PRIJENOS KISIKA PUTEM KRVI

Nakon difuzije kroz respiratornu membranu kisik se putem krvi doprema do tkiva.
Normalno se oko 97 % kisika prenosi do tkiva hemijski vezano s hemoglobinom
eritrocita. Ostalih 3% se prenosi otopljeno u vodi plazme i stanica. Molekula
kisika se labilno i reverzibilno veže za dvovalentno željezo hema u molekuli
hemoglobina. Svaka molekula hemoglobina transportuje 4 molekule kisika jer
sadrži 4 hema u čijoj strukturi se nalazi po jedan dvovalentni atom željeza.
Parcijalni pritisak kisika u krvi utiće na saturaciju hemoglobina kisikom. Kada je
pritisak O2 visok, kao što je to u plućnim kapilarima, kisik se veže za hemoglobin,
a kad je pritisak O2 nizak, kao u tkivnim kapilarima ,kisik se oslobađa iz
hemoglobina.
Krv čovjeka normalno sadrži oko 150 g hemoglobina u svakoj litri krvi, a svaki
gram hemoglobina može vezati najviše 0,06 mmola ( 1,34 ml ) kisika. Pri
potpunom zasićenju hemoglobin u jednom litru krvi može u prosjeku vezati
ukupno 9 mmola kisika ( oko 200 ml kisika ). Ovo se može prikazati na krivulji
disocijacije oksihemoglobina na kojoj se uočava da sa porastom pritiska O 2 u krvi
raste i procenat zasićenja hemoglobina. Takođe se može uočiti da zasićenje
sistemske arterijske krvi kisikom je 97% pri pritisku kisika od 13,5 kPa ( 105 mm
Hg ), a s druge strane u normalnoj venskoj krvi koja se vraća iz perifernih tkiva
pritisak O2 je 5,3 kPa ( 40 mm Hg ), a zasićenje hemoglobina je 75 %. Iz krivulje
disocijacije oksihemoglobina se vidi da se i pored relativno velike promjene
parcijalnog pritiska kisika unutar fizioloških raspona vrijednosti između arterijske i
venske krvi ( 13,5 kPa : 5,3 kPa ), procenat zasićenja hemoglobina mijenja
relativno malo ( 97% : 75% ).

Krivulja disocijacije oksihemoglobina

Ukupna količina kisika koji je vezan za hemoglobina pri zasićenju od 97 %
iznosi 8,6 mmola ( 194 ml ). Pri prolasku kroz tkivne kapilare ta se količina
smanjuje u prosjeku na 6,4 mmola ( 144 ml) jer se zasićenje smanjuje na 75 %.
U normalnim uslovima svaka litra krvi iz pluća donosi tkivima oko 50 ml kisika. U
toku mišićnog rada putem krvi se doprema znatno više kisika od normalnih 50
ml, što se postiže smanjivanjem zasićenja hemoglobina kisikom. Tokom
napornog mišićnog rada mišićne stanice vrlo brzo troše kisik, što uzrokuje da se
više kisika otpušta iz hemoglobina, čime se i zasićenje hemoglobina smanjuje.
Hemoglobin osim što je potreban za prijenos kisika do tkiva , on obavlja i funkciju
tkivnog puferskog sistema za kisik te je u krvi uglavnom odgovoran za
održavanje stalnog pritiska kisika u tkivima. U normalnim uslovima tkivima treba
oko 50 ml kisika iz svake litre krvi što prolazi kroz tkivne kapilare. Iz krivulje
disocijacije se može vidjeti da se pritisak u krvi mora smanjiti na približno 5,3 kPa
da bi se iz svake litre krvi oslobodilo 50 ml kisika. Zato se tkivni pritisak O 2
normalno ne povisuje iznad 5,3 kPa. Kad bi se to dogodilo kisik koji je potreban
tkivima ne bi se mogao osloboditi iz hemoglobina. Na taj način hemoglobin
održava gornju granicu pritiska kisika u tkivima na približno 5,3 kPa. Tokom
napornog mišićnog rada hemoglobin mora dostaviti tkivima velike količine O 2 što
se postiže dodatnim sniženjem pritiska O 2 u tkivima. Razlog tome je strmi dio
krivulje disocijacije, kao i povećanje protoka krvi kroz tkiva zbog sniženja pritiska
kisika.