Elektronika

Elektronika je oblast elektrotehnike koja se bavi razvojem elektronskih elemenata i elektronskih sistema koji se
sastoje od velikog broja elektronskih elemenata.
Primena elektronike je velika i prisutna je u uređajima koji se svakodnevno koriste, kao što su: televizori, radio
aparati, računari, telefoni, veš mašine, sistemi za prenos i obradu podataka.
Kretanje elektona kroz vakuum u električnom polju i magnetnom polju

Proučavanje kretanja naelektrisanih čestica u vakuumu je značajno zbog primene tog kretanja u elektronskim
cevima i elektronskim mikroskopima.

Električno polje – se javlja i deluje na naelektrisane čestice u stanju mirovanja.

Kretanje u pravcu linija polja

Kada se elektron čija je količina naelektrisanja 𝑒 nađe u homogenom električnom polju vektora jačine 𝐸⃗ , na
njega će delovati električna sila intenziteta 𝐹 = 𝐸 ∙ 𝑒 [1]. Pošto je elektron negativno naelektrisana čestica, pod
dejstvom te sile on če se kretati u suprotnom smeru od smera vektora električnog polja 𝐸⃗ , duž linija polja. Na
osnovu II Njutnovog zakona 𝐹 = 𝑚 ∙ 𝑎 [2], može se izraziti ubrzanje elektrona. Izjednačavanjem [1] = [2],
dobija se: 𝑚 ∙ 𝑎 = 𝐸 ∙ 𝑒
𝐸∙𝑒 𝑚
𝑎= [ ] [ 3]
𝑚 𝑠2
Pošto se elektron kreće ubrzano, brzina kretanja se povećava, a samim tim i njegoava kinetička energija. Ta
kinetička energija je u stvari jednaka radu koje nad elektronom utoši električno polje.
Kretanje u pravcu normalnim na pravac linija polja

Početna brzina kretanje elektrona 𝑉𝑜 iznosi nula i predstavlja horizontalnu brzinu, kako električno polje E
𝑣
deluje silom F na elektron i on dobija i vertikalnu brzinu 𝑉𝑦 . Ta brzina je dobija iz ubrzanja: 𝑎 = 𝑡 [4]

𝑉𝑦 = 𝑎 ∙ 𝑡 [5]
 𝐸∙𝑒
Izjednačavanjem [4] i [5] dobija se konačni izraz za brzinu kretanja elektorna 𝑉𝑦 = ∙ 𝑡 .Vreme koje pređe
𝑚
𝑙 𝐸∙𝑒∙𝑙 𝑘𝑚
elektron je 𝑡 = 𝑣 , pa je samim tim brzina 𝑉𝑦 = 𝑚∙𝑣 [ ]
0 0 𝑠

Elektron se u prostoru između ploča kondenzatora kreće po paraboli, a po izlasku iz električnog polja kreće se
pravolinijski.
Magnetno polje – se javlja i deluje na naelektrisanje čestice koje se kreću.

Kada elekton uđe u homogeno magnetno polje normalno na linije magnetne indukcije na njega će delovati
Lorencova sila 𝐹 = 𝑒 ∙ 𝑉 ∙ 𝐵 [1]. Pošto je Lorencova sila normalna na pravac kretanja elektrona, ona neće
promeniti brzinu elektrona, već samo njen pravac. Zbog toga će se elektron kretati ravnomerno po kružnoj
𝑚∙𝑉 2
putanji gde je V – tangencijalna brzina, a F – centripetalna sila. 𝐹 = [2] izjednačavanjem [1] i [2] se dobiaj:
𝑟
𝑚∙𝑉 2
𝑒∙𝑉∙𝐵 = 𝑟

Poluprečnika te kružne putanje elektrona je

𝑚∙𝑉
𝑟=
𝑒∙𝐵
Vreme za koje elektron u magnetnom polju obiđe tu kružnu putanju zavisi samo od vrednosti naelektrisanja,
mase i intenziteta magnetne indukcije. Na ovoj činjenici zasniva se rad uređaja za ubrzavanje čestica i za
dobijanje čestica velikih kinetičkih energija – akceleratora.