Folija za pokrivanje plastenika

Razvojem tehnologije proizvodnje polimera nastale su elastične folije

(film) i čvrsti materijali: ploče, ravne, talasaste, mrežaste površine, jedno
ili višeslojne, bez lli sa vazdušnim meduslojem (saće). Fizičko hemijske
karakteristike ovih materijaIa omogućile su pored poznatih tipova
objekata i razvoj novih tipova tunela i plastenika. Vrsta i tehnička
svojstva plastičnog pokrivača određuju oblik i veličinu objekta, odnosno
vrstu i kvalitet noseće konstrukcije.
Dobar plastični materijal kao pokrivač zaštićenog prostora treba da
propušta vidljivi deo spektra najmanje 80%, ultraljubičasti spektar
najmanje 20% i infracrveni najviše 10%.

On mora da bude hidrofilan (zavisi od sirovine ili se dodatno folija

stabilizuje) a to znači, da se posle kvašenja na unutrašnjoj strani
kondenzovana vodena para sliva a ne kaplje.

Transparentnost materijala za pokrivanje

Pored toga materijal mora biti otporan prema kiselinama, bazama, ulju,
niskim temperaturama, ultraljubičastim zracima (UV stabilan), zatim da
je otporan prema delovanju mil Pri korišćenju folija ili ploča za
prekrivanje objekata moraju se znati i fizičko – hemijske karakteristike,
jer one utiču na mogućnost korišćenja objekta odnosno na
mikroklimatske uslove unutar objekta.
Polietilenska folija (PE) je mutne mlečnobele boje, nepropustljiva za
vodu, delimično propustljiva za C02 i O2.  Na njoj se led ne održava,
tako da ostaje elastična. Propušta 80-90% vidljivog dela spektra (380-
780 milimikrona) i 70-75% ultraljubičastog (280-380 milimikrona) što
je povoljno za rast i razvoj biljke. Ned statak ove folije jeste u tome što
propušta 80-85% infracrvenih zraka (talasne dužine iznad 780
milimikrona) što, posebno noću, smanjuje toplotu u zaštićenom prostoru.
Pri dužem korišćenju ova folija pod dejstvom sunca gubi elastičnost, pri
čemu se smanjuje njena prozračnost čak za 60-70%. Vek trajanja iznosi
2-3 godine za foliju debljine 0,15-0,20 mm, a folije debljine od 0,04—
0,10 mm od 9-12 meseci. Nove vrste folije (sa različitim dodacima)
imaju trajnost i preko 5 godina.
Polietilenska folija je hidrofobna, pa se vodena para kondenzuje u kapi
vode na unutrašnjoj strani folije. To smanjuje providnost folije, a kapi ne
otiču po površini folije, već padaju na biljku što izaziva povrede i
ožegotine. Danas se koriste najčešće stabilizovane hidrofilne folije, kao
i folije od polietilena (LDPE).
Polivinilhloridna folija (PVC) po izgledu podseća na celofan, a
odlikuje se dobrom propustljivošću za svetlost. Ona propušta 90%
vidljivog dela spektra i 80% ultra ljubičastog dela spektra, a ne propušta
infracrveni deo spektra (10%) što je povoljno za zaštićeni prostor jer se
sporije hladi. Vek trajanja ove folije je 2-3 godine.
Stvaranje novih vrsta folija i čvrstih materijala za zaštićeni prostor je
intenzivno. Danas se za plastenike koriste pored standardne PE i
duple PE folije sa vazdušnim jastučićima između slojeva folije, zatim
polimeri nastali iz etilena i vinilacetata (EVA, EVAFLEKS), kao i novi
tipovi višeslojnih fotoselektivnih filmova (npr. sun selektor) glatke ili
hrapave površine, antivirusni i fotoselektivni materijali koji u znatnoj
meri poboljšavaju uslove gajenja povrća u zaštićenom prostoru. Izborom
materijala najboljih osobina omogućeno je širenje proizvodnje u
različitim klimatskim zonama i optimalnije iskorišćavanje prirodnih
uslova. Savremena folija je, pored dobnh osobina vezanih za svetlost i
toplotu, i hidrofilno stabilizovana, fotoselektivna i dugotrajnija.
Za zaštićeni prostor najčešće se koriste folije debljine od 0,10-0,20 mm i
širi- ne od 0,6-18 m što se postiže direktno u proizvodnji ili se folije
manje širine spajaju peglom ili specifičnim grejačima. Ovo spajanje
može se obaviti običnom peslom, tako što se folija postavlja jedna na
drugu (ivice folije) a zatim se preko harnje prevlači zagrejanom peglom.

U regionima sa visokom temperaturom za zaštićeni prostor koriste se

perforirane folije sa otvorima od 20 do 40 mm, koji čine 2-10% od
celokupne površine folije. Ovi otvori omogućuju dobro regulisanje
temperature i vlage što smanjuje potrebu za skidanjem folije. Umesto
ovih folija danas se koristi tkani i vlačani materijal – agrotekstil.
Plastična folija i agrotekstil mogu se uspešno koristiti i za oblaganje
unutrašnjih delova staklenika i plastenika sa pločama. To se najčešće
čini u zimskom periodu, kada su izrazito niske temperature, posebno ako
duva i hladan vetar. Staklenik se oblaže sa unutrašnje strane folijom
debljine 0,05-0,10 mm ili agrotekstilom i mase 17 g/nr). Sa istim
materijalom se unutar poluvisokih i visokih tunela kao i plastenika
postavljaju niski-dopunski tuneli (sa ili bez konstrukcije), koji pri pojavi
mraza sprečavaju oštećenja biljaka. Obojene folije i agrotekstil koriste se
za malčovanje (nastiranje) zemljišta unutar plastenika.
Agrotekstil folija je polipropilenski sintetički materijal nastao od
kontinuiranih pohpropilenskih vlakana bele boje (a za malčovanje
obojene) koja se tkaju, presuju lli izvlače (vlača), i pre svega se koristi
za neposredno pokrivanje biljaka (bez konstrukcije) ili za tunele (jesen,
zima, proleće), odnosno za dopunske tunele (za zaštitu od mraza) unutar
većih objekata.
Na tržištu postoji veći broj materijala sličnih po osnovnim
karakteristikama (mala masa – od 17-60 g/m2, dobra elastičnost, bela
boja, dobro propuštanje sunčevih zraka od 80-94%, propuštaju kišu i
vodu, pri zalivanju  zadržavaju prašinu i drugu nečistoću).
Ispod belog agrotekstila zemljište se danju manje zagreje a noću sporije
hladi, pa su smanjena temperaturna kolebanja (ublažava temperatume
ekstreme). Voda pri zalivanju ili kišne kapi preko mikropora na tkanini
polako promiče i ravnomemo zalivaju biljke i zemljište, a posle toga
zemljište se postepeno suši i ne stvara se pokorica. Voda se postepeno
isparava kroz mikropore pa se ne stvara kondenzat. Zadržavanjem vode
u mikroporama, pri padu temrerature, stvara se tanka ledena skrama koja
sprečava da se ispod tkanine temperatura dalje snižava. Agrotekstil
sprečava nepovoljno dejstvo vetra na biljku zemljište i onemogućava
napad insekata i virusa. Danas od svih proizvoda na ržištu postoje
lutrasil, lutrasil termoselekt, agril, novagril, kovertan. Nova generacija
agrotekstila je najčešće sa dvostrukim ojačanim ivicama, sa jednim ili
đvostrukim adhezivnim šavom, traje 2-3 godine, UV je stabilizovana,
različite šinne (1,2-12,75 m) i dužine (od 100-500 m) i uspešno se
recikliraju.
Ploče - Osim folija, za zaštićeni prostor koriste se i čvrsti plastični
materiali u vidu segmenata ili ploča od polivinilhlorida, poliestera i
polikarbonata.
Ove ploče mogu biti armirane radi duže trajnosti, različite su debljine,
ravne lli valovite površine, jedno ili višeslojne, sa vazdušnim
meduprostorom (sace) i razne veličine. Lake su za montiranje, veće
trajnosti (10-20 godina) i obezbeđuju dobre uslove za proizvodnju,
veoma slične uslovima u stakleniku. Mala masa omogućuje laku
konstrukciju, malo zasenjivanje unutar objekta i šivremene mogućnosti
regulisanja mikroklime. Takav je fajlon i evalon u obliku ravne ili
talasaste ploče od poliestarske smole, ojačan staklenim vlaknima sa ”5-
85% propustljivosti za svetlost. Fajlon propušta vrlo malo
ultraljubičastih zraka, delimično propušta infracrvene (do 200 nm) a ima
prednost zbog talasaste površine jer daje difuznu svetlost povoljnu za
biljke u objektu.

Termoprovodne ploče od polikarbonata su lake i šupljikave, sa dva do tri

sloja između kojih je vazdušni sloj kao veoma dobar izolator, propuštaju
oko 83% svetlosti, ne propuštaju ultraljubičaste zrake i malo
infracrvenih zraka. Ploče su UV stabilizovane i hidrofilno stabilne (kapi
vode otiču), jake su, ne lome se ni pri jakim olujama. Termoprovodne
ploče su izuzetno lake (do 3 kg/m2), povoljne za objekte od lake
aluminijumske konstrukcije, temperatumo stabilne, od 40 do 120°C.
Debljina pločaje od 4—16 mm a širina 210-250 cm.