РЕШЕЊЕ ЗАДАТАКА – ЗАВРТАЊСКЕ ВЕЗЕ

ДОДАТНИ ЗАДАЦИ 1-5

Задатак 1
У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити пречник завртњева ако је
познато да се групна завртањска веза састоји од четири завртња и да је оптерећена статичком
силом од F = 5000 N, ако је познато да је класа чврстоће материјала завртња 6.8, да је однос
крутости cb/cz = 5, и да је коефицијент трења на месту додира о = 0,2. Затим одредити степен
сигурности завртањске везе на проклизавање.

Решење задатка:
Прво је потребно померити силу у средину равни завртњева. Сходно томе појавиће се и
момент у равни завртњева, како је приказано на наредној слици.

Потребно је одредити пречник завртњева, преко површине ефективног попречног пресека

завртња.
Fp
AS   табела Мd
0, 6  R EH
Затезну чврстоћу можемо прорачунати из класе чврстоће завртња, док је силу претходног
притезања је потребно израчунати на следећи начин.
Fp  p  Fb
 p  1, 75  статичка сила

Прорачун силе у плочама.

1
 Fs  S
Fb 
i 0
Потребно је одредити максималну силу смицања, односно најоптерећенији завртањ у
склопу, како је приказано на слици.

Са слике се може уочити најоптерећенији завртањ (сила Fs,max) и начин израчунавања силе.

Fs  (FSTH ) 2  (FSF  FSTV ) 2  (FST  sin 45) 2  (FSF  FST  cos 45) 2
F F
FSF  
z 4
T
FST 
 ri  zi
FSTH  FST  sin 45
FSTV  FST  cos 45
Решавањем наведених формула долази се до потребног пречника завртњева.
Даље је потребно одредити степен сигурности завртањске везе на проклизавање.
F
S 
Fs
Fb
F  i  0 
p

2
 У завршном прорачуну неопходно је израчунати нове вредности за Fb i Fp из разлога што су
сада познати тачни параметри завртњева.
cb
Fb  Fp   Fr
cb  cz
Како је у овом примеру уздужна сила једнака нули, следи.
Fb  Fp  0, 6  R EH  As
Решавањем наведених формула долази се до степена сигурности на проклизавање.

Задатак 2
У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити пречник завртњева ако је
познато да се групна завртањска веза сатоји од три завртња и да је оптерећена статичком
силом од F = 5000 N, ако је познато да је класе чврстоће натеријала завртња 6.8, да је однос
крутости cb/cz = 5, и да је коефицијент трења на месту додира о = 0,2 и затим одредити
степен сигурности завртaњскe вeзe на проклизавање.

Решење задатка:
Прво је потребно померити силу у средину равни завртњева. Сходно томе појавиће се и
момент управан на раван завртњева, како је приказано на наредној слици.

Потребно је одредити пречник завртњева, преко површине ефективног попречног пресека

завртња.
Fp
AS   табела Мd
0, 6  R EH
Затезну чврстоћу можемо прорачунати из класе чврстоће завртња, док је силу претходног
притезања је потребно израчунати на следећи начин.
3
Fp    Fr   p  Fb
   p  1, 75  статичка сила

Прорачун силе у плочама и радне силе.

M  y max M  80
Fr,max   2
 yi  zi 40 1  802 1
2

Fs  S
Fb 
i 0
F
Fs 
z
Решавањем наведених формула долази се до потребног пречника завртњева.
Даље је потребно одредити степен сигурности завртањске везе на проклизавање.
F
S 
Fs
Fb
F  i  0 
p
У завршном прорачуну неопходно је израчунати нове вредности за Fb i Fp из разлога што су
сада познати тачни параметри завртњева.
cb
Fb  Fp   Fr
cb  cz
Fp  0, 6  R EH  As
Што се тиче радне силе, како она није једнака за сваки завртањ потребно је одредити неку
средњу вредност. Ако погледамо дијаграм оптерећења можемо дати следећу апроксимацију
те силе.

Fr,max
Fr 
2
cb
 5  задато
cz
cb
cb 5cz 5
  
cb  cz cb  1 5  1 6
cz
Решавањем наведених формула долази се до степена сигурности на проклизавање.

Задатак 3
4
 У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, (а) одредити потребан пречник
завртњева ако је познато да је групна завртањска веза оптерећена статичком силом F = 10000
N, ако је познато да се завртањска веза састоји од три завртња, класе чврстоће 8.8, да је однос
крутости cb/cz = 5, и да је коефицијент трења о = 0,2 и (б) одредити потребан пречник
завртњева ако се рачуна да је нулта линија на h/4 од доње ивице ослоне површине.

Решење задатка:
Прво је потребно померити силу у средину равни завртњева. Сходно томе појавиће се и
момент управан на раван завртњева, како је приказано на наредној слици.

Потребно је одредити пречник завртњева, преко површине ефективног попречног пресека

завртња.
Fp
AS   табела Мd
0, 6  R EH
Затезну чврстоћу можемо прорачунати из класе чврстоће завртња, док је силу претходног
притезања је потребно израчунати на следећи начин.
Fp    Fr   p  Fb
   p  1, 75  статичка сила

Прорачун силе у плочама и радне силе.

5
 M  y max M 1000
Fr,max  
 yi  zi 500 1  10002 1
2 2

Fs  S
Fb 
i 0
F
Fs 
z
Решавањем наведених формула долази се до потребног пречника завртњева.
Задатак под Б се решава на идентичан начин, једина разлика је у растојањима између равни
завртњева (y1,y2) чије се нове вредности врло лако могу прорачунати (приказано на слици).

Задатак 4
У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, (а) одредити потребан пречник
завртњева ако је познато да је групна завртањска веза оптерећена једносмерно променљивом
силом F = 10000 N и да је тежина дела који се везује за подлогу G = 5000 N, ако је познато да
се завртањска веза састоји од шест завртњева, класе чврстоће 6.8, да је однос крутости cb/cz =
5, и да је коефицијент трења о = 0,2 и (б) одредити степен сигурности на проклизавање.

Решење задатка:
Прво је потребно померити силу у средину равни завртњева. Сходно томе појавиће се и
момент управан на раван завртњева, како је приказано на наредној слици.

6
 Потребно је одредити пречник завртњева, преко површине ефективног попречног пресека
завртња.
Fp
AS   табела Мd
0, 6  R EH
Затезну чврстоћу можемо прорачунати из класе чврстоће завртња, док је силу претходног
притезања је потребно израчунати на следећи начин.
Fp    Fr   p  Fb
   p  3  динамичка сила

Прорачун силе у плочама и радне силе.

Fr  FrМ  FrG
M  y max M 1000
FrМ  
 yi  zi 500 1  10002 1
2 2

G G
FrG  
z 6
Fs  S
Fb 
i  0
F
Fs 
z
Решавањем наведених формула долази се до потребног пречника завртњева.
Даље је потребно одредити степен сигурности завртањске везе на проклизавање.
F
S 
Fs
Fb
F  i  0 
p
У завршном прорачуну неопходно је израчунати нове вредности за Fb i Fp из разлога што су
сада познати тачни параметри завртњева.
cb
Fb  Fp   Fr
cb  cz
7
Fp  0, 6  R EH  As
Што се тиче радне силе, како она није једнака за сваки завртањ потребно је одредити неку
средњу вредност. Ако погледамо дијаграм оптерећења можемо дати следећу апроксимацију
те силе.

Fr,max
Fr   FrG
2
cb
 5  задато
cz
cb
cb cz
5 5
  
cb  cz cb  1 5  1 6
cz
Решавањем наведених формула долази се до степена сигурности на проклизавање.

Задатак 5
У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити (а) потребан број
завртњева ако је познато да је групна завртањска веза оптерећена статичком силом F =
100000 N, ако је познато да се завртањска веза састоји од завртњева називног пречника М10,
класе чврстоће 6.8, да је однос крутости cb/cz = 5, и да је коефицијент трења о = 0,2 и (б)
одредити степен сигурности на проклизавање.

8
Решење задатка:
Прво је потребно приметити да на склопу имамо две групе завртањских веза, као што је
приказано на слици.

Прво се ради прорачун за прву групу завртњева.

Fp    Fr
   p  1, 75  статичка сила

Fp  0, 6  R EH  As

F
Fr 
z1
Из ових формула убацивањем познатих вредности можемо извући потребан број завртњева
у првој групи (z1).
Сада је потребно одрадити исто за другу групу завртњева.
Fp  p  Fb
 p  1, 75  статичка сила

Fs  S
Fb 
i  0
F
Fs 
z2
Из ових формула убацивањем познатих вредности можемо извући потребан број завртњева
у другој групи (z2).
Сада је могуће одредити укупан број завртњева у склопу.
z  z1  z 2
Даље је потребно одредити степен сигурности завртањске везе на проклизавање. Како овај
степен сигурности има смисла само за другу завртањску групу, следи даљи прорачун.

9
 F
S 
Fs
Fb
F  i  0 
p
У завршном прорачуну неопходно је израчунати нове вредности за Fb i Fp из разлога што су
сада познати тачни параметри завртњева.
cb
Fb  Fp   Fr
cb  cz
Како је у другој завртањској групи уздужна сила једнака нули, следи.
Fb  Fp  0, 6  R EH  As
Решавањем наведених формула долази се до степена сигурности на проклизавање.

10
 РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ ЗАВРТАЊСКИХ ВЕЗА – ДОДАТНИ ЗАДАЦИ 6-9
6. У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити (а) потребан број завртњева, ако је
520 познато да се завртањска веза састоји од завртњева
500 називног пречника М10, класе чврстоће 6.8, да је
480 однос крутости cb/cz = 5, да је завртањска веза
оптерећена обртним моментом Т = 1000 Nm и да је
коефицијент трења о = 0,2 и (б) степен сигурности
т на проклизавање.
т

У питању је групна завртањска веза са претходно притегнутим неподешеним завртњима, оптерећена моментом у
равни споја. Како би одредили потребан број завртњева крећемо од израза за израчунавање силе претходног
притезања према претходном прорачуну: Fp    Fr   p  Fb
Како нема уздужног оптерећења радна сила Fr је једнака нули и тада је: Fp   p  Fb
На основу познатих карактеристика завртња одређујемо:
М10  As  58 mm2
N
6.8  Reh  480
mm2
и израчунавамо силу претходног притезања: Fp  0,6  As  Reh
 p  1,75 за статичко оптерећење.
2 T
Fs  при чему је број завртњева z непозната. Добијамо зависност силе смицања и броја завртњева.
d  z
2 ds3  du3
d  Пречник проклизавања одређујемо према скици где је ds  520 mm и du  480 mm .
3 ds2  du2
Fs  S min
Fb  добијену зависност уврстимо у израз за израчунавање силе у плочама.
i  0
На крају зависност силе у плочама од броја завртњева уврстимо у израз за израчунавање силе претхнодног
притезања Fp   p  Fb и на основу ове зависности одређујемо потребан број завртњева.
Рачунски број завртњева заокружујемо на први већи цео број (нпр. 11,4 на 12).
б) Степен сигурности против проклизавања:
F
према обрасцима за прорачун завртњева следи: S   S min  1,2...1,8 (3)
Fs

Fb
Сила трења се израчунава према изразу: F  i  0
p
cb
Сила у плочама је: Fb  Fp  Fr при чему нема уздужног оптерећења и тада је радна сила Fr  0 .
c z  cb

Сила претходног притезања се израчунава према изразу: Fp  0,6 Re H As (већ израчунато у првом делу задатка и
можемо преузети вредност).
Када израчунамо степен сигурности поредимо га са препорученом вредности и дајемо коментар.
7. У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити (а) дозвољено статичко оптерећење –
200 200 200 300 F, и (б) степен сигурности на проклизавање споја ако
је познато да се групна завртањска веза састоји од
осам завртњева М10, класе чврстоће 6.8, да је однос
крутости cb/cz = 5 и да је коефицијент трења на месту
500 контакта μо = 0,2.
.
F
Сила није у тежишту завртањске везе и из тог разлога је померамо у тежиште. Последица је појава момента који је
300 управан на раван споја, M  F  500 .
200 200 200

M 500

Сила F изазива попречно оптерећење завртњева (смицање), а момент М уздужно оптерећење. Према томе задатак
почињемо од израза за израчунавање силе претходног притезања: Fp    Fr   p  Fb , где је    p  1,75 за стат.
оптерећење.
Сила претходног притезања се израчунава као: Fp  0,6  As  Reh , за карактеристике завртња:
М10  As  58 mm2
N
6.8  Reh  480
mm2
Са становишта уздужног оптерећења постављамо израз за одређивање зависности макс. радне силе и силе F.
M  y max F  500  600
Fr max   ....
 y i  zi 200  2  4002  2  6002  2
2 2

Са становишта попречног оптерећења одређујемо зависност силе у плочама и силе F.

F
Fs  S min 8  1,5 F F
Fb   , где је Fs  
i  0 1 0,2 z 8
Овако добијене зависности уврстимо у почетни израз за силу претходног притезања:
Fp    Fr   p  Fb и на основу тога одређујемо интензитет силе F.

б) Степен сигурности против проклизавања:

F
према обрасцима за прорачун завртњева следи: S   S min  1,2...1,8 (3)
Fs
Fb
Сила трења се израчунава према изразу: F  i  0
p
cb F
Сила у плочама је: Fb  Fp  Fr , при чему уздужно оптерећење постоји и радна сила је Fr  r max .
c z  cb 2
cb
cb cb cz 5 5
Однос крутости је задат текстом задатка  5 , а уврштавамо га на следећи начин:   
cz cb  c z cb 5 1 6
1
cz
Сила претходног притезања се израчунава према изразу: Fp  0,6 Re H As (већ израчунато у првом делу задатка и
можемо преузети вредност).
Израчунати степен сигурности поредимо са препорученом вредности и дајемо коментар.
8. У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, одредити (а) дозвољено једносмерно
200 променљиво оптерећене – F , и (б) степен сигурности на
проклизавање споја ако је познато да се групна
завртањска веза састоји од шест завртњева пречника
М16, класе чврстоће 9.8, да је однос крутости cb/cz =
5, и да је коефицијент трења на месту контакта μо =
0,2.
F
Ова завртањска веза се може поделити на две посебне и свака се посебно прорачунава. Сила није у тежишту
завртањске везе и из тог разлога је померамо у тежиште. Последица је појава момента.
200
Прва веза

F
Прва завртањска веза се састоји од 4 завртња који причвршћују два Л профила за подлогу (плафон). Заврњи испод
не учествују у преносу оптерећења и неће се разматрати. У оквиру Прве везе сила F изазива уздужно оптерећење
завртњева, а момент је управан на раван споја и такође изазива уздужно оптерећење.
Према томе, за Прву завртањску везу можемо написати израз за израчунавање силе претходног притезања:
Fp    Fr . За динамичко оптерећење је   2  4  3 . Сада можемо почети са одређивањем дозвољеног
оптерећења за Прву везу.
Радна сила Fr је последица дејста силе и момента: Fr  Fr max  FrF .
M  y max F  100  200 F F F F F F
При чему је: Fr max    и FrF   следи да је Fr  Fr max  FrF   

y i  zi
2
200  2
2
4 z 4 4 4 2

Сила претходног притезања се израчунава као: Fp  0,6  As  Reh , за карактеристике завртња:

М16  As  157 mm2
N
9.8  Reh  720
mm2
Сада заменом у први израз можемо израчунати дозвољено оптерећење за Прву везу FI .

Другa вeзa
Сила није у тежишту завртањске везе и из тог разлога је померамо у тежиште. Последица је појава момента.
200
Друга веза

Друга завртањска веза се састоји од 2 завртња који причвршћују плочу између два Л профила. Завртњи изнад не
учествују у преносу оптерећења и неће се разматрати. У оквиру Друге везе сила F изазива попречно оптерећење
завртњева, а момент је у равни споја и такође изазива попречно оптерећење (смицање).
Према томе, за Другу завртањску везу можемо написати израз за израчунавање силе претходног притезања:
Fp   p  Fb . За динамичко оптерећење је  p  2  4  3 . Сада можемо почети са одређивањем дозвољеног
оптерећења за Другу везу.
Сила смицања има две компоненте, једну од силе F и једну од момента Т.

F F
FsF    0,5F FsT
z 2
Fs
2 T 2  F  100
FsT    0,5F FsF FsF
d  z 200  2
FsT
Према скици закључујемо да је укупна сила смицања:
Fs  FsF  FsT
Fs  S min
Fb  заменом вредности у израз за силу у плочама, добијамо зависност силе у плочама од силе укупне
i  0
силе смицања. Број равни смицања је 2!
Заменом добијених зависности у израз Fp   p  Fb добијамо дозвољено оптерећење за Другу везу FII .
Резултат су два дозвољена оптерећења. Потребно је упоредити њихове вредности и закључити које је дозвољено
оптерећење. Дозвољено оптерећење је сила која има мању вредност из разлога што обе завртањске везе могу да
пренесу мању силу.
б) Степен сигурности против проклизавања:
Степен сигурности против проклизавања се израчунава само за ДРУГУ завртањску везу зато што у њој
постоји попречно оптерећење.
F
према обрасцима за прорачун завртњева следи: S   S min  1,2...1,8 (3)
Fs

Fb
Сила трења се израчунава према изразу: F  i  0
p
cb
Сила у плочама је: Fb  Fp  Fr при чему нема уздужног оптерећења и тада је радна сила Fr  0 .
c z  cb

Сила претходног притезања се израчунава према изразу: Fp  0,6 Re H As (већ израчунато у првом делу задатка и
можемо преузети вредност).
Када израчунамо степен сигурности поредимо га са препорученом вредности и дајемо коментар

9. У оквиру групне завртањске везе, приказане на цртежу, која се састоји од четири завртња, класе
чврстоће 8.8, одредити потребан пречник завртњева,
50
ако је познато да је завртањска веза оптерећена
F једносмерно променљивом силом F = 5000 N и да је
однос крутости cb/cz = 5 и коефицијент трења на
100 45
600 месту додира о = 0,2.
Сила није у тежишту завртањске везе и потребно је пребацити је у тежиште. Како је сила под углом, прво је потребно
разложити је.
50
FH
FV
100
600

M1 = FV · 600

FH M2 = FH · 100

FV
600

Утицај обртних момената М1 и М2 може се узети у обзир заједно, па је укупни момент М = М1 + М2 = FV· 600 + FH· 100.
Пречник завртња одређујемо на основу ефективне површине попречног пресека завртња AS према следећем изразу:
Fp
AS 
0,6  Reh
N
гдe je Reh  640 .
mm2

Силa FV изазива попречно оптерећење завртњева (смицање), а момент М i сила FH уздужно оптерећење. Према
томе задатак почињемо од израза за израчунавање силе претходног притезања: Fp    Fr   p  Fb , где је
   p  3 за променљиво оптерећење.
Укупна радна сила се израчунава:
Fr  FrFH  Fr max
FH FH
FrFH  
z 4
M  y max M  100
Fr max  
 y i  zi 1002  2
2

Када разматрамо попречно оптерећење израчунавамо силу смицања и силу у плочама према следећим изразима:
F F
FS  H  H
z 4
FH
FS  S min  1,5
Fb   4
i  0 1 0,2
Зaмeнoм дoбиjeних врeднoсти у изрaз зa изрaчунaвaњe силe прeтхнoднoг притeзaњa мoжeмo изрaчунaти eфeктивну
пoвршину пoпрeчнoг прeсeкa зaвртњa AS.

Fp
AS  , на основу рачунске вредности усвајамо прву већу стандардну вредност и усвајамо пречник
0,6  Reh
завртња. (47. страница, табела 3.1)