Termička obrada i inženjerstvo površina Laboratorija za termičku obradu

Prof. Dr Branko Škorić, Vanr. Prof.Dr Pal Terek Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Projekat iz izbora prevlake 2021/2022

Student: Perić Nikola PM 8-2021

Obujmica za pričvršćivanje cevi, dimenzija 80x34mm, izrađuje se od ugljeničnog čelika (C60)

procesima plastičnog deformisanja u veoma velikim serijama (masovno). Obujmica je
namenjena primeni u spoljašnjim atmosferskim uslovima i kod ovog dela ne postoji potreba za lepim
estetksim izgledom. Međutim, imajući u vidu da je deo izložen spoljašnjim uslovima on je intenzivno
izložen korozionom dejstvu vlage iz vazduha i vodi iz atmosferskih padavina. Kako bi se povećala
trajnost ovih elemenata i omogućilo njegovo adekvatno funkcionisanje potrebno je predvideti
primenu zaštitne prevlake na njegovim površinama.

Izvršiti odabir optimalne vrste prevlake (ili sistema slojeva) koja može da se primeni za zaštitu
predmetnog elementa i predložiti tehnologiju njenog nanošenja. Izabrati najjevtinije moguće rešenje.
Obrazložiti razloge odabira tog rešenja, prednosti i nedostatke takvog rešenja i diskutovati
mogućnost primene neke druge prevlake i/ili tehnologije nanošenja. U slučaju kada je potrebno, dati
dodatne napomene i komentare vezano za odabrano rešenje.
 Rešenje:

1. Kao prvo i najbolje rešenje koristice se Alitiranje čelika.

Allitiranje je proces nanošenja slojeva aluminijuma i njegovih legura na površine materijala
tretmanom radnih predmeta u kadama sa rastopljenim metalom. Ovom tehnologijom se
najčešće tretiraju površine čelika. Alitirani slojevi predstavljaju veoma dobru korozionu zaštitu
sto nam je u datom primeru prioritet, dobra koroziona zastita se javlja iz razloga što na
površinama aluminijuma i njegovih legura nastaje veoma inertan i stabilan oksid Al2O3. U
poređenju sa slojevima dobijenih toplim cikovanjem sa aluminijumom, alitirani slojevi imaju
višestruko veću korozionu i oksidacionu postojanost. Proces alitiranja se izvodi na
temperaturama od 750 do 800 °C , u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Uopšteno se može smatrati da se ovom tehnologijom dobijaju slojevi debljine od nekoliko do
oko 30 µm. Aluminijum ima veoma visok afinitet ka železu i stvaranju intermetalnih jedinjenja
sa njime. Stoga izlaganjem čelika legurama aluminijuma dolazi do nastanka većeg broja
različitih intermetalnih jedinjenja Fe – Al koja imaju dobru vezu sa čelikom. Iz tog razloga,
kada se alitiranjem izrade kvalitetni slojevi oni mogu da se odlikuju i veoma dobrom
duktilnošću što sprečava njihovo odljuskavanje. Kada se alitirani radni predmeti podvrgavaju
naknadnoj termičkoj obradi dolazi do difuzije hemijskih elemenata između sloja i podloge i
stoga se dobijaju mnogo kvalitetniji i duktilniji slojevi. Alitiranje se koristi za oblaganje
proizvoda izloženih jako izraženim korozionim i oksidacionim atmosferama i povišenim
temperaturama. Alitirani slojevi su se veoma dobro pokazali da delovima izduvnih sistema
automobila, ili na elementima kroz koje prolaze korozioni gasovi u prisustvu povišenih
temperatura. Takođe se koristi kao zaštitni sloj čeličnih limova u preradi tehnologijama koje
uključuju visoku temperaturu, kao što su plastično deformisanje. Veoma velika prednosti je što
je zavarljivost alitiranih elemenata veoma dobra. Najveći nedostatak ove tehnologije je visoka
temperatura nanošenja prevlaka.

2. Kao drugo resenje koristićemo toplo cinkovanje.

Antikorozivna zaštita toplim cinkovanjem se koristi za kompletni čelični program kao sto su
odbojne ograde, vertikalne signalizacije, ograde mostova, stubova za znakove,...., čelične
konstrukcije hala, krovne konstrukcije, cevi, oprema za štale, cevne ograde, kovane ograde,
balkonske ograde za javnu i industrijsku upotrebu, rešetkasta gazišta, šasije autoprikolica,
poljoprivredna oprema, novija signalizacijska oprema za železnice i još bi mogli da nabrojimo.

Cinkovanje na toplo iz rastopa je veoma rasprostranjena i pristupačna, korozivna zaštita legura

na bazi železa i teško-topljivih legura metala, izvodi se na temperaturama od 430 – 460 °C, a
dobijaju se slojevi debljine od 50µm i više. Otpornost na koroziju prevlaka cinka se
poboljšavaju kada se u leguru cinka dodaju određene količine aluminijuma i silicijuma.
Njihovim dodatkom aluminijuma se na spoljašnjim površinama slojeva cinka formiraju tanki
slojevi Al2O3 što je veoma intertan materijal, otporan na oksidaciju i koroziju. Prema količini
dodatka aluminijuma u leguru cinka razlikuju se procesi sa 5% Al, i sa 55% Al i 1.6% Si, ali i
drugi. U poređenju sa slojevima cinka proizvedenih elektro-depozicijom slojevi proizvedeni
toplim cinkovanjem su deblji i mnogo su otporniji na koroziju koja se javlja u spoljašnjim
uslovima.

Velika prednost toplo cinkovane prevlake je dugotrajna otpornost na koroziju. Trajanje takve
prevlake zavisi od toga, u kom klimatskom tipu se nalazi. Po standardu SIST EN ISO 14713 –
Antikorozivna zaštita gvozdenih i čeličnih konstrukcija – Cinkove i aluminijumske prevlake,
poznajemo 6 klimatskih tipova atmosfere. Kod početne debljine toplo cinkovene prevlake 100
µm, ista će u ruralnoj atmosferi izdržati više od 100 godina (tip C2 : 0,1 - 0,7 µm/godinu), a u
urbanim područjima i blagoj primorskoj klimi više od 50 godina (tip C3: 0,7 - 2 µm/godinu).
Mozemo spomenuti I da u poređenju sa slojevima cinka proizvedenih elektro-depozicijom
slojevi proizvedeni toplim cinkovanjem su deblji i mnogo su otporniji na koroziju koja se javlja
u spoljašnjim uslovima,tako da je bolja opcija toplo cinkovanje.

3. Kao treću opciju mozemo spomenuti kombinaciju Niklovanje i hromiranje elektro-

depozicijom
Nikovanje i hromiranje se kombinuje da bi se proizveo vrhunski sloj otporan na koroziju.
Najbolja višeslojna prevlaka se dobija troslojnom prevlakom koja kombinuje niklovani sloj,
svetlo niklovani sloj, sloja poroznog hroma na vrhu. Ovakvom kombinacijom slojeva se stvara
ušteda u debljini sloja hroma a dobija se odlična koroziona postojanost. To je postignuto
posebnim dizajnom slojeva u kojim je tačno definisano koja vrsta sloja mora da postoji. Dobra
koroziona zaštita je kod ovakve višeslojne prevlake dobijena samo u slučajevima kada je
primenjena mikroporzona prevlaka, čijom primenom na svetlom niklu dolazi do lateralne
korozije sloja na velikom broju mikro-lokacija u dužem vremenskom periodu i na taj način se
sprečava direktan prodor korozije na dole.

Možemo reći da samo niklovanje tj Slojevi nikla se odlikuju veoma dobrom korozionom
otpornošću ali i slojevima relativno niže tvrdoće, ali moramo reći da se niklovanje u 80%
slucajeva koristi u svrhu dekorativnog karaktera,a samo 20 % u inzinjerske svrhe.

Dok samo hromiranje, Hrom je veoma pogodan metal za izradu zaštitnih prevlaka jer na svojim
površinama stvara stabilne Cr–O koji se odlikuju veoma visokom inertnošću, korozionom i
oksidacionom otpornošću. Uz to slojevi hroma imaju solidno visoku tvrdoću, što je važno za
tribološke primene ovih slojeva. Velika prednost procesa je to što se izvodi na temperaturama
od 40 do 55°C. Elektrolitičke prevlake hroma se dele na tvrde hromne slojeve (debljine od 2 do
200µm) i na dekorativne hromne slojeve (debljine manje od 2 µm) [1]. Slojevi hroma imaju
veoma široku primenu. Koriste se za veliki broj triboloških primena gde je osim trenja i habanja
važna i otpornost na koroziju i oksidaciju. Zbog veoma dobrog balansa osobina ovi slojevi su
do pre 30 – 40 godina bili najrasprostranjeniji slojevi za zaštitu različitih komponenti koje se
koriste u tribološkim i korozionim uslovima. nanošenje slojeva na velike i kompleksne elemente
nije problematično, proces je nisko-temperaturni ali je veoma toksičan, kancerogen i ima jako
loše efekte na životnu sredinu.
Tako da možemo reci da je kombinacija hroma I nikla idealna za zaštitu protiv korozije.

Kao jednu od metoda koje mozemo spomenuti I eliminisati je Nitriranje. Nitriranje je

termohemijski process u kojem se povrsinski sloj celika difuzijom obogacuje atomima azota u
cilju povecanja tvrdoce otpornosti na habanje , ima dobru korozionu zastitu sto je nama
potrebno ali ipak njegova primena je za delove koji rade na temparaturi od 500 stepeni I koji su
izlozeni velikim pritiscima I habanju.

Možemo eliminisati i prevlake dobijene PVD procesima , zbog viših vrednosti pritisnih
napona prevlake dobijene PVD procesima se odlikuju veoma dobrim mehaničkim osobinama i
otpornošću na habanje. Sa tog aspekta su one pogodnije za primenu na teže opterećenim alatima
za obradu rezanjem materijala, što u traženom slučaju nije zahtevano.

Takođe možemo eliminisati Termal sprejing tehnologije jer bi bile mnogo skuplje I sa aspekta
proizvodnje manje efikasna metoda. Termal sprejing metoda se koristi na specijalnim alatima
izloženim visokim pritiscima, za reparaciju delova mašina,… Što nama nije prioritet.

Dlc prevlake eliminisati jer imaju namenu poboljšanja triboloških osobina.

CVD postupak takodje eliminisati, jer se na većim temparaturama nanose tvrde prevlake koje
imaju ravnomeran nanos I dobru atheziju, koriste se najčešće kod nanošenja keramičkih
prevlaka.