Datum : 2018.

Broj tehničke dokumentacije: 37/17-001-PZI-2/1.4

Odgovorni projektant: Dragan Zlatkov, dig., 310 N204 14 PRIVREDNO DRUŠTVO ZA KONSALTING,

PROJEKTOVANJE I NŽENJERING
Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat Za Izvođenje

Naziv i oznaka dela projekta: Projekat konstrukcije

- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
Za građenje/izvođenje radova: Ozakonjenje

Broj ugovora Br. objekta Vrsta dok. Br dela projekta Br dela sveske Revizija

37/17 001 PZI 2/1 4 Rev


Zaplanjska br. 86, 11010 Beograd – Voždovac
 +381-11-78.56.903
Telefon:
Faks: +381-11-31.21.788
 www.deltainzenjering.rs

   
Šifra delatnosti: 7112; Matični/Registracioni broj: 17085123; PIB: SR100062229, PDV br.: 386473

Datum :
2018.

Broj tehničke dokumentacije: 37/17-001-PZI-2/1.4

Odgovorni projektant: Dragan Zlatkov, dipl.inž.građ., 310 N204 14 PRIVREDNO DRUŠTVO ZA KONSALTING,
PROJEKTOVANJE I NŽENJERING
Investitor:
JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd
Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,
Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat Za Izvođenje

Naziv i oznaka dela projekta: Projekat konstrukcije,

- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
Za građenje/izvođenje radova: Ozakonjenje

Broj ugovora Br. objekta Vrsta dok. Br dela projekta Br dela sveske Revizija
37/17 001 PZI 2/1 4 Rev

Zaplanjska br. 86, 11010 Beograd – Voždovac

Telefon:+381-11-78.56.903
Faks: +381-11-31.21.788 
www.deltainzenjering.rs


Šifra delatnosti: 7112;

Matični/Registracioni broj: 17085123; 
PIB:
SR100062229, 
PDV br.: 386473
 1.1 NASLOVNA STRANA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Naziv i oznaka dela projekta: Projekat konstrukcije,

- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat Za Izvođenje

Za građenje/izvođenje radova: Ozakonjenje

Projektant: delta inženjering, Zaplanjska br. 86, 11010 Beograd – Voždovac

JugoslavPavlović,dipl.inž.maš., direktor
Odgovorno lice projektanta:

Potpis i pečat:

_________________________

Odgovorni projektant:
Dragan Zlatkov, dipl.inž.građ.

Broj licence:
310 N204 14
Potpis i lični pečat:

_____________________________________

Broj tehničke dokumentacije: 37/17-001-PZI-2/1.4

Broj ugovora Br. objekta Vrsta dok. Br dela projekta Br dela sveske Revizija
37/17 001 PZI 2/1 4 Rev
Mesto i datum: Beograd, 2018.

2018. Rev PZI - Projekat Za Izvođenje

Datum: Rev. Vrsta tehničke dokumentacije: Uradio: Odobrio:


Zaplanjska br. 86, 11010 Beograd – Voždovac
 +381-11-78.56.903
Telefon:
Faks: +381-11-31.21.788
 www.deltainzenjering.rs
   
Šifradelatnosti: 7112; Matični/Registracioni broj: 17085123; PIB: SR100062229, PDV br.: 386473
ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 - 07.09.17
 Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta teh. dokum.: PZI - Projekat Za Izvođenje

Deo projekta: 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 Projekat konstrukcije List: 1.2.1 Rev.: Rev
- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
1.2 SADRŽAJ DELA PROJEKTA

Broj Naziv dokumenta Broj dokumenta Format List Rev. Datum

1.1 NASLOVNA STRANA TEHNIČKE 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 1 0
DOKUMENTACIJE
1.2 SADRŽAJ 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 0
1.3 REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 1 0
PROJEKTANTA
1.4 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 1 0
1.5 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 1 0
1.5.1 Tehnički opis pobijanja šipova temelja kotla 37/17-001-PZI-2/1.4 -T01 A4 2 0
1.5.2 Tehnički opis zaptivanja prodora kotla 37/17-001-PZI-2/1.4 -T02 A4 2 0
1.6. NUMERIČKA I GRAFIČKA DOKUMENTACIJA 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 A4 1 0
1.6.1 Šipovi temelja kotla 37/17-001-PZI-2/1.4 -001- / 24 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -004
1.6.2 Sokle i naglavne ploče temelja kotla 37/17-001-PZI-2/1.4 -005- / 26 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -008
1.6.3 Šipovi zgrade kotlarnice blok I i II 37/17-001-PZI-2/1.4 -009- / 135 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -011
1.6.4 Temelji mlinova za blok I i II 37/17-001-PZI-2/1.4 -012- / 56 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -015
1.6.5 G.P.O. kotlarnica kota ±0.00 – plan oplate 37/17-001-PZI-2/1.4 -016- / 4 0
ploče i sabirnog šahta 37/17-001-PZI-2/1.4 -019
1.6.6 Stubovi naglavne plоče u zgradi kotlarnica za 37/17-001-PZI-2/1.4 -020- / 153 0
blok I i II 37/17-001-PZI-2/1.4 -033
1.6.7 Plan armature – stubovi naglavnih ploča u 37/17-001-PZI-2/1.4 -034- 16 0
kotlarnici 37/17-001-PZI-2/1.4 -047
1.6.8 G.P.O. Kotlarnica – jama za odšljakivanje 37/17-001-PZI-2/1.4 -048- / 4 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -050
1.6.9 G.P.O. Kotlarnica – Kanal uz red 6 – planovi 37/17-001-PZI-2/1.4 -051- / 13 0
oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -062
1.6.10 G.P.O. Kotlarnica – Kanali uz red 1 i 11 – 37/17-001-PZI-2/1.4 -063- / 14 0
planovi oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -075
1.6.11 Kotlarnica – temelji dimovodnih kanala 37/17-001-PZI-2/1.4 -076- / 155 0
37/17-001-PZI-2/1.4 -079
1.6.12 Kotlarnica – temelji ventilatora dimnih gasova i 37/17-001-PZI-2/1.4 -080- / 75 0
ventilatora za recirkulaciju 37/17-001-PZI-2/1.4 -084
1.6.13 Kotlarnica – Osnove na +45.00,+52.50,+57.00 37/17-001-PZI-2/1.4 -085- / 9 0
– planovi oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -091
1.6.14 Kotlarnica – Osnova na +12.00 – planovi oplate 37/17-001-PZI-2/1.4 -092- / 14 0
i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -098
1.6.15 Kotlarnica – Osnova na +12.00 – planovi oplate 37/17-001-PZI-2/1.4 -099 / 2 0
i armature
1.6.16 Kotlarnica – Osnova na +12.00, C-D/1-11 37/17-001-PZI-2/1.4 -100 / 1 0
-plan oplate
1.6.17 Kotlarnica – Osnova na +12.00, I-J-K/3,1(8,1)- 37/17-001-PZI-2/1.4 -101 / 1 0
3,6(8,6)-plan oplate

ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 -
07.09.17
Deo projekta: 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 Projekat konstrukcije List: 1.2.2 Rev.: Rev
- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
1.2 SADRŽAJ DELA PROJEKTA

Broj Naziv dokumenta Broj dokumenta Format List Rev. Datum

1.6.18 Kotlarnica – Temelji dimovodnih kanala – 37/17-001-PZI-2/1.4 -102- / 3 0

planovi oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -103
1.6.19 Kotlarnica – Osnova na +8.00, C-Da/4,3-7,1 37/17-001-PZI-2/1.4 -104- / 2 0
– plan armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -105
1.6.20 Kotlarnica – Temelj za izvačenje mlinova 37/17-001-PZI-2/1.4 -106- / 2 0
– plan oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -107
1.6.21 Kotlarnica – Zidovi sa otvorima od kote +8.00 37/17-001-PZI-2/1.4 -108 / 1 0
do +17.00 – plan oplate i armature
1.6.22 Kotlarnica – Osnova krova – planovi oplate i 37/17-001-PZI-2/1.4 -109- / 3 0
armature bloka I i II 37/17-001-PZI-2/1.4 -110
1.6.23 Kotlarnica – plan oplate i armature ploče na koti 37/17-001-PZI-2/1.4 -111- / 3 0
+15.70 37/17-001-PZI-2/1.4 -113
1.6.24 Kotlarnica – Osnova krova – planovi oplate i 37/17-001-PZI-2/1.4 -114 / 3 0
armature bloka II
1.6.25 Kotlarnica – Osnova krova – planovi oplate i 37/17-001-PZI-2/1.4 -115- / 3 0
armature bloka II 37/17-001-PZI-2/1.4 -119
1.6.26 Kotlarnica – Temelji za fasadne zidove, kanali 37/17-001-PZI-2/1.4 -120- / 3 0
– plan oplate i armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -122
1.6.27 Kotlarnica – Kanali oko kracera-plan oplate i 37/17-001-PZI-2/1.4 -123- / 3 0
armature 37/17-001-PZI-2/1.4 -124
1.6.28 Kotlarnica – Dispozicija na koti ±0.00 37/17-001-PZI-2/1.4 -125 / 1 0
– plan oplate ploče
1.6.29 Kotlarnica – Dispozicija od elektrofiltera do 37/17-001-PZI-2/1.4 -126- / 2 0
dimnjaka 37/17-001-PZI-2/1.4 -127
1.6.30 Kotlarnica – Temelj servomotora ventilatora – 37/17-001-PZI-2/1.4 -128 / 1 0
plan oplate i armature

ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 -
07.09.17
 Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta teh. dokum.: PZI - Projekat Za Izvođenje

Deo projekta: 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 Projekat konstrukcije List: 1.3.1 Rev.: Rev
- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
1.3 REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Na osnovu člana 128.Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeniglasnik RS'', br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10 odluka US,
24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US, 98/2013–odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o
sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata
(“Službeni glasnik RS”, br. 23/2015, 77/2015, 58/2016, 96/2016 i 67/2017) kao:

ODGOVORNI PROJEKTANT Br. 40/18

08.01.2018.god.
Zaplanjska br. 86, 11010
Beograd – Voždovac

za izradu tehničke dokumentacije :

Naziv i oznaka dela projekta: Projekat konstrukcije,

- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
Objekat GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,
Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat Za Izvođenje

Za građenje/izvođenje radova: Ozakonjenje

određuje se:

Odgovorni projektant: Dragan Zlatkov, dipl.inž.građ.

Broj licence: 310 N204 14

Projektant: delta inženjering, Zaplanjska br. 86, 11010 Beograd – Voždovac

Jugoslav Pavlović,dipl.inž.maš., direktor
Odgovorno lice projektanta:

Potpis i pečat:

_________________________

Broj tehničke dokumentacije: 37/17-001-PZI-2/1.4

Mesto i datum: Beograd, 2018.

ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 -
07.09.17
 Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta teh. dokum.: PZI - Projekat Za Izvođenje

Deo projekta: 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 Projekat konstrukcije List: 1.4.1 Rev.: Rev
- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
1.4 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Odgovorni projektant za izradu tehničke dokumentacije:

Naziv i oznaka dela projekta: Projekat konstrukcije,

- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija
Objekat GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,
Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat Za Izvođenje

Za građenje/izvođenje radova: Ozakonjenje

Odgovorni projektant: Dragan Zlatkov, dipl.inž.građ.

Broj licence: 310 N204 14

IZJAVLJUJEM

 da je projekat u svemu u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata

 da su pri izradi projekta poštovane sve propisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje osnovnih zahteva za
objekat i da je projekat izrađen u skladu sa merama i preporukama kojima se dokazuje ispunjenost osnovnih
zahteva.

Odgovorni projektant: Dragan Zlatkov, dipl.inž.građ.

Broj licence: 310 N204 14

Potpis i lični pečat:

_________________________________

Broj tehničke dokumentacije: 37/17-001-PZI-2/1.4

Mesto i datum: Beograd, 2018.

ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 -
07.09.17
 Investitor: JP ,,Elektroprivreda Srbije’’, ul. Carice Milice broj 2, Beograd

Objekat: GLAVNI POGONSKI OBJEKAT,

Lokacija: Kostolac, K.P. 303, K.O. Kostolac-selo
Vrsta teh. dokum.: PZI - Projekat Za Izvođenje

Deo projekta: 37/17-001-PZI-2/1.4 -00 Projekat konstrukcije List: 1.5.1 Rev.: Rev
- Kotlarnica Blok I i II – Betonska konstrukcija

1.5 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

ZA.Q.01.c Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnostidelta inženjeringa Rev. 6 - 07.09.17
 TEHNIČKI OPIS

Uz Projekat za izvođenje (PZI) konstrukcije objekata u termoelektrani ’’Kostolac B“

Napomena:

Tehnički opis konstrukcije objekata u sklopu termoelektrane ’’Kostolac B“ dat je istovremeno za sve
objekte u sklopu termoelektrane, kako bi se izbeglo neminovno ponavljanje pojedinih delova za svaki
objekat ponaosob kao takav. Delovi statičkog proračuna, kao i izvođački detalji (planovi oplate i detalji
armiranja za armiranobetonsku i radionička dokumentacija za čeličnu konstrukciju dati su u sveskama 1 do
5 nezavisno za Mašinsku halu i Bunkerski trakt, Kotlarnicu i Liftovske tornjeve.

UVOD

Lokacija termoelektrane Kostolac B’’ i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Termoelektrana Kostolac B u Kostolcu (u daljem tekstu TEKO B,) sa dva bloka, ukupne snaga 697 MW locirana je na
desnoj obali Dunava, između reke Mlave i sela Drmno (Slika 2.1). Zapošlјava oko 900 radnika i rad se odvija u 3
smene. Osnovna delatnost je proizvodnja električne energije koja se dobija sagorevanjem lignita sa obližnjeg
površinskog kopa "Drmno", pri čemu se troše velike količine vode koja najvećim delom služi kao transportni i rashlani
fluid, a manjim delom kao prenosilac energije i za sanitarne potrebe. U planu je izgradnja i trećeg bloka snagom od
350MW.

Stara deponija pepela i šljake locirana je na Srednjem kostolačkom ostrvu na udaljenosti od oko 4 km od TE
Kostolac B. Nakon rekonstrukcije i zamene postojećeg sistema (retka hidromešavina, pepeo : voda = 1 : 10) novom
tehnologijom, gusta hidromešavina (pepeo : voda = 1:1), odlaganje pepela i šljake se vrši na novoprojektovanoj,
obloženoj nepropusnom folijom deponiji Ćirikovac se, koja nalazi na rastojanju od oko 6-7 km od termoelektrane
Kostola B, u pravcu jug-jugozapad.
Nakon sagledavanja mesta nastanka otpadnih voda pristupilo se izboru lokacije za postrojenje za prečišćavanje.
Usvojena su dva postrojenja za tretman otpadnih voda, i to su postrojenje za tretman zauljene i zamazućene vode i
postrojenje za tretman otpadne vode iz ODG-a i HPV-a. Lokacija postrojenja je trebala da bude sagledana ne samo
sa gledišta slobodnog prostora u blizini mesta nastanka otpadnih voda , nego i kroz buduće planove o izgradnji
objekata u termoelektrani.
Korišćeni su "Prostorni plan područja posebne namene kostolačkog lignitskog basena", kao i "Basic design stage,
Phase I of the package project KOSTOLAC-B power plant". Prvi dokument je definisao određene zone: zona glavnih
pogonskih objekata, zona pratećih objekata, zona tehničkih objekata. Ovde nisu eksplicitno bile definisane površine
koje su odvojene za buduće tretmane otpadnih voda u elektrani. Sa druge strane , u toku izrade projekta su se
intenzivno vodili pregovori o budućem bloku B3. Trebalo je usaglasiti sve buduće objekte sa lokacijom novih
postrojenja za tretman otpadnih voda. Nakon uporedne analize odabrane su dve lokacije. Obe pripadaju zoni
pratećih tehničkih objekata iz Prostornog plana.
Glavni pogonski objekat

Glavni pogonski objekat termo elektrane "Drmno" blok 1 i blok 2 smešten je u centralnom delu kompleksa
TE "Drmno". Nalazi se na KP 303 Katastarske opštine Kostolac selo. Objekat nosi broj 1 u Geodetskom
Informacionom Sistemu u okviru postojeće parcele. Izgrađena su dva bloka kapaciteta po 350 MW.
Dispozicija objekta u okviru lokacije je uslovljena tehnološkim i urbanističko-tehničkim uslovima.
Glavni pogonski objekat čine tri celine: kotlarnica bloka 1 i 2, bunkerski trakt bloka 1 i 2 sa liftovskim
tornjevima, i mašinska sala bloka 1 i 2 koje su funkcionalno povezane.

Konstruktivni sistem objekta

Objekat je višespratni sa različitim spratnim visinama u pojedinim svojim delovima, što je direkno proizašlo
iz tehnoloških zahteva. Kota prizemlja je na koti ±0.00m, kota podruma mašinske sale je na koti -4.20m, a
najviši deo na objektu je liftofski toranj 1 čija je visina sa krovnim vencem +87.7m.

Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim

područijima (Sl.list SFRJ br.31/1981.), konstrukcija je projektovana kao ramovski konstruktivni noseći
sistem u dva ortogonalna pravca, osim konstrukcije tornjeva, koji su projektovani kao samostojeći u
konstruktivnom sistemu sa armiranobetonskim zidovima.

Vertikalni noseći elementi u podrumskom delu mašinske sale su armiranobetonska zidna platna po obodu
hale, u sklopu kojih su proširenja za stubove objekta i armiranobetonski stubovi različitih dimenzija.

Vertikalni noseći elementi od kote ±0.00m naviše su čelični stubovi sandučastog poprečnog preseka
dimenzija 400x400mm, a deo stubova je I poprečnog preseka, Svi stubovi su formirani kao zavareni profili
od pločevina različitih debljina za različito opterećene stubove u osnovi i po visini.
Međuspatna konstrukcija iznad podruma mašinske sale je masivna armiranobetonska ploča debljine 15cm,
sa armiranobetonskim gredama u dva ortogonalna pravca.

Ostale međuspratne konstrukcije su spregnute MK. Osnovni horizontalni nosači su zavareni čelični nosači
najčešće I preseka različitih visina, sa spregnutom armiranobetonskom pločom debljine 15cm. Sistem
greda se oslanja na metalne stubove, u skladu sa statičkim proračunom i dimenzionisanjem.

Noseća krovna konstrukcija je čelična od zavarenih profila najčešće I preseka, sa montažnim durisol
pločama debljine 12cm i potrebnom hidroizolacijom i zaštitom iste.

Osim liftovima vertikalna komunikacija u objektu se odvija preko stepeništa koja su projektovana kao
dvokraka i jednokraka, sistema kolenastih ili ravnih čeličnih greda sa gazištima od rebrastog lima.
Kotlarnica:

Kotlarnica je prostor u kome su smešteni kotlovi i ona sadrži viže etaža i galerija koje su međusobno
povezane vertikalnom komunikacijom - stepeništem.
Na koti ±0,00 je prostor kotlarnice u kome su smešteni kotlovi i mlinska postrojenja. Relejni prostor je
smešten u dva nivoa na +8.00 i +12.00 koji su međusobno povezani čeličnim spiralnim stepeništem. Na
koti +12.00 pored relejnog nalazi se prostorija za elektrofiltere. Na nivoima +25.00 i +35.00 je kotlarnica i
isti su u centralnom delu povezani čeličnim stepeništem. Svi nivoi kotlarnice su međusobno povezani
vertikalnom komunikacijom i čine funkcionalnu celinu.
Komunikacija sa mašinskom salom je preko bunkerskog trakta, kao i preko liftova u liftovskim tornjevima.

Čelična konstrukcija kotlarnice, Termoelektrane Drmno je projektovana i izvedena kao nezavisna celina
koja je odvojena od zgrade bunkera dilatacijom. Kotlarnica je dimenzija 63,5 x 120m i u redu 6 je podeljena
dilatacionom razdelnicom u dva nezavisna kompleksa. Potkrovlje je na koti 55.5m.

Imajući u vidu da noseća konstrukcija kotla čini vrlo krutu celinu, projektovana je i izvedena dilataciju
između blokova, što omogućava termičku dilataciju zasebnih blokova. Stabilnost u podužnom Y pravcu je
osigurana na sledeći način:
-U osi C naslanjajući se na konstrukciju bunkera pomoću nosača u koloni C6.
-U osama Da i Ga pomoću horizontalnih ojačanja je povećana čvrstoća krova kotla.
-U redovima I i K postoje vertikalna ojačanja u sastavu kotlarnice. Stabilnost u poprečnom X
pravcu obezbeđena je vertikalnim ojačanjima u redovima 1,6 i 11.

Stepenišni prostor i lift nisu povezani sa zgradom kotlarnice, već su projektovani i izvedeni kao nezavisne
konstrukcije u sklopu liftovskih tornjeva.

Statički proračun je urađen u skladu sa tada važećim tehničkim propisima i pravilnicima. Opterećenja su
takođe uzeta u obzir u skladu sa navedenim propisima. Opterećenje čelične konstrukcije kotlarnice se
sastoji od opterćenja same opreme u kotlarnici i opterećenja od platformi na krovu. Opisi i veličine
pojedinačnih opterećenja dati su u statičkom proračunu.

Fundiranje kotlarnice

Fundiranje zgrade kotlarnice je na šipovima sistema „Franki“. Usvojeni su Franki šipovi Ø 520 sa dubinom
fundiranja na koti -16.20 (tj. apsolutna kota +60.00). Podaci o nosivosti Franki šipova dobijeni su od
Jugofunda. Šip može da prenese vertikalnu silu pritiska od 1000 kN i vertikalnu silu zatezanja do 250 kN.
Zategnute šipove armirati celom dužinom, tj. vertikalna armatura šipa prolazi iz glave šipa i vezana je
spiralnom armaturom šipa. Šip može da prenese horizontalnu silu od max 50 kN.

Većina stubova kotlarnice su računati kao pendel stubovi i prenose samo vertikalnu silu, ali određeni
stubovi prenose i velike horizontalne sile. Kako one nisu mogle biti primljene vertikalnim šipovima usvajani
su kosi šipovi sa nagibom 4:1.
Donja kota naglavnih ploča u okviru kotlarnice je -6.20 i ista je kao i za temelj kotla.

Donja kota naglavnih ploča u ivičnim redovima „1“, „K“ i „11“ je -4.50 i ista je kao i za liftovski toranj bloka I.
Usled specifičnog položaja mlinova izvedeni su dodatni šipovi ispod temelja mlinova.
Stubovi i naglavne ploče u zgradi kotlarnice

Dimenzije naglavnih ploča za stubove čelične konstrukcije kotlarnice su proizašle iz broja šipova i potrebnih
rastojanja između šipova. Donja kota naglavnih ploča u okviru kotlarnice je -0.20 m, tj. ista kao i za temelj
kotla. Donja kota naglavnih ploča u ivičnim redovima „1“, i „11“ je -4.50, tj. ista kao i za liftovski toranj bloka
I i II.
Temelji „K5.1“ i „K6.1“ su spušteni na kotu -6.20 jer između redova „5.1“ i „6“ prolazi kanal dubine 6.0 m za
smeštaj cevovoda koji povezuju prekidnu komoru i bager stanicu. Proračun naglavnih ploča je izvršen za
reaktivno opterećenje od šipova koje je zbog bliskog položaja šipova uzeto kao ravnomerno podeljeno.
Izvršena je kontrola na probijanje stuba kroz naglavnu ploču.

Stubovi u ivičnim redovima „1“, „K“ i „11“ su povezani armirano betonskim gredama na koje će se oslanjati
zid od opeke. Materijal upotrebljen za konstrukciju je armirani beton MB 30 i čelik Č 0200 (Č 240/360).

Temelji mlinova

Temelji mlinova su smešteni u zgradi kotlarnice oko temelja kotla i nose oznake od „1“ do „8“.

Prilikom projektovanja dimenzije su određene iz dva uslova:

- zadovoljenje rastojanja i dubine ankernih rupa,

- uslov dinamičkog ponašanja konstrukcije (tj. da ne dodje do rezonanse sopstvenih
oscilacija temelja i vibracija mašina (motora i mlina).

Zadovoljenjem ova dva uslova dobija se masivan temelj čije se težište ne poklapa sa težištem mašina.
Dubina fundiranja temelja je na koti -2.70 i ispod njega je 50 cm mršavog betona. Temelji su fundirani na
tamponskom sloju od šljunka debljine 1.0 m koji je postavljen iznad gornje ivice temeljne ploče kotla koja je
fundirana na šipovima. Usled tehnološkog rasporeda položaj mlinova je takav da oni ne leže celom
površinom preko temeljne ploče kotla. Da bi se ostvarili isti uslovi naleganja temelja mlinova celom
površinom, postaviće se betonska ploča na istoj dubini kao i temelj kotla takođe fundiran na šipovima ispod
onog dela površine temelja mlina koji ne leži preko temelja kotla.

Proračun amplituda vibracija izvršen je prema Savinovu i zaključeno je da su i vertikalne i horizontalne

amplitude vibracija u dozvoljenim granicama i da prema grafikonu Savinova za procenu intenziteta vibracija
spadaju u područje umerenih vibracija.

Temelji mlinova se izvode u betonu marke MB 30 i armirani su sa glatkim čelikom Č 0200 (39 kg/m 3
betona). Periferna armatura je Ø 16/20 a šipke u masi su prečnika Ø 10.

Visina podlivke je 8.0 cm a na mestu mlina vrši se dobetoniravanje od 50 cm nearmiranim betonom prema
crtežu i uputstvima isporučioca opreme.

Iz tehnoloških razloga prolaska pojedinih kanala kao i blizine stubova kotla temeljima mlinova izvršeno je
potrebno zasecanje pojedinih mlinova.
Mašinska sala i bunkerski trakt:

Mašinska sala je prostor u kome je smeštena turbina i pomoćne prostorije elektro i mašinske opreme. Ovaj
prostor sadrži više etaža i galerija. Na koti -4.20 je mašinska sala, bazen tehničke vode, kablovski i
stepenišni prostor, dok je na koti ±0,00 mašinska sala, elektro prostorija, manipulativni prostor, sanitarni
čvor, kao i stepenišni prostor i prostor za komunikaciju. Pored navedenih prostorija na ovom nivou se nalazi
prostor za smeštaj dizel agregata i opreme za protivpožarnu zaštitu. Najvažnija je galerija na koti +12,0 m
sa koje se opslužuje turbina i na kojoj je smešten prostor termokomande.

Bunkerski trakt je prostor kome je osnovna namena smeštaj silosa za ugalj, kao i doprema uglja. Ima više
etaža koje su međusobno povezane stepeništem i liftom. Zbog prisustva stalne ljudske posade u ovom
traktu su projektovane sanitarne prostorije, a uz komandni prostor i čajna kuhinja.

U osnovi mašinska sala se nalazi izmedju osa A-D u jednom pravcu i 1-11 u drugom pravcu i njene
dimenzije su 34x120m. Mašinska sala ima najvišu kotu od 32.65m. Noseća konstrukcija mašinske sale je
od čelika, a po funkciji se deli na krov, kransku stazu, radnu platformu na koti +12.0m, +6.0m i +3.0m, koje
su povezane stepeništima. Glavni noseći sistem formiraju stubovi u osi A i krovna konstrukcija. Stubovi u
redu A sa temeljom imaju zglobnu vezu. Na njih je pričvršćena krovna konstrukcija. Preko zglobova se vrši
prenošenje horizontalnih sila kod stubova. Ostali stubovi služe kao noseća konstrukcija radnih platformi. U
vertikalnom pravcu sile se prenose kroz stubove u redu A i krovnu konstrukciju u bunkerskog trakta.

Krov mašinske sale je projektovan i izveden kao sistema greda i horizontalnih ukrućenja. Kranska staza sa
rasponom od 31,7m je projektovana za nosivost od 800/200 kN. Nosači su na udaljenosti od 12m zglobno
spojeni sa stubovima. Nosači su od otvorenih I profila. Nosač u osi A se nalazi u kosom položaju i služi za
povećanje krutosti nosača. Kranska staza ima mogućnost rotacije u horizontalnoj i vertikalnoj osi. Pristup
kranskoj pisti je osiguran stepenicama u redu A ili pristupnim vratima sa B radne platforme.
Radna platforma na koti +12.0m je glavna operativna platforma turbinskog stola. Operativna platforma je
svojim većim delom napravljena od betona. Pristup platformi je pomoću stepenica označenih sa S1 i S9.
Operativne platforme su projektovane za stalno opterećenje, težinu betonske ploče i imaju nosivost od 20
kN/m2. U korisno opterećenje su uključene različite instalacije turboagregata. Ispod glavne operativne
platforme na koti +12.0m nalaze se više platformi koje služe za odlaganje pomoćne opreme turbo
agregata. Ove platforme su na kotama +6.0m, +5.8m, +4.2m, +3.0m i +1.5m. Operativne platforme od kote
+0.0m do kote +12.0m su povezane stepeništem. Horizontalne vibracije od opreme se preko ploče
operativne platforme do stubova prenose u mašinsku salu. Vertikalno opreterećenje izuzev sopstvene
težine i težine opreme iznosi 5 kN/m 2. Stepenice u mašinskoj sali omogućavaju komunikaciju između svih
operativnih platformi mašinske sale i kranske staze.
Stubovi unutar mašinske sale su sandučastog poprečnog preseka, i uklješteni su u temelje. Stubovi koji
nose glavnu operativnu platformu na koti +12.0m su izvedeni od zavarenih limova dimenzija 400x400 mm.
Stubovi koji nose niže operativne platforme su izrađeni od zavarenih U profila. Oni su opterećeni
pojedinačnim operativnim platformama. Vibracije opreme i horizontalna seizmička dejstva operativnih
platformi izmedju kote 0.0m i 12.9m uslovljavaju pojavu savijanja u stubovima.
Glavni stubovi reda A su I profili visine 120mm. Za čeličnu konstrukciju je upotrebljen čelik serije 37. Prema
Jugoslovenskom standardu C.BO.500 su ovi čelici označeni sa ČN 24-A2, ČN 24-B1, ČN 24-C. Čelik sa
oznakom ČN 24-A2 se ne korsti za sekundarne delove konstrukcije. Čelik ČN 24-C se koristi za važne
dinamički opterećene delove konstrukcije. Za sve druge delove konstrukcije se koristi čelik ČN 24-B1.
Mehaničke karakteristike ovih čelika definisane su u pomenutom standardu. Dozvoljeni naponi u čeliku dati
u statičkom proračunu. Konstrukcija kranske staze svrstana je u I klasu konstrukcije a ostatak u II klasu.
Održavanje i zaštita od korozije je propisana u pravilniku SFRJ.

Fundiranje objekata mašinske sale (red A) i bunkerskog trakta (red B i C) izvršiti na šipovima sistema
„franki“.
Na osnovu geomehaničkog izveštaja, ekonomske analize načina fundiranja usvojeni su franki sa dubinom
šipova deset (10) metara i debljinom stabla šipa Ø 520. Temeljna konstrukcija je preko naglavnih greda
vezana za šipove. Podaci o nosivosti franki šipa dobijeni su od Jugofunda. Šip može da prenese vertikalnu
silu od 1000 kN i horizontalnu silu od max. 50 kN.

Sa datim podacima o nosivosti šipa i dobijenim uticajima dat je raspored tj. plan pobijanja šipova. Važno je
napomenuti da pre pobijanja šipova datih ovim elaboratom treba izvršiti pobijanja probnog šipa kako bi se
potvrdila nosivost istih. Najveća sila u šipu je 1015 kN uzimajući u obzir dejstvo vetra. Horizontalne sile u
šipovima su u dozvoljenim granicama, te ih šip prima kao transverzalne sile.

Podrumska ploča projektovana je od armiranog betona, debljine 20 cm. Armirana armaturnom mrežom
±Ø8/15. Izvodi se u betonu MB 20. Oslanja se na nabijeni šljunak.

Rezervoar tehničke vode između redova 6 i 6.1 i redova A6 i A9, računat je za dva slučaja opterećenja: pun
i prazan rezervoar i to za dublji i plići deo rezervoara. Za statički sistem usvojen je ram, kod koga donja
ploča predstavlja riglu, a zidovi stubove. Ram je fundiran na donjoj ploči, koja je tretirana na elastičnoj
podlozi. Dimenzije donje ploče i zidova određene su prema uticajima dobijenim za vertikalno opterećenje
na zidove rezervoara, reaktivno opterećenje koje je pretpostavljeno linearno i horizontalno opterećenje
vodom. Usvojene dimenzije ploče i zidova su 50 cm.

Preseci su dimenzionisani u oblasti velikog ekscentriteta sa usvojenom MB 30 i čelika Č 240/360.

Dimenzije sokle u rezervoaru su usvojene tako da se mogu ugraditi ankeri čeličnih stubova koji se na njih
oslanjaju i zbog toga je usvojena minimalna količina armature od 0.3% od stvarne površine betonskog
preseka. Izvode se od betona MB 30 i čelika Č 240/360.

Jama otpadne vode kod reda 6 je u sklopu kote -4.25, a njen najdublji deo je na -6.30. Zidovi jame su
računati u sistemu proste grede oslonjene na gornju i donju ploču, opterećene pritiskom zemlje.

Donja ploča je rađana na elastičnoj podlozi i opterećena težinom zidova i opremom na koti -4.25. Dimenzije
zidova su 20 cm a donje ploče 25 cm. Korišćen je beton MB 30 i čelik Č 240/360. Jama je prekrivena
jednim delom betonskom pločom izrađenom od MB 20 preko koje je omogućeno oslanjanje drenažnih
pumpi, a na drugom delu je predviđen rost TIP A 532. Na jednom delu se kroz jamu prostire jama za
cevovod od kote -4.20 do kote -5.40.
Zidovi jame debljine 15 cm su od betona MB 20 i armirani su mrežom ±Ø8/15. Jama je pokrivena rebrastim
limom. Dimenzije tabli su 0.5 x 2m.

Kanali za odvodnjavanje na koti -4.25 širine 0.5 m, promenljive dubine, rađeni su od armiranog betona MB
20, debljine zidova 15 cm i armirani su armaturnom mrežom ±8 Ø 15.
Naglavne grede

Dimenzije jastuka su proizašle iz broja šipova i potrebnih rastojanja.

Visina naglavnih greda je 2.5m i proizašla je iz potrebe najpovoljnijeg rasprostiranja opterećenja sa stubova
na šipove a i zbog transferzalnih sila u stubovima.

Armatura naglavnih greda je dobijena kao uticaj reaktivnog opterećenja u šipovima. Gornji deo naglavnih
greda je armiran kao masivni temelj vertikalnom i horizontalnom armaturom. U ovom projektu su ostavljeni
svi ankeri za zidove reda A, donju ploču kao i za soklove od ±0.00 do -4.25.

U redovima B i C su temelji bunkerskog trakta. Naglavne grede su zajedničke za redove B i C po pojedinim

osama.

Dimenzije naglavnih greda proizašle su iz potrebnog broja šipova i potrebnog minimalnog rastojanja
između njih. Urađena su tri tipa naglavnih greda dimenzija 8.5/19.20m 7.0/19.20m i 5.5/16.6m. Materijal
upotrebljen za konstrukciju je armirani beton MB 30 i čelik Č0200 (Č 240/360).

Stubovi i temelji ispod kote ±0.00

Raspored betonskih stubova preko kojih se prenosi opterećenje sa ploče na koti ±0.00, je usvojen i
usaglašen sa tehnologijom. Stubovi su dimenzionisani prema uticajima sa kote ±0.00 i silama u čeličnim
stubovima iznad kote ±0.00. Računati su na centrični pritisak za MB 30 i čelik Č 240/360.

Ovi stubovi su fundirani na temeljima samcima. Dimenzije kontaktne površine temelja, određene su tako da
naponi ne prekoračuju vrednosti na osnovu podataka o tlu dobijenih od obrađivača elaborata KOSOVO-
PROJEKTA. Dubina fundiranja temelja samaca je -6.70 (69.5) i 6.5 (69.7) obzirom na blizinu temelja u redu
A i temelja napojnih pumpi.

Ploča na koti ±0.00

Konstrukcija kote ±0.00 u mašinskoj sali GPO-a služi za smeštaj, opsluživanje i manipulaciju tehnološke
opreme I i II bloka instalisane snage 2 x 348.5 MW. Kota ±0.00 je armirano betonska ploča debljine 15 cm,
koja prenosi opterećenje preko greda, stubova i zidova na temelje. Pored tehnološke opreme, čeličnih
galerija preko kote ±0.00 predviđena je i pruga normalnog koloseka za transport opreme.

Pored tehnoloških otvora i prodora na koti ±0.00, nalaze se i gornje ploče temelja napojnih pumpi, koje su
odvojene od konstrukcije kote ±0.00 dilatacionim razdelnicama debljine 2 cm.

Stubovi turbinskog stola takođe su dilatirani u odnosu na konstrukciju kote ±0.00, razdelnicama debljine 2
cm.
Konstrukcija kote ±0.00 je računata sa opterećenjima: od opreme smeštene na koti ±0.00, cevovoda koji
su obešeni o konstrukciju kote ±0.00, korisnog tereta p= 10 kN/m 2, železničke pruge normalnog koloseka i
sopstvene težine. Celokupna armirano beonska konstrukcija projektovana je u MB 30 i čeliku Č 240/360.
Turbinski sto

Za potrebe TE DRMNO predviđen je turbogenerator kapaciteta 348 MW, poljske proizvodnje.

Podaci za projektovanje turbinskog stola dobijeni su od poljskog isporučioca opreme i projektanta

tehnologije. Podloge, na osnovu kojih je urađen proračun, su sledeće:
1. ZEMECH – planovi br. 0232480 ark. 1/7 do 7/7,
2. ENERGOPROJEKT–TN– cevovodi rashladne vode,
3. MEGADEX – planovi oslonaca kondenzatora br.9594 i 9595
4. ZEMECH – Technische Bedingungen der Projektierung, Ausfuhrung und Abnahme von
Turbosatz–Stahlbetonfundamenten

Opis konstrukcije

Temelj je ramovska konstrukcija sa uklještenim stubovima u masivnu donju ploču. Fundiranje je izvršeno
plitko, na dubini -7.70m (aps. kota 68.50).

Odluka o plitkom fundiranju doneta je na osnovu koji su dati od strane Kosovoprojekta (pismo br. I-9134 od
11.09.1981.). Na temeljnom kontaktu nalazi se sloj lesoidne gline debljine 1.40 do 2.10m, ispod tog sloja je
pesak, a na dubini 3.40m ispod kote fundiranja je slabo konsolidovan mulj. Za stalno opterećenje, pri kome
se obavlja konsolidacija tla, granično stanje ravnoteže u mulju obezbeđuje se sa 260 KN/m 2 (kontaktno
centrično opterećenje na 68.50), a projektno naprezanje na tlo od stalnog opterećenja iznosi 230 KN/m 2
(centrično).

Na osnovu pisma Kosovoprojekta br. I/12396 od 18.12.1981. ispod temeljne ploče treba izvršiti zamenu
lesoidne gline u debljini od 1.0m tamponom od šljunka, kako bi se sprečilo plastično tečenje mulja i
smanjilo sleganje (maks. 3.9 cm). Konsolidacija će se obaviti za 16 meseci, što je ranije od predviđenog
vremena za fazu montaže, imajući pri tome u vidu dreniranje lesoidne gline i mulja u 2 pravca.

Za tampon od šljunka postići zbijenost od 60.000 KN/m 2.

Turbinski sto je dilatacijom odvojen od ostalih delova mašinske sale. Na koti -4.20 (gornja ivica temeljne
ploče), se oslanjaju sekundarni betonski stubovi za nošenje galerija i tavanice na ±0.00, kao i cevovodi
rashladne vode. Inače ploče i grede tavanice na ±0.00 su takođe dilatacijom odvojene od stubova
turbinskog stola.

Prostornu ramovsku konstrukciju sačinjavaju poprečne i podužne grede sa stubovima uklještenim u donju
ploču.

Gabaritne mere i dimenzije pojedinih elemenata utvrđeni su od strane isporučioca opreme i promene nisu
dozvoljene bez njihove saglasnosti. U pogledu mera propisane su tolerancije u „Tehn. uslovima“ firme
ZAMECH.

Gornja kota stola iznosi +12.0m, a dodnja kota -4.20.

Vrsta opterećenja

Turbinski sto računat je na sledeća opterećenja:

Stalni teret:
1. Težina mašine na +12.00
2. Uticaji od cevovoda pri norm. Radu
3. Oprema na -4.20 (kondenzator, covovodi rashl. vode i dr.)
4. Opterećenje od sekundarnih stubova
5. Sopstvena težina stola sa temeljnom pločom
6. Temperaturne promene (Δ tR)

6.a. Skupljanje betona (Δ tR)

7. Temperaturne razlike (Δ tN)
8. Uticaji trenja od termičkih dilatacija (Δ tm)
Povremeno – statičko opt.
1. Kratki spoj
2. Uticaj kondenzatora pri havar. nivou
3. Lom lopatica

Dinamičko opterećenje – uticaji periodičnih sila:

1. Seizmika

Temeljna ploča

Temeljna ploča tretirana je kao podužna kontragreda na krutoj podlozi. Odozgo deluju sile preko stubova, a
odozdo pravolinijski raspoređeno reaktivno opterećenje (v. DIN 4024 – STÜTZKONSTRUKTIONEN FÜR
ROTIERENDE MASCHINENVORZUGSWETSE TISCHFUNDAMENTE FÜR DAMPFTURBINEN –A.2.28.).
Proračun je sproveden za sve slučajeve opterećenja, a dimenzionisanje je izvršeno za najnepovoljniju
kombinaciju opterećenja. Podužna armatura je raspoređena u 2 trake ispod reda stubova. Preostali deo se
armira konstruktivno. U ravni ramova sračunata je armatura za prijem momenata uklještenja stubova u
poprečnom pravcu.

Sprovedena je provera uticaja u temeljnoj ploči na elastičnoj podlozi. Račun je sproveden u Računskom
centru Energoprojekta, i to za 2 ekstremne vrednosti c=1.5 daN/cm 2 i c=10 daN/cm2. Usvojena je armatura
koja zadovoljava i za havarijski slučaj opterećenja i c=1.5 daN/cm 2.

Debljina temeljne ploče je 1/10.8 dužine ploče, što zadovoljava uslov da je preporučljivo min d=1/15 (v.
Lipinski Fundamente und Tragkonstruktionen für Maschinen) ili min d=1/10 (DIN 4024-t.2.46). Takođe je
zadovoljen uslov da težina ploče (bez kondenzatora) nije manja od težine stola i mašine (DIN 4024-t.2.46).

Marka betona je 30, armatura ČO-200. Količina armature je u uobičajenim granicama i iznosi 65 kg/m 3.
Dinamički proračun
Periodične sile su određene iz uslova da njihova vrednost ne prelazi 0.20ℒ. ℒ je težina rotirajućeg dela i data je od strane isporučioca opreme. U podlogama je
definisan raspored i mesto dejstva preko ležajeva na sto. Prema tome periodične sile su proporcionalne težini odgovarajućih rotirajućih delova.

Kako je rad turbogeneratora harmonijsko periodično opterećenje, usvojen je zakon promene prema
sinusnoj odn. kosinusnoj funkciji. S obzirom na složenost konstrukcije proračun je urađen u računskom
centru Energoprojekta prema programu zasnovanom na „metodi konačnih elemenata“. (SAP V)

U prvom koraku sračunate su sopstvene oscilacije u sva tri pravca. Prostorna konstrukcija je izdeljena na
niz štapova koji pretpostavljaju konačne elemente za rad računara.

Na osnovu dobijenih sopstvenih vibracija utvrđeno je da su te vrednosti udaljene od radnog broja obrtaja
turbogeneratora. Tek za 9. ton (vibracije višeg reda) broj sopstvenih vibracija se približio broju obrtaja
mašine, što je potpuno zadovoljavajuće, i to za vertikalne vibracije, dok je za horiz. Vibracije još povoljnije
stanje. Amplitude su takođe zadovoljavajuće, u dozvoljenim granicama (v. VDI 2056 – RICHTLINIEN-
BEURTEILUNGS-MASE STABE FUR MECHANISCHE SCHWINGUNGEN VON MASCHINEN – str.12,
dijagram 7).

Sledeći postupak je bio sračunavanje dinamičkih sila i uticaja u ramu od istih. Pošto u proračunu na
elektronskom računaru ne figuruše koeficijent učestalosti i zamora, to je usvojen (prema sovjetskim
preporukama) koeficijent 4.0. Na osnovu gore iznetog zaključuje se da projektovane dimenzije u potpunosti
zadovoljavaju uslove obezbeđenja protiv pojave rezonanse.

Statički proračun

Turbinski sto računat je kao prostorna ramovska konstrukcija sa krutim uglovima. Uticaji su sračunati u
računskom centru Energoprojekta. Proračun je sproveden za sve slučajeve opterećenja pomenute u ovom
izveštaju, jedino su uticaji od ravnomernog zagrevanja računati van rač. centra.

Priložena je tabela svih uticaja za sve slučajeve opterećenja i date najnepovoljnije moguće kombinacije.
Sračunati su momenti i transv. sile u 2 ravni, momenat torzije i normalna sila u svim štapovima rama.

Kao poseban proračun dati su uticaji seizmike za jačinu zemljotresa od 8 stepeni po MCS (Kc=0.05). I ovaj
proračun je urađen putem elektronskog računara sa posebnim programom.

Dimenzionisanje je izvršeno prema našim propisima.

Količina armature je određivana prema SAGER-ovim tablicama, pošto je pretežno koso savijanje (veliki
ekscentritet) sa pritiskujućom ili zatežućom silom (kod rigli).

Usvojena marka betona je MB 30, a primenjeni čelik je glatki ČO-200.

Liftovski tornjevi

Tornjevi za liftove za TE „Drmno“, su ukupne visine 87.70m spoljnih dimenzija poprečnog preseka 7.20 x
6.75m. Debljine zidova su promenljive po visini što je uslovljeno spoljnim uticajima koji deluju na stablo
tornja.
Na vrhu tornja obrazovano je proširenje dimenzija 9.20 x 10.75m predviđeno za mašinsku kućicu na koti
+80.80 koja opslužuje teretni lift nosivosti 30 kN, i za vidikovac sa restoranom na koti +83.30 i liftovskom
tornju 1. Noseća konstrukcija krova je čelična.

Izvršena je detaljna analiza opterećenja vetrom. Za osnovno opterećenje vetrom na visini od 10m uzeto je
prema propisima 70 daN/m 2 (II zona vetra). Dinamički koeficijent i koeficijent oblika određen je prema
Poljskim propisima. Seizmički uticaji na toranj analizirani su metodom odgovarajućih ekvivalentnih statičkih
sila.

Izvršena je kontrola stabilnosti tornja. Dužina izvijanja je merodavna za usvajanje minimalnih procenata
armiranja preseka.

Linearna deformacija vrha tornja nalazi se u dozvoljenim granicama.

Analizom naponskog stanja kritičnih preseka dokazano je da se konstrukcija nalazi u domenu naponskog
stanja malog ekscentriciteta.
Seizmički proračun svih konstruktivnih elemenata objekata je sproveden prema merodavnoj seizmičkoj
karti za povratni period od 500 godina, za VIII zonu MSK skale za ks=0.05.

Tornjevi su fundirani na šipovima sistema „Franki“ Ø520. Izvršeno je zajedničko fundiranje liftovskog tornja
i stubova D1 i Da1 čelične konstrukcije kotlarnice. U pogledu korišćenja materijala konstrukcija je
projektovana u betonu čvrstoće 30 MPa (sem naglavne ploče šipova, koja je 20 MPa) a upotrebljen je glatki
čelik sa karasterističnim granicama 240/360 MPa.

Napomena:

Na osnovu pregledanog postojećeg proračuna objekat ispunjava zahteve u pogledu nosivosti i stabilnosti
prema propisima u vreme izgradnje objekta.
Na osnovu vizuelnog pregleda konstrukcije ustanovljeno je da ista nije pretrpela oštećenja ili dobila
nedozvoljene deforamcije, odnosno da je nije potrebno sanirati.
Projekat je urađen isključivo radi ozakonjenja objekta (dobijanja saglasnosti MUPa), samo u tu svrhu se
može koristiti.