Владимир Ленски (адаптација опере Евгеније Оњегин, Чајковски), Тамино (Чаробна МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ

Фрула, Моцарт), Дон Отавио (Дон Ђовани, Моцарт), Ферандо (Тако чине
све,Моцарт), Ернесто (Дон Пасквале, Доницети), Неморино (Љубавни напитак,
Доницети, адаптација опере), Ринучо (Ђани Скики, Пучини), Родолфо (Боеми,
Пучини), Алфредо (Травијата, Верди), Војвода од Мантове (Риголето, Верди),
Манрико (Трубадур, Верди), Радамес (Аида, Верди), Дон Жозе (Кармен, Бизе), Фауст
(Фауст, Гуно), Гроф Алберто (Прилика ствара лопова, Росини), Владимир (Владимир КОНЦЕРТ
и Косара, Стеван Дивјаковић) и друге.
Као композитор опере „Amor mundi“, на текст визуалне уметнице и либретисткиње
Жужане Ардо представљен је на Кингс колеџу у Лондону. Оснива камерни трио
Youkali, асоцијацију младих оперских уметника Bell’Opera, удружење уметника
ArtNet, као и камерни трио Pïcanto. Педагошки рад остварује у музичкој школи „др
Вече оперских арија
Милоје Милојевић“ у Крагујевцу. Уметнички је директор интернационалног
такмичења Angel voice Classic.

Милица Илић је пијанисткиња специјализована у домену камерне музике и

корепетиције. Студије клавира завршила је у класи проф. Дејана Стошића на
Факултету музичке уметности у Београду, где наставља усавршавање на
специјалистичким студијама камерне музике у класи проф. Јасне Туцовић.
Докторске студије камерне музике завршила је у класи проф. Зорице Ћетковић,
одбранивши рад на тему Дебисијевих дела за клавирски дуо. На Факултету музичке
уметности у Београду је запослена као уметнички сарадник на катедри за Соло
певање. Специјализовала се у области оперске корепетиције на Интернационалној
оперској академији у Генту (Белгија). Од 2016. године је гостујући предавач на курсу
Sound Worlds, катедре ArtScience Краљевског Конзерваторијума у Хагу. Милица је
веома активна као извођач у земљи и иностранству, наступајући превасходно са
вокалним солистима, али и у оквиру других ансамбала. Активна је и као композитор
и њена дела су извођена у Србији, Белгији, Холандији, Аустрији, Немачкој и
Индонезији. Истичу се њена вокално-инструментална дела - XX, моноопера за
шизофрени глас и напете жице, Више – музички комад за два клавира, баритон,
глумца и хор викача, као и камерна трилер опера у три епизоде (a)Mantis Religioza.
Ансамбл "Струјомер" (Маја Михић, клавир, Марко Пантелић, баритон и Немања
Станковић, виолончело) је 2019. године организовао ауторски концерт Миличине
САЊА КОСАНИЋ, сопран
музике на коме су премијерно извели Сасвим обичну свиту за клавир и виолончело, СТЕВАН КАРАНАЦ, тенор
Тужне шансоне за баритон и клавир као и Електричну поему II за баритон,
виолончело и клавир. Сасвим обична свита нашла је место на компакт диск издању
МИЛИЦА ИЛИЋ, клавир
Трагови, Немање Станковића а Higher - dance suite на албуму Let's dance! Ноеми и
Енике Герег. Милица се као диригент окушала у две продукције: опера „Мадалена“,
(С. Прокофјева) и „Бела ружа“ (У. Цимермана). Понедељак, 31.октобар 2022.год, у 19 часова
 ПРОГРАМ
Ђузепе Верди
Речитатив и арија Дон Карла из опере „Дон Карло“
Io l’ho perduta… Io la vidi
Амилкаре Понкијели
Арија Ђоконде из опере „Ђоконда“
Suicidio
Ђузепе Верди
Речитатив и арија Алфреда из опере „Травијата“
Lunge da lei… De’ miei bollenti spiriti
Ђузепе Верди
Арија Лујзе из опере „Лујза Милер“
Tu puniscimi, o Signore
Ђакомо Пучини
Арија Родолфа из опере „Боеми“
Che gelida manina
Франческо Чилеа
Арија Адријане из опере „Адријана Лекуврер“
Io son l’umile ancella
Франческо Чилеа
Арија Федерика из опере „Арлезијанка“
È la solita storia del pastore
Ђакомо Пучини
Арија Тоске из опере „Тоска“
Vissi d'arte
Ђузепе Верди
Дует из опере „Аида“
La fatal pietra sovra me si chiuse… O terra, addio
Сања Косанић, сопран (Београд, 1987), соло певање је дипломирала на Академији
лепих уметности у Београду 2011. године у класи професорке Јасне Шајновић. Пре
уписа на Академију похађала је часове код Николе Митића и Бисерке Цвејић. Након
завршених студија усавршавала се код професора емеритуса, примадоне Радмиле
Бакочевић. Наступала је као солиста и у саставу камерног ансамбла на бројним
концертима.
У јуну месецу 2010. године учествовала је на концерту у резиденцији амбасадора
Србије у Паризу поводом отварања манифестације „Дани Србије у Паризу“.
Од 2012. до 2014. године била је члан Оперског студија „Борислав Поповић“
Народног позоришта у Београду.
Похађала је у Београду мастеркласове оперског корепетитора Ђорђа Нешића,
мастерклас Давида Бижића и мастерклас Београдске барокне академије коју воде
алт Маријана Мијановић и диригент Предраг Госта.
У току 2015, 2016. и 2019. године учествовала је на преко 50 концерата у Музеју
Народног позоришта који су приређени за туристичке групе са речних крузера.
У марту 2017. похађала је мастерклас Дејвида Гауленда уметничког директора
Оперског студија Краљевске опере Covent Garden из Лондона и наступила на
завршном концерту на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.
Након овог мастеркласа на препоруку Д. Гауленда добила је прилику да у Народном
позоришту у Београду за нову продукцију Белинијеве „Норме“ (диригент Лери
Њуленд, редитељ Ђанкарло дел Монако) као алтернација припрема насловну улогу.
У сезони 2017/18. у Опери Народног позоришта у Београду наступала је као Пастир
у „Тоски“ Ђ. Пучинија. У мају 2018. ова представа изведена је у Сава центру са
гостима из Италије.
Тенор Стеван Каранац je солиста Опере Српског народног позоришта у Новом
Саду. Школовање гласа започиње у родном Крагујевцу, у музичкој школи ”др
Милоје Милојевић”, у класи проф. Лидије Јевремовић Софије. Докторанд је
извођачких уметности Факултета музичке уметности у Београду, на катедри за соло
певање, у класи проф. Николе Мијаиловића, где је претходно завршио Основне и
Мастер академске студије.
Концертну активност бележи у мисама, кантатама, ораторијумима: Requiem -
Моцарт, Siehe, Finsternis bedecket das Erdre ich - Роле, 9.simfonie - Бетовен,
1.симфонија - Скрјабин, Carmina burana - Орф, Magnificat - Бах, Membra Jesu nostri
- Букстехуде, Dixit Dominus – Хендл, као и у камерним ансамблима. Оперску каријеру
гради у Србији и иностранству, тумачећи преко 30 солистичких рола, као што су: