Operaciona istraživanja (SO)

1. Rešiti problem linearnog programiranja (grafičkim i simpleks metodom):

ζ = x1 + x2 → min
− x1 ≤ −1
x1 − x2 ≥ 0
x2 ≤ 2
x1 ≥ 0 , x2 ≥ 0
Grafički metod : Ako nejednakosti koje su nam date kao uslovi predstavimo u (x1 , x2 ) ravni, dobijamo
u njihovom preseku oblast S, koja zapravo predstavlja skup dopustivih vrednosti problema linearnog
programiranja. Funkija cilja je x1 + x2 = c gde je c neki realan broj. Rešenje će biti prva (jer tražimo
minimum) tačka preseka oblasti S sa pravama koje predstavljaju funkciju cilja.

Dakle, rešenje problema je x?1 = 1 , x?2 = 0 i ζ ? = 1

Simplex metod Problem dovodimo u standardni oblik sa jednakostima:

x1 + x2 → min
− x1 + w1 = −1 + x0
− x1 + x2 + w2 = 0 + x0
x2 + w3 = 2 + x0

x1 ≥ 0, x2 ≥ 0, w1 ≥ 0, w2 ≥ 0, w3 ≥ 0, x0 ≥ 0
Dodata je veštačka promenljiva x0 . Prvo rešavamo problem minimizacije ζ1 = x0 . Kad ga rešimo i u
rešenju dobijemo x0 = 0, došli smo do rečnika početnog problema. Odatle nastavljamo da rešavamo
početni problem. U tabeli −1 biramo uvek da promenljiva x0 ulazi u bazu, iz baze izlazi promenljiva
 kod koje je bi najnegativnije.

−1 x1 x2 w1 w2 w3 x0
w1 −1 0 1 0 0 −1 −1
w2 −1 1 0 1 0 −1 0
w3 0 1 0 0 1 −1 2
ζ 1 1 0 0 0 0 0
ζ1 0 0 0 0 0 1 0

0 x1 x2 w 1 w 2 w 3 x0
x0 1 0 −1 0 0 1 1
w2 0 1 −1 1 0 0 1
w3 1 1 −1 0 1 0 3
ζ 1 1 0 0 0 0 0
ζ1 −1 0 1 0 0 0 −1
Biramo promenljive za sledeću pivotizaciju : u bazu ulazi x1 (jer imamo predznak - u tabeli za funkciju
1
cilja ζ1 ) . Ko izlazi iz baze? Posmatramo količnike , drugu vrstu ne gledamo jer tu nemamo x1 pa
1
3
nemamo ni ograničenje za njega , ), najmanji je 1. Dakle, iz baze izlazi x0 što znači da smo već rešili
1
pomoćni problem.
1 x1 x2 w 1 w 2 w 3
x1 1 0 −1 0 0 1
w2 0 1 −1 1 0 1
w3 0 1 0 0 1 2
ζ 0 1 1 0 0 −1
Došli smo do tabele u čijoj poslednjoj vrsti nema negativnih vrednosti pa zaključujemo da je to opti-
malna tabela. Dakle, dobili smo optimalno rešenje pomoćnog problema, to je dopustiv rečnik početnog
problema, ujedno i optimalni rečnik početnog problema.

x∗1 = 1, x∗2 = 0
ζ∗ = 1

2. Rešiti problem linearnog programiranja (grafičkim i simpleks metodom):

ζ = x1 + x2 → max
− x1 ≤ −1
x1 − x2 ≥ 0
x2 ≤ 2
Grafički metod : Vidimo da u odnosu na problem u prvom zadatku, sada tražimo maksimum funkcije
cilja, a uslovi su ostali isti, što znači da je skup dopustivih vrednosti ista oblast S, samo bismo opti-
malno rešenje tražili kao poslednju tačku preseka oblasti S sa pravama funckije cilja ali kako je oblast
neograničena takva tačka ne postoji u našem slučaju. Dakle, problem nema rešenje.
Simplex metod : Isto kao u prethodnom zadatku dovedemo problem u oblik sa jednakostima i uvodimo
 promenljivu x0 .
−1 x1 x2 w1 w2 w3 x0
w1 −1 0 1 0 0 −1 −1
w2 −1 1 0 1 0 −1 0
w3 0 1 0 0 1 −1 2
ζ −1 −1 0 0 0 0 0
ζ1 0 0 0 0 0 1 0
Veštačka promenljiva x0 ulazi u bazu, iz baze izlazi ω1 jer je u toj vrsti bi najnegativnije.
Polazna tabela
0 x1 x2 w1 w2 w3 x0
x0 1 0 −1 0 0 1 1
w2 0 1 −1 1 0 0 1
w3 1 1 −1 0 1 0 3
ζ −1 −1 0 0 0 0 0
ζ1 −1 0 1 0 0 0 −1
Veštačka promenljiva x0 izlazi iz baze jer je na tom mestu najmanje ograničenje za promenljivu x1 koja
ulazi u bazu .
1 x1 x2 w1 w2 w3
x1 1 0 −1 0 0 1
w2 0 1 −1 1 0 1
w3 0 1 0 0 1 2
ζ 0 −1 −1 0 0 1
Biramo da u bazu ulazi x2 (u koloni sa x2 i ω1 su negativni brojevi iz poslednje vrste pa biramo neku
od te dve promenljive), iz baze izlazi ω2 jer je na tom mestu ograničenje za x2 najmanje.
2 x1 x2 w1 w2 w3
x1 1 0 −1 0 0 1
x2 0 1 −1 1 0 1
w3 0 0 1 −1 1 1
0 0 −2 1 0 2
U bazu ulazi ω1 a iz baze izlazi ω3 (jedino na tom mestu imamo ogračenje).
3 x1 x2 w 1 w2 w3
x1 1 0 0 −1 1 2
x2 0 1 0 0 1 2
w1 0 0 1 −1 1 1
0 0 0 −1 2 4
Pošto ispod promenljive w2 stoji negativan element, a u njegovoj radnoj koloni nema pozitivnih eleme-
nata, zaključujemo da funkcija cilja neograničeno raste.
Problem nema rešenje.
3. Rešiti problem linearnog programiranja (grafičkim i simpleks metodom):

ζ = x1 + x2 → max
2x1 − x2 ≥ 1
x1 − x2 ≥ −1
x1 + x2 ≤ 7
x1 ≤ 5
x1 ≥ 0 x2 ≥ 0
Grafički metod : Kao i u prethodnom slučaju crtamo oblasti koje prestavljaju date nejednakosti u
(x1 , x2 ) ravni i tražimo presek S, što je skup dopustivih vrednosti problema linearnog programiranja.

Sa grafika vidimo da rešneje ovog problema nije jedinstveno, rešenje su sve tačke koje su presek oblasti
S i prave x1 + x2 = 7. Na primer jedno očigledno rešenje je x?1 = 5 , x?2 = 2 i ζ ? = 7.

Simplex metod :

Dovodimo na standardni oblik sa jednakostima dodajući levim stranama nejednakosti redom w1 , . . . , w4 .

Pošto je desna strana negativna u jednoj nejednakosti, trivijalno rešenje x1 = 0, x2 = 0, w1 = 1, w2 =
−1, w3 = 7, w4 = 5 nije dopustivo. Stoga uvodimo veštačku promenljivu x0 .

−1 x1 x2 w1 w2 w3 w4 x0
w1 −2 1 1 0 0 0 −1 −1
w2 −1 1 0 1 0 0 −1 1
w3 1 1 0 0 1 0 −1 7
w4 1 0 0 0 0 1 −1 5
ζ −1 −1 0 0 0 0 0 0
ζ1 0 0 0 0 0 0 1 0
Vršimo pivotizaciju u kojoj veštačka promenljiva x0 ulazi u bazu, iz baze izlazi ω1 i vršimo pivotizaciju.

0 x1 x2 w 1 w 2 w 3 w 4 x0
x0 2 −1 −1 0 0 0 1 1
w2 1 0 −1 1 0 0 0 2
w3 3 0 −1 0 1 0 0 8
w4 3 −1 −1 0 0 1 0 6
ζ −1 −1 0 0 0 0 0 0
ζ1 −2 1 1 0 0 0 0 −1
Veštačka promenljiva x0 izlazi iz baze, time postaje x0 = 0, što je optimum. Dakle, pomoćni problem
je rešen.

1 x1 x2 w1 w2 w3 w4
x1 1 −1/2 −1/2 0 0 0 1/2
w2 0 1/2 −1/2 1 0 0 3/2
w3 0 3/2 1/2 0 1 0 13/2
w4 0 1/2 1/2 0 0 1 9/2
0 −3/2 −1/2 0 0 0 1/2
Pošto je dobijeno optimalno rešenje pomoćnog problema, dobili smo početni rečnik datog problema,
možemo nastaviti sa njegovim rešavanjem.
Kolonu promenljive x0 i vrstu ζ1 više ne pišemo, u bazu ulazi x2 a iz baze izlazi ω2 .

2 x1 x2 w1 w2 w3 w4
x1 1 0 −1 1 0 0 2
x2 0 1 −1 2 0 0 3
w3 0 0 2 −3 1 0 2
w4 0 0 1 −1 0 1 3
0 0 −2 3 0 0 5
Sada u bazu ulazi ω1 a iz baze izlazi ω3 .

3 x1 x2 w 1 w 2 w3 w4
x1 1 0 0 −1/2 1/2 0 3
x2 0 1 0 1/2 1/2 0 4
w1 0 0 1 −3/2 1/2 0 1
w4 0 0 0 1/2 −1/2 1 2
0 0 0 0 1 0 7

Optimalna tabela, x∗1 = 3, x∗2 = 4, ζ ∗ = 7.

Vidimo da rešenje nije jedinstveno, jer ispod nebazične promenljive w2 stoji vrednost 0. Možemo
dobiti novo rešenje vršeći pivotizaciju koristeći kolonu w2 kao radnu. Iz baze će izaći w4 .

4 x1 x2 w1 w2 w3 w4
x1 1 0 0 0 0 1 5
x2 0 1 0 0 1 −1 2
w1 0 0 1 0 −1 3 7
w2 0 0 0 1 −1 2 4
0 0 0 0 1 0 7
Ponovo dobijamo optimalnu tabelu sa rešenjem x∗1 = 5, x∗2 = 2, ζ ∗ = 7.
Ako probamo i nju razložiti, vraćamo se u tabelu broj 3.
Pošto su to bili jedini načini da upotrebimo nule ispod nebazičnih promenljivih u optimalnim tabelama,
zaključujemo da sva optimalna rešenja pripadaju konveksnoj kombinaciji rešenja x∗ = (3, 4) i x∗ =
(5, 2). Optimalna vrednost funkcije cilja je ζ ∗ = 7 za sva rešenja.
Konveksna kombinacija α · (3, 4) + β · (5, 2) = x? , α ≥ 0 , β ≥ 0 , α + β = 1, tj to su sva rešenja
izmedu tačaka (3, 4) i (5, 2). Na primer x∗ = (4, 3), x∗ = (7/2, 7/2), . . .
4. Rešiti problem linearnog programiranja (grafičkim i simpleks metodom):

ζ= x1 + x2 → max
2x1 − x2 ≤ −2
−2x1 + x2 ≤ −1
x1 + x2 ≤ 7
x1 ≥ 0 x2 ≥ 0

Grafički metod : Slično, crtamo oblasti koje predstavljaju date nejednačine.

Dakle, skup dopustivih vrednosti je u ovom slučaju prazan skup, pa problem linearnog programiranja
nema rešenje. To vidimo i po samim nejednakostima, prva je 2x1 − x2 ≤ −2 a druga pomnožena sa −1
je 2x1 − x2 ≥ 1 što je očigledno kontradikcija. Isto rešenje ćemo naravno dobiti i rešavajući simplex
metodom.

Simplex metod : Prelazimo u standardni oblik sa jednakostima i dodajemo veštačku promenljivu x0 .

−1 x1 x2 w1 w2 w3 x0
w1 2 −1 1 0 0 −1 −2
w2 −2 1 0 1 0 −1 −1
w3 1 1 0 0 1 −1 7
ζ −1 −1 0 0 0 0 0
ζ1 0 0 0 0 0 1 0

Veštačka promenljiva x0 ulazi u bazu, iz baze izlazi ω1 , vršimo pivotizaciju.

 0 x1 x2 w1 w2 w3 x0
x0 −2 1 −1 0 0 1 2
w2 −4 2 −1 1 0 0 1
w3 −1 2 −1 0 1 0 9
ζ −1 −1 0 0 0 0 0
ζ1 2 −1 1 0 0 0 −2
Sada će x2 da ude u bazu a iz baze izlazi ω2 .
1 x1 x2 w 1 w 2 w 3 x0
x0 0 0 −1/2 −1/2 0 1 3/2
x2 −2 1 −1/2 1/2 0 0 1/2
w3 3 0 0 −1 1 0 8
ζ −3 0 −1/2 1/2 0 0 1/2
ζ1 0 0 1/2 1/2 0 0 −3/2

Ovo je optimalna tabela za ζ1 , čime je rešen pomoćni problem. Ali, veštačka promenljiva x0 ima
3
pozitivnu vrednost odnosno x0 = 6= 0, pa je S = ∅. Dakle, problem nema rešenje.
2
5. Rešiti problem linearnog programiranja (grafičkim i simplex metodom)
ζ= −x1 + 2x2 → max
−x1 + 2x2 ≤ 4
2x1 − x2 ≥ −1
x1 ≥ 0 x2 ≥ 0
Grafički metod :

 
2 7
(x?1 , x?2 )
Jedno rešenje je u tački = , (tačku preseka nalazimo kao rešenje sistema jednačina koje
3 3
se seku).
 Medutim
 vidimo da rešenje nije jedinstveno. Rešenja su sve tačke sa poluprave koja polazi iz
2 7
tačke , . Takvo rešenje je degenerisano rešenje.
3 3
 Simplex metod : Problem napišemo u standardnom obliku sa jednakostima i popunimo tabelu na već
poznat način.
0 x1 x2 w1 w2
w1 −1 2 1 0 4
w2 −2 1 0 1 1
1 −2 0 0 0
U bazu ulazi x2 a iz baze izlazi ω2 , vršimo pivotizaciju.

1 x1 x2 w 1 w 2
w1 3 0 1 −2 2
x2 −2 1 0 1 1
−3 0 0 2 2

U bazu ulazi x1 , dok iz baze izlazi ω1 .

2 x 1 x2 w 1 w2
x1 1 0 1/3 −2/3 2/3
x2 0 1 2/3 −1/3 7/3
0 0 1 0 4

Rešenje: x∗1 = 2/3, x∗2 = 7/3, ζ ∗ = 4.

Vidimo da rešenje nije jedinstveno jer ispod nebazične promenljive w2 stoji 0. Ali, ako pokušamo
razložiti dobijenu tabelu koristeći njenu kolonu kao radnu, vidimo da ne može, jer u njenoj koloni nema
pozitivnih elemenata. Za ovakvo rešenje kažemo da je degenerisano.

6. Rešiti problem prodavnice zadrave hrane (koji smo postavili na drugim vežbama)!

Rešenje:
Problem smo postavili na sledeći način:

ζ= 80x1 + 60x2 → min

1 8 1
x1 + x2 ≤
5 25 4
x1 + x2 = 1
x1 ≥ 0 x2 ≥ 0
Ovako zadat problem nije u standardnom obliku problema linearnog programiranja, a znamo da sim-
plex metod možemo primenjivati samo na standardni oblik. Zato ćemo prvo ovaj problem napisati u
standardnom obliku :

ζ = −80x1 − 60x2 → max

1 8 1
x1 + x2 ≤
5 25 4
x1 + x2 ≤ 1
−x1 − x2 ≤ −1
x1 ≥ 0 x2 ≥ 0
Imamo problem u standardnom obliku pa pravimo simplex tabele kao u prethodnim zadacima. Uvodimo
veštačku promenljivu x0 jer sa desne strane imamo jednu negativnu vrednost pa rešavamo prvo pomoćni
problem ζ1 = x0 → min.
−1 x1 x2 w1 w2 w3 x0
w1 1/5 8/25 1 0 0 −1 1/4
w2 1 1 0 1 0 −1 1
w3 −1 −1 0 0 1 −1 −1
ζ 80 60 0 0 0 0 0
ζ1 0 0 0 0 0 1 0
Do ”nulte ”tabele dolazimo tako što promenljiva x0 ulazi u bazu a iz baze izlazi ω3 .

0 x1 x2 w1 w2 w 3 x0
w1 6/5 33/25 1 0 −1 −0 5/4
w2 2 2 0 1 −1 0 2
x0 1 1 0 0 −1 1 1
ζ 80 60 0 0 0 0 0
ζ1 −1 −1 0 0 1 0 −1

U bazu ulazi x1 a iz baze izlazi x0 što znači da smo pomoćni problem rešili x0 = 0 , nastavljamo sa
počenim problemom bez kolone sa x0 i bez poslednje vrste sa ζ1 .

1 x1 x2 w 1 w 2 w 3
w1 0 3/25 1 0 1/5 1/20
w2 0 0 0 1 1 0
x1 1 1 0 0 −1 1
ζ 0 −20 0 0 80 −80

Imamo još negativnih brojeva u poslednjoj vrsti, u koloni promenljive x2 koja, dakle, ulazi u bazu. Iz
baze izlazi ω1 .
2 x1 x2 w1 w2 w3
x2 0 1 25/3 0 5/3 5/12
w2 0 0 0 1 1 0
x1 1 0 −25/3 0 −8/3 7/12
ζ 0 0 500/3 0 340/3 −215/3
U poslednjoj vrsti nema više negativnih brojeva, što znači da smo došli do optimalne tabele.
7 ? 5 215 7
Optimalno rešenje je x?1 = x2 = i ζ? = . Dakle, odgovor je da ako stavimo = 0.5833kg
12 12 3 12
5
sport mizli i = 0.4167kg tropic mizli dobili smo najjeftniju moguću smesu koja ima 25% pšeničnih
12
215
pahuljica. Ta cena iznosi = 71, 667 pfeniga.
3
Uspešno učenje žele vam

Andrea i Tamara