Припрема за час 7.

Предмет Српски језик и књижевност Разред: други Датум

Наставна тема/област књижевност/барок

Наставна јединица Барокне тенденције у српској књижевности; Г.С.Венцловић – Црни биво у срцу
Тип часа обрада
Упознавање ученика са појавом барокних тенденција у српској књижевности.
Циљ часа
Упознавање ученика са стваралаштвом Гаврила Стефановића Венцловића.

Очекивани исходи Ученик може да наведе и објасни друштвено-историјске околности које су утицале на појаву барока
на крају часа у српској књижевности.

Наставне методе дијалошка, монолошка, текст

Облици рада фронтални, индивидуални
Наставна средства табла, креда, Читанка
Међупредметне
естетичка, целоживотно учење
компетенције
Корелација Историја, Ликовна култура
Кључни појмови барок, барокни стил, тенденције
Литература: Милић Босиљка, Вучић Катарина, Читанка за други разред средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2020.

Ток часа
 Обновити одлике барока у европској књижевности.
Уводни део часа  Друштвене околности у којима се развијала српска култура у XVIII веку
 Обновити који су најзначајнији писци из овог периода и на којим језицима су писали.

Главни део часа  Овај период, све до појаве Д. Обрадовића, карактерише стилска хетерогеност
(барок, класицизам, просвећеност, сентиментализам).
У српској књижевности тог доба барок се није потпуно развио, тако да можемо говорити само
 о барокним тенденцијама.
 Утицај руске и украјинске књижевности
 Од старе ка новој књижевности
(„Српска књижевност у XVII веку није прешла само из стила у стил, него и из цивилизације у
цивилизацију, јер српска књижевност спада међу оне књижевности источноевропске или
византијске цивилизације које дуго, све до пропасти Византије, нису делиле судбину
књижевности на Западу, па нису пролазиле кроз етапе у књижевном и културном животу
аналогне онима у немачкој, француској, енглеској итд. средини.” (Милорад Павић))
 Две струје у српској књижевности
- Стара српска књижевност
- Нова грађанска књижевност
Значајни представници барокних тенденција у српској књижевности су Кипријан и Јеротеј Рачанин,
Гаврил Стефановић Венцловић, гроф Ђорђе Бранковић, Захарија Орфелин и Јован Рајић.
 Гаврил Стефановић Венцловић (око 1680 – 1749?)
- Био је ученик Кипријана Рачанина.
- Беседник, писац, преводилац, иконописац, илуминатор и реформатор српског језика.
- Живео је у Сентандреји.
- Учествовао је у раду на обнови православних цркава.
- Његов рад се дели на две области: радови на српскословенском и радови на народном језику.
- Аутор је двадесетак зборника.
- Своје поуке је писао украшеним и фигуративно-бароконим стилом.
- Пример диглосија се огледа у преводу његовог презимена са грчког (стефанос-венац).
- Његови радови се деле у две групе: радови богослужбеног карактера и беседе на народном
језику.
- Повезује неспојиво, сакрално и профано, чулно и идеално.
 Црни биво у срцу (избор из збирке)
Прочитати песму Црни биво у срцу (наставник)
- Ученици износе утиске о песми.
- Ученици читају песму још једном и имају задатак да одреде следеће:
- основну тему,
- симболику наслова,
- елементе барокног стила (теме, мотиви, стилска средства, симболи).
 Ученици се јављају да изнесу своја запажања о овој песми.

Завршни део часа  Наставник упућује ученике и на остале песме Г. С. Венцловића, и чита одломак из Беседе
 шајкашима. Претходно је ученицима поделио одштампани текст беседе и дао задатак да
ученици издвоје поучне мисли које Венцловић даје у овом тексту.
 У овом делу часа се изводи закључак о значају Г. С. Венцловића за српску књижевност тога
доба.

Начини провере
остварености исхода
Вредновање квалитета
испланираног рада
Напомене о реализацији
планираних активности
Самовредновање рада
наставника

Изглед табле на крају часа

Барокне тенденције у српској књижевности;
Две струје у српској књижевности:
- стара српска књижевност
- нова грађанска књижевност
- барокне тенденције
Г. С. Венцловић (око 1680 – 1749?)
Црни биво у срцу
- Сентандреја
- беседник, писац, преводилац, иконописац, илуминатор и реформатор српског језика
- Беседа шајкашима