IX – СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕД.

Сис еми линеарних је начина су једна од централних про лема линеарне алге ре.
Своју примјену налазе у линеарној алге ри, али и свим другим математичким дисциплинама.
Такође, своју примјену налазе у ројним примјенама математике у свим научним о ластима.

1 – Д ЕФИНИЦИЈА ПРОБЛЕМА
Дефинишимо прво појам сис ема линеарних је начина, заједно са потре ним
ознакама, које користимо.

Д ЕФИНИЦИЈА 1 – С ИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕ ДНАЧИНА

За низ непознатих 𝑥 , … , 𝑥 дефинишемо сис ем о 𝑛 линеарних је начина као
скуп једначина о лика:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ ,
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 =𝑏

гдје 𝑎 , 𝑖 = 1, 𝑛, 𝑗 = 1, 𝑚 називамо коефицијен има сис ема линеарних

једначинама, а 𝑏 , 𝑖 = 1, 𝑛 називамо сло о ним члановима. Наведени систем
линеарних једначина, можемо записати у матричном о лику на слиједећи
начин:

𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ .
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏

Уведемо ли ознаке:

𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ ,
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏

Систем линеарних једначина можемо још краће записати као: 𝐴 ∙ 𝑋 = 𝐵.

Матрицу 𝐴, називамо ма рицом сис ема; матрицу 𝑋, називамо ма рицом
не озна их, а матрицу 𝐵, називамо ма рицом сло о них чланова.

Под појмом рјешавања система линеарних

једначина подразумијевамо одређивање
непознатих 𝑥 , … , 𝑥 .

У геометријском смислу систем од 3 линеарне

једначине са 3 непознате можемо предочити
као про лем одређивања пресјека три равни у
простору, како је то представљено на Слици 8.

У наставку овог поглавља навешћемо два

С ЛИКА 9 – П РЕСЈЕК ТРИ РАВНИ начина за рјешавање система линеарних
У ПРОСТОРУ једначина.

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 104

2 – Г АУСОВ МЕТОД
Гаусов ме о за рјешавање система линеарних једначина до ио је име по
њемачком математичару Карлу Фри риху Гаусу (Carl Friedrich Gauss). Ради
се о општој методи за рјешавање 𝑛 линеарних једначина са непознатих 𝑚.

Прије излагања метода уведимо појам елемен арне рансформације, који

ће нам олакшати његово излагање.

Д Е Ф И Н И Ц И Ј А 2 – Е Л Е М ЕН ТА Р НА ТР А Н СФ ОР МА Ц И Ј А
Под појмом елемен арне рансформације над системом линеарних
једначина подразумијевамо једну од слиједећих операција над системом:

1. Међусо на замјена мјеста једначина у систему.

2. Множење једне једначине са ројем различитим од нуле и са ирање
тако до ијене једначине са неком другом једначином из система.

Т ЕО Р Е МА 1 – Т ЕО Р Е МА О Е Л Е МЕ Н Т А Р Н И М ТР А Н СФ ОР МА Ц ИЈ А МА
Нека је дат систем линеарних једначина:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏

Примјеном елементарне трансформације над датим системом до ијамо нови

систем линеарних једначина:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 =𝑏

О а система линеарних једначина су еквивалентна тј. ако имају рјешења,

она су иста.

Теорему 1 наводимо ез доказа.

Чињеницу да су два система линеарних једначина еквивалентна означавамо

логичким везником еквиваленције ↔, или ознаком ~.

П О С Т У ПА К 1 – Г А У С О В МЕ Т О Д
Нека је дат систем од 𝑛 линеарних једначина, са 𝑚 непознатих:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏

[Корак 1] – Елиминација непознатих

Из система линеарних једначина уочимо једну једначину, рецимо 𝑖-ту, и у њој
непознату са најмањим коефицијентом. Ту једначину поставимо као прву
једначину у систему:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
.
⋮
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 105

Претпоставимо да је у 𝑖-тој једначини коефицијент најмањи по апсолутној
вриједности и при томе различит он нуле уз непознату 𝑥 . У свим преосталим
једначинама осло одимо се непознате 𝑥 , тако што прво једначину коју смо
ставили као прво подијелимо са 𝑎 :

𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏 .
⋮
𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏

Помножимо затим 𝑖-ту једначину (сада прву) понаосо са 𝑎 , za 𝑘 ≠ 𝑖 и

одузмемо је од 𝑘-те једначине. На тај начин осло ађамо се 𝑎 𝑥 са ирака у
преосталим једначинама тј. од непознате 𝑥 у њима:

𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏 .
⋮
𝑎 𝑥 + ⋯+ 𝑎 𝑥 = 𝑏

Полазни систем и управо до ијени су еквивалентни на основу Теореме 1,

јер смо у процесу трансформације користили елементарне трансформације.
Приликом примјене елементарних трансформација могуће је да се нека од
једначина трансформише у једнакост 0 = 0 или 0 = 𝑐, гдје је 𝑐 ≠ 0. У првом
случају од ацујемо једначину, а у другом закључујемо да систем линеарних
једначина нема рјешења.

Процес елиминисања непознатих наставимо све док га не примијенимо на

сваку од преосталих једначина. На крају до ијамо ија онализовани систем
од 𝑙 ≤ 𝑚 линеарних једначина о лика:

𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 =𝛽
⎧
⎪ 𝑥 +𝛼 𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
𝑥 +𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽 .
⎨ ⋱
⎪
⎩ 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 = 𝛽

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

Након спроведеног поступка дијагонализације у прилици смо да ријешимо
систем линеарних једначина. Број и врста рјешења зависиће од вриједности 𝑙,
тј. роја једначина у систему након дијагонализације.

[Корак 2.1] – Случаја да је 𝒍 = 𝒎

Ако је 𝑙 = 𝑚, тада систем линеарних једначина има јединствена рјешења. Он
након дијагонализације има о лик:

𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 =𝛽
⎧ 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
⎪
𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 =𝛽
⋱ .
⎨
⎪ 𝑥 + 𝛼 ; 𝑥 =𝛽
⎩ 𝑥 =𝛽

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 106

Из њега лако израчунавамо непознате о рнутим редослиједом:

𝑥 =𝛽 ;

𝑥 + 𝛼 ; 𝑥 =𝛽 ↔ 𝑥 + 𝛼 ; 𝛽 =𝛽 ↔

𝑥 =𝛽 −𝛼 ; 𝛽

[Корак 2.2] – Случаја да је 𝒍 < 𝒎

Ако је 𝑙 < 𝑚, тада систем линеарних једначина нема јединствена рјешења.
Израчунамо разлику 𝑚 − 𝑙, толико непознатих сматраћемо као параметре од
којих зависи рјешење система једначина. Систем линеарних једначина
напишемо у о лику:

𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯ +𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯− 𝛼 𝑥
⎧
⎪ 𝑥 + 𝛼 𝑥 + 𝛼 𝑥 + ⋯+ 𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯− 𝛼 𝑥
𝑥 +𝛼 𝑥 +⋯+𝛼 𝑥 = 𝛽 −𝛼 ; 𝑥 − ⋯−𝛼 𝑥 .
⎨ ⋱
⎪
⎩ 𝑥 =𝛽 −𝛼; 𝑥 −⋯−𝛼 𝑥

Даље, овај случај третирамо као и [Случај 2.1], рјешавајући непознате уназад
𝑥 , … , 𝑥 . Непознате 𝑥 , … , 𝑥 посматрамо као параметре, који нам генеришу
есконачно много рјешења полазног система линеарних једначина – за сваку
појединачну вриједност 𝑥 , … , 𝑥 до ијамо по једно рјешење система.

З АДАТАК 1
Гаусовом методом ријешити систем линеарних једначина:

𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4 .
−𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1

[Корак 1] – Елиминација непознатих

Иза еримо прву једначину и непознату 𝑥, коју ћемо елиминисати из
преосталих непознатих. Непознате 𝑥 се осло ађамо из друге једначине,
тако што прву помножимо са 2 и одузмемо је од друге једначине. У трећој
једначини се осло ађамо, тако што прву једначину са еремо са трећом.

𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3 ∙2 ∙1
2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4 −
−𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1 +

Након назначених операција систем линеарних једначина се трансформише у:

𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
𝑦 − 4𝑧 = −2.
−𝑦 + 4𝑧 = 2

Из већ наведеног види се да су сада друга и трећа једначина исте. Међутим,

спровешћемо даље поступак елиминације непознатих, тако што сада ирамо
другу једначину. Њу је довољно са рати са трећом, како и елиминисали
непознату 𝑦:

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 107

 𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
𝑦 − 4𝑧 = −2 ∙ 1.
−𝑦 + 4𝑧 = 2 +

Систем линеарних једначина се тада трансформише у систем:

𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
𝑦 − 4𝑧 = −2.
0=0

Очигледно трећа једначина се трансформисала у идентитет, који нам не пружа

информацију о систему, па је можемо изоставити из система линеарних
једначина, који тада узима о лик:

𝑥+ 𝑦+ 𝑧=3
.
𝑦 − 4𝑧 = −2

Овим је процес елиминације непознатих завршен у систему линеарних

једначина. Систем је сада дијагонализован, па можемо наставити са
дискусијом и рјешавањем система.

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

Полазни систем линеарних једначина у дијагоналном о лику свео се на систем
од двије једначине (𝑙 = 2) са три непознате (𝑚 = 3). Пошто је 𝑙 < 𝑚, то значи
да ће систем имати есконачно много рјешења. Како је 𝑚 − 𝑙 = 3 − 2 = 1,
то значи да ће једна од непознатих ити параметар, преко којег до ијамо
есконачно много рјешења система линеарних једначина, то ће ити
непозната 𝑧. Пре ацимо непознату 𝑧 на десну страну једначина, и
наставимо да рјешавамо систем, као систем од двије линеарне
једначине са двије непознате 𝑥 и 𝑦:

𝑥+𝑦 =3−𝑧
.
𝑦 = −2 + 4𝑧

Приступимо даље рјешавању система, тако што израчунавамо непознате

уназад: прво 𝑦, па 𝑥. Непозната 𝑦 је већ изражена преко 𝑧, остаје још да
изразимо 𝑥, преко 𝑧:

𝑥+𝑦 =3−𝑧 ↔

𝑥 + (−2 + 4𝑧) = 3 − 𝑧 ↔

𝑥 − 2 + 4𝑧 = 3 − 𝑧 ↔

𝑥 = 3 − 𝑧 + 2 − 4𝑧 ↔

𝑥 = 5 − 5𝑧.

На крају закључујемо да полазни систем од три линеарне једначине са три

непознате има есконачно много рјешења о лика:

𝑥 = 5 − 5𝑧
𝑦 = −2 + 4𝑧 .
𝑧∈ℝ

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 108

З АДАТАК 2
Гаусовом методом ријешити систем линеарних једначина:

𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑥 + 2𝑦 − 3𝑧 + 3𝑢 = 1
.
2𝑥 − 𝑦 − 𝑧 − 4𝑢 = −3
𝑥 − 2𝑦 + 𝑧 − 5𝑢 = −3

[Корак 1] – Елиминација непознатих

Иза еримо прву једначину и непознату 𝑥, елиминишимо из преосталих
једначина:

𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0 ∙1 ∙2 ∙1 𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑥 + 2𝑦 − 3𝑧 + 3𝑢 = 1 − 𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1
− ~ .
2𝑥 − 𝑦 − 𝑧 − 4𝑢 = −3 −3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3
𝑥 − 2𝑦 + 𝑧 − 5𝑢 = −3 − −3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3

Трећа и четврта једначина су исте, па је довољно да наведемо само једну,

па се систем своди на систем од три једначине са четири непознате:

𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 .
−3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3

Бирамо сада другу једначину и у трећој елиминишемо непознату 𝑦:

𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0 𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 ∙3 ~ 𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1 .
−3𝑦 + 3𝑧 − 6𝑢 = −3 + 0=0

Идентитет од ацујемо, па се систем линеарних једначина своди на систем

од двије линеарне једначине са четири непознате:

𝑥 + 𝑦 − 2𝑧 + 𝑢 = 0
.
𝑦 − 𝑧 + 2𝑢 = 1

Горњи систем линеарних једначина је дијагонализован, па можемо наставити

са дискусијом и рјешавањем система линеарних једначина.

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

Полазни систем линеарних једначина у дијагоналном о лику свео се на
систем од двије једначине (𝑙 = 2) са четири непознате (𝑚 = 4). Пошто је
𝑙 < 𝑚, то значи да ће систем имати есконачно много рјешења. Како је
𝑚 − 𝑙 = 4 − 2 = 2, то значи да ће двије од непознатих ити параметри,
преко којих до ијамо есконачно много рјешења система линеарних
једначина, то ће ити непознате 𝑧 и 𝑢. Пре ацимо непознатe 𝑧 и 𝑢, на
десну страну једначина, и наставимо да рјешавамо систем, као систем
од двије линеарне једначине са двије непознате 𝑥 и 𝑦:

𝑥 + 𝑦 = 2𝑧 − 𝑢
.
𝑦 = 1 + 𝑧 − 2𝑢

Приступимо даље рјешавању система, тако што израчунавамо непознате

уназад: прво 𝑦, па 𝑥. Непозната 𝑦 је већ изражена преко 𝑧 и 𝑢, остаје још да
изразимо 𝑥, преко 𝑧 и 𝑢:

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 109

 𝑥 + 𝑦 = 2𝑧 − 𝑢 ↔

𝑥 + 1 + 𝑧 − 2𝑢 = 2𝑧 − 𝑢 ↔

𝑥 = 2𝑧 − 𝑢 − 1 − 𝑧 + 2𝑢 ↔

𝑥 = 𝑧 + 𝑢 − 1.

На крају закључујемо да полазни систем од четири линеарне једначине са

четири непознате има есконачно много рјешења о лика:

𝑥 =𝑧+𝑢−1
𝑦 = 1 + 𝑧 − 2𝑢 .
𝑧, 𝑢 ∈ ℝ

2 – К РАМЕРОВО ПРАВИЛО
Крамерово равило за рјешавање система линеарних једначина до ио је
име по швајцарском математичару Гар ријелу Крамеру (Gabriel Cramer).
Користимо га за дискусију и рјешење система линеарних једначина, који
имају једнак рој једначина и непознатих.

П О С Т У ПА К 1 – К Р А МЕ Р ОВ О ПР А В И Л О
Нека је дат систем од 𝑛 линеарних једначина, са 𝑛 непознатих:

𝑎 𝑥 + 𝑎 𝑥 + ⋯ +𝑎 𝑥 = 𝑏
⋮ .
𝑎 𝑥 +𝑎 𝑥 +⋯+𝑎 𝑥 = 𝑏

Уведемо ознаке:

𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏
⋮ ⋱ ⋮ ∙ ⋮ = ⋮ ,
𝑎 ⋯ 𝑎 𝑥 𝑏

Систем линеарних једначина можемо још краће записати као: 𝐴 ∙ 𝑋 = 𝐵.

[Корак 1] – Рачунање детерминанти

Израчунајмо првo детерминанту система:
𝑎 𝑎 ⋯ 𝑎
∆ = det(𝐴) = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ .
𝑎 𝑎 ⋯ 𝑎

Затим израчунајмо детерминате ∆ , за 𝑖 = 1, 𝑛, које до ијамо тако што 𝑖-ту

колону мијењамо са колоном сло одних чланова:

𝑏 𝑎 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑏 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑎 ⋯ 𝑏
∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ , ∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ … ∆ = ⋮ ⋮ ⋱ ⋮ .
𝑏 𝑎 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑏 ⋯ 𝑎 𝑎 𝑎 ⋯ 𝑏

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

Разликујемо укупно три случаја.

[Случај 2.1] – Систем има јединствена рјешења

Систем линеарних једначина има јединствена рјешења ако је ∆ ≠ 0. Рјешења
рачунамо користећи слиједеће формуле:

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 110

 ∆ ∆ ∆
𝑥 = , 𝑥 = , …, 𝑥 = .
∆ ∆ ∆
∆
Једноставније, горње формуле можемо записати као 𝑥 = , за 𝑖 = 1, 𝑛.
∆

[Случај 2.2] – Систем, ако има, има есконачно рјешења

Систем линеарних једначина, ако има, есконачно много рјешења у случају да
је ∆ = 0 и ∆ = 0, за 𝑖 = 1, 𝑛. Односно ако важи:

∆ = 0 ∧ (∀𝑖 ∈ {1, … , 𝑛}) ∆ = 0.

Систем даље рјешавамо примјеном Гаусове методе.

[Случај 2.3] – Систем нема рјешења

Систем линеарних једначина нема рјешења у случају да је ∆ = 0 и да постоји
ар једно 𝑖 ∈ {1, … , 𝑛} такво да је ∆ = 0. Односно ако важи:

∆ = 0 ∧ (∃𝑖 ∈ {1, … , 𝑛}) ∆ ≠ 0.

П Р И МЈ ЕР 1
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:

2𝑥 − 3𝑦 = 5
.
−3𝑥 + 5𝑦 = −7

Ради прегледности наведимо горњи систем линеарних једначина у матричном

о лику, а затим примијенимо Крамерово правило:

2 −3 𝑥 5
∙ 𝑦 = .
−3 5 −7
[Корак 1] – Рачунање детерминанти
Израчунајмо првo детерминанту система ∆, a затим ∆ и ∆ . У случају, када су
непознате 𝑥, 𝑦 и 𝑧 користимо ознаке ∆ , ∆ и ∆ , умјесто ∆ , ∆ и ∆ .

2 −3
∆= = 2 ∙ 5 − (−3) ∙ (−3) = 10 − 9 = 1.
−3 5
5 −3
∆ = = 5 ∙ 5 − (−7) ∙ (−3) = 25 − 21 = 4.
−7 5
2 5
∆ = = 2 ∙ (−7) − (−3) ∙ 5 = −14 + 15 = 1.
−3 −7
[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина
Како је ∆ ≠ 0, то систем има јединствена рјешења и то:

∆ 4 ∆ 1
𝑥= = =4 𝑦= = = 1.
∆ 1 ∆ 1

З АДАТАК 3
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:

𝑥+𝑦+𝑧 =3
2𝑥 + 𝜃𝑦 − 2𝑧 = 4 .
−𝑥 − 2𝑦 + 𝜃𝑧 = −1

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 111

Ради прегледности наведимо горњи систем линеарних једначина у матричном
о лику, а затим примијенимо Крамерово правило:

1 1 1 𝑥 3
2 𝜃 −2 ∙ 𝑦 = 4 .
−1 −2 𝜃 𝑧 −1
Примијетимо да наведени систем линеарних једначина, поред непознатих,
има и параметар 𝜃, од којег ће зависити рјешења система.

[Корак 1] – Рачунање детерминанти

Израчунајмо прво детерминанту система ∆, a затим ∆ , ∆ и ∆ . Наведене
детерминанте иће потре но и факторисати, јер нам је у дискусији система
потре но да видимо, када су оне једнаке нули, а када нијесу?

1 1 1 1 1
∆= 2 𝜃 −2 2 𝜃 = 𝜃 + 2 − 4 + 𝜃 − 4 − 2𝜃 = 𝜃 − 𝜃 − 6.
−1 −2 𝜃 −1 −2
Факторизацију полинома другог реда спроводимо сходно доњем правилу:

±
𝑎𝜃 + 𝑏𝜃 + 𝑐 = 𝑎(𝜃 − 𝜃 )(𝜃 − 𝜃 ), гдје су: 𝜃 , = .

Детерминанту ∆, онда факторишемо на слиједећи начин:

∆=𝜃 −𝜃−6 = −(−1) ± (−1) − 4 ∙ 1 ∙ (−6)

𝜃 , = =
= (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) 2∙1

1 ± √1 + 24 1 ± √25
= =
2 2

1±5
= ↔
2

1+5 6 1 − 5 −4
𝜃 = = =3 ∨ 𝜃 = = = −2.
2 2 2 2

Слично израчунавању и факторисању ∆, настављамо даље са ∆ , ∆ и ∆ .

3 1 1 3 1
∆ = 4 𝜃 −2 4 𝜃 = 3𝜃 + 2 − 8 + 𝜃 − 12 − 4𝜃 = 3𝜃 − 3𝜃 − 18
−1 −2 𝜃 −1 −2

= 3(𝜃 − 𝜃 − 6) = 3(𝜃 − 3)(𝜃 + 2).

Будући да је ∆ = 3∆, није ило потре но поновно факторисање, јер смо

могли да искористимо факторисање за ∆.

1 3 1 1 3
∆ = 2 4 −2 2 4 = 4𝜃 + 6 − 2 + 4 + 2 − 6𝜃 = −2𝜃 + 6 =
−1 −1 𝜃 −1 −1
= −2(𝜃 − 3).

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 112

 1 1 3 1 1
∆ = 2 𝜃 4 2 𝜃 = −𝜃 − 4 − 12 + 3𝜃 + 8 + 2 = 2𝜃 − 6 =
−1 −2 −1 −1 −2
= 2(𝜃 − 3).

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

О лик и рој рјешења зависи од параметра 𝜃. Размотримо све могуће случаје.
Утврдимо прво, када је ∆ = 0:

∆ = 0 ↔ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) = 0 ↔ 𝜃 = 3 ∨ 𝜃 = −2.

Утврдимо даље које вриједности узимају детерминате ∆ , ∆ и ∆ , ако је 𝜃 =

3 ∨ 𝜃 = −2:

𝜃 = 3: 𝜃 = −2:

∆ = 3(𝜃 − 3)(𝜃 + 2) = ∆ = 3(𝜃 − 3)(𝜃 + 2) =

= 3(3 − 3)(3 + 2) = = 3(−2 − 3)(−2 + 2) =
= 3 ∙ 0 ∙ 5 = 0; = 3 ∙ (−5) ∙ 0 = 0;

∆ = −2(𝜃 − 3) = ∆ = −2(−2 − 3) =
= −2(3 − 3) = 0; = −2 ∙ (−5) = 10;

∆ = 2(𝜃 − 3) = ∆ = 2(−2 − 3) =
= 2(3 − 3) = 0; = 2(−5) = −10.

[Случај 2.1] – Систем има јединствена рјешења

Систем линеарних једначина има јединствена рјешења ако је ∆ ≠ 0, односно:

∆ ≠ 0 ↔ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) ≠ 0 ↔ 𝜃 ≠ 3 ∧ 𝜃 ≠ −2.

Тада су јединствена рјешења једначине:

∆ 3(𝜃 − 3)(𝜃 + 2)
𝑥= = = 3;
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2)

∆ −2(𝜃 − 3) 2
𝑦= = =− ;
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) 𝜃+2

∆ 2(𝜃 − 3) 2
𝑧= = = .
∆ (𝜃 − 3)(𝜃 + 2) 𝜃 + 2

[Случај 2.2] – Систем, ако има, има есконачно рјешења

Систем линеарних једначина, ако има, има есконачно много рјешења у
случају да је ∆ = 0, ∆ = 0, ∆ = 0 и ∆ = 0. Из већ утврђеног на почетку
дискусије то ће ити испуњено у случају 𝜃 = 3.

До есконачно рјешења долазимо тако што замијенимо 𝜃 = 3, у систем

линеарних једначина и наставимо да рјешавамо тако до ијен систем
примјеном Гаусовог метода.

𝑥+𝑦+𝑧 =3 𝑥+𝑦+𝑧 =3
2𝑥 + 𝜃𝑦 − 2𝑧 = 4 2𝑥 + 3𝑦 − 2𝑧 = 4
−𝑥 − 2𝑦 + 𝜃𝑧 = −1 −𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = −1
Рјешити даље Гаусовим методом!

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 113

Примијетимо да је систем који је настао замјеном из полазног система већ
ријешен у Задатку 1, па само наводимо његово рјешење:

𝑥 = 5 − 5𝑧
𝑦 = −2 + 4𝑧 .
𝑧∈ℝ
[Случај 2.3] – Систем нема рјешења
Систем линеарних једначина нема рјешења у случају да је ∆ = 0 и је постоји
ар једно од ∆ , ∆ и ∆ различито од 0. Из већ утврђеног на почетку дискусије
тај услов је испуњен у случају 𝜃 = −2.

З АДАТАК 4
Примјеном Крамеровог правила дискутовати и ријешити, ако је то могуће,
систем линеарних једначина:

𝜃𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1
𝑥 + 𝜃𝑦 + 𝑧 = 1 .
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 𝜃

Ради прегледности наведимо горњи систем линеарних једначина у матричном

о лику, а затим примјенимо Крамерово правило:

𝜃 −1 −2 𝑥 −1
1 𝜃 1 ∙ 𝑦 = 1 .
−1 3 3 𝑧 𝜃
Примијетимо да наведени систем линеарних једначина, поред непознатих,
има и параметар 𝜃, од којег ће зависити рјешења система.

[Корак 1] – Рачунање детерминанти

Израчунајмо прво детерминанту система ∆, a затим ∆ , ∆ и ∆ . Наведене
детерминанте иће потре но и факторисати, јер нам је у дискусији система
потре но да видимо, када су оне једнаке нули, а када нијесу?

𝜃 −1 −2 𝜃 −1
∆= 1 𝜃 1 1 𝜃 = 3𝜃 + 1 − 6 − 2𝜃 − 3𝜃 + 3 = 3𝜃 − 5𝜃 − 2.
−1 3 3 −1 3

Детерминанту ∆, даље факторишемо на слиједећи начин:

∆ = 3𝜃 − 5𝜃 − 8 = −(−5) ± (−5) − 4 ∙ 3 ∙ (−2)

𝜃 , = =
1 2∙3
= 3(𝜃 − 2)(𝜃 + ) =
3
5 ± √25 + 24 5 ± √49
= (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) = =
6 6

5±7
= ↔
6

5 + 7 12 5 − 7 −2 1
𝜃 = = =2 ∨ 𝜃 = = =− .
6 6 6 6 3

Слично израчунавању и факторисању ∆, настављамо даље са ∆ , ∆ и ∆ .

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 114

 −1 −1 −2 −1 −1
∆ = 1 𝜃 1 1 𝜃 = −3𝜃 − 𝜃 − 6 + 2𝜃 + 3 + 3 = 2𝜃 − 4𝜃
𝜃 3 3 𝜃 3

= 2𝜃(𝜃 − 2).

𝜃 −1 −2 𝜃 −1
∆ = 1 1 1 1 1 = 3𝜃 + 1 − 2𝜃 − 2 − 𝜃 + 3 = −𝜃 + 𝜃 + 2.
−1 𝜃 3 −1 𝜃

∆ = −𝜃 + 𝜃 + 2 = −1 ± 1 − 4 ∙ (−1) ∙ 2 −1 ± √1 + 8
𝜃 , = = =
= −(𝜃 + 1)(𝜃 − 2) 2 ∙ (−1) −2

−1 ± √9 −1 ± 3
= = ↔
−2 −2
−1 + 3 2 −1 − 3 −4
𝜃 = = = −1 ∨ 𝜃 = = = 2.
−2 −2 −2 −2

𝜃 −1 −1 𝜃 −1
∆ = 1 𝜃 1 1 𝜃 = 𝜃 + 1 − 3 − 𝜃 − 3𝜃 + 𝜃 = 𝜃 − 3𝜃 − 2.
−1 3 𝜃 −1 3

Израчунавањем ∆ = 𝜃 − 3𝜃 − 2, до или смо полином 3 степена.

Факторисање таквог полинома није могуће на већ изложени начин, који
може да се примјени на полиноме 2 степена. Будући да ће општи метод за
факторисање ити изложен у поглављу Интеграли, за сада наводимо, ез
поступка, већ факторисани полином ∆ :

∆ = 𝜃 − 3𝜃 − 2 = (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) .

[Корак 2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

О лик и рој рјешења зависи од параметра 𝜃. Размотримо све могуће случаје.
Утврдимо прво, када је ∆ = 0:

1 1
∆ = 0 ↔ 3(𝜃 − 2)(𝜃 + ) = 0 ↔ 𝜃 = 2 ∨ 𝜃 = − .
3 3
Утврдимо даље које вриједности узимају детерминанте ∆ , ∆ и ∆ , ако је 𝜃 =
2 ∨ 𝜃=− :

𝜃 = 2: 1
𝜃=− :
3
∆ = 2𝜃(𝜃 − 2) =
= 2 ∙ 2 ∙ 0 = 0; ∆ = 2𝜃(𝜃 − 2) =
1 1
=2∙ − − +2 =
∆ = −(𝜃 + 1)(𝜃 − 2) = 3 3
= −3 ∙ 0 = 0; 2 5 10
=− ∙ =− ≠ 0.
3 3 9
∆ = (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) =
= 0 ∙ 3 = 0;

[Случај 2.1] – Систем има јединствена рјешења

Систем линеарних једначина има јединствена рјешења ако је ∆ ≠ 0, односно:

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 115

 1 1
∆ ≠ 0 ↔ 3(𝜃 − 2)(𝜃 + ) ≠ 0 ↔ 𝜃 ≠ 2 ∧ 𝜃 ≠ − .
3 3
Тада су јединствена рјешења једначине:

∆ 2𝜃(𝜃 − 2) 2𝜃
𝑥= = = ;
∆ (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) 3𝜃 + 1

∆ −(𝜃 + 1)(𝜃 − 2) 𝜃+1

𝑦= = =− ;
∆ (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) 3𝜃 + 1

∆ (𝜃 − 2)(𝜃 + 1) (𝜃 + 1)
𝑧= = = .
∆ (𝜃 − 2)(3𝜃 + 1) 3𝜃 + 1

[Случај 2.2] – Систем, ако има, има есконачно рјешења

Систем линеарних једначина, ако има, има есконачно много рјешења у
случају да је ∆ = 0, ∆ = 0, ∆ = 0 и ∆ = 0. Из већ утврђеног на почетку
дискусије то ће ити испуњено у случају 𝜃 = 2.

До есконачно рјешења долазимо тако што замијенимо 𝜃 = 2, у систем

линеарних једначина и наставимо да рјешавамо тако до ијен систем
примјеном Гаусовог метода.

𝜃𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1
𝑥 + 𝜃𝑦 + 𝑧 = 1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 𝜃 −𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2
Рјешити даље Гаусовим методом!

[Корак 2.2.1] – Елиминација непознатих

Елиминишимо непознате, примјеном елементарних трансформација, из
система линеарних једначина и сведимо га тако на дијагонализовану форму:

2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 ∙ 2 ∙1
𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 ~ 2𝑥 − 𝑦 − 2𝑧 = −1 − ~
−𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2 −𝑥 + 3𝑦 + 3𝑧 = 2 +

𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1 𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
𝑥 + 2𝑦 + 𝑧 = 1
−5𝑦 − 4𝑧 = −3 ~ ~ 4 3 .
5𝑦 + 4𝑧 = 3 ÷ 5 𝑦+ 𝑧=
5𝑦 + 4𝑧 = 3 5 5

[Корак 2.2.2] – Дискусија и рјешавање система линеарних једначина

Систем линеарних једначина у дијагоналном о лику свео се на систем од
двије једначине (𝑙 = 2) са три непознате (𝑚 = 2). Пошто је 𝑙 < 𝑚, то значи да
ће систем имати есконачно много рјешења. Како је 𝑚 − 𝑙 = 3 − 2 = 1, то
значи да ће једна од непознатих ити параметар, преко којег до ијамо
есконачно много рјешења система линеарних једначина, то ће ити
непозната 𝑧. Пре ацимо непознату 𝑧 на десну страну једначина, и
наставимо да рјешавамо систем, као систем од двије линеарне
једначине са двије непознате 𝑥 и 𝑦:

𝑥 + 2𝑦 = 1 − 𝑧
3 4 .
𝑦= − 𝑧
5 5

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 116

Приступимо даље рјешавању система, тако што израчунавамо непознате
уназад: прво 𝑦, па 𝑥. Непозната 𝑦 је већ изражена преко 𝑧, остаје још да
изразимо 𝑥, преко 𝑧:

𝑥 + 2𝑦 = 1 − 𝑧 ↔

3 4
𝑥+2 − 𝑧 = 1−𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥+ − 𝑧 =1−𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥 =1−𝑧− + 𝑧 ↔
5 5
6 8
𝑥 = 1− + −1 𝑧 ↔
5 5
5−6 8−5
𝑥= + 𝑧 ↔
5 5
1 3
𝑥 = − + 𝑧.
5 5
На крају закључујемо да полазни систем од три линеарне једначине са три
непознате, када је 𝜃 = 2, има есконачно много рјешења о лика:

1 3
⎧ 𝑥=− + 𝑧
⎪ 5 5
3 4 .
⎨ 𝑦= − 𝑧
⎪ 5 5
⎩ 𝑧∈ℝ

[Случај 2.3] – Систем нема рјешења

Систем линеарних једначина нема рјешења у случају да је ∆ = 0 и је постоји
ар једно од ∆ , ∆ и ∆ различито од 0. Из већ утврђеног на почетку дискусије
тај услов је испуњен у случају 𝜃 = − .

В ЈЕЖБАЊЕ 1
Дискутовати и ријешити, ако је то могуће, системe линеарних једначина:

1. 𝑥−𝑦+𝑧 =0 2. 𝑥 − 𝑦 + 2𝑧 = 0
𝑥 + 𝑦 − 𝜃𝑧 = −1 𝜃𝑥 + 𝑦 + 𝑧 = 5
𝜃𝑥 + 4𝑦 − 𝑧 = −1 𝑥 + 3𝑦 − 𝜃𝑧 = 5
рјешење: рјешење:
∆= 𝜃 + 3𝜃 + 2 = (𝜃 + 1)(𝜃 + 2). ∆= −𝜃 + 5𝜃 − 6 = −(𝜃 − 3)(𝜃 − 2).

3. 𝑥 + 𝑦 + 𝜃𝑧 = 0 4. 𝜃𝑥 − 𝑦 − 𝑧 = 1
𝜃𝑥 − 2𝑦 + 3𝑧 = 3 𝑥 + 4𝑦 + 𝑧 = 8
𝑥 − 𝑦 + 3𝑧 = 6 𝑥 − 𝜃𝑦 − 𝑧 = −2
рјешење: рјешење:
∆= −𝜃 − 𝜃 = −𝜃(𝜃 + 1). ∆= 𝜃 − 3𝜃 + 2 = (𝜃 − 1)(𝜃 − 2).

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ МАТЕМАТ ИКЕ | 117