Prof. dr Ljubodrag SAVIĆ, vanredni profesor UDK 338.45:338.

Ekonomski fakultet, Beograd

TRŽIŠNE STRUKTURE U
JUGOSLOVENSKOJ INDUSTRIJI1

Jugoslavija je jedna od retkih socijalističkih zemalja u kojoj je pored

planskog u značajnoj meri izgrađivan i tržišni mehanizam funkcionisanja.
Najozbiljniji pokušaj prelaska na tržišnu privredu je učinjen donošenjem
mera Privredne reforme iz 1965. godine. Zbog brojnih razloga reformski
kurs liberalizacije tržišta, šireg uključivanja u međunarodnu podelu rada i
ekspanzije izvoza je ubrzo suspendovan, ustupivši mesto razvoju oblikova-
nom na principima dogovorne ekonomije. Donošenjem Zakona o udruže-
nom radu iz 1976. godine, i tzv. "ourizacijom" privrede na drastičan način
pokidane su tehničko-tehnološke i ekonomske veze unutar industrijskih
preduzeća, stvarajući istovremeno neprirodne i za život industrije neprik-
ladne organizacione forme. Te greške su relativno brzo uočene, i u norma-
tivnom smislu prevaziđene inauguracijom radne organizacije kao osnovnog
subjekta privređivanja, ali jednom ubačeni virus dezintegracije industrije i
zatvaranja u uske lokalne okvire se veoma teško uništavao. Raspad bivše
SFRJ i međunarodna izolacija Jugoslavije je dovela do ponovnog uglavnom
administrativnog ukrupnjavanja i centralizacije industrije, naročito for-
miranjem javnih preduzeća u državnoj svojini.
Nasuprot ovim najčešće administrativnim procesima, svetsku indus-
triju karakteriše sveopšta globalizacija sa veoma izraženom tendencijom ra-
sta merdžera i akvizicija. U najrazvijenijim zemljama ovim procesima u in-
dustriji pristupa se veoma oprezno i selektivno. Koncentracija se aktivno
potpomaže i stimuliše u delatnostima koje jačaju međunarodnu konkurent-
nost i u kojima je nužno stvaranje tzv. "kritične mase" za realizaciju
1
U članku koji je objavljen u “Ekonomskim analima” br. 142/1999, razmatrano je pi-
tanje koncentracije jugoslovenske industrije na nivou grana. U ovom radu se analizira koncen-
tracija i njoj odgovarajuće tržišne strukture posmatrajući nivo industrijskih grupacija. U tom
smislu postoji značajna komplementarnost u pogledu primenjene metodologije i izvesnih
zaključaka do kojih se došlo analizom ovog nesumnjivo značajnog pitanja.

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 1

strateških prodora i osvajanje novih tehnologija i proizvoda, što zbog vi-
sokog rizika i velike neizvesnosti ne može obezbediti tržišni mehanizam.
Istovremeno, u ostalim delatnostima se različitim merama antimonopolske i
antitrusne politike podstiče stvaranje zdrave tržišne konkurencije. Industri-
jska politika u ovim zemljama je u funkciji stvaranja takvih tržišnih struk-
tura koje će obezbeđivati uslove za podizanje efikasnosti industrije u celini.
Postavlja se pitanje da li je ekonomska, odnosno industrijska politika
u posleratnom razvoju Jugoslavije bila u funkciji ostvarivanja ovog ili nekih
drugih ciljeva razvoja. Poznato je da su veoma česte i po obimu velike inte-
gracije karakteristične za šezdesete godine bile uglavnom motivisane nee-
konomskim razlozima. Stvaranje velikih javnih preduzeća u državnoj svo-
jini u poslednjoj deceniji, imalo je najčešće za cilj zadržavanje kontrole nad
značajnim delom nacionalne ekonomije, ali na žalost nije uvek bilo u funk-
ciji podizanja njene ukupne efikasnosti.
Za razliku od visoko razvijenih kapitalističkih zemalja, gde je
praćenje ponašanja tržišnih struktura sastavni deo tekuće industrijske poli-
tike, i gde postoje vrlo precizna pravila ponašanja sa unapred predviđenim
sankcijama, u Jugoslaviji se nalazimo na samom početku. Postoje izvesna
uopštena zakonska rešenja o antimonopolskom ponašanju, koja se upravo
ovih dana detaljnije preciziraju. Treba očekivati da će se njihovom prime-
nom podstaći zdrava tržišna konkurencija, ali obzirom da u tom smislu ne
postoje u SRJ značajnija prethodna iskustva, i da će oni koji imaju privile-
govanu tržišnu poziciju pružati snažan otpor, primena ovog zakona će ići
veoma teško. Uprkos tome, ne sme biti kompromisa, odugovlačenja i poli-
tičkog voluntarizma, pošto samo dosledna primena antimonopolskog zakona
može stvoriti zdrave osnove za efikasan razvoj industrije.
Analizom koncentracije jugoslovenske industrije pokušaćemo da
skrenemo pažnju nosilaca industrijske politike na ovo veoma važno pitanje.
Slično industrijski najrazvijenijim zemljama Zapada, merama industrijske
politike može se direktno delovati na tržišne strukture, stimulisanjem
merdžera i akvizicija, odnosno njihovim zabranjivanjem u situacijama kada
se stvaraju monopolske i oligopolske tržišne strukture.
Da bi se došlo do odgovarajućih preporuka za industrijsku politiku
nužno je prethodno učiniti izbor pokazatelja stepena koncentracije indus-
trije. U tom smislu treba iskoristiti brojna teorijska i praktična iskustva iz in-
dustrijski najrazvijenijih zemalja sveta, u kojima merenje koncentracije služi
kao osnova za praktično delovanje industrijske politike. To samo po sebi
predstavlja izvestan problem, pošto postoje brojna ograničenja, koja poka-

2 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

zatelje o koncentraciji industrije značajno relativiziraju. Na prvom mestu su
razlike u primenjenoj metodologiji i različitom statističkom obuhvatu. Među
firmama postoje brojne i različite veze, a firme se često razvrstavaju u dve
ili više različitih delatnosti. Razlike u nivou koncentracije se mogu pojaviti i
prema tome u odnosu na šta se meri stepen koncentracije; ukupnu proizvod-
nju, promet, dodatu vrednost, broj zaposlenih, ukupnu aktivu i sl. To su
različiti pokazatelji i iz njih mogu slediti različite preporuke (često suprotne)
za delovanje industrijske politike. Izmereni pokazatelji stepena koncen-
tracije se najvećim delom odnose na domaće tržište, što naročito u nekim vi-
soko razvijenim zemljama, gde je učešće spoljno-trgovinske razmene vi-
soko, ne daje pravu predstavu o stvarnoj konkurenciji. Ova i brojna druga
ograničenja naravno treba imati u vidu, ali i tako relativne informacije o ste-
penu koncentracije imaju veliki značaj, s obzirom da ipak nude prihvatljive
rezultate o nivou koncentracije u industriji, odnosno omogućavaju industri-
jskoj politici praktično delovanje.
U visoko razvijenim zemljama kao mera koncentracije najčešće se
koristi CR pokazatelj, bilo kao CR4, CR5, CR10 ili CR50. U teoriji, pored
ovih, postoji i čitav niz drugih pokazatelja2 kao što su Herfindahl index,
Gini coeficient, entropy index, Lerner index i sl.
Koncentracija je mera intenziteta konkurencije ili kontrole. Ona nam
daje informaciju o relativnoj veličini firmi na nekom tržištu. Meri se kroz
tržišno učešće (MSij) firme i (Fi) u industriji (Ij), definišući ukupnu vrednost
prodaje firme i u ukupnoj vrednosti prodaje industrije j, ili:

Fi vrednost prodaje (i) preduzeća

MSij =
Ij vrednost prodaje (j) industrije

Osim vrednosti prodaje, tržišno učešće kao mera koncentracije se

može računati u odnosu na vrednost proizvodnje, dodatu vrednost, broj
zaposlenih, aktivu i sl. Nije beznačajno koja od ovih veličina se uzima,
pošto se dobijeni pokazatelji mogu prilično razlikovati. Izbor pokazatelja
stepena koncentracije se vrši u zavisnosti od cilja analize3. U najrazvijenijim

2
Više videti npr. u INDUSTRIAL ECONOMICS and ORGANIZATION – a European
Perspective, David Jacobson and Bernandete Andreosso-O`Callaghan; INDUSTRIAL
ORGANIZATION IN THE EUROPEAN UNION, Structure, Strategy and Competitive
Mechanism, Stephen Davies and Bruce Lyons.
3
Ako stepen koncentracije merimo posmatrajući tržišno ušešće u broju zaposlenih ili u
osnovnim sredstvima, dobićemo odgovor o potencijalno mogućoj konkurenciji u grani. Stvarni

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 3

industrijskim zemljama Zapada, od više poznatih mera koncentracije na-
jčešće se u praktičnom smislu koriste dve: CRn ili odnos (proporcija) kon-
centracije i Herfidanhl index.
CRn pokazuje kumulirano tržišno učešće n vodećih firmi u indus-
triji. U praksi, n je broj između 4 i 10, mada je CR4 najčešće korišćen poka-
zatelj stepena koncentracije. CRn se može definisati kao :

n
CRn = ∑ Si sa i = 1,2,3......n
i =1

gde: i-ta firma ima najviši rang u opadajućem poretku (tj. ako je i = 1 na-
jveća firma, i = 2 druga najveća firma i td.); Si je udeo firme i na tržištu, koji
može biti definisan na bazi proizvodnje, promete,zarada,broja zaposlenih,
osnovnih sredstava i sl.
Ako je vrednost pokazatelja blizu 0, može se reći da je tržišno
ušešće n najvećih firmi malo, odnosno u grupaciji vlada potpuna konkuren-
cija. Obrnuto, ako je vrednost pokazatelja blizu 1, u toj industrijskoj gru-
paciji postoji visok nivo koncentracije. Ovaj pokazatelj stepena koncen-
tracije je vrlo popularan u EU, jer govori o relativnoj snazi n izabranih firmi
na određenom tržištu. Njegova najveća slabost je što ne pruža informaciju o
pojedinačnom tržišnom učešću firmi iz skupa n firmi. To prilično dobro
ilustruje sledeći primer. Tržišno učešće četiri najveće firme (CR4) u indus-
triji A i industriji B iznosi 0,8 , pri čemu je firma 1 u industriji A domi-
nantna i njeno tržišno učešće iznosi 0,7 ukupnog tržišta, dok industriju B
karakteriše ujednačeno tržišno učešće četiri najveće firme. Naravno ovaj
problem bi se mogao prevazići računajući pojedinačno učešće CR1,
CR2...CRn, ali su to partikularni pokazatelji i ne govore o kumuliranoj
tržišnoj snazi n najvećih firmi.

Tabela 1. Tržišno učešće četiri najveće firme u industriji A i B

firma 1 firma 2 firma 3 firma 4
industrija A 0,70 0,02 0,05 0,03
industrija B 0,18 0,17 0,19 0,16

Industrija A: CR4 = 0,80, odnosno 80%

tržišni rezultati mereni na primer tržišnim učešćem u prodaji proizvoda ne moraju biti u skladu sa
potencijalno mogućim.

4 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

 Industrija B: CR4 = 0,80, odnosno 80%
Znatno potpuniju informaciju o nivou koncentracije na određenom
tržištu pruža Herfindahl index, pošto uzima u obzir učešće svih firmi. On se
definiše kao suma kvadrata tržišnog učešća n firmi u nekoj industriji.
n
H = ∑ ( Si ) 2 sa i = 1,2,...n
i =1

gde je Si tržišno učešće i-te firme, odnosno CRi.

Herfindahl index meri disperziju koncentracije i može se kretati iz-

među 0 i 1. Ukoliko je H jednako 0, možemo zaključiti da u posmatranoj
industriji egzistiraju firme jednake snage, i da je koncentracija niska, od-
nosno konkurencija potpuna. Ako je H jednako 1, na tom tržištu postoji
samo jedna velika firma, i to tržište karakterišemo kao monopolsko tržište.
Da je Herfindahl index znatno precizniji i pogodniji za analizu pot-
vrđuje i primer, koji smo već koristili za prethodnu ilustraciju. Na tržištu
koje analiziramo postoji ukupno 24 firme, pri čemu je učešće 4 najveće
0,80, odnosno 80%, a ostalih 20 firmi učestvuje sa 0,20, odnosno 20%, tj. po
jedan procenat svaka pojedinačno.

Tabela 2. Suma kvadrata tržišnog učešća 24 firme određene industrije

firma 1 firma 2 firma 3 firma 4 firma 5 ... firma 24
grana A 0,4900 0,0004 0,0025 0,0009 0,0001 ... 0,0001
grana B 0,3240 0,2890 0,0361 0,0,256 0,0001 ... 0.0001
Industrija A: H = 0,4958
Industrija B: H = 0,2058

Dakle, stepen koncentracije u industriji A je za skoro 2,5 puta viši

nego u industriji B, što potvrđuje konstataciju da je H index znatno pre-
cizniji od CRn pokazatelja. Međutim, oba ova pokazatelja treba prihvatiti sa
izvesnom dozom rezerve, jer firme ne posluju samo na domaćem tržištu, a
jedna firma može biti razvrstana u više industrijskih delatnosti.
U teoriji koja analizira tržišne strukture postoji pet modela:

PERFEKTNA KONKURENCIJA → OGRANIČENA KONKURENCIJA → OLIGOPOL

→ DUOPOL → MONOPOL

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 5

 Praktično opredeljenje gde na primer prestaje ograničena konkuren-
cija i počinje oligopol zavisi od mnogo čega, i ne može biti formulisano jed-
nom za sva vremena jer zavisi od tržišne situacije4. U Evropskoj uniji se
smatra da je visok nivo koncentracije ako je CR4 iznad 0,25 odnosno 25%
ukupne industrije. Što se tiče industrije SRJ, merenje nivoa koncentracije je
dosada činjeno nekoliko puta5 koristeći isključivo pokazatelj CR4 koji se
odnosio na stepen koncentracije ponude u industriji.
U analizi koncentracije industrije u SRJ u 1990. i 1997. godini, osim
CR4 biće korišćen i Herfindahl index. Stepen koncentracije industrije će se
meriti prema ukupnoj prodaji proizvoda unutar pojedinih grupacija indus-
trije.
Stepen koncentracije, meren učešćem CR 4 u ukupnoj prodaji u 1997.
godini je bio visok, i u odnosu na 1990. godinu imao tendenciju rasta. Učešće
u ukupnoj prodaji industrije u 1990. godini 4 najveća (CR4) od 2000 pre-
duzeća je iznosilo 13,64%, a sedam godina kasnije, 1997. godine, učešće CR4
je bilo 15,64%. U okviru industrije relativno je viši nivo koncentracije u tzv.
sirovinsko-energetskim granama. To je jednim delom uslovljeno ekonomskim
razlozima, odnosno karakterom proizvodnje u ovim granama, gde je
tzv.ekonomski isplativ minimum proizvodnje vrlo visok6. Pretvaranje druš-
tvene u državnu svojinu i centralizacija tih preduzeća na nivou republike
Srbije, nije uvek i samo bila u funkciji ostvarivanja čistih ekonomskih ciljeva.

Tabela 3. CR4 i Herfindahl index, industrijske grupe delatnosti, ukupna realizacija, 1990. g.
Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
UKUPNO 360939657 2000 13,64 0,00
Elektroprivreda 17068074 36 79,78 0,40
Proizvodnja uglja 19334720 16 82,43 0,27
Proizvodnja sirove nafte 2476173 1 100,00 1,00
Proizvodnja zemnog gasa 660943 2 100,00 0,66

4
U Americi se npr. koristi sledeća Kejnsova podela: (prema CR4) 1) koncentrisana
tržišta – preko 50%; 2) umereno koncentrisana tržišta – od 25 do 50%; 3) nekoncentrisana tržišta –
ispod 25%
5
Više videti: N. Hrovatin, Tržna koncentracija v industriji SFRJ v letih 1987 in 1988,
Ljubljana, 1989; i u Koncepcija razvoja Srbije do 2000. godine, Ekonomski institut, Beograd,
1996. godina
6
Na primer, ekonomski isplativ nivo proizvodnje za neke proizvode iznosi: aluminijum
trioksid 200 hiljada tona, aluminijum 60-80 hiljada tona, za istopljeni bakar 100 tona , za primarni
rafinisani bakar 60 hiljada tona, sirovo gvožđe 1 milion tona, redukovani čelik 100 tona, topljeno
olovo rafinisano 30 hiljada tona, topljeni cink 30 hiljada tona, feronikl oksid 10-15 hiljada tona i
sl. R. Ballance, Internal Industry and Business, str. 163

6 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

 Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
Proizvodnja derivata nafte 13958888 4 100,00 0,47
Proizvodnja gvožđa i čelika 10678701 13 86,41 0,34
Proizvodnja ferolegura 624280 1 100,00 1,00
Proizvodnja ruda bakra 3332474 2 100,00 0,50
Proizvodnja ruda olova i cinka 1523300 9 81,84 0,19
Proizvodnja boksita 666777 2 100,00 0,67
Proizv. ostalih ruda metala 25560 2 100,00 0,50
Proizvodnja bakra 9833316 1 100,00 1,00
Proizvodnja olova 488264 1 100,00 1,00
Proizvodnja cinka 1324819 2 100,00 0,59
Proizvod. glinice i aluminijuma 2049329 3 100,00 0,67
Proizv. ostalih oboj. metala 549711 2 100,00 0,94
Prerada aluminijuma 1811971 6 87,98 0,24
Prerada ostalih obojenih metala 2378803 5 99,85 0,36
Proizv. nemetalnih minerala 565734 17 56,01 0,10
Proizvodnja soli 109384 1 100,00 1,00
Proizvodnja stakla 2435078 13 85,06 0,26
Proizv. vatrostalnih materijala 1702058 5 98,79 0,56
Proizvodnja porculana 1357252 9 84,03 0,21
Ostala prerada nemetala 1066484 7 86,83 0,22
Proizvodnja repro materijala 11518571 110 32,26 0,04
Proizv. metalnih konstrukcija 2338706 46 25,31 0,03
Proizv. ostalih metalnih proizv. 2757447 23 60,27 0,11
Proizvodnja mašina i uređaja 8907561 65 50,15 0,14
Proizv. poljoprivrednih mašina 2490393 17 63,81 0,14
Proizv. profesionalne opreme 879426 7 75,47 0,17
Proizv. i opravka šinskih vozila 1962855 12 71,47 0,15
Proizvodnja drumskih vozila 26326476 46 60,33 0,15
Brodogradnja 2722319 13 75,19 0,21
Proizvodnja električnih mašina 2274104 20 70,34 0,33
Proizv. elektronskih aparata 6802385 45 44,33 0,08
Proizvodnja kablova 5342993 8 94,10 0,37
Proizv. aparata za domaćinstvo 4835552 9 92,92 0,38
Ost. proizv. električnih aparata 2100037 13 50,51 0,10
Proizvodnja hemikalija 9005990 21 73,95 0,22
Proizv. hemikalija za poljopr. 4921439 9 75,96 0,17
Proizv. hemij. vlakana i masa 3376024 11 82,80 0,37
Proizvodnja lekova 6204299 8 88,42 0,27
Proizv. sapuna i kozmetike 2065075 10 82,76 0,26
Proizv. premaznih sredstava 1527777 10 71,95 0,19
Prerada plastičnih masa 2964489 39 40,70 0,07
Proizv. ostalih hemijskih proiz. 742942 10 66,04 0,14
Proizvodnja kamena i peska 1901438 56 33,48 0,04

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 7

 Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
Proizvodnja kreča i gipsa 286705 6 93,85 0,30
Proizvodnja cementa 2659921 4 100,00 0,30
Proizvodnja cigle i crepa 3105726 72 39,65 0,05
Proizv. građ. prefabrikata 1424107 34 38,43 0,06
Proizv. rezane građe i ploča 1767867 43 31,97 0,05
Proizvodnja nameštaja 7683950 59 47,63 0,13
Proizv. ost. finalnih proizvoda 2237640 53 38,63 0,06
Proizvodnja celuloze i papira 3164058 7 82,65 0,24
Prerada papira 2748388 19 71,99 0,17
Proizvodnja vlakana i prediva 4306239 24 55,45 0,13
Proizvodnja tkanina 4617332 23 37,66 0,06
Proizvodnja trikotaže 3576430 58 22,45 0,03
Proizvodnja konfekcije 1 4281317 126 29,40 0,03
Proiz. ostalih tekstilnih proizv. 3525995 16 78,67 0,23
Proizvodnja kože i krzna 1974359 18 48,32 0,08
Proizvodnja kožne obuće 6711373 48 42,88 0,07
Proizvodnja galanterije 556572 14 54,70 0,10
Proizvodnja kožne konfekcije 978342 11 60,86 0,13
Prerada kaučuka 6837838 26 59,31 0,12
Mlevenje žitarica 6395716 84 22,07 0,02
Proizvodnja hleba i testenina 3191551 59 44,82 0,07
Prerada voća i povrća 5076493 49 25,24 0,03
Prerada mesa i ribe 16973552 70 28,80 0,04
Prerada mleka 6306269 45 55,91 0,11
Proizvodnja šećera 4458202 16 41,14 0,07
Proizv. konditorskih proizvoda 4513886 14 70,72 0,16
Proizvodnja biljnih ulja 4074672 11 68,62 0,14
Proizv. ostalih prehram. proizv. 2657416 18 65,88 0,18
Proizvodnja alkoholnih pića 7394716 54 37,91 0,05
Proizvodnja bezalkoholnih pića 1533498 10 79,83 0,23
Proizvodnja stočne hrane 5894206 83 25,63 0,03
Proizv. fermentisanog duvana 391018 18 45,76 0,08
Prerada duvana 2010021 4 100,00 0,62
Grafička delatnost 6617787 107 29,53 0,04
Reciklaža sirovina 1683021 24 53,79 0,10
Proizv. raznovrsnih proizvoda 1143083 20 76,61 0,25
Izvor: Savezni zavod za statistiku

Stepen koncentracije u okviru 83 grupe jugoslovenske industrije,

ocenjivan prema merilima koja važe u EU, je u 1990. godini bio izuzetno vi-
sok. U samo 2 industrijske grupe (2,41%), u proizvodnji trikotaže i mlevenju
žitarica, nivo koncentracije je bio nizak, odnosno učešće CR4 je bilo ispod

8 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

25% ukupne grupacijske prodaje. U ostaloj 81 industrijskoj grupi (97,59%),
učešće CR4 je bilo iznad 25%, tako da se za ove grupacije može zaključiti da
ih prema kriterijumima koji važe u EU, karakterišu koncentrisana tržišta.
Učešće CR4 ispod 50% u ukupnoj granskoj prodaji (američki
kriterijum) je karakteristično za 23 grupacije u okviru jugoslovenske indus-
trije, što znači da je skoro u 3/4 grupacija industrije SRJ, stepen koncen-
tracije je bio vrlo visok.
U 15 grupacija industrije (18,07%), učešće CR4 je bilo ekstremno
visoko i iznosilo 100%. To su uglavnom grupacije sirovinskog i energetskog
dela industrije, uz koje su u 1990. godini bile i proizvodnja cementa i
prerada duvana. Izuzetno visok nivo koncentracije, CR4 preko 90%, je u
1990. godini bio karakterističan za 5 industrijskih grupacija (6,02%),
(prerada ostalih obojenih metala, proizvodnja vatrostalnih materijala, proiz-
vodnja kablova, proizvodnja aparata za domaćinstvo i proizvodnja kreča i
gipsa).
Vrlo visok nivo koncentracije (CR4 između 75 i 90%) u 1990.
godini je bio u 18 industrijskih grupacija, (21,7%). Srednje visok nivo kon-
centracije (između 50 i 75%) u 1990. godini je bio u 22 industrijske gru-
pacije, što je činilo 26,5% svih grupacija industrije SRJ.

Tabela 4. CR4 i Herfindahl index, industrijske grupacije, ukupna realizacija, 1997.g.

Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
UKUPNO 80798623 1929 15,64 0,01
Elektroprivreda 5467260 28 83,35 0,27
Proizvodnja uglja 6490130 7 95,27 0,36
Proizvodnja sirove nafte 961934 2 100,00 0,98
Proizvodnja zemnog gasa 354459 1 100,00 1,00
Proizvodnja derivata nafte 2599181 2 100,00 0,92
Proizvodnja gvožđa i čelika 4092605 18 92,07 0,33
Proizvodnja ferolegura 275560 1 100,00 1,00
Proizvodnja ruda bakra 826922 2 100,00 0,59
Proizv. ruda olova i cinka 293999 4 100,00 0,74
Proizvodnja boksita 81143 2 100,00 0,98
Proizv. ostalih ruda metala 34654 1 100,00 1,00
Proizvodnja bakra 2178719 1 100,00 1,00
Proizvodnja olova 132959 1 100,00 1,00
Proizvodnja cinka 177952 2 100,00 0,52
Proizv. glinice i aluminijuma 695316 2 100,00 0,82
Proizv. ostalih oboj.metala 48431 1 100,00 1,00
Prerada aluminijuma 368723 7 96,48 0,29

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 9

 Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
Prerada ost. obojenih metala 795020 6 96,82 0,44
Proizv. nemetalnih minerala 135250 16 67,66 0,15
Proizvodnja soli 13689 1 100,00 1,00
Proizvodnja stakla 317986 11 92,35 0,36
Proizv. vatrostalnih materijala 403185 5 98,70 0,59
Proizvodnja porculana 258240 7 83,84 0,20
Ostala prerada nemetala 144240 5 98,34 0,28
Proizvodnja repro materijala 186034 111 23,08 0,02
Proizv. metalnih konstrukcija 443849 43 41,74 0,06
Proizv. ostalih metalnih proi. 614852 25 64,98 0,12
Proizvodnja mašina i uređaja 927229 69 44,00 0,06
Proizv. poljop. mašina 330583 18 56,87 0,13
Proizv. profesionalne opreme 143370 9 78,56 0,18
Proizv. i opravka šinskih voz. 264216 12 70,13 0,20
Proizvodnja drumskih vozila 1925011 58 41,67 0,06
Brodogradnja 172148 11 72,34 0,15
Proizv.a električnih mašina 542672 19 72,11 0,32
Proizvod. elektronskih aparata 591791 48 41,71 0,06
Proizvodnja kablova 1352515 12 69,02 0,16
Proizv. aparata za domaćin. 456982 9 80,64 0,21
Ost.proizv.električnih aparata 483106 13 69,32 0,15
Proizvodnja hemikalija 2279995 17 83,01 0,32
Proizv. hemikalija za poljop. 1215185 10 78,67 0,20
Proizv. hem. vlakana i masa 739025 13 83,75 0,22
Proizvodnja lekova 2262176 10 90,85 0,32
Proizv. sapuna i kozmetike 757879 11 81,38 0,30
Proizv. premaznih sredstava 384794 10 75,47 0,18
Prerada plastičnih masa 532205 46 28,45 0,04
Proiz. ostalih hem. proizvoda 158756 9 66,34 0,14
Proizvodnja kamena i peska 464454 47 37,63 0,05
Proizvodnja kreča i gipsa 95300 4 100,00 0,37
Proizvodnja cementa 700049 4 100,00 0,34
Proizvodnja cigle i crepa 1193229 70 47,68 0,07
Proizv. građ. prefabrikata 394923 36 49,72 0,08
Proizv. rezane građe i ploča 464594 46 39,40 0,06
Proizvodnja nameštaja 1805146 56 75,94 0,46
Proiz. ostalih finalnih proiz. 303935 39 42,28 0,06
Proizvodnja celuloze i papira 424105 9 75,53 0,16
Prerada papira 616932 26 62,19 0,13
Proizvodnja vlakana i prediva 620054 22 69,75 0,24
Proizvodnja tkanina 1092054 23 76,72 0,41
Proizvodnja trikotaže 271019 48 38,72 0,05
Proizvodnja konfekcije 1546921 99 59,09 0,21

10 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

 Broj predu-
Grupe delatnosti Realizacija u 000 CR4% H index
zeća
Proiz. ostalih tekstilnih proiz. 492183 16 80,25 0,34
Proizvodnja kože i krzna 267201 13 69,06 0,15
Proizvodnja kožne obuće 518578 43 38,95 0,05
Proizvodnja galanterije 28535 6 92,32 0,30
Proizvodnja kožne konfekcije 126657 11 64,82 0,14
Prerada kaučuka 1525640 28 77,50 0,23
Mlevenje žitarica 2212596 85 22,13 0,02
Proizvodnja hleba i testenina 1018621 68 41,14 0,07
Prerada voća i povrća 896525 53 32,04 0,04
Prerada mesa i ribe 3066343 68 38,08 0,05
Prerada mleka 2409250 40 58,69 0,13
Proizvodnja šećera 1045488 12 52,35 0,10
Proizv. konditorskih proizv. 1857009 14 74,20 0,16
Proizvodnja biljnih ulja 2084609 11 79,35 0,18
Proizv.ostalih 586280 19 7661 0,20
prehrmben.proizv.
Proizvodnja alkoholnih pića 2345415 47 36,61 0,05
Proizv. bezalkoholnih pića 843836 14 83,75 0,26
Proizvodnja stočne hrane 1102799 74 37,16 0,05
Proizv. fermentisanog duvana 126154 14 59,82 0,12
Prerada duvana 1095098 4 100,00 0,62
Grafička delatnost 1291489 99 50,11 0,09
Reciklaža sirovina 103972 23 56,03 0,10
Proiz.raznovrsnih proizvoda 176950 17 79,97 0,39
Izvor: Savezni zavod za statistiku

U 1997. godini u odnosu na 1990. godinu CR4, stepen koncen-

tracije jugoslovenske industrije je porastao sa 13,64% na 15, 64%. Učešće
CR4 ispod 25% (evropski kriterijum) u 1997. godini je bilo u 2 grupacije
industrije, proizvodnji repromaterijala (111 preduzeća) i mlevenju žitarica
(85 preduzeća), pri čemu je u grupaciji mlevenja žitarica, nizak nivo kon-
centracije bio i u 1990. godini.
Umereni nivo koncentracije, CR4 ispod 50% (američki kriterijum)
je karakterisao 19 industrijskih grupacija (22,89%). Visok nivo koncen-
tracije, prema evropskom kriterijumu (CR4 preko 25%) je bio u 81 gru-
paciji (97,59%), a prema američkom (CR4 preko 50%) je bio u 54 gru-
pacije (77,11%). Izuzetno visok (CR4 preko 90%) je bio u 9 industrijskih
grupacija (10,84%), koje su uglavnom pripadale kompleksu proizvodnje i
prerade sirovina.

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 11

 Ekstremno visok nivo koncentracije (CR4 100%) je u 1997. godini
bio u 17 grupacija industrije (20,48%), pri čemu su skoro sve, (prerada du-
vana, proizvodnja cementa, proizvodnja gipsa i kreča i proizvodnja soli)
pripadale energetsko-sirovinskom kompleksu industrije. Monopolski polo-
žaj su imala preduzeća u 7 grupacija industrije: proizvodnji zemnog gasa,
proizvodnji ferolegura, proizvodnji ostalih ruda metala, proizvodnji bakra,
proizvodnji olova, proizvodnji ostalih obojenih metala, proizvodnji soli.
Duopol je bio karakterističan za proizvodnju sirove nafte, proizvodnju de-
rivata nafte, proizvodnju boksita, proizvodnju glinice i aluminijuma, proiz-
vodnju ruda olova i cinka i proizvodnju cinka. Kod prve tri industrijske
grupacije u pitanju je klasičan slučaj tzv. dominantnog preduzeća.
Povećanje stepena koncentracije u 1997. godini u odnosu na 1990.
godinu zaista potvrđuju i podaci tabele 5. Kao što se vidi povećan je broj
grupacija u kojima je CR4 iznosio; 100% (sa 15 na 17), između 90 i 100%
(sa 5 na 9), između 75 i 90% (sa 18 na 20). Smanjen je nivo koncentracije u
segmentu grupacija u kojima je učešće CR4 iznosilo; između 50 i 75% (sa
22 na 18) i između 25 i 50% (sa 21 na 17), dok je broj grupacija gde je
učešće CR4 ispod 25% ostao isti. Najznačajnije promene, odnosno porast
koncentracije se desio u granama u kojima je učešće CR4 bilo preko 90%.
Od 83 grupacije industrije u 1997. u odnosu na 1990. godinu, u 20
grupacija industrije smanjen je nivo koncentracije, u 48 je značajnije
povećan, dok je u 15 ostao isti. Značajnije smanjenje stepena koncentracije
(preko 1/3) je ostvareno kod: proizvodnje metalnih konstrukcija (–64,9%),
proizvodnje drumskih vozila (–44,8%), prerade plastičnih masa (–43,1%),
proizvodnje kablova (–36,0%) i proizvodnje repromaterijala (–35,5%).
Značajnije povećanje stepena koncentracije u 1997. godini u odnosu
na 1990. godinu (preko 50%) je ostvareno u 5 grupacija: proizvodnji tkanina
(103,7%), proizvodnji konfekcije (103,7%), proizvodnji trikotaže (72,5%),
grafičkoj delatnosti (69,9%) i proizvodnji galanterije (68,8%), pri čemu je
kod prve dve grupacije stepen koncentracije porastao više nego dvostruko.
Osim u proizvodnji tkanina, u ostale 4 značajnije je smanjen broj preduzeća
u grupaciji.

Tabela 5. Stepen koncentracije industrije SRJ, meren

učešćem CR 4 u 1990. i 1997. godini
Broj Broj
Obeležje grupacija % grupacija %
1990. 1997.
ispod 25% 2 2,41 2 2,41

12 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

 25,01 – 50% 21 25,30 17 20,48
50,01 – 75% 22 26,50 18 21,69
75,01 – 90% 18 21,70 20 24,10
90,01 – 100% 5 6,02 9 10,84
100% 15 18,07 17 20,48
Izvor: Preračunato na osnovu podataka tabela 3 i 4.

Kao što je već prethodno rečeno H index je znatno pogodniji poka-

zatelj koncentracije industrije. On uključuje sva preduzeća u grupaciji, a
suma kvadrata finije "pegla" učešće pojedinih preduzeća. Između CR i H
indeksa postoji relativno visok stepen korelacije. Izvesne prednosti ima i CR
i H indeks, pa je pored parcijalnog posmatranja jednog i drugog pokazatelja,
zbog potpunije predstave o nivou koncentracije, nužno učiniti uporednu
analizu koristeći oba pokazatelja zajedno.

Tabela 6. Grupisanje industrijskih grupacija prema

vrednosti H indeksa
Broj grana % Broj grana %
Obeležje
1990. 1997.
do 0,10 23 27,72 20 24,11
od 0,10 – 0,30 38 45,78 34 40,96
od 0,31 – 0,90 16 19,28 19 22,89
od 0,91 – 1,00 1 1,20 3 3,61
1,00 5 6,02 7 8,43
Izvor: Preračunato na osnovu podataka tabele 3 i 4.

Da je stepen koncentracije jugoslovenske industrije zaista visok, i da

ima tendenciju rasta, potvrđuju i odgovarajuće vrednosti H indeksa. U 1990.
godini vrednosti H indeksa ispod 0,10 su bile u 23 grupacije (27,73%) a u
1997. godini 20 grupacija industrije (24,11%). To znači da je prema vred-
nostima H indeksa, stepen koncentracije bio visok u 1990. godini u 70 gru-
pacija industrije (72,28%), a u 1997. godini u 73 grupacije (75,89%).
Najniži stepen koncentracije, meren H indeksom (0,02) u 1997. su
imale proizvodnja repromaterijala i mlevenje žitarica. S obzirom da je i
učešće CR4 bilo ispod 25%, može se zaključiti da ove dve grupacije karak-
teriše nizak nivo koncentracije, odnosno visok nivo konkurencije. Relativno
niske vrednosti H indeksa (do 0,10) u 1997. godini su bile u još 18 industri-
jskih grupacija (21,68%), pri čemu je osim kod grafičke delatnosti CR4 bio
ispod 50%, što znači da su u pitanju umereno koncentrisana tržišta.

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 13

 U 1990. godini najniži stepen koncentracije, odnosno potpuna
konkurencija je karakteristična za grupaciju mlevenja žitarica (H indeks
0,02; CR4 22,07%; 84 preduzeća) i proizvodnju trikotaže (H indeks 0,03;
CR4 22,45%, 58 preduzeća). Šest grupacija (proizvodnja metalnih kon-
strukcija, prerada voća i povrća, proizvodnja stočne hrane, prerada mesa i
ribe, proizvodnja konfekcije i grafička delatnost), iako su formalno
pripadale segmentu umereno koncentrisanih tržišta (američki kriterijum),
praktično je karakterisao visok nivo konkurencije (nizak H index).
U 21 grupaciji industrije (25,30%), vrednosti H indeksa su bile ispod
0,10 a CR 4 nije prelazio 50%, pa se za ove industrijske grupacije može reći
da ih je karakterisao umereno visok stepen koncentracije.
Srednje vrednosti H indeksa, između 0,10 – 0,30 u 1997. godini je
imalo 34 (40,96%), a u 1990. godini 38 industrijskih grupacija (45,78%).
Relativno visoke vrednosti H indeksa, između 0,31 – 0,90 je u 1997. godini
imalo 19 (22,89%) a u 1990. godini 16 (19,28%) grupacija industrije.
Vrlo visok nivo koncentracije, H index – između 0,91 – 1,00 u 1997
godini je bio u 3 grupacije industrije (3,61%): proizvodnja sirove nafte,
proizvodnja boksita i proizvodnja derivata nafte, a u 1990. godini samo u
proizvodnji ostalih obojenih metala (1,20%). U ukupnoj prodaji ove 3 gru-
pacije bila su zastupljena samo po dva preduzeća, pa se tržišta ovih gru-
pacija mogu okarakterisati kao duopolska tržišta. Pošto je H indeks u ove 3
grupacije bio preko 0,90, duopole u ovim grupacijama bi mogli označiti kao
asimetrične u kojima dominira samo jedna firma.
U 1997. godini, klasičan monopolski položaj (H indeks 1,00) su
imala preduzeća iz 7 industrijskih grupacija (8,43%): proizvodnja zemnog
gasa, proizvodnja ferolegura, proizvodnja ostalih ruda metala, proizvodnja
bakra, proizvodnja olova, proizvodnja ostalih obojenih metala, dok je u
1990. godini klasičan monopol bio prisutan u 5 industrijskih grupacija
(6,02%): proizvodnja sirove nafte, proizvodnja ferolegura, proizvodnja
bakra, proizvodnja olova i proizvodnja soli.
Stepen koncentracije meren H indeksom u grupacijama industrije u
periodu 1990-1997. se povećao u 52, ostao isti u 12, a smanjio se u 19 gru-
pacija industrije. Koncentracija je relativno najviše porasla u: proizvodnji
konfekcije (7 puta), proizvodnji tkanina (6,8 puta), proizvodnji olova i cinka
(3,9 puta), proizvodnji nameštaja (3,5 puta), proizvodnji galanterije (3 puta),
grafičkoj delatnosti (2,2 puta) i proizvodnji ostalih ruda metala i proizvodnji
metalnih konstrukcija (2 puta). Relativno niži porast stepena koncentracije
je ostvaren u 12 industrijskih grupacija: proizvodnji derivata nafte, proiz-

14 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

vodnji zemnog gasa, proizvodnji boksita, proizvodnji nemetalnih minerala,
proizvodnji električnih aparata, proizvodnji hemikalija, proizvodnji vlakana
i prediva, proizvodnji ostalih tekstilnih proizvoda, proizvodnji kože i krzna,
proizvodnji stočne hrane, proizvodnji fermentisanog duvana i proizvodnji
raznovrsnih proizvoda..
Najznačajnije relativno smanjenje koncentracije (preko 2 puta), od-
nosno porast konkurencije je u istom periodu zabeležen u grupaciji proiz-
vodnje drumskih vozila, proizvodnje mašina i uređaja, proizvodnji kablova i
proizvodnji repromaterijala.
Kao što je već napomenuto, u teoriji koja analizira tržišne strukture
postoji pet modela:
PERFEKTNA KONKURENCIJA→ OGRANIČENA KONKURENCIJA → OLIGOPOL
→ DUOPOL → MONOPOL

Povlačenje oštrih granica zavisi od brojnih faktora i ne može biti for-

mulisano jednom za sva vremena i sve tržišne situacije. U Evropskoj uniji se
smatra da je visok nivo koncentracije ako je CR4 iznad 0,25 odnosno 25% uk-
upne industrije. U SAD se koristi Kejnsova podela, prema kojoj su: a) nekon-
centrisana tržišta (CR4 ispod 25%); b) umereno koncentrisana tržišta (CR4
između 25 i 50%) i c) visoko koncentrisana tržišta (CR4 iznad 50%). Kombi-
nujući kriterijume u EU, SAD i odgovarajuće vrednosti H indeksa po-
kušaćemo da 83 grupacije industrije u SRJ rasporedimo u okviru navedenih
pet modela. U okviru perfektne konkurencije svrstaćemo one grupacije u ko-
jima je veliki broj preduzeća, CR4 ispod 25%, a H indeks ispod 0,03. Ogra-
ničena konkurencija vlada u grupacijama u kojima je broj preduzeća veliki,
CR4 ima vrednosti između 25 i 50%, a H indeks se kreće između 0,03 i 0,08.
Oligopolu pripadaju one grupacije u kojima je broj preduzeća u grupaciji veći
od 2, CR4 iznad 50%, a H indeks ima vrednosti od 0,09 do 0,74. Grupacije
kod kojih je H indeks između 0,50 i 0,74 a CR4 iznad 80% označavamo kao
jak oligopol. Duopol karakteriše one grupacije industrije u kojima su vrednosti
CR4 100%, broj preduzeća u grani 2, a vrednost H indeksa između 0,75 i 1,00.
Jak asimetrični duopol, odnosno dva preduzeća nejednake snage, je prisutan u
onim grupacijama u kojima je CR4 100%, a vrednost H indeksa iznad 0,80.
Monopol je prisutan u onim grupacijama u kojima je CR4 jednak 100%, broj
proizvođača 1. a vrednosti H indeksa 1,00.

Tabela 7. Razvrstavanje grupacija prema pripadnosti modelu tržišne strukture, 1997. g.

Perfektna Ograničena
Oligopol Duopol Monopol
konkurencija Konkurenc.

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 15

 Perfektna Ograničena
Oligopol Duopol Monopol
konkurencija Konkurenc.

Przv.repromater. Prz.met.konstr. Elektroprivreda Pro- Proiz.zemn.gasa

izv.sir.nafte
Mlev. žitarica Prz.maš.i uređ. Proizvod. uglja Proiz.der.nafte Proiz.ferolegura
Prz.drum.vozila Prz.gvož.i čelika Proiz.rude Prz.ost.r.metala
bakra
Prz.elekt.aparata Prz.r.olov.cink Proizv.boksita Proizvod. bakra
a
Prer.plast.masa Prerada alumin. Proizvod. cinka Proizvod. olova
Prz.kam.i peska Prer.o.obj.met. Prz.gl.i alu- Prz.os.ob.metal
min. a
Prz.cigle i crepa Prz.nem.miner. Proizvod. soli
Prz.gr.prefabrik. Przvodnja
stakla
Prz.rez.gr.i Prz.vat.materij.
ploča
Prz.os.fin.proiz. Przv.porcelana
Proizv.trikotaže Ost.prer.nemet.
Prz.kožne obuće Prz.os.met.proiz
.
Prz.hleba i test. Prz.polj.mašina
Prer.voć.i Prz.prof.opreme
povrća
Prer.mesa i ribe Prz.i
opr.šin.voz.
Prz.alkoh. pića Brodogradnja
Prz. stočne Prz.elek.mašina
hrane
Proizv.kablova
Prz.ap.za do-
mać
Ost.pr.elkt.apar.
Proiz.hemikalija
Prz.hem.za polj.
Prz.hm.vl.i
masa
Proizvod.lekova
Prz.sap.i kozm.

16 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

 Perfektna Ograničena
Oligopol Duopol Monopol
konkurencija Konkurenc.
Prz.prem.sredst.
Prz.ost.hem.prz.
Prz.kreča i gipsa
Proizv. cementa
Prz. nameštaja
Prz.cel.i papira
Prerada papira
Prz.vl.i prediva
Proiz.tkanina
Prz.konfekcije
Prz.o.tek.proizv.
Prz.kože i krzna
Prz.galanterije
Prz.kož.konfek.
Prerada kaučuka
Prerada mleka
Proizvod. šećera
Prz.kond.proizv.
Prz.biljnih ulja
Prz.os.preh.prz.
Prz.bezalh.
pića
Prz.ferm.duvana
Prerada duvana
Grafič.delatnost
Reciklaža sirov.
Prz.razn.proizv.

2 17 51 6 7
Izvor: Na osnovu podataka tabele 4
bold – odgovarajuće vrednosti H indeksa
italic – odgovarajuće vrednosti CR4

Kao što se iz prethodne tabele može uočiti, u 1997. godini, među

grupacijama jugoslovenske industrije su dominirali oligopoli (u 18 grupa
tzv. jak oligopol). Ograničena konkurencija je bila karakteristična za 17, a
duopol za šest grupacija industrije (u 4 tzv. jak duopol). Monopolsku po-

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 17

ziciju su imala preduzeća iz 7 grupacija, a perfektna konkurencija je vladala
samo u 2 industrijske grupacije.

ZAKLJUČAK

Stepen koncentracije jugoslovenske industrije u 1997. godini je bio

vrlo visok i u odnosu na 1990. godinu ima tendenciju rasta. Učešće u ukup-
noj prodaji industrije 4 najveća od 2000 preduzeća (CR4) je u 1990. godini
iznosio 13,64%, a u 1997. godini učešće CR4 u 1929 preduzeća je iznosilo
15,64%.
Nivo koncentracije je relativno viši u okviru grupacija energetsko-
sirovinskog kompleksa industrije. Ovo je jednim delom uslovljeno karak-
terom proizvodnje u ovim granama, ali je i rezultat veće naklonosti nosilaca
industrijske politike prema preduzećima ovih grupacija naše industrije. S
druge strane, preduzeća iz domena lako-prerađivačke industrije su već duži
niz godina prepušteni sami sebi, odnosno tržištu, tako da je sasvim prirodno
da je unutar ovih grupacija nivo konkurencije znatno viši.
U 1997. godini, u jugoslovenskoj industriji, u 51 od ukupno 83 gru-
pacije, dominirali su oligopoli.(u 18 grupacija tzv jak oligopol). Ograničena
konkurencija je karakterisala 17 grupacija. Perfektna konkurencija je vladala
u samo 2 grupacije (proizvodnja repromaterijala i mlevenje žitarica). U 6
grupacija je bio karakterističan duopol (u 4 tzv jak duopopl), dok je u 7 gru-
pacija bilo samo po jedno preduzeće, koje je imalo dominantnu monopolsku
poziciju. Izrazito povoljan ekonomski položaj preduzeća iz ovih 13 gru-
pacija, je uglavnom rezultat njihove tržišne pozicije (monopol i duopol).
Iz ovih konstatacija bi se mogao izvesti sledeći veoma jednostavan
zaključak: U CILJU STVARANJA ZDRAVIH TRŽIŠNIH ODNOSA I
PODIZANJA UKUPNE EFIKASNOSTI JUGOSLOVENSKE INDU-
STRIJE, NUŽNO JE ODMAH ZNATNO RADIKALNIJE AKTIVI-
RATI ODGOVARAJUĆI ANTIMONOPOLSKI ZAKON.

LITERATURA

[1] David Jakobson and Bernandette Callaghan (1996), INDUSTRIAL ECONOMICS and
ORGANIZATION, A European Perspective, The McGraw-Hil, London

18 INDUSTRIJA, No. 1–4(2000)

[2] Stephen Davies and Bruce Lyons (1996), INDUSTRIAL ORGANIZATION IN THE
EUROPEAN UNION, Structure, Strategy, and Competitive Mechanism, Clarendon
Press – Oxford
[3] Pat Devine, Yannis Katsoulacos and Roger Sudgen (1996), COMPETETIVENESS,
SUBSIDARITY and INDUSTRIAL POLICY, Routledge, London and New Jork
[4] Robert H. Ballance (1987), INTERNATIONAL INDUSTRY and BUSINES, Allen &
Unwin, London
[5] Savezni zavod za statistiku, odgovarajuća baza podataka

MARKET STRUCTURES IN YUGOSLAV INDUSTRY

– Summary –

Through analyzing the supply concentracion inside the Yugoslav in-

dustry groupings we shall try to draw the attention of those shaping the in-
dustrial policy to this highly important problem. Similarly as in the devel-
oped countries of the West, mergers and acquisitions may be stimulated or
prohibited through the measures of industrial policy, i.e. various market
structures may be created, in the function of achieving the basic goal of de-
velopment – increasing the whole industry’s efficiency.
In order to achieve appropriate suggestions for industrial policy, the
industry concentration level indices should be selected. In the developed
countries CR indexes most frequently applied as the measure of concentra-
cion, either as CR4, CR5, CR10 or CR50. Beside those indices there are
numerous others in theory as well, like Herfindahl index, Gini coefficient,
entropy index, Lerner index, etc. Concentracion is a measure of competition
or control intensity, providing an information on the relative size of firms on
a given market. It is measured through the market participation of the firm
(MSij) and (Fi) in industry (Ij), defining the total value of the firm sale in the
total sale value of the industry j.
The concentracion level of supply in groupings of the Yugoslav in-
dustry measured through the participation of CR4 and Herfindahl index is
very high, tending to increase. In 1997, out of 83 industrial groupings, in 51
there was a duopol competition, in 2 full competition , while in 7 there was
just a single firm with a dominant monopolistic position.

Dr Ljubodrag Savić: Tržišne strukture u jugoslovenskoj industriji 19