Istraživački zadaci za roman „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića

1. Podseti se Andrićevih dela koje si čitala/čitao u ranijim razredima (i osnovne i srednje

škole). Koje delo ti je ostalo najprisutnije u sećanju? Razmisli zbog čega.
2. Ivo Andrić je pisac kog su fascinirali mostovi. Kakav je tvoj stav o toj vrsti građevina?
Kako ti vidiš i doživljavaš most kao građevinu?
3. Objasni značaj romana „Na Drini ćuprija“ u Andrićevom celokupnom stvaralačkom
opusu.
4. Opiši: kompoziciju romana „Na Drini ćuprija“, mesto radnje i vremena radnje. Izdvoj
junakinju ili junaka koji ti se najviše dopao ili čija je sudbina ostavila najjači utisak na
tebe.

I glava:

1. U čemu je razlika između mosta preko reke Rzav i ćuprije na Drini? Razmisli zašto se
most na Drini uvek i svuda naziva „ćuprija“.
2. Kako izgleda višegradska ćuprija?
3. Kakvu ulogu most na Drini ima u životima Višegrađana?
4. Šta svaki kasablija, bez obzira na vreme, zna o mostu na Drini? Izdvoj istorijski
(činjenični) i legendarni (folklorni) sloj priče.

II glava:

1. Šta je „adžami-oglan“?
2. Ko je bio Mehmed-paša Sokolović?
3. Zašto paša odlučuje da sagradi most na Drini?

III/IV glava:

1. Objasni ulogu Abidage, Tosun-efendije, Plevljaka, Antonija kamenoresca, Arapina i

Arifbega u izgradnji ćuprije.
2. Kako na izgradnju mosta gledaju kasablije: poturčenjaci i hrišćani?
3. Na koji način je ime Radisava sa Uništa ušlo u legendu i u hroniku mosta?

V glava:

1. Obrati pažnju na životnu filozofiju Dauthodže Mutevlića, čoveka koji marljivo i

uporno održava i popravlja karavan-saraj (Kameniti han).
2. Na koji način kasablije savladavaju strah u vreme velikog „povodnja“? Zbog čega se u
teškim trenucima sećaju nekadašnjih nevolja? Razmisli kakvu nam poruku Andrić
prenosi diskretno slikajući psihologiju čoveka u nevolji.
3. „Povodnju“ jedino odoleva most. Kakvu životnu mudrost, a da toga nisu ni svesni,
prenosi ova građevina kasablijama? Prepiši rečenicu koja tu mudrost poentira.
VI glava:

1. Za vreme ustanka u Srbiji na mostu je sagrđen vojni čardak. Obrati pažnju kako
Andrić opisuje tu građevinu i njen odnos prema mostu.
2. Vojni čardak je izmenio život kasablija. Na koji način?

VII glava:

1. Ko je Salko Ćorkan?

VIII glava:

1. Jedna od junakinja Andrićevog romana nije pristala da „Velji Lug u Nezuke sađe“.
Svojom lepotom i mudrošću ona „sja iznad svega, kao da je neprolazna“. O kojoj
junakinji je reč? Opiši njenu sudbinu i otkrij u čemu se ogleda njena neprolaznost.

IX glava:

1. Godina 1878. važna je za celu Bosnu i Hercegovinu, pa i za višegradsku kasabu. Zbog

čega?
2. Kakvo raspoloženje vlada Višegradom i Višegrađanima u leto 1878?
3. Obrati pažnju na lik Alihodže Mutevlića. Kako on, duboko u sebi, doživljava dolazak
austrijske vojske?

X glava:

1. Pažljivo pročitaj opis ulaska austrijske vojske u Višegrad. Višegradske „zakonoše“ je

prilično iznenadio izgled austrijske vojske. Na koji način?

XI glava:

1. U ovom poglavlju opisan je sudar Istoka i Zapada, dve različite kulture i dva različita
načina života. Kakve novine unose Austrijanci u život kasablija?
2. Novine su, naizgled, promenile i život na mostu. Objasni ih.

XII glava:

1. Jedini koji, čini se, ne primećuje da je došlo do krupne promene u kasabi jeste čovek
za kog pripovedač kaže da hoda kao mesečar, visok, mršav, bled, na olovnim
stopalima. To je čovek koji je doživeo nešto što ga je sasvim izmenilo. O kom junaku
je reč? Svojom nesrećnom sudbinom on podseća na jednog drugog književnog junaka
– podseti se o kome je reč.
2. Šta je „đavolji dukat“ i ko ga je pronašao?

XIII glava:

1. Ko je Gregor Fedun?
2. Zbog čega je njegovu sudbinu, „nekoliko prolećnih trenutaka nepažnje i zanosa na
kapiji“ kasaba dugo pamtila, ponavljala i razumela?
3. U ovom poglavlju opisana je i regrutacija Bosanaca, bez obzira na veru. Kojoj seceni
u romanu ova scena sliči? Objasni njeno simboličko značenje.

XIV glava:

1. Godine života pod austrijskom vlašću donele su osetne promene u navike kasablija.
Obrati pažnju na razlike između austrijskog i turskog načina življenja: na koji način se
ubira porez, kako se ponašaju predstavnici vlasti; na koji način se manifestuje želje i
potrebe običnog čoveka?

2. Ko je Lotika? Kako izgleda njen posao? Kako na nju gledaju kasablije?

XV glava:

1. Pored Lotikinog hotela nalazi se i stara Zarijeva kafana. Kako izgleda mehana i njeni
gosti? Po čemu se razlikuju od Lotikinog hotela?

2. Obrati pažnju na „igru“ i „šalu“ obesnih pijanaca sa Salkom Ćorkanom.

3. Za čim Ćorkan čezne? Zašto ga njegova maštanja i snovi čine veličanstvenom i

istovremeno tragičnom figurom?

XVI glava:

1. Nakon isticanja individualnih sudbina u fokus pripovedačeve pažnje ponovo se vraća

most. Šta se događa sa mostom u osvit novog, XX veka?

2. Jedna novina unela je neočekivanu živost u kasabu i, naizgled, zasenila značaj mosta. O
kakvoj novini je reč?

3. Kako Alihodža posmatra i tumači promene koje se odvijaju pred njegovim očima, pod
tuđinskom vlašću?

4. Pažljivo pročitaj islamsku legendu o nastanku mosta kao građevine.

XVII glava:

1. Sa dolaskom 1908. godine došlo je do potpunog preobražaja u životu kasablija: „ranije

se gledalo šta ko radi i kako se vlada, a sada se raspitivalo šta ko misli i kako se izražava“.
Ko su nosioci novonastalih promena?
XVIII/XIX glava:

1. Pažljivo i polako pročitaj opis vremena nakon aneksione krize. Andrić posebnu pažnju
posvećuje mladim ljudima, studentima, onome što zaokuplja njihove misli i njihove
strasti. Izdvoje one delove iz tog opisa koje smatraš važnim i nad kojima si se najviše
zamislila/zamislio. Razmisli o svemu pročitanom u svetlu stogodišnjice od početka
Velikog rata.

2. Veoma krupne promena dešava se i sa mostom. Opiši je.

XX glava:

1. U centru pripovedačeve pažnje su nova vremena koja se, poput tamnog oblaka,
nadvijaju nad kasabom. Te promene oseća svako pojedinačno. Kako Lotika podnosi novo
vreme? Na koji način one utiču na njen posao i njen porodični život?

XXI glava:

1. Poslednji vremenski period opisan u romanu jeste leto 1914. Bilo je to neobično, retko
berićetno leto, leto u kome pripovedač posebnu pažnju poklanja opisu ljubavi između
učiteljice Zorke i Nikole Glasničanina. Šta se događa sa to dvoje mladih ljudi?

XXII glava:

1. Gde i kada Višegrađane zatiče vest o objavi rata?

2. Koji, od tri naroda u Višegradu, biva izložen progonu i zverstvima karakterističnim za

sumtna, teška vremena?

3. Šta se događa sa mostom u osvit Prvog svetskog rata?

XXIII:

1. Kasaba je zahvaćena ratom. Surovost razaranja predstavljena je kroz tri sudbine:

Lotikinu, gazda Petrovu i Alihodžinu. Koja od te tri sudbine je, po tvom mišljenju,
najpotresnija?

XXIV glava:

1. Šta je opisano u poslednjoj glavi romana?

2. Sve što se dešava sa mostom i oko mosta još jednom je, poslednji put, prelomljeno kroz
Alihodžinu perspektivu. O čemu on razmišlja? Kakvu životnu filozofiju do samog kraja
zastupa? Kako bi okarakterisala/okarakterisao njegovu misao o građevinarima i građevini
– kao optimističnu ili pesimističnu?