UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

GRAFIČKO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Dragoljub Novaković
Gojko Vladić
Nemanja Kašiković
Stefan Đurđević

GRAFIČKI SISTEMI
-praktikum za vežbe-

Novi Sad, 2015.

PREDGOVOR

U proces grafičke proizvodnje uključen je niz grafičkih sistema, mašina i ure-

đaja koji realizuju procese. Ti sistemi, mašine i uređaji su iz područja izrade
grafičkih materijala, procesa, pripreme grafičke proizvodnje, procesa štampe
kroz različite tehnike štampe, do sistema, mašina i uređaja završne grafičke
obrade, procesa pakovanja i distribucije grafičkih proizvoda. To je jedan izu-
zetno širok spektar sistema, mašina i uređaja sa mnoštvom rešenja. Da bi se
razumeli ti procesi ono što je suštinski bitno je struktura koja obuhvata ele-
mente od kojih se grade sistemi, mašine i uređaji.
Kroz praktikum se težilo da se prezentuju smisaone celine posebno bitne za
grafičke inženjere i razumevanje tehnologija realizacije grafičke proizvodnje.
U okviru toga se težilo upoznavanju strukturnih elemenata koji čine složene
grafičke sisteme, mašine i uređaje. Posebna pažnja je posvećena elementi-
ma prenosne i noseće strukture sistema, mašina i uređaja bitnih za njihovo
funkcionisanje. U području automatizacije grafičkih sistema, mašina i uređa-
ja poseban značaj imaju pneumatski i hidraulični sistemi. Studentima su oni
predstavljeni do nivoa predstavljanja i gradnje pneumatskih šema upravljanja
i komponenti od kojih se sastoje. Cilj ovoga je razumevanje funkcionisanja
mnoštva posebno pneumatskih elemenata u složenim grafičkim sistemima.
Da bi se značajnije upoznalo funkcionisanje posebnih sklopova i elemenata
grafičkih sistema osmišljen je jedan broj kreativnih vežbanja u kojima studenti
izrađuju vizuelizacije dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih sklopova i ele-
menata sistema sa čime dokazuju da su u potpunosti ovladali funkcionalnom
strukturom i podlogama za projektovanje sklopova i elemenata. U vizueliza-
ciju su uključeni i tehnološki parametri od značaja za realizaciju nanosa boje
na podlogu koja se štampa i mehanizam upravljanja procesom.
Težilo se da u analizu sistema bude uključen veći broj sistema reprezentnih
za određene faze procesa grafičke proizvodnje. Akcenat je dat na štamparske
mašine i sisteme kao bitne elemente dobijanja otisaka, a samim tim i grafičkih
proizvoda. Posebna pažnja je posvećena najšire rasprostranjenim grafičkim
sistemima prisutnim u procesima ofset tehnike štampe. Obrađene su i speci-
fične tehnike štampe. Ono što je posebno značajno je da se težilo stvaranju
praktikuma za vežbe gde će studenti moći da vežbaju na realnim sistemima.
Najveći broj savremenih grafičkih sistema obrađenih u praktikumu se nalazi
u laboratoriji Grafičkog inženjerstva i dizajna tako da studenti imaju priliku
vraćati se tim sistemima i posle realizovanih vežbanja kao i realnoj proizvod-
nji u firmama grafičke struke gde se deo vežbi realizuje.
Autori
SAdRŽAJ

VEŽBA 1. Struktura grafičkih sistema�������������������������������������������������9

VEŽBA 2. Primena pneumatskih i hidrauličkih komponenti
u grafičkim sistemima�������������������������������������������������������33
VEŽBA 3. Vizuelizacija zonske regulacije
nanosa boje u štamparskoj mašini������������������������������������55
VEŽBA 4. Vizuelizacija principa funkcionisanja
mašine za rezanje grafičkih materijala������������������������������71
VEŽBA 5. Vizuelizacija uređaja za sakupljanje tabaka na tabak�������83
VEŽBA 6. Vizuelizacija elemanata mašine
za elektrofotografsku tehniku štampe�������������������������������99
VEŽBA 7. Grafički sistemi ofset tabačne štampe�����������������������������123
VEŽBA 8. Grafički sistemi ofset rotacione štampe��������������������������143
VEŽBA 9. Grafički sistemi propusne i tampon štampe��������������������165
VEŽBA 10. Grafički sistemi digitalne štampe����������������������������������183
VEŽBA 11. Grafički sistemi završne grafičke obrade����������������������199
VEŽBA 12. Održavanje grafičkih sistema ofset štampe�������������������213
STRUKTURA GRAFIČKIH SISTEMA
VEŽBA 1. Struktura grafičkih sistema
Sadržaj vežbe:
Osnovne informacije o strukturi grafičkih sistemima, pogon-
ski elementi, elementi noseće strukture, elementi za mehanički
prenos kretanja, transformaciju brzine i obrtnog momenta.
Cilj vežbe:
Ovladavanje osnovnim znanjima vezanim za gradnju grafič-
kih sistema. Upoznavanje sa načinom funkcionisanja i kon-
strukcijom elemenata grafičkih sistema.

TEORIJSKE OSNOVE
Grafički sistemi građeni su po sličnim principima u zavisnosti od tehno-
logije koju realizuju. Uopšteno se može reći da se grafički sistemi sastoje od
tri glavne grupe elemenata:
• Upravljački elementi,
• Pogoni i
• Elementi mehaničke strukture (noseći i prenosni elementi)
Upravljački elementi u grafičkim sistemima imaju zadatak da upravljaju
radom pojedinačnih mehanizama kao i radom celog sistema. Kontrola celo-
kupnog procesa je takođe u nadležnosti upravljačkih elemenata. Savremenim
grafičkim sistemima u zavisnosti od njihove složenosti upravljaju upravljačke
jedinice zasnovane na logici personalnih računara (PC) ili programabilnim lo-
gičkim kontrolerima (PLC). Softver koji se izvršava u upravljačkim jedinica-
ma može biti namenjen za neki od standardnih operativnih sistema (Windows,
Mac OS , Linux…) ili može biti specifično namenjen za određeni uređaj, uko-
liko PLC upravlja grafičkim sistemom.
Automatsko upravljanje je kompleksna tema koja neće biti detaljno obra-
đivana. Sistem automatskog upravljanja je definisan kao skup međusobno
povezanih (interaktivnih) elemenata koji obezbeđuju da se postigne željeni
odziv (izlaz) sistema. Bitno je navesti dva osnovna principa gradnje sistema
automatskog upravljanja: sistemi automatskog upravljanja sa zatvorenom po-
vratnom spregom (sa povratnom spregom) i otvorenom povratnom spregom
(bez povratne sprege).
Pošto je željeni odziv sistema poznat, moguće je generisati signal koji
predstavlja razliku između stvarnog i željenog odziva sistema, odnosno signal
greške rada sistema. Upotreba ovog signala u upravljanju procesom rezultuje
zatvaranjem kruga operacija i formiranjem sistema koji se naziva sistem sa

9
(zatvorenom) povratnom spregom, slika 1.1 a). Sistem bez povratne sprege se
često zove direktan sistem ili sistem sa otvorenom petljom, slika 1 b). Ovaj
sistem funkcioniše bez povratne sprege (upoređivanje željenog sa stvarnim
odzivom) i direktno generiše izlazni signal kao odziv na ulazni.
Ako sistem bez povratne sprege ne daje zadovoljavajući odziv, mora se
promeniti ceo proces ili neka njegova komponenta. Nasuprot tome, kod si-
stema sa povratnom spregom željeni odziv se najčešće može postići pode-
šavanjem parametara povratne sprege. U savremenim grafičkim sistemima
u većini slučajeva su prisutni sistemi automatskog upravljanja sa povratnom
spregom, mada je prisutno i direktno upravljanje, tako da se u sistemu kao
celini mogu pronaći primeri obe vrste upravljanja.

Ulaz + Izlaz Ulaz Izlaz

Proces Proces
-
Povratna
sprega
a) b)
Slika 1.1. Sistemi automatskog upravljanja:
a) sa zatvorenom povratnom spregom (sa povratnom spregom),
b) sa otvorenom povratnom spregom (bez povratne sprege)
Osnovna uloga pogona je da izazovu kretanje upravljanih delova grafičke
mašine koje će biti što bliže željenom kretanju koje odgovara komandama
upravljačkih elemenata sistema.
Pogonski sistem predstavljaju vezu između druge dve glavne grupe ele-
menata mašine povezujući mehaničke elemente mašine sa upravljačkom je-
dinicom. Pogonski sistemi imaju i svojevrsnu ulogu pretvaranja jednog vida
energije u drugi (npr. električna u mehaničku, energiju komprimovanog vaz-
duha itd.).
Razlikujemo više vrsta pogonskih sistema koji se uobičajeno koriste u
grafičkim sistemima:
• Električni,
• Elektro-mehanički,
• Hidraulički,
• Pneumatski,
• Hidro-pneumatski,
• Elektro-hidraulični.
Pneumatski i hidraulički sistemi su dosta primenjeni u grafičkim siste-
mima, pa im je posvećena posebna pažnja u okviru vežbi. Električni odnosno

10
elektromehanički pogonski sistemi koji se danas najčešće koriste kao najčešći
pogoni grafičkih sistema su elektromotori koji se mogu nazvati i izvršnim
organima upravljanja.
Koriste se razne vrste motora. Najzastupljenije vrste motora kod nume-
rički upravljanih grafičkih mašina su:
• DC motori ili motori jednosmerne struje,
• AC motori ili motori naizmenične struje,
• Koračni (step) motori.
AC i DC motori imaju veliki broj različitih tipova i varijanti. Koračni
motori najčešće se koriste kod sistema upravljanja bez povratne sprege.
Elektromotori pretvaraju električnu energiju u obrtno kretanje. Kontrola
brzine obrtnog kretanja je od velikog značaja zbog:
- Uštede energije, npr. pogon koji radi sa polovinom brzine troši samo
12.5% nominalne snage.
- Podešavanje brzine u procesu proizvodnje pruža brojne prednosti u po-
gledu povećanja produktivnosti, smanjenja troškova održavanja, itd.
- Broj startovanja i zaustavljanja mašine može se punom kontrolom brzi-
ne značajno smanjiti. Korišćenjem laganog ubrzavanja i usporavanja, izbega-
vaju se velika naprezanja i nagli udari u mašinskim sklopovima.
- Smanjenje troškova održavanja, uz poboljšavanje radnog okruženja.
DC motori omogućuju jednostavnu kontrolu brzine obrtanja regulacijom
napona struje kojom se motor napaja. Ova regulacija se postiže potenciome-
trom i daje dobre rezultate u oblasti velikih i srednjih brzina, ali na nižim
brzinama je loša.
Sve dok se nisu pojavili frekventni regulatori nije bilo moguće u pot-
punosti upravljati brzinom trofaznog AC motora. Bila je moguća promena
brzine promenom broja pari polova, a za dalje pretvaranje brzine korišćeni su
mehanički uređaji, reduktori, varijatori itd. koji se i danas koriste zbog visoke
cene frekventnih regulatora.
Frekventni regulatori su elektronski uređaji koji omogućavaju upravlja-
nje brzinom trofaznih asinhronih motora pretvarajući ulazni mrežni napon i
frekvenciju.
Koračni motori su elektromehanički konvertori energije, koji pulsnu,
odnosno koračnu električnu pobudu pretvaraju u koračni mehanički pomak.
Ovim motorima se neposredno upravlja pomoću digitalnog računara i čiji se
izlazni signal neposredno dovodi motoru bez složenih konvertora. Pri ma-
lim koračnim brzinama rotor se zaustavlja na svakom koračnom položaju, na
srednjim i velikim brzinama nema tog zaustavljanja. Postižu preciznost do

11
500 koraka po krugu, sa mogućnošću još veće preciznosti primenom posebnih
mikrokoračnih tehnologija.

Mehanički elementi grafičkih sistema

Osnovna podela mehaničkih elementa strukture grafičkih sistema se
može izvršiti na:
• Noseću strukturu,
• Prenosnu strukturu

Noseća struktura grafičkih sistema

Nosećom strukturom se smatraju noseći i potporni elementi mašine i svi
delovi čvrsto vezani za noseću strukturu mašine. Noseću strukturu čine posto-
lje i kućište.
Zadatak noseće strukture je da sve komponente mašine zadrži u tačnom
relativnom položaju. Noseća struktura se mora optimizovati tako da ima što
manju masu, a što veću krutost , a pri tome izdržava sva statička, dinamička i
termička opterećenja.
Statička opterećenja podrazumevaju uticaj sila koje se ne menjaju tokom
vremena (težina delova i materijala).
Dinamičko opterećenje se javlja usled sila koje se neprekidno menjaju
tokom vremena i pri tom deluju na noseću strukturu mašine.
Ove sile često dovode do vibracija celog sistema (neizbalansirani rotira-
jući elementi, nepravilno uparivanje zupčanika, nepravilno izvedeno uležište-
nje, promena u intenzitetu sila tokom rada sistema).
Termičko opterećenje je pojava lokalnih izvora toplote unutar mašine (
elektromotori, trenje u pogonu i prenosnicima, trenje materijala, temperatura
okoline).
Postolje je deo grafičkog sistema na kojem su postavljeni izvršni radni
elementi mašine, namena postolja je da omogući utemeljenje sistema, nado-
mesti ili podesi visinu i slično.
Postolje se može izvoditi u različitim varijantama. Slika 1.2. prikazuje
nož za rezanje papira sa dve različite izvedbe postolja.
Kućište mašine vezuje delove prenosne strukture i drži ih u tačnom me-
đusobnom položaju. Održavanje tačnog međusobnog položaja elemenata
prenosne strukture obezbeđuje pravilan i dugotrajan rad sistema. Na slici 1.3
prikazano je tipično kućište izrađeno od sivog liva, otvori na kućištu su pred-
viđeni za ležaje koji se nalaze između noseće i prenosne strukture.

12
 Postolje

Slika 1.2. Nož za rezanje papira sa različitim izvedbama postolja.

Slika 1.3. Tipično kućište mašine

Prenosna struktura grafičkih sistema

Elementi prenosne strukture grafičkog sistema obuhvataju veoma veliki
broj mašinskih elemenata. Mašinski elementi predstavljaju delove, podsklo-
pove, sklopove, podgrupe, grupe, koji u sastavu različitih mašina vrše odre-
đene elementarne funkcije. Mašinski element može biti samo jedan mašinski
deo, mašinski sklop, ili čitava mašinska grupa.
Mašinski deo je osnovni deo mašine koji obavlja određenu elementarnu
funkciju i ne može se rastaviti na prostije sastavne komponente bez razaranja.
Primeri mašinskih delova su: vijak, navrtka, cev, vratilo, osovina, zupčanik,
klin, zavojna opruga itd. Daljim kombinovanjem mašinskih delova dobijaju se
podsklopovi, sklopovi, grupe.

13
 Mašinski elementi mogu biti:
1. opšti – nalaze se u sastavu različitih mašina, npr. vijci, navrtke, ležaji,
vratila, osovine, opruge, ventili, zakivci, itd.
2. posebni (specijalni) – upotrebljavaju se samo kod pojedinih vrsta maši-
na, npr. klipovi, klipnjače, kolenasta i bregasta vratila, zamajci, ukrasne glave,
lopatice turbina i dr.
Elementi iz opšte grupe se mogu svrstati u sledeće oblasti:
• elementi za obrtna kretanja (vratila, osovine, ležaji, spojnice),
• elementi za prenos snage (prenosnici: frikcioni, zupčasti, kaišni, lanča-
ni…),
• elementi za vezu (mašinski spojevi – razdvojivi i nerazdvojivi),
• elementi armatura i instalacija.

Elementi za obrtna kretanja

Osovine su mašinski elementi najčešće kružnog poprečnog preseka, a
služe za prihvatanje opterećenja. Zavisno od kretanja mogu biti: pokretne i
nepokretne. S obzirom na konstruktivnu izvedbu mogu biti istog prečnika po
čitavoj dužini ili stepenaste, a po izgledu pune i šuplje. Pri opterećenju osovi-
ne su uglavnom izložene savijanju.
Vratila su mašinski elementi koji prenose obrtne momente, odnosno sna-
gu. Vratila mogu biti prava i kolenasta, obično su stepenastog oblika. Posebna
izvedba su kardanska vratila, koja se primenjuju ukoliko ose vratila ne leže na
istom pravcu pri prenosu snage.
Na slici 1.4. su prikazani primeri osovina i vratila, može se uočiti razlika
u tome što osovine nisu čvrsto vezane za elemente koji se nalaze na njima. Na
osovine se uglavnom preko ležajeva oslanjaju slobodni točkovi, koturi i slič-
no. Na vratila se osim ležajeva oslanjaju i prenosni elementi poput zupčanika,
remenica i slično. Mesta na osovinama i vratilima gde se oslanjaju ležajevi
nazivaju se rukavci. Mesta na vratilima gde su vezani prenosni elementi nazi-
vaju se glavčine.

a) b) c)
Slika 1.4. a) nepokretne osovina, b) pokretne osovina c) vratilo

14
 Ležaji su mašinski elementi koji vrše funkciju oslonaca osovina i vra-
tila. Postavljaju se uglavnom između noseće i prenosne strukture, odnosno
pokretnih i nepokretnih elemenata, kao i između elemenata koji vrše različita
kretanja te dolazi do trenja između njih. Njihov osnovni zadatak je da omo-
guće lako obrtanje. Kotrljajni elementi mogu biti različitog oblika: kuglice,
valjčići, konusi, burići, iglice itd.
Osnovna podela ležaja prema konstrukciji je na klizne i kotrljajne ležaje.
Kod kotrljajnih ležaja sile trenja su znatno manje, obzirom da se javlja trenje
kotrljanja umesto trenja klizanja. Klizni ležaji mogu podneti znatno veća op-
terećenja, ali na manjim brzinama.

a) b)

Slika 1.5. a) klizni ležaj, b) kotrljanji ležaj

Prema pravcu delovanja sile ležaji mogu biti: radijalni, aksijalni i kombi-
novani (radijalno-aksijalni), slika 1.6.

a)

b)

c)
Slika 1.6. Kotrljajni ležaji a) radijalni, b) aksijalni, c) kombinovani
(radijalno-aksijalni)
15
Spojnice
Spojnice su mašinski elementi koji služe za spajanje krajeva vratila, od
kojih je jedno pogonsko (npr. vratilo elektro motora), a drugo gonjeno. Vratilo
elektromotora je najčešće pogonsko.
Spojnice se mogu podeliti na:
• krute spojnice,
• pokretne spojnice,
• isključne spojnice.
Krute spojnice sve udare i neravnomernosti obrtnog momenta prenose
bez promene sa jednog vratila na drugo.
Pokretne spojnice se koriste u slučaju kada je vratilu potrebno omogućiti
aksijalno, radijalno ili ugaono pomeranje. npr. pri izduženju vratila usled po-
rasta temperature, kada se spajaju vratila čije se ose seku pod nekim uglom
ili čije se ose ne poklapaju. Mogu se izvesti na različite načine kandžaste,
zglavkaste, elastične.
Isključne spojnice se koriste ako je potrebno pogonsko vratilo isključiti u
toku rada. Uobičajeno se izvode kao kandžaste i frikcione spojnice.
Na slici 1.7. prikazan je presek krute, pokretne i isključne spojnice.

a) b)

c)
Slika 1.7. Spojnica a) kruta, b)pokretna c)isključna

16
Elementi za prenos snage
Frikcioni prenosnici
Frikcioni prenos se ostvaruje neposrednim (slika 1.8) ili posrednim dodi-
rom točkova (slika 1.9). Snaga i obrtni moment se prenosi silom trenja. Posto-
je različite izvedbe frikcionih točkova: ravni, profilisani, cilindrični i konični
frikcioni točkovi.

Slika 1.8. Frikcioni prenosnik s neposrednim dodirom točkova

Frikcioni prenosnici s posrednim dodirom se mogu izvesti s točkom ili
kaišem kao međuprenosačem, zbog svoje konstrukcije imaju problem s pro-
klizavanjem.

Kaišni prenos
Ako se dva točka spoje kaišem ostvaruje se kaišni prenos. Tako spojeni
točkovi se nazivaju i kaišnik ili remenica. Spajanjem točkova kaišem moguće
je povećati međuosno rastojanje. Profili kaiša mogu biti: pravougaoni, kružni,
trapezni (klinasti), polukružni, trouglasti i dr. Kaišni prenos može se izvesti u
različitim varijantama i tako omogućiti promenu smera obrtanja, ukrštanjem
kaiša za 180° slika 1.9 b ili pravca ose vratila, zakretanjem kaiša pod 90° slika
1.9 c.

a) b)
Slika 1.9. Kaišni prenos sa posrednim
c) dodirom točkova: a) Prenos obrtanja
u istom smeru, b) Ukršteni kaiš,
prenos promena smera obrtanja,
c) Promena pravca ose vratila

17
 Slika 1.10. Kaišni prenos s trapeznim kaišem (klinasti kaiš)
Kaiševi mogu biti i ozubljeni, slika 1.11. Takvi kaiševi ne proklizavaju i
obezbeđuju tačan i konstantan prenosni odnos među točkovima kaišnog pre-
nosa. Ovakva izvedba kaišnog prenosa ne spada u frikcione prenosnike jer se
koristi direktan kontakt zubaca kaiša i zubaca kaišnika.

Slika 1.11. Kaišni prenos s ozubljenim kaišem (zupčasti kaiš)

Zupčasti prenos
Zupčasti prenos ostvaruje se neposrednim dodirom ozubljenih točkova.
U zavisnosti od geometrijskog oblika zupčanici se dele na: cilindrične, konič-
ne i hiperboloidne (slika 1.12).

18
 a) b)

c)
Slika 1.12. Tipovi zupčanika: a) ravni, b) konični, c) hiperboloidni
Zupčanici mogu biti sa: pravim, kosim, strelastim i krivim zupcima. Naj-
češći profil zupca je evolventa kruga, slika 1.13. Postoje spoljna i unutrašnja
ozubljenja, slika 1.14.

a) b)

c) d)
Slika 1.13. Tipovi zubaca: a) ravni b) kosi, c) strelasti, d) zakrivljeni

19
 Slika 1.14. Zupčanik s unutrašnjim ozubljenjem

Lančani prenos
Dva ozubljena točka spojena odgovarajućim lancem čine lančani prenos.
Lančani prenos služi za prenos snage i obrtnog momenta između vratila koja
su na većem rastojanju. Moguća je izvedba s jednim ili više redova lanaca u
zavisnosti od snage koju treba da prenesu, slika 1.15.

Slika 1.15. Lančani prenos s jednim i dva reda lanaca.

Elementi za vezu
Elementi za vezu koriste se za vezivanje različitih elemenata strukture
grafičkih sistema.
Osnovna podela elemenata za vezu se može izvršiti na razdvojive i neraz-
dvojive elemente. Vijci, klinovi, opruge su razdvojivi elementi za vezu, slika
1.16.

20
 Služe za razdvojive veze sa zazorom, razdvojive veze pod pritiskom, za-
tvaranje otvora itd. Nerazdvojivi elementi za vezu su: zakivci, zavarivani, le-
mljeni i lepljeni elementi, slika 1.16.
Ovi elementi se projektuju i kombinuju u zavisnosti od zadataka koji tre-
ba da obave. Njihove dimenzije, materijal, način izrade u velikoj meri određu-
ju način na koji grafički sistem funkcioniše, a samim tim kvalitet sistema kao
i kvalitet proizvoda tog grafičkog sistema.

a)

b) c)

d)

e)
f)

Slika 1.16. Razdvojivi elementi za vezu: a) vijak, b) navrtka, c) opruga,

d) rascepka, e) klinovi, f) uskočni prsten

Elementi za transformaciju kretanja

Elementi prenosne strukture vrše transformaciju kretanja. Kretanje može
biti pravolinijsko (translatorno), kružno (obrtno) i krivolinijsko. Postoje i slo-

21
žena kretanja koja su rezultat kombinacije pomenutih kretanja u prostoru, ova
vrsta kretanja se retko primenjuje u grafičkim sistemima.
Elementi koji omogućuju transformaciju kretanja su naročito značajni ako
se ima u vidu da pogon grafičkog sistema tj. elektromotor daje obrtno kretanje
na izlaznom vratilu, a određene operacije zahtevaju pravolinijska kretanja.
Primeri su: pozicioniranje naslage materijala kod grafičkog noža, pozici-
oniranje različitih elemenata grafičkih mašina, podizanje naslage pri ulaganju
u grafički sistem za štampi, ostvarivanje kretanja za štampu na principu cilin-
dra prema ploči, itd.
Za transformaciju obrtnog kretanja u pravolinijsko najčešće se koriste
zupčaste letve i navojna vretena u različitim izvedbama slika 1.17. Usled spe-
cifične građe zupčaste letve se mogu koristiti za pretvaranje obrtnog kretanja
u pravolinijsko i obrnuto, dok navojna vretena mogu samo pretvarati obrtno
kretanju u pravolinijsko.

a) b)
Slika 1.17. a) zupčasta letva b) navojno vreteno
Posebna izvedba navojnog vretena je recirkulaciono vreteno, slika 1.18.
Između vretena i navrtke recirkulacionog vretena nalaze se kotrljajni elemen-
ti (kuglice) koji smanjuju trenje, poput onih u kotrljajnim ležajima. Tako se
znatno produžava radni vek vretena. Kod izvedbe navojnog vretena bez kugli-
ca vreteno se pravi od čelika, dok se navrtka obično pravi od mekšeg materi-
jala, poput bronze ili mesinga.
Transformacija kontinualnog kretanja u diskontiualno (periodično) kre-
tanje se može izvesi pomoću mehanizma prikazanog na slici 1.19, malteški
mehanizam.
Od broja žljebova zavisi koliko obrtaja pogonskog vratila je potrebno za
jedan obrtaj gonjenog vratila, gonjeno vratilo se kreće diskontinualno. Me-
hanizam prikazan na slici ima 6 žljebova, što znači da je potrebno 6 obrtaja
pogonskog vratila kako bi se gonjeno vratilo okrenulo jedan put.

22
 Slika 1.18. Recirkulaciono vreteno

Slika 1.19. Malteški mehanizam

Transformacija brzine obrtanog kretanja osim kontrole pogonskog ele-
menta moguća je i primenom različitih mehanizama.
Odnos brzine na ulaznom i na izlaznom vratilu mehanizma naziva se pre-
nosni odnos. Brzina obrtanja se može transformisati povezivanjem prenosnih
elemenata (zupčanika, remenica, lančanika) različitog obima.
Mehanizam koji transformiše brzinu može biti reduktor (smanjuju broj
obrtaja u odnosu na pogonsko vratilo) ili multiplikatori (povećavaju broj obr-
taja u odnosu na pogonsko vratilo).
Ovakvi mehanizmi mogu imati promenjivu brzinu ili fiksiran prenosni
odnos. Jednostepenim reduktorom se smatra jedan zupčasti par gde je pogon-

23
ski zupčanik veći od gonjenog. Višestepeni reduktor je izveden kombinacijom
više parova zupčanika, slika 1.20.

Slika 1.20. Višestepeni reduktor

Sličan princip se primenjuje i kod lančanih prenosnika (menjanje brzina
na biciklu). Pri konstrukciji grafičkih sistema ovaj način promene brzine se ne
primenjuje.
Kaišni prenos takođe omogućuje promenu prenosnog odnosa upariva-
njem remenica različitog prečnika ili mnogo češće ugradnjom varijabilne re-
menice, slika 1.21. Mehanizam se naziva varijator. Ovakva konstrukcija re-
menice omogućava podešavanje rastojanja između zidova remenice, tako da
kaiš upada dublje ili biva istisnut ka spoljnjem prečniku. Promenom prečnika
dolazi do promene prenosnog odnosa.

Slika 1.21. Varijator

24
 Za velike stepene prenosa od 1:40 pa i veće koristi se pužni mehanizam
(puž, pužni par), slika 1.22. Osobina ovog mehanizma je da se okretanjem
puža za jedan krug pužni točak pomera za jedan korak (rastojanje između
dva zuba). Ovako je moguće na malom prostoru izvesti veliku transformaciju
brzine.

Slika 1.22. Pužni mehanizam

Izračunavanje prenosnog odnosa

Razlikuju se dve vrste prenosa: prost prenos i složen prenos.
Prost prenos se sastoji se od dva kaišnika, lančanika ili zupčanika, slika
1.23 (postavljenim na različita vratila). Prvi se naziva pogonski, on prima kre-
tanje (snagu) od pogona i prenosi ga na drugi gonjeni.
Prenosni odnos – i, ugaona brzina – ω, poluprečnik elementa – R, broj
zuba Z
U slučaju kaišnog prenosnika to je odnos ugaonih brzina pogonskog i
gonjenog kaišnika.
Obimne brzine kaišnika su proporcionalne njihovim prečnicima.
i = ω1 /ω2 =R2 /R1
Kod zupčastog i lančanog prenosa, prenosni odnos se izračunava po istom
principu. Razlika je u tome što su zupčanici i lančanici karakterisani brojem
zuba, pa se prenosni odnos izračunava kao proporcija broja zuba gonjenog i
pogonskog elementa.
i = ω1 /ω2 =Z2 /Z1

25
 Slika 1.23. Prost prenos
Primer 1.
Elektromotor ima 1500 o/min. Prečnik pogonskog kaišnika je 80mm.
Koliki treba da je prečnik gonjenog kaišnika kako bi se obrtao brzinom
750 o/min?
Da li je reč o multiplikatoru ili reduktoru?
Rešenje:
i = n1 / n2 = 1500/750 = 2 (reduktor-smanjuje broj obrtaja)
i = D2 /D1 → D2 = D1 xi =80 x 2 = 160 mm

Primer 2.
Gonjeni zupčanik ima 40 zubaca i okreće se 10 o/min. Prenosni odnos je 2.
Odrediti broj zubaca i broj obrtaja u minuti pogonskog zupčanika.
Rešenje:
i = Z2 / Z1 → Z1 = Z2 / i = 40/2 = 20 zubaca
i = n1 / n2 → n1 = i xn2 = 2 x 10 =20 o/min

26
 Složeni prenos se sastoji od dva ili više parova elemenata koji međusobno
prenose snagu, slika 1.24.

Slika 1.24. Složeni prenos

Ukoliko su uparena dva para kaišnika, prvi par poluprečnika R1 i R2 i
drugi par prečnika R3 i R4.
Prenosni odnosi parova kaišnika su:
i1 = ω1/ω2 = R2/R1 i i2 = ω3/ω4 = R4/R3
Ukupan prenosni odnos može se napisati:
I = ω1/ω4 = ω1ω3/ω3ω4 = ω1ω3/ω2ω4 = i1 x i2
Isto važi i za zupčani i lančani prenos.
i = i1 x i2 ... x in

Primer 3.
Izračunati broj obrtaja gonjenog vratila transmisije od tri para zupčanika,
ako je broj obrtaja pogonskog zupčanika 720 o/min, a brojevi zubaca svakog
od zupčanika:
Z1 = 25, Z2 = 36, Z3 = 64, Z4 = 60, Z5 = 18 i Z6 = 48
Rešenje:
Prenosni odnos: i = i1 x i2 x i3 = Z 2 x Z 4 x Z 6/ Z1 x Z3 x Z5 = 3,6
Broj obrtaja: i= n1/n6 → n6 = n1/i = 200 o/min

27
 Zadatak 1:
Elektromotor ima brzinu 3000 o/min.
Poluprečnik pogonskog kaišnika je R = 60mm.
Izračunati koliki treba da je prečnik gonjenog kaišnika kako bi se obrtao
brzinom 750 o/min?
Da li je mehanizam multiplikator ili reduktor?

Zadatak 2:
Na slici 1.25 je prikazan šematski prikaz transmisije.
Broj zuba zupčanika Z1=40, Z2=60, Z3=70, Z4=77, Z5=25 i Z6=55
Izračunati broj obrtaja gonjenog vratila transmisije od tri para zupčanika,
ako je broj obrtaja pogonskog zupčanika 1500 o/min.
Kako se naziva element označen slovom S na slici 1.25?

Z1 S

Z3 Z2

Z5

Z4
Z6

Slika 1.25. Transmisija

28
 Zadatak 3:
Na slici 1.26. je prikazana štamparska jedinica s obeleženim prenosnim
elementima.
Maksimalna brzina elektromotora je 1500 o/min.
Poluprečnik pogonskog kaišnika, R1 = 30 mm.
Broj zuba zupčanika Z1 = 50, koji se nalazi na istom vratilu s gonjenim
kaišnikom i cilindrom nosiocem štamparske forme.
Maksimalna brzina štampe je 15000 otisaka/sat.
Izračunati poluprečnik R2 gonjenog kaišnika.
Izračunati brojeve zubaca zupčanika Z2 i Z3 koji pokreću cilindre
štamparske jedinice za ofset štampu s odnosom prečnika cilindara 1:1:2 (ci-
lindar nosilac štamparske forme : cilindar međuprenosač : pritisni cilindar).
Brzina pogona u savremenim grafičkim sistemima za štampu se reguliše
frekventnim pretvaračima. Koji od mašinskih elemenata može zameniti fre-
kventni pretvarač i na koje mesto u mehanizmu sa slike će se ugraditi?
Z1

Z2 R2

Z3
R1

Slika 1.26. Cilindri štamparskog agregata sa prenosnim elementima

29