Pojava pukotina na ramovima obrtnih postolja lokomotiva serije JZ 441 Dragan B. RAIKOVIC* Rad primijen: 10. 5, 2004, ‘UDK 629.488.629.027 1/2:621.33 "JZ. 441" U ovoin vache icloten je problem pucanja ramova obrinih portolja na lotomortvana serije JZ 441. Qva pojava evidentirana Je « poslednih nekolkto godina. Nema nikakvog,pravila kada se | zhog Fega pojavtu pukotine na ramovima obrinth postolja. Pukotine se java na Stari | rovjin, kot na ojacantm: nenjatanim rao vima obrintk postol, Pojava pulotina ovakvog karaktera skrenufa je painju od samora materia na Javan prekomernih sla koje zazivaju pukotine. Pracenjem odréavonja tuoGene si pofave koje su dae w racy koje mogu bit wzrok pajave pucanja ramova odrinih postolja. Provera ovih racmiiijanja make se izvest sama ‘merenjem napona pri simaliranju navedenih pojava ‘Kijutne ree: seria [2 441, pucanje ramove obetnih pastoja 1.Uyod U ZIP "Beograd na lokomo- tivama serije 441 postoji ozbiljan problem pojave pukotina na ramo- vima obrinih postolja. Ova pojava posebno j¢ izradena othrivanjem Pukotinn us vesem broju pasetcom 2004. godine. Pukotine su do sada sanirane tako Ho au se zavarivale. ‘Sada se zagovara zamena postojecih ramova obriath postlja aovim, So jedobroreSenje ako se onstatue da ramovi obr Ppostolja ne mogu da se saniraju i prt tom da se ne- ‘dvosmisleno nada uzraei njihovog pucanja. Buduci da je evideaciia 0 ppacanju Tamova obctih posolja ura, Ko je poslediea samo via clnog, pregleda i povrsnog_opisa pkotina, bez ispitivanja dobine i divine puotine, teko je dati bilo kakvu pouzdaniju ocenv 0 wzrocima *Dreim B, akon, ip md. mat, 2° Mcgrad Setie VV ATID bog kojih se javlaju, Uztosi pojava ppakotina na ramovirna obrtath. po- stolja do sada nisu rezmatrani_ ni teorijaki ni praktidno, teorjski u ssmistu mabrajanja moguéit uzsoka pojava pukotina ili sprovodenjem analize pekim od programskih pa- keta za analizm Gvistove konstrak- ‘ja, a praktigno merenjem apon- ‘skog stanja ramova obsinih postalia pri razliitim oplereéénjima. U ‘ovom rads razmatra se preipostavka ‘0 pejavi pukotina koje su rezultat ii iedica nepravitnog odréavanja i / ‘cksploateielokomativa 2.Postojeée stanjeobrinih postolja 2.1, Starost i preteéan Kilometer ra- mova obstaih pastalja Sve lokemotive protéale su do 31. 12. 2003. godine ukupno 282,682,549 km, Ho po lokomotivi proseéno rmosi 3.108.401 km. Strudel ra Starost ramove obstaih postolja verana jez sierost lokomotiva, fodnasno vreme nabevke novih to- omotiva, tako da se mogu podeliti po starosti w i grape, odnosno tsi periods nabavke: + Prva grupa lokomotiva nabay- jena je u period od 1969. do 1972. godine i to 55 lokomotiva, 310 ‘madi da su strosti od 32 do 34 g. ‘Ova grupa prertala je ukupno 181.897.935 km, io prosetno izosi 3.307.235 km. + Druga grups nabevljeas je od 1975, do 1977. godine, i io 23 lokomotive, to zisti da su sarost ‘0d 27 do 29 g, Ove grupa pretréale je ukupno 63,165,130 kim, sto prose £00 iznosi 2.746.310 km. + Treéa gnupa nabavijena je od 1980. do 1988. godine, i fo 18 jokomotva, sto zaadi da su starostt od 16 do24'p, Ova grupa prettale je vukupno 37,619.84 km, #0 prose éno iznosi 2.089.971 kon Podaci 6 pretéanim iilometrima rmoraju se uzeti § izvesnom rezer- ‘vom, jer su ae obetna pastolia pre miele s2 jedne na drugu lokomo= tiv, Ramovi obrnih postolja imal su svoje oznake, i to kao redait brojevi ramova obrinih postlja lt kao brojevi lokomativa. Te omake obclezavane su na vide magina, i 10 kao brojevi-upitani me plogicamn oje su u6wriGene: na ramovima obriih postolja, kao brojevi visautt uplatice, pe onda ploéice utvritene ELEBNICE - godina LX (2000) bro] 3-4(109-122) 109(Di Baisovies 2 za-ramove obrtnih. postolia, i to trojevi otisouti wobyina postolia. Na nekim ploticama brojevi su $¢ z+ brisali ili su ncke plodice ofinute, tako da se brojevi, odnosno oznake ne mogu konstatovati, 2.2. Otkrivene pukotine ‘Pukotine na ramovima obrinih postoljeotkrivane su kod remontera Yu radionicama za kontrolne pre- flede v depoima ZTP "Beograd. Pukotine su bile razlititih duzina & alate 50 © na sledobim mestima: +a srednjoj gtedi, mn mestima uévriéenja oba yotna motors (« ra- ‘zim preveima), na donjem i g0r- nem lima srednje grede; va Krajnjo} gredi w bliin ufica a ulertéenje vetalica koénog. po- Izja na prelaze krajaje grede uw ‘poduinu gredu. Lokomotive na kojima su otksi- vane pukotine depou w Novem Sau pretcale su od 2.000.354 kan (441-148 ojadan ram obrinog po- stlja) do 4,289,206 km (441 ~ 419 ‘neojatan ram obrtnog postolja). 2.3. Sanacija pronadenih pukotina Po otkrivanju pukotina u remont- ‘oj radioniei MIN iz Nita pristupalo ‘senjihove) samaciji. Da bise sanirale pukotine na ramu brtnih postolja, ppotrebno je da se 3 rama obrinih postolja skine sva oprema i da se prekontrolisu sve goometrjske mere [prema postojedo) mernoj list za ram ‘obrtnog postolia, pri demu je ram ‘obrtnog postolja postavijen na rv ‘plod Za ram koji je kontrotisan ina tome se pojave odstpanja a geome- trijskim merama pristups se otkla- joni odstupanja. Po dovodenju me- ‘a rama obstailh postalja u dozvo- Ijene tolerancije, pristupa se seaira ‘ju pronadenih pukotina. Saniranje S€ sastoji od snimanja pukotins, b. keonstatovanje oblika i duzine puko- tine, a anti izradi tehnoiogije 72 zavarivanje pukotina Za svaku poko- tinu radi s# posebma tehnologija 2 varivanja odnosno saninanja pukotina. ino 3. Mogudt uzrect nastajanja pu- Ieotine Nastajanje pakotina w deka je ‘veri s optereéenjer i jaCinom mar tenjala, Kad sfe optereéenja budu vege od jetine materijla, dolazi do pojave pukotina, Ovo se desava kad Konsirukeija siatigki nile dobre pro- radunsta, ii kada se pojave in mitke sile koje nis wzete obzit kod Konstruisanja. Pojeva ovih di- nainitkih sila moe biti poslediea ‘epredvidenih uticajau prorecumu ili utcaja npridréavanja propsanih po- stapaka u odeéavanju lokomotiva. U aijem tekstu bige razmotreno uo- eno aje propisanih po- stupake i postedies toga. 3.1. Sile pritezanja zavrinjeva za osiguranje polofaja vatnog motora Voda elektromotor pritvetéen je za ram obrinog pastalja uti tadke Zavrinjevima (31. 1). Zavetnji cba da saviadaju moment sile koja iaaziva yutai elektromotor | udvrste vin lektromotor u taéno ode enom polozaju. U osionsime vu- Enog elektromotora javlia se sila oj je jednaka velitint momenia ‘yudnog clektromotors podeljens) s rstojanjem zavrinjeva du osc Toe Komotive. Konzola vuénog elekiro- siotors prdveddena je jednim zavrt- njem M43 ukupne dstine 253 mm (dun tela zavrinja O42 % 168). Ss pe vudnog elektromotors prisvrige- re su su dva zavrinja M&S x 3, nisu- poe dudine 435 mm (dutina tele vavrtnja Q42 x 323). Otvor kijula lave zavrtaja iznosi OK 6, a aivor Kijuda savitke OK 78. Moment pri- tezanja zavrtnjeva za never nog elektromotore prop! ‘ertefu "Rade Kenta ad 26, 2 1986 god ted moment pt: * ubvridenje koa do 1500 Nm, + wyrscen)e fo 2g elektro- motors iznost | D0 Nm, Materijal ovin zavinjeva_je 65431 (dvedske oanake 2 2541.08) ZELEZNICE godina EX 20 ra rienusoentl Erarie sheet Slika 1. Uswiéenje wacnog motora a srednjof gredi rama obranog. posiolia ‘Ovaj materijal ima jabinu na kidanje Gn, = 1000 Nim? a granica ele signosti izsosi 900 Nimm? . Ovaj materjal dozvoljava da. zavresnj MAS mote da se stegne momentom od 7720 Nm bez deformacijs. Pri tom momenty pritezanja sila iste- ‘zanjs zavrinja, koja je posledica tog momenta iznosi 992.790 N. Ovasila je usta sil pritiska Kojom 2 ‘vitanj deluje na kutijasti ram obet- nog postolja(srednja greda}, Sila pr moment pritezanja od 2070 Nav (elitina momenta koja je propisins moment kijuéa, moment moze bit ‘manji ili vec of propisanoz. ? sme sila moze biti 13.78 -veba oi propisane BLL, Site pritesa osiguranye 7 motora ma santh Sila pritezasijs guranje poleDB. Rajkowié: mode biti manja samo u stuéaju kada se zavrinji me pritcéu monveait Klju- dem. Predvideno jc da se novrtha kojom se prfieiu Sape i konzola vue eng clektromotore osigurajy od cokretanja. Medutim, eeave se da se ‘osiguraé ne postavi pravilua i da dod do odvijanja navrike i stmim tim do pojeve zazora izmedunavetke i Zape vutnog ctcktromotora. Ova} 2zazor uslovljava pojavie darts op- teredenja koja su pesledica stepe- naste regulacije sile vutnog elektro motor. Ova udama opteretenje po- JjaGavaju se tokom vremena jer 5¢ 1 sam razor poveénva deformacijom zavitnja. Na jednoj lokomotivi osi- guranje od odvrianja navitice bilo j adligno postavijeso, @ipak su svar zavitnja bila odvijena, Kontrolom dutine i pretnika zavrinjeva. uste- novijeno je daje dutina zavrinjabila veéa (5 mm), a pretnik tets zavrtnja bio je. manji nego na crea (oko 9,5 mm), 3.1.2, Sile pritezanja zavrinjeva 2a ‘esiguranje polesaja muénog motora vece sw od propl- sanih Sila pritezanja zavetnjeva 2a ost guranje_polazaja_yuinog motors mote biti veEa Samo u slataju kada se zavrinji ne pritezu moment kiju- em. Propisana sila priteranja uracu- rata je u proragun kod konstruisanja rama obrino postolja, Kada je stla pritezanja veéa od propisane, ona mode biti i vi8e od 3,73 puta veéa. Ovolika sila pritezanja izazive ma pprezanja zbog kojih u zavrinjumoze da dode do plastiéne deformacije. ‘Ova plastiéna deformacija moze da izazove pojava zazora izmedi i vitke# Sape ii konzole za uévgenje vutnog motora ako se na sili pritezanja dode i sila od momenta vatnog motora. Pojava 23708 i7a- iva dodsina, udamna optereéenjs kao iu prethodnom sliaju. Ove udarna, dinamicka opteresenja. za- ninja periadiéna su, ali nisu peo menijivog smera. Uvek optetecuit 2ELEZNIGE + godlna LX (2004) raj zavrtan) na istezanje zhog prirode optereéenja, 32. Dinamitka optereéenja rame obrinih postolja Dinamitke optereéenja rama obr- thog postolia mogu biti vobigajena, if ona. koja su predvidena prors- Eaniens, 1 neuabizajena, odsosno Koja iss nets 0 provafune, jbiéajens dinamizka. optereée- aja ne moraj da se pojave, ali zato ako se pojave, mogu biti warok pre- omemih optereseaja ramova obtt- aaih postolja- 4.2L Dinamicka optereéenja od prokomernih zazora Prekomerni zazori predstavljaju zazoce koji nastaju zbog: troenja clemenata. spoju (Caure i svarnjact) iit zhog pogresno ugradenog dela (svorjak manjeg pretnika), ispa- danja Caura ili, kao So je prethodne refeno, bog plasiéns deformacie clemenala u obrtnom posto ‘Spoj caure i svornjaka karakte~ ristican je spoj kotnom pol (sh 2), Swi spojevi vw Kognom poluzju izvedeni su_na taj natin (toure i svorjaci}, Takav spo} posebno je oseiljiv jer su sile koje se u njermu javfjajavelike i ponzvljje se mnogo puta tokom rade lokomotive (2a ustavijanje lokomotive), Trenje iz- medu svornjaka i ure trcha da se ssmanji podmazivanjem, Uosen0 je da se podmazivanje spoje svomjaa pa maze resi da stalno radi suv, bez masti, Ovakvo Stanje izaziva pojagane habanje, pa Sika 2. Spqj Eaure i swornjaka ~éaure: 3 seornjok 34 (100-773) VA PUKOTINA NA RAMOVIMA OBRTNIBT POSTOLIA LOKOMOTIVA SERIJE 32-441 se zazori povetvaju ikono poluje pri koSenju trpi udare koji se de- $avaju zbog loge Ho 3¢ delovi ubr- zavajudok se ne poniSti prekomernt zazor, a kada se on poniSti nastaje nadar. Ovi udari prenose se na vesa- lice driaéa keéaih papuéa koje su verane svornjactma 2x wice Fania obrinog postal ‘Slike 3, Vea vedatiee nevada koe ‘papuda sromam obriih postalja ‘Mesta vere vefalica dr3aga ko- nih paputs tesko su pristupatna (sh 3), marosito unuirasnja pa se i na rmestima obiéno nalaze i pre- komemi zazori. Takode se na ovini mestima tesko menjaju svornjaci ‘ako je potrebna zamena, pa 86 wera uj neodgovarajuci ‘Pogresno ugradivanje delova po- sledica je nemamog rada u oda vvanju ih pogrelino nabavijeniA de- Jove. Pogreino nabavljeni delovi mogu biti ncodgovarajudi po dimen- zijama (manji tako da uslovljavaju wee zazare) ili po mehanitkim karakteristikama (IoSiji materijal od potrebnog}, Plastiéne deformactja. svormjaka ji priteze veeni motor iraziva pro cduZenje svornjaka { Inu vez mo- tora za ram obrnog postolje. Loss ‘yeza, tj, postojanje zazora weaziva, pou dcjstvom moments yuénog motors, ubrzanje vanog motora t Mm