan glas od
onih koji su iza{li, posebno ukoliko ne bude bojkota, pa i ukoliko ovoga i
161
bude ali na referendum uprkos njemu iza|e vi{e od 50% od ukupnog broja
upisanih bira~a? Ne{to razvijenije, ovo isto pitanje moglo bi da se postavi
i ovako: da li bi se u opisanim slu~ajevima smatralo da je pobedila zajed-
ni~ka dràva, ako ve} nije pobedila nezavisna Crna Gora? Kao {to je poz-
nato, zbog blokade, nerazvijenosti i simulacije dijaloga, ovo pitanje jo{
uvek nije ~ak ni postavljeno a kamoli re{eno kako treba, ali se odgovor
ipak moè naslutiti. Naime, kao da se podrazumeva da je odgovor na
postavljeno pitanje pozitivan, i to ne samo kada je re~ o pristalicama, nego
i kada je re~ o protivnicima zajedni~ke dràve. A ovi drugi takav odgovor
nikako ne bi smeli da prihvate, i to ne samo zbog svog nespornog istori-
jskog, me|unarodnog i ustavnog prava, te na njemu utemeljenog elemen-
tarnog samopo{tovanja, nego i zbog toliko slavljene realpolitike stabilnos-
ti i bezbednosti Crne Gore i regiona. Ko, naime, moè da tvrdi da bi Crna
Gora mogla biti stabilna i bezbedna u zajedni~koj dràvi sa podr{kom
«zna~ajne manjine» od recimo 46%, a navodno ne bi mogla biti takva kao
nezavisna dràva sa podr{kom «nedovoljne ve}ine» od recimo 54%?
Naravno niko. Ovakva ideja bila bi samo jo{ jedna pogre{na i opasna
zabluda me|unarodne zajednice. Temelj kvalitetne i dugotrajne stabilnos-
ti i bezbednosti u Crnoj Gori i regionu moè biti samo na~elo jednakosti,
odnosno na~elo jednakih {ansi. To zna~i da bi crnogorski indipendisti,
svojim protivnicima, ali i me|unarodnoj zajednici, morali kona~no i jasno
da kaù: «Gospodo, za verifikaciju svoje dràvne ideje prihvatamo sve
uslove, procedure i ve}ine koje vi prihvatite za verifikaciju va{e dràvne
ideje, i obrnuto, za verifikaciju va{e dràvne ideje traìmo sve uslove, pro-
cedure i ve}ine koje vi traìte za verifikaciju na{e dràvne ideje. To je
donja crta ispod koje mi ne moèmo i ne}emo i}i. Ako ne prihvatate ovo,
tada po~nite ve} sada da za Crnu Goru traìte Protektora iz Sveta ili
Guvernera iz Beograda.» Ovakav pristup ne bi bio samo kantovski
pravedan, nego i krajnje pragmati~an. Pod njegovim pritiskom svi bi
kona~no morali po~eti da se orijenti{u na stvarni a ne tek simulirani dija-
log, i na stvarni a ne tek retori~ki kompromis. A tada bi i re{enje
crnogorskog dràvnog pitanja bilo mnogo lak{e i jednostavnije, ako ne
ve} i sasvim lako i jednostavno. Samo je pitanje da li je sada{nja vlast u
Crnoj Gori zaista spremna za jedan onakav, kantovski imperativ i stav.
162
Sa najnovijim ciklusom dijaloga izme|u Podgorice i Beograda, ~iji

ekspertski deo po~inje upravo danas, stvari najzad kre}u sa mrtve ta~ke.
Najpre ono {to je i najvidljivije: sa ovim dijalogom projekat crnogorske
nezavisnosti i referenduma po prvi put postaje ne samo na~elno ravnopra-
van nego i operativan. A zatim i ono {to je manje vidljivo ali ne manje
zna~ajno: sa ovim dijalogom zapo~inje regulacija konkretnih ìvotnih
pitanja gra|ana i to bez obzira na to kakav }e ishod zapo~etog dijaloga i
referenduma biti (treba li uop{te podse}ati na to kako je upravo manipu-
lacija strahom gra|ana u vezi sa ovim pitanjima bila glavno oru`je anti-
indipendisti~ke kampanje na «referendumu pre referenduma» u aprilu ove
godine). Zato se regulacija ovih pitanja i moè shvatiti kao dobrodo{la i
kvalitetna priprema pa i sastavni deo samog referendumskog procesa. A
ova dimenzija zapo~etog dijaloga, ako i ne prema{uje, sigurno barem
kompenzira onaj korak nazad, to jest bojkot unutarcrnogorskog dijaloga,
kojeg su lideri «projugoslovenskih» stranaka ve} neoprezno najavili.
Uostalom, da li }e se na kraju pokazati da je ovaj dijalog bio zaista,

definitivno i nepovratno korak nazad, ili samo korak nazad pred ona dva
slede}a koraka napred, to ovoga puta najvi{e zavisi od samih crnogorskih
indipendista. Budimo realni: uticaj crnogorskih indipendista na velike sile,
na postmilo{evi}evsku Srbiju, kao i na protivnike u samoj Crnoj Gori,
blago re~eno, prili~no je ograni~en. Ali ni stanje u ova tri kruga nije onako
lo{e i nenaklonjeno crnogorskoj nezavisnosti kako se to ponekad ~ini.
Mo}ni @ak [irak jeste prema ovoj izrazio «veoma neprijateljski stav»
(valjda da odrì se}anje na ne~asno pona{anje svoje zemlje u Crnoj Gori
1918), ali su sasvim druga~iji stav, odmah nakon njega, pa ~ak i kao neku
vrstu direktne polemike, zauzeli ne mnogo manje ugledni, ako ne i jed-
nako mo}ni Odbor za spoljnu politiku britanskog parlamenta i predse-
davaju}i Paralamentarne skup{tine Saveta Evrope, lord Rasel Dònston,
na primer. S druge strane, najnovija ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji
potvrdila su ono {to su do skoro znali samo retki lucidni srpski intelektu-
alci, naime da obi~na populacija u toj zemlji, izmu~ena desetogodi{njim
besmislenim ratovima, u proseku, ima mnogo zdraviju svest, ~ak i u odno-
su na svoju novu elitu, da o onoj staroj i ne govorimo: dok elita istrajava
na su{tinski velikodràvnoj ideji bez alternative, populacija je oko tog
pitanja ve} zdravo podeljena, ne manje nego ona u Crnoj Gori (ve} ~itavih
41% je za nezavisnu Srbiju, neznatno vi{e 42% je za zajedni~ku dràvu,
17% je jo{ uvek neopredeljenih). Najzad, i kada je o protivnicima nezav-
163
isnosti Crne Gore u samoj Crnoj Gori re~, ni tu stvari ne stoje onako lo{e
kako to izgleda spolja i na prvi pogled: trenutna politi~ka ukopanost i
zadrtost ove grupacije ne sme da zakloni njenu zna~ajnu proevropsku
evoluciju u poslednjih godinu dana (ve} pri narednom koraku upravo ova
evolucija mogla bi biti onaj odlu~uju}i moment koji je sve do danas
nedostajao).
Budimo jo{ jednom realni: uticaj crnogorskih indipendista na sopstveni

krug jeste mnogo ve}i nego njihov uticaj na ostale krugove od kojih zav-
isi re{avanje crnogorskog dràvnog pitanja, i zato se na taj krug u najve}oj
meri i mora usredsrediti, ali je problem upravo u tome {to je i stanje u
ovom krugu jo{ uvek daleko od onog koje je neophodno. Imaju}i na umu
pona{anje tri indipendisti~ke stranke u kriti~noj 2001, nekorumpirani
indipendisti u Crnoj Gori mogli bi ovim strankama ve} danas da poru~e:
ukoliko niste sposobni za vi{e i bolje, korektnije bi bilo da kraj projekta
objavite ve} sada, nego da se svi zajedno sa vama mrcvarimo i u
odlu~uju}oj 2002. Dràva nije ni malo apstraktna stvar. Zamislite izgrad-
nju i vo|enje makar i veoma malog preduze}a pa to pomnoìte sa veoma
velikim brojem i dobi}ete ono {to dràva danas jeste. Realno a ne retori~ki
i emotivno. ûveno pitanje o postojanju ili nepostojanju kapaciteta Crne
Gore odnosno njene elite za nezavisnost, sasvim je lai~ko i konkretno, i
odgovor na to pitanje da}e sama Crna Gora odnosno njena elita: svojom
sposobno{}u ili nesposobno{}u da sa samom sobom, sa Srbijom i sa sve-
tom kona~no uspostavi i razvije odnose koji mogu da izdrè probu i stan-
darde vremena. Heleni bi rekli «Hic Rhodos hic salta», Englezi «The
proof of pooding is in eating».
164
Crna Gora 1992-2002
Pod sre}nom zvezdom
Pretprazni~ni triptih
Fortuna
Kada jedna zemlja, odnosno njena vladaju}a elita, podràna od strane

ve}eg dela naroda, u svega deset godina, i to po~ev od referenduma 1992,
pa dalje, sve do prekretne 1997, napravi toliko dugu i te{ku seriju lo{ih
izbora, pa uprkos tome nekako ipak sa~uva mogu}nost da i dalje bira, kao
{to je to slu~aj sa Crnom Gorom, njenom elitom i narodom u poslednjih
deset godina, odnosno danas, na pragu 2002, tada se za ovu zemlju zaista
moè re}i da je ro|ena pod nekom veoma, veoma sre}nom zvezdom.
Mistiku na stranu, bolji poznavaoci sve kompleksnosti crnogorskog
dràvnog pitanja znaju i za one druge, realne uzroke i izvore ovog
neobi~nog fenomena: samodestruktivnost Crne Gore i Crnogoraca tokom
uàsnih 1990-ih bila je zapravo samo kondenzacija njihove zamalo fatalne
samodestruktivnosti tokom ~itavog XX veka. A to {to je kulminacija ove
samodestruktivnosti 2001. dobila oblik nepodno{ljive istorijske ironije, to,
dakle, {to su se na konto nezavisne Crne Gore po~ele upisivati i zakasne-
lo prispele fakture one druge, velikosrpske Crne Gore (duvanska afera i
elektroenergetski {ok), oblik je, mo`da ne i najteì, pomo}u kojeg istorija
obi~no ka`njava svoje lo{e i nezahvalne u~enike.
Elita
Da li Crna Gora odnosno njena elita imaju kapaciteta za nezavisnost?

Ovo jeste pravo pitanje. Ne morate uop{te biti zagrièni politi~ki pro-
tivnik, pa probleme ove vrste videti na svakom koraku. Ipak, za svakoga
ko iole poznaje crnogorsku istoriju i prilike u poslednjih deset odnosno sto
godina, ovo ne predstavlja nikakvo iznena|enje. Iznena|enje bi bilo kada
ovakvih problema ne bi bilo: sistematsko (samo)zatiranje dràve, imena i
identiteta, od 1918, Crnu Goru i Crnogorce dovelo je na samu ivicu
opstanka. Osim toga, iako pravo, gore postavljeno pitanje kapaciteta nije i
kompletno, pa samim tim ni korektno. Kompletno i korektno pitanje je
pitanje alternative, dakle ne samo pitanje da li Crna Gora odnosno njena
elita imaju kapaciteta za nezavisnost, nego, jo{ vi{e, i pitanje da li alterna-
tiva, to jest zajedni~ka dràva Crne Gore i Srbije, pruà bolje ili lo{ije
165
uslove za razvitak kapaciteta. Ko jo{ uvek ne zna odgovor na ovo pitanje,

a veruje da istorija ipak jeste u~iteljica ìvota, neka samo baci pogled na
XX vek.
Formula
Jedna ili dve stolice u UN? Ima pitanja koja prosto ne funkcioni{u u
sferi dijalekti~ke nego samo u sferi formalne logike. Poku{aji da se ova
dilema relativizuje ili banalizuje potpuno su pogre{ni. Kada se o
crnogorskoj eliti i njenom kapacitetu bude sudilo na kraju 2002, odgovor
na ovo pitanje bi}e odlu~uju}i. Ne samo za elitu, nego i za Crnu Goru. Dve
stolice predstavljaju crnogorski minimum, a ne materijal za trgovinu.
Pozicije i ambicije dve strane su inkompatibilne i to se mora imati na umu.
«Jedna stolica minus» (jedinstveni me|unarodnopravni subjektivitet sa
pregovorima o manjem broju zajedni~kih funkcija) moè biti kompromis
za Srbe a posebno Veliko-Srbe u Srbiji i Crnoj Gori, ali ne i za Crnu Goru
i Crnogorce. Za prve je ovo prosto pro{irenje srpstva i Srbije, za druge kraj
Crnogoraca i Crne Gore. To dokazuje celokupna sloèna fizika, istorija,
kultura i politika ova dva naroda i ove dve dràve u poslednja dva veka.
Ko od Crne Gore i Crnogoraca o~ekuje da dobrovoljno izvr{e odricanje od
samih sebe, nije samo krajnje nepravedan, nego i krajnje nerealan. «Dve
stolice plus» (dva zasebna me|unarodnopravna subjektiviteta sa pregov-
orima o neodre|eno velikom broju zajedni~kih funkcija), a ne «Jedna
stolica minus», to je crnogorska formula kompromisa, od koje niko u
Crnoj Gori ko drì do Crne Gore nema pravo da odstupi. Platforma Crne
Gore nije Sveto pismo, ali to nije ni Platforma Srbije. Crna Gora ne sme
glavom kroz zid, ali nema pravo ni na samoubistvo. Kooperativnost Crne
Gore sa me|unarodnom zajednicom nema alternative, ali ko je iz te zajed-
nice ikada rekao da Crna Gora nema pravo na ìvot.
166
Lai~ka ili bo`ja
Da na{ problem zaista nije u vi{ku konfesija ili crkvi, nego u nedostatku
politi~ke kulture i tolerancije, posebno kod jedne duhovno-politi~ke ori-
jentacije, moglo se jasno videti i prekju~e, na Badnji dan, {irom Crne
Gore, posebno na severu, u Beranama. Tamo su mnogo brojniji, naoruàni
i agresivni fundamentalisti «jednog naroda, jedne crkve i jedne dràve»,
one druge, svoje druga~ije misle}e i veruju}e sugra|ane, silom spre~ili u
ispunjenju njihove ina~e nesporne i neosporive ustavne, gra|anske i
verske slobode. Pore|enja radi, na Cetinju, istoga dana, i u isto vreme, gde
je odnos brojeva i snaga bio upravo obrnut, ovi drugi sli~nu agresiju nisu
~ak ni poku{ali, pa su tako jo{ jednom dali primer na ovom prostoru jedi-
no mogu}e trpeljivosti i koegzistencije. Sli~na asimetrija ovih dana razvi-
ja se i kada je re~ o pripremama za do~ek takozvane pravoslavne nove
godine 13. januara. Insistiranje «projugoslovenskih» partija na «tradiciji
od pet godina» (ba{ tako «tradiciji od pet godina») bilo bi zabavno, kada
se iza svega ne bi skrivao prete}i ton monopola i nasilja. Uz ovakvu
eskalaciju versko-politi~kih opsesija, ko se danas uop{te jo{ i se}a diskri-
miniraju}ih saop{tenja, restrikcija i po{teda Elektroprivrede Crne Gore od
pre samo nekoliko dana.
Dilema (lai~ka ili bo`ja dràva) koja je stavljena u sam naslov ovog
teksta predstavlja najmanji zajedni~ki imentitelj gornjih slu~ajeva. Pa
ipak, valja biti oprezan: ispod ove dileme krije se jo{ najmanje tri dublja i
manje vidljiva sloja. Prvi je crkveno-politi~ki sloj: vezivanje SPC (poseb-
no njenog politi~ki preaktivnog mitropolita sa Cetinja) za (srpsku, pre-
ciznije velikosrpsku) naciju-dràvu a ne za veru i Boga u poslednjih dese-
tak godina (me|u upu}enima poznato kao jeres filetizma), kao da doìvl-
java klimaks upravo ovih dana u Crnoj Gori. Ni crkva, me|utim, ovde nije
najva`nija, i ona je samo politi~ki instrumentalizovana. Ispod crkveno-
politi~kog krije se jedan drugi, jo{ dublji sloj: sna`na teokratska, uz to i
monarhisti~ka (kara|or|evi}evska) tendencija, koja, posebno u poslednjih
godinu-dve, dolazi sa samog vrha takozvane SRJ, ali koja u Crnoj Gori
ima i svoje poznate doma}e sledbenike i militante (ostaje da se vidi da li
samo u «srpskim» NS i SNS ili i u «socijalisti~koj» SNP). Najzad, ni ovaj
sloj nije najdublji, i on je samo politi~ki instrumentalizovan i funkcional-
izovan. I filetizam jedne pogre{no i nesre}no angaòvane crkve, i teokra-
tizam te monarhizam jedne anahrone i fantomske dràve, naime, samo su
prekrivke ispod kojih, i putem kojih, zapravo, funkcioni{e onaj tre}i, naj-
dublji i najskriveniji sloj na{e zbilje: sloj agresivne (velikosrpske) etni~ke
167
dràve. Mnogo direktnije, iskrenije i istinitije od svojih visokih crkvenih i

politi~kih velikodostojnika, uostalom, ovaj najdublji sloj na{e nesre}ne
zbilje izrazili su sami sledbenici i militanti. «Kozu» la`ne Jugoslavije i
ovih dana {irom Crne Gore najuverljivije demaskira «rog» koji istovre-
meno objavljuje i preti «Ovo je Srbija» (me|u sociobiolozima poznato kao
obeleàvanje ili, re~eno bez cenzure, «zapi{avanje teritorije»).
Mogu}e je, ~ak i verovatno, da «Ovo je Srbija» ovoga puta u Crnoj

Gori nije stvarna objava rata (kao {to je to sa identi~nim sloganom bio
slu~aj u Hrvatskoj i BiH pre deset godina), nego samo poslednji blef, pret-
nja i poku{aj odvra}anja crnogorskih indipendista od referenduma, ali je,
~ak i ukoliko je u pitanju samo ovo drugo, veoma malo verovatno da bi
takav blef, pretnja i poku{aj uop{te mogli da uspeju. Za gra|ansku odnos-
no indipendisti~ku Crnu Goru ulog je ovde toliko velik, da bi efekat
odvra}anja bio malo verovatan ~ak i ukoliko bi se radilo o stvarnoj objavi,
o blefu ili pretnji da i ne govorimo. Taj ulog ovde, naime, nije samo dile-
ma lai~ka ili bo`ja, pa ni samo gra|anska ili etni~ka dràva ({to je, u stvari,
dosta blisko sa onim prvim), nego ~ak jo{ mnogo, mnogo vi{e od toga:
dràva uop{te, to jest, u na{im aktuelnim uslovima, sve ili ni{ta. A u takvoj
dilemi, dileme zapravo nema. Pravo pitanje zbog toga ostaje: da li druga
strana ovo uop{te shvata? Sude}i prema ledenom dahu koji se sa te strane
{iri i ovih dana, u vreme «najradosnijeg hri{}anskog praznika», ne bi se
reklo. A to ve} zabrinjava.
168
Divlja lepota
Crna Gora jo{ uvek nije definitivno i nepovratno iskora~ila iz divljeg u

civilizovano stanje. Iz vladavine sile u vladavinu prava. Za ovakvo stanje
najve}e zasluge ima agresivna koalicija tri narodnja~ke, «proju-
goslovenske» stranke, ali bez izvesnih zasluga za to nije ni ona druga
strana. Samo {to je pogre{no izjedna~avati divlje i prirodno stanje.
Sociolozi dobro znaju: dru{tvo je kao fizika, evolucija kao akcija i reakci-
ja, na{a violenca otrovni plod neuspe{ne modernizacije a ne povratak u
prirodno stanje. U tom smislu, kvalifikovati na{e dana{nje fundamental-
iste kao pagane, bilo bi uvreda za pagane.
Da nije jakog anti-modernizacijskog opijata, predsednik beranske

op{tine znao bi da je za jednaku va`nost i za{titu ne~ijeg prava potpuno
neva`na ovolika ili onolika ve}ina ili manjina, i uop{te broj, fizika ili sila.
Sila kipti i iz najnovijeg trinaestojanuarskog performansa mitropolita SPC
u Crnoj Gori. Da je ovaj posle dugog odsustva tek pristigao u Crnu Goru,
da je desetak godina bio recimo u Hilandaru, mo`da bi se i mogla prihvati-
ti pri~a o «legendi» i «falsifikatu». Ovako, ta pri~a postaje samo
produèna provokacija. Barem je toliko poznato: u govoru mr`nje srpskih
odnosno velikosrpskih narodnjaka, ve} najmanje godinu dana,
«Dukljanin» je samo novo, satansko ime za Crnogorca, kao {to je to pre
desetak godina, u manjoj meri i danas, bio «Tur~in» ili «Balija» za
Muslimana (Bo{njaka), ili «Usta{a» za Hrvata. Ni~eg novog pod kapom
nebeskom. U ovom kontekstu, najnovija «kontraofanziva» narodnjaka,
o~igledno izvrtanje stvari, optuìvanje druge strane za ugroàvanje
gra|anskog mira, stabilnosti i bezbednosti Crne Gore, samo je vrhunac
cinizma i preziranja ~injenica. Kao da ni~ega nije bilo. Kao da (pored
aktuelnih) ne postoje i vi{e nego optere}uju}i desetogodi{nji dokazi. I kao
da su sve do petog oktobra u koaliciji sa prvooptuènim ha{kog tribunala
bili njihovi politi~ki protivnici a ne oni.
Na{ problem sa pravom i nepravom, me|utim, ovde se nikako ne

zavr{ava. Na agresivnost anti-modernizacijskog, nadovezuje se deficit
modernizacijskog bloka, i to je ono {to dodatno zabrinjava. Od vi{e obli-
ka ovog deficita, dovoljno je pomenuti samo tri aktuelna. Prvi je jedna
vrsta neadekvatnog reagovanja: ne retko, procesiraju se takozvani verbal-
ni delikti, koji u civilizovanom stanju, ~ak i bez obzira na teìnu i
izobli~enost re~i, po pravilu, ne bi smeli da se procesiraju (slu~ajevi
Vladimira A{anina i Mom~ila Vu~eti}a, na primer), a istovremeno ne pro-
169
cesiraju se ne samo pozivi na nasilje nego ni samo nasilje (bomba{ke afere

u Podgorici i Beranama, tekstovi o «ustanku Albanaca», nerasvetljena
ubistva visokih funkcionera). Drugi je jedna vrsta o~igledne a neprih-
vatljive politi~ke personalizacije i instrumentalizacije prava: kompromitu-
ju}e mirovanje odnosno podizanje optu`nice u vezi sa ministarskim
odnosno ne-ministarskim poloàjem Dragana [o}a, kao i sli~no, zapravo,
zbog teìne dela, jo{ vi{e kompromituju}e aktiviranje odnosno adaktiran-
je procesa protiv Neboj{e Ranisavljevi}a uo~i odnosno posle ovih ili onih
izbora. I tre}i je jedna vrsta nepodno{ljive pravne i moralne neravnoteè i
nesrazmere: zbog {verca duvana trese se, a o genocidu }uti cela Crna
Gora. Ne}e biti da je {verc duvana teè delo od genocida. Jo{ manje da je
ha{ka optu`nica manje kredibilan izvor sumnje nego zagreba~ki nedeljnik.
A najmanje da je DPS manje ve{t od svojih protivnika. Zaista, zbog ~ega
ina~e ve{ti DPS na «kontru» {verca duvanom nije odgovorio «rekontrom»
genocida (pa ko izdrì vi{e i duè)?
U odgovoru na poslednje pitanje krije se verovatni odgovor i na ve}inu

drugih sli~nih pitanja i deficita: zajedni~ko nasle|e pro{losti 1989-1997,
inercija, opstrukcija, jednim delom verovatno i konspiracija (»analitika»
Predraga Drecuna), to je najdublji osnov i izvor reprodukovanja divljeg
nasilni~kog stanja ovde i danas, i to ne samo od strane onih najodgovorni-
jih i najaktivnijih, ostataka Milo{evi}eve Al Kaide, nego i od strane dela
njihovih inertnih politi~kih protivnike. A alternativa ovom stanju je koliko
jasna i jednostavna, toliko i te{ka i neizvesna: stvarno a ne samo retori~ko
odustajanje od sile, prihvatanje jednakosti i prava, dijalog i tolerancija.
Ovde i danas, ova alterantiva nije samo stvar civilizacije, nego i opstanka,
i kao takva zna~ajnija je ~ak i od pitanja nezavisna ili zajedni~ka (koje je
ina~e pitanje svih na{ih dana{njih pitanja).
170
Duplo dno
Znaju li crnogorski indipendisti uop{te {ta je njihov apsolutni mini-

mum, donja crta ispod koje ne mogu i ne smeju i}i, ispod koje je njihov
poraz i slom a ne bilo kakav kompromis? Te{ko}e i pritisci jesu veliki, ali
je odgovor na ovo pitanje, ipak, prili~no lak. Supstancijalno to je puni
me|unarodnopravni subjektivitet, proceduralno demokratski i bezbedni
referendum. Na ovo nedvosmisleno upu}uje ne samo izborni rezultat i
mandat od 22. aprila 2001, nego i budu}nost koja je pred nama. Ovaj min-
imum predstavlja najdublji interes Crne Gore kao istorijskog entiteta, ali i
najva`niji uslov o~uvanja dobrih odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, pa
time i bezbednosti i mira u regionu. Odricanje od punog me|unarodno-
pravnog subjektiviteta, u obliku onog samo nagove{tenog rotiraju}eg
moratorijumskog ~uda, za Brisel i Beograd mo`da i moè biti kompromis,
ali ne i za Crnu Goru. Nema te unutra{nje, ustavne konstrukcije i garanci-
je, koja bi taj subjektivitet mogla da zameni. Sli~no je i sa referendumom.
âk i u slu~aju takozvanog ~e{ko-slova~kog raspleta, koji je manje
verovatan, referendum bi trebalo odràti. Zbog toga {to je najve}i deo
stare àblja~ke elite i dalje na svom mestu (novoj soluciji i konstituciji
nisu potrebne hipoteke pro{losti). Ista stvar vaì i u slu~aju problema sa
unutra{njim konsenzusom. Iz ~injenice da u Crnoj Gori jo{ uvek nije
postignut proceduralni konsenzus oko referenduma, nikako ne proizilazi
zaklju~ak o opasnosti od referenduma kao takvog, nego upozorenje da je
krajnje vreme da se proces za postizanje tog konsenzusa kona~no pokrene
sa mrtve ta~ke. Zaista, kako onaj ambasador moè uop{te i da pomisli da
ne-referendum bez konsenzusa moè biti bezbedniji od referenduma bez
konsenzusa. Mo`da tako {to bi crnogorski inndipendisti izvr{ili politi~ku
lobotomiju ili suicid?
Ta~no je: aktuelno pona{anje EU prema Crnoj Gori je «proma{eno»

(Nikolas Vajt), «nedemokratsko i nepo{teno» (Piter Palmer).
«Katastrofalnom kratkovido{}u» (Dòn Roper) ono podse}a na Sloveniju
i Hrvatsku 1991, a dijaboli~nim savezom sa «projugoslovenskim», to jest
agresivnim velikosrpskim nacionalistima u zemlji, na BiH i Srebrenicu
1993-1995. Ta~no je i to: Beograd i dalje koordinira i alimentira opstruk-
ciju i destrukciju prema Crnoj Gori. Ipak, glavni problem Crne Gore danas
nije ni u Briselu, ni u Beogradu, pa ~ak ni u trenutno lo{em odnosu izme|u
dva bloka u Crnoj Gori. Taj problem nije ni u ovom ili onom ustavnom ili
me|unarodnom modelu, mada je puna i o{tra svest o tim modelima, a
posebno o onom minimumu i donjoj crti, od velikog i su{tinskog zna~aja.
171
Glavni problem indipendisti~ke Crne Gore danas je u nedopustivo niskoj

koalicionoj sposobnosti samih indipendisti~kih stranaka. A odnos izme|u
modela i ìvota u ovoj stvari mogao bi da se formuli{e i ovako: bez mini-
muma pomenute koalicione sposobnosti re{enje ne bi bio ni referendum
(zaista {ta }e indipendistima referendum ukoliko ne ~ine ono {to je
neophodno da bi na njemu i pobedili), a sa minimumom te sposobnosti ~ak
i ono rotiraju}e moratorijumsko ~udo mo`da bi na kraju moglo da dovede
do nekakve nezavisnosti (mada autor ovog teksta u to ~isto sumnja).
U poslednjih deset-petnaest godina, glavni problem crnogorskih vlasti

bio je u tome {to su te vlasti bile bez minimalne dràvne ideje, «bez dna»,
to jest {to nisu imale, umele ili mogle da odbrane ono {to na Zapadu zovu
«bottom line». Danas je ta ideja, crta, minimum, dno, javno i jasno
proklamovano, ali se te{ko oteti utisku o istovremenom, svesnom ili
nesvesnom produàvanju jedne vrste lo{e dvostrukosti i duplog dna. I to
kako kada je re~ o ve} ~uvenim «cat-and-dog» odnosima izme|u DPS i
LS, tako i jo{ vi{e o samom DPS. Slabosti LS su dovoljno poznate (pored
ostalog i zbog toga {to vo|stvo ove stranke te slabosti uop{te ne ume da
krije), ali je danas sasvim jasno da su te slabosti mnogo manje {tetne za
zajedni~ki dràvni projekt, od slabosti, a pre svega od produènih i lo{ih
ambivalencija unutar DPS. U tom smislu, i najnovije kucanje na otvorena
vrata dijaloga, te nu|enje ostavke preko {tampe od strane jednog od dva
podpredsednika DPS, pre podse}aju na makijavelizam podpredsednika
jedne od tri «projugoslovenske», nego na podpredsednika jedne
indipendisti~ke stranke. Aporije i dvosmislice tipa «rat za mir», mogle su
biti dobre za kamufliranje, otpo~injanje i vo|enje jednog genocidnog rata,
ali za stvar crnogorske nezavisnosti, ovakvi ili sli~ni oksimoroni (recimo
«zavisnost za nezavisnost») danas mogu biti samo fatalni. A ukoliko neko
smatra da bi o svemu ovome trebalo }utati upravo zbog nezavisnosti, tada
bi stvar valjalo {to pre razjasniti i relaksirati: ukoliko, naime, Crna Gora
bez ovakvih oksimorona, odnosno njihovih autora, ne moè biti nezavis-
na, tada, barem prema mi{ljenju autora ovog teksta, ona i ne treba da bude
nezavisna.
172
Mamac
Ovoga puta crnogorska vlast i narod jednostavno ne smeju da pogre{e.

Ako njihov katastrofalno lo{ izbor 1988-1992. i moè nekako da se shvati,
pre svega kao posledica tada{nje op{te i politi~ke nerazvijenosti, neiskust-
va i nepripremljenosti, danas, to jest deset godina nakon «bogatog» iskust-
va totalnog proma{aja, ponavljanje sli~ne gre{ke, bilo bi apsolutno nesh-
vatljivo i neprihvatljivo.
A kako stvari trenutno izgledaju, ~ini se da }e crnogorska vlast pre da

pogre{i ukoliko prihvati, nego ukoliko ne prihvati aktuelnu ponudu EU.
«Autorski tekst» Havijera Solane sav vrvi od namernih dvosmislica i neo-
dre|enosti, koje verovatnijim ~ine produàvanje lo{e beskona~nosti nego
pozitivnu dinamiku i evoluciju. Zato ova ponuda izgleda pre kao mamac
u lo{em nego u dobrom smislu te re~i.
Postoji, dodu{e, i jedan mali, uski prolaz, tesnac. Predlog EU da se jo{

jednom odloì crnogorski referendum, mogao bi, pa makar i uz veoma
veliki unutra{nji otpor, da postane prihvatljiv i za ve}insku,
indipendisti~ku Crnu Goru, ali to samo uz prethodno ispunjenje odre|enih
uslova i pretpostavki. Od spolja{njih pretpostavki, to su pre svega garan-
cije EU da }e se referendum o crnogorskoj nezavisnosti obavezno odràti
najdalje za godinu ili dve (a ne da postoji tek kao neka apstraktna i daleka
mogu}nost), uz istovremeno o~uvanje ste~enih dràvnih kapaciteta, te
odlaganje svih izbora za period za koji se traì i odlaganje referenduma.
Od unutra{njih pretpostavki, to je pre svega o~uvanje i unapre|enje saveza
tri parlamentarne kao i svih ostalih stranaka i snaga koje se zalaù za
obnovu crnogorske nezavisnosti, i, naravno, prihvatanje ~itave konstruk-
cije, uklju~iv i konkretan zakonski i ukupni dizajn odloènog referendu-
ma, od strane «projugoslovenskih» stranaka u Crnoj Gori. Samo uz ispun-
jenje ovih uslova i pretpostavki, naime, eventualna odluka o odlaganju ref-
erenduma bila bi zaista to, to jest odlaganje, a ne puki izgovor za fakti~ko
odustajanje od referenduma, i samo uz ispunjenje tih uslova i pretpostav-
ki, i onaj rotiraju}i briselski model mogao bi da se prihvati kao koliko-
toliko smislen i sno{ljiv provizorijum, a ne kao neki novi «Petak tri-
naesti».
Opisani tesnac veoma je sloèn i teàk, pa zbog toga i problemati~an i

malo verovatan. Kako stvari trenutno stoje, odràvanje refrenduma u maju
2002, ipak, izgleda ne samo kao ~istije, nego i kao manje problemati~no
173
re{enje. Naravno, ni te{ko}e ovog re{enja nisu male i nepoznate. Pa ipak,

te{ko je poverovati da bi EU, i nakon eventualnog, to jest verovatnog
odbijanja crnogorskog kompromisnog Saveza nezavisnih dràva od strane
crnogorskih i srpskih «federalista», mogla da produì sa aktuelnom poli-
tikom pritisaka, pretnji i bojkota. A sa prestankom politike pritisaka, pret-
nji i bojkota sa te strane, veoma verovatno i realtivno brzo, prestali bi, ili
bi barem postali manje jaki i opasni, i pritisci, pretnje i bojkot referendu-
ma od strane «projugoslovenskih» stranaka u Crnoj Gori. Na taj na~in,
otklonila bi se glavna unutra{nja prepreka i blokada, otpo~eo su{tinski
unutarcrnogorski dijalog koji je toliko zna~ajan, i do{lo do minimalnog
proceduralnog konsenzusa, odnosno do slobodnog, demokratskog i
bezbednog referenduma. Podrazumeva se: sasvim u duhu ove alternative,
bilo bi i eventualno novo vremensko manevrisanje, produàvanje, str-
pljenje, pa i sa~ekivanje od nekoliko sedmica ili meseci (naravno ukoliko
bi to bilo neophodno radi onog su{tinskog dijaloga i proceduralnog kom-
promisa).
Najdublja i najva`nija su{tina celokupnog crnogorskog odnosno

crnogorsko-srpskog ~vora i njegovog raspetljavanja zapravo je u tome da
se izbegne bilo kakvo novo «presecanje» odnosno nametanje. A razvitak
u poslednjih par godina bio je takav: sve {to bi danas bilo ispod slobodnog,
demokratskog i bezbednog referenduma, osim onog malog, uskog prolaza,
tesnaca, bilo bi «presecanje» odnosno nametanje. Zbog toga je rad na
pripremi slobodnog, demokratskog i bezbednog referenduma u naj-
dubljem interesu svih, pa i u najdubljem interesu onih koji se tome danas
jo{ uvek protive. Mogu}e je da ovi poslednji to zbog svog specifi~nog,
istorijski formiranog, srpskog odnosno crnogorsko-srpskog identiteta i
sentimenta, zaista ne vide, ali to njihovu aktuelnu poziciju i konstrukciju
ne ~ini manje lo{om i pogre{nom. [to pre to oni sami shvate, bolje za njih,
ali, jo{ va`nije, bolje i za celu Crnu Goru.
174
Sila i pravo
Kada ne bi bilo previ{e znakova politike svr{enog ~ina, najbolje bi bilo

sa~ekati jo{ samo nekoliko dana, pa najnoviji plan Brisela, Beograda i
Podgorice analizirati polako, egzaktno i hladno. Ovako, elementarna je
obaveza da se o ovoj stvari i pre toga izrekne makar jedno generalno i pre-
ventivno upozorenje. Na osnovu elemenata koji su dostupni javnosti,
naime, moè da se zaklju~i da Crnoj Gori i ovog puta, ba{ kao i 1918. i
1992, preti neko novo nametnuto re{enje. A to bi, treba li na to uop{te
podse}ati, i ovog puta, bilo samo odlaganje i pogor{avanje problema, i to
ne samo za Crnu Goru, {to se podrazumeva, nego i za Srbiju, koja to jo{
uvek jasno ne vidi. «[to se grbo rodi vrijeme ne ispravi.»
A da bi sve ispod nezavisnosti odnosno referenduma o nezavisnosti

Crne Gore u 2002, zna~ilo samo novu i opasnu «grbu», govore ne samo
poznati dubinski razlozi o kojima je bilo toliko re~i (neodrìva fizi~ka dis-
proporcija, vekovno traumatsko iskustvo, nesporna ve}inska volja za
nezavisno{}u), nego, ne manje, i realni politi~ki profili, pona{anja i ori-
jentacije zagovornika najnovijeg projekta «zajedni~ke dràve». Hemija
sile, hegemonije i asimilacije, to je ono {to ove profile nepogre{ivo
povezuje uprkos svim razlikama koje i izme|u njih postoje. Pogledajmo
samo kratki i nasumi~ni bilans «projugoslovenskih snaga» u Crnoj Gori:
1. mart 1992. (referendum koji je {kolski primer sile i neprava), 6. jul
2000. (ustavni pu~ koji moè da u|e u svaki pa i najuì izbor riplijevskih
rariteta), 6. januar 2002. (najnovije pretnje obu~ene u ruho vere i legende).
Impresivna i neprekinuta nit doslednosti. Kult sile i prevare. Ili sledbenici
kulta «zajedni~ke dràve» u Beogradu: da nije bilo 5. oktobra 2000, ne
bismo znali koliko je velika i su{tinska bliskost izme|u starih (socijalista
i radikala) i novih (dosovskih) vlasti, barem kada je re~ o odnosu prema
Crnoj Gori. Najzad i Brisel: umesto da bude re{enje, odnosno deo re{enja,
ovaj je, kratkovidim svrstavanjem na jednu stranu, sam postao deo prob-
lema (no i to je ve} vi|ena stvar, primera radi francuski parlament je
pro{le godine prihvatio deo odgovornosti svoje velike nacije ~ak i za
Srebrenicu, da o drugim gre{kama i «gre{kama» me|unarodne zajednice i
ne govorimo).
Ovde i danas enigmu donekle predstavlja jo{ jedino DPS. Da li je

neobi~na zatvorenost vrha ove partije prema sopstvenim koalicionim part-
nerima, dok istovremeno me|u «Jugoslovenima» u Podgorici i Beogradu
informacije kolaju na sve strane, samo stvar nesnalaènja u sloènim i
175
te{kim pregovorima, ili je po sredi, ipak, ne{to mnogo ozbiljnije, po~etak

nekih novih velikih politi~kih pregrupisavanja na unutra{njoj politi~koj
sceni Crne Gore? Zatim, da li je upadljiva disonanca izme|u predsednika
i jednog od dva podpredsednika ove partije oko pitanja dràvnog statusa
samo najnovija epizoda one ~uvene igre dvostrukosti po kojoj je ta parti-
ja poznata, ili i ne{to mnogo vi{e od toga, indikator stvarnih i dalekose`nih
razlika, potresa i sukoba unutar te partije? Najzad, da li su sve ovo samo
poslednji zakasneli trzaji jedne mra~ne pro{losti, ili i ne{to mnogo gore od
toga, simptomi koji govore o tome da su duhovi i snage velikosrpskih rato-
va, zlo~ina, korupcije i monopola iz 1989-97, u ovoj partiji, i danas, ja~i
od snaga promene?
U ovakvoj situaciji, punoj te{kih pitanja i neizvesnosti, na jedan indi-

rektan na~in, presudna postaje uloga LSCG i SDPCG, i to je verovatno
jedna od najve}ih i najzna~ajnijih promena u poslednjih deset godina.
Po~etkom 1992. ove dve partije mogle su da budu samo nemo}ni posma-
tra~i onog operetskog plebiscita, deset godina kasnije u njihovim rukama
su klju~evi demokratskog i bezbednog referenduma. Ukoliko je vrh DPS
u poslednjih par meseci i mogao biti prinu|en da prihvati jo{ jedno odla-
ganje referenduma, malo je verovatno da bi ovaj sada mogao biti prinu|en
jo{ i na napu{tanje uslova kojeg je sam vi{e puta i javno proklamovao kao
glavni uslov tog odlaganja. Podsetimo, to je bio uslov da odlaganje prih-
vate i LSCG i SDPCG. Na taj na~in, na{a jedna~ina sa vi{e nepoznatih
ipak se pribliàva svom kona~nom razre{enju. Ukoliko re~ bude zaista i
samo o odlaganju referenduma za nekoliko meseci, naime, LSCG i
SDPCG ne}e imati razloga da ne ispolje jo{ malo strpljenja. Ukoliko,
me|utim, «odlaganje» bude samo providan izgovor za neko novo
nametanje, ove dve partije, a onda ni DPS, to ne}e mo}i da prihvate. Pre
ili kasnije, ovako ili onako, pokaza}e se da je demokratski i bezbedni ref-
erendum jedino kvalitetno re{enje.
176
Nikada vi{e
Nikada vi{e, a posebno ne u naredne tri godine, o Crnoj Gori ne sme

odlu~ivati samo jedna partija odnosno jedan ~ovek, pa ma ko to bio. To je
glavna, mada negativna i zakasnela pouka Polaznih osnova od 14. marta
2002. To, a ne broj ili vrsta ministarskih mesta, glavni je element koji LS
i SDP moraju traìti kao uslov za ulazak u novu vladu. Svojevremeno, i s
puno razloga, Ustav SRJ iz 1992. kritikovan je kao partijski odnosno oli-
garhijski ustav DPS i SPS. Po nepodno{ljivoj koli~ini netransparentnosti,
tajnosti, pritisaka i lo{e realpolitike uop{te, ovoga puta jo{ i uz kompromi-
tuju}e «olak{avanje» EU, Polazne osnove DPS i DOS iz 2002. vi{estruko
su prevazi{le ~ak i ustav SPS i DPS. Zbog ~ega je crnogorski pregovara~,
za sebe, ali i za Crnu Goru, prihvatio ovakvu, u osnovi asimetri~nu, ner-
avnopravnu i inferiornu poziciju, a zatim i odgovaraju}i ishod, o tome
danas moèmo samo da naga|amo, ali na to najverovatnije vi{e ne
moèmo da uti~emo. Pouku za budu}nost, me|utim, moèmo i moramo
da izvu~emo.
Kako stvari trenutno stoje, ~ini se da je «rearanìranje» vlade tri proini-

dipendisti~ke stranke, sa nepotro{enim mandatom ve}inske Crne Gore od
22. aprila 2001, ipak, najmanje lo{e re{enje. Pa ipak, pre nego eventualno
obnove savez sa DPS, LS i SDP moraju dobro da razmisle. Pona{anje DPS
nakon potpisivanja Polaznih osnova u Beogradu, jo{ je kontradiktornije
od Beogradskog sporazuma. Aktuelno i prebu~no zalaganje ove partije
odnosno njenog vo|stva za «jedinstvo suverenisti~kog bloka», uz istovre-
meno produàvanje starog arogantnog monopolisti~kog pona{anja, izazi-
va ozbiljnu sumnju da je tu re~ pre o simulaciji i nastojanju da se amor-
tizuju mogu}i gubici u sopstvenom, DPS bira~kom telu, nego o iskrenom
nastojanju da se o~uva sam projekt nezavisnosti. Da li su ove sumnje
opravdane ili ne, to }e pokazati tek vreme koje je pred nama. I pre toga,
me|utim, vo|stva LS i SDP moraju da preuzmu odgovornost i donesu
odluku: da li da odmah idu u novi trojni savez sa DPS, uz o~uvanje sin-
ergije, ali i rizik novih isku{enja i prevara, ili da, zbog one sumnje, ipak,
idu na dvojni savez, vanredne izbore i borbu za svaki proindipendisti~ki
glas odvojeno od DPS, uz verovatni gubitak dragocene sinergije, te
otvorenost za trojni savez tek nakon vanrednih izbora i odgovaraju}e pro-
vere. Odluka nije ni malo laka, i mogu je doneti samo lideri ovih strana-
ka, i to na osnovu procene da li je me|u njima, a posebno u odnosu na
vo|stvo DPS, ostao makar minimum me|usobnog politi~kog poverenja.
177
Da li su Polazne osnove bile zaista «maksimum mogu}eg u ovom

trenutku» samo za crnogorske pregovara~e ili i za Crnu Goru kao celinu,
to, zbog nedostatka relevantnih informacija, ostaje otvoreno pitanje. Mno-
go va`nije od ovog, me|utim, jeste pitanje budu}nosti odnosno impleme-
ntacije ovog akta. Polazne osnove su izrazito nekonzistentan i ambivalen-
tan dokument: neobi~na me{avina tri politi~ke platforme, dve crnogorske,
one iz 1999. i one iz 2001, te one dosovsko-ZZJ-ovske iz 2001-2002; na-
dalje, me{avina recimo fifti-fifti elemenata federacije i konfederacije; na-
jzad, i izraziti tranzitorni aran`man recimo svojim dvema tre}inama nag-
nut ka jednoj zajedni~koj a samo svojom jednom tre}inom nagnut ka dve
nezavisne dràve. Drugim re~ima, Polazne osnove kao takve pruàju mo-
gu}nosti za veoma razli~ite, pa i sasvim suprotne kona~ne ishode, tako da
ovi u mnogo ve}oj meri zavise od sadràja i smera implementacije, nego
od samog sadràja dokumenta. Zbog toga je ona konkretna odgovornost i
odluka LS i SDP danas toliko velika.
Na{a sada{nja situacija mogla bi da se predstavi i na slede}i gorko-

humorni na~in. Do Polaznih osnova, Crna Gora je imala samo jedan veli-
ki problem, problem dràvnog statusa, nakon ~etrnaestog marta, dobila je
jo{ najmanje dva velika problema. Uz onaj raniji, koji je i nakon Polaznih
osnova ostao nere{en, to jest odloèn za tri godine, to su sada jo{ i prob-
lem jedne izuzetno sloène, atipi~ne i te{ke konstitucionalizacije koji je
Polaznim osnovama samo blago nagove{ten, te problem strukturnih i
te{kih privrednih, politi~kih i pravnih reformi koji vi{e jednostavno ne
moè da ~eka. Re~ju, Crna Gora na tri koloseka. âk i kada bi na ta tri
kolesaka bili angaòvani sve sami bogovi a ne ljudi, pa ~ak i kompletna
postava sa Olimpa na ~elu sa vrhovnim Zevsom, implementacija bi bila
izuzetno te{ka i neizvesna. [ta tek da se kaè kada se zna da Crna Gora u
svoju poslednju {ansu kre}e sa starim i istro{enim politi~kim sastavima?
[ta ukoliko ni ovog puta ona zbog toga ne uspe? Mo`da jedino da prizna
da, nakon svega, ni{ta vi{e i ni{ta bolje od donekle umek{anog ali
sveprisutnog velikosrpskog klero-nacionalizma Vojislava Ko{tunice,
Amfilohija Radovi}a i Svetozara Marovi}a, nije ni zasluìla?
178
Rupa u glavi
Gornji naslov skenerski egzaktno i slikovito opisuje stanje (ne)svesti

elita i masa u Crnoj Gori nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma.
Rasprava u parlamentu u tom smislu posebno je ilustrativna. Buka i bes,
ipak, ne mogu da zavaraju: ispod praznine koja zve~i krije se jo{ najman-
je tri dublja sloja i elementa. Prvi je toliko jasan i o~igledan: tehni~ka infe-
riornost proindipendisti~kih stranaka. Nivo koalicione sposobnosti ovih
stranaka oduvek je bio prili~no nizak, ali je on danas ve} toliko srubljen
da bi cini~ni realisti mirno mogli da zaklju~e: ukoliko Crna Gora i postane
nezavisna, to }e biti pre uprkos, nego zahvaljuju}i trudu ovih stranaka.
Drugi, jo{ dublji sloj i element, zumira aktuelno pona{anje stranke koja u
Crnoj Gori jo{ uvek ima najvi{e vlasti i resursa. Nakon nekoliko godina
nevoljnih i neiskrenih savezni{tava, naime, DPS doìvljava veliku
jednopartijsku retardaciju, sa ovacijama i aplauzima, naravno. Da li je ova
retardacija samo prolazna kontrakcija, izazvana trenutnim slabljenjem i
strahom nakon neugodnog sporazuma, ili ona ozna~ava i neki novi, dugo-
trajniji trend, to jo{ uvek nije sasvim jasno, ali se odgovor na ovo pitanje
verovatno ne}e dugo ~ekati. Najzad, tre}i i najdublji sloj i element,
istovremeno je i pravo jezgro, baza i esencija za razumevanje na{eg
aktuelnog politi~kog ni{tavila. To je poni{tavanje izborne volje gra|ana
od 22. aprila 2001. Iznutra samorazaranje ustava, spolja uspostavljanje
protektorata. Suspenzija prava na referendum na tri godine. Legalizacija
izru~enja. Sve sama sveta mesta i izborna obe}anja. Previ{e ~ak i za DPS
i SNP, dve stare i iskusne naslednice nekada{njeg jedinstvenog DPS.
Otuda lobotomija i ispiranje mozga. I ve}i trud oko samog servisiranja
odnosno prikrivanja ni{tavila, nego oko same supstance, nezavisnosti ili
prava gra|ana, svejedno.
Otuda i na{i beskona~ni turniri irelevantnosti. Da li je sporazum od

~etrnaestog marta po sebi dobar ili lo{, da li on predstavlja maksimum koji
se u datim okolnostima mogao posti}i ili ne, da li on inauguri{e federaci-
ju ili konfederaciju, ova i sli~na pitanja, naravno, nisu neva`na, ali sigurno
nisu ni najva`nija. Ali se zato ono {to jeste najva`nije, pitanje imple-
mentacije sporazuma, postavlja i re{ava daleko od o~iju javnosti.
Sporazum od ~etrnaestog marta sam po sebi, to ve} i vrapci na grani znaju,
izrazito je ambivalentan: za tri godine iz njega mogu proiza}i bilo dve
nove nezavisne dràve bilo jedna i definitivno obnovljena zajedni~ka
dràva Srbije i Crne Gore, a da li }e biti ono prvo ili ovo drugo, to ~ak vi{e
zavisi od implementacije, nego od samog teksta sporazuma. Uzmimo
179
samo za primer najnoviju kontradikciju koja se emituje iz samog vrha

DPS: «rearanìrana» vlada proindipendisti~kih stranaka je jedna, «kon-
centraciona» vlada prounionisti~kih stranaka sasvim suprotna imple-
mentacija. A da li je ova emisija odnosno kontradikcija samo deo obaran-
ja cene i trgovine u teku}em procesu «rearanìranja», ili je i najava sprem-
nosti DPS da se kona~no vrati na staru «koncetraciju» odnosno koaliciju
iz 1992, to tako|e jo{ uvek nije sasvim jasno, ali }e se i to ubrzo videti.
Jedno je, me|utim, ve} sasvim jasno i izvesno. Crnogorska elita i dalje
je u velikom i opasnom zaka{njenju. Sporazum od ~etrnaestog marta bio
je i u tom pogledu neumoljiv: sredina odnosno kraj 2002. ovim sporazu-
mom utvr|eni su kao krajnji rokovi za po~etak razmatranja odnosno za
zavr{etak implementiranja Ustavne povelje nove dràvne zajednice. A
nova vlada Crne Gore, koja bi ovaj sloèni i te{ki proces morala da vodi,
jo{ uvek nije ~ak ni na vidiku. Ima li se pri tome na umu jo{ i ~injenica da
je sporazum od ~etrnaestog marta u Srbiji su{tinski jo{ manje prihva}en
nego u Crnoj Gori, te da je stoga sasvim mogu}e pa i verovatno da }e tamo
taj sporazum biti odba~en ~ak i pre isteka od sporazumom projektovane tri
godine, i to bilo od strane velikosrpskih nacionalista i unitarista bilo od
strane reformista, tek tada moèmo da zamislimo i svu haoti~nost,
neizvesnost, pa i grotesknost situacije u kojoj bi mogla da se na|e cela
Crna Gora, naravno ukoliko njena elita ostane u stanju totalne politi~ke
konfuzije, nespremnosti i nesposobnosti u kojem je danas: u slu~aju
povratka velikosrpskih nacionalista i unitarista, naime, ovakva Crna Gora
mogla bi da bude samo pasivna i bezglasna `rtva takvog razvoja, u slu~aju
definitivne pobede srbijanskih reformista i indipendista, razvoj u Crnoj
Gori bio bi jo{ tu`niji, jer bi se tada verovatno dogodilo jo{ jedno ~udo
nevi|eno, da se posledi~na nezavisnost Crne Gore i bukvalno po~ne da
valja trgovima i ulicama, ali da u samoj republici ne bude nikoga
spremnog da tu nezavisnost prihvati i postavi na noge. Zbog toga
crnogorska elita vi{e zaista nema ni vremena ni prava da ~eka.
180
Implementacija
Olimpijada paraplegi~ara
Uz nadu da osobe koje pate od stvarne paraplegije ne}e zameriti zbog

metafori~ke upotrebe njihove nesre}e, mora se re}i da je zaista te{ko na}i
neki izraz iz medicine (patologije) pomo}u kojeg bi se adekvatnije od
onog iz podnaslova ovog teksta moglo opisati aktuelno stanje i pona{anje
vladaju}e elite. Posebno nakon potpisivanja i usvajanja Beogradskog spo-
razuma. Ipak, ne treba preterivati. Bi}e pre da je BS takvo stanje i
pona{anje samo fermentirao, kontrastirao i iscrtao, a ne i sam po sebi
proizveo.
Stvar, naravno, i dalje ostaje krajnje otvorena. Da li }e se u narednih

nekoliko meseci, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, ili na neki drugi
na~in, nova ve}ina, koja je nedavno u crnogorskom parlamentu usvojila
BS, prosto preslikati u neku novu vladu (koja bi tada u stvari bila vlada
Velike Restauracije 1992-2002), ili }e se, ipak, «rearanìrati» odnosno
obnoviti trostrana~ka proindipendisti~ka vlada, jo{ uvek ostaje da se vidi.
U me|uvremenu, totalna politi~ka paraliza, blokada, nemo} i konfuzija
{ire se brzinom prave epidemije. U po~etku, to jest odmah nakon
Milo{evi}evog pada, dinamika ni{tavila odnosila se prvenstveno, ukoliko
ne i isklju~ivo, na mrtvu trku izme|u srbijansko-crnogorskih unionista i
crnogorskih indipendista. Danas ve}, ona je zahvatila celokupno socijalno
i politi~ko telo dve biv{e jugoslovenske republike: i Crnu Goru i Srbiju, i
vlast i opoziciju, i unioniste i indipendiste, i alternativu odnosno nevladin
ili nezavisni sektor. Samorazoreno dru{tvo doìvljava totalni kolaps. |avo
je kona~no do{ao po svoje.
U ovom kontekstu, treba ista}i da su nerealno optimisti~ka o~ekivanja

u Crnoj Gori i izvan nje ne samo u odnosu na nevladin ili nezavisni sek-
tor, nego i ona u odnosu na Evropsku uniju. Nedavna ostavka holandske
vlade, zbog njenog ose}aja te prihvatanja dela odgovornosti za srebreni~ki
masakr, kao i ne{to raniji sli~ni zaklju~ci francuskog parlamenta, jak su
kontrast koji rasvetljava ne samo o~iglednu i su{tinsku neodgovornost
crnogorskih i drugih postjugoslovenskih elita, nego i manje o~iglednu i
sigurno manju, ali su{tinski identi~nu neodgovornost dela zapadnih elita
sakrivenih iza blistavih briselskih i drugih me|unarodnih adresa i fasada.
U tom smislu, Dejvid Oven, kome se moè verovati na re~, jer je dugo vre-
mena bio unutra i dobro poznaje stvari, sasvim je u pravu kada tvrdi da
181
srebreni~ki masakr, u delu suodgovornosti Zapada, nije bio toliko posled-

ica propusta same Holandije, koliko stvar «nedostatka ozbiljne
privrènosti me|unarodne zajednice» odnosno UN i EU iza kojih se
zapravo krije realpolitika velikih sila «SAD, Francuske i Velike
Britanije».
U ovom kontekstu, nije te{ko prepoznati ponavljanje opskurnog i

bolnog srebreni~kog scenarija (sre}om verovatno bez srebreni~kog finala)
i u slu~aju BS odnosno Crne Gore i Srbije. Na jednoj strani, narcisoidna,
arogantna i cini~na briselska elita, sa maksimumom vlasti, resursa i utica-
ja, a bez ili sa minimumom odgovornosti, na drugoj strani samorazorena
balkanska dru{tva i njihove neodgovorne, korumpirane, iskompromito-
vane i ucenjene elite. Rezultat: atipi~ni, neobjavljeni i neodgovorni pro-
tektorati ispod fasade posredovanja i pomo}i, kozmeti~ki modifikovani
neokolonijalni obrasci ispod maske evropske integracije, neorasizam
ispod retorike ljudskih prava i demokratije. Me|unarodna dopuna lokalne
olimpijade.
A ukoliko se i pored te{ke ekonomske i ukupne zavisnosti nekako ipak

usudite da nekom od makar i niìh briselskih ~inovnika saop{tite bar deli}
zasluène kritike, neizostavno sledi anatema i ekskomunikacija, kao {to je
na primer i ona iz najnovijeg Izve{taja Evropske komisije. Kao finalni
prilog ubijanju slobode na ovom prostoru. Sli~no se pona{aju i doma}i
branitelji nepogre{ivosti novih briselskih elita i komiteta. Ali i to je samo
deo onog istog neokolonijalnog i neorasisti~kog obrasca koji evo polako i
definitivno pada. Kao kazna za nespremnost i nesposobnost elite pa i
~itavog naroda da produktivno i pozitivno iskoristi jedan od retkih trenu-
taka kada se istorija na ovom prostoru nije samo trpela nego i stvarala.
182
Mandati u haosu
Intermeco u tri slike
Neposredno pred lokalne izbore, Crna Gora je u stanju totalne politi~ke

konfuzije i blokade. Politi~ki proces, pa i kriza vlade, izazvani potpisivan-
jem Beogradskog sporazuma, stavljeni su u stanje potpunog mirovanja.
Tipi~na postmoderna situacija. Zato, umesto kontinuirane pri~e ili filma,
sledi samo intermeco od nekoliko slika.
Vrtoglavica
Na stranu mu~na groteska u kojoj se jo{ uvek ne zna da li je vlada koja

je izgubila podr{ku toga uop{te svesna. Na stranu i frustiraju}e pore|enje
u kojem se kao na dlanu vidi koliko je svetlosnih godina Crna Gora udal-
jena od Holandije i Francuske. Najzad, na stranu i bolno mada samo
retori~ko pitanje: ko odre|uje mandatara za sastav nove crnogorske vlade,
predsednik Crne Gore ili visoki predstavnik Evropske unije. Vrtoglavicu
izaziva ose}aj koji se {iri sa svih strana: da novu vladu moè napraviti
svako sa svakim, to jest da su mogu}e ba{ sve opcije. Ili, kako to ovih dana
re~e ideolog svih crnogorskih vlada u poslednjih ~etrnaest godina: «Ja sam
za koncepciju otvorene vlade».
Jedini problem ove koncepcije jeste u tome {to je ona direktno suprot-
na samim temeljima parlamentarizma, rezultatima poslednjih parlamen-
tarnih izbora, i Ustavu Crne Gore, po kojem se vlast u ovoj republici jo{
uvek zasniva na volji gra|ana. [to naravno ne zna~i da ta koncepcija zbog
toga nema solidne {anse. Naprotiv, sve {to se u Crnoj Gori de{avalo od
po~etka 2001. bilo je samo velika i zamaskirana erozija onog temelja: i
iznu|ivanje vanrednih parlamentarnih izbora 22. aprila te godine, i su{tin-
sko ignorisanje rezultata tih izbora nakon toga, najzad i nametanje
Beogradskog sporazuma 14. marta 2002.
Diskrecija
Unutra{nji faktori opisane erozije, iznu|ivanja, nametanja i pritisaka

dovoljno su poznati. Ne i takozvani spolja{nji faktori. Koji su u dubokoj
diskreciji mada sve zna~ajniji. A da bi se oni razumeli, pored oficijelnih
183
govora, valja pa`ljivo pratiti i druge tekstove, na primer i onaj Roberta

Kupera, «gurua Blerove spoljne politike», objavljen u prazni~nom broju
Vijesti od 30. aprila-2. maja 2002. Ovaj tekst nam pomaè da bolje
razumemo: EU je ìva kontradikcija a ne homogena utopija, dèkilihaj-
dovsko dvojstvo emancipatorske integracije i neokolonijalne dominacije a
ne monotona progresija. «Susedski imperijalizam», kako to re~e Blerov
alter-ego. «Susedski imperijalizam» EU je i stvarni mandatar za sastav
nove crnogorske vlade. Biv{i-budu}i predsednik crnogorske vlade:
«Nijesam podnio ostavku niti imam razloga za to». DPS brzo u~i.
Koncentracija
Ili «rearanìranje» vlade tri proindipendisti~ke stranke u skladu sa

izbornom voljom gra|ana sa poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora,
ili novi vanredni parlamentarni izbori, to su jedine dve ustavne, legalne i
legitimne opcije ovde i danas. U tom smislu, sve ~e{}e pominjanje
mogu}nosti inaugurisanja nove takozvane koncentracione vlade, sastavl-
jene od «svih partija koje to èle» (se}ate li se dràve kojoj su mogli da
pristupe «svi koji su to èleli»), samo je znak koji pokazuje koliko je Crna
Gora danas blizu totalnom kolapsu, «dobrovoljnom imperijalizmu» iz
onog teksta Roberta Kupera.
Ali mo`da na{i doma}i i susedski gurui imaju na umu razloge stabil-
nosti i efikasnosti. Ukoliko je re~ o tome, onda se odmah mora re}i: tu
stvar stoji jo{ gore. Pri~a o takozvanoj koncentracionoj vladi samo je
dimna zavesa za novu koalicionu vladu, sastavljenu od stranaka koje su u
parlamentu glasale za Beogradski sporazum. Na stranu totalni gubitak
legitimiteta i legaliteta, te{ko je zamisliti da bi bez LSCG i SDPCG u
takvoj vladi i DPS mogao ostati jedinstven i ceo. Umesto koncentracije
«svih koji to èle», tako bi se dobila manje-vi{e ~ista ravnogorska koncen-
tracija, restauracija koja u Srbiji-matici ve} ozbiljno napreduje. A to bi i
za Crnu Goru i za Srbiju, kao i za ~itav region, zna~ilo po~etak, a ne kraj,
jedne nove, dugotrajne i opasne nestabilnosti. Posle Slovenije, Hrvatske,
BiH, Makedonije i Kosova, podgori~ki, beogradski i briselski gurui, na taj
na~in jo{ jednom bi demonstrirali «katastrofalnu kratkovidost», po kojoj
su ve} postali na{iroko poznati.
184
Da li su ovde posle svega jo{ uvek mogu}a bilo kakva ~uda i laì? Na
àlost jesu. Samo {to ih javnost, umorna od «istorije», sve teè prepozna-
je. Takva su i tri ~uda, me|usobno povezana, i jedna la`, koja ova ~uda
obja{njava.
Prvo ~udo
Prvo ~udo izgleda ovako: do kraja ove godine Crna Gora se moè na}i
u ustavnom aran`manu sa Srbijom koji je za Crnu Goru mnogo nepo-
voljniji od onog kojeg je Crna Gora imala po Milo{evi}evom odnosno
àblja~kom ustavu. Kako stvari trenutno stoje, ovo i nije toliko neverovat-
na stvar: pritisci i ucene iz Barija, Brisela i Beograda sve su ve}i, union-
isti direktno podràni a nesmanjeno ostra{}eni, indipendisti o~igledno
ucenjeni a poslovi~no nesposobni. A Beogradski sporazum? U na{im
uslovima, o pravu je gotovo deplasirano govoriti, pa ipak recimo bar
toliko da sam na~in izbora i karakter mandata poslanika u Skup{tini zajed-
nice ~ak i nisu najva`niji (mada usredsre|ivanje indipendista isklju~ivo na
ovo pitanje dodatno govori o koli~ini njihove konfuzije). Najva`niji je
«mehanizam za{tite od nadglasavanja dràva-~lanica». Drugim re~ima,
ukoliko ovaj mehanizam ne obezbedi dovoljnu za{titu za manju dràvu, ni
posredan izbor, ni imperativni mandat, o «pozitivnoj diskriminaciji» da i
ne govorimo, ne}e spre~iti definitivni pad Crne Gore u gore od àblja~kog
ustava: jednodoma skup{tina nove zajednice tada bi bila kao prepolovlje-
na àblja~ka skup{tina, Ve}e gra|ana te skup{tine bez Ve}a republika,
hemijski ~ista unitarna skup{tina i dràva. Od onih u Briselu, Beogradu i
Podgorici koji ~ak ni to ne vide, na àlost, te{ko je o~ekivati da vide i ono
{to je dodu{e ne{to dalje ali ne manje izvesno: da ovakav ustavni ishod ove
godine moè biti samo uvod u nove i jo{ opasnije probleme i nestabilnos-
ti u godinama koje dolaze.
Drugo ~udo
Na prvo, direktno se nadovezuje drugo, jo{ ve}e ~udo: u stanju najve}e

mogu}e pretnje za vitalne nacionalne i dràvne interese Crne Gore, tri
stranke crnogorske nezavisnosti nikako da sastave zajedni~ku
indipendisti~ku vladu, preciznije pri tome se pona{aju kao da im je stvarni
185
cilj da to nikako ne urade a ne obrnuto. Naravno, i za ovo ~udo postoje

vi{e ili manje poznati razlozi. Pre svega, to je ratnomonopolisti~ko nasle|e
DPS, koje ovu partiju ~ini toliko arogantnom prema unutra{njim a toliko
ranjivom prema spolja{njim faktorima. Zatim, to je i veliko nasle|eno
nepoverenje izme|u DPS i LS, koje blokira svaki poku{aj njihovog poli-
ti~kog pribliàvanja i saveza. Pa ipak, glavni razlog za ovo ~udo tek sledi.
Tre}e ~udo
Tre}e ~udo taj razlog samo nagove{tava, dobro shva}ena la`, koja je na
kraju ove pri~e, rasvetljava. Tre}e ~udo, u obliku pitanja, moglo bi da se
formuli{e i ovako: kako je to mogu}e da EU i Zapad, samo tri godine
nakon poslednjeg Milo{evi}evog rata, onog na Kosovu 1999, danas direk-
tno podràvaju njegove su{tinske politi~ke naslednike, a tako uporno i
nemilosrdno ru{e svoje nekada{nje crnogorske saveznike. Ipak, budimo
malo suzdràni: ovo ~udo mnogo vi{e govori o naivnosti crnogorskih
indipendista nego o nedoslednosti velikih sila. Realkapitalizam i realpoli-
tika nisu od ju~e. Naivnost se pla}a.
La`
Prvo do|e zlo~in, a zatim la`. U na{oj pri~i, la` glasi: nezavisna Crna
Gora jednako {verc duvana i kriminal, «dràva probisveta». La` nije
obi~na, mala, nego je izuzetna, enormna, mega-la`. înjenice su sasvim
druga~ije: u blato izolacije, sankcija, sive ekonomije i kriminala, Crna
Gora je pala zbog ratova za Veliku Srbiju, a ne zbog odbrane svoje neza-
visnosti (i taj apsurd je dovoljno bolan da bi mu se dodavala nova neprav-
da). Nije sporno da je deo ovog nasle|a i danas jak, ali je isto tako nes-
porno da je borba protiv tog nasle|a u Crnoj Gori zapo~ela upravo i tek sa
usponom indipendizma 1996-97. Tek tada su po~ele da se uspostavljaju
me|unarodne i unutra{nje kontrole onog procesa. Zbog toga je ona la`
toliko izuzetna, ogromna i opora. Zbog toga je odbrana od ove laì mo`da
jo{ jedina preostala, poslednja linija odbrane crnogorskih indipendista.
Predsednik Crne Gore ili bilo ko drugi ovde je manje zna~ajan.
Podrazumeva se: ko je odgovoran treba da odgovara. Ali Crna Gora zbog
toga ne sme da strada. A unija koja se utemeljuje na ovakvim stradanjima,
instrumentalizacijama, pritiscima i ucenama, ne moè da zavr{i nikako
druga~ije do kao «unija probisveta». Beogradska ili briselska, svejedno.
186
Srbija izvan sebe
Odavno jedna naslovna stranica nije bila toliko slojevita i slikovita

koliko je to bila ju~era{nja naslovna stranica Vijesti: «Pred sjutra{nji prvi
sastanak Komisije za izradu ustavne povelje crnogorska delegacija
neslo`na: Tri stranke iz Crne Gore predlaù Mi}unovi}a za predsjednika».
Nakon {to su, samo par dana ranije, tri stranke koalicije ZZJ, jer o njima
je ovde re~, nedvosmisleno odbile da u~estvuju ~ak i u nekoj vrsti ~isto
tehni~ke koordinacije crnogorske delegacije, najava ovakvog pona{anja
odnosno predloga primljena je bez ve}eg iznena|enja. Pa ipak, kontrast je
bio previ{e sve` i jak: odbijanje da uzmu u~e{}a ~ak i u ~isto tehni~kim
pripremama crnogorske delegacije, do{lo je od strane iste one tri stranke
koje ve} vi{e od godinu dana odràvaju su{tinske i bezbrojne, gotovo
dnevne koordinacije, konsultacije i brifinge sa strankama i ~elnicima srbi-
janske vlasti u Beogradu.
A pona{anje ovih poslednjih jo{ je zanimljivije i indikativnije.

Sakrivene iza lukave, makijavelisti~ke poluistine o tome kako je
crnogorsko pitanje navodno samo i ~isto unutra{nja stvar «podeljene Crne
Gore», stranke novih srbijanskih vlasti, i same me|u sobom o{tro podel-
jene, zapravo na samoj ivici parlamanetarnog i svakog drugog sloma, ipak,
u isto vreme, i dalje pronalaze dovoljno snage da, preko neumornog koor-
dinatora iz Beograda, i preko jo{ neumornijih partnera u Podgorici, Crnu
Goru i dalje drè u produènom i neolabavljenom stisku. Kakva neobi~na
asimetrija. I kako neobi~an, dvostruk i asimetri~an stisak. Gr~.
Opisani gr~ sigurno ima i svoju ~isto ljudsku, psiholo{ku i moralnu

dimenziju. Pa ipak, ekstremne strana~ke strasti, koje obi~no ispunjavaju
ovu dimenziju, u na{em slu~aju, traju isuvi{e dugo, da bi mogle da se obja-
sne same sobom. U obja{njenju se mora i}i dalje i dublje. Me|u onima
koji su u tom pravcu oti{li najdalje i najdublje, svakako su i jedan politi-
kolog i jedan pesnik-publicist. Politikolog, Dragutin Lalovi}, najbolje je
objasnio srbijansku stranu gr~a: u najdubljoj osnovi ovog gr~a jeste
~injenica da se Srbija, ~ak ni dan danas, posle puna dva veka, i posle naj-
tragi~nijih (samo)razaranja u sopstvenoj istoriji, koja su se dogodila u
poslednjoj deceniji XX veka, jo{ uvek nije suo~ila sa samom sobom, svo-
jom realnom, a ne uveli~anom, velikosrpskom teritorijom, dràvom i
granicom, ili, {to je samo najnoviji oblik ove ~injenice, da je upravo Crna
Gora 2002, posebno Crna Gora tri stranke koalicije ZZJ, poslednja teri-
torija, dràva i granica Velike Srbije. «Srbije izvan sebe». A pesnik-pub-
187
licist, Milorad Popovi}, najbolje je objasnio crnogorsku stranu ovog gr~a:

njegovo lapidarno ali ta~no odre|enje Crnogoraca kao starog «istorijskog
naroda ali oka{njele nacije» najbolje rasvetljava ne samo sloènu
vi{evekovnu istoriju nego i neobi~no {izmati~no pona{anje Crnogoraca u
poslednjih deset-petnaest godina.
Kako stvari trenutno stoje, nije uop{te nemogu}e da u narednih par

godina odnosno decenija Crna Gora i Crnogorci u opisanom gr~u jednos-
tavno budu apsorbovani i asimilovani od strane nove i unitarne srpske
dràve. [tavi{e, ostanu li u zajedni~koj dràvi sa Srbijom, to }e biti njiho-
va najverovatnija sudbina: ektremna nesrazmera veli~ina, dominantna
velikosrpska politi~ka kultura, kao i odgovaraju}e pona{anje vladaju}ih
srbijanskih politi~kih elita, sve ovo upu}uje na takav ishod, i to ne kao na
ne{to {to bi proizilazilo pre svega iz lo{e politi~ke ideje ili volje, nego
prosto iz opisane «socijalne fizike». U ovom kontekstu, zavodljiva retori-
ka «sloène federalne dràve dve ravnopravne dràve-~lanice», o kojoj
toliko puno govore sve ~lanice velike alijanse ZZJ, DOS i EU, samo je
narkotik koji treba da olak{a crnogorsko (samo)nestajanje. Za ovakvo
svoje zalaganje, te ~lanice, uostalom, imaju i, sa njihovog stanovi{ta nar-
avno, sasvim dobre i razumljive razloge. Mnogo je manje jasno i razumlji-
vo pona{anje tri crnogorske stranke koje se programski zalaù za obnavl-
janje crnogorske dràvne nezavisnosti. «Oka{njela nacija» Milorada
Popovi}a samo generalno obja{njava katastrofalno nizak nivo njihove
me|usobne koalicione sposobnosti odnosno nesposobnosti, i to ~ak i u
situaciji kada je njihov zajedni~ki programski cilj radikalno ugroèn. Tek
dani koji su pred nama pokaza}e da li }e ova «oka{njelost» zavr{iti i kao
definitivna propast i nestanak jednog starog naroda i dràve, ili }e ovi ipak
smo}i snage da zaustave sopstveno propadanje i nestajanje.
188
Sada sve moè
Sada sve moè. Nakon jednopartijskog prihvatanja i potpisivanja

Beogradskog sporazuma, koji je kao valjak pregazio rezultate poslednjih
vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, sve je postalo jednako
«legitimno» odnosno nelegitimno. Nove koalicije, nove vlade, novi izbori.
Snaàn udar doìveo je ne samo crnogorski indipendizam, nego i
crnogorski parlamentarizam. Partitokrate ve} i otvoreno govore kako
imaju pravo da sa osvojenim mandatima rade {to ho}e. Kao da izbori na
kojima su ovi mandati osvojeni nisu bili ugovor koji obavezuje.
Naivni, ili nedovoljno obave{teni, me|u kojima je do skoro bio i pot-

pisnik ovog teksta, dugo su verovali da je glavni problem indipendisti~ke
Crne Gore bio ~isto tehni~ki nedostatak koalicione sposobnosti. Sada se,
me|utim, jasno vidi da je celo vreme glavni problem bio, zapravo,
nedostatak stvarne volje da se do koalicije uop{te do|e. O~igledno je: sve
{to su u poslednjih godinu-dve u tom smislu govorili i radili vrhovi DPS i
LS bila je ~ista simulacija. Zbog toga je ose}anje prevarenosti, me|u nji-
hovim bira~ima, i pored jake konkurencije, danas verovatno najra{irenije.
Pored ostalog i zbog toga jaz izme|u potrebe i ponude su{tinske poli-
ti~ke alternative u Crnoj Gori odavno nije bio toliko {irok i dubok kao {to
je danas. Po tome Crna Gora danas veoma podse}a na Crnu Goru u leto i
jesen 1988. I danas, ba{ kao i 1988, prisustvujemo mrtvoj trci izme|u
jednog iscrpljenog monopolisti~kog sistema i jedne demago{ke pop-
ulisti~ke alternative. O iscrpljenosti monopolisti~kog sistema mo`da
najbolje govore njegove poslednje, sve u~estalije takti~ke gre{ke:
samoubila~ko insistiranje vrha DPS na jednom odre|enom mandataru,
kao i na nekakvom navodnom partijskom dostojanstvu (~uj partijskom
dostojanstvu), a sve to u situaciji kada se i bukvalno lomila sudbina ne
samo te partije nego i cele Crne Gore.
Zbog ovog monopolizma, kao i zbog niza razloga na drugoj strani, kako
stvari trenutno stoje, nije isklju~eno ~ak ni to da i ishod ove mrtve trke bude
sli~an onom iz januara 1989, to jest da jednu lo{u vlast i ovog puta zameni
jedna jo{ lo{ija alternativa. Dugo i te{ko propadanje ~itavog dru{tva, beda
i o~aj masa, frustracija i nezadovoljstvo intelektualaca, ovi i sli~ni faktori
mogu da objasne, ali ne i da opravdaju, slepilo i nekriti~nost jednog dela
javnosti prema jednoj takvoj mogu}nosti. I po narastanju ovog slepila i
nekriti~nosti, leto 2002. u Crnoj Gori zlokobno podse}a na leto 1988.
189
Naravno, problemati~nost alternative odnosno koalicije LS sa tri

velikosrpske narodnja~ke stranke nije u sferi politi~ke retorike nego u sferi
stvarnog pona{anja. I to i ovog dana{njeg, a ne samo onog pro{log. Evo
samo dva primera, i to samo ilustracije radi. Primer prvi: pomirenje. Te{ko
je prona}i ne{to {to zvu~i tako dobro kao pomirenje. Ipak, se}ate li se
karadì}evske verzije «pomirenja» u BiH, koje se sastojalo u tome {to su
~etnici, posle punih pola veka, kona~no bili «pomirili» odnosno politi~ki
eksterminirali partizane? A to je «pomirenje» koje tri velikosrpske stranke
u Crnoj Gori, sve karadì}evske sestrinske stranke, i danas neumorno
rabe. Mogu li stari antikomunizam i novi apetit za vlast navesti LS da zab-
oravi ~ak i najbolji deo samog sebe i da proguta ~ak i ovakvu vrstu
«pomirenja»?
Primer drugi: demokratizacija. I ovo lepo zvu~i. Ipak, umesto mozga, u

glavi morate imati rupu ili slamu, pa slu{ati lidere SNP i SNS kako gov-
ore o «poslednjem diktatorskom reìmu u Evropi». Samo zahvaljuju}i
rupi ili slami, naime, moète zaboraviti SNP i SNS ministre u takozvanoj
saveznoj vladi za vreme najbrutalnije faze Milo{evi}eve vladavine u
prole}e i leto 1999. Osramo}ena Srbija, Srbija masovnih zlo~ina i grobni-
ca, i njihovo je dijaboli~no delo. Politi~ka evolucija je ne samo mogu}a
nego i poèljna, ali se ta evolucija mora jasno pokazati i dokazati. To je
pravi smisao onog Rodosa. Nije stvar u tome da se samo sko~i, nego da se
sko~i na Rodosu. Od svega ovoga, tri narodnja~ke velikosrpske stranke u
Crnoj Gori do danas nisu pokazale gotovo ni{ta, a i ono {to su pokazale,
recimo izru~enje Slobodana Milo{evi}a, te Zakon o saradnji sa Ha{kim tri-
bunalom, pokazale su tek pod pretnjom gubitka gole vlasti. To, a ne
nekakva na~elna nemogu}nost evolucije, ili zagrièna a neopravdana
diskriminacija, predstavlja glavni razlog za veliku skepsu, pa i nevericu u
pozitivnu perspektivu najnovije koalicije. I za tvrdnju o opasnom odsustvu
bilo kakve pozitivne alternative uop{te.
190
Velika furija
Podivljali unilateralizam
Kada je, pre samo par meseci, Kongres ovlastio Predsednika da moè
narediti upotrebu oruàne sile protiv bilo koje zemlje koja u okviru proce-
dure tek osnovanog Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda bude eventual-
no procesuirala bilo kog dràvljanina SAD, mnogi su sa zabrinuto{}u
samo konstatovali eskalaciju podivljalog unilateralizma jedine preostale
supersile, ali je, valjda zbog siline i neprikosnovenosti udara sa te strane,
malo ko stigao da primeti jednu jo{ opasniju stvar, kako su SAD, ovim
aktom defakto objavile rat ostatku sveta, ne dakle vi{e samo Iraku ili nekoj
sli~noj «dràvi-odmetnici», nego celokupnom sistemu UN.
A zatim su se pojavili i stru~njaci koji su sve ovo «realisti~ki» objasnili

i opravdali, i na taj na~in, ako ni{ta drugo, ozna~ili i definitivni kraj «ide-
alisti~ke» ere Frensisa Fukujame. Najpre je, u aprilu 2002, Robert Kuper,
«guru Blerove spoljne politike», ~itavu stvar, hladno i smireno, tipi~no bri-
tanski, racionalizovao kao «odbrambeni», «susedski», ~ak «dobrovoljni»
imperijalizam Zapada, a zatim je, u junu ove godine, jedan drugi Robert,
Kagan, Amerikanac, jedan od vode}ih konzervativnih analiti~ara u SAD,
ovu stvar jo{ i dodatno rasvetlio, kao, prosto, stvar mo}i i nemo}i. Poku{aj
ovog drugog da pri tome ja~e istakne i razliku izme|u SAD i EU ostao je
manje ubedljiv. Kada se bolje pogleda, naime, vidi se da je razlika izme|u
SAD i EU, u ovom pogledu, ipak, sekundarna, a sli~nost primarna.
Za ovo poslednje dobar primer dao je Janu{ Bugajski: dok kritikuje

SAD zbog njihovog unilateralizma u svetskim razmerama, EU istovre-
meno demonstrira, mo`da ne{to blaì, prikriven i makijavelisti~ki, ali u
krajnjoj liniji isto tako grub, besprizivan i cini~an unilateralizam u balka-
nskim razmerama, najskorije i u maloj Crnoj Gori. Ni pet meseci nakon
unilateralnog nametanja Beogradskog sporazuma od strane EU, i kao
direktan rezultat tog nametanja, Crna Gora je na samoj ivici totalnog
(van)institucionalnog haosa. Upozorenja kako }e ono nametanje dovesti
upravo do toga bila su brojna i pravovremena, ali ih u Briselu nije imao ko
da ~uje. A kako se, pored ostalog i zbog kratkovidosti EU proizvedena
destabilizacija, u Briselu jo{ uvek poku{ava prikazati pa i slaviti kao sta-
bilizacija Crne Gore i regiona (Havijer Solana je «ohrabren»), to ve} spada
u domen poznate i univerzalne sposobnosti, hipokrizije i neodgovornosti
politi~ara.
191
U duhu vremena
Suprotno iluziji zakasnelih «idealista», post-sporazumsko stanje u

Crnoj Gori sasvim je u duhu novog, unilateralnog vremena: na sceni je
velika furija, goropad, pomama oko mo}i i vlasti. I jedan tipi~no evropski
sindrom, toliko karakteristi~an za sve crnogorske partije i partitokrate: u
odnosu prema ja~ima, na primer EU, usta puna «multilateralizma», pa ~ak
i preterane poniznosti i servilnosti, istovremeno, u odnosu prema slabiji-
ma, u krajnjoj liniji svojim sugra|anima i partnerima, realpolitika raz-
goropa|enog unilateralizma, svr{enog ~ina i nametanja. Retorika
«privrednih i politi~kih reformi», «evropskih intergracija» i «borbe protiv
kriminala», pri tome, naravno, sluì samo instrumentalno. Uzmimo za
primer samo ovo poslednje. Kada nova ~etvoro~lana furija tako rado rabi
montgomerijevske slogane «duvanske mafije», «duvanskih medija» i
«duvanskih intelektualaca», pa ~ak i kada to ~ini sasvim pragmati~no,
selektivno, u funkciji dolaze}ih izbora, neka, ipak, ne zaboravi na celinu i
povezanost stvari. U protivnom, ova vrsta pragmatike vrati}e joj se kao
razoran bumerang: barem za dve ~lanice nove furije (a i za one druge dve
u smislu pomaganja nakon po~injenog dela), moè se uzvratiti sa «geno-
cidna mafija», «genocidni mediji» i «genocidni intelektualci». Uostalom,
~ak i ~isto procesno, ta strana nema razloga za trijumfalizam: njen vrhovni
vo|a je pred Ha{kim tribunalom ve} optuèn za genocid, onaj drugi pred
italijanskim sudom za {verc duvana jo{ uvek nije «a da li }e i ka}e ne
znamo».
U situaciji kada furija svakodnevno i nekontrolisano demonstrira samo

i isklju~ivo samu sebe, te{ko se uop{te odlu~iti na bilo kakvo ozbiljnije
razmatranje ina~e sloènih pravnih i politi~kih problema koji su otvoreni
u poslednjih nekoliko sedmica. Su{tina je ipak slede}a: nakon sporazum-
skog anuliranja rezultata poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora, onih
od 22. aprila 2001, pa sve do rezultata narednih vanrednih parlamentarnih
izbora, onih od 20. oktobra 2002, u ovom osetljivom interregnumu, su{tin-
ski je nelegitiman (pa i nelegalan) svaki jednostrani akt, bilo sa koje strane
da dolazi. [to je do pre nekoliko sedmica u ovoj jednostranosti prednja~ila
stara (nelegitimna vlada), a od pre nekoliko sedmica nova furija (isto tako
nelegitimna nova parlamentarna ve}ina), to ni{ta ne menja na stvari. Furija
je furija. U ovom kontekstu, put dijaloga i konsenzusa, na koji su uputili
OEBS i SE, zaista nema alternative, i to je jo{ jedino {to se ovde i danas
moè u~initi ili re}i.
192
U Srbiji i Crnoj Gori, u poslednje vreme, moè da se primeti jedna

prili~no zanimljiva, ~ak originalna pojava. Kontra-lustracija. Najpre, tako
je po~elo, tu`ba Miodraga Popova, juri{nika ratno-hu{ka~kog, protiv Petra
Lukovi}a, prvaka anti-ratnog novinarstva. Zatim, pre samo nekoliko dana,
tu`ba Dobrice ]osi}a, a potom i presuda protiv Grujice Spasovi}a i
Danasa. Najzad, u Crnoj Gori ovih dana, eskaliraju}a predizborna hister-
ija Milo{evi}evih ratnih koalicionih partnera, SNP i SNS, (ne)o~ekivano
poja~anih sa NS i LSCG, protiv crnogorskih «duvanskih medija i intelek-
tualaca».
Pitanje koje ìvo intrigira je da li je ova pojava tek slabi i neizbe`ni

zaostatak nepovratno prohujale pro{losti, ili je mo`da, ipak, najava
sna`nijeg povratka te pro{losti u budu}nost? Kako stvari trenutno stoje, na
àlost, vi{e {ansi ima da se na kraju dogodi upravo ovo drugo.
Restauracija a ne tranzicija
Ono, naime, {to se trenutno de{ava u Srbiji i Crnoj Gori vi{e je restau-
racija nego tranzicija. I to najvi{e zahvaljuju}i predugom i nekriti~kom
zadràvanju DOS na vlasti u Srbiji. DOS jeste bio neophodan radi ru{enja
Milo{evi}evog reìma, ali je njegovo zadràvanje i nakon toga najdirekt-
nije kumovalo restauraciji koja se prikradala. Podsetimo se, pre nego {to
je u{ao u DOS, DSS je bio mala, marginalna i gotovo bezna~ajna stranka.
Stranka «slavskog nacionalizma» i «salonskog fa{izma». Iz DOS-a, DSS
je iza{ao kao pojedina~no najja~a stranka u Srbiji.
[to je re~eno za srbijanski, moè da se kaè i za crnogorski DOS.

[tavi{e, crnogorski DOS dolazi u momentu kada je restauracija ve} dosta
odmakla. Mo`da LSCG trenutno i jeste nekakav jezi~ak na crnogorskoj
politi~koj vagi, ali verovati da bi on to mogao ostati i sutra, u slu~aju pobe-
de trostrana~ke velikosrpske rekonkviste, moè samo onaj ko je izgubio
svaki kontakt sa realno{}u. Ili koga ta realnost uop{te ne zanima.
U me|uvremenu, restauracija sva plamti od samodopadljive retorike

«legalizma», «integracije» i «borbe protiv kriminala». Ali retorika nikada
ne moè u potpunosti da potisne i sakrije ~injenice. Uzmimo samo «borbu
protiv kriminala». Problem nije u preterivanju, to jest u tome {to ima
193
previ{e, nego {to ima premalo stvarne borbe protiv kriminala. Ne moè se
biti protiv {verca duvana, a istovremeno }utati o ratu i genocidu.
Selektivna memorija i kriminalizacija vre|aju elementarnu ljudskost, a ne
samo istoriju i krivi~no pravo. I otkrivaju ne~istu savest ravnogorske
restauracije i kontra-lustracije.
Me|unarodna realpolitika
Mnogo je razlika izme|u politike me|unarodne zajednice odnosno

velikih sila na Balkanu po~etkom 1990-ih i po~etkom 2000-ih. Ipak,
nakon velike dejtonsko-kosovske konfrontacije, koja je i sama bila prob-
lemati~na i kontraproduktivna, kao da je po~ela da se ponavlja i jedna
su{tinska i fatalna mana te politike od pre desetak godina. Njena kratkovi-
da i oportunisti~ka realpolitika koja se preterano oslanja na paralelogram
regionalnih i lokalnih sila. Otuda i diskretna ali mo}na podr{ka EU i SAD
za restauraciju i kontra-lustraciju koja se danas de{ava. Doprinosi Havije-
ra Solane, ârlsa Kroforda i Viljema Montgomerija u tom pogledu dobro
su poznati.
Alternativa
Ali je tako mo`da i bolje. Crna Gora se jednom ve} mora osloboditi
omamljuju}eg i opasnog mita Velikog Za{titnika i Spasioca. Ruskog Cara
ili Zapada. Sa sopstvenom pro{lo{}u, zlo~inom i ni{tavilom, velikosrp-
stvom i agresivno{}u, grandomanijom i violentno{}u, mitovima i samoob-
manama, Konavlima i Dubrovnikom, ona mora da se suo~i sama, bez
pomo}i izvana. A ukoliko i nakon takvog suo~avanja, ve}ina u Crnoj Gori
i dalje bude mislila ili verovala da je {verc duvana najve}i zlo~in koji je u
njoj po~injen u poslednjih deset-petnaest godina, tada }e ona agresivna
restauracija odnosno kontra-lustracija, koja je danas jo{ uvek u stanju nas-
tajanja, biti ve} sasvim dovr{ena i stabilna. A Miodrag Popov, Dobrica
]osi}, i njihovi brojni crnogorski kamaradi, za{ti}eni, mirni i spokojni.
Bez du{evnih bolova i patnji.
194
Spasilac
Potreba za dru{tvenim angaòvanjem intelektualaca ovde i danas pot-

puno je nesporna, ali je zato njeno zadovoljenje krajnje problemati~no i
neizvesno. Kao onaj mitski monstrum, nakon {to je progutao celokupno
okruènje, dru{tvo i dràvu, svepro`diru}i partitokratski sistem po~eo je
da pro`dire i samog sebe. Posle usvajanja Zakona o saradnji sa Ha{kim tri-
bunalom, a zatim i Beogradskog sporazuma, ostale su jo{ samo politi~ke
kulise, bes i ni{tavilo. I manje ili vi{e realno odnosno nerealno o~ekivan-
je da intelektualci, eksperti i profesionalci preuzmu svoj deo odgovornos-
ti i popune opasni vakuum.
Reakcija partitokrata bila je brza, kontradiktorna i predvidiva. S jedne

strane, umnoèni pozivi, ~ak neukusne ponude i udvaranja. S druge strane,
stari, nekontrolisani izlivi politi~ke zlovolje, arogancije i netolerancije.
O~igledno, politi~ki monopol suàva dru{tvenu svest. âk i kada je ta~na,
kritika intelektulaca od strane partitokrata je neuravnoteèna i neupotre-
bljiva. Zbog toga, na te{ko}e dru{tvenog angaòvanja intelektualaca ovde
i danas, koje nisu male, treba ukazati sa jedne druge, manje zainteresovane
i zagriène strane.
Propalo dru{tvo
Propalo dru{tvo je najkra}i opis onog op{teg i objektivnog stanja iz

kojeg proisti~u sve na{e dana{nje dru{tvene te{ko}e pa i te{ko}e
dru{tvenog angaòvanja intelektualaca. Ali kako napraviti bilo kakvu a
pogotovo za naj{iru javnost jasnu i vidljivu razliku izme|u ove op{te i
objektivne odnosno sociolo{ke dijagnoze stvari i svakodnevne politi~ke
histerije partitokrata? Mo`da tako {to }e se stalno podse}ati na to da su
upravo partitokrati ti koji su najzaslu`niji za opisano stanje stvari.
Jedan od aspekata propalog dru{tva jeste i sam sindrom spasioca. Ovaj

sindrom je i jedna od najve}ih prepreka za produktivno angaòvanje
intelektualaca. U tom smislu, posledice dugotrajnog razaranja masovne
psihologije i svesti mo`da su teè ~ak i od svih materijalnih razaranja
uzetih zajedno. Ekstremno deformisano politi~ko trì{te, inercija i repro-
dukcija nerealnih o~ekivanja, vladavina starih i novih mitova, nekriti~ka
vera u jednostavna i brza re{enja, omamljuju}a demagogija i simplifikaci-
ja, sve ovo i dalje je dominanta pogre{ne i nesre}ne svesti naroda.
195
Ko se ovde jo{ uop{te se}a programa Anta Markovi}a iz 1991?

Njegove ponude «rada i znoja», kao alternative ponudi «krvi i suza»? O
stepenu dezorijentisanosti ovoga dru{tva ne svedo~i samo katastrofalno
lo{ izbor koji je ono napravilo pre jedanaest godina, nego jo{ vi{e i ~injeni-
ca da ono ni danas, nakon surove lekcije istorije, izgleda, iz te lekcije nije
ni{ta nau~ilo. Ono {to je Crnoj Gori danas neophodno, to je bolno, pa
makar i zakasnelo suo~avanje sa onom istom alternativom iz 1991. A
koliko bira~a bi ovde i danas bilo uop{te spremno da tu alternativu sledi
na vanrednim parlamentarnim izborima 20. oktobra 2002? I kako bi na tim
izborima pro{le partije ili intelektualci koji bi takvu alternativu ponudili?
Zato valjda i ne nude.
Mit i profesija
Da li je mogu}e da jedno dru{tvo potpuno propadne a da pri tome samo

jedna grupa odnosno profesija ostane netaknuta? Naravno da nije. Ali se
upravo tako razmi{lja o intelektualcima ovde i danas. Pod dominantnim
uticajem partitokrata, koje kod nas i dalje karakteri{e prili~no nizak nivo
obrazovanja, o kulturi da i ne govorimo, formiran je ~itav jedan mitolo{ki
iskrivljeni pojam intelektualca. Koji mitologizuje i iskrivljuje stvarne
probleme jedne grupe odnosno profesije.
Jo{ gore, mitolo{ki pojam intelektualca, kao i svaki mitolo{ki pojam

uostalom, razara sam objekt svoga predstavljanja. Zatire samu mogu}nost
razumevanja {ta je u stvari intelektualac odnosno profesija intelektualca.
Zbog toga se u Crnoj Gori danas ne samo ne ceni nego po pravilu i ne zna
{ta je to konceptualizacija, proizvodnja i primena kvalitetnih koncepata,
pojmova, ideja i modela. Prava sadrìna profesije intelektualca. I najbolji
oblik njegovog dru{tvenog angaòvanja. U siroma{nom dru{tvu,
me|utim, postoje samo partije, ministarstva, ministri i vlade. Ministar
dakle jesam, apodikti~ki tvrdi na{ etatista i partitokrata Dekart. Ali je i
ovakvo shvatanje dru{tvenog (ne)postojanja odnosno prestià, naravno,
samo jo{ jedan aspekt onog propadanja.
196
Kulminacija
A mo`da je re{enje za sve na{e probleme zaista u ukidanju, a ne samo

u odlaganju izbora. Izbori su tako skupi, zamorni i neizvesni. A na{i resur-
si tako oskudni i dragoceni. Naravno, partijski lideri ovo ne kaù sasvim
otvoreno i eksplicitno. Znaju i oni da bi to bilo krajnje kompromituju}e i
nedemokratski. Oni se zbog toga tako samo pona{aju. U tom smislu, i nji-
hovo aktuelno predizborno pona{anje, iako ima i odre|enih novih i origi-
nalnih momenata, predstavlja, zapravo, samo vrhunac, kre{~endo, kulmi-
naciju jedne dugotrajne politi~ke tendencije. Partitokratske tendencije
najraznovrsnijih oblika direktnog i indirektnog negiranja, gaènja,
ignorisanja, destruiranja, opstruiranja ili zaobilaènja izbora odnosno
izborne volje gra|ana. I to jednako posle kao i pre samih izbora.
Po~etak ove tendencije dogodio se danas ve} dalekog februara 1996,

kada je Ustavni sud Crne Gore, opredeljuju}i se u vezi sa ~lanom104
Zakona o izboru odbornika i narodnih poslanika Crne Gore izme|u izborne
volje gra|ana i volje partijskih bosova, su{tinski pogre{io i stao na stranu
ovih drugih. Ipak, ekspanzivna i agresivna partitokratska tendencija eskali-
rala je tek u poslednjih godinu i po dana, i to, pre svega, kao serija koncen-
trisanih mini-udara na gre{nu a ve}insku proindipendisti~ku volju gra|ana.
Najpre, to su bili iznu|eni vanredni parlamentarni izbori od 22. aprila 2001,
koji uop{te nisu bili neophodni, nego su predstavljali samo po~etak pritisa-
ka i odvra}anja, zatim to je bilo diskriminatorno tretiranje rezultata tih izb-
ora, 54:46% za indipendiste, kao ve}ine navodno nedovoljne za referen-
dum o nezavisnosti, najzad, i u najve}oj meri, to je bilo i potpisivanje
Beogradskog sporazuma od 14. marta 2002, koje je zna~ilo i najdirektnije
negiranje odnosno gaènje tih rezultata i volje gra|ana.
I zato sada umesto legitimnih odnosno na volji gra|ana zasnovanih

organa vlasti imamo ekstremno oslabljene institucije koje sve i bez
izuzetka pate od ozbiljnog ~ak opasnog deficita legitimnosti: vladu koja je
izgubila manjinsku podr{ku te kojoj je potom izglasano i nepoverenje u
parlamentu, parlament koji je nakon toga sam sebi skratio mandat,
novokomponovanu parlamentarnu ve}inu, za koju tako|e niko nije glasao
na izborima, mada ona to tako rado zaboravlja, Ustavni sud bez novoiz-
abranih sudija, predsednika kojem se tako|e preti ekstraustavnim
produècima. Jo{ gore, imamo i staru, istro{enu i iskompromitovanu par-
titokratiju, koja je za ovakvu situaciju najzaslu`nija, ali koja je i jedina,
druge za sada nemamo, koja iz te situacije moè i mora da prona|e izlaz.
197
U aktuelnoj partitokratiji, me|utim, leì i na{ najve}i, ~ini se ~ak

nere{iv problem. Na{ za~arani politi~ki krug. U krajnjoj liniji, ni neki
produèni ili novi okrugli sto odnosno odlaganje izbora ne bi bili problem,
iako smo ve} duè vremena i u svakom pogledu u velikom reformskom i
tranzicionom zaka{njenju. Ali to ne bi bio problem samo pod uslovom da
mi uop{te imamo posla sa politi~kim odnosno partijskim vo|stvima koja
su do danas pokazala makar minimum demokratskog kapaciteta i kredi-
biliteta. Ali kad nemamo, {ta onda? Svako zalaganje za odlaganje ve}
zakazanih vanrednih parlamentarnih izbora tada vi{e li~i na novu fazu
beskrupuloznog i destruktivnog makijavelizma nego na iskreno traganje
za punim politi~kim konsenzusom ili kompromisom.
Kada bi motivi predlaga~a bili zaista ~isti i demokratski a ne destruk-

tivni i makijavelisti~ki, uostalom, izborni okvir mogao bi da se usaglasi i
bez odlaganja izbora. Stavovi OEBS su u tom pogledu jasni i nedvosmis-
leni, a preostala sporna pitanja ne toliko brojna i te{ka. Ukoliko su ti
motivi, ipak, samo fingirani, naime sra~unati na to da se samo pokaè i
dokaè kako «Crna Gora eto nema kapaciteta ~ak ni da odrì obi~ne izbore
a kamo li da organizuje i sprovede demokratski i bezbedan referendum o
nezavisnosti za tri godine», te da je zbog toga i za Crnu Goru Velika ili
kako joj se u poslednje vreme tepa «Sna`na i Liderska Srbija» jedina alter-
nativa, tada neka je i Crnoj Gori i «Sna`noj i Liderskoj Srbiji» Bog u
pomo}i. Taj film smo ve} gledali.
198
Nije lapsus
Naravno da nedavna izjava Vojislava Ko{tunice o RS kao «samo

privremeno odvojenom delu porodice», kojom su, jedva prikriveno, i po
ko zna koji put, samo ponovljene stare velikosrpske teritorijalne pretenzi-
je prema delu Bosne i Hercegovine, nije bila nikakav lapsus. To dobro zna
svako ko je iole pa`ljivije pratio dramati~ni politi~ki proces u ovom
regionu u poslednjih deset-petnaest godina. To dobro zna i sam Pedi
E{daun, koji, kada je o ovom procesu re~, sigurno spada u najbolje
obave{tene Zapadnjake. Zbog toga se E{daunova kvalifikacija
Ko{tuni~ine izjave kao puke jezi~ke oma{ke moè razumeti samo kao
nadaleko ~uveni britanski cinizam. «Gospodine predsedni~e, va{a trenut-
na mo} da pripajate odnosno odvajate, toliko je ograni~ena, da se sve va{e
izjave u vezi sa tim mogu ozna~iti samo kao gre{ka, oma{ka, lapsus,» to
je pribli`ni sadràj ovog cinizma.
Kada je re~ o trenutnom stanju stvari, Pedi E{daun je svakako u pravu.

Nekoliko desetina hiljada me|unarodnih vojnika faktor je kojeg u ovom
trenutku i te kako uvaàvaju sve pa i one velikodràne snage u regionu
koje reprezentuje Vojislav Ko{tunica. Pedi E{daun, kao ni me|unarodna
zajednica u celini, me|utim, nije u pravu kada je re~ o bliskoj, a pogoto-
vo ne kada je re~ o ne{to daljoj perspektivi. Samo u friziranim
birokratskim izve{tajima me|unarodnih i lokalnih aparat~ika, ta perspek-
tiva je neproblemati~na, ruì~asta, pink. U zbilji, ona je veoma sloèna,
nestabilna i neizvesna. U takvoj perspektivi, ona izjava Vojislava
Ko{tunice nije ni malo naivna i bezopasna. A pogotovo nije nikakav lap-
sus.
Nije lapsus najpre zbog ozbiljnog trenda unutra{njepoliti~kog

pogor{anja u Srbiji i Crnoj Gori. Dijaboli~ni pragmati~ki savez briselskih
birokrata, beogradskih hegemonista i podgori~kih unitarista, krunisan
Beogradskim sporazumom, odnosno nametanjem zajedni~ke dràve, za
samo pola godine, skoro do pobede je oja~ao staru velikosrpsku alijansu.
U ovoj perspektivi, a ona je ve} sasvim bliska, mogu}a i verovatna, peti
oktobar naglo retardira iz demokratske revolucije u dràvni udar, a domi-
nantni politi~ki proces iz te{ke tranzicije u demago{ku restauraciju. U
odnosima izme|u Srbije i Crne Gore, ovu restauraciju najbolje ilustruje
rekordno kratkotrajni ìvot predloga Ustavne povelje vlade dve republike.
Od svih verzija Ustavne povelje koje su se do sada pojavile, ova je za Crnu
Goru svakako bila najmanje neprihvatljiva. I sa najvi{e elemenata mod-
199
ernog evropskog pragmatizma i liberalizma. Ali je upravo zato i tako

ekspresno propala. [to je samo jo{ jednom egzaktno pokazalo kako Srbiju
i Crnu Goru danas u sistemskom smislu povezuje jo{ samo ~isti i destruk-
tivni velikosrpski nacionalizam.
Ali ona izjava Vojislava Ko{tunice nije lapsus ni zbog ozbiljnog i

prete}eg trenda me|unarodnopoliti~kog pogor{anja posle 11. septembra
2001. Irak i Stalni me|unarodni krivi~ni sud samo su povod, su{tina je
po~etak uru{avanja bretonvudskog sistema UN stvorenog posle II svet-
skog rata, preciznije objava ~iste sile kao novog regulatora odnosa me|u
dràvama i narodima posthladnoratovskog sveta. U ovoj perspektivi, koju
je predsednik SAD pre nekoliko dana onako neuvijeno najavio sa govor-
nice Generalne skup{tine UN, i pogor{anje u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u
regionu u celini, tek dobija prave, zabrinjavaju}e potencijale. U ovoj per-
spektivi, i tek izgra|ene institucije me|unarodnog demokratskog
inìnjeringa, Pakt stabilnosti, Partnerstvo za mir, te Ugovori o asocijaciji i
stabilizaciji, po~ele su da atrofiraju i slabe, a teku}i krizni menad`ment
odnosno paket, sa adekvatnim akronimom DROB, dakle Dejtonski
mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, Rezolucija Saveta bezbednos-
ti UN 1244 za Kosovo, Ohridski sporazum za Makedoniju, te Beogradski
sporazum za Crnu Goru i Srbiju, po~eo je da se klima i rasklimava sa
svake strane.
Jedan oblik ovog klimanja i rasklimavanja jeste i sve ja~i pritisak na

Crnu Goru da prihvati Ustavnu povelju koja bi nevoljnu republiku «zaku-
cala» ~ak i daleko ispod samog Beogradskog sporazuma. Da Crna Gora u
ratovima za tu|e teritorije i dràve tokom protekle decenije nije ekstrem-
no iscrpljena, a njena vlast zbog istih razloga isto toliko istro{ena i ucen-
jena, odgovor na ovaj pritisak bio bi jednostavan i lak. Raspisivanje refer-
enduma ili progla{enje nezavisnosti u parlamentu. Ovako, bez ironije,
ostaje jo{ samo nada u Svetog Petra Cetinjskog. I u volju, sposobnost i
snagu nekih novih politi~kih generacija, da te{ki a nere{eni konflikt oko
dràvnog statusa, kojeg nastaju}a Ustavna povelja o~igledno samo odlaè
i pogor{ava, re{e na minimalno korektan, civilizovan i demokratski na~in.
Bez nametanja.
200
Predizborni pink
Nije nepoznato, ruì~aste nao~are standardan su rekvizit svih politika i

politi~ara, posebno u vreme predizbornih kampanja i mitinga, a ne bilo
kakav crnogorski unikum. Crnogorski predizborni pink 2002, me|utim,
predstavlja ne{to mnogo ozbiljnije. Izraz dubljih struktura i poreme}aja, a
ne tek slu~ajnih konjunktura. Dugotrajni trend, a ne tek prolazni efekt.
Te{ku post-totalitarnu me{avinu, a ne obi~ni, laki koktel. Pored
nepodno{ljive koli~ine manipulativne utopije, ova me{avina sadrì jo{
barem dva depresivna elementa: blokiranu tranziciju i prete}u restauraci-
ju. Sva tri elementa jasno se vide i u jesen 2002. u predizbornoj Crnoj
Gori. I to u sva tri njena glavna unutra{njepoliti~ka domena: odnosu prema
zlo~inima iz 1990-ih, zaustavljenim reformama, i samo potisnutom a jo{
uvek nere{enom dràvnom pitanju.
Pri tome se ni jednog trenutka ne sme smetnuti s uma ni to da je pink ne

samo metafora odnosno boja laì, utopije i manipulacije, nego i metafora
odnosno boja besa, agresivnosti i nasilja. Kao ni to, naravno, da izme|u ove
dve deluje puna unutra{nja sinergija. Koja se veoma dobro vidi i u posled-
njih par meseci. Poku{aj da se nametnu retroaktivni izborni zakoni, opasno
i dugotrajno opstruiranje Ustavnog suda, skoro neskriveno ispoljavanje
apetita za osvajanje vlasti bez izbora, odlaganje odnosno izbegavanje novih
medijskih zakona, produàvanje pa i pogor{avanje partijskog odnosno
komitetskog novinarstva, te rehabilitacija ratnohu{ka~kih kadrova u
dràvnim medijima, ovo su samo najpoznatiji oblici na{eg dana{njeg
dvostrukog pinka. A {to za ove negativne oblike, pored prete`ne odgov-
ornosti novokomponovane, ne malu odgovornost ima i prethodna parla-
mentarna ve}ina, koja je toliko dugo i uporno branila monopole i odlagala
stvarne reforme, to, naravno, na{u situaciju ni malo ne olak{ava. Zbog
svega ovoga, nisu u pravu oni koji tvrde da je na{ izbor 20. oktobra 2002.
lak ili ~ak lak{i nego ikada. îni se ~ak da je obrnuto. Apsolutna vlast jedne
u najboljem slu~aju polureformatorske ali i monopolima i korupcijom
te{ko optere}ene opcije, ili apsolutna vlast rivalske opcije koja je pre svega
snaga restauracije, ili neka vrsta njihove dugo najavljivane nagodbe i kon-
centracije, koja je od ove tri opcije manje ili vi{e lo{a, ~uveno takozvano
manje ili ve}e zlo, ~ini se kao da je to glavno ako ne i jedino pitanje.
Uprkos preovla|uju}em mnjenju i retorici, na{u situaciju ni malo ne

olak{ava ni takozvani spolja{nji faktor. Koji je i sam sloèn i kontradik-
toran. Kao Skadar na Bojani. Najjednostavnije re~eno: nema te
201
demokratske ekspertize i supervizije OEBS-a koja je u stanju da popravi

ono {to je 14. marta ove godine napravila odnosno nametnula relapolitika
EU. Zbog toga i EU u Crnoj Gori, to jest njena politika «stabilizacije, aso-
cijacije i integracije», sve vi{e retardira u pink utopiju. I u
makijavelisti~ku tehniku. S tim {to odmah treba dodati: i ova maki-
javelisti~ka utopija odnosno tehnika ima svoju realnu i objektivnu osnovu.
Koju treba studirati a ne anatemisati. Za razliku od prvog velikog talasa
evropskih integracija, onog iz vremena hladnog rata, koji je bio usmeren
isklju~ivo na Zapad, i na zemlje pribli`no istog stepena dru{tvenog razvo-
ja, naime, aktuelni, posthladnoratovski talas «pro{irenja» EU neuporedivo
je zahtevniji i teì, jer je po prvi put u istoriji usmeren na evropski Zapad
i Istok, i na zemlje izme|u kojih se razlike u stepenu dru{tvenog razvoja
mere vekovima a ne decenijama. Otuda i strah, skepticizam i konzerva-
tivizam, a unutar ovih i onaj neobi~ni a istovremeni utopizam i maki-
javelizam, i to ne samo kod siroma{nih zemalja kandidata, nego i kod
bogatih zemalja ~lanica EU.
Poznavanje realne i objektivne osnove EU i uop{te me|unarodne

realpolitike prvi je korak u razlikovanju onoga na {to se moè uticati od
onoga na {to se ne moè ili na {to se moè manje ili mnogo manje uticati.
U svakom slu~aju, Crna Gora moè mnogo vi{e da uti~e na samu sebe,
mada je i taj uticaj danas dosta ograni~en, nego na svoje okruènje, pogo-
tovo na EU i druge velike sile. Zbog toga na samu sebe Crna Gora i treba
u najve}oj meri da se koncentri{e. [to ona to jo{ uvek ne ~ini ili ne ~ini na
pravi na~in, stvar je pre svega njene sopstvene negativne dinamike, iscr-
pljenosti i inercije. Retki ohrabruju}i znaci u Crnoj Gori ove jeseni,
protesti UNEM-a i drugih medijskih i nevladinih asocijacija protiv levi-
jatanskih te`nji starih-novih vlasti, sa predstoje}im izborima imali su
samo indirektne veze. To je verovatno i ono najva`nije po ~emu }e ti
izbori biti upam}eni. Bu|enje Crne Gore iz duge i opasne pink utopije po
svoj prilici mora}e da sa~eka neke druge izbore ili dane.
202
A sad svi u Evropu
»A sad svi na svoje radne zadatke!« Ko bi to mogao da zaboravi. Ovo

je bila jedna od onih ~uvenih kratkih re~enica-manipulacija pomo}u kojih
je Slobodan Milo{evi}, odmah nakon Osme sednice, onako poletno i
efikasno, zapravo, zapo~injao svoj trinaestogodi{nji destruktivni mandat.
»Evropska« parafraza ove re~enice, koja je adresirana na sve, pa i na
pobedni~ke partije poslednjih crnogorskih izbora, nije obi~na ironi~na
dosetka, nego su{tinski ta~no upozorenje. Sude}i prema retorici, ali jo{
vi{e i prema stvarnom pona{anju u poslednjih par godina, najve}i deo
vo|stava ovih partija, jo{ uvek stenje pod te{kim nasle|em velikog vo|e,
pa }e zbog toga put Crne Gore u Evropu i dalje biti sve samo ne ~isto
tehni~ko pitanje tranzicije.
Dobro bi bilo da pobednici to shvate na vreme, pa i pre nego do kraja

ispiju slavljeni~ko pi}e. Dve dobre strane rezultata poslednjih izbora,
pobeda manjeg zla, ili ne{to blaè re~eno manje lo{eg takmaca, plus jasan
i stabilan mandat, koji je svakako neophodan za uspe{ne reforme, nikako
ne bi smele da potisnu ili zamagle svest o njihovim istovremenim i ne
malim unutra{njim limitima. A njihov najve}i unutra{nji limit i ovoga
puta bio je u ~injenici da je na izborima odlu~ivao pre i vi{e takozvani neg-
ativni nego pozitivni razlog ili glas. Drugim re~ima, i za pobedu na ovim
izborima, Lista za evropsku Crnu Goru (LZECG) vi{e treba da zahvali
svojim politi~kim protivnicima, novokomponovanoj parlamentarnoj
ve}ini, i njenoj tromese~noj antidemokratskoj kampanji, nego sopstvenom
politi~kom programu, o delima da i ne govorimo. Treba li uop{te
podse}ati na to, svi najve}i, dubinski, strukturni problemi Crne Gore,
ekonomske i politi~ke reforme, uspostavljanje novih odnosa sa Srbijom,
stvarni a ne samo retori~ki po~etak evropskih integracija, i dalje su na
po~etnoj odnosno nultoj ta~ki.
Zbog toga mandat dobijen na ovim izborima i treba shvatiti ne kao

apsolutnu, dakle potpunu i bezuslovnu podr{ku, poverenje i vlast, kako se,
na àlost, ve} ponegde moè ~uti, nego pre svega kao jo{ jednu, mo`da
~ak i kao poslednju priliku za sve. Naravno, to je najpre i najvi{e prilika
za pobedni~ku LZECG, da najzad uverljivo demonstrira stvarnu sprem-
nost i sposobnost za ekonomske i politi~ke reforme, koje su jedna vrsta
obaveznih kvalifikacija, i to ne samo za evropske integracije, nego i za na
tri godine odloènu dràvnu nezavisnost. Isto tako, to je prilika i za tvr-
dokornu, milo{evi}evsku i postmilo{evi}evsku, »projugoslovensku«
203
opoziciju u Crnoj Gori, da se kona~no i su{tinski okrene Crnoj Gori, a

pitanje dràvnog statusa prepusti korektnoj referendumskoj ili skup{tin-
skoj proceduri. Najzad, to je prilika i za spolja{nje faktore crnogorske
krize, hegemoniste u Beogradu i birokrate u Briselu, da kona~no izvuku
neke pouke, priznaju ve}insku te`nju Podgorice ka nezavisnosti, prestanu
da se prema ovoj pona{aju jednostrano, pristrasno i naredbodavno, i na taj
na~in omogu}e deblokiranje i uspostavljanje stvarnog a ne samo simulira-
nog dijaloga u samoj Crnoj Gori (bez kojeg u ovoj ne moè do}i ni do
stvarne koncentracije na reforme i integracije ni do novog pa makar i samo
proceduralnog konsenzusa za trajno re{enje pitanja dràvnog statusa).
Postizborna euforija nije najbolje vreme za procenjivanje {ansi skicira-

nog spiska prioriteta i èlja. Za pouzdanije procene mora}e da se sa~eka
bar neko vreme. Recimo uobi~ajenih sto dana. Pre toga, ve} tokom prve
postizborne sedmice, mogli su da se registruju samo krajnje kontradiktorni
znaci, koji su nagovestili isto tako krajnje neizvesne procese i rezultate.
Tako, postmilo{evi}evska opozicija po prvi put je javno priznala i ~estita-
la pobedu svom rivalu, {to je svakako bio veliki korak napred, i to ne samo
za opoziciju nego i za celokupnu Crnu Goru, ali je ubrzo potom najavila i
bojkot onih prvih sto dana, {to je opet bio veliki korak nazad. Ili, na vest
o rezultatima poslednjih izbora, koji su u stranim medijima, pored ostalog,
protuma~eni i kao znak sna`nog uspona indipendista, hegemonisti u
Beogradu i birokrate u Briselu su se primetno uti{ali, ali, isto tako ima
znaka, ne i trajno odustali. Najzad, i najzna~ajnije, i prva reagovanja lid-
era pobedni~ke liste donela su krajnje kontradiktorne signale, realizam,
suzdrànost i svest o teìni problema i odgovornosti, s jedne, ali i
produètke stare svesti o apsolutnoj vlasti, monopolima i partitokratiji, s
druge strane. [ta }e od svega ovoga prevladati u naredne ~etiri godine
ostaje krajnje otvoreno. Zbog toga ostaje aktuelna i parafraza velikog vo|e
iz naslova ovog teksta. A ako bilo ko od aktuelnih pobednika misli da je
~etiri godine mnogo, neka se samo seti brzine isparenja {ampanjca, te{kog
mamurluka, i jo{ teè borbe za goli politi~ki opstanak, nakon velike
pobedni~ke euforije 31. maja 1998. Samo {to ovoga puta, ni za njih, ni za
Crnu Goru, verovatno vi{e ne bi bilo prilike za popravni.
204
Efekat ìvog peska
Kako vreme od potpisivanja Beogradskog sporazuma proti~e, sve je

o~iglednije da je taj sporazum jednako te{ko prihvatljiv za dominantnu
Srbiju, kao i za dominantnu Crnu Goru. Otuda i aktuelna blokada Ustavne
povelje, to jest nastojanje da se Crnoj Gori nametne i ono ~ega u tom spo-
razumu nema. Ali, ni ovo nastojanje nije slu~ajno niti efemerno. Naprotiv,
i ono ima svoje duboke, sistemske, strukturne, istorijske korene. Ispod
povr{inskog sloja vladaju}ih reìma, koji se smenjuju relativno brzo, krije
se jedan dublji sloj, sloj dominantne politi~ke ideje, u na{em slu~aju to je
ideja Velike Srbije, koji se menja relativno sporo, a ispod ovog sloja opet
jedan jo{ dublji, zapravo najdublji sloj, sloj «socijalne fizike» Srbije i Crne
Gore, sloj neodrìve ili veoma te{ko odrìve asimetrije dve ekstremno
nejednake jedinice, koji se uop{te ne menja, ili se menja brzinom stalag-
mita i stalaktita. «Obrenovi}evsko dovijanje» Vojislava Ko{tunice
prili~no je iskren i veran opis ve{tine koja je ovome bila neophodna da
uprkos ovoj i ovakvoj fizici odnosno asimetriji sa~uva kakav-takav ostatak
ili surogat dràvne zajednice.
U uslovima opisane fizike odnosno asimetrije, i pitanje na~ina izbora

predstavnika Skup{tine Zajednice postalo je mnogo zna~ajnije nego ina~e.
Stvar je krajnje dinami~na i osetljiva. Kada bi dominantna, dakle i
Ko{tuni~ina, a ne samo \in|i}eva Srbija, prihvatila da je ta stvar zaista
samo «tehni~ko pitanje», te kao takvo u suverenom domenu dràve ~lan-
ice, dakle upravo onako kako pi{e i u samom Beogradskom sporazumu,
tada bi ona mala verovatno}a odrànja ove zajednice mo`da mogla i da se
realizuje, jer bi samo ovo prihvatanje zna~ilo da dominantna Srbija vi{e
nije Velika Srbija, pa da dakle vi{e nije ni izvor stalne pretnje za manjeg
partnera. Zadivljuju}e aktivni Dragoljub Mi}unovi} u pravu je kada isti~e
kako «posrednog izbora za poslanike jednodome federalne skup{tine nema
nigde na zemljinom {aru», ali «nigde na zemljinom {aru» nema ni federaci-
je sa dve ovako ekstremno nejednake jedinice. Pitanje je da li je federacija
sa dve ovakve jedinice uop{te mogu}a. Dve nezavisne dràve ili uni-
taristi~ka asimilacija manje od strane ve}e jedinice, to su dve mnogo
verovatnije odnosno realisti~nije opcije. Na negativan i indirektan na~in,
ovo poslednje uverljivo potvr|uju i aktuelni unitaristi~ki pritisci, koji se na
Crnu Goru vr{e u poslednjih osam meseci od potpisivanja Beogradskog
sporazuma.
Sre}om po Crnu Goru, stvar sa ovom vrstom pritisaka je kao sa ìvim
205
peskom. [to vi{e i pani~nije poku{avate da se iz ìvog peska izvu~ete, to

vi{e ubrzavate sopstveno propadanje i tonjenje. [to su sna`niji velikosrp-
ski unitaristi~ki pritisci na Crnu Goru, to je sna`nija njena prirodna
indipendisti~ka reakcija i emancipacija. Nezavisna Hrvatska je imala
razloga da kaè «Danke Gen{er», crnogorski indipendisti pre petookto-
barske revolucije «Danke Slobodane» i «Danke Vojislave ([e{elj)», posle
5. oktobra 2000. «Danke Havijer» i «Danke Vojislave (Ko{tunica)».
Efekat ìvog peska u na{em slu~aju potvr|en je i na sasvim egzaktan,
matemati~ki na~in. Na pretposlednjim vanrednim parlamentarnim izbori-
ma, odrànim 22. aprila 2001, rezultat je bio 54:46% u korist indipendista,
a na poslednjim, odrànim 20. oktobra 2002, kao odgovor, reakcija na jed-
noipogodi{nje pritiske iz Beograda i Brisela, procentna razlika skoro je
udvostru~ena, 57:43% za indipendiste.
Ali interes Srbije, kao ni interes Crne Gore, sigurno nije dalje propa-
danje i tonjenje. I gubljenje energije neophodne za reforme. Pre oko god-
inu dana Srbija i Crna Gora su ve} bile postigle na~elnu saglasnost o mo-
gu}nosti, potrebi i proceduri za kona~no, mirno i regulisano razdvajanje.
Tada se potpuno nepotrebno i pogre{no ume{ao Brisel. Poni{tio postig-
nutu saglasnost, vratio stvari na po~etak, podrào velikosrpski koncept i
snage, i na kraju proizveo onaj kontraefekt. Ipak, ukoliko je u Beogra-
dskom sporazumu i{ta bilo dobro, onda je to verovatno bilo kupljeno vre-
me, koje je omogu}ilo ~ak i briselskim birokratama da shvate (ili se tome
barem treba nadati). U Podgorici i Beogradu ve} su shvatili. I to ne samo
roker Nenad ânak, advokat Vladan Bati}, ve}ina obi~nih gra|ana, najzad
i dve republi~ke vlade, nego, utisak je, i sam poslednji branilac Zajednice.
Pa`nji kremljologa sigurno ne bi promakla jedna mala ali zna~ajna jezi~ka
razlika: u javnoj odnosno TV debati, pred drugi krug neuspe{nih predsed-
ni~kih izbora u Srbiji, Vojislav Ko{tunica je, umesto stigmom «separatiz-
ma», po prvi put, svoje politi~ke protivnike ~astio retorikom «indipendiz-
ma». Bez ironije, treba se nadati.
206
Opsesija
Dva testa
Sticajem okolnosti, do kraja ove sedmice o~ekuju se rezultati jo{ dva za

DPS ali i za celu Crnu Goru veoma va`na politi~ka testa.
Ustavna povelja
Locirati prve neposredne izbore za skup{tinu dràvne zajednice u 2005,

odmah nakon eventualnog referenduma o samostalnosti, naravno ukoliko
ovaj ne bi uspeo, a pogotovo ukoliko bi se od njega odustalo, mo`da bi i
moglo da ima nekog smisla. U tom slu~aju, naime, prihvatanje neposred-
nih izbora bilo bi samo jo{ jedna potvrda odustajanja od samostalnosti.
Kada na {to kra}em roku, odnosno na 2004, kao na «godini kompro-

misa», insistira Ko{tuni~ina Srbija, to se ve} moè razumeti. Za Ko-
{tuni~inu Srbiju, ovakvim insistiranjem, crnogorski referendum se su{tin-
ski i psiholo{ki prejudicira, dezavui{e ili blokira. Kada ovakvo re{enje pri-
hvata i \ukanovi}eva Crna Gora, i to samo mesec dana nakon ubedljive
pobede na izborima, me|utim, tada vam ne ostaje ni{ta drugo nego da
utehu potraìte u jednom aktuelnom paradoksu. Ukoliko vam ni{ta nije
jasno, kaè ovaj paradoks, ne brinite, to je znak da ste jo{ uvek normalni.
Kandidat za predsednika
Drugi test je jo{ egzoti~niji. Kada jedan od najdirektnije zaintereso-

vanih za to mesto, podpredsednik DPS, insistira na «partijskoj prepoz-
natljivosti» kandidata za predsednika republike, tada to moè da se shvati
i kao prosto odsustvo mere, stila i ukusa, koje je kod nas, uostalom, sasvim
uobi~ajeno. Ali kada ovaj podpredsednik pri tom u pomo} poziva jo{ i
evropski i svetski «parlamentarizam», tada vam opet ne ostaje ni{ta drugo
nego da utehu jo{ jednom potraìte u onom paradoksu.
Ni mesec dana od izbora, a na{ podpredsednik bi ve} hteo da zaborav-

imo na stvarne rezultate, pa ~ak i na stvarne u~esnike izbora. Zato ipak
podesetimo, na izborima 20. oktobra 2002, nije ni u~estvovala ni pobedi-
la DPS, nego Lista za evropsku Crnu Goru. To jo{ egzaktnije pokazuje
207
sloèna, koaliciona, vi{e{artijska, a ne prosta, jednopartijska struktura

osvojenih mandata, koja nije 39+0, nego je 29+7+1+1+1.
«Parlamentarizam» na koji se poziva podpredsednik DPS nalaè da se
jedna od tri klju~ne funkcije vlasti ustupi ostatku Liste a ne da ih sve tri
uzurpira DPS. S obzirom na ~injenicu da je DPS ve} «pokrio» mesta
predsednika vlade i parlamenta, jasno je da, upravo po pravilima parlame-
natrizma na koja se poziva na{ podpredsednik, mesto predsednika repub-
like treba da pripadne ostatku Liste, verovatno SDP kao njegovom
najja~em delu.
Naravno, za nestrana~kog kandidata, kojeg je predloìla SDP, govore i

mnogi drugi, {iri, dublji, simboli~ki razlozi. Najpre, re~ je o nespornosti i
kontinuitetu antiratnog profila tog kandidata, kojim se ne moè pohvaliti
ni jedan ~elnik DPS. A zatim, i s tim u vezi, re~ je i o potrebi da DPS
najzad demonstrira sposobnost za su{tinsku demonopolizaciju i diskonti-
nuitet. Ali, govoriti o simboli~kim, {irim i dubljim razlozima, onima koji
ne razumeju ili ne uvaàvaju ~ak ni elementarna pravila parlamenatrizma,
isto je {to i obja{njavati najsloènije tajne matematike onima koji ne znaju
ni tablicu mnoènja.
Opasna iluzija
U oba slu~aja, re~ je, zapravo, o jednom jedinom testu. Testu na apso-
lutnu vlast. A apsolutna vlast, u uslovima kvaziprotektorata, kao i u
uslovima nerazvijenosti, siroma{tva i zapu{tenosti svake vrste, nije samo
o~igledna opsesija, nego i opasna iluzija. U dva gornja slu~aja, kao i u
bezbroj drugih primera, ovakvo ili onakvo konkretno re{enje, ~ak i nije
ono {to najvi{e zabrinjava. Neposredni izbori 2004, odnosno kandidat za
predsednika republike iz DPS, mo`da bi i mogli da se prihvate kao naj-
manje lo{e ili kao nametnuto re{enje. Mo`da glasine o pritiscima iz
Brisela, barem kada je o neposrednim izborima re~, i nisu samo glasine.
Ono, me|utim, {to apsolutno zabrinjava i onespokojava, to je ekstremno
monopolisti~ko, ~ak autisti~no pona{anje vrha DPS, koji, ba{ kao i pri-
likom potpisivanja Beogradskog sporazuma, ignori{e ~ak i najbliè koali-
cione partnere.
Dok slu{ate na{e politi~are, stalno se pitate da li oni stvarno veruju u

ono {to pri~aju. Da li ~elnici DPS zaista veruju u to da je Lista na protek-
lim izborima pobedila zbog kontinuiteta a ne zbog diskontinuiteta, zbog
dobre vlasti a ne zbog lo{e opozicije, zbog reformskih rezultata a ne zbog
dràvnog statusa. Tokom kampanje, predsednik DPS ~ak je i eksplicitno
208
pozivao da se za Listu glasa kao za manje lo{u a ne idealnu varijantu, {to

je nagove{tavalo politi~ko otvaranje te partije, u krajnjoj liniji njenu
su{tinsku evoluciju, transformaciju i demonopolizaciju, kao uslov njenog
dugoro~nog opstanka, i kao uslov preporoda Crne Gore. Samo mesec dana
nakon izbora, podpresednik te partije pri~a sasvim suprotnu, ekstremno
monopolisti~ku, ~ak autisti~nu pri~u. U odsustvu bolje i uverljivije alter-
native, crnogorska vlast kao da je re{ila da igra obe uloge, i vlast i opozi-
ciju.
209
Alhemija
Alhemija pretvaranja indipendisti~ke ve}ine u manjinu u Crnoj Gori

traje ve} pune dve godine, ali kulminira tek ovih dana sa usvajanjem
Ustavne povelje. Pa ipak, alhemija je misterija samo za naivne.
Rasvetljena, svaka tajna postaje banalna. To vaì i za ~etiri neobi~na
fenomena sa neveselog do~eka nove zajednice.
Protektorat
Najpre, neobi~no je {to je prihvatanje neposrednih izbora za Skup{tinu

dràvne zajednice nai{lo na tako mlake reakcije. Pre samo mesec-dva
obe}anje neprihvatanja neposrednih izbora bilo je u samom sredi{tu a ne
na periferiji zahuktale izborne kampanje. I vlast i povelja i zajednica koje
kr{e ovo obe}anje nelegitimne su i ni u jednom normalnom demokratskom
sistemu ne bi mogle da opstanu duè od vremena potrebnog za organizo-
vanje novih vanrednih izbora. Ali je stvar upravo u tome {to Crna Gora
ve} najmanje godinu-dve zapravo nema sopstvene vlasti nego je pod
vla{}u jedne vrste atipi~nog, nevidljivog, ali sna`nog protektorata. O tome
posredno govori i ovo neobi~no }utanje. Onih koji ose}aju, ~ak i ako ne
znaju.
Afera
Na prethodni, nadovezuje se i slede}i, jo{ neobi~niji fenomen. Kada su

svi o~ekivali da }e vlast, zna~ajno oja~ana na tek odrànim izborima, sada
lako mo}i da odbije sve pritiske iz Brisela i Beograda, ona je po~ela da se
pona{a upravo suprotno. Ne samo da je prihvatila sve za {to je do ju~e
tvrdila da nikako ne}e da prihvati, nego je sve to, pa i vi{e, prihvatila u
paketu i urgentno. Prihva}ena je revizija Beogradskog sporazuma. Ovakav
razvoj prosto je nametnuo jednu pretpostavku. Da daleko od osvetljene
politi~ke scene postoji neka va`nija ali zamra~ena i obi~nim gra|anima
nedostupna sfera politi~kih pritisaka i ucena. Da pojava afere takozvanog
trafikinga nekako ba{ u vreme sa nametanjem Ustavne povelje mo`da i
nije bila puka koincidencija. Te da je ta afera mo`da samo vidljivi vrh
ledenog brega ispod kojeg plutaju jo{ Hag i ko zna jo{ {ta.
210
Vlast
Zamra~ena pro{lost mo`da obja{njava jo{ jednu bizarnu sliku sa

neveselog do~eka. înjenicu da su se, i na strani pristalica, i na strani pro-
tivnika, nakon punih deset godina, kao na nekoj morbidnoj godi{njici,
ponovo okupila i na{la ista stara poznata lica. Kod prvih nedostaje samo
Slobodan Milo{evi}. Svi ostali su tu: DPS, SNP, SNS, NS, Beograd,
Brisel. Kod drugih tako|e: LS, SDP ukoliko ga DPS ne apsorbuje,
albanske stranke. I odnos snaga odnosno procenata sli~an je kao i pre deset
godina: 85:15. Ipak, ono {to najvi{e fascinira, to su nepokretna, kamena
lica. Beskona~na, gotovo neljudska mirno}a i koncentracija. I zapanjuju}a
adaptacija i transformacija. Od zajedni~ke dràve do nezavisne Crne Gore
i nazad. Ovaj fenomen ne moè u celini da objasni samo vezanost za vlast,
monopol i sinekuru, mada i ona obja{njava dosta toga. Jedan vaàn iako
nevidljiv deo kamenih lica obja{njava onaj njihov zajedni~ki isto~ni greh.
U jednom relativno dugom periodu, onom od 1988-1997, svi su oni, manje
ili vi{e, ipak, bili deo istog politi~kom projekta i pokreta. Koji sada dolazi
po svoje.
Anti-elita
Najneobi~niji je ipak poslednji od ~etiri fenomena. To je ~injenica da je

nezavisna Crna Gora, uprkos svemu, i dalje mogu}a.
Nakon poslednjih «kompromisa», zapravo lomova i nametanja,

crnogorski referendum je dalji nego {to je bio, i sve pri~e o tome kako je
obrnuto krajnje su neozbiljne. Beogradski sporazum nije po prvi put u
istoriji zagarantovao, kako neta~no prikazuju apologete DPS, nego sus-
pendovao na tri godine pravo na referendum. A ustavnim lociranjem prvih
neposrednih izbora za Skup{tinu dràvne zajednicu ta~no godinu dana
pred eventualni referendum, ovaj je i dodatno napadnut i oslabljen. Ovo su
samo neki od najskorijih i za nezavisnost Crne Gore izrazito nepovoljnih
momenata.
U pravcu povoljnom za nezavisnost Crne Gore, me|utim, rade isto tako

sna`ni faktori. Najpre, to je sama dràvna zajednica, koja je po definiciji
privremena. Oro~ena na tri godine. Po isteku ovog perioda a mo`da i pre
toga ona mora krenuti bilo u pravcu jedne normalne dràve bilo u pravcu
dve nezavisne dràve. Sve je mogu}e zamisliti samo ne da samo ovo ~udo
postane stabilno i normalno. Zatim, to je stanje u Srbiji, koje je izuzetno
sloèno i te{ko, i u kojem ve}a dràva ~lanica sve teè uspeva da kon-
211
troli{e i samu sebe, a kamoli Crnu Goru. Kona~no, i najvi{e, to je «soci-

jalna fizika» ekstremne nesrazmere dve dràve ~lanice, koja njihovu
zajednicu ~ini veoma te{kom, ukoliko uop{te mogu}om.
Obratite pa`nju: faktori povoljni za nezavisnost Crne Gore najve}im

delom rezultat su fizike ili slu~aja a ne vladaju}e elite. Drugim re~ima,
ukoliko i postane nezavisna, Crna Gora }e u tome uspeti ne zahvaljuju}i,
nego nezavisno, pa i uprkos toj eliti. Zato je ona, zapravo, anti-elita a ne
elita.
212
Tehni~ka gre{ka
Na sedmogodi{njicu Dejtona, Milan Milutinovi}, doju~era{nji predsed-

nik Srbije, u ono vreme {ef «jugoslovenske» diplomatije, zamoljen je da
oceni Dejtonske sporazume, kao i sopstveni doprinos njihovom postizan-
ju. Prema Vijestima od 24. novembra 2002, on je to u~inio tako {to je
najpre istakao kako je «zadovoljan svojim u~inkom», te kako zbog toga
«ni u snu nije pomislio da }e se na}i na listi» Ha{kog tribunala, a odmah
zatim dopustio je da je u Dejtonu ipak u~injena i jedna «uslovno re~eno
tehni~ka gre{ka. Granica se povla~ila olovkom u razmjeri 1:25.000 ili
1:50.000. Trag olovke u ve}oj razmjeri moè da iznosi kilometar ili dva.
Gre{ka je bila u tome {to niko nije mislio da debljina olovke moè da zaci-
jepi lijevo ili desno, pravedno ili nepravedno.»
Gornji citat mogao bi da se proglasi i citatom godine, mo`da i deceni-

je, pre svega zbog toga {to je u njemu antologijski jasno, jako i jarko
reflektovana sva beda na{e lokalne ali i {ire me|unarodne elite. I to sva tri
njena glavna lika.
Milo{evi}evi mutanti
Da li je odlaze}i predsednik Srbije zaista zadovoljan svojim u~inkom,

ili se on to samo pretvara? Da li on to zaista misli da je jedina gre{ka nje-
gove politike ona «debljina olovke», ili on to samo glumi pravednika? Ova
pitanja mogla bi da se postave i u vezi sa pona{anjem Slobodana
Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom. Ipak, ovo su pre pitanja individualne
psihopatologije i kao takva su za nas manje va`na.
Na{ problem je mnogo vi{e na{a kolektivna, masovna patologija.

Masovna psihologija, racionalizacija i ideologizacija rata i zlo~ina, koja
blokira svaki poku{aj suo~avanja sa pro{lo{}u i individualizovanja krivice
i odgovornosti. Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, oko 50%
populacije u Srbiji i Crnoj Gori i dalje odbija ovaj proces. A SNP, SNS,
NS, kao i NSS i SRS, te SPC, SANU, CANU i drugi Milo{evi}evi mutan-
ti i trabanti, same su razli~ite forme neprekinute proizvodnje i eksploataci-
je ove (ne)svesti. Mo`da samo uz jedan vaàn dodatak. Izru~enje
Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu i definitivno je potvrdilo ono {to
smo ve} znali. Da je za najve}i deo ovog politi~kog spektra, vlast, vlast i
samo vlast, a ne narod, dràva ili srpstvo, bila jedino va`na stvar.
213
Evropski komesari
Milutinovi}eva izjava s po~etka teksta podsetila nas je i na ulogu

me|unarodnog faktora. U odnosu na lokalni faktor, odgovornost ovog fak-
tora jeste manja, ali ne i zanemarljiva. Naprotiv. Od nespremnosti,
ne~injenja i embarga 1991-95, {to je sve bilo jedna vrsta «zelenog svetla»
za velikosrpski blic-krig, preko Dejtona 1995-99, kada je Milo{evi} i
direktno me|unarodno promovisan kao «glavni faktor mira na Balkanu»,
pa sve do Kumanovskog, Ohridskog i Beogradskog sporazuma 1999-
2002, EZ/EU i SAD celo vreme oportunisti~ki podràvaju silu na
Balkanu. A sada se pretvaraju kao da nemaju ni{ta sa tim. Kao komesari.
Ipak, savr{enog zlo~ina nema. «Le{» na kraju uvek nekako ispliva.

Tako i Gabrijel Keler, ambasador Francuske u Beogradu, u nedavnom
intervjuu TVCG, na pitanje zbog ~ega je EU bila onako odlu~na u protivl-
jenju crnogorskom referendumu, ponavlja poznatu domino teoriju, i poen-
tira kako bi u slu~aju crnogorskog referenduma, na istom pravu insistirali
i drugi narodi u regionu, pa i onaj u RS. I na taj na~in jedno apsolutno nes-
porno i neukaljano pravo (Crne Gore) najgrublje negira putem jednog
genocidom optere}enog prava odnosno neprava (RS). Nakon ha{kih
optu`nica, priznanja i presuda protiv kompletnog vrha RS, ovo je postalo
ve} sasvim o~igledno. Vive la France!
Nevoljni reformatori
Ali se suènje svesti na koje upu}uje ona «debljina olovke», na àlost,

ne zavr{ava ni ovde. Ovo suènje u velikoj meri karakteri{e i DPS.
Nevoljne indipendiste i jo{ nevoljnije reformiste. I to ne toliko zbog lo{eg
Beogradskog sporazuma, i jo{ lo{ije Ustavne povelje, nego jo{ vi{e zbog
prave provale ekstremne monopolisti~ke arogancije u decembru 2002.
Poku{aj nipoda{tavanja SDP od strane mladih portparola DPS, intervju
predsednika DPS TVIN, sa enormnom koli~inom politi~ke praznine,
egoizma i narcizma razlju}enog a osetljivog vo|e, najzad i onaj sramni
susret Filipa Vujanovi}a i Amfilohija Radovi}a u samom fini{u predsed-
ni~ke kampanje, predstavljaju samo deo velike politi~ke retardacije koja je
u poslednjem mesecu ove godine tako sna`no podsetila na prvu godinu
pro{le decenije. Vi jednostavno vidite da ti ljudi nisu ni{ta shvatili.
Pa ~ak i bez obzira na relativno pozitivni zavr{etak koalicionih pregov-

ora DPS i SDP, crni decembar DPS ve} je izazvao najgore strahove. Na
momente izgleda kao da je i ~itav projekt crnogorske nezavisnosti za ovu
214
partiju bio samo «tehni~ka gre{ka». Ali, uz onakvo pona{anje, ~ak ni to ne

bi bilo najgore. Najgore bi bilo ukoliko bi DPS ostala onakva kakva je bila
u decembru ove godine. Nezavisna ili ne, sa takvom DPS, Crna Gora bi,
za svakog normalnog ~oveka, bila jednako nepoèljna.
215
Ptica rugalica
Odavno jedan prilog objavljen u dnevnoj {tampi nije pruìo vi{e zah-
valnih materijala i podsticaja za dubinsko rasvetljavanje i razumevanje
na{ih zamra~enih prostora nego {to je to bio slu~aj sa novogodi{njom
anketom Vijesti za i protiv nove dràvne zajednice Srbije i Crne Gore
(SCG). âk i samo sumarna analiza ovog priloga nedvosmisleno upu}uje
barem na dva va`na nivoa i zaklju~ka.
Prvo, na jednom nivou koji je bliì samoj povr{ini, linija razdvajanja za

i protiv SCG uglavnom se poklapa sa linijom razdvajanja dobitnika i gubit-
nika. To je prili~no o~igledno. I sasvim prirodno. To nije uspeo da sakrije
~ak ni Veliki Facilijator, koji je, nametanjem jedne zaista krajnje atipi~ne
«zajednice», u~inio sve da ovu temeljnu ~injenicu makar privremeno prikri-
je. Stepen gubitni{tva crnogorskih indipendista u ovoj anketi i ina~e najbol-
je se vidi u samom njihovom odsustvu. Da u prilogu nije objavljen redakci-
jski pregled protekle godine pod indikativnim naslovom «Kako se Crna Go-
ra savijala», komentar iz Pri{tine koji najve}im delom reflektuje strahove
kosovskih Albanaca da im se ne dogodi ne{to sli~no, i lucidni istorijski
ogled @ivka M. Andrija{evi}a, ne bi se znalo da u Crnoj Gori uop{te ima
onih koji su nezadovoljni, a kamo li da oni predstavljaju u poslednje dve go-
dine najmanje dva puta jasno potvr|enu politi~ku i izbornu ve}inu. U sva-
kom slu~aju, iz komentara dva potpisnika Beogradskog sporazuma iz Crne
Gore, to se ne bi moglo saznati. Ovi su ve} uveliko u novom-starom projek-
tu «pobede» i «zajedni{tva». Samo {to to sada zovu «evropske integracije».
I drugo, na jednom dubljem nivou, linija razdvajanja za i protiv SCG

gotovo bez ostatka poklopila se sa linijom koja je Crnu Goru jo{ 1991. tra-
jno podelila na ratne i antiratne snage i aktere, velikosrpske nacionaliste i
crnogorske indipendiste i pacifiste. A ukoliko odlu~uju}i nedemokratski
doprinos Velikog Facilijatora u svemu ovome nekoga jo{ uvek zbunjuje,
treba ga samo uputiti na kratku istoriju evropske «facilijacije» od 1991. do
danas koja je dovoljno ilustrativna i pou~na, ali jo{ vi{e i na aktuelni
me|unarodni proces u vezi sa pripremama za rat protiv Iraka i nizom
drugih takozvanih kriznih àri{ta. I ona istorija i ovaj proces, naime,
razotkrivaju jedan te isti dubinski a ru`ni obrazac. Suprotno od propa-
gandne retorike velikih i malih sila, nametanje a ne konsenzus, diktat a ne
dijalog, sila a ne pravo, su{tina je ovog obrasca. Crna Gora 2002. bila je
samo jedan njegov mali, ~ak beskona~no mali deo, deli}, ~estica,
«mikrokozam».
216
Mo`da }e se u nekoj budu}oj istorijskoj retrospektivi SCG iz 2002-

2003. i mo}i oceniti kao neka vrsta «kompromisa» izme|u u ovom
trenutku u Srbiji jo{ uvek dominantne velikosrpske a u Crnoj Gori
indipendisti~ke dràvne ideje. «Obrenovi}evsko dovijanje» Vojislava
Ko{tunice i ujedinteljska a la`na evrofilija Dragoljuba Mi}unovi}a najbol-
je ilustruju prvu, vratolomije vrha DPS, te prave pravcate feribot-partije,
drugu stranu ovog mu~nog procesa. Mo`da }e se u toj retrospektivi SCG
pokazati i kao jedna vrsta racionalnog prelaznog aran`mana ka dve neza-
visne dràve, tako da ono «kompromis» i dodatno bude potvr|eno.
Argumenata za ovakav razvoj i ishod ima bar onoliko koliko i za onaj
drugi, unitaristi~ki. Logika samog procesa, odnos fizi~kih veli~ina, su{tin-
ska nepomirljivost velikosrpstva i crnogorstva, blizina hegemonisti~kih a
udaljenost evropskih integracija, najzad i sama Ustavna povelja, da
pomenemo samo najva`nije. Na kraju, mo`da Crna Gora ni sa moralne
ta~ke gledi{ta nije zasluìla da opstane druga~ije do kao egzoti~na velikos-
rpska zabit i provincija. U vremenu kriti~nom za ~itavu biv{u zajedni~ku
dràvu, po~etkom 1990-ih, dominantna Crna Gora ru{ila je Dubrovnik,
davila Sarajevo, ubijala Srebrenicu. Zajedno sa onima sa kojima danas
stvara SCG.
Sve je mogu}e. @ivimo u vremenu izrazitog probabilizma i multilin-

earizma. Pred nama su pune tri godine. I mnogo, mnogo vi{e. Samo jedna
stvar nije mogu}a. Nije mogu}e onom boljem, antiratnom, pacifisti~kom i
indipendisti~kom delu Crne Gore, SCG i sve oko nje prodavati kao
nekakav tobo`nji «kompromis». Za ovaj deo crnogorskog politi~kog spek-
tra SCG je privremeni ako ne i kona~ni poraz. Pa je i samo pominjanje, a
posebno beskona~no ponavljanje onog «Kompromis», «Kompromis»,
«Kompromis», nepodno{ljivo ruganje. A onaj koji to ~ini ptica rugalica.
Kao onaj beogradski ujedinitelj, la`ni evrofil, koji za celo vreme
Milo{evi}eve vladavine, toj vladavini nije uspevao da prona|e ve}e mane
od one da ona navodno nije imala «jasno utvr|ene ratne ciljeve».
217
Kartel
Kada Primus i njegovi upozoravaju kako je jedan od najve}ih proble-

ma Crne Gore na pragu XXI veka «veliki deficit kadrova u svim oblasti-
ma», tada se sa njima u toj stvari treba sloìti. I to ne samo zbog toga {to
je za njih same prelazak sa retorike «razgrani~avanja sa Hrvatima jednom
za svagda» od pre desetak godina, na retoriku privrednog i dru{tvenog
razvoja ovde i danas, nesumnjiv i zna~ajan napredak, nego, jo{ vi{e, i zbog
toga {to je deficit o kojem je re~, zaista, jedan od na{ih najve}ih problema.
Crna Gora iz dvora
Jedan od najve}ih, ali ne i najve}i. Na{ najve}i problem je sistem koji

ovaj deficit proizvodi. To je sistem kvazifeudalnih lojalnosti i komandi.
Nekonzistentna ali operativna kombinacija predmodernog dvora i mod-
ernog monopola. Zapravo totalni monopol. Ultramonopol. Kartel u svim
oblastima. To je sistem koji zakonito proizvodi onaj fatalni deficit potreb-
nih ali i suficit nepotrebnih kadrova i roba. Sistem koji blokira formiranje
novih struktura i snaga, ali i koji ih razara, kada ve} postoje. A da li su
mnogi od onih koji na problem deficita upozoravaju uop{te svesni da su
oni sami istovremeno kreatori i gospodari tog sistema, pa o deficitu pri~aju
tek da zavaraju trag o tome, ili oni tu svest prosto nemaju, pa im u
osve{}ivanju treba pomo}i, neka to ovde ostane otvoreno.
Jedna stvar je, ipak, prili~no o~igledna. Svaka pa ~ak i najmanja pora u
Crnoj Gori premreèna je ovim sistemom ultramonopola. Oficijelna i siva
ekonomija, predizborna i postizborna politika, elektronski i ostali mediji,
festivalska i ina kultura, apologetska i sli~na nauka, sve je pod stiskom
Kartela. Sledi samo par ilustracija. U decembru 2002, obelodanjen je
porazan podatak da je od i ina~e mizernih budètskih sredstava, planiranih
za Univerzitet Crne Gore u toj godini, realizovano samo 57%. A ukoliko
samo pomenete ime neke od privilegovanih institucija, ~iji parabudèti
vi{estruko prema{uju obelodanjene budète, osim {to ukaète na jednu
notornu stvar, rizikujete i da navu~ete gnev Kartela.
Primer iz ekonomije jo{ je slikovitiji. Dve tre}ine populacije na

budètu, jedna tre}ina na birou za nezaposlene, veliki sistemi pred kolap-
som, karteli trgovaca uvoznika kao vlada u senci, privatizacija u prisustvu
vlasti, ovo je samo deo patologije jednog ultramonopolisti~kog odnosno
218
ultraetatisti~kog sistema pred raspadom. A ukoliko se usudite da makar i

najblaè i najtakti~nije primetite kako operativni akteri jednog ovakvog,
dakle ultraetatisti~kog sistema, nemaju prava da se istovremeno predstavl-
jaju i kao utemeljitelji i branitelji sasvim suprotne, liberalne ekonomske
{kole, opet moète o~ekivati mrzovolju Kartela.
Najzad, i jedna skora reakcija najmo}nijeg ~oveka sistema. Kada je

ovaj za neke od svojih kriti~ara nedavno rekao da su «nemoralni» samo
zbog toga {to su se usudili da ga kritikuju nakon {to im je on sam prethod-
no ponudio da u|u u sistem, u tome nije trebalo videti nikakvu posebnu
aroganciju vladara (na kraju krajeva svi vladari su manje ili vi{e takvi),
nego mnogo vi{e dubinski govor sistema. U sistemu kvazifeudalizma to je
prosto tako. U tom sistemu, uostalom, sasvim dobro funkcioni{e i stara-
nova formula na{eg Primusa. Spolja (u Briselu) Blitva, a unutra (u
Podgorici) Britva. Da neko moè druga~ije, to Kartel prosto ne moè da
shvati.
Evropa iz snova
Kartel trenutno mirno spava. Opozicija je eliminisana, alternativa

apsorbovana. «Po dubini». Ostaje jo{ samo pritisak me|unarodnog fakto-
ra. Stabilizacija i asocijacija. Evropski standardi. EU integracija. Evropa
iz snova. Ali je, u me|uvremenu, zbog kratkovide realpolitike, i ovaj fak-
tor postao deo na{eg lokalnog problema odnosno Kartela. Ozbiljnije anal-
iti~are, me|utim, ni ovakav razvoj ne bi smeo da iznenadi. Evropa iz
snova samo je jedna od barem dve ravnopravne mogu}nosti. Druga ravno-
pravna mogu}nost je Evropa iz no}nih mora. Evropa kvazifeudalnih i
kvazikastinskih hijerarhija. Jezgro razvijenih i slobodnih, te nekoliko kon-
centri~nih krugova polurazvijenih i poluslobodnih, odnosno nerazvijenih i
neslobodnih dru{tava evropske periferije, ova slika je sasvim bliska i real-
isti~na. Nije te{ko pogoditi gde bi bilo mesto dana{nje, blokirane,
kartelizovane Crne Gore u jednoj takvoj slici. Ironi~no, ali i sasvim ta~no,
i to bi bila «evropska Crna Gora». U Evropi kvazifeudalnih i kvazikastin-
skih hijerarhija. Preciznije na njenom samom dnu.
Ovo poslednje nije istaknuto da bi se zato~nici bolje Crne Gore i bolje

Evrope obeshrabrili, nego upravo obrnuto. Da bi se ukazalo na stvarne a
ne fiktivne probleme, realne a ne mitske aktere, alternativne a ne dog-
matske perspektive. I da bi se pokrenula blokirana unutra{nja energija.
Bez koje se ni{ta na bolje ne moè promeniti. Bolja Evropa Crnoj Gori u
tome moè pomo}i, ali je u tome ne moè zameniti.
219
[ibica i kuglica
Od svih brojnih neregularnosti, pritisaka i obmana, koje novu dràvnu

zajednicu Crne Gore i Srbije prate od samog po~etka, teè pada mo`da
jedino jo{ brojniji hor apologeta, koji ovu zajednicu prikazuju u potpuno
nerealnom odnosno ruì~astom svetlu. Sledi samo ~etiri primera odnosno
aspekta ovog nerealnog prikazivanja.
Prvi primer je sasvim proziran i o~igledan. Pozivaju}i se na rezultate

glasanja u parlamentu prilikom usvajanja Beogradskog sporazuma i Usta-
vne povelje, apologeti neumorno ponavljaju kako je ta zajednica dobila
{iroku parlamentarnu podr{ku, ali pritom uporno zaboravljaju na sasvim
suprotne, proindipendisti~ke rezultate, postignute na op{tim parlamentarn-
im izborima, onim od 22. aprila 2001, odnosno od 20. oktobra 2002, koji
su neposredno prethodili usvajanju ovih akata. Na krajnje bizarnu i nepod-
no{ljivu ~injenicu, dakle, da je te akte usvojila jedna, u su{tini, nametnu-
ta, jednokratna i nelegitimna parlamentarna ve}ina. Zbog toga ve} danas
treba upozoriti. Svaki poku{aj da se ova ~injenica i trajno potisne i zabo-
ravi, mogla bi biti fatalna upravo za one koji bi ne{to tako poku{ali. Jer bi
se tada ~itava stvar sa odlaganjem referenduma za tri godine retroaktivno
i definitivno demaskirala kao ona stara va{arska igra iz naslova ovog tek-
sta. A to bi ve} bilo previ{e.
Rat i mir: povratak u nultu ta~ku
Drugi aspekt nije ni{ta manje bizaran i nepodno{ljiv nego prvi. Mo`da
ova povelja odnosno zajednica i jeste najvi{e {to je Crna Gora u ovom
trenutku mogla da postigne, mo`da }e za tri godine Crna Gora kona~no i
postati nezavisna, proces je i dalje otvoren i neizvestan, ali to nije predmet
ovog teksta. Ono {to ovde i danas posebno iritira, to je nepodno{ljiva
koli~ina nekriti~nosti na{ih lobista i apologeta, koji u pona{anju
crnogorskih vlasti u poslednjih par godina ne vide ni nedoslednosti, ni pro-
puste, ni gre{ke, ni monopole, ni vlastoljublje, ni uè interese, nego samo
i isklju~ivo nekakvu navodno veliku i uspe{nu ve{tinu pregovaranja i poli-
ti~ku ve{tinu uop{te. Ali o kakvoj politi~koj ve{tini uop{te moè biti re~i
kod onih koji su u poslednje dve godine ~ak dva puta i eksplicitno da
eksplicitnije ne moè biti obe}ali pa prekr{ili obe}anje o referendumu.
Takve gre{ke ne prave ~ak ni po~etnici. Ne, na{i lobisti i apologeti su pot-
puno slepi. Oni prosto ne vide da povelju i zajednicu ne obja{njava nikak-
220
va navodna ve{tina na{ih pregovara~a, nego ne{to {to je u isti mah i

mnogo dublje i mnogo banalnije. Pogledajte samo sastav koji je bio za
povelju i zajednicu, kao i sastav koji je bio protiv njih, pa }e vam sve biti
jasno. Zar vas zajedni~ka slika ne podse}a. Da, upravo tako i gotovo u
dlaku identi~no. Za povelju i zajednicu bile su stranke rata iz 1991, protiv
antiratne stranke iz iste godine. Ucena a ne ve{tina majka je ove povelje i
zajednice.
Manje zlo: pohvala narodu
Tre}i aspekt udvara se direktno narodu ali indirektno opet vlasti. Kao,
narod je na poslednjim parlamentarnim izborima glasao za umeren, poste-
pen i siguran, a ne za avanturisti~ki i rizi~an hod ka nezavisnosti. Opet
naknadna racionalizacija. I preterana blagonaklonost. Posebno prema
vlasti. Narod zasluùje pohvalu, ali ne zbog navedenog, nego zbog jednog
drugog, kompleksnijeg i sofisticiranijeg razloga. Mnogi indikatori ukazu-
ju na to da su gra|ani Crne Gore na poslednjim izborima za sada{nju vlast
prili~no svesno i zrelo glasali kao za manje zlo a ne kao za neko posebno
dobro. Ovakav izbor morao bi se po{tovati a ne zloupotrebljavati. Ispod
njega je sloèna, duboka i te{ka kriza privrede, dru{tva i identiteta. Siva
ekonomija, deklasirana socijalna struktura, kulturna {izofrenija. I sve
manje rezervi i resursa. Zaboravljanje realnosti na kraju bi moglo biti
opasno i za samu vlast.
Nemo} i arogancija: EU i SAD
Koliko god to apologetima i inìnjerima mo}i izgledalo neverovatno, i

velike sile, pa i EU i SAD, prolaze danas kroz svojevrsnu krizu sistema i
identita. Koja, u odnosu na na{u fabuloznu krizu, sigurno zaostaje po
teìni, ali ne i po sloènosti i dubini. I koja se sa ovom, zapravo, prepli}e
i dopunjuje. Po univerzalnom i interaktivnom mehanizmu dominacije.
Tako se ba{ ovih dana namestilo da su ovaj mehanizam jasno mogli da
vide ~ak i oni koji ina~e imaju problema sa o{trinom ove vrste vida.
Kontrast je bio posebno dobar i jak. U isto vreme dok se nemo}no, jasno
i bolno cepala na pristalice i protivnike SAD, u njihovom verovatnom ratu
protiv Iraka i sistema UN, EU je preko ~etrnaest amsadora u Podgorici
demonstrirala zadivljuju}e jedinstvo u borbi protiv odloène ali jo{ uvek
mogu}e crnogorske nezavisnosti. «Crna Gora se ne moè pribliìti Evropi
sama.» I ta~ka. To je taj univerzalni i interaktivni mehanizam dominacije.
Po kome je koli~ina arogancije koja se name}e naniè srazmerna koli~ini
221
arogancije koja se trpi odozgo. Odnose izme|u Crne Gore i Srbije, koji su
i ina~e optere}eni arogancijom, hegemonijom i nasiljem, ovakav meha-
nizam moè samo dodatno da iskomplikuje i pogor{a.
222
Zapisi iz Evrolenda
Izvesna udaljenost norme od stvarnosti sasvim je normalna. Deo je

same definicije i funkcije norme. Norma je dizajnirana da uti~e na
stvarnost, i zato uvek mora biti u odre|enoj meri ispred nje. Problem sa
normom nastaje onda kada ona izgubi ovu neophodnu meru.
Magnet i maska
Umesto da deluje kao magnet, koji stvarnost vu~e u pravom smeru,

norma tada postaje maska, koja stvarnost skriva i blokira. Do kona~nog
sloma. To je bila putanja i sudbina komunizma, koji je za nama. Ali je to
umnogome i putanja i sudbina postkomunizma, koji je pred nama. Samo
{to maska ovog drugog vi{e nije komunizam, nego liberalizam.
Problem sa Evrolendom, «evropskom Crnom Gorom», i njenom

«neoliberalnom ekonomijom», nije, dakle, u tome {to izme|u ovih pro-
jekata i stvarnosti uop{te postoji neka razlika, nego u tome {to je ta razli-
ka preterana i manipulativna, pa sve vi{e deluje kao maska, a ne kao mag-
net. Iza milozvu~ne retorike «neoliberalne {kole» krije se sasvim suprotna
realnost neokonzervativne, ultraetatisti~ke ekonomije. Jedna vrsta tihog
ali efikasnog terora dràve nad pauperizovanim i nemo}nim
stanovni{tvom. Ne, nije preteran izraz. To dobro pokazuje i bolan kontrast
izme|u Zakona o oporezivanju li~nih prihoda gra|ana, koji se ve} od apri-
la ove godine obru{ava ~ak i na li~ne prihode gra|ana koji ìve ispod lin-
ije statisti~ke korpe, i Zakona o oporezivanju ekstraprofita, ~ija je jedna,
veoma ograni~ena, nedovoljna i lo{a verzija, povu~ena iz parlamenta, ali
se nova jo{ nije pojavila, a da li }e, i kada }e, jo{ ne znamo.
Evropa i Afrika
Ovaj kontrast dobro rasvetljava i su{tinsku gre{ku agresivnog ekonom-

skog redukcionizma (ekonomizma), koji u ime takozvanih objektivnih
ekonomskih zakonitosti zanemaruje sve druge aspekte stvarnosti.
Socijalna pravda jeste u izvesnoj meri subjektivna i proizvoljna kategori-
je, ali su takve i sve druge ljudske vrednosti i tvorevine, pa i takozvane
objektivne ekonomske zakonitosti, {to mnogi ekonomisti vole da zabo-
rave. Izme|u ekonomije i pravde zbog toga uvek postoji izvesna mera
223
napetosti, i to i nije nikakav poseban problem. Problem, i to veliki i opasan

problem, nastaje onda kada ta mera eskalira i dovede do nepodno{ljivog
ose}aja nepravde i posledi~nog sloma ekonomije. A to je ta~ka kojoj je
«evropska Crna Gora» i njena «neoliberalna ekonomija», na àlost, veoma
blizu.
Najve}a i potencijalno fatalna slabost «neoliberalnih reformi» u Crnoj

Gori moè da se opi{e i mnogo, mnogo jednostavnije. Kao ne samo soci-
jalno nepravedan nego i fizi~ki neodrìv miks evropskih optere}enja
(poreza) i afri~kih kapaciteta (plata). Da bi prozreli ovu katastrofalnu for-
mulu uop{te nije neophodno da ste vrhunski ekonomski ekspert. Ali jeste
da ste imuni na slepilo ekonomisti~kog redukcionizma i «neoliberalizma».
[to, na àlost, nije slu~aj sa mnogim, pa i vrhunskim ekonomskim eksper-
tima.
\avo i njegova senka
Sre}om, uz dogmu «neoliberalne ekonomije», u na{em slu~aju

funkcioni{u i neki drugi, mnogo kompleksniji, pragmati~niji i adekvatniji
modeli. Pored ostalih, i modifikovana verzija ~uvena «~etiri de», prvi put
primenjena u postnacisti~koj Nema~koj, sa svojim savremenim kompo-
nentama, Paktom stabilnosti, Partnerstvom za mir i Ugovorom o stabi-
lizaciji i asocijaciji. Nakon odre|enih pozitivnih promena u oblasti prva tri
de, demilitarizacije vojski, denacifikacije propagande i demokratizacije
politike, kriti~nu ta~ku daljih reformi u Crnoj Gori predstavlja ono posled-
nje, ~etvrto de, dekartelizacija odnosno demonopolizacija privrede, oblast
u kojoj je najmanje ura|eno, i koju upravo ona «neoliberalna {kola» tako
uporno skriva i servisira.
Potreba za dekartelizacijom odnosno demonopolizacijom privrede je

nesporna. O ovoj potrebi postoji ~ak i izvesna, makar i rudimentarna, svest
vladaju}ih aktera. O tome govore njihove sve ~e{}e izjave o povezanosti
uspeha reformi i dràvne nezavisnosti za tri godine, kao i njihovo sve
~e{}e, utisak je ~ak i iskreno, prihvatanje nevladinog sektora kao partnera
u ovom velikom poslu. Utoliko pre treba postaviti pitanje zbog ~ega onda
dekartelizacija odnosno demonopolizacija privrede i dru{tva u celini
napreduje tako sporo (ukoliko uop{te napreduje). Odgovor na ovo pitanje
je prili~no jednostavan, mada ni od ovog odgovora nije mnogo lak{e.
Odgovor leì u onoj staroj sentenci koja upozorava na to kako do sada nije
bilo tog |avola koji je uspeo da presko~i sopstvenu senku.
224
Pre i vi{e od svega, DPS je stranka monopola. U tom smislu, optu`be

za izdaju su prili~no neadekvatne. Vrh ove partije verovatno jeste i za
reforme i za nezavisnost, ali je problem u tome {to je taj vrh jo{ vi{e za
svoje monopole. Samo {to se sada prostor za manevrisanje sasvim suzio
ako ne i izgubio, pa }e vrh vrlo brzo morati da odlu~i izme|u kratkoro~nih
a smrtonosnih monopola i dugoro~nih a spasonosnih interesa. Sopstvenih
kao i Crne Gore. U ~itavom ovom kontekstu, onaj Zakon o oporezivanju
ekstraprofita postaje mnogo zna~ajniji nego {to bi bio u normalnim pri-
likama.
225
Dobrovoljci
Podràvaju}i administraciju SAD u borbi protiv «me|unarodnog teror-

izma, diktature i oru`ja za masovno uni{tavanje», vlada Crne Gore
pridruìla se i me|unarodnoj koaliciji «dobre volje». Ba{ kao {to se i
po~etkom pro{le decenije pridruìla Milo{evi}evim «dobrovoljcima» za
spas «Jugoslavije». Dobro bi bilo kada bi ova analogija bila pogre{na. Ili
bar preterana. Ali na àlost nije.
SAD: dràva odmetnik
Sumnja da se iza zahuktale kampanje protiv «terorizma, diktature i

oru`ja za masovno uni{tavanje» krije, zapravo, beskrupulozna borba za
me|unarodnu dominaciju, naftu i mo}, nije bez osnova. O ovom osnovu
govore i velike planetarne demonstracije, prve takve u istoriji, koje su
nedavno imale i svoje malobrojne ali hrabre predstavnike pred konzu-
latom SAD u Podgorici, zatim velik broj nespornih moralnih autoriteta, od
rimskog pape i Gintera Grasa do nekoliko desetina nobelovaca iz samih
SAD, kao i najmanje 50% obi~nih gra|ana SAD, koji se tako|e protive
ratnim planovima svoje administracije.
Sadam Husein jeste jedan od najgorih diktatora na{eg doba. To, kao i
arsenal oru`ja kojim ovaj raspolaè, uostalom, najbolje znaju upravo
Bu{ovi, êjnijevi i Ramsfeldovi militaristi iz SAD. Sadama Huseina, kao
i Slobodana Milo{evi}a, Osamu Bin Ladena, i mnoge sli~ne, podigli su,
naoruàli i pustili u svet upravo oni. I to pre samo par decenija, dakle ne
toliko davno da bi se moglo zaboraviti. Zato se oni, ~ak i u neprijateljstvu,
najbolje slaù. Kao poslednji izotopi hladnog rata. Koji je samo delimi~no
okon~an.
Razoruànje uop{te a posebno ono koje se odnosi na oru`je za masovno

uni{tavanje jeste neophodno, ali je put koji je za to odabrala aktuelna
administracija SAD jednako pogre{an i opasan kao i to oru`je. Sistem UN
nije savr{en, ni sa stanovi{ta pravde (institucija veta), ni sa stanovi{ta
pragmatike (sporost i neefikasnost), ali za sada boljeg nema. Koalicija
«dobre volje» ruga se zdravom razumu. I ne skriva da joj glavna meta nije
reìm Sadama Huseina, nego sam sistem UN. Kakva ironija, SAD
Dòrdà Bu{a Mla|eg na ivici je da postane glavna dràva odmetnik.
226
EU: la`na alternativa
Kada bi iz problemati~nosti jedne automatski sledila neproblemati~nost

njoj suprotstavljene alternative, ratna kampanja aktuelne administracije
SAD bila bi potpuno nesporna. Ali nije tako. EU a posebno francusko
suprotstavljanje SAD u teku}oj ira~koj krizi jeste krajnje neprincipijelno.
Koliko ju~e, ovaj isti dvojac, Brisel i Pariz, koji u ira~koj krizi danas
opravdano protestuje protiv SAD imperijalizma, nad istorijskim i
dràvnim pravom Crne Gorom izvr{io je najgrublje nasilje. Ipak, kada se
malo bolje pogleda, vidi se kako ~itav sistem funkcioni{e, zapravo, kao
jedinstveni neo-imperijalni poredak. Kao ruska lutka, babu{ka. Na vrhu su
najmo}nije SAD, ispod njih mo}na EU, ispod ove Crna Gora, na samom
dnu obi~ni mali ~ovek. Ali sve njih povezuje jedno isto pravilo: praved-
ni~ki gnev prema gore, bezdu{ni cinizam prema dole.
Crno-bela logika nije dobar saveznik ni u regionalnim i lokalnim okvir-

ima. Aktuelnu ratnu kampanju Va{ingtona ne moè da legitimi{e ~ak ni
~injenica da se njoj suprotstavlja ozlogla{ena velikosrpska politika, kako
ona stara, izvorna, milo{evi}evska i {e{eljevska, tako i ova nova, mutirana,
«proevropska», kakvu najavljuje i najnovija interpelacija crnogorske
opozicije. I to ne samo zbog o~igledne neiskrenosti, providnosti i maki-
javelizma njene sada{nje toboè anti-ratne retorike, nego jo{ vi{e i zbog
odlu~uju}eg doprinosa kojeg je njena mala krvava imperija, Velika Srbija,
tokom olovnih devedesetih, dala uspostavljanju i u~vr{}ivanju modifiko-
vane posthladnoratovske SAD i evro-atlanske globalne imperije.
Crna Gora: igra o~ajnika
I {ta ostaje na kraju. Ili na dnu. Kada se odbace svi gore navedeni
razlozi, ostaje jo{ samo varljiva nada da ona podr{ka s po~etka ovog tek-
sta mo`da radi za nezavisnost Crne Gore. To je, u stvari, i glavna sugesti-
ja koja moè da se pro~ita izme|u redova. Masovna frustracija, pa i ozlo-
je|enost zbog briselske nepravde, u Crnoj Gori jo{ uvek je toliko jaka, da
sigurno ima dovoljno onih koji u to mogu poverovati.
Ali stvar objektivno ne stoji dobro ni sa ovom sugestijom odnosno razl-

ogom. âk i ukoliko se odbaci razlog etike, koji bi mogao da se formuli{e
i kao «No Blood For Independence» (Ne krv civila Iraka za nezavisnost
Crne Gore), naime, stvar Crne Gore ne spa{ava ni onaj drugi razlog, razlog
pragmatike, odnosno realpolitike. U pravu je Nikolas Vajt iz Me|unaro-
dne krizne grupe. Situacija u kojoj bi SAD, sutra, u znak zahvalnosti zbog
227
podr{ke u ira~koj krizi, separatno, konfrontiraju}i se sa EU, podràle neza-

visnost Crne Gore, veoma je malo verovatna, i u tako ne{to moè da se
pouzda samo onaj ko je prili~no ograni~en ili neobave{ten.
Za vlast u Crnoj Gori, me|utim, moète re}i sve, samo ne ovo posled-
nje. Podr{ka s po~etka ovog teksta jeste igra o~ajnika, ali taj o~ajnik nije
nezavisna Crne Gora, nego vlast sama. Ogoljena i slaba.
228
Anatomija zlo~ina
Ko je ubio Zorana \in|i}a? Anatomija ovog zlo~ina ima najmanje tri

sloja: povr{inski sloj organizovanog kriminala, dublji sloj zlo~ina~kog
reìma, i najdublji sloj velikodràvnog nacionalizma.
Organizovani kriminal
Naravno da je atentat na srpskog premijera delo organizovanog, ~ak

veoma dobro organizovanog kriminala. To mogu da vide ~ak i potpuni
laici. Ali je svako nastojanje da se ubistvo Zorana \in|i}a prikaè samo i
isklju~ivo kao stvar organizovanog kriminala, ~ak kao neka vrsta
unutra{njeg namirivanja ra~una, o~igledna politi~ka konstrukcija, la` i
uvreda.
Pretpostavimo da ovo ubistvo jeste osveta zbog neispunjenih ~etvrtook-

tobarskih garancija. Ali ~ak i tada, stvar je jasna. âk i tada, naime, jasno
je da Zoran \ini} nije ubijen zbog toga {to je bio sa, nego, upravo obrnu-
to, zbog toga {to je bio protiv ganga. Tako da ni o kakvom unutra{njem
namirivanju ra~una ovde ne moè biti re~i.
Ali je gang samo produèna ruka vrhovnog ubice iz Haga. Da ni{ta

drugo nije ostvario u svojoj kratkoj politi~koj karijeri, ubijeni srpski pre-
mijer zasluìo bi mesto u Aleji velikana, i samo zbog toga {to je na{eg
vrhovnika onog dana izru~io Ha{kom tribunalu. To isto izru~enje,
me|utim, upu}uje nas i na onaj drugi, dublji sloj ovog atentata.
Zlo~ina~ki reìm
To je sloj «ostataka» starog reìma. Danas ve} mnogi samokriti~ki priz-

naju fatalnu tranzicionu gre{ku {estog oktobra. Koja se sastoji u tome {to
«ostaci» starog reìma odmah nakon petog oktobra nisu temeljito uklon-
jeni iz celokupnog dràvnog, posebno represivnog, vojnog i policijskog
aparata.
Ipak, svest o gre{ci naj~e{}e ne prati i dovoljno o{tra, duboka i ta~na

svest o svim razli~itim uzrocima i dimenzijama gre{ke. Po pravilu, kao
motiv gre{ke navodi se samo legalisti~ki strah od revolucije, nasilja i
229
revan{izma. Ali se pri tom gotovo i ne pominje ono {to zapravo i nije
nikakva gre{ka, nego je samo «gre{ka», odnosno mimikrija, maskiranje i
prikrivanje jedne komponente, koja je zajedni~ka starom i velikom delu
novog reìma. To je ujedno i onaj tre}i, najdublji i najopskurniji sloj
zlo~ina dvanaestog marta.
Velikodràvni nacionalizam
To je Velika Srbija. Istorija dugog trajanja. Ubica bez lica ili ubica sa
hiljadu lica. I naj{iri mada naj~e{}e samo pre}utni konsenzus izme|u
starog i velikog dela novog reìma. Koji se nakon petog okobra samo
prepakovao i po~eo na{iroko prodavati a bogami i kupovati kao novi ili
«demokratski nacionalizam».
U krajnjoj liniji, i u najdubljem smislu te re~i, Zorana \in|i}a ubio je

upravo ovaj konsenzus. I to je ovaj konsenzus objavio dok se telo ubijenog
jo{ nije ni ohladilo. Najpre, u liku onog slu`benika MIP-a, koji je Karlu
del Ponte proglasio za personu non grata. Zatim, u liku onog mitropolita,
koji je, onako {ifrirano, zavereni~ki i osvetni~ki, «podsetio» na «devoj-
~ice» iz Milo{evi}eve ubila~ke propagande. Najzad, i u liku Vojislava
Ko{tunice, koji je kao «najmanje lo{e re{enje» za nastalo stanje predloìo
formiranje koncentracione vlade.
Koncentraciona vlada nije nepoznat model. U aktuelnom i konkretnom

kontekstu, me|utim, koncentraciona vlada Vojislava Ko{tunice bila bi
samo politi~ko zata{kavanje. Ko, naime, moè da zaboravi da je upravo
Vojislav Ko{tunica, u svojstvu predsednika SRJ, do poslednjeg dana man-
data, to jest do samo dan-dva uo~i atentata, bio glavni za{titnik, pa za{to
to otvoreno ne re}i, na taj na~in i pomaga~ odnosno sau~esnik, istih onih
struktura i funkcionera starog reìma, posebno njegovog represivnog,
vojnog i policijskog aparata, koji se danas osnovano sumnji~e za infra-
strukturu i logistiku ubistva srpskog premijera.
Veliki problem
Ali ni samo vanredno stanje nije re{enje bez mogu}ih komplikacija i

problema. I to ne samo zbog poznatih opasnosti koje jedno ovakvo stanje
redovno donosi, nego jo{ vi{e i zbog sasvim specifi~nih politi~kih trauma
i problema, koji pritiskaju i gu{e dana{nju Srbiju. Pravi problem Srbije
danas nije problem policije nego problem politike.
230
Boriti se protiv organizovanog kriminala, pa ~ak i protiv «ostataka»

starog reìma, a istovremeno i dalje prihvatati, hraniti i braniti
velikodràvni, odnosno velikosrpski nacionalisti~ki projekt, to je formula
za produènu nesre}u i lo{u beskona~nost Srbije. Formula koja je, na
àlost, sna`na, ako ne i vladaju}a, i u dana{njoj, postmilo{evi}evskoj i
post|in|i}evskoj Srbiji.
Podsetimo, u poslednjih dve i po godine, od petooktobarskog prevrata

do danas, ka ovoj formuli najpre je odbegla DSS Vojislava Ko{tunice,
koja se od te formule zapravo nikada nije ni odvojila, a zatim, za ovom,
makar i samo u naznakama i delimi~no, DA Neboj{e ~ovi}a, DC
Dragoljuba Mi}unovi}a, G17 Miroljuba Labusa, i jo{ nekoliko ~lanica
«izvornog DOS».
Najva`nije i najteè pitanje ovde i danas glasi: da li je mu~ko ubistvo

Zorana \in|i}a moglo da otrezni makar ove poslednje, DA, DC i G17,
ako ne i one iz DSS? Od odgovora na ovo pitanje u najve}oj meri zavisi
budu}nost Srbije. I ne samo Srbije.
231
Tupost sile
«[ok i strahopo{tovanje». Sila i tupost.
Ovoj planeti, i ovoj zemlji, imaginacija nikada nije bila potrebnija, a

nikada je nije bilo manje, nego {to je ima danas. I to je ono {to je najopas-
nije.
Nekontrolisana sila zaglupljuje. Mala malo, srednja srednje, apsolutna

apsolutno. Ko ima silu, naj~e{}e ne razmi{lja o alternativi. A ko ne
razmi{lja o alternativi, taj uop{te ne razmi{lja. U~inak je neizbeàn.
Inteligencija atrofira.
Samoobmanjuju}a mo}
Do pred sam po~etak Drugog zalivskog rata, eksperti za svaku priliku

jo{ su se koliko toliko i trudili da dokaù nepostoje}i me|unarodnopravni
legalitet ovog rata. Danas ~ak ni to. Sila i ni{ta.
I nova preraspodela svetske mo}i. Boànsko isku{enje stvaranja sveta.

Te{ko ~ak i za najbolje i najinteligentije na ovoj planeti. O Dòrdù Bu{u
Mla|em da i ne govorimo. Anegdote o njegovom kvocijentu ve} su stek-
le svetsku slavu.
Ipak, ìvopisnost jednog lika, pa makar to bio i predsednik najmo}nije

sile na svetu, ne bi smela da zamagli uvid u dublji nivo problema. A to je
onaj o kojem je pisao jo{ Maks Veber. Ludilo ili «demon vlasti». Tupost
ili, ako ho}ete ba{ narodski, glupost je samo spolja{nji izgled stvari.
Recimo za trenutak da su na{i eksperti u pravu, mada mi znamo da nisu

u pravu, naime da pravo, to jest me|unarodno pravo uop{te nije va`no, da
~ak i ne postoji, odnosno da ne treba da postoji. Ali, pamet na{ih eksper-
ata pada i na terenu na kojem oni misle da su suvereni. Na terenu bezbed-
nosti. I to i one nacionalne, a ne samo one kolektivne i me|unarodne. I
samih SAD, a ne samo slabih i zavisnih dràva periferije.
Erozija me|unarodnog pa i evroatlanskog poverenja, slabljenje svetske

koalicije za borbu protiv terorizma, uzajamno snaènje SAD militarizma i
islamskog i drugog fundamentalizma, regrutovanje novih generacija
232
o~ajnika i ekstremista, najzad i pove}anje a ne smanjenje rizika od totalnog

uni{tenja, ovo je samo deo one «previsoke cene» Drugog zalivskog rata na
koju je ovih dana upozorio i Zbignjev Bèìnski. A za ovog gospodina
moète re}i sve samo ne da je u ovoj oblasti laik ili «pacifist».
Ljudi iz aparata
Vaàn deo na{e pri~e su i ljudi od struke. Eksperti za silu, inènjeri

smrti, tanatolozi. Spremni da opravdaju svaku akciju vlasti. I to bez obzi-
ra na cenu i koli~inu proizvedene gluposti i nesre}e. Po~etkom pro{le
decenije, to su bili «idealist» Frensis Fukujama i «realist» Semjuel
Hantington, danas su to uglavnom «realisti», posebno dva Roberta, Kagan
iz SAD i Kuper iz UK. Ko se jo{ se}a Memoranduma SANU?
Ne treba generalizovati. Motivi na{ih eksperata su razli~iti. Ima tu i

ube|enja. îni se da ipak preovla|uje ono {to je jo{ Karl Poper nazvao
«oboàvanjem mo}i». Bliskost sa vla{}u, ili ~ak lociranost u njenim apara-
tima, ovo oboàvanje samo u~vr{}uje. Frensis Fukujama je bio slu`benik
Stejt dipartmenta, Robert Kuper je trenutno u briselskim kancelarijama.
Toliko o njima i sli~nima kao «intelektualcima». I o EU kao
«demokratskoj alternativi» SAD imperiji.
Neokonzervativizam Roberta Kagana i Roberta Kupera, u njegovoj

najeksplicitnijoj i najgrubljoj formi, smenjuje idealizam Frensisa
Fukujame, i to je mo`da jedino {to je zna~ajno i zanimljivo u njihovim
tekstovima. Ina~e, ogromni zjap, praznina, odsustvo bilo kakve ideje i
smisla, ni{tavilo ispunjeno prostom racionalizacijom mo}i i sile kao takve,
jedna vrsta veoma rafiniranog neofa{izma a ne samo nekolonijalizma i
neoimperijalizma. Totalna dekadencija.
Odbrana Zapada
A one koji misle da je demokratija sama po sebi dovoljna odbrana od

svakog zla i isku{enja vlasti jo{ jednom valja podsetiti i upozoriti na
dvostruku, dèkilihajdovsku prirodu, du{u i kontradikciju Zapada. U
poslednjih nekoliko vekova, ovaj mega-entitet, super-sistem, hiper-civi-
lizacija, jeste bio izvor najveli~anstvenijih dela ljudskog razvoja, ali je isto
tako bio i izvor njegovih najdestruktivnijih snaga. Kolonijalizam, imperi-
jalizam i fa{izam, jednako kao i demokratija, liberalizam i socijalizam,
delo su ovog krajnje kompleksnog i kontradiktornog entiteta.
233
âk i povr{nom posmatra~u stvari, jasno je da Dòrd` Bu{ Mla|i

reprezentuje upravo ovu drugu, tamnu stranu Zapada. Njegov najgori i
najopasniji deo. Jedna vrsta reakcije Istoka na ovu komponentu Zapada,
me|utim, jednako je tamna i opasna. Zapadnja~ka i antizapadnja~ka his-
terija, arogancija i rasizam, militarizam i terorizam, uzajamno se hrane.
Deca su jednog istog sveta. Zbog toga pravi prijatelji SAD i Zapada nisu
smeli da podrè Dòrdà Bu{a Mla|eg i Tonija Blera. Kao {to ne
podràvaju ni njihove ratne prijatelje-neprijatelje, Sadama Huseina i
Osamu Bin Ladena.
U vremenima opadanja uloge prava raste zna~aj morala. Moral je i

jedan od retkih ako ne i jedini domen unutar kojeg su veliki i mali stvarno
a ne samo retori~ki ravnopravni. I blagosloveni, u biblijskom smislu re~i.
Kao vesnici jednog uistinu novog i boljeg sveta. Zbog ~ega onda mala
Crna Gora ni ovog puta nije dobro izabrala? I da li u tome jo{ uvek moè
ne{to da popravi?
234
îste ruke
Povodom sve brojnijih indicija, sumnji i optu`bi da je u ubistvo Zorana

\in|i}a, direktno ili indirektno, upleten i sam Vojislav Ko{tunica,
najlak{e je re}i ono {to zna svaki pravnik, naime da je svako nevin dok se
pravosna`nom sudskom presudom ne dokaè suprotno. Ali je na{ problem
u tome {to je put do takve presuda i vladavine prava uop{te ovde jo{ uvek
dug i neizvestan.
Odbijanje
Ovaj put je dug i neizvestan najpre i najvi{e zbog stanja u samoj Srbiji,
koje je i dalje krajnje ambivalentno, kontradiktorno i nestabilno.
Istovremeno sa o~iglednim znacima otre`njenja, naime, u Srbiji je i dalje
previ{e onog istog starog velikodràvnog odnosno velikosrpskog konsen-
zusa koji je ubio premijera. Pri ~emu se na sti{anoj ali neugasloj vatri ovog
konsenzusa jo{ uvek greju ne samo stare partije i snage, SPS, SRS, DSS,
SANU i SPC, da pomenemo samo one najpoznatije, nego i deo reform-
skog DOS-a i Vlade Srbije. Kako druga~ije da se shvate najnovije izjave
Dragoljuba Mi}unovi}a, Neboj{e ôvi}a i Gorana Svilanovi}a, koje ovih
dana ne uzimaju u za{titu samo krivi~nopravnu pretpostavku nevinosti,
nego i strana~ku i ukupnu politiku Vojislava Ko{tunice.
A Vojislavu Ko{tunici moète da zamerite sve, samo ne da je bio

netransparentan, neiskren i nedosledan. Od Ha{kog tribunala kao «pete
rupe na svirali», preko do zuba naoruànih Crvenih beretki na ulicama
Beograda kao «lekara u njihovim radnim odelima», pa sve do «~istih ruku»
posle ubistva premijera, presednik DSS je svoje su{tinske politi~ke stavove
uvek saop{tavao otvoreno i eksplicitno. Kada se bolje pogleda, vidi se da
su «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice, zapravo, «~iste ruke» onog istog neu-
gaslog konsenzusa, koji u poslednjih deset-petnaest godina tako brutalno
ubija i razara, te koji isto toliko dugo i uporno odbija da to prizna sebi i
drugima. I koji zbog toga i moè da veruje i govori kako ima «~iste ruke».
Zata{kavanje
Uostalom, «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice su i «~iste ruke» dela

me|unarodne zajednice. Onog koji je, zbog odre|enih politi~kih razloga,
235
interesa i oportunizama, od po~etka pruào podr{ku velikosrpskom pro-

jektu, a zatim i zata{kavao njegove zlo~ine. Pa smo tako dobili ~itavu lep-
ezu me|unarodnih prinuda i obmana, od Slobodana Milo{evi}a kao
«glavnog faktora mira na Balkanu», preko Vojislava Ko{tunice kao
«demokratskog lidera Istoka i Zapada», sve do Beogradskog sporazuma,
Ustavne povelje i Nove dràvne zajednice.
Najzad, «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice su i «~iste ruke» velikosrpske

Crne Gore. I to najpre one stare, koja je u Crnoj Gori i danas toliko jaka,
da ima ha{kog Slobodana Milo{evi}a za gospodara, u poslednjoj anketi
CEDEM-a, u januaru ove godine, plasiranog na visokom petom mestu
najpopularnijih politi~ara u ovoj republici, i to odmah, i sa nevelikim
zaostajanjem, iza ~etiri lidera vladaju}ih DPS i SDP. A zatim i one nove,
odnosno one obnovljene, stare-nove kripto-koalicije DPS i SNP, koju je
isforsirao i u same temelje Nove dràvne zajednice ugradio niko drugi do
Havijer Solana odnosno EU.
Udar
Odmah nakon ubistva Zorana \in|i}a, jedan iskusni vojno-politi~ki

analiti~ar upozorio je na to kako treba sa~ekati nekoliko dana da bi se
dobio odgovor na pitanje da li je to ubistvo bilo samo jedan izolovani
zlo~in ili po~etak dràvnog udara. Ni vi{e od mesec dana od ubistva,
me|utim, odgovor na postavljeno pitanje nije do{ao. Opasnost od
dràvnog udara u Srbiji je produèna a ne prevazi|ena.
Ova opasnost je produèna a ne prevazi|ena zbog onog tihog ali

{irokog i sna`nog velikodràvnog odnosno velikosrpskog konsenzusa,
odbijanja i zata{kavanja o kojem je ovde bilo re~i. Verbalno, srpski
reformisti danas uìvaju {iroku podr{ku u zemlji i svetu, realno, a poseb-
no u zamra~enim uglovima unutra{nje i me|unarodne realpolitike,
me|utim, njihova pozicija je mnogo teà, ranjivija i opasnija.
Pozitivne promene na koje su ukazala poslednja ispitivanja javnog

mnjenja u Srbiji nisu bez zna~aja, ali ih ne treba ni preceniti. Nagli uspon
na vrh stranke ubijenog premijera, kao i isto tako nagli pad popularnosti
stranke njegovog rivala «~istih ruku», jeste znak izvesnog politi~kog
ozdravljenja, ali se i ovo ozdravljenje brzo moè pokazati kao varljivo,
kratkotrajno i prolazno, ukoliko reformisti ne budu znali {ta sa njime da
urade.
236
Promena
A pokaza}e da ne znaju {ta sa njime da urade, ukoliko i ovog puta, kao

nekoliko puta do sada, umesto hrabrog raskida, ponovo sklope «ugovor sa
|avolom». Naprotiv, tek nakon definitivnog razvrgavanja ovog ugovora,
potpunog rasvetljavanja velikodràvnog odnosno velikosrpskog «zajed-
ni~kog kriminalnog poduhvata», te pune saradnje sa Ha{kim tribunalom u
tom pravcu, dobi}e jo{ ve}u i trajnu podr{ku gra|ana.
I stvarno nezavisno sudstvo, pravnu dràvu i vladavinu prava. I pravos-

na`ne sudske presude koje }e se po{tovati kao zakon, i zakone koji ne}e
biti samo zaklon za begunce od pravde. I prave a ne la`ne legaliste. I zaista
~iste a ne samo «~iste ruke».
237
Povratak
Povratka u istoriji nema. Niti ga moè biti. To su dobro znali jo{ stari
Heleni. Panta rei, sve te~e, sve se menja. Zato je i «povratak u evropsku
porodicu naroda» neta~an opis onoga {to se stvarno dogodilo u Strazburu
pre mesec dana.
U slu~aju «Srbije i Crne Gore» povratka nema, niti moè biti, me|utim,
i zbog jo{ jednog, mnogo konkretnijeg razloga. Moè li se govoriti o
povratku ne~ega ~ega nikada nije bilo? Naravno da ne. A, to je bar nes-
porno, sve do 2002-2003, ne{to tako kao «Srbija i Crna Gora», u istoriji
nije postojalo.
Protektorat
Sve do Dejtona 1995, Crna Gora i Srbija, kao i ostale postju-

goslovenske zemlje, jo{ uvek su mogle da budu kooperativne ili nekoop-
erativne, jer su jo{ uvek imale koliko toliko unutra{nje i spolja{nje
autonomije. Nakon Dejtona, sve one, osim Slovenije, padaju u jedno
novo, neslobodno ili poluslobodno stanje, u kojem je «kooperativnost»
samo eufemizam za ne{to mnogo gore. Padaju u protektorat. Neobjavljen,
polu, meki, kvazi, atipi~ni, kako god, ali protektorat.
Na{i i evropski zvani~nici ne vole re~ «protektorat», jer ona delegiti-

mi{e. Ali, ako laè koza, ne laè rog. Dobra ilustracija za to je i aktuelna
inicijativa za skra}enje procedure prijema SCG u EU. Ni dvadeset~etiri
sata od obnarodovanja ove inicijative od strane samog predsednika nove
dràvne zajednice, usledio je promptan, arogantan i neprijatan odgovor od
strane jednog obi~nog briselskog portparola. I to je to: nivo, sadràj, ton.
Voleli vi tu re~ ili ne.
A od protektorata ovde i danas postoji samo jedan lo{iji odgovor, i on

nam je isto tako dobro poznat. Agresivni nacionalizam, la`ni patriotizam,
me|unarodna izolacija, logor i rat. Odgovor, uostalom, koji je rodio ovaj
protektorat. Zbog toga je marginalizacija la`nih patriota i ratnih nacional-
ista jedna od retkih dobrih stvari koja se kod nas dogodila u poslednjih
nekoliko godina.
Ali nije dobra ni jedna vrsta nekriti~nosti, inferiornosti i pasivnosti
238
prema protektoratu, koja je danas toliko ra{irena u Crnoj Gori. Ovaj pro-
tektorat danas jeste na{a nu`nost, ~istili{te i kazna, to uop{te nije sporno,
ali valjda nije sporno ni to da bi on za nas morao biti samo nu`no i privre-
meno zlo, i samo na{ drugi najlo{iji, ne i na{ najmanje lo{ izbor i odgov-
or. Ali za ovakvu svest je potrebna dobra orijentacija. A kakva je na{a ori-
jentacija u istorijskom vremenu i prostoru?
Imperija
Pre par godina, u jednom od najboljih izve{taja o postjugoslovenskoj

Crnoj Gori, ESI je ukazala na veliku i izazovnu sli~nost izme|u fakti~ke
iako jo{ ne i me|unarodno priznate samostalnosti Crne Gore u periodu
koji je prethodio Berlinskom kongresu 1878, i isto tako fakti~ke ali nepriz-
nate samostalnosti Crne Gore u periodu koji je prethodio Beogradskom
sporazumu 2002. Ukoliko Crna Gora za tri-~etiri godine do|e i do punog
me|unarodnog priznanja, a {anse za to nisu manje od 1:1, ESI analogija
izme|u postotomanske i postjugoslovenske putanje Crne Gore bi}e jo{
uverljivija.
Ali je isto tako mogu}e da se sa Crnom Gorom dogodi i jedna sasvim

druga, druga~ija, ~ak suprotna analogija. Negativna a ne pozitivna evolu-
cija. Gubitak za duè vreme ili za uvek a ne priznanje nezavisnosti. I uta-
panje u neku od vanjskih imperija. Kao {to se to dogodilo krajem XV
veka, kada se Crna Gora Crnojevi}a utopila u nadiru}e Osmansko carstvo.
Jo{ izazovnija, analogija bi u ovom slu~aju bila otomanska a ne posto-
tomanska.
Zahvaljuju}i kriti~koj istoriografiji, danas ~ak i oni koji nisu profesion-

alni istori~ari dobro znaju: za neobi~no brzu ekspanziju Otomanskog
carstva na Balkanu u ~etrnaestom i petnaestom veku, nije bila manje
zaslu`na slabost, istro{enost i okrutnost doma}ih vladara i nameta, te
posledi~no nezadovoljstvo, o~aj i defetizam seljaka i podlo`nika, nego
vojna snaga anadolijskih osvaja~a. Sli~nost sa dana{njom Crnom Gorom,
njenim gospodarima i podlo`nicima, spolja{njim pretnjama i unutra{njim
nametima, o~igledna je i velika.
Pozitivna ili negativna, «postotomanska» ili «otomanska», slobodna ili

vazalna, odgovor na pitanje kakva }e biti Crne Gora, pa i da li }e je uop{te
biti do kraja ove decenije ili veka, krajnje je sloèn i neizvestan. Nakon
Dejtona, ovaj odgovor od Crne Gore zavisi samo jednim delom. Drugim,
mo`da ~ak i ve}im delom, on zavisi od ishoda sve intenzivnije dinamike
239
svetskog sistema. A ova je i sama krajnje kompleksna, ambivalentna i

kontradiktorna.
Drugi zalivski rat ovu dinamiku je samo razgolitio. Danas se ve}

mnogo jasnije vidi: postnacionalni svet XXI veka bi}e demokratski ili
autoritaran, izgra|en na vladavini prava ili idolatriji sile, kao zajednica
slobodnih naroda ili imperija nasilnika i vazala. U onom prvom bi}e mesta
i za slobodnu Crnu Goru, u ovom drugom ne}e biti slobode ni za koga. To
je jedino {to je izvesno. Sve ostalo je iluzija. Pa i kada nosi tako zavodljiv
naziv kao {to je «koalicija voljnih». Zaista, voljnih za {ta?
240
Smanjena spolja{nja sloboda, plus pove}ana unutra{nja autoritarnost,

jednako su{tinska degradacija ìvota. Nakon «uspe{nih» predsedni~kih
izbora, ova formula je i u Crnoj Gori postala o~igledna.
Dosada
Na povr{ini vlada dosada. Kao da ekonomija i dru{tvo nisu na ivici

kolapsa.
Najpre, sami predsedni~ki izbori. Izbori za ni{ta. Najnezanimljiviji i

najdosadniji do sada. I to, naravno, ne zbog nekog naglog porasta, kako to
poku{avaju da prikaù pobednici, nego, sasvim obrnuto, zbog slabljenja,
pa ~ak i gotovo potpune istro{enosti svake unutra{nje ideje i snage. Zbog
toga je i malo verovatno da }e pobednici biti u stanju da onaj «manjak» od
35 000 glasova shvate kao upozorenje.
Zatim, degradacija medija. Ne zaboravimo, mediji su samo ogledalo

ìvota. Nakon velikih, «herojskih» tema, nezavisnosti i referenduma, sivi-
lo birokratskih name{tenja. Predsednici i podpredsednici, ministri i
zamenici, ambasade i ambasadori. Kadrovska kombinatorika koja se
samoprikazuje kao ozbiljna politika. Drama nomenklature kao nacionalna
drama. Praznina kao pri~a.
Kona~no, i ljudi iz agende. Kao bi}a sa druge planete. Obavezno odelo,

plavi pano, dràvni grb. Pripremljen tekst, nadmo}an osmeh, «evropska
budu}nost» sa kojom nema diskusije. Marketing. Da, upravo marketing
moè da objasni i jednu zaista egzoti~nu anomaliju. înjenicu da je u
anketi koju je u aprilu ove godine sproveo CEDEM «poverenje u reforme»
izrazilo samo 28,9%, a da je u anketi NDI sprovedenoj u isto vreme, pazi
sad, «veru u agendu» izjavilo ~ak ~itavih 60% ispitanika.
Reket
Narko-efekat politi~kog marketinga nije bez zna~aja. Kao i kod obi~nih

operacija, tako i ovde, on treba da obezbedi neophodno mirovanje. Ali, on
ne moè da zameni samu operaciju. U na{em slu~aju, to su su{tinske,
241
dubinske i strukturalne reforme. A ovakvih reformi ne moè biti bez min-

imalne politi~ke volje, konsenzusa i demonopolizacije.
Reforme bez navedenih pretpostavki prosto nisu odrìve. Ne barem kao

pozitivne promene. U odsustvu minimalne saglasnosti i participacije, one
se neizbe`no pretvaraju u narkotik za negativne promene. Za retardaciju a
ne tranziciju, kartelizaciju a ne demonopolizaciju, segregaciju a ne
demokratizaciju. âst izuzecima, recimo i onim u oblasti obrazovanja,
najve}i deo reformi u Crnoj Gori jo{ uvek ima upravo ovakav, negativan
i represivan karakter i smer.
Dobar primer za ovo je i porez na ukupni prihod gra|ana. Koji je kod

nas kao pravi dràvni reket. I kao porez na siroma{tvo. U normalnim
zemljama, ovaj porez pla}aju imu}nije klase, kod nas sirotinja iz zone sta-
tisti~ke korpe. I to dok dugo najavljivani Zakon o porezu na ekstraprofit,
koji je, kod nas, zapravo, ratni i genocidni profit, jo{ uvek nije ni donet, a
kamo li primenjen.
Ili Zakon o {trajku, koji je pripremljen u potaji, i koji je upravo zbog

toga ve} izazvao sumnju da je donet radi gu{enja jednog konkretnog {tra-
jka, a ne radi regulisanja industrijskog konflikta kao takvog. Primera, na
àlost, ima na svakom koraku. Pa se tako pokazuje kako se ispod one
povr{inske dosade odvija zapravo dubinska i negativna mutacija sistema.
Ispod proklamovane, realna agenda. «{vajsovanje» turbo-kapitalizma. Uz
stalni i sve ve}i rizik od totalnog sloma i raspada svakog sistema.
Aksiom
U ovakvim uslovima, govoriti o «apsolutnoj vlasti» i «politi~koj stabil-

nosti», pre je stvar cinizma, nego uverenja. Kontrola svih institucija vlasti,
apsolutna ve}ina, odgovaraju}i procenti, u na{im uslovima pre su kao
vi{ak leukocita, nego kao dokaz vitalnosti.
I na kraju, jo{ samo jedna mala neobi~nost. Nakon {to je u Crnoj Gori
do{lo do (samo)razaranja opozicije, jedini faktor, koji je jo{ u stanju da
za{titi dru{tvo od totalnog DPS monopola, jeste SDP, mla|i i slabiji koa-
licioni partner. U izvesnom smislu, kao da se standardna politi~ka dinami-
ka vlasti i opozicije, ovde prenela i preobukla u odelo koalicije.
A da ni u ovoj dinamici nije monotono, moè da se zaklju~i iz sve

~e{}ih varnica koje dolaze sa te strane. Na stranu raspodela «mesta» u
242
aparatu, mnogo zna~ajnije su iskre koje izbijaju povodom monopola.

Recimo, samo dve indikacije, ~injenica da se problemi i sporovi javljaju
isklju~ivo u ministarstvima koja vodi SDP, kao i ni{ta manje zanimljiva
poruka «Britanskom stipendisti», lideru SDP, da pazi {ta radi.
O DPS je te{ko suditi spolja, zato {to ova partija jo{ uvek funkcioni{e
kao tajno bratstvo, a ne kao moderna politi~ka organizacija. Ipak, rezultati
poslednjih predsedni~kih izbora, indiciraju da DPS u odnosu na SDP vi{e
blefira nego {to stvarno ima jake karte. Bilo kako bilo, èli li da ostane
verna svojoj osnovnoj ideji, socijal-demokratiji i nezavisnosti, SDP ovom
pritisku ne sme da podlegne.
Do skoro je vaìo aksiom: bez DPS nema reformi i nezavisnosti. Na

àlost, sve je vi{e znakova koji govore o tome da se ovaj aksiom bliì
svom kraju, pa i preokretu: da upravo sa ovakvim, ultramonopolisti~kim
DPS, nema ni reformi ni nezavisnosti. A u tom slu~aju, gubitnik bi mogao
biti samo SDP.
243
Odsustvo spolja{njeg protektora, u liku ovog ili onog visokog pred-

stavnika, ove ili one velike sile, uz istovremeno sna`no, gotovo opsesivno
insistiranje na odràvanju privida, po kojem, toboè, sve klju~ne odluke,
zaista, donose lokalne vlasti i vlade, predstavlja jednu od najve}ih
bizarnosti i atipi~nosti na{eg malog «postmodernog» protektorata. Ovoj
vrsti insistiranja, odnosno bizarnosti i atipi~nosti, pripada i nedavna izja-
va Gorana Svilanovi}a, ministra inostranih poslova nove dràvne zajed-
nice, u kojoj je ovaj, onako malo sa visine, i uz neskriven prekor zbog
navodno preteranog bavljenja pitanjima raspodele ambasadorskih mesta,
crnogorskoj diplomatiji preporu~io da se malo vi{e pozabavi sloènim
pitanjima spoljnopoliti~kih prioriteta zajednice.
Nije nego. Kao da o tim prioritetima ova zajednica danas uop{te

odlu~uje. Primer Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda, koji je u svojoj
izjavi apostrofirao i sam ministar inostranih dela, to najbolje pokazuje.
Pritisci SAD, pa i EU, u vezi sa ovim sudom, danas su ve} toliko o~igled-
ni i grubi, da treba imati zaista previ{e ma{te, pa u vezi sa tim upotreblja-
vati tako sofisticirane izraze kao {to su spoljnopoliti~ki prioriteti i tome
sli~no. Stvar je, naime, mnogo prostija, i najbolje ju je izrazio jedan ~lan
Me|unarodne krizne grupe, dodu{e za Bosnu i Hercegovinu, ali u su{tin-
ski identi~noj situaciji, pa stoga sa mogu}no{}u pune primene i na Srbiju
i Crnu Goru. «No choice country,» zemlja bez izbora, bila je kratka, suro-
va, ali ta~na dijagnoza ove stvari, nakon {to je vlada BiH nevoljno prih-
vatila ucene Bu{ove administracije.
Stalni me|unarodni krivi~ni sud dobar je lakmus i za {ire regionalne, pa

i svetske i istorijske procese. Recimo, zar je mogu}e da se ne primeti kako
je Slovenija jedina od svih {est republika biv{e SFRJ koja je imala
kapaciteta da odmah, bez velikog premi{ljanja, direktno i ekplicitno odbi-
je ucene Dòrdà Bu{a Mla|eg. A nema ni deceniju i po od kako su
velikosrpski rasisti i propagandisti upravo Slovence agresivno i bu~no
vre|ali kao «austrijske konju{are». Pa ima li u Srbiji i Crnoj Gori danas
uop{te ikoga ko }e se toga setiti, i sebi i drugima iskreno postaviti pitan-
je: ko je sada vitez a ko konju{ar? I to ne zbog Slovenije i Slovenaca, oni
su svoj problem najve}im delom ve} re{ili, nego zbog nas samih. Da sutra,
ili ve} danas, ne bi opet bili `rtve sopstvenih gluposti i bahatosti. Pa makar
i pod zastavom «Nove Evrope» Donalda Ramsfelda odnosno aktuelne
administracije SAD.
244
«Jako, jako zadovoljni.» Ovako je glasila ona neumerena, pa i neukus-

na izjava iz Soluna, koja je izazvala najvi{e pa`nje i iritacije. Ipak, sa kri-
tikom ne treba previ{e ùriti. Kada se malo bolje pogleda, vidi se da
doma}i i me|unarodni vrhovnici, u stvari, i imaju razloga da budu zado-
voljni.
Uzmite samo neobi~no egzaltiranog predsednika nove dràvne zajed-

nice SCG. Dok se Slobodanu Milo{evi}u sudi u Hagu, Svetozaru
Marovi}u ukazuju se najvi{e dràvne po~asti. A sve do prelomne 1997-
1998. oni su ipak bili zajedno. U onom istom «zajedni~kom poduhvatu»
koji je danas na tako lo{em glasu. Pa ko na Marovi}evom mestu onda ne
bi imao onaj osmeh.
Ili, ve~ito nasmejani Havijer Solana. Verovatno i sam [panac zna da do

smirivanja na Balkanu nije do{lo ni zbog kakve toboè nove i efikasne
politike EU, jer takve u ovom regionu do sada nije bilo, nego zbog
trenutnog «zamora» destruktivnih snaga, ali ba{ se nekako tako zgodno
namestilo, da ova poluhaoti~na stanka sada moè da se prikazuje kao
nekakav navodni uspeh eurokrata. Pa koji prose~no oportunisti~ni i prag-
mati~ni politi~ar, a takav je svakako i Visoki predstavnik EU za spoljnu
politiku i bezbednost, Havijer Solana, to onda ne bi hitro iskoristio.
Mutacija
Pa ipak, neka vas izgled ne zavara, ono na njihovom licu nije osmeh,
nego gr~. âk i ukoliko ne znaju, a izgleda da ne znaju, jer im je svest
suèna i iskrivljena, oni dobro ose}aju, jer su ipak na vrhu vulkana.
Duboko ispod povr{ine, ve} se odvija velika sistemska promena.
Negativna postkapitalisti~ka mutacija u globalnim i lokalnim razmerama.
Dve glavne karakteristike ove mutacije su, prva, sve {iri i dublji jaz
izme|u bogatih i siroma{nih zemalja i klasa, koji sve vi{e ugroàva same
temelje svetskog kapitalisti~kog poretka, i druga, sve bezobzirnije
kori{}enje sile, kao jedinog ili glavnog sredstva pomo}u kojeg kratkovidi
vladari ovaj jaz manijakalno «popunjavaju». To je ono {to se danas
stvarno de{ava ispod iluzionisti~ke retorike «neoliberalizma» i «global-
izacije».
245
Novi profili
Negativna postkapitalisti~ka mutacija ve} je po~ela da ra|a i nove pro-

file. Oligarhe ~iste sile. Prvosve{tenike i sledbenike nove tame. Danas
nekome moè i da izgleda kao da po~asni status odnosno naziv avangarde
u tom pogledu pripada aktuelnoj administraciji Dòrdà Bu{a Mla|eg, ali
uop{te nije tako. Venac prvaka novog posthladnoratovskog ni{tavila pri-
pada vo|ama na{e male, ali evo i svetski zna~ajne, «anti-birokratske rev-
olucije». Koja se kao ìva ba{tina, u liku vlasti, ali i u liku najve}eg dela
opozicije, dokotrljala i do na{ih dana.
Tamna brazgotina sile i danas se najjasnije vidi na pink licu vladaju}e

DPS. Podsetimo samo na dva skora upe~atljiva primera. Najpre, primer
afere trafiking. âk ni najozbiljinja i najkonstruktivnija upozorenja
jedinog unutra{njeg, odnosno koalicionog partnera, tu nisu ni{ta mogla, ali
je zato spolja{nja, odnosno me|unarodna pretnja, bila poniàvaju}e i
ekspresno delotvorna. Depresivni zaklju~ak: oni razumeju samo jezik sile,
pa i ovaj naj~e{}e samo sa fatalnim zaka{njenjem. A zatim, i primer
nepozivanja mitropolita CPC na sve~anost inauguracije novog predsedni-
ka, na Cetinju, sredinom juna ove godine. Pri ~emu je zaista te{ko re}i {ta
je tada bilo gore: samo nepozivanje, i masovno kr{enje ravnopravnosti
pravoslavnih Crnogoraca, koje je tim nepozivanjem u~injeno, ili nesuvis-
lo obrazloènje ovog nepozivanja, koje je onako grubo pobrkalo dràvni
protokol i crkveni kanon, i time jo{ grublje naru{ilo na~elo odvojenosti
dràve i crkve, zahvaljuju}i kojem su pre dva veka moderne dràve uop{te
po~ele da se izdvajaju iz tmine srednjovekovne mistike i teokratije.
Ali je i najve}i deo crnogorske opozicije, na àlost, pripadnik stare-nove

avangarde sile, ìvi ba{tinik «antibirokratske revolucije». Na sopstveni rizik,
ovo moète i da proverite. Kaìte opoziciji da je nesposobna, pa }ete videti
za {to je sve ona u stvari sposobna. Sa njenom nesposobno{}u mo`da moè
da se meri samo njena nekultura i agresivnost. Naravno da je vlast a ne opozi-
cija ta koja je odgovorna, ali je problem u tome {to, osim delimi~no LSCG,
u dana{njoj crnogorskoj opoziciji nema ni jedne partije odnosno li~nosti koja
u poslednjih desetak godina nije bila u tom «proto~nom bojleru» vlasti. Treba
li onda uop{te da ~udi {to je ona toliko nalik na svog ljutog protivnika. Ista
lica, iste ideje, isti profili. Bra}a po oru`ju. «Revolucionari».
Okean bede i o~aja
Nedavni predlog, odnosno memorandum o minimalnom konsenzusu i
246
partnerstvu za reforme, koji je ponudila nevladina GZP, u tom pogledu,

bio je kao pravi test na AIDS. Na àlost, ovaj test je samo potvrdio ono {to
se i ranije znalo, hroni~nu nesposobnost, ili, preciznije, nezainteresovanost
i jednih i drugih, i vlasti i opozicije, za stvarne i pozitivne dru{tvene
promene.
I za okean siroma{tva, bede i o~aja, koji je svuda oko nas. I koji je jo{
uvek bez neophodne snage i glasa. Do kada?
247
Ukoliko ste ovih dana pomislili da se vlast i opozicija u Crnoj Gori ne

slaù ba{ ni oko ~ega, prevarili ste se, ali vam se ne treba ~uditi, zato {to
su saglasnosti crnogorske vlasti i opozicije skoro nevidljive mada
dubinske i su{tinske, a njihova neslaganja previ{e bu~na mada povr{inska
i efemerna. Uz to, nevidljivosti konsenzusa izme|u vlasti i opozicije,
doprinosi i ~injenica da su upravo oni koji su ovim konsenzusom najvi{e
pogo|eni, a to su pre svih drugih siroma{ni, ubijeni i prognani, istovre-
meno i najmanje mo}ni, pa stoga i sasvim, ili gotovo bezglasni.
Siroma{tvo: ko se jo{ se}a «mitinga gladnih»
Porast siroma{tva u poslednjih deset-petnaest godina, jedan je od

pusto{e}ih trendova represivne globalizacije uop{te, a ne samo Crne Gore,
ali je u Crnoj Gori, kao i u drugim ratom obogaljenim postjugoslovenskim
zemljama, ovaj porast bio relativno najve}i i najrazorniji. Udruèno
ignorisanje ovog problema od strane vlasti i opozicije svih ovih godina
nije, me|utim, te{ko objasniti. Po svim bitnim ekonomskim i socijalnim
parametrima, naime, najve}i deo postkomunisti~ke vlasti i opozicije u
Crnoj Gori, od samog po~etka, pa i danas, i uprkos svim me|usobnim,
stvarnim ili simuliranim konfliktima, deo je jedne jedine i jedinstvene
politi~ke klase, koju povezuje prepoznatljiv zajedni~ki poloàj, interes i
ideologija. «Ideologija trì{nog fundamentalizma i bolj{evizma», kako ju
je, duhovito ali ta~no, nazvao Dòzef Stiglic, profesor ekonomije na Jejlu,
nobelovac i biv{i glavni ekonomist Svetske banke i Klinotonove adminis-
tracije. Ili, jo{ preciznije, ideologija, retorika i maska neoliberalizma,
ispod koje se skriva ru`no lice ratno-profiterske, kari}evsko-marovi}evske
nove klase.
Zbog toga se i moglo dogoditi da tek na inicijativu Svetske banke, i tek

u poslednjih nekoliko meseci, «siroma{tvo» uop{te u|e u na{ javni, pa i
oficijelni politi~ki diskurs. Ali, da je i ovog puta re~ bila pre i vi{e o spol-
ja{njem pritisku, nego o autonomnom i inteligentnom izboru, vidi se i iz
toga {to su vladaju}a i opoziciona nomenklatura problemom siroma{tva
nastavile da se bave na stari na~in, to jest predatorski, sa stanovi{ta man-
jih ili ve}ih izbornih ili «revolucionarnih» koristi, a ne su{tinski, sa
stanovi{ta ozbiljnih uvida, ispitivanja i alternativa. Ovo poslednje, poseb-
no dobro se videlo pre nekoliko dana, kada su u Skup{tini Crne Gore bez-
248
glasno usvojeni zakoni o radu i {trajku, sa bolnim restrikcijama prava

zaposlenih, zbog kojih su, recimo u Italiji, znali da padnu ne samo resorni
ministri nego i vlade.
Genocid: «vezane tu`be» i zavera }utanja
Jo{ drasti~niji primer nevidljivog konsenzusa izme|u vlasti i opozicije

jeste o~igledno dobro koordinirana kampanja negiranja odgovornosti za
velikodràvne, odnosno velikosrpske genocidne ratove i zlo~ine 1990-ih,
koja se upravo ovih dana zahuktava putem zahteva da se, toboè radi
evropskog mira i budu}nosti regiona, povuku «vezane tu`be» svih protiv
svih koji su u ovim ratovima u~estvovali. Kao da su sve dràve u ratovi-
ma 1990-ih bile jednako agresorske i odgovorne. Da se kampanja vodi
samo sa vrha srpskog entiteta u BiH, Crna Gora mogla bi i da }uti. Ali,
kada se ova kampanja najaktivnije {iri upravo od strane ministra odbrane
dràvne zajednice SCG, ~iji je deo, valjda, i Crna Gora, onda }utanje vlasti
i opozicije u Crnoj Gori o ovoj stvari, ne moè da se protuma~i nikako
druga~ije nego kao njihovo pre}utno slaganje sa «ministrom vojnim». A
kada se zahtevu za istovremenim povla~enjem «vezanih tu`bi», doda jo{ i
ona odluka Saveta ministara o pla}anju putnih i drugih tro{kova ~lanovi-
ma porodica okrivljenih pred Ha{kim tribunalom, te rehabilitacija
Dimitrija Ljoti}a, Draè Mihailovi}a i Pavla \uri{i}a kao «politi~kih neis-
tomi{ljenika», koja je u Srbiji ve} daleko odmakla, a koja bogami po~inje
da se preliva i u «srpsku» Crnu Goru, tada shvatite da sve ovo ima mnogo
ozbiljnije i dublje razloge i korene.
Pored ostalog, tada sebi i drugima postavite i slede}e bolno pitanje. U

redu, najve}i deo DOS-a i opozicije u Srbiji, kao i kompletni DPS, SNP,
NS i SNS u Crnoj Gori, u velikosrpskom ratnom konsenzusu su od samog
po~etka, ali za{to su tu, pa makar i samo pre}utno, propu{tanjem da se
ovim povodom oglase, i SDP i LS, kada je re~ o Crnoj Gori, odnosno i
GSS i SDU, kada je re~ o Srbiji, dakle i stranke koje su od samog po~etka
bile izvorno gra|anske, demokratske i antifa{isti~ke? Zbog zaborava i
nehata? Zbog toga {to su ih ve}i koalicioni partneri apsorbovali? Zbog
pogre{ne procene da u ovom trenutku postoje neke druge va`nije stvari?
Bilo kako bilo, tek slika je porazna: strukturalno siroma{tvo i sistemsko

nasilje, koje se kovertira, a ne prevladava. Balkanski neofa{izam ispod
maske globalnog neoliberalizma. [to i nije kombinacija onoliko
nelogi~na, nekonzistentna i nemogu}a, koliko se to ~ini na{im vladaju}im
politi~arima i mudracima.
249
Imunitet
Teorijski, stvar je krajnje jednostavna. âk i pravnici po~etnici znaju:

niko, pa valjda ni crnogorski premijer, nije kriv, dok se pravosna`nom pre-
sudom ne utvrdi druga~ije. Prakti~no, me|utim, {tete koje Crna Gora
svakog dana trpi zbog prave lavine optu`bi, ve} danas su ogromne i
mogu}e nepopravljive.
U me|uvremenu, projektu crnogorske nezavisnosti navla~i se dvostru-

ka «luda~ka ko{ulja». S jedne strane, sve ukazuje na to, crnogorski premi-
jer i njegov klan, uklju~iv i problemati~ne me|unarodne savetnike, «prl-
javog Harija» i druge, ovaj projekt sve vi{e koriste samo kao masku, zak-
lon, ili {tit, za sopstvene, turbokapitalisti~ke interese. S druge strane,
briselska vlada u senci, putem ve{to dozirane kombinacije podr{ke i
potkopavanja, upravo ovakvu politi~ko-ekonomsku konfiguraciju, koristi
samo kao instrument za kona~no kompromitovanje, osuje}ivanje i
pokopavanje mrske nezavisnosti.
Mnoge neobi~ne okolnosti, iz kojih se vidi da ~ak ni ruke Italije u

svemu ovome nisu sasvim ~iste, slaba su uteha za crnogorske indipendiste.
Ipak, navedimo i jednu takvu, koja do danas nije prime}ena, iako prosto
bode o~i: imunitet crnogorskog premijera, na koji se pozvao sud iz
Napulja, barem za sada, bio je dovoljan da zaustavi pravni, odnosno sud-
ski proces u Italiji, ali, zanimljivo, ne i politi~ki proces u Crnoj Gori.
Senka na italijanskom pravosu|u.
Epidemija
Ipak, ova senka, ni{ta je, u odnosu na pravu epidemiju diskreditacije,

koja upravo ovih dana napada ~itav svet.
Epidemija je najpre napala vrh Italije, sticajem okolnosti i vrh EU.

Prema obrazloènju italijanskog suda, crnogorskog premijera za{titio je
imunitet garantovan postoje}im me|unarodnim zakonom, dok je italijans-
ki premijer za{titio samog sebe, tako {to je, zloupotrebom parlamentarne
ve}ine i prava, zakon o imunitetu izglasao usred samog sudskog procesa.
Da i ne pominjemo skandalozni govor mr`nje, kojim je zapo~eo mandat
predsedavaju}eg EU.
250
A da je epidemija diskrediditacije o kojoj je ovde re~ transideolo{ka, a

ne neka ~isto desni~arska stvar, pokazuje, ovih dana tako|e aktuelna, afera
sumnjive kupovine Milo{evi}evog Telekoma, ~ija senka pada i na biv{eg
levi~arskog italijanskog premijera, sada{njeg predsednika Evropske
komisije, drugog ili mo`da ~ak i prvog najva`nijeg ~oveka EU, Romana
Prodija.
Kona~no, da je epidemija o kojoj je re~ zaista globalna, odnosno

evroatlantska, a ne tek lokalna, regionalna, ili samo evropska, pokazuje i
sve ozbiljnije dovo|enje u pitanje kredibiliteta ameri~kog predsednika i
britanskog premijera, zbog njihove nemogu}nosti da, makar i retroak-
tivno, naknadnim pronalaènjem dokaza o oru`jima za masovno
uni{tavanje, opravdaju ovogodi{nji rat u Iraku. Nakon samoubistva
Dejvida Kelija, eksperta za biolo{ko oru`je u britanskom Ministarstvu
odbrane, Tonija Blera pitaju ve} i da li zbog toga ose}a «krv na svojim
rukama», a nakon objavljivanja najnovijeg kongresnog Izve{taja o 11.
septembru 2001, sve ~e{}e se podse}a i na kompromituju}u saudijsko-
teksa{ku, naftno-bezbednosnu vezu izme|u porodica Bu{ i Bin Laden.
[penglerovsko opadanje Zapada? Moè se i tako re}i, pod uslovom da

se pod opadanjem podrazumeva ne samo, pa ni prvenstveno, opadanje
sile, nego opadanje morala.
Sindrom
Da li zbog ovog opadanja Crnoj Gori treba da bude lak{e? Naravno da

ne. I to ne samo zbog njene aktuelne prozapadne orijentacije, koja je, u
doglednom vremenu, jo{ uvek, bez alternative, nego i zbog jedne «male»
razlike: Italija, UK, EU, SAD, kao i druge razvijene demokratske zemlje,
imaju toliko akumuliranih privrednih i dru{tvenih resursa, da je verovat-
no}a, da }e, kao entiteti, preìveti i ovo istorijsko opadanje, relativno veli-
ka, dok je ova verovatno}a, u slu~aju male i nerazvijene Crne Gore, dodat-
no iscrpljene glupim samoubila~kim ratovima za tu|e teritorije tokom
1990-ih, ve} mnogo, mnogo manja.
U izvesnom, metafori~kom, ali, na àlost, i ne samo metafori~kom

smislu, Crna Gora pati od «sindroma ste~enog gubitka imuniteta», u odno-
su na koji je onaj imunitet s po~etka ovog teksta prava de~ja igra. Neka
vrsta politi~ke side zahvatila je ne samo vlast, posebno vladaju}u partiju,
a preko nje i celokupnu vladaju}u koaliciju, nego i celokupni dru{tveni i
politi~ki organizam, parlamentarnu i vanparlamentarnu opoziciju, te alter-
251
nativu, odnosno dru{tvo, koje se danas birokratski naziva «nevladin sek-

tor».
«Minimalni konsenzus», «politi~ka sinergija», «vitalne reforme».

Koliko proste i nesporne, ove formule su u Crnoj Gori danas, zbog one
te{ke bolesti, retardirale u puku makijavelisti~ku retoriku. I u cini~ni poli-
ti~ki performans, koji se igra isklju~ivo pred mo}nicima iz takozvane
me|unarodne zajednice, i uglavnom za ciljeve koji su sasvim suprotni od
onih iz retorike.
A kada je tako, tada i najprijateljskija posredovanja, i najbolji predlozi,

kakvi su bili i oni Lize Meklejn iz ameri~kog NDI, ne mogu da pomognu.
Onome ko nije spreman da pomogne samom sebi, ni bog ne moè pomo}i.
252
Agencija
U jednoj stvari, to se ipak mora priznati, DPS profesionalci su nenad-

ma{ni. U stanju su da bezbroj puta ponove tvrdnje koje nisu ta~ne, a da pri
tome ne pokaù ~ak ni najmanji znak nelagode.
Najnoviji primer za to je agresivna kampanja ove partije protiv amand-

mana SDP na Zakon o agenciji za nacionalnu bezbednost. Koliko ju~e,
sadràj ovog amandmana, to jest ideju da se za izbor direktora agencije,
zbog njenog velikog zna~aja, traì i saglasnost parlamenta, javno i u vi{e
navrata, predloìli su upravo najkompetentniji stru~njaci iz ove oblasti,
kao i neke od najuticajnijih nevladinih organizacija u Crnoj Gori. Pa ipak,
DPS funkcioneri, bez zadr{ke, zazora i trepeta, kao pokvarene ma{ine,
automati, kiborzi, ve} danima ponavljaju kako navodno niko iz struke i
nevladinog sveta ovakvo re{enje nije podrào.
I {ta normalan ~ovek onda na to da kaè? Ni{ta, ovolika koli~ina agre-

sivnog neznanja, arogancije i autizma, ne zasluùje nikakav ozbiljniji komen-
tar. Ipak, zbog {ire, lai~ke javnosti, jer onoj drugoj, stru~noj, ovde je sve ion-
ako sasvim jasno, valja ukazati makar na dve grube, odnosno najgrublje
zloubotrebe «struke» i «znanja», koje se ovih dana {ire kao prava DPS zaraza.
Podela vlasti
«Podela vlasti» je stara i omiljena zloupotreba DPS «struke» i

«stru~njaka». Pre desetak godina, toga }ete se sigurno lako setiti, u parla-
mentarnoj debati, tada jednistveni DPS, «podelu vlasti» koristio je kao
«argument» protiv formiranja komisije za parlamentarno istraìvanje
slu~aja [trpci. Danas, «stru~njaci» DPS-a ovaj isti «argument» koriste da
bi opstruirali uvo|enje saglasnosti parlamenta na izbor direktora agencije
za nacionalnu bezbednost. U oba slu~aja nestru~no i neta~no.
Stvar je u slede}em. Za apsolut znaju samo bogovi i budale. Tamo gde

su ljudi i njihova dela, nema apsolutnih na~ela, pa absolutno ne moè biti
ni na~elo podele vlasti, nego postoje samo na~ela i odstupanja, a kada je
re~ o ovim drugim, samo odstupanja koja su dobra, jer su ograni~ena i
komplementarna, i ona druga, koja su lo{a, jer su ekstenzivna i nekompat-
ibilna. Saglasnost parlamenta na izbor najva`nijih vladinih funkcionera
svakako spada u onu prvu vrstu odstupanja i dopuna.
253
Evo i primera iz razvijenog demokratskog sveta. âk i u sistemu

najstroìje podele vlasti, kakav je onaj u SAD, to dobro zna ~ak i svaki
prose~an student druge godine Pravnog fakulteta u Podgorici, kadrovska
vlast predsednika nije apsolutna, nego ima ustavnu dopunu i protivteù u
javnim saslu{avanjima Kongresa. Takozvani ~isti pravnici mo`da }e re}i
kako je «saglasnost» ja~a od «saslu{avanja», ali politikolozi, koji za poli-
ti~ki sistem nisu manje, ako nisu i vi{e kompetentni od ovih, veoma dobro
znaju da nije tako, nego upravo obrnuto. Kongresni «public hearing» u
predsedni~kom sistemu vlasti, pravi je «topli zec», no}na mora za one koji
moraju da ga pro|u, u pore|enju sa manje ili vi{e rutinskim i monotonim
procedurama u parlamentarnom sistemu vlasti.
Demokratski standardi
«Demokratski standardi» su ne{to novija, ali ne manje omiljena

zloupotreba «stru~njaka» DPS-a. Ovde je dovoljno re}i slede}e. Najpre,
broj univerzalnih elemenata, koji se mogu ozna~iti kao relativno nesporan
standard razvijenog demokratskog sveta, mnogo je manji nego {to se to
manipulativno predstavlja. A zatim, i jo{ va`nije, primena ovih standarda
samo izuzetno je neposredna, a mnogo ~e{}e posredna, to jest zahteva
inteligentnu kombinaciju univerzalnog i lokalnog, ili, preciznije, kreativnu
adaptaciju, pa i delimi~nu modifikaciju, odnosno konkretizaciju univezal-
nih standarda, u skladu sa lokalnim specifi~nostima, prilikama i potreba-
ma, a ne prosti prepis univerzalnog, jer takav nikada nije mogu}, osim kao
bezvredni «resavski» otpad.
I u ovom pogledu, amandman SDP, koji se odnosi na postupak izbora

direktora agencije za nacionalnu bezbednost, predstavlja pravu meru. Zar
uop{te treba podse}ati na Goli Otok i sli~na iskustva, odnosno na ulogu
takozvane tajne ili politi~ke policije u njima. Ili na ulogu ove institucije u
poslednjim balkanskim ratovima, pa, ako ho}ete, i u ubistvu Ivana Sta-
mboli}a i Zorana \in|i}a. Ne, umesto toga, uputi}emo jo{ samo na isku-
stvo postnacist~ke Nema~ke, koje je i za nas relevantno.
Po ustavu postnacisti~ke Nema~ke, Savezni ustavni sud ima pravo da

zabrani rad partije koja u programu ili delovanju ispoljava totalitarne
aspiracije ili karakteristike. U SAD, kao i u ve}ini, ako ne i svim liberal-
no-demokratskim zemljama, ovako restriktivna dràvna norma, u sferi
civilnog dru{tva, a u ovu sferu, u demokratskim zemljama, spada i sfera
partijskog organizovanja, prosto je nezamisliva. Pa ipak, Nema~ku zbog
toga niko nije proglasio za nedemokratsku, odnosno za zemlju koja je
254
onom normom prekr{ila demokratske norme i standarde. Kome je pozna-

ta predistorija, posebno drama Vajmarske, te kataklizma Hitlerove
Nema~ke, zna i zbog ~ega. Dakle, i ovde je u pitanju mera. Koja ni za
jednu zemlju nije sto posto identi~na.
255
Bofl
O~igledno, dràvna unija SCG je bofl, ali, ni to se ne sme prevideti,

bofl je i velika EU. SCG je bofl od samog svog po~etka, u stvari ona je
kao bofl i napravljena, sa jedinom svrhom i funkcijom da se spre~i neza-
visnost Crne Gore, zato se sada ovako udarni~ki i radi na njenoj «harmo-
nizaciji», to jest na unitaristi~koj reviziji, gaènju Beogradskog sporazu-
ma i Ustavne povelje. To vi{e niko ~ak i ne krije. I zato je bofl i EU.
înjenica da jedna velika, mo}na unija tako otvoreno gazi ~ak i sopstveni
potpis, ne moè ostati bez posledica, i to ne samo za malu, nejaku Crnu
Goru, nego i za tu uniju samu. Poku{aj apologeta da Briselu spasu obraz,
potpuno je deplasiran. Navodna nedovoljna koordinisanost izme|u dva
resora, onog Havijera Solane i onog Krisa Patena, samo je povr{ina ispod
koje se kriju «sila i prevara», o ~emu, pogledajte uostalom, otvoreno pi{e
i Robert Kuper, «Head of Secretary» Visokog predstavnika za spoljnu
politiku i bezbednost EU.
Integracija
Jo{ dublje ispod opisanog bofla, me|utim, krije se i jedan drugi, mo`da
jo{ ve}i fal{: nedostatak same ideje integracije, onako kako tu ideju
tuma~e vladaju}i neofunkcionalisti, a praktikuju vladaju}i, i ne samo
briselski birokrati. To je nedostak lo{e apstrakcije, preterane generalizaci-
je, represivne sterilizacije. U krajnjoj liniji, nedostatak realnosti, komplek-
snosti, kontradikcije. Nedostatak kvaliteta.
âk i koncentracioni logor je jedna vrsta integracije. Zbog toga nije

dovoljno re}i «integracija», kao {to to ~ine vladaju}i neofunkcionalisti i
birokrati. Ukoliko èlite da vam se veruje, morate re}i i ne{to o realnom i
konkretnom kvalitetu integracije o kojoj je re~, posebno ne{to o realnom i
konkretnom kvalitetu veze koja je u toj integraciji dominantna. I to danas,
ili bar u doglednoj, a ne u nekoj dalekoj budu}nosti, jer se iz ove druge
lako isklizava u lo{u utopiju.
Ovo se dobro vidi i u slu~aju na{e verovatno najpoznatije prazne

mantre: «Za{to da se razdvajamo kada }emo se ponovo na}i integrisani u
Evropi». Pa se pitate koliko u ovoj mantri ima stvarne naivnosti i neznan-
ja, a koliko prora~unatog pragmatizma i makijavelizma. Ne moète,
naime, da verujete da i danas ima onih koji stvarno ne znaju za razliku u
256
kvalitetu, koja postoji izme|u velikodràvne (velikosrpske) i postna-

cionalne (evropske) veze i integracije. I koji stvarno ne razumeju da je,
upravo zbog te razlike, prestanak prve uslov za nastanak druge.
Kao {to ne postoji apstraktno, dakle apriori i nezavisno od kvaliteta,

«dobra integracija», tako ne postoji ni apstraktno, dakle apriori i nezavis-
no od kvaliteta, «lo{a dezintegracija». Naprotiv, dezintegracija preìvelih
velikodràvnih veza, posebno kada se izvodi mirno, sporazumno, postup-
no i kontrolisano, kao {to je, primera radi, izvedena i ona izme|u êha i
Slovaka, nije samo dobra, nego je i neophodna, i to upravo za uspostavl-
janje novih veza. Pa ipak, kada su se za jednu takvu ideju nedavno zaloìli
Latinka Perovi}, Sonja Biserko, Ivo Banac i jo{ jedan, uzgred re~eno ne
velik broj intelektualaca iz Beograda, Podgorice i regiona, na njih se nije
obru{ila samo uobi~ajena stigma starih velikosrpskih nacionalista, nego i,
najblaè re~eno, nerazumevanje nekih poznatih, kako se to obi~no kaè,
gra|anskih aktera i autoriteta, od kojih se to ba{ i nije o~ekivalo.
Hijerarhija
Uprkos svemu, sam bofl nije ono {to je najgore. U izvesnoj meri, bofl
je neizbeàn. Ono {to je najgore, to je nedostatak bilo kakve svesti o boflu.
To je ve} ono {to je opasno, a moè biti i fatalno. Nekriti~ka svest, dog-
matska naduvenost, vera u nepogre{ivost i neizbe`nost progresa, pred-
stavljaju sigurne znake smrti jednog utopijskog projekta. Komunisti~kog
ili liberalnog, sovjetskog ili evropskog, svejedno. Stvari su isuvi{e poznate
da bi mogle biti ignorisane.
Uostalom, zar je te{ko zamisliti jo{ jednu veliku distopiju. EU kao

kvazi-feudalnu ili kvazi-kastinsku hijerarhiju. Velikih i malih, bogatih i
siroma{nih, jakih i slabih. I Crnu Goru, nezavisnu ili druga~iju, svejedno,
kao deo ove hijerarhije. Pa retro-procesi su ve} u toku. I retro-akteri
dakako. Briselski, beogradski i podgori~ki. «Unholy alliance» postmod-
erne birokratije i predmoderne oligarhije. Pet procenata turbokapitalista i
devedesetpet procenata paupera. Idealan materijal za negativnu utopiju.
Istorija je otvoren, a ne zatvoren proces, progres zadat, a ne dat.

Naprotiv, deterministi, progresivisti i dogmatici veruju da je istorija
zapisana, a progres zagarantovan. Paradoksalno ali ta~no, vladaju}i neo-
funkcionalisti i birokrati, svojim naduvenim progresivizmom i dogmatiz-
mom, rade za kona~nu pobedu evro-balkanske distopije. I obrnuto, samo
ozbiljne analize i kritike realnih procesa i kontradikcija integracije, rade za
257
kona~nu pobedu bolje varijante. Ili, to se moglo re}i i kra}e, autor ovog
teksta jeste za evropske integracije, kao i za crnogorsku nezavisnost
uostalom, ali ne bez obzira, nego samo s obzirom na njihov konkretni
sadràj i kvalitet. Nije previ{e komplikovano, zar ne?
258
Deponija
Fenomen je planetaran, ali se najbolje, odnosno najjasnije vidi na per-

iferiji, pa i na balkanskoj i crnogorskoj periferiji. Samo u poslednjih
deceniju i po, Crna Gora je postala prava mala deponija rashodovanih
utopija. Od dogme «Titovog i na{eg puta» i «Jugoslavije (Velike Srbije)
bez alternative», preko pragme «Nove razvojne», «Ekolo{ke» i «Of-{or»
fantazije, do, evo, jo{ uvek u procesu, «jo{ nisu a ka'}e ne znamo»,
«Evropske u okviru EU», «Neoliberalne i mikro sa osloncem na SAD i
multinacionalni kapital» i, naravno, «Nezavisne Crne Gore».
Da utopije koje smo ve} potro{ili, nisu pla}ene onako visokom cenom,
masovnim razaranjima, zlo~inima i stradanjima, Crna Gora bi od ove
deponije, mo`da, mogla i da napravi ne{to bolje, na primer Muzej vo{tanih
figura, nalik na onaj Madam Tiso u Londonu. Ovako, stvar je isuvi{e
ozbiljna, i kao takva mora i da se posmatra.
Apstrakcija
Beda lo{e apstrakcije, to je najkra}a, ali i najpreciznija dijagnoza svake

lo{e utopije. Drugim re~ima, ono {to utopija obe}ava, samo po sebi, nije
ni{ta lo{e, ~ak naprotiv, setite se ni komunisti~ka utopija «Od svakoga
prema mogu}nostima svakome prema potrebama» sama po sebi nije bila
lo{a, ali se problem zakonito javlja u procesu realizacije, sprovo|enja,
implementacije. U ekstremnim slu~ajevima, afera zavr{ava skandalom,
tako {to se lo{a utopija preokre}e u sopstvenu suprotnost. Ideja o praved-
nom dru{tvu u logor i neslobodu. San o slobodi u bedu i nepravdu. I opet
se to najbolje vidi na periferiji. I u Crnoj Gori.
Na najapstraktnijem, deklarativnom nivou, u Crnoj Gori postoji

prili~no visok stepen konsenzusa za evropske reforme i integracije. U poli-
ti~koj praksi, me|utim, ovaj deklarativni konsenzus puca kao mehur od
sapunice. I pretvara se u lo{u beskona~nost permanentne «parlamentarne
krize», idealni ambijent za monopoliste i parazite jednog sistema, koji je
su{ta suprotnost razvijenim evropskim sistemima i integracijama. Ili, {ta
vredi jedna tipi~no markenti{ka, prazna, postmodernisti~ka Agenda, koja
kao da je do{la direktno iz carstva Simulakruma, kada Crna Gora jo{ uvek
ne zna {ta je, dràva po sebi i za sebe, ili tek «izlaz na more» za druge, ili
opet ne{to tre}e, te kada upravo zbog toga ve} punih petnaest godina nema
259
nikakve, dakle ne ovakve ili onakve, nego ba{ nikakve Strategije

privrednog i dru{tvenog razvoja. Pa je onda skandal i ovde prosto
neizbeàn: turizam kao slu`beno proklamovani prioritet broj jedan, usred
turisti~ke sezone, zakonito eksplodira u «Ekstremnu» a ne samo «Divlju
lepotu» nesre}no raspore|enih deficita i suficita ve~itih elemenata, vode i
struje, parking prostora i buke, sme}a i vatre. Najzad, beda lo{e apstrakci-
je, upravo ovih dana, do punog izraàja dolazi i u slu~aju «Nezavisne Crne
Gore». Kritike koje se u tom smislu upu}uju na adresu DPS, me|utim,
samo su delom opravdane. Ovoj partiji, Crna Gora i Crnogorstvo, kao i
ranije la`na Jugoslavija i la`no Jugoslovenstvo, te agresivna Velika Srbija
i agresivno Velikorpstvo uostalom, oduvek su, a ne tek odnedavno, bili
«pod ostalo», to jest samo ukoliko i onoliko koliko mogu da posluè
njenoj vlasti, a ne obrnuto, a ko je to primetio tek danas, uo~i najnovijeg
Popisa stanovni{tva, to je ve} njegov a ne problem DPS.
Alternativa
Poslednjim primerom pribliìli smo se i najdubljoj su{tini i funkciji

svake lo{e utopije. To je kontrola, dominacija, represija. U na{im primer-
ima, ova su{tina i funkcija najlak{e se prepoznaje po onom ~uvenom
zavr{etku «bez alternative». Manje ili vi{e prihva}ena nespornost sadràja
apstrakcije, «integracije», «razvoja», «bogatstva», «pravde», «standarda»,
«evropeizacije», i tome sli~no, makijavelisti~ki lukavo se kombinuje sa
sasvim konkretnim i operativnim projektima, institucijama, kadrovima i
mandatima, pa se i ovi drugi prikazuju kao da su «bez alternative». Na taj
na~in, sve postaje «bez alternative»: i Evropska komisija, sa svim njenim
odlukama, diskrecijama i procedurama, a ne samo Evropska unija, ideja i
perspektiva, i DPS, sa svim njenim aferama, monopolima i sinekurama, a
ne samo nezavisna, demokratska i evropska Crna Gora.
A alternativa uvek postoji. Samo {to se alternativa ovom poretku unutar

samog tog poretka ne moè prona}i. Da bi se do alternative do{lo, mora se
najpre iza}i iz gvozdenog kaveza inferiornog ultramonopolisti~kog sis-
tema, koji se krije ispod maske neoliberalizma i turbokapitalizma. Iz pato-
lo{kog, ratom, nasiljem i genocidom proizvedenog privrednog i
dru{tvenog stanja, u kojem 5-10% nove ratnomonopolisti~ke klase, i dalje
drì u te{kom zato~eni{tvu ostalih 90-95% stanovni{tva. Tek nakon toga,
dru{tvo }e biti u stanju da prona|e i realna ekonomska, socijalna i
demokratska re{enja, alternative za sve svoje najva`nije razvojne prob-
leme. I da zapo~ne ozbiljan unutra{nji dijalog o stvarnom, a ne tek fingi-
ranom sadràju i smislu nezavisne, demokratske i evropske Crne Gore.
260
Nikad bolje
«Srbija i Crna Gora nikad bolje», uveravaju nas najvi{i crnogorski

zvani~nici. «Na Zapadnom Balkanu impresivni napredak», nadovezuju se
briselski komesari. «U Iraku sloboda i progres», ne zaostaju ni ameri~ki
sekretari. Da prvi ~ovek svetske organizacije, Kofi Anan, upravo ovih
dana, i u vezi sa Irakom, nije gotovo disidentski upozorio na to kako je
~itav sistem UN «do temelja uzdrman», pomislili bi da smo ve} po~eli da
primamo poruke sa neke druge planete. Ovako, ostaje nam da uzroke izne-
nadne provale fantasti~nog optimizma, apologetike i iluzije, ipak,
potraìmo na zemlji.
Od brojnih uzroka ovog fenomena, tri su najzna~ajnija. Prvi je

najop{tiji i najpoznatiji. To je profesionalna deformacija politi~ara. Ako se
ljudima od teorije, ponekad i sa razlogom, prigovara preterana opreznost i
sumnja, politi~arima, kao ljudima od akcije, svojstveno je preterivanje u
suprotnom smeru. Politi~ar je «trgovac iluzijama». Njegov glavni cilj je
osvajanje i zadràvanje vlasti, a njegov najdalji vremenski horizont
~etvorogodi{nji mandat. Zbog toga je «opravdavaju}e brbljanje», kako se
slikovito izrazila Hana Arent, sasvim uobi~ajeno i normalno oru|e nje-
gove profesije.
Ipak, prvi faktor obja{njava samo manji deo fenomena. U na{em

slu~aju, naime, koli~ina one fantazije, toliko je velika i o~igledna, da
iziskuje dublje obja{njenje. To dublje obja{njenje je na{ drugi faktor, ili
«ugovor sa |avolom», kako ga je nazvao Maks Veber. Po Maksu Veberu,
svaki politi~ar, kad-tad, do|e u isku{enje da, radi ostvarivanja svojih cil-
jeva, posegne i za silom, koja nije uvek legitimna, a ne retko je i
zlo~ina~ka u najuèm smislu re~i. To je ono isku{avanje, onaj «ugovor sa
|avolom», koji je imao na umu jedan od najve}ih, ako ne i najve}i soci-
olog moderne.
I to je onaj zajedni~ki faktor koji povezuje sva tri iskaza s po~etka

na{eg teksta. Uprkos odre|enim razlikama, to je ono {to spaja njihove
glavne aktere. Svi su oni deca novog posthladnoratovskog vremena i kon-
trakta. A ko je makar jednom bio u tom kontraktu, «ugovoru sa |avolom»,
da jo{ jednom citiramo Maksa Vebera, taj je iz njega iza{ao druga~iji, pre-
obraèn, «ozra~en». Kao «nad-~ovek», koji funkcioni{e iznad uobi~ajenih
ljudskih shvatanja i standarda. Zbog toga je, primera radi, i svako nasto-
janje da se najnovije nedoslednosti crnogorskog premijera oko Ha{kog tri-
261
bunala, kao i one ranije oko referenduma, rasvetle na terenu obi~nog ili
tradicionalnog crnogorskog morala, doslednosti i re~i, potpuno neadekvat-
no. Kao {to je potpuno neadekvatno, i jalovo, i svako nastojanje
crnogorske opozicije da se u tome, ali i ina~e, predstavi kao uverljiva
alternativa vlasti: najve}i deo crnogorske opozicije, ba{ kao i najve}i deo
vlasti, do{ao je iz one iste zone ili matrice postjugoslovenskog
zlo~ina~kog kontrakta, i zato i jedni i drugi, kao da i nisu od ovog sveta,
sveta obi~nog ljudskog morala.
Tre}i i najdublji faktor na{e «Nikad bolje» fantazije, jeste faktor sve
ve}e i sve opasnije ekonomsko-socijalne polarizacije. U globalnim a ne
samo lokalnim razmerama. Sve ve}i jaz izme|u bogatih i siroma{nih,
razvijenih i nerazvijenih, mo}nih i nemo}nih, zaposlenih i nezaposlenih,
uklju~enih i isklju~enih, nije samo nepravedan, nego i opasan. I to ne samo
za ove druge, nego i za one prve, mada to ve}ina ovih ne vidi. Ne samo
Crna Gora, i druge siroma{ne zemlje periferije, nego i celokupni svetski
sistem, pa i najbogatije zemlje centra, u stanju su opasne neravnoteè. A
na{i veseli «trgovci iluzijama» na sve to zatvaraju o~i. I ponavljaju «Nikad
bolje», «Nikad bolje».
Na opisanu, u su{tini infatilnu reakciju, me|utim, nadovezuje se i ne{to

mnogo gore. Cini~na ambivalencija vlasti. U hazardnoj igri, ~iji je ulog
~itava Crna Gora, odnosno ~itava planeta, nosioci vlasti dobili su ne samo
ne{to bolje karte, nego i posebno, pa i privilegovano mesto u dru{tvenoj
podeli rada, zahvaljuju}i kojem mogu da tvrde kako reprezentuju celinu,
~ak i kada je o~igledno da zastupaju samo one najbogatije i najmo}nije. U
tome je nepodno{ljiva dvosmislenost njihovog nerestanog «Nikad bolje».
Nikad bolje? Njima? Mo`da, i to samo na kratak rok. A nama, drugima,
ve}ini, stvarnoj celini, posebno na dug rok?
Za jednog od na{ih anti-junaka, Dòrdà Bu{a Mla|eg, mnogi su ve}

rekli kako je «opasan ~ovek». Na{ problem je, me|utim, mnogo ve}i i teì.
To nije samo jedan ~ovek. To je ve} ~itava jedna nova, iluzionisti~ka i
nasilni~ka posthladnoratovska politi~ka nomenklatura. Koja je danas
dominantna ne samo u Va{ingtonu, nego i u Briselu, Beogradu, Podgorici.
I u odnosu na koju, Kofi Anan, i svi mi ostali, koji se slaèmo sa disiden-
tom-generalnim sekretarom, u stvari, izgledamo kao da smo sa druge plan-
ete.
262
Simulacije
Simulacije, samo simulacije. Vlast, kao, spremna za promene ustava,

reforme i Evropu, ali zna da ovih nema bez dijaloga, kompromisa i kon-
senzusa, pa zato ~eka opoziciju. Opozicija isto tako, samo {to njoj, ~istu-
nici, smeta vlast, koja je «kriminogena», pa zato ~eka vesti iz Italije.
Najzad, simulira i sama EU, jer se pretvara kao da ne prime}uje ovu
sveop{tu simulaciju, i ne ~uje potmuli sukob, koji hu~i ispod povr{ine.
Simulacija je deo stvarnosti. Ono, me|utim, {to je kod nas sasvim

specifi~no, ~ak unikatno, to je da je simulacija u potpunosti progutala
stvarnost, ili, druga~ije re~eno, da je stvarnost postala sto posto ili skoro
sto posto simulacija. A to je ve} ne{to {to ne moè da objasni samo ona
poznata i standardna sklonost svih politi~ara da «laù». Ne, za ovoliku,
enormnu, stopostotnu koli~inu simulacije, mora da postoji i neki dublji,
objektivni uzrok i razlog.
Suprotno od onoga {to o tome tvrdi vladaju}a propaganda, demokrati-

ja je, istorijski i planetarno, pre izuzetak i incident, nego pravilo i standard.
Formula je jednostavna ali ta~na. Prvo do|e socijalna fizika pa metafizika.
Ravnoteà socijalnih sila pa njihova refleksija, dijalog, kompromis, kon-
senzus, demokratija. I to ne uvek, nego samo kada su elite dovoljno
inteligentne i prosve}ene. A ovde nemamo ni ono prvo ni ovo drugo.
Umesto koliko-toliko uravnoteènog, imamo rigidni oligarhijski sistem, i
njegovu mra~nu istorijsku pozadinu. Otuda i simulacije.
Otuda i normalizacija, asocijacija, stabilizacija i integracija, koja je,

zbog opisane socijalne fizike, mnogo vi{e i pre legitimacija i legalizacija
struktura mo}i koje su do{le iz mraka 1990-ih, nego povratak u stvarnu i
punu normalnost. U tom smislu, ni ~injenica da je Zakon o spre~avanju
pranja novca usvojen tek nakon {to je stvarno pranje novca, i ne samo
novca, manje ili vi{e okon~ano, naravno, nije nikakva gre{ka. Ukoliko se
snage civilizije ovde ikada izbore za stvarnu i punu, a ne samo simuliranu
normalnost, to }e biti tek u ne{to daljoj budu}nosti, za deceniju, dve ili tri,
i to tek nakon novih i velikih unutra{njih napora i neizvesnosti.
Jedna misao Mi{ela Fukoa izvanredno dobro poga|a na{u dana{nju

situaciju. Inteligentno i duhovito preokre}u}i poznatu sentencu Karla fon
Klauzevica, francuski filozof primetio je kako nije samo rat nastavak poli-
tike drugim sredstvima, nego je i obrnuto, politika nastavak rata drugim
263
sredstvima. Ovo drugo danas se malo gde vidi tako jasno kao u Crnoj Gori
i drugim postjugoslovenskim zemljama. Kada prvi ~ovek vladaju}e parti-
je kaè kako nije pristalica Zakona o oporezivanju ekstraprofita, drugi
kako mu notornu ratnohu{ka~ku parolu «Rat za mir» podme}u politi~ki
protivnici, a tre}i kako je na predsedni~ku inauguraciju pozvao samo mit-
ropolita Arkanove ali ne i Crnogorske pravoslavne crkve zato {to je morao
da po{tuje crkveni kanon, tada su to, naravno, samo ona Klauzevicova i
Fukoova «druga sredstva». Kao {to su ta «druga sredstva» i najnoviji
anga`man SPC i velikosrpskih opozicionih partija oko popisa, zatim nji-
hova totalna, zapravo simulirana amnezija u odnosu na mra~ni period
1989-2000, najzad i ~injenica da, kada je re~ o izraàvanju kolike-tolike
svesti, priznanju krivice, ili barem odgovornosti za taj period, zaostaju i za
vladaju}im DPS.
264
Spaljena zemlja
Kada strane invazione snage strategiju spaljene zemlje koriste radi

iskorenjivanja lokalnog narodnog otpora, kao {to su to, po prvi put u
istoriji ratovanja, ~inile trupe SAD u Vijetnamu putem napalma, tada je to
ratni zlo~in, kada, me|utim, glavne politi~ke snage jedne zemlje ovu
strategiju koriste u sopstvenoj zemlji i protiv sopstvenog naroda, tada za
to, jednostavno, nema re~i. A upravo to je ono {to se danas de{ava u Crnoj
Gori.
U kori{}enju ove ekstremno nihilisti~ke i makijavelisti~ke strategije

ubedljivo prednja~e velikosrpske opozicione stranke, ali ovima u tome na
svoj na~in pomaù i ultramonopolisti~ke vlasti DPS. Do 1997, velikos-
rpske snage u Crnoj Gori za ovom strategijom nisu imale potrebe, jer su
bile na vlasti, i to na ~elu sa jedinstvenim DPS, od pada u politi~ki man-
jinski status, me|utim, strategija spaljene zemlje postaje njihova jedina
logika i ideja vodilja. I sve, pa i cela zemlja, postaje `rtva, taoc ove strate-
gije. Najpre referendum, zatim izbori, pa parlament, najzad i sam popis.
Osnovna ideja je prosta, ali efikasna. Treba dokazati kako Crna Gora ne
moè sama. A ukoliko u dokaz spada i spaljena zemlja, neka bude i spal-
jena zemlja, takvu zemlju ~ak je i lak{e anektirati Velikoj Srbiji, a ova je,
ipak, njihov krajnji politi~ki izbor i njihova zemlja. To je najdublja i kra-
jnja logika velikosrpstva uop{te pa i velikosrpstva u Crnoj Gori. U tome je
i su{tinska asimetrija i prednost velikosrpskih i antidemokratskih u odno-
su na indipendisti~ke i demokratske snage u Crnoj Gori. Oni prvi nemaju,
ovi potonji imaju {ta da izgube u velikom i opasnom hazardu koji se ovde
bez prestanka i predaha igra.
Velikosrpsku strategiju spaljene zemlje, DPS vlast pomaè indirektno,

hipotekama i aferama iz zajedni~ke pro{losti, koje ovu strategiju obilno i
svakodnevno hrane, ali i direktno, ìlavom odbranom ratnih monopola
koji su u toj pro{losti formirani. A od ove odbrane, DPS, ni nakon raskida
sa Slobodanom Milo{evi}em, ve} punih pet-{est godina, nikako ne odus-
taje. Prvo monopoli, pa sve ostalo, to je bila i ostala dominantna, ako ne i
jedina filozofija i religija ove partije. [to najbolje razotkriva neobi~no,
nelagodno, ~ak napeto partnerstvo izme|u DPS i SDP. Tuìlac, trafiking,
lekovi, Agencija: te{ko da je slu~ajno to {to sporovi i sukobi izme|u koa-
licionih partnera izbijaju uglavnom ili isklju~ivo u resorima koje je
preuzela SDP.
265
Na svoj na~in, u strategiju spaljene zemlje uklapaju se i velike sile,

posebno kafkijanski siva i arogantna briselska birokratija. Naj~e{}e ne
direktno i transparentno, nego vi{e indirektno i diskretno, dobro
odmerenom i dizajniranom podr{kom odgovaraju}im lokalnim akterima,
logikama i dinamikama. Uprkos promenjenoj retorici, stvarna politika,
odnosno realpolitika EU u regionu, pa i u Crnoj Gori, od 1991. do danas,
nije se promenila. To je bila i ostala politika koja odsustvo bilo kakve
stvarno dobre ideje, te volje, interesa i kapaciteta za re{avanje problema,
redovno «popunjava» nekvalitetnom i {tetnom me{avinom utopijskih iluz-
ija i ucenjiva~kih pragmatika, koja onda probleme samo gura pod tepih, ili
ih ~ak i pogor{ava.
Poslednje takvo pogor{anje, i to uz u~e{}e, ~ak inicijativu i koordinaci-

ju EU i SAD, zapo~elo je odmah nakon pada reìma Slobodana
Milo{evi}a u Srbiji oktobra 2000, kulminiralo tokom i nakon vanrednih
parlamentarnih izbora u Crnoj Gori aprila i maja 2001, a u{lo u fazu spal-
jene zemlje odmah nakon Beogradskog sporazuma 2002. i Ustavne povel-
je 2003. Danas se, makar i sa zaka{njenjem, dosta jasno vidi. Neostvarena
velika koalicija DPS, SDP i LS iz 2001, bila je optimalna za ukupni razvoj
Crne Gore, ne subjektivno, partijski ili liderski, nego objektivno,
dru{tveno i politi~ki, zato {to je upravo ta koalicija, u tom trenutku, i u
najve}oj meri, povezivala sve raspoloìve antiratne i antimonopolisti~ke
snage Crne Gore, i zato {to je, upravo stoga, ta koalicija, u tom trenutku,
imala najve}e {anse da stavi pod kontrolu polureformisani DPS, i tako
ovoj partiji pomogne da sopstvenu evoluciju dovr{i u korist ~itavog
dru{tva, a ne iskjlu~ivo i sebi~no u korist monopolista, kao {to je to, na
àlost, slu~aj danas. Sa stanovi{ta kratkovide i nekvalitetne evropske
realpolitike, me|utim, ova koalicija imala je i jednu neprihvatljivu manu:
vodila je pravo u crnogorsku nezavisnost. Zato je EU tada, i kasnije, nar-
avno uz izda{nu pomo} samih lokalnih aktera, posebno DPS i LS, u~inila
sve da do te koalicije ne do|e. I uspela je. Cena tog «uspeha» je spaljena
zemlja i ispreturana politi~ka scena. Tako se u Crnoj Gori, pored ostalog,
i nakon svega, do{lo ~ak i dotle, da su dve najve}e antiratne i antimonop-
olisti~ke stranke iz 1991, LS i SDP, dvanaest godina posle, 2003, skoro do
kraja apsorbovane i pacifikovane, ~ak i kad im se daje da igraju ulogu
«avangarde», od strane dva velika monopolisti~ka i antidemokratska
bloka, naslednika nekad jedinstvenog DPS.
266
Dilema koja je, na po~etku pro{log veka, duboko delila, pa i potresala

tada{nje naprednjake, danas je samo retori~ka. Kataklizmi~ka iskustva
revolucija XX veka, jo{ uvek su toliko sveà i jaka, da je danas, na
po~etku XXI veka, reforma, a ne revolucija, ideja i parola dana. Budu}i da
su siroma{tvo i drugi izvori revolucije i dalje veoma sna`ni, me|utim, to
se i duh revolucije, zavodljiv i opasan, i naj~e{}e samo neve{to prikriven
ispod retorike reformi, pritajio i ~eka svojih novih «pet minuta». U na{em
slu~aju, AB revolucionari postali su AB reformisti, a lo{ kvalitet njihovih
reformi ozbiljno preti novom revolucijom. Dobar primer za ovo je i
nedavno usvojeni Zakon o visokom obrazovanju.
Ako ta~ku kojoj u oblasti visokog obrazovanja teìmo ozna~imo sa B,

«Bolonja», onda ta~ku u kojoj smo u ovoj oblasti trenutno, na àlost,
moramo da ozna~imo sa H, «Hiro{ima». Kako iz ta~ke H sti}i u ta~ku B,
najbrè {to je mogu}e, ali i bez mogu}eg prevrtanja ili ~ak sloma sistema,
to je najkra}a definicija na{eg problema, a strategija reformi korak po
korak, sa postupnim ali sigurnim pribliàvanjem visokim evropskim stan-
dardima, i razvijenim, kratkoro~nim i dugoro~nim akcionim planovima,
nalik na one koji su napravljeni u oblasti trgovine i carina (pa valjda
visoko obrazovanje nije manje kompleksno i zna~ajno od trgovine i cari-
na), to je najkra}a, i na~elno nesporna formula za re{avanje ovog proble-
ma.
Ve} na samom startu, me|utim, umesto opisane i na~elno nesporne for-

mule, zatrpava nas velika koli~ina, malo je re}i, neprilago|enih standarda.
Ovo se najbolje vidi na primeru vladinog Saveta za visoko obrazovanje,
koji se osniva novim zakonom. Odbrana ovog tela, koja se mogla ~uti od
strane vlade, kao i od strane njenih produètaka na univerzitetu, nije ni
malo uverljiva. Pozivanje na velik broj mesta rezervisanih za predstavnike
nevladinog sektora, kao i na analogna re{enja u razvijenim evropskim
zemljama, ili je izraz krajnjeg nemara ili, jo{ gore, cinizma onih koji to
~ine. U razvijenim evropskim zemljama, razgranato civilno dru{tvo,
nevladin sektor, profesije i univerziteti, predstavljaju sna`nu branu i pro-
tivteù, u na{im dana{njim uslovima, na àlost, ni{ta drugo do fasadu za
levijatansku vlast i vladu. Doda li se ovome jo{ i nadle`nost saveta, koja
je «metastazirala» na samo epistemolo{ko jezgro univerziteta, kao i
uporno odbijanje vlade i njenih produètaka da prihvate da savet bira par-
lament a ne vlada, kako bi se opasnost od totalne kartelizacije i sterilizaci-
267
je znanja makar ublaìla, dobija se kompletna, neute{na slika novog, mora

se re}i, vladinog a ne univerzitetskog upravlja~kog tela, koja predstavlja
veliki i opasan korak nazad, ~ak i u odnosu na «Hiro{imu» u kojoj smo
danas.
Sledbenici kulta progresa verovatno }e re}i kako to nije mogu}e,

posebno ne u zemlji Valtazara Bogi{i}a, koji je jo{ u XIX veku, ne samo
za nas, nego i za ~itav tada{nji napredni svet, pruìo jedan od najblistavi-
jih primera temeljito pripremljenih i isto tako realizovanih reformi i prila-
go|avanja. Pa ipak, mogu}e je. Verovanje da u dru{tvu vladaju memorija,
nauka i znanje, jedna je od poslednjih dogmi i zabluda na{eg vemena. Ne
znanje, nego mo}, to je ono {to drì, i razara, ovaj svet. A ko, zapravo, ~ini
mo} koja u Crnoj Gori danas drì i razara, to jest sprovodi lo{e, pre svega
nedovoljno pripremljene i prilago|ene reforme? Najpre, to je nekvalitetna
lokalna politi~ka klasa, vladaju}a i opoziciona, biv{i AB revolucionari,
sada{nji AB reformisti, koji su nasledili staru matricu politi~kog volunta-
rizma, na ovu nadovezali te{ke hipoteke i ucene iz ratne pro{losti, i sve to
razvili u jedan ve} skoro neizle~iv sindrom «drogirane» vlasti, koja je
spremna da, radi samo jo{ jednog «dopa», i novih dvadeset~etiri sata man-
data, prepi{e sve, pa i ono {to je potpuno nerealno. Zatim, to je i najman-
je dve tre}ine univerzitetskih profesora, koji su, radi pukog preìvljavan-
ja, konformizma ili karijerizma, sklopili «ugovor sa |avolom», postali deo
partitokratskih nomenklatura i sinekura, i na taj na~in, umesto autonomne
kriti~ke svesti i korektora, postali deo ili produètak vlasti. Najzad, to je i
najve}i broj EU i SAD eksperata i birokrata, koji, naravno, ni sami nisu
nepogre{ivi, nadljudi, kako ih ponekad pogre{no predstavljaju, a uz to su
jo{ i izloèni sna`nom dejstvu politi~ke korupcije me|unarodne i lokalne
realpolitike, pa ne retko, na primer i u slu~aju ovde problematizovanog
vladinog Saveta za visoko obrazovanje, kao i ranije vladine Agencije za
nacionalnu bezbednost, podràvaju re{enja koje su sasvim lo{a, neadek-
vatna, neprilago|ena i neodrìva. A od ovakvih, neodrìvih re{enja i refor-
mi, do revolucije, znamo, samo je jedan korak. Tako da bi se moglo lako
dogoditi da dana{nji lo{i reformisti proizvedu jo{ jednu tragi~nu odnosno
farsi~nu predstavu. Samo {to bi u toj predstavi podela glavnih uloga bila
verovatno ne{to druga~ija.
268
Globalna pra{ina
«Doga|aji su pra{ina,» doga|ajna istorija samo deo, deli}, ~estica struk-

turalne istorije, upozoravao je Fernan Brodel. Ali deo, deli}, ~estica, nije i
ni{ta, kako se ponekad neoprezno i neta~no zaklju~uje. Naprotiv, i sama
strukturalna istorija, dugo trajanje, globalna stvarnost, sastavljena je upravo
i samo od ovih ~estica. Per aspera ad astra, od trnja do zvezda, od doga|aja
do dugog trajanja. To je bio pravi smisao Brodelovog upozorenja.
Brodeleovo upozorenje uvek je aktuelno, ali je posebno aktuelno u vre-

menima velikih i dubokih promena. Kao {to je na{e vreme. Danas se bolje
vidi: nemirni Balkan sa kraja XX, bio je tek uvod u jo{ nemirniji svet sa
po~etka XXI veka. Prava drama: jedanaesti septembar, Drugi zalivski rat,
«preventivni napad». Dòrd` Bu{ Mla|i: «opasan ~ovek» (Ginter Gras).
Dik êjni, Donald Ramsfeld, Pol Volfovic: «grupa ekstremista» (Dòrd`
Soros). Ali, ìvopisnost doga|aja i likova, ni ovog puta, ne bi smela da
zaseni veli~inu i dubinu promena.
1968-2003: opadanje ameri~ke mo}i
Opadanje ameri~ke mo}i u me|unarodnim, odnosno svetskim razmera-

ma, prva je takva promena. Ova promena zapo~ela je pre vi{e od trideset
godina, sa porazom u Vijetnamu, ali je vidljivija postala tek ovih dana, sa
«pobedom» u Iraku. Glasovi upozorenja bili su brojni, autoritativni i argu-
mentovani, ali su tupost sile, arogancija mo}i, voluntarizam takozvanih
neokonzervativaca, odneli prevagu. I, kao {to to ~esto biva, istorija je
po~ela da se sveti: voluntarizam i ekstremizam jedne administracije,
po~eo je da radi protiv nje same.
Klju~ni previd takozvanih neokonzervativaca sastojao se u ignorisanju

razlike izme|u negativne i pozitivne mo}i. Irak 2003. jasno je pokazao:
SAD jesu imale dovoljno vojne i ukupne snage da razore, pokore, okupi-
raju, «pobede», ali ne i da izgrade, podignu, vladaju, uspostave pozitivnu
hegemoniju, vladavinu. Zato sada, raniji neskriveni prezir, poku{avaju da
zamene, novim dijalogom i saradnjom, sa UN, EU, Rusijom, me|unarod-
nom zajednicom. Pouka, ukoliko uop{te ima voljnih za u~enja, prili~no je
o~igledna: ni jedna, pa ni jedina preostala i najve}a supersila, danas ne
moè svetom da vlada sama. Stari sistem kolektivne bezbednosti jeste
zastareo, ali je novi, kojeg jo{ uvek nema, bez valjane alternative.
269
«Car-de~ak»: mutacija svetskog sistema
Mutacija savremenog svetskog sistema, preobraàj kapitalizma u neku

vrstu novog, kvazifeudalnog ili kvazikastinskog poretka, druga je, jo{
dublja, i jo{ ve}a istorijska promena, koja se tiho odvija ispod simulirane
i bu~ne hiperaktivnosti administracije «cara-de~aka», i njenih doma}ih i
me|unarodnih «voljnika». Ako laè «koza», retorika «kapitalizma», «slo-
bode», «ljudskih prava» i «demokratije», ne laè «rog», ratna ekonomija,
militaristi~ki kompleks, populisti~ka politika, imperijalna ideologija.
Prava mala negativna postkapitalisti~ka fomacija. Mutacija pomaè da se
razume i jedna za ameri~ke prilike nova i neobi~na pojava, naime, da sve
o{triji kriti~ari aktuelne ameri~ke administracije, vi{e nisu samo
demokrate, njeni «prirodni» partijski protivnici, nego i mnogi uticajni
republikanci. U polazi{tima vode}ih «neocons»-a, zabeleìmo i taj kuri-
ozitet, ovi poslednji, po~eli su da otkrivaju ~ak i trockisti~ke korene.
S^G: Crna Gora u prahu
U prole}e 2003, neposredno uo~i rata u Iraku, politi~ki vrh Crne Gore,
navodno da bi dokazao «nezavisnost», ko~operno se usprotivio anti-rat-
nom stavu EU, jednom od retkih briselskih stavova u poslednjih par god-
ina koji je zasluìvao podr{ku, i podrào milo{evi}evsku «olako obe}anu
brzinu» Bu{ove administracije. Samo pola godine nakon toga, mediji su
nas iz dalekog Brazila obavestili, kako je crnogorski vrh, potpisivanjem
deklaracije Socijalisti~ke internacionale, sna`no osudio unilateralizam
ameri~ke administracije, i na taj na~in, mnogi su poùrili da zaklju~e,
napravio spektakularni zaokret u spoljnoj politici.
Ipak, sa zaklju~cima ne treba previ{e ùriti. Spoljna politika je samo

produètak unutra{nje politike. Tako je i u na{em slu~aju. Samo {to u
na{em slu~aju ne postoji nikakva, ni unutra{nja, ni spoljna politika. Zbog
toga se to ne moè ni kritikovati. To je ispod svake kritike. Umesto koliko-
toliko konzistentne politike, ideje i orijentacije, to je, sve vi{e i vi{e, samo
golo, nasumi~no, i sve manje uspe{no, odràvanje jednog klana na vlasti.
Crna Gora, upakovana u novu dràvnu zajednicu, Solaninu i \ukanovi}-
evu S^G (nije gre{ka, ba{ tako treba, S^G), ~eka svoju sudbinu. U prahu.
U duhu novog vremena.
270
Slu~aj C. G.
Aktuelni slu~aj S. ^. mnogo je teì od amblemati~nog slu~aja Jozefa K.

U Procesu Franca Kafke, Jozef K. je bio jedan, u na{em slu~aju, Jozef K.
je cela Crna Gora. Ili bar svi njeni normalni gra|ani. «Svi smo mi Jozef
K.», rekli bi pateti~ni rodoljubi.
Kao i u svakom takvom slu~aju, i u na{em procesu, najteà je posledn-

ja faza, ona koja se jo{ uvek odvija. Skandalozno pona{anje lokalne vlasti
krunisano je isto tako skandaloznim pona{anjem me|unarodnog faktora.
Tajnost izve{taja OEBS-a, najpre je najavljivana samo kao privremena, a
zatim, valjda ohrabrena odsustvom bilo kakvog protesta, i kao manje ili
vi{e kona~na. «Objavljivanje ovog izve{taja bilo bi suprotno pravilima
organizacije», diskretno su obja{njavali «mudraci». A onda je, zahvalju-
ju}i profesionalizmu i upornosti Vijesti, do objavljivanja ovog izve{taja
ipak do{lo. Pa makar i bez «slu`bene» potvrde. Za razne vrste kr{enja
prava i javnosti od strane doma}ih vlasti smo znali, ali da }e im se u tome
pridruìti i visoki zvani~nici OEBS-a, to smo te{ko mogli pretpostaviti. Uz
sve to, setite se, imali smo jo{ i ono njihovo «veliko i uzajamno zado-
voljstvo». Eh, da barem nije bilo tog njihovog velikog i uzajamnog zado-
voljstva, sve prethodno mo`da smo nekako i mogli da podnesemo. Ovako,
tajnost plus zadovoljstvo, prava mala kafkijanska orgija vlasti.
Niko nije kriv dok se pravosna`nom presudom ne dokaè druga~ije.

Ovo je jedan od temeljnih aksioma vladavine prava, pa ~ak i modernog
doba i civilizacije uop{te. Ali {ta biva kada je celokupni pravosudni sistem
jedne zemlje toliko oslabljen, da je i dolazak do one pravosna`ne presude
veoma oteàn ili ~ak blokiran. Upadne se u za~arani krug, koji za jedno
dru{tvo i zajednicu moè da bude fatalan. Dobije se slu~aj S. ^. Pravi ~as
politi~ke anatomije odnosno patologije: samoraspadanje pravosu|a,
jednog od najosetljivijih i najva`nijih dru{tvenih podsistema, nevinost i
krivica bez suda, doma}a i me|unarodna politi~ka instrumentalizacija
procesa koja se ~ak i ne skriva, «divljanje» vladaju}e ali ne manje i opozi-
cionih partija, berluskonijevska parada ambasadora EU usred istra`nog
postupka, objavljivanje za{ti}enih sudskih spisa i fotografija u masovnim
medijima, smena javnih tuìlaca sa obrazloènjima koja su potpuno nead-
ekvatna odnosno nesrazmerna teìni slu~aja, najzad i tajne i javne,
politi~ke i policijske pretnje samom sude}em sudiji. Re~ju, totalna havar-
ija sistema.
271
Ili, vladavina politike i arbitrernosti, umesto vladavine prava i zakona.

Uz to, i odgovor na pitanje, {ta je ovde po sredi, me|unarodna «zavera» ili
«gre{nost» doma}ih vlasti. Stara, dobra dijalektika, kao da se i ovoga puta
poigrava. âk i bez ikakvog tajnog izve{taja, i bez ikakvih ekskluzivnih
informacija, dosta jasno se vidi: odgovor na postavljeno pitanje, pre je u
dijalekti~koj formuli «i-i», nego u formalno-logi~koj isklju~ivosti «ili-
ili». Ali ova dijalekti~ka formula obja{njava i vi{e od samog slu~aja S. ^.
Ne samo sudbina nesre}ne moldavske dràvljanke, i sudbina svih dràvl-
jana i dràvljanki Crne Gore, uz pomo} ove formule, postaje jasnija. Zar
je te{ko da se zamisli, naime, da je slu~aj S. ^., ili neki sli~an slu~aj
crnogorske vlasti, iz njenog bogatog petnaestogodi{njeg dosijea zna se
kakvog vladanja, u kriti~nom momentu, po~etkom 2002, od strane nasme-
janog, a mo}nog i ve{tog [panca, mogao da se upotrebi i kao «ohrabren-
je» za potpisivanje Beogradskog sporazuma. A ako je ovaj ili neki sli~an
slu~aj, jedanput mogao da se upotrebi na takav na~in, zbog ~ega na takav
na~in ne bi mogao da se upotrebi jo{ jedanput. âk uop{te i nije neophod-
no da ste neki posebno mra~an ili teàk cinik, pa da onako sasvim iskreno,
prestra{eno i zabrinuto pomislite: a mo`da je upravo u tome i (bila) glav-
na svrha i funkcija one produène i skandalozne tajnosti OEBS-ovog
izve{taja. Mo`da je [panac hteo, ovaj ili neki sli~an slu~aj, jo{ jedanput
makijavelisti~ki da upotrebi. Za dve ili tri godine, kada do|e vreme za
«overu» Beogradskog sporazuma.
272
Lakmus
Pravda Ha{kog tribunala nije bez odre|enih problema i nedostataka.

Ali, alternativa nesavr{enoj pravdi, u postjugoslovenskim zemljama, u
kojima su unutra{nji pravni i moralni sistemi gotovo do kraja razoreni, bila
bi potpuna, najgora i nepodno{ljiva nepravda. Neka`njivost najteìh
zlo~ina. I vladavina ratnih zlo~inaca. Zbog toga je Ante Markovi}, posled-
nji premijer SFRJ, i bio potpuno u pravu, kada je nedavno kazao, kako je,
od svih me|unarodnih institucija, upravo Ha{ki tribunal, taj koji je za ove
zemlje danas najzna~ajniji.
Anti-ha{ka histerija poraènih milo{evi}evaca, {e{eljevaca i sli~nih u

Srbiji i Crnoj Gori, kao i njima sli~nih u drugim postjugoslovenskim zeml-
jama, nije neobja{njiva, i u tom smislu ni posebno zanimljiva. Od neka-
da{njih projektanata, inènjera i izvo|a~a genocidnih ratova, sada{njih
ha{kih optuènika, ne{to drugo nije se ni moglo o~ekivati. Ali se ovo
nikako ne moè re}i za pravi mali talas anti-ha{kih izjava, koji nas je
nedavno zapljusnuo iz Beograda, i to sa one strane, za koju se, sa manje
ili vi{e prava, obi~no kaè da je prodemokratska i proevropska. Kritike
Ha{kog tribunala, koje su, krajem pro{le sedmice, u koliko-toliko diplo-
matskoj formi, izneli najvi{i funkcioneri dràvne zajednice, Svetozar
Marovi} i Goran Svilanovi}, a u sasvim neuvijenom i neuravnoteènom
obliku, i sam srpski premijer u ostavci, Zoran @ivkovi}, zaista su zan-
imljive. I krajnje indikativne. Kao lakmus-papir u hemiji.
Najpre, ove izjave nepogre{ivo indiciraju i razotkrivaju realno stanje

svesti masa i elita u na{im zemljama. Koje je veoma, veoma daleko od
briselskih, beogradskih i podgori~kih funkcionerskih retorika i fantazija.
Iz anketa CEDEM-a znamo da ~ak dve tre}ine ~lanova i simpatizera
najja~e opozicione stranke u Crnoj Gori, i danas, 2003, u su{tini, odbija
Ha{ki tribunal i njegovu pravdu. Iz slatkore~ivih izjava i izvinjenja
Svetozara Marovi}a, koja vi{e prikrivaju i opravdavaju, nego {to otkriva-
ju i osu|uju, onako uostalom kako to samo ovaj politi~ar zna i ume,
moèmo da naslutimo kako sli~no stanovi{te, u donekle modifikovanoj,
kameleonskoj formi, ima i najmanje polovina ili tre}ina ~lanova i simpa-
tizera vladaju}eg DPS-a. A izjava srpskog premijera u ostavci, na kraju
nas je podsetila i na to, da sli~no vaì i za najmanje pola biv{eg DOS-a, i
to onog njegovog boljeg dela, koji je ostao nakon odlaska drugog
Vojislava. Re~ju, slika je krajnje depresivna. U tom smislu, (ne)o~ekivana
anti-ha{ka homogenizacija s po~etka decembra ove godine, moè da se
273
dijagnosticira i kao velika politi~ka restauracija 1991, koja je u izvesnom

va`nom segmentu ponovo ujedinila ne samo «Slobu slobodu» i dva
Vojislava, nego i najve}i deo preostalog, nekad monolitnog, odnosno
monohromatskog, velikosrpskog politi~kog pokreta. A pragmati~ko uta-
panje GSS-a u Srbiji, kao i SDP-a i LS-a u Crnoj Gori, u nove tranzicione
aran`mane i partnerstva, u ovom kontekstu, ~ak i u odnosu na annus hori-
bilis 1991, moè da se ozna~i i kao ~ist politi~ki gubitak i nazadak.
Manje vidljivo, ali ne i manje zna~ajno, posebno u poslednjih par god-

ina, nakon jedanaestog septembra, Ha{ki tribunal je postao i lakmus-papir
za velike i negativne me|unarodne promene. Mo}na opstrukcija Stalnog
me|unarodnog krivi~nog suda, mla|eg-starijeg brata Ha{kog tribunala, od
prvog dana njegovog osnivanja, kao i prakti~na demonstracija sile i nepra-
va u Iraku od strane administracije SAD Dòrdà Bu{a Mla|eg, najdirek-
tnije podrivaju me|unarodno pravo i pravdu, pa i Ha{ki tribunal, i to u
najosetljivijoj fazi njegovog postkonfliktnog delovanja na Balkanu. U tom
smislu, nije tuìla{tvo Ha{kog tribunala to koje, kako tvrdi na{
dijalekti~ar, predsednik dràvne zajednice, «oja~ava one snage koje su
protiv svake saradnje sa Hagom», nego je to Bu{ova administracija, kao i
njoj sli~ne administracije, pa i administracija na{eg predsednika, dijalek-
ti~ara. A uprkos retorici, odmah, i ne mnogo iza njih, to je i arogantna a
kratkovida briselska birokratija, kojoj je trebalo skoro pune dve godine da
kona~no shvati, ukoliko je uop{te i shvatila, jer ni to jo{ uvek nije sasvim
izvesno, da dràvnu zajednicu Srbije i Crne Gore, tu poslednju odstupnicu,
bazu i }eliju na~ertanijevske Velike Srbije, nije trebalo nametati i
odràvati, posebno ne «po svaku cenu». E pa sad, «svaka cena» je tu, samo
je jo{ pitanje, do kada }e trajati, i da li }e biti ve}a.
274
Civilizacija
Po Sigmundu Frojdu, ~ovekom ipak dominiraju agresivni instikti.

Civilizacija, koja ove instikte poku{ava da stavi pod kontrolu, veoma je
slaba, krhka i nejaka, kao tanka opna, i zato tako ~esto i bolno puca.
ôvekova agresivna priroda ja~a je od njegove civilizacije, krajnji je i pes-
imisti~ki zaklju~ak oca psihoanalize.
Frojdovu verziju dualizma izme|u prirode i kulture, posebno njegovo

shvatanje ~ovekove agresivne prirode, prvi je ozbiljnije doveo u pitanje
Vilhelm Rajh. Po Vilhelmu Rajhu, ~ovekov svet nije dvodimenzionalan,
nego trodimenzionalan. Ispod civilizacije i prirode, nalazi se jedan jo{
dublji, zapravo najdublji sloj ~ovekove prirode, onaj u kojem se ovaj
samoodre|uje kao «pozitivna, kooperativna i za ljubav sposobna ìvotin-
ja». Sve iznad ovog sloja, dakle i ona agresivna priroda, i ona tanka civi-
lizacija, upozorava Rajh, predstavlja samo razli~ite oblike nametanja, izvi-
toperivanja i kvarenja tog najdubljeg sloja.
Pola veka nakon Rajhove revizije i dopune Frojdovog shvatanja

~ovekove prirode, najnoviji postkomunisti~ki, postjugoslovenski i
postkonfliktni razvoj na Balkanu, pa i u Crnoj Gori, pruìo je obilje
sirovog iskustvenog materijala, i za reviziju i dopunu onog drugog ~lana,
odnosno Frojdovog shvatanja civilizacije. Kada se pogleda dublje i bolje,
naime, vidi se kako je sve ono {to ovde i danas, u postkonfliktnoj Crnoj
Gori, kao i drugim postjugoslovenskim zemljama, zovemo civilizacija,
odnosno normalizacija, modernizacija, evropeizacija, reforme, tranzicija,
privatizacija, i sli~no, mnogo vi{e «normalizacija», odnosno legalizacija i
legitimizacija ratnog terora i plena 1990-ih, nego stvarno, kvalitetno i tra-
jno stavljanje pod kontrolu najdubljih izvora i faktora agresivne ljudske
prirode i (samo)destruktivnosti.
Kod vlasti, ova vrsta «normalizacije» sasvim je o~igledna. Neprekinuti

operativni kontinuitet, konfuzija i konflikt javnih i privatnih interesa,
grupa i pojedinaca, ratnih politi~ara, monopolista i biznismena, ve} su
dobili i svoju artisti~ku «pozlatu», dvorsku kulturu i svitu, kao i svoju
«crnogorsku ekonomsku {kolu», zaduènu za ideolo{ku artikulaciju i
racionalizaciju. Zbog ~ega onda premijer, koji je samo personalni vrh
ovog sveta, ne bi i javno saop{tio kako je protiv dono{enja bilo kakvog
Zakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita. Kod opozicije, ova vrsta «nor-
malizacije» trenutno je manje vidljiva, ali jednako jaka. U vreme ratnog
275
terora, najve}i deo dana{nje crnogorske opozicije bio je na prvoj liniji

fronta, pa ima i sasvim prozai~ne materijalne razloge da, primera radi,
bojkotom parlamenta, olak{ava biv{im ratnim kamaradima legalizovanje
zajedni~kog plena, ili, samo jo{ jedan primer, da selektivnom,
histeri~nom, ali jalovom bukom oko sekundarnih delikata i afera, sistem-
atski zatrpava svaku svest o zajedni~kom primarnom zlo~inu rata, koji je
«mudro» prepu{ten Hagu. Najzad, u ovaj isti obrazac post festum «nor-
malizacije», uklapa se i mo}na briselska birokratija, koja, nametanjem i
odràvanjem SCG po svaku cenu, i nakon izru~enja «glavnog faktora
mira» Tribunalu, ostaje verna njegovom poslednjem politi~kom ostatku i
nasle|u na Balkanu.
Ukratko, postkonfliktno iskustvo na Balkanu i u Crnoj Gori, jasno

pokazuje kako je i ono {to je Frojd nazivao civilizacijom, u stvari, mnogo
vi{e «novo maskirno odelo» koje na sebe na brzinu navla~i ona ista agre-
sivna priroda, nego neka u odnosu na tu prirodu su{tinski razli~ita,
autonomna i kontrolna instanca. Ili, druga~ije re~eno, da je pravi razlog
one izuzetne osetljivosti, krhkosti i ranjivosti tanke opne frojdovske civi-
lizacije, problemati~nost same opne, odnosno njene legitimnosti, a ne
nekakva po sebi ve}a snaga agresivnosti i prirode od (samo)kontrole i civ-
ilizacije.
Ali {ta je (bilo) sa onim tre}im, najdubljim, rajhijanskim slojem na{e

pozitivne, kooperativne i za ljubav sposobne ìvotinje? {ta o ovoj kompo-
nenti ljudskog mikrokosmosa kaè na{e najnovije iskustvo? U kojoj meri
je ove komponente kod nas uop{te bilo? I {ta se sa njom dogodilo?
Odgovor na ova pitanja nije ni malo jednostavan, jednozna~an i lak. S
jedne strane, o~igledno je da je jedan deo na{e pionirske antiratne rezis-
tence, na{e rajhijanske pozitivne energije, u me|uvremenu, postao deo
nove, vladaju}e i opozicione «normalizacije», i kao takav apsorbovan i
poni{ten. S druge strane, me|utim, o~igledni su i mnogi znaci i oblici poz-
itivnog uticaja i {irenja ove rezistence, daleko izvan kruga njenih prvih
jezgara s po~etka 1990-ih. Daleko od toga da je zavr{en, odgovor na
postavljena pitanja, i dalje je neizvestan i otvoren.
276
Deset godina posle
Antiratni miting, Titograd, 17. jul 1991.
»Jer istorija politi~ke mo}i nije ni{ta drugo nego istorija me|unarodnog
zlo~ina i masovnog ubistva». Tako je govorio Karl Poper. Tupu elemen-
tarnost, sirovost i surovost Poperove istorije osetio sam jo{ onog julskog
dana, ali sam svu njenu uslovljenost i sloènost, te sposobnost za brzo i
uspe{no prilago|avanje, po~eo bolje da razumevam tek posle punih deset
godina. Jaz i veza izme|u realne (zlo~ina~ke) i mistifikovane (»herojske»
i «slavne») istorije, ina~e toliko zna~ajni, ~ak presudni za samo postojan-
je kriti~ke svesti, na po~etku su mi bili o~igledni ali neshva}eni, a tek
zatim, zahvaljuju}i dugom i pomnom posmatranju iznutra i uìvo, do bola
jasni i shva}eni.
U mistifikaciju svakako spada i najve}i deo danas preovla|uju}e «anti-

ratne» retorike, koja kao da se ruga na{em naivnom ali nepatvorenom anti-
ratnom stavu iz 1991. Uprkos mistifikaciji, me|utim, stvar je prili~no
jasna. Kada se zagrebe samo malo ispod najve}eg dela danas preovla-
|uju}e retorike «mira i demokratije», «nepromenljivosti granica» i
«evropskih integracija», naime, otkrivaju se sve sami pokreta~i i protago-
nisti rata. U Crnoj Gori, to je, pre svega, tro~lana koalicija velikosrpskih
partija, miljenica me|unarodnog faktora, koja se i danas la`no i nekrofil-
no predstavlja kao Koalicija «Zajedno za Jugoslaviju». U Srbiji, to je
barem polovina lidera «herojskog» i «slavnog» petooktobarskog DOS-a,
doju~era{njih najbliìh saradnika glavnooptuènog Ha{kog tribunala.
Najzad, i u me|unarodnoj zajednici, nestalnoj mada ve~noj hemiji velikih
sila, to je sramna i cini~na realpolitika, koja svim onim prethodnim, zapra-
vo, samo daje odnosno prodaje nezasluèn oprost i mo}.
I kako onda nakon svega sa~uvati makar minimum vere, snage i smis-
la? Kako jo{ jednom ustati i krenuti dalje? Posebno: kako u}i u «dijalog i
pomirenje» sa onima koji vas i dalje izlaù nepodno{ljivoj i poniàvaju}oj
opresiji? U «Komisiju za istinu i pomirenje» onoga koji je
Glavnoptuènom oponent bio uvek i samo sa desna? Koji je ovoga uvek
kritikovao samo zbog toga {to nije pobedio, ne i zbog toga {to je uop{te
pokretao sramne i zlo~ina~ke ratove? Kako uop{te izdràti toliku koli~inu
laì i nepravde, a pritom ne pasti u teàk o~aj i bezna|e, mr`nju i
revan{izam, bezdu{nost i cinizam? Umesto jeftinog, petpara~kog hepien-
da, ili jo{ jeftinijeg, pateti~nog epiloga, me|utim, ovde }u radije stati.
277
Ukoliko su gornja pitanja samo prvi izraz nekih novih i trajnih negativnih
trendova, naime, onda je u njima sadràn i vaàn deo odgovora: nenasilni
otpor je dugoro~na strategija a ne prolazna moda. A opet, ukoliko su samo
prolazni, nestabilni refleks nekih kratkotrajnih konjunktura i (ne)raspo-
loènja, onda je to i razlog vi{e da se dalje od pitanja ne ide.
278
Danas, na desetogodi{njicu otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Buko-

vici, kao gra|ani, du`ni smo, pre svega, da jo{ jednom izrazimo najo{triju
osudu inspiratora i izvr{ilaca ovih zlo~ina, pijetet prema njihovim nevin-
im `rtvama, i solidarnost sa porodicama `rtava. S druge strane, kao pripad-
nici razli~itih, ali i me|usobno povezanih humanisti~kih profesija, dakle
kao nau~nici, istraìva~i, profesori, novinari, parlamentarci, borci za ljud-
ska prava, du`ni smo, svako u okviru svoje profesije, i svako uz pomo}
svojih najboljih znanja, da odgovorimo na pitanje: za{to, otkuda, kako? Da
se vi{e nikada ne bi ponovilo.
U tom smislu, kao svoj skromni doprinos traènju odgovora na postavl-

jena pitanja, izloì}u samo nekoliko refleksija o pravoj prirodi i su{tini
postjugoslovenskih sukoba. Najpre, zbog ~ega uop{te onaj atribut «prava»
(priroda i su{tina)? Odgovor: zbog toga {to u masovnim medijima (u
naj{irem smislu te re~i) vlada iskrivljena odnosno la`na slika o tim suko-
bima. I to ne zbog toga {to je njihova prava priroda, sama po sebi, poseb-
no sloèna i te{ka, pa ju je te{ko ili nemogu}e dosegnuti, nego zbog toga
{to je ogromna koli~ina razorne propagande vladaju}ih dru{tvenih snaga
toliko velika da ometa ili ~ak u potpunosti onemogu}ava jasno vi|enje
stvari, ~ak i kada su ove sasvim jednostavne i lake. Vi{e i bolje nego drugi,
to pokazuju slu~ajevi otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici. Po-
sebno jasno i uverljivo, ovi slu~ajevi demaskiraju i rasvetljavaju tri la`ne
slike postjugoslovenskih sukoba.
Prva la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika samih ratova.

Vi{e i bolje nego drugi, slu~ajevi ovih dveju otmica odnosno zlo~ina,
pokazuju kako na ovim prostorima, u poslednjih desetak godina, zapravo,
nije bilo nikakvih ratova, dakle sukoba izme|u oruànih formacija dveju
ili vi{e dràva, ili dveju ili vi{e naoruànih grupa uop{te, kako se ratovi,
pa i gra|anski ratovi, defini{u u Me|unarodnom javnom pravu. Ali se
zato, ispod la`ne, «herojske» slike ratova, celo vreme sprovodio, delom i
danas sprovodi, organizovani, neherojski teror dràve, vojnih i paravojnih,
policijskih i parapolicijskih formacija, protiv nenaoruànih civilnih popu-
lacija. Rat «naoruànog naoroda» protiv nenaoruànog stanovni{tva. Sve
to sa ciljem koji je, do danas, u svojim analizama i radovima iz 1990-ih,
najbolje objasnio istori~ar iz Dubrovnika, Zagreba i Jejla, Ivo Banac: da
se silom oru`ja, terora, etni~kog ~i{}enja i genocida, uspostavi «suverena»
kontrola nad granicama novih, etni~ki o~i{}enih i homogenih teritorija. A
279
ukoliko vam iz bilo kog razloga gornja «dekonstrukcija» izgleda preter-

ana, prejaka, ili sumnjivo metafori~na, ja vas pozivam da, radi provere,
sami izvedete jedan veoma jednostavan i lak misaoni eksperiment.
Poku{ajte, naime, da se setite imena makar jedne jedine bitke, u smislu
sukoba oruànih formacija, u poslednjih desetak godina na ovim prostori-
ma. Naravno da ne}ete mo}i. Jer takvih sukoba ovde u poslednjih desetak
godina nije ni bilo.
Druga la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika dràve. Vi{e i

bolje nego drugi, slu~ajevi otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici,
pokazuju ono {to teorijski dobro zna ~ak i svaki student prve godine prava,
ali {to prakti~no «zaboravlja» najve}i broj na{ih «nacionalno»
angaòvanih eksperata i akademika, naime da je ka`njivost zlo~ina, te vla-
davina prava uop{te, ono osnovno i elementarno po ~emu se razlikuju
dràva i razbojni~ka banda. Ono osnovno i elementarno, na ~emu, upravo
ovih dana, ali i meseci i godina, najupornije i najrazlo`nije insistira soci-
olog Neboj{a Popov iz Beograda, kao i drugi hrabri, lucidni i nekorumpi-
rani intelektualci, hroni~ari i istraìva~i sa ovih i {irih prostora. U tom
smislu, mora se eksplicitno re}i i slede}e: sve dok inspiratori i izvr{ioci
zlo~ina u [trpcima i Bukovici, kao i inspiratori i izvr{ioci drugih sli~nih
zlo~ina po~injenih u ime nacije i dràve na ovim prostorima u poslednjih
desetak godina, ne dobiju zasluènu kaznu i pravdu, ova zemlja ne}e biti
dràva, nego razbojni~ka banda. Treba li uop{te nagla{avati da, na àlost,
ni ovo nije nikakvo preterivanje, prejaka re~, ili sumnjiva metafora, nego
na{a produèna mra~na realnost. Izvesna promena, koja se u ovom pogle-
du moè uo~iti u pona{anju vlasti u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko god-
ina, uklju~iv i ono jedno, bjelopoljsko su|enje za otmicu i zlo~in u [trpci-
ma, jeste pozitivna i nesporna, ali, na àlost, i krajnje ograni~ena i nedo-
voljna.
I na kraju, tre}a la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika suko-

ba civilizacija. U vladaju}oj propagandi, lokalnoj i me|unarodnoj, postju-
goslovenski, pa i posthladnoratovski sukobi uop{te, la`no se predstavljaju
kao sukobi civilizacija. U stvarnosti, radi se o sukobima izme|u civilizaci-
je i varvarstva. Pri ~emu, u~esnika i na strani civilizacije, i na strani var-
varstva, ima jednako iz veoma razli~itih civilizacija. Obrazac ovih kom-
pleksnih sukoba opisali su mnogi kriti~ki orijentisani intelektualci, ali
mo`da najbolje od svih slovena~ki filozof Toma` Mastnak, koji je, kao
najdublje jezgro i izvor varvarizacije, odnosno varvarskog razaranja i
samorazaranja Bosne i Hercegovine i drugih postjugoslovenskih zemalja
1990-ih, ozna~io «profanu alijansu» izme|u liberalnih vlada razvijenih
zapadnih zemalja, sa jedne, i balkanskih neofa{ista, sa druge strane.
280
Kriti~ki orijentisani analiti~ari ve} su primetili kako je, nakon 11. sep-
tembra 2001, a posebno nakon odluke SAD administracije da povede i
Drugi zalivski rat u Iraku u prole}e 2003, «profana alijansa» sa Balkana
ve} u velikoj meri i globalizovana. S tim {to su se sada, na strani varvarske
alijanse, na{li faktori mo}i iz tako razli~itih civilizacija, kao {to su
hri{}anski fundamentalisti, agresivni desni~ari, populisti i militaristi
najrazvijenijih zapadnih zemalja na ~elu sa aktuelnom SAD adminis-
tracijom Dòrà Bu{a Mla|eg, i islamski fundamentalisti, ektremisti i
teroristi na ~elu sa Al Kaidom Osame Bin Ladena. A na strani civilizaci-
je, do sada najve}e, mo`da i prve prave planetarne antiratne demonstracije
u istoriji sveta, milionski protesti koji su opisali {iroki, zapravo naj{iri
mogu}i luk, od Tokija i Sidneja, preko Rima i Londona, do Njujorka i San
Franciska. Malobrojnim ali utoliko dragocenijim protestom ispred konzu-
lata SAD u Podgorici, ovim demonstracijama pridruìo se i Fond za
humanitarno pravo i mreà ènskih nevladinih organizacija Crne Gore.
Spa{avaju}i na taj na~in ~ast ove republike od njene sopstvene vlade, koja
je, iako ne posebno izazvana i pozvana, podivljaloj administraciji Dòrdà
Bu{a Mla|eg, u kriti~nom momentu, pruìla bezrezervnu podr{ku.
Dozvolite mi da na samom kraju izrazim i jedan svoj su{tinski teorijski

stav, koji, me|utim, ima i veliki prakti~ni zna~aj. Oni me|u vama koji se
profesionalno bave dru{tvenim naukama, u nekoliko mojih prethodnih
kratkih refleksija, verovatno su taj moj su{tinski teorijski stav ve} i prepoz-
nali, ali }u ga ja izre}i i sasvim eksplicitno. Ja, naime, ne spadam u vlada-
ju}e, nego u alternativne teoreti~are u dru{tvenim naukama, pa zato i ne
prihvatam dogmu progresivizma, to jest ideju o neizbe`nosti progresa, tri-
jumfu liberalne demokratije i «kraju istorije» Frensisa Fukujame i njemu
sli~nih, nego polazim od ideje o bitnoj otvorenosti istorijskog procesa,
odnosno o manjoj ili ve}oj verovatno}i da savremeni svetski sistem bude
zamenjen nekim boljim, ali mogu}e i lo{ijim sistemom od njega, kako to u
svojim analizama predo~avaju i upozoravaju Imanuel Volerstin i njemu
bliski istraìva~i i intelektualci sa alternativne teorijske scene. Re~ju, pro-
gres je mogu}, ne i nuàn ili neizbeàn, zadat, ne i dat ili zagarantovan.
Molim vas da moje dana{nje, nekome se mogu u~initi i preterano «mra~ne»
refleksije, razumete upravo u ovom svetlu. Ne, dakle, kao neki pesimizam
ili defetizam, koji obeshrabruje, obesmi{ljava i slabi, nego, upravo obrnu-
to, kao kriti~ku svest, realizam i alarm, koji budi, upozorava, poziva i
mobili{e na otpor. Verujem da je upravo ovakav intelektualni i gra|anski
stav, ovde i danas, jedino adekvatan, i to ne samo kada je re~ o razumevan-
ju problema o kojem konkretno raspravljamo, nego i kada je re~ o
izraàvanju du`nog pijeteta prema `rtvama, te solidarnosti sa porodicama
`rtava otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici pre deset godina.
281
Prilozi
Podaci o tekstovima
U ovom prilogu navode se podaci o nau~nim i javnim skupovima, na

kojima su se odgovaraju}i tekstovi prvi put pojavili, odnosno podaci o
publikacijama, listovima, ~asopisima i zbornicima, u kojima su ovi tek-
stovi prvi put objavljeni.
Mutacija: ideolo{ki aspekt

U pripremi: S. Kuli} i I. Radkovi}, Urednici, Globalizacija, rat i nasilje u
XXI veku, Ekonomski institut, Zagreb, 2004; ~asopis za knjièvnost, kul-
turu i dru{tvena pitanja Ars, 1/2004.
Sila i pravo: posle hladnog rata

Preispitivanje pojma prava, Nau~ni skup povodom 30 godina od osnivan-
ja Pravnog fakulteta u Podgorici, Pravni fakultet, Podgorica, 5-6. decem-
bar 2002.
Sila i identitet: teorijsko-metodolo{ki okvir

Multi-etni~ko ogledalo Crne Gore: Muslimani/Bo{njaci, kako ih drugi
vide, a kako oni sebe i druge, Okrugli sto, Udruènje Almanah, Podgorica,
23-24. jun 2000; Almanah, ~asopis za prou~avanje, prezentaciju i za{titu
kulturno-istorijske ba{tine Muslimana/Bo{njaka, Podgorica, Dvobroj 13-
14/2000, strana 109-116.

Monitor, Crnogorski nezavisni nedjeljnik, Podgorica, 23. maj 2003, strana
12-15.

Okrugli sto o aktuelnim ustavnim pitanjima, CANU, Podgorica, 19. mart
2003; u zborniku M. [ukovi}, Urednik, Novi Ustav i konstitutisanje Crne
Gore kao dràve vladavine prava, CANU, Podgorica, 2003, strana 45-50;
Monitor, 12. septembar 2003, strana 37-39.

êtiri kvartalna tematska izve{taja o dràvnom pitanju Crne Gore za 2001.
Pored internog izdanja CEDEM-a, koji je bio i nosilac celokupnog projek-
ta, tri od ova ~etiri izve{taja objavljena su i u drugim publikacijama, i to:
prvi, Crnogorska nezavisnost i me|unarodna zajednica, u ~asopisu Ars,
3/2001, strana 120-129; drugi, Dràvno pitanje u multi-etni~kom ogledalu
285
Crne Gore, tako|e u ~asopisu Arsu, 4/2001, strana 99-108; i ~etvrti, ~iji je
naslov uzet i za zajedni~ki naslov sva ~etiri kvartalna izve{taja, Referen-
dum izme|u prava i politike, u Vijestima, 12, 13, 14. i 16. januara 2002.

Prilozi za Crnogorsku Enciklopediju odnosno Enciklopediju Montengrinu
(CE/EM) Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU), Decembar
2000.
Vijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 31. januar 2000.
Lepotica i zver
Vijesti, 28. februar 2000.
Vojska bez dràve

Vijesti, 27. mart 2000.
Na{ mali hladni rat

Vijesti, 24. april 2000.
Po~etak kraja
Vijesti, 29. maj 2000.
Savr{eni demanti
Vijesti, 26. jun 2000.
Vijesti, 31. jul 2000.
Dijalog pod paskom

Vijesti, 28. avgust 2000.
Fotomontaà
Vijesti, 25. septembar 2000.

Vijesti, 30. oktobar 2000.
Ucenjiva~i
Vijesti, 27. novembar 2000.
286
Recidiv
Vijesti, 25. decembar 2000.
Ta~ka preokreta
Vijesti, 29. januar 2001.
Igra la`nih domina


Velika koalicija
Vijesti, 29. april-2. maj 2001.
Ruski rulet
Kultura zlo~ina


Crnogorska sapunica
Na~elo jednakosti
Dan posle

Pod sre}nom zvezdom

Vijesti, 31. decembar 2001-2. januar 2002.
287
Lai~ka ili bo`ja

Divlja lepota
Duplo dno
Mamac
Sila i pravo
Nikada vi{e
Rupa u glavi
Implementacija
Mandati u haosu

Srbija izvan sebe

Sada sve moè

Velika furija
288
Spasilac
Kulminacija
Nije lapsus
Predizborni pink
A sad svi u Evropu

Efekat ìvog peska

Opsesija
Alhemija
Tehni~ka gre{ka
Vijesti, 31. decembar 2002-2. januar 2003.
Ptica rugalica
Kartel
[ibica i kuglica
Zapisi iz Evrolenda
Dobrovoljci
289
Anatomija zlo~ina
Tupost sile
îste ruke
Povratak

Imunitet
Agencija
Bofl
Deponija
Nikad bolje
Simulacije
290
Spaljena zemlja

Globalna pra{ina
Slu~aj C. G.
Lakmus
Civilizacija
Deset godina posle

Principi, Bilten Gra|anskog centra za denacifikaiju, Broj 2, Godina I
(2000), strana 31.

Suo~avanje sa pro{lo{}u: [trpci i Bukovica, Konferencija, Fond za huma-
nitarno pravo, Almanah, Monitor, Podgorica, 26-27. februar 2003.
291
O autoru
Milan M. Popovi}
Bio-Bibliografija
Ro|en u Andrijevici (Crna Gora) 1955.
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a magistrirao

(Interesna i politi~ka artikulacija savremenog jugoslovenskog dru{tva,
mentor prof. dr Jovan \or|evi}) i doktorirao (Teorija svetskog sistema
Imanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidakovi} i prof. dr Miroslav
Pe~ujli}) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.
Od 1978. asistent, od 1991. docent, od 1996. vanredni profesor, od

2001. redovni profesor na predmetima Savremeni politi~ki sistemi i
Sociologija politike na Pravnom, kao i na predmetu Politi~ki sistem na
Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Osniva~ i prvi (VD) direktor Centra
za me|unarodne studije Univerziteta Crne Gore (2001-2002) i rukovodi-
lac postdiplomskih Evropskih i jugoisto~noevropskih studija tog centra
(2002-2003). ^lan Izvr{nog Odbora postdiplomskog Inter-University
Center (IUC), Dubrovnik, Hrvatska (2002-).
Predava~ na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Me|unarodnoj let-

njoj {koli Jugoisto~noevropskih studija, Inter-University Center (Dubro-
vnik, Hrvatska) i Northwestern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Du-
brovnik, Hrvatska, (2002). [kolske 1988-89. stipendist Britanskog saveta
u [koli za evropske studije Univerziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj
Britaniji, a {kolskih 1991-92. i 1992-93. stipendist Dòn Mar{al programa
u Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, od kada je i spoljni sarad-
nik odnosno Visiting Research Associate tog centra. Gostuju}i profesor na
vi{e evropskih i svetskih univerziteta, pored ostalih i na: SUNY-Bingha-
mton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri-Columbia,
Columbia, Missouri, USA; State University of Missouri-St. Louis, St.
Louis, Missouri, USA; University of Illinois at Urbana-Champaign,
Urbana-Champaign, Illinois, USA; University of Virginia, Charlottesville,
Virginia, USA; Uppsala University, Uppsala, Sweden; Central European
University, Budapest, Hungary; IUC-Dubrovnik, Croatia; Beogradski uni-
verzitet, Srbija; Univerzitet u Ljubljani, Slovenija.
Bio ~lan redakcija ~asopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, ~asopisa Ideje

iz Beograda, ~asopisa Montenegro Journal of Foreign Policy iz Kotora, te
292
urednik izdava~ke delatnosti Centra za istraìva~ku, dokumentacionu i

izdava~ku delatnost (CIDID) u Beogradu. ^lan je redakcije ~asopisa
DANU Doclea, ~lan Izdava~kog saveta ~asopisa CEU Southeast Europe-
an Politics iz Budimpe{te (Ma|arska), ~lan Savjeta akademske naklade
IUC Dubrovnik University Press iz Dubrovnika (Hrvatska), te urednik
biblioteke Kairos u Centru za izdava~ku djelatnost (CID) u Podgorici.
Profesionalne i srodne nevladine organizacije ~iji je osniva~ ili ~lan:

Grupa za promene, Podgorica, 2002-; Me|unarodni forum Bosna, Sara-
jevo, 1998-; Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Podgorica,
1997-; Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), Beograd, 1998-;
Helsin{ki komitet za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000-; Transparency
International Montenegro, Podgorica, 2001-; Matica Crnogorska, 1994-;
Udruènje za istraìvanje spoljne politike, Kotor, Crna Gora, 1995-99;
Dukljanska akademija nauka i umjetnosti (DANU), 1999-2002; Verona
forum, Me|unarodna nevladina organizacija za mir i pomirenje na teritori-
ji biv{e Jugoslavije, Brisel, 1996-99; Soros Fondacija za Jugoslaviju,
1991-93.
Aktivno znanje engleskog, pasivno francuskog jezika.
Objavio deset knjiga (Politi~ka ekonomija i politika, 1985; Dileme

politi~kog pluralizma, 1988; Ritam sveta: {kola svetskog sistema Imanu-
ela Volerstina, 1995; @argon periferije: balkanska postmoderna 1, 1994;
Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996; Politi~ki aparthejd:
balkanska postmoderna 3, 1997; Savremeni politi~ki sistemi, univerzitets-
ki ud`benik, koautori Pavle Jovanovi}, Nenad Dimitrijevi} i Milan Popo-
vi}, 1998; Ispod fasade, http://www.medijaklub.cg.yu, 2000; Crnogorska
alternativa: balkanska postmoderna 4, 2000; Montenegrin Mirror: Polity
in Turmoil 1991-2001, 2002, na engleskom jeziku), kao i velik broj
nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, ~lanaka, eseja i prikaza (iz ob-
lasti sociologije savremenog jugoslovenskog dru{tva, epistemologije dru-
{tvenih nauka, sociologije vlasti i sociologije svetskog sistema) u doma-
}im i inostranim listovima, ~asopisima i zbornicima.
Kolumne: Interregnum (nedeljnik Nezavisne, Beograd, 1990), @argon

periferije (Nedeljna Borba, Beograd, 1991-93), Balkanska postmoderna
(nedeljnik Monitor, Podgorica, 1994-97), Ispod fasade (nedeljnik Moni-
tor, Podgorica, 1998-2000), Nulta ta~ka (dnevnik Vijesti, Podgorica, 1999
-2003), Globalna pra{ina (dnevnik Vijesti, Podgorica, 2004-).
293
Table of Contents
Global Dust: Balkan Postmodernity 2000
Preface
Part One
Analyses
The Mutation: Ideological Aspect
Might and Right: After The Cold War
Political Force And Identity: Theoretical and Methodological Framework
Power Of Mass Denial: Weakness Of Obvious
How To Stop The Chaos: Constitutional Issues
Montenegrin Referendum: Between Law And Politics
Montenegro In A World-System Perspective
Part Two
Commentaries
Yugoslavia A La Carte
The Beauty And The Beast
Army Without State
Our Little Cold War
The Beginning Of The End
Perfect Denial
The Sixth July Secession
Dialogue Under Pressure
The Montage
Le Fait Accompli
The Blackmail
Old New Alliance
Point Of No Return
The False Domino Game
The Devil In The House
The Great Coalition
Russian Roulette
The Culture Of The Crime
The Governor’s Dream
Under The Shadow Of The Protectorate
Montenegrin Soap Opera
Equality For Montenegro
The Day After
One Step Back Two Steps Forward
Under The Lucky Star
Divine State Vs. Secular State
Wild Beauty
Double End
The EU Decoy
Might Is (Not) Right
Never Again
The Hole In The Head
The Implementation
Mandates In Turmoil
Three Miracles And One Lie
Serbia Beside Herself
Now Everything Is Possible
Big Fury
The Counter-Lustration
The Savior
The Culmination
No Error At All
Rosy Picture Before The Election
And Now Let Us All Go Into Europe
A Quicksand Effect
The Obsession
Political Alchemy
Technical Error
Mocking Bird
The Cartel
Hide-And-Seek With The State
Letters From Euroland
War Volunteers
The Anatomy Of The Crime
Dullness Of Power
Clean Hands
The Return
Inner Side Of Protectorate
Knights And Grooms
Satisfied With A Good Reason
Invisible Consensus
Political Immunity
Political War On Security Agency
Low-Quality Merchandize
Junk Utopias
Never Better
Reform Simulations
Nihilistic Opposition
Reform Or Revolution
Global Dust
The C. G. Case
Hague Tribunal As A Lacmus
Barbarization And Civilization
Ten Years After
The Three False Pictures of Post-Yugoslav Conflicts
Appendices
On These Texts
About The Author
Table Of Contents
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Centralna narodna biblioteka Crne Gore, Cetiwe
327(497.16)”2000”
232.1(=1.497.16)
342(497.16)”2000”
POPOVI∆, Milan
Globalna pra{ina : Balkanska postmoderna 2000 / Milan
Popovi}. - Podgorica : Daily Press, 2004 (Podgorica : Roto
Slog). - 293 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Hronos / Daily Press,
Podgorica)
Tira` 700. - Bibliografija uz pojedine radove. - Podaci o

tekstovima: str. 285-291. - O autoru: 292-293.
P.K. a) Meunarodni odnosi - Crna Gora 2000.

b) Crnogorsko pitawe.
v) Crna Gora - Dræavno-pravni poloæaj - 2000.
COBISS.CG-ID 6638608

Milan Popovic - Globalna Prasina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milan Popovic - Globalna Prasina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Globalna pra{ina

Globalna pra{ina: balkanska postmoderna 2000

Globalna pra{ina predstavlja sociolo{ko-politikolo{ku analizu

Pad Milo{evi}evog re`ima u Srbiji 2000, referendumska kriza u

U prvom delu knjige, ovu promenu sistematski «skenira» sedam

Najkra}i rezime svih ovih analiza i komentara, mogao bi da se

Najpotpuniji, najobuhvatniji i najsistemtskiji tekst u ovoj knjizi

U realnom istorijskom vremenu, jedna decenija je kratak, ~ak veoma

^u|enje iz prethodnog paragrafa utoliko je ve}e ukoliko znamo da su

Fukujame na po~etku ovog teksta poslu`ila kao glavni negativni podsticaj,

^etvorotomno izdanje monumentalne Dru{tvene i kulturne dinamike

Sociologija odnosno analiza svetskog sistema koncentri{e se na pet-{est

Ovaj rad ima za predmet jedan sasvim specifi~ni, ideolo{ki aspekt

Od Hegela znamo da filozofija, znanje, pa i ideologija, uvek kasne:

sli~ne bitne odrednice, ideologiju ne diskvalifikuju. Naprotiv, i kada kasni,

Ovo poslednje dobro se vidi i u slu~aju na{e velike promene. Tek

Unutar pravog spoja doga|ajne i strukturalne istorije, pravo mesto

Za obja{njenje pravog spoja izme|u doga|aja i strukture, pojedinca i

Prona}i i upotrebiti pravu re~, nije lako ~ak ni u normalnim, stabilnim

1.3.1. Novi svetski poredak

Za svet politike, dominacije i ideologije, razlika izme|u retorike i real-

punih jedanaest godina, ispod milozvu~ne retorike novog svetskog poret-

Pa ipak, valja uo~iti kako je do ovog ekstremnog oblika, i do ovog goto-

Ostati po svaku cenu na vlasti, ovo je jedan od retkih, mo`da i jedini

Svako ko je savremeni svetski sistema izu~avao makar jedan jedini

Njena najve}a i najpogubnija ideolo{ka distorzija, jeste jedna vrsta

njene gotovo totalne sterilizacije. U realnosti, globalizacija je krajnje kom-

Sterilizacija, koja je opisana, naj~e{}e se la`no predstavlja kao potpuno

Glavni cilj, odnosno `eljeni efekat ideologije sterilizovane i represivne

Naravno, alternativa uvek postoji. Ona je drugo ime za ~oveka. Bi}e

situacijama i zemljama sa najve}im razvojnim problemima, samo pod

Od svih zna~ajnih makro-koncepata dru{tvene nauke XX veka, su{tini

Ni psovka, ni tabu, fa{izam je koncept koji treba da nam pomogne da

A {to se ti~e ~estog prigovora, po kojem je povezivanje post-

jedanestoseptembarskog razvoja sa fa{izmom od pre pola veka, navodno,

Negativna restrukturacija «dru{tveno-ekonomske baze» i «pravno-poli-

No, ~ak i nezavisno od ovog poslednjeg pitanja, ono {to je zajedni~ko

O glavnim ta~kama, sadr`ajima i autorima ovog ideolo{kog ni{tavila,

Jedanaesti septembar mo`e se uzeti kao grani~na linija i kada je re~ o

prvom generacijom starih fa{isti~kih ideologija XX veka, a zatim i kult

U na{em izboru, koji je sveden, ali validan, dva glavna predstavnika

Broj neuralgi~nih ta~aka nove braonkaste ideologije relativno je velik,

Neoliberalna ideologija, pored ostalog, svedo~i i o ubrzavanju istori-

Prvi sloj, ili prvu masku neoliberalizma, ~ini «tr`i{ni fundamentalizam»

Ispod maske neoliberalizma, videli smo, krije se dublji nivo neokonz-

Na samom kraju ovog odeljka, postavi}emo i jedno pitanje, koje se

Pitanje da li razli~iti delovi savremenog sveta ~ine i doslovno samo

Samo deset godina posle «kraja istorije», pod neposrednim i neskriven-

metode prethodne ere – silu, preventivni napad, prevaru [...] U me|usob-

Zaklju~imo: ako je Frensis Fukujama bio lo{a me{avina la`nog, neoim-

Ne idu}i dalje i dublje u slo`enu debatu o jednom ili vi{e svetova, na

Globalizacija balkanske profane alijanse, koja se dogodila u poslednjih

Na epistemolo{kom planu, va`na, mo`da ~ak i najva`nija konsekvenca

Podsetimo, u ~uvenom Predgovoru za prvo izdanje Kapitala, Karl Ma-

Otkuda onda Parija? Otkuda ovaj negativni preokret, ova metodolo{ka

jama nerazvijenih, periferije i Parije? Otkuda sada to da ono «U~imo od

Sa odgovorom na postavljena pitanja ne sme se previ{e `uriti. Pogotovo

Nakon iskustva starog socijalizma i tijermondizma, morali bi dobro

Obrnuta, preokrenuta, izvrnuta, izokrenuta paradigma, koju smo gore

Ali je, zbog navedenog istorijsko-sistemskog razloga, izuzetno va`no

bilnom, a posebno ne u nekom potpuno, pa ~ak ne ni u nekom

U poslednjem odeljku ovog rada, Montenegro, Crna Gora bi}e na{a

Lik koji je Crna Gora u kriti~nom momentu ugledala u ogledalu

U slu~aju Crne Gore, obrazac «No choice country», bio je posebno