7

MATERIJALI

Materijali za proizvodnju kuhlnjskog namestaja grubo reCeno se

mogu podehti u dve grupe jednu masiv drvo I drugu kompozilni
materijali 00 usilnjenog drveta.
Kornpozune ,ndustrijske piece 00 usunjenoq drvete su relallvno
novi materijah u proizvodnJ' namestaia. Masovna prorzvodnia poeinje
70-tih gOOina proslog veka, mada je prvl patent iz te oblasti prijavijen
jos 1901 godine. Postojl dosta vrsta kompozitnih ploca koje se koriste
i L unutrasnjirn (entefljer) i spoljasnjlm (eksterijer) radovirna
Osnovna sirovma za dobijanje kompoznnlh ploca je IVER
Iver je drvm matenjal odreCenih (rnalihj d,mel1Zfla koji se dobiia
primarnom preradom drveta Iz takozvanoq drvnog otoada 11.rezanjern
ill drobljenjem svih delova drveta sem kore.
Svakako da je opravdanost proizvodnje ploca potpuna. Stedi se
na korisceniu i onako znaealno ugrozenih prirodnih resursa, dobija se
kvalltetna osnovna slrovlna za proizvodnju kako narnastaja tako I u
radovima u graaev,narslvll. Naravno usteda postoji I za krajnjeg
kupca u materijalnom smislu jer je dobljenl materijal znacalno jeftiniji
od rnasiv drveta.
Ploce se dobijaju mesarijem ivera (isiovetne velicine), vezlva (in-
dustrijskih Icpkova) i oditlv;). Od dobijene srnese pravl se tepih lvera
kojl se zallm presuje pod velikim prltiscima , visokirn tempereturama.
U zavlsnosti od vellelne Ivera, vrste veziva I naclna presovania
dobljaju se ploce raznih kvaflteta I csccloa:
1 Tvrde kompozilne ploce - LESONIT
2.IVERICE
3 M.D F (medljapan)
4. RADNE ploce
5. aSB ploce
6. Izolacione ploce

Lescniti su iver place vellke rvrdoce. relativno male debljine 3,2 mm

I znacsjno etasucne Njihova najcesca primena u proizvodnji name-
staja [e za zatvaranje poledme, odnosno konstrukcqe leda. Konste se
jOs i kao zavrsni sloJu drugim ploeasllm rnaterqalirna Presovanjem se
lepe na sirove piece Ivera. Na tr1i~tu ih mozerno pronaCi oplemenjene
u raznim dezenlma kao sto su recimo. imltacije 9000va bukve. hras-
ta iii siva bela. crna
8

fverica je materijal koji se koristi u proizvodnji kuhinjskog name-

staja u 99% slucajeva. Prava [e retkosl natci na kuhlnjski namestai
koji je u cetostl be, Iverice. Nairne i kad sa kaie da je kuhinja od
rnasiv drvela 10najeesee podrazumeva da su vrata od masiv drveta a
unutrasnjost (korpusi) od oplemenjena lvertce.
Dimenzije ploca su obicno preko 200 em po simi 1preko 250 em
po duzlnl, dok su debljine otoca razll~ite. Nama je Inleresantna deblJl-
na 18 mm (Iii 19 mm).
Ploce iverice sa mogu kupiti ne oplemenjene (odomaeen nazrv
"sirove") i oplemenjene.
Pod pojmom oplemenjlvanja tverica podrazumeva se obostrano
oblaganje furnirirna, impregnisanim papinma. ptasticrum folijama
(metalnim folijama) ill nanoseojern leenlh boja i lakova.
Za one koji su naklonjeni prirodnirn materijalima svakako je najbo-
Ije resenjs Fumirana iverica iii fumiran IV1.D.F.(mediJapan). Ukollko se
opredellte za ova resenle ne zaboravite da u ovom slucaju morate I
ofarb all odnosno lzlakiratl (oplemeniti) kupljenl materija!. Na nasern
lriistu moie se pronaci I naravno Kupiti plol::e sa furnirima hrasta,
bukve, tresnje i nesto rsde oraha. Sa malo upornostl mozete i sami
organizovali nabavku furnlra retkih vrsta plemenitog drveta (kod nas
relkih) i naravno u lole opremljenijoj radionici koja poseduje prese
orqaruzovah lepljenje. Pre konacne odluke treba znaf da furnirane
ptoce, bilo M.D.F.-a bilo iverice. kao i ceo postupak njlhovog laklranja
i eventualno nijansiranja (bajcevanie) iziskuje 1znatnu kolicinu novea
i vremena.
Oplernenjivanje ploca najcesce se obavlja impregnisanim papiri-
ma (takozvane Univer ploce). Postoji vise vrsta papira koji se koriste
za oplemenjlvanje iver ploca,
Osnovnl je dekor papir koji rnoze bili jednobojan (bell, crnl, sivl ... )
III starnpan sa jedne strane sa nekam od stamparsklh tehnlka (ofset.
gravura ... ). Zahvaljujucl ovoj tehnici cplernenilvanja na tliistu postoji
zalsta vellki tzbor dezena. rnozemo pronaci ploce sa imitacijama 90-
dova praktlcno svih vrsta drveca, rapave ill glatke, sjajne iii matirane ...
Naravno preko dekor papira postavlja se I izolacion i papi r koji je
transparernan (bezbajan) lima namenu da stiti od udara. grebanja,
korozije, vlage. toplote itd.
Oplemenjvan]e Ivarica se radl I po debljlni ptoce, lepeci kant trake
raznih kvaliteta (papir, pvc, vulkanizovanim vJaknima ltd.).
Oplemenjivanje lver ploca je vrto znacajno za kvalitet namestaja,
kako po pltanju estetike tako I po pltanju otpornostl na udar, vlagu,
vitoperenje ltd.
 9

Prilikorn izbora proizvodaea iver plota za vasu kuhlnJu potrebna

Je opreznost. Iver ploce su uglavnom IZ uvoza. Kako re konlrola
kvalitela proizvoda kod nas lOSuvek slabo razvuena, a i platezna mot
kupca relalivno mala cesto trgovcl uvoze pieCe sumnlivog kvalitela.
Odnosno kvaliteta II klase pa I van klase sto nile pozeljno za upotre-
bu u proizvodn] namestaja. Posebno budile oprezni kad je u pitanju
tosa povrsinska zastira (koriste se folije manje gramature). Pored es-
tetskih zadataka folija una ulogu i u sprecavanju isparavanja formal-
dehida. hemikalije kOla se koristi u industnlSklm lepkovima Formal-
dehidi. dokazano Ie negativno deluju na respiratome organe. kod
osetljivih osoba mogu izazvati kaSalI I druge ozbiljnlJe smetn]e, Zato
niie lose da se konsultujete sa poznavaooma kvatiteia pre kupovine
Ako ne jednostavno prllikom izbora kuplte matenjat sredn)e skup (ill
srednje jeftm) u nekoj od proiZvodn)i koje se bave formatiranjem ploCa
(radionice 'se¢em po men"). Naravno sarna po sebr cena nekog
materijala nije i garancija kvanteta ali jeste jedan od poka7alelja
M.D.F III kod nas odomaceno receno medijapan je takoce vrsta
presovane Iverlee a osnovna razlika je u velieini Ivera koJise koristi za
proizvodnju plaCa Naravno velicina ivera nqe I jedina razlika. postoje
razlike i u vrsti veziva (lepka) pri:iska I temperature u proizvodnom
procesu. ZahvalJuJuCiveliani ivera povrsinska obrada slrovog M.D.F.a
je daleko iepsa, a rnoqucnosti pravljenja zljebova ramova daleko
veca u odnosu na klasrcnu rvericu
Oplemenjlvanje M.D.F.a se najeesCe vrSi raznim furrunma kOJise
zatim po potrebi nijanSlraju llakiraju kvautetmm poliuretansktm lakovi-
ma Tako(le velika prednost M D.Fa je upravo u Il1Ogucnosbnanose-
nja teenih boja. Kod vecih uvozrnka (pogotovo ukoliko su predstavni-
ci svetski poznatih firmi) mozete naruou bilo koju nijansu bno koje
boje, tako da Ie rzbor boje praktlCno naoqranicen.
10

PROSTOR I MERE

Premer prostora je jednostavna operaeija. od alata I ma!erijala

potreban je metar, olovka I hartiJa.
Ukoliko kuhlnjske elemente postavljate na jedan zld I ukoliko na
njemu ne posto] deformaeija ravnine zida premer ie dovoljno obaviti
po sirinl na tfl mesta.
sinnu po lvlci poda i zida (a)
- sirinu na visini 85 em od poda (b)
i sirinu na visini od oko 170 ern od poda (e)

,
/
-
_ .=0_ •
r
-
--
I

, !
-,------- c...

Skica 1.

Od dobijenih vrednostl, za nasu meru uzecerno najmanju vred-

nost umanjenu za 2 em. Tako cerno biti sigurni da ce nasi kuhlnjskl
elementl statl u nasu kuhinju. Ukoliko razmak izmedu krajnjeg ere-
menta i zida bude prevelik i to bude stetlle skladnosti, uvek rnozerno
postavlu neku ukrasnu lajsnu.
Neophodno je takode odmeritl odstojanje odvoda (d) i dovoda (e)
vode od bliieg zida, jer na tom mestu bi trebalo planlrati pestavljanje
elementa sudopera. I naravno potrebno je Izmeriti vislnu zida (fl, kao
i vlsmu (g) na koJo)se zavrsavs]u kerarnicke plocice i na kojoj treba
planirati postavljanje viseclh elemenata
Za kuhinje u kojim lma deformaoija ravnine zida, kao sto je dim-
njak. prozor, iii jednostavno stepenasto postavljen zid, potrebno je Ie
neravnine uneti u crtez.
 11

Sledeci korak u pravljenju kuhinje Je pravljenje crteza prema me-

rama koje trnamo Predlazem da prvo nacnate tlocrt log ugla kuhinje

,-----LOC -

Skies 2.

Za kuhlnJA u kojm Ima deformaclja ravnme zlda. kao sto je dim-

nJak, prozor, III Jadnoslavno stepenastc postovlJon zid. kako smo vee
rekll, neophodno je I te neravnine uneti u ertet.
~IO znacl I mlll1lirlil preci7an polotaj U odnosu na bo~ne zrcove,
Ne zaboravlts de merenje obavlte na vi~a rnesta kako bl ste izbegll,
odnosno smenJll1rnoqucnost pojave gre~ke.

Skies 3.
12

Zalim probajte nacrtati crtez zidova vase kuhinje u Irl dimenzije,

~V--170-- 18:--
I

Skies 4,

Prllikom prsmaravanja prostora polrebno je obralill pa.!:nju na

eventualne gretke nastale prilikom gradnje 19rade, Odnosno uo¢il1da
II je zld knv, iii da IIlma nsko Ispuptenje nastalo u toku nano§enja mal-
tera iii gletovanja. Takve neravnlne zlda posebno smetaju prillkom
poslavljanja gornjih elemenata. Ukollko SlI deformacije prevellke bllo
bl pozelJno pre montaze uradlti glelovanje zlda kako bi zid bio ravan
iii kako bl neravnlne bile makslmalno umanjene.

KUHINJSKl ELEMENTI I DIMENZIJE

Kuhinjske elemente dellmo na donie i gornje elemente.

Vlslna donJih elemenata je standardlzovana I iznosi 85 ern racu-
najuei i radnu ploeu odnosno metalni deo sudopere. Visinu donjih ele-
menata treba prihvatiti i ne menjali je, [er je to I visina drugih kuhi-
nJskih aparata (sporeta, maslne za sudove itd.). Siandard visine je
oorecen relativno rsceno davno, a prilikom odredivanja Inzenjeri su
izracunall da visina 85 em odgovara prosecno] vislni coveka. Visina
donjih kuhinJskih elernenata ne odgovara podjednako coveku visine
 13

160 em i 200 em i lz tog razloga se donji kuhinjski e.lementl cesto

prave i vecih visina. U tom slucaju obavszno trebate racunati na
kupovinu ugradnlh kuhinjskih aparata, sto ce svakako biti znatajno
skuplja varijanla, Dubina donjih elemenata je 55 em + 2 em (vrata). a
radne ploce, koja svojom strinorn pokrlva elements tznosl 60 em sto
Ie I "dubina" bele tehruke, tako da ovu dimenziju takode treba striktno
postovsf]. lzuzetno dimenziju dubine ne moramo postovati za element
kojl je usamljen cdnosno koji se nalazi na meslu na kome nema direk-
tan kontakt sa drugim elsktrtcnim aparatima, iii na mestu na kome Jed-
nostavno nema dovoljno prostora pa je uzi element cak i pozeljan.
Sa sinnorn donjih kuhirusklh elemenata se rnozerno poigrati odno-
sno, menjati slrinu u skladu sa uslovima prestora l llcntm potrebama.
Naravno I tu postoje neka ogranieenja, pre donosenja konacne odluke
treba znati da opremu za donje kuhinjske elemente proizvooaci prolz-
vode prema standardima, TI standardi podrazumevaju da najmanji
elemenllrna sirinu 20 em (retko 15 ern), a da svaka stedeca dlrnenzi-
ja sirine raste za 10 em pa je I oprema tako standardizovana, za ele-
mente slrine 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 i 100 em. Takode prilikom izbo-
ra strina kuhmjsklh elemenata posebnu paznju treba obraliti na sirinu
elementa sudopere,
Sudopera je najbltnijl element kuhinje. Visina i dublna drvenog
dela je standardlzovana na 82 + 3 em (radna ploca). odnosno 55 + 2
em (vrata) a sirina je ukoliko planirate da koristite takozvani "nasadnl"
metalni ulozak sudopere (odcmacen naziv rosfraj iii inox) najcesce 80
em IIi nesto reOe 60 em. Ukoliko vam uslovi prostora zantevalu neku
drugu dimenziJI,Isudopere iii iz nekog drugog razloga to zelite, onca
zoajte da ee te moraf koristili takozvane "usadne" metalne uloske.

nasadna Skies 5 usadna

14

Usadni metalni uloScl za sudopere postoje u raznim dimenzijama,

jednodelne. dvo-delne, ugaone. Kako sama ree kaze usadni metalni
ulosci se usa,:Jujuu radnu ploeu Skladnije deluju. sam izbor modela i
dimenzlja Ie dateko veCi. ali zato sa druga strana zahtevaju vise
novca. kako prilikom nabaVke take i prillkom montaze,
Elementi sa flOkama su po svojoj funkcionalnosti svakako drugi
najpo~eljniji element u svakoj kuhinji. Dimenzija visine I dubine su kao
I kod drugih elemenata 82 + 3 em (radna ploca). odnosno 55 + 2 em
(vrata). Dok je lzbor dimenzije $Irine uslovijena praKtienoscu i nosi-
voscu svake floke posebno. NaJcesce za sirinu se uzrrnsju vreonosn
od 40 I 50 em IIi moida js bolJereei ad 40 do 50 em Naravno moquce
[e, a ponekad [e to i neophodno napraviti flokar man]e sirine od 40 em.
U tom slueaju ne treba zaboravin da fioka treba da bude Iunkcionatna.
pa slrinu ne Ireba mnogo umanJlvali ispod 40 em Treba znau da ele-
ment sa fiokama sirine 40 em ima sirinu korisnog dela same ROkOod
samo 30 em. Ukollko reslte da napravne sin fiokar od 50 em, neopho-
dno je za pod floke staviu ¢v~i malenjal nego sro je lesonit, i even-
tualno jato kllwoo koji se na nasem lriistu mogu pronaei sa malo vise
upomostl, Sve to naravno iZlskuje i veca rnateriiatna ulaganja.
Naj¢esce se 1I prakst moie neCi liokar sirlne 40 em sa 4 floke od
kOJlhje obl(~no jedna dublJa To ne znaet da to bas tako mora bill.
ponekad ie zgodnije i lepse postaviti 5 fioka (ukoliko vam no smotaju
nesio pllce floke) III samo dve fioke (ojacanih podova I naravno
obavezno sa Jaclm ktlzaclma) u kOjElse smestaju krupniji predmeti
kao sto su serpe I stitno.

50--1

Sldca 6.
 15

II

1- __ -11/
1---901----1 -50-
Skk:a 1.

Kao element 53 fiokom pcsebno je Interesanlan element §Irine

20 em (15 em).
Oval element slutlza odlagonJe f1a~akoja su neophodne U svako]
kuhlnjl (utje 5Irce ... ), vrlo je pogodan i po menl neophodon element u
ssvremenoj kuhlnjl. Pored svore upotrebne vrecnosu poqodan 18 I za
"popunlavanje slobodnog prostora" lil~ana fioka poseduJe boone
metalne kllzate tako da je vrlo stabllna, proizvodi se za slnne elerne-

Sklca8.
16

nata 15 em, 16 em I 20 em Froka se najCesCeizm"uje od celiene Zice

plasuflcirane belom Iii metallk plastikom, naon postavfjanja omoqu-
Cava lak i brz pnstup svakorn delu elementa kao I odlicnu cirkulacllu
vazduha. Pnhkom nabavke ZlCanog deja pogJedajte da Ii [e predvi-
deno povezivanle elementa lioke sa maskom. wog shcnosf sa dru-
gam opremom za kuhinJu moquce su gJ"e5ke.
Na sledecoj skici mozete videu iOs jedno lepo resenje, plakar
(moze bili kuhinJski ih sobrn) kOJ'Je ceo lioka. jer mu se praktieno ceo
saorzai IzvlllCi napolie,

Skica 9
 17

o funkcionalnosti samog elernenta, njegovoj praktlcnosf za male

prostore suvlsno je pisati. mozda same recl da je unutrasrua konstruk-
cija skuplla od drvenog dela, sto I nije tako mala inveslieija ali svakako
isplati se. Unutrasnja galanteriia se radl za elemente sirine 30, 40 i
50 em. visina preko 150 em I dubina od 50 em na vise. Za slrovinsku
osnovu koristl se plastiflcirana zlca u viSe boja,
NAPOMENA: pre pravlJenja elementa obavezno konsultovati pro-
davea radi dobijanja tacnih mera [er postoji vise proizvodaca. pa i vise
mera.
EJementi !\irine 30 em, 40 em I 50 em su elementi na koje se
postavlJaju jedna vrata, pogodni su za postavljanje u kuhinje u Kojima
je neophodno kombinovati manie dimenzije (po sinn i) kako bi prostor
bio estetski ureden i lepo ispunjen.

L 4J ~
Skica 10.

Elementi sirine 60, 70, 80. 90 i 100 em su elementi eija je osnov-

na karakteristika da Imaju po dvoje vrata, poqodru su za smestanie
vecih predmeta. V;s;na i dubina, kao kod vee opisanih elemenata,
;znosi 85 em (sa radnom plocorn) odnosno 55 + 2 em (sa vratlma)
Prillkoll1 donosenja odluke treba znali da je jedan element od reelmo
18

II

Skies 11.

80 em lakse i jeftinije napravitl nego dva elementa od 40 em. Ukoliko

u kuhinji za koju projektujete kuhinjski narnestai lrna dovoljno prosto-
ra 18 uslovno receno siroke elemente onda im svakako dajte prednost
u odnosu na male kuhinjske elemente.
Visina gomjlh elemanats prema standardu iznosl 72 em. Razlog
je estetske prirode, postize se da je visina vrala za gornji element jed-
naka visini vrata za donji element. sto kuhinji daje geometrijsk'u sklad-
nost. Naravno to nije obavezujuce pa je ne retko visina gornjih eleme-
nata 80. 90 ill 107 em. Cesto a pogotovo ukoliko se zbog skucenosti
prostora kuhinjsKI elementi ne vide iii se vide gledaJuci sa strane
geometrijska skladnost se zrtvu]e kako bi se dobilo na prostoru za
srnestanle raznoq posuca, zimnice. regli i drugih predmeta koji se
rede koriste.
Dubina gornjih elernenata je 28 em + 2 em (sa vratlma) I taj stan-
dard Ireba postovatl. Prlrneuce te da je dublna gornjih elemenata
otprilike upola manja od dubine donjih sto s jedne strane daje vizuel-
no povoljan utisak, a ujedno ostsje dovoljno prostora da korisnik bel.
obzira na svo]u visinu ne rnoze povrediti glavu prilikom upotrebe
kuhinje, Sirine gornjih elemenata kuhinjskog namestaja krecu od 30
em pa 40. 50, 60, 70, 80 em. Naravno postole I razne pollee koje
mogu biti uze, reelmo 1511i20 em, ali kako one nisu zatvorene a I uske
suo nazovimo ih ukrasima. Prilikom pravljenja konacnog rasporsda
elemenata trebalo bi obratiti paznju da sirlne gornjih elemenata prate
slrine donjih koliko god je to moquce. kako bl se iviee vrata poklapale
sa vratima donjih elemenata. Naravno vrlo je retko moquce to idealno
uradili, ali vredi se potrudi!i kako bi kuhinJa bila sto skladnija.
 19

I
1--40-~
Sklca12.

Element! §irine 30, 40, 50 em imaju karakterisllku da su elementi

sa jedolrn vratima. Iii da su police (najcesCe za element 30 em).
Element! §irlne 60. 70, 80, 90, 100 em su element! na kOje se
postavljaju ovoja vrata Treba naglasiti da su slrl elementl pogodnl za
postavlianje zastakljenlh vrata, kao 1druglh ukrasa kao sto su razne
18jsne,razna uzllebljenJB 1sllcno.
Na skici 13 su prikazanl viseci kuhinjskl elementi sirine 60 em sa
raznlm namenama (klaslcnl. fioklce, pollca nosac asplratora),
Ugaonl element postavljamo u ugao gorn]eg dela kuhlnje. Ukoliko
se vasa kuhmja prostire na dva zlda ovaj element je neophodan ako
zelite da iskonstlte svaki oenc prostora. Ako planlrate postavljanje
ugaonog elementa pnlikorn premera neophodno Je proventi da Ii vasi

cz::»
II
II I /'
'----'--_..JIII/
o

Skies 13.
20

zicovl sklapaiu ugao od 90 stepeni i da Ii na reeimo 70 em od ugla

posto] neravnina (ispupeenje) na zidu. Ukoliko zldovt nisu ravni i pod
uglom od 90 stepeni (dozvoljena su mala otstupanja) onda obavezno
bar ta] dec izravnajte glet masom jer u protivnom necete rnoci postavi-
ti ugaoni element Visina. i dubina ovog elementa su kao i ked svih
drugih (72 em i 28 em) a sirina je uslovljena sa vlse elemenata.
Uslovljenost sirine ugaonog elementa proizilazi iz sirine vrata tj. otvo-
ra za vrata, Ukoliko je sirina elementa mala vrata su ios manja. Reci-
mo za ugaoni element sirine 55 em vrata imaju sirinu od oko 38 em a
za minimaJno pnhvatljiv ugaont element 51 em sirina vrata ie oko
29 em. Oprema za ugaoni element Ie projektovana tako da odgovara
za elemente sirine 55 em. 60. 65. 70. 80. i 90 em. Standardna opre-
rna za ugaonl element je ugaona okretna mreza koja se moze posta-
vljali u vise ruvoa. Vrlo je poqoona jer na njoi rnozete drZati posude na
svakom delu a da pristup svakoj posudl bude jednostavan i lak. Pravi
se od celicne zice koja maze biti plastificirana u raznim bojama.
Mreze se postavljaju na celienu iii plasucnu osovinu koja se zatim po-
vezuje sa elernentom. Ukoliko se odlutite za kupovinu ave vrste opre-
me. obratite paZnju da svaka korpa ima svoj Ieza] sto podrazumeva
da se svaka individualno u odnosu na druge rnoze okretatL
GornJl element! visine preko 72 em
Gornji elementi visine preko 72 em se po ostallm dimenzijama ne
razllkuju ad standarclnih. Pnlikom projektovanja kutunja, cesto projek-
lant po zahtevu naJogodavca postavlja visinu gomjih elernenala na
80,90 iii reeimo 107 pa i 112 em. Ovakvi elementi su vrto pogodni za
male kuhlnje Iii uslovno receno. uske kuhlnjske prostore. Najcesce se

1---+,601---1

60

SI<ica 14.
 21
vrata ov,h elemenata po "isini dele na dva dela Take da spolja g:eda-
no, element deluje kao da je ree 0 dva razdliolena elementa Podela
se ne mora v~jti na dva jeonaka deja. Cesto se rasoooela radi taka
da donI' dec bude postavljen na vislnu 72 em. 5:0 podrazumsva da
veucma vrata goml69 elementa odgovara vehelni vrata donllh elema-
nata. Gornja vrata u nasern pnmeru se poSlavlja,U kao na skici 15.
tako da se otvaraju na gore. U OVOmslucSajuse poslavljaju i posebn I
amortizerl koJInedozvoljavaju otvorerurn vranma da padnu. odnosno
da S6 prebrzo zatvore. Zbog visine na kojoj se nala7e gornji dec ele-
menta. prostor se konsti za oslavljanje nekvarljive zimruce, i uopste
onih predmeta kojl se ne konste svakodnevno, praktieno na taj naein
narucioc dobija ostavu Mana oVih elamenata je sto pokrivaju praktic-
no ceo zid pa mozemo reCi da °guSe prostor", Treba blti oprezan pa
pre donosenla konaene odluke znau odgOlior na stececa pitanja: Da
Ii vasern prostoru ocqovaraju ovako viSDk, elementi? Da II je vasa
porodica zaista rrna potrebu za ollOlll<Improstororn u kuh,nlskJm ele-
mentim'l?

Sklca 15.
22

PROJEKTOVANJE I PLANIRANJE RASPOREDA ELEMENATA

ProJektovanJe kuhinje, odnosno pravljenje rasporeda Izabranlh

kuhinjskih elemenata Je prvi leil zadatak. Ukollko ste se upoznali sa
elemenlima koJ'su Yam na raspolaqanju. kako bl ste provenll SVO)II III
doblll novu Ideju za resenje rasporeda elernenata u vaso] kuhinji-
pogledajte sledece prim ere.
PRIMER 1:
U ovom primeru blcs pokazano proJektovanJe relatlvno jednos-
tavne kuhlnJe koja zauzlma [edan zid.

Skies 16.

Kako zavisimo od poloiaja "mokrog cvora" u crtez prvo unosirno

element sudopera (u ovorn slucaju sirine 80 em sa nasadnlm ulos-
kom). Postavljamo ga tako da cesma bude olprilike na sredinl ele-
menta.
Ocigledno u tevorn delu nam ostaje prostor sirine 80 em I tu
Imamo moqucnost da biramo koJe elemente da postavimo, reelmo:
1. DonJeg kuhlnjskog elementa 80 ern.
2. Jednog donjeg elementa sinne 40 em i jednog fiokara takoee sirine
40 em.
3. IIi rnozda element sir. 30 em i element sirine 50 cm.
Na nasem primeru narucioc se odlucio za drugu rnoqucnost,
flokar [e odrnah do sudopere a I btlzu je sporeta sto Je svakako dobro.
(Sporet se u stvarnosf natazi na bocnom zidu ispod prozora).
 23

Rl-
.tr:...
-- - -,11---1
I I

80
Skloa 17.

r
/ .i'~/
&= /F
:
iY

I I - II --I 1--
-
- I
I"
- I/'
y -.... I .. ~ y
40 40 80
Skies 18.
24

U desnom delu ostalo je 117 em prostora I lu naravno postojl

izbor, predlozene su sledece moquenosti za postavlianje donjih ela-
menata:
1. Element sirine 60 em i element 57 em, dovoljno su vellki a pokriva-
lu ceo zid
2 Element sirine 80 em sa dve fioke i element 37 em
U ovom slucaju narucioc Ie insistirao na svom resenju. zahteva-
jLJclelement sirlne 100 em. Nl'lime u gomjem delu posto]! preklda~ za
svetlo a zahtev vlasnika kuhinje [e bio lzrlclt da se Ivice vrata gornjlh
elemenala poktapaju sa lvlcama donjih I da elementi budu sto siri. Sa
time se zrtvovalo oko 17 em radne povrslne I prostora u donjim ete-
mentlrna u korlst geometrljskog sklada eele kuhinje .
...
_'"

/ /1.,4; ;/
I I I I I

- -'
- /
11 .V If .11 If 11 J( J(
40 40 80 100
Sklca 19.

Posle Izbora donhh elemenala predlmo na gomje, Kako smo rekll

gomji elementi S9 postavljaju na zavrsetak ptoelca (naravno ukollko
su postavljene) od nosno na vlslnu od oko 150 em od poda. Na skici
vidimo element koji nije vised odnosno svojorn donjom osnovorn se
oslanja na radnu ptocu. Jednostavan je za postavljanje i na svoj oacin
donosi lepon i originalnosti kuhinje. Mozda bi bio joS interesantnijl da
su vrata zastal<ljena.
 25

i 1 I
I ,~-~
I
-'-~
III ~ I
L - ~ 'f I If~
v •• •• •• • "

,.r
I
/

I1=
I I I I

I
1)- /[_/' /1
I - I I I I

SIdca 20.
26

Drugl gorn]f elemenli su izabrani tako da se maksimalno ispostuje

geometrijska skladnost kuhinJe. tako da su oonji i gomji elementi isle
sirine.
I dobili smo kuhinju koje neki nasi trgovei uvoze.
PRlMER2.
U ovom pnmeru je prikazana jedna od ideja kako iskoristiti svakl
sanlimenlar prostora. zadovoljiti funkeionatnost a znacejno ne remeU-
ti faktor tepote nase kuhinje.
Peste skicirate u zelJenoj razrneri Hoert (skiea tla iii u nasem slu-
eaju poda 21) napravite dva primerka i unesite u jednu skieu povrsine
izabranlh donjih elemenata a u drugu skiee izabranih gornjih eleme-
nata.

Skica21.

Mokri cvor se u ovom slueaju nalazi u desnom delu u eijoj se blizi-

ni nalazi I trofazni utikae za prikJ]ueenje sooreta, Narucioc je zahtevao
da ima odvojeni element za srnestanie plinske boce U prostor :llirine
170 em i sporetom koji zauzima 60 em smestili smo donji element
Siirine 37 em (najmanja sirina za element u koji rnoze stati plinska
boca) i sudopenu sirine 73 em sa usadnim metalnlm uloskorn, Usadna
sudopera je u ovakvom prostoru bila neophodna da bi se dobila sto
veca slobodna povrsina radne ploCe. Naravno element sa usadnom
sudoperom iziskuje veca materijalna sredslva ali zato se svakako da
se dobija na lepotl i funkcionalnostl kuhinje.
U levom donjem uglu kuhlnje radl sto boljeg lskoriscenia prostora
postavljen je ugaoni element i element sirine 80 em sa eve fioke. Tako
smo dobili relativno veliku i znaeajnu radnu povrsinu, fioke kao neo-
phodan dec kuhinje i prilieno prostora za srnestanie krupnih sudova.
 27

U levom delu izoor gornlih eJemenata u ovom pnmcru Je relativno

lak. Jednostavno ispratimo sinne donJih elemenata I izaberemo. ele-
ment V..f301Au koji smestamo aspirator element V-37 (sinne 37 em) i
elemp.nt V-73 sa naravno dVOjevrata
U desnom gomjem delu postavllamo ugaoni element sirine 60 em.
sa njcgove desne strane elemem 39 em a sa leve element 80 em
(skieD 22).
I 110 -

~
0-99 I-- 0- 37 o 73
sudoper

1 0

0-80 Ralj>Or8Cjdortih eIcmonac.o

...._

, 1

,-
I~O
UGAO
V..f30
1 V-39
r--
V-60/A V- 371 V- 73

V.IIO

Raspote<l QOIl'jlh CIon,,",,, ..

Sl<ICa 22.

Na sklti 23. [e prikazan poloZaj i gomjlh I donJlh elemenata gleda-

juti iz pticlje psrspekuve. Geomelrijska skladnost 10 prekiicno pol-
puna.
Ostalo nam je jo~ da ovu kuhinju nacrtamo u In dimen7ije. Skica
24. prikazuJe polo!aj zidova u tri dlmenzlle a skica 25. predstavljaju
jedan postupak crtanja kojun se dolazr do crteza u In dlmenziJe (skice
26.).
28

UGAO V-60fA
V-60

Raspored donjlh elemenata

Raspored gomjih elemenata

Sklca23.

;;; I
(
,
/ '-

/
/ lL/

Skioa 24.
 29

L-
-

~~ I
LI'/ I
>"-!/
----
/ -;

/
/
I
/'- 1/
C
1/

-[/ 1
Skica 25.

II

Skica 26.
30
PRIMER 3.
Ortez treceg primera ce biti prikazan korak po korak. Radecl crtez
odnosno projekt kuhinje korak po korak. pod uslovom da to radite pre-
cizno, jos u toku ertanja otkricete eventualne qreske koje ce Ie narav-
no blagovremeno olkloniti.
1Korak: Po§to sre odredili srazrneru U kojoj ce te ertatl (npr. 1 em
na crtazu u stvamosf je 10 em) nacrtaite tlocrt zldova kuhinJe (snimak
pticije perspeklive).
II Korak. U vee postojecu skicu unesite crtez zeljenlh donJlh ele-
menata u dye dlmenzlje ($lrln3 I duolna elemenata). Naravno pozelJno
je da prethodnu skicu urnnofite u vise pnrneraka. Pored gresaka prl-
likom crtanja uvek postoji rnoqucnost da se na pola puta predormstite
kojl element postaviU a ko] ne.

Skies 27.
 31

300

0-110 0 O-
2C S 10-40 F
I
I ~

0-80

I[)-20jp
Sklca 28

III Korak: Loglcno lreCi korak ie crtarqe gornJih ("visecih elemena-

ta") u eve dimenzlJe (!lInn:') I dublna) Kao I u prethodnom koraku na
oval naern ce te bitl sigurnl da elementl kOJesto Izobrsll mogu stati na
vase zidove a ujsdno ce te napravif osnovnt raspored

- -------300-

Ugao [V-7D I l
V-60/A V-40 ,
V-60
_j
: . (J

Sldca 29.
32

--c,.,_----- 1
-----,---,---,-,1

Skies 30.

IV Korak: Kako bl ustanovili koliko ste ispostovali geometrijsku

skladnost vase kuhlOje (sto po automalizmu nemora znaCiti i lepu)
nacrtajte na jednoj skicl I gomje i donje elemente vase kuhinje gleda-
jut! lz pticije perspeklive. Pnlikom zavrsetka ovog crteza VI ustvari
donosite odluku ° velie!nl svakog elements koji ee Ie stavlli U V8SU
kuhinju, prema lome pa~ljivo.

l"
se

Skies 31.
 33

A
,L / Uoo
vreo
I
V-70
I V-60IA V-40
I n __ ...

I r

V-SOV , ---- r
I ,
Vi I
1
I
i
i/ I 'f
Va D-110 D-
20
S 0-40 F
or
O-ll°V

-
V
- D-20/p

Sklca 32.

V korsk: U ovom koraku pociniemo crtanie kuhirue u Irl dlrnenziie.

Dobro bi bilo uneli pornocne linije sa kojirna odredujemo potoza] nasih
elemenata po visinl crteza. Gledajuci od poda prva pornocna linlja se
nalazi na rastojanju ad 8,2 em (za razmeru 1: 1 0) ad poda, jer je visi-
na naslh elemenata bez radne place u stvarnosti 62 em (ukollko je
adabrana radna plcca debljine 3 ern). Druga pornocna IInl]s Je poslav-
IJena na visinu od 15 em (uz pretpostavku da ste za vrsmu na koju ce
te postavitl gornje elemente usvojlll vislnu 150 om ad poda). Trsca
pomocna linija pokazuje visinu gornjih elemenata.na sklei iznosi 7.2
em (72 em u stvamostl).
VI keral<: Radi lakseg crtanja zavrSnog crteza nacrtajmo u dve
dlmenzije gledajuei frontalno nasa elemente iii belje reci kUlije nasih
elernenata (odornacsn naziv je Korpusi).
VII keral<: CrtanJe korpusa naslh elemenata u Iri dimenzlje. Na
skici 33 rnozete videli postupak.
 [,IV V V 7
1/

,t6
(-<'1/ ,
I,
--- I-

-
..... I-

IirP V
! I,
I
! '/ / ?- /
V V

'" r/ lL_v 7
V V

SIdC8 33.
 35

VIII korak ObriSile pomocoe j druge suvisne linije sa crteza, even-

tualno nacrtaJte police (iii Ih oznaCite)

L l-
/ ,
F-
- 7 -_ v / t-

VV
'-/ // 1" V t- "

//
v v
1/
Skica34

IX Korak: Zavrsni korak,na njemu odredujote vrstu vrata, odlucu-

jete 0 polozaJu rucki, eventualno 0 slaklenim delovlma ltd.
U ovom primeru projeklant se odlucio da element sirine 20 cm sa
jednom fiokom, (kojl je kako smo vee rekU namenjen za srnestanie
fla~a ul]a, slrca nd.) postavl izmedu stednjaka I sudopere sto je i ide-
alno mesto. na doh vat Je ruke i kad kuvate I kad perete sudove. Kad
budete izrac:livaUsvoj projekt obratite pawju. [er ukoliko postoji takva
mogucnosl ne Ireba Ie izbeci, Takode kuhinja ima dva otvorena ete-
menta, police,~to je vrto pogodno za smestanje ukrasnih sudova Ifi
drugih predmela ko] svojom lepotom doprinose tepoti vaseg presto-
1'8_ U levom delu prorektantje odlucio da POSlaVIgomJI element sinne
80 cm (V..aO)u koji su smeStene cetiri male fioke, slo je svakako neo-
bleno. Sa time kuhinja dobija na originalnosti. Treba pornenuti da
zbog vlsine na kojo] se nalaze. fioke znacajno gube na funkcionalnos-
Ii, all je Ipak Imaju. Recrrno pogodne su za smestaoje slatkisa (dove-
Ijno su visoko da sprece vase dete III unuka de do njih dode lako), I
elemenl sa flokarna nije uobicalen, na skiel vidimo da ima Iri rioke od
kojlh jednu rnanlu (za smestanie pribora za jelo I druglh silniea) i dye
vece kOje zbog svoje dubine imaju razne mogucnosti (od krpa do sit-
niJegposuda),
36

,
1

;'

Skica 35.

PRIMER 4.
Za celvrti primer odabrana je relalivno mala kuhinJa. projektant je
maksimalno pokusao da isposluje zahteve narucioca kojl je kao uslov
postavio da irna vehki broj tioka. tako da sem sudopere svi elementi
imaju fioke. Ne utazso u razloge posloJanJatakve zelle prirnehce te da
je prostor koqa I onako nema dovoJjno podeljen na dve celine iii
mozda bolje receno da Ie kuhinJa tspfOjeklovana u dva stila.
Iz tlocrta vidimo da se vrata gomjih elernenata ne poklapa]u sa ivi-
carna vrata donjlh elemenata sto je u slucaju manjlh i ugaonih kuhl-
nja vrlo cest sluea]. Svakako ta geometrijska ne skladnost ne steli
prevtse, jednostavno u malo! kuhinji nije moguce sagledatl sve ele-
mente istovremeno
 37

V.50 I V.50~

[_-I

SIcica 36.

]
f---..=--1~~
-=_L___;;;~/"
S-

./

Skica 37.
38

StednJak[e moguCe postaviti u ugao kuhinje Iii kao sto Je na skict

slucai, uraditi takozvani mrtav ugao (element koji nema vrata a jedinl
pristup unutrasnjem prostoru una IZ susednog elementa). Naravno
funkcionalnost ugla je znacajno umanjena. Sluz! za smestanje pred-
meta koje vrlo retko koristimo, i naravno na radnom delu rnozerno u
toku kuvaoja iii pranja odlagati sudove odnosno konstm prema polrebi.
Na desnoj strani kuhinje do stednjaka, poslavljena su dva eleme-
nta, element sa pet fioka sirine 30 em (relativno uske jer je korisna
sirina fioke oko 20 em) i element sa dve fioke sirine 40 em (sa obzirom
na dubmu fioke taxode retauvno uske). Iznad njih se nalazi viseci ele-
menti na koje su postavliena vrata popreko (narodski receno "na klap-
ne") i police sa osmrn ivicarna. Element sa eve fioke sluzi za
smestanje krupnlJeg i tezeg posuda prednost irn je sto nije neophod-
no pomeriti jedan predmet da bi dosli do drugog. Treba obratiti i paznju
na slrlnu tog elementa (konsni deo fioke po sirini je oko 30 cm) 1
razmisliti sta ce Ie crzan pre nego 510 se opredelite. Estetski gledano
sva vrata su postavtiena tako da im je sirina veca ad visine i to daje
specirlcan ulisak.
Na levoj strani su kao kontrast postavliena klasiena vrata I pohca
sa zaobljenim ivicama. Puno novih i ne svakidasnjth elemenata i
mamenata ali kad Je rec 0 funkcionalnosti mora se primetiti da za
kuhinju ove veliejne Ima previse elemenata elja Je namena slicna.

PRIMERS.
U ovom primeru prikazana Ie klasiCna urbana kuhinja dugacka I
ne bas siroka. Kuhinjski elementi kao 1 stednjak i hladnjak su poredanl
jedan do drugag na jednom zidu 510 rnozerno videti iz skiee 38.
Od upotrebljenih elemenata jedino je element D-20 doneklc
speciflcan. sve drugo je kiasiCoo i jednostavno. Prostora ima dovoljno
tako da gom]1elementi sa visinom 72 em sasvim zadovofjavaju potrs-
be za zatvorenirn prostorom, Ako je vas prostor sliean ovom, a jed-
nostavno reserue drago. iskoristite 10 jer je jednostavnost cesto vrlo
lepa. uvex yam ostaje moguenost da lzborom boja koje ce Ie kombi-
novaf stvorite nesto sto ce bili jedlnstveno i originalno.
 39

SI<ica 38.

i
I
I I I 7
/ /

L ./ ~ 7 /
II I - II I
-
-
-
1/
SkIca 39
40

PRIMER 6.
Na redu je kuhinJa srcdnje velika koja [e u sklopu trpezarije.
Namenjena [e vlseelanoj porodlci koja Zlvi u relativno rnalorn stanu pa
u kuhlnJI ima potrebu za vecim korlsnim prostorom u elementima
Kuhlnjski elementi zauzlmaju ceo prostor na oba zida koja su blla
na raspolaganju (sklea 40.) i lma produiene gornje elemente po visi-
nl na 107 em (sktca 40a.)
Posebnost ove kuhinje, pored povisenih gornjih elemenata je
svakako i naeln postavljanja vrata na gornjlm elernentirna. Element je
podoljon na dva dela, donji dec do visine 72 em sa klaslcnlm vratima
i gornji deo visine 35 em sa vrauma kOja se otvaraju na gore. Na vrata
su ne zaboravlte postavljeni posebni arnortlzerl. Gomjl dec je praktt-
~ne zamona za ostavu, predvldena je za ostavlJanje ne kvarilive
zlmnlee I drugih predmeta kojl nisu u svakodnevno] upotrebl. Drugs
speclFltnost je postavljanje dva elementa visine 50 em vrata SII na-
pravljen<'lsa staklenlm umetkom, otvaraju sa na gore a vislna samog
elementa deluje kao debar kontrast ogromnim susednim elementima,
rreca speclflcncst je postavljanje dva elementa sa klasicnirn flokarna
a izmedu njlh dva elementa slrlne 60 em sto simetrljom daje posebno
lep utlsak. Ova treca specificnost je nasteta lz posebna potrobo.
Naime u stanu live "tri gel1eraclje" pa Je dogovoreno da odredeni broj
fioxa odvoje za Ilene polrebe svakog aktera, a ostatak za normatnu
klasicnu kucnu upotrebu

'/'/
'/ V V~I07 V·0!:l110
-
(/_/V ~~VI

~ •• 1>1-v
'" / O.-OS SI MI

/~V / / / /
..6/ /
,." /7
"1/ /
/

Sides 40.
 41

SlOes 41

PRIMER 7.
Sa izgradnjom malill poluporoditnlh lorada I zelJom izvoOata
radova za sto vecom ustedorn teste se na trZlslu mogu neci stanovt
cija su pojedine prostorlJe vrlo male I koje je vrlo Leskostavitl u funkel·
ju 7<1 koju su pravljene U sedmom pnmeru odabran smo malu kuhi-
nJuu cijem cosku je postavljen dimnjak i kroz zid prolaz: loplovod pa
Je ne rnoquce lzmestitl radijator (sklea 2.34).
42

.
! ._-

SkIc:a 42.

Specifi¢nOsh ove kuhlnje su u dve stvari, Prva jo da vlsina gornjlh

elemenata lznos: 80 em. lako postoji oogledan manjak konsnog pros-
tora u elementima. proJektant [e odustao da gornje elemente postavl
sa visnom od oko 110 em jer bi s time potpuno "ugu~lo" postojeCi
prostor Druga speeiflCnostje u elementu sa llokama. una 20 em "slepi
deo" tlja je jedina funkcqa kOfiSCenJeradne ploce A dubina elementa
koja Je uslovljena polo'ajem hladnjaka tznosr svega 40 em. skiea 43.
 43

r.-----~ " " ""..

. -=",
~
II II II -~1
i"----
-
' ,
•

"I:>...,
l i,
" "- ~\• 'L ~. . -,'
II .~ ,

Skies 43.

PRIMER 8.
Za osmi primer odabrana je kuhinja koja je radena sa vratJma od
M.D.F -a (medijapana) I spada u skuplje i svakako eJegantnije res-
enje. Vet na prvi pogJed mozete vicen da su svi gomji elementi, sem
ugaonog, podeJjeni po visini na pola ida su sva vrata poslavljena tako
da se podizu na gore skiea 44 i 45.
Takode primetite da su gomjl element! na neki nacin podeljeni
aspiralorom i da desnl dec gomjih elemenala ima potpunu simelriju
sa eentrom u uglu sto kuhinji daje posebnost Cetvoro vrata su
uradena slrokirn aJuminijumskim prolilima. u kOje je umernuto Indus-
trlJskimatiIano stakto uvezeno iZ llaille. AJumlOilumski rarnovi, rnatira-
no staklo, i ofarb ani MDF (srednji sjai) u prineipu su hladni, bez topline
ali paZJjivo kombinovani daju eelinu kOja u sklopu sa trpezarhom
uradenoj kombmacljom metal-staklo svakako oplemenjuje prostor.
Uzgred, mada se na skid to ne vioi u elementu iznad sudopere
44

SkIC844

Skica 45.
 45
postavljena je cedll ka za sudove lspod gomjih elernenata stavfjeno
je osvellienle kao oooatru eternenu rspanvac je sa vlsestruklfTl filten-
rna a svoum oOI,kom sam 00 sen, je SJaJanuxras klltllnje I don)i deo
kutlinJe Je rzraden sa svojim posebnosuma.porso elementa 0-20 sa
fiokom. uraden jc clement u kojl se costavqa ugradnt stedniak. sa
odvoienom remom i takozvarum staklenim ringlama Zalim Lbog korn-
pautntnostt sa gomjim elementima uradena su dva elementa 0-50 elja
sirina u potpunosti odgovara svoJoj okoliru, Pored usadne sudopere
se nalazi masina za pranje sudova koja je fabritkl pll::dvidt:ma da se
na vratlma ugradl maska M.D F ola boja I obllk odgovara ostahm vra-
lima. a celu rnasmu poknva ISla radna ploca kOja poknva i element
sudopera. Naravno ukoltko sa ukusom za ieee, oostavue I dobro
izabrane rucke ova kuhlnla rloZe konkunsati sa donnrn sansama za
izbor rms kuhlnja.

PRIMER 9.

U devetom pnmeru prikazano je JOS jedno resenje za prostor koji

ima znacaian prekid ravnme zida na koji sa poslavlja kuhll1ja.kuhll'Ja
je IJ ovom slucaju podehena na dva dela (skrca 46 t 47)
Gornj' ciomcnu su vee videni, jeoino SIOIe na njrna novo. na zan-
lev kupca postavljena su relalivno mala vraia (ylI::OdIlOpo sinni) sto
moze bit I slmoatlcno u uskim proslorima U donjim elemenbma moze-
mo vldeu postavhene flokare koji irnaiu svoj'J posebnost.
Kornbmovane su po dye male fioke i dve vehke sa oja~l1im dnom :;'10
Je Jedno retauvno novo estetsko resenje Donje vellke ftoke sluze za
smestanje serpi I orugog leSkog posuda Takav "aCin smestaoja teZih
sucova ima svoJu preonost u tome 510 nile potreboo sktanjau ledna da
bi se do~lo do drugog sto svakako nlje lose Sa druge strane lI11a
manu da kad nam Ireba posuda koja se nataz: u u91uonoa celu rela-
livno tesku fioku treba IZ'IUO do kraja Pre izbora elemenata dobro
razrntsnta Sta ce te gde drzau I kot1eternenu zarsta odgovaraju vasirn
polrebama kako pnhkom spremanja lela take I pnhkom srnestarqa
posuea i druglh predmeta koje su neophodne u savremenoj kuhinji
Kuhlnja Ima I jos jedan element k011 je posebno mteresantan za
poslovne Ijude koji ne zele Iii nemaju vremena da svaki put jedu u
drustvu i vole ishranu "na brzinu". Mali sto oja je ploca napravljena od
radne plote iSlnvf!tne bOje kao na kuhinjsklm elementima smesten je
tako da pokriva ugao kuhinje do prozora. Mala InvesUciJ8a praktlCno
reSenje kOje ima znaca)nlJ i esletskL upotrebnu ul)Qu.
46

Silica 46.
 47

Sklca 47.

PRIMER 10.
Deseli primer moiemo nazvali "vesela kuhtnja'' po svom (.lizaJnuI
rasporedu elemenata pogodna Je za osobe koje imaJu visak prostora
U odnosu na potrebe. a tele da pobegnu iz "kalups" Resenje sa
podlzanjem Jednog od elemenata i postavljanjem pollca kOJIpovezuiu
elements Je svakako orlglnalno I tepo.
48

h--'-~ 7'- /
II I

/
_ /Ir-", --"--Hr--Hr--~l____,,/
Sklca 48.

Napomena: Primer! su izsbrens Iz prakse Jednog sa/on a

names/aja, n/su svugde iskoriscone meksimelno moqucrost. ni kad fa
u pllanju eslellka ni kad je u pitanju tunkcionslnost, Njihov prikaz ime
ze cilj da vam pomogne da saml napravite svoj Izbor elemenata a da
pnlom Izbegnete bas ozbiljne greske.
 49

IZRADA KROJNE LlSTE

KrojnCl hsta prelstavlja nalog za secenje (formallranje) plcea lve-

rice veelh dlmenzlja, na nama potrebne drmenzhe za konsmrtsanjc
elemenata kuhinjskog namestaja, Za oorecunevaore dlmenzila poue-
bnih elemenata neophodno je da imamo bar osnovno znanje jz oblestl
konstrukeljo narnostaja. Konstrukcile neme~laJa je ozblljna lema, pro-
ucava se kao predmet na fakullelima ~lImarslv<J, ArlilleklLJrE'luu. LJ
ovom pnrucnlku svesno ce bill povrsno opisan oval dec pravljenja va-
se kuhlnJe, all nadam se dovoljno dobro da samostalno rnozete reslli
ovaj problem
Svakt, pa I kuhlnjski element sa sasto)1od bokova dna, plafona
je"a, pollca I eventualno eiemenata pomocu kOjlh povezujemo ele-
ment, takozvanih veZ8~, ih elemenala sa kOlim maskirarno nekl dec
konslrukcije, nazovtmo Ih maske.

KonstrukclJa donJlh elemenala

Oa se podsetimo 0 doqovorerum standardlmo
~I Visina donJlh elemenata Iznosl 85 em,
-4 Sirinn jO promonljlvo,
-4 Dubina elementa IlOosl 55 em (sern za Izuzetne slu¢UJevel
) Radna ploca poknva elemente svojom smnom kOla IznOSI60 cm.
f Debljina radne ploee IznOSI3 em iii 4 em (VA2NOje pre prav1lenje
krOjne lisle znau kOJucemo plotu upotrebitij
., Debljlna plate Iverlee tznosi 18 mm (ill 19 mm)
r Ukoliko postavljamo PVC iii metalne noqrce treba znau da )e nnno-

va visma 10 em (poston moqucnost nlvelisanFl)

... Ukollko etement postavljamo na poslalje, pastoJje lrna vtsmu 10 em.

PRIMER 1,

Na skict 50.1 rnozerno videti delove konstrukcije donjeg eleme-

nta D-80 (sirlne 80 em),
50

/1"
r /'1
F"~~/:;;;;;;;;;;;;;:;~
/
r
I J[===-ill/
I
-$--
Sklca 49.

c<
>
 51

Posmatrajuci skicu OCiglednoje oa su stramce (1) eternenata pos-

tavlJene tako da njihova duzma Od~uje VISInuelementa, dok sirma
adreduje dubinu elementa
1 To je i nasa prva poznata dimenZlja 82 em x 55 em
a1 = A (vrsina elerrenta) - Or? (deblJlnaplace) - Vpos
'" 85em - 3 em - 0 = 82 em
bl = 8 (dubma elementa) = 55 em
2 Pod III pates Ie postavhen izmedu stranrca elementa, a svojorn siri-
nom poknva eelu dubinu pa sledi.
az = S (slIin(l elementa) - 2D (iver pkXe) = 80 - 2 x 1,8 em = 76,4 em
b2 = B (oubina elementa) = 55 em
3. Maska (cokla) 58 postavlja na visrnu ad 10 em U dnu elementa a
nalazi se izme~u stranica sto znaCi da je
a3 = S - 20 " 85em - 2 x 1.8 ern = 76.4 em
b3 = 10 em
4. Vezael se postavljaju na gam, deo elementa sa zadatkom da
utvrste polota) stranica. Sirina vezaea te 10 em
= =
a4 = S - 20 80 - 2 x 1,8 76.4 em
b4 = 10 em
5 Polica se postavlja unutar elementa, po cuzim treba da bude za 01-
jansu kraca od poda, recimo 1mm Po ~irinl sam, odlucujemo stim
da ne sme biti sira ad smne poda. Moi predlog je da bude 1 em
mania.
as = =
a2 - 0,1 em 76.4 - 0 1 = 76.3 em
=
b5 b2 - 1 em = 55 - 1 em = 54 em
6. Vrala treba da pokriju otvor i sto veci deo illica rama. Raeunajuci
debljinu kant trake sledi da dutina ploCe vrala treba da bude 71.7
em A sirinu odreOulerno kao za oruge elemente kojl ,maJudvoje
vrata'
a6 = A (visina elemental - 10 ·0,3 = 82 10 - 0,3 = 71,7 em
b6 = Si2 - 0,3 em = 80.'2 - 0.3 em = 39 7 em
7. Za leda korisumo lescnrt.koji !reba da zatvori zadnii dec elementa
a7 = S - 0,5 em = 80 - 0.5 em = 79,S
=
b7 A - 10 em - 0.5 em = 82 -10 - 0,5 = 71,5
NAPOMENE
Ako sis se opredelili da element posta vile na postolJe
=
Vpos. 10 em.
- Ukollko ste se opredelili za postavljanje nogica (bilo metelnih. bllo
pvc) boone slrane umanlujemo po duziru za 10 em odnosno za
onoliko kohka je vrsma nogica (Vpos.)
- Da ponovimo obrabte paZnju na debljinu radne plore
52
- Pre nego sto odredite !;innu police. razrnishte kolika polica vam [e
potrebna. ponekad je pozeljno ca je rnarqa.
Kutije odnosno korpusi mogu pa eak je i pozehno (zbog utiska
cistoee) da budu beli A kako je bela presovana ivenca jeftinija od
drugih dezena u izradi krojne lisle odvojite elemente za korpus od
elemenata za vrata
Pos:o smo izracunau dimenZlJe nasi!1 ptoea koje su nam neo-
phodne za sklapanje donjeg kuhinjskog elementa napiSlmo ih u kro-
Inu hstu. Da hi krojna l.sta bila potpuna polrebno je ooredin I koje
stramca elemenata Ireba oplemenili (kanlovali). I odreditl kako ce se
prosnran godovi na ",dnlm delovima naseg elementa (vrata, maske
fioka. nd.)
Da bi odredil, kOJeivice Ireba optememu (kanlovali) vra1imo sa na
skicu 3 01 I poqledajrno kOje su 10 iviee vidne. Prlrnetice Ie da su
vidne ivrea ,zabranog elemenia u ovom sh..caju po Jedna duza strana
svakog pOledlnacnog dela
Prema tome !reba zalepltl kanl :raku po sledecim Ivleama'
-+ bocne suamce po Jednoj I\IICIdimen7ije at u nasern slucaju po iviel
dui.ine 82 em
_. plocu poda po jednoj iviei dimenziji a2 u nasern primeru po iviel
duZlne 76.4 em
• nlocu masks nlje potrebno kantovati jer 10] ni Jedna ivica nije vidna
-I IIldni oeo vezaea Je ,edna ivrea cimenzue a4 ocnosno po 76,4 em
- poliea Ima jednu vidnu ivieu duzlne oznacene sa a5 odnosno u
primeru 76,3 em
-> Vrata Je neophodno iskantovali sa sve eeliri strane odnosno po
svlm ivieama
Pravito koje Je uspostavljeno u proizvodnjama koje se bave for-
mahranjem ploca Ie da se pored zadauh cirnenzila apostrofom oznacl
da II Je potreboo kantovau i kchko sirana [ednu ill obe.
Na primer- 82.00' x 55.00 - oznacava da jednu ivicu straniee
dui.inc 82 em treba oplemenlli.
82.00" x 55.00 - oznaCava da obe stranice dui.ine
82 em treba optememu,
82.00" x 55.00 - oznaeava da obe straniee duzlne
82 em Ireba optememn eksrra kvalitetnom trakom
10.00 x 76.40 - ne ireba kantovau.
051310 je ~ da odredimo pravae pruzanja slike na naslrn plo-
eama Reclmo da su u pnMeru vrata ImrtaoJa bukve, godOVI drveta
treba cia se pruzaju po visim elemenata. U navecenom pnmeru prva
napisana dimenzlja pokazuje I pravae pruZanja 90dova
 53

KROJNA LISTA ZA ELEMENT 0-80

Korpus Br Vrata Br. LedJa Bf.kom

kom. ~om
1. 82 x55 2 71,7~x39.]"· 2 79.5x71.5 1

2 764 x55 1
3. lax 76,4 1
4 76.4 x10 2
5. 76,3'x54 1

PRIMER 2
U ovom pnmeru pokazacemo koko se Izretunava krojna !isla za
element 0 ·80/2 sa eve fioke(skica 3.02)

j(

-,-
SkJea 51.
 54

-~ -,,?;~
4
7
...-

/
1 /

5 /I 6
~
.1

;i 3 @
Skica 52.

Korpus clemente 0-80/2 je lsf kao element 0-80, jedina razllka je

u frontovima i dodalnoj konstrukclji fioka. Oa bl klizaoe fioka mogli
negde postavili neophodno je konstrukcih doda« plocu koju cerno
zvatl nosae, i ploce za gradu fioka. tzraeunavanie velicine ploce
nosaca fioka (ill nosaca klizaca za fioku) [e jednostavno. Duzina ploce
mora odgovarali dimenziji dubine elementa, odnosno 55 em, a sirina
zavisi od nase odluke kohka Ce biti dubina tioke Kako je za dubinu ti-
oke sasvun covoqno 10 em a potrebno narn Je i 2 em za postavljanje
klizaca I recirno 1 em za dno fioke i prostora za elrl<ulaeiju vazduna
sledl da ie ~irina ploCe nosaea 13 em Uh Da ponovimo sabiramo
velitine dubina fioke, prostor za klizace i slobodni prostor
8. a8 = B (dubina elemenla) = 55 em
=
b8 = d(dubina fioke) + 2 em + 1 13 em
Floka se moze Izradi'latl na vise naclna, zanemal1jivo skuplja, a
daleko je evrsca ako je radimo sa dve bocne i dye ceone straniee I
naravno maske koja je po boji u skladu sa vratima ostalih kuhinjskih
alsrnenata. Oa bl odredlli dlmenzlje plo~a potrebno nam )e da znamo
koja Je sirina. duzina I naravno dublna fioke
Dubinu lioks smo vee odredili na 10 em sto znaci da je 10 nasa
dimenziJa slrine ploca za stranice floke

r
 55

Za dufmu fioke usvojicerno po stanoarou ooredenu dirnenzuu ad

50 em(df)
Ada tn mogll da odredimo Siinu fioke moramo znau kollko nam Ie
slobodnog prostora ostalo izmedu dve strarnce elemenala na koje
postavljamo klizace. U elementu sirine 80 em. slnna unutrasnleg 510-
bodnog prostora iznosi 764 ern iod soohne ~Irine ocuzimamo 20)
kako imarno postavhen nosae flOka deblJine 1.8 em u cemru elerne-
nta to znaei da nam ostaje 74,6 em slobodnog prostora (76.4-0) po-
deljenog na dve jednake polovine sa slobodnim prostororn 37,3 cm.
Da bi postavili par khzaea po Kojima fioka treba da nesmetano klizi
potrebno nam je ukupno 6.2 em odnosno 3.1 em sa svake strane tz
izvedenih dimenzija slede dimenzqe ploCa kOle su nam potrebne za
gradu jedne fioku.
=
9. a9 df = 50 em 2 kom
b9 = S (~jrina elem.) - 3D (debljlna ptoCa)l2 - 6.2 em (pros-
tor za klizaee) = (80 - 3 x 1 8)12- 6.2 = 31 1 em 2 kom
I da odredimo I dimenzije dna fioke, otvor koji treba zatvonti iznosr
50 em x (31,1 + 2 x 1.8) odakle sledl.
10 al0 = a9 - 0.5 em = 49.5 em
bl0 = b9 - 0.5 em = 34.2 em
Ostalo je da izraeunamo i drrnenzije maske odnosno dirnenzije
vrata za donJi deo elementa. Jasno je da imamo 4 ploea eije oirnen-
zije treba otknti, a poznato nam je da je velleina otvora 80 em x 72 em.
Podelimo povrsinu taka da maske fioke po visini zauzmu 15 em a
vrata preoslalih 57 em i naravno oduzmimo ad uh velicina 3 mm kako
bl ostato prostora za pos!avljanje kant trake.
12 all = 15 em - 0.3 = 14.~ em
bl1 = S (sinna elementa)12 - 0.3
13..a12 = 57em - 0.3 = 56.7 em
bl1 = b12

Konsttukaje gomjih elemenata

Konstrukeije gomjlh elemenata su u porederuu sa donjim daleko
jednostavnije Kao i don] element. klasieni gomli element se sastop
od boenih &tranlca, patosa, platona, polica I I~a
Padsetlmo se :
-) standardna vislna gomjih etemenala Je 72 em, vas rzbor Je koju
eete visinu usvojiti za svoju
~ dubina elementa ne racunajuCi vrata i'-nosl 28 em
-4 sJrlne elemenata su promenlJlve
~ 0 broju poliea odlueujete sami
 Na skicl 4 01 mozete videli delove gomJeg etemerna sirme 60 ern
I vislne 72 em
1 Kako srno vee rekli dubma je po standardu 28 em sto Je I smna
nase siraruce, a visma u nasem elemenlu jc 72 em sto prcdsi.avlJo
dui:mu straruce:
a1 = A (vrsma elemenla) .. 72 em
b1 = B (dublna elementa) = 28 em
2. Palos I pod su U nasern slu~ju. kao I kocJ svrh Llrugih 9(11I1JII1tlla-
menata Ish. zato su oznacene istirn brojem na skier.
a2 = S (5lrina elemental - 2Di (debljina iver plot e) -
= 60 - 2 x 1,8 = 56,4 em
b2 = B (dubina elementa) = 28 em
3. rotiee su takode oznacene istirn brojern na skict jer su isle, i ovde
kao I kod donnh elemenata njihovu sirinu rnozemo odredili na bilo
kOJuvrednost kOla nije veca ad velifine b2 (!>iline patosa, plafona)

1
c:
- (\
//
,
1
?t ;:'>
~
j
I
r--:;'-l
\
r;-\--,
I
I l- ....,
I ,
./
I 2
.;" "
Skica 54.
 57

~"
/~ /
~ I
_. - ---
r ,/

... ,., ... ...,....' ...

.
I ;1

1/ =:>
Skies 55.

a3 = a2 .. 0,1 em = 56,3 em
b3 = B [dubina elemental" 1 em = 27 em
4 Dimenzije vrata izracunavarno isto kao I kod donjlh elemenata.
a4 - A (vislna elemenia) .. 0,3 em "71,7 em
b4 = S/2 (imina elementa) ..0,3 em = 29,7 em
5. Da bi do~11do dimenzije potrebnog Icsonlta zo leda oduzrrurno po
0,5 em od sirine i vrsms elementa:
= =
as A .. 0,5 em 71,5 em
=
b5 S ..0,5 em " 59,5 em
Pre ispunjavanja tabele krojne liste sagledajmo na kore iViee
postavljamo zastnnu Iraku. (skiea 4.02).
PogledaJmo kOje su stranice vidne I oznaelmo Ih apostrofom u
krojnoj hsti.

KROJNA LlSTA ZA ELEMENT V .. 60172

Korpus Br Vrata Br lell}a Sr

kom. kom kom

1. 72.0·x28 2 11.7'·x29.7" 2 59,5x71,5 1

2. 56.4'x28 2 ..
3. 56,3x27,OO 2 ..
58

~~_-----,5
<f=;;;::~ _------- _-_2
3
1
-H--
--

Skies 56.

Primer 2.
Na skici 4.03. nalazi se ugaoni element sirine 60 em i visine 72
em O¢igledno je da se element sastoji iz 6 delova odnosno sa dve
pollee ukupno 8 ploca.
Pod pojmom sHrineu ovom slucaju podrazumeva se sinna leila
elementa. Kako je ree 0 ugaonom elementu on Ima dvoje leila slrine
60 em. Posta znamo da js visina elementa 72 em a sirina elementa
60 em znamo I prvu dlmenziju, dlmenziJu jednih leoa:
a 1 = A (vislna elementa) = 72 em
b1 = S (sirina elementa) = 60 em
Oa bi napravill ugao, jasno je da jedna leila rnoraju biti naslonje-
na na druga, a iz cinjeniee da su oba leda iste sirine sledi da je sirina
ploCe za konstrukciju drugih leila jednaka:
=
a2 A (visina elementa) = 72 em
=
b2 = S (sirin8 elem.)-Ol (debljina iverlce) 60-1.8 = 58,2 em
Kako je dublna svlh elemenata, pa I ovoga 28 em, a leila moraju
biti "starija" kako bl povezala element. sledi da su abe stranice:
a3 = a4 =A (visina elementa) = 72 em
b3 = b4 =B (dubina elem.)-Ol (debljina ploce)=28-1 ,8=26,2 em
Ostaju pod i platon, pogledajte skieu 57.
Posmatrajuci element IZ pticiie perspektive, vidi se da element
irna obllk pravllnog kvadrala sa stranieama 60 em I tseckom. Pod HI
platon ima takode oblik pravllnog kvadrata,naravno umanjenog za
deblJinu ploea Ivarlea koji ie okruzulu, pa shodno toms sledi:
 59

Slclca 57.
= =
a5 a6 = b5 b6 = S (sirina elem.)-2Di = 60 - 2 x 1,8 56,4 ern =
Kako [e jasno da pod (plaIon) moraju stan na svoje mesto dirnen-
zije isecka odreCujemo tako sto od sirine poda oduzimamo vrednost
sirine stranice:
=
aSi = b5i a5 - b3 = 56,4 - 26,2 = 30,2 em
Dimenzije police su dimenzije poda umanjene za , mm. a vred-
nost dimenzije iseeka izracunavamo na isli nacin kao u slucaju poda
odnosno plafona
=
a7 a8 = b7 = b8 = a5 - 0,01 em = 30.1 em
Za rzracunavanie dimenzije plole od koje cemo napraviu vrata
koristlcamo Pitagorinu teoremu kOja kaze da je zblr povrsms xvadra-
ta nad katetama [ednak povrsml kvadrata nad hipotenuzom.
a9 =A- 0,93 em = 71,7 em
b9 = C = '" al-b 1
Napomena: za ugaoni konstrukeiJu ne korlste se klaslcne sarka vee
ugaone sarke za narnesta]. Na skid odredite kOje su IVIce vidne kako
bi znali da u krojnu listu unesete koja mesta treba kantovatl.
KROJNA LfSTA ZA ELEMENT UGAO 60172 em

t(f-rous at. v.... 0- l""- 8r

'o;m "~om 1(0111

72')(60· 11,7HI(

~ 12·~5S.2·

l n"-.2¬ :z:. 2

• ~5,4x56.4 2
5 56.lxSS.3 2
60

PRIPREMA DElOVA ELEMENTA I SKlAPANJE

Pre nego sto krenete na sklapanje I busenje potrebnih rupa potre-

bno je doneti odluku 0 nacinu povezivanja straniea, rzabertte
1 obicnirn ekserima
Nije sala, ploce iverlce mozemo soojlf u element I najobicnljim
eksenma. spo] ee funkcionisatl. Naravno vrernenorn a pogotovo prl-
likom premestanja elemenata pojavice se probleml, zato ovaj predlog
odbacile kao ne bas ozbiljan.
2. sratovi sa klasicnim navojem za drvo
Srafovi sa klasicnim navojem I naravno odredenih dimenzija je
sasvim zadovoljavajuCe resenie I po pltan]u brzine rada I po pitanju
kvaliteta povezivanja konstrukcije. U izradi konstrukcije koriste se
srafovi dimenzija 4x50 mm (za povezivanje glavnih strana). 4x30 mm
(povezivanje maskl), 4x18 mm (postavljanje sarkl) i 3.5x16 mrn
(oostavlianie klizaca).
3, srafovl sa skim navojern (takozvani iver sraf) dlmenzlje 5)(70
Srafon sa sirokim navojem spada u skoro idealno resenie. U korn-
blnaciji sa lepkom za drvo pretstavha odlicno resenje kad je u prtarqu
cvrsloCa vcze. Naravno ostaje estetskl problem kako sakriti glavu
srafa? A kako je i to resivo savetujem da koristite ovu vrstu srata bar
kada su u pitanju nazovimo lh glavne veze konstrukeije.
4. tiptovaniern
TIplovanje predstavlja u odnosu na navedeno najbolju vezu all je
dosra kompllkovano. bez potrebmh masina. pravllno izbusib rupe za
IIplove.
Iskrojenl delovi naslh elemenata za kuhinju u rnornentu kada ste
Ih donell u svoj prostor, radlonieu Izgledaju kao gomlla ploca i plocica
Iverlce. Pastavl)<'lse norrnalno pltan]e odakle poiSetl?Moj savet je da
pocnate da ih premeravate 1odvajate, prvo prerna tome da II su za
donje III gornje elernente, a zaflm 1prema olornentirna koje 66 te sklo-
piti od njih,
Ukollko ste se opredelill da kant traku tepite rucno uz pornoc pegJe
vreme je za taj korak, Nemojte sumnjati u peglu i ona Ie vrsta tople
prese. Pobnnile se da budete precizni i doslednl prillkom lepl)enja I
sve ce biti uredu. Svakako nernoquce je idealno i ujednaiSeno zalepl-
Ii traku kao sto 10tini rnaslna all ce bili dovejjno dobro. Naravno pod-
razumeva se da su sve provere dlmenzija ploca zavrsene pozuivno I
 61

SVIkomadi uredno slozeni. lnsistiranje na urednosn u srmstu slaganja

I kontrole elemenata oouce iz tienog rskustva da te svaka moja
povrsnost lzazwata gresKu i nepreCIZIlOSI ako ne Istog Irena onoa u
slececem koraku A svaka greSka Je cesto bio gubltak ako ne rnateri-
jalru onda svakako u gubitku vremena. A najte~ce re pocrazurnevato
i gubitak vremena I novca I nerava cesto i Odtagan)iI posta U zavls-
nosn od vrste povezivania konstrukcqe eternema za KOjUsrno se opre-
delill, pre sklapanja potrebno je i izvrslti pripremu svake rstcrrnatirane
ploce elementa. Potrebno je izbusill rupe. odmeriti mesta na koje
postavliarno nosace ponca. po potrebi postavm nosace tioka (klizace),
na straruce gornjlh elemenata postavin nosate vlseclh elemenata I
druge pripremne radnje.
SledeCi korak bi bio odredivan)e rnesia na kOjlma ueba bus,!, rupe
za srafove 1 naravno n)ihovo buseoje. Za ouserue rupa konsnrno bur-
glJuza drvo pretnika xo] je man.1od preen'ka lela srafa:
Kremmo od boallh stranica oonjih elemenata IsklCa 58),
Na skici 56 su prikazana mesta na ploCi 62 x 55 em, Konkrelno
bocoe strane donjlh elemenata na koje treba 1ZVf5111 buserue, kao I
mesta no kojma lreba posta v", nosate pol ca:

-= !(

Sklca 58.
62

5., J-S
; :C.9
,- • 0

Skica 59.

Zatim na skiol 59. je prikazana bocna stranica viseceg elements

sa mestima na kojima (reba orobuslu rupe za sratove, naravno prec-
nlk rupe mora bitl nesto manjl od preeruka tela srafa:

PRIMER 1.: Gomji element slrine 60 em:

I korak: povezivanje stramce I palosa, dirnenzqa rupe max.
iozneceno streticemei

~/=====p7
Sklca 60.
 63

1
!- ~'========~~~.

Sldca 61.

Povezivanje stranice i patosa radimo sa Iver Sratom dimenziJa

5x70 umoeemm u lepa!<za drvo.
II koral<: povezrvarue stranlce i plafona, Sinna otvora za sraT
max.4.8 mm
Tak()('!e povezujemo rver sraforn dimenzlja 5x70 po i:eljl umo-
eerum U lepak na mesbma oznacernm strehcama na skici
III korak: Postavljamo drugu stranicu (srat 5x70 mm sa sirokim
navojem)
IV korak: ukucavanje teda elementa
Pre nego sto pocneta ukucavatl leda treba Ie provann da II je ele-
ment koji sklapate U tkzv. vinklu. odnosno da II su diJagonaJeelemen-
ta isle. Ukollko to nije sluca] morate pogledali u cemu Je greSka jer
aka dijagonale elementa nisu iste nece bili moguCe postavin vrata
(dozvohena toteranoja 1 mm)

I
i
I >---1
I>-=-I /~. ~_/ v
Sldca 62.
 y \\
\
\ __oj
\

-
V korak: postavuanje .rata I polICe
Za utvrsCivanje Sarki i na vraLrna i na bocnoj sfrani korisbmo
ktasican srar za drvo dirnenzija 4x 18 mm

PRIMER 2_donji element sirine 40 em

I korax: Povezivanje straniee i patosa vrSl se Iver sraforn 5 x 70
mm na minimum ova mesta,

1
4 ~-------'

SIoca64
 65

Sklca 65
" korak: povezlvanJe vezoca I stranlce takode iver sratcm 5 x 70
mrn na minimum [ednom mestu (preporuk<i Il:iPUrIIlr prelhodno izbu-
senu rupu lepkom iii umotUl ~rAIII IAp;tk
III korak' povezivarue druge(desne) straruce sa Vt1Cpovezarnm
detovnna se obavlJa na mmnnalno cetl,.. mesta lakcl!e sratom sa
sirokim navojem 4.5 x 70 mm
IV komk: PostaVljSnj8 lesonlta radlmo ukucavnnjum uksorl1118
naravno tek posto smo proverlli de II stranlce elernondln l'.luJfJU tako-
zvancm virrklu od 90 !:itapel1i. Proveru obavllamo provornvaiuct oa Ii
I'll nljaC)nnalp.elementa Iste (dolvoljena otstupanla 1m111J

1
~---

,/ __ ~,f'
-,
Skies 66.
65

Skica 67.

V korsk: Poslavljamo masku (coklu) konsteci ktasicne srafove ZIl

drvo 4 x 50 mm, zanm ukoliko Ie element usamljen (odvoien od druglh
clemcnata u kuhinii) postavljamo i naravno povezujemo radnu ploou,
koristeci srar 4)(30 mm ill 4)(40 mm.
VI korak: Po:;tavljanje vrata ostavljeno je La sam kraj, jadnoslav-
no usrafimo, konsteei sraf 3,5 x 16 mm drugl kraJsarke za stranicu al-
,8
emanta.lza toga postavlJamo rucke I nas element gotov skiea 5,10.

Skica 68.
 67

)j' -'

/
T
/
SIdca 69.

PRIMER 3.. Povezivanje gomjeg ugaonog elementa

GomJI ugaonl elemem konstruknvno gledano Je na nekl nactn
poseban, konkretnqe kao sto vec znamo on ima dvo)e leila I oba se
Izraauju od iver ploce od koje radimo i sve druge delove korpusa nase
kllhlnje
I korak: Prvo ce mo povezall Ie<laugaonog elementa Za povezl-
vanje korisuccrno iver srat 5x70 mm povezujuCi ploce na tn mesta.
(skica 5.11 )

/
/
/
Skica 70
68

II korak: Sled! povezlvanje leve pa zatim i desne stranice. Kori-

slimo takoce iver sraf 5x70 mm za povezivarue ploCa na tri mesta,
III korak: Za kraj ostaje da povezemo pod I plafon sa nasom
polukonsmrkcjorn

~/L.

Sklca 71

Sklca 72.
 59
NAPOMENA DRUGII TReC/ KORAl< MOGU SLOBODNO PROMENfll
MESTA A MOtE SE I KOM8/NOVAr' RECIMO DA SI: PRVO POVEZE
PATOS I LEDA A ZAn", JEDNA STRANICA PA PLAFON ITO. _ 0 TOME
SVAKO PREMA SVOJIM SKLONosnMA MOtE DONETJODLUKU

PRIMER 4: povezivarue elementa ~O/F (fjokar)

Element sa liokama $inne 40 em una isn korpus kao Iklasican ele-
ment sirine 40 em Tako da ce rna u avom primeru pokazatl povezlva-
nie fioka I naeln monnrama maski za fioke.
Na skicama 5.14 do 5.17 prikazan [e postupak sklapania fioka,
povezlvanje radimo klasienim srafovirna dimenzija 4 x 50 mm Iii
srarom 4 x 40mm. Zatim posto proverimo da II su dllsgonale eternen-
ta jednake ukueamo lesonrl kojl u ovom SIl,.tl!lu precstavha dna tioke.
Posle ukucavarua dna lioke postavhamo klizaec po abc IVlce fioke
koristeci srat 3.5 x 17 MITI sa ravnom glavom.
Gotove fioke postavtjamo na njihova rnesta u korpusu
PostavlJanje maslci fioka radimo pocevsi ad con)e floKe. Prvu
postavljamo tako sto masku povezujerno srafom dimcnzija 4 x 30 mm
pazeCi da se tacka preseka dijagonala maske i dijagonala cele fioke
poklapaju Prakticni saver nacrtajte na poloomi maske tioke celo lioke
(Iakozvano slepo eelo) pazsci da je taCka centra povrsme na istorn
meslu. Ukoliko su lioke pravilno postavljene, onda rnozete napravif

SIdca 73.
70

pre~icu, pa sledecu masku floke (druga odozdote) paslavili tako slo

oornsnte razmak izrnedu maski oko 1,5 mm (~esto se za odmerava-
nje razmaka koristi komadic lakozvane ASS trake) i jednostavno
usrante sa unutraSnje stranejkonsteci srar 4x30 mm).Tako i sledeeu
masku
Ostalo je da postavlmo radnu plocu I nas riokar je gotov.

PRIMER 5: Postavljanje radne ploce i povezivanje elemanata

Radnu plo~u povezujemo sa elcmcntlrna koristeci sraf 4 x 30 III
4 x 40, a same elemenle povezutemo sraforn za vezlvarue ploca ele-
menata, Ukollko je potrebno postavul usadnu suooperu, sto
podrazumeva urezrvanje otvora u radnoj plo!!1predtazem da se za 10
obratlte maistoru u proizvodnjl u kojoj ste ploeu kupili Ako to nije
uradeno onada iscrtajte na radnoj ploe! unutraSn)6 dimenzije metal-
nag uloska. na nekom ad coskova otvonte vecom burgljom otvor a
zaum sa ubodnom testerorn pazhivo usecue otvor za sudoperu

/
I

L .L
..L

Skica 74,
 TABELE SA KROJNIM LlSTAMA I POTREBNIM MATERIJALOM

KroJna Ilsta za elemont 0-80 sudopera

o - 80/S Korpus Br. Front Sr. Leda Br

Sudopera_ ~ ~ kom korn korn
Boene 82'xS5 2 71,7~x39.7·· 2 71.5x79.5 1
Ono 764'x55 1
Polieo 76.3·x54 1
Vezac 76.4·x10 2 I•
Maska Ill0x76..tU 1

Zblrno pctraban materljal 0·80 sudopera

I)-K(V~ Komrm·m: Kunl'm'm1 COena Uk"p"o

SlIO<JIXru "CIO 'wto ~",h",t,
Kofl'U> .belo 1.91, 2.18
Frem ,bulo", 0.57 o IiJ
Lt.'do/leso":1 0.57 (l.I';
Kalil korpu.. 4.7 J Q3
Knill rn)nl 4.9 S.I·I
~lIr}..c 4 4
~rulo" 30 J3
RtJoClt:.e 2 2
Khz,,c. I I
Rac.lru ploea I I
Ulolak III 1 1
lIKIII'\lO

Krojna IIsta za element 0-60 sudopera

0·60 Korpus Sr Fronl Sr. Leda Sf

&Jdop. kom korn korn
Bo¢ne 82'x55 2 71,.,"x29.7" 2 71.5x59.5
Dno 56.4·xS5 1
Polica 56.3'x54 1
Veza¢ 56.4'xl 0 2 L I'
II MaSka_] 10l@i4 L1
72

Zblrno potreban materijal za element 0-60 sudopera

O-O!l,. Kom/m IlL! Kom-m'm2_ ern. Ukupnc

SUD(_)rfRA nell) bruro rn ~~o.Imicr
.
Korpu- .belo II,~ I.M7
hn11l'buh. 0-1 , 0.4l!
LO:l1:l,'JcsOIlIt ()43 0.-18
Kant kul'}1u'" ~'lO ·11~1
K;,.,,, fnlr.t -11)), ..":!R
~.,kc -I -I
~r:\f"\'1 311 30
J(u( ,'::0 ! 2
"lila': I
Ro,ln" pi",,, I

[HunK [i I
UKUrNO

KroJna IIsla za element 0-30

030 Korpus Br Fronl Sr LeOa Sr.

scene 82'x55
kom
2 71,7··x297"
kom
2 71.5x29,5 ,
kom

Ono 26.4.55 1
Police 26.3·x54 1
vezae 26.4·xl0 2
Mas~a 10.2641 1

Zblrno potreban malerlJal za element 0·30

D 3(1 KUftl1n\'nl2 h,.omnll:n2 l·cn., t Jkupno

nch.' hnl:o po j.."dlnlci
Korpus ''''Ie' 117 I.~I
fllilit ·'l!U!-.\11 o 4.1 0.47
I t"11;'\:'le~(1nll U-I; 047
Kant k(lrrUIO 2 fl·) 2.8~
Kant froct !OJ ~_14
,
Sarkc ! -
SrJ.1(l\', 1(1 3U
Ruerce I
KliLa{J I I
•
RHtll1:1 pll,e:1 U lu 03 •
III"iak 1'1
UKlfPNO
 73

Krojna 11m Z3 element 0-40

II' 0 40
I I
Korpus I
kom
front rsr-'I
'Sr
Ikom ~
Le(!a IBrl
I k"!JlJ
71,5x39,!>11 _j

I
[Botn-eJ182'xSS 2
[ Ono II 36.4x5S_,-1-
I PollGa 36.3·x54'1"""
yezat 36.4'xl0 2 J -
. Maska lOx 36,4 11_
17l,7"x3H,r'11
-
- I-
I·
rl
-=- -_--
J

Zblrnopotrebanmaterljalza element0-40

J) - ,1(1 Kon:.im-m1 ~(~nl'n"m~ (.~C'".l t: l.upno

nctc brul~ poJ\:'~.h':\:1
KtJrpu!'t .bclo IAI 1S7
tlUII bnk\ .. I) 28 lUI
f.ed3.rle~ofut O.1.S 0.31
IUn! kcrJ'o<
' _.
.i.,» 1,S'
"I ....
;
Kant foAIt 1. \.l
~~rke ~ :
~r.uf.)vi 30 ~)

~ II\·I(.'C 1 1
KlIlJt!,
plo~"
H;llhl;l 1).-1 U-l
Ulonk III I

II~III''')

Krojna llsta za element fioke D-40/4f

0- Korpus Front Le(!a

40/F Br, Br sr.
3 ...1 kom kom kom
Bo¢ne 82'x5S 2 t4,7~x39,7~ 3 71.5x39,5 1
Ono 36.4x55 1 26 3··x39.7~_ 1 i
Maske 36.4·xtO 1 I I i I
Vezat 36.4'xl0 2 I I I I
Gra(!a 302'xl0 6 I I I I
SO'x 10 6 I I I I
• 50'x 21 2 I I I I
30.2x21 2 I I I III
74

Zbirno potreban ma1erijal za element fioke D-40I4f

n-w~ Kom m'm2 Kom'mnC Czna Lkupno

,tl nero bnno ~) jedmic;
KI,rr1lt:, lhelo 1tn :2...,
Front /hukva O~S 0.31
Lcda/lcsonu 0.94 1.0;
Kan, korpus 7.tH 2.S1
Knu lront -I ,~ J_ Xl
~:Jrkc I
~rJfo" 50 50
RU~'t:< -I ,
Kll',U~l ~ -+
Ratinu rloca ().~ 0,4
UI",ak 1>1 I
l.IKLPNO

KroJna IIsla za element floke 0-4011 f

D· Korpus Front LMa

40Jlf 8r Br Br

Boene 82'x55
korn
2 147-x39.7"
l<om
7135x39.5 ,
korn

Dno 36.4)(55 1 56.7'"x39.7- 1 49.5x33.3

Maska 36.4')(101
vezac 364 )(10 2
Graoa 3O,2'x10 2
SO' x 10 2
Zblrno potreban materijal za •.Iement floke 0-40111
-

d~ndl 1 K01ll'1Am:! ~omm:m1- rena -------;, Ukupnc

I n-:tu
---,
hndn J'f' JCI.lJnjCI
-1
II I
:- K"[J'u> Ir,clu ! 1.-1-1 1.n0 l
Front ihuk ...u n.rs 0\. ~ I
Leda.Iesorut (1,44 0.49 II
.
K.tn'~u::.
y=-
197 418 I
l Kaut fi'0111 -;,3.02 3" '---
_j
Surkc ! ~ i
I
Sr.lfO\l 40 40 I I
Rueice ~ 2 _I
KliY:lti I 1 I Ii
ll.;.tdlla plo~ I (I ~ 04 l J!
Ulolllk III I I
~UK~'l~.r~N~o~~I~~== ~ db======'~~!
 75

Krojna !isla za element 0·50

D 50 Korpus Br. Front Br I a!.la Br.

I kern korn kom
Bnc.nn 82'x55 2 71.7"x497'· 1 71,5x49,5 1
Dno 46.4·x55 1
Polica 463'x54 t I•
vezae 46,4'xl0 2 j .
Maska 10)(464 1

Zblrno potreban malerljol ea olement 0·50

D-50 K\)nVI11,lln) KOf1Vnl/n,2 reJl~ 111<111'1111

1"I!tn hl'lIllol po J(!dlll1~;1
"lUPU\ ,Ibclo .55 172
1"",11. buL \. 03{> 1140
I "d)n·le.onil 0.31\ !lA!I
"',nl k(lfru~ 300 .115
KUI'.1 Iron: 1·1,' 1,~(1

~,,,kc ~ z
~r"luvl ;(1 3(1
I~II(~JCC 2 2
Kh/n~j I I
H,'l,lu.\ pJ~(l U.s O.~
UI07nkIII I II I
UKUI''\O
76

Krojna lista za element 0-60

0-60 KQrpus Br From Br LeOa Br

kern kon kOr:l
Boene 82'x55 2 71.1""x2f!:.r· 2 71.5x59.5 1
Ono 56.4-x55 1
PoJlca 56.3·x54 1
Vezac 56.4·xl0 2
Maska lOx56.4 1

Zbirno potreban materijal za element 0-60

-
D- nl) KUIU·l1L'w1 Koul.:inru2 Ccna l lkupno
C1lO:(U brute !'O Jcdiuicl
If Kor~us.bclo 1.7 I U!II I
From hukva IlAJ .- U_.!S I
Lede/lcsonit 10Aj 10.£'1 I
I' Kall:l~'l'u, I3.90 1·1.1 •I
[ Kalil :(\)111 I ~.I)' ! I~ I 1
I §arkc 4 4 I
STUI"·,, 3(1 30 _j
, i2
Rucrcc - I
Kli,nci i I, I
Radnn ~loCa I OJ, I fl.6 I
LJoinl Iii I'r-r- I
LKUPNO I

Krojna llsta za element 0-70

10-70

1 Bacne
I Korpus
1 B2'xSS
I~~m..
12
Fran!

71.7"x34.7"
I

12
Sf.
kom
Leda

I: 71.5x69.5
I Sf.
1
korn I
I

1 Dna i 66.4-x55 Jj - 1- - . I

I Polka I 66.3·x54 11 - I- I- I-
r,66.4·xl0 12 I.
,-
l[Vezac I- I' - I
lMaSka I !Ox66,4 I' h- l:___j - I.
 77
Zblmo potreban materijal za element 0-10

11 711 ,on\·nl ml Kom"wm2 ('(.'1\3

!.'lur""
nero brute pnJcdlnlCI
Kn" .....belo lSI 2.02
Front 'buk". 050 <J.55
Lctlu/lc~()nlt 0511 1).55
Knnt korpus 36> l.RI
Kant fl'(lnl 2.13 2.24
~.'ke ~ I~
~rulb\'1 3(1 30
Rueicc ! 2
Kli'Ht. I I
Rodn. rlo¢. 0.7 0.7
Lloi.lk III I I
II<.II'M'
Krojn. Usta za element O.acl/2fioke

0- Ko'pu$ B, Front e-. le<l<l 81

8012 kom kom kom
2 ~oke
Boline 82'.55 2 tg;" ~ 397"- 2 71,5x79.5 t
Dno 76.4 .55 56,2"1<39.7"- 2 40,5.342 2
e.olioa 55'~13'
Vezat 76.4·x10 2
Ma.ka 10.70,4
Grada 10~31,1 4
Gratia 10.50' 4
Zblrno potreban malerljaJ za element D-aOI2 floke

I KOJ1\;m.m2 I KOlt\.'nlo:nl2 r"",

J
0- kO1 Ukupno
:! fiokc ,,,:11') bruio I'" JCdllll4.:1
2.().I
KoTpU, 'bclu II ').I
frt'lnlJlluk",I."I j O~~7 0.63
Lcd3llcsonH 1°.91 1.01
I Knn. korr"" 7.10 17&_
=:J
q
II Kant Ircut _j 3.0J LJ·IM II
I ~Ilrkc
-:';;nlrhVi
14
I .1('
II J
JI'lo
I[ II
Rueice l:I IlL I
Kli"lI~i
1It.dnn p'!<>t. I~8
12
10.8_
I

II
, lIublk III
KlirNO
II I' j.
I. ~
78

Gomji efementi

Krojna llsta za element V-30

V-30 Korpus Br Fronl Br Leda Sf.

kom kom kom
Boene 72'x28 2 71.7"x29.7" 1 71,5)(29,5 1
Dno,plaf 26.4')(26 2
Po Ilea 26.3 x27 2
lbirno potreban materilal za element V-30

V -30 KnUl,,'1\111n2 Kom(nvl112 (~~a Ukupno

nero brute po JCdJTlIC-1
Kurpus !bdo 0'(';<) 0.77
Frnnll hilI-. \1\1 11.1\ (lAS
Ll:ttn!I~'i(IJlII ()A3 ().·I~
K:lfH korpus 3.1)5 J.ZI
Kant Iroiu 2.03 2.14
Sarkc ~
.,
(;ruC't)"1 ~II ·10
RUCICC I I
Ukupnn

KroJna lista za element V-40

V -40 Korpus Br. Front Br. LaCla Br.

Bo~ne 72'x2S'
kom
2 71,7"x397" ,
kern
71,5~39,5
kom
1
Dna.plal 36.4 x28 2
Palica 36.3 x27 2

Zbirno potreban matertlat za element V-40

I; v· ~'I)'II
, net I)
KomlmiD1:! I Kcru/m/Jul
hruto
..l Ce n "
~icdiniel
If fJk(ll'flO
I
K~\I1~Ib.l" '1 I)'~O 10,89 i : I
I FronT .bukvn
. 1:0":
O:lX.
l.edn/lcsomt I O.~~
I 0,31
I (1031 JL
~I
=]
Kant k(lrpl!$
Kunl froltl
Sarke
13.45
12.23
[C
3.63
2.34
1
II
II
1
l
I,
I
~Il -II
~r.atb'i 1,10 1
RUCH':C II
~I
1 1i
I :ku[!no I 1 II
 79

Krojn a tlsta za element V-50

!IV- 50 -I komus I' Sr.

~om
JL Front Sr.
korn
Leda I Br
,kom
I Ba~n£l 'i 72'x28' 112 I 71,7dX49.7" 1 71.5x49.S 1
, Dna,plaf r 46.4·x28 112 I, I.
I-=P"""ol""ica'--+I·4""S-=.3"-·x2""7:-if-11
"'"2 --'t-=- I ,_j -
Zblrno potreban m~t9rljal za element V-50

IIV 50 KOJn/nl;n12
nero
Kon,hn,'J112
bruto
Cena
po ledhllCI
UlwPDO
,--
Korpus /bclo 0.91 1.02
front /bukva 1 0.36 I 0.40
Lelh!'?~~~~l 0.36 OAO
KAnt korpus 3.85 I 4.05
Kanl~2.4'1 '2.56
S"r1~e 2 112
Srnfovi 4<} 140
1{11Cil~e
! UklJl'"o
[I 1
I
i
Krojna lista za element V-60
-.------
V - 60 Korous Br. Front
kom ~~;" II Leaa II ~~;"
Boene II 72'x2S' 1 2 71,7"x297" 2 71 5x59.51i 1 I
I Dno,plafll ~6.4·x28 I 2
I Polica If 56.3·,x27 I 2 I: -: II
Zbirno potreban materijal za element v~o
V-60 I KOtrl/miJu2
nero
I KUIll'rnhn2 I Cena
bruto po jcdmici
I Ukupno l'
, KOIl>lL' /belo
I 0.4,
J.I~ I: 0.48
1.26 I,
I Front /bukva I
I L<;da;lcoorul,0..13 10.48 I
I'Kant ko~us 3.85 4.05 1 -
Kant front 4.25 ,4.50 I
~nrke 4 14 I
Sf.fov, 40 .-140 I I, ]
Rucicc 2 12 r
Ukul'no 1 I r I
80

Krojna llsta za element V·80

V-80 Korpus Br Front Br. Leas Br

kom kom kom
Boene 72'x28' 2 71.7"x39.r· 2 71.5x79.5 I
Dna,pl 76.4 'x~!l 2
Polica 76.3·x27 2
Zblrno potreban meterljal za element V·80

v SO Kunll nllnl:! i\.Uln/ITllnt2 Cenn Lkupnu

n c'lu hI'UI~) po icduuei
1\.,'1'"" "hel" I ,.UI 11.1
I,'r"""l/hul.\'o (,.~1 f).I.)
l.cdnrlcsonu (1.;7 u.h3
Kunt k(.)f]'LI!-o 5.05 5.J 1
Kmu I'f~llli 4·1' .1. '1(1
~I"k. ~ .j
:\n.IIOVI .1' 40
Rllel';;": 2
,
IIkupn"
Krojnn IIsta Z3 olomonl ugao V·GO/u

Ugao Korpus Br. Frunl BI Lade BI

V·60 kom kom kern
Lads 72 x60 1 71,r'x29.7" 1
Leda n'x58,2 1
BoOne 72·x26.2 2
Dl1o,pl"r 56,4x56,4 2 1•
Dno,r1af 56,3x56.3 2
Zbirno potreban maleri]al za olemant ugao V-60/u

I·lena
F
V lIg_~c> I-K(Htl"Il"Hl17.-. -bKnll1lntll11Z t tkup.
V-I,O
, K"!l!"sIb"'"
,.
nolo , brute
12.~() I
~o JciJiui,1
-
.,
~

fl'OJll/hlLk,·n ,0.23 I
, l (.'t1.v'I~~(HlJl III _j I.
~_~".!.~"'.I_I~t, 12 X~ ,3.(J: __j
Kuru (runt 12.0.1 1 2.1 J
I
Sarko
$rJfOV-l J~o I1 ~o 1
J
I
Rui!i<..1.!
l:kul1nu
II 1
1 I
I
I
I