TRI DECENIJE

REVOLUCIONARNIH
ZBIVANJA
U BEOGRADU
1920 -1950

IN S T IT U T ZA SA VR E M E N U ISTO RIJU
NARODNA KN JIG A
BEOGRAD
 IN S T IT U T ZA SAVRE M E NU ISTORIJU
N A R O D N A K N J IG A

IZDAVAČKI ODBOR

EMILIJA BADER, Dr M ILAN BORKOVIĆ, VOJISLAV ĆIRKOVIĆ, Dr PERO

DAMJANOVIĆ (predsednik odbora), DU SAN DOZET, STANKO KREČA, PROF.
Dr JOVAN MARJANOVIĆ, M ILKA MINIĆ, VIDAK PERIC, ABDULAH SARAJLIĆ,
Dr MIROLJUB VASIC

REDAKCIJA

Dr MILAN BORKOVIĆ, Dr PERO DAMJANOVIĆ, ABDULAH SARAJLIĆ i

Dr MIROLJUB VASIĆ (urednik)

V F IN ANSI RANJ U OVE KNJIGE UČESTVOVALI SU REPUBLIČKA ZAJEDNICA

NAUKE S R B IIE I FOND ZA IDEOLOŠKO OBRAZOVANJE I IZDAVACKU DELAT-
NOST GRADSKOG KO M ITETA SAVEZA KOMUNISTA BEOGRADA.
 PREDGOVOR

Ovaj zbornik sadrži referate sa naučnog skupa „T ri decenije revolu-

cionarnih zbivanja u Beogradu (1920— 1950)” , koji je povodom 30-godisnjice
oslobođenja Beograda održan 27. i 28. januara 1975. godine.
Pripremama oko organizovanja nauonog skupa, čiji je organizator bio
Institut za savremenu istoriju u Beogradu, rukovodio je Pripremni odbor od
10 članova, predstavnika društveno-političkih organizaoija i naučnih i kul-
turnih ustanova Beograda i Srbije.
Organizovanje i održavanje skupa finansirala je Skupština grada Beograda
i Fond za ideološko obrazovanje i izdavačku delatnost u Savezu komunista
Beograda.
S'kup je im ao opštejugoslovensfci karakter i u njegovom radu su uzeli
učešća naučni radnici dz skoro svih krajeva zem lje i jedan sovjetski istoričar.
Na skupu je podneseno 35 referata i vođena živa i zanim ljiva diskusija.
Skup je u odgovarajućem obliku naučne analize i sinteze nastojao da
osvetli najvažnija revolucionarna zbivanja u Beogradu, pa i šire, u pomenutom
periodu sa ocenom njihovog značaja mesta d dejstva u sklopu opšterevolucio-
narnih kretanja u našoj zem lji.
Posebna pažnja je poklonjena ulozi rukovodstva KPJ na razvijanju revo-
lucionarnog rada u Beogradu i zem lji, povezanosti revolucionarnih organiza-
oija i saradnji Beograda sa drugim gradovima, njihovim sindikalnim, i
studentskim organizacijama i pokretima, Beogradu kao sedištu srpske hege-
monistioke buržoazije do 1941. godine i kontrarevolucije u toku NOR-a,
oslobođenju Beograda u svetlu razvoja i pobedonosnog hoda jugoslovenske
socijalističke revolucije, osnivačkom kongresu KPJ Srbije itd.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava nije bilo moguće ranije objaviti
m aterijale skupa. Zahvaljujući finansijskoj podršoi od Republičke zajednice
nauke Srbije i Fonda za ideološiko obrazovanje i izdavačku delatnost u SK
Beograda, Institut za savremenu istoriju je u mogućnosti da u saradnji sa
„Narodnom knjigom ” u Beogradu izda ovaj zbornik.
Posebno nam je drago da se zbornik pojavlju je iu godiini kada obeležavamo
i slavimo 60-gođišnji jubilej KPJ (SKJ) i revolucionarnog pokreta, taj veliki
jubilej naroda i narodnosti Jugoslavije i što on zbog svog sađržaja i kvaliteta
predstavlja prilog toj proslavi.

Beograd,
Juna 1979. god.
Redakcija
Ilustracija na koricama
IS M E T MUJEZINOVIĆ
 UVODNA IZLAGANJA

Dr PERO DAMJANOVIĆ,
Predsednik pripremnog odbora
naučnog skupa

Pripala m i je veoma prijatna dužnost da u ime Instituta za savremenu

istoriju i Priprem nog odbora otvorim ovaj nauoni skup posvećen revolucio-
narnim zbivanjim a u Beogradu u vrem e od 1920. do 1950. godine koje obele-
žava jedno od najznačajnijdh i najslavnijih razdoblja u njegovoj viševjekovnoj
i slavnoj istoriji. To je period kada su na političku pozoirnicu Beograda snažno
zakoračile nove društvene snage s radničkom klasom na čelu, predvođene
Komunističkom partijom , koje će poneti i označiti njegovu budućnost.
Pobeda komunista na izborim a za opštinske uprave u avgustu 1920. godine,
kao izraz poleta revolucionarnog pokreta, iako je bila kratkotrajna, oortala
je pojavu novog pravca u društvenoj i političkoj istoriji Beograda. Od tada pa
za proteklili trdeset godina Beograd je, kao i celokupno jugoslovensiko druš-
tvo, prošao nekoliko faza svoje najdinam ičnije i burne istarije: period konsoli-
dacije i snaženja komunistiökog pokreta, k o ji je postepeno pod svoje zastave
okupio sve progresivne slobodarske i patriotske snage odolevajući naletima
reakoionam og režima; dvadesetak godina kasnije nastupio je jedan od naj-
herojskijih perioda u istoriji naših naroda, kada se iu otporu fašističkoj najezdi
radilo о biti ili ne biti. Beograd je tada, iako porobljen, ostao nepokoren, da
bi nakon troipogodišnje oslobodilačke borbe postao trajno Slobodan d pristupdo
brzoj obnovi i izgradnjd novih oblika društvenog života na socijalističkim
osnovama. A samo nekoliko godina kasnije Josip Broz Tito je upravo odavde,
iz Beograda, realizujući ideje Marksa, Engelsa i Lenjina, oslobodilačke ideje
radničkog pokreta, inaugurisao novi pravac socijalističkog razvoja, samoup-
ravni i nezavisnd.
Već ovih nekoliko momenata omeđenih s dva u suštini istovetna istorijska
događaja, dovoljni su da pokažu svu složenost društveno-političkih kretanja
koja su se u tom međuvremenu odigravala u strukturi Beograda, a i celokup-
nog jugoslovenskog društva.
S obzirom na svoju geopolitioku i strategijsku poziciju, kao i na činjenicu
da je najveći grad naše jugoslovenske društvene i državne zajednice i uz to
glavni grad jedne mnogonacionalne zem lje, koju je od osnivanja potresao
sistem ekonomske i socijalne eksploatacije, nacionalne neravnopravnosti i
političkog bespravlja, sva zbivanja u Beogradu snažno i brzo su se reflektovala
i nalazila odjelca u svim krajevim a naše zem lje. Otuda i velilka obaveza istorij-
ske nauke da Beograd posmatra uvek i s toga stanovišta, u okvirim a opšte-
jugoslovensikih kretanja. A s obzirom na položaj naše zem lje, ко ja se nalazi
na vetrom etini i velikoj raskrsnici evropskih puteva i osvajačkih pohoda koji-
ma je Beograd glavna kapija i stalna meta, ta se zbivanja m oraju posmatrati
u sklopu medunarodnih kretanja.
Međutim, razrađujući koncepoiju ovog slcupa, imali smo i limamo u vidu
da je istorija Beograda, koja je toliko bogata i složena, istovrem eno i dugo
bila predmet naučnih ispitivanja, koja su već dala i zapažene rezultate. Pre
svega, imamo u vidu da je Beograd pre nekoliko godina dobio svoju impo-
zantnu trotomnu istoriju koja prati njegov život, njegova stradanja i razvitalc
od nastanka do modernog doba i da je poslednji, treoi tom te istorije posvećen
periodu kojim se bavi i ovaj naučni skup. Osim toga, s jednog od prethodnog
uspešnog naučnog slcupa objavljena je knjiga Beograd и ratu i revoluciji
1941— 1945. godine. Napisana je i m onografija u dve knjige о naprednom
pokretu studenata Beogradskog univerziteta. Značajna su i izdanja koja iznose
stravičnu istinu о stradanjima nevinog stanovništva u logorim a i drugim stra-
tištima koja je okupator otvarao u Beogradu. Pojavili su se radovi i о likovima
revolucionara, a kao rezultat zajedničke saradnje jugoslovenskih i sovjetskih
naučnika, pojavila se i knjiga Beogradska operacija.
Isto tako, imamo u vidu da već četvrt veka izlazi značajna publikacija
Godišnjak grada Beograda, odnosno Muzeja grada Beograda, k oji u svakom
svom broju donosi vredne priloge od priloga о najstarijoj prošlosti ovog
grada; još antičkog Singidunuma, preko studija о njegovoj srednjovekovnoj
istoriji do najnovije istorije — revolucionarne prošlosti našeg glavnog grada.
Osim takvih naučnih priloga, značajna su i istorijska svedočanstva koja su
ostavili i neprekidno ostavljaju mnogi njegovi akteri u svojim memoarskiim
zapisima, kazivanjima i raznim drugim svedočanstvima.
Drugim rečima, priprem ajući se za ovaj naučni skup bili smo svesni da
je izučavanje istorije jednog ovakvog grada, koji je središte političkih, druš-
tvenih, kulturnih i naučnih institucija i složenog gradskog života, i grada u
kome su se izukrštali različiti klasni, nacionalni i politički interesi i vodile
borbe za različite oiljeve — uvek složen, kompleksan i nikad završen posao.
Pored svih knjiga i dosad održanih naučnih skupova, ostaju često d zna-
čajni problem i još neobrađeni i neizučeni, pa ponekad i nesagledani. Ovim
želim da kažem da istorija kao kompleksna nauka, u osnovi okrenuta izuča-
vanju prošlosti, ima uvijek i svoju savremenu, pa i buduću dimenziju, tj.
i događaji u prošlosti se u drukčijem svetlu sagledavaju iz kasnije retrospekti­
ve, sa stanovišta novih saznanja i novih društvenih potreba, k oje su uvek i
najsnažniji podsticaj za naučna istraživanja. Neka zbivanja zanemarena dli
za koja se činilo da su marginalna, tek se u kasnijem razvoju pokažu kao zna-
čajna, kao nagoveštaj i prodor u buduća kretanja.
Naš skup je organizovan povodom tridesetogodišnjice oslobođenja Beo­
grada (1944— 1974), a njegova osnovna tematika određena je samim naslovom
skupa: treba, naime, osvetliti u odgovarajućem obliku najvažnija revolucio-
narna zbivanja u Beogradu tokom te tri decenije i oceniti njihov značaj i
njegovo mesto u okviru opštejugoslovenskih kretanja, naravno imajući pri
tom u vidu dosad obavljena istraživanja i objavljene knjige.
Određujući osnovne ciljeve ovog naučnog skupa, smatrali smo da u oentar
istraživanja treba staviti one nedovoljno izuoene teme u lcojima se Beograd,
slično našim drugim velikim gradovima i industrijskim i radničkim centri-
ma, pokazivao kao stalno žarište d jedno od najznačajnijih središta revolucio-
narnog pokreta. Istovremeno, želja nam je bila da se sa stanovišta razvoja
revoluoionarnog pokreta osvetli i ona strana Beograda koja je sprečavala i
pokušala da ometa njegov progresivni razvoj, tj. Beograd kao glavni grad
K raljevine Jugoslavije, u koine su bile koneentrisane sve centralne institucije
njenog reakcionarnog i hegemonističkog režima, iz koga je vladala velikosrpska
buržoazija s monarhijom na čelu i oslanjajuoi se na podršku vladajućdh i
eksploatatorskih vrhova ostalih naoija, suprotstavljala se, s jedne sitrane,
nacionalnooslofoodilačkim pokretima i težnji naroda za ravnopravnošću, a s
drugc, klasnom revolucionarnom pokretu radničke klase, seljaštva i drugih
progresivnih i demokratskih snaga.
Jedan od pravaca našdh istraživanja odnosi se i na zbivanja opštejugo-
slovenskog značaja koja s,u se odigravala u Beogrdu, s obzirom na to da je
on i u tome peniodu eesto bio središte centralnih revolucionarnih instituoija.
Važna tema, koja je dosad nedovoljno obradivana odnosi se na delovanje
pojedinih istaknutih jugoslovenskih revolucionara u Beogradu, a posebno že-
lim o da se vise osvatle delovanje i rad druga Tita, ovde, u Beogradu, u ovom
periodu.
Značajna tema koja traži sistematskiji rad i svoje istraživaoe jeste tema
о Beogradu lcao glavnom gradu svih naroda i narodnosti naše zem lje, о Beo­
gradu u čijim su revolucionarnim redovima i mnogobrojnim njegovim alccija­
ma i manifestaaijama ucestvovald i isticali se pripadnic svih naroda i narod­
nosti naše zemlje. U tom pogledu Beograd je, kao i većina naših gradova, po
sastavu svoga stanovništva i njegovih revolucionarnih institucija, mnogonacio-
nalni grad, u pravom smislu zajednički glavni grad Jugoslavije.
Deo referata i naučnih saopštenja prirodno je posvećen tridesetogodišnjioi
oslobođenja grada za kojeg je stvorila uslove saradnja Narodnooslobodilačke
vojske Jugoslavije i Crvene armije, koje su ga zajednički i oslobodile cemen-
tirajuoi krvlju svojih boraca bratstvo jugoslovenskih d sovjetskih naroda u
zajedničkoj borbi protiv fašist'ičkih osvajača.
Najzad, poželjna tematika, koja takođe čeka svoje istraživače odnosi se
na komunalnu i upravno-političku sferu grada, počev od prvog, mada privre-
menog, dolaska komunista na vlast 1920. godine, pa preko stvaranja narodno-
oslobodilačkih odbora i drugih organa i oblika socijalističke vlasti do odluč-
nog kursa na socijalističko samoupravljanje.
Naravno, ovo su sve bili planovi i želje, a na nama, učesnicima ovog nauč-
nog skupa je da doprinesemo realizaciji toga plana d njegovom opštem uspehu.

7
DUŠAN GLIG O RIJEVIĆ,
Predsednik konferencije SK Beograda

čin i m i osobito zadovoljstvo što m i je pružena prilika da pozdravim vaš

radni skup i da vam zaželira plodan i uspešan rad. Zahvalan ali i vrlo odgo-
voran je zadatak da se oceni uloga i mesto Beograda u novijoj istoriji Srbije
i Jugoslavije i aktivnost njegove radničke klase u revolucionarnoj borbi. To
je vrlo značajan i odgovoran posao lcojd se m ora započeti. U dsto vrem e želim da
istaknem svoje uverenje da akcija Saveza komunista na izvršavanju rezoluci-
ja X kongresa Saveza komunista Jugoslavije i borbe za realizaciju ustavnih
načela pretstavljaju povoljnu okolnost za razmah istorijske nauke, za široko
afirm isanje marksističkog pristupa u tumačenju istorijskih zbivanja iz proš-
losti.
Id eja i praksa radničkog i komunističkog pokreta iz vremena pre revo-,
lucije i narodnooslobodilačke borbe su na određen način prisutni i u našim
sadašnjim nastojanjima a pre svega u naporima da radnička klasa postane
odlučujući činilac u razvoju samoupravnih društvenih odnosa u celini. Те
ideje i praksa im aju duboke korene u našem radničkom pokretu. Kada je
о tom e reč, smatram da je velika uloga istorijske nauke da, služeći se mark-
sistićkim metodama, jasnije pokaže ono što je u našoj prošlosti bilo revolu-
cionarno i napredno i isto talco, ono što je bilo reakcionarno i konzervativno.
U istoriji Beograda prisutno je ono što bi se m oglo nazvati dvosmislenošću
istorijskih kretanja.
T o je grad velikih slobodarskih tradicija, otvoren i internacionalistički,
grad radnika i njihove solidarnosti, grad napredne misli. Ovakav društveni
sadržaj davali su Beogradu svojom idejnom , političkom i kulturnom borbom
socijalistički i radnički pokret krajem X I X i početkom X X veka, a u okviru
njega takvi velikani kao što su b ili Svetozar Marković, D im itrije Tucović,
Radovan Dragović i drugi. U vremenu posle Prvog svetskog rata taj su sadr-
žaj preuzeli i produbili komunisti, radnički studentski napredni pokreti,
napredni kulturni radnici. U isto vrem e Beograd je bio sedište i središte
velikosrpske hegemonističke buržoazije koja je, posle stvaranja Jugoslavije,
u sprezi s vladajućim eksploatatorslcim vrhovim a naroda Jugoslavije, održa-
vala svoj reakcionarni režim. Apsolutistička diktatura iz januara 1929., svi-
repo proganjanje komunista i drugih revolucionarnih boraca, režim glavnja-
ča, velikosprski nacionalizam, profašističke tendencije, to je drugi deo B eo­
grada koji su stvarali Dvor i njegova kamarila, lcrupna finansijska i druga
buržoazija, reakcionarni krugovi u kulturnom i javnom životu, jednom rečju
sve ono što je priprem alo teren za nacionalnu izdaju i bratoubilačku borbu.

9
О ovoj đvostrukosti i istorijskih kretanja drug Tito je, prilikom dodele O rde­
rn narodnog heroja gradu Beogradu, dao duboku i tačnu ocenu: „Pečat he-
roja gradu Beogradu dali su oni lcojih danas među nama više nema. To su
bili omladinci i omladinke, djeca i odrasli ljudi, borci koji su išli u smrt
da bi, dajući svoje živote, doprineli oslobodenju svoga grada i cijele Jugos­
lavije. Na ulicama Beograda omladinci i omladinke, gotovo djeca, ginuli su
u vrijem e kada su najviše voleli da žive, kada su tek stupali u život. Oni nisu
išii u borbu i u smrt slijepo i avanturistički, već duboko uvereni da se bore
za nešto što je nmogo više nego što su njihovi životi — za slobodu svojih
naroda, za slobodu svoga grada. T i ljudi — i djeca i odrasli — k oji su to-
kom rata četiri godine na ulicama Beograda prkosili neprijatelju, prkosili oku-
patoru i domaćim izdajnicima, svojim herojstvom dali su ne samo pečat hero­
ja ovom gradu, nego su i svojom krvlju prali sramotu koju su nanijeli izdaj-
nici k o ji su se našli tu, u gradu Beogradu” .
Ono što je pre svega omogućavala otvorenost Beograda, njegov slobodar-
ski duh, bila je uporna borba beogradskog proletarijata. On je veoma dobro
shvatio da stvaranjem državne zajednice 1918. godine nije stvorena domovina
za proletarijat i radne ljude već samo podesan okvir za režim eksploatacije,
ugnjetavanja, terora, tamnice, žandarma i kundalca. Snage radničke klase i
njen uticaj na druge društvene slojeve snažno su se manifestovali na pravim
izborima za opštinske uprave avgusta 1920. godine kada su komunisti, sa
Filipom Filipovićem na čelu, pobedili i došli na vlast, istina kratkotrajno.
Za nas danas je od posebnog značaja što je Beograd uspevao da u pre-
lomnim istorijskim periodim a ispolji svoj revolucionarni i inernacionalistič-
ki duh. Odavde je potekao i prvi javni stav u komunističkim redovima о
neophodnosti priznanja individualnosti hrvatskog i slovenačkog naroda, či-
me je počelo razgraničenje sa velikosrpslcim i unitarističkim koncepcijama,
bez obzira što srpski komunisti dugo vremena nisu bili u stanju da shvate
pravu prirodu i potencijale nacionalističkih pokreta. Ovde je snažno odjek-
nula i bila široko prihvaćena parola „Makedonija Makedoneima” a kada su
je nešto kasnije, 1927. godine, istakli studenti u aulama Beogradskog univer-
ziteta, onda je bilo očito da se gro mlade generacije pod uticajem komunista
ispravno orijentiše u nacionalnom pitanju. Istovrm eno to je za mnoge ma-
kedonske radnike i njihove sunarodnike bio jasan izraz solidarnosti i pod-
sticaj za nastavak oslobodilačke borbe.
Srpski komunisti, odnosno komunisti Beograda i vrlo rano su prihvatili
stavove rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije i počeli da deluju u
smislu poznatih Marksovih reči da narod koji ugnjetava druge narode ili,
tačnije, u ime koga se ugnjetavaju drugi narodi ni sam nije Slobodan. Jer
nasilje nad potlačenim narodima je u isto vrem e i nasilje nad slobodom
naroda u im e koga se vrši. Ovaj internacionalistički duh k oji su manifesto-
vali komunisti, radnička lclasa i većina levo orijentisanih studenata i kultur-
nih radnika, omogućavali su da u svim revolucionarnim zbivanjima pripad-
nici svih naroda i narodnosti, koji čine sastav beogradskog stanovništva, za-
jednički nastupaju u revolucionarnoj akciji. Mada je to još uvek nedovoljno
izučeno, rezultati dosadašnjih istraživanja, pokazuju da je u sastavu partij-
skog i omladinskog rukovodstva, u sindikalnoj organizaciji i mnogim struč-
nim savezima, u ranovrsnim društvenim udruženjima u kojim a se okupljala
radnička klasa i drugi napredni ljudi uvek bio mnogo-nacionalni sastav. Dru­
gim rečima, Beograd je svojim revolucionarnim i pogresivnim delom uvek
bio i internacionalan. Zato je danas zadatak komunista i svih socijalističkih
snaga da ovo svojstvo Beograda održavamo i dalje razvijamo.
Želim posebno da naglasim da je za to potrebna razvijena idejno-politič-
ka borba prema svim oblicima srpskog nacionalizma i unitarističkih tenden-
cija. Tu veliku pomoć može da pruži dosledan marksistički pristup u izuča-

10
vanju istorijskih zbivanja — u tom smislu da se, pored ostalog, jasno po-
kažu izvori nacionalizma u sistemu buržoaskog ugnjetavanja radnih ljudi, da
se razotkriju različiti m itovi koje je građansko društvo stvorilo da bi zamag-
lilo klasne sukobe i naeionalnu neravnopravnost. Kada se sve to ima u vidu,
postaje jasno da internacionalizam nije puka parola. To je revolucionarni
društveni sadržaj za koji se komunisti i svi socijalistički orijentisani ljudi
m oraju boriti i izboriti.
U celom meduratnom periodu Beograd je predstavljao jedan od osnov-
nih centara otpora ugnjetavanju, diktaturi, fašizmu, on je bio žarište revo-
lucionarne inteligencije i radničke klase iz koga su se revolucionarne ideje
i akcije širile po čitavoj zem lji. Predvođena komunističkom partijom Jugos­
lavije, radnička lclasa Beograda u savezu sa drugim naprednim snagama, pre
svega levo orijentisanim studentima i kulturnim radnicima, uspevala je da
daje pečat političkim zbivanjima uprkos žestokom pritisku eksploatatorskih
krugova povezanih sa centrima međunarodne reakcije. Та širina otpora pre-
ma reakcionarnoj politici vladajuće garniture stare Jugoslavije i rastućoj
fašističkoj opasnosti izvana, a i u samoj zem lji, pokazuje uspešnost delo-
vanja Komunističke parti je Jugoslavije i radničke klase u celini, posebno u
periodu od kako drug Tito dolazi na čelo Partije.
N epom irljiva klasna borba i orijentacija na ujedinjenje naprednih sna-
ga u otporu prema fašizmu i reakcionarnoj politici doprineli su da se mlada
generacija pravilno orijentiše prema proletarijatu i da spremna dočeka sud-
bonosne događaje revolucije i narodnooslobodilačke borbe. Pod neposred-
nim uticajem Komunističke partije studentski pokret na Beogradskom uni-
verzitetu bio je veom a snažno revolucionarno žarište jugoslovenskih naroda.
Delatnost studenata članova KPJ i SKOJ-a, kao što su i u to vrem e bili Ivo
Lola Ribar, R ifat Burdžević, V eljk o Vlahović i mnogi drugi, bila je od neoce-
njive vrednosti za Partiju u okupljanju studentslce, srednjoškolske, radnič-
ke, seoske omladine, širenju marlcsističke ideologije, učvršćivanju revoluci-
onarnog pokreta i njegovom razvijanju. Značaj svega toga nije bio samo za
Beogradski univerzitet već i za druga mesta u zem lji odakle su na ovaj Uni-
verzitet dolazili omladinci. Revolucionarne tradicije Beogradskog univerzi-
teta svakako su i danas i biće u narednom periodu podstrelc za nove akcije
u uslovima kada se ostvaruju proleterski ideali za koje se godinama vodila
veom a tešlca borba uz nesebično zalaganje i žrtve mnogih generacija.
Radnička klasa Beograda i Srbije svakako s pravom očekuje od radnih
ljudi Beogradskog univerziteta nove dragocene doprinose u zajedničkom po-
slu, veći idejni i teorijski doprinos komunista sa Beogradskog univerziteta
kako u akcijam a koje su danas u toku, a još vise u poslovim a k o ji pred
nama stoje na daljem doslednom ostvarivanju odluka X kongresa Saveza
komunista Jugoslavije i stavova novog Ustava.
Drug Tito je velilci deo svoje aktivnosti u predratnoj ilegalnoj borbi raz-
vijao u Beogradu. Mnogi krupni događaji iz našeg posleratnog revolucionar-
nog razvoja, koje iz današnje perspektive možemo bez rezerve da ocenimo
kao dogadaje od istorijskog značenja, vezuju se za Beograd kao glavni grad
Socijalističke Jugoslavije. Razume se, u tom e nema nikakve posebne zasluge
ovog grada, naša najnovija istorija zajedničko delo je svih naših naroda i
narodnosti. Revolucionarni društveni sadržaj k oji smo postupno ostvarili u
našem dosadašnjem razvoju bili su u granicama mogućnog zahvaljujući izu-
zetnom brzom porastu radničke klase i njene revolucionarne i idejne svesti,
narastanju novih industrijskih centara u čitavoj zem lji.
Kada je reč о Beogradu i njegovom revolucionarnom razvoju danas,
možemo i kritički da govorim o upravo sa stanovišta pozicije koju je radnička
klasa imala u tom razvoju u novije vreme. Liberalističke deform acije u krilu
Saveza komunista Beograda dovele su do potiskivanja radničke klase na spo­

il
redan kolosek i to je za nas u Beogradu pouka od istorijskog značaja — je r
samo pozivanjem na revolucionarnu prošlost ne može se nadoknaditi odsus-
tvom revolucionarne akcije u sadašnjosti. Delovanje radničke klase u medu-
ratnom periodu predstavlja za nas veliki podsticaj da odlučnije savladamo
ono što onemogućuje da ona danas ostvaruje svoju istorijsku ulogu. I ovde
treba da nam budu putolcaz Titove reči nedavno izgovorene: „U velikim gra-
dovima, u centrima m ora biti i najrevolucionarniji proletarijat. Tako je uvi-
jek bilo, neka bude tako i sada. Jasno je da tako treba da bude svuda. Ali
baš u gradovima, kao što je Beograd, radnička klasa u svakodnevnoj pralcsi,
u borbi protiv protivnika socijalizma, u svakom pogledu m ora ispoljiti svoju
revolucionarnost” .

Drugarice i drugovi!

Izučavanje istorije Beograda kao i svih drugih naših gradova i krajeva

ima veliki značaj za oblikovanje svesti naroda, za pozitivno vaspitanje u du-
hu revolucionarnih i patriotskih tradicija, naročito naših mladih generacija.
U tome i vidim o značaj ovog naučnog skupa kao i svih nastojanja istorijske
i drugih društvenih nauka da se prošlost naših naroda naučno osvetli, izuči
i tim e doprinese našim daljim progresivnim kretanjima. U tom smislu saz-
nanja koja se stiču na istorijskim izvorim a predstavljaju značajan doprinos
autentičnom trajanju i razvoju naše revolucije. B iti veran svojim revolucio­
narnim tradicijam a znači biti dosledan na tom istom putu. Pre svega, to
znači da i u današnjim borbama za izgradnju i učvršćenje samoupravne so-
cijalističke, nesvrstane i nezavisne Jugoslavije komunisti Beograda, i sve
njegove progresivne snage, m oraju biti u prvim redovima borbe za produb-
Ijivanje bratstva i istinske ravnopravnosti naroda i narodnosti Jugoslavije.
To znači suprotstavljanje svemu onome što narušava i ugrožava te osnovne
tekovine naše revolucije.

12
 D r Slavoljub Cvetković

A N T IF A Š IZ A M K O M U N IS T IČ K E PA R TIJE JUGOSLAVIJE
D VA D ESE TIH GODINA

U novostvorenoj K raljevini Srba, Hrvata i Sloven аса buržoazija je brzo

učvrstila svoje redove. Jedinstvena za borbu protiv revolucionarnih snaga
ona je već 1919. godine bila u stanju da nanosi udarce proleterskom pokretu.
Godinu dana kasnije, kada su se učvrstili organi buržoaslce vlasti u čitavoj
zem lji, kada su ojačali policijski aparat i žandarmerija, kada se normalizo-
vao saobraćaj i pokrenula privredna aktivnost u državi, kada se revolucio­
narni talas u srednjoj Evropi smirio i lcada je došlo do poboljšanja spoljno-
političkog položaja nove države, buržoazija u Jugoslaviji krenula je u odluč-
nu ofanzivu na radnički pokret.
Očekujući odlučnije istupanje Komunističke partije Jugoslavije, posle
uspeha na izborima za Ustavotvornu skupštinu, vlada je 15. decembra 1920.
godine donela odredbu о m ilitarizaciji železnica u slučaju štrajka. Ova od-
redba vlade ukazivala je na rešenost buržoazije da se vojnom silom i držav-
nim aparatom suprotstavi organizovanom radničlcom pokretu. Ova namera
vlade došla je još jasnije do izražaja u propisima vladine Uredbe о postupa-
nju u slučaju nereda, štrajka i pobune u rudnicima, k oji je vlada donela
24. decembra 1920. godine.
Kao neposredan povod za donošenje Uredbe, vladi je poslužio štrajk
12.000 rudara u Sloveniji započet 18. decembra, k o ji se posle odbijanja vlade
da izvrši reviziju ugovora о nadnicama rudara, 23. decembra 1920. godine,
proširio i na oko 5.000 rudara u Bosni. Na osnovu vladine Uredbe izvršena
je m ilitarizacija bosanskih rudnika, pa je 27. decembra 1920. došlo do na-
pada dva bataljona pešadije, jedne artiljerijske baterije, 50 žandarma i jed­
nog odreda „civilnih gardista” na rudare iz Kreke, k o ji su se koncentrisali
u selu Husinju. Cilj napada bio je da se domaći rudari nateraju na rad, a
„stranci” proteraju. Kako su rudari u Husinju pružili otpor, došlo je do
neravnopravne borbe u k ojoj je poginulo sedam rudara. Znatan broj rudara
bio je ranjen, a zbog ovog sukoba, koji je poznat kao Husinjska buna, bilo
je uhapšeno preko 700 rudara.
Krvavo razračunavanje režima sa rudarima u Husinju izazvalo je revolt
radničke klase u Jugoslaviji. U znak solidarnosti sa bosanskim rudarima i
manifestovanja jedinstva i snage radničkog pokreta, Centralno radničko sin-
dikalno veće Jugoslavije odlučilo je da se 29. decembra objavi jednodnevni
protesni generalni štrajk.

13
9
 N ajavljeni štrajk vlada je iskoristila kao neposredni povod za donoše-
nje Obznane. Pod predsedništvom Milenka Vesnića, vlada je optužila ko-
muniste da priprem aju prevrat i Obznanom od 29. decembra 1920. godine
naredila da se do donošenja Ustava raspuste komunističlce organizacije, zab-
rane komunistički listovi i drugi spisi i pored ostalog odmah zaplene ,,svi
pozivi na generalni štrajk” .
Zaplenjeni arhivi partijskih organizacija, sindikata i Saveza komunističke
omladine Jugoslavije, poslužili su policijskim organima za upotpunjavanje
evidencije na osnovu koje se odmah pristupilo hapšenju komunističkih akti-
vista. Prema izveštaju Centralnog partijskog veća KPJ, broj uhapšenih ko­
munista do 12. januara 1921. godine dostigao je cifru od 8.000. Hapšenja ko­
munista su bila često praćena fizičkim maltretiranjem, a u Zagrebu je došlo
do generalnog štrajka i sukoba sa policijom . Odupirući se liapsenju u Vu-
kovaru bio je ubijen Milan Zupan, selcretar partijske organizacije.
Odsustvo generalnog štrajka u zem lji, masovnih demonstracija i oruža-
nog otpora posle objavljivanja „Obznane” , ukazuje da avangarda radničke
klase — Komunistička partija Jugoslavije — nije bila spremna na otpor.
Nagrizana oportunizmom centrista k oji su još uvelc imali uticaja, naročito
u sindikatima, i uspavana uspesima u parlamentarnoj borbi, partija, odnosno
njeno rukovodstvo, čvrsto je verovala da ce koristeći sredstva buržoaske
dem okratije m oći da se suprotstavi napadu reakcije, bez upotrebe sredstava
revolucionarne borbe proletarijata.
Oružane intervencije vojske i policije, praćene pojedincim a i grupama
jugoslovenskih nacionalista i „civilnih gardista” , masovna hapšenja komunis­
ta i progoni radnika k oji su u Bosni bili praćeni šovinističkim istupima, uka-
zivali su na nove metode borbe klasnog neprijatelja proletarijata, koje će se
dvadesetih godina u Evropi prepoznati kao fašistička sredstva borbe.
Prepuštanje inicijative m ilitarizovanim nacionalističkim organizacijama
u borbi protiv klasnog radničkog pokreta i raspirivanje antikomunističke
histerije još jače je došlo do izražaja sredinom 1921. godine, posle akcija
pristalica individualnog terora u redovima jugoslovenskih komunista.
Politički atentati ideološki nezrelih i u svoje rukovodstvo razočaranih
komunista, iskoristila je buržoazija za organizovanje prave hajke na komu-
niste u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. V eć posle pokušaja atentata u
Beogradu na predstolonaslednika Aleksandra, policija se nije bavila otkriva-
njem terorističkih grupa već ugušivanjem klasnog radničkog pokreta. Na
sve strane hapšeno je stotine radnika samo zato što su pripadali komunis-
tičkom pokretu. Prema navodima Internacional Press Corespodence, samo u
Beogradu, k oji je te 1921. godine imao 112.000 stanovnika i 12.300 sindikalno
organizovanih radnika, bilo je posle atentata hapšeno i proterano 11.500 rad­
nika, a u čitavoj zem lji prema istom izvoru bilo je te godine oko 70.000
liapšenja komunista.
Radikalsko-demokratski ministarski kabinet N ikole Pašića, iskoristio je
atentat na Milorada Draškovića za opravdanje dotadašnjih i organizovanje
novih progona komunista. Kao ministar unutrašnjih dela i istaknuti prvak
demokratske stranke, Svetozar Pribićević je za stvaranje antikomunističkog
raspoloženja pored policije iskoristio i organizaciju Jugoslovenske napredne
nacionalne omladine (JNNO). N a vest о atentatu, članovi ove organizacije or-
ganizovali su u Splitu 21. jula 1921. godine grupe za dem oliranje stanova ko­
munista. Kako su se komunisti ovim napadima suprotstavili, došlo je do
prave borbe u kojoj je upotrebljavano i vatreno oružje sa obe strane. U to-
ku borbe bilo je vise teže i lakše ranjenih, a policija je zbog sukoba hapsila
samo komuniste.
Pristalice režima izazvale su 21. jula 1921. godine i sukob u Zagrebu, s
tim što su pored komunista napadali i hrvatske nacionaliste. Istovremeno je

14
došlo i do pokušaja demoliranja redakcija listova Obzor, H rvat i Jutarnji
list, zato što su ove redakcije objavile da je za atentat kriva centralna vlada
u Beogradu. Neredi u Zagrebu bili su samo uvod za policijska orgijanja,
koja su uzbudila stanovništvo, pa je policija bila prinuđena da objavi služ-
beni kominike da su u toku noći vršene samo premtačine kod komunističkih
vođa i predstavnika radničkih sindikata. Do masovnih hapšenja došlo je u
pojedinim mestima Vojvodine i Bosne, a u Osijelcu je došlo do dem oliranja
stanova komunista i u zgradi u k ojoj je bio smešten Radnički dom.
U Beogradu je 24. jula 1921. godine bio održan antikomunistički miting
na kome su prisustvovali izaslanici nacionalističkih udruženja. Od strane JNNO
na zboru je govorio M. Radojlović, kasniji vod beogradske Orjune, k o ji je po­
red ostalog izjavio: „Komuniste je slobodno ubiti jer to zahtevaju sigurnost
države i dinastije” . Na mitingu je odlučeno da se povede odlučna borba protiv
komunista i da se u tu svrhu osnuje Narodna odbrana, koja će stvarati svoje
organizacije na čitavoj državnoj teritoriji. Miting je po svoj prilici bio orga-
nizovan uz saglasnost vlade N ikole Pašića, je r se na mitingu od vlade naj-
energičnije zahtevalo da preduzme odlučne mere protiv komunista i donese
Zakon о zaštiti države.
Vladin nacrt Zakona о zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, po-
čeo je da razmatra skupštinski odbor već 26. jula 1921. godine. U toku vi-
šednevnih diskusija u odbranu zakonslcog predloga, Svetozar Pribićević je
priznao da ustvari „vladi treba legalna podloga za zaštitu od prevratničkih
akcija” . Pored komunista, protiv ovog zakona istupili su poslanik zemljorad-
ničke stranke Uroš Stejić i socijalistički poslanik Etbin Kristan, ali samo
zbog bojazni da bi se ovaj zakon jednoga dana mogao prim eniti na njihove
stranke.
M išljenjim a о zakonskom predlogu ustupao je svoje stranice „Srpski knji-
ževni glasnik", K o ji je u progonima komunista video pojavu fašističkih orga-
nizacija, a za koje je smatrao da b i po ugušivanju komunističkog pokreta i sa­
m e postale opasne po državu. Zato se apelovalo da treba „dati jednu široku,
legalnu osnovu celokupnoj ovoj dobrovoljnoj akciji, i pribaviti sankcije zako-
nima k oji se pišu ali ne prim enjuju” . Zakonski predlog Narodna skupština
izglasala je 1. avgusta 1921. godine, čim e je samo ozakonjena samovolja izvrš-
nih vlasti prema komunistima i dato pravo policiji za buduća hapšenja i
progone.
Na pojavu organizacija sa fašističkim metodama borbe ukazivala je i
studentska omladina. Već decembra 1921. godine, na Zagrebačkom sveučiliš-
tu je došlo do zbora studenata „p rotiv fašističkih metoda rada” . Protestnim
zborom dočelcala je akciju Orjune i akademska omladina u N ovom Sadu,
avgusta 1922. godine. Klub studenata marksista na Beogradskom univerzitetu
takoje je u septembru 1922. godine priprem io protestni zbor naprednih stu­
denata i svih gradana koji su spremni da protestvuju protiv fašističkih orga­
nizacija. Prvi kongres studenata, pripadnika Zem ljorađničke stranke, zahte-
vao je 1922. godine da se „Svim silama stane na put fašističkom pokretu” .
Jugoslovenski studenti u Berlinu uključili su se u protestnu akciju protiv
fašista, a novembra 1922. godine održali su zbor na kome su osudili pojavu
fašističkih organizacija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Aanalizirajuci dogadaje u zem lji, rukovodstvo KPJ blagovremeno je upo-
zoravalo na opasnost koja je pretila narodima Jugoslavije od stvaranja fa-
šističkih organizacija. U tezama о političlcoj situaciji i zadacima Partije, sre-
dinom 1922. godine, naglašeno je da se vladajuća buržoazija pored vojske,
žandarmerije i arm ije lcontrarevolucionarnog ruskog generala Vrangela, ne
oseća „dovoljno jalca i stvara zato fašističke organizacije nacionalističkog
lumpa, koje će sve češće upotrebljavati protiv radničke klase” . Konstatujući
da je stvaranje fašističkih organizacija jedan simptom jačanja reakcije u

15
zem lji, Komunistička partija je smatrala za dužnost da protiv fašističkih na-
pada organizuje aktivan otpor radničke klase.
Na osnovu iskustva u borbi sa nacionalističkim udruženjima 1921. i 1922.
godine, Centralna uprava SKOJ-a izveštavala je 22. oktobra 1922. о pojavi
fašizma sledeće:
„U Jugoslaviji, gde vladajuća baza srpske buržoazije postaje sve uža
zbog borbe sa hrvatslcom i slovenačkom buržoazijom, sa nacionalnim manji-
nama i sa proletarijatom , počinje srpski kapital i birokratija radi svoje od-
brane organizovati fašiste. Fašisti su podeljeni u dve organizacije: jedna om-
ladinska organizacija Jugoslovenske Nacionalne Napredne Omladine koja crpe
svoje snage iz „Sokola” i oko „Narodne odbrane” koja pretstavlja više čiste
bele garde. Obe organizacije jačaju uz obilatu pom oć kapitalista, šire se na
celu zem lju i im aju nekoliko svojih listova. Oni predstavljaju ozbiljnu opas-
nost po proletarijat, mada se sada vrše terorističke akcije više prema na­
cionalnim manjinama, tako da se nameće potreba što bržeg organizovanja
jedne solidne proleterslce odbrane što naročito pada na SKOJ i njegove le-
galne i sportske organizacije” .
Od pojava organizacija, kao što su bile Orjuna, Srnao i Hanao, Komu-
nistička partija je pratila njihov rad i nastojala da im se organizovano su-
protstavi. Prema m aterijalima I I zemaljske konferencije KPJ, 9— 23. m aja
1923. godine, od strane Partije bile su organizovane radničke odbranbene
čete za odbranu od napada fašističkih organizacija. Radničke odbrambene
grupe regrutovale su svoje članove najvećim delom iz redova radnika, čla-
nova legalne organizacije SKOJ-a, Saveza radničke omladine Jugoslavije. Rad-
nička omladina je bila ta koja se najenergičnije suprotstavljala nacionalisti-
ma, i organizovano je prelazila u napad protiv fašista okupljenih u šovinistič-
lcim udruženjima.
Orijentacija KPJ na form iranje radničkih odbranbenih četa i aktivnu
borbu protiv fašista, potvrdena je Rezolucijom о borbi protiv fašizma, usvoje-
nom na I I I proširenom plenumu Komunističlce internacionale, održanom u
M oskvi od 12— 23. juna 1923. godine.
Ocenjujući lcarakter napada na radnike 1923. godine KPJ je na I I I zemalj-
skoj konferenciji, januara 1924. godine konstatovala sledeće:
„U Jugoslaviji se pri osnutku ja vljaju fašističke organizacije pretežno kao
oružje plemenskih buržoazija u međusobnoj borbi. Hegemonističlca srpska
buržoazija se služi u toj borbi organizacijama Orjuna i Srnao, a hrvatske
organizacijom Hanao. N o već i sada, dok je plemenski sulcob i punom
jeku, te organizacije manifestuju svoj antiproleterski karakter. Mnogobroj-
ni napadi na radničke funlccionere i organizacije i zborove, a naročito pos-
lednji napad u Splitu, Brodu i Pančevu, pokazuju kako je buržoazija uvek
gotova da to oružje upotrebi protiv proletarijata i otkrivaju njenu težnju,
da se fašizmom posluži i pre nego proletarijat pokuša da ugrozi njenu držav-
nu vlast.”
Revolucionarna omladina je shvatila opasnost koja preti radničkom po-
kretu, i naročito omladini, od pojave fašizma. Komunistički omladinci znali
su da bi pojedinačne akcije, bez obzira na uspeh, ostale bez trajnih rezultata
ako se ne povede jedinstvena borba protiv fašizma svih radničkih, političkih,
sindikalnih i omladinskih organizacija. Učesnici kongresa Saveza radničke
omladine Jugoslavije u Beogradu, 10. februara 1924. godine, bili su svesni da
de samo dobro organizovanom borbom biti u stanju da se odupru navali fašiz-
ma i zato su doneli odluku da SROJ:
— Otkriva pravi karakter svih onih omladinskih organizacija, koje pod
firm om tobožnje neutralnosti čine najplodnije tlo za širenje fašizma (Sokol,
Skaut, razna sportska udruženja, narodna odbrana).

16
 — Organizuje „sakupljanje podataka о stanju fašističkog pokreta, nje-
govim specijalnim osobinama u pojedinim pokrajinama, о uplivu medu rad-
nicima, о organizacijama na kojim a se on oslanja i svemu ostalom što je
potrebno za njegovo ponavljanje” .. .
Omladini je na kongresu bio postavljen i konkretan zadatak da aktivno
učestvuje „lcod stvaranja proleterslcih odbrambenih četa, koje imaju zadadu
da svim sredstvima brane životne interese radničke klase, njenu imovinu i
organizacije od nasrtaja fašističkih hordi” .
Pod neposrednim rukovodstvom partije i SKOJ-a proleterske akcione
dete form irane su po vojničkom uzoru i u njih su ulazili pre svega članovi
partije i SKJ-a, alco su bili fizički sposobni za borbu, a zatim i svi ostali
k o ji su bili spremni da se podvrgnu strogoj proleterskoj disciplirii i učestvuju
u borbenim akcijama.
Dobro organizovane, naoružane i disciplinovane proleterske akcione čete
uspevale su od 1923. godine da se suprotstavljaju napadima Orjune i da osta-
nu nepoznate za policiju. Zato je režim bio i iznenađen organizacijom i žes-
tinom borbe u Splitu, maja 1924. godine, i Trbovlju, 1. juna 1924. godine.
Ove borbe pokazale su svu odlučnost i spremnost organizovanog dela radnid-
ke klase da se suprostavi fašistidkim metodama vlada judih krugova u zemlji.
Politika jedinstvenog fronta za borbu protivu reakcije koju je sprovodila
KPJ posle I I I zemaljske konferencije dala je, pristupanjem Hrvatske repub-
likanske seljačke stranke Seljačkoj internacionali u Moskvi i izvesne političke
rezultate. To se osetilo u snažnijem političkom uticaju Nezavisne radničke
partije Jugoslavije, naročito u protestnim akcijama povodom dogadaja u
Trbovlju. Partija i SKOJ su preko svojih legalnih organizacija, putem Stam­
pe, plakata i letaka, pozivali na odbranu protiv pojave fašizma i stvaranje
jadinstvenog fronta protiv reakcionarnih snaga u zemlji. U tu svrhu držani
su i veoma poseceni zborovi, je r je gradanska politička opozicija, svojom
osudom vlade, pobudila interes svih slojeva naroda za političke akcije pro­
letarijata. Sa zbora Nezavisne radničke partije i Saveza radničke omladine
u Beogradu, 8. juna 1924. godine, upucen je i poziv svim radnicima i selja-
cima za obrazovanje jedinstvenog fronta za odbijanje napada fašističke re­
akcije.
Unutrašnje politidke prilike u Jugoslaviji 1924. godine, pokazivale su da
je strah vladajudih krugova od potpunog akcionog ujedinjavanja nacionalno-
oslobodilačkih snaga i komunističke partije bio inicijator vanrednih reakcionar­
nih mera režima. Povladenje komunista u duboku ilegalnost, reorganizacija
pokreta i politidke borbe unutar partije, dovele su posle 1924. godine do za-
nemarivanja politidke borbe za jedinstveni front protiv reakcije i fašizma u
Jugoslaviji.
U borbi protiv pojave fašizma dvadesetih godina u Kraljevini Srba, Hrva-
ta i Slovenaca izrasla je, medutim, jedna generacija komunista proverenih
u klasnoj borbi, koja de predstavljati osnovno jezgro i glavni oslonac anti-
frakcijskih snaga u borbi za revolucionarnu orijentaciju i jedinstvo komunis-
tidke partije Jugoslavije.

17
 Milan Vasović

RAD K O M U N IS T IČ K E PARTIJE JUGOSLAVIJE N A IZDAVANJU STAMPE

I L ITE R A TU R E U BEOGRADU OD KO N G R ESA UJEDINJENJA DO
OBZNANE

Beograd je do stvaranja Socijalističke radniöke partije Jugoslavije (ko­

munista), aprila 1919, dmao vrlo bogatu tradiciju u izdavanju socijaUstiokih
i radničkih listova, časopisa i literature. Još 1871. Svetozar M arković je u Beo­
gradu izdavao Раденик, prvi socijalistički list ne samo na jugoslovenskom
tlu već i na Baikanu. Potom je izlazio čdtav niz listova, među kojim a su bili
Борба (1882— 1883), Социјал-демократ (1895— 1896), Радничке новине (1897—
1914), Једнакост (1910— 1912, 1914), časopis Борба (1910— 1914) i drugi. U Beo­
gradu su objavljene d brojrne originalme d prevedene socijaliističke knjige i
brošure. Srpska soaijaldemokratska partija pridavala je izuzetan značaj izda-
vačkoj delatnosti pa je u Beogradu osnovala svoju štampariju i izdavaöku
knjižaru.
Za vrem e prvog svetskog rata u Beogradu je zamrla svaka aktdvnost na
izdavanju radničke i socijalističske literature. Neposredno posle završetka rata
došlo je do obnavljanja radničkog pokreta, а Радничке новине ponovo su
pokrenute 2. decembra 1918. (po starom kalendaru). Nešto kasnije obnovila
je rad i Socijalistieka knjižara. Радничке новине su dzlazile kao dnevni list
u tiražu od 5.000 primeraka pod uredništvom Dragiše Lapčevića i odigrale
su veoma značajnu ulogu u pripremama za ujedinjenje radničkog pokreta
jugoslovenskih naroda na revolucionarnim osnovama.
Kongres •ujedinjenja, održan od 20. do 23. aprila 1919. u Beogradu, bavio
se pored ostalih pitanja i organizacdjom izdavačke delatnosti Spaiajliističke
radničke partije Jugoslavije (komunista) [SRPJ (k )]. Na njemu je, u poseb-
noj tački dnevnog reda, raspravljano о štampi i usvojena je rezolucija „Orga-
nizaoija partijske štampe” , (koja se sastojala iz tri dela. U prvom delu rezo-
lucije odredeni siu oiljevi d zadaci partijske štampe, u drugom se govori о
njenoj organizacijd, dok su u trećem navedene obaveze partijskih organiza­
cija prema partijskim izdanjima.
Medu zadacima partijske štampe navedeno je da bi ona trebalo da bude
sredstvo radničke klase u njenoj oslobodilačkoj borbi i da „otkrivajući klasne
auprotnosti u društvu, ona treba borbu radniöke klase da upravlja u pravcu
koji jedino vodi njenom oslobodenju, pa tako i oslobodenju celokupnog čove-
čanstva, u pravcu k o ji vodi ka oživotrovenjiu socijalizma. ( . . . ) Da b i rad-
nička klasa stekla sposobnosti za to veldko istorijsko delo, socdjaldstička
štampa treba da je oslobodi od svih religioznih d nacionalnih traddcija i
zabluda, da m aterijalistioki shvata istoriju, da jo j otvori ooi koje će modi
videti budućnost čovečanstva” .
U vezi s organizacijom dzdavacke relatnosti, rezolucdjom je bilo predvi-
đeno da se zbog nepostojamja uslova za pokretanje centralnog organa Par­
tije, koji bi davao smernice za ostalu partijsku štampu, form ira Novinarski
botro. N jegov zadatak je bio da koordinira rad celofeupne partijske štampe, da
uređuje partijski časopis i biblioteke (kolekcije) i vrši slične poslove. Svi
listovi, prema rezoluciji, idejino i materijalno stoje pod uplivom Partijskog
veća, odnosno njegovog Izvršnog odbora. Ovakav centralizam bio je uslov-
Ijen nepostojanjem centralnog partijskog organa d zbog toga što nije do kraja
bila sprovedena organizacija Partije. Partijsko veće, odnosno Izvršnd odbor,
ima pravo da odrede: „kako će i gde pojedini partijski listovi izlaziti, kojim
će jezikom, pismom i dijalektom biti štampani, koliko ce im biti pretpiata
itd.; da postavlja i otpušta njihove čitave redakcije ill pojedine članove
redakcdja". Celokupna partijska štampa obavezna je da ob javlju je dopdse
centralne redakcdje (Novinarskog biroa) i da zastupa princdpijelna i taktička
gleddšta Partije. U rezoluoiji je kao najhitniji zadatak partijskog rukovodstva
navedeno: da u najkraćem roku obezbedi uslove d pokrene centralni
organ Partije.1
Rezoluoija о organizaoijd partijske štampe bila je na snazi sve vreme
legalnog delovanja SRPJ(k), odnosno KPJ. Po njoj je, kao što se vidi, bila
predvidena stroga centralizacija partijsfcih izdanja, da bi se obezbedilo je-
dinstvo stavova svih redakcija po svim važnijim pitanjdma dz oblastd delat-
nosti Partije.
Na osnov.u ovlašćenja Kongresa, Centralno partijsko veće (CPV) ime-
novalo je Novinarski biro i redakciju Радничких новина. U Novinarski biro
izabrani su: ždvko Topalović, Milica Đurić-Topalović, Jovo Jakšić d Kosta
Novaković, dok su u redakciju Радничких новина ušld Života M ilojković
i Miloš Trebinjac.2
Neposredno posle Kongresa ujedinjenja u K raljevini Srba, Hrvata i Slo-
venaca izlazilo je, pored Радничких новина, koje su od 25. aprila 1919. u
zaglavlju nosile da su organ Sooijaldstioke radnicke partdje (komunista), još
pet partijskih organa, i to: Radničke novine u Osijeku, Radničke novine
u Splitu, Glas slobode u Sarajevu, Слобода u N ovom Sadu i Narodna volja
u Slavonskoj Požegi.
Sredstva za izdavanje partijske štampe form irala su se uglavnom od
dobrovoljnih priloga, zatim od pretplate i prodaje. U tu svrhu sreddnom maja
1919. form iran je Centralni borbeni fond Partije.3 Akciju za prikupljanje
finansijskih sredstava vodile su partijske organizacije. U Радничким нови-
нама 24, 25. i 27. maja 1919. sfcrenuta je pažnja socijaldstičkim organiza-
cijama da požure sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga za centralni borbeni
fond, koji će omogućiti uspešnije vođenje partijske agitacije.
Akcije za šdrenje i aitanje partijske štampe najčešće su vođene preko
samiih listova putem oglasa, prigodndh članaka d sliano. Tako su Радничке
новине od 25. maja 1919, u članlcu Za našu štampu apelovale na članstvo
partijskih organizacija da čitaju d pomažu širenju lista. Početkom juna iste
godine, u više navrata objavljivan je apel pokrajinskim izvršnim odborima
i svim organizacijama da se što svesrdndje zauzmu za l-asturanje Радничких
новина. U njemu je isticano, da ovo treba učmiti utoldko pre što još nema
mogućnosti da se pokrene centralni organ Partdje, pa se sve odluke, rešenja i
druga dokumenta Centralnog izvršenog odbora donose u Радничким
новинамаА

1 Историјски архив КПЈ, том II, Конгреси и земаљске конференције КПЈ

1919—1937, Beograd, 1949, str. 18—21 (U daljem tekstu: Историјски архив КПЈ, II).
2 Радничке новине, 8. V 1919,108, Izveštaj sa Kongresa ujedinjenja (V sednica).
3 Isto, 22. V 1919, 122.
4 Isto, 3. V I 1919,133; Ponovljeno 6. i 7. V I u br. 134 i 135.
19
 Sve veće akcije proleterijata u ovo vreme vođene su, u većini sluča-
jeva, preko partijske štampe. Tako su za sve zborove, proteste, štrajkove i
slično, pozivi izlazili u listovima, uglavnom u Радничким новинама. Zbog
toga je SRPJ(k) pridavala veliki značaj štampi. U oilju njenog popularisanja
održano je i vise predavanja. Радничке новине od 21. juna 1919. objavile su
vest da će socijalistička organizacija Vračar održati zbor sledećeg dana u
kafani Mala Moskva, sa dnevnim redom: О štmpi. U nekim dokumentima
partijskih organizacija zabeležena je i obaveza širenja partijske štampe. U
Pravilniku Mesne organizacije S R PJ(k) и Beogradu, usvojenom 14. jula 1919,
stoji, pored ostalog, da je dužnost sekcijskih uprava: „ . . . da sire agitaciju
za čitanje i kupovanje partijskih organ a . . . da pomažu prodaju i šdrenje
cele socijalističke štampe, a naročito da se staraju о dovoljnoj prodaji novih
izdanja P a r tije .. .; da vode spisalc pretplatnika na partijske organe i njihovo
kretanje — obnavljanje pretplate i otpadanje — saopštavaju upravi mesne
organizacije” .5
Normalnom izdavanju i širenju radničke štampe velike smetnje činila je
cenzura. Ona je bila jedno od značajnih sredstava buržoazije u borbi protiv
radničkog pokreta. Vojna cenzura je uspostavljena nad celokupnom štampom,
a posebno nad radničkom, 13. februara 1919. kada je glavna vojna cenzura
prebačena iz Soluna u Beograd.0
Radnioka klasa je gotovo na svim zborovima, izmedu ostalog, zahtevala
slobodu štampe i ukidanje nezakonite cenzure. Bez obzira na ove proteste
sistem cenzurisanja ne samo da nije slabio već se pooštravao. Naročito je
pooštrena cenzura posle stvaranja Madarske Sovjetske Republike, 21. marta
1919, i u vrem e priprem a za Kongres ujedinjenja. Tada je trebalo objaviti,
u revolucionarnoj radničkoj štampi, nacrte dokumenata na čijim je osnova-
ma trebalo da se izvrši ujedinjenje jugoslovenske radničlce klase. Zbog toga
su se umesto celolcupnih dokumenata uglavnom pojavljivali samo njihovi na-
slovi. Tako su Радничгсе новине 4. aprila 1919. umesto teksta Predloge ujedi­
njenja, na mestu uvodnika, donele samo naslov, i u znak protesta, jedan oglas
iz Ekonomata Opštine Beograd za prodaju kupusa. Predlog Statuta S R PJ(k)
donet je u istom listu 5. aprila 1919, dok je P rak tičn i akcioni program u celini
cenzurisan.7 Радничке новине su 12. aprila 1919. donele vest da je vlast
zabranila partijski i sindikalni ikongres u Slavonskom Brodu i da će se oba
održati u zakazane dane u Beogradu.
Kongres ujedinjenja bavio se i cenzurom koja je bila veoma stroga pre­
ma radničkoj štampi. U rezoluciji usvojenoj na Kongresu, pored ostalog, se
kaže da reakcionarni režim udružene buržoazije nastoji „da skandaloznom
cenzurom i zabranom socijalističkih listova i zborova zaćutka svaku socijalis-
tičku reč” . Zbog toga je Kongres odlučno protestvovao „protiv ugušivanja
slobode zbora i štampe” i najoštrije osudio „cenzurisanje i zabranu socijalis-
tičkih listova i ostale socijalističke štampe . . . ” 8
SRPJ(k) je činila niz protesta zbog cenzure. U Privrem enom narodnom
predstavništvu je 24. m aja 1919. raspravljano о cenzuri koja se vrši od strane
vojnih i civilnih vlasti nad radničkom štampom. Na dnevnom redu je bila
interpelacija о cenzurisanju Радничких новина. Međutim, i pored mršljenja
da cenzori nisu dovoljno kvalifikovani donet je zaključak: „Cenzura je, u
interesu državnog mira i reda, neophodno potrebna institucija, ona mora
postojati, je r to diktiraju viši interesi državne politike.” 9
K oliko je u to vrem e cenzura bila rigorozna može se videti na primeru
Радничких новина, u kojim a je od 12. juna 1919. iz podnaslova organ So-

5 Isto, 20, V III 1919, 196.

0 M. P i j a d e , Izabrani spisi, 1, Beograd, 1964, 423.
7 Радничке новине, 6. IV 1919, 82.
8 Историјски архив КПЈ, II, 23—24.
9 Радничке новине, 28. V 1919, 126, Pitanje cenzure.

20
cijalističke radničke partije Jugoslavije izbačen dodatak (komunista), a koji
će ponovo biti vraćen tek 10. jula 1919. godine.
U nizu akcija Partije protiv cenzure značajan je poziv Izvršnog odbora
SRPJ(k) preko Радничких новина od 26. juna 1919. radništvu na veliki pro-
tesni zbor u nedelju 29. juna u Socijalističkom narodnom domu u Beogradu,
na kome de se govoriti о . . . (cenzurisano) „politici današnjeg režima i slobodi
štampe” . Poziv je ponovljen i 27. juna 1919. Izveštaj sa ovg velilcog zbora do­
nele su Радничке новине 1. jula 1919. pod naslovom Beogradski p roletarijat
p ro tiv reakcije. Uvodnu reč na zboru imao je Vlado Ostojić u kojoj je, pored
ostalog, rekao: „N iko se u ovoj zem lji koja se zove demolcratska nije, sein
proletarijata, borio protiv cenzure” . U referatu Živote M ilojkovića istaknuto
je da cenzura besni, ali nije uperena protiv buržoaske štampe, već isključivo
protiv proleterske. U nastavku izveštaja objavljenom u istom listu 2 jula,
kaže se da beogradski proletarijat, u ime celokupnog jugoslovenskog prole­
tarijata, najenergičnije zahteva od predsednika vlade da se cenzura sasvim
ukine.
Deo rezolucije sa ovog zbora cenzurisan je u Радничким новинама, ali
je objavljen u cellni u sarajevskom Glasu slobode. U tom delu se kaže: „Ali
mi demo ipak i pored svih tih gonjenja, braniti ne samo rusku i madarsku
komunu nego i komunu celog sveta, jer, braneći njih mi branimo u isto vre­
me, sami sebe, našu klasu, ceo naš izmučeni narod. (Živela ruska komuna!
Živela svetska revolucija!) Međunarodna reakcija i kontrarevolucija rade sada
sa svim silama da uguše proletersku revoluciju, koja se pobedonosno širi po
celom svetu.” 1?
N aveli smo ovaj citat, pored ostalog, da bi se videli različiti kriteriji
cenzure u pojedinim krajevima zemlje, što n ije bio redak slucaj. Ono što
cenzura nije pustila u Beogradu, prošlo je u Sarajevu. Dešavalo se da se po-
jedini članci publikovani u buržoaskoj štampi, a preštampani u rađničkim
listovima cenzurišu, je r navodno u ovoj drugoj dobijaju drukčiji prizvuk.
Dokumenti Kongresa ujedinjenja s\^e do jula 1919. nisu bili objavljeni,
kako navode Радничке новине, od .10. jula 1919. zbog cenzure. I pored cen­
zure, koja nije ništa blaža, može se reći da je čak i oštrija, Радничке новине
tokom jula objavljuju, prvo Podlogu za ujedinjenje jugoslovenskih socijal-
demokratskih stranaka и S ocijalističku radničku p a rtiju Jugoslavije ( komu­
nista) koja je prim ljena na Kongresu od 21, 22. i 23. aprila 1919. godine u
Beogradu” (8. ju li 1919), a P o litičk i akcioni program S R PJ(k) objavljen je
samo dan kasnije. Zatim je objavljen Statut S R PJ(k) 10. jula 1919, a tri dana
kasnije Statut iena socijalista ( komunista). Rezolucija Organizacija partijske
Stampe objavljena je u Радничким новинама 16. jula 1919, a dan kasnije
R ezolucija о agrarnom pitanju.
Za sve veće akcije proletarijata štampa je upućivala apele za njihovo
pokretanje i davala direktive za njihovo vodenje. Tako su Радничке новине
od 15. jula 1919. pozvale partijske organizacije na učešće u generalnom štraj-
ku solidarnosti sa proleta.rijatom ruske i mađarske komune, koji je zakazan
za 20. i 21. juli 1919. godine. Izveštaji о generalnom štrajku doneti su, takode
u Радничким новинама, ali ih je cenzura znatno skratila. Zbog toga je Izvrš-
ni odbor SRPJ(k)), 25. jula 1919, uputio svim organizacijama cirkularno pismo
о ovoj manifestaoiji, jer, kako se u ovom dokumentu kaže, zbog bezobzirne
cenzure, koja još besni, u Радничким новинама se ne može videti kako je
protekla ova akcija.11
Posle generalnog štrajka solidarnosti pocela su hapšenja partijskih i sin-
dikalnih funltcionera, a cenzura je bila još rigoroznija. U Радничким новина-

10 Citirano prema: П. Д а м ј а н о в и ћ, Револуционарна активност у Бео-

граду 1919, Годишњак Музеја града Београда, 1957, IV, 536—537.
11 Arhiv za radnički pokret, fond CK, br. 1919/3, Mesnoj socijalističkoj or-
ganizaciji (U daljem tekstu: ARP, CK).

21
ма od 26. jula 1919. objavljen je članak о slobodi štampe, čiji su naslov i
više od pola teksta cenzurisani. Po onome što je objavljeno vidi se da se go-
vori о cenzuri koja je nezakonita prema Ustavu K raljevine Srbije iz 1903, a ko­
ji je još bio na snazd u Srbiji.12
Rukovodstvo Partije je, odmah po njenom osnivanju, uooilo problem
nedostatka štamparije, jer su stamparsiki materijald i usluge bile dosta skupe.
Pored toga, teško se obezbeđivalo štampanje partijskih izdanja na vreme, a
naročito u hitnim slučajevima. Zbog toga je sasvim razumljivo što je ono
preduzelo mere za osnivanje partijske štamparije.
Akcija za stvaranjem centralne partijske štamparije potekla je od izvrš-
nih odbora Centralnog sindikalnog i Partijskog veća SRPJ(k) u Beogradu.
U proglasu Jugoslovenskom proletarijatu objavljenom u Радничким новина­
ма od 7. septembra 1919. dstaknuto je da novina, časopisa, brošura i knjiga
nema dovoljno zbog nedostatka finansijskih sredstava i nepostojanja partij­
ske štamparije. Zbog toga je prikupljanje dobrovoljnih priloga za jugosloven-
sku radničku Socijalističku štampariju i izdavačko društvo T ucović neophod-
no. Potrebe za štampom, časopisima i knjigama su ogromne, a štamparske
usluge su vrlo skupe. Kad se ima u vidu skoro pokretanje centralnog organa
i časopisa, to je ova akcija još aktuelnija. Dalje se u proglasu navodi da su
izvršni odbori Centralnog sindikalnog i Partijskog veća SRPJ(k) na svojoj
sednici 2. septembra 1919. domeli odlulcu da se 28. septembra u svim mestima
Jugoslavije organizuju lconcerti, priredbe i zabave u konist Štam parije i izda-
vačkog društva. Istovremeno isu pozvani pokrajinski izvršni odbori da otpoč-
nu sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga d da vode agitaciju za prvu pro-
letersku jugoslovensku crvenu nedelju.
U ovom proglasu upućen je i apel naširn radndoima u Am erici da pri-
kupljaju i šalju dobrovoljne priloge. Od 9. .septembra 1919. Радничке новине
objavljuju u posebnom odeljku, P rilo zi za S ocijalističku štam pariju i izda-
vačko društvo Tucović, imena davalaca dobrovoljnih priloga. Pored toga,
objavljeno je d vise drugih prigodnih napisa о značaju ove akcije. U jednorn
se kaže: „Prosvećivanje d klasno obrazovanje radndčke klase biće čvrst i ne-
probojan bedem о koji će se razbiti svaki napad kapitalističke klase” .i3
Pored akcije preko Радничких новина, Izvršni odbor SRPJ(k) je 17. sep­
tembra uputio cirkularno pismo organizacijama SRPJ(k) sa apelom da se po-
vodom crvene nedelje (28. septembra), prikupljaju dobrovoljni prilozi za što
skorije osnivanje partijske štamparije i Izdavačkog dm štva Tucović. U pismu
se ističe „da ćemo na taj način ne samo zadovoljdti jednu od naših najprečih
potreba, već ćemo u isto vrem e pokazati klasnom protivniku buržoaziji što
je danas jugoslovenski proletarijat u stanju učiniti” .14
U Beogradu su 27. i 28. septembra 1919. u Socijalističkom narodnom do­
mu održana dva veoma uspela koncerta pred prepunom salom, i ostvaren je
öist prihod od' oko 10.000 kruna.15 U isiom cilju partijska organizacija na
Čukarici priredila je kancert 5. oktobra, a dečija grupa Budućnost 12. ok-
tobra u Socijalističkom narodnom domu.18
Još u toku crvene nedelje, u Радничким новинама je 2. oktobra 1919.
upućen apel Za našu štam pariju pokrajinskim izvršnim odborima i organi­
zacijama da što pre pošalju prikupljene dobrovoljne priloge i spiskove prila-
gača sa napomenom da ukoliko akcija n ije dovršena da se naknadni prilozi
pošalju kasnije, a sve što je prikupljeno odmah. „ I jedan dan propustiti, zna-

12 Prema ovom Ustavu donet je Zakon о štampi 1904. koji nije predviđao
cenzuru i druge preventivne mere. Po njemu je štampar bio dužan da polalje mes-
nim policijskim vlastima po dva primerka svake štampane stvari posle puštanja
u prodaju.
13 Радничке новине 13. IX 1919, 217, Naša štampa.
14 ARP, CK, br. 1919/4, Mesnoj organizaciji SRPJ(k).
15 Радничке новине, 10. X 1919, 239.
« Isto, 5. X 1919, 236; Isto, 12. X 1919, 241.

22
či izgubiti mnogo, zbog toga, drugovi, na posao!” — ističe se u apelu. Skrenu-
ta je takođe pažnja jiugoslovenskim rađnicima u Am erici da požure sa pošilj-
kama je r je Izvršni odbor CPV obavio sve priprem e za nabavku štamparije.
Da bi se ubrzala i podstaikla aikoija sakupljanaj priloga spiskovi daro-
davaca objavljivani su u skoro svakom broju Радничких новина sa proprat-
nim tekstom: „Drugovi i drugarice! Ugleđajte se na prilagaee i požurite sa
vašim prilozima! Od njih zavisi hoće li se naša socijalistička, komunistička
reč čuti u svakom mestu, u najzabačenijem ikutu naše zem lje, hoće li naš
radnički pokret dobiti u punoj meri ono što mu je najpotrebnije: soeijalistić-
ko obrazovanje.” 17
Pored ove akcije, u kojoj je ponovno najavljeno skorije pokretanje cen­
tralnog partijskog organa i časopisa, о čemu je bilo govora već na Kongresu
ujedinjenja, Centralno partijsko i sindikalno veće su na sednicama 15. i 16.
septembra 1919. odlučili da se u CPV kooptiraju neki članovi i da se proširi
Novinarski biro. Pored starih članova, Živka Topalovića, M ilice Đurić— To-
palović, Jove Jakšića i Koste Novakovića, u biro su ušli Živko Jovanović,
Zdravko Todorović i Dragiša Lapčević. Redakoija Радничких новина os tala
je ista — Života M ilojković i Miloš Trebiinjac.18
U jesen 1919. teror buržoazije se nešto stišao, kako zbog energičnijeg
otpora SRPJ(k), tako i zbog propasti Mađarske Sovjetske Republike. Partiji
je bila dozvoljena malo veća sloboda delovanja, a popustila je i cenzura rad­
niöke štampe.
Od 23. oktobra u Радничким новинама se ne pojavljuju vise cenzurisani
tekstovi, kao i u većini drugih radničkih listova, dak je civilna cenzura ukinu-
ta 2. novembra 1919.19 Povodom njenog ukidanja u Радничким новинама se
4. novembra pojavio alegoričan napis u rubrici Na brzu ruku pod naslovom
Civilna cenzura od Ivana Nikiforovića, tj. Koste Novakovića, u kome se
kaže da je civilna cenzura predala makaze vojnoj cenzuri, koja će od sada
raditi sa dvoje makaze. Ovim alegoričnim napisom htelo se reći da je civilna
cenzura samo prvidno ukinuta, što će se ubrzo i potvrditi. Dan kasnije isti
list objavio je poslanicu Dure Jakšića pod naslovom P o k o jn o j cenzuri.20
Bez obzira što je cenzura povremeno popuštala, u celini gledano, ona je
tokom cele 1919. bila veoma stroga. Радничке новине su gotovo svakodnevno
bile pod njenim udarom. Od ukupno 309 brojeva, koliko je ovog lista izašlo
1919, samo 103 broja su izašla sa svim člancima i prilozima, dok su ostali bro-
jevi nekad manje, a nekad više bili puni belina.21
Od Osnivačkog kongresa pa do kraja 1919. Partija je izdala veoma
malo posebnih izdanja. U Beogradu je Sooijalistička knjižara objavila u ok-
tobru samo dve brošure Dragiše Lapčevića: Синдикат ју гославије пред не-
посредном ситуацијом i За заигтиту радне снаге.-2 U novembru se pojavio
i Социјалистички календар Борба, takođe м izdanju Socijalističke lmjižare,
u tiražu od 100.000 primeraka,23 Kalenđar je štampan u Sarajevu, a uredio
ga je Jovo Jakšić.
Partija je krajem 1919. imala sledeće organe: Радничке новине — Beo­
grad, Glas slobode — Sarajevo, N ovu istinu — Zagreb, Oslobođenje — Split,
Radničku stražu — Vukovar, Radničku rije č — Osijelc, Crvenu zastavu —
Zagreb i Učiteljsku borbu — Kragujevac. Od svih listova jedino su Радничке

17 Isto, 16. X 1919, 244.

18 Isto, 21. IX 1919, 224.
10 М. P i j a d e, n.d., 1, str. 423.
20 Poslamca je objavljena prvi put u listu Србија 28 X II 1870, u broju 169
pod pseudonimom Teorin.
21 J. V r č i n a c, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od ujedinjenja do
vidovdanskog procesa, Beograd, 1956, 81.
22 Nova istina, 9. X 1919, 8; Glas slobode, И. X 1919, 175; Радничке новине,
21 X 1919, 248.
23 Радничке новине, 28. X I 1919, 281.

23
новине i Glas slobode izlazili kao dnevnici. Радничке новине su krajem 1919.
izlazile u triražu od 10.000, a kada su pokrenute 2. decembra 1918. u tiražu
od 5.000 Радничке новине su najavile da će uskoro početi da izlaze u tiražu
od 15.000 primeraka, uprkos besposlici, skupoći, valutnoj anarhiji i lošem
saobraćaju koji su om etali normalno rasturanje lista.24
Početkom januara 1920. redakcija Crvene zastave, zbog finansijskih i teh-
ničkih teškoća, prešla je iz Zagreba u Beograd i 15. januara pojavlju je se
njen četvrti broj. Ovaj list je pokrenut 1. decembra 1919. u Zagrebu kao gla-
silo Komunističke omladine Jugoslavije, a izlazio je dva puta mesečno. Odgo-
vorni urednik bio je D. Barišec, a zatim Časlav Gavrilović i Filip Jovanović.
U januaru 1920. u Beogradu se pojavila i prva sveska Biblioteke Crvene
zastave — Друга интернационала и проблем рата od Zinovjeva.25 Руковод­
на начела у општинским изборима, prvobitno objavljena и Радничким но­
винама, zbog aktuelnosti su u januaru objavljena i kao posebna brosura.2®
Prvog februara 1920. u Beogradu je pokrenuta Будућност, zabavno po-
učni list dece organizovanih radnika, u tiražu od 3.000 primeraka. Već od dru.-
gog broja list je štampan u 5.000 primeraka, je r je prvobitni tiraž bio nedo-
voljan.27 Vlasnik, pokretač i urednik lista bio je dr Dragutin Vladisavljevic.
Izlazio je jedanput meseono.
Februara meseca u Zemunu je štampana brosura Načela i direktive Tre-
će internacionale sa 22 tez.e druga Lenjina о buržoaskoj d em ok ratiji i prole-
terskoj diktaturi. U brošuri je odštampan i Lenjinov članak Treća internacio-
nala i njeno mesto и is to riji,28
Relativno povoljno stanje za rad Partije, koje je stvoreno krajem 1919.
godine neće dugo trajati, je r je polet radničkog pokreta u ovo vrem e izazvao
reakciju vlade. Ministar unutrašnjih dela Sv. Pribićević pozvao je 26. janu­
ara 1920. predstavnike Partije i saopštio im da je nekoliko puta naređivao
da se Радничке новине šalju na vojnu cenzuru, a da se to još ne čini. On
je dalje, rekao, „ukoliko se ni posle ovog novine ne budu davele na cenzuru,
narediou da se vaš Dom , redakcija i štam parija posednu vojskom i zabraniću
dalje izlaženje Radničkih novina (podvukla redakcija Радничких новина).
Predstavnici Partije su odgovorili da za to nemaju ovlašćenje od vrhovnih
instand Partije, a da Радничке новине ne pišu о vojnim stvarima, pa ne
treba ni da pođležu vojn oj cenzuri.29 Sve je ovo imalo karakter ultimatuma.
Dva dana kasnije Радничке новине su objavile razgovore predstavnika
Partije sa mini ström Pribićevićem, pod naslovom Program demokratsko-so-
cijal-renegatske reakcije, zbog čega je Pribićević poslao poverljivu naredbu
Ministarstvu postä i telegrafa da se ovaj broj zadrži i ne dozvoli njegova
distribucija. Redakcija lista je uputila protestno pismo predsedniku vlade
Ljubi Davidoviću u kome je najavila tužbu Državnom sudu, je r nije posto-
jalo nikakvo rešenje о zabrani ovoga broja, k oji je čak propušten i od voj-
ne cenzure.30
Partija je pokušala da se odupre nameri Pribićevića i na sednici beo­
gradskog opštinskog odbora 29. januara 1920, Dragiša Lapčević je veoma

24 Isto, 19, X II 1919, 299, Deset hiljada.

25 Црвена застава, 15. I 1920, 4.
29 Радничке новине, 18. I 1920, 14.
27 Isto, 19. V I 1920, 147. dodatak, Izveštaj о radu dečje grupe Budućnost;
Dragutin Vladisavljević u jednom izveštaju Komunističkoj internacionali iz 1924.
kaže da je on sam pokrenuo list Будућност, ne čekajući proceduru око Izvršnog
odbora Partije, svojim sredstvima i moralom. U početku je gotovo sam sve prilo-
ge pisao, a nije dobio pomoć od Partije i sindikata ni za rasturanje lista (ARP, KI,
1924/93, Dečja grupa Budućnost u Jugoslaviji).
28 Црвена застава, 15. II 1920, 6.
20 Радничке новине, 28. I 1920, 22, Program — demokratsko-socijal-renegatske
reakcije.
80 Isto, 1. I I 1920, 26.

24
oštro nastupio, istakavši da: „G. Ministar preti zabranom Радничких новина
ako se ne budu slale vojnoj cenzuri. To je besprimeran skandal u savreme-
nom političkom životu: jedan od prvih nosilaca civilne vlasti prenosi njene
funkcije na vojsku! Ustav i Zakon о štampi ne poznaju vojnu preventdvnu
cenzuru, i ona, osim toga, predstavlja jedno drsko i nečuveno nasilje kada
se prim enjuje samo prema organu radničke klase.” 31
Već 31. januara 1920. žandarmi su po naredbi ministra unutrašnjih dela
blokirali štampariju i obustavili štampanje Радничких новина, a već od-
štampane brojeve zaplenili, da bi iz beleške Položaj šofera и đvoru izbacili
nekoliko redova, k o ji su se odnosili na zloupotrebe i nasilje jednog majora,
šefa oficirske garaže.32 To je bio prvi cenzurisan prilog iz Радничких новина
od ukidanja civiine cenzure 2. novembra 1919. godine.
Istog dana vlada je posebnom naredbom dopunila Uredbu о v o jn o j
cenzuri za vrem e rata od 28. aprila 1915. Po ovoj naredbi: „Uredništva svih
listova domaće štampe dužna su, pre no što se list počne štampati, poslati
po jedan primerak vojnoj cenzuri. Listovi se mogu štampati i rasturati samo
posle pregleda od strane vojne cenzure s izbacivanjem onih mesta koje je
cenzura kao nedopušteno za javnost izbacila.” Listovi koji ne produ kroz
cenzuru odmah se konfiskuju, stajalo je u naredbi.33
To je praktično značilo da je vojna cenzura zamenila političku, koja je
bila samo form alno ukinuta.
Od početka februara u Радничким новинама su sve češće prazni stubci.
Tako je 3. februara cenzurisan jedan pasus iz članka prenetog iz zagrebačke
N ove istine, а 5. februara cenzurisana je polovina prve i dve trećine druge
strane zbog članaka Opšta obustava rada i Jesmo li m i pacifisti, od koga je
štampan samo naslöv.
Zato su Радничке новине 11. februara u članku Blokada nad m išljenjem ,
protestvovale protiv vojne cenzure i načina na koji se ona vrši: „Listovi se
m oraju slati na vojnu cenzuru, rešila je vlada. A li zar je ovo vojna cenzura?
Zar je vojna cenzura nadležna da briše članke, u kojim a se ni reči ne govori
о vojsci, u kojim a se i tako nevine stvari tretiraju, kao što su one pod rub-
rikom N a brzu ruku? i Kakva je to cenzura koja nam briše izveštaje pre-
štampane iz drugih pa čak i beogradskih listova?” T o je, slobodno se može
reći, bila političlca cenzura koja se krila pod plaštom vojnicke.
Cenzura je uzimala sve oštrije forme. „Nas list ne može da živi od cen­
zure. Cenzor nas svakog dana kolje na najnem ilosrdniji način” , pisale su
Радничке новине 26. februara u čianku Pitanje cenzure. I pored ovih pro­
testa vlasti se ne zadovolajvaju samo cenzurom već i zapljenjuju pojedine
brojeve partijskih organa i na druge načine nastoje da onemoguće širenje
partijske štampe. Dešavalo se da ved cenzurisane brojeve zabranjuju, kao
što su uöinile sa organom Skoja — Црвеном заставом od 1. marta
1920. godine.34
Prvog marta 1920. u Beogradu je pokrenut list Једнакост, organ žena so-
cijalista (komunista) Jugoslavije. Odluka о njegovom pokretanju doneta je
još na K onferenciji jugoslovenskih žena socijalista (komunista), održanoj
istovremeno sa Kongresom ujedinjenja, aprila 1919. godine.35 List je izlazio
dva puta mesečno i nastojao je da privuče što veci broj žena — radnica u
komunistički pokret. Kao vlasnik lista navođen je Ivan Čolović, a odgovorm
urednik bio je B orivoje Marković.

31 Isto, 3. I I 1920, 27.

32 Isto, 1. I I 1920, 26.
83 Isto, 27. I I 1920, 47, Pitanje cenzure.
34 Црвена застава, 15. I l l 1920, 7. i 8.
35 Радничке новине, 13. V 1919, 113, Izveštaj sa Konferencije jugoslovenskih
žena socijalista (komunista).

25
 Tokom februara 1920. Partija je užurbano radila na definiti-vnim pripre-
mama za otvaranje partijske štamparije. U Beogradu su održna dva kon-
certa öiji je prihod bio namenjen štampariji.30 Socijalistička štamparija Ты-
cović počela je sa radom 1. marta 1920, a prvi broj Радничких новина, štam-
pan u ovoj štampariji, pojavio se 2. marta. To je nesumnjivo bio jedan od
najznačajnijih datuma za izdavaoku delatnost SRPJ(k), odnosno KPJ.
О ovom značajnom uspebu rukovodstvo SRPJ(ik) je pre-ко Радничких но­
вина, od 2. marta 1920, u uvodmku Početak velikog dela saopštilo da se
zahvaljujući svesti radničlce klase cele Jugoslavije i naših radnika u Ame-
rici i Francuskoj uspelo sakupiti, mada još sve pošiljke nisu stigle, 50.000
dinara i 12.000 kruna. Sa prispelim prilozim a kupljena je štamparija u vred-
nosti od 60.000 dinara sa dve veiike mašine i dve rucne (tigla). Tim e je uda-
rena osnova na kojoj de se podići velika štamparija za potrebe radničkog
pokreta cele zemlje.
Isti broj Радничких новина u članku Neposredni zadatak naše štampe,
pored ostalog, ističe da je zadatak komunističke štampe „da se, na što oči-
gledniji i plastičniji način, prikaže, u marksističkoj svetlosti, proces raspa-
danja kapitalističkog društva; da se na m nogobrojoim pitanjim a iz svako-
dnevnog života pokaže najširim slojevima radnog naroda da su buržoasko
društvo i buržoaska država već po samom svom sklopu nesposobni da reše
ma i jedno od goruoih pitanja današnjeg vremena onako kako to interesi
radnog naroda zahtevaju; da se radnom narodu i u varoši i na selu pokaže
da je jedini izlaz dz današnje očajne situacije Sovjetska Republika: vladavina
radničkih, seljačkih i vojničkih veća” .
U cilju popularisanja koimimstičke štampe, Partija je predlagala da
svaka organizacija odredi jedan stalan dan ili vise dana u mesecu, kao agita-
cioni dan za štampu. Toga dana trebalo je držati predavanja о značaju komu-
nistiöke štampe, vršiti agitaciju isvuda i na svakom mestu (kafanama, pekar-
nicama, kućama radnika i dr.), dok bi povereniici prtijskih organizacija odla-
zili u sela i tamo sprovodili agitaoiju.37
SRPJ(k) je povremeno obaveštavala Komunističku internacionalu о svo-
jo j aktivnosti, pa, naravno, i о aktivnosti na lizdavačlcom planu. U jednom pi-
smu Sirne Markovića upućenom 26. marta 1920. Iliji Milkiću, predstavniku
SRPJ(k) u Komunističkoj internacionali u Moskvi, navode se brojn i podaci
о izdavačkoj delatnosti Partije. Od 16. naslova periodike, koliko je navedeno
u izveštaju, četiri su izlazila u Beogradu, i to: Радничке новине u tiražu od
14.000, Црвена застава, Једнакост i Будућност u tiražu od po 5.000
primeraka.38
Тек osnovana Socijalistička štamparija T ucović već u martu 1920. je
objavila brošuru Osnutak Treće internacionale (latiničko .izdanje) i pokre-
nula Komunističku biblioteku, čija je prva sveska bila Marks-Engelsov Ko-
мунистички манифест .u prevodu Milorada Popovića. Kao druga sveslca ove
biblioteke objavljena je Lenjinova Држава и револуција, u prevodu Filipa
Filipovića.39 To je bilo prvo Lenijnovo posebno izdanje objavlejno na jugo-
slovenskom tlu. Treća sveska u ovoj seriji Развитак социјализма od утопије
до науке (и) од науке до дела od Fridriha Engelsa i Karla Radeka u pre­
vodu Zdravka Todorovića, pojavlju je se nešto kasnije.40 Aprila iste godine

38 Isto, 19. I I 1920, 40.

37 Isto, 23. I I I 1920, 69.
38 ARP, KI, 1920/2.
30 Радничке новине, 2. IV 1920, 78; Isto, 15. IV 1920, 88.
40 Knjiga se pojavila u prvoj polovini juna 1920. Радничке новине, 12. VI
1920, u br. 141 navode da je „izašla danas”.

26
partijska štamparija je objavila Одлуке Конгреса уједињења СРП Ј(к) i maj-
ski spis 1. мај 1920.**
Prvi komunistički ilustrovana satiričko-humoristički list Црвени смех
pojavio se 6. maja 1920. u Beogradu. Izlazio je jedanput nedeljno. Kao vlas-
nik lista navoden je Ivan Čolović, a ikao odgovorni urednik Dragomir Rado-
vić. Jedan od pokretača i Urednika lista bio je i Moša Pijade, k o ji je napisao
vise priloga i objavio u njemu brojne politiöke karikature.42
Početkom maja 1920. pojavljuje se brošura Filipa Filipovića, Партија,
синдикат и совјети u izdanju Štamparije Tucović. To je Filipovićevo рге-
davanje održano u Narodnom domu u Beogradu 26. februara 1920. Istovre­
meno se pojavljuje Валутно питање od Sime Markovića. Tokom maja, Soci-
jalistioka izdavačka knjižara Tucović objavila je brošuru Прилози комуни-
'стичкој тактици (Rukovodna načela о taktici Komunistioke internaciomale
u borbi za proletersku diktaturu i amsterdamske teze) d Село и комунизам
od Živka Jovanovića.43 Brošuira Ž. Jovanoviea pojavila se kao prva sveska
Komunistioke agitacione biblioteke u tiražu od 15.000 primeraka, a pret-
hodno je već bila objavljena u serijd članalka u Радничким новинама. Izdavač-
lca knjižara je u ovo vreme izdala i prvi prevod Lenjinove knjige Im perijalizam
kao najnovija etapa kapitalizma, koja je štampana latinicom u Zagrebu u
prevodu Vladim ira Čopića.44
Za većinu do sada navedenih njiga nismo irnogli dati tiraž, jar u korišće-
nim izvorim a i literaturi о tiražu nema podataka. Postoje samo neki su-
marni pokazatelji, kao na primer, u izveštaju Sociajlističke izdavačke štam-
parije Tucović, Vukovarskom kongresu navedeno je da je štamparija po
odluci Centralnog izvršnog odbora SRPJ(k) od početka rada (1. marta 1920)
do Kongresa izdala devet raznih teorijskih i agitacionih knjiga i brosura u
tiražu od 70. 000 primeraka.45
U periodu od marta do juna 1920. došlo je do intenzivnije izdavaoke
delatnosti Partije, jer su vršene priprem e za Drugi kongres, о kome se znalo
već početkom godine, pa je literatura bila neophodna za ideološko političko
uzdizanje, koje je bilo polazna osnova za obraoun s centrističkom strujom u
Partiji. Радничгсе новине su u ovo vreme znatno vise objavile teoretskih
radova, a nvele su i posebnu rubriku Pred pa rtijsk i kongres, u kojoj su
najistaknutiji članovi Partije iznosili svoje stavove о osnovnim programskim
i organizaoionim pitanjima.
Kada je 16. aprila 1920. izbio generalni štrajk železmčara vlada je isko-
ristila štrajk da zavede drastičnu cenzuru, drastičniju nego ikad ranije. Iz
radničkih listova brisani su svi izveštaji о uzrocima i toku štrajka, a posebno
je onemogućavano davanje bilo kakvih direktiva о njegovom daljem vođenju.
U ovo vrem e čitave stranice Радничких новина bile su bele. U znaik protesta
redakcija je 27. aprila celu prvu straniou ispunila parolama: „Ipak, ne možete
nas ugušiti?” „Ovako narodne izdajice kriju istinu od naroda.” Tada su izba-
civani članci koji nisu imali nikakve veze sa vojnim pitanjima. Isto tako
brisani su članci preštampani iz drugih listova koji su već prošli vojnu cen­
zuru. Радничке новине od 29. aprila, navode da im je cenzura brisala članak
B eli teror и Subo'tici, koji je preštampan iz novosadskog Радничког листа,
a koji je već u celini objavila beogradska Република. Takođe je izbačen čla-

41 Радничке новине, 8. IV 1920. u br. 83, donose vesti da je Centralni izvršni

odbor SRPJ(k) na svojoj poslednjoj sednici odlučio da Socijalistička štamparija
Tucović štampa Првомајски cnuc ćirilicom i latinicom i da ga odštampa do 15.
aprila ove godine.
42 U. V u j o š e v i ć — D. L a z a r e v i ć , Moša Pijade — novinar, publicista
i prevodilac, Pnlozi za istoriju socijalizma, 1967, 4, str. 201.
« Радничке новине, 11. V 1920, 114; Isto, 21. V 1920, 123; Isto, 25. V 1920, 126.
44 Isto, 19. V I 1920, 147. dodatak, Izveštaji a) Socijalističke izdavačke knji-
žare Tucović.
45 Isto.

27
пак о stanju železničara u Bosni preuzet iz Glasa slobode u kome ga je goto-
vo u potpunosti izbaoila tamošnja cenzura. U istom broju, u jednoj notici,
pvd naslovom Ток štrajka železničara odštampano je samo: „О nepovolj-
nom stanju na železnicama sa vojnog gledišta ne odobrava se ništa pisati” ,
s potpisom Vojna cenzura.
Gotovo istovremeno sa štrajkom železničara, u Beogradu je 19. aprila,
zbog odbijanja poslodavaca da potpišu nove tarifne ugovore, izbio štrajk
preko 400 grafičkih radnika. Ovaj Strajk prinudio je većinu štamparija da
obustave rad. Osim Sooijalističke štamparije Tucović radile su samo još tri,
tako da je Beograd u drugoj polovini aprila ostao bez građanske štampe. U
takvoj situaciji redakcije građanskih listova pokrenule su zajednički listßeo-
градска штампа, koji je izlazio od 23. aprila do 26. juna 1920, odnosno do
okončanja štrajka grafičkih radnika.
Krajem aprila Presbiro je izdao zvanično saopštenje о ukidanju vojne
cenzure, u kome se kaže: „Kako se dem obilizacija vojske završava 5. maja,
to od toga dana prestaje dejstvovati i vojna cenzura, о čemu su vojne vlasti
već obaveštene. Gospodin ministar unutrašnjdh dela je takođe о ovome oba-
vestio kako sve pokrajinske vlade, tako i sve nadležne policijske vlasti u Sr-
biji. Od toga dana štampa podleže zakonima koji su о štampi važili u raz-
nim pokrajinama pre rata.” '18
Povodom ukidanja vojne cenzure Црвени смех je u svom prvom broju
od 6.. maja 1920. doneo napis Moše Pijade u form i nekrologa. U njemu se
kaže: „Naša mila i nikad prežaljena, po sto puta majka, zaštitnica i dobro-
tvorka vojna cenzura (uokvireno sa krstom) premihuo u 12 sati noću između
5. i 6. maja. Ona ispusti dušu posle šestogodišnjeg neumoi-nog truda i borbe
da nas obogati, sacuva od zlih ljudi, zaštiti od crvenih d a vo la . . . N jen ple-
meniti rad sačuvao je. mnoge od nas rob ije d linčovanja, i mnogima od nas
zadržao još glavu na ramenima.”
Iako u ovo vrem e cenzura slabi (u Радничким новинама nema belina) i
dalje su zabranjivani pojedini brojevi. Tako su Радничке новине od 22.
maja 1920. zabranjene zbog uvodnika P roleterija tu balkanskih i podunavskih
zemalja od Zinovjeva, predsednika Izvršnog komiteta Komundstičke inter-
nacionale. Zbog toga su neki članci ponovljeni u broju od sledećeg dana radi
kontinuiteta, kao na prim er: Revolucionarni m arksisti i iskustva iz revolu-
cija od Živka Jovanovića, k o ji je izlazio u rubrici Pred p a rtijsk i kongres.
Teror nad radničkdm pokretom nastavljen je u Dalmaciji i krajem maja.
Радничке новине su 26. maja 1920. protestvovale što vlasti i dalje nemilo-
srdno cenzurišu partijski organ Oslobodenje, je r ni po srbijanskim ni po aus-
trougarskim propisim a ne postoji policijska cenzura kao preventivna т е г а , a
vojna je ukinuta. Isto tako, protivno zakonu о štampi, vlada poziva odgovor-
nog urednika na odgovornost — istcale su Радничке новине. Krajem maja
1920, Oslobođenje će privremeno prestati sa izlaženjem, zbog hapšenja ured­
nika Ive Baljkasa i drugih i zbog zatvaranja Radniokog doma u Splitu.47
Početkom jula 1920. beogradski proletarijat je održao protestni zbor
zbog progona komunista u Dalmaciji. Sa ovog zbora upućen je zahtev vladi
u kome se, pored ostalog, traži: „da se cenzura sasvim ukine i time omogući
dalje izlaženje našem partijskom organu Oslobodenju u Splitu” .48
Uoči Vukovarskog kongresa u K raljevini Srba, Hrvata i Slovenaca izla-
zilo je 18 partijskih organa40, a od toga u Beogradu su izlazile Радничке но­

40 Радничке новине, 29. IV 1920, 105, Ukinuće cenzure.

47 Novi svijet, 4. X I 1920, 47.
__48 Радничке новине, 7. V II 1920, 161, Veliki protestni zbor beogradskog pro­
letarijata protiv proganjanja komunističkog pokreta u Dalmaciji.

28
вине u tiražu od 15.000, Једнакост, Будућност i Црвена застава, u tiražu
od po 5.000 i Црвени смех u tiražu od 10.000.50
Vukovarski kongres, održan od 20. do 24. juna 1920, nije im ao posebnu
taoku dnevnog reda posvećen.u štampi, kao što je imao Kongres ujedinjenja,
ali se u okviru ostalih tačaka dnevnog reda bavio partijskom štampom. Posao
oko organizovanja izdavačke delatnosti bio je uglavnom završen, pa je K on­
gres to samo odobrio i potvrdio sa neznatnim izmenama. Dvadeset i sedmi
član sedme tačke Statuta, usvojenog na Drugom kongresu, odnosi se na
štampu. Po njemu je predviđeno da Радничке новине postanu centralni or­
gan Partije, da ostaje važeća rezolucija о partijskoj štampi, usvojena na Kon­
gresu ujedinjenja, izuzev ustanove Novinarskog biroa.51
U rezoluciji о organizaoiji rada u dečjoj grupi Budućnost, usvojenoj na
Vukovarskom kongresu, između ostalog, se kaže da dečji. list Будућност
Partija priznaje kao svoj, ostavljajući deci prihod od nejga, a organizacije
su dužne da se za taj list angažuju, kako u moralnom, tako i materijal-
nom pogledu.52
Na sednici Centralnog partijskog veća KPJ, održanoj 24. i 25. juna, iza-
brane su redakcije partijskih organa. Za glavnog urednika Радничких новина
izabran je Života M ilojković, za članove redakcije Kosta Novaković, Živko
Jovanović i Jovo Jakšić, a za saradnika Miloš Trebinjac, dok je administra­
tor i dalje ostao Negoslav Ilić. Za urednika Борбе, koja još nije bila pokre-
nuta, imenovan je živk o Jovanović.53
Posle Vukovarskog kongresa nije došlo do pokretanja većeg broja
listova, jer su u svim mestima u kojim a su jjostojali uslovi već izlazili komu-
nistički listovi, a i vođstvo Partije se ved uverilo da veliki broj listova nosi
i niz slabosti: nizak nivo uređivanja, nedovoljna informisanost, finansijske
teškoće i dr. Upravo se radilo na tome da se broj listova smanji, a da im se
poboljša kvalitet. Listovi sada sve vise dobijaju izrazitiju komunističku ori-
jentaciju, jer u redakcije nisu birani ili su sami istupili oni k oji se nisu sla-
gali sa odlukama Drugog kongresa. Svi listovi u podnaslovu dobijaju obe-
ležje da su organi KPJ.
Na Vukovarskom kongresu nije bilo neke posebne kritike partijske izda-
vačke delatnosti, iako je bilo slabosti na ovom polju partijskog rada. Nešto
vise о tome govori se u izveštaju Filipa Filipovica, sekretara KPJ, upućenog
Kom interni 7. jula 1920. Pored ostalog, u njemu se lcaže: „Proces duhovnog
previranja i prečišćavanja pojmova trajaće bez sumnje još neko vreme,
tim pre što smo se mi do sada po uobičajenoj balkanskoj navici kolebali:
ti'eba li javno diskutovati о svim spornim pitanjima programa i taktike i zato
smo vrlo lcasno, tako reći uoči Kongresa, počeli diskusiju u aiovinama po
pitanjima koja su postavljena na dnevni red Kongresa. Za nas ovde to je
bila novost i zato ova diskusija nije dala očekivane rezultate." U izveštju je,
dalje, konstatovano da se ubuduće mora imati teoretski časopis i da će on
biti pokrenut 1. avgusta 1920. Isto tako se mora štampati više komunističke
literature, kako teoretske tako i agitacione, a to će omogućiti Socijalistička

49 Van Beograda izlazili su: Glas slobode u Sarajevu, Nova istina u Zagrebu,
Radnička riječ u Osijeku, Radnička straža u Vukovaru, Oslobođenje u Splitu (pri-
vremeno zabranjeno), Раднички лист u Novom Sadu, Socijalistička zora u Skop-
lju, Poletarac u Virovitici, Narodna volja u Slavonskoj Požegi, Narodni glas u Ba­
nja Luci, Радник i Учитељска борба u Kragujevcu i Rdeči prapor u Ljubljani.
50 Radničke novine, 19. V I 1920, 147. dodatak; U Izveštaju Sekretarijata že-
na komunista о svom radu, objavljenom u ovom broju Радничких новина, nave-
deno je da Jednakost izlazi u 4.000 primeraka što je svakako tačno. Takođe se
daju različiti podaci i za Црвену заставу. U Izveštaju Saveza komunističke omla­
dine tiraž skojevskog lista je 6.000 primeraka (Isto).
51 Исторщски архив КПЈ, II, 48.
52 Isto, 52.
53 Радничке новине, 3. V II 1920, 158, Konstituisanje Partije.

29
izdavačka štamparija Tucović, koja de ubuduće moći da štampa dve knjige
meseono. Pored toga, u izveštaju je rečeno da su se Радничке новине vise
bavile srpskim pitanjima, a da je tek u poslednje vreme udinjeno nešto više
da one postanu centralni organ Partije.54
U julu 1920. došlo je do gašenja nekih partijskih listova. Tako je Црве-
h u смех, posle samo sedam brojeva, prestao sa izlaženjem 11. jula 1920.
Радничке новине su 5. jula 1920. objavile da de se ovaj list obustaviti za
neko vreme zbog nepredvidenih i nepremostivih tehniokih teškoća. Međutim,
list se uopšte vise nije poajvio. Gotovo istovremeno privremeno je prekinula
izlaženje Црвена застава zbog finansijskih teškoća, je r siu se smanjdli dobro-
voljmi prilozi, a nisu izvršeni obračuni i poslate pare od pretplate. О tome
su Радничке новине od 4. avgusta 1920. donele saopštenje Izvršnog odbora
Skoja s molbom da ga preštampaju i drugi komunistidkd listovi, k oji bi pre-
uzeli i obavezu da obaveštavaju о omladinskom pokretu do ponovnog pokre-
tanja Црвене заставе. Prekid izlaženja trajao je dva i po meseca, odnosno od
15. jula do 1. oktobra 1920. godine.
Tokom septembra, kao i ranije, vođena je aikcija za širenje partijske
štampe. Радничке новине su u uvodniku Crvena nedelja 19. septembra pisale:
„Svaki član naših organizacija treba da neprekidno živi klasnom mišlju i
osećanjima, da svakodnevno pojačava svoju ljubav i privrženost prema po­
kretu, svoje revolucionarno osedanje, svoju borbenu gotovost, a to ce modi
ako, redovno neprekidno prati svoju komunisticku — socijalistddku štampu,
svoje Радничке новине, knjige i.brošure.”
Posle Vukovarskog kongresa pokrenuto je vrlo malo listova, ali je zato
na planu izdavanja knjiga d brosura udinjeno znatno vise. Dok su dok'umenti
Kongresa ujedinjenja obajvljeni nakon godinu dana, u aprilu 1920, dotle su
dokumenti Vukovarskog kongresa publilcovani samo dvadesetak dana posle
Kongresa. Ved sredinom jula pojavilo se u izdanju Socijalisticke izdavadke
knjižare Tucović dirilddko izdanje brošure Одлуке I I конгреса Комунистич-
ке партије Југославије, a desetak dana kasnije i njeno latinicko izdanje.55
U julu 1920. živko Topalović objavdo je u Beogradu brošuru Комунисти
у o n iu T U H U ." 6 Podetkom avgusta 1920. Socijalisticka izdavaclca knjižara Tu-
cović objavila je Buharinov Програм комуниста (бољшевика), u prevodu
Ždvka Jovanovica, kao cetvrtu svesku Komunisticke biblioteke.57 Referat Živka
Topalovida na I I kongresu KPJ objavlejn je u sopstvenom izdanju podetkom
septembra 1920. pod naslovom Акциони програм Комунистичке партије
Југославије,58
Brošura Практична упутства за рад комунистичких представника у
општинама pojavila se podetkom oktobra 1920. u malom tiražu. Socijalistioka
izdavacka knjižara T ucović izdala je u prvoj polovini oktobra knjigu Maksima
Gorkoga Непријатељи, s predgovorom Filipa Filipovida,59 a u drugoj polo-
vini istog meseca Долазак бољшевика на власт Lava Trockoga, u prevodu
Moše Pi jade, kao petu svesku Komunisticke biblioteke. K rajem oktobra isti
izdavac objavio je Комунистички календар Борбу за 1921SM
Kolilco su pomenuta izdanja naišla na povoljan prijem kod citalaca naj-
bolje nam ilustruje podatak da je tiraž od 20 hiljada primeraka Комунистич-
ког календара Борбе rasprodat za dva meseca i da su Радничке новине 29.
decembra 1920. najavile njegovo drugo izdanje, koje je onemogucila Obznana.

54 ARP, KI, 1920/10.

55 Радничке новине, 15.VII 1920, 167; Glas slobode, 28. V II 1920, 58.
56 Радничке новине, 16. V II 1920, 168.
67 Isto, 4. V III 1920, 184.
58 Isto, 10. IX 1920, 216.
50 Isto, 5. X 1920, 39; Novi svijet, 16. X 1920, 39.
00 Радничке новине, 22. X 1920, 252; Isto, 26. X 1920, 282.

30
 Kako je na Vukovarskom kongresu usvojena revolucionarna orijentacija
Partije, poraženi centrumaši su nastojali da izazovu rascep u KPJ, pokusa-
vajući da pridobiju komunisticke organizacije na svoju slranu. S obzirom
da im to nije pošlo za rukom, oni su sredinom oktobra 1920. objavili bro-
šuru Наша спорна питања — Манифест опозиције КПЈ, koji su potpisala
53 centrumaša iz Beograda, a sa čijom se sadržinom složilo 62 centrumaša iz
Bosne i Hercegovine i Zagreba. Centrumaši iz Srbije i Bosne i Hercegovine
su posle Vukovarskog kongresa ostali u Partiji, ali im je bilo ograničeno da
iznose svoja m išljenja u štampi, pa su pribegli izdavanju brosura. Radi šire-
nja i popularisanja svojih stavova i socijalističke literature oni su osnovali
Socijalističko izdavačko društvo Oslobođenje. U pomenutom Манифесту cen-
trumaši su napalii odLuke Drugog kongresa KPJ i Drugog kongresa Kominter-
ne, a naročito odluke о uslovima za pripadnost Trećoj internacionali. Okto-
barsku revoluciju su ocenili kao utopiju, jer, po njihovom mišljenju, u Ru-
siji za socijalizam nis.u postojali nikakvi uslovi. Smatrali su takođe da bi
svaki pakušaj revolucije u Jugoslaviji odmah bio slomljen. Početkom de­
cembra 1920. centrumaši su izdali novu brošuru Прилози за наша спорна
питања, u čijem su predgovoru naveli da su u Манифесту izneli svoje pri.n-
cipijelno gledište po najvažnijim pitanjima, koja danas deli svetski prole­
tarijat, dok u ovoj brošuri donose članke koji se odnose na pitanje organi­
zacije Treće internationale.'*1 Posle ovih otvorenih nastupa beogradski cen-
trumaši su 10. decembra 1920. isključeni iz Partije, a bosanski nešto kasnije.
Centrumaši su 24. decembra 1920. pokrenuli svoj organ Соцщалист.
Partijska štamparija Tucović je početkom novembra 1920. obajvila bro-
šuru Sime Marlcovića Буџет Југославије или како југословенска буржоа-
зија пљачка радни народ. Određen broj primeraka ove brošure davao se
besplatno partijski.m agitatorima po varošima i selima.62 Stamparija je izdala
u novembru i brošuru Жртве рата od Živote M ilojkovića, koja se delila bes­
platno samo seljacima. Istog meseca štamparija T ucović objavila je brošuru
Filipa Filipovića, За совјетску државу, koja se takođe delila besplatno.83
U njoj je do tada relativno najcelovitije razrađen i izložen koncept Sovjetske
republike Jugoslavije. Od istog izdavača pojavila se agitaciona brosura Рад-
ном народу вароши и села. Неколико ријечи пред изборе за Уставотворну
скупштину i najavljeno je da je u štampi brosura Živka Jovanovića Шта
хоће комунисти?м To je verovatno razrađeno poslednje poglavlje, koje nosi
takav naslov, iz brošure Село и комунизам. Međutim, nije poznato da se
brošura pojavila. Može se pretpostaviti da je njeno izlaženje sprečeno Ob-
znanom. K rajem decembra 1920. u izdanju Socijalističke izdavačke štampa-
rije Tucović, objavljeno je ćiričko i latiničko izdanje Устава Руске Соција-
листичке Федеративне Совјетске Републике u drugoj svesci, novopokrenute
partijske kolekcije, Biblioteke Komunističke internacionale.85
K rajem 1920. godine Socijalistička izdavačka knjižara Tucović, objavila
je knijgu Аруги конгрес Комунистичке интернационале, što je bilo u skladu
s 18-om tačkom Vslova za pripadnost 111 internacionali, po kojoj svi oni koji
jo j pristupe „dužni su odštampati sva važna zvanična dokumenta Egzekutive
Komunisticke internacionale” .66 Isti izdavač objavio je Песме Koste Abra-
ševića.
U Biblioteci radničke mladeži u Beogradu pojavila se 1920. knjižica Dra-
gutina Vladisavljevića Они и ми. Д ечја позоришна игра у 1 чину ca пева-
њем од Чика доктора (pseudonim D. Vladisavljevića).

01 О tome vise vid.: S. K o p r i v i c a - O š t r i ć , О Manifestu opozicije 1920.

godine, Putovi revolucije, 1966, 7—8, 147—161.
62 Радничке новине, 3. X I 1920, 262.
63 Isto, 14. X I 1920, 272; Novi svijet, 21. X I 1920, 54.
64 Isto.
«' Isto, 22. X II 1920, 303.
ee ARP, CK, 1920/21.

31
 U drugoj polovini 1920. cenzurisani tekstovi u partijskim listovim a bili su
retki, ali su zato povremeno vršene zabrane pojedinih brojeva. Tako su Рад­
ничке новине od 23. jula 1920. zabranjene zbog članka P rvi ein kom edije u
kome se navodno vredaju neke ličnosti iz vlade. To se ponovilo i 28. septem­
bra kada je Uprava grada Beograda naredila da se zaplene Родничке новине
zbog članka M učenje vojnika. Policija je oduzela novine od uličnih prodavaca,
ali nije imala hrabrosti da izvrši konfiskaciju i u štampariji.67 Takvom prak-
som vlasti su u nekim slučajevima nanosile vise štete partijskoj štampi od
same cenzure.
U jesen 1920, zbog predizborne kampanje za Ustavotvornu skupštinu, ko­
ja je bila u toku, pitanje cenzure postalo je veoma alctuelno. Vlasti su na sve
moguće načine nastojale da onemoguće komunističku agitaciju. U tu svrhu
ministar unutrašnjih dela Milorad Drašković izdao je naredbu početkom no­
vembra 1920, u kojoj je bilo niz ogranicenja u vezi sa izbornom agitacijom.
Naredba je, pre svega, isticala da se nikom ne sme dozvoliti da „š.iri sumnje
i nevericu” u državu, da „Zborove, skupove, konferencije, spise oija bi se
sadržina kosila sa ovom naredbom, valja odmah rasturiti i zabraniti, a odgo-
vorna lica uzeti hitno na odgovor po zakonu” .68
Jednom prilikom policija Uprave grada Beograda upala je u partijsku
štampariju tražeći da se obustavi štampanje 305-og broja Радничких но­
вина od 24. decembra 1920, zbog članka Na staklenim nogama u kome se
tobož vreda dvor, i naterala jednog slagača da rasturi čitav slog.69
Pored pomenutih, policija se služila i drugim sredstvima da onemogući
širenje komunističke štampe, kao na prim er, zadržavanjem pošiljki na pošti,
ili pale, njihovim vraćanjem redalcciji s napomenom da je prim alac nepoznat,
i slično. Zbog toga je štampa teško stizala u unutrašnjost.
Tako su vlasti konfiskacijama, zabranama, šikaniranjem čitalaca, vraća-
njem рак eta i drugim merama dvojako štetile Partiju. S jedne strane one-
mogućavale su je da nesmetano informiše proletarijat 1 vrši komunističku
propagandu, a s druge, nanosile su jo j materijalnu štetu.
Svim nastojanjima vlasti da ugusi ili bar privrem eno onemogući komu-
nističku propagandu, pružan je otpor Partije i radnioke klase i zahvaljujući
tome u celom ovom periodu pisana reč Partije stizala je do čitalaca.
Prema odluci Vukovarskog kongresa svi partijski listovi trebalo je da
u zaglavlju istaknu da su organi KPJ. Радничке новине nosile su u zaglavlju
da su organ Komunisticke partije Jugoslavije od 27. juna 1920. Znatno kas­
nije, odnosno 20. oktobra iste godine, ovom podnaslovu dodato je u zagra-
dama (Sekcija Komunisticke internationale) i to vise dnicijativom Moše Pi-
jade nego odlukom partijskog rukovodstva. Naime, rukovodstvo Partije je
zbog spora sa centrumašima izbegavalo javno da govori da je KPJ sekcija
Komunističke internacionale.70 U ovo vreme u redakciji Радничких новина
bili su: Kosta Novaković, Miloš Trebinjac, Filip Filipović, Vladim ir Čopić,
dr Sima Marlcović, Života M ilojković i Moša Pijade.
Radi većeg uticaja na selu, KPJ je tele početkom novembra 1920, u jeku
predizborne kampanje za Ustavotvornu skupštinu, uspela da pokrene ne-
deljni list Комунистичко село, namenjen seljaštvu.71

07 Радничке новине 30. IX 1920, 233, Zabraga Радничких новина.

08 Glas slobode, 10. X I 1920, 244, Vlada ustaje otvoreno protiv slobode izbora.
00 Радничке новине, 25. X II 1920, 300, Konfiskacija Радничких новина.
70 О ovome je M. Pijade 1922. izvestio Kominternu (ARP, K I, 1922/36), a kas­
nije je о tome pisao u jednom članku (M. P i j a d e , n.d., 5, str. 828).
71 Ne raspolažemo sa tačnim bibliografskim podacima za Комунистичко се­
ло. List je pokrenut u predizbornoj agitaciji za Ustavotvornu skupštinu, novembra
1920. (Преглед историје Савеза комуниста Југославије, Београд 1963, str. 66, la-
tiničko izdanje). Pominju ga i Радничке новине (14. X I 1920), а Комунистички

32
 Partija je od samog osnivanja postavljala pitanje pokretanja jednog teo-
retskog časopisa i tokom celog perioda njenog legalnog rada to pitanje je
bilo aktuelno, a preduzimane su i konkretne akcije. Pokretanje časopisa Бор­
бе najavio je za 1. avgust 1920. sekretar KPJ Filip Filipović u svom izveštaju
Komunističkoj internacionali od 7. jula 1920. Međutim, u predvidenom roku
časopis nije pokrenut. Prema pisanju Радничких новина od 5. septembra,
do toga nije došlo zbog m aterijalnih i tehničkih teškoća pa je izlaženje Борбе
pomereno za 1. oktobar. Is tu vest doneo je i zagrebački N o v i svijet od 11.
septembra 1920. obaveštavajući istovremeno javnost da će se časopis poja-
viti 1. oktobra, da će izlaziti dva puta mesečno na dva tabaka, da se pret-
plate već vrše i da rukopise treba slati uredniku Živku Jovanoviću u Beo­
grad. Ali, nd ovog puta fflije došlo do njegovog pokretanja zbog bolesti ured-
nika. Prema pisanju Радничких новина od 9. oktobra poslovi око izborne
borbe i zauzetost oko uređivanja novog lista za selo, sprečili su ostale dru-
gove da zamene urednika Ž. Jovanovića. Najzad, 29. decembra 1920. Радничке
новине, u svom pretposlednjem broju (309), izveštavaju da je prvi broj
Борбе gotov, da je izašao na tri tabaka velike osmine i da će do 1. januara
1921. biti poslan pretplatnicima. Kako je neposredno posle ovog obaveštenja
doneta Obznana, dugoočekivani časopis n ije stigao do čitalaca.
Donošenjem Obznane noću između 29. i 30. decembra 1920, pod motiva-
cijom da komunisti priprem aju prevrat vlada, Kraljevina Srba, Hrvata i Slo-
venaca je zabranila svaku aktivnost KPJ, a time onemogućila i dalje izlaže-
nje nejne štampe. Poslednji brojevi organa KPJ i Skoja, koji su izlazili u
Beogradu, pojavili su se u decembru 1920. Tako su Једнакост i Будућност
samo posle 11 brojeva prestali sa izlaženjem 1. decembra, Црвена застава
posle 17 brojeva 15. decembra, do.k su Радничке новине prekinule izlaženje
30. decembra sa 310-im brojem . Obznanom je zabranjeno dalje izlaženje i
Комунистичког села.72

☆
KPJ je od osnivanja pridavala veliki značaj svojoj izdavačkoj delatnosti.
To je i sasvim razum ljivo kada se ima u vidu da su sve veće akcije proleta-
rijata pokretane i dobrim delom vođene preko štampe. U njoj su objavljivani
pozivi za akcije i direktive za njihovo vodenje, zatim razne odluke, rezolu-
cije, programska dokumenta, vodene su diskusije о značajnim pitanjima i
drugo. Partijska štampa i druga partijska izdanja imala su obrazovno-vaspit-
nu ulogu. Štampa nije samo informisala radničku klasu, već je težila da je
vaspitava, da jo j uzdiže klasnu svest, da jo j ukaže na neophodnost borbe
protiv buržoazije i sliono. Ona je odigrala i veoma značajnu ulogu za pobedu
revolucionarne orijentacije u Partiji.
U Beogradu je od Kongresa ujedinjenja do Obznane izlazilo šest komu-
nističkih listova. T o je relativno mali b roj u odnosu na 30 naslova komu-
nističke periodilce, koja je u ovom periodu duže ili kraće vrem e izlazila u
ostalim krajevim a K raljevine SHS. Međutim, kada se uzme u obzir da su
beogradske Радничке новине, pored sarajevskog Glasa slobode, bile jedini

календар Борба за 1921. preporučuje ga među partijskim organima kao nedeljni

list. Na osnovu ovih podataka možemo pretpostaviti da je izašlo 5—6 brojeva. Ve-
rovatno ga poseduje dr Sergije Dimitrijević, naučni savetnik u penziji u Beogradu.
72 Ostala komunistička štampa ugasila se ovim redom: poslednji broj Учи-
тељске борбе pojavio se za novembar 1920, Раднички лист obustavljen je 9. de­
cembra, dan kasnije prekinula je izlaženje Socijalistička zora, Radnička strata,
Narodna volja i Organizator poslednji put se pojavljuju 24. decembra, Trnje 25.
decembra, Glas slobode i Oslobođenje 29. decembra, Novi svijet i Radnička riječ
30. decembra, Rdeči prapor 31. decembra 1920, i na kraju Радник, 1. januara 1921.
godine.

33
komunistioki dnevni list u zem lii, da su izlazile sve vreme, da su imale naj-
viši nivo u svakom pogledu, kao i da su bile list sa najvećim tiražom i da
su širene po celoj zem ljl, slobodno se može reći da su one bile najznačajniji
organ KPJ. Iaiko Радничке новине do Viukovarskog kongresa nisu bile zva-
niöni centralni organ SRPJ(k), one su povremeno vršile tu ulogu. Od Vuko-
varskog kongresa one postaju centralni organ KPJ. S obzirom da je na ovom
Kongresu ukinut Novinarski biro, Радничке новине su davale smernice za
pisanje ostaloj partijskog štampi. Iz njih je ova štampa preuzimala značajnije
uvodnike, -pojedine direktivne članke i siično.
Od ukupno 52 posebna izdanja, koliko je Partija izdala u ovom periodu,
37 je izašlo u Beogradu. M eđu ovim izdanjima nalaze se 14 prevedenih knji-
ga i 23 knjige i brošure jogoslovensikih autora. Izdavainje najvećeg broja
knjiga u Beogradu je sasvim razumljivo, jer je ovde bilo sedište partijskog
rukovodstva i u njemu je radila centralna partijska štamparija.
Normalnom izdavanju i širenju partijskih izdanja vlasti su na raznorazne
načine činile smetnje, pa bi to svakako trebalo imati ,u vidu pri ocenjdvanju
ove značajne delatnosti Partije. Ali, ne bi trebalo zanemariti, pored finan-
sijskih teškoća i kadrovskih moguonosti, ni sukobe unutar Partije između re-
volucionarne i reform ističke struje, lcoje su ometali normalan rad KPJ, a
koji su se odrazili i na pisanje njene štampe i njenu izdavačku delatnost
u celini.

34
 Tom a M ilenković

D E S N I SO C IJALISTI U BEOGRADU 1919— 1921

Našoj istoriografiji je poznato da je Beograd prvih godina posle prvog

svetskog rata bio centar revolucionaraog radnickog pokreta Jugoslavije. Me-
đutim, gotovo je sasvim nepoznato da je Beograd u is tom tom periodu bio
centar i desnog socijalističkog pokreta zemlje. Do ove jednostranosti u po-
znavanju kompleksne istorije radničkog pokreta našeg glavnog grada u rela-
tivno bliskoj prošlos.ti došlo je, na jednoj strani, aisled nedostatka interesova-
nja kod naših istoričara za socijalreform istički pravac uopšte, a na drugoj
strani, usled öinjenice što sam Beograd nije imao brojne i politički a:ktivne
desne socijalističke organizacije. No, to nikako ne znači da ovde nije mogao
da bude ostvaren veoma aktivan centar iz koga će se koordinirati i rukovoditi
desnim socijalističkim pokretom u velikom delu Jugoslavije, gde je ovaj bio
razvijeniji.
Uslovi za prerastanje Beograda u centar radničkog pokreta desne orijen-
tacije, stvoreni su već krajem 1918. i u prvoj polovini 1919. godine, dakle, u
vreme kada je organizovana radniöka klasa Srbije, gotovo bez izuzetka bila
bo.rbeno orijentisana i sledila socijalističku levicu. Mali broj pristaša klasne
saradnje rodom iz Srbije, bio je tako beznadežno usamljen i bezuticajan u
proleterskim masama, da nije ni pokušavao da se organizaciono konstituiše
u ma kom mestu i ma kom obliku. Zbog toga su prvi koraci, za pretvaranje
Beograda u rukovodeći centar desničarskog socijalističkog pokreta došli od
strane ljudi k o ji nisu rođeni u Srbiji, nego su se privrem eno ili stalno na-
stanili u Beogradu iz drugih jugoslovensikih pokrajina, posle prvog svetskog
rata, a lokalni .sooijalpatrioti su ini se tokom vremena samo pridružili.
N ajznačajniji korak u pravcu učvršćenja desnih socijalreform ista u Beo­
gradu, učinjen je krajem 1918. dola&kom Vitom ira Koraća iz Zagreba, k oji je
u ovo vreme bio najistaknutija rukovodeća ličnost Socijaldemokratske strain-
ke Hrvatske i Slavonije (SDŠHiS), око 'koga će se oikupiti jednom išljenici i
sledbenici iz cele Jugoslavije. Korać je stigao u Beograd krajem novembra,
kao član delegacije Narodnog vijeća SHS, radi sprovođenja ujedinjenja Drža-
ve SHS sa Srbijom i Crnog Gorom. Dana 20. decembra 1918. on je, bez odo-
brenja vođstva svoje stranke i bez konsultovanja merodavnih predstavnika
ostalih jugosloven&kih socijaldemokratskih stranaka, ušao u prvu koncentra-
cionu vladu K raljevine SHS, ;kao ministar socijalne politike. Tim e je stupio
na put socijalističkog miniisterijalizma — najdesnijeg reform izm a u radnič-
kom pokretu, k oji je ne samo odbacivao socijalističku revoluciju i diktaturu
proletarijata, nego nije priznavao ni potrebu samostalne kalsne borbe pro-

35
letarijata, zalažući se za evolucioni razvitak i međuklasnu saradnju. Korać je
već do kraja 1918. došao u oštar sulcob sa socijalističkom levicom u sopstve-
noj stranci i Socijaldemokratskom strankom Bosne i Hercegovine (SDSBiH)
po raznim pitanjima organizacije, taktike i strategije socijalističkog pokreta,
a posle njegovog stupanja u centralnu jugoslovensku vladu dobio je za pro-
tivnika i Srpsku socijaldemokratsku partiju (SSDP). Sledila ga je samo desni-
ca u SDSHiS, slovenačka Jugoslovenska socijaldemokratska stranka (JSDS)
i onaj deo slovenskog proletarijata u Banatu i Bačkoj, koji je odobravao po-
litiku Srpskobunjevačkog agitacionog odbora.1
Kada se početkom marta 1919. sastalo imenovano Privrem eno narodno
predstavništvo (privrem eni parlament K raljevine SHS), u Beogradu su se
okupili i socijaldemokratski poslanici, koji su predstavljali desnicu u jugo-
slovenskom radničkom pokretu. Oni su se sastali već 6. marta 1919. i tom
prilikom form irali socijaldemokratski Poslanički klub. Klub je imao 12 po­
slanika, a za jednakopravne predsednike su mu izabrani V. Bukšeg, ispred 3
poslanika iz Hrvatske, V. Knežević kao predstavnik 4 poslanika iz V ojvodine
i J. Petejan u im e 5 poslanika iz Slovenije. Za sekretare kluba su izabrani dr
D. Lončar i dr M.Sekulić,2 što znači da su se desni socijalisti starali da u
vođstvu Kluba budu zastupljene sve tri pokrajine koje su imale svojih po­
slanika u Privrem enom narodnom predstavništvu. Socijaldem okratski posla-
ničlci klub je počeo da igra ulogu međustranačkog koordinacionog odbora,
k oji de planirati i usmeravati ne samo delatnost Kluba, nego i sve važnije
akcije u injemu zastupljenih stranaka. Zbog toga 6. m art 1919. predstavlja zna-
čajan datum u pravou prerastanja Beograda u rukovodedi centar desnog so-
cijalističkog pokreta u Jugoslaviji.
Od kraja 1918. ulagani su napori da se ujedine socijaldemokratske stran­
ke svih jugoslovenskih pokrajina na klasnoborbenoj osnovi. Međutim, ta ak­
cija nije dala očekivane rezultate, zbog sabotiranja od strane desnih socijalis-
ta, te su na Kongres ujedinjenja 20— 23. aprila 1919. pozvane samo one stranke
i organizacije k oje su se odrekle m inisterijalizm a i prihvatile nepom irljivu
klasnu borbu, kao jedino sredstvo klasne borbe.3 N e mogući da zaustave pro-
ces okupljanja i ujedinjavanja socijalističke levice, desničari su preduzeli
korake da mu pariraju. N a konstituirajućem sastanku svog Poslaničkog kluba
konstatovano je da je SSDP sazvala Kongres bez dogovora sa glavnim odbo-
rim a svih jugoslovenskih socijaldemokratskih stranaka, što je, po njihovom
mišljenju, predstavljalo otpočinjanje rascepa dotad jedinstvenih socijalistič-
kih redova. Stoga je Klub zaključio da glavnim odborim a svojih stranaka
preporuči da se za 20. i 21. april 1919. u Zagrebu sazove „zajednicki kongres

1 Više о svemu vid.: V. S t r u g a r, Socijaldemokratija о stvaranju Jugo­

slavije, Beograd, 1965, 96—99, 119—121 139—144, V. K o v a č e v , Ideološke i po-
litičke borbe и radničkom pokretu Hrvatske i Slavonije 1917—1919. godine, I deo,
Istorija radničkog pokreta, Zbornik radova 3, Beograd 1966, 7—58; Isto, II
deo, Istorija radničkog pokreta, Zbornik radova 4, Beograd, 1967, 73— 119; T. Mi-
l e n k v i ć , Radnički pokret и Vojvodini 1918— 1920, Beograd, 1968, 71—72, 103— 104;
T. M i l e n k o v i ć , Socijalreformistički pravac и radničkom pokretu jugosloven­
skih zemalja (sredina 1917— 2. avgusta 1921), Istraživanja, II, Novi Sad, 1973, 198—
205, 208—210. (U daljem tekstu: T. M i l e n k o v i ć , Socijalreformistiöki pravac.
2 Слобода (Zagreb), br. 27, 11. I I I 1919; Слобода, бр. 46, 11. I l l 1919, Komu-
nike Kluba jugoslovenskih socijaldemokratskih poslanika. (Ako iza imena lista
Sloboda ništa ne stoji u zagradama, misli se na novosadsku Slobodu). Prilikom
formiranja, socijaldemokratski Poslanički klub je brojao 12 Članova. Međutim, sa­
mo nekoliko dana kasnije Klubu je pristupio Jovo Smitran iz Bosne, ali je on
odmah posle 1. maja 1919. isključen xz njegovih redova. Na zalaganje V. Koraća,
Šmitran je ponovo primljen u socijaldemokratski klub u novembru 1919. (Više о
tome vid.: T. M i l e n k o v i ć , Socijalšovinistička grupacija и Bosni i Hercegovi-
ni — zvonaši (1919—1921), Istorija X X veka, Zbornik radova V II, Beograd, 1965,
442—443).
3 Više о tome vid.: T. M i l e n k o v i ć , Socijalreformistički pravac, 208—213.

36
sa zađaćom da se na njemu izvrši ujedinjenje u klubu zastupanih stranaka i
svih onih socijalističkih organizacija, koje stoje na stanovištu kla-sne borbe
proletarijata i demokratske i parlamentarne akcije socijalne dem okratije''4,
tj. na prikriven način su predlagali da se ujedine samo oni socijalisti koji
prihvataju svaki parlamentarizam i m inisterijalizam kao sredstva „klasne
borbe” .
Na sastanku socijaldemokratskog Poslaničkog kluba 6. marta razmatrana
su i mnoga druga politička, ekonomska, društvena i socijalna pitanja vezana
ne samo za jugosloven&ku radničku klasu i novostvorenu Kraljevinu SHS,
nego i problem i međunarodnog karaktera. Tom prilikom je konstatovana
apsolutna podudamost shvatanja političkog položaja d narednih zadataka od
strane svih prisutnih. Usvojeni zaključci su objavljeni u obliku jednog prilič-
110 neodređenog i konfuznog manifesta, Radnom narodu jugoslovenskih po-
krajina. U manifestu se za prvi i najvažniji zadatak socijaldem okratije pro-
glašava „sto je moguće brža konsolidacija naše države, te što bolja obnova
ekonomskog života. S toga gledišta, drži klub socijaldemokratskih poslanika
sudelovanje u centralnoj vladi u sadanjim okolnostima za umesno, je r sooijal-
dem okratija ( . . . ) ne sme ( . . . ) ometati i otežavati konsolidaciju (buržoaslce
države — T. M.), koja je baš najviše u interesu radnog naroda” . U manifestu
su izloženi i mnogi drugi zahtevi, najvećim delom preuzeti dz njihovih mini-
malnih programa.5
Socijalisti desničari nisu uspeli da ostvare svoju nameru i održe planira-
ni kongres u Zagrebu, je r se tome usprotivila većina članstva JSDS, te se nji-
hovoj v o lji m oralo povinovati i stranačko vođstvo. I ne samo to, socijaldemo-
krati nisu uspeli da održe na okupu ni one snage koje su ih dotada sledile.
Pod uticajem revolucionarnih zbivanja u susednoj Mađarskoj, ubrzan je pro-
ces idejno-politiokog diferenciranja u redovima jugoslovenskog proletarijata
i njegovo kretanje ulevo. Zbog toga je Korać iz dana u dan gubio sve više
pristalica u Hrvatskoj i Slavoniji. Pod pritiskom borbeno raspoloženog član-
stva, od kongresa u Žagrebu m oralo je da odustane i vođstvo Srpsko-bunje-
vačkog agitaconog odbora i pođe na beogradski Kongres ujedinjenja, gde su
protiv svoje volje stupili u SRPJ(k). Međutim, oni se ovde nisu dugo zadržali.
V eć krajem m aja 1919. većina njih istupila je, odnosno, bila je isključena iz
redova revolucionarnog proletarijata, je r n ije želela da se drži odluka Kon­
gresa ujedinjenja.8
Opisanom raspletu događaja u vođstvu Srpsko-bunjevačkog agitacioiiog
odbora, mnogo je doprineo socijaldemokratski Poslanički klub, a naročito
Korać. Naime, socijaldem okratski poslanici iz Vojvodine ostali su i posle
Kongresa ujedinjenja u Poslaničkom klubu zajedno sa ostalim desnim so-
cijalistim a, je r nisu želeli da napuste Privrem eno narodno predstavništvo, što
je od njih tražilo CPV SRPJ(k). Ovde je na njih vršen stalni pritisak da na­
puste SRPJ(k), što su ovi konačno i učinili. N a sednici Kluba socijaldemo-
kratskih poslanika održanoj 27. maja, zaključeno je da se 15. juna 1919. u
Beogradu održi konferencija onih stranačkih glavnih odbora „k o ji su pri-
pravni” da se ujedine u jednu jedinstvenu stranku, „na podlozi programa
socijalne dem okratije” . Na ovom skupu, socijaldem okratski poislanici iz Ba-
nata i Backe su izjavili da ne priznaju više CPV SRPJ(k) i da su spremni
pristupiti budućoj novoj stranci.7

\Sloboda (Z) br. 21, 11. I I I 1919; Слобода, бр. 46, 11. I l l 1919, Komunike
Kluba jugoslovenskih socijaldemokratskih poslanika.
5 Слобода бр. 46, 11. I l l 1919, Radnom narodu jugoslovenskih pokrajina.
6 T. M i l e n k o v i ć , Radnički pokret и Vojvodini, 86—100, 125— 146; T.
M i l e n k o v i ć , Socijalreformistički pravac, 212, 221.
7 Konferenciji je određen sledeći dnevni red: 1. ujedinjenje socijalističkih
partija Jugoslavije (referent A. Kristan), 2. taktika (V. Korać), 3. organizacija (V.
Bukšeg i J. Petejan) i 4. štampa (D. Tušanović). Sloboda (Z), br. 62, 7. V I 1919,
Ujedinjenje socijalno-demokratskog pokreta Jugoslavije).

37
 Iz napred rečenog, mogao bi se steći utisak da je ceo socijaldemokratski
Poslanički klub u Beogradu bio strateg celokupnog socijalreform istiokog po­
kreta u Jugoslaviji. To je, međutim, samo delimično tačno. Takvu ulogu je
stvarno vršio sam Korać, najistaknutija figura među desnim socijalistima,
koji je uspeo da se nametne slcoro svim ostalim članovima Kluba. On je
obično preduzimao različite koralce, ne sa\’etuj,ući ise о tome prethodno niti sa
ostalim članovima Kluba, niti pak sa stranačkim rukovodstvima, pa ako se
neki njegovi postupci ne bi podudarali sa željama ostalih zainteresovanih
strana, onda je on naknadno pribavljao saglasnost tih foruma, ne prezajući
pri tome ni od iznuđivanja. Zbog takvog stila rada nije održana ni zakazana
konferencija 15. juna, je r glavni stranački odbori, budući da nisu bili blago-
vremeno konsultovani, nisu u Beograd poslali svoje predstavnike.
Način sazivanja konferencije za 15. juni suštinski se razlikuje od poziva
na kongres u Zagrebu za 20. i 21. april, što nam pokazuje da su rukovodeći
desni socijalisti izvukli izvesne poulce iz promašaja u vezi sa sazivom zagre-
bačkog kongresa. Nairne, na Kongresu u Zagrebu trebalo je da se ujedine
srodne sooijaldemokratske stranke preko svojih demokratski izabranih dele-
gata. S obzirom na značaj tog čina, k o ji je trebalo da predstavlja prestanak
postojanja dotad samostalnih stranaka, bilo je normalno da se о tome kon-
sultuje i partijsko članstvo. Međutim, kako je baš partijsko članstvo pružalo
otpor separatnom ujedinjenju samo desnih socijalista, Korać je odlučio da
ga zaobiđe i na beogradsku konferenciju pozove, ne delegate, nego glavne
partijske odbore, koji su stajald desnije od članstva i koji su pokazivali
spremnost za ujedinjenje -na m inisterijalistiökoj platform i koju je nuddo
Korać.
Korać i njegovi jednom išljenici nisu se m irili sa neuspesima. Kada bi im
propao jedan pokušaj, oni su tražili novu priliku za ostvarenje svojih namera.
Na Vanredni kongres Srba i Bunjevaca socijaldemokrata Banata i Bačke u
N ovom Sadu (22. juna 1919) došli su kao gosti samo po dva predstavnika so­
cijaldem okrata iz Slovenije (A. Kristan i J. Petejan) i Hrvatske (V. Korać i
V. Bukšeg). Oni su sa rukovodećim mesnim socijalpatriotim a održali kon­
ferencije 21. i 22. juna 1919, (;sa dnevnim redom koji je bio predviđen za ne-
održanu beogradsku konferenciju) i odkičili da sve tri stranke ujedine u „jed-
nu jedinstvenu stranku” — Sooijaldemokratsku stranku Jugoslavije (SDSJ).
U svojili su Deklaraciju, koja u izvesnoj m eri i privrem eno zamenjuje Statut
i program i određuje taktiku novoj Stranci. N jom e se predvida da na čelu
SDSJ bude središnji glavni odbor od 9 članova (svaka stranka šalje po 3
predstavnika) sa sedištem u Beogradu, k oji de voditi sve zajedničke poslove
do saziva kongresa. Taj kongres će se sazvati äto pre i na njemu de se doneti
svi oni dokumenti koji su potrebni za delovanje SDSJ. U pogledu organizaci­
je, konferencija je odlučila da do zajedničkog kongresa svaka stranka zadrži
svoju stranačku organizaoiju. Konferencija je isto tako zaključila da se „cim
pre osnuje vlastita stranačka štamparija i nakladno preduzeće u Beogradu,
lcoje bi pokrenulo centralni stranački organ i bilo podloga za razvoj stranač-
ke štampe i literature” . U taktiökom pogledu konferencija se izjasnila da
„SDSJ ne odbacuje ni jedno sredstvo borbe, koje je u danim časovima kadro
unaprediti interese i pojačati položaj radničke klase u Jugoslaviji. SDSJ je
stavljeno u zadatak da „sarađuje na konsolidovanju prilika u Jugoslaviji, jer
je samo u sređenim prilikama moguć realan rad za odbranu klasnih interesa
radništva” . U tom kontekstu odobreno je dotadašnje učešće desnih socijalis­
ta u centralnoj i pakrajinskim vladama. Od proletarijata je traženo da izbe-
gava „svaku provokacij.u građanskog rata, je r bi u njemu samo nastradao
proletarijat kao sada socijalno najslabija klasa” .8

в Слобода, бр. 130, 24. V I 1919; Slobođa (Z) br. 70, 28. V I 1919; Vanredni
kongres SDS Vojvodine održan 22. juna 1919. u Novom Sadu (b.m. i g. izdanja), 36—
37; T. M i l e n k o v i ć , Radnički pokret и Vojvodini, 141— 142.

38
 Deklaracija SDSJ je izrazito protivurečna u taktičfcom pogledu, jer na
jednoj strani ’’ne odbaouje ni jedno sredstvo klasne borbe” , a na drugoj, po-
ziva radničku klasu da „izbegava provokaciju građanskoj rata” , tj. da se klo-
ni svih revolucionarnih pokušaja. U suštini su se desni socijalisti m irili sa
podređenim položajem radniöke klase u kapitalističkom društvu, je r nisu
verovalii >u njene snage, moguonosti i njene sposobnosti da u odlučnom obra-
čunu sa klasnim protivnikom izvojuje p o voljn iji položaj za sebe. Konferen-
cija nije osudila ministerijalizam, je r bi time osudila svoju politiku u bliskoj
prošlosti, niti se javno izjasnila za sudelovanje socijalista u buržoaskim vla-
dama. Ovo je učinjeno iz taktičkih razloga, je r su učesnici konferencije znali
da je m inisterijalizam nepopularan u radničkim masama i da zbog njega nije
došlo do integralnog ujedinjenja jugoslovenske radniöke klase. Celokupan
duh Deklaracije govori nam da m inisterijalizam nije odbačen, već je samo,
iz oportunih razloga, prećutan. Kategorično izjašnjavanje za saradnju sa
gradanskim strankama na Iconsolidovanju buržoaske države, pokazuje nam
da su desni socijalisti bili uopšte protiv stvarne klasne borbe, a za klasni mir
i saradnju klasa, na bazi služenja proletarijata interesima buržoazije.
Kao što su dva prethodna skupa desnih socijalista propala, tako ni nji-
hov treći pokušaj nije dao očekivane rezultate. Naime, iako su odgovarajući
forum i socijaldemokratskih stranaka Hrvatske i Vojvodine usvojili pomenu-
tu D eklaraciju ,9 ipak, nije došlo do stvaranja SDSJ. Izvršni odbor JSDS izjas-
nio se protiv novosadskih zaključaka, je r su njegovi predstavnici postupili
samovoljno i suprotno od dobijenih uputstava, koja su išla za tim da se ujedi-
ni celokupna organizovana radnička klasa Jugoslavije, a ne samo oni socijalis­
ti koji nisu učestvovali na Kongresu ujedinjenja.w No, sve ovo nije smetalo
socijaldemokratskom Poslaničkom klubu da produži započetu politiku i
međustranačku saradnju, a Korać je čak diktirao politiku desnih socijalista
u Banatu i Bačkoj.
Kada je u julu 1919. pala Protićeva fconcentraciona vlada, mandat za sas­
tav nove vlade dobio je Lj. Davidović, ispred Demokratske zajednice. Demo-
krati su odmah počeli da traže koalicione partnere među manjim poslaničkim
grupama, čiji će im glasovi u Privrem enom narodnom predstavništvu omo-
gućiti da dobiju većinu, a da u suštini sami zadrže vlast u rukama. Takvog
partnera su našli u socijaldemokratskom Poslaničkom klubu. Iako su posle
Koraćevog istupanja iz centralne vlade krajem marta 1919. i istupanja nekih
njihovih predstavnika iz pokrajinskih vlada, načelno gledali na m inisterijali­
zam kao na nešto što vise nije aktuelno i što je stvar dalje budućnosti, i jav­
no izmosili da su svi važniji predloai socijaldemokratskih poslanika ,,u korist
radnog naroda” odbačeni u vladi i privrem enom parlamentu, jer reakcija po-
činje da diže glavu,11 ipak su odmah iskoristili ukazanu šansu i tri njiho\'a
poslanika su odmah stupila u koalicionu vladu sa demokratima. Pri tome je
Korać dobio resor Ministarstva za socijalnu politiku, V. Buikšeg Ministarstvo
ishrane i snabdevanja, a A. Kristan je postao ininietar šiuma i ruda. N ovi ula-
zak u vladu pravdali su brigom za interese radničke klase i uopšte radnog
naroda, jer, tobože, da oni nisu ušli u vladu došlo bi do diktature buržoaskih
stranaka, a možda i do vojne diktature.12 Socijaldem okrati su ostali u vladi
do 19. februara 1920. i za to vreme ništa naročito značajno i korisno za rad-
nioku klasu nisu postigli, št.o su i sami priznali.13

» Sloboda (Z), br. 14, 10. IV 1920.

10 Naprej, št. 144, 27. V I 1919; Zgodovinski arhiv Komunistične partije Jugo­
slavije, tom V, Ljubljana, 1951, 385. (U daljem tekstu: ZA KPJ, V).
11 Слобода бр. 64, 1. IV 1919, V. М., Reakcija diže glavu; br. 68, 5. IV 1919,
Saopštenje kluba socijaldemokratskih poslanika u narodnom predstavništvu SHS
povodom istupa iz vlade.
12 Sloboda (Z) br. 93, 28. V III 1919, Nova vlada i naša stranka; Слобода бр.
180, 26. V III 1919, Naš ulazak u vladu.
13 Sloboda (Z) br. 5, 12. II 1920, Zaključci Glavnog odbora stranke.

39
 Socijaldemokratski m inistri su iskoristili svoje sudelovanje u vladi da
dosta svojih jednom išljenika dovedu na značajne činovničke položaje po mini-
starstvima i drugim državnim institucijama. U ovom periodu je profesor bio-
logije iz Beograda, N edeljko Divac postao pomoćnik ministra za prehranu i
snabdevanje, Nikola Bogdanović lični sekretar ministra za socijalnu politiku,
a obućarski radnik V ojin Brkić, (rodom iz Vršca) unapređen je za inspektora
u Ministarstvu za socijalnu politiku. Od istaknutijih predratnih srpskih socijal-
demokrata sada su se, pored Divca, na strani desnih socijalista našli samo le-
kari Sreten Popadić i Stevan Ivanić, V elja Stojanović i bivši pekarski radnik
Vasa Knežević, koga su novosadski socijalpatrioti uputili u Privrem eno na-
rodno predstavništvo kao svog poslanika. Svojm antikomunizmom i kontra-
revolucionarnošću naročito se isticao dr S. Popadić, koji je u tom pogledu
prevazilazio i korektnije građanske publiciste i političare.14
Zauzet ministarskim obavezama i činovničkim poslovima, desni socijalis­
ti, koji su se stalno ili privrem eno nalazili u Beogradu, nisu imali dovoljno
vremena i vo lje da se ozbiljnije pozabave pitanjem ujedinjenja svojih strana-
lca. Međutim, ova ideja ih nikako n ije napuštala. Kada je X I kongres JSDS
(1. i 2. novembra 1919), usvojio rezoluciju u kojoj se konstatuje da ministeri-
jalizam „uopšte ne odgovara potrebama klasno organizovane radničke klase” ,
izražava žaljenje što nije došlo do ujedinjenja svih jugoslovenskih socijalis-
tičkih stranaka i nalaže Izvršnom odbora JSDS da u tu svrhu dode u dodir
sa svim „bratskim strankama” u državi, „к о је stoje na stanovištu klasne bor­
be i priznaju temeljna načela socijalizma i marksistiöke m etode” radi postig-
nuća njihovog ujedinjenaj,15 Korać i njegovi jednom išljenici su odmah u
rezoluciji videli pogodnu podlogu za ujedinjenje celokupnog jugoslovenskog
proletarijata. Prema njihovom mišljenju, slovenački socijalisti su na mini-
sterijalizam gledali kao na taktičko, a ne principijelno pitanje, a to znači da
i m inisterijalisti mogu ostati u stranci i ministerskim foteljam a i boriti se
za svoja ubeđenja.16 Izvršavajući nalog svog Kongresa, vođstvo JSDS je po-
sebnim pismima obavestilo rukovodstva jugoslovenskih radničkih stranaka
(medu njim a i SRPJ(k)) о sadžaju pomenute rezolucije, i ponudilo da JSDS
preuzme inicijativu i izvrši potrebne priprem e za integralno ujedinjenje rad-
ničkih organizacija J u g o s l a v i j e . ” Obaveštavajući svoje čitaoce о preduzetom
koraku od strane vodstva JSDS, a znajući unapred da SRPJ(k) neće pristati
ni na kakve kompromise u pogledu ministerijalizma, redakcija zagrebačke
Slobode se pitala (a time davala i određeni odgovor): „Ако ne m ože doći do
ujedinjenja sa komunistima radi njihove tvrdoglavosti, zašto da ne dode
do ujedinjenja svih socijalno-demokratskih stranaka u Jugoslaviji?” 18 Da je
sve zavisilo od rukovodećih socijalista desničara takvo jedinstvo b i bilo ostva-
reno još u aprilu 1919, ali se njihovim namerama suprotstavljalo partij-
sko članstvo.
Jednostranom ujedinjenju desnice naročito je veliki otpor pružala rad-
nioka klasa Slovenije. Ovde su organizovane radničke mase težile jedinstvu
u SRPJ(k). Vodstvo, pak, falsifikovalo je volju svog članstva, zalažući se for-
malno za ujedinjenje svih radničkih partija i grupa u Jugoslaviji, što je bilo
neostvarljivo, je r se nije mogao postići kompromis između Koraćevog mini­
sterijalizm a i politike SRPJ(k). Tako je u Sloveniji stvorena pat pozicija
kojom nije bila zadovoljna ni levica ni desnica i koja n ije mogla da traje

14 Демократија бр. 59, 9. V II 1919.

15 ZA KPJ, V, 396—402; A. Prepeluh, Pripombe к naši prevratni dobi, (D.
K e r m a u n e r , Albin Prepeluh-Abditus, Njegov idejni razvoj in delo), Ljubljana,
1938, 498. (U daljem tekstu: D. K e r m a u n e r , Albin Prepeluh); F. K l o p č i č ,
Velika razmejitev, Ljubljana 1969, 36—42.
16 Sloboda (Z) br. 117, 8. X I 1919, Kongres slovenačke stranke.
17 Радничке новине бр. 292, 11. X I I 1919.
18 Sloboda (Z) br. 123, 17. X II 1919, Novi pokušaj ujedinjenja jugoslovenskog
proletarijata.

40
u nedogled. Inače, sim patije većine vođstva JSDS bile su na strani V. Koraća
i nejgove politike i ono je ne konsultujući članstvo stalno preduzimalo korake
kaiko bi JSDS ujedinilo sa srodnim strankama, a da je p ri tom ne pocepa.
Sredinom februara 1920. održan je u Beogradu saistanak predstavnika socijal-
demokratskih stranaka na kome je, ко zna po k oji put, rešeno da se idejno-
politički bliske socijalpatriotske stranke ujedine. Koraćevi sledbenici su s
radošću pozdravili ovaj zaključak, smatrajući da je time ikonačno „odstra-
njena i poslednja zapreka, da se stvarnom i organizatornom ujedinjenju
pristupi što pre i što odlučnije” .19 Međutim, propao je i ovaj pokušaj slo-
venačkih desničara da celu stranku i dalje vode putem m inisterijalizm a i
služenja linteresima vladajuće buržoazije. U toku marta i aprila 1920. zaoštrile
su se nagomilane protivurečnosti u JSDS, što je dovelo do otcepljenja jakog
levog lcrila od stranlce i njegovog priključenja SRPJ(k). N i preostali deo
članstva nije bio spreman da i dalje sledi ministerijaliste. JSDS je spasao
od pune propasti nepovoljan razvitak događaja u vezi sa generalnim štraj-
kom železničara i krvoprolićem na Zaloškoj cesti u aprilu 1920.20
Relativno dugotrajno učešće socijalista u centralnoj i pokrajinskim vla-
dama jako je proredilo broj njihovih pristalica i dovelo do rascepa u redo-
vim a socijaldemokratskog Poslaničkog kluba, što se završilo isklj.učenjem iz
Kluba V. Kneževića i D. Tušanovića.21 Na opštinskim izborima u Hrvatskoj
u martu 1920. socijaldem okrati su pretrpeli katastrofalan poraz. U Zagrebu
su dobili samo 284 glasa prema vise od 7.000 komunistiokih glasova.22 Ako
nisu hteli da postanu beznačajan politički faktor u zem lji ili čak potpuno
iščeznu sa političke pozornice, desni socijalisti su m orali da intenziviraju svoj
organizacioni rad i u svoje redove privuku nove pristalice. Korać je upravo
to i činio. Kada se uverio da od ujedinjenja sa Slovencima nema ništa, on je
saveznike potražio na drugoj strani i našao ih je među bosanskim zvonašima.
Doduše, vezivanje za zvonaše n ije bilo popularno u proleterskim masama,
je r su se ovi bili kom prom itovali dotadašnjom socijal-šovinističkom politi-
kom i saradnjom sa organima vlasti i građanskim strankama i grupacijama,
ali se Korać na to n ije mnogo obazirao, je r je smatrao da će mu ova veza
koristiti.
Kada je otpala mogućnost da neko od partnera priredi neprijatno izne-
nađenje (kako su to više puta učinili Slovenci i jednom Vojvođani), u Zagrebu
je 2. i 3. aprila 1920. održana malo poznata Konferencija na kojoj su se
ujedinili socijaldem okrati iz Hrvatske, V ojvodine i Bosne (zvonaši) i stvorili
Socijaldemokratsku stranku Jugoslavije (SDSJ). Konferencija je usvojila
D eklaraciju о p o litič k o j situaciji, D eklaraciju ujedinjenja SDSJ i Ustav
(Statut) SDSJ. Deklaracija ujed injenja predstavlja privrem eni program stran­
ke, a karakteristična je po tome što izjednačuje u značaju fabričke, zanatske,
umne i poljoprivredne radnike, podrazumevajući pod poslednjim a stvarno
ne samo bezem ljaše nego i sirom ašnije seljake.23 Orijentacija na iseljaštvo
n ije bila nova kod Koraća, a posebno isticanje njegovog značaja bilo je iznu-
đeno činjenicom da su komunisti b ili okupili u svojim redovim a gotovo sav
gradski proletarijat, što je desne socijaliste nateralo da se orijentišu na selo.

10 Stobođa (Z) br. 8, 5. I I I 1920, Ujedinjenje socijaldemokratskih stranaka

Jugoslavije.
20 Više о svemu tome vid.: D. K e r m a u n e r , Albin Prepeluh, 510—513; F.
K l o p č i č , Velika razmejitev, 43—94; T. M i l e n k o v i ć , Socijalreformisticki
pravac, 269—274.
21 Vise о tome vid.: T. M i l e n k o v i ć , Radnički pokret и Vojvodini,
159—161.
22 T. M i l e n k o v i ć , Socijalreformisticki pravac, 264.
23 Sloboda (Z) br. 14, 10. IV 1920, Ujedinjenje socijalne demokratije Jugo­
slavije; Arhiv radničkog pokreta — Beograd (ARP), Zbirka V. ICoraća 107, Deklara­
cija ujedinjenja SDSJ.

41
 Ustavom SDSJ bilo je predviđeno ustrojstvo Glavnog odbora Stranke
od 11 članova, u koji će svaka pokrajina delegii'ati. po 3 predstavnika, a Sr-
bija 2, pošto ovde treba tek da budu stvorene partijske organizacije. Konte-
rencija je odredila V. Koraća da privremeno obavlja dužnost centralnog
stranačkog sekretara, a V. Brkića da vodi partijsku administraciju. Citava
Stranka je podeljena na 4 oblasna odbora, s tim što su dotada samostalne
partije u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini sada postale oblasne organizacije sa
centrima u Zagrebu, Sarajevu i N ovom Sadu. Novost u organizacionom po­
gledu predstavlja form iranje Oblasnog odbora SDSJ sa sedištem u Beogradu,
koji je trebalo da obuhvati celu Srbiju. Međutim, pošto desni socijalisti još
nisu imali ni jednu partijsku organizaciju u Srbij, to su novostvorenom 0 0
iz Srema pridodati šidski, mitrovački, rumski i zemunski srez, a u Banatu
pančevački, kovinski, vršački, belocrkvanski i alibunarski srez, da bi uopšte
mogao da otpočne sa delovanjem.24 N ovo razgraničenje će stupiti na snagu
1. oktobra 1920.
Planiranje stvaranja 0 0 SDSJ u Beogradu bilo je skopčano vise sa že-
Ijama desnih socijalista nego sa njihovim realnim mogućnostima, jer u Srbiji
nisu imali nikakve ozbilnjije izglede da se organizaciono učvrste, pošto je
gotovo sva radnička klasa išla za komunistima. Zbog svoje slabosti u Srbiji,
desni socijalisti rndsu uspeli da oživotvore zakljnčak novosadske junske Kon­
ferencije i u predviđenom roku u Beogradu pokrenu partijski list. Umesto
lista oni su tek sredinom januara 1920. po Srbiji rasturali plakat, pozivajući
radnike da čitaju njihov organ — novosadsku Слободу, „k oja će izlaziti
i kao organ partije u S rb iji” . U plakatu ističu da će „obratiti naročitu pažnju
obaveštavanju jugoslovenskog proletarijata о opasnosti koju bolješevizam
predstavlja za socijalizam.” 25 Слобода je d dalje štampana u N ovom Sadu
ali je i pored toga od 1. do 17. januara 1920. u njenom naslovu kao mesto
izdavanja navoden N ovi Sad— Beograd, a posle tog datuma Beograd— Novi
Sad. Inače, u spoljnom izgledu i sadržini lista ništa se nije promenilo. N ije
nam poznato da je ovaj list uopšte čitan u Srbiji, jer su u to vrem e beograd-
ske Radniöke novine štampane svakodnevno u tiražu od 14.000 primeraka.
Delimično su desni socijalisti ostVarili svoj cilj tek 15. jula 1920, pokre-
nuvši toga dana u Beogradu petnaestodnevni list Право народа. Vlasnik i
stvarni -urednik lista bio je V. Korać, a uprava i uredništvo lista nalazili su
se u njegovom stanu u ulici Strahdnjića bana br. 26 u Beogradu. Mada su se
izdavači Права народа hvalisali da su njihove novine naišle na „veliki broj
prijatelja u Srbiji, Staroj Srbiji i M aćedoniji",26 s pravom možemo sumnjati
u istinitost njihovih reči. Reč nije bila samo о tome da idejno-politdčkd pra­
vac Права народа nije odgovarao zahtevima čitalačke p.ubiike medu radni-
cima u Srbiji i da su Радничке новине već u septembru 1920. štampane u
tiražu od 16.000 primeraka, nego se radilo о tom e da su sami izđavači svoj
list posvećdvald ,,u prvom redu i skoro isključivo propagandi socijalističke
rnisli u seljačkim redovim a” .27 Stvarno je Право народа imalo najviše čita-
laca u Sremu (gde je i pre rata štampano i šireno), a zatim Banatu i Baökoj.
Za pokretanje lista bilo je dovoljno raspolagati potrebnim finaneijskim
sredstvima, međutim, desni socijalisti su imali dalekosežnije planove, tj. da
stvore u Srbiji snažan pokret. Da bi se taj cilj ostvario, bilo je potrebno oku-
piti pristalice i organizovati ih, a Koraćeve pristalice u Srbiji mogle su se
prebrojati na prste nekoliko ruku. Pokretanje Права народа <u Beogradu

24 ARP, Zbirka V. Koraća 108, Ustav SDSJ; Zbirka V. Koraca 106, Zapisnik
konferencije ujedinjenja socijaldemokratskih stranaka; Sloboda (Z) br. 14, 10. IV
1920, Konferencija ujedinjenja SDSJ; Право народа, бр. 7 i 8, 15. IX 1920, Drugo-
vima u Sremu i Banatu.
25 Радничке новине, бр. 14, 18. I 1920, Žuta partija.
26 Право народа, бр. 3 i 4, 15. V III 1920, Naš list.
27 Право народа, бр. 1 i 2, 15. V II 1920, Umesto programa.
imalo je da posluži, pre svega, propagandi socijalpatriotskih ideja i vrbova-
nju sledbenika u Beogradu, Srbiji i Vojvodini. Des.nim socijalistima se žurilo
sa organizaciunim učvršćenjem, jer su u drugoj polovini avgusta imali da
se održe opštinski izbori u Srbiji, a za ikraj novembra 1920. bili su raspisani
izbori za Ustavotvornu skupštinu. Zbog svega toga oni nisu želeli da ostanu
pasivni i dozvole da sve to protekne mimo njih 'i bez njih U prilog im je išla
činjenica što komunistički redovi, posle V.ukovarskog kongresa, nisu bili
jedinstveni, jer su se centrumaši sve više idejno i organizaciono odvajali.
Centrumaši iz Hrvatske našli su se izva;i KPJ do kraja avgusta 1920, a njihovi
drugovi iz Srbije i Bosne bili su na istom putu. Koraćevi jednom išljenici su
gajili nadu da će im ozlojeđeni centrumaši lako prići i pomoći da ojačaju
pokret širom Jugoslavije, razbijanjem komunističkih i stvaranjem socijalde-
mokratskih organizacija. Mislili su da tu zamisao neće biti teško ostvariti,
je r su čvrsto verovali da je radnička klasa, posle neuspeha u aprilskom
štrajku železničara i najnovijeg rascepa, demoralisana i da im neće pružiti
nikakav otpor. Medutim, prevarili su se u -računu, jer niti je jugoslovenska
radnička klasa bila pokolebana u svojim stremljenjima, niti su centrumaši
bili spremni da rade za drugog, već de krenuti u akciju da sami preotmu
komunistioko članstvo i prevedu ga pod svoj.u zastavu. Kada su desnim soci­
jalistim a propale sve pomenute kombinacije (po njihovom m išljenju najviše
usled centrumaškog dogmatizma) morali su sami da se prihvate posla.
U avgustu 1920, rukovodioci desnih socijalista iz Beograda, održali su
nekoliko užih sastanaka na kojim a su tražili najpovoljnije mogućnosti za pro-
širenja svoje stranlke na celu Srbiju K rajem meseca u Beogradu je oform lje-
na mesna organizacija SDSJ i izabrana njena uprava na čelu sa N. Divcern,
kao predsednikom. Šedište organizacije se nalazilo u Koraćevom stanu. Kon-
Stituisanje organizacije u Beogradu socijalpatrioti su proglasili za značajan
događaj koji označava početak njihove idejne i organizacione ofanzive na
celu Srbiju.28
U toku septembra i prvoj polovini oktobra 1920. najistaknutiji socijal-
patrioti koji su u to vrem e bili (u Beogradu, održali su u gradu tri k;onferencije
(tako ih sami nazivaju, a tačnije je reći predavanja), preko kojih su želeli
da prošire i omasove svoju organizaciju. Prvi takav skup sastao se 1. sep­
tembra u kafani Mali bulevar na Dorćolu. Otvorio ga je i predsedavao mu
N. Divac, a Korać je govorio о taktici socijalne demokratije, pri čemu je naj-
više vremena posvetio kritici komunistiokog shvatanja i praktikovanja klasne
borbe. N jegovo izlaganje je praćeno velikim negodovanjem i upadicama pri-
sutnih komunista. Kada je Korać završio svoj govor, komunisti su tražili da
se nastavi sa disikusijom, što sazivači skupa aiisu prihvatili, je r nisu hteli
dozvoliti da im komunisti preotmu konferenciju i iskoriste je za svoju agita-
ciju. N ered na kraju konferencije iskoristio je Moša Pijade i održao kratak
govor u komunistiökom duhu.29
Na sledećoj konferenciji, održanoj 21. septembra u kafani kod Zlatnog
grozda (Varoš kapija), N. Divac je opširno govorio о socijaldemokratskom
programu, izlažući njegove minimalne zahteve, najviše se zadržavajući na
stavovima prema socijalizaciji, radničkom osiguranju i agrarnoj reformi.
Predavanje je pratilo mali broj ljudi, među kojim a je bilo najviše činovnika

28 Право народа, бр. 5 i 6, 1. IX 1920, Konstituisanje beogradske partijske

organizacije. Za predsednika je izabran Jovan Vasiljević, tipograf, za sekretara
Slobodan Zorčić, privatni činovnik, za blagajnike dr Lenard Lotrić, Inspektor Mi-
nistarstva za socijalnu politiku, za članove uprave: Dragutin Simonović, tipograf
(inače odgovorni urednik Prava naroda), Vojin Brkić, inspektor Ministarstva za
socijalnu politiku (koji je vec bio u rukovodstvu SDS u Vojvodini), Dragutin Jova-
nović, berberin i Mića Marković, tipograf. (Isto). Слобода, бр. 200. 12. IX 1920,
Konstituisanje beogradske partijske organizacije.
29 Sloboda, br. 198, 10. IX 1920, Jedna konferencija; Pravo naroda br. 7 i 8,
15. IX 1920, Naša prva konferencija u Beogradu.

43
iz Minis tarstva za socijalnu politiku i ishranu. Da bi onemogućili neprijatne
scene s kraja prethodnog skupa, sazivači su sada izričito naglasili da neće
biti diskusije, tako da su se komunisti m orali zadovoljiti kritikom izlaganja
putem upadica.30
Na poslednjoj socijalpatriotskoj konferenciji u Beogradu održanoj 14.
oktobra u kafani Stara S rbija u Paliluli istupili su najveći autoriteti SDSJ.
V. Bukšeg je govorio о stavu socijalne dem okratije prema izborima, V. Korać
о različitom gledanju u radničkom i socijalističkom pokretu na izbore i par-
lamentarni rad, dok je Divac objasnio da socijaldem okrati otpočinju rad u
Srbiji sa zakašnjenjem, je r su prvo želeli da učvrste organizacije u Sloveniji,
Hrvatskoj i Vojvodini, a zatim su sačekali da proletarijat pretrpi poraze u
štrajkovima, doživi rascep, razočara se u, tobože, avanturističkoj politici ko-
munista, i säm uvidi da je jedino ispravna klasna borba koju vodi socijalna
demakratdja. N a !k raju je obećao da će SDSJ u Srbiji „ubrzo nađoknađiti ono,
što -se dosad n ije m oglo učiniti” . Sva dzlaganja su om etali prisutni komiunisti.31
Nemoguće je ni približno tačno utvrditi broj prisutnih na konferencija-
ma, je r dok Право народа tvrdi da ih je bilo 300, odnosno 100, Радничке
новине svode taj broj na dvadesetak lica. Po svoj prilici da je poslednja
cifra bliža realnosti, je r se sve ovo događa u vrem e kada su komunisti osvo-
jili beogradsku opštinu i neposredno posle toga, dakle, u periodu kada su
bili na vrhuncu svoje m oći i ikada je sav proletarijat išao za njima.
Na kraju, potrebno je istaći da desni socijalisti u poslednja dva i po
meseca 1920. i u toku 1921. nisu više u Beogradu sazivali slične skupove,
što samo za sebe govori о njihovoj usamljenosti i neuspehu pomenutih konfe­
rencija. U stvari, izloženom aktivnošću socijalpatrioti su učinili pokušaj da
otklone jedno neprirodno stanje koje je trajalo od početka 1919. godine.
Naime, iako su se u Beogradu povremeno ili trajno nalazili najistaknutiji
predstavnici desnih socijalista iz cele Jugoslavije, dako je tu bilo sedište
Oblasnog i Glavnog odbora SDSJ, u gradu, ipak, sve do kraja avgusta 1920.
nisu im ali nikakve organizacije. Zbog toga im je bila potrebna ma kakva
partijska organizacija, pa makar bila i malobroj-na. Oni su jedino takvu i
m ogli stvoriti, okupivši sve svoje funkcionere i činovnike, koje su prethodno
doveli u razna ministarstva, i veoma mali broj radnika. N a socijalste des-
ničare iz Beograda u potpunosti se može prim eniti, u ovo vrem e veom a
raširena .krilatica, da su bili generali bez vojske.
Izložena aktivnost socijalpatriota u Beogradu bila je u tesnoj vezi s pred-
stojećim izborim a za Konstituantu. Upravo tom cilju bila je najviše posve-
ćena i prva registrovana sednica GO SDSJ posle stvaranja Stranke, održana
31. avgusta u Beogradu. Od ličnosti koje su živele u Beogradu, sednici su
prisustvovali Korać, Divac i Brkić. Pored ostalog, ovom prilikom je rešeno da
svaki oblasni odbor SDSJ zasebno organizuje, finansira i sprovodi izbornu
agitaciju na svom području. Izuzetak je učinjen samo kod Srema, k oji je u
celini stavljen u agitacioni delokrug OO SDSJ u Beogradu. Konačno, odlu-
čeno je da poslaničke ikanditatske liste sastave oblasni odbori, ali de о njima,
u duhu stranačkog statuta, konačnu reč dati GO Stranke.32
M i se na ovom mestu nećemo zadržavati na svim predizbornim aktiv-
nostima u kojim a su na neki način bili angažovani desni socijalisti iz Beo­
grada, je r se sve to odigravalo uglavnom izvan glavnog grada, već ćemo pome-
nuti samo ono najvažnije. Od isvih odluka i preporuka GO, u Beogradu i
Srbiji su realizovane samo tri pomenute konferencije. Po svoj prilici da OO
SDSJ za Srbiju u ovom periodu n ije ni form iran, je r se njegovi članovi nigde

so Pravo naroda, br. 9 i 10, 10. X 1920, Druga socijaldemokratska konferenci­

ja u Beogradu; Radničke novine br. 228, 24. IX 1920, „Uspesi” socijalista u Beogradu.
31 Pravo naroda, br. 11 i 12. 28. X 1920, Treća partijska konferencija u Beogra­
du; Sloboda br. 232, 21. X 1920, Treća konferencija u Beogradu.
32 Pravo naroda, br. 7 i 8, 15. IX 1920, Sednica Glavnog odbora stranke.

44
ne pominju. Isto tako čini nam se da u GO Stranke iz Srbije n ije delegi-
ran i drugi clan, je r tamo figurira samo N. Divac. Nemajuoi partijskog posla
u Beogradu, istaiknutiji članovi SDSJ odlazili su u agitaciju najčešće u Voj-
vodinu. V ojin Brkić nikako nije ni prekidao veze sa socijaldemokratskim
organizacijama u Banatu i Bačkoj, neprekidno je agitovao u ovim oblastima,
a u jesen 1920. postao je mnogo agilniji. Budući bolestan i skoro nepokretan,
Korać se u drugoj polovini 1920. uglavnom bavio u Beogradu, gde je učestvo-
vao u radu Privrem enog narodnog predstavništva (dokle, nije raspušteno 22.
oktobra), gotovo säm uređivao i pisao članke za Право народа, štampao
agitacione brošure (Z e m lju onome, ко je obrađuje!, Čija je zem lja и Jugo­
slaviji?) i uglavnom organizovao i upućivao druge na teren. Sam je retko
odlazio u agitaciju. N. Bogdanović se takođe držao Beograda, upuštajući se
retko u agitaciju i to po Banatu. Od svih desnih socijalista koji su stalno
živeli u Beogradu, najaktivniji je bio Divac. On ise ubrzo po povratku iz Fran-
cuske čvršće povezao sa jednom išljenicim a iz N ovog Sada i, nemajući pri-
stalica u Beogradu i Srbiji, počeo učestvovati u radu vojvođanskih socijalre-
form ističkih organizacija. Počev od sredine 1919. relativno često je držao pre-
davanja, konfereneije, zborove i druge skupove širom Vojvodine. U tom prav­
cu je delovao i u jesen 1920. posle raspisivanja skupštinskih izbora.33 Takvom
aktivnošću Divac je stekao autoritet i nametnuo se celoj SDSJ, a naročito
njenom tlelu u Vojvodini, što će doći do izražaja kod ileandidovanja poslanika.
Prilikom sastavlajnja poslaničkih kandidatskih lista, istaknuti desni soci­
jalisti iz Beograda su postavljeni na njihovo čelo. Tako je Korać određen za
nosioca lista SDSJ u Sremskoj županiji i južnom Banatu, a Divac u sever-
nom Banatu. N. Bogdanović i V. Brkić su postavljeni na drugo mesto kan­
didatskih lista u severnom Banatu, odnosno, somborslcom izbornom okrugu.
Po 14. članu izbornog zakona (koji, pored kandidata sa opštim uslovima,
traži i proporcionanlni broj kandidata sa fakultetskom spremom), kandido-
vani su na listama SDSJ lekari S. Popadić i St. Ivanić, dr Jovan Iskruljev,
sekretar Ministarstva prosvete, dr Lenard Lotrić, inspektor Ministarstva so-
cijalne politike, M. Smiljanić, pisar u Ministarstvu inostranih dela i drugi,
za koje se ne m ože sa sigur.nošću tvrditi da su bli članovi Stranke.34 Niko iz
ove druge grupe ljudi nije održao ni jedan sastanak sa članovima SDSJ u Voj-
vodini, i članstvo ih uglavnom nije poznavalo, ali su ipak kandidovani, je r so-
cijalpatrioti nisu imali drugih intelektualaca u svojim redovima. Od pomenu-
tih, jedino su Brkić i Divac izabrani za poslanike i to obojica u sombor-
skom izbornom okrugu, gde je SDSJ dobila jedina tri poslanička mandata.35
N ajviše nejasnoća i neizvesnosti bilo je око isticanja kandidatske liste
SDSJ u Beogradu. Naime, zagrebaöka Sloboda je 18. novembra 1920. donela
obaveštenje: „Za grad Beograd postavila je naša stranka slijedecu listinu:
1. V. Korać, 2. N. Divac, 3. J. Vasiljević, 4. S. Zorčić, 5. V. Stoajnović i 6. D.
Jovanović” . Istoga dana ovu listu je obelodanila i novosadska Слобода, što
znači da je ona stvarno bila sastavljena. Pada, međutim, u oči da ova lista
n ije kompletna, tj. nedostaju jo j lcandidati sa propisanim kvalifiikacijama,
što n ije bio slučaj ni sa jednom drugom kandidatskom listom SDSJ. О ovoj
listi se ništa više n ije m oglo saznati. N e pom inje je ni jedan savremeni izvor,
niti je registruje pomenuti Statistički pregled izbora narodnih poslanika, što
znači da nije podneta na potvrdu sudu, niti se za nju glasalo. S obzirom na
činjeniou da ne postoji nikakav podatak о sudsko-administrativnim i slienim
preprekama u vezi sa ovom listom, ostaje samo jedna moguenost: da su

33 Više о svemu tome vid.: T. Milenković, Radnički pokret u Voivodini

138—174.
34 Vid.: Статистички преглед избора народных посланика за Уставотворну
скупштину Краљевине СХС, извршених на дан 28. X I 1920. godine. Издала На­
родна скупштина у Београду 1921. (Bez obeleženih stranica).
35 Isto; T. M i l e n k o v i ć , Radnički pokret и Vojvodini, 176—177.

45
beogradski socijalisti već bili delimično utvrdili svoju kandidatsku listu i о
tome pre vremena obavestili partijsika glasila, a zatim je nisu overili kod
suda, jer nisu imali dovoljno potpisnika (potrebno je 100), ili su pak znali da
će dobiti mali broj glasova, te je nisu ni isticali da se ne bi kompromitovali.
U svakom slučaju i ovaj prim er nam polcazuje kaoliko su desni socijalisti
u Beogradu bili slabi i bez uticaja na radničke mase.
Kada se sredinom decembra 1920. u Beogradu okupila Ustavotvorna
skupština, sastali su se i socijaldemokratski poslanici (njih 7 iz Slovenije i 3
iz Vojvodine) i form irali «svoj Poslaniclti klub. Za predsednika Kluba izabran
je Etbin Kristan, za p.predsedniika N. Divac, a za sekretara V. Brkic.36
U toku 1921. n ije se biitno promenila uloga Beograda u desnom socija-
lističkom pokretu, ali je zato ovaj grad postao centar celokupnog jugoslo­
venskog socijalreformiistiökog pokreta. Pred izbore za Ustavotvornu skupšti-
nu 1920. prestalo je da izlazi Право народа, je r njegovi pokretači nisu mogli
da obezbede dovoljan broj pretplatnika i kupaca i time mu osiguraju neop-
hodna finansijska sredstva. List će se ponovo pojaviti u novembru i decem-
bru 1921, kada će izaći samo četiri broja, a zatim će ponovo biti obustavljen.
Sloboda je i dalje štampana u N ovom Sadu, ali su kao mesta izdavanja upor-
no navođeni Beograd— N ovi Sad. Međutim, od početka 1921. novine su po-
čele da ise pojavljuju samo jednom nedeljno. Obe ove činjenice govore nam
na posredan način о slabosti desne struje u jugoslovensikom radnič-
kom pokretu.
Nema podataka koji bi na neki način registrovali aktivnost mesne orga­
nizacije SDSJ u Beogradu u toku 1921. godine. I dok se lokalna organizacija
nije ni primećivala (ako je uopšte postojala), centralno rukovodstvo Stranke
bilo je vrlo zapaženo, usmeravajući akcije i politiku ne samo SDSJ, nego
aktivno delujući na dalji pravac razvitka celokupnog socijalreform ističkog
pokreta u Jugoslaviji. GO SDSJ se veoma često .sastajao i donosio različite
odluke, ali ćemo se mi zadržati samo na onima koje se odnose na Beograd.
Na sastanku najvišeg rukovodstva Stranke, 8. januara 1921. u Beogradu, od-
lučeno je da se konačno sprovedu u delo zakijučci zagrebačke konferencije
ujedinjenja iz aprila 1920, u vezi sa podelom SDSJ na oblasti. Međutim, već
krajem januara 1921. GO je promenio i zagrebačke zaključke i svoju odkiku
donetu nekoliko dana ranije i rešio da ceo Banat priključi beogradskoj ob­
lasti,37 gde se i dalje nalazilo sedište centralnog stranačkog rukovodstva. T i­
me je, pored ostalog, Banat trebalo da bude čvršće vezan za SDSJ i onemogu-
ćeno idejno i organizaciono učvršćenje centnumaša u ovom području. Novosad-
skom Oblasnom odbora SDSJ ostavljena je samo Bačka i deo Srema, št.o
znaoi da je ovoj oblasti stvarno oduzeta moguonost za egzistiranje u dotadaš-
njim okvirim a i na dotadašnji način.
Dalji korak u pravcu direktnog vezivanaj svih desnih socijaldemokrat-
skih organizacija iz Vojvodine za Beograd, učinjen je na oblasnoj skupštini
SDSJ za Banat, Bačku i Srem, održanoj 10. aprila 1921. u N ovom Sadu. Na
ovom skupu je predsedmk Stranke, V. Korać održao opširan referat о organi-
zaciji i agitaciji. Tom prilikom je izrazio žaljenje što do tog trenutka još
nije došlo do ujedinjenja svih socijaldemokratskih stranaka u Jugoslaviji i
naglasio potrebu rada u tom pravcu. N ajvažniji deo njegovog izlaganja od-
nosio se na predstojeću reorganizaciju SDSJ. U ime GO Korać je predložio
neke organizacione promene, koje su, po njihovom mišljenju, trebale da do-
vedu do izvesnih poboljšanja u organizaciji i agitaciji. Osnovne m isli referata
sadržane su u usvojenoj rezoluciji koja predviđa da se Banat, Bačka i Srem
objedine u jednu oblast sa sechstem u Beogradu. Oblasni odbor, koji će biti
izabran na ovoj skupštini, privrem eno će vršiti poslove Oblasnog odbora za
Srbiju. Da se ova centralizacija ne bi negativno odrazila na život i rad mesnih

3« Слобода, бр. 278, 16. X II 1920.

37 T. Milenković, Socijalreformistički pravac, 282.

46
organizacija, predviđeno je da se na teritoriji izbornih okruga u Vojvodini,
obrazuju okružni sekretarijati, čiji će zadatak biti da sprovede „sitan agitacio-
ni i organizacioni rad". Pored toga, predviđeno je osnivanje jedne nove in-
stitucije — Oblasnog saveta, u koji ulaze svi članovi Oblasnog odbora, kao i
izaslanici većih organizacija date oblasti. Zadatak Oblasnog saveta bio je da
pomaže u organizacionom i propagandnom radu i time doprimese postojanom
održavanju veza izmedu rukovodstva u Beogradu i organizacija u Vojvodini.
Na kraju je izabran novi Oblasni odbor SDSJ za Vojvodinu od 9 članova, od
kojih je samo V. Brkić živeo u Beogradu,38 što takode govori о apsurdnosti
određivanja Beograda za sedište ovog Odbora. Tako je došlo do neprirodne
situacije da Vojvodina, ikoja je imala najrazvijeniji pokret u okviru SDSJ,
ostane bez svog lokalnog oblasnog rukovodstva, a da Beograd i Srbija, koji
takoreći uopšte nisu imali desnih socijalistiokih organizacija, dobiju oblasno
rukovodstvo.
Korać je branio izloženi predlog razlozima da će se i čitava Jugoslavia
administrativno i teritorijalno reorganizovati posle usvajanja Ustava i da de
Beograd postati centar zemlje, pa je stoga potreb.no da ovde bude koncentri-
sano i što više rukovodstava SDSJ, kako bi mogla što efikasnije i brže predu-
zimati odgovarajuće korake u vezi sa svakim potezom centralne državne ad-
ministracije. Stvarno je red bila о tome da su oblasna rukovodstva do ovog
Irenutka praktično bila autonomna u svom delovanju, a Korać je želeo da
drži SDSJ u V ojvodini pod što neposrednijom kontrolom, a to je bilo moguće
samo onda ako se njeno rukovodstvo bude nalazilo u Beogradu i ako mu on
bude davao sve instrukcije za rad. Pored toga, Korać se i dalje nije odricao
ambicije da SDSJ prošm i na Srbiju. Da istraje u ostvarenju te namere, sada
ga je hrabrila i činjenica što je vladinom Obznanom suspendovan rad svih
komunističkih organizacija, a on centrumaše nije smatrao za dörasle protiv-
nike. Zbog toga je i odlučeno da Oblasni odbor SDSJ za Vojvodinu privreme-
no obavlja dužnost oblasnog vodstva za Srbiju, dok i ovde ne bude form irano
takvo rukovodstvo.
Od organizacionog izdvajanja centrumaša iz KPJ datiraju njihovi sukobi
sa SDSJ, pre svega sa V. Koraćem. Međutim, ta čarkanja preko štampe,
zborova i oko organizacija uskoro su prerasla u tajne kontakte. Uz posredo-
vanje JSDS, a naročito E. Kristana, postepeno su uiklanjane najikrupnije lič-
ne i načelne nesuglasice i suprotmosti između centrumaša (koji su se u medu-
vremenu takođe ujedinili, stvorivši Socijalističku radničku partiju Jugoslavije
— SRPJ) i SDSJ, tako da su se 2. avgusta 1921. u Beogradu okupili predstav-
nici sve tri pomenute partije i stvorili Socijalističku zajednicu Jugoslavije,
privremenu i prelazruu form u ka potpunom organizacionom ujedinjenju svih
socijalreform ista Jugoslavije. Na sastanku 2. avgusta 1921, od predstavnika
SDSJ iz Beograda, učestvovali su V. Korać i N. Divac, koji su potpisali i doku-
menat о stvaranju Socijalistiöke zajednice Jugoslavije. Tom prilikom je izab­
ran i Odbor ujedinjenja od 12 članova (svaka stran'ka delegira po 4 pred­
stavnika), koji je imao zadatak da koordinira važnije zajedničke akcije i
priprema programske dokumente ujedinjenja. Od članova SDSJ iz Beograda
u Odbor ujedinjenja je izabran vec dobro poznati tandem Korad ■ — Divac.39

38 Слобода, бр. 16, 17. IV 1921, Oblasna skupština; T. M i l e n k o v i ć , So-

cijalreformistički pravac, 282. U Oblasni odbor je izabran i N. Bogdanović, koji
je sve do kraja 1920. ili početka 1921. živeo u Beogradu, a tada ga je Korać (od
vlade Kraljevine SHS imenovan za šefa svih bolesničkih blagajni u Vojvodini)
postavio za upravnika Okružne bolesničke blagajne u Subotici. Na Skupštini je
sudelovao i N. Divac, ali kao predstavnik socijaldemokratskog Poslaničkog kluba
i centralnog rukovodstva SDSJ. U toku 1921. Divac je učestvovao samo na nekoliko
najznačajnijih skupova desnih socijalista, jer je bio prezauzet poslovima Poslanić-
kog kluba i radom u Skupštini.
38 Više о tome vid.: T. M i l e n k o v i ć , Socijalistička partija Jugoslavije
1921— 1929), Beograd 1974, 31—52.

47
 Odbor ujedinjenja se sastao prvi put tek 23. oktobra 1921. u Beogradu
i bavio se pripremama budućeg kongresa ujedinjenja triju socijalističkih
partija, kao i izradom projekata programa i statuta stranke. Dok su predstav-
nici SRPJ i JSDS požurivali ujedinjenje, ističući da je ono potpuno „sazrelo” ,
Korać je tome ispred SDSJ stavljao tehničke i poli ticke zapre'ke tražeći da
se proces ne forsira. Činio je to iz taktičko-psiholoških razloga, kako bi što
vise ucenio centrumaše i izvukao što veće ustupke. Pod pritiskom Slovenaca
Korać je popustio, te je izabrana uža komisija od 6 članova za izradu pro-
grama statuta i kongresnih rezolucija. U komisdji su SDSJ zastupali Korać i
Divac.40
Bez obzira na to što je već bilo učinjeno u pravcu ujedinjenja triju po-
menutih partija, rukovodstvo SDSJ je i dalje vršilo psihološki pritisak na
centrumaše i ponašalo se kao da je ujedinjenje stvar daleke buduonosti. Da­
na 20. i 21. novembra 1921, u Si du je održano Povremeno veće SDSJ, na kome
su pored članova GO, oblasnih i županijskih (okružnih) odbora stranke,
učestvovali i sekretari nekih većih mesnih organizacija. Veće je odobrilo do-
tadašnji rad na ujedinjenj.u socijalističkih stranaka, ali je istovremeno odlu-
čilo da se ,,sto skorije uredi u Beogradu centralno tajništvo stranke, koje će
voditi sve poslove glavnoga odbora ukoliko ih on bude preuzimao od bivših
pokrajinskih odbora stranke” . U pogledu stranačke štampe preporučeno je
oblasnim odborima SDSJ za Bosnu i Hercegovinu i Vojvodinu i Srem da od
N ove 1922. obustave izdavanje listova Zvona i Слободе. Istovrem eno je odlu-
ceno da se umesto pomenutih listova u Beogradu pokrene centralni stranački
organ.41 S obzirom na činjeinicu da su se slični zaključci ponavljali već kroz
duži period vremena i nikako nisu bili oživotvoreni, jasno je da vođstvo SDSJ
ni sada n ije imalo snage -da ih ostvari, ali je na rečima želelo da pokaže kako
njemu nije mnogo stalo do ujedinjenja sa centrumašima i da mogu i dalje da
nastave samostalan politički život.
U prvoj polovini decembra 1921. Odbor ujedinjenja je intenzivirao rad na
izradi i redigovanju programskih dokumenata buduće jedinstvene socijalis-
tičke stranke. Kada je taj posao uspešno završen, u Beogradu su se 18. de­
cembra 1921. sastali glavni odbori JSDS, SDSJ i SRPJ i rešili da se ujedine u
Socijalističkoj partiji Jugoslavije (SPJ). Usvojeni su Program i Statut Stranke
i upućen Manifest proletarijatu Jugoslavije, u kome ga obaveštavaju о izvrše-
nom ujedinjenju i pozivaju da stupi u redove novostvorene Stranke. Poslednji
dokumenat su iz Beograda, u ime SDSJ, potpisali V. Korać, N. Divac i V.
Brkić. Od 15 članova Glavnog odbora SPJ, jednu trećinu je dala SDSJ, od
kojih je V. Korad izabran za poltičkog sekretara, а N. Divac za člana uprave
Stranke. Korać više nije im ao potrebe da se stara oko pokretanja centralnog
stranačkog glasila u Beogradu, je r su centrumaši ovde već izdavali Раднич­
ке новине, koje će postati glavni organ SPJ. Od bivših članova SDSJ u re-
dakcioni odbor Радничких новина ušli su V. Korać, N. Divac i V. Brkić,42
tj. svi istaknutiji članovi SDSJ k oji su u ovom trenutku živeli u Beogradu.
Stvaranjem SPJ otpočeo je proces praktičnog ujedinjavanja socijalre-
form ističkih organizacija u Jugoslaviji, koji je tekao od gore na dole. Naime,
počev od lcraja 1921. dolazi do ujedinjavanja oblasnih, okružnih i mesnih
organizacija SDSJ i SRPJ, tamo gde su ove dotad postojale uporedo. U Beo­
gradu su se 8. januara 1922. sastali Oblasni odbor SRPJ za Srbiju i Oblasni
odbor SDSJ za Vojvodinu i Srbiju (znači da u međuvremenu. desni socijalisti
još nisu bili uspeli da u Beogradu oform e poseban oblasni odbor za Srbiju),
i sporazumeli se о ujedinjenju. U jedinstveno oblasno vođstvo SPJ za Srbiju
izabrani su od strane SDSJ dr S. Ivanić (za sekretara), N. Divac i D. Simono-

40 Isto, 72—73.
41 Sloboda (Z) br. 49, 1. X II 1921, Sidska konferencija; Право народа, бр. 2,
25. X I 1921, Povremeno veće u Šidu.
42 T. M i l e n k o v i ć , Socijalistička partija Jugoslavije, 73—86.

48
vić (za članove uprave) i dr Sr. Popadić (za člana finansijske kontrole),43 što
znači da su desni socijalisti dobili nesrazmerno veliki broj rukovodećih mesta
u 0 0 Srbije, iako u Beogradu i Srbiji praktično nisu imali ni jedne organi­
zacije. Za razliku od Sarajeva i Zagreba, gde su oblasni odbori SPJ stvoreni
izborom proporcionalnog broja predstavnika desnice i centra iz redova starih
članova oblasnih odbora SDSJ i SRPJ, u Beogradu je postupljeno na drugi
način, tj. u 0 0 SPJ za Srbiju izabrane su ličnosti koje prethodno nisu bile
članovi 0 0 SDSJ. Po Statutu SPJ, Divac je kao član GO SPJ automatski bio
i član 0 0 SPJ, Simonović je na taj položaj došao verovatno kao član ruko­
vodstva mesne organizacije SDSJ (iz avgusta 1920), dok Ivanić i Popadić nisu
bili članovi nikakvih rukovodstava. N a taj način, desni socijalisti su počet-
kom 1922. prestali da postoje u Beogradu kao samostalan organizacioni i po-
litički faktor.

☆
Beograd je od početka marta 1919. do kraja 1921. bio centar desnog so-
cijalističkog pokreta u Jugoslaviji. Takvu ulogu n ije dobio zbog toga što je
sam imao razvijen desni socijalreform istički pokret, je r je Srbija bila jedna
od retkih jugoslovenskih pokrajina koja takvog pokreta uopšte nije imala,
već zbog toga što su ovde privrem eno ili stalno živeli ljudi koj su direktno
rukovodili delom desnih socijaldemokratskih organizacija ili su pale diktirali
globalnu politiku ovakvim organizacijama u svim oblastima gde su one posto-
jale. Rukovodeće jezgro desnih socijalista oinili su ljudi koji su se u Beograd
doselili iz krajeva, k oji su do kraja prvog svetskog rata bili u sastavu Austro-
-Ugarske, a medu njim a su se Srbijanci nalazili samo izuzetno.
Najistaknutija figura medu desnim socijalistima bio je V. Korać, a od
ličnosti koje su živele u Beogradu, njegovu politiku su najdoslednije spro-
vodili N. Divac i V. Brkić. Koraćev autoritet u sopstvenoj stranci bio je tako
neosporan da je praktično sam diktirao politiku stranačkim organizacijama,
a ostali članovi rukovodstva uglavnom su se saglašavali s njim. Kako je Korać
od kraja 1918. gotovo neprekidno živeo u Beogradu, to je ovo mesto stvarno
postalo centar iz koga se rukovodilo onim scijalističkim organizacijama koje
neće ući u SRPJ(k) i koje će trajno ostati na antikomunističkim pozicijama.
Tom e treba dodati da je od početka marta 1919. do septembra 1920. u
Beogradu delovao socijaldemokratski Poslanički klub pri Privrem enom na-
rodnom predstavništvu, u kojem su imale svoje poslanike stranke iz Slove­
nije, Hrvatske i Slavonije, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Korać je takođe
bio član ovog Kluba, a u dva maha i ministar u vladama K raljevine SHS,
i razume se samo po sebi, da je u dogovoru sa socijalističkim poslanicima
(koji su istovremeno bili i članovi rukovodstava svojih stranaka), delovao na
politiku desnih socijalista u svim pomenutim pokrajinama. K rajem 1920. u
Beogradu je stvoren socijalistički Poslanički klub u Ustavotvornoj skupštini
sa 10 članova, od kojih je 7 poslanika pripadalo JSDS, a samo 3 Koraćevoj
SDSJ. Iako nije bio član Kluba (je r nije izabran za poslanika), K orać je ipak
u izvesnoj m eri delovao na njegovo držanje u Skupštini, i još više, imao je
udela u odredivanju globalne politike JSDS, a naročito je bila značajna nje-
gova uloga prilikom vodenja pregovora za ujedinjenje svih jugoslovenskih
socijalreform ističkih stranaika. U Socijalističkoj partiji Jugoslavije (stvorenoj
18. decembra 1921), Korać je postao politički sekretar. N jegovi sledbenici iz
Beograda izabrani su na važne funkcije u upravi Stranke, redakciji njenog
lista i oblasnom vodstvu za Srbiju.
N a kraju treba odgovoriti na pitanje: zašto je u jugoslovenskim krajevi-
ma, k o ji su do pred kraj 1918. ulazili u sastav Austrougarske Monarhije,
posle prvog svetskog rata, bio razvijen desni socijalistički pokret, a Srbija i

43 Isto, 89—91.

49
Beograd takvog pokreta uopšte nisu imali? Bilo je više uzroka koji su doveli
do ove pojave, a dva su važnija od ostalih. Jugosiovenske zem lje — Slovenija,
Hrvatska i Slavonija, Bosna i Hercegovina i Vojvodina — nisu do kraja rata
imale naconalnu nezavisnost, što su njihovi narodi veoma teško podnosili.
Proletarijat je u ovim pokrajinama bio u dvostruko teškom položaju, je r je
pored nacionalnog ugnjetavanja bio izvrgnut i klasnoj eksploataciji. Kada je
svetski rat poprim io takav razvitaik da se i jugoslovenskim narodima u sastavu
Austrougarske ukazala mogućnost da se oslobode tudinske vlasti, ta ideja je
postala toliko privlačna da su je delovi rukovodstava socijaldemokratskih
stranaka i radničke klase pomenutih zemalja oberučke prihvatili. U cilju nje-
ne uspešnije realizacije, stvorili su savez sa „svojim ” nacionalnim buržoazija-
ma i, pretpostavljajući nacionalno ujedinjenje i nacionalne interese klasanim
i socijalnim ciljevim a proletarijata, faktički su odustali od samostalne lclasne
borbe, prihvatajući klasnu saradnju. Kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slo-
venaca već bila stvorena, ovaj deo proletarijata je i dalje produžio klasnu
saradnju sa buržoazijorn, pravdajući sada ta j svoj korak potrebom konsoli-
dovanja i učvršćivanja novostvorene države, što je, tobože, bilo najviše u in-
teresu samog proletarijata. U Srbiji je u ovom pogledu bila drukčija situacija.
Ovde je relativno dugo postojala samostalna nacionalna država, te je pro­
letarijat imao dovoljno vremena da izživi svoje nacionalističke romantičarske
iluzije. То, рак znači, da na kraju prvog svetskog rata u Srbiji nije bilo uslova
da se na bazi jedinstvenog nacionalnog programa ostvari klasna saradnja iz­
medu buržoazije i proletarijata.
Pored izloženog, ne treba zanemariti ni faktor idejno-političkog nasleđa
socijaldemokratskih stranaka, Socijaldem akratije jugosiovenskih zem alja pod
Austrougarskom, bile su i do rata opterećenije oportunizmom, dok je socijal-
dem okratija u Srbiji imala čistijl marksistički karakter.

50
 D r D ragoje Živković

UMJESTO DRUGOG S IN D IK A LN O G KO NG RESA — BEOGRADSKA

S IN D IK A L N A K O N FER EN C IJA

Polazeći od načelnog zaldjučka Februarskog plenuma, IO CRSV je, na svo-

jo j Sjednici od 27. februara 1920. godine, donio odluku da se, prema tada
određenom terminu, 25. do 28. maja, naime, neposredno po završetku Par­
tijskog kongresa, održi Drugi sindikalni kongres.1 Odmah potom pristupilo
se pripremama za njegovo održavanje. Već 29. februara IO je uputio cir-
kular pokrajinskim sindilcalnim vijećim a s direktivom da ga umnože i upute
upravama sindikalnih saveza radi pribiranja podataka od podružniea za izra-
du glavnog izvještaja koji će biti podnesen Kongresu. Sličan cirkular dos-
tavio je 10 takođe pokrajinskim sindikalnim vijećima, namijenjen mjesnim
vijećim a, 11. marta.2 U poruci upućenoj pokrajinskim sindikalnim vijećim a
i upravama sindikalnih saveza, koja se odnosi na pomenute cirkulare, tra-
ži se savjesno i efikasno saveza, prikupljanje podataka k oji iz njih proističu.3
N ajviješteni događaji о javnoj idejnoj polem ici i sazivu Partijskog i Sin­
dikalnog kongresa ozbiljno su zabrinuli reform iste u rukovodstvu pokreta za
Hrvatsku i Sloveniju, u prvom redu PSV i uprave sindikalnih saveza. Nazi-
ranjem nepovoljnih posljedica ко je bi ugrozile njegov dotadanji status od-
lučujućeg faktora u pokrajinskim sindikatima, uslijed nepopularne reformi-
stičke politike, pa makar se ona prikrivala federalističkim organizacionim
okvirom, PSVHiS je odmah po njegovom zakazivanju krojilo planove koji­
ma bi uticalo na odlaganje oba, a prvenstveno Sindikalnog kongresa. U tom
cilju, 12. marta je održana Vanredna sjednica PSV posvećena tom pitanju.
Podaci о stavovima i zaključcima usvojenim na toj Sjednici nijesu poznati.
Zna se da je s nje upućen predlog 10 CRSV da se saziv Drugog sindikalnog
kongresa održi.4 Pošto ni taj dokumenat nije sačuvan, о njemu saznajemo iz
drugih izvora. Naime, nedjelju dana kasnije, Gejza Brudnjalc, glavni ideolog
refermizma, odnosno zagovarač federalizma u pokrajinskom sindikalnom pok­
retu, objavio je jedan članak u N o v o j istini, u kojem iznosi m otive zbog

1 Радничке новине, бр. 51, 3. I l l 1920, Saziv sindikalnog kongresa.

2 Isto, 18. I l l 1920, br. 65, Većima i centralama sindikata.
3 Isto.
4 Nova istina,' 18. I l l 1920, br. 66, Zapisnik sa Izvanredne sjednice PRSV za
Hrvatsku i Slavoniju.

51
kojih bi, po njegovom m išljenju, trebalo odložiti Partijski, posebno Sindi-
kalni kongres. Gotovo s preciznošću, već tada je predosjećao da će najavljeni
ideološki obračun između đviju struja u rulcovodstvu pokreta imati nepovo-
ijan ishod za umjerenu, centrumašku grupaciju, čiji je bio istaknuti akti-
vista. Živeći pod tom im presijom , u sporazumu sa 10 PSVH iS, smišljeno je
radio na odgađanju zakazanih Kongresa. U toj nam jeri pokušao je da 10
CRSV nametne svoje lične stavove sa prikrivenom političkom pozadinom,
dokazivanjem nesazrelosti uslova da se Sindikalni kongres održi u zalcazano
vrijem e.
U svojem napisu Brudnjak najprije postavlja pitanje pogodnosti uslova
za održavanje Partijskog kongresa. Po svojoj važnosti, kaže on, svaka od
tačaka dnevnog reda Kongresa zaslužuje da se о njoj najm anje jedan dan
vodi diskusija. Do pravilnih legitimnih rješenja о svakom pitanju pojedinač-
no može se, po njegovom mišljenju, doći ako na Kongresu budu zastupljene
sve partijske organizacije u zem lji. Tu se međutim, odmah javlja problem
obezbeđenja materijalnih troškova. Sasvim je sigurno, piše on dalje, da u
konkretnoj situaciji sve partijske organizacije neće b iti u stanju da stvore
novčana sređstva i pošalju svoje delegate na Kongres. Razlog je u tome, što
su recimo, organizacije u Hrvatskoj, a i u drugim pokrajinama, materijalno
iscrpljene u agitaciono-političkim pripremama za opštinske izbore i u dru­
gim akcijama. Osim toga, kaže Brudnjalc, predstoje i izbori za Ustavotvorenu
skupštinu, za koje takođe treba stvarati m aterijalne rezerve. S druge strane,
prema brojn oj snazi članstva partijskih organizacija, samo iz Hrvatske i Slo-
venije trebalo bi da dođe na Kongres око 100 delegata, za k o je bi minimalni
troškovi iznosili do 150.000 kruna. Radi se dakle, о pozamašnoj sumi. Troš-
lcove svojih delegata m orale bi snositi mjesne partijske organizacije. One
pak, za to nemaju sredstava. Jedino rješenje on vidi u tom e da se prom ijeni
ključ izbornosti u partijskom statutu, odnosno da se smanji broj učesnika
na Kongresu. Konstatujući samo taj problem on ne zauzima svoj stav о to­
me ко treba da ga riješi. Navedene podatke Brudnjak predočava samo zbog
toga da bi, putem upoređenja, potencirao, s m aterijalnog stanovišta. nepo-
voljne uslove za održavanje Sindikalnog kongresa. Shodno tome, on dalje
razvija svoju misao i kaže da partijsko članstvo u Hrvatskoj i Sloveniji čini,
otprilike, osminu sindikalno organizovanog radništva. Prema tome, iz ove
pokrajine bi na Sindikalnom kongresu trebalo da učestvuje 750— 800 dele­
gata, a iz cijele zem lje oko 2.000. Problem se, po njegovom mišljenju, postav­
lja dvojako. Prvo, u tako glomaznom brojnom sastavu Kongres ne bi mogao
uspješno da radi. Drugo, novčana isredstva (oko 1,000.000 kruna) za troslcove
delegata nije moguće obezbjediti, je r su ona utrošena u svakodnevnim ta-
rifnim borbama. Brudnjak smatra da je izlaz u prom jeni odredaba Pravila
CRSV, koje se odnose na sistem izbora delegata. Tu odredbu u Pravilim a tre­
ba regulisati tako, da se umjesto na 200, na svakih 500 članova bira jedan
delegat, ili da pojedini delegat ima vise glasova. Po tom ključu, na Kongresu
bi iz Hrvatske i Slavonije m oglo uzeti učešće oko 50 delegata. Postavlja se
zatim pitanje: ко je ovlašćen da vrši reviziju Pravila koja je donio Kongres.
Ovdje Brudnjak dovodi svoju misao do kraja, konstatacijom da IO CRSV
na to nema pravo. Slijedi njegov zaključalc da bi za to bila kompetentna je ­
dino Opšta sindikalna konferencija na kojoj bi, pored centralnog i pokrajin-
skih sindikalnih vijeća, trebalo da budu zastupljene uprave svih pokrajinskih
sindikalnih saveza. „O vo je jedino” , kaže Brudnjak, „(za sada) moguće." Pro­
blem se pak tim e ne iscrpljuje, je r Brudnjak smatra da ni opšte okolnosti
u pokretu nijesu sazrele da se Kongres održi u zakazano vrijem e. Jedan od
razloga je u tom e što je zakazan istovremeno s partijskim , što znači da bi
na oba zasijedanja učestvovali gotovo isti delegati, sem neznatnih izuzetaka
,,pa onda ni jedan kongres uredno i svrsishodno ne bi radio” , pogotovu ako

52
se uzme u obzir da su se funkcioneri, zbog prirode poslova, u oba pravca
već specijalizirali. Uz to, tvrdi on „ovaj kongres (prema dosadašnjem dnev-
nom redu), ne bi zapravo ni bio nužan.” Da bi uspješno obavio svoj zadatak
i dao realne smjernice daljem razvitku Sindikalnog pokreta, m oralo bi mu
predhoditi „tehničko ujedinjenje” strukovnih saveza. Bez ostvarenja tog i
ostalih predhodnih uslova, Kongres ne bi mogao da donese odgovarajuća
rješenja koja se od njega očekuju. Zato umjesto Kongresa on predlaže da se
održi Sindikalna konferencija koja najprije treba da riješi sva sporna pita-
nja, pa tek onda da se sazove Drugi sindikalni kogres.5
Na prvi pogled Brudnjakovi razlozi djeluju bezazleno i dosta u vjerljivo.
Pokret se, istina, suočavao s rnaterijalnim problem om u pogledu obezbeđenja
troškova delegatima za kongrese. Ali, Brudnjak je, očevidno, taj problem
predimenzionirao. Što se tiče ostalih pitanja о kojim a govori, on ih prika-
zuje nerješivim za dogledno vrijem e, usljed odsustva odgovarajućih uslova.
N jegovi razlozi bili su, međutim, tendenciozni i vješto sračunati. Iz njih
izbija tvrdina otpora PSVH iS prema sazivu Sindikalnog kongresa i ujedinje­
nja sindikata na centralističkoj platform i iz poznatih političkih motiva. Piš-
čeva misao da treba izbjeći održavanje oba kongresa u isto vrijem e, kako
„jedan drugom ne bi smetali", u stvari je navještavanje о potrebi političke
neutralizacije sindikata od Partije, ideje koja je medu reform istim a u sin-
dikalnom pokretu Hrvatske bila prisuta kad im je prijetila opasnost gublje-
nja pozicija u Partiji. N a isticanje te parole centrumaše je prisiljavala ne-
povoljna situacija koja je nagovještavala njihov neizbježni slom na političkom
polju. Agitaciono-politički rad u organizacijama na terenu i kretanje rad-
ničke klase ulijevo, nezadovoljne dotadašnjom politikom vođstva, centrumaši
su sve snažnije osjećali. Taj proces k o ji su tada javno prećutkivali oni po-
m inju u svojim spisima nastalim nekoliko mjeseci kasnije, kad su doživjeli
politički poraz i bili gotovo sasvim izolovani od daljeg ozbiljnijeg uticaja na
pokret.
U svojim antikomunističkim člancima, pisanim poslije Vukovarskog kon­
gresa, Brudnjak je vise puta to pominjao. Osvrćući se na rad PS V H iS u pe-
riodu od Kongresa ujedinjenja na ovamo, ističe kako je on svoje djelovanje
prilagodio postojećim političkim i ekonomskim prilikama. Takav pravac ra-
da, naročito u unutrašnjosti, ometan je „od raznih savezima neodgovornih
elemenata” , što je unosilo nemir i haos u sindikalnim organizacijama. Na to
je, kaže on, PSV odgovaralo uvođenjem veće kontrole koja bi obezbijedila
poštovanje rukovodstva, sprovođenje odluka sindikalnih foruma i održavanje
discipline na odgovarajućoj visini. U sporazumu s PSV, uprave sindikalnih
saveza morale su to „učiniti da očuvaju sindikalni pokret od nepotrebnih
pokreta i progona” . Osobita pažnja posvećivala se tome, je r se nije smjelo
dozvoliti „da nekoliko političkih avanturista pomoću ratom stvorenih prilika
i jednog dijela još neupućenih i dosta nezadovoljnih — stvaraju iz saveza
svoje političke form acije, a gurajući neupućene napred. Pokrajinski sindikal­
ni savezi nijesu sm jeli rizikovati da se pretvore u društva crvenog krsta, ko­
ja de „voditi brigu za ranjene i m rtve” .6
U drugom članku iz tog vremena, piasnom na istu temu, Brudnjak kaže,
da je zbog zastupanja stanovništva о federalizmu i autonomizmu došao ,,u
velike sukobe s upravama pojedinih saveza (i) članovima saveza” . On tvrdi,
zatim, da ga od stvorenih ubjedenja niko nije mogao odvratiti, čak ni pod
cijenu gubljenja ugleda u radničkim redovima. Sindikalne konferencije о
ujedinjenju, piše on dalje, redovno su ga razočaravale, zbog velikih prepre-

5 Isto, 18. I l l 1920, br. 66; Grada/11, 206—207, (u skraćenom obliku), G.

B r u d n j a k , Nasi kongresi.
0 Isto, 6. V III 1920, br. 87; Građa/II, 259—260 (u skraćenom obliku), G.
B r u d n j a k , Ujedinjenje sindikata и Jugoslaviji.

53
ka koje su pratile njihov rad. Najteže mu je, pri tome, padalo što su „čisti”
(kako je nazivao komuniste), rovarili iza kulisa protiv stavova vođstva, koje
je problemu ujedinjenja prilazilo s realnih pozicija.7
T i događaji ostali su Brudnjaku u neprijatnoj uspomeni. Zato ni u jed­
nom pokongresnom antikomunističkom napisu nije propustio priliku da se
na njih osvrne. Gotovo redovno od obraća pažnju na to da su se davno prije
Kongresa u Vukovaru dogadale stvari u mnogim podružnicama pokrajine, „ко-
je u jednoj jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji ne bi smjela b iti” . Razni, kako
ill on naziva, „tamni tim ovi” unosili su razdor u organizacije i podstrekivali
ih protiv odgovornih ljudi, šireći glasove da rade protiv ujedinjenja sindikal­
nog pokreta u zem lji. Та propaganda, priznaje Brudnjak, imala je veliki
efekat.8
Svoje optužbe protiv intenzivne komunisticke akcije u sindikatima Hr-
vatske i Slavonije, pojačane u proljeće 1920. godine, Brudnjak završava slje-
dećim navodom: „N ekoliko mjeseci pred kongres (u Vukovaru — DŽ) počelo
se oprezno rovariti po mjesnim podružnicama naših saveza, a od ljudi koji
su silom i na podmukli način htjeli stvoriti situaciju za vođenje svoje politike,
koju naša pokrajinska vodstva nisu litjela voditi, naprotiv su to energično
suzbijali kao štetno po radnički pokret u tim prilikama. Rovarenje išlo je sve
dalje pod firm om za ujedinjenje, a faktično se stvaralo raspoloženje protiv
svih vodstava u Zagrebu, da se stvori umjetna većina za kongrese.” 9 Prema
podacima iz pomenutih Brudnjakovih napisa vidi se da PSV za Hrvatsku i
Slavoniju, odkad je došlo na čelo sindikalnog pokreta, nije izlazilo iz okvira
starih metoda rada koji su karakteristični za predratno doba. U svojoj sušti-
ni, njegova politika bila je antirevolucionarna, cija je praksa sve vise naila-
zila na otpor sindikalno organizovanog radništva u pokrajini.
Odnosi u radničkom pokretu zemlje, poslije Februarskog plenuma cen-
tralnih instanca, nalazili su se pred značajnom prekretnicom, bar u pogledu
jasnog diferenciranja dviju struja u rukovodstvu. Otpor protiv reformizm a
prodirao je u sve pore života, u sve radniöke organizacije. Borba je povedena
na širokom frontu i dobila oštri vid naročito u H rvatskoj, gdje su se dotadas-
nja vođstva, opteređena reformizm om , sukobila sa članstvom u organizacija-
ma, na čijem su čelu stajala.
Тек kad se sagleda karakter reform izm a i vidovi njegovog ispoljavanja,
postaje jasno zašto je PSVHiS insistiralo na odlaganju Drugog sindikalnog
kongresa, isticanjem razloga о „nesazrelosti” uslova za njegovo održavanje u
vrijem e kad je bio zakazan. Osnovna njegova intencija bila je usmjerena na
spasavanju sindikata od prelaza u ruke komunista. To su pravi razlozi za
koje je Brudnjaku tada nedostajalo kuraži da ih javno iznese.
S obzirom na politiku koju je PSVH iS do tada vodilo u sindikatima
pokrajina, njegovi zahtjevi, upućeni IO CRSV, u pogledu odlaganja Drugog
sindikalnog kongresa, nijesu bili iznenađujući. Otuda su prilozi i Brudnjakovo
obrazloženje kod mandantora saziva Kongresa naišli na hladan, rezervisan
prijem. Ipak, da se ne bi operisalo s podatkom da su apriori odbačeni, 10
CRSV je usvojio sugestiju о prom jeni ključa za izbor delegata i riješio da
se, umjesto na 200, na svakih 500 članova bira jedan delegat. О tome su pok­
rajinska sindikalna vijeća i uprave sindikalnih saveza obaviješteni 7. maja
zvaničnim aktom, uz obrazloženje, da je ta prom jena učinjena na predlog

7 Isto, 6. V III 1920, br. 87; Građa/ll, 265—266, (u skraćenom obliku), G.

B r u d n j a k , Ujedinjenje sindikata и Jugoslaviji.
8 Isto, 13. V III 1920, br. 88, G. Brudnjak, Čisti ruše jedinstvo strukovnog
pokreta.
9 Isto, 20. V III 1920, br. 89; Građa/II, 268—270, (u skraćenom obliku), G.
B r u d n j a k , Ujedinjenje sindikata и Jugoslaviji.

54
PSVHiS, koje je podvuklo, da iz finansijskih razloga, njegove organizacije
ne mogu poslati na Kongres onoliko delegata koliko imaju pravo.10
To je bio jedini „ustupak” 10 CRSV, učinjen u pogledu zahtjeva PSVH iS
i njegovog eksponenta, Brudnjaka. Ostajući, dakJe, pri odluci Februarskog
plenuma u vezi s tim pitanjem, 10 centralne sindikalne instance stupio je
u akciju oko ažuriranja kongresnih priprema. U tom cilju ovaj organ je
prikupljao i sređivao m aterijale za izradu kongresnih dokumenata kao po-
lazne osnove u određivanju i razradi svih vidova djelovanja i zadataka sindi-
kata u predstojedem periodu njihove aktivnosti. Osim izvještaja о radu, K on ­
gres je trebalo da razmatra i odlučuje о ujedinjenju, akciji i taktici i rad-
ničkom zakonodavstvu. Na sve ove teme pripremani su posebni referati. K o ­
liko je do sada poznato, bio je napisan referat о ujedinjenju i izrađen pred-
log rezolucije о akciji i taktici. Tekst pomenutog predloga rezolucije bio je
objavljen u Радничким новинама. Za referat о ujedinjenju zna se samo da
je bio napisan, ali nije sacuvan u rukopisu, niti pak objavljen. Taj referat
bio bi kao dokumenat interesantan i značajan za osvjetijavanje mnogih pi-
tanja iz odnosa u sindikalnom pokretu za period na koji se odnosio. Nedos-
tatak tog referata, posebno u pogledu ujedinjenja, u nekoliko nadoknaduje
izveštaj о radu sindikalnog pokreta u Bosni i Hercegovini za 1919. godinu,
u kojem je znatan dio prostora posvecen tom problemu. Govoredi о tom
pitanju pisac izvještaja, Franjo Raušer, ističe da je rad na ujedinjenju, „koji
su naše organizacije smatrale prvim i najvažnijim zadatkom", zapinjao na
svakom koraku, tako da ni do tada (u vrijem e kad je izvještaj pisan) sve
sindikalne organizacije nijesu uspjele da ga odjelotvore, ili su ga ostvarile
djelim ično i nepotpuno. Iznosi zatim podatke о rezultatima rada postignu-
tim na tom polju. Prepreke koje su zaustavile proces ujedinjenja bile su,
kaže izvjestilac, principijelne prirode, a onda su se na to nadovezivale i
druge, sporednije teškoće. U prvom planu eksponirali su se načelni sukobi,
koje je, pri postojedem stanju stvari, gotovo nemoguce savladati. On otvore-
no ne kaže, ali se iz njegovog izlaganja može zakijučiti, da se jaz u vezi s
problem om ujedinjenja da premosti samo ako dođe do smjene rukovodstva
jednog od dva pravaca. lnace, ni Drugi sindikalni kongres, ako se ovaj uslov
ne ispuni, neće uspjeti da riješi pitanje ujedinjenja. Centralno pitanje oko
kojeg su se lom ila koplja u proteklom periodu, u praksi je svodeno na spor
oko organizacionog oblika. Radi se upravo о dva antagonistička principa (cen-
tralizam i federalizam), k o ji se međusobno isključuju, je r su nepom irljivi.
Izm eđu ta dva ne postoji i neko srednje rješenje prihvatljivo za ob ije strane.
Pošto je to pitanje postalo G ordijev čvor, piše Raušer, prirodno je da su se
onda ispoljile i druge sporedne teškoće koje su ga pratile i komplikovale,
kao pitanje sjeđišta centrala i slično. On zatim konstatuje da nastali sukobi
„im aju svoj korijen u raznolikorn posmatranju stvari", imaju dakle idejno-po-
litičku sadržinu. Federalističko shvatanje о ujedinjenju u pojedinim pokrajina-
ma m oglo je da egzistira stoga što proletarijatu nije bila dovoljno jasna njego-
va politička pozadina. Centralističko ujedinjenje on pak vatreno brani, smatra-
jući ga nenadomjestivim u datoj situaciji vidjeći u njemu okvir koji Stiti
zvanična ljevičarska shvatanja, zanemarujudi pri tome njegovu birokratsku
suštinu njegovo dirigovanje iz centra. Stoga on ističe da su pojedina vođstva
mogla da se. suprotstavljaju centralizmu zato što su iskrivljavala njegov pra-
vi smisao i značaj. Takođe se, naglašava pisac, ne sm ije izgubiti iz vida uticaj
buržoaske ideologije na. federalističku struju, koja je oslonac za svoje stavo-
ve tražila u negativnim unitaristickim tendencijama državnog centralizma, ali
ne kaže i to da je centralistidko shvatanje iza kojeg su stajali ljevidari tako-
đe plod uticaja buržoaske hegemonistidke ideologije, odnosno da se sa gle-
dišta komunista u tom pogledu nije razlikovalo od buržoaskog centralističkog

10 Радничке новине, бр. 132, 2. VI 1920, Saziv sindikalnog kongresa.

55
 prilaza tom pitanju. О tome Raušer piše: „ I pošto se u izvjesnim pokraji-
nama stvara štimung federalizma u buržoaskim partijama, tom e štimungu
podležu i neki proleteri, pošto je centralizam predstavljen kao jaram koji
sputava razvitak i slobodu.” To su, po Raušerovom mišljenju, osnovni uzroci
zbog kojih je bilans rada na ujedinjenju sindikalnog pokreta u zem lji neza-
dovoljavajući.n Kao što se vidi, Raušer je samo konstatovao posljedice, ali
nije mogao da ocijeni i utvrdi prave uzroke k oji su paralisali akciju ujedi­
njenja sindikalnog pokreta.
U predkongresnoj aktivnosti, mandator ujedinjenja je dao značajan pu-
blicitet centralističkom obliku ujedinjenja kao shvatanju о organizacionom
obliku ustrojstva pokreta iza kojeg su stajali ljevičari. Cjelokupna ljevičar-
ska štampa prilazila mu je iz tog okvira, što se vidi iz nekoliko napisa, koji
su izlazili uoči priprem a Drugog sindikalnog kongresa. U svojem prilogu tom
pitanju sekretar CRSV Pavlović analizirajući ekonomsku situaciju u zem lji
i položaj radničke klase dokazivao je da bez ujedinjenja sindikata nema pros-
periteta ni uspješnih klasnih akcija. U snažnom hrvanju s kapitalizm om koji
centralizuje svoja sredstva, metode i oblike eksploatacije, mogu da izdrže oni
sindikati icoji će iz defanzivne akcije za održavanje životnog minimuma, pri-
jedi u ofanzivni napad za sticanje ekonomskih prava i političkih sloboda. T o
se može postići jedino čvrstom konsolidacijom sindikalnih organizacija, je-
dinstvenim otporom od kojeg klasni neprijatelj treba da zazire. Jugosloven-
ski sindikati bili su lišeni takve mogudnosti koja se razbijala u seperatnim,
izolovanim akcijama. Partilcularizam u pogledu tarifnih i drugih klasnih pok­
reta i oslanjanje na maglovitu tradiciju je, po njegovom m išljenju, negacija
uspješne klasne borbe u savremenim uslovima. „Zločin je ” , m isli Pavlović
„sada govoriti о nekim istorijskim uslovima specijalnog razvijanja i pokra-
jinske odelitosti sindikata. . . zločin je prema radničkoj klasi zavoditi je pu-
tem k oji vodi u izolovanost sindikalnih grupa jedne od druge." U vrijem e kad
buržoazija centralizuje sredstva i snage protiv radničkog pokreta „socijalis-
tički sindikati ne smeju prenebregnuti svoje interese u jedinjenja” .12
U jednom članku о akcionoj ulozi sindikata, čiji je pisac, po svoj prilici,
opet Pavlović, kaže se, da u Jugoslaviji uopšte nema ofanzivnih sindikata, i
razumljivo, da ih kod stanja njihove unutrašnje razbijenosti ne m ože ni biti.
Svoju misao о tom e on je zaključio: „ . . . glavni je uzrok u tom e što su oni
još razjedinjeni i što vode još uvek samo svoje lokalne brige i staranje.” 13
Svoje gledište о negativnim posljedicama, koje su proizvod svodenja cje-
lokupne sindikalne aktivnosti u proteklom periodu u pokrajinske, često još
uže — lokalne olcvire, Pavlović je još reljefn ije izrazio u svojem predlogu
rezolucije о akciji i taktici Drugom sindikalnom lcongresu. U sljed teške, vi-
šestruke složene ekonomske krize, propraćene naviranjem novih masa u or­
ganizacije, u mnogostručnim finansijskim zahtjevima, težnjom za povećanjem
nadnice, ogromnom besposlicom, vrtoglavim rašćenjem skupoće, pojačanom
političkom i socijalnom reakcijom , nameđe se potreba prim jene novih prin-
cipa i metoda klasne borbe u vođenju klasnih akcija. T i problem i su tako
ispreplitani i lančano povezani da ih je moguće samo kompleksno rješavati.
Dotadašnjom taktikom izolovanih parcijalnih akcija, tarifnih pokreta i štraj-
kova ne mogu se rješavati gorudi problem i k oji stoje pred sindilcalnim pok-
retom. Izlaz iz krize koja se svom svojom težinom sručila na radničku klasu
i njene organizacije, lcaže Pavlović, nije ,,u dosadašnjoj našoj štrajkačkoj
dezorganizaciji, koja se provlačila u form i njihove (štrajkačke — DŽ) decen-

11 Glas slobode, 12. V I 1920, br. 123, Franjo Raušer, Izvještaj о radu sindi-
kalnih organizacija u Bosni i Hercegovini u 1919. god.
12 P. P a v l o v i ć , Ujedinjenje sindikata, Borba (socijalistički kalendar za
prestupnu 1920. godinu) 46—47.
13 Радничке новине, 10. i 12. IV 1920, br. 85, Inicijativa u akciji sindikata.

56
 tralizacije” . Anarhija u vođenju akcija, poduprta stihijnošću mase, koštala je
radničku klasu ogromnih žrtava za neznatnu kompenzaciju. Do takve situaci-
je u vođenju tarifne politilce dolazilo je otuda što u zem lji postoji oko 50
manjih i većih sindikalnih centrala, od kojih je gotovo svaka vodila akcije
za svoj račun. Kad bi se, medutim, realnim m jerilim a izrazile utrošcne snage
i sredstva, odmah bi bilo jasno da su bile neracionalne, neefikasne. A li ne posto-
je ni najsumarniji evidentni podaci iz kojih bi se ta proporcija dala ustanoviti.
Sigurno je рак, kaže Pavlović, da postoji veliki raslcorak između utrošenih
snaga u tarifnim borbama i postignutih rezultata, naravno na štetu ovog
drugog elementa. Tom haotičnom stanju moguće je dati pozitivan tok i pra­
vac samo onda „kad sindikalni savezi b u d u . . . i form alno i stvarno ujedinje-
ni” . Na taj smisao ujedinjenja sindikalnog pokreta upućuju, zaključuje Pav-
lović, realni interesi radnicke klase u današnjici.14 Nem a sumnje, Pavlović
dobro uočava posljedice nejedinstvenog klasnog djelovanja sindikalnog pok­
reta u zem lji. On konstatuje, što je tačno, da je los bilans klasne aktivnosti
sindikata posljedica njihove razbijenosti po pokrajinama i u okviru pokra-
jinskih patuljastih sindikalnih saveza. Ali ni on kao, po pravilu, ni ostali
tadašnji ljevičari, ne utvrđuje prave uzrolce te razbijenosti, je r priznaje samo
klasnu komponentu, dok potpuno zanemaruje nacionalnu, a koju su refor-
m isti dobro eksploatisali u pravcu razbijanja klasnog jedinstva pokreta.
U stavovima IO CRSV i njegovog sekretara Pavlovića, PSVH iS je vidjelo
potencijalnu opasnost za svoj položaj. Organizaciono-politička platform a sin­
dikata, za koju su se zalagali ljevičari, bila je u opreci sa shvatanjima PSVHiS.
Odlučiti se za tu platformu, značilo je prepustiti sindikate onim kadrovima
k o ji su bili uvjereni u pravilnost njihove revolucionarne orijentacije. PSV
u Zagrebu nije se pak m irilo s tim pravcem. To se vidi i na m jerama predos-
trožnosti protiv „tamnih tipova” , о čemu je Brudnjak pisao.
Za reform iste je situacija u Hrvatskoj postala osobito nepovoljna posli-
je diskreditovanja centrumaških oportunističkih shvatanja u toku predkon-
gresne diskusije. Suočeni s krizom u koju su zapali, jedino rješenje za pro-
duženje svojeg mandata u rukovođenju pokretom, vid jeli su u odlaganju
Drugog sindikalnog kongresa. Otuda je raniji zahtjev da se, umjesto K on­
gresa održi sindikalna konferencija, mnogo vise dobio u svojoj aktuelnosti
— postao jedina karta na koju su još m ogli igrati. Zato je PSV krajem maja
ponovo sazvao Plenarnu sjednicu koja se bavila ovim pitanjem. Uvodni dio
članka k oji inform iše о toj Sjednici, rezim ira m otive k o ji su još u martu
inspirisali PSV da podnese IO CRSV predlog о odlaganju Drugog sindikalnog
kongresa. Posebno se obraća pažnja na problem m aterijalnih troslcova de-
legatima, štetnost uporednog rada partijskog i sindikalnog kongresa, glo-
maznost i neefikasnost rada — alco bi zasijedao u punom sastavu, zastarje-
lost odredaba u Pravilim a CRSV i ostalim pojedinostim a о kojim a je Brud­
njak pisao. Potom se podvrgavaju kritici odluke CESV о prom jeni ključa
za izbor delegata zato što je donesena bespravno, a i p ri uvažavanju izmjene
da se na svakih 500 članova bira jedan delegat, opet bi prema PSV u Zagre­
bu, broj učesnika na Kongresu bio veliki. Pisac članka zatim prim ećuje da
za Kongres nijesu blagovremeno priprem ljeni referati, rezolucije i drugi do-
kumenti о kojim a bi predhodno trebalo da raspravlja i odlučuje članstvo u
svojim organizacijama. Im ajući navedene i niz drugih elemenata u vidu, stoji
dalje u članku, PSV u sporazumu sa upravama svih priključnih saveza, po­
novo je „uzelo u pretres odluku IO CESV — te jednoglasno zaključilo — da
ponovo pošalje naš prvobitni prijednlog na CRSV i svim pokrajinskim sin­
dikalnim vijećim a” . Predlog je ovom prilikom upućen u obliku energičnog

14 Isto, 3. V I 1920, br. 133, P. Pavlović, Akcija i taktika — Predlog rezolucije

о štrajkovima za Drugi sindikalni kongres.

57
zahtjeva i shodno tome dodaje se: „Dužnost je IO CRSV da te opravdane
želje i prijedloge uvaži” , je r je to navodno u interesu cjelokunog sindikal­
nog pokreta.15
Inicijativa PSVHiS za odlaganje Drugog sindikalnog kongresa, naišla je
na puno odobravanje u SK u Ljubljani, je r su oba organa, u pogledu uje­
dinjenja sindikata, dijelila isto mišljenje. Akcija zagrebačkih sindikalista do-
bro je došla SK da se usprotivi zahtjevima nekih sindikalnih organizacija u
pokrajini, koje su tražile da ovaj forum u svojem domenu pristupi priprema-
ma i izboru delegata za Drugi sindikalni koangres. Organizovano radništvo u
rudarskim revirim a posebno je na to upozoravalo SK koja je, prema sop-
stvenoj odluci od 1. aprila, pristupila CRSV. Odluka IO CRSV od 26. maja,
kojom se nalaže da slovenački sindikati za svako osrednje društvo pošalju na
Sindikalni kongres po jednog delegata,16 svakako je bila taktički potez kojim
je trebalo spriječiti mogućnost naglasavanja, odnosno udruživanja hrvatskih
i slovenačkih zastupnika, koji bi prema brojnoj snazi članstva, imali većinu
na zasijedanju i time cijelom toku rada, sa stanovništa centralne sindikalne
instance, dali negativan obrt. Ovakav stav CRSV išao je, medutim, u prilog
SK. Pozivajući se na direktivu IO CRSV, ona se oduprla zahtjevu onih orga­
nizacija koje su tražile da se delegati u Sloveniji biraju po ključu, koji važi
za ostale sindikalne organizacije u zem lji. Odgovarajući na te zahtjeve. SK,
između ostalog, kaže: „ .. . CRSV u Beogradu naredio je Strukovnoj kom isiji
da obavijesti sve savezne uprave strukovnih sindikata da pošalju po 1 dele­
gata u Vukovar. CRSV u Beogradu, konstatuje se u ime SK, svakako ima
pravilan stav u tom pitanju, je r bi strukovne organizacije Slovenije bile izlo-
žene velikim izdacima, ako bi poslale brojne delegacije” na Kongres koji i
sa manjim brojem delegata može donijeti ista rješenja i odluke kao kad bi
zasijedao u punom sastavu. Odmah iza tog „obrazloženja” iznosi se pravi cilj
takvog rezona, pa se kaže: „P ri svemu tome ne smijemo zaboraviti da Pokra-
jinslca sindikalna komisija u pogledu kongresa stoji na drugom stanovištu.”
To „drugo stanovište” , SK je tada mogla da naglasi dobivši moralnu potporu
PSVHiS. K oliko je zahtjev pokrajinske sindikalne istance u Zagrebu bio do-
bro smišljen vidi se i po tome, što je ona prije ponovnog njegovog isticanja
CRSV uputila pismeni akt SK u Ljubljani, u kojem je izvještavala о predu-
zetom koraku da se umjesto Kongresa održi samo strukovna konferencija
„na kojoj bi se odredila jedinstvena platform a za ujedinjenje pojedinih sin-
dikalnih organizacija.” Posebno se u tom dopisu podvlači: „Ako Beograd
ovim zahtjevima ne bude udovoljio, strukovne organizacije iz Hrvatske i Slo­
venije, uopšte neće slati delegate u Vukovar." Izražavajući svoju punu so-
iidarnost sa zaključcima PSV u Zagrebu, S K sa zadovoljstvom postavlja pi­
tanje: „Sta bi u tom slučaju Slovenci tražili u Vukovaru, nije nam jasno, jer ne-
osporno je, da bi za pojedine naše organizacije svako ujedinjenje bez neposred-
nih naših susjeda Hrvata, bilo apsurdno.” Zagreb je Slovencima, shvaćeno u
prenosnom značenju, mnogo bliži od Beograda. „Zato nas put mora voditi pre-
ko Zagreba za Beograd, a ne obrnuto.” Definitivni stav SK о tome, kaže se
dalje, biće donesen naknadno. Okuražen najnovijom inicijativom iz Zagreba
SK, koji je do tada dosta oprezno taktizirao u reagovanju na izvjesna kre-
tanja uljevo organizovanih slovenačkih sindikalnih radnika, digao je glas pro-
tiv tamošnjih komunista nazivajući ih intelektualcima, studentima i pravci-
ma, s upozorenjem da ne m iješaju prste u sindikalni pokret k oji su sami
radnici stvorili.17 Misao da put iz Ljubljane vodi „preko Zagreba za Beograd” ,

15 Nova istina, 28. V 1920, br. 78; Građa/II, 207—208 (u skraćenom obliku),
Sindikalni kongres ili konferencija?
16 Радничке новине, 10. VI 1920, бр. 139, Svim smdikalnim centralama uje-
dinjenim u CR Sindikalno Veće Jugoslavije.
17 Delavec, 12. VI 1920, št. 24, Strukovni kongres.

58
simbolizovala je podudarnost shvatanja dvaju rukovodstava u pogledu uje­
dinjenja sindikata. Otuda je logičan zaključak S K da bi ujedinjenje slove-
načkih sa ostalim sindikalnim organizacijama u zem lji bez hrvatskih — bilo
„apsurdno".
Spor oko saziva Drugog sindikalnog kongresa dospio je tako u kritičnu
fazu, IO CRSV ni na drugi zahtjev iz Zagreba, о njegovom odlaganju, nije
dalo svoj pristanak. Naprotiv, neposredno iza toga, najviši izvršni organ sin­
dikalnog pokreta, po treći put je objavio poziv sindikalnim organizacijama
za učešće na Kongresu. Iz tog poziva se vidi da 10 ostaje pri svojoj odluci
od 7, maja, da se na svalcih 500 članova bira jedan delegat, a za svaki savez
u Sloveniji, prema zaključku od 25. maja, po jedan izaslanik. Dodato je za­
tim, da će članovi CRSV i opunomoćenici sindikalnih centrala u radu K on ­
gresa, punopravno učestvovati. Prema pozivu, za neke tačke dnevnog reda
konačno su utvrđeni referenti: Pavle Pavlović, kao podnosilac izvještaja i
referent о akciji i taktici (o pitanju u jedinjenja18 još se nije znalo ко će biti
referent), Mihailo Todorović, sekretar Radničke lcomore, određen je za re-
ferenta о radničkom zakonodavstvu.19 Na kraju, umoljavaju se organizacije
koje to još nijesu učinile, da izaberu delegate za Kongres i о tome, najma-
nje 10 dana prije održavanja Kongresa, obavijeste 10 CRSV.20
О ostajanju pri svojoj rani jo j odluci, о ovom pitanju IO CRSV je pis-
meno obavijestio PSVHiS prije ponovljenog poziva sindikalnim organizaci­
jam a za Kongres. U prilog odgovora na poslednji zahtjev pokrajinskog sin­
dikalnog rukovodstva u Hrvatskoj, dostavljen je referat о ujedinjenju i pred-
log rezolucije о akciji i taktici.
Stavljeno pred savršen čin PSVHiS, zasvalo je 6. juna plenarnu sjednicu i
svoj, u dva maha ponovljeni zahtjev о odlaganju Kongresa, postavilo u ulti-
mativnom obliku. Sjednici su prisustvovali članovi svih priključenih saveza,
osim onih koji su bili službeno odsutni. Na dnevnom redu bilo je samo pita­
nje saziva Drugog sindikalnog kongresa. Izvještaj о radu na ujedinjenju za
protekli period podnio je sekretar PSV, Ovčariček. U najopštijim kontura-
ma on je dao pregled aktivnosti, veza i odnosa koji su pratili rad na ujedi­
njenju do tada, Po onome što je istakao došlo je, u pogledu ujedinjenja, do
niza nepredviđenih teškoća na koje se, u vrijem e održavanja Prvog sindikal­
nog kongresa, nije računalo. Naveo je zatim podatak da su poslove oko uje­
dinjenja na Prvom kongresu „većim dijelom preuzeli beogradski savezi” . Na
konferencijama i pregovorima za ujedinjenje došlo je do razmimoilaženja
zbog različitog tumačenja Pravila CRSV. Za nepravilne stavove on optužuje
beogradske saveze, s čije strane je isticana „napadno samo njihova visoka
klasna svijest, a prema tome pravo na preuzimanje centrala” . Na to se, pre­
ma izvjestiocu uvijek stavljao akcenat uz zanemarivanje „objektivnih okol-
nosti” za određivanje sjedišta centrala. Nesporazumi su nastajali i po nizu
drugih pitanja (zahtjevi za paritetno,odnosno proporcionalno zastupstvo itd.),
,,te zato nije ni bilo uspjeha” . Iako su njegovi navodi uistinu stajali, referent
nije iznio ono što se krilo iza fasade sporova oko organizacionog oblika. Kon-
statovao je samo posljedice, a prave uzroke je posve zanemario. Ali, zato je

18 Najprije je bilo odlučeno da za ovu tačlcu dnevnog reda referenta odredi

PSVHiS. Pošto se ovaj organ eksponirao kao protivnik saziva Drugog sindikalnog
kongresa, odbio je ovu ponudu. Радничке новине, бр. 139. 10. VI 1920. Svim sin­
dikalnim centralama ujedinjenim u CR Sindikalno Veće Jugoslavije).
10 Prema ranijem rješenju, trebalo je da о ovom pitanju referiše Raušer,
Naknadno je, međutim, odlučeno da setaj referat povjeri Mihajlu Todoroviću,
sekretaru Radničke komore, vjerovatno zato što je Raušer pristupio centruma-
šima (Раднички новине, 10. VI 1920, бр. 139, Svini sindikalnim centralama ujedi-
nejnim u CR Sindikalno Veće Jugoslavije).
20 Радничке новине, 10. V I 1920, бр. 139, Svim sindikalnim centralama uje­
dinjenim u CR Sindikalno Veće Jugoslavije.

59
posebno podvukao: „M i osjećamo potrebu rada sa Slovencima, je r о njim a
a bez n jili se ne može rešavati. M i” , nastavio je on, „insistiramo na punu sa­
radnju s njima.” Da bi apostrofirao pravilnost tog stava, naglasio je, kako
su slovenački sindikati prihvatili platform u ujedinjenja. U daljem izlaganju
napao je cjelokupnu politiku rada na ujedinjenju, koju su udruženim snaga-
ma vodili srpski i bosanski sindikati i njihovi privjesci iz Vojvodine i Dal-
macije. Delegatima iz Hrvatske i Slovenije preostajalo je, rekao je Ovčariček,
da se na gotovo svim održanim strukovnim kongresima jedino pokore nji-
hovoj volji, našto oni nijesu m ogli pristati. Izvjestio je zatim prisutne о
sudbini inicijative PSV о odlaganju Drugog sindikalnog kongresa. Predlog
je, istakao je on, u oba maha neosnovano odbijen. Um jest о da se uvaži tek
sada nam se „dodelju je referat о ujedinjenju. To je prekasno.” Prikazujudi
presjelc odnosa о ujedinjenju, sa stanovišta s kojeg mu je prilazio, izveo je
zaključak da je u datoj situaciji jedino moguće sazvati sindikalnu konferen-
ciju na kojoj bi trebalo da se donese odluka о održavanju Kongresa, usta-
novi dnevni red, odrede referenti za pojedine njegove tačke, izaberu komisi-
je i izvrše izmjene u Pravilim a о ključu za izbor delegata. Sva ta pitanja,
međutim, lakše se mogu riješiti ako se na Konferenciji postigne sporazum
о platform i ujedinjenja strukovnih saveza, bez čega se ne bi ninakakav
stvarni uspjeh m oglo računati. A to je baš suštinsko pitanje, kojim Konfe-
rencija treba da se bavi i nađe najadelcvatnije rješenje. Završavajući svoje
izlaganje, Ovčariček je zaključio da svi ti i drugi elementi govore u prilog
odlaganju Drugog sindikalnog kongresa. U ime IO PSV, predložio je zatim
sljedeću rezoluciju: „1. Da se odgodi sindikalni kongres, a poslije partijskog
kongresa u Vukovaru da se održi sindikalna konferencija prema ranijem
predlogu ovog Vijeća. 2. Da se na ovakvu sindikalnu konferenciju sazovu i
sindikati Slovenije. 3. Ovo V ijeće ne može prim iti referat i rezoluciju za
kongres, nego će na sindikalnoj konferenciji izneti svoje gledište i predlog
о tom pitanju. 4. N e uvaži li se ovaj zaključak sazvanom kongresu prisus-
tvovati ne m ožemo.”
О predlogu rezolucije povedena je potom diskusija u kojoj je učestvo-
valo više članova. Samo su se predstavnici Saveza saobraćajnih i transpor-
tnih radnika i službenika Jugoslavije, usprotivili tom predlogu. Prilikom
glasanja о rezoluciji za nju su se izjasnili svi osim četiri prisutna zastupni-
ka pomenutog Saveza (Krekić, Pavićević, Murgić i Blažeković).21
Komentarišući zaključke Sjednice glavni izvjestilac, Ovčariček, još jed ­
nom je podcrtao nepovoljnost uslova za održavanje Sindikalnog kongresa,
sve dotle dole se ne izvrši „tehničlco ujedinjenje sindikalnih saveza, dakle
ujedinjenje analognih pokrajinskih strukovnih sindikata za cijelu zemlju,
uključujući tu i slovenačke organizacije, koje su priznale platform u ujedi­
njenja, usvojenu na Prvom kongresu i izrazile spremnost da pristupe osta-
lom sindikalnom pokretu u okvirim a jugoslovenske države” . Uspješan budući
rad na ujedinjenju, smatra on, zavisi od toga koliko će Sindikalna konfe­
rencija uspjeti da ukloni nagomilane smetnje, ušto on polaže određene na-
de. Zanim ljivo je da je sve razlike о kojim a je govorio na kraju Ovčariček
ipak htio da ublaži, da im da sporedniji značaj zato što „Principijelnih raz-
lika ne p o s to ji. . . postojalo je tek podcjenjivanje jednog odjela pokreta od
drugog” , što se obostranim razumijevanjem može prevazići.2® Međutim, kao
što je poznato, te razlike su bile upravo principijelne prirode i nije ih bilo
moguće uskladiti.

21 Nova istina, 11. V I 1920, br. 80; Građa/II, 208—209 (u skraćenom obliku),
Plenarna sjednica Pokrajinskog Radničkog Sindikalnog Vijeća.
22 Radnik, br. 2. 10. V I 1920; Građa/II, 209; (u skraćenom obliku), Plenarna
sjednica Radničkog Sindikalnog Vijeća.

60
 Na kraju zasijedanja je riješeno da se zaključak formulisan u rezolu-
c iji odmah dostavi 10 CRSV i pokrajinskim sindikalnim vijecim a.23
Poslije kategoričkog zaključka posljednje Plenarne sjednice PSVHiS, о
kojem je zvanično izviješten 10 CRSV se našao u delikatnoj situaciji. Isis-
tirati i dalje na održavanje Kongresa u atm osferi zategnutih odnosa s PSV
HiS, uz kojeg je čvrsto stajala SK u Ljubljani, značilo je osuditi Kongres
na neuspjeh. Mada je dio sindikalno organizovanog članstva u dvjem a pok-
rajinama bio nezadovoljan politikom vođstva, ipak ni taj dio n ije bio do-
voljno organizaciono-politički i psihološki spreman da definitivno raskine sa
svojim funkcionerskim kadrom, opoziciono opredijeljenim prema CRSV i
njenoj politici. Za jedan takav poduhvat, pored postojanja dobre volje, tre-
balo je priprem iti i odgovarajuće organizaciono-političke instrumente s ko-
jim a se, u tom trenutku, nije raspolagalo. To je bilo u toliko teže što su
i'eform isti najvažnije konce sindikalne politike držali u svojim rukama, te
otuda uslovi za jednu takvu, zamašnu akciju nijesu bili sazreli. Osim toga,
polovina članova u samom 10 CRSV, bila je opredijeljena za centrumaški
politički pravac. N eki su se za reform izam već otvoreno b ili izjasnili (Vlado
Ostojić i M ilorad Belić), nelci su još bili pritajeni (Dušan Cekić, Miloš Ilić i
Negoslav Ilić). Iako su oni tada i kasnije bili pobornici centralizma, ltomu-
nisti u 10 (Pavle Pavlović, Lazar i Dragica Stefanović, Gavro Predojević, M i­
lorad Barajević, Ivan Čelović i Dragom ir Marjanović) nijesu u njih više
m ogli im ati povjerenja. To su bili prisutni činioci s kojim a se m oralo ra-
čunati. Те tešlcoće komuniste u 10 CRSV, u pogleđu preuzimanja sindikata
u svoje ruke, nijesu obeshrabrivale je r je radnička klasa sve više prilazila
uz njih. Reform izam je već tada bio doživio težak udarac. Pa ipak, trebalo
je sačekati političku likvidaciju pobornilta ove struje u najvišim organima
pokreta. Otuda su tekući politički događaji i predstojeći Partijski kongres
b ili u središtu zbivanja. Stanovište komunističke struje, koja je imala podrš-
ku većine organizovanog proletarijata, trebalo je legalizovati na najvišem
nivou, opravosnažiti ih odlulcama i dokumentima Partijskog kongresa. Tre­
balo je, dakle, političku platform u Partije očistiti od prim jese reformizma,
postaviti tem elje idejno-političkom jedinstvu i izabrati homogeno komunis-
tičko rukovodstvo. Od rjeäenja tih pitanja, od snaga koje će udariti osnovni
pečat cjelokupnom daljenjem razvitku pokreta, od ishoda Partijskog kon­
gresa uopšte, zavisio je i proces daljih odnosa u sindikatima i svim domeni-
ma njihovog rada, je r su sindikati bili revolucionarna rezerva Partije i tre­
balo je da se kreću stazom koju im je ona utirala. Suočeni s tim realnim
okolnostima, lcomunisti u 10 CRSV, donijeli su odluku da se ovaj organ
povinuje ultimatumu PSVH iS da se, prema njegovom zahtjevu, umjesto
Kongresa, održi Sindikalna konferencija.
Konačno rješenje о tom e doneseno je na Sjednici 10 CRSV, održanoj
11. juna u Beogradu, poslije razmatranja kategoričnog stava PSV u Zagrebu,
Sjednica je donijela jednoglasnu odluku: „1. da se drugi sindikalni kogres
odloži za sada na neodređeno vreme; 2. da se 23, 24. i 25. juna održi u Vu­
kovaru, umesto zakazanog kogresa; plenarna sednica Centralnog radničkog
Sindikalnog Veća; 3. da se na tu sednicu pozovu sekretari — tj. samo po
jedan izaslanik svake sindikalne centrale; 4. da ta šira sednica raspravi prak-
tična pitanja organizacije i ujedinjenja i, eventualno, odluči о ponovnom
sazivu kongresa u idućim mesecima." N a bazi ove odluke, odmah su obavi-
ještene sindikalne organizacije u Bosni i Hercegovini, Vojvodini, Dalmaciji
i S rbiji da ne šalju svoje delegate na Kongres k oji se odlaže, odnosno da svi
sindikalni savezi pošalju po jednog svojeg izaslanika „па ovu širu plenarnu
sednicu.” Oni sindikati čiji su funkcioneri članovi pokrajinskih ili Central-

23 Nova istina, br. 80. 11. V I 1920; Građa/II, 208—209 (u skraćenom obliku),
sjednica Pokrajinskog Radničkog Sindikalnog Vijeća.
nog sindikalnog vijeća, ako to posebno ne žele, ne moraju slati svojeg pred­
stavnika. Organizacije se, na kraju, umoljavaju da se pridržavaju rješenja
poslednje Sjednice 10.24
Ovom najnovijem događaju je SK za Sloveniju pridavala veliki značaj.
Uspjeh koji je postiglo PSVHiS, smatrala je pobjedom svojih sopstvenih
shvatanja i olakšicom za učvršćenje nesigurnih pozicija. Ustupak 10 CRSV,
učinjen PSVHiS smatrala je realnim. Šta vise, uljuljkala se nadom da je
došlo vrijem e da reform isti u Hrvatskoj i Sloveniji uzmu ponovo cio pok-
ret u svoje ruke. Odlulca 10 CRSV о odlaganju Drugog sindikalnog kongresa,
sa stanovišta SK, prokomentarisana je u jednom broju Delaveca. Ta odlulca,
piše u jednom članku pomenutog lista, donesena je na izričiti zahtjev PSV
HiS, lcoje je zaprijetilo, ukoliko ne bude usvojen, da tamošnji strukovni sa-
vezi neće slati svoje delegate na Kongres. U daljern tekstu stoji: „S voje sta-
novište Pokrajinsko Sindikalno V ijeće u Zagrebu tem elji na tome da se naj-
prije mora stvoriti platform a za ujidnjenje pojedinih sindikalnih organiza­
cija. Тек poslije toga strukovne organizacije održale bi kongrese ujedinjenja."
Odmah zatim, dodaje se, da, prema stavu PSVHiS, platform a na kojoj su
se ujedinili željezničari, konobari i monopolci nije dobra, je r za takvo orga-
nizaciono jedinstvo ne postoje odgovarajući uslovi. Podupiranjem tog gle-
dišta, u ime SK se zatim podcrtava: „Već ocl početka smo isticali da je plat­
form a na kojoj su vodeći krugovi u Beogradu htjeli da izvrše ujedinjenje
sindikalnog pokreta u Jugoslaviji, neprihvatljiva. Stoga centralizacija sa cen­
tralama u Beogradu izazivala bi anarhiju u strukovnom pokretu." Prema na-
pisu, poslednji dogadaj je potvrdio koliko su bile neosnovane optužbe upu-
ćen na adresu SK za razbijačlco držanje u pogledu ujedinjenja sindikalnog
pokreta. Značajno je, ističe se s tim u vezi, „da sindikalni funkcioneri u
Zagrebu zauzimaju sada isto stanovište koje smo mi zagovarali od početka.”
U dokumentu dalje pise: „Beogradu, kako izgleda, nije preostalo ništa dru-
go, nego da se polcori v o lji Zagreba. Naravno, središte industrije nalazi se
u Sloveniji i Hrvatskoj i Slavoniji; te pokrajine bide m jerodavne u strukov­
nom pokretu, pa prema tome i u određivanju (organizacione — DŽ) form e
naših strukovnih saveza.” Sa osjećanjem sigurnosti da je opasnost za refor-
miste u sindikatima prošla i da je ponovo došlo njihovo vrijem e ističe se:
„Naravno da će strukovne organizacije Slovenije učestvovati na zajedničkoj
(sindikalnoj — DŽ) konferenciji", koju je po m išljenju pisca, trebalo i ra-
nije sazvati. Polažu se zatim nade da će Konfei'encija uspješno obaviti svoj
zadatak, podrazumijevajući pri tome, usvajanje stavova koje budu izložili
delegati iz Slovenije i Hrvatske. Na kraju se konstatuje: „Odlučan lcorak
Zagreba u mnogome je poučio Beograd, da za zajedničlci rad treba da pos-
toji zajedničlci sporazum, a ne diktat. To đe se sporazumom i postići.” 25
Misli, shvatanja i stavova sadržani u ovom članku, i pored niza tačnih
činjenica u vezi s unitarisdčkim pretenzijama CRSV i njegovog 10, dovoljno
jasno ilustruju suštinu zahtjeva reform ista za odlaganje Drugog sindikalnog
kongresa. Situacija je tada, međutim, bila talcva da se njihovim pretenzijama
moralo u dovoljiti i pored političke fasade koja je iza njih stajala. Oči lje-
vičara, komunista bile su stoga uprte u predstojeći Partijski kongres. Sma-
tralo se da će njegove odluke о političkim zadacima i ciljevim a pokreta
uopšte, presudno uticati i na dalju orijentaciju sindikalnog pokreta i izra-
đivanja, odnosno realizovanja, adekvatnih svrsishodnih rješenja u pogledu
ujedinjenja. U rukovodećim organima, u kojim a su još uoči Kongresa u
Vukovaru odlučujući uticaj imali ljevičari i u organizacijama ili djelovim a
organizovanog radništva k oji je stajao uz komuniste, gajene su nade da s

24 Радничке новине, бр. 142. 13. VI 1920, Sindikalnim savezima i pokrajin-

skim sindikalnim vijećima Jugoslavije.
Delavec, .19. VI 1920, št. 25, Strokovni kongres v Vukovaru.

62
Drugim kongresom Partije treba da pocne novo poglavlje u istoriji jugos-
lovenskog radnickog pokreta. Drugo je pak pitanje koliko su takva nadanja
bila realna.

II

Drugi kongres KPJ, održan u Vukovaru 23— 24. juna 1920. godine, bavio
se krupnim političkim pitanjima. Protekao je u znaku odlučne borbe izme-
đu komunista i centrumaša. N a njemu je verbalno bila dovršena borba
protiv reformizm a koji je, svojim prisustvom, u najvišim organima pokreta
znatnim dijelom vršio demobilizatorsku ulogu u redovima jugoslovenskog
proletarijata i nanio mu teške udarce. Mnogi tadašnji reform isti k oji su
imali zasluge za raniji rad u pokretu, sticanjem okolnosti, i u poslijeratnim
izm ijenjenim uslovima našli su se na njegovom delu, na rukovodedim polo-
žajim a za koje nijesu bili dorasli. Kako su to bili zaslužni ljudi, bez kojih
se rad pokreta tada nije mogao ni zamisliti, i pored toga što se ubrzo vidje-
lo da štete klasnoj borbi proletarijata i da je vuku natrag, nije ih bilo mo-
guce lako ukloniti s najviših rukovodećih mjesta; radilo se, dakle, о gar-
nituri poznatih lidnosti kao što su bili Lapčević, Topalović, braća Jakšidi,
Krekić, Brudnjak, Bernemisa, Rađoševiđ i drugi. Komunisti su m orali pro­
tiv njih da se bore više od godinu dana, da napokon dokažu da su to ljudi
koje je vrijem e pregazilo, jer po svojim uvjerenjim a nijesu m ogli da izađu
iz socijaldemokratskih političkih okvira. Ideološka bitka s njima u posled-
njoj, predkongresnoj fazi bila je relativno kratka ali žestoka. U predkongre-
snoj diskusiji dokazivano je da je reformizam istorijski anahronizam i da
proletarijat neće da ga prihvati kao svoju ideologiju. Od tada, uticaj refor-
mista u pokretu bio je u stalnom padu, iako su se oni grčevito borili za svo­
je oportunističke političke principe. Poslije idejnog poraza centrumaša, u
sukobu s komunistima uoči samog Kongresa, trebalo je da taj forum do-
nese zvanicne odluke о njihovom uklanjanju s političkog vrha i da idejnim
shvatanjima komunista dadne određenu politidku sadržinu izraženu u prog-
ramu, taktici i organizaciji nove Partije.
U toku petodnevnog rada Drugi kongres KPJ, kojem je prisustvovalo
374 delegata iz svih jugoslovenskih pokrajina, obavio je svoj posao onako
kako se smatralo da de to najbolje odgovarati interesima proletarijata u
datoj situaciji. Od ukupnog brojä delegata jednu petinu sadinjavali su cen-
trumaši i njim a bliski elementi. Svi ostali, po svojem politidkom uvjerenju,
bili su komunisti. Najžešda borba između dviju struja vodila se oko formu-
lacije programskih i akcionih zadataka Partije i proletarijata i predstojedem
periodu. Za sve tacke dnevnog reda Kongresa bile su form irane kom isije sas-
tavljene od predstavnika komunisticke i reform isticke orijentacije. U ko-
misijama za program i akcioni program centrumaši su se izdvojili u opozi-
cione manjine i u oba slucaja istupili pred Kongresom sa predlozima svojih
reform istickih rezolucija. Referent komunisticke vecine u K om isiji za prog­
ram, bio je sekretar Partije, Filip Filipovid. Projekt programa, koji je pred-
ložio Kongresu, koncipirao je u odgovarajucem obliku, osnovne postavke
komunista, koje su se iskristalisale u predkongresnoj diskusiji. Tim doku-
mentom utvrđuje se permanentna kriza kapitalističkog sistema u međuna-
rodnim i jugoslovenskim razmjerama, iz koje je jedini izlaz socijalistidka re-
volucija, diktatura proletarijata i sovjetska vlast. Objektivni usiovi razvitka
društva u zem lji guraju jugoslovensku radnicku klasu, na celu s Komunis-
tidkom partijom, u tom pravcu. Prema programu, zadatak je KPJ da ubrza-
va tokove tog razvitka radi ostvarenja krajnjeg cilja — socijalizma.26

28 IAKPJ, torn II, 28—37, Program Komunisticke partije Jugoslavije.

63
 Analogno maksimalnom, izrađen je akcioni program i taktika о čemu
je, u im e Kom isije, referisao Kongresu, Živko Jovanović. Projekt akcionog
programa, k o ji je obrazložio i pređložio Kongresu na usvajanje, izvirao je
iz principa i stavova sadržanih u maksimalnom komunističkom programu i
označio osnovne zadatke Partije i pokreta u konkretnoj istorijskoj situaci-
ji. U akcionom programu se govori о sredstvima, oblicima i metodima revo-
lucionarne klasne borbe u uslovima produbljivanja i zaoštravanja opšte kri-
ze kapitalizma. Akcent se stavlja na potrebu korišćenja svih raspoloživih
sredstava u cilju očuvanja stečenih i sticanja novih revolucionarnih telcovi-
na, za ubrzavanje procesa sazrijevanja uslova za socijalističku revoluciju,
shodno intencijama komunističkog programa i rezolucije Balkanske komu-
nističke federacije.27
U im e centrumaške manjine, u K om isiji za program, Kongresu je refe­
risao Dragiša Lapčević. Umjesto nacrta komunističkog program a koji, po
njegovom mišljenju, treba odbaciti, je r je nerealan, apstraktan i neprihvat-
ljiv, on je predložio sopstveni tekst deklaracije k o ji je činio potpunu nega-
ciju komunističkih postavki — tipičan izraz socijaldemokratskih shvatanja
iz predratnih vremena. Svoju antilcomunističku delclaraciju predložio je Kon­
gresu kao privremeno rješenje, s tim da se na idudem redovnom ili vanred-
nom kongresu donese definitivni program.28
Kontrapredlog Jovanovićevom akcionom programu u im e centrumaške
manjine u Kom isiji, Kongresu je predložio, živk o Topalović. Dok je Lapčević
bio otvoren u svojoj isključivosti prema postavkama komunističkog prog­
rama, Topalović je, svojstveno centrumaškim zam agljenim polovičnim rje-
šenjima, svoj predlog akcionog programa formulisao tako da se reformistič-
ka sadržina prikriva iza revolucionarne frazeologije. Po svojoj suštini, to je
talcođe antilcomunistički dokumenat k oji nosi u sebi sve one oportunističke
postulate, poznate iz centrumaških priloga predkongresnoj diskusiji.29
Na bazi predloženili protivurječnih dokumenata na Kongresu su se vo-
dile veoma oštre dugotrajne debate. Od komunističkih, najzapaženije su bile
diskusije Živlca Jovanovića, Sima Markovića, Đura Cvijetića, Vasa Srzentića,
Živote M ilojkovića, Koste Novakovića i drugih. Pored referenata Lapčevića
i Topalovića, u priJog njihovih shvatanja, govorili su Luka Pavićević, Bog­
dan Krekić, M ilivoje Kaljević, dr M o jsije Zen, Jovo Jakšić, dr Milan Lemež,
Rudolf Goleuh i još neki centrumaši. Rezultat tog političkog duela bio je
u bjedljiva pobjeda komunističkih pogleda i stavova, čiji su nacrti programa
i akcionog programa usvojeni većinom glasova.
Tretman novog partijskog statuta, trećeg značajnog dokumenta о kojem
je Kongres rješavao, postavljen je u nešto drukčijoj konstelaciji odnosa iz-
među centrumaša i lcomunista. U K om isiji za izradu ovog dokumenta nije
došlo do cijepanja na dvije grupacije. Tako je, u im e K om isije kao cjeline,
nacrt Statuta Kongresu obrazložio i predložio na usvajanje, referent, Miloš
Trebinjac. N ovim Statutom unesene su radikalne izmjene u dotadašnju or-
ganizacionu strukturu Partije. Prema telcstu nacrta, predviđeno je organi-
zaciono ustrojstvo Partije 11a principima centralizma, ukidanje pokrajinskih
izvršnih odbora i uvođenje oblasnih selcretarijata i mjesnih vijeća na bazi
tijesne veze i čvrste međusobne saradnje između Partije i sindikata. Novim
statutom anulirane su nedorečene, dvosmislene odredbe dotadašnjeg Privre-
menog statuta, koje su akceptirale organizacioni oblik naslijeđen od pred­
ratnih socijaldemokratskih partija. Dotadašnji labavi, nedefinisani organiza-

27 Isto, 37—43, Politička situacija i zadaci Komunističke partije Jugoslavije.

28 Радничке новине, бр. 163, 9. V II 1920, Programska deklaracija Dragiše
Lapčevića.
29 Dr Ž. T o p a l o v i ć , Akcioni program Komunističke partije Jugoslavije.

64
cioni sistem zamenjuje se čvrstim centralističkim ustrojstvom partijskog
mehanizma.so
U duhu novonastalih odnosa, poslije usvajanja komunističke platform e
i centralističkog oblika organizacije Partije, Kongres je izabrao komunistič-
ko rukovodstvo na čelu sa sekretarima Simom Markovićem i Filipom Fili-
povićem. Takođe su izabrana privremena pokrajinska rukovgdstva, sa man-
datom do reorganizacije Partije prema novom statutu.
Odluke Vukovarskog kongresa, uopšte uzevši, bile su značajne u pravcu
idejnog sazrijevanja i revolucionarnog izrastanja KPJ. Iako i dalje optere-
ćena slabostima i izvjesnim nedosljednostima u pitanjim a о kojim a je već
bilo riječi — što je došlo do izraza i u programskim dokumentima — KPJ
je, u osnovi, dala pravilan putokaz radničkoj klasi i njenoj daljoj borbi.
KPJ je bila njen vođ.
Prilikom rasprave о partijskom Statutu, došlo je do jedne nove situaci-
je na Kongresu. Naime, dok su komunisti bili jedinstveni u svim pitanjima
u kojim a je Kongres rješavao, to se za centrumaše u odnosu na Statut, ne
bi m oglo reći. Karakteristično je zapravo da su centrumaši iz Hrvatske na
izvjestan način sačinjavali izdvojenu političku grupaciju koja je, iz oportu-
nističkih pobuda zauzela pasivni, apstinentski i saboterski stav prema cje-
lokupnom radu Kongresa. Centrumaši iz ove pokrajine, prije svega, odbili
su učešće u radu kongresnih lcomisija. I dok su ostali njihovi istomišljeni-
ci iz drugih pokrajina, ukrštali koplja s komunistima u borbi za afirm aciju
svojih stavova, oni su se, uglavnom, držali po strani, čineći samo s vreme-
na na vrijem e izvjesne upadice. Razlog je u tom e što su znali da ce komu­
nisti odnijeti pobjedu na Kongresu, pa su još ranije priprem ili zavjerenič-
lci plan, da odmah po njegovom završetlcu, proglase odcjepljenje hrvatskog,
iz sastava ostalog, radnickog pokreta u zem lji. S tim u vezi, dok su se centru-
maši iz ostalih pokrajina, poslije usvajanja programa i alccionog programa,
prividno p ritajili i ostali bar verbalno lojalni prema kongresnim odlukama
— što znači i prema statutu — do tie su reform isti iz Hrvatske, tek stupili
na političlcu scenu kad je taj dokument bio prihvaćen. Taktički potez ko-
jim su se tom prilikom poslužili imao je ideološki smisao, bez obzira što
mu je dato samo form alno pravno obilježje. Iz njihovih političkih koncep-
cija, koje su rezultirale iz polem ičkih članaka u predkongresnoj diskusiji
i prim jenjivane u njihovoj dotadašnjoj političkoj praksi, pokazalo se da su
centrumaši iz Hrvatske kompaktna antikomunistička grupa, spremna da pre-
duzme sve m jere protiv novog duha k oji je osvajao radništvo u pokrajini.
Međutim, proces polarizacije organizovanog radništva snažno je išao ulijevo.
Očevidan dokaz za to je činjenica da su na Kongresu Partije u Vukovaru
d vije trećine delegata iz Hrvatske sačinjavali komunisti. Centrumaši koji
su došli na Kongres, bili su uglavnom funkcioneri i po tom osnovu obreli
se na njemu. S obzirom da su reform isti na Kongresu inače bili u manjini,
dio njihovih pripadnika iz Hrvatske smatrao je da je uzaludno voditi bor­
bu s komunistima koja je za centrumaše bila bezizgledna. Zato su reform is­
ti iz Hrvatske, uz pogodan izgovor, odlučili da se ne zamaraju u kongres­
nim diskusijama, već da na lcraju, u datom trenutku, ustanu protiv svih
njegovih odluka i rješenja. Tim e je trebalo označiti početak sprovođenja
šireg strategijskog plana protiv KPJ i radničkih organizacija, koje su uz
nju stajale. Dosljedni tome, oni su na lcraju Kongresa istupili stavljanjem
svoj eg veta na novi partijski Statut, ignorisanjem novih organizacionih prin-
cipa, iako odredba protiv koje su ustali nije bila nova, već u sličnom kon-
tetksu prenijeta iz ranijeg Privrem enog statuta.
N a zasebno održanoj Konferenciji, reform isti iz Hrvatske i Slovenije —
funkcioneri sindikalnog saveza, usvojili su deklaraciju sa kojom je, u nji-

3» IAKPJ, torn II, 43—50, Statut.

65
hovo ime, pred Kongresom istupio Gejza Brudnjak. Tom deklaracijom sin-
dikalisti iz Hrvatske se ograđuju od člana 14. partijskog Statuta, k oji go-
vori о odnosima i uzajamnosti Partije i sindikata na svim nivoima od mjes-
nih vijeća do centralne istance. Tu odrebu su centrumaši iz ITrvatske okva-
lifikovali kao novu, za njih neprihvatljivu, je r bi se njenom prim jenom suš-
tinski izm jenili dotadašnji odnosi izmedu Partije i sindikata u ovoj pok-
rajini, koje oni do tada nijesu poznavali. Tekst deklaracije glasi: „Prem a
članu 14. novog statuta partije osnivaju se mjesna vijeća, u koja povrh
izaslanika partijskih organizacija imaju da udu i izaslanici sindikata. Ova
nova ustanova nije u skladu sa organizacionim principima naših saveza, jer
stavlja naše članstvo pod izravni upliv institucija, koje nisu predvidene
statutima naših sindikata, a na koje nikakve ingerencije nemaju vrhovne
uprave i kongresi naših sindikata. Obzirom na to izjavljujem o, da ćemo tu
ustanovu, kao i čitav Statut, ukoliko se njim e određuje odnošaj naših sin­
dikata prema partiji — predložiti njima, u svrhu da se prema njemu opre-
dijele vrhovne instance naših sindikata.” 81
Pravi smisao ovog dokumenta je težnja potpune neutralizacije sindika­
ta od KPJ, s predočavanjem jasne političke računice. Uzrok ovakvom pri-
lazu problemu je u tome što je Kongres sve centrumaše, pa i one iz H rvat­
ske, lišio najviših rukovodećih funkcija u Partiji, iako, kao što je to zahti-
jevala revolucionarna komunistička akcija, iz nje nijesu bili isključeni. Re-
form isti iz Hrvatske nijesu bili spremni da se tome pokore, poput ostalih
koji su to bar prividno učinili. Naprotiv, oni su se priprem ili da uzurpiraju
i partijski pokret u svojem domenu, ali su ipak sindikate smatrali svojim
glavnim uporištem ,jer su i dalje stajali na njihovom čelu kao legitimno
rukovodstvo. Zbog toga oni u deklaraciji ističu da će se povinovati odrebdi
člana 14. partijskog Statuta, ukoliko se s njom na m jerodavnim skupovima
solidarišu njihove strukovne organizacije. To im je poslužilo kao izgovor,
je r su uvijek vjerovali da im, u tom pogledu, mogu nametnuti svoju poli-
tičku volju. U krajnjoj konsekvenci, značilo je da se deklaracijom ograduju
od statuta u cjelini, je r je bio u harmoniji s novim duhom koji je prožimao
ltongresne, antireform ističke odluke. Oni su, međutim, po svaku cijenu že-
ljeli da se od tog „novog” ograde i pokret u pokrajini čvrsto zadrže u svoje
ruke .
S tekstom deklaracije saglasila se još jedna grupa delegata, partijskih
i sindikalnih funkcionera, bilo da su njeni pojedinci odlučno stajali uz cen-
trumaše, ili su se još kolebali u trenutno im nasjeli. Ta grupa potpisala je
sljedeću izjavu: „Potpuno se slažemo sa deklaracijom delegata saveza Hrvat­
ske i Slovenije, da clan 14. ovog partijskog statuta može biti obvezatan za
naše sindikate istom onda, ako ustanove glede sudjelovanja sindikata u par-
tijskim mjesnim vijećim a prihvate kongresi (godišnje skupštine — DŽ) na-
ših saveza.” 32
Ovim dokumentima centrumaši iz Hrvatske stavili su do znanja Kon­
gresu da priprem aju definitivni raskid s revolucionarnim kursom pokreta.
Upravo pomenutom deklaracijom i izjavom odškrinuli su vrata svojoj plan-
ski priprernljenoj širokoj akciji protiv komunističke orijentacije na svim sek-
torima rada u pokretu. Kam panja koju su poveli, po svojim obilježjim a,
imala je isti karakter i sličnu sudbinu kao i ona koju su, godinu dana ra-
nije, vodili Koraćevci protiv SRPJ(k) i CRSV. T o što su centrumaši u Hrvat­
skoj prvi ustali protiv komunističkog pokreta, sasvim je razumljivo, je r su,
sve do Vukovarskog kongresa, u svojoj pokrajini im ali dominantan uticaj

al Nova istina, 7. V II 1920, br. 83; Građa/II, 212, Plenarna sjednica Radnič-
kog Sindikalnog Vijeća u Zagrebu — Deklaracija.
32 Isto.

66
u radničkim organizacijama i bili uvjereni, da će birokratskim pritiskom
odozgo i dalje uspjeti da ga zađrže. N jih ovi politički istom išljenici iz Srbije
i Bosne, medutim, privremeno su se pritajili i form alno pokorili partijskoj
disciplini, ne usuđujući se tada na preduzimanje sličnog koraka. Nesumnji-
vo da su i oni čekali svoj trenutak, ali su ocijenili, da u nastaloj situaciji
nemaju nikakvog izgleda na uspjeh. Političke kombinacije centrumaša za-
čete na Partijskom kongresu u Vulcovaru bile su, dakle, različite.

Ill

što se tide shvatanja ujedinjenja sindikalnog pokreta u zem lji, u cen-

trumaškom taboru je bilo principijelnih neslaganja. Dosljedni svojoj do-
tadašnjoj političkoj praksi, centrumaši iz Hrvatske (poslije Kongresa Par­
tije), još su se energičnije založili za federalističke i autonomistidke kon-
cepcije, našavši se na istim pozicijam a s desnim sindikalistima iz Slovenije.
Za razliku od njih, reform isti iz Srbije i Bosne bili su i dalje pristalice
centrilizacije strulcovnog pokreta u zem lji sa središtem u Beogradu. U ovom
pitanju, centrumaši iz dviju poslednjih pokrajina stajali su na istom gle-
dištu s komunistima. To je bila olakšavajuća okolnost za protagoniste cen-
tralizma, tim prije, što su na najuticajnijim m jestima u sindilcalnim orga­
nizacijama, koje su ulazile u sastav CRSV, pretežno, i u pokongresnom pe-
riodu, bili centrumaši. Oni su čvrsto držali svoje pozicije u sindikatima,
svakako iz kalkulantskih političkih m otiva i, braneci centralizam, na toj
lin iji saradivali s komunistima u pogledu rada na ujedinjenju sindikalnog
pokreta u skladu s principima usvojenim na prošlogodišnjem Opštem sin-
dikalnom kongresu. Odluke Beogradske sindikalne lconferencije, kao što će
se vidjeti, potpuno su izvirale i nadovezivale se na politiku ujedinjenja koju
je dotle vodilo CRSV. Težnje reform ista iz Hrvatske i Slovenije da namet-
nu Konferenciji svoj federalistički lconcept ujedinjenja, nijesu uspjele i po­
red toga što je zasijedala u pretežno centrumaškom sastavu.
Prema odluci Ю CRSV od 11. juna, kojom je udovoljeno zahtjevu PSVHiS,
trebalo je da se poslije Partijskog kongresa u Vukovaru održi Sindikalna
konferencija, sa zadatkom, da nađe odgovarajuda rješenja za sporna pita-
nja zbog kojih je paralisana akcija ujedinjenja sindikalnog pokreta u zem­
lji. Međutim, rad K onferencije u Vukovaru, viasti su zabranile, pa je održa-
na u Beogradu 27— 28. juna. U radu K onferencije učestvovali su zastupnici
svih sindikalnih saveza iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slavonije, V o jv o ­
dine i Srbije, četiri delegata iz Sloveniji i jedan iz Dalmacije. N a dnevnom
redu bilo je pitanje ujedinjenja, akcija i taktika i pokretanje centralnog
sindikalnog lista. Sindikalisti iz Hrvatske, uz koje su stajali zastupnici stru-
kovnog pokreta Slovenije, nezadovoljni ishodom Kongresa Partije, gajili su
nade da de na K onferenciji pobijediti njihova shvatanja s jedne strane, što
su se osjecali superiornim zbog ustupka k o ji im je CRSV učinilo u pogledu
odlaganja Drugog sindikalnog kongresa, i s druge, što su većinu učesnika
skupa sačinjavali, po političkom uvjerenju, njim a bliski ljudi. Zato su na
K onferenciji došli s goto vim predlogom platform e za ujedinjenje sindikata,
diji sadržaj nije poznat, ali koja se, van spora, tem eljila na federalizmu.
K onferenciji je predložen, u ime CRSV potpuno suprotan projekt platfor­
me, koja je takođe nepoznata. Kako su ta dva teksta, po svojim bitnim in-
tencijama bili protivurječni, pošto se drugi tem eljio na cenrtalizmu, poslije
dugih debata о njima, a koje su trajale cio prvi dan zasijedanja, oba su po-
vučeni. Formirana je jedna Kom isija za izradu novog dokumenta, kao pod-
loge za ujedinjenje. Ta Kom isija, u koju su ušli po dva delegata iz Srbije,

67
Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske,33 izradila je predlog zajednidke
rezolucije poznat pod nazivom Solucija о ujedinjenju. Iako su, osim Lazara
Stefanovića, svi dlanovi K om isije bili centrumaši, Solucija koju su predlo-
žili Konferenciji, nedvosmisleno je izražavala pretenzije centralista prema
ujedinjenju sindikata.
Prvom tackom S olu cije predviđeno je da se ujedinjenje sindikalnih sa­
veza, u zemaljske strukovne centrale, sprovede do kraja oktobra. B rojno
stanje pojedinih sindikata utvrduje se, prema drugoj tačci, na osnovu ob-
računa članskih uloga i doprinosa k oji pokrajinska sindikalna vijeda upla-
ćuju CRSV. Delegati za strukovne kongrese, kaže se u tredoj tačci, biraće
se po osnovu onog broja članova, za koje su — za poslednja tri mjeseca
pred Kongres, pokrajinska sindikalna vijeda uplatila odgovarajuci dio CRSV.
Četvrtom tadkom se ističe da de se delegati za Kongres birati proporcional-
no prema broju članova: po ključu da se na prvi, odnosno na svakih slje-
dedih 500, bira jedan delegat. Upravljajuci se prema ovom kljudu, sindikati
sa osobito velikim, odnosno malim brojem članova, mogu sami odrediti in-
deks za izbor delegata. U sastavu ove tacke stoji i stav da uprave sindikalnih
saveza im aju pravo na po dva delegata. Status prava delegata im aju i sek-
retari pokrajinskih i Centralnog sindikalnog vijeda. Po petoj tadci, svaki de­
legat ima jedan glas. Mandati za sazive kongresa djelimidno ujedinjenih sa­
veza, prema šestoj tačci, povjeravaju se njihovim dotadašnjim upravama.
Za neujedinjene saveze, mandatore de naknadno — najdalje do 10. jula, od­
rediti CRSV, uzimajuci za polaznu osnovu brojno najjadi odgovarajuci polc-
rajinški savez. Kongresi pojedinih saveza održaće se u mjestima, gdje de
organizacije biti izložene najm anjim m aterijalnim troškovima. Prema sed-
m oj tadci mandatori saziva kongresa obavezni su da do 10. avgusta dostave
nacrte dokumenata i rezolucija svojim podrudnim organizacijama, na od-
govarajudim pismima (cirilicom i latinicom) i jezicim a nacionalnih manjina,
prema zahtjevim a koje de predhodno dobiti od pojedinih sindikalnih uprava.
Pravo odludivanja о sjedištu centrale, prema osmoj tadci, zadržavaju i da-
lje strukovni kongresi. Poslednjom, devetom tačkom, naglašava se da de uje-
dinjeni sindikalni savezi biti organizovani po industrijskom tipu.34
Predloženi nacrt Solucije, Konferencija je u cjelini prihvatila. N jom e je
posredno legalizovan status dotadašnjih odnosa između Partije i sindikata,
kojim je politidkoj organizaciji data ona ingerencija protiv koje su sindi-
kalisti iz Hrvatske i njihovi ovlašćeni potpisnici S olu cije ustali na Partij-
skom kongresu. Na K onferenciji su priznali takav odnos, iako su odmah
poslije nje, prekršili ono što su tada delclarativno prihvatili.
Mada se u to možda nije vjerovalo, u napomeni uz tekst S olu cije zva-
nidno je izražena nada da je Konferencija „ucinila poslednji lcorak na putu
ka punom ujedinjenju sindikata” .
Pošto je gotovo za cio tok trajanja K onferencija bila preokupirana pro-
blem om ujedinjenja, nije preostalo vremena da se i druga dva pitanja teme-
ljitije rasprave i о njim a donesu odgovarajuci zakljudci. Zbog toga je Pavlo-
vic samo procitao svoj referat о akciji i taktici, pa je poslije krace disku-
sije riješeno da se objavi u obliku brošure, s nalogom upravama sindikal­
nih saveza, da cio tiraž rasture i rasprodaju svojem članstvu, kako bi se sa
sadržajem dokumenta blagovremeno upoznalo i prilikom izbora delegata za
kongrese о njemu raspravljalo. О trecoj tadci dnevnog reda — polcretanju

33 dauernd Komdisiije: Svetozar Delic d Joisip Ovčardčak (Hxvatska), Jovo Jak-

šić i Franjo Rauišar (Bosoa i Hesrcegovina), Ivan Tokan i Ignjac Mihevc (Sfoverai-
ja), Laiza Stefancxvic d BJagoge Bracinac (Srbdja). ( Glas Slobode, 3. V II 1920, br.
138, Jeddmstvo .sindikalnog pokreta).
34 Glas slobode, 3. V II 1920, br. 138, Jedmstvo sinddkalnag pokreta; Građa/II,
241—242, Ujedinjeoje smdiikata.

68
centralnog sindikalnog lista, nije ni bilo riječi, već je to pravo preneseno u
nadležnost IO CRSV.3®
Sjutradan po usvajanju S olu cije о ujedinjenju, 29. juna, ođržana je
Plenarna sjednica CRSV, da prema šestoj tačci ovog dokumenta, odredi man-
datore za saziv kongresa neujedinjenih saveza. Pošto je za kriterij, svakako
proizvoljno, uzeta brojna jačina pojedinih pokrajinskih organizacija, man-
dati su povjereni: za Kongres ujedinjenja trgovačkih pomoćnika i privatnih
namještenika — centrali u Zagrebu; za Kongres, radnika životnih namirnica
— centrali u Sarajevu; za Kongres berberskih radnika — centrali u Beog­
radu; za Kongres bolničarskih radnika, takođe, — centrali u Beogradu i za
Kongres poljoprivrednih radnika — centrali u N ovom Sadu.38
N a dnevnom redu ovog Plenuma bilo je i pitanje prijem a slovenačkih
sindikata u CRSV. I pored toga, što je S K dala form alni pristanak za pris-
tup svojih organizacija najvišoj sindikalnoj instand još krajem marta, CRSV
je tek ovom prilikom donijelo svoje rješenje о prijemu. Naime, odluka S K
Slovenije о priključenju najvišem sindikalnom organu u zem lji, iako je
pozdravljena, prim ljena je s rezervom, jer je nagovješteno da je to samo
taktički potez, izvršen pod pritiskom dijela lijevo orijentisanog sindikalnog
članstva. N i na ovom Plenumu nijesu gajene iluzije u iskrenost zastupnika
slovenačkog sindikalnog rukovodstva, ali pošto su oni izjavili da usvajaju
Pravila CRSV i ostale dokumente Prvog opšteg sindikalnog kongresa, iz po-
litičkog oportuniteta, slovenački sindikati proglašeni su na Sjednici, sastav-
nim dijelom CRSV.37
N a Plenumu je talcođe dogovoreno da pokrajinska sindikalna vijeća u
Hrvatskoj i Sloveiji isplate svoj zaostali novčani dio blagajni CRSV koji,
do tada, uopšte nije isplaćivan. PSVH iS je trebalo, po sporazumu, da obra-
čuna zaostatak za cio protekli period od prošlogodišnjeg Kongresa, a SK
u Ljubljani za poslednja tri mjeseca od svojeg form alnog proglašenja prik-
ljučenju CRSV.38
О zaključcima K onferencije i Plenarne sjednice CRSV, IO ovog organa
putem jednog cirkulara — k oji je zatim objavljen u štampi — obavijestio
je sve uprave sindikalnih saveza u zem lji, a u čijem se prilogu nalazio i tekst
S olu cije о ujed injenju, propraćen komentarom njenih najvažnijih odredaba.
Ukazivanjem na ranija sporna pitanja, u cirkularu se ističe, da je Soluci-
jo m „otklonjen uzrok svakog daljeg nesporazuma, od čega su patili i na
čemu su se do sada razbijali bezmalo svi dosadašnji. . . kongresi” . U napo-
meni se dalje kaže da je na K onferenciji takođe usvojeno gleđište о ujedi­
njenju sindikalnih saveza, na isključivo centralis tičkoj osnovi. To, kaže ko-
mentator, n ije unijeto u tekst S olu cije ali se podrazumijeva, je r su njom e
uglavnom form ulisani samo novi elementi, k oji nijesu b ili sadržani, ili su
ostali nedorečeni u Pravilim a CRSV i drugim dokumentima prošlogodišnjeg
Sindikalnog kongresa. Inače, svi ostali stavovi iz tih dokumenata k oji So-
lu cijo m nijesu izm ijenjeni, ostaju i dalje na snazi.39
K ad se sve to ima u vidu, kaže se u cirkularu, Solu cija ima veliki zna-
čaj i „m oralna je obaveza za sve nas” , te otuda njenoj realizaciji treba od­
mah pristupiti da se napokon ostvari „ujedinjenje sindikata u Jugoslaviji” .
Ukazivanjem na novine koje S olu cija sadrži, cirkular se završava apelom

35 Isto, 8. V II 1920, br. 142, Centralama ujedinjeaaih, djelmicno ugedmjenih i

neujedinjenih radniokih sindiikalndh saveza u Jugoslaviji.
38 Isto.
87 Isto.
88 Isto.
39 Isto, 3. V II 1920, br. 138, Jedinstvo sindjikalnog pokreta.

69
svim sindikalnim organizacijama u zem lji „da na lojalan način pristupe od­
mah izvršnju ovog velikog istorijskog zadatka” .40
Usvajanjem ovog dokumenta, međutim, nije bilo moguće ukloniti prep-
reke koje su pratile rad na ujedinjenju sindikalnog pokreta u proteklom
periodu. Iako su i dalje u sindikatima uglavnom sjedjeli, po političkim uvje-
renjim a bliski ljudi — dakle, centrumaši — interesi onih k oji su zastupali
centralizam sukobili su se sa onima, koji su se zalagali za federalizam; jer,
nakon Vukovarskog kongresa, i jedni i drugi su sindilcate smatrali uporiš-
tima svojih birokratskih privilegija, a te privilegije mogao im je, kako su
to oni smatrali obezbediti organizacioni olcvir ujedinjenja za k oji su se
borili. Bremenitost protivurječnosti u pogledu ujedinjenja, koju je sobom
nosila dotadašnja praksa, nije bila prebrođena Beogradskom sindikalnom
konferencijom. Upravo te protivurječnosti ostaće i dalje jednako prisutne,
istina, u jednoj novoj konstelaciji odnosa i ukrštenih interesa, dakle u uslo-
vima, u kojim a oportunistička vođstva u sindikatima —■ iako po idejama
bliska, ne mogu da nađu zajednički jezik oko podjele interesa u sindikatima.
Otuda je razumljivo što su reform isti iz Hrvatske, takoreći, sjutradan po
završetku Sindikalne konferencije, a oni iz Slovenije nešto kasnije, sa svo­
je strane obezvrijedili obesnažili S olu ciju о ujedinjenju. Deklarativno su
je i dalje priznavali, a u praksi su radili suprotno onome što je u njoj re-
čeno. Tako je stara kriza, koja se u vezi sa ujedinjenjem do tada pokazala
nepremostivom, poslije Partijskog kongresa i Beogradske sindikalne konfe­
rencije, dostigla kulminaciju, dobila novu dimenziju — karakter otvorene
političke borbe. U njoj je PSVHiS, s kojim se solidarisala i S K za Sloveniju,
pokušalo da odcijepi sindikalni pokret u pokrajini od CRSV.

40 Isto, 8. V II 1920, br. 142, Ceoträlama ujeđinjenih, djelimiono ujedinjenih

i neujedinjenih radrtičkih .sindikalnih saveza u Jugoslaviji.
 Dr. M iroslav N ik o lić

O SN IVAN JE N E Z A V IS N E R A D N IČ K E PARTIJE JUGOSLAVIJE

Odluka о osnivanju legalne partije proletarijata

U toku priprema za održavanje Prve zemaljske konferencije KPJ, poslao

je Zameniaki Centralni izvršni odbor KPJ iz Beograda u Beč, još m aja 1922.
godine izveštaj pod naslovom Opsti pogled na današnju situaciju. U prilogu
uz ovaj izveštaj, ukazuje se na potrebu da organizacioni rad KPJ bude dvos-
truk: ilegalan i legalan. Pod legalnim radom, naglašava se u izveštaju potreba
osnivanja legalne proleterske partije, je r ilegalna partija ne može da obuh-
vati, pridobije i vodi u akcije široke proleterske mase. Zadatak te legalne
partije bio bi da okuplja i marksistički prosvećuje proleterske mase i vodi ih
u borbu za konkretne ciljeve, da organizuje proletersku odbranu od kapitalis-
tiöke ofanzive. Pre osnivanja legalne partije, naglašeno je u izveštaju, morao
bi se stvoriti solidan partijski ilegalan aparat, koji bi u što kraćem roku
osnovao legalnu partiju i sebi osigurao potpunu stvarnu upravu nad njom .1
Pitanje stvaranja legalne proleterske partije, koje je dosta podrobno
razmatrano na prvoj zem aljskoj konferenciji KPJ, održanoj jula 1922. godine
u Beču, bilo je od žnačaja za budući rad čitavog radničkog pokreta u Jugo­
slaviji. Zbog sukoba u partijskim vrliovima, koji se nastavio i posle Prve
zemaljske konferencije KPJ, sporo se odvijao rad na stvaranju ilegalnih or­
ganizacija KPJ, što je bila prepreka za rad na stvaranju legalne partije pro­
letarijata. Ovome radu m oglo se ozbiljn ije prići tek posle odluke Izvršnog
komdteta Kominterne, od 1. septembra 1922. godine, kojom je priznata Prva
zemaljis'ka konferencija KPJ, potvrđene njene rezolucije i izvršene racionalne
izmene u novoizabranom Centralnom izvršnom odboru KPJ. Izvršni komitet
Kominterne je tada stavio u zadatak Centralnom izvršnom odboru KPJ da
izvrši sve potrebne priprem e za osnivanje legalne partije proletarijata.2
Kada je Ćentralni izvršni odbor KPJ, sredinom septembra 1922. godine,
kupio list Београдски дневник, KPJ je preko njega (redakcioni odbor su sa-
činjavali: T. Kaclarović, M. Pijade, M. Barajević i R. Jovanović), otpočela da
vrši duhovnu pripremu proletarijata za osnivanje legalne proleterske partije.
Posle mesec dana izlaženja, 17. oktobra 1922. godine, prom enjeno je im e lista
u Раднички дневник, koji je iZlazio do 19. novembra 1922. godine. Od 26. no-

1 ARP, fond K I, br. 26. Prilog, br. 5 (uz izveštaj CIO plenumu) Organizacija
Partije.
2 ARP, fond K I, Mf-46/254 (548-551), Dragi drugovi, Izveštaj P. Pavlovića i K.
Novakovića Centralnom izvršnom odboru KPJ, 15. 2. 1923.

71
vembra 1922. godine Centralni izvršni odbor KPJ je izdavao u Beogradu list
Радник, koji je posle osnivanja Nezavisne radniöke partije Jugoslavije, postao
njen centralni organ.
Sukobi medu rukovodećim ljudima u P artiji (složenost pitanja ne do-
pušta da se na ograničenom prostoru bliže upuštamo u razloge, suštinu i ka­
rakter tih sukoba), usporavali su rad kako na stvaranju ilegalnih organizacija
KPJ, tako i rad na stvaranju legalne partije proletarijata. Rad na stvaranju
legalne partije proletarijata, bez obzira što još nisu bili ispunjeni svi predvi-
deni uslovi za njeno osnivanje, ubrzan je na osnovu odluke Centralnog iz-
vršnog odbora KPJ, tek kada je 16. decembra 1922. godine obrazovana radikal-
na vlada N ikole Pašića i kada su raspisani novi parlamentarni izbori. „Sazva-
ta je poverljivo u Beogradu jedna konferencija na kojoj je bilo oko 40
beogradskih drugova — kaže se u izveštaju T. Kaclerovića Kominterni. Na
toj konferenciji obrazovan je jedan akcioni odbor za stvaranej legalne partije
i doneta je odluka da se sazove zemaljska konferencija, na koju da se pozove
do 100 drugova iz cele zemlje, a koja bi usvojila program i Statut nove Partije
i izabrala zemaljsko veće. Odmah po ovoj konferenciji beogradskih radnika
izdat je javni proglas sa potpisima svih prisutnih. Proglas je sa m alo reči
objašnjavao potrebu jedne proleterske partije i utvrdio dan za zemaljsku
konferenciju” .3 Prema tome, rad na form iranju legalne partije ubrzan je zbog
raspisivanja parlamentarnih izbora. Kako se form iranju legalne partije pri-
stupilo čim su raspisani skupštinski izbori, iako još uvek nisu bili ispunjeni
svi ranije predvideni uslovi za njeno osnivanje, ova partija je u radničkim
krugovima, ne sasvim bez razloga, okarakterisana i kao izborna partija. U
vezi s ovim, potrebno je da ukažemo da je u našoj istoriografiij prihvaćeno
gledište na osnovu sećanja nekih učesnika u stvaranju NRPJ, da je u decem-
bru 1922. u Beogradu, održan partijski plenum na kome je odlučeno da se
form ira legalna proleterska partija. U pomenutom izveštaju Triše Kaclerovi-
ća ne govori se о tom partijskom plenumu, iako je u njemu govoreno i о
manje bitnim stvarima, te smatramo da nema pouzdanih dokaza da je u de-
cembru 1922. godine održan ovaj partijski plenum.4
Pristupanje form iranju legalne partije pre ispunjenja dogovorenih rad-
nji bilo je predmet opravdanih kritika. Đura Đaković je govorio na drugoj
zem aljskoj konferenciji KPJ da krivica pada na Izvršni odbor KPJ, zbog na-
čina na koji je izvršeno form iranje legalne proleterske organizacije, da je to
imalo za posledicu da su u NRPJ mnogi proleteri imali malo poverenja. „IO
je najpre trebalo da form ira ilegalne organizacije, „isticao je Đuro Đaković
na Drugoj zem aljskoj konferenciji KPJ, „preko kojih bi se mase pravovreme-
no obavestile da je N R P nastavak Komunisticke partije. Mnogim radniaima
upalo je u oči da je osnivanje te Partije forsirano tek posle proglašenja iz­
bora, iako je to već zaključeno u septembru mesecu; no što je ona u ono
vreme osnovana, to je iz tih razloga, što je jedan deo drugova prosto forsirao
osnutak Partije i pretio da će oni sami i na svoju ruku osnovati jednu ne-

3 ARP, fond KI, Mf-46/255 (158—163), (T. Kaclerovića) Rapport de Yougoslavie

Au Presidium du Comintern. Na dokumentu je dopisano „1922”, ali se iz sadržine
vidi da je pisan početkom februara 1923.
4 U „Историјском архиву Комунистичке партије Југославије“, том II, 1950
271, ispred dokumenta о Nezavisnoj radničlcoj partiji dato je kratko objašnjenje
da je u decembru 1922, plenum CK KPJ odlučio da se formira legalna partijska
organizacija. U Прегледу историја Савеза комуниста Југославије, 1963, 113, tako-
đe se kaže da je sredinom decembra 1922, održan plenum Centralnog partijskog ve-
ća KPJ, na kome je doneta odluka da se sazove osnivačka konferencija za stvaranje
legalne proleterske partije. U jednom predavanju Moša Pijade je rekao da je kra­
jem 1922, u Beogradu održan plenum na kome je donesena odluka da se formira
Nezavisna radnička partija. Komentarišući ovo mesto u Izabranim spisima Moše
Pijade (I, V knj. strana 811 i 1.117) redakcija je ovo dopunila i naglasila da je taj
plenum održan sredinom decembra 1922.

72
zavisnu radničku partiju ako 10 bude dalje oduživao. I zato je 10 tada pri-
stupio osnivanju legalne partije.” 5 To znači da je Izvršni odbor KPJ doneo
odluku da se pristupi osnivanju legalne partije pod snažnim pritiskom
tadašnje „m anjine", poznate i kao „levica” u KPJ. Izvršni odbor KPJ je pod
tim pritiskom imao, ili da usvoji odluku о radu na realizovanju odluke о
osnivanju legalne proleterslce partije, dli bi to „levica” izvršila „na svoju
ruku” . Tadašnja partijsika levica imala je u svojim rukama partijska glasila
Радник и Борбу i, što je veoma važno, potvrđemu odluku od strane Egzeku-
tive Kom interne da treba osnovati legalnu proletersku partiju. Kompenzacija
je nalažena u političkoj krizi što nisu još uvek bili ispunjeni svi preduslovi
za realizovanje ove zamisli. Pomenuta konferencija beogradskih radnika po-
verljivo je sazvana i ilegalno održana u Beogradu 24. decembra 1922. godine.
N a ovoj konferenciji ukupno je učestvovalo, kao što smo videli, 40 radnika
i intelektualaca. U A'lcoioni odbor za stvaranje legalne proleterslce partije,
ušlo je 7 lica, a u širi Qsnivaöki odbor 39 lica, čiji se potpisi nalaze na pro-
glasu k oji je tada usvojen.6 Sva lica, ikoja su se nalazila u Akcionom odboru,
ušla su i u širi Osnivački odbor te Partije, osim Miodraga Manojlovića, čije
je ime, moguđe, i u tekstu slučajno ispušteno. Prema tom e na ovoj konferen­
ciji je ukupno učestvovalo 40 radnika i intelektualaca — komunista, a ne oko
50, kako je naznačeno u javnom obaveštenju preko Радника, datom uz tekst
navedenog proglasa.
О samom toku ove konferencije, na kojoj je doneta о diu к a о osnivanju
NRPJ i izabran Akcioni i Širi odbor, raspolažemo sa dosta oskudnim podaci-
ma. Sem. ctiranog, u pomenutom izveštaju, Triša Kaclerović nije izneo ništa
više. U Раднику, u kome je objavljen navedeni proglas, kaže se, da je u dis-
kusdj.i uzelo učešđa nekoliko radnika d intelektualaca, koji su konstatovali
neophodnu potrebu osnivanja proleterske partije; zatim, da su neki govor-
nici istical ipogreške d iskustva iz prošlosti, dok su drugi „iznosili bojazan da
se ne pođe putem oportunizma, ili reform izm a” , ali da je konferencija utvrdi-
la da ta bojazan n ije opravdana i da bez odlaganja treba pristupiti stvaranju
Partije. Konferencija je usvojila tekst proglasa, obrazovala Osnivački odbor,
koji je proglas potpisao i izabrala Akcioni odbor od 7 članova, sa zadatkom

s ARP, fond KI, br. 34, Zapisnik I I Zemaljske konferencije KPJ, izlaganje
Đure Đakovića.
6 U Akcioni odbor ušli su: Triša Kaclerović, advokat, Mihailo Todorović, biv-
ši sekretar Radničke komore, Miođrag Manojlović, bravarski radnik, Lazar Petro-
vić, tapetarski radnik, Velimir Petrović, krojački radnik, Stojan Maksimović, tipo-
grafski radnik, i Ivan Jovanović, dreer. (Valja ukazati da je u Раднику od 26. de­
cembra 1922, na prvoj strani koja je odštampana ćirilicom, omaškom ispušteno ime
Stojana Maksimovića, dok je na drugoj strani gde je isti proglas objavljen latini-
com, uneto i ime S. Maksimovića. Ime Stojana Maksimovića unela je i zagrebačka
Borba, objavljujući ovaj proglas).
U širi, Osnivački odbor Partije ušli su: Triša Kaclerović, advokat, Aleksa
Rebrić, tapetarski radnik, Mihailo Todorović, bivši sekretar Radničke komore, Ve­
lim ir Jozić, kelnerski radnik, Velim ir Petrović, krojački radnik, Janko Petaković,
rudar, Moša Pijade, novinar, D im itrije Alimpijević, jpčelar, Čeđa Kuzmić, građevin-
ski radnik, Dragiša Tošić, kamenorezački radnik, Dim itrije Čatić, obućarski rad­
nik, Rajko Jovanović, novinar, Mihailo Životić, opančarski radnik, Raka Trifunović,
kelnerski radnik, Nikola Dinić, tipografski radnik, Josif Štefanac, tipografski rad­
nik, Ivan Jovanović, dreer, Vlajko Martinović, krojač, Dušan Đorđević, privatni
profesor, Radovan Tomić, likerdžija, Janko Nikolić, trgov. knjigovođa, Bozidar Da~
vidović, prokurist, Uglješa Jovanovič, advokat, Stojan Maksimović tipografski rad­
nik, Јоуап Davidovac, staklorezac, Evgenije Lazarevič, šeširdžijski radnik, Gojko
Živković, krojački radnik, Novica Petrović, učitelj, Ivan Lopac, tesački radnik, La­
zar Petrović, tapetarski radnik, Sava ćorić, berberski radnik, Mihailo Miletić, dreer,
Jovan Vuković, stolarski radnik, Miloš Savić, šofer, Branislav Krišćinski, molerski
radnik, Petar Bojić, molerski radnik, Petar Stojanović, bravarski radnik, Dragica
Stefanović, knjigovezačka radnica, Vladeta Bilbija, student (Радник 6, 26. деием-
бар 1922.).

73
da zvrše potrebne priprem e za zemaljsku konferenciju, zakazanu u Beogradu
za 7. januar 1923. godine. Konferencija je odlučila da se pre toga održi jedan
zbor radnika u Beogradu.7 U istom broju Радника, objavljen je proglas
„Proletarijata Jugoslavije” s potpisom članova Osnivaokog i Akcionog odbo­
ra, u kome se kaže da se stvorilo u radnickim masama, širom zem lje, duboko
uverenje о potrebi stvaranja „jedne politicke organizacije rađničke klase, jed-
ne p a rtije sirokih proleterskih masa”, da su potpisani našli da je stvaranje
proleterske partije postalo „neophodnom potrebom čije se ostvarenje više ni
za dan ne sme odlagati”, te zato uzimaju na sebe inicijativu za stvaranje te
organizacije. Osnivački odbor je odlucio da za 7. januar 1923. u Beogradu,
sazove zemaljsku konferenciju istaknutih dlanova jugoslovenskog radnidkog
pokreta, koja de udariti tem elje proleterskoj p artiji8. Ovaj proglas objavljen
je i u zagrebadkoj B o rb i ali tek 30. decembra 1922, pošto se dökala odluka
Prvostepenog suda u Beogradu u vezi sa zaplenom vanrednog broja Радника,
u kome je objavljen navedeni proglas.9 Vec u narednom broju, verovatno da
bi ukazao da nova partija nece biti izborna partija, Радник je pisao da rad-
nidki pakret ine sme da se gubi u cisto pariamentarnim akcijama. „N ikad ni u
jednom momentu ne treba da izborna borba bude važnija od organizacionog
i duhovnog izgrađivanja članova, od podizanja organizacione moci proleteri-
jata” .10 Znacaj ilegalno održane konferencije radničkih predstavnika, od 24.
decembra 1922. godine, pre svega je u tome što je ona dala legalnu form u
odluoi Centralnog Izvršnog odbora KPJ da se odmah pristupi priprem i osni­
vanja Nezavisne radnidke partije, i što je о svemu ovom e obaveštena javnost.
Tim e je u politidki život proletarijata uneta nova komponenta, otvorene su
nove perspektive za uspešniju politidku borbu. Potrebno je konstatovati da
je tadašnja partijska vecina, odnosno desnidari, posle ove odluke lojalno priš-
la radu na stvaranju legalne proleterske partije. Oni su ušli i u Akcioni odbor
za osnivanje Partije.

Reagovanje graäanske Stampe na odlüku о osnivanju proleterske p artije

Vec na podetku izborne kampanje, kod političkih partija i gm pa, poja-

vilo se živo interesovanje da li de komunisti uzeti udešda u izborima, odnosno
kako privuci 200.000 bivših glasada sa lista KPJ i nove radnidke mase, koje
na randjim izborima još nisu stekle izborno pravo, a po društvenom položaju
bi m ogli da gravitiraju ka komunistima, ukoliko bi oni istakli svoje kandidat-
ske liste. Beogradski dnevni list Новости, koji mesecima n ije ništa beležio
0 komunistima, u broju od 23. decembra 1922. godine, posvetio je znatno
prostora komunistima i radniäkim masama. Новости su pisale da je u komu-
nistidkim krugovima otpodela živa debata, da li komunistidka stranka treba
da izađe na izbore ili ne, i da su po ovom e pitanju gledišta podeljena. One su
iznosile da grupa, koja se protivi udešću komtunista na izborima istide: da
su najviđeniji dlanovi stranke lišeni slobode, da stranka nema svojih orga­
nizacija, da nema vise izbom og fonda za agitaciju, da su sel jadke mase napu-
stile partijske komunisticke organizacije i najzad da novi izborni zakon, k o ji
favorizuje vedinu, takode govori u prilog neudešda komunistidke stranke na
izborima, tim pre, što bi maksimalno m ogla ona da dobije desetak posla-
ničkih mesta. Druga frakcija je, kaže se dalje, principijelno protivna parla-
mentarizmu i ona smatra da komunistidka stranika treba da se snaži na ulici
1 da uopšte ne treba da ulazi u pariament. Suprotno ovom gledištu, jedna

7 Радник, ванредни број, 6, 26. децембар 1922. Beogradsko radništvo daje

inicijativu za obrazovanje Partije proletarijata.
8 Радник, 6, 26. децембар 1922. Proletarijatu Jugoslavije.
9 Borba, 12, 30. decembar 1922.
10 Радник, 7, 31. децембар 1922. Prvi temelji partije proletarijata.

74
grupa je m išljenja da stranka treba da uzme udešda, bilo samostalno bilo
glasajući, za opozicione stranke. U istom broju Новости donose izjavu jednog
predstavnika Koinunističke partije, ne navodeci njegovo ime: „Tačno je da
m i stojim o pred osnivanjem nove radničke partije. To je pitanje ne više
meseci i nedelja, vec dana. Na to nas goni ne samo predizborna situacija, vec
mase, koje traže da se Partija što pre osnuje. Netačno je da и kom unističkim
redovima p o s to ji podeljenost, naime da su jedni za osnivanje partije, a drugi
protiv. Osnivanje partije jeste izraz opšteg raspoloženja radnih masa. Drugo
je pitanje, da li će radnidka partija uzeti udešde о izborima u istom obimu
kao prošlih izbora. To je pitanje na koje se još sad ne može dati pozitivan
odgovor. U mnogome to de zavisiti od snage partije d opšteg političkog kur-
sa. Mogude je da de reaikcija uzeti takav karakter, da de narodito u izvesnim
pokrajiinama, onemoguditi svaki izborni rad. Principejelno о udešću i ne
udešću u izborima mogu reci toliko, da ni jedna radnidka partija, narodito
marksistidka, kakva de biti naša, nije nikad bilo protiv udešda u izborima.
Za mnoge svoje fuspehe radnicke partije imaju da blagodare baš tome, što
su na izborima uspele da najuspešnije razviju svoj program i za njega pri-
dobiju mase. Istina, m i ne polažemo mnogo nade u parlamentarnu akciju.
P r i izborim a Partija neće pomagati ni jednu p a rtiju i izaći će potpuno samo­
stalno.u T ri dana kasnije, 26. decembra 1922. godine, Новости su donele
belešku о održanoj konferenciji beogradskih radnika i zakazanoj zem aljskoj
konferenciji za osnivanje radnicke partije.12 Sutradan, Новости su beležile
da se Partija osniva radi pružanja zaštite širokim slojevim a radništva. „P re­
ma obaveštenjima koja imamo, komunistima nije cilj dobijanje poslanika u
novoj Skupštini, vec osnivanje partije koja bi svojom mnogobrojnošdu uspe-
la da jednog dana provede svoj program u delo. Vrem e izborne borbe iza-
brali su kao najpogodnije da obnove svoju partiju.''13 Kada se saznalo da se
vrše priprem e za osnivanje jedne radnidke partije, i beogradski list Време,
organ radikalne stranke, pokazao je nteresovanje za komunisticke mase. On
je u broju od 25. decembra 1922. godine, zabeležio da se saznaje, da bivši cla-
novi Komunisticke partije rade na osnivanju jedne radnidke partije, ciji pro­
gram nece biti u sukobu sa Zakonom о zaštiti države, i da prema m išljenju
„nekih dlanova vladine vecine” , sudovi ne bi smeli overiti ni jednu listu
na k ojoj se nalazi koji bivšti komunistički poslanik. List dodaje da ako bi ovo
tumacenje prim ili siudovi, da bi onda radnicka partija morala da istice ljude
„k o ji nisu toliko pali u odi svojom komunistidkom agitacijom ” .14 Sutradan,
Време je pisalo da je održano nekoliko koneferencija radi osnivanja rad­
nidke partije, da je priprem ljen proglas, izabran Akciorai odbor za osnivanje
te Partije i da je sazvan Zem aljski kongres predstavnika radnidke klase za
7. januar 1923. u Beogradu.15 T ri dana kasnije, Време je pisalo da su komu­
nisti uvideli da radeci potajno i ilegalno ne bi m ogli da vrše uticaj na šire
radnidke mase, te da su zato i pökrenuM pitanje osnivanja nove radnidke par­
tije. Jedni su bili m išljenja da u ovom poslu ne treba žuriti, da prvo treba
raditi na podizanju sindikalnih organizacija, dok su drugi smatrali da se bez
osnivanja politidke partije ne mogu postidi trajni i veci uspesi, te se pri-
stupilo (još pre izbijanja krize koalicionog kabineta) pripremama za osni­
vanje radniöke partije. K riza vlade je samo ubrzala ovaj rad. List je zatim
ukazivao da se jedatn neznatan deo komunista protivi uopšte parlam entam oj
akciji, pozivajudi se na nepoštovanje parlamentarnih principa od strane vla-

11 Новости, 495, 23. децембар 1922. Pred novim izborima,

12 Новости, 497, 26. децембар 1922. Osnivanje proleterske partije.
13 Новости, 498, 27. децембар 1922. Pred izbornom borbom. Namere kumti-
nista.
14 Време, Београд, 366, 25. децембар 1922. Akcije se prenose и unutrašnjost.
Kuda će komunističke mase.
15 Време, 367, 26. децембар 1922. Borba око mandata. Osnivanje Radniöke
partije.

75
de.1® Istovremeno sa ovakvim vestima, Време je beležilo na prvoj strani lista,
da su radi komunistiöke propagande u Jugoslaviji boljševici poslali u Sofiju
20 miliona leva, i da je znatan deo ove sume već prebačen u Jugoslaviju.17
Ovim je režiim i stavljeno do znanja da se osnivanje radnickih partija vrši po
nalogu Moskve i uz njenu finansijsku potporu. Ipak, način pisanja najve-
ćeg dela građanske štampe, u ovo vreme, о komunistima, znatno je m irniji
nego u 1921. godini, mada je bilo i vrlo oštrih napada reakcionarnih listova,
s ciljem da osujete političko organizovanje proletarijata. Registrujući ove
provokacije, Радник je na n jih oštro reagovao. U broju od 31. decembra
1922. ukazivao je da se bes radikalskog Времена naročdto ogleda u njegovom
priželjkivanju da sudovi ne potvrde liste proleterske partije, da Правда pri-
željikuje poništenje kandidatskih lista nove partije da, Балкан daje glavni ton
upućivanjem „apela” vladi pod naslovom L u p e ii su p oceli da d iiu glave,
a u kome piše da osnivanje proleterske partije znači „nov prepad komunista
na Beograd” , гг njemu se zahteva od vlade da prim eni Zaikon о zaštiti đržave
i da budu uhapšeni svi osnivači radničke partije. Režimski listovi su kao po
komandi počeli, ukazivao je Радник, da ponovo donose stare laži о sovjet-
skim parama i boljševičkim agentima.18 N ajveći bes p rotiv osnivanja prole­
terske partije ispoljio je list novosadske Orjune, Видовдан, k oji je pisao:
„Opredeljenje je jednostavno i određeno: istrebljenje komunista. Hoćem o li
mi, ostvarujući taj cilj, upotrebiti agitaciju i borbu perom li bombu i kamu
(komitski nož), to ne zavisi od našeg obzira prema komunistima, nego samo
i isključivo od toga, koje de sredstvo po njih b iti poraznije. U o v oj zem lji
ne sm iju vise da se pojave na površini та и k o jo j form i, n i pod k o jim ime-
nom ” .19 Orjunaši su tražili da Zakon о zaštiti države bude svom strogošću
prim enjen na svaki pokret ili težnju koja se pojavi u redovim a radničke kla-
se, u cilju njenog podizanja. Orjuna je pretila da će, ako vlasti ne budu
ugušile pokret za osnivanje proleterske partije, oni sami to da izvrše u
„ognju i krvi” .2»

Pokušaji režima da osujeti osnivanje Nezavisne radnicke p a rtije

Režim je nizom mera pokušao da osujeti osnivanje nove radničke par­

tije. Uprava grada Beograda je zabranila vanredni broj Радншса, od 26. de­
cembra 1922. godine, ne pozivajući se ne na Zakon о štampi, već na Zakon о
zaštiti države. Sud je ovu zabranu poništio,21 a Uprava grada Beograda izvr-
šila je zaplenu i sledećeg broja Радника, od 31. decembra 1922. godine. Ona
nije ni ovu zaplenu uputila u rolcu od 24 sata prvostepenom sudu, što je bila
dužna da učini, nego je tek pet dana posle zabrane lista poslala Sudu kri-
vičnu tužbu po Zakonu о zaštiti države.22 Uprava grada Beograda je posta-
vila zahtev Sudu da se ikazni urednik lista i zabrani, za svagda, izlaženje Рад­
ника. Policija je optužila ne samo odgovornog urednika Р а д н и к а već celu
redakciju i sve glavnije potpisnike proglasa P roleta rija tu J u g o s l a v i j e I sle-

16 Време, 370, 29. децембар 1922. Pripremanje komunista. Mesec dana kasni-
je, kad je NRP već obrazovana, isti list je pisao da „u Radničkoj partiji postoji
struja koja traži da se uopšte ne stupa na izbore, jer Partija zbog pritiska admini-
strativnih vlasti i policije ne bi mogla dobiti onoliki broj mandata kolilco joj pri-
pada” . (Време 404, 3. фебруар 1923. Borba medu radikalima. Radnici i izbori).
17 Време, 366, 25. децембар 1922. Boljševičko zlato.
18 Радник, 7, 31. децембар 1922. Buržoaska stampa i nova Radnička partija.
19 Борба, 11, 23. децембар 1922. (Da se ne zaboravi...)
20 Радник, 9, 14. јануар 1923. U ognju i krvi.
21 Радншс, 7, 31. децембар 1922. Jedan šamar reiimu.
22 Радншс, 8, 7. јануар 1923.

76
deći broj Радника, od 7. januara 1923. bio je zabranjen 21 Početkom januara
1923. ministar uniutrašnjiih dela M ilorad V ujičić obavestio je brzojavom pred-
sedndštvo Pokrajinske uprave za Hrvatsku Slavoniju da je dobio izveštaj,
kako se u poslednje vreme oseća u zem lji ponovni pokret komunista pod
vidom radničke organizacije, pa kako je to protivno Zakonu о zaštiti javne
bezbednosti i poretka u državi; naredio je vlastima da u ovom slučaju bez-
uslovno postupe po odredbama ovog Zakona. О ovom e telegramu predsed-
ništvo Pokrajinske uprave izvestilo je, 6. januara 1923. godine, sve područne
vlasti.25 Šifrovan telegram dste sadržine uputio je ministar unutrašnjih dela
V ujičić 6. januara 1923. pod К br. 16, Pokrajinskom namesniku u Ljubljani20
i svim drugim podređenim organima.
Posle zabrane vanrednog broja Радника od 26. decembra, ministar poli-
cije M. Vujičić, pozvao je Trišu Kaclerovića i Miku Todorovića, članove Akci-
onog odbora za osnivanje proleterske partije, i stavio im do znanja da će
vlada u pogledu komunističkog izlaska na izbore ostati pri Zakonu о zaštiti
države.27 Dvanaestog januara 1923. godine, uprava grada Beograda je pozvala
Trišu Kaclerovića i Miku Todorovića saopštivši im na potpis odluku vlade,
kojom se zabranjuje zemaljska konferencija radničkih predstavnika kao i sve
priprem e za osnivanje proleterske partije. „Pošto na čelu akcdje za stvaranje
nove partije stoje prvaci stare Komunističke partije, vlada smatra da je to
obnavljanje Komunističke partije pod novim imenom i prim enjivaće strogo
Zakon о zaštiti države”28. Akcioni odbor za osnivanje proleterske partije re-
šio je da ipak ne odustane od svoje akcije, beležilo je Време, te je odmah
Triša Kaclerović otišao kod ministra unutrašnjih dela Milorada Vujičića, ali
je tamo dobio isti odgovor !kao d гг upravi grada.29 Zbog smetnji ко je im je
režim činio, kao i zbog „tehničkih razloga” , Akcioni odbor je odlučio da se
Zemaljska konferencija za osnivanje proleterske partije, koja je zakazana za
7. januar 1923, ođloži za 14. januar, a pismima je pozvao radnicke predstav-
nike da dođu 14. januara na osnivačku konferenciju.30 „Tehnički razlog” u
ovom slučaju izgleda da je bio najbitniji razlog za pomeranje datuma osni-
vačke konferencije za nedelju dana, je r n ije bilo vremena da se do 7. janu­
ara priprem i i održi plenarni sastanak Centralnog Partijskog veka KPJ.

23 Борба, 1—2, 11. јануар 1923. Teror vlasiodrzaca protiv osnivanja Rađničke
partije. U istom članku beleži se da je 9. januara počelo saslušanje okrivljenih,
ali da niko nije uhapšen. Zatim se citira izjava radilcalskog ministra policije Marka
Vujičića: „Komunistička stranka ne može da postoji. Isto tako ona ne može posto-
jati ni pod drugim imenom. Socijalistička stranka je priznata, ona je danas tu, i
ako radnici hoće, mogu se u nju organizovati.”
24 Радник, 9, 14. januar 1923. I ovu zabranu lista sud je poništio.
25 A-IHRP Hrvatske, fond policijska dokumenta, kut. II, 1923, sig. II/D.
20 AS, fond Od. unutražnjih poslova 1923. Pov. 4S8 i Pov. 65/1923.
27 Новости, 502, 31. decembar 1922. Preä izbore. Proleteri i ministar policije.
Verovatno se sledeće reči Triše Kaclerovića izrečene na zboru od 4. januara 1923,
odnose na taj razgovor: „Jos nam je nešto režim šapnuo na uvo. On nam kaže:
idite u socijaldemokratsku partiju, jer šta će vam druga partija? Idite tamo i mi
vas nećemo dirati. To je stara pesmä. Već dve godine režim preporučuje prole-
tarijatu širom cele Jugoslavije da ide u Glavni radnički savez i Socijaldemokrat­
sku partiju." (Радник, 8, 7 januar 1923. „Sa velikog zbora beogradskog prole­
tarijata”).
28 Време, 384, 13. januar 1923. „G. Pašić i G. Protić, Vlada i proleterska par­
tija". Време je sutradan, u broju 385. od 14. januara 1923, u napisu Преметачина
у Раднику, pisalo ne о vladinoj zabrani, već о zabrani ministra unutrašnjih dela.
Sarajevski list Hrvatska sloga u broju 11, od 16. januara 1923, u članku Nezavisna
rađnička partija beležio je da je Uprava grada Beograda uručila Triši Kacleroviću
i Mihailu Todoroviću pismenu odluku о zabrani ove konferencije.
20 Време, 384, 14. januar 1923. G. Pašić i G. Protić, Vlada i proleterska partija.
30 Радник, 8, 7. januar 1923, Новости, 504, 3. januar 1923. Počinju iznenađenja.
Proleterska partija.

77
 Osnivanje Nezavisne rađničke partije Jugoslavije

Sprovodeći odluku konferencije beogradskog proletarijata od 24. decem­

bra 1922, Akcioni odbor je sazvao za 4. januar 1923, uveče u Beogradu u sali
hatela „Slavija” , zbor beogradskog radništva. Odziv radnika je bio izvanredan,
a sala nije bila u stanju da prim i ni polovinu radnika koji su došli na zbor.
Jedini govornik na ovom zboru bio je Triša Kaclerović, koji je u dužem izla-
ganju ocrtao tešku političku situaciju u zem lji, žigosao smetnje koje im bur-
žoazija čini da bi osujetila političko organizovanje proletarijata i izneo raz-
loge osnivanja proleterske partije: „Dve godine radnička klasa trpi u poli-
tičkoj i ekonomskoj obespravljenosti. Ali ona više ne može da ćuti, ako hoće
da ma lisvoja prava. Glavna karakteristika Partije, koju proletarijat pod ovim
okolnostima ima da osnuje, biće odbrambena. Kao što se proletarijat nalazi
u položaju nužne odbrane, tako isto i njegova partija, vodeći računa о takvoj
situaciji, mora svoju snagu da skoncentriše na potrebe sadašnjice, da bi se
izašlo iz ove situacije. U toj borbi mi nećemo nikada zaboraviti nase ideale,
mi nećemo nikada skidati pogled sa budućnosti, a to je oslobođenje od kapi-
talističke eksploatacije.” 31 Izlaganje Kaclerovića propraćeno je burnim apla-
uzima. Ovo je bio prvi politički zbor koji je KPJ održala posle Obznane.32
Новости su zabeležile da je zbor bio dobro posećen, da je referat T. Kacle-
rovića prim ljen s velikim oduševlejnjem, da se na njemu beogradsko rad-
ništvo zavetovalo da što pre osnuje svoju političku partiju.33 Podržavajući
osnivanje radniöke partije, Радник je u uvodniku od 7. januara 1923. godine,
pisao da je osnivanje radnicke partije stvarna i duboka potreba radnicke
klase Jugoslavije, da ona mora biti zadovoljna, uprkos uđruženim naporima
buržoazije i njenih isocijalističkih izmećara da proletarijat bude i dalje bez
glavnog oruđa za vođenje klasne borbe, bez 'svoje političke partije. „V ec
odavno je postalo neophodno da se povedu i akcije koje nemaju za cilj samo
odbranu od napada lcoji se pripremaju, nego i takve kojim a će se m oći popra-
viti i stanje stvoreno već ranije izvršenim napadima. Borba protiv političke
i ekonomske obespravljenosti mora biti što pre i što ozbiljnije angažova-
na .. .” 34 U Раднику, koji je izašao 14. januara 1923, na dan održavanja ze-
majske osnivacke konferencije Partije proletarijata, ponovo je istaknuo da se
Partija ne osniva radi izbornih mandata. „ Iz činjenice da se inicijativa beograd­
skog proletarijata i saziv konferencije za osnivanje Partije ja vljaju neposredno
iza raspuštanja parlamenta i raepisa izbora, pogrešno je izvlačiti zaključak da
se Partija osniva samo zato da bi m ogla uzeti učešća u izborima.” Naglašava
se da je akcija za osnivanje proleterske partije počela zapravo još u vreme
kad se nije ni predpostavljalo da će tako skoro biti raspisani izbori, ali da
izborna kampanja parlamentama tribina mogu b iti i vrlo dobro sredstvo za
postizanje bližih ciljeva radničke klase, ali nikako ne mogu postati cilj.35
Neposredne priprem e za zemaljslcu osnivačku konferenoiju proletarijata,
izvršene su na plenarnoj sednioi Centralnog partijskog veća KPJ, koja je
ilegalno održana u Beogradu od 11. do 13. januara 1923, u prostorijam a re­
dakcije Радника, u Kosm ajskoj ulici br. 3. Usled hitnosti stvaranja legalne
proleterske partije, plenum KPJ je odlučio da se odmah počne sa raspravlja-
njem projekta za legalnu partiju, a da se sva ostala pitanja predvidena za
ovaj Plenum (izveštaj CIO KPJ, slovenačko pitanje, izveštaj sa IV Kongresa
Kominterne itd.) ostave za ikraj sedruice. Ovakvom predlogu za rad plenuma,
suprotstavio se jedino Lovro Klemenčič, jedini prisutni od 5 članova Cen-

31 Радник, 8, 7. januar 1923. Sa velikog zbora beogradskog proletarijata.

32 ARP, fond KI, Mf-46/254(613—618) i 255/158—163, T. Kaclerović, Rapport
de la Yougo-Slavie au Presidium du Comintern.
33 Новости, 507, 6—9. januar 1923. Zbor proletera.
34 Радник, 8, 7. januar 1923. Radnicka partija.
35 Радник, 9, 14. januar 1923. Izbori i rađnička klasa.
tralnog partijskog veća iz Slovenije. On je izrazio nezadovoljstvo što se na
„brzu ruku” radi i zahtevao je da se pitanje stvaranja legalne partije ostavi
za neku kasniju sednicu plenuma, odnosno da se stvaranje legalne partije
odloži. Nezadovoljan odlukom plenuma, izjavio je da mu prisustvuje samo
informativno.36 Klemenčič je došao na plenum Centralnog partijskog veća
s namerom da utiče na odlaganje osnivanja Nezavisne radničlce partije Jugo-
slavije, a ako bi и tome uspeo, imao bi „opravdanje” za osnivanje и Sloveniji
posebne partije, na bazi izbornih kompromisa. Još pre osnivanja Nezavisne
radničke partije, Време je pisalo da slovenački komunisti neće učestvovati
na osndvačkoj konferenciji proleterske partije, zbog toga što postoji suikob
između srpskih i slovenačkih komunista, da je sukob nastao zbog zahteva
beogradslkih komunista da se centralizuju svi poslovi и komunističkoj stran-
ci i da je sigurno da će ljubljanski komunisti istupiti na skupštinskim izbo-
rima zajedno sa iklerikalcima.37 Beogradske Новости su pisale da и Sloveniji
postoje dve socijaldemokratske frakcije, komunisti i narodnii socijalisti, da
među tim frakcijam a postojii velika nesaglasnost и programu i ciljevim a, ali
da su ipak poslednjih dana učinjeni pokušaji da se stvori jedna stranka rada
и koju bi ušle sve socijalističke grupe и Slovenačkoj, da su predstavnici ovih
grupa sazvali za 21. januar 1923, zajednički sastanak и Celju, na kom e-ce
utvrditii zajedniöku bazu za skupštinske izbore.38 Kao što vidimo, javnosti
nije bilo nepoznato о sukobu partijskog rukovodstva s komunistima и Slo­
veniji i о verovatnom dzbornom kompromisu slovenačkih komunista sa osta-
lim strujama и radničkom pokretu.
N a osnovu ranije odluke Centralnog izvršnog odbora KPJ, Kaclerović je
za partijski plenum priprem io projekte teoretskog i akcionog programa Ne­
zavisne radnicke partije Jugoslavije, doik je Mihaiilo Todorović priprem io pro-
jekat Statuta ove partije. Sva tri dana rada plenarne sednice Centralnog
partijskog veća bila su ispunjena diskusijama о podnetim projektim a. Obra-
zovane su tri komisije: jedna za teoretski d akcioni program, jedna za Statut,
dok je trećoj kom isiji 'stavljeno и dužnost „da se zabavi samo plemenskim
pitanjima i pitanjem nacionalnih manjina, je r se и diskusijii и plenumu videlo
da je to pitanje, od tolike važnosti po našu partiju, najm anje obradeno и na-
šim ranijim programima i da može dovesti do jačih razilaženja” .88 I pored
intenzivnog rada, partijski plenum nije bio и stanju do kraja da obavi sve
predviđene poslove, već je mogao samo da završi poslove k o ji su se ticali le­
galne partije. Usvojen je definitivan tekst teoretskog i akcionog programa i
Statuta. „Rad kom isije za nacionalno pitanje ostao je besplodan: njen elabo-
rat bio je isuviše veliki da bi ušao и program, a za jednu odvojenu rezoluciju
nije bio pogodan. Tim e je и plenumu bila opet otvorena diskusija, koja se
nije mogla prekinuti nego na ovaj način: rešeno je da se и program о tom
pitanju unese jedan kraoi pasus, principijalan ali ne preterano odreden, a da
se raspravljanje nacionalnog problema ostavi za iduću sednicu plenuma, s
tim da se dotfe izvrše potrebne studije i izradi nekoliko projekata, kako bi
KPJ već jednom и toj važnoj stvari dmala jedno potpuno određeno glediš-
te’’.40 „Značaj i složenost nacionalnog pitanja, Iako je uočen, nije mogao da
se razmatra, je r je rolk trajanja plenuma bio tačno određen. Okolnosti и ko-
jim a je partijski plenum radio bile su za partiju izuzetne. Pošto je policija
saopštila članovima Akcionog odbora za osnivanje proleterske partije da za-
branjuje održavanje Zcm aljske osndvačke konferencije, sazvane za 14. januar

ARP, fond KI, Mf-46/255 (158—163) Rapport de la Yougo-Slavie au Pre­

sidium du Comintern.
37 Време, 381, 11. januar 1923. Izborna borba и Slovenačkoj. Savez klerika-
laca i komunista.
88 Новости, 509, 11. januar 1923. Socijaliste и Slovenačkoj.
39 ARP, fond KI, Mf-46/255 (158— 163) T. Kaclerović, Rapport de la Yougo-
Slavie au Presidium du Comintern.
40 Isto.

79
1923, jasno je bilo da de policija pooštriti budnost prema prostorijam a u ko­
jim a se nalazila redakcija i administracija lista Радник, jer je u tim prostori­
jama trebalo da se održi ova konferencija. Kako se osnivačka konferencija
legalne partije nije mogla više odlagati, to je plenum morao do početka rada
ove konferencije, da završi rad — dnače bi čitav napor bio uzaludan. I ovi
oskudni podaci uikazuju na činjenicu da je u toku diskusije na partijskom
plenumu о programskim dokumentima Nezavisne radnicke partije, poseban
značaj dat nacionalnom problemu, koji je i posebna kom isija razmatrala.
Značajno je da je odlučeno da se na ovom problemu i dalje radi i detaljnije
razm otri na prvom sledećem plenarnom sastanku. Činjenica je, dakle, da je
u vrem e rađanja legalne proleterske partije, nacionalno pitanje ulazilo u cen-
tar interesovanja komunista, da komunisti postaju svesni da će, od stavova
koje de zauzeti po ovom pitanju zavisiti dalji razvoj radničkog pokreta u
Jugoslaviji.41
Lovro Klem enčič je, marta 1924, poslao jedan elaborat Egzekutivi Ko-
minterne, u kome je iznosio da predstavnicima KPJ u Sloveniji nije pružena

41 Već iz podatka da je jedna od komisija, koju je obrazovao ovaj partijski

plenum, imala za zadatak „da se zabavi plemenskim pitanjem i pitanjem nacio-
nalnih manjina” može se zaključiti da je partijski plenum u svojoj većini stajao na
gledištu da u Jugoslaviji postoji jedinstveni troimeni narod i da se radi о sporu
nastalom između plemena istog naroda. Upravo zbog toga ni vođstvo KPJ, kao ni
mnogi predstavnici građanskog političkog života, nisu bili u stanju da shvate da
u Jugoslaviji postoji više nacija.
Složenost ovog pitanja vidi se i iz sledećeg. Đura Cvijić je u Predlogu Rezo­
lucije po nacionalnom pitanju za Zemaljsku konferenciju NRPJ, koja je objavljena
u Раднику, broj 80 od 23. septembra 1923, u Borbi broj 36. od 4. oktobra 1923,
zauzeo stanovište da je Jugoslavia „nacionalitetna (mnogonarodna) država u ko­
joj vladajuća klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije” . Samo nekoliko
meseci pre toga, u maju 1923, na II zemaljskoj konferenciji KPJ, u svom izveštaju
za oblasni Sekretariat KPJ za Hrvatsku i Sloveniju, Dura Cvijić je izneo gledište
Oblasnog partijskog sekretarijata KPJ za Hrvatsku о jedinstvenoj jugoslovenskoj
naciji, naglašavajući da to rezultira iz analize eltonomske situacije u Hrvatskoj
i Sloveniji. „Hoću da istaknem kako i kod određivanja najvažnijih problema u
Hrvatskoj ipak pravimo razliku, jer ne delimo Hrvate i Srbe kao dva naroda, nego
smatramo da su oni и stvari dva plemena, da su Jugosloveni kao nacija tek jedna
nacija koja se nalazi u procesu stvaranja. Prema tome, kad primenjujemo parolu
samoodređenja naroda, onda se ne radi о dva naroda, nego о jednom narodu koji
nastaje iz dva plemena koja su se razvijala pod različitim ekonomskim i poli-
tičkim uslovima.
Isto tako, iako izbacujemo parolu samoodredenja do odeljenja, ipak baš
u analizi ekonomske situacije rukovodimo se faktom da je isprepletenost eko-
nomskih sfera tako uska i isprepletena da industrijski razvoj radi u pravcu među-
sobnih ispreplitanja medusobnih odnosa. Ali zbog toga što vodimo borbu u prvom
redu protiv vladajućeg hegemonističkog režima srpske buržoazije, ističemo i spro-
vodimo u propagandi parolu samoodredenja naroda do odeljenja, ali istovremeno
najoštrije suzbijati separatizam i hrvatski i srpski sa svim njegovim propratnim
pojavama: radićevštinom, frankovlukom, i td. Mi ističemo istovetnost interesa jugo-
slovenskog proletarijata suzbijajući tako šovinističku kampanju od strane srpske
i hrvatske buržoazije. Razume se, polažući težište naše borbe i našeg rada na
borbu protiv vladajućeg hegemonističkog režima, mi najodlučnije nastojimo da
vodimo borbu i protiv specifičnih pojava: radićevštine, frankovluka, nastojeći da
iskoristimo klasne suprotnosti u pređašnjem Hrvatskom bloku i Radićevoj partiji
koja nije revolucionarna nego reakcionarna i kontrarevolucionarna... Pri stalnoj
kampanji koju mi sprovodimo u Hrvatskoj ne samo da se nisu ispoljile nikakve
diferencije, nego nije se ispoljila nikakva kritika. Kad je reč о našem partij­
skom radu, uopšte se danas više ne može govoriti о nikalcvim diferencijama u
našoj Partiji, niti о nacionalnom pitanju, niti о pitanju jedinstvenog fronta, niti
о pitanju organizacionog jedinstva Sindikata.” Cvijić je naglašavao da su jednom
konzervativnom politikom potpuno uklonjene sve diferencije u partijskom pokretu
u Hrvatskoj. (ARP, fond KI, br. 34, Zapisnik I I Zemaljske konferencije KPJ, izla-
ganje Đure Cvijića).

80
m aterijalna mogućnost da pošalju na ovaj partijski plenum 5 delegata; da su
oni stoga, pretresajući „takav nesavestan rad na ovom važnom problem u” ,
odlučili da na plenum ode samo Klemenčič i da su preko njega na plenumu
izjavili da ne primajiu na sebe nikakvu odgovornost „za takav neozbiljan i
nesavestan rad” . Klemenčič je tvrdio da su na zem aljskoj osnivačkoj kon­
ferenciji NRPJ učestvovali samo delegati iz Srbije ii Bosne, što je netačno.
Mnogo je teža bila optužba, takođe neistinita, da je u zagradi u kojoj je
održavana ova konferencija, „dežurao tajni policijski agent” . U pomenutom
elaborat-u Klem enčič kaže da je zatekao, u vreme zasedanja plenuma u re-
da'kciji Радника, članove C K d redakciju, koja je pisala program, akcioni
program, Statut i razne rezolucije za ovo zasedanje, da ni jedna rezolucija ni­
je bila napisana, da se zaprepastio kada je video kako neozbiljno rade. „K a d
sam prim etio da K P ima svoj teoretski program usvojen na Vukovarskom
kongresu i da ga treba uzeti kao osnovu za naš rad, oni su ma rekli da sam
poludeo. Jedna od tačaka programa bila je: borba za nacionalno jedinstvo. I
kad sam ukazao da pod ovom parolom vlada sprovodi beli teror, i ugnjetava
nacije, oni su m i rekli da ja sabotiram partijski rad.” U četiri časa po podne,
13. januara 1923, javdli su iz Ministarstva unutrašnjih dela da je konferencija
zabranjena i da je Kaclerovića pozvao ministar policije. „Nastala je opšta
pometnja, ali je (kaclerovic dzjavio da de uspeti advokatskim trikom da lega-
lizuje partiju! Saopštio nam je svoj plan: danas ćemo napraviti form alni za­
pisnik zasedanja, priložiti uz zapisnik sve napisane rezolucije, a sutra će clodi
policija, naći de zapisnik i konferencija je završena — štampademo rezolucije
i partija je legalizovana! — Evo na lcakav je nadin on mislo da legalizuje
KPJ.” 42
N ije nam poznato da li je Klemendid taj elaborat poslao Kom interni
samoinicijativno, dli je to od njega traženo. Iz njegove sadržine nedvosmisleno
se vidi namera da opravda svoje držanje na taj način, što će prikazati čitavu
akciju za osnivanje legalne proleterske partije kao neozbiljan i nesavestan
rad, a njene aktere kao provokatore i lose komuniste. To što dokumenta za
zemaljsku osnivačku konferenciju NRPJ još nisu bila gotova, ukazuje da se
tada radilo na izradi definitivnih tekstova, posle pretresanja nacrta dokumena-
ta u komisijam a i na plenumu. Što se tiče taktike koju je predložio Kaclero­
vic da bi ise doskoćilo policiji, taj „trik ” ne samo što Kaclerovic nije zatajio od
Kominterne, već je u svom izveštaju prezidijiuma Kom interne upravo izneo
da je poslednja sednica plenuma KPJ održama zajedno sa članovima Akcionog
odbora za stvaranje legalne partije, da pošto su očekivali da će policija doći
da rasturi konferenciju u nameri da spreči obrazovanje partije, odlučeno je
da se pristupi jednoj podvali. „Izraden je i potpisan jedan lažan zapisnik su-
trašnje konferencije, a izrađeni su preko nodi prepisi programa i Statuta.” 43
Pišući posle rata о osnivanju Nezavisne radničke partije, Triša Kaclerović je
naveo da su smslili plan da se rano ujutru neopaženo delegati okupe u redak-
oiji Радника. Skoro svi sazivači konferencije bili su na dočeku pravoslavne
N ove godine u kafani Slavija, gde su se poduže zadržali, a zatim su, kad je
ponoć već poodmakla, u grupicama odlazili u redakciju Радника u Kosmaj-
skoj ulici. Još pre 7 časova ujutru bili su bez malo svi delegati na okupu.
„Ovako rano i ovako žurno, iako je konferencija bila zakazana za 9 časova
pre podne, radili smo zbog toga što smo bili sigurnii da će policija upasti na
konferenciju, — pošto je konferencija bila javno sazvana, — zabraniti kon­
ferenciju i delegate razjuriti, ako ne uradi i šta gore sa njima, i tako nam
onemogućiti rad konferencije” .44 U izveštaju T. Kaclerovića Prezidijum Ko-

42 ARP, fond KI, br. 50/11, Lovro Klemenčič Komunistička partija и SHS.
43 ARP, fond K I, br. 46/255 (158—163) T. Kaclerović Izveštaj iz Jugoslavije
Prezidijwnu Kominterne.
44 НИН, Београд, 28. јануар 1951, T. Kaclerovic Osnivanje Nezavisne rad-
ničke partije Jugoslavije.
81
 minterne, kaže se da je konferencija otpočela sa radom u 7,30 časova u redak-
c iji Радника. „Išlo se po dnevnom redu, ali je delegatima, kojih je bilo 76
(dvadesetak delegata ostavili smo u drugom lokalu) odmah saopšteno da u
slučaju dolaska policije, naš rad ima da se smatra završenim i da smo za po-
liciju sprem ili već gotov zapisnik” .45 Pošto je „zapisnik” sastavljen, i ispotpi-
sivan, stavljen je na sto da bi ga policija zatekla kada dođe, pa se tek onda
pristupilo radu prema predloženom dnevnom redu. „A dok je konferencija
radila svoj posao, drug Moša Pijade je sa još nekim drugovima obilazio
Sremsku, Kosmajsku i Prizrensku ulicu i jedan deo Terazija, da bi nam mo­
gao na vreme signalizrati dolazak po licije” .46 Govoreći о ovom e u jednom
predavanju, Moša Pijade je tada rekao da se zadržao malo na ulici šetajući
око Moskve i preko Terazija i da je oko 10 sati mogao da se vrati, da kaže
da će uskoro doai policija.47
U navedenom elaboratu Lovre Klemenčiča, pisalo je da je na pomenutom
plenumu KPJ došlo do mučne situacije, kada se pristupilo utvrdivanju koji
ljudi treba da uđu u rukovodeće organe NRPJ. T ri radnika, koja su bila
ođređena da uđu u vođstvo NRPJ, izjavila su da ne mogu da prim e odgovor-
nost „zato što ništa ne znaju, zato što im niko ništa nije rekao” ; što znači
da se ispostavilo „da ni najodgovornijim partijskim radnicima nije bilo ništa
rečeno” .48 Klem enčič ne navodi о kojim lioima je reč. M oglo bi se pretpostavi-
ti da je reč о članovima Centralnog izvršnog odbora KPJ, koji su smatrali
da pošto je „levica" (odnosno partijska opozicija) bila nosilac akcije za stva­
ranje legalne proleterske partije, da sada njeni predstavnici treba da udu
u rukovodstvo legalne partije. Levica je smatrala da vođstvo u novoj partiji,
bez obzira ко je bio nosilac rada na njenom osnivanju, treba da bude sastav-
ljeno od predstavniika tadašnjeg partijskog vodstva, odnosno da treba da
bude u rukama toga vođstva. Dragutin Bukvić je na I I zem aljskoj konferen­
ciji KPJ, referišuoi u im e Izvršnog odbora KPJ, naglašavao da je došlo —
prilikom raspravljanja о tome k oji ljudi treba da uđu u rultovodeće organe
KPJ, do takvog zaoštravanja odnosa da je „celo pitanje organizovanja partije
bilo stavljeno na kocku, samo zato što se nije m oglo da nade dovoljno ljudi
koji bi trebali da udu u odbor legalne pa rtije” . Bukvic je iu vezi >s ovim iista-
kao da su u Centralni odbor NRPJ uzeta dva druga, koja po svom radu ne bi
trebalo da udu u ovaj forum, da su u Centralni odbor NRPJ ušla dvojica koji
su protivni tome, da izmedu Partije i sindikata postoji bilo kakva veza, iako
oni to otvoreno ne izjavljuju pred masama. Buković je zakljuöivao da kada
je plenum bio doveden u položaj da prim i i takve ljude u Centralni odbor
nove partije — „onda je pojmljiivo kolika oskudica vlada u ljudim a” 49 Ovako
teška situacija oko izbora Centralnog odbora NRPJ, k oji je po Statu tu NRPJ
brojao 7 članova, svakako da je bila razlog što se tom prilikom n ije sastavio
predlog najvišeg organa NRPJ — zem aljskog veća, ikoje je prema statutu
imalo 21 olana.
Kada je osnivačka konferencija NRPJ bila gotova sa teoretskim progra-
mom i kada se prešlo na akcioni program NRPJ, došla je policija, blokirala
zgradu i izvršila pretres svih prisutnih. „P olicija i vlada bili su jako iznenade-

45 ARP, fond KI, br. 46/255 (158—163), T. Kaclerović Izveštaj iz Jugoslavije

Prezidijumu Kominterne.
46 НИН, 28. јануар 1951, T. Kaclerović, Osnivanje Nezavisne rađničke par­
tije Jugoslavije.
47 M. P i j a d e , Osnivanje Nezavisne radničke partije Jugoslavije (NRPJ),
Izabrani spisi, torn I, knj. 5. Beograd, 1966. 841. U ovim momentima, za uspeh
akcije je bilo veoma važno da se ne dopusti da policija iznenadi konferenciju.
Pošto je Moša Pijade dobro poznavao policijske agente, bio je pogodna ličnost za
ovaj, u torn momenta, veoma važan zadatak.
48 ARP, fond KI, br. 50/11, Klemenčič, Komunistička partija и SHS.
40 ARP, fond K I, br. 34, Zapisnik II zemaljske konferencije KPJ, prvi dan,
Izveštaj D. Bukvića.

82
ni onim što su našli i stvaranje Nezavisne radničke partije vise nije bilo mo-
guđe sprečiti legalnim putem ".50 Policija je pokupila m aterijale (zapisnik,
program, akcioni program i Statut NRPJ), popisala imena svih prisutnih
delegata, izvršila pretres nad njima, naredila svim delegatima iz unutrašnjosti
da odmah napuste Beograd, a delegatima iz Beograda zabranila da se u budu-
će tajno sastaju.51
Zapisnik sa zemaljske osnivačke konferencije NRPJ, koji je policiji pre-
zentiran kao dokumenat da je konferencija već održana i koji je objavljen u
Раднику br. 10 od 31. januara 1923, n ije ustvari dokumenat о toku rada ove
konferencije, je r je sastavljen pre konferencije, već dokumenat о metodu
kojim se partijsko vođstvo poslužilo da bi doskočilo policiji. U izveštaju koji
je poslao Triša Kaclerović Kominterni u februaru 1923, nigde se ne pominje
da je zemaljska konferencija za osnivanje NRPJ, počela 13. januara sa olco
40 delegata, kako se iznosi u „Zapisniku” , dok se određeno kaže da je toga
dana još uvek trajao Plenum Centralnog partijskog veća KPJ, a da je posled-
nja sednica plenuma ođržavana uz učešće članova Akcionog odbora za osniva­
nje NRPJ. Zato smatramo da je Osnivačka konferencija NRPJ održana 14.
januara 1923, a ne 13. i 14. januara, je r ničim nije potvrđena tačnost te tvrd-
nje iz fiktivnog zapisnika. U tom „zapisniku” se kaže da je 14. januara 1923,
konferencija nastavila rad uz učešće 76 delegata iz svih krajeva zem lje, da je
na početku rada konferencije izabrano predsedništvo, sekretari i overač za­
pisnika, da je usvojen dnevni red po kome je radila konferencija, da su pred-
lagači programa i statuta nove partije obrazložili svoje predloge, da ih je kon­
ferencija jednoglasno, posle duže diskusije, prim ila i da je konferencija
izabrala Centralni odbor NRPJ u sastavu: predsednik Aleksa Rebrić, sekretar
Mihailo Todorović, blagajnik D im itrije Alim pijević, članovi: M iodrag Manoj-
lović, Lazar Petrović, Josif Stefane i Uglješa Jovanović. Zapisnik su potpisali
predsednici konferencije — Aleksa Rebrić i Sima Miljuš, sekretari konferen­
cije Tanasije Ilić d Ivo Baljkas i overači zapisnika — V elja Petrović, Lazar Pet-
rović i Kreta Tačević.52

50 ARP, fond KI, br. 46/255 (158—163), T. Kaclerović, Izveštaj iz Jugoslavije

Prezidijumu Kominterne.
61 Радник, 10, 31. januar 1923.
62 Радник, 10. 31. januar 1923. Zemaljska konferencija za osnivanje Partije
radniöke klase Jugoslavije odriana 13. i 14 januara 1923, и Beogradu. Nešto poda­
taka о atmosferi koja je vladala na zemaljskoj osnivačkoj konferenciji NRPJ
pružaju i sećanja nekih učesnika toga skupa. Tako je, na primer, Žika Pecarski
iznosi da kada su ušli u salu ujutru oko 8 sati, da je konferencija već bila u toku,
da su tamo naišli na jednu veliku buku. „Triša Kaclerović je baš tada čitao Pro­
gram Nezavisne radničke partije i stalno vilcao: — Ljudi, umirite se, dozvolite da
pročitam Program, jer policija samo što nije upala” . Triša je čitao izmene i dopune
koje su unete u Program NRPJ. „Mene i Dušana presreli su Kaljević, Manojlo-
vić, i još neko sa povikom: „Evo i Nišlije”, i nas su odmah stavili pred svršen čin
da glasamo. Pitali smo о čemu se radi i Triša je rekao: „Evo ja čitam Program”
i rekao je da po jednom pasusu postoji nesuglasica, mislim da se ticalo Sindikata.
I ja i Dušan još nedočekavši puno objašnjenje Trišino odgovorismo: „Mi smo
za predlog” i Triša nije ni dovršio čitanje Programa, a policija je banula, ali je
uspeo da vikne: „Ко je za Program, а ко je protiv”. I mi svi onako zajednički,
osim većine drugova iz Centralnog odbora CRSOJ, glasali smo za Program i Statut,
a 4 ili 5 delegata od strane CRSOJ glasali su protiv, a policija je već ušla, dohva-
tila hartije i spise sa stola (jedan polieijski činovnik prikupio je to), a upao je
jedan odred žandarma od njih pet-sest, naredili da se niko ne mrdne i da svi
ostanu na svojim mestima. Počeo je da protestvuje Rajko Jovanović, govoreći da
je to nasilje, da mi imamo odobrenje za ovu konferenciju i da će on, a i Triša
Kaclerović se tu umešao, odmah iz stopa telefonirati nekom u Ministarstvo i tra-
žiti da napusti policija salu, a da mi nastavimo rad. Međutim oni su stupili u
dalje prepirlce, te smo svedolcumente i papire tu pred njima iscepali i bacili u
korpu. Na kraju nije došlo ni do kakvog ličnog pretresa, nego su nam naredili
da se rasturimo. Ja i Todorović smo odatle otišli u kafanu „Lepi izgled” , ručali i

83
 Osnivanje Nezavisne radničke partije i zbivanja u vezi sa ovim dogada-
jim a, u znatnoj meri su uznemirili građansku javnos-t. Време je pisalo da
su osnivači nove proleterske partije bili rešeni da na svaki način održe osni-
vačku konferenciju, smatrajuoi policijsku zabranu -nezakonitom53 N ajveći deo
posla završen je već 13. januara, pisale isu Новости, а 14. januara, kada je
nastavljen rad u prisustvu oko 80 delegata, data su samo obaveštenja ostalim
delegatima kada je i proklamovana proleterska partija, koja će se zvati
Nezavisna radnička partija. Odlučeno je da partija uzme učešća samo u iz-
bornim oikruzima, gde su najvedi izgledi na uspeh, ali nije isključeno da će
Nezavisna radnička partija prom eniti svoju odluku, u slučaju da vlada pre-
duzme mere protiv učešća ove partije u izborima.54 Zagrebački list Rad je
obaveštavao da je na konferenciji učestvovalo 15 delegata iz Beograda, 34
delegata iz unutrašnjosti Srbije, 7 iz Vojvodine, 5 iz Makedonije, 4 iz Bosne,
10 iz Hrvatske i 1 delegat iz Slovenije —• ukupno 76 delegata.58 Ovakav brojni
odnos delegata prema pokrajinama, bio je na prvom mestu odraz uslova pod
koj'ima se radilo na form iranju NRPJ. S obzirom ida je osnovni zadatak osni-
vaoke konferencije bio da se obrazuje legalna partija proletarijata, koja će us-
vojfiti program ta'ko sastavljen da ne dođe pod udar Zalkona о zaštiti države,
nesrazmere u broju delegata iz pojedinih pokrajina, nisu bile zabrhijavajuće,
već su rezultat određenih uslova uključujući i materijalne mogućnosti Par­
tije. Izuzetak je bila Slovenija, iz koje je, kao što smo vide-li, došao 1 umesto
5 delegata.

Legalizacija Nezavisne radničke p a rtije Jugoslavije

Policija je, 15. januara po podne, ponovo upala u redakciju Радника,

gde je zatekla pored članova CIO još i nekoliko članova plenuma KPJ iz
unutrašnjosti. Policija je tom prilikom uhapsila sve prisutne. „Tu su bili svi
članovi ĆIO KPJ, osim jednog, koji -tome sastanku nije bio prisutan5**.” Tom
prilikom bili su uhapšeni Triša Kaclerović, advo'kat i bivši komunistioki po-
slanik, Moša Piajde, glavni urednik Радника, Rajko Jovanović, urednik Рад­
ника, M ilorad Barajević, novinar, Mihailo Todorović, bivši sekretar Rad-
niclce komore, Dragica Stefanovid, tipografska ra-dnica — svi iz Beograda;
Đuro Cvijić, urednik zagrebačke Borbe, Đuro Đaković, bravarski radnik i
bivši narodni poslanik, Ivo Baljkas, novinar iz Šibenilka, Ivo Marić, metalski
radnik iz Splita, A dolf Muk, keiner iz Kotora i Krsta Tačević, bivši narodni

vratili se natrag u ICosmajsku ulicu, u stan Nezavisne radničke partije i redakcije

lista Радник, gde je Triša produžio čitanje Programa, ali je bila prisutna polovina
delegata posle podne, jer ljudi nisu bili obavešteni da se produžava konferencija
i posle podne. Triša nas je upoznao о razmimoilaženjima sa drugovima sa desnice
(kako se onda govorilo о njima.) (AIRP Srbije, MOK Niš, 2, str. 230—231). U svo­
jim sećanjima Ilija Kiković je zabeležio da je na dan održavanja konferencije,
2—3 sata po njenom početku, u salu upala poiicija zajedno sa članom kvarta, Du-
šanom Popovićem, da je odmah otpočeo opšti lični pretres delegata, da je policija
naredila da se odvoje delegati iz unutrašnjosti od delegata iz Beograda, kako bi
mogla pojedinačno da ih pretrese. „Kako je kod koga izvršen pretres, naređeno
mu je da prvim vozom napusti Beograd, а ко bi i dalje ostao u Beogradu zapre-
ćeno mu je da će biti smesta uhapšen.” (AIRP Srbija, MOK Ar, 1, Ilija Kiković,
„Osnivanje radničlcog pokreta”, 39).
53 Време, 385, 15. januar 1923. Premetačina и Radniku; Новости, 513, 16.
januar 1923. Osnivanje nove radničke partije.
54 Новости, 513, 16. januar 1923. Osnivanje nove radničke partije.
55 Rad, Zagreb, 1, 24. januar 1923. Na konferenciji za osnivanje NRPJ.
58 ARP, fond KI, br. 6/255 (1580163) T. Kaclerovic, Izveštaj iz Jugoslavije
Prezidijumu Kominterne.

84
poslanik iz Valjeva.57 Posle hapšenja radniokih prvaka, proneli su se glasovi
da će ih policija optužiti Gradskom prvostepenom sudu na oisnovu Zakona
о zaštiti države. Ona ih je, medu tim, kaznila sa po tri dana zatvora zbog nepo-
koravanja naredenjima ministra unutrašnjih dela о zabrani konferencije,
pošto su odležali jedan dan, dva dana su im pretvorena u novčanu globu i
oni su pušteni na slobodu.58 Новости su zabeležile da im je policija, prilikom
puštanja iz zatvora, saopštila da će zabraniti Nezavisne sindikate, u slučaju
da pdkušaju da izađu sa svojom listom na parlamentarne izbore.59
Vlada se suočila sa činjenicom da je osnovana Nezavisna radnička partija
Jugoslavije. Os-nivanje politidke partije, u vreme kada su izbori već bili raspi-
sani, ukazivalo je da je gotovo izvesno da ta partija nece dragovoljno ostati
po strani. Zbog toga se tih dana vlada bavila pitanjem, pisalo je Време, kako
đe se držati prema pokušajima komunista da istaknu svoje liste, te je uisvo-
jeno gledište da im ne treba dopustiti da istaknu kandidatske liste „ni pod
kojim imenom, do god ne budu dali kategoričnu dzjavu da odbacuju 21 tadku
moskovske, trece internaoionale i da prekidaju sve veze sa tom internaciona-
lom eo” . Prema pisanju Новости, ministar unutrašnjih dela je izdao naredbu
0 zabrani osnivanja organizacija nove proleterske partije i u vezi s tim za-
branio održavanje svih zborova i konferencija koje bi imale za cilj osnivanje
organizacije Nezavisne radnicke partije.fil Opozicioni list Република, osu-
đivao je napad režima na radnički pokret, istiöudi da je obrazovanje NRPJ
izvršeno strogo u granicama legalnosti, da se radnidki pokret javlja u izborno
vrem e i da su radnici „brojna i pouzdana biračka vojska” , te da „izgledi rad-
niöke partije na uspeh u izborima nisiu ni m alo neznatni” . Režimu je to sve
poznato, a nasilničkim udarom je rasturio organizacionu konferenciju, obraz-
lažući jedino činjenicom da u tom radnidkom pokretu udestvuju i ljudi ikoji
su nekada radili u Komunistidkoj partiji.62
Iako su dlanovi Centralnog izvršnog odbora i drugi istaknuti komunisti
pušteni iz zatvora več 16. januara 1923, sudbina novoosnovane Nezavisne rad-
nicke partije visila je о koncu. A li ne zbog toga što su bili saslušavani u poli-
ciji zbog održane Zemaljske osnivadke konferencije NRPJ, uprkos izricne za-
brane policije, vec zbog neocekivanog obrta koji je usledio. „Odlidna pozicija,
koju smo dotle imali prema vladi u pitanju legalne partije, jako je pogoršana
tim e što se u vladinoj ruci nalaze dokumenta KPJ ukradena u Bedu” —
pi'sao je Triša Kaclerovic u izveštaju Kominterni. „Vlada nije krila da ona
želi da mi odustanemo i od stvaranja legalne partije i od udešća u izborima
1 imajuci ukradena dokumenta pretila nam je hapšenjem svih u tim dolcumen-
tima kompromitovanih drugova (svi dlanovi CIO, novi dlanovi plenuma), ra-
sturanjem i legalne partije i sindikalnog pokreta. Naprotiv, ako bismo odu-
s'tali od stvaranja legalne partije i od udešća u izborima, vlada nam je stavila
u izgled da nece praviti novi proces našoj Partiji na osnovu ukradenih doku-
menata.” «3 Dakle, odvijalo se s jedne strane, politiöko nagađanje između pred-

°7 Борба, 3, 31. januar 1923. Zapisnik konferencije; Glas slobode, Sarajevo,

3, 18. januar 1923. Nezavisnost, Bjelovar, 3, 20. januar 1923. Progoni radnika; jugo-
slovenski list, Sarajevo, 11, 16. januar 1923, Hapšenje komunista; Hrvatska sloga,
Sarajevo, 11, 16. januar 1923. Nezavisna rađnička partija; Време, 386, 16. januar
1923. Hapsenje rađničkih prvaka; Новости, 514, 17. januar 1922. Hapšenje prvaka
radniöke stranke.
58 Време, 387, 17. januar 1923. Radnički prvaci pušteni su.
50 Новости, 515, 18. januar 1923. Komunisti i izbori. Ovo saopštenje na dese-
tak dana px-ed pocetak vec dugo pripremane Zemaljske konferencije Nezavisnih
sindikata moralo se je odraziti na neposrednu taktiku vođstva KPJ.
60 Време, 396, 26. januar 1923. Opsta borba z.a mandate. Vlada i komunisti.
01 Новости, 514, 17. januar 1922. Hapsenje prvaka radničke stranke. Jugo-
slovenski list, 11, 16. januar 1923. Proleterska stranka zabranjena.
02 Република, 5. 17. januar 1923. M. B. Bogdanovic Novi udar na radništvo.
63 ARP, fond KI, Mf-46/255 (158—163) T. K a c l e r o v i c , Rapport de la
Yougo-Slavie.

85
stavnika vlade i predstavnika ilegalne KPJ. Vlada je ucenjivala osnivače NRPJ
s ukradenim partijskim dokumentima: ili da ne izlaze na skupštinske izbore
i ne stvaraju novu partiju, i u tom slučaju da budu pošteđeni progona od
strane policije, ili će ići u izbore, a policija će ih napasti, praviti nov sudski
proces, zabraniti Nezavisne sindikate. Triša Kaclerovid je, u pomenutom iz-
veštaju, procenjivao tadašnji položaj KPJ kao „strašno nezgodan, najteži
koji je dotle bio” . Kad su 16. januara 1923, pušteni iz zatvora članovi CIO
KPJ, bili su pred dilemom da li da objave m aterijale konferencije ili ne.
„Posle osam dana, za koje vrem e je bilo obustavljeno izdavanje Радника u
Beogradu i B orbe u Zagrebu, CIO je odlučio da objavi obrazovanje N R
Partije bez obzira na posledice koje mogu nastupiti usled poseda ovih doku­
menata od strane vlade. Rešeno je da se program, Statut i imena članova
Centralnog odbora N R Partije pojave odmah po završetku Zemaljsike konfe-
rencije naših sindikata (koja je održana 27, 28. i 28. I), da ranđjim objavljiva-
njem ne bi naškodili sindikalnom pokretu" — pisao je T. Kaclerovid u izve-
štaju prezidijumu Kominterne.84 Dragutin Bukvić je u podnetom izveštaju
I I zem aljskoj konferenciji KPJ, takođe izneo da se Izvršni odbor KPJ, pred
dilemom da li da se objave m aterijali sa osnivačke konferencije NRPJ pre
održavanja zemaljske sindikalne konferencije Nezavisnih sindikata ili posle
nje, opredelio za drugu alternativu zbog strahovanja da b i ob javljivanje ovih
odluka pre sindikalne konferencije moglo da je onemogućn. „Ю je uvideo da
bi mnogo izgubio, ako bi zbog nekoliko dana stavio na kooku održavanje sin-
dikalnog kongresa i onemogućio sindikalni pokret, k o ji ne može delati onako
kao što dela partijski pokret; on mora da je na neki drugi način legalizovan.
Taj drugi način jeste njegovo legalizovanje putem jednog foruma, koji treba
da udari temelj tome pokretu.63 Rajko Jovanović je poricao tačnost Bukvićeve
tvrdnje da je odloženo objavljivanje m aterijala sa Osnivacke konferencije
NRPJ zbog zemaljske konferencije Nezavisnih sindikata, tvrdeći da je tada
rešeno da se ode m inistm policije, opipa „b ilo” i ispita isituacija. Medutim,
IO je rešio da konsultuje drugove u zatvoru i da njih pita za objavu. Тек tri
dana pre sindikalne konferencije rešio je da se čeka još ta tri dana, kad se
već tako dugo čekalo."66 U suštini nema bitnijeg razilaženja između Bukvi-
ćeve i Jovanovićeve tvrdnje, sem dopune da je d u ovoj ozbiljnoj situaciji
Izvršni odbor KPJ, kao i ranije Zamenički izvršni odbor KPJ, konsultovao
uhapšene članove Izvršnog odbora KPJ. Osnovni razlog dileme da li odmah
objaviti m aterijale о osnivanju NRPJ ili privrem eno odgoditi, bila je boja-
zan da se prenagljenom odlukom, u postojećoj situaciji, ne postigne s-uprotno
od željenog. S druge strane, bili su svesni šta za NRPJ može da znači svaki
izgubljeni dan, u vreme kada su parlamentamd izbori već uveliko b ili raspisani.
N i Радник, ni Borba privrem eno nisu izlazili do 31. januara 1923. U broju
od toga datuma objavili su Program d Akcioni program Nezavisne radniöke
partije, Statut Nezavisne radničke partije, pozdrav žrtvama belog terora i za­
pisnik sa Zemaljsike osnivacke konferencije NRPJ.67 Borba je objasnila čitao-
cima da u poslednjih mesec dana nije mogla tačno da izlazi zbog političkih,
redakoionih d tehničkih zapreka, da su sada te zapreke prevaziđene i da de od
sada ona izlaziti dva puta nedeljno.68 Радник je, 'kao razlog za neredovno
izlaženje, naveo tehničke nezgode.69 Od 6. februara 1923. Радник je počeo da
izlazi tri puta nedeljno. Videli smo da je Centralni izvršni odbor KPJ sma-
trao da je u interesu radničkog pokreta u celini potrebno da privremeno

64 Isto.
w ARP, fond K I, br. 34. Zapisnik II zemaljske konferencije, prvi dan, Iz-
veštaj D. Bukvida.
ee ARP, fond KI, br. 34, Zapisnik I I zemaljske konferencije KPJ, izlaganje
Rajka Jovanovića.
67 Борба, 3, 31. јануар 1923; Радник, 10, 31. јануар 1923.
68 Борба, 4, 10. фебруар 1923.
60 Радник, 10, 31. јануар 1923.

86
odgodi objavljivanje m aterijala sa Zemaljske osnivačke (konferencije NRPJ.
Postavlja se pitanje: da li bi u Sloveniji došlo, 21. januara 1923, do osnivanja
posebne legalne partije od strane Klemenčiča i Fabijanoiča, da se tamo znalo
kako je u Beogradu nedelju dana ranije osnovana Nezavisna radnička par­
tija? Da je Радник, odmah posle osnivaclce konferencije, objavio program i
Statut NRPJ, taj bi broj bio zabranjen i bio bi bar nekoliko dana van pro-
daje a najverovatnije je da ne bi bilo vremena da komunisti Slovenije osujete
akciju Klemenčiča i Fabijančiča na stvaranju posebne partije. Beogradsko
Време je zabeležilo da je Vladislav Fabijančič u Beograd došao još pre osni-
vaoke konferencije NRPJ, sa još jednim bivšim komunističkim poslanikom
iz slovenije. Fabijančič je 19. januara 1921, posetio ministra unutrašnjih dela
Vujičića, da bi ga obavestio da komunisti u Sloveniji preduzimaju korake da
se spoje sa socijalističkom grupom oko lista Z arje i mariborskim socijalisti-
ma, da su u tu stvrhu zakazali za 21. januar 1923, zajedničku konferenciju
u Ljubljani sa ovdm socijalisitiökim grupama, ali da im policija pravi smetnje
za njeno održavanje. „G. Fabijamčič je tražio da mmistar dopustd održavanje
zbora i isticanje kandidatskih lista ovoj novoj socijalističkoj struji, uvera-
vajući da ona stoji na zakonskom terenu.” 70 Sarajevska Nova štampa je bele-
žila da je Fabijančič ospeo da uveri ministra unutrašnjih dela, kako slove-
nački komunisti nemaju ničeg zajedničkog sa beogradskim, i da mu je Vuji-
čić dozvolio da povede akciju za obrazovanje jednog socijalističkog bloika,
u koji bi ušli komunisti bivše gruppe Golouha, grupa Perić i narodni soci­
jalisti.7! Iz ovog pisanja Proizlazi da su se, u vrem e održavanja plenuma KPJ
i Zemaljske osnivacke konferencije NRPJ, nalazili u Beogradu Klem enčič i
Fabijančič, da je Klemenčič prisustvovao plenumu KPJ i osnivačkoj partij-
skoj konferenciji NRPJ, dok je Fabijančič tih dana uspeo kod Vlade da
izdejstvuje saglasnost za obrazovanje u Sloveniji posebne radniöke partije —
Socijalist'ičke stranlke delavnega ljudstva. Klem enčič i Fabijančič su bili rešeni
da u Sloveniji form iraju kompromisnu radničku partiju; stoga, kada se u
Ljubljanu vratio Klemenčič, koji nije ni sačekao završetak Zemaljske osni­
vacke konferencije NRPJ, netačno je obavestio slovenačke drugove da je
onemogućeno osnivanje NRPJ i da je od Izvršnog odbora KPJ dobio odobre-
nje da slovenački proletarijat otpočne akciju za ismivanje klasne radničke par­
tije na svoju ruku. Pod utiskom ovog izveštaja, poverenici su, iznosio je M ar­
sei Žorga na konferenciji od 15. aprila 1923, glasali da se obrazuje kompro-
misna lokalna Socijalistička stranka delavnega ljudstva (SSDZ).72 Mulej, pred-
stavnik jeseničkog proletarijata, naglašavao je da su pristali na obrazovanje
SSDL, je r nisu bili dovolnjo obavešteni, a Pristav je isticao da su u svim
krajevim a drugovi bili obavešteni da NRPJ nije obrazovan. Makuc je tada
naglasio da treba otvoreno priznati da im se n ije dopadala SSDL, ali da
nisu znali da NRPJ postoji, denk je Bazniik krivio beogradske drugove što
nisu na vreme dobili obaveštenje о osnivanju NRPJ.73 Iz ovih izlaganja, kao
i iz ranijih, proizlazi da je priprem a osnivanja SSDL u Ljubljani tako izvr-
šena da ni objavljivanje m aterijala u Раднику i u B orbi, о osnivanju NRPJ,
po svoj prilici ne bi m oglo u tom momentu da osujeti stvaranje regionalne
kompromisne radniöke partije u Sloveniji. Braneći Izvršni odbor KPJ od
napada da nije bio dovoljno oštar prema oportunistickom pokretu u Slove­
niji, Ljuba Radovanović je, na I I Zem aljskoj konferenciji KPJ, govorio da se
Izvršni odbor nije odmah usudio da kida sa ljudim a koji su bili vođe slo-

70 Време, 390, 20. јануар 1923. Proglasi radikala i zemljoradnika. Komunisti

и Slovenačkoj. Ovde ukazujemo da nema sigurnih podataka da je pored Kiemen*
čiča u Beogradu bio uoči održavanja Zemaljske konferencije NRPJ i Fabijančić.
Verovatno da je on nešto kasnije došao u Beograd.
71 Nova štampa, Sarajevo, br. 1, 22. januar 1923.
72 Glas slobode, Ljubljana, 1, 21. april 1923. Ustanovitev Nezav. del. stranke
Jugoslavije.
73 Isto.

87
 venačkog radničkog pokreta i koji su tamo uživali nekakav autoritet. „Da je
IO radikalno hteo da kida sa njima, onda je pitanje kako bi to uticalo na
te mase. Zato se m oralo najpre priprem iti mase duhovno i tele na osnovu
svega toga da se preduzmu one mere koje su preduzete.” 74
Čim je izašao Радник br. 10 od 31. januara 1923, u коше su objavljeni
Program NRPJ i drugi m aterijali sa osnivačke konferencije NRPJ, beograd-
ska policija je zabranila ovaj broj i dositavila Prvostepenom sudu za grad
Beograd, pod brojem 719 od 31. januara 1923, rešenje о zabrani navedenog
broj а Радника, u kome je rečeno, pored ostalog, da se Nezavisna radnička
partija form ira iz redova bivše Komunističke partije, čiji je rad i propaganda
zabranjena Zakonom о zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi; da se iz
samog programa vidi da su namere Nezavisne radničke partije, ostvarenje
komunističkih ideala, je r već postoji jedna politička grupa koja zasniva svoj
rad na legalnim socijalističkim principima; da je bivšim komumstičkim orga­
nizacijama dozvoljen rad samo na zaštiti ekonomskih i socijalnih interesa,
a na principu stroge političke neutralnosti. Međutim, 'као što se iz gore izlo-
ženog vidi, bivše ikomunističke organizacije se ponovo skupljaju u političku
borbu, sa istim komunističkih tendeneijama i parolama, protivno članu 1.
i 2. Zakona о zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi75. Već sutradan, 1.
februara 1923, Prvostepeni sud za grad Beograd, svojim rešenjem br. 7798
od 1. februara 1923, poništio je navedeno rešenje Uprave grada Beograda.
U obrazloženju rešenja Sud je naveo da u inkrimisanom programu, akcio­
nom programu i Statutu Nezavisne radnioke partije, koji su objavljeni u na-
vedenom broju Радника, „nema takvih izraza koji bi sadržavali elemente
ma kojeg delikta koji bi prema članu 11. Zakona о štampi i čl. 13. i 138.
Ustava povlačio zabranu lista. Prema tome, kada u inlkrimisanom napisu nisu
zastupljeni zakonski ili ustavni uzroci za zabranu lista u kom e je pomenuta
štampana stvar objavljena, onda i rešenje uprave br. 719 ne može po Zakonu
opstati, pa se isto ima i poništiti.” 7®
I pored poništenja zabrane navedenog broj а Радника, ministar unutra-
šnjih dela Vujičić, uputio je 10. februara 1923, pokrajinskom namesniku za
Hrvatsku i Slavoniju šifrovani, lični i strogo p overljivi brzojav u kome se
kaže: „Prem a članovima Nezavisne radničke partije prim enjivati odredbe
Zakona о zaštiti države, je r su oni stvarno komunisti.” Tekst ovog telegrama
odmah je razaslat svim poliaijs'kim vlastima na području Hrvatske i Slavo-
nije.77 Nesum njivo da su telegrami slične sadržine, tada iz Ministarstva unu-
trašnjih dela, poslati i svim ostalim polieijskim vlastima u zem lji, da je Mi-
nistarstvo unutrašnjih dela zahtevalo od svojih podređenih organa da one-
moguće rad novoosnovane Nezavisne radničke partije. U čitavom svom da-
ljem radu, Nezavisna radnička partija je stalno nailazila na policijske smet-
nje. Povodom sudskog poništavanja zabrane Радника br. 10, u kome su objav­
ljeni m aterijali sa Osnivačlce konferencije NRPJ, Радник je u sledećem broju
pisao da sud n ije mogao, i pored svojih -klasnih pogleda, stati na polioijsko
gledište, da je Sud našao da u inkrimisanom programu, akcionom programu
i Statutu NRPJ nema ničeg što je u protivnosti -sa Ustavom i Zakonima, i da
je ovo -sudsko rešenje od ogrom nog značaja za proletarijat.78 Tim povodom
zagrebačka Borba, je pisala da (kad bi vlastima uspelo da onemoguće publi-
kaeiju Programa i Statuta NRPJ, onda NRPJ ne bi uopšte mogla javno i po
zakonu da deluje. Naglašavajući kako je sud poništio polieijsko rešenje i

74 ARP, fond KI, br. 34, Zapisnik I I zemaljske konferencije KPJ, izlaganje
Lj. Radovanovića.
75 IA Bgd. fond Prvostepeni sud za Beograd, F-4-40-923. О ovoj zabrani odmah
su izvešteni Glavna pošta i pošta na Željezničkoj stanici da je potrebno da zadrže
list od ekspedovanja.
76 Isto.
77 A-IHRP Hrvatske, fond polieijska dokumenta, kut. II, 1923.
78 Радник, 11, 6. фебруар 1923. Još jeđan neuspeli napađ reakcije.
 B orba je isticala da je to od ogromne važnosti za jugoslovenski proletarijat.
„S njim e je omogucena slobodna publikacija i propaganda našeg partijskog
program a i s njim e je omogućeno slobodno organizovanje na osnovu našeg
Statuta. N R P J je priznata kao legalna partija od Suda." Zatim se ukazuje
da vlast nema više prava nikog da progoni ко agituje za NRPJ i ко se orga-
nizuje u nejne organizacije, ali da se ne sme podavati iluzijama da režim
neće i dalje progoniti one koji budu radili u toj partiji.^a Odmah po objav-
ljivanju programa, aikcionog programa i Statuta NRPJ, beogradski list Н о­
вости, objavile su dužu izjavu, sekretara Centralnog odbora NRPJ Mihaila
Todoroviöa, о ciljevim a nove Partije, u kojoj se, pored ostalog, kaže da osni­
vanje Nezavisne radniöke Partije nema niskakve naroöite veze sa predstoje-
oim izborima, da je sluöajno&t da njeno osnivanje pada baš u vrem e izbora.
„Potreba za organizovanim politiökim životom kod radniöke klase je neop-
hodna kao i njena ekonomska borba. Ludost je to poricati i pokušavati da se
radnicka klasa odstrani od politiöke borbe. Iz te potrebe ponikla je Nezavisna
radniöka partija. N jeni osnivači, još pre godixiu i vise mislili su i öinili izvesne
pokušaje da potrebama masa daju izraz u jednoj proleterskoj partiji, koja bi
počivala na osnovici klasne borbe i öuvala se kako od grešaka ministerija-
lizma i drugih oportunistiökih terudencija, tako i od anairhistiökih primesa.
Politiöke prilike nisu dozvoljavale da se osnuje jedna ovakva radniöka par­
tija. Pa i sada njoj se prave od strane vlade velike smetnje i preti jo j se pri-
menom Zakona о zaštiti države. Međutim, n ije isključena mogućnost da vlada
i običnim nasaljem uguši ovu partiju. Ja sam öak sklon u to da verujem,
mada bi to bila prava politiöka ludost. To bi znaöilo negirati stvarnos-t, poku-
šati zatvoriti izvor kakve reke. Ali bi to bila ludost i zbog toga što bi vlada
time postigla sasvim suprotan rezultat od onog k oji eventualno želi.” 80
Boreći se za legalizaciju NRPJ, na suprot svih policijskih nastojanja da
jo j to onemoguće, štampa NRPJ je isticala da je Sud poništio policijsko re-
šenje, a da je policija vršila stalno pokušaje da ovoj proleterskoj partiji
ospori pravo na legalnu egzistenciju. „A li öak ni sudovi, koji su svoj režimski
karakter vec toliko puta jaw io ispoljili, nisu m ogli da idu toliko daleko pa
da i ovoj policijskoj želji izađu u susret. Sud je našao da egzistencija Neza­
visne radniöke partije nije u suprotnosti ne samo sa Ustavom, nego öak ni
sa Zakonom о zaštiti d rža v e. . . I pored toga što je sud priznao da Nezavisna
radniöka partija ima pravo na legalnu egzistenciju, policija je ne priznaje.
Ona zabranjuje sve njene javne manifestacije.” 81
Centralni odbor NRPJ je, veđ sredinom februara 1923, objavio i u poseb-
noj brošuri Program i Statut Nezavisne radnidke partije, a takode pripre-
mio i ölanske karte i markice о plaöenoj meseönoj ölanarini za NRPJ.82
U uvodniku od 6. februara 1923, Радник je pisao da novostrvorena proleter-
slca partija veö od samog poöetka mora da vodi borbu za svoj legalni život,
protiv reakcionarnih ciljeva režima, za ostvarenje bitnih uslova života rad­
niöke klase, da se NRPJ oslanja samo na proleterske mase, öiji je ona zaštit-
niik i oruđe za vođenje klasne borbe. „Prvi i najvažniji organ proletarijata
jeste njegova politiöka partija. Ona je to i po tome što u svoje redove sa-
kuplja najsvesnije i najborbenije delove proletarijata i po tome što svoju
delatnost razvija na svim poljim a klasne bobre .. .” 83 U istom broju Радника
objavljen je i ölanak pod naslovom Stvarajm o organizacije NRPJ, u kome se
istiöe da na temeljima, koje je postavila Zemaljska osnivaöka konferencija

Борба, 4, 10. фебруар 1923. Sud poništava zabranu. Nezavisne radniöke

partije. Štampa NRPJ je i kasnije često isticala da je NRPJ sudskim rešenjem
priznata kao legalna politiöka partija optužujući režim da preko svojih policijskih
organa nastoji da spreči legalnu političku borbu radniöke klase.
80 Новости, 525, 1. фебруар 1923. Radniöka partija.
81 Радник, 18, 23. фебруар 1923. Protiv Zakona о zaštiti države.
82 Борба, 6, 17. јануар 1923. Saopštenje sekretarijata NRPJ.
83 Радник, 11, 6. фебруар 1923. Živela Nezavisna radniöka partija.

89
NRPJ treba stvarati mesne partijske organizacije, razgranjavati partijski
aparat širom zem lje — da ta prva stvar mora biti solidno i čvrsto, ali isto-
vremeno i brzo obavljena. „Mesne organizacije", kaže se zatim, „jesu osnovne
celije na kojim a počiva celokupna Partija i kroz koje se razvija najveci deo
njene delatnosti. Partija živi od tih mesnih organizacija i kroz njih. Bez njih
ona bi mogla biti samo udruženje nekoliko ljudi — sa njim a je ona živ orga-
nizam koji dub oko zahvata korenom u radničke mase, održava s njim a naj-
tešnju vezu, stavlja ih u pokret za neposredne akcije, budi ih i osposobljava
za vođenje klasne borbe i za postizamje krajnjih ciljeva. Bez mesnih organi­
zacija, Partija može biti samo prividna partija masa, ukoliko se s vremena
na vrem e poajvljuje medu njim a preko svojih agitatora” . Zbog toga se mora
odmah pristupiti organizovanju partijskih organizacija u svim mestima, u
kojim a za to postoji mogućnost, vodeći najviše računa о prirodi tih organi­
zacija i о njihovim dužnostima. Pošto je predočeno da će NRPJ morati još na
početku, dok ne bude istala na noge, da izvrši čitav niz napada reakcije, kaže
se zatim: „Stvaranje Partije tolika je preika i hitna potreba, da mi moramo
pre pristati da ispunimo sve hapsane u Jugoslaviji, nego odustati od njenog
organizovanja." Iza poziva proletarijatu da pristupi stvaranju organizacija
NRPJ, citiraju se nekoliko članova iz Statuta NRPJ da bi se organizovani rad
odvijao u čitavoj zem lji na isti nacin, uz važnu napomenu da „pošto još nisu
form irani oblasni sekretarijati, niti definitivno određeno koliko će ih biti i u
kojim mestima, to za sve poslove koje bi trebalo da se vrše po Statu tu
preko tih oblasnih sekretarijata, treba mesne organizacije da se obracaju di-
rektno Centralnom odboru NRPJ.” 84
Борба u uvodniku od 10. februara 1923, navodi tri velika zadatka NRPJ.
Prvi zadatak je borba za njenu legalnost, koja se mora voditi sve dok
ne bude ona priznata u celoj zem lji; drugi njen zadatak je da ujedini sve
snage radniokog pokreta u jedinstvenu falangu; treći njen veliki zadatak se
sastoji u koncentraciji snaga u borbi za vraćanje pogaženih radniökih prava,
i za aktuelne zahteve radničke klase i seoske sirotinje.85 U istom broju Борбе,
objavljen je i poziv za stvaranje organizacije NRPJ. „Tem elji na kojim a se
ima sagraditi kuća položeni su, — kaže se — ali kuca još nije sagradena.
Nezavisna radnicka partija Jugoslavije još postoji kao nesavladiva težnja
radnog naroda da ima svoju partiju koja de modi izvršavati sve zadatke
politike radnog naroda u gradu i na selu. Ali kao jedna cvrsto izgradena
organizacija, NRPJ još uvek ne ppstoji, istom sada treba raditi na izgradnji
njene organizacije. N a postavlejnim tem eljim a treba izgraditi tvrđavu koja
de nepolcolebljivo stajati na braniku radnog naroda.” 80
Iako mnoga unutar partijska razilaženja u KPJ, još nisu bila prevladana,
ipak je osnivanjem NRPJ uspešno završena važna etapa u razvoju komu-
nističkog pokreta u Jugoslaviji. Usvajanjem programa i Statuta NRPJ, na
zemaljskoj konferenciji i predstavnika proletarijata, objavljivanjem ovih do-
kumenata u Раднику i u Борби, siudskim poništavanjem zabrane brojeva li-
stova u kojim a su objavljeni Program i Statut NRPJ, pozivima da se pri­
stupi organizovanju mesnih organizacija nove partije i da se pristupi pripre-
mama za ućešće NRPJ na parlamentarnim izborima, u javni politički život
zemlje, stupila je jedna nova proleterska snaga — izražena želja i potreba
proletarijata da vodi pored ekonomske i politidku borbu.

81 Радник, 11, 6. фебруар 1923. Stvarajmo organizacije NRPJ.

85 Борба, 4, 10. фебруар 1923. Da iiv i Nezavisna radnicka partija.
86 Борба, 4, 10.фебруар 1923. Stvarajmo partijske organizacije.

90
 B r Branislav G ligorijević

PO K R E T N A S T A V N IK A I PROFESORA SR E D N JIH ŠKOLA

U BEOGRADU 1923. GODINE

U raznoličju društvenih slojeva, kojim a se Beograd u periodu između

dva rata odlikovao, položaj i uloga iteligencije su dosada najmanje j-spitivani.
Zapravo ta tema je kod nas dosta zaobilažena, ponekad iz opravdanih raz-
loga (nedostatak istorijskih izvora za naučno izučavanje), a ponekad i zbog
pogrešnih shvatanja da se položaj inteligencije ne može posebno razmatrati,
već samo u okviru širih integralnih procesa. Otuda i ovaj prilog nema većih
pretenzija, osim da ukaže na mogućnost naučnog interesovanja i praćenja ovih
đruštvenih slojeva.
Pokret srednjoskolskih profesora u Beogradu, i u opšte u zem lji, ne-
sumnjivo ima širi društveni značaj. On je izraz dublje krize građanskog
društva u celini, osobito političkog sistema, k o ji je izgrađivan; u isto vreme
on je i pokazatelj širine i dubine do kojih su dosezala revolucionarna stru-
janja u ovom vremenu. Uloga, namenjena profesorim a i nastavnicima, da
budu verni tumači ideologije političkog poretka u kome žive i u tom duhu
da vaspitavaju mlade generacije, ovim pokretom dovedena je u pitanje. Jer,
od apostola i nosioca građanskog društvenog poretka, srednjoškolski profe-
sori i nastavnici postaju njegovi protivnici. Dim enzije ovakvog pokreta pos-
taju neizm erljive ako se ima u vidu uticaj k oji je on mogao da izvrši na
pokrete drugih društvenih slojeva, osobito uticaj k o ji je neophodno vršen
11a mlađe generacije — učenike i studente. Zbog toga je ovaj pokret srednjos­
kolskih nastavnika i profesora, nezavisno od toga kako je vođen, a osobito
kako je svršio, imao nesumnjivo jednu revolucionarnu sadržinu.

1.

Težak ekonomski položaj nastavnika srednjih škola, bio je osnovni pok-

retač njihove borbe. U prvim godinama posle rata, cene životnim namirnica-
ma naglo su rasle; u odnosu na stanje pre rata one su povedane za 20— 40
puta. U isto vrem e m aterijalna prim anja znatno su zaostajala, pa su uslovi
života postajali svakim danom sve teži. ProfesorSke prinadležnosti su bile
regulisane zakonom о srednjim školama, još iz 1901. godine. Ostale su, dak­
le, plate na istom nivou uvećane šamo dodacima za skupoću. k oji su bili
m anji nego kod drugih kategorija državnih činovnika. Ukupna povećanja
m aterijalnih prim anja u odnosu na predratno stanje iznosila su 4— 5 puta
vise, što znači, da su u odnosu na znatno veći skok cena živnotnim namir-
nicama i opadanje vrednosti novca, realna prim anja bila daleko niža nego

91
 predhodnih godina. Tim e su oni dovedeni na ivicu mogućnosti održavanja
svoje životne egzistencije.1
Borba za oslobođenjem od ekonomskog siromaštva srednjoškolskih pro-
fesora, bila je skopčana i za oslobađanje od ukorenjenih m išljenja da je
siromaštvo inteligencije tradicija, da nikakva socijalna reform a ne može
izmeniti njen položaj; shvatanja, koja su zasnivana na činjenici da se rad
intelektualaca teško može vrednovati, pa shodno tome i adekvatno nagraditi.2
Što se tiče organizacione form e delovanja, nastavnici su bili upućeni na
svoju stalešlcu organizaciju — Profesorsko društvo, koje se form iralo posle
rata i prostiralo na celoj teritoriji Jugoslavije.3 Za ostvarenje ekonomskih
ciljeva borbe, Profesorsko društvo nastojalo je da deluje, 11a sindikalnoj os-
novi i u širim organizacijama. Međutim, sa Savezom državnih činovnika ni­
je se htelo, sm atrajud ga oportunističkim, a delovanje u okviru Saveza um-
nih radnika nije dugo potrajalo, je r se ova organizacija nije ustalila.
Ciljevi i metodi borbe nastavnika i profesora, utvrđeni su već na osni-
vačkom kongresu Profesorskog društva, koji je održan 7— 8. oktobra 1920.
godine u Beogradu. U to vreme u profesorskorn uđruženju preovladavale su
dve struje: Komunistička struja, na čijem su čelu bili komunističlci prvaci
Sima Mar ко vić, Miloš Trebinjac, zatim republikanac Milan Bogdanović, kas­
nije naš istaknuti književni kritičar — zalagao se za upotrebu borbenih sred-
stava, uključujući i štrajk u cilju poboljšanja ekonomskog položaja nastav­
nika i profesora. Druga gradanska struja, koja je brojno preovladavala, sa
svojim oportunističkim stavovima о lojalnosti prema državi, nije imala mno-
go pristalica u širem članstvu pritisnutom ekonomskom nemaštinom.
Upravo zaslugom komunističke struje u Profesorskorn udruženju, na
Kongresu je bila izgradena idejna platform a borbe, koja se sastojala u shva-
tanju da se država prema nastavnicima i profesorim a nalazi u ulozi eksplo-
tatora. Prema rečima S. M arkcvića na Profesorskorn kongresu, „prosvetni
radnici nalaze se prema državi kao privatni radnici prema poslodavcima i
kao što radnici imaju pravo organizovati štrajk to pravo im aju i državni či-
novnici” . „N ije štrajk ono što ja hocu da vam namećem — istakao je drugi
komunistički prvak M. Trebinjac — no to je ono što sam život nameće.”
Trebinjac smatra da se tim sredstvom brane ne samo lični interesi profeso­
ra, nego i interesi škole.4 Građanska struja je, u Profesorskorn društvu, pru-
žala otpor ovakvom shvatanju. Polemišući sa komunističkim predstavnicima,
radikalski poslanik M. Ivanić usprotivio se objavljivanju štrajka, je r b i po
njegovom m išljenju „i naši đaci time stekli pravo da objavljuju štrajk.”
On je dalje izjavio da de se usprotiviti svakoj upravi „da se ikakve antidr-
žavne mere i antidržavna sredstva upotrebaljavaju” , podvlačeći svoje uve-
renje da se profesorski stalež „ne može upregnuti u kola komunisticke par­
tije, je r su oni protiv države” .5 Bitno je medutim, za orijentaeiju Profesor­
skog društva, što su tada u njegovim redovima prevladavali borbeniji ele-
menti, koji su u mnogome prihvatili komunističke nadzore i metode borbe.
U im e Profesorskog društva u Srbiji, Milan Bogdanović je na Kongresu pro­
fesora dao izjavu da u potpunosti deli m išljenje Sime Markovića: „Država

1 Iz predstavke Glavne uprave Profesorskog društva Ministarstvu prosvete,

br: 146, 18. X 1922, Гласник Професорског друштва, 1922, 11— 12, 494—495; Vid. i:
П. С т е в а н о в и ћ , Покрет наставника средњих школа, Нови живот, 1923, 2,
34; Време, 12. V 1923, 1, Pokret intelektualaca. .
2 И. С е к . у л и ћ , Интелектуалац и сиромаштво, Мисао,_ 1923, 1094— 1097.
3 Kongres ujedinjenja svih profesörskih društava u zemlji održan je 7 i 8.
oktobra 1920. godine u Beogradu.
4 Рад Првог конгреса Професорског друштва, Гласник Професорског дру­
штва, 1921, 1, 35, 46—47.
8 Isto, 32, 45.

92
je aparat vlasti — rekao je on — a nije učinila ništa da ograniči eksploata-
ciju j da pomogne nas, koji smo eksploatisani". Zbog toga je Bogđanović
predložio kongresu da se za „odbranu klasnih interesa mora da zauzme jedan
brorbeni stav” .6 Ta gledišta su došla do punog izražaja u usvojenoj rezoluciji
I Kongresa Profesorskog društva, 1920. godine. U borbi za poboljšanje eko-
nomskog položaja nastavnika, Kongres je dao mandat Glavnoj upravi Profe­
sorskog društva „da preduzme sve potrebne mere, pa и slučaju krajnje pot-
rebe čak i prinudne, računajući uvek na najpuniju p otp oru svih nastavnika
i n jih ovih porodica".7
Međutim, trebalo bi odmah reći da ova borbenija struja u Profesorskom
udruženju nije bila zastupljena i u Glavnoj upravi, koja je vodila pokret.
Tom e treba dodati i činjenicu da su komunistički predstavnici, posle dono-
šenja Obznane i Zakona о zaštiti države, bili otpušteni iz službe, a tim e i
izgubili mogućnost da budu članovi Udruženja. Akcije na poboljšanju mate-
rijalnog položaja nastavnilca i profesora, vođene tokom 1921. i 1922. godine,
u mnogim slučajevima nisu bile efikasne. Glavna uprava podnosila je zahte-
ve vladi za rešenje m aterijalnog položaja nastavnika, ali đalje od toga ništa
nije preduzimala u cilju ostvarivanja tih zahteva. U aktu Ministarstvu pros-
vete, koji je uputila 1. 4. 1921. godine, Glavna uprava je bila prinudena da
prizna da se nalazi pod snažnim pritiskom svojih članova: „Celi pododbori
Profesorskog društva (kolegijum gim nazija), pojedini profesori šalju ogor-
čene predstavke i traže od Glavne uprave i Sekcije uprave energičnu akci­
ju. Pojedini nastavnici u javnosti bezobzirno napadaju Glavnu upravu, tra-
žeći od nje da se ukloni, da pusti mlađe ljude, lcoji će znati i umeti da rade
drukčije na zaštiti svojih profesionalnih interesa.” 8
Nezadovoljni radom svoga rukovodstva, profesori su pokušali sami da
otpočnu sa akcijom. Dana 24. aprila 1921. godine, beogradski nastavnici su
održali jednu dobro priprem ljenu konferenciju, na kojoj su doneli sledeću
rezoluciju: podneseni zahtevi za poboljšanje m aterijalnog stanja profesora,
im aju se integralno usvojiti najdalje do 9. m aja ove godine. Ako se to ne
učini, kao preventivnu meru, konferencija rešava da svi nastavnici koji ima­
ju honorarne časove, odmah prestanu da ih drže, ograničavajući se na rad u
granicama zakonom propisanih broja časova, koji se m oraju držati sve do
14. maja, kada de — ako ostanu nezadovoljeni, napustiti posao.9
Ova akcija je donela izvesne rezultate. Vlada je, uredbom od 17. juna
1921. godine, povećala dodatke nastavničkom osoblju. Međutim, to nije ni
izdaleka odgovaralo stvarnim profesorskim potrebama. Sva nastojanja da
se ova uredba izmeni u Zakonodavnom odboru do kraja 1921. godine, izig-
rana su.10
Tokom 1922. godine, Glavna uprava Profesorskog društva, nastavila je
da vodi akciju upotrebom ranijih metoda — molbama i predstavkama vladi,
nastojeći istovremeno da zadrži nastavnike od oštrijih istupa. U predstavci
vladi, upućenoj 18. oktobra 1922. godine, u tom smislu se kaže: „Glavna up­
rava Profesorskog društva sve je učinila da ih zadrži od jačih protesta i

6 „Ja sam za to, ako bude trebalo — izjavio je tom prilikom Milan Bogda-
nović — „da se preduzme isam štrajk, jer ovom borbom štitimo i branimo ne samo
sebe, svoje lične materijalne interese, već branimo i interese škole". (Isto, 43, 48).
7 Utom smislu Glavna uprava Profesorskog društva predala je i predstavku
Ministarstvu prosvete 1. aprila 1921. (Гласник Професорског друштва, 4. 1921,
173— 174).
8 Isto.
9 Rezolucija doneta na konferenciji beogradskih nastavnika srednjih škola
24 aprila 1921, Гласншс Професорског друштва, 1921, 5, 231—232.
10 To se vidi iz predstavke upućene Ministarstvu prosvete br. 245, od 12. X I
1921. (Гласншс Професорског друштва, 1921, 11).
oštrijih mera. Ali sad je odista đošla duša u podgrlac i sa svih strana stižu
vapaji do Glavne uprave. Ako se brzo ne pomogne našem radu, ne možemo
garantovati za budućnost škole i nastave.” 11 Najzad, u memorandumu vladi
od 26. novembra 1922. godine, Glavna uprava je otvoreno priznala da ne
može više kontrolisati i usmeravati profesorske zahteve: „Ogluši li se vlada
— rečeno je na kraju memoranduma — i ovom prilikom о želje, koje je kao
m orituri podnosimo, Glavnoj upravi ne ostaje ništa drugo do da upućuje
svakog člana Društva da se, u neizdržljivom stanju, spasava kako ко može
i kako ко ume; da radi na odvajanju škole od države i da pomaže svaki pok­
ret k o ji se iz redova članova bude javljao u cilju profesionalne borbe, iako
to može da bude od teških posledica i po interes škole i po ugled nastav-
ničkog rada.” 12 I stvarno, Glavna uprava vise nije mogla da kontroliše svoje
članstvo; akcije profesora otpočele su i mimo nje i bez njenog znanja.

• 2.
Akcija beogradskih profesora i nastavnika započela je jednim zborom,
za čije su sazivanje vršene brižljive priprem e tolcom marta 1923. godine. Da­
na 15. aprila 1923. godine, u zgradi Druge muške gimnazije, održan je veliki
zbor, uz učešće profesora srednjih škola iz Beograda, Zemuna, Pančeva i
Smedereva. Na zboru je doneta odluka da se formulišu zahtevi u vidu jedne
rezolucije, a da se zatim, ako se ti zahtevi ne ispune, pređe u energičnu ak-
ciju. U usvojenoj rezoluciji, najpre se konstatuje dvostrulco poskupljenje
životnih namirnica za poslednje dve godine, s kojim istovremeno nije pra-
ćeno povećanje m aterijalnih prim anja srednjoškolskih profesora. Iz toga
se izvodi zaključak da je dalji rad profesora pod tim uslovima nemoguc,
je r „današnji težak život ubija ljubav i volju profesora za rad u školi i na
prosvećivanju naroda i troši ih pre vremena” . Kao jedini m ogući izlaz iz
takvog položaja profesori, u donetoj rezoluciji, postavljaju sledeće zahteve:
1. da se odmah u Skupštini donese zakon о srednjim školama koji de
pored ostalog definitivno regulisati i m aterijalni položaj profesora;
2. da se svima kvalifikovanim profesorim a srednjih i stručnih škola, ko­
ji rade u šlcoli ili su na bolovanju, isplati mesečni dodatak od 1.000 dinara,
a ostalim nastavnicima srazmerno njihovim kvalifikacijama;
3. da se ukinu honorarni časovi k oji su profesori do tada bili dužni da
drže;
4. da se svim profesorim a i nastavnicima srednjih i stručnih škola ispla­
ti što pre dosuđena ratna šteta. Rok za ispunjavanje ovih uslova ostavljen
je za 20. maj 1923. godine.U slučaju da se ovi zahtevi ne ispune, u rezoluciji
je rečeno da profesori skidaju sa sebe odgovornost za korake koje moraju
preduzeti, čije bi posledice bile katastrofalne za srednju školu.13
U samoj rezoluciji nije rečeno о lcakvim se koracima radi, ali se u po-
zivu Uprave profesorskog đruštva — Sekcije Beograd — pododborim a u zem­
lji, podvlači da se radi о odluci „da svi podnesemo ostavke na službu iz raz-
loga što ne možemo više živeti sa današnjim prim anjim a” . Na ispunjavanje
zahteva postavljenih u rezoluciji, koja je upućena Narodnoj skupštini i vla­
di, nije se ozbiljno ni računalo. To se vidi po tome što su već unapred pre-

11 Predstavka Glavne uprave Profesorskog društva Ministarstvu prosvete, br.

146, od 18. X 1922. ( Гласник Професорског другитва, 1922, 11— 12, 495).
12 Memorandum vladi Kraljevine SHS, br. 266, od 26. X I 1922 (Гласник, 1922,
11—12). Vid. i: izveštaj Glavne uprave na IV kongresu Profesorskog društva 4.
8. V II 1923.
13 Rezolucija doneta na profesorskoj konferenciji održanoj u Beogradu 15.
aprila 1923. (Гласник, 1923, 5, 227—228).

94
duzeti koraci za otpočinjanje planirane akcije. Već 18. aprila, tri dana posle
održane konferencije, Uprava profesorskog društva — Sekcije Beograd, upu-
tila je poziv svim pododborima na teritoriji svoje nadležnosti (Srbija, Crna
Gora, Makedonija i Vojvodina), da se svaki profesor ili nastavnik pojedinač-
no, svojeručnim potpisom izjasni — a da li se solidariše sa akcijom da pro­
fesori 21. maja, u slučaju da se zahtevi ne ispune, kolektivno podnesu ostav-
ke na svoju službu. Do 25. aprila za Beograd, a za unutrašnjost do 10. maja,
pododbori su bili dužni da dostave spiskove svih profesora k o ji se slažu sa
akcijom davanja kolektivne ostavke na službu, kao i onih „k o ji nisu solidar-
ni sa ovom merom, ako bill takvih nastavnika uopšte b ilo” .14
Odziv za davanje ostavke profesora iz Beograda i unutrašnjosti, bio je
van svakih očekivanja. Dugo očekujući da se preduzme energičnija akcija za
poboljšanje njihovog m aterijalnog položaja, profesori i nastavnici iz Beogra­
da i unutrašnjosti, pružili su u ogrom noj većini punu podršku planiranoj
akciji. Do naznačenog roka 1.010 profesora i nastavnika odgovorilo je pod
svojim potpisom da će dati ostavlcu na službu, 85 se izjasnilo za ostavku,
stavljajući izvesne uslove, a samo 167 nastavnika bilo je protiv davanja ostav­
ke. Uzimajući u obzir takvu rešenost profesora i nastavnika Uprava Beograd-
ske sekcije donela je 13. m aja 1923. godine, odluku о štrajku: 21. m aja pod-
nose se kolektivne ostavke, a 1. juna 1923. godine, napušta se služba.15
Držanje Glavne uprave Profesorskog društva prema akciji Beogradske
sekcije, bilo je u početku dosta rezervisano. Ona se našla pogođena, što je
čitava akcija započeta bez njenog znanja, okarakterisavši je kao kršenje sta­
tuta. Međutim, ne želeći da se nađe na repu događaja — je r su je pritisci
profesora i nastavnika iz cele zem lje na to silili i ranije, Glavna uprava je
nastojala da prim i svoj deo odgovornosti i da dalje kontroliše pokret. Stoga
je ona, 3. maja, uputila predstavke vladi i Narodnoj skupštini, obaveštavaju-
či ih о rezoluciji Beogradske sekcije i о daljoj nameravanoj akciji kao pos-
ledici neispunjavanja tih zahteva. „Prosvetni radnici svesni su šta i njih i
školu čelca, ali se m oraju laćati krajnjih sredstava i ići u susret novim isku-
šenjima” — kaže se na kraju predstavke Glavne uprave Narodnoj skupštini.16
Glavna uprava je ipak pokušala da utiče na Beogradsku sekciju, da se za-
početa akcija odgodi. N a dan 19. maja, održana je konferencija predstavni­
ka Glavne uprave i beogradskih profesora i nastavnika, na kojoj je Uprava
izašla s predlogom da se upotreba krajnje mere — davanje ostavki, odloži
do jula meseca. Tada о tom e treba zvanično da zauzme svoj stav već zaka-
zani kongres Profesorskog društva. Podnoseći ovakav predlog Glavna upra­
va je ipak izjavila da ostavlja slobodu odlučivanja Beogradskoj sekciji, od­
nosno njenim članovima. Ovakva preporuka, medutim, nije prihvaćena. Pro­
tiv nje je glasalo 120 beogradskih profesora i nastavnika, a samo 37 je pru-
žiio uslovnu podršku. Тек tada je Glavna uprava obavestila ostale sekcije
Profesorskog društva u zem lji, u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Splitu, о
preduzetoj akciji Beogradske sekcije, pozivajući ih da jo j ukažu „punu mo-
ralnu, a po potrebi i materijalnu pom oć” , izražavajući uverenje da će i osta­
le sekcije „biti gotove, pridružiti se akciji, ako napori i žrtve ne bi bile kru-
nisane uspehom i naši opravdani i vrlo skromni zahtevi ne bi bili na vrem e
ispunjeni” . Glavna uprava je takode rezervisala za sebe mogućnost da, i po­
red svog ranijeg gledišta о potrebi odlaganja akcije, pozove sve sekcije „na
energičniji rad i pre kongresa, ako za naš ugled i za uspeh čitave zajedničke

14 Arhiv Jugoslavije, fond Ministarstva prosvete (dalje: AJ, MP). 59-8-23, cir-
kular Uprave Profesorskog đruštva, Selccija Beograd, od 18 aprila 1923.
Политика, 14. V 1923. *
15 Правда, 14, 17, i 20. V 1923; Новости, 22, 23, 24 i 25. V 1923.
10 Predstavka Glavne uprave Narodnoj Skupštini, br. 63, 3. V 1923, Гласник,
1923, 5, 229—230.

95
 stvari ova pomoć bude potrebna i pre pomenutog roka".17 Na taj način, za
uspeh započete akcije, bila je od značaja i ova činjenica što se u rukovod-
stvima Profesorskog društva došlo do izvesnog stepena saglasnosti.
Početak štrajka pokazao je dobre rezultate. Već 21. maja, ogromna ve-
ćina srednjoškolskih profesora i nastavnika ušla je u akciju: ministru pros-
vete podnelo je svoje pismene ostavke 959 nastavnika iz Srbije, Makedoni-
je, Crne Gore i Vojvodine, a iz Beograda 230. Po školama u Beogradu ostav­
ke je podneo sledeći broj profesora i nastavnika: u Prvoj muškoj ginmaziji
osam; u Drugoj muškoj dvadeset pet; u Trećoj muškoj trideset osam; u
Četvrtoj muškoj dvadeset jedan; u Prvoj ženskoj gim naziji četrdeset dva; u
Drugoj ženskoj trideset; u Četvrtoj ženskoj osamnaest; u Realki devetnaest;
u Trgovačkoj akademiji svi; u Učiteljskoj školi četiri. Prema tome, ovim os-
tavkama, obustavljen bi bio rad u svim nabrojanim školama. Zajedno sa
školama u unutrašnjosti, bilo bi zatvoreno 67 gimnazija. Učiteljskih škola,
Trgovačkih akademija i nižih srednjih škola.18 Pada u oči dobra organizova-
nost u vođenju pokreta. Akcija je započeta u ono vreme, kada je mogla naj-
više da utiču na poremećaj škole i na čitavo društvo. Naime, 20. maja je u
isto vreme i kraj školslee godine, vreme kada je bilo potrebno verifikovati
prelazak u više razrede, a naročito kada je trebalo održati završne niže i više
tečajne ispite. Za te veoma važne poslove, od profesora i nastavnika se zah-
tevao njihov najsavesniji rad i stručnost.
Druga važna stvar je, održavanje potpune kompaktnosti i solidarnosti u
tolcu pokretanja štrajlca. Da bi se onemogućila štrajkbrekerska akcija onih
kolebljivih, svi profesori i nastavnici, k oji su podneli ostavke, dužni su bili
da potpišu i jednu pismenu izjavu, neke vrste svečane obaveze (zakletve) u
k ojoj se kaže: „M i dole potpisani zalažemo svoju časnu reč da ćemo lojalno
zastupati opštu stvar; da nećemo pojedinačno pristajati na vraćajne u služ-
bu, ako nam ostavke budu uvažene; da ćemo bezuslovno zahtevati integralno
vraćanje svih nastavnika na ista mesta i u iste škole i da nećemo učiniti
ništa što bi m oglo dovesti u pitanje ceo pokret i što bi razbilo drugarsku
solidarnost.” 19
Treće, sprovedena je dobra organizacija m aterijalne pomoći i zapošlja-
vanja. Istovremeno sa odlukom о ostavkama, doneta je i odluka о form ira­
nju jednog Ekonom skog odbora, koji je trebalo da preraste u Berzu intelek-
tualnog rada. Stavljajući sebi u zadatak da se stara о pružanju pomoći
profesorim a i nastavnicima „bez rada i prihoda” , Ekonomski odbor je upu-
tio svim nastavnicima anlcetne listove, u koje je svaki profesor, koji je pod­
neo ostavku, trebalo da upiše sledeđe podatke: 1. da li se može uposliti u
mestu u kojem je već bio u školi uposlen; 2. na koje bi radno mesto i u
koju radnu organizaciju želeo biti uposlen; 3. za profesore i nastavnike iz
Beograda — da li pristaje na zapošljavanje izvan Beograda, ako xnu Odbor
bude našao zaposlenje. Istovremeno, Ekonomski odbor je izdao oglas u ko­
me je naznačio da raspolaže većim brojem : matematičara, fizičara, hemičara,
pi'irodnjalca, specijalista za stranu korenspondenciju, nastavu stranih jezika,
muzičara, crtača, dekoratera itd. Upućen je i poziv: bankama, agencijama,
velikim trgovačkim radnjama, fabrikama, privatnim školama, štamparijama,
redakcijama i drugim ustanovama, s m olbom da obaveste Odbor о moguć-
nostima zapošljavanja.20 Već prvih dana, posle ovih preduzetih mera, stiglo
je iz raznih strana preko 200 ponuda za zaposlenje i prim ljeno nekoliko ve-
ćih dobrovoljnih priloga; stigla je odmah i ponuda đačkih roditelja, koji su

17Predstavnik Glavne uprave, sekcijama Profesorskog društva Zagreb, Ljub­

ljana, Sarajevo, Split, br. 77. 24. V 1923.
18 Време, 22. V 1923, 4; Политика, 22. V 1923, 2.
19 Tekst zakletve donose Новости, 17, V 1923, 2.
20 Новости, 17. V 1923, 2, Berza intelektualnog l'ada.
96
izrazili spremnost da pruže materijalnu pomoć, a javile su se i neke nov-
čane ustanove koje su ponudile pomoć.81 Organizatori su takode nameravali
da se obrati za materijalu pomoć i Međunarođnom savezu profesora, u ko-
jem je bilo učlanjeno i Profesorsko društvo.

3.

Za pokret profesora je od velikog začaja bila podrška na koju je on

naišao skoro u _svim društvenim sredinama, a ponajviše u onom delu sta-
novništva, od čije je podršlce u mnogome zavisila i čitava akcija. U prvom
redu, sa pokretom profesora solidarisali su se đački roditelji onih škola, či-
ji su nastavnici bili prinuđeni da podnesu ostavke. Već 20. maja, u Beogra­
du je ođržan „dobro posećen" zbor đačkih roditelja, kome su prisustvovali i
predstavnici sekcijske uprave Profesorskog društva. Pošto su upoznati sa
materijalnim položajem profesora i m otivim a njihovih ostavki, đački rodi­
telji su jednoglasno izrazili saglasnost da je njihova odluka potpuno oprav-
dana. Zbor je obrazovao Akcioni odbor, kome je stavljeno u zadatak da u
tesnoj vezi sa profesorim a preduzima akciju kod odgovornih činioca u drža-
vi, da se m aterijalni položaj nastavnika što hitnije reši. Zbor je usvojio i
rezoluciju, upućenu Ministarstvu prosvete, u kojoj se između ostalog kaže:
„Z bor đačkih roditelja, pošto se upoznao sa m aterijalnim stanjem nastavni­
ka, smatra da je njihov položaj zbilja nesnošljiv i da je potrebna hitna po-
moć. Smatrajući da se ne sme dozvoliti da naša dečica, naročito oni koji
svršavaju srednju školu, ili polažu ispite, izgube ovu školsku godinu. Zbor
učenika svih srednjih škola traži od vlade i Narodne skupštine da nađe na-
čina i mogućnosti da ispune što pre opravdane zahteve nastavnika kako bi
se omogućio pravilan svršetak ove školske godine i obezbedio opstanak na­
stavnika do definitivnog rešenja činovničkog pitanja.” 22 Akcioni odbor, iza-
bran od đačkih roditelja i ovlašćen da rukovodi i dalje rešenjem pitanje
profesorskih ostavki, ved istog dana posetio je ministra prosvete i upoznao
ga sa rezolucijom roditeljslcog zbora. О rezultatima te posete obavestio je
zatim Beogradsku sekciju Profesorskog društva. (Ministar prosvete je tom
prilikom dao obećanja da će se profesorski zahtevi ispuniti do 1. septembra).
Uprava Beogradske sekcije Profesorskog društva obavestila je, međutim, đač-
ke roditelje da talcva obećanja ministra prosvete znače u stvari negativan
odgovor. „Ako ostavke budu uvažene rad u školi prestaće odmah” — kaže se
u odgovoru rukovodstva profesorskog štrajka.23 U takvim okolnostima, iako
su igrali ulogu posrednika izmedu organa vlasti i profesora, đački roditelji
su se potpuno stavili u zaštitu profesorskih interesa, dovodeći u pitanje per-
spektivu školovanja svoje dece. U pismu Beogradskoj sekciji profesora 24.
maja, Akcioni odbor roditeljskog zbora ponavlja svoju rešenost da preduzme
sve korake kod odgovornih faktora, kako bi se našao „brz i pravičan način
za povoljno rešenje ovog nastavničlcog pitanja” . U isto vreme oni su pono-
vili raniju ponudu da i materijalno pomažu profesore. U tom cilju Akcioni
odbor roditeljskog zbora odredio je četiri delegata, k o ji će posetiti ministra
prosvete s zahtevom” da se opravdani zahtevi profesora sto pre ispune” .24

21 Новости, 25. V 1923, Rad Ekonomskog odbora; Време, 1. V 1923, 3.

22 Новости, 22. V 1923, 1; Политика, 21. V 1923.
23 AJ, MP, 59-8-23, Akcioni odbor Roditeljskog zbora, 20 maja 1923. predsed-
niku Profesorskog društva, sekcija Beograd.
24 AJ, MP, 59-8-23, Akcioni odbor Roditeljskog zbora, predstavlca ministru
prosvete, 24. maja 1923; Isto, Profesorsko društvo, se&cija Beograd, Akcionom od-
boru roditelja učenika srednjih škola Beograd, br. 109, 22. V 1923; Новости, 25.
V 1923, 2.

97
 Druga važna podrška došla je od strane beogradskih studenata Filozof-
skog fakulteta, lcoji su se inače spremali za profesorski poziv. Već 18. maja,
jedna delegacija studenata Filozofskog fakulteta posetila je upravu Beograd­
ske sekcije i tom prilikom prenela rešenost studenata da će u slučaju neis­
punjavanja profesorskih zahteva, napustiti Filozofski fakultet i preći na dru­
ge fakultete pošto su im, kako su izjavili, „perspektive za život odveć erne” .25
Tako su, 26. m aja 1923. godine, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu
ođržali jedan protestni zbor, na kome su, solidarišući se sa pokretom pro­
fesora, doneli rezoluciju kojom od vlade traže da što hitnije ispuni zahteve
profesora. „N aročito se skrece pažnja vladi — kaže se u ovoj rezoluciji —
u slučaju neizlaženja u susret profesorslcim zahtevima i nedonošenja Zakona
о srednjim šlcolama, da se ni jedan od studenata Filozofskog fakulteta neće
prim iti državne službe u resoru Ministarstva prosvete, pa čak ni stipendisti
toga Ministarstva. Studenti Filozofskog fakulteta zgražavaju se na pretnji nad-
ležnih i energično protestvuju protiv toga da se prema profesorim a primeni
Zakon о zaštiti države. Uviđajući da ovakvo bedno stanje škole i težalc ma-
terijalni položaj profesora ne vodi nikakvom napretku i lepoj budućnosti
naroda, studenti Filozofskog fakulteta, skidajući sa sebe svaku odgovornost
pred budućim generaeijama, prinuđeni su da napuste Filozofski fakultet i
potraže sebi posla na drugoj strani, gde će njihova buduća egzisteneija biti
bolje obezbeđena.” 20 Sličan zbor održali su studenti Filozofskog fakulteta u
Zagrebu, koji je, soliđarišući se sa pokretom profesora, osudio sve one koji
raznim sredstvima nastoje da ovaj pokret onemoguće.27 U Kragujevcu je
održan zbor preko 3.000 đačkih roditelja, k oji je izrazio podršku profesor-
skim zahtevima i zatražio od vlade da se oni hitno ispune.28
Veliku korist za pokret profesora imala je podrška asistenata beograd-
skog Univerziteta. Naime, postojala je namera vlade da vrbuje asistente (kao
štrajkbrehere) u razne ispitne lcomisije, naročito za više i niže tečajne ispi-
te, kako bi na taj način i bez profesora mogla biti završena školska godina.
Zbog toga su asistenti Beogradskog univerziteta održali, već 22. maja, sasta-
nak i doneli odluku „da apsolutno ni jedan ne stupi ni u kakvu komisiju,
koja bi se obrazovala radi ispitivanja daka” . Na istom sastanku asistenti su
odlučili da m eterijalno pomognu svoje kolege dok ne izvojuju svoja prava
sa jednom stalnom mesečnom pomoći od 200 dinara.29 Onemogućivanje gu-
šenja profesorskog štrajka od strane vlade, obrazovanjem komisija od nek-
valifikovanih nastavnika, imala je za cilj i podrška, koju su profesorima
pružili univerzitetski profesori. N a konferenciji održanoj 24. maja, profesori
Filozofskog fakulteta, raspravljajući о teškom m aterijalnom položaju sred-
njoškolskih nastavnika, saglasili su se da prilike u kojim a oni žive mogu da
škode i samom Univerzitetu. Na toj sednici profesori su odlučili da ne priz-
naju ni jedno matursko svedočanstvo, koje bi bilo overeno od nekvalifiko-
vanih nastavnika. Profesori su, dalje, odlučili da i materijalno potpomognu
srednjoškolske profesore u njihovoj borbi. Izabran je i jedan odbor od tro-
jice uglednih profesora: dr Jovan Cvijić, dr Bogdan Popović i dekan Filo­
zofskog fakulteta, dr Vulić, kome je stavljeno u zadatak da upozna ministra
prosvete sa stavom profesora Filozofskog fakulteta u pitanju nastavničkog
štrajka.30

г» Новости, 19. V 1923, 3.

20 AJ, MP, 59-8-23, Rezolucija studenata Filozofskog fakulteta doneta na zboru
26. V 1923; Новости, 30 V 1923, 2.
27 Новости, 31, V 1923, 2, Solidarnost zagrebačkih studenata.
28 Новости, 31. V 1923, 2.
2» Новости, 23. V 1923, 1.
30 Правда, 29. V 1923, 2; Новости, 25. V 1923, 2.

98
 Najzad, v iio je sim patičm prim ljena u javnosti podrška lekara profe-
sorskoj akciji. Naime, Srpsko lekarsko društvo na svom redovnom sastanku,
održanom 26. maja 1923. godine, donelo je odluku da se svima profesorim a
u ostavci i njihovim porodicama ulcazuje lekarska pomoć besplatno.31
Štrajk profesora srednjih škola imao je uticaja i na pokret drugih dr-
žavnih činovnika. Upravo u redovima pokretača akcije izraženo je gledište,
ma da konkretno na tome nije mnogo urađeno, da bi pokret mogao da utiče
na ostale činovnike „da dižu svoj glas i nateraju vladajuće da reši činovnič-
ko pitanje u celini” .32 „Profesori naših srednjih škola — pisao je organ
Učiteljskog udruženja — sa svojim pokretom, k oji se odigrava ovih dana,
predstavlja avangardu činovničkom polcretu u našoj zem lji. Uspe li ovaj
pokret on neminovno ubrzava akciju ostalih činovničkih organizacija” ,83 I
zaista tokom maja 1923. godine, zapaženo je bilo jače angažovanje Udruže-
nja državnih činovnika na rešavanju m aterijalnog položaja svojih članova.
Glavni cinovničlci savez je, 24. maja, obrazovao Akcioni odbor, k o ji je 29.
maja, formulisao zahteve tražene od vlade. Dalja akcija činovničkih organi­
zacija sprovođena je organizovanjem zborova u čitavoj zem lji.
Pokret profesora našao je odjeka i u Narodnoj skupštini. Poslanici, koji
su inače bili članovi Profesorskog dmštva, uputili su pismena pitanja Skup-
štini о merama koje treba preduzeti da se njihovi zahtevi ispune. „Sva jav-
nost uznemirena je pojavom štrajka srednjoškolskih nastavnika — ističe se
u pismu poslanika Miloša M oskovljevića Skupštini — k o ji može biti od ltob-
nih posledica ne samo za škole već i za državu. Oko 1.000 nastavnika pod-
nelo je ostavku na državnu službu i celom svetu poznati su razlozi toga
očajnog i u našoj zem lji dosad nečuvenog koraka. A li nije isto tako poznato
šta je Ministarstvo prosvete učinilo da ne dođe do te nemile pojave i šta
m isli učiniti da se zadovolje opravdani zahtevi profesora.” Pisma u istom
tonu uputili su poslanici socijal-demolcratske stranke, N. Divac i Demokrat-
ske stranke, R. Agatonović.34

4.

Štrajk beogradskih nastavnika dobio je odmah političko obeležje, iako

su njegovi pokretači, iz razumljivih razloga, to demantovali. Sekcijska upra-
va Profesorskog društva u Beogradu, izdala je već 17. maja, saopštenje u
kome se tvrdi da u pokretu k oji vodi „nema ničega ni partijskog, ni sindi­
kalnog, ni štrajkaškog ni protiv državnih ili protiv današnje vlade,^ no samo
korak onih koji su došli u bezizlazno i očajno m aterijalno stanje” .33
U to vreme, na vlasti je bila homogena radikalska vlada, koja se s mu-
kom održavala pod pritiskom snažne opozicije. Vlada je upravo radi svoje
stabilnosti izašla iz sfere pregovora s najm oćnijom strankom u opoziciji
HRSS (Markov protokol). Zbog toga ju je ovaj pokret profesora dočekao
dosta nespremno. „K orak nastavnika srednjih škola u cilju popravljanja
njihovog neizđržljivog m aterijalnog stanja vrlo je bolno odjeknuo u redovi­
ma radikalne stranke" — zavapio je vladin organ Samouprava.3fi Vlada se

Правда, 31. V 1923, 3; Новости, 31. V 1923, 2.

82 Новости, 31. V 1923, 2; M. C. М о с к о в љ е в и ћ , Професорски штрајк
и државни интересы.
38 Народна просвета, 24. V 1923, 1. 59—8—23.
84 АЈ, MP, pitanja poslanika N. Divca (23. V 1923), R. Agatonovića, (26. V
1923) i M. Moskovljevića (28. V 1923) upućena ministru prosvete.
85 П. С т е в а н о в и ћ , Покрет наставника средњих школа, Нови живот,
1923, 2, 341; Saopštenje Uprave Profesorskog društva, sekcija Beograd, Новости,
17. V 1923, 2.
36 Самоуправа, 26. V 1923, 1, Oko profesorskog štrajka.

99
branila da je nerešeno profesorsko pitanje nasledila od ranijih vlada, od
stranaka koje su sada u opoziciji i da je najmanje kriva što se ono nije do
sada rešilo. Smatrajući da je ovaj pokret inspirisan i podstican od strane
opozieije •—■u prvom redu od strane Demokratske stranke — radikalna stran-
ka je zamerala profesorima što nisu pokazali „hladno rasudivanje i trpe-
ljivost", već su se prihvatili metoda „ultimatuma” .37
Pre podnošenja ostavke, vlada je gajila nade da nastavnici nede ipak
pristupiti toj drastidnoj akciji. Zbog toga je Ministar prosvete 17. maja 1923.
godine, negativno odgovorio na rezoluciju profesora od 15. aprila iste godi­
ne, ističući kao razlog da se profesorsko pitanje može rešiti samo u komplek-
su opšteg činovničkog pitanja i u sklopu potrebnih mera za revidiranje (po-
vedavanje) skupštinskog budžeta. Ministar prosvete M. Trifunovic istakao je
dalje u svom odgovoru da su rnu dosadašnji napori profesora, oko poprav-
ke njihovog m aterijalnog stanja, bili simpaticni, „je r nisu težili da poreme-
te redovno funkcionisanje škole i njihovu administraciju u ovim ozbiljnim
danima našeg konsolidovanja’’; zbog toga mu je sada „teško pala” njihova
odluka da podnesu ostavke. Posle ostavke profesora, vlada je podela ozbilj-
nije da gleda na ovaj pokret. Vlada je, 23. m aja razmatrala specijalno ovo
pitanje. Veći deo Pašićeve vlade zalagao se vise za to da se profesorim a ne
uvaže ostavke, već da se pozovu da produže rad; ako se ne bi odazvali tom
pozivu, vlada ih treba smatrati kao štrajkače, pa se prema njim a može pri-
rneniti član 10. Zakona о zaštiti države. Ipak se očekivalo kakav de stav zau-
zeti kralj. Kada je istog dana Ministar prosvete Trifunovic išao u dvor i
podneo kralju na potpis ulcaz о ostavkama, kralj je odbio da ga potpiše, pre-
poručujući ministru da se to pitanje reši „na drugi način” .38 Posle toga vla­
da je imala jaču podršku za svoje mere, koje je nameravala da preduzme.
Ministar prosvete Trifunovic je, 25. maja uputio Glavnoj upravi Profesorskog
društva alct sledede sadržine: „Nastavnicima i nastavnicama, koji su podneli
ostavke ne mogu ostavke uvažiti. Skrećući pažnju nastavnicima na njihov
delikatan posao i opšte političke prilike, pozivam ih da produže rad, koji su
vazda s ljubavlju obavljali.” U istom aktu Ministar je obećao da de se u
Skupštini doneti najkasnije do 1. septembra Zakon о dinovnicima kojim de
se status profesora, kao dinovnika sa falcultetskom spremom, znatno povolj-
nije rešiti.39 Uporedo sa ovom pretnjom, profesori su optuživani od strane
vladinih listova za anti-državnu akciju; zamerano im je što kao vaspitači
„dižu rulcu od zajednidkih interesa, poretka, diji bi trebalo da budu apostoli
i nosioci” .40 „Nem ilosrdnu borbu valja voditi protiv ovog štrajka svim sred-
stvima” — pisao je velikosrpski list Balkan. I dalje: „Taj štrajk je jedna
podmukla, nitkovska sabotaža srpskih interesa. On dolazi poručen od ne-
leih tajnih paklenih sila, u ovaj das kad se stihijskim naletom vrši koncen-
tradieija srpskih državotvornih elemenata radi spasa srpskih i državnih inte­
resa.” 41
Od opozicionih stranaka, profesorski pokret su simpatidno prim ile Savez
zemljoradnika, Demokratska i Republikanska stranka. Međutim, HRSS, kao
najjaca opoziciona stranka, dosta je nerado gledala na pokret profesora.
Ova stranka je u to vreme još ocekivala nelcakve rezultate od sporazumeva-
nja s Radikalnom strankom, pa je i sama bila toga m išljenja da ovaj pokret
podstice Pribidevidevo krilo Demokratske stranke, s ciljem da oslabi polo-
žaj vlade. Stav HRSS je znatno uticao na to što je pokret profesora ostao

37 Самоуправа, 19. V 1923, 1, Pokret profesora.

38 AJ, MP, 59-8-23, tekst odgovora ministra prosvete 17. V 1923 predsedniku
uprave Profesorskog društva.
39 Политика, 26—28, V 1923, 3.
40 Време, 24. V 1923, Profesorska ostavka.
41 Балкан, 23. V 1923, 1, Štrajk profesora — sabotaža države.

100
 bez snažnije podrške u Hrvatskoj. Naime, u ovoj pokrajini je postojala
Zagrebačka sekcija Jugoslovenskog profesorskog drustva, na koju je imala
uticaja Demokratska stranka i lmo posebno, Društvo hrvatskih srednjoškol-
skih profesora, a na koje su opet imale uticaja Hrvatska zajednica i HRSS.
Hrvatski profesori koji nisu demokrati — smatrajući da je pokret profeso­
ra u Beogradu inspirisan od strane Pribićevićevih demokrata — agitovali su
da se H rvati ne pridruže štrajku beogradskih profesora.42 Upravni odbor
Društva hrvatskih srednjoškolskih profesora, već ranije je bio zaključio da
mu je „nemoguće aktivno sudjelovati u tom pokretu” , izmedu ostalog i zbog
toga što je Odbor ,,s pouzdane strane saznao da cijeli pokret ima i izvjesnu
političku pozadinu i svrhu".43 S druge pak strane, Sekcija jugoslovenskog
profesorskog drustva u Hrvatskoj je izjavila da se ne može solidarisati sa
štrajkom beogradskih profesora, iz razloga što bi u slučaju njihovih ostavlci,
upražnjena mesta zauzeli nastavnici i profesori — „separatisti” .44 Splitska
sekcija Profesorskog društva nije mogla da preporuči svojim članovima da
podnesu ostavke, kako je istakla, „iz nacionalnih razloga” , je r bi, po njinom
mišljenju, Italijani to mogli iskoristiti kao „protiv državnu akciju.” 48
Pokret srednjoškolskih nastavnika nije simpatično prim ljen ni u redo-
vima bliskog Učiteljskog udruženja, od kojeg su potekle kritike da pokret
ima „tesnogrudo i esnafsko obeležje” , i da profesori svojim „separiranjem ”
razbijaju opšti činovnički pokret.40
Radničke partije su prim ile pokret profesora dosta uzdržano i rezervi-
sano. Pre davanja ostavki, NRPJ je preko svog glavnog organa izrazila skepsu
da će pokret profesora, te „intelektualne aristokratije” uspeti, ponajviše zbog
različitih strujanja u njemu i zbog nejedinstvenog vođstva. Upućene su i
kritike profesorim a što se nadmeno odnose prema ostalim, uglavnom nekva-
lifikovanim činovnicima.47 „M i želimo uspeha profesorim a i ostalim intelek-
tualnim radnicima — pisao je Radnik u uvodniku — ali želimo i to da se
otrgnu od svih rdavih uticaja, predrasuda i grešne buržoaslce ideologije, što
im smetaju da jasno uvide svoj pravi položaj. Aristokratsko uzdizanje nad
nekvalifikovanim državnim službenicima neće im doneti nikakve köristi već
samo stete. Ono što oni treba da izvojuju jeste ne samo veća plata, nego i
slobodu sindikalnog organizovanja i pravo štrajka, a to znači treba da i oni
pored radničke klase i zajedno s njom stupe u borbu protiv zakona о zaštiti
države, zakona namenjenog radi toga da se elcsploatacija fizičkih i intelek-
tualnih radnika može neograničeno vršiti” .48 Posle davanja profesorskih os­
tavki i prvog uspeha pokreta, organ NRPJ je izrazio želju da ovaj pokret
pokrene i podstakne i radnike, koji rade u državnim ustanovama i preduze-
ćima. „Radničku klasu u ovom momentu najviše interesuje sudbina i polo-
žaj radničkog najamnog roblja u državnim preduzećima i na železnici. Po-
ložaj toga radništva kudi kamo je očajniji nego položaj činovnika i sliižbe-
nika. U ovim teškim trenucima u kojim a i činovnici stupaju u pokrete i
svojom organizacijom daju borbeniji karakter, radništvo na železnicama i u
drugim državnim preduzećima treba da shvati da to isto pravo na organizo-
vanje i borbu im aju i oni.” 4!)

42 Новости, 20. V 1923, 2.

43 Наставни вјесник, organ Društva hrvatsknh srednioškolskih profesora,
1923, 3—4, 356—357.
44 Zapisnik IV kongresa Profesorskog drustva, održan 5—7 jula 1923, izla-
ganje predstavnika sekcije Zagreb, Гласных, 1923, 8—9, 366.
45 Isto, izlaganje predstavnika sekcije Split.
48 M. С т а н к о в и ћ , Покует професора, Народна просвета, 13. V 1923, 1.
47 Радник, 20. V 1923, 2, Pied profesorskim štrajkom.
48 Isto.
40 Радник, 27. V 1923, 1, foisle profesorskog štrajka.

101
 Socijalistička partija Jugoslavije, osvrćući se na pokret beogradskih nas­
tavnika, videla je rešenje njihovog položaja jedino u redukciji činovništva,
tj. u smanjivanju broj gimnazija, a osnivanju većeg broja stručnih škola:
zanatskih, trgovačkih, industrijskih, poljoprivrednih i tehničkih.50
Akcije režima na slamanju štrajka profesora, išle su u više pravaca. U
prvom redu dolazili su pritisci kombinovani sa obećanjima. Postoje podaci
koji ukazuju da su inspektori Ministarstva prosvete vršili pritisak na nas-
tavnike, (osobito na nastavnice) da odustanu od davanja ostavke; s druge
strane vladini agenti razmislili su se u unutrašnjost da zaplaše profesore Za-
konom о zaštiti države.51 U drugim slučajevima Radikalna stranka je nasto-
jala da utiče na svoje stranačke pristalice u Profesorskorn društvu, tražeći
od njih da blokiraju svaku akciju, predstavljajući čitav pokret kao stranač-
ki poduhvat uperen protiv Radiltalne stranke. „O tome treba da vode računa
naši m nogobrojni p rijatelji u profesorskim redovim a — pisala je Samouprava
— da ne stanu oko toga, da ne dopuste da se jedna stvarna potreba — pop-
ravljanje položaja nastavnika srednjih škola, iznese na partizansko tržište” .52
Sam ministar prosvete, imao je u to vrem e česte razgovore sa direktorima
i profesorim a škola, naročito iz unutrašnjosti, utičući na njih da povuku svo­
je ostavke i da u tom smislu deluju i u krugu svojih kolega.58 Ova radikalska
akcija imala je uspeha, naročito u krajevim a gde je Radikalna stranka ima-
Ia jača uporišta. Zabeležene su izjave profesora iz Zaječara i nekih mesta u
Makedoniji, kojim a oni povlače svoje ostavke i solidarišu se sa gledištem
vlade.
S druge strane, odluka Ministarstva prosvete — od 25. maja, kojom se
ne uvažavaju ostavke profesora — mnoge je nastavnike zaplašila i pokole-
bala. Jer, postojala je realna opasnost da napuštanjem službe bez uvažava-
nja pismene ostavke, profesori izgube ne samo sva činovnička prava nego
i njihove porodice sve prinadležnosti. Postojala je takode i opasnost da se,
na profesore k oji štrajkuju, prim eni član 10. Zakona о zaštiti države.
N a drugoj strani, obećanja koja su dobijena od strane vlade bila su do-
voljan argument za rukovodstvo Profesorskog društva, kojim se uticalo na
pojedine profesore — naročito starije, da se stvori odluka о prekidu i odla­
ganju čitave akcije. Glavna uprava Profesorskog društva je i ranije, kako
je to sama priznala na Kongresu, „po cenu ugleda i popularnosti kod člano-
va suzbijala svaku nagliju akciju” , tobož u uverenju da de prosvetni vrhovi
pravilno shvatiti položaj nastavnika.54 Iz krugova štrajkača su dobijene in-
form acije, prema kojim a izvesna ličnost, koja igra vrlo važnu ulogu u pro-
fesorskom pokretu, „sabotira pokret i zaobilaznim putem teži da ga slomi-
je ” .55 U samoj Sekcijskoj upravi Beograd, nastala su ltolebanja: preovladava-
la je sve više struja, koja se zalagala za prekid akcije. Da b i dobila formalnu
podršku u ovom pravcu, Sekcijska uprava je sazvala predstavnike svih pod-
odbora za 31. maj, na kojoj je trebalo da se razm otri predlog о odlaganju
štrajka. Predsednik Sekcijske uprave Svetozar Tomić, k oji je nekada bio
na čelu štrajkačke akcije, najednom je postao zagovornik odlaganja štrajka.
Sastanak profesorskih delegata iz Beograda i unutrašnjosti, održan 31.
maja, bio je veom a buran; došlo je do sukoba i incidenata. Odluka о preki­
du štrajka mogla je biti doneta samo pod pritiskom i izigravanjem jednog
demokratskog postupka. Naime, pri odlučivanju je dopušteno da uzmu učeš-

*° Радничке новине, 25. V 1923, 2—3. Štrajk profesora.

61 Новости, 25. V 1923, 2.
62 Самоуправа, 26. V 1923, 1, Око profesorskog štrajka.
53 Правда, 29. V 1923, 2.
64 Zapisnik IV kongresa Profesorskog društva, izveštaj Beogradske sekcije,
Гласник, 1923, 8—9, 364.
« Новости, 30 V 1923, 1. 2.

102
ća i glasaju i oni profesori koji nisu ni podnosili ostavke. Tako je za produ-
ženje rada u školi glasalo 68 delegata, a protiv 28 .se T a odluka formulisana
je u jednoj rezoluciji u kojoj se kaže: „Delegati pododbora Profesorskog
društva Sekcije Beograd, upoznavši se sa celokupnim stanjem našeg pok­
reta, sa poslednjim pismom Ministra prosvete i obećanjima datih do njego-
ve strane, doneli su rešenje da produže rad i završe školsku godinu iz ovih
razloga: 1. da bi dali Ministru prosvete vremena da izvrši svoja obećanja i
poboljša materijalno stanje nastavnika; 2. da bi svoju dužnost prema školi
i školskoj omladini do kraja izvršili. Poslednjim stavom u usvojenoj rezo­
luciji profesori zadržavaju sebi pravo da početkom nove skolskc godine
,sprovedu u delu ostavke ako se njihovim zahtevima do tog vremena ne iza-
đe u susret” .57 Da je ovakva odluka isforsirana i iznuđena od strane Uprave,
bez saglasnosti šireg članstva, najbolje govori godišnja konferencija Profe­
sorskog društva Sekcije Beograd, održane 3. jula 1923. godine. Tada je od
strane većine delegata oštro osuđen raniji stav Sekcijske uprave, kojoj je
zbog takvog rada izglasano nepoverenje. U rezoluciji, koja je prihvaćena sa
50 protiv 20, beogradski profesori i nastavnici odbacili su da prihvate izveš-
taj Sekcijske uprave, motivišući to razlozima: „to je ona povela profesore u
jedan pokret i baš onda kada je imalo najviše izgleda da će taj pokret uspeti
ona je od njega odustala.” Konferencija je izabrala novu upravu, u koju su usli
uglavnom predstavnici mlađe, borbenije struje u Profesorskom udruženju.38
Trebalo je da kongres Profesorskog društva, k o ji je održan odmah pos­
le toga 7. i 8. jula u Sarajevu, donese konačnu odluku о daljoj akciji profe­
sora i nastavnika. Centralno pitanje Kongresa bilo je upravo pokret profe­
sora. Od strane delegata, na kongresu su se čule oštre kritike na račun ru-
kovođenja pokreta; postavljeni su i zahtevi da Kongres zauzme „stav bor­
be, a ne stav iščekivanja” (predstavnik Beograda, profesor D jerić); kritiko-
vano je izostajanje šire solidarnosti, naročito na m aterijalnom planu i zat-
raženo da profesori ubuduće uđu u sveobuhvatniju akciju: napuštanjem svih
političkih stranaka, sokolskih, prosvetnih i humanitarnih društava (Vaso Ču-
brilović, tadašnji sarajevski srednjoškolski profesor, sada akademik).59 Kon­
gres je ipak usvojio kompromisnu rezoluciju, u kojoj je prihvaćen borbeni
stav ali uz taktičko iščeltivanje da se zahtevi profesora najpre ispune. „K on ­
gres očekuje od merodavnih faktora — kaže se u ovoj rezoluciji — da će
prema obaveštenju od g. ministra prosvete rešiti do 1. septembra o.g. pitanje
о poboljšanju m aterijalnog stanja profesora. Ako merodavni faktori do to­
ga dana ne izvrše svoje obečanje, stavlja se u dužnost Glavnoj upravi da
preduzme potrebne mere da Profesorsko društvo, u cilju poaboljšanja ma­
terijalnog stanja svojih članova, mogne stupiti u najođlučniju borbu.” Upra­
vo za taj slučaj, Kongres je dao potrebna uputstva koja su se tada čuvala u
tajnosti. Akcija će se razvijati u vise pravaca: napuštanjem rada u kultur-
nim, humanitarnim i političkim društvima, osnivanjem fonda za m aterijal­
no pomaganje, osnivanjem sekcijskih odbora za pomoć nezaposlenima, itd.60
Pokret profesora je doneo ipak neke rezultate. Pokazalo se ispravno
gledište zagovornika energičnih mera da je „vrlo često dovoljan i sam strah
od štrajka pa da svi uslovi budu zadovoljeni” . Vlada je ubrzo donela Zakon
о činovnicima, usvojen u Skupštini 1. jula 1923. godine, kojim je delimično
poboljšan materijalni položaj profesora. Ali, Profesorsko društvo je i dalje
zadržalo borbeni stav, nastojeći da postigne maksimalno zadovoljenje svojih
zahteva. Podstreka za takav stav davao je majski pokret profesora i nastav­
nika, koji je zbog svoje masovnosti i, naročito u početku, svoje odlučnosti,
okrenuo i zatalasao i šire društvene snage.
se Политика, 1. V I 1923, 2; Новости, 1. VI 1923, 2; Правда, 1. V 1923, 2.
67 Гласник, 1923, 5, 235.
56 Политика, 3 i 4. V II 1923, 3.
59 Zapisnik IV kongresa Profesorskog društva, Гласник, 1923, 8—9.
60 Isto.
103
 D r M ilenko Palić

ULOGA C E N T R A L N IH RUKOVODSTAVA ORGANIZACIJA

KO M U N ISTIC K O G PO K R E TA I BEOGRADSKOG PR O LETAR IJATA
U ORGANIZOVANJU PO LJO PR IV R E D N IH R A D N IK A
U VO JVO D IN I 1921— 1929. GODINE

Govoriti о revolucionarnim zbivanjima u Beogradu i takvoj njegovoj ulo-

zi tokom tri, nesumnjivo, sudbonosne decenije u novijoj istoriji Beograda,
jugoslovenskih naroda i narodnosti, tj. od stvaranja jugoslovenske države
r!,. i osnivanja KPJ (SRPJ-k) 1919. godine, do uvođenja radničkog samo-
upravljanja u našoj zem lji 1950. godine, opravdano je i nužno, iako se to
dini samo po sebi razumljivo; jer, ne može se govoriti о zbivanjim a u Ju­
goslaviji, u tom periodu, a ne govoriti о Beogradu, о ovakvoj ili onakvoj
njegovoj ulozi u svim važnijim događajima. Na početku tog perioda Beograd
postaje glavni grad Jugoslavije, centar, pre svega političke i administrativne
modi, zatim ekonomski i kulturni centar, kao i centar jugoslovenskog rad-
nidkog i komunističkog pokreta.
To je potrebno stoga što takvu ulogu Beograda treba i dalje istraživati
i osvetljavati, posebno kada su u pitanju radničlci i komunistidki pokret, a
narodito na pojedinim etapama njihovog razvitka, kao na primer, u godi-
nama frakcija i najžešdih frakcijslcih sukoba u KPJ i Nezavisnim sindikatima
1925— 1929. godine. Tada nasuprot revolucionarnosti, komunisticke opredelje-
nosti i internacionalizma beogradskog proletarijata i nasuprot neospornog
doprinosa Beograda kao centar jugoslovenskog radničkog i komunističkog
pokreta, na njihov razvitak u celoj zem lji i na njene pojedine delove —
centralna rukovodstva KPJ i Nezavisnih sindikata nisu uvek imala progre-
sivnu ulogu. Na to ukazuje i ovo saopštenje о ulozi KPJ, Skoja, Nezavisne
radnidke partije Jugoslavije, Saveza radnidke omladine Jugoslavije i Neza­
visnih sindikata, kao i beogradskog proletarijata u sindikalnom i politickom
organizovanju i angažovanju poljoprivrednih radnika u V ojvodini, pa i pro­
letarijata u celini, u tadašnjim vojvođanskim uslovima.

☆
Svojom organizovanošću tokom 1919. i 1920. godine, ujedinjavanjem sa
ostalim jugoslovenslcim proletarijatom , opredeljivanjem za lcomunistidku ori-
jentaciju i sadržinu u svojoj politici, kao i svojim ekonomskim akcijama
(tarifnim pokretima i štrajkovim a) — proletarijat, uglavnom zanatski i in-

104
 dustrijski, uspevao je i u Vojvodini da koliko-toliko obezbeđuje priznavanje
nekih svojih najosnovnijih prava i interesa od strane poslodavaca, kao što
su: pravo na organizovanje, na radničke poverenike, na povećanje zarada
zbog stalnog poskupljivanja troškova života, na osmočasovni radni dan, na
kolektivne ugovore i dr.1
Neposredno posle prvog svetskog rata, procesom opšteg a naročito poli-
tičkog organizovanja proletarijata u Vojvodini, bili su zahvaćeni i poljop-
rivredni radnici. Tokom 1919. godine, oni još nisu imali svoj sindikalni stru-
kovni savez. On je osnovan u januaru 1920. godine. Medutim, podaci о orga-
nizovanosti poljoprivrednog proletarijata tokom 1920. godine, nepotpuni su
i nepouzdani, je r je proces ujedinjavanja i form iranja sindikalnih strukovnih
saveza u 1920. godini, bio u toku i do Obznane nije bio sasvim ni dovršen.
B rojni podaci iz pisanih izvora potvrduju da je ekonomski položaj poljop­
rivrednog proletarijata u Vojvodini — u ovo vreme privredne i političke nesre-
đenosti i nestabilnosti, vrlo izraženih u Vojvodini — bio vrlo nepovoljan;
nepovoljan do te mere da je predstavljao krupan socijalni problem, pa je
vlast morala raznim meraina da obezbeđuje prehranu i opstanak značajnog
broja porodica poljoprivrednih radnika i najsiromašnijih seljaka, svake go­
dine, naročito u zimskim mesecima.2
Posle poznatih događaja iz 1921. godine — provođenja u život Obznane,
atentata na najvišc predstavnike vlasti i usvajanja u Skupštini Zakon о zaš-
titi države, kojim a su revolucionarni radnički sindikati zabranjeni, a KPJ
i Skoj oterani u ilegalnost, čime je, dalcle, ujedinjeni, masovni i komunistić-
ki orijentisani jugoslovenski radnički pokret bio privremeno razbijen i dez-
organizovan — radnički pokret i radnička klasa u Vojvodini, našli su se
takođe u veoma teškom položaju.3 Kao i u celoj zem lji, zabranom rada re-
volucionarnim radničkim sindikatima i odlaskom KPJ i Slcoja u ilegalnost,
radnicka klasa je i u V ojvodini privremeno izgubila relativno dobro organi-
zovanog zaštitnika svojih interesa. О tome i о položaju radnika u Jugoslaviji
u to vreme, u jednom docnijem izveštaju se kaže: „Da klasni radničlci pok­
ret dotuče i da buržoaziji ostavi širom otvorena vrata bezgranične eksploata-
cije radničke klase, vlada je dala mig, a njena policija hapsila, tukla i prote-
rivala sve poznatije i agilnije sindikalne aktiviste i funkcionere. K oliko se u
tome daleko išlo, dosta je napomenuti da je bilo dovoljno dostava ma kak-
vog žbira ili nesolidnog poslodavca, da je taj i taj radnik komunista, pa je ovaj
smesta, bez ikakvog saslušavanja bivao zatvoren i progonjen čak u drugu
pokrajinu pa i van države. Za reakcijom državne uprave odmah je sledovala
i reakcija poslodavačlce klase. Poslodavci su širom države otpočeli jurišati
na radničke tekovine u fabrikama i radionicama: nadnice su obarane, rad-
iio vreme produžavano, svi uslovi rada pogoršavani, radničlti poverenici bili
izbacivani, a svi zaključeni ugovori su gaženi. Tim e su poslodavci sebe apso-
lutnim dilctatorima radnih uslova u radionicama i na pijaci rada uopšte
proglasili” .-1
U V ojvodini je, takode, postalo masovna pojava nepoštovanje prava rad­
nika od strane poslodavaca, stečenih borbom radnika pod vodstvom KPJ,
tokom 1919. i 1920. godine, pre svega u zanatstvu i u industriji. Međutim,
još nepovoljniji je bio položaj poljoprivrednih radnika, kojih je u ovo vreme
bilo oko 200.000 (docnije još vise) i koji su u celom razdoblju, od prvog do
drugog svetskog rata, sačinjavali približno dve trećine od ukupnog broja

1 D r D. K e c i ć , Revolucionarni radnički pokret и Vojvodini 1917— 1921,

Novi Sad, 1972.
2 Isto.
3 M. P a l ić, Radnički pokret и Vojvodini 1921— 1929, Novi Sad, 1973, 58; D.
K e c i ć , Revolucionarni radnički pokret и Vojvodini 1917—1921, Novi Sad, 1972.
4 Раднички синдикални покрет, Beograd, 1924, 44, 49.

105
najamnih radnika u Vojvodini. To je problem položaja radničke klase u
ovoj našoj pokrajini, u poredenju sa drugim delovima zem lje, činilo još te-
žim, specifičnijim.
Naime, u vreme kada se provodi u život zabrana rada revolucionarnim
radničkim sindikatima iz 1919. i 1920. godine, a postojanje i rad KPJ i Skoja
progoni kao nezakonit, vladajući kapitalistički režim toleriše rad umereni-
jih struja u radničkom pokretu — socijaldemokratske i centrumaške —
donoseći vrlo savremeno radničko zaštitno zakonodavstvo, ali koje je u
praksi bilo realizovano samo minimalno — u vidu vrlo neefilcasnih rađnič-
kih komora, okružnih ureda i inspekcija i berzi rada. Međutim, ni ovakvo
radničko zaštitno zakonodavstvo nije važilo za poljoprivredne radnike (dak-
le, za vedi deo radnika u Vojvodini), iako je jugoslovenska đržava bila pot-
pisnik odgovarajucih konvencija proisteklih iz Versajskog ugovora о miru.
Za njih je važilo nasledeno zakonodavstvo iz austrougarslcih vremena, nasta-
lo s kraja 19. i početkom 20. veka, naročito karakteristično po tom e što je
potvrđivalo ropski položaj poljoprivrednog proletarijata u Ugarskoj (Ma-
darskoj), pa je zbog toga odgovaralo i jugoslovenskim vlastodršcima i bur-
žoaziji. U godinama izmedu dva svetska rata, takvo zakonodavstvo za po­
ljoprivredne radnike bilo je dopunjeno sa nekoliko naredaba i propisa, sa
vrlo ograničenim dejstvom. Tako je poljoprivredni proletarijat, u celom tom
razdoblju, ostao izvan postojećeg zaštitnog radničkog zakonodavstva, koje
je, bar delimično, važilo za zanatsko i deo industrijskih radnika.5
Takav položaj poljoprivrednih radnika pogoršan je još i okolnošću, što
su u uslovima stagnacije opšteprivrednih kretanja u V ojvodin i posle 1923.
godine, zapostavljenosti poljoprivrede — najpre agrarne (1925), a zatim i
opšte privredne krize (od 1929.) — na tržištu radne snage, bili izloženi svim
tadašnjim ćudima i nedaćama delovanja zakona ponude i potrošnje, kao što
su niske nadnice, nezaposlenost ili nedovoljna uposlenost i dr. Ovome treba
dodati interes i nastojanje velikosrpskih režima da om etanjem i sprečava-
njem sindikalnog organizovanja poljoprivrednog proletarijata, otvori moguć-
nost srednjim i krupnim zemljoposednicima, da ga bez osećanja mere eksplo-
atišu i tako obezbeđuju izvesnu podršku svojoj politici kod vojvođanske
buržoazije, iz redova svih naroda i nacionalnih manjina. Položaj poljoprivre­
dnih radnika, čiju su većinu sačinjavali Mađari, otežavao je i stav veliko­
srpskih režima da ometanje i sprečavanje sindikalnog i političkog organi­
zovanja proletarijata u Vojvodini, naročito poljoprivrednog, pravdju tobož-
njom opasnošću po V ojvodini i Jugoslaviju — ako bi se i u mnogonacional-
noj Vojvodini dozvolilo organizovanje radnika, koliko i u Beogradu ili u
drugim gradovima i oblastima, gde ne postoji tobožnja opasnost od anaci-
onalnih, antijugoslovenskih i iredentističkih elemenata. Kada se opasnost od
takvih elemenata i delovanja, kakvih je u Vojvodini neosporno bilo, dovodila
u vezi sa proletarijatom i njegovim pravom i potre’o om za organizovanjem u
svojim klasnim organizacijama, bilo je naravno, sračunato na onemogućava-
nje rasplamsavanja klasne borbe radničke klase.®
Ovim faktorim a pogoršavanja položaja poljoprivrednih radnika i ote-
žavanja njihovog organizovanja, treba dodati i relativno sporo oživljavanje
klasnog radničkog pokreta u Vojvodini, pod rukovodstvom i uticajem ile-
galne KPJ, sve do 1925. godine.
Zbog reakcije režima na spomenute atentate na visoke predstavnike vla­
sti, polovinom 1921. godine, rad Nezavisnim sindikatima u V ojvodini bio
je veoma otežan, sve do druge polovine 1922. godine. Tokom 1923. godine,
Nezavisni sindikati se i u V ojvodini konstituišu i jačaju, ali kada su do po-
lovine 1924. godine, zajedno sa Nezavisnom radničkom partijom postali iz-

5 M. P a l i ć, Radnički pokret и Vojvodini 1921— .1929, Novi Sad, 1973, 57.

8 Isto, 156.

106
vestan faktor u radničkom pokretu — poznatom generalnom zabranom rada
Nezavisnoj radničkoj partiji i Savezu radničke omladine, od 11. jula iste
godine — bivaju i oni zabranjeni i za razliku od nekih drugih oblasti Ju­
goslavije, vlasti u Vojvodini su sa njihovim ponovnim otvaranjem odugovla-
čile, sve do leta 1925. godine, a u jednom broju većih mesta i duže.7
U takvim uslovima se raclnički komunistički orijentisani pokret u V o j­
vodini, u ovo vreme još uz relativno skromnu pomoć svojih centralnih ru­
kovodstava u Beogradu, kao i pomoć beogradskog proletarijata, borio za po-
novno organizovanje poljoprivrednih radnika u klasnim radničkim sindika­
tima posle Obznane. Sve do 1925. godine, međutim, u tome se vrlo teško
uspevalo, je r su snage komunistički opredeljenog dela radničkog pokreta u
V ojvodini još bile skromne i nedovoljno jake da se odlučnije odupru po-
lic iji i njihovim pomagačima iz radničkog pokreta — rukovodstvima Soci-
jalističke partije i Glavnog radničkog saveza.
Ubrzo po povratku iz zloglasne beogradske glavnjače, posle vidovdanskog
procesa, u proleće 1922. godine, nekoliko novosadskih sindikalnih rukovodi-
laca i aktivista iz vremena pre Obznane, vrši pripreme za ponovno organi­
zovanje poljoprivrednih radnika u Vojvodini, u njihovom Savezu poljopriv­
rednih radnika. Pošto je na ranije rukovodstvo ovog Saveza vlast gledala kao
na jednog od organizatora i realizatora atentata na regenta (29. V I 1921),
pokretački obnavljanja rada Saveza poljoprivrednih radnika nisu m ogli ra-
čunati bez otpora, pa i odlučnog protivljenja režima. Zato su se, za pomoć,
obratili pokrajinskom rukovodstvu Socijalističke partije i Glavnom radnič-
kom savezu za Vojvodinu. Oni su pom ogli u organizovanju Saveza, ali su
odmah zatim i zahtevali da se on izjasni za Glavni radnički savez Jugoslavije,
i organizaciono mu se priključi. Centralna uprava Saveza je odbila ovaj zah-
tev; konsultujući se sa rukovodstvima i aktivistima podružnica, došla je do
zaključaka da priključivanje Glavnom radničkom savezu ne bi bilo svrsishod-
no, je r su se njegova rukovodstva, od centralnog do većine podružničkih,
do tog vremena, u očima radničke klase već eksponirala kao saradnici reži-
ma i poslodavaca i nastojala da klasnu borbu proletarijata ograničavaju i
kanališu u što pom irljivije tokove. Ovakva politika Socijalističke partije i
Glavnog radničkog saveza naročito je dolazila do izražaja po pitanjim a po-
ložaja poljoprivrednih radnika.
Funkcioneri Socijalističke partije i Glavnog radničkog saveza, nalazeći se
istovremeno i na rukovodeđim i činovničkim mestima u rađničkim komorama
i drugim službenim radničkim ustanovama, organizovali su ankete о polo-
žaju poljoprivrednih radnika, na kojim a su nastojali da ublaže istinu о ne-
povoljnom položaju poljoprivrednih radnika, iznosili njihove problem e u
Narodnoj skupštini, preko Ministarstva socijalne politike, predlagali tekst
Zakona о zaštiti poljoprivrednih radnika, itd. Kada nadležne državne organe
nisu uspevali da pokrenu na rešavanje ni jednog od bitnih problema polo-
žaja poljoprivrednih radnika, izjavljivali su da su oni eto sve učinili što su
mogli, odnosno, da se vise od toga ne može. Sva nastojanja da se vodi još
šira i odlučnija borba — borba i do oštrijeg sukobljavanja sa veleposedni-
cima i režimom — rukovodstva Socijalističke partije i Glavnog rađničkog
saveza su žigosala i proglašavala komunističkim metodama. Takva politika,
naravno, nije mogla odgovarati jednom sindikalnom strukovnom savezu, ko­
j i je bio predstavnik kategorije najamnih radnika sa najnižim životnim stan-
dardom i bio od društva najzapostavljeniji.8
N a odbijanje Centralne uprave Saveza da se priključi Glavnom radnič-
kom savezu, pokrajinsko rukovodstvo ovog drugog je, predsednika i sekre-

7 Isto, 130.
8 M. П а л и ћ , Савез пољопривредних радника Југославије 1921— 1929, То-
кови револуције III, Београд, 1968, 198.

,107
tara Saveza poljoprivrednih radnika, proglasilo komunističkim eksponentima
i isključilo ih iz Saveza. Kad i to nije pomoglo, jer podru/.nice (kojih je
1923. godine bilo oko 20) nisu prihvatile odluku о isključenju, rukovodstvo
Glavnog radničkog saveza je denunciranjima i drugim merama onemoguća-
valo rad većine podružnica Saveza poljoprivrednih radnika.9 Veom a oslabljen,
ovaj Savez je tokom 1922. godine, delovao kao samostalan strukovni sindi-
kalni savez, odnosno, nepriključen ni Glavnom radničkom savezu ni Neza-
visnim sindikatima, kao centralama sindikalnog pokreta, te se u proleće
1923. godine javno priključio Nezavisnim sindikatima. N jegova centralna up­
rava se nadala da će se tako lakše moći odupreti nastojanjima Glavnog rad-
ničkog saveza i režima, da potpuno onemoguće rad Centralnoj upravi i pod-
ružnicima Saveza.10
Još pre priključivanja Saveza poljoprivrednih radnika Nezavisnim sin­
dikatima, u prvim mesecima 1923. godine, ovi su na stranicama svog Орга­
низовано! радника i Szervezett Munkas-a obaveštavali, radničku i ostalu
javnost, о opravdanoj borbi Centralne uprave i podružnica Saveza poljopriv­
rednih radnika sa rukovodstvom Glavnog radničlcog saveza, о saradnji nje-
govih funkcionera sa policijom na poslu i onemogućavanju delovanja Saveza
poljoprivrednih radnika.11 To je bila prva poznata konkretna pomoć central-
nog rukovodstva Nezavisnih sindikata (CRSOJ) Savezu poljoprivrednih rad­
nika. Od tada, pa sve do 1929. godine, tj. do konačne zabrane rada Nezavis­
nim sindikatima, a u okviru njih i Savezu poljoprivrednih radnika, ova po-
raoć centralnih instanci komunističkog dela jugoslovenskog radničkog pok­
reta, Vojvodini nije prestajala.
Od važnijih oblika ove pomoći treba spomenuti i organizovano prihva-
tanje Mađara poljoprivrednih radnika iz Vojvodine, u radničkom domu na
Paliluli, čiji je jedan broj uspevao da se u ovim godinama zapošljava na
građevinskim radovima u Beogradu i Srbiji, uglavnom u svojstvu fizičkih
radnika.
Centralni organ Nezavisne radničke partije Jugoslavije, tokom 1923. i
1924. godine, donosio je članke о položaju poljoprivrednih radnika i о agrar-
nim problem im a u Vojvodini, čime je upoznavao radničku i ostalu javnost
о aktuelnosti ovih problema u Vojvodini.12
Na konferenciji Nezavisne radničke partije za Vojvodinu, održanoj 2.
marta 1924. godine u Velikom Bečkereku (Zrenjanin), Centralni odbor Par­
tije je preko svog člana i delegata na ovoj konferenciji, Koste Novakovića,
takođe pružio značajnu pomoć u sagledavanju prilika u V ojvodini i zadataka
Partije u ovoj pokrajini. U posebnom referatu Koste Novakovića, О situaciji
и V ojv o d in i i zadacima Partije, ukazuje se da Partija u V ojvodini mora na-
ročitu pažnju posvetiti agrarnom pitanju, odnosno, u duhu konačno zauzetog
pravilnog stava prema agrarnoj reform i, formulisanog u Rezoluciji о agrar­
nom pitanju i radu partije na selu, odlučno zahtevati da se agrarna reform a
do kraja sprovede, tj. da se zem lja zajedno sa inventarom podeli svim be-
zemljašima i siromašnim seljacima sa nedovoljno zemlje, bez. naknade i u
vlasništvo i bez obzira na nacionalnu pripadnost; tako bi se ispravila i nep-
ravda prema bezemljašima Mađarima i Nem cim a koji agrarnom reform om
1919. godine nisu dobili zemlju. Angažovanje Partije na ovim pitanjim a sadr-
žalo je u sebi I borbu za jednalc tretman svih nacija i nacionalnih manjina

9 Органиэовани радник, Београд, 4. V 1924, 2; Радншс, Београд, JL V 1924, 8.

10 Szervezett Munkas, Beograd, 22. IV 1923, 4.
11 Органиэовани радник, Београд, 1. II 1923, 1; Szervezett Munkas, Beograd,
3 II 1923 2.
и Радник, Београд, 23. X II 1923, 4, 15. I I I 1924, 7; 29. I I I 1924, 2; 1. V 1924,
7; 11. V 1924, 6; 17. V 1924, 4; 5. VI 1924, 3; Okovani radnik, 21. IX 1924, 8; 6. XI
1924, 6, 7.

108
od države i društva, kao i borbu za pravo organizovanja bezemljaša, tj.
poljoprivrednog proletarijata i najsiromašnijih seljaka; ukazivanje bezem-
Ijašima, naročito iz redova madarske nacionalne manjine, kao i Nemcima,
da se oni mogu izboriti za pravo na zemlju i za b olje uslove života, samo u
zajedničkoj borbi sa radnicima i obespravljenim seljacima Srbima, Hrvatim a
i onima iz redova drugih nacionalisti.13
Zauzimanje pravilnog stava u političkim partijam a revolucionarnog pro­
letarijata — u KPJ i u Nezavisnoj radničkoj partiji Jugoslavije, 1923, odnos­
no 1924. godine — о agrarnom i о nacionalnom pitanju, otvorilo im je široke
mogućnosti za delovanje u mnogonacionalnoj Vojvodini, sa obespravljenim
nacionalnim manjinama, naročito na planu organizovanja poljoprivrednih
radnika i siromašnih seljaka, čiji se materijalni položaj iz godine u godinu
pogoršavao.
Ubrzo posle ove konferencije, u Vojvodini je započelo S23rovodenje nje-
nih zaključaka. U aprilu 1924. godine, u Subotici je održana konferencija
Saveza poljoprivrednih radnika, sa koje je upucen i poziv za materijalnu,
organizacionu i drugu pomoć svim rulcovodstvima i organizacijama Nezavis-
nih sindikata i Nezavisne radničke partije u Vojvodini, a na zadacima ma-
sovnog organizovanja poljoprivrednog proletarijata u Savez poljoprivrednih
radnika, koji je u ovom vreme počeo da jača uprkos policijskim progonima
i ometanjima rukovodstava Socijalističke partije i Glavnog radničkog save­
za.11 Medutim, poznatom generalnom zabranom rada, Nezavisnoj radničkoj
partiji i Savezu radničke omladine, polovinom 1924. godine, privremeno je
zaustavljena dalja alctivnost, ali je već u jesen nastavljena još intenzivnije.
U septembru dolazi i do protestnog zbora beogradskog proletarijata organi-
zovanog u Nezavisnim sindikatima, zbog odugovlačenja vlasti da u V ojvodini
realizu ju vladino naređenje о omogućivanju rada Nezavisnim sindikatima, či-
je je organizacije policija u V ojvodini samovoljno zatvarala, pod izgovorom
da su to komunisticke organizacije, još u julu 1924. godine.15
Inicijativom i zahtevima iz Vojvodine za pomoć, kao i pokazanim širo-
kim razumevanjem za potrebe Vojvodine, u Centralnom odboru Nezavisne
radničke partije, naročito od strane političkog sekretara Triše Kaclerovića
i organizacionog sekretara Sime Miljuša — kada je Nezavisna radniöka par­
tija Jugoslavije posle spomenute zabrane rada (11. V I I 1924), najpre polule-
galno, a kasnije i ilegalno, nastavila sa radom — nastojalo se da se pomogne
organizacijama Nezavisne radnicke partije i Nezavisnih sindikata u V o jvo ­
dini, da proletarijat, naročito poljoprivredni, masovnije organizuju i tako ga
priprem e za učešće komunističkog dela radničkog pokreta u najavljenim par-
lamentarnim izborima. U tom cilju je pokrenuto pitanje izdavanja lista N e­
zavisne radničke partije, na madarskom jeziku, kao i drugih agitaciono-pro-
pagandnih materijala, zatim organizovanje m aterijalne pomoći žrtvama po-
licijslcog terora i pravne pomoći potrebne zatvorenim i pred sud izvodenim
komunistima i aktivistima Nezavisnih sindikata, kao i obezbeđivanja novčane
pomoći za predizbornu alctivnost. Medutim, sva ova nastojanja su bila samo
đelimično realizovana, а neka od njih ostala i nerealizovana (izdavanje lista),
zbog otpora i zloupotreba socijaldemokratski i desničarski opredeljene opo-
zicije u Partiji, na čelu sa Životom Milojlcovićem, kao i preteranog angažo-
vanja Centralnog odbora Partije u borbi sa ovom opozicijom , odnosno, za-
postavljanja drugih, važnijih partijskih zadataka.18 Ovi sukobi u vrhovim a
KPJ, Nezavisne radnicke partije i Nezavisnih sindikata, u jesen 1924. godine,

13 Радник, Београд, 15. I l l 1924, 7; Istorijski arhiv Vojvodine, Sremski Kar-

lovci, fond Okružnog suda Novi Sad, К—2556/1924.
14 Организованы радник, 4. V 1924, 3; Радник, Београд, 11. V 1924, 1.
15 Организованы радник, 18. IX 1924, 1.
10 М. Р а 1i ć, Radnički pokret и Vojvodini 1921— 1929, Novi Sad 1973, 134.

109
 nastali oko pitanja prihvatanja i realizovanja revolucionarnog kursa u po-
litici Partije i jugoslovenskog komunistički orijentisanog radničkog pok­
reta u celini — koji su bili i začetak poznatih frakcija i frakcijskih sukoba
u nj ego vim vrhovim a — tokom narednih godina, onemogućavali su centralne
instance ovog pokreta da Vojvodini (i drugim oblastima u zem lji) pruže pot-
puniju i efikasniju pomoć, kada su postojali mnogi povoljni uslovi i kolno-
sti da se već u ovom vreme u njoj razvije intenzivnija klasna borba.
Treba takođe spomenuti i napore centralnih rukovodstava Skoja i Sa­
veza radničke omladine Jugoslavije, iz Beograda, u ovo isto vreme, da ne-
kolicini svojih vojvodanskih organizacija, naročito novosadskoj, pruže efi­
kasniju pomoć, sa ciljem da one ni u V ojvodini ne prestanu sa radom posle
spomenute julske zabrane (1924), odnosno, da nastave sa radom na okuplja-
nju proleterske omladine u Vojvodini oko politike KPJ i Skoja. I ovde se
radilo о pokretanju listova, о form iranju pokrajinskog rukovodstva Saveza
radničke omladine i drugim sličnim zadacima. Što se ni u ovim inicijativama
nije otišlo dalje od početka, razlog su bili policijslci progoni, ali i otpor spo­
menute opozicije u KPJ, Nezavisnoj radničkoj partiji i Nezavisnim sindika­
tima, da se učvrsti samostalna omladinska organizacija.17
Kada je polovinom 1925. godine ponovo počeo intenzivniji rad Nezavisnih
sindikata u Vojvodini, a naročito u njena tri najveća zanatsko-industrijska i
radnička centra — u N ovom Sadu, Subotici i Velikom Bečkereku, uz pomoć
centralnog rukovodstva Nezavisnih isndikata, pokrenut je sindikalni list na
mađarskom jezilcu, Szervezett Munkas. On je samo po imenu i duhu pisanja
bio pandan Организованом радншсу, je r je većinu svog prostora, naročito
1927— 1928. godine, ispunjavao problem im a sindikalnog organizovanja prole­
tarijata u Vojvodini. Ovim je bila zadovoljena jedna od najprečih potreba
radničlcog pokreta u Vojvodini. List je, od jula do septembra 1925. godine
i izlazio (bio uređivan i štampan) u Beogradu, a zatim u Subotici, gde su
postojali svi potrebni uslovi da on što potpunije odgovori svojoj nameni.18
Već 1925. godine, problem i organizovanja poljoprivrednih radnika dobili
su u Szervezett Munkas-u svoju posebnu rubriku, koja je postepeno zauzima-
la sve veći prostor, da bi 1927, a naročito 1928. godine, zauzimala jednu stra-
nu, pa i vise, što je značajan prostor za list koji je pretežno izlazio na četiri
strane i nije imao samo regionalan karakter, nego je pored inform acija о
zbivanjim a rađničkog pokreta u V ojvodini imao za zadatak da svoje čitaoce
obaveštava о zbivanjima i problemima u spoljnoj i unutrašnjoj politici i u
jugoslovenskom i međunarodnom radničkom pokretu. О svemu tome, ako
200.000 proletera madarske nacionalnosti u V ojvodini je samo preko njega
bilo pravilno informisano — bez elemenata senzacionalnosti, malograđanskog
ukusa i laži о prvoj zem lji socijalizma Sovjetskom Savezu i о komunističkom
pokretu, čime je obilovala građanska štampa na svim jezicim a.19
Nesumnjivo, najznačajniji potez centralno rukovodstvo komunističkog
dela jugoslovenskog radničkog pokreta načinilo je kad je 1926. godine —
ubrzo posle premestanja sedišta Centralne uprave Saveza poljoprivrednih
radnika iz N ovog Sada u Subotica, čime su povećani izgledi za brže organi­
zovanje poljoprivrednih radnika — organizovalo pisanje brošure Nad gro-
bom agrarne reform e. U njoj je oštro kritikovana agrarna reform a (1919),
nedoslednost u njenom sprovodenju i diskriminacija prema bezemljašima nes-
lovenskih nacionalnosti, što je najteže pogodilo Vojvodinu. Bezem ljaški prole-
tarijat Vojvodine i Jugoslavije, u brošuri se otvoreno poziva u redove Saveza

17 О štampi revolucionarnog krila radničkog pokreta u Vojvodini na jezicima

narodnosti 1921—1929; JIČ 3—4, Beograd, 1968, 135.
18 Muzej socijalističke revolucije Vojvodine, Dokumentarističko odelenje
20163, 20164, 20165.
19 Isto.

110
poljoprivrednih radnika, radi borbe za potpunu i pravednu agrarnu reformu.
Deo teksta brošure, sastojao se iz citiranih najkritičnijih i najnepovoljnijih
m išljenja predstavnika izvršnih vlasti, politidkog, kulturnog, ekonoraskog i
opšteg tadašnjeg javnog života, о agrarnoj reform i, koja su u to vrem e bila
čak vrlo česta. Naravno, njihova m išljenja о agrarnoj reform i u kontelcstu
i okolnostima u kojim a su ih oni dali im ali su nešto drugačiji smisao i na-
menu, ali su za ovu brošuru vešto iskorišćeni da do radničke i ostale jav-
nosti dopre i stav KPJ о ovom problemu i da se na njegovom rešavanju
angažuje i poljoprivredni proletarijat u Vojvodini. Zahvaljujući baš unoše-
nju tih citata u brošuru i nije došlo do zabrane njenog rasturanja, je r su
njena suština i pravi cilj time vešto zamaskirani.20
Pravu sadržinu i namenu brošure, policija je otkrila tek posle njenog
prevođenja i štampanja 11a mađarski jezik, posle rasturanja oba izdanja u
više hiljada primeraka i posle utvrđivanja, početkom, 1927. godine, da već
postoji mreža od više desetina podružnica Saveza poljoprivrednih radnika u
Bačkoj i Banatu, od kojih je priličan broj radio polulegalno, pa i ilegalno;
Centralna uprava je u Subotici vrlo intenzivno delovala, naročito na agitaciono-
-propagandnom planu i njen je rad od policije ocenjen kao izrazito komu-
nistički.21
Ovi i drugi brojn i podaci potvrđuju da je, od kraja 1925. godine započeta
i sve do početka 1929. godine, trajala kad manje kad vise intenzivna aktiv-
nost Saveza poljoprivrednih radnika, uglavnom na terito riji V ojvodine i sa
centrom u Subotici. Ona je bila pradena ogromnim teškodama zbog poli-
cijslcih progona, č iji su se m etodi graničili sa terorom, zbog kojih je u voj-
vođanskim okružnim sudovima održano nekoliko desetina procesa, na osnovu
optužbi za komunističku aktivnost,22 Što je Nezavisnim sindikatima u V o j­
vodini, posebno Savezu poljoprivrednih radnika, uspelo da u ovim godinama
okupi i angažuje više desetina hiljada poljoprivrednih radnika, na pojedi-
nim akcijama, treba zahvaliti i agitaciono propagandnom dejstvu ove bro-
šure, odnosno, pomodi centralnog rukovodstva Nezavisnih sindikata, kao i
činjenici da je u redovim a poljoprivrednih radnika do 1926. godine stasala
nova generacija aktivista — do tada još nesuočena sa klasnim neprijatelji-
ma i njegovom policijom , i spremna da učini nove napore na planu masov-
nog angažovanja poljoprivrednog proletarijata u klasnoj borbi. Samo zahva-
ljujudi dejstvu ta dva faktora zajedno, m ogli su se postici spomenuti re-
zultati.
Kada je 1927. godine, Nezavisnim sindikatima u Beograd, stigla novča-
na pomoć od naših iseljenika iz Sjedinjenih Američkih Država, namenjena
jugoslovenskom proletarijatu u krajevim a postradalima od elementarnih ne-
pogoda (suše, poplave, grada itd.), i u kojim a je nezaposlenost najviše harala,
centralno rukovodstvo Nezavisnih sindikata se odlucilo da veci deo ove
sume dodeli poljoprivrednim radnicima u Vojvodini — u delovima Backe i
Banata, koji su stradali od katastrofalnih poplava 1926. godine, pa je ogro-
man broj porodica poljoprivrednih radnika i siromašnih seljaka ostao bez
sredstava ishrane već u toku zime 1926/1927. godine. Deobu pomoći je izvršio
M ihajlo Todorovic, clan centralnog rukovodstva (CRSOJ — Centralnog rad-
ničlcog sindikalnog odbora Jugoslavije) Nezavisnih sindikata.23

20 Uloga brošure Nad grobom agrarne reforme, Rukovet 11, Subotica,

1969, 650.
21 D. A lb u l j, Građa za istoriju radničkog pokreta i KPJ и Vojvodini 1919—
1929, Sremski Karlovci, 1966, dok. 456.
22 Savez poljoprivrednih radnika Jugoslavije; Токови револуције III, Бео-
град, 1968, 240 (predmeti okružnih sudova u Vojvodini iz perioda 1925— 1929.
23 Istorijski arhiv Sombor, Okružni sud Sombor, K-1703/1927.

Ill
 Osim već spomenutih vidova pomoći ovog rukovodstva, treba još spo-
menuti učešće njegovih predstavnika na svim važnijim sastancima Centralne
uprave, plenumima i konferencijama.24 Saveza poljoprivrednih radnika, zatim
vise intervencija tog rukovodstva kod nadležnih organa vlasti, povodom po­
licijskih progona i zabrana rada Centralnoj upravi Saveza poljoprivrednih
radnika — kao što je bila ona u februaru 1927, kada su bile zapečaćene
prostorije Saveza, zaplenjeni arhiva i novae.25 Tom prilikom je i beogradski
proletarijat, organizovan u Nezavisnim sindikatima na jednom svom zboru,
protestovao protiv nasilja nad Nezavisnim sindikatima u V ojvodini i izričito
zahtevao da se omogući rad Savezu poljoprivrednih radnika i njegovoj Cen­
tralnoj upravi, da jo j se vrati arhiva, novae, itd.26
Pored Szervezett Munkas-a, tokom 1927. i 1928. godine, u vrem e najžeš-
ćih policijskih progona nad Savezom poljoprivrednih radnika, radničku i
ostalu javnost su u tome češće obaveštavali i Организованы радник (beog­
radski i zagrebački), kao i osječlca R ije č radnika i seljaka, takođe list N e­
zavisnih sindikata. U njim a se najčešće oštro protestovalo zbog dugog drža-
nja, u istražnim zatvorima okružnih sudova, rulcovodilaca i aktivista Saveza
poljoprivrednih radnika, kako bi što duže bili onemogućavani da rade u
sindikatima.2'1
Prvi kongres Nezavisnih sindikata, održan 1927. godine u Beogradu, sas-
lušao je i poseban izveštaj о položaju poljoprivrednih radnika u Vojvodini,
usvojio posebnu rezoluciju о tome, i svojim organizacijama i rulcovodstvima
u V ojvodini dao konkretne zadatlce sa ciljem daljeg okupljanja i angažova-
nja poljoprivrednog proletarijata u Savezu poljoprivrednih radnika.28
Pošto vlasti u Vojvodini nisu dozvoljavale Savezu poljoprivrednih rad­
nika da u Subotici ili u nekom drugom mestu u V ojvodini održi svoj kongres,
centralno rukovodstvo Nezavisnih sindikata je izdejstvovalo dozvolu da se
taj kongres održi u Beogradu. Medutim, dan pred održavanje kongresa, ali
kada su delegati već pristigli u Beograd, vlast je i ovde zabranila njegovo
održavanje, pa je umesto kongresa održana kraća konferencija, na kojoj je
uz učešće predstavnika centralnog rukovodstva Nezavisnih sindikata usvojen
plan daljih aktivnosti Saveza.29
Treba takođe navesti i pomoć centralnog rukovodstva Slcoja 1928. godine,
na zadatku okupljanja proleterske i druge napredne omladine u om bam skim
sekcijama u okviru Nezavisnih sindikata. Pošto je Skoju tek 1928. godine, u za-
jedničkoj borbi svih antifrakcijski opredeljenih snaga protiv frakcija i frak-
cionaških sukoba u delu radničkog pokreta, pod rukovodstvom i uticajem
KPJ, uspelo da se i u Vojvodini organizuje i donekle konsoliduje, njegovo
centralno rukovodstvo je m oglo pružiti potpuniju pomoć na organizovanju
i omladine iz redova poljoprivrednih radnika u omladinskim sekcijama, a
u okviru Nezavisnih sindikata i u organizacijama Skoja. U V ojvodini su do
avgusta 1928. godine osnovane omladinske sekcije u 11 mesta, sa nekoliko
stotina članova, od omladine pretežno iz redova poljoprivrednih radnika.30
Ovi početni uspesi, medutim, bili su prekinuti zbog nove zabrane rada Sa­
vezu poljoprivrednih radnika, u septembru 1928. godine.
Poslednja od značajnih akcija Nezavisnih sindikata u Vojvodini, tokom
druge polovine 1928. godine — pokretanje sindikalnog lista na nemačkom

24 M. P a 1i ć, Savez poljoprivrednih. radnika 1921— 1929; Tokovi revolucije

III, Beograd, 1968, 217.
25 Istorijski arhiv Subotica, Okružni sud Subotica K-508/1927.
m Организованы раднык, Београд, 10. I l l 1927, 1.
27 Riječ radnika i seljaka, Osijek, 30. V III 1927, 4.
28 Szervezett Munkas, Subotica, 24. V II 1927, 1.
20 Szervezett Munkas, 18. X II 1927, 3; 29. I. 1928, 4; 4. I l l 1928, 2; Организо­
ваны раднык, Београд, 26. II 1928, 2.
80 Szervezett Mnnkas, 9. IX 1928, 3.

112
jeziku, O rganizierter A rbeiter — bila je takođe realizovana uz pomoć cen­
tralnog rukovodstva nezavisnih sindikata. Ovaj list, namenjen pre svega pro-
letarijatu nemačke nacionalnosti u Vojvodini, do tada okupljen uglavnom
u Ursu i pod uticajem Socijalističke partije, štampan je u Osijeku. Još u
fazi priprema za izdavanje, prilikom prikupljanja novčanih sredstava za
štampanje, u Apatinu, Futogu i u još nekoliko mesta u Vojvodini, započelo
je organizovanje poljoprivrednih radnika Nemaca u Nezavisne sindikate, od­
nosno, u Savez poljoprivrednih radnika. Policija je, međutim, zabranila izla-
ženje lista posle njegovog četvrtog broj a, a novi pokuša j njegovog izdavanja,
početkom januara 1929. godine, sprečila je zabrana rada Nezavisnim sindi­
katima, odnosno, uvođenje šestojanuarske cliktature.31

☆
Svi navedeni podaci su uglavnom iz radničke sindikalne i druge štampe,
delimično sačuvanih arhiva radničkih organizacija i rukovodstava i iz sud-
skih i policijskih arhiva. Oni potvrđuju da su centralna rukovodstva organi­
zacija komunističkog dela jugoslovenskog radničkog pokreta, najčešće neza­
visnih sindikata, pružala pomoć svojim organizacijama u Vojvodini, u periodu
1921— 1929. godine. Pomoć se ogledala naročito na organizovanju poljopriv­
rednih radnika, u rešavanju skoro svih važnijih problema — od organizaci-
onih i agitaciono propagandnih, do intervencija kod nadležnih organa vlasti
na pitanjim a zakonske zaštite prava poljoprivrednih radnika, na sindikalnu
i političku aktivnost.
Nasuprot ovim podacima, stoje drugi, najčešće u vidu ocena, izjava i
žalbi, naročito na rad centralnog rukovodstva KPJ i njenih ostalih central-
nih instanci. U tim ocenama i žalbama, izricanima od predstavnika vojvo-
danskih organizacija KPJ, najčešće se tvrdi da je Vojvodina od njihove stra­
ne zapostavljena i zanemarena, da je sve što je u Vojvodini, naročito posle
1925. godine, stvoreno na planu organizovanja snaga komunističkog pokreta,
realizovano snagama (od rukovodstava i aktivista) ovog pokreta u samoj
Vojvodini, bez pomoci i uputstava centralnog rukovodstva KPJ, pa i drugih
organizacija u okviru komunističkog pokreta, uključujući i Nezavisne sindi­
kate; da je centralno rukovodstvo KPJ ostavljalo Vojvodinu i bez najnuž-
nijih direktiva, čak i u izuzetno važnim okolnostima, kao što su bile pred-
izborne lcampanje, kongres Nezavisnih sindikata itd. Otvoreno se tvrdilo da
takav odnos proističe iz činjenice, što rukovodstva i aktivisti u Vojvodini,
izuzev retkih pojedinaca, neće da se „uhvate u kolo” ni sa jednom frakcijom
(ni desnom ni levom ).32
Ovakve tvrdnje, izricane na sednicama i plenumima Centralnog komiteta
KPJ i u drugim prilikama, ponavljale su se iz godine u godinu — 1926, 1927.
i 1928. Kulm inaciju optužbi u ovim godinama, naročito s gledišta odnosa
centralnog rukovodstva KPJ prema poljoprivrednom proletarijatu i Savezu
poljoprivrednih radnika, predstavlja Rezolucija konferencije subotičke ok-
ružne organizacije KPJ, održana u februaru 1928. godine, neposredno pred
održavanje poznate osme zagrebačke konferencije KPJ. U četvrtoj tačci ove
Rezolucije, u kojoj se osuđuje frakcionaštvo u centralnom rukovodstvu KPJ
i lične am bicije njegovih članova, zahteva hitna likvidacija frakcija i frakcij-
skih sukoba u Izvršnom odboru Centralnog komiteta sa radničkom većinom,
kaže se: „ . . . Konferencija konstatuje žalosnu činjenicu da se sadašnji Po-
litbiro svojim ponašanjem odcepio od celokupnog poljoprivrednog pokreta

31 D. К e с i с, М. P a 1i ć, Đ. M i l a n o v i ć , KPJ i revolucionarni radnički

pokret и Vojvodini 1919—1941 (građa) Novi Sad — Sremski Karlovci, 1971, 448.
33 Arhiva za radnički pokret, Beograd, fond KPJ 1927/24.

113
(Saveza poljoprivrednog radnika — M.P.) i poljoprivrednih radnika, što spre-
čava svaku revolucionarnu aktivnost (klasnu borbu — M.P.) u Lenjinovom
duhu.” 33
Ukazivanje u posebnoj tačci ove Rezolucije na zapostavljanje problema
poljoprivrednog proletarijata u Vojvodini i njihovog Saveza poljoprivrednih
radnika, od strane najvišeg rukovodstva KPJ, nesumnjivo proizlazi iz činje-
nice što su poljoprivredni radnici, i pogoršavanje njihovog ekonomskog po-
ložaja tokom 1926, 1927. i 1928. godine, predstavljali bazu omasovljenja sin­
dikalnog i političlcog pokreta proletarijata u Vojvodini, u interesu celokup-
nog jugoslovenskog proletarijata i komunističkog radničkog pokreta, ali ne-
dovoljno iskorišćenu mogućnost, čalc sputavanu zbog frakcijskih sukoba u
vrhovim a KPJ i Nezavisnih sindikata; to bez sumnje predstavlja tamnu,
negativnu stranu u ulozi Beograda, kao centra jugoslovenskog radničkog i
komunističkog pokreta i pored takođe nesumnjive revolucionarnosti, komu-
nističke opredeljenosti i internacionalizma beogradskog proletarijata.
Međutim, s obzirom na niz prethodnih konkretnih podataka о brizi i
pomoći centralnih rukovodstava, na prvom mestu Nezavisnih sindikata, ali
i Nezavisne radničke partije, Saveza radničke omladine i Skoja, svojim or-
ganizacijama u Vojvodini — spomenute nepovoljne ocene izrečene na račun
centralnog rukovodstva KPJ, ipak treba shvatiti samo kao veoma kritičke i
krajnje oštre, odnosno, ne kao odsustvo svake njihove pomoći, nego samo
kao nedovoljnu pomoć — kao kritike i žalbe zbog nedovoljne pomoći, naro-
čito materijalne, koja je zbog specifičnih uslova klasne borbe u V ojvodini
n joj bila potrebna u znatno većim razmerama nego što ju je centralno ru-
kovodnstvo KPJ, preopterećeno još i frakcijskim sukobima, moglo pružiti.
Do koje mere je centralno rukovodstvo KPJ, zbog angažovanosti u frak­
cijskim sukobima, zaista malo posvećivalo pažnje položaju i organizovanju
poljoprivrednog proletarijata u Vojvodini i bilo slabo obavešteno о prililca-
ma u Savezu poljoprivrednih radnika, potvrduje skoro sva dokumentacija sa
njegovih sednica, plenuma i kongresa održavanih od 1925. do 1928. godine.
Naime, iako su Nezavisni sindikati u Vojvodini, a naročito Savez poljopriv­
rednih radnika, u periodu 1926— 1928. godine, postigli značajan napredak, u
spomenutim dokumentima KPJ о njihovom stepenu organizovanosti i aktiv-
nosti se govori jednako 1928. kao i 1926. godine. U dokumentima IV kongresa
KPJ (1928), kad je reč о zadacima KPJ i Nezavisnih sindikata u V ojvodini
— о radu sa nacionalnim manjinama, о radu i zadacima vojvođanskih ko-
munista na selu i d r ., to se čini vrlo uopšteno i istim form ulacijam a kao
i 1926. godine, a ne konstatuje se da je u tom periodu na realizaciji ovih
zadataka učinjeno bilo šta značajnije: da su Nezavisni sindikati bar relativ-
no uspešno prebrodili krize nastale policijskim progonima 1924. i pokušajem
ujedinjavanja sa Glavnim radničkim savezom 1925. godine,34 da su do 1929.
godine izvojevali makar i delimičnu bitku za Jedinstveni front radnika bor-
bom odozdo — agitaciono propagandnom aktivnošću u radnim masama; da
su putem jačanja Saveza poljoprivrednih radnika, koji je 1925. godine imao
nekolilco podružnica sa oko 500 članova, a 1928. godine preko 50 podružnica
sa oko 6.000 članova, delimično realizovali i Savez radnika i seljaka, je r je
u njegovim akcijama na vojvodanskom selu bilo povrem eno obuhvatano i
po vise hiljada neorganizovanih poljoprivrednih radnika i siromašnih seljaka;
da je ovako konsolidovani komunistički deo radničkog pokreta u V ojvodini
u 1928. godini vodio više tarifnih i štrajkačkih akcija nego tokom nekoliko
prethodnih godina, iako u krajnje nepovoljnim opštim ekonomskim uslovi-
ma, kao i da je pružan znatno odlučniji otpor policijskim nasiljima i sudskim

33 Gradski muzej, Subotica, 726.

34 M. P a l i ć , Radnički pokret и Vojvodini 1921—1929, Novi Sad 1973,
362—366.

114
progonima nego u prethodnim godinama.35 Istina je da je na poslu organizo­
vanja radnika u Nezavisne sindikate trebalo još mnogo učiniti, je r ih je u
V ojvodin i 1928. godine bilo organizovano jedva 5%, a poljoprivrednih radni­
ka samo oko 3%.36 Neshvatljivo je ipak da se ni ovalcvi rezultati, u razdoblju
1921— 1929, najznačajniji, ne registruju . . .
Međutim, reform istički (socijaldemokratski i centrumaški) deo radnič-
kog pokreta, u svojoj štampi, izveštajima i drugim publikacijama ne može
da prećuti činjenice о jačanju uticaja Nezavisnih sindikata u V ojvodin i na
radne mase, a režim i policija, delovanje Saveza poljoprivrednih radnika,
poistovećuju sa komunističkom aktivnošću i tvrde da je KPJ najjača u V o j­
vodini i da predstavlja opasnost za postojeći poredak i društveni m ir.37
Kada je, polovinom 1928. godine, na čelo KPJ došlo novo, antifrakcij-
ski opredeljeno rukovodstvo, ono je znatno veđu pažnju posvetilo i Vojvodini,
ali je i ono svoju osnovnu aktivnost usmerilo na proučavanje poznatog Otvo-
renog pisma Koniinterne članovima KPJ od aprila 1928. godine, povodom
frakcijskih sukoba u KPJ, kao i na priprem anje IV kongresa. I u dokumen-
taciji nastaloj u radu ovog rukovodstva, uglavnom kratkim zapisnicima sa
sednica i nastaloj u radu IV kongresa, uočava se izvesna protivrečnost: dok
se iz prilično brojnih zapisnilca sa sednica vidi znatno veće interesovanje za
Vojvodinu i njene probleme, kao i konkretne m ere da se oni rešavaju,33
dotle se, kako je napred već rečeno, iz dokumenata IV kongresa ne zapaža
kvalitetno bolje poznavanje situacije i analiza prilika u V ojvodini nego što
je to bio slučaj pre aprila 1928. godine, pa su shodno tome i formulisani za-
daci komunista u Vojvodini ponovo vrlo uopšteni i vrlo slični onima iz ra­
nijih godina.39
Pom oć i doprinos organizovanju i angažovanju poljoprivrednih radnika
u Vojvodini, u sindikalnom i političkom radu posle 1929. godine, realizovani
su kroz napore svih snaga u komunističkom pokretu, da URS i tada ZSPRJ
(Zem aljski savez poljoprivrednih radnika Jugoslavije) u organizacionom sas-
tavu URS-a pretvore u klasno borbenu i revolucionarnu radničku sindikalnu
organizaciju, u čemu su značajniji uspesi zabeleženi tek posle 1934. godine.
Kao rezultat tih nastojanja, i Zemaljski savez poljoprivrednih radnika Ju­
goslavije je takode postao m asovniji i aktivniji nego ikada ranije, naročito
na planu tarifno-štrajkačkih aktivnosti 1936. i 1937. godine.

☆
Kada se ocenjuje doprinos i uloga centralnih rukovodstava Nezavisnih
sindikata, Nezavisne radničke partije Jugoslavije, Saveza radničke omladine
Jugoslavije, Skoja, pa i KPJ, bez obzira što se njenoj centralnoj instanci
čine najteži prigovori (do poricanja svakog doprinosa) u sindikalnom i poli-
tičkom angažovanju poljoprivrednog proletarijata u Vojvodini, od 1921. do
1929. godine, treba imati u vidu da su se oni m ogli realizovati uglavnom
u nepovoljnim okolnostima: u uslovima idejno-političke i organizacione ras-
cepkanosti jugoslovenskog radničkog pokreta; sporog razbijanja apatičnosti
i nepoverenja proletarijata u korisnost od organizovanja u klasno-borbenom
radničkom pokretu, koji su posle Obznane zahvatili i proletarijat Vojvodine;
previranja u komunističkom delu jugosloavenskog radničkog pokreta — te

35 Isto, 246—305.
38 Isto.
37 M. P a l i ć , Savez poljoprivrednih radnika Jugoslavije, Tokovi revolucije
III, Beograd, 1968, 238.
38 Arhiv za radnički pokret, Beograd, fond KPJ 120/III.
39 Историјски архив КПЈ II, Београд, 1949, 146, 216.

115
etape njegovog razvitlca kroz koju je, čini se, morao da prođe, i naravno, u
uslovima režima Zakona о zaštiti države i policijskih progona, koji su se u
V ojvodini još od 1921. godine graničili sa terorom, što je bio i te kako važan
faktor koji je u tim godinama uslovljavao prilike i u radničkom pokretu u
Vojvodini.
Opšta nepovoljna ekonomska kretanja u Vojvodini, naročito od 1923. go­
dine, koja nisu stabilizacija privrednih prilika, kako se to najčešće ocenjuje
za Jugoslaviju i svet toga vremena, nego su dovodila do postepenog ali si-
gurnog nazadovonja u industriji i zanatstvu, a naročito u poljoprivredi V o j­
vodine — na radnički pokret, u Vojvodini su najpre nepovoljno uticala, jer
su zajedno sa spomenutom rascepkanošću pokreta onemogućavala svaku us-
pešniju tarifno-štrajkačku borbu radnika, što je umanjivalo njihov interes
za radnicke, naročito sindikalne organizacije. Medutim, od 1925. godine, još
teže i sve teže privredne prilike u Vojvodini, do te mere pogoršavaju materi-
jalni položaj radnika, naročito poljoprivrednih, da njihov najborbeniji deo
uvida potrebu za organizovanjem. Otuda jačanje Nezavisnih sindikata i Sa­
veza poljoprivrednih radnika, u Vojvodini posle 1925. godine, Ipak, zbog
brojnih subjektivnih slabosti u komunističkom radničkom pokretu, kako u
Vojvodini, tako i u celoj zem lji, eiji su vrhunac spominjani fralccijski sukobi,
sve mogućnosti za intenziviranje klasne borbe u V ojvodini nisu bile dovoljno
iskorišćene, pa su i pomoć i doprinos centralnih rukovodstava organizacija
lcomunističkog dela jugoslovenskog radničkog pokreta, u V ojvodini imali
ograničeno dejstvo.

116
 D r Tod or S tojkov

VOĐSTVA G R A Đ A N S K IH STR A N A K A U BEOGRADU PREM A

D R U ŠTV E N O -PO LITIČ K IM PR O B LE M IM A U JUGOSLAVIJI
IZM EĐ U DVA SV E TSK A RATA

Po obrazovanju K raljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Beograd je, imajući

ne samo izvanredan prirodni, nego od tada i znatno povoljniji geopolitički
položaj, postao glavni grad prve zajedničke jugoslovenske države. U pogledu
izbora prestonice čini se da nije bilo ozbiljnijih razmimoilaženja između vo-
dećih političkih snaga, bez obzira na područja na kome su delovale. Kao
glavno političko središte, Beograd je relativno brzo postao jedan od najjačih
centara revolucionarnog pokreta u zem lji, a istovremeno i popriste javnih i
tajnih političkih kombinacija, otvorenih i zakulisnih borbi oko vlasti između
vođstva nm ogobrojnih građanskih političkih organizacija, što je predstavlja-
lo jednu od glavnih odlika političlcog života, kako u periodu ustavno-parla-
mentarnog poretka u Kraljevini SHS, tj. razdoblja od obrazovanja prve ju­
goslovenske državne zajednice, pa do državnog udara kralja Alelcsandra 6.
januara 1929. godine, tako i u izmenjenim uslovima kasnije.
Gotov od samog nastanka Kraljevine SHS pa sve do kraja postojanja
Jugoslavije aprila 1941, jedan od osnovnih političkih problema bio je prob­
lem unutrašnjeg uređenja države: da li nacionalni i državni unitarizam (kon-
eepcija koja je odnela prevagu prilikom usvajanja prvog ustava 1921. i zatim
još izrazitije potvrđena otkroisanim ustavom 1931), ili legalizacija stvarnosti
višenacionalnog sastava države i odstupanje od unitarizma u korist složene
državne organizacije. Razmimoilaženja око unutrašnjo-političkog uređenja
zem lje, budući da su građanske stranke posle odstranjenja Komunističke
partije Jugoslavije sa legalne političke scene 1921, bile glavni nosioci politič-
kog života, poprim ila su vid stranačko-političkih netrpeljivosti, grupisanja u
suparničke tabore i manje ili više oštrih međustranačkih sukoba. Kao glavni
nosilac prve (unitarističke) koncepcije, mogle bi se smatrati Radikalne stran­
ka i sa njom Demokratska stranka, dve najjače građanske političke stranke
u Srbiji, a druge (federalističke) Hrvatska republikanska seljačka stranka
(od 1925. posle kratkotrajnog kompromisa sa radikalima bez republikanskog
obeležja). Između njih stajao je čitav spektar političkih stranaka sa raznih
nacionalnih pordučja od kojih su vodstva nekih stranaka, pre svega Sloven-
ske ljudske stranke, Jugoslovenske muslimanske organizacije i Samostalne
demokratske stranke, bivale do 1929. godine i u jednom i u drugom taboru,

117
zavisno od toga da И su na vlasti sa radikalima ili u opoziciji sa HSS.1 I
vođstvo HSS, kako smo napred već napomenuli, u jednom intermecu (1925—
1528) priznavalo je Vidovdanski ustav, i skoro dve godine sarađivalo sa ra­
dikalima u vladi.2 No, u svakom slučaju komprom isi su bili polovični i krat-
kotrajni, a isključivosti i netrpeljivosti — stvarniji i dugotrajniji.3
Simptomatična je, svakako, pojava u građanskom političkom životu sta­
re Jugoslavije da je od samog obrazovanja zajedničke jugoslovenske države,
zvaničan kurs bio nacionalni unitarizam, nacionalna unifikacija, a da je
stvarnost političkog organizovanja, kad je reč о građanskom političkom ži-
votu, pružala suprotan primer. Naime, stranke ukoliko su osnovane ranije
nastavljaju da žive u starim nacionalnim okvirima, a na takvim osnovama
niču i nove stranlce u već obrazovanoj zajedničkoj državi. Nacionalna neiživ-
ljenost, pogotovu područja pritisnutih tuđinskom vlašću, sve do kraja prvog
svetskog rata, privredna i kulturna zaostalost najvećeg dela nove državne
zajednice, verska podeljenost, dejstvo tradicije, nacionalističke, verslce i stra-
načke, isključivosti, borba za političku hegemoniju, odnosno podelu vlasti —
bile su isuviše jaka brana za pokušaje prevazilaženja regionalnosti i parci-
jalnosti. U ovom neskladnom mozaiku političkih snaga i odnosa u Kraljevini
SHS, na prvi pogled, svakako je paradoksalno delovala okolnost da su vod-
stva izvesnih gradanskih stranaka (u prvom redu Demokratske i Radikalne),
koje su u pogledu svoje socijalno,političke osnovice ipak bile nacionalno i
teritorijalno ograničene, insistirale na politici nacionalnog i državnog unita-
rizma, dok je vođstvo KPJ, partije koja je po svojoj organizaciji i području
delovanja bila najviše jugoslovenska — posle kratkotrajnog ignorisanja na­
cionalnog pitanja, sve do polovine tridesetih godina — zalagalo za razbijanje
jugoslovenske državne zajednice i obrazovanje Saveza balkanskih sovjetskih
republika.4
Retki su prim eri u evropskoj istoriji međuratnog razdoblja da je na ma-
njem prostoru delovalo vise konkurentskih političkih stranaka i grupa, nego
što je to bio slučaj dvadesetih godina u Kraljevini SHS. Iza takve stvarnosti
stajali su ne samo višenacionalni sastav državne zajednice, nerešeno nacio­
nalno pitanje, kao i mogućnosti koje je za političku utakmicu otvarao pore-
dak ustavno-parlamentarne demokratije, već i opšta ekonomska i kulturna
zaostalost, pri čemu je držanje poluga vlasti, odnosno učestvovanje u vlasti,
značilo veliku materijalnu i društvenu privilegiju. U takvim sredinama i
okolnostima, bavljenje politikom i posedovanje aparata vlasti, manje znaci
odgovornost za provođenje odgovarajuće socijalnog i kulturnog programa, a
više mogućnost zloupotrebe vlasti za lične i grupne privilegije.
Oštrina sukoba između raznih građansko-političkih vođstava oko provo-
denja odnosno onemogućavanja regionalnih i parcijalnih interesa, po pra-
vilu neprekidna, privrem eno je jenjavala pa je kakav takav kratkotrajni za-
jednički jezik nalažen onda kada je trebalo izvanrednim merama suzbijati
revolucionarni radnički pokret i njegovu avangardu — KPJ. N ajveći broj
strananičkih vođstva podjednako je strahovao od plim e revolucionarnih ras-
položenja donjih slojeva, pa u zabrani i proganjanju KPJ one gradanske
snage koje su to kao vladajuće činile, nisu, uprkos svakojakih drugih raz-
mimoilaženja sa strankama u opoziciji, nailazile kod ovih na ozbiljnija pro-

1 Vid.: opšimije о tome В. G l i g o r i j e v i ć , Demokratska stranka i po-

litički odnosi и Kraljevini SHS, Beograd, 1970.
2 Isto, 459 i d.
3 T. S t o j k o v , Opozicija и vreme šestojanuarske diktature, Beograd, 1969,
9—20.
4 О evoluciji i transformacijama u gledištima vođstva KPJ о nacionalnom
pitanju vid. D. L u k a č , Radnički pokret и Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918—
1941, Beograd, 1972.

118
tivljenja. U principu, tu razlika nije bilo. Ukoliko ih je bilo, radilo se о raz-
likama u načinu suzbijanja revolucionarnoga pokreta.
Vođama glavnih politiclcih stranaka u Srbiji (N. Pašić, A. Stanojevid, Lj.
Davidović, J. Jovanović-Pižon i dr.) politički form iranim u nacionalno-ho-
mogenoj državi, bila je, nekima do kraja života, nekima pak dosta dugo,
sasvim tuđa ideja о bilo kakvoj vrsti složene državne organizacije, pa su se
u sasvim novim okolnostima služili sličnim metodama i kombinatorikama u
izbornim utakmicama i pravljenju parlamentarnih većina, kao da se radi о
nacionalno-homogenoj državnoj zajednici. Za nedovoljno upudene široke se-
ljačke slojeve u Srbiji, a i van Srbije (pogotovu u delu srpskog stanovništva),
N. Pašid, vođa Radikalne stranke, doživljavan je kao persofinikacija strada-
nja i podviga Srbije u balkanskim i u prvom svetskom ratu. Što se pak
tiče A. Stanojevića (Pašićevog zamenika) i Lj. Davidovica, vođe Demokratske
stranke, široko je bilo (može se napomenuti ne bez osnova) rasprostranjeno
m išljenje о njihovom patriotizmu, ličnom poštenju, kao i uverenje da se
nikada nisu lično otim ali za vlast. T o je, međutim, za ugled vođstva pome-
nutih stranaka m oglo vredeti relativno kratko vreme, je r iza voda su nas-
tupale, i njihovim autoritetom su se pokrivale povelike grupe vedih i ma­
rtjih stranačkih prvaka i njihovih rođaka i prijatelja — ratnih zabušanata i
liferanata, sa diplomama i bez diploma, velem ajstora za izigravanje zakona
i razgranjavanja korpucije — napladujudi bezobzirno zasluge Srbije u ratu i
zagađujući na taj način, u velikoj meri, parlamentarno-stranački poredak.
Na osnovu toga, u opozicionim krugovima van Srbije, ponikla je optužba о
vladavini „beogradske čaršije” .
Aktivnost vođstava dveju najsnažnijih građanskih političkih stranaka u
Srbiji — Radikalne i Demokratske, koje su i najviše bile na vlasti do držav-
nog udara 6. januara 1929. godine, iscrpljivale su uglavnom u nastojanju da
svaka posebno ili ponekad zajednički, uz nebitne ustupke u unutrašnjopoli-
tičkom uređenju zem lje, ostvare kompromis sa pojedinim političkim stran-
kama van Srbije, u prvom redu, sa opozicionim skupinama na hrvatskom
području, i na taj način osiguraju kurs nacionalnog i državnog unitarizma
i obezbede političku hegemoniju gradanskih i vojnih vrhova Srbije. Iako
se u periodu ustavnog i parlamentarnog poretka ne mogu konstatovati neke
bitnije razlike u gledištima prvaka Radikalne i Demokratske stranke na pro­
blem državnog uredenja, izvesne razlike su postojale, pre svega u taktici jed­
nog i drugog vođstva i stepenu spremnosti na popuštanje, u nastojanju da
se za političku saradnju pridobije najača opoziciona skupina na tlu Hrvatske
— HSS. U tom pogledu postojala je ozbiljna konkurencija izmedu dva po-
menuta vodstva, je r je i jedno i drugo želelo sebe da prikaže kao glavnog
reprezentanta poiitičkih snaga Srbije, te da je kao takvo pozvano da sa
vodećim ličnostima HSS rešava tzv. hrvatsko pitanje, mada je po stvaranju
K raljevine SHS, vodstvo Demokratske stranke pokušavalo da mrežom svo­
jih organizacija obuhvati veći deo građanstva na čitavom državnom područ-
iu, tj. da po svom sastavu bude jugoslovenska, a ne samo srpska stranka.
Baš oko pitanja taktike prema zahtevima HSS, zbog sklonosti šefa Stranke,
Lj. Davidovida, na odstupanje od strogog centralizma, razbijena je 1924. De-
mokratska stranka, odvajanjem grupe Sv. Pribićevića i njenim konstituisa-
njem u posebnu tzv. Samostalnu demokratsku stranku, koja je ostvarivala
znatan politički upliv na deo gradanstva u Sloveniji (bivši slovenački libe-
rali) i srpskog stanovništva u Hrvatskoj i Vojvodini.5 Bez obzira, međutim,
na veće razumevanje vođstva Demokratske stranke, posebno njenog šefa,
Lj. Davidovica, prema zahtevima HSS, vođstvo HSS i za vrem e S. Radića,
a i kasnije kada je V. Maček postao predsednik, bilo je sklono da, ne u de-

5 B. G 1i g о r i j e v i ć, n.d, 353 i d.; vid.: i H. M a t k o v i ć , Svetozar Pri-

bićević i Samostalna demokratska stranka do šestojanuarske diktature, Zagreb, 1972.

119
 mokratima nego u radikalima, gleda glavnog politickog reprezentanta Srbije,
čak i onda, tridesetih godina, kada su i sami radikalski prvaci bili svesni
činjenice da vise malo koga predstavljaju, i kada ni sami nisu m ogli da iz-
b roje frakcije na koje se u međuvremenu Stranka izdrobila.fi Slična dezor-
ganizacija je postojala, doduše, i u drugim gradanskim strankama, pre sve­
ga onima, koje su do šestojanuarske diktature imale najistureniji položaj u
provođenju politilce nacionalnog i državnog unitarizma. Ukoliko su i u to
vreme posmatrane kao homogene političke organizacije ili njihovi podeljeni
i usamljeni prvaci tako sebe prikazivali, to je vise bio eho prošloga vreme-
na, nego istina о jednoj stvarnosti.
Opštu heterogenost građanskog političkog života pratila je, u stvari, već
dvadesetih godina heterogenost unutar vođstva pojedinih političkih stranaka.
Angažovana u međusobnim trzavicama, u pravljenju i razgrađivanju koali-
cija, u izbornim utakmicama, vođstva političkih stranaka su u velikoj meri
zapostavila rad na rešavanju gorućih socijalnih pitanja u zem lji (neđovr-
šena agrarna reforma, nesposobnost privrede da prihvati višak agrarnog sta-
novništva, rast seljačkih dugova i dr.), te lagano gubila svoja socijalna upo-
rišta. Zbog toga, kao i zbog napred iznetih razloga, lcompromitovana su ne sa­
mo vođstva političkih stranalcai to u prvom redu ona koja su najviše sedela
na vlasti, nego i sam parlamentarni poredak kao takav. Kao posledica svega
toga ja vljale su se i jačale divergentne struje u pojedinim strankama, a u
političkom životu osećala se sve snažnije ruka monarha, k oji se od samog
obrazovanja Kraljevine SHS nije m irio sa ulogom ustavnog i parlamentar-
nog vladaoca. Političke am bicije kralja Aleksanđra, teško su podnosile pos-
tojanje velikih i jakih političkih stranaka, popularnih stranačkih prvaka i
jakih političkih ličnosti. Ono što u cepanju unutar vodećih krugova pojedinih
političkih stranaka nije učinila borba za prestiž i uticaje, učinila je akcija,
organizovana iz dvora. Ona je bila posebno usmerena na cepanje u vrhovi-
ma najjačih političkih stranaka, na stvaranje tzv. dvorskih krila u njima.
Та akcija, s obzirom da je bila usmerena na pooštrenje kursa nacionalnog
i državnog unitarizma, najviše je uspeha imala u delu vodećih krugova Ra-
dikalne i Demokratske stranke. N a taj način, stranka su kao celine slabile,
slabio je u celini front pristalica gradanske dem okratije i parlamentarizma
i pripreman teren za režim „čvrste ruke''.7 U stvari, glavni parlamentarni
vođi ,pre svega prvaci Radikalne i Demokratske stranke, potkopali su sami
parlamentarizam u Kraljevini SHS, 1921, izbacujući iz Narodne skupštine
legalno izabrane predstavnike KPJ. Posle njihovog prvog koraka, kralju nije
bilo teško da učini drugi, tj. da sasvim ukine ustavni i parlamentarni poredak.
Režim „čvrste ruke” , računalo se u najkonzervativnijim krugovima ne
samo srpske, nego i buržoazije ostalih jugoslovenskkih naroda, b olje će nego
parlamentarna dem okratija osigurati socijalni poredak od jačanja političkog
i socijalnog nezadovoljstva i levičarskih raspoloženja u gradovim a i selima.
Za gornje gradanske slojeve van Srbije mnogo man je zlo je bila politička
hegemonija provodena iz Beograda, čak i pojačani kurs nacionalnog i držav-
nog unitarizam, nego eventualni socijalni potresi k oji bi se m ogli nadovezati
na sve težu političlcu krizu, izazvanu borbom između vladavinske kombina-
cije radilcala, demokrata, SLS i JMO s jedne, i Seljačko-demokratske lcoali-
cije (HSS i SDS), tzv. Prečanskog fronta, obrazovane novembra 1927, s dru­
ge strane, a pogotovu posle atentata na prvake HSS u Narodnoj skupštini
juna 1928, kada je stranačko-parlamentarni život bačen u krizu iz koje se
nije video izlaz.8

e T. S t o j k o v , n.d, 255—260 i 297 i d.

7 Vid.: о tome opširnije Isto, 14—18.
8 В. G l i g o r i j e v i ć , n.d, 511—547 i T. S t o j k o v n.d, 53—62.

120
 Deobe, koje su i do tada postojale u Radikalnoj i Demokratskoj strand,
nisu se posle proglašenja monarhodiktature vise mogle prikrivati prividnim
jedinstvom u stranačkim vrhovima. N ajveci deo vlade generala P. Živkovića
činili su političari iz redova ovih dveju stranaka. Beograd je, međutim, po­
red Zagreba, gde je bilo sedište vođstva SDK, bio drugi opozicioni centar,
je r najveći deo prvaka glavnih srpskih gradanskih stranaka — Radikalne,
Demokratske i Zemljoradnidke, na delu sa samim šefovima A. Stanojevidem
(naslednikom N. Pašića), Lj. Davidovicem i J. Jovanovicem, nije litelo da
podrži kraljevu diktaturu.9 N jihovo opoziciono držanje prema šestojanuar-
slcoj diktaturi nije, medutim, bar u početku, bilo zasnivano na protivljenju
politici nacionalnog i državnog unitarizma, nego pre s.vega na protivljenju
metodama nasilnog provođenja takve politike, što je pretilo da diskredituje
do kraja i sam princip narodnog i državnog jedinstva.
Opoziciono držanje bivših stranačkih šefova u Beogradu (sve stranke su
posle kraljevog državnog udara bile zabranjene) prema kraljevom državnom
udaru bilo je, ipak, vrlo značajno. Bilo je sada jasnije, vise nego ranije, da
u vodecim gradanslcim krugovima Srbije postoji znatan deo istaknutih poli-
tičara, koji su protiv očuvanja „državnog i narodnog jedinstva” po cenu pri-
mene nasilnih metoda, koji se zalažu za rešcnje unutrašnje-političke krize
putem obostrano prihvatljivog kompromisa i obnove ustavnosti i parlamen-
tarizma. Takvo držanje bivših stranačkih vođa u Beogradu, omogućilo je da
prekinute niti između političkih centara u Beogradu i Zagrebu budu obnov-
njene, da se traže putevi kompromisa. Inicijativa je potekla od L j. Davido-
vića, a prihvatio ju je prvo Sv. Pribidević, a zatim i V. Maček.10 Akcija je,
međutim, brzo i grubo presečena. Pribiđević je maja 1929. godine uhapšen
na beogradskoj železničkoj stanici, kada je došao da, u Beogradu, nastavi
razgovore zapodete u Zagrebu.11 Tako se odigrao jedan od interesantnijih
paradoksa politickog života stare Jugoslavije: policija, u ime nadela nacio­
nalnog i državnog unitarizma hapsi i internira bivšeg ministra unutrašnjih
poslova, do pre koju godinu glavnog ideologa nacionalnog i državnog jedin­
stva i integralnog jugoslovenstva.
Trebalo je, ipak da prođe izvesno vrem e da se u vođstvima-državnim
udarom zabranjenih politidkih stranaka, kao i u širokim narodnim slojevi-
ma-shvati suština, namere i posledica režima monarhodiktature. Verovatno
zbog dinjenice da se V. Madek optim isticki izrazio о ukidanju Vidovdanskog
ustava, raspuštanju Narodne skupštine, i preuzimanju sve vlasti u rulce
lcralja, iz francuskog poslanstva u Beogradu, javljeno je u Pariz da je držav-
ni udar prim ljen bolje u Zagrebu nego u Beogradu. Seljadke mase, pak, koje
su dinile glavnu glasacku vojsku politidkih stranaka, ništa nisu imale od du-
gotrajnih sukoba raznih stranačkih vođstava, sem obecanja u vrem e izbor-
nih kampanja, koja su potom brzo zaboravljana. Zbog toga je u narodu
radikalno presecanje medustranadkih sukoba prim ljeno mirno i sa izvesnim
nadama.12 Otrežnjenje je moralo relativno brzo doci. Iščekivanja su se po-

0 Prema izveštaju ondašnjeg francuskog poslanika u Beogradu, Dard-a, jedan

od najistaknutijih stranačkih vođa u Beogradu (nije pomenuto ime) rekao je Dard-u,
povodom šestojanuarskog državnog udara, da je kralj Aleksandar time iskopao sebi
grob. (Diplomatski arhiv Ministarstva inostranih poslova Francuske, serija Evropa,
fond Jugoslavia, Unutrašnja politika, Vol. 37, telegram Dard-a br. 33—35, 7. I 192.9,
Z-749— 1).
10 Vid.: T. S t o j k o v , n.d, 105—109.
11 Diplomatski arhiv Ministarstva inostranih poslova Francuske, serija Evro­
pa, fond Jugoslavia, Unutrašnja politika, vol. 37, telegram poslanika Dard-a br.
29—30, 7. I 1929, Z-749—1.
12 U napred pomenutom telegramu francuski poslanik tvrdi, naprimer, da je
kraljev državni udar u svim delovima zemlje dobro primljen, čak desto sa oduševlje-
njem. To se objašnjava velikom prezasićenošću političkim borbama. (Isto).

121
kazala kao neosnovana. Režim „čvrste ruke” uspeo je da za jedno vreme
priguši političke i socijalne suprotnosti. Neotklanjajući, međutim, njihove
uzroke, prim enjujući državnu silu u provođenju nacionalnog unitarizma i
centralizma i ne čineći ništa osetnije na poboljšanju ekonomsko-socijalnog
položaja radnih masa, monarhodiktatura je zaoštravala i nacionalne i soci­
jalne suprotnosti. Nailaskom velike ekonomske krize, čijim katastrofalnim
posledicama, pogotovu na selu, vladajući vrhovi nisu bili u stanju da se
suprotstave, pogoršane su još vise društveno-političke prilike u zem lji. Su-
kob oko unutrašnjopolitičkog uređenja države prerastao je tako u opštu
društveno-političlcu krizu. U političkom bespravlju i povećanim ekonomsko-
-socijalnim nedaćama naroda, vodeći političari starih, prešestojanuarskih, stra­
naka — iako se nisu aktivno suprotstavljali monarhodiktaturi — samom či-
njenicom da se nisu sa njom solidarisali, popravili su u širokim narodnim
slojevim a ranije poljujani ugled i šanse; oni ni ovoga puta, kao ni pre, zbog
svoje klasne ograničenosti i nacionalističkih isldjučivosti, nisu — sem nekih
izuzetaka, bili u stanju da opravdaju i očuvaju.
Beogradski opozicioni centar, koji su, pored demokrata zem ljoradnika i
radikala, činili od početka 1931. i slovenački klerikalci A. Korošeca i pripad-
nici JMO M. Spahe, činio je nove napore u postizanju političkog sporazuma
sa vodstvima HSS i SDS. Računalo se pri tome da bi pom irenje glavnih pre-
šestojanuarskih političkih stranaka i njihov sporazum oko uređenja države,
naterali kralj a da odstupi od ličnog režima, je r je on sukob između politič-
kih stranaka naveo kao jedan od glavnih razloga za svoj državni udar. Ali,
pregovori izmedu dva opoziciona centra otezali su se u nedogled, iako je
svima bilo jasno da režim diktature ne pokazuje spremnost da se povuče,
već naprotiv da se ustali. Osnovna nesaglasnost između voda opozicionog
Beograda i Zagreba bila je u tome što je V. Maček insistirao na sporazumu
о državnopravnim pitanjima, a vodi beogradske opozicije na sporazumu о
povratku na ustavno-parlamentarni poredak, pa tek onda da se razgovara i
rešava i о drugim pitanjima. No, kad su prvaci demokrata i zemljoradnika
pokazali (1933. godine) spremnost da prihvate formulu složene državne or­
ganizacije, to su radikali A. Stanojevića odbijali pa do sporazuma opet nije
m oglo doći, je r V. Maček nije hteo da pravi sporazum sa vođstvom opozicije
u Srbiji bez učešća radikala. N ajviši domen, koji su dostigla dva opoziciona
centra tridesetih godina, bio je pismeni dogovor između vodstva SDK i opo-
zicionih zemljoradnika, demokrata i radikala, olctobra 1937. godine, dakle,
tek u vrem e vlade M. Stojadinovića i Jugoslovenske radikalne zajednice, о
stvaranju tzv. Bloka narodnog sporazuma — u stvari sporazum о proceduri oko
izbora Ustavotvorne skupštine i donošenja novog ustava bez m ajorizacije
bilo srpske bilo hrvatske bilo slovenačke.13
Izlaz iz socijalno-političke krize, opoziciona vođstva u Beogradu nisu
tražila u oslonu na široke radne slojeve i pokretanja masa u akciju nego u
sporazumevanju opozicionih vrhova Beograda i Zagreba i zajedničkim kom-
prom isom sa krunom. Pralctično, to se svodilo na pokušaje širenja i jačanja
građanskog fronta protiv porasta socijalnog nezadovoljstva nižih slojeva i
levičarskih raspoloženja. Kao i oni na vlasti, tako su i šefovi opozicije za-
zirali od širih i radikalnih akcija masa. Zbog toga, oni nisu m ogli trajnije
da povrate poverenje svoje nekadašnje socijalne osnovice, ni onda kada je,
po odbacivanju od strane Namesništva nepopularne šestojanuarske tvorevine
— Jugoslovenske nacionalne stranke i obrazovanja vlade B. Jevtića, a za-
tim i vlade M. Stojadinovića i JRZ, što je u stvari bio nov pokušaj objedi-
njavanja građanskih snaga, opozicija dobila povoljn ije uslove za političku

15 Opširnije о tome vid.: T. S t o j k o v , О stvaranju Bloka narodnog spo­

razuma, Istorija X X v., Zbornik radova VI, Beograd, 1964, 245—299.

122
alctivnost. Uprkos protivljenja šefova na političkim zborovima opozicije, sve
su vise dominirale parole Narodnog fronta, iza čega je stajala KPJ, nalazeći
sve više mogućnosti i ispoljavajući sve više invencije za legalno delovanje,
uprkos nesmanjenih progona komunista, a u samom Beogradu sve je očig-
lednija politička afirm acija levičarski orijentisanih studenata, đaka i mladih
radnika.
Odbacujući mogućnost saradnje u Narodnom frontu, koji je dobijao u
popularnosti, vodi starih stranaka su, izuzev Sv. Pribićevića (koji je boravio
u inostranstvu u političkoj em igraciji), izgubili još jednu šansu da povrate
narodno poverenje i potvrdili tako svoju klasnu ograničenost i nesposobnost
da shvate neizbežne društveno-političke procese i pravce.
Unutrašnju društveno-političku krizu produbljivalo je zaoštravanje me-
dunarodne situacije i s tim u vezi pogoršanje međunarodnog položaja Ju­
goslavije. Uzalud su bili napori, vladajućih vrhova, na objedinjavanju gra-
danskih snaga na čitavoj državnoj teritoriji, u cilju konsolidovanja unutraš-
njih prilika. Kao što je propao pokušaj režima diktature da form ira makar
jednu masovniju i homogeniju političku organizaciju, tako je i režim Na-
mesništva pretrpeo neuspeh sa obrazovanjem JRZ, pokušajem fuzije gradan-
skih, političkih snaga iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Slovenije, sa nadom
da će se taj okvir proširiti ulaskom H H S u ovu kombinaciju. Takva i slična
nastojanja u praksi izazivala su nove divergencije i sudare u gradanskom i
političkom životu. Kao interesantna ilustracija za raspoloženja širokih na-
rodnih slojeva mogu, u izvesnoj meri, da posluže rezultati i posledice skup-
štinskih izbora u poslednjoj deceniji Kraljevine Jugoslavije — izbora 1931,
1935 i 1938. godine. U sva tri slučaja, nosioci režimske izborne liste su bili
ondašnji predsednici vlade: P. Živković (novembra 1931), B. Jevtić (maja
1935), i poslednji (decembra 1938) M. Stojadinović. Glasanje je bilo javno,
a u rukama vlade i policijski i propagandni aparat. Uprkos nominalnih po-
beda, pravi rezultati se nisu mogli sakriti. Sva tri predsednika vlade, ubrzo
posle „izbornih pobeda” , morala su otići sa svojih isturenih položaja.
Sa odlaskom njenog šefa, M. Stojadinovića, sa glavne političke scene i JRZ,
koja nikad nije ni bila u pravom smislu jedinstvena politiöka organizacija, ras-
pala se pralctično na sastavne delove. S obzirom da je promašila u svom
osnovnom zadatlcu — da u svoje redove uključi i HSS — za nju vise nije
postojalo interesovanje sa „najvišeg mesta” . Sporazum sa V. Mačelcom pra-
vio je, 1939. godine, novi predsednik vlade D. Cvetković, ali ne u ime JRZ,
nego kao delegat krune, tj. delegat prvog namesnika kneza Pavla. Sporazum
Cvetlcović — Maček doživljen je u vrhovim a srbijanske opozicije — dojuče-
rašnjih Mačekovih saveznika, u pomenutom Bloku narodnog sporazuma, kao
Mačekova izdaja. Da bi konfuzija bila veća, pojedinci iz redova radikala i
zem ljoradnika ušli su u vladu Cvetković — Maček.14 U opštoj pom etnji nas-
talo je takmičenje između razbijenih ostataka političkih stranaka, odnosno
grupa i klubova k oji polcušavaju da preuzmu ulogu rastrojenih stranaka, u
postavljanju „srpskog pitanja” i odbrani „ugroženog srpstva” .
N a hrvatskom području se pojačava proces previranja u organizacija­
ma HSS na terenu, jer je nova stvarnost izneverila nade. Klasni i politički
lik vodećih krugova HSS ispoljio se jasnije i odredenije na vlasti nego pre
u opoziciji.15

14 Lj. В o b an, Sporazum Cvetković — Maček, Beograd, 1965, 188— 190 i

218—255; i od istog autora, Maček i politika hrvatske sdjacke stranke 1928—1941,
knj. II, Zagreb, 1974. 285—301.
15 Lj. В о b a n, О političkim previranjima na selu и Banovini Hrvatskoj,
Istorija X X V, Zbornik radova II, Beograd, 1961, 225—264.

123
 Uopšte uzev, uoči drugog svetskog rata i nakon izbijanja rata, u izdrob-
ljenora i konfuznom građanskom političkom životu u Jugoslaviji, oblikuje
se na jednoj strani — bez obzira na raniju političko-stranačku pripadnost,
krajnja desnica koja nemajući dovoljna uporišta u zem lji, nastoji da svoje
društveno-političke pozicije osigura vezivanjem Jugoslavije za sile Osovine,
odnosno deo gradanskih snaga (neki na vlasti, a veći deo u opoziciji), koji
je spas tražio u oslonu na sile Zapada, i s druge strane, građanska levica,
koja je neprekidno dobijala u snazi i popularnosti, pošto je svoj program i
političku aktivnost približila socijalnim i političkim zahtevima za koje se
zalagala KPJ. Politički život u Jugoslaviji je ostavljao utisak nesposobnosti
gradanskih vrhova da konsoliduju unutrašnje prilike u zem lji, kao i dot-
rajalosti njenog društveno-političkog poretka.

124
 D r R u lica Guzina
„K R V A V A L IT IJ A ” U BEOGRADU KAO IZRAZ
P O L IT IČ K IH SUKOBA U BURŽOASKOJ JUGOSLAVIJI

N a dan 19. jula 1937. godine, zbio se događaj u Beogradu, u jednom delu
štampe obeležen pod naslovom „krvava litija".
Kao neposredan povod za izbijanje „događaja” poslužila je bolest po-
glavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Varnave. Sveštenici su odlučili
da u Sabornoj crkvi, označenog dana, održe „m olepstvije” za njegovo ozdrav-
Ijenje. Posle bobogsluženja, prisutni u crkvi, zajedno sa sveštenicima, pošli
bi „litijo m ” glavnom beogradskom ulicom. О tome je bila obaveštena i šira
javnost. Dan ranije, Политшса je objavila vest о „m olepstviju” .
Međutim, u bojazni da se „litija ” ne pretvori u politidku demonstraciju
protiv profašističke jugoslovenske vlade, na čelu sa predsednikom Milanom
Stojadinovidem, beogradska policija je intervenisala da se litija ne održi. U
tom cilju, navodno — ,,šef odeljenja opšte policije posetio je arhijerejskog
namesnika u njegovom stanu oko 4 sata po podne, gde je ovaj prim io nared-
bu (o zabrani, R. G.) na potpis” . Tom prilikom namesnik je zamolio, „da
uprava grada naredbu objavi, da bi sa njega bila skinuta odgovornost” . Jedan
sat docnije, istog dana, isti šef, upitao je i telefonom namesnika, da li je oba-
vestio „nadležne crkvene vlasti о zabrani litije ” . Namesnik je odgovorio da je
„saopšteno m itropolitu g. Dositeju, koji je rekao da se litija, kad je već ne
dozvoljavaju ovozem aljske vlasti, neće održati, nego de se održati samo m o­
lepstvije” . Usledilo je, zatim, zvanično naređenje policije da se zabranjuju sve
povorke u Beogradu do prvog avgusta iste godine.
Ali, kako se navodi, vest о zabrani litije izazvala je ogorčenje demokrat­
ske javnosti i otpor politidke opozicije prema režimu, čiji su „agitatori i
a ge n ti. . . to iskoristili za novo harangiranje i draženje mase protiv policije i
vlade” . Istovremeno, prema istom izvoru — ,,na sve strane radilo se na tome
da što vise ljudi dode u c rk v u . . . " — „Prem a raznim obaveštenjima i sami
sveštenici učestvovali su u ovoj agitaciji, tvrdedi svuda da de se litija uprkos
zabrani održati.” — Zato je i sam upravnik grada Beograda zatražio prijem
kod „zastupnika” obolelog patrijarha, m itropolita Dositeja, ne b i li i sa naj-
višeg mesta dobio potvrdu da se litija nece održati. Tom prilikom , a na ube-
đivanje upravnika — ,,sa podacima i činjenicama” о organizovanim pripre-
mama opozicije i komunista da litiju islcoriste za politidke demonstracije,
— m itropolit je, navodno, odgovorio: „Gospodine Adimovicu, V i ste litiju za-
branili i litije nece biti.” Osim toga, m itropolit je obecao, a na insistiranje
upravnika policije, da ce i on „lično pozvati svet iz Saborne crkve da se u

125
 redu i miru raziđe kuci, a pozvace sveštenstvo . . . da pređe u patrijaršiju” .
N a kraju, kako se navodi, i S veti Sinod doneo je odluku da se litija ne održi
pošto „i sami najviši crkveni faktori nisu bili sigurni da de to b iti čisto
versko-crkvena manifestacija . . . ” .
Kako policija nije bila sigurna da ce se m itropolitova obecanja ispuniti,
je r se ipak predviđalo „da ce znatne grupe pristalica opozicije i komunista .. .
pokušati da prirede demonstracije i nerede” , — žandarmerija je zaposela
pogodna mesta oko crkve, da spreči „eventualno form iranje većih gom ila” ,
kao i „da ne dopusti masi da u povorci prodre u knez Mihailovu ulicu” .
Mobilisanje žandarmerije pravdano je potrebom „održanja reda i zaštite
života” velikog broja građana, „od neodgovornih elemenata, među kojim a je
bio znatan broj komunističkih provokatora” .
Što se, pak, tiče samog početlca i toka molepstvija, u istom izvoru se
navodi:
„Око 5 časova po podne, pred početak molepstvija, bilo je u crkvi i crkve-
noj porti oko 1000 do 1200 ljudi. Među ovima primećen je veliki broj komu-
nističke i levičarske omladine, kao i vedi broj opozicionih narodnih poslanika,
k oji su odmah počeli da harangiraju masu. Sve je mnogo više izgledalo kao
početak jednog partijskog zbora, nego kao početak m olepstvija za ozdravlje-
nje crkvenog poglavara. U gomilama, deljeni su Ietci, koji su sadržavali i ovak-
ve apsurde: ,Ako izglasate konkordat, znajte da ste ovu zem lju dali u vazalstvo
papi’; ,Gde si dobri Hadži-Milentije da vidiš tvog potomka kako radi na izdaj-
stvu Srpstva’; itd.” .
Samo m olepstvije trajalo je, navodno, „svega oko 15 minuta” . Zatim je
arh. namesnik (M ilivoje Petrović), umesto da zam oli narod da se raziđe, kako
je obećano policiji, saopštio prisutnima da je, „na našu veliku žalost uprava
grada, protivno svim zakonskim propisima, zabranila ovu manifestaciju” . Zato
je „upitao prisutne da li misle da litiju ipak treba održati” . M itropolit Dositej,
isto tako, nije održao obećanje „da će on lično pozvati svet da se ra z iđ e . . . ”
Pokazalo se da je i pored zabrane i „stavljanja žandarmerije u priprav-
nost” sveštenstvo odlučilo „da se po svaku cenu ide na litiju ” . Zato, ,,čim se
završilo m o lep stvije. . . neki vladike i sveštenici su požurili da se što pre kroz
masu proguraju ka izlazu i da se stave na čelo povorke" („zajedno sa crkvenim
barjacim a i krstovim a” ). „ I — kako se dalje navodi — „povorka nije ličila na
versku manifestaciju” , vec je imala „tipičan izgled jedne političke demonstra-
tivne povorke” , u kojoj se masa naroda „tiskala u jednoj strahovitoj gužvi, sa
besnim uzvicima protiv vlade” .
I upravo pred tom „gom ilom sveta (smešom ljudi, sveštenika u odeždama
i mantijama, crkvenih barjalca i drugih stvari), predvodenom i harangiranom”
od strane „komunistidke omladine i opozicionih narodnih poslanika” — ispre-
čio se prvi kordon žandarrnerije, navodno „bez oružja, samo sa palicama” .
Narod je, medutim. probio taj „prvi kordon” , a zatim i drugi. Treci je
ipak uspeo da spreci povorku da prodre u Knez Mihailovu ulicu, ali sa upere-
nim pušlcama.
Prema zvanicnim saopštenjima u „krvavoj lit iji” nije bilo „k rv i” . To su,
navodno, rastrubili „opozicionari i komunisti" da bi okrenuli narod protiv
vlade: povređena su kamenicama šestorica iz redova policije, a „episkop g.
Simeon” zadobio je „samo lakšu ozledu, pa i to se ne zna od cije strane” .
Slucaj „ranjavanja” šabadkog episkopa Simeona. prema navodima pred­
stavnika i branioca Stojadinoviceve vlade „do kraja je iskrišćen” u borbi pro­
tiv režima — „mada njegove povrede nisu bile nimalo opasne” . Tako se navodi
da su „uvede pozvata pred Patrijaršiju kola za spasavanje. Episkop je iznet na
nosilima. Pored šofera seli su sveštenici. Autom obil je krenuo ulicama Kralja
Petra i Knez Mihailovom i preko Terazija, upravo u vreme, kad je bilo najviše
sveta. Sveštenici iz automobila vikali su na sav glas: Narode, razbojnici i ubice

126
ubiše ti vladiku” . I kako se dalje navodi — „celom ovom akcijom oko prenosa
g, episkopa rukovodio je lično g. dr Smiljanić — poznati opozicionar” .
Ali, nije „isltorišćen” samo „slučaj ranjavanja” episkopa, već i sahrana
patrijarha Varnave, k oji je umro nekoliko dana posle „m olepstvija” (23. jula
1937.).
Naime, crkvena zastava, navodno pocepana za vrem e demonstracije —
pošto je „danima visila na Sabornoj crkvi i pokazivala svetu varvarstvo beo-
gradske policije — skinuta je odatle i nošena j e . . . na čelu pogrebne povorlte
Blaženopočivšeg Patrijarha’'.1
I na kraju, još u toku bolesti patrijarha počeli su se „siriti glasovi о nje­
govom trovanju” . Branioci vlade pisali su da su „ti glasovi ubacivani u narod
od komunista i drugih prevratničkih elemenata, pa su posle delim ice prihva-
tani od strane vladine opozicije kao zgodna parola za borbu” . . ß
Medutim, sedam beogradskih lekara, angažovanih od strane Sinoda, usta-
novili su da je patrijarh umro „od intoksikacije alimentarnim putem” i da
nema „nikakva sumnja namernog trovanja” .
Ceo „slučaj” se zbio u vrem e izglasavanja konkordata sa Vatikanom u
Narodnoj skupštini — о regulisanju položaja katoličke crkve u Jugoslaviji.
Rukovodstvo pravoslavne crkve suprostavilo se sporazumu, pošto po njegovoj
oceni, konkordat stavlja katoličltu crkvu u izuzetno povlašćen položaj u odno-
su na druge crkve, pre svega pravoslavnu.

Politiöka pozadina dogaäaja

Već od onih dana kada se postavilo pitanje ujedinjenja jugoslovenskih

naroda u zajedničku državu — u slučaju propasti Austro-Ugarske monarhije
— izbilo je u prvi plan, pored drugih, i „versko pitanje” .
Naime, na Krfskoj konferenciji (1917) — izmedu Srpske vlade i Jugoslo­
venskog odbora (u inostranstvu) — tretirano je i pitanje položaja verskih za-
jednica, kao jeđno od najvažnijih u budućoj zajedničkoj državi. N eki politi-
čari su isticali izuzetan značaj verskog pitanja, kao da je „najvećim delom
problem ujedinjenja verski problem ” . Ili, da je „verski problem, istovremeno
i „najteži” . N ikola Pašić, predsednik srpske vlade, mada se zalagao za „ravno-
pravnost vera” , ipak je predlagao da „pravoslavna vera bude državna” . Dr Ante
Trumbić, predsednik Jugoslovenskog odbora, zalagao se da nova država bude
„akonfencionalna, laička” . Kako je to nemoguće, smatrao je „da ne bi bila
politički dobra mera ukoliko bi se muslimanska veroispovest izjednačila sa
lirišćanskim” . Odnosno, da „hrišćanstvo m ora im ati prednost nad ostalim ve-
rama", a „posebno da se ima obzira prema katoličkoj crkvi” .3
Po ujedinjenju (1918), a prilikom izglasavanja prvog Ustava đržave Srba,
Hrvata i Slovenaca „versko pitanje” je ponovo izbilo u prvi plan.4 Jedan od
poslanika izjavio je u Ustavotvornoj skupštini da u ustavnom odboru „nije
bilo predmeta k oji je izazvao veće rasprave i većih natezanja nego što je pita­
nje о veri” . I navodno, „agrarna reform a” i „verski problem ' oduzeli su vise

1 Svi navodi uzeti iz brošure: С. М. Крвава литща („Истина о догаћајима

код Саборне цркве“), Београд, drugo izdanje, (bez datuma).
2 Православље и конкордат. Критички осврт на последње догаћаје, Бео-
град, (bez datuma).
3 Крфска конференцией. Белешке са седница... Београд, 1924, 24—51.
4 Prema jednom izveštaju iz 1922. god. pravoslavnih je tada bilo (u državi
Srba, Hrvata i Slovenaca) — 5.529.261; katolika — 4.473.877; raznih drugih vero-
ispovesti — 17.351; muslimana — 1.379.687; evangelista — 216.769; Jevreja — 64.098;
bez vere — 2.024 (Весник српске цркве, март 1922, 45).

127
vremena nego sva ostala pitanja” .5 Posebno zbog toga što su se, kod nekih
naroda, vera i nacije poklapale: Srbi — pravoslavni, H rvati i Slovenci — kato-
lici (sa izuzetkom područja Barske nadbiskupije gde je bilo i Srba — kato-
lika). Male crkve su pripadale, uglavnom, nacionalnim manjinama (Slovaci i
Nem ci — evangelisti i reform isti).
Poslanici Komunističke i Socijalističke stranke, izjašnjavali su se u Skup-
štini za odvajanje crkve od države. Isti predlog podržao je i dr Ante Trumbić,
pravdajući ga „dom aćim " prilikam a i potrebama uvođenja „verskog m ira",
kao i „nacionalnog i moralnog razvitka” .6 Na suprot tome, pravoslavno svešten-
stvo se odlučno izjasnilo protiv predloga о odvajanju države i crkve. Pravo-
slavnu crkvu su smatrali „nacionalnom ustanovom neodvojivom od srpstva” .
Isti stav imalo je i hrvatsko sveštenstvo. Zagrebački nadbiskup (Dr Ante Bau­
er), izjavio je da „uslijed historijskog razvitka о rastavi ne može biti govora” .7
N ajveći otpor katoličkog klera — i Dr Ante Korošca, vođe Slovenske ljud-
ske stranke (klerikalne) — izazvale su naročito ave odredbe predloga Ustava.
Po prvoj (čl. 12. stav 5 Ustava) — predstavnici i vernici priznatih religija
„m ogu održavati veze sa svojim vrhovnim verskim poglavarima i van granica
države, u koliko to traže duhovni propisi pojedinih veroispovesti” . Ali, „način
kako će se ta veza ođržavati, regulisaće se zakonom” . A. Korošec je izjavio da
se tom odredbom „inicira” ograničenje slobodnog „opštenja” biskupa i kato-
ličke crkve sa „svetim ocem ” .8 Ljubljanslci biskup, Jeglič je izjavio, pored
ostaloga, da je navedeni član Ustava „pogibeljan” s obzirom „da se ovo među-
sobno opštenje ima tek urediti zakonom” . Zato, po njegovom mišljenju, „crkva
mora da traži potpunu slobodu, je r bi inače upravu crkve mogla sprečavati i
onemogućavati svaka nelcatolička, liberalna, bezverska ili slobodno-zidarslca
vlada” .9 Druga odredba (isti član, stav 7. Ustava), propisivao je da verski
predstavnici „ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih
bogom olja ili preko napisa verskog karaktera ili inače pri vršenju svoje
zvanične dužnosti, u partijske svrhe".10 I ovom stavu, čl. 12 Ustava, supro-
stavio se A. Korošec insistiranjem „da i u političlcom životu ima pitanja za
koja se crkva mora interesovati” . Jer, kako je dalje izjavio, „crkva nije samo
apstrakcija, nego je po shvatanju osnova čitavog realnog života” . Zatim je
ukazao na slučaj kad svešteno lice mora da govori „neke stvari, po dužnosti,
a koje se suprostavljaju zakonu, te se time stvara konflikt između zakona i
dužnosti” . S druge strane, ovim članom — kako je Korošec dalje naglašavao,
sveštenstvo se izuzima ispod crkvenog suda i stavlja pod državni, dok se
istovremeno sprečava i sporazum s papom, a što je u interesu države (tj.
sklapanje posebnog konlcordata s katoličkom crkvom ).11
Istovremeno, Ustavotvornoj skupštini je upućeno i niz protestnih pisama
zbog čl. 12 Ustava. Katolički episkopi održali su lconferenciju u Zagrebu (od
20 aprila do 6 maja 1921.), sa koje su uputili protest.13
Međutim, i pored otpora — i čak ocena da je ova odredba neefikasna u
pralcsi — zađržana je u Vidovdanskom ustavu („Kanzel-paragraf” ). Tom pri-

5 Стенографске белешке Уставотворне скупштине, књ. I, Београд, 1921,

str. 2.
0 Isto, str. 13—14
7 Nova Evropa, knj. V II, 9
8 Стенографске белешке ... knj. I, 18—-19
0 Nova Evropa, knj. V II, 15
10 Sličnu odredbu sađržao je § 130. Nemačkog krivičnog zakona iz 1871. i
1876. god. Ovu odredbu nametnuo je Bizmark da bi sprečio uplitanje katoličke
crkve u državne poslove. Za sveštenike koji bi, u tom cilju zloupotrebili svoj polo-
žaj, predviđena je kazna zatvora do dve godine. Odredba je poznata pod imenom
„Kanzel-paragraf” .
11 Стенографске белешке ... knj. I, 19
12 D r J. S t e f a n o v i ć , Odnosi između crkve i drzave, Zagreb, 1953, 106.

128
likom, socijalista Etbin Kristan je izjavio da „ako ne m ože gospodin popa
sa predikaonice svima u jedan mah da reče da ne smete birati ovoga ili onoga,
je r ćete inače doći u pakao, on svakako posebice kaže to u ispovedaonici” .13
U daljim godinama crkva je sve vise zakonski suzbijana u svom poli-
tičkom delovanju, naročito sa uspostavljanjem diktature kralja Aleksandra
Karađorđevića, 6 januara 1929. godine. Tako su, Zakonom о zastiti javne bez-
bednosti i poretka и državi — zabranjene i „rasturene” sve političke stran­
ke, „k oje nose obeležje versko ili plemensko” . U oktroisanom Ustavu (1931),
proširene su odredbe čl. 12 Vidovdanoskog ustava ,,o verskom pitanju” (po
stavu 8. nikom nije dopušteno da u bogom oljam a ili prilikom verskih sku-
pova i manifestacija uopšte vrši ma kalcvu političku agitaciju” ). Zakonom
0 verskoj nastavi (1933) propisano je da i „čisto učenička udruženja ne mo-
gu biti na osnovi plemenslcoj i verskoj” . (Učenici su m ogli biti „članovi ver­
skih udruženja svoje verske zajednice samo za negovanje religijskih osećanja
1 svoje verske nauke” .)
Ali, i pored pooštravanja stava države prema eventualnom negativnom
političkom uticaju verskih organizacija, u odnosu na orijentaciju vladajućih
krugova — ,,u praksi nijedna verska zajednica nije poštovala 'Kanzel-para-
graf” . Naime, kako se navodi, „do diktature politiku su vodile gradanske
političke stranke, uglavnom organizovane na nacionalnoj osnovi, iako se to
nije uvek potpuno poklapalo. Posle njihove zabrane politička aktivnost je
morala u većoj m eri preći na samo verske zajednice” . U tome se vidi, na­
vodno, i razlog „pooštravanja propisa о „Kanzel-paragrafu” .14
Inače, prvim Ustavom proklamovane su, uglavnom, sledeće opšte od­
redbe u odnosu na verske zajednice: zagarantovana je „sloboda vere i sa-
vesti"; sve usvojene veroispovesti jednake su pred zakonom i svoj a verska
ubeđenja mogu javno ispoljavati; uživanje gradanskih i političkih prava
nezavisno je od verske pripadnosti; „verski propisi nikoga ne mogu oslobo-
diti vršenja vojnih i gradanskih dužnosti” ; vere se priznaju samo zakonom:
usvojene i priznate vere samostalno ureduju svoje verske poslove i uprav-
ljaju svojom im ovinom i fondovim a (,u granicama zakona'); niko nije dužan:
da svoja verska osvedočenja javno ispoveda, da sudeluje u verozakonim ak-
tima, svečanostima, odredbama i vežbama — „osim kod državnih praznika
i svečanosti i ukoliko to odobri zakon za osobe, koje su pođložne očinskoj,
tutorskoj i vojnoj vlasti” ; usvojene i priznate vere mogu održavati veze sa
svojim poglavarima i kad se ovi nalaze van granica države kad to traže
njihovi duhovni propisi, ali na način k o ji će se regulisati zakonom; „ukoliko
su u državnom budžetu predvideni za verozakone svrhe izdaci, imaju se
deliti između pojedine usvojene i priznate veroispovesti srazmerno broju
njihovih vernih i stvarno dokazanoj potrebi; verskim predstavnicima se zab-
ranjuje da svoju „duhovnu vlast” , koriste u „partijske svrhe” preko verskih
bogom olja i u vršenju „svoje zvanične dužnosti” .
Prema tome, ustavnim odredbama odredeno je da verske zajednice ima­
ju u državi Srba, Hrvata i Slovenaca, status posebnih ustanova. Zato se i
njihov položaj morao regulisati i posebnim državnim zakonima — za svaku
pojedinačno.
Međutim, zakoni о regulisanju položaja pojedinih, priznaiih crkava do-
neti su docnije, uglavnom od uvođenja šestojanuarske diktature. Dotle, va-
žili su režimi koji su postojali u jugoslovenskim pokrajinama pre ujedinjenja,
s tim što su se m orali saobraziti ustavnim propisima. Istovremeno, odloženo
je i regulisanje sledećih pitanja: priznanje nepriznatih veroispovesti, unu-

13 Стенографске белешке ... књ. I, 5

14 D r M. I m a m o v i ć , Pravni poloiaj verskih zajednica za vreme šesto-
januarske diktature. (Odbranjena magistarska teza. str. 18—19. Biblioteka Pravnog
fakulteta u Beogradu).

129
trašnje uređenje verskih zajednica, održanje veze verskih organizacija sa
vrhovnim poglavarima crkava k o ji se nalaze van zem lje, krivična odgovor-
nost sveštenih lica za korišćenje duhovne vlasti u političke (partijske) svrhe,
đodeljivanje pom oći verskim zajednicama od strane države, upravljanje imo-
vinom i fondovim a verskih organizacija, učestvovanje u verskim odredbama
prilikom državnih praznika pripadnika različitih veroispovesti, i drugo.
Neregulisanje ovih i drugih pitanja — „stvaralo je svakodnevne teškoće
i izazivalo sukobe i nesporazume. Na prim er, daci i vojnici prisiljavani su,
da, bez obzira na veroispovest, učestvuju u pravoslavnim svečanostima; svi
poslanici u skupštini polagali su zakletvu po pravoslavnom obredu; verski
službenici, pravoslavni i islamski, u Srbiji i Crnoj Gori, plaćani su iz držav-
nog budžeta, dok su u ostalim krajevim a plaćani od samih verskih zajednica;
katolička crkva je form alno održavala ilegalnu vezu sa Vatikanom; pripad-
nici nepriznatih veroispovesti osećali su se izvan zakona, itd. Sve ovo uka-
zuje da je u sistemu, gde crkva i država nisu odvojeni, bilo neophodno hitno
doneti interkonfesionalni zakon.” 15
Da bi se doneo zakon, uz eventualnu saglasnost i verskih organizacija,
Ministarstvo vera je organizovalo jednu anketu posle donošenja ustava, u
k ojoj su nekoliko najvećih verskih zajednica im ale da iznesu svoje stavove
0 najvažnijim versko-političkim pitanjim a (pravoslavna, katolička, evange-
lističke crkve, islamska i jevrejska).
Poglavari pravoslavne crkve su tražili („u anketi” ) u pogledu „usvojenih
1 priznatih veroispovesti": da se zakonom odredi koje su to veroispovesti,
kakvo je njihovo uređenje i pravni položaj i k o ji su elementi bitni za odre­
di vanje njihovih odnosa prema državi i ravnopravnosti. Zatim su zahtevali
da se ne dozvoli „postojanje bezverskog stanja” .
Predstavnici katoličke crkve su prvo tražili sklapanje konkordata sa
Vatikanom, kojim bi se odredio položaj katoličke crkve u državi SHS. Za­
tim su tražili da se ne uvrste u priznate crkve: evangelistička-bratimska,
starokatolička i baptisti-odnosno sve one crkve koje na terito riji države
nisu im ale ni jednu „bogoštovanu opštinu” . Pored toga, tražili su da sama
crkva postavlja i smenjuje verske službenike, samostalno upravlja crkvenom
im ovinom (bez državnog nadzora), zabranu katolicim a da m enjaju veru (pre-
iazak na ateizam iz bilo koje religije), obavezan crkveni brak za sve katolike,
da deca iz mešovitih brakova budu katolici. I najzad, da se katolički sveš-
tenici ne smatraju državnim službenicima, kao i da crkva svoje potrebe pod-
m iruje iz sopstvenih prihoda, zbog čega se traži i „hitno” skidanje sekvestra
sa crkvenih poseda, k o ji su obuhvaćeni agrarnom reformom.
Islamska verska zajednica u Bosni i H ercegovini je tražila punu versku
vakufsko-mearifsku autonomiju u odnosu na državu, kao i učešće naroda
u izboru verskih organa.
Evangelisti su tražili slobodu vere, samostalnost u obavljanju crkvenih
poslova, sopstveno zakonodavstvo, da crkva bude javno-pravna ustanova i
versko školstvo.
Jevreji su se zalagali da država zabrani raspirivanje m ržnje protiv po-
jedinih veroispovesti, za m aterijalnu pom oć države verskim opštinama, kao
i da im se „prizna karakter samoupravnih tela s pravom pribavljanja privat-
ne svojine i slobodno raspolaganje".16
Kako su zahtevi, izneti u anketi, bili u mnogo čemu protivrečni, bilo je
predloga da se u kom isije za sastavljanje interkonfesionalnog zakona anga-
žuju samo pravnici (bez učešća verskih službenika). U Ministarstvu vera,
sastavljen je P rojeka t osnovnog zakona о verama i m eđuverskim odnosima,

15 Isto, 21—22.
18 R. K u š e l j , Verska anketa и Beogradu i njeni zaključci. Ljubljana, 1922,
3—31

130
k o ji je 25. aprila 1925. upućen Narodnoj skupštini. Po tom projektu, ver-
skim organizacijama su gotovo potpuno vezane ruke u svom delovanju —
podređenošću Ministarstvu vera.
Protiv Projekta „pobunila se" u prvom redu pravoslavna crkva, te se
skupština о njemu nije izjašnjavala.
Drugi P ro je k t je sastavila druga, posebna komisija, 1928. god, za koji
je rečeno da je „neznatno izmenjen” nacrt iz 1925. godine. I ovom projektu,
najviše se suprotstavljala Srpska pravoslavna crkva, te ni taj projekat nije
usvojen.17
Sa proglašenjem diktature, svaka „priznata” verska zajednica osim ka-
toličke dobila je svoj poseban zakon: Zakon о srpsko-pravoslavnoj crkvi —
8. X I. 1929; Zakon о verskoj zajednici Jevreja — 14. X II. 1929; Zakon о
Islamskoj verskoj zajednici — 31. I. 1930; Zakon о Evangelističkim hrišćan-
skim crkvama, kao i Zakon о Reform iranoj hrišćanskoj crkvi — 17. IV . 1930.
Osnovne odredbe svih ovih zakona regulisale su sledeća pitanja: unut-
rašnje uređenje verskih zajednica, koje one same propisuju, ali koja dobi-
ja ju važnost tek pošto se potvrde državnim zakonima; verskim zajednicama
se obezbeđuje državna pom oć za izvršenje odluka koje one donose u okvi-
rim a svoje nadležnosti; dopušta se razrezivanje verskih prireza za čije pri-
kupljanje se brine država; verslce zajednice, kao i pojedine njihove ustanove,
mogu sticati imovinu pošto im je priznat položaj pravnih lica; imovina ver­
skih zajednica mogla se oduzeti samo zakonom (eksproprijacija); sve zgra-
de u kojim a se drže verski obredi, kao i ona koje služe kao versko-prosvetne
i dobrotvorne ustanove, zatim manastiri (samostani) i dom ovi verskih služ-
benika — oslobođeni su svih javnih dažbina; verske zajednice im aju prava
da otvaraju škole za podizanje svešteničkog podmlatka, kao i osnovne i
srednje škole, kao i da njim a rukovode, a državi pripada pravo vrhovnog
nadzora.
Sve ove odredbe (kao i svi ostali zakoni doneti za vrem e šestojanuarske
diktature) saobražene su politici centralizma i unitarizma, koje su nametali
kralj i vlade. Ali, odnosi sa katoličkom crkvom ostali su neregulisani na
uobičajeni način, tj. posebnim sporazumom između države SHS i Vatikana
(konkordatom).
I po tom pitanju naišlo se na velike teškoće. Jer, katolička crkva, tj.
njihovi najviši fim kcioneri u našim zemljama, bili su ne samo protivnici
ujedinjenja Jugoslovena, već i borci protiv toga (bilo je, razume se, izuzeta-
ka). Smatrali su da ujedinjenje n ije u interesu crkve, je r država SHS ne
bi bila, po sastavu svoga stanovništva, pretežno katolička. U tome se, na­
vodno, krila opasnost za crkvu, pošto se otvarala mogućnost prodiranja pra-
voslavlja i u jugoslovenske zem lje, u kojim a je stanovništvo pretežno kato-
ličko. Otud je katolička crkva do kraja ostala vem a Habsburškoj dinastiji i
branilac Austro-Ugarske monarhije, iako položaj katoličke crkve ni u tim
zemljama nije bio rešen na potpuno zadovoljstvo Rima.
Saobrazno takvom stavu katoličke crkve, kad je Austro-Ugarska obja-
vila rat Srbiji, 1914. god, najistaknutiji biskupi u jugoslovenskim zemljama
pod Austro-Ugarskom, nazivali su objavljeni rat, navodno, „svetim ratom
p rotiv Srbije, k oji ima da spase katoličku monarhiju, katoličku dinastiju i
katoličku crkvu” .18

17 Inače, 26. maja 1919. god, izvršeno je ujedinjenje Srpske pravoslavne crkve
u Sremskim Karlovcima, prisajedinjenjem onih njenih delova koji su pripadali po-
krajinama koje su se do 1918 nalazile van okvira Kraljevine Srbije — i pored zah-
teva iz В i H, kao i iz drugih pokrajina, za autonomijom. Godine 1920, 30 avgusta,
izdata je svečana proklamacija, kojom je proglašeno uspostavljanje Srpske
patrijaršije.
18 A p B. Н о р о в и ћ , Црна књига. Патња Срба у Б. и X. за време свјет-
ског рата 1914—1918. Београд, 1920.

131
 Pošto se uvidelo da se rat neče završiti pobedom centralnih sila, oni
su, zajedno s Vatikanom, nastojali da se donese Majska đeklaracija (1917) u
Carevinskom veću (od strane kluba hrvatskih i slovenačkih poslanika), ko-
jom je traženo ujedinjenje Jugoslovena u Austro-Ugarskoj m onarhiji pod
vrhovnom vlašću Habsburške dinastije (na bazi trijalizma, tj. — Austrija,
Madarska i jugoslovenske zem lje pod Austro-Ugarslcom, sa podjednakim sta-
tusom).
Kako je došlo do stvaranja jugoslovenske države, Vatikan je priznao
državu SHS. Nastanlcom progona pravoslavnih i uopšte denacionalizacijom
u pokrajinama, koje su ostale pod Italijom posle rata — vidne su bile podrš-
ke funlccionera katoličke crkve, koji su pisali о njihovom „spasu” , držali
huškačke govore, itd.
Sve se to pamtilo, te su zahtevi Vatikana i njihovih predstavnika u
Jugoslaviji — da se katoličkoj crlcvi obezbedi izuzetan položaj konkordatom
— izazivali sukobe i otežavali sporazum. S druge strane, države koje su
sklopile sporazum ranije (konkordate) s Vatikanom, nestale su kao poseb­
ne države (Srbija i Crna Gora).
Ali, došao je Ustav 1921. godine k oji je propisao načelne odredbe za
rešavanje crkveno-državnih odnosa, kao i drugih odnosa unutar verskih za­
jednica.
Sa ovim propisima, naročito s nekim od njih, nije bila saglasna kato-
lička crkva kako je već navedeno (iako je i papa Benedikt X V , 1917. godine,
zabranio sveštenicima političku agitaciju u crkvama).
Zbog toga što su odnosi s katoličkom crkvom ostali, u stvari, nerešeni,
javila se potreba ili donošenje posebnog zakona, kojim bi se ti odnosi re-
gulisali, ili sklapanje konkordata (ugovora) s Vatikanom, kojim bi se zame-
nili konkordati doneti ranije i za koje je i sam papa izjavio da više ne važe.
Godine 1922, obrazovana je posebna komisija za sastavljanje nacrta kon­
kordata. Medutim, kako su tada u Ita liji došli fašisti na vlast, te su počeli
napadi na jugoslovensko stanovništvo u Dalmaciji, i odnosi s Italijom su se
pogoršali. Pošto je i Vatikan odobravao te napade, obustavljen je rad na
izradi nacrta.
Posao je nastavljen 1925. godine. Tada je došlo i do službenih pregovora
izmedu predstavnika K raljevine SHS i Vatikana, na osnovu jugoslovenskog
nacrta. Ali, protiv tog nacrta izjasnio se jugoslovenski katolički episkopat,
naročito zbog predloga odredbe о upotrebi staroslovenskog jezika i u kato-
ličkim crkvama, koja je uneta u nacrt. Regulisanje odnosa s katoličkom
crkvom ponovo je odloženo.
U meduvremenu, u vladu je ušao Stjepan Radić, k oji je imao antikle-
rikalan stav, pored ostaloga i zbog toga što je, navodno, i u Hrvatskoj „uprav-
ljao R im ” . Za Radića se isticalo da je nastojao i na stvaranju samostalne
hrvatske katoličke crkve, pa je i on zatražio, kad je ušao u vladu, da se
pitanje konkordata „skine s dnevnog reda” .
Do potpisivanja konkordata došlo je tek 25. jula 1935. godine u Rimu,
pod vladom Milana Stojadinovića — orijentisanog i privredno i politički pre­
ma fašističkim zemljama.
Sadržina konkordata nije tada objavljena, pa se pretpostavljalo da su nje-
gove odredbe išle na štetu države. Zato su otpočeli vrlo os tri napadi preko
štampe i u javnost, a samoj skupštini podnet je na ratifikovanje 17 meseci doc-
nije. Saznalo se, naime, da su konkordatom katoličkoj crkvi data prava i
privilegije, koje ostale veroispovesti nisu imale, te je tako prekršeno i ustav-
no načelo о jednakosti i svih priznatih veroispovesti pred zakonom.19 Zbog
toga je. Srpska pravoslavna crkva zahtevala i službeno da se njegov sadr-

18 М. И л и й , Пред конкордатом, Београд, 1937.

132
žaj izmeni, iako je vlada i njoj ponudila iste privilegije (u odnosu na pros-
vetu, škole, vaspitanje omladine, socijalna pitanja, svešteničke službe u voj-
sci, agrarno pitanje i naknadu štete, itd.).
Öko konkordata se zaoštrila politiöka situacija u celoj zem lji, pa je
demokratska javnost iskoristila i konkordat da izrazi svoje nezadovoljstvo
reiim om .
U vrem e najvećeg zaoštravanja, razboleo se patrijarh Varnava. Crkveni
krugovi u Beogradu, priredili su „m olepstvije” u Sabornoj crkvi za njegovo
ozdravljenje, koje se završilo opisanim protestima protiv vlade i režima.
Međutim, pored svih protesta, vlada je, nekoliko dana po ovim demon-
stracijama, ponovo podnela konkordat skupštini. Skupština ga je najzad iz-
glasala. Ali, Senatu nije upućen na odobrenje, pošto je nezadovoljstvo u
javnosti raslo. Najzad, vlada je bila prinudena da obavesti A rhijerejski sa-
bor da je konkordat definitivno odbaöen. To je bio rezultat ne samo borbe
jednog dela vrhova pravoslavne crkve, već i demokratskih snaga u Jugosla­
viji, koje su tu borbu iskoristile da se suprotstave profašističkoj politici
vlade i namesništva. Razume se, građanska opozicija u skupštini, koristila
je protest pravoslavnog sveštenstva da bi se domogla vlasti. U njenim poli-
tičkim planovima nije se osećala odlučnost protiv fašizacije Jugoslavije. U
koliko je spolja tako izgledalo, pre se radilo о politici okretanja prema En-
gleskoj i Francuskoj, na suprot Nem ačkoj i Italiji. Komunisti su išli prema
svojim ciljevim a najodlučnije borbe protiv fašizma, i u zem lji i van nje,
koristeći sve one okolnosti koje su m ogle da mobilišu najšire slojeve naroda
u tom pravcu.
Da li je konkordatom katolička crkva u Jugoslaviji stavljena u povlašćen
položaj ?
Na ovo pitanje pokušao je da odgovori Dr Mihailo Ilić, ugledni profe-
sor Pravnog fakulteta u Beogradu (streljan od Nemaca u drugom svetskom
ratu), kroz „pokušaj” , kako je na prvoj strani svoje publikacije naveo, „struč-
ne i objektivne analize Predloga zakona о konkordatu između Svete Stolice
i K raljevine Jugoslavije, upučenog Narodnoj skupštini” .20
Prvo što je profesor Ilić naveo jeste to, da „ne treba m isliti da s e . . .
pravni položaj rim okatoličke crkve u jednoj državi, mesto njenim unutraš-
njim zakonom, ima regulisati jednim ugovorom. Da je doista tako najbolje
pokazuje činjenica da je daleko veći broj država bez konkordata, nego sa
konkordatom. „K ako je pak, čl. 11 Ustava, propisano da su „usvojene ve­
roispovesti ravnopravne pred zakonom” , moglo bi se „tvrd iti” , prema miš-
Ijenju prof. Ilića „da bi unutrašnji zakon trebalo pretpostaviti konkordatu
kao sredstvu regulisanja odnosa između države i rim okatoličke crkve. To
stoga što konkordat već sam sobom i čisto form alno vreda ravnopravnost
veroispovesti, koju Ustav proglašuje kao jedno svoje načelo” . Jasno je, dak-
le, kako se dalje navodi, „da i sama rim okatolička crkva smatra da jo j
konkordat pruža vise nego unutrašnji zakon i da se onda samim sklapanjem
konkordata pravi razlika izmedu crkava u korist rim okatoličke crkve” . Ističe,
zatim, da ta razlika „čisto formalna po svojoj prirodi, od uticaja je i po
samu suštinu stvari” , iza koje postoje, svakako, „kakvi krupni razlozi opor-
tuniteta” , а о „čemu ne m isli da govori” . Držeći se toga, M. Ilić daje kon-
kretne analize Predloga konkordata, ne samo u odnosu 11a sadržinu odredaba
Ustava koje regulišu položaj verskih zajednica u Jugoslaviji, već i u odnosu
na konkordate nekih drugih država.
Tako, M. Ilić ukazuje da konkordat odstupa od čl. 11 Ustava, koji „ujem-
čava slobodu vere i savesti” , je r se u prvom članu konkordata, umesto toga,
katoličkoj crkvi priznaje „puno pravo da slobodno i javno vrši svoju m isiju

20 M. И л и ћ , Пред конкордатом.

133
u K raljevini Jugoslaviji” . Ako se m islilo na isti princip onda m is iji nije bilo
mesta, pošto je „nepogodna za utvrđivanje verskog mira k o ji pretpostavlja
važan državni interes” .
Drugo — „državi ne pripada pravo veta u slučaju da postoje „prigovori
političke prirode” , kod postavljanja nadbiskupa i biskupa, „k o ji m oraju biti
jugoslovenski državljani” , a koje „im enuje Sveta stolica” (u Nem ačkoj je
konkordatom to uvedeno). Vlada jedino može „učiniti prigovor” . A li ako
„Sveta stolica pređe preko učinjenog prigovora i pristupi naimenovanju, ne
može jo j se prebaciti da je tim e povredila svoju ugovom u obavezu, je r
takva obaveza u konkordatu ne postoji” .
Treće — kod naimenovanja župnika od strane nadbiskupa i biskupa,
vlada nema čak ni pravo prigovora. „Naim enovanja župnika dostavljaju se
vladi prosto radi znanja". (Nasuprot tome, u Bavarskoj, Rumuniji, Poljskoj
i Albaniji, konkordatima se predviđaju mnoga ograničenja u tom domenu od
strane vlada).
Četvrto — konkordatom se sveštenicima „ne zabranjuje politička akcija
uopšte, nego samo pripadanje političkim strankama i borba u njihovu ko-
rist” . Na suprot tome, u čl. 11 Ustava, stoji da „verski pretstavnici ne smeju
upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogom olja ili preko napisa
verskog karaktera ili inače p ri vršenju svoje zvanične dužnosti u partijske
svrhe” .
Peto — konkordatom se priznaje katoličkoj crkvi „puna sloboda da os-
niva udruženja katoličke akcije i da njim a upravlja” , dok se sličnim udru-
ženjim a u Jugoslaviji ne priznaje „sloboda da rade na unapređenju moralnog
života” (u konkordatima Letonije i Nemačke katolička udruženja su izjed-
načena sa ostalim udruženjima).
šesto — za slučaj da „vladanje nekog crkvenog službenika pretstavlja
pretnju za javni poredak, građanske vlasti nemaju šta same neposredno da
rade nego se obraćaju crkvenoj vlasti — da bi se postiglo sm enjivanje reče-
nog službenika” . U slučaju da se crkveni starešina ne složi sa gradanskim
organima, obrazuje se mešovita kom isija za ispitivanje slučaja. Dotle, „crk­
veni službenik” može i dalje da „pretstavlja pretnju za javni poredak” .
Sedmo — konkordat protivureči Ustavu i u pogledu dodeljivanja mate-
rijalne pomoći lcatoličkoj crkvi od strane države. Naime, po Ustavu, mate-
rijalna pomoć deliće se „medu pojedine usvojene i priznate veroispovesti,
s r a z m e r n o b r o j u n jih o v ih v e r n ih i s tv a rn o d o k a z a n o j p o t r e b i ” . U konkor­
datu se navodi da de „vlada osigurati katoličkoj crkvi u Jugoslaviji ekonom-
sku pomoć, koja n e ć e s m e t i biti srazmerno manja od pom oći koju odobrava
ostalim veroispovestima dopuštenim ili priznatim u K raljevin i'’. Osim toga,
katoličkoj crkvi bi pripala i „vanredna potpora” , koja bude odobrena „m a
kojoj drugoj veroispovesti, svakoj ustanovi, ili svakom od službenika” — bez
obzira da li postoji za to ,stvarna potreba’. I najzad subvencijom koju dobija
od države, upravlja sama crkva pomoću jednog ureda ustanovljenog od stra­
ne episkopata i Mnistarstva pravde. Država jedino vrši nadzor (po konkorda­
tu sa Italijom — država učestvuje i u samoj upravi).
Osmo — po konkordatu, sva „dobra .Verskog fonda’, k o ji potiče još od
Josifa II, vraćaju se katoličkoj crkvi i njim a de upravljati odnosni ordinariji".
Deveto — konkordat daje pravo „Svetoj stolici" da samo objavi S ta tu t
„za katoličku vojnu pomoć u vojsci i mornarici, kao i . . . u pogledu discipline
vojnih sveštenika” (.Nasuprot tome, u konkordatima Nemačke, Rumunije i
Italije, vojno sveštenstvo je. stavljeno pod vojne propise').
Desto — sva deca iz mešovitih brakova odgajivaće se u katoličkoj veri” .
Kako se navodi, bio je to je d in i k o n k o rd a t u kome se govori о mešovitim
brakovima.

134
 Jedanaesto — u sferi školstva i prosvete katoličkoj crkvi je obezbeđena
konkordatom dominantna uloga, nad katoličkom omladinom. Državnog nad-
zora kao da uopšte nema. Veronauka je obavezan predm et čak i ,,u struč-
nim školama", gde je, do konkordata, n ije bilo. Išlo se dotle da čak ni
matematiku n ije mogao predavati učenicima — katolicima, nastavnik k o ji ne
pripada istoj veroispovesti, itd. itd. Tolika prava katoličkoj crkvi, u oblasti
školstva i prosvete, nisu obezbedena ni u jednom konkordatu.
N a kraju, profesor M ihajlo Ilić zaključuje: „Ovim konkordatom vređa
se ravnopravnost veroispovesti u korist rim okatoličke crkve” . A zatim, drža-
va ne samo što nije uspela da rim okatoličku crkvu izjednači sa ostalim
crkvama, nego iz mnogih odredaba Projekta proističe da nije uspela ni
sebe samu da izjednači sa rim okatoličkom crkvom, kao što nije uspela da
u svom odnosu prema ovoj crkvi izjednači sebe sa ostalim državama, koje
su sklapale konkordat, nego je prema njoj došla u nepovoljniji položaj
od njih” .
Inače, navodno, „konkordati se sklapaju u cilju da se obezbedi verski
m ir” . Međutim, kako se pokazalo, iznošenje konkordata pred Narodnu skup-
štinu je dovelo do sukoba ne samo između katoličkog i pravoslavnog sveš-
tentstva, već i između sveštenstva i države, odnosno vlade — iako je vlada
obećala iste „povlastice” i pravoslavnoj crkvi. Na to bi se pobunile i druge
verske zajednice, itd.
Jedini izlaz bi se našao u odvajanju crkve od države, a što nije učinjeno
Ustavima Jugoslavije. Pa ni tada, verske zajednice se ne m ire za zakonskim
zabranama p o litičk o g uticaja crkava na „ve m ik e" — kako to pokazuju i
savremena zbivanja.

135
 D r Ivan Očak

B EO G RAD SKI PE RIO D Ž IV O TA I RADA RADE KO N Č ARA

О Radetu Končaru — političkom sekretaru CK K P H , članu Politbiroa

CK KPJ, narodnom heroju — pisano je dosad uglavnom publicistički: na
bazi memoara pisana je njegova biografija. Stvarala se legenda о čovjeku,
k o ji je svojim kratkim životom i još kraćim praktičkim djelovanjem, osta-
vio duboki trag u našoj savremenoj historiji. Pretpostavljalo se da nema
dokumenata о njegovoj biografiji i djelovanju, s obzirom na ilegalne uslove
života i rada, na ratno vrijem e i na to što je Rade Končar bio prije svega
praktičar revolucionar. Međutim, poznata je ona marksistička istina da Ijudi
ne samo pišu historiju nego je i svojim životom i radom stvaraju. Može se
reći za Radeta Končara i njegov kratak život, da je bio dio historije naše
Partije. Prema ovom, zapravo, teško je odrediti granicu osobnog i društve-
nog. V jerojatno je tu ista ona granica koja djeli dio historije od cjeline. Sve
ovo, naravno, govori о kompliciranosti istraživanja života i djelovanja Rade
Končara. A nas je upravo to ponukalo da pođemo u potragu za dokumen-
tarnim materijalima, kako bismo — slijedeći njihovo svjedočenje — saznali
istinitu biografiju ove — u historiji organiziranog radničkog pokreta i Par­
tije — izuzetne ličnosti.
U ovom radu istraživanje smo suzili samo na Beograd: život i djelovanje
Končara u glavnom gradu, gde je boravio u tri navrata — od siječnja 1927.
do prosinca 1934; od veljače 1937. do listopada 1937; od početka veljače 1941.
do 9 travnja 1941. Iako ti periodi (osim prvog) nisu dugi, u kratkom Kon-
čarovom životu su veoma značajni. Ta razdoblja su isto tako značajna i za
Beograd. Jer, ako se pođe od poznate istine da je u međuratnoj historiji
naših naroda Beograd bio najjači centar reakcije, nosilac velikosrpskog šo-
vinizma, onda se m ože s pravom reći, da se baš u takvom Beogradu stvarala
revolucionarna opozicija, čeličila revolucionarna misao, stvarala revolucio-
narna akcija. T ri etape života i rada Rade Končara u Beogradu — potvrda
su takvom shvatanju.
U ovom radu su korišteni, osim opće poznate literature о Končaru1,
osim objavljenih i neobjavljenih memoara u raznim zbornicima2, također

1 N. K a d i j a, Narođni heroj Rade Končar, Zagreb, 1951; Z. Š t a n b r i n ­

g e r . Rade Končar. Beograd, 1964; Rade Končar — metalac čvršći od čelika. Gor-
nji Milanovac, 1973.
2 Milosti ne tražim. Zapisi i uspomene о narođnom heroju Radi Končaru,
Zagreb, 1959; Četrdeset godina. Zbornik sećanja aktivista jugoslavenskog revolu-
cionarnog radničkog pokreta 1929—1945. Zagreb, 1961; Ustanak naroda Jugoslavije
1941, knj. 1, 5, Beograd, 1962, 1964, itd.

136
dokumentarni m aterijal Istorijskog arhiva Beograda (IA B ), Arhive Srbije
(AS), Arhiva CK Saveza Komunista Jugoslavije (CKSKJ), Arhiv Vojnoisto-
rijskog instituta u Beogradu (A V II), Arhiv Instituta za radnički pokret H r­
vatske (AJRPH), te Arhiv poduzeća Rade K ončar iz Zagreba.

Rade Konöar je stigao u Beogradu poöetkom 1927. godine, u 16. godini

života. Došao je da nađe posao, da usavrši svoje bravarsko znanje, dobi-
veno u Leskovcu. Zapravo, on je bio mladi kalfa koji je tek završio u Les-
kovcu zanat, mladić pred kojim je stajao otvoren put u redove radniöke
klase.
Što je u to vrijem e predstavljao Beograd? Prema popisu od 31. I I I 1931.
godine, Beograd je imao 238.755 stanovnika. Za deset poslednjih godina na-
rastao je za 113.036 ili 113,7%. U industriji Beograda je bilo zaposleno 46.169
radnika, k o ji su uzdržavali 33.215 lica.3
Poöev od 1929. godine, zapoöela je svjetska ekonomska kriza. To je
izazvalo stagnaciju proizvodnje, a ovo pak pogoršalo opći položaj industrijske
proizvodnje i, naravno, položaj radniöke klase. Masa radništva našla se na
ulici, bez posla. Tokom 1930. godine, u zem lji je bilo novoprijavljenih neza-
poslenih 150.939, a 1939. broj se poveöao na 309.354 — dakle, udvostruöio.4
U industriji se prim jenjivao princip zam jenjivanja kvalifikaciranih radnika
nekvalificiranim. Ministarstvo socijalne politike je isticalo „ . . . da poslodavci
radije prim aju jeftinu radnu snagu sa sela, nego prave fabriöke radnike,
koji zbog toga ostaju na u lici” .®
Naravno, Radetu Konöaru je u takvim prilikama, bilo teško naći posao.
Prema nekim podacima6, pomogao mu je monter kotlova njemaöke firm e
„W ilim B akkof” , (po jednim podacima naturalizirani Čeh, a prema drugima
— Njem ac) Jozef Mlotek. Sa njim e se Konöar upoznao u Leskovcu, u P rv o j
srpskoj m etalnoj fa brici K ukar i Jović, gdje je Mlotek radio na montaži
kotlova. Monter M lotek je doveo u Beograd Radu Konöara, prim io ga öak
na stan i hranu. Naime, monter Mlotek je tada radio u preduzeöu — Direk-
eija tramvaja i osveljenja opöine grada Beograda ili, kraće, E lektrična
centralaJ N ajvjerovatn ije da je on i pomogao R. Konöaru da se zaposli u
ovom poduzeöu. Da je R. Končar stanovao kod Mloteka, može da se zakljuöi
i iz toga što on u to vrijem e nije nigdje u Beogradu prijavljen. Prvi podaci
о stanu Konöara u Beogradu registrirani su u Centralnoj beogradskoj kar-
toteci prijavnog ureda, tek od 22. X I I 1928.8

3 H. В у ч о , Привредни развој града од 1919. до 1941. Историја Београда,

књ. 3, Београд, 1974, 242
4 Незапосленост у Југославији, Београд, 1934, 8—9; М. M i r k o v i ć , Eko­
nomska strukturä Jugoslavije, Zagreb, 51,
5 D r N. V u č o , n. n:, 244.
6 AIRPH, f. Ostavština В. Resimića. Izjava Bože Milenkovića.
7 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Konöara.
8 Prema podacima Centraine kartoteke — Prijavnog ureda Beograda, Končar
je 1928. do 1933. g. promjenio slijedeće stanove i stanodavce:
Datum prijave Ulica i broj Stanodavac
22. X II 1928. Skender Begova 11 Dragi Mladenović
29. IV 1929. Dobračina 64 Arkadin Milutinovic
2. V II 1930. Kraljice Ljubice 60 Mita Nedić
6. X I 1930. Gundulić. venae 58 Margareta Barkaci
18. I I 1932. Dobračina 64 Arkadin Milutinovic
30. V III 1932. Srbobranska 12 Božidar Milenković
9. X I 1932. Zahumska 37
9. V 1933. Kajmaköalanslca 61 Naum Lekić (Crveni krst)

137
 Prem a sačuvanim podacima, Rade Končar je 17. veljače 1927. godine,
upućen na liječnički pregled po m olbi šefa odjela Đ. Đorđevića, i po nalogu
D ir e k c i je tr a m v a ja i o s v e lje n ja o p č in e grada B eog ra d a . To potvrđuje i
nalaz lječnika od 17. veljače, da je radnik Rade Končar, „sposoban za rad” .9
Nekoliko dana kasnije, 21. veljače, vršilac dužnosti upravnika, šalje liječnički
dokument Končara šefu odjela, Đ. Đorđeviću, da je R. Končar prim ljen kao
dnevničar sa dnevnicom od 50 dinara. Radio je do sredine kolovoza, kada
je, kako se to vidi iz jednog dokumenta, 21. V I I I 1927. godine, dobio otkaz.
Međutim, on je ubrzo, verovatno na nečiju preporuku, ponovo prim ljen na
posao. Evo šta je on pisao u svojoj m olbi Upravi tram vaja i osvjetljenja:
„U čtivo m olim upravu, da me prim i za bravara kod g. Savića, odakle sam
reduciran. Svršio sam 4 razreda osnovne škole. Nepunoljetan sam. Star
sam 19 godina .. .” .10
Ovdje se odmah postavljaju dva pitanja: zašto je otpušten i zašto sam
sebi daje više nekoliko godina života nego što je imao? Otpušten je, izgleda,
zbog nastale opće situacije — ekonomske krize koja se već uveliko osjeća,
a navodi da ima više godina, verovatno da bi izgledao stariji, ozbiljn iji rad­
nik. Sve se to dešava u vrijem e kada raste broj nezaposlenih, a u vezi s tim
povećava se borba radničke klase za elementarna prava. Prema statističkim
podacima u 1926. godini, bilo je 46 poduzeća u kojim a su radnici štrajkovali;
broj radnika k o ji su štrajkovali bio je 10.979, a b roj izgubljenih sati 1.287,8.
B roj poduzeća u kojim a se štrajkalo 1927. godine, popeo se na 78; b roj rad­
nika u njim a je nešto m anji — 7.588; a izgubljenih sati je vise — 1.932,1.11
Smanjenje broj a radnika može da se objasni otpuštanjem radnika, a veći
broj sati i dužina štrajka govore о žestini borbe i ustrajnosti radnika.
R. Končar je poslat na ponovni liječnički pregled 25. kolovoza i opet je
priznat kao zdravstveno sposoban, ali mu je plaća ovoga puta smanjena na
40 dinara. Iz tog dokumenta n ije jasno zašto mu je smanjena. dnevnica.
Međutim, to se vid i nešto kasnije, kad on 7. V I 1928, vlastoručno piše Upravi
tram vaja i osvetljenja, slijedeću molbu: „Cast m i je um oliti Upravu da me
izvoli provesti za bravara, pošto sam posle redukcije, koja je i mene bila
zahvatila, vraćen kao običan radnik p ri m ontiranju kazana gde se i sad
nalazim. Ujedno m olim da budem proveden u mesečno plaćene službenike.
Potrebna uverenja о kvalifikaciji nalaze se kod mene i po potrebi mogu
ih p riložiti” .12
Kako se vidi, Končar je u veljači 1927. godine na posao prim ljen kao
kalfa, a od 1. rujna 1927. godine, radio je kao nekvalificirani radnik. U m ol­
bi od 7. V I 1928. godine, tražio je da mu se prizna m ajstorska kvalifikacija i
da bude raspoređen na radno m jesto majstora.
N jegova m olba upućena je na uvid u mašinsko odjeljenje. V eć 12. V I
1928. šef odjeljenja, ing. Savić, piše о njemu sledeće: „K a o vrednog i pouz-
danog kalfu bravarskog, smatram da bi ga trebalo prevesti ža bravara." Je-
danaest dana kasnije, isti ing. Savić ponovo piše personalnom odjeljenju:
„K ako je m olioc zaista kalfa bravarski, pritom vredan i savestan radnik, to
sam m išljenja da se m ože prevesti u bravara sa dnevnicom od 55 din, pošto

Nejasno je zašto Končar u dva navrata navodi da stanuje u Gundulićevom vencu

58, kad je bio u stvari prijavljen na drugom mjestu. (Vid.: IAB, f. Direkcija tram­
vaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara — molba za posao od 23. I I 1931. i P rija va
za nesrećni slučaj od 5. V 1931. g.). Nisu li posredi ovom i neki politički razlozi?
9 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara
10 Isto.
11 D r S. D i m i t r i j e v i ć , P rivred n i razvitak Jugoslavije od 1918— 1941.
godine. Beograd, 1962, str. 102.
12 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara

138
 ima budžetska mogućnost partija 3 pozicija 1. (postaviti ga kao dnevničara
na kraju meseca).” 13
Međutim, nekoliko godina kasnije, Rade je ponovno otpušten. I opet se
ponavlja staro. On piše slijedeću molbu 23. I 1931. godine. M olim Direkciju
da me izvoli prim iti za bravara p ri radionici D (irekcije) T(ram vaja) i 0(svet-
ljen ja) pošto sam reduciran bez krivice, a proveo sam na istom poslu i pri
istoj D irekciji od 23. I I 1927. do 23. I 1931. god; ostajem u nadi da ćete mi
izaći u susret m ojoj m olbi.” 14
Opet neko vrijem e ne radi. Ponovno je prim ljen na posao 4. I I I 1931,
a 13. istog mjeseca je prijavljen u zavod za osiguranje radnika.15 Prim ili su
ga m jesto bravara N ikole Nenadovića, k oji je podneo ostavku zbog odlaska
u vojsku. Kako se vidi iz ovog, rad mu nije bio osiguran i stalno je strepio
da će biti otpušten. Končaru je, očito, u to vrijem e bila bliska borba koju
su radnici već godinama vodili sa svojim poslodavcem. čita v taj period
karakterizira spontana radnicka borba za osnovnu egzistenciju. T o je bila,
p rije svega, borba za poboljšanje materijalnih uslova života. Rade je osje-
tio, na vlastitom prim jeru, svu nepravdu kapitalistiekog društva u kojem je
živio.
Pod udarcima šestojanuarske diktature, radnici su izgubili svoju jedinu
legalnu organizaciju — bili su žabranjeni i rasprušteni Nezavisni sindikati
Jugoslavije. Među pošteđenim sindikatima ostao je U jedinjeni radnički sin-
dikat i savez Jugoslavije (URSS), k o ji se nalazio u rukama Socijaldemokrat-
slce partije Živka Topalovića, poznatog u to vrijem e renegata radničke klase.
U poduzeću gde je radio oKnčar, u prvoj polovini 1929. godine, provedeni
su izbori za Radničke povjerenike. Stvaraju se Odbori ovih povjerenika. To
je bio početak nove sindikalne organizacije u poduzeću.16 N a čelu ove orga­
nizacije, nalazili su se Rade Končar i njegov, nešto malo stariji, drug Bora
Marković.17 S obzirom na zabranu Nezavisnih sindikata, donesena je odluka
da se izabrani sindikalni odbor priključi URSS-ovim sindikatima, s tim da
se u njim a povede energična borba protiv renegatske politike. T o je bio
već početak organizirane borbe radnika.
Od 1927. godine, u istom poduzeću je radio i stari sindikalni borac An-
tonije ćurkoviđ.18 On je tu 1924. godine rukovodio štrajkom zajedno s Bo-
žom Pavlovićem, a 1928. g. je, zbog revolucionarnog rada, bio otpušten iz
poduzeća i uhapšen, ali je nakon kraćeg vremena bio vraćen na posao. Pri­
likom izbora radničkih povjerenika uspio je da stvori prvo radničko organi-
zaciono jedinstvo. Posle proglašenja šestojanuarske diktature produžava rad
u Savezu metalskih radnika. U dogovoru s partijskim rukovodstvom, od
1932. radi u URSS-u. Bio je član uprave beogradske podružnice Saveza me-
talaca. Značajna je njegova izjava о organizaciji mlađih kadrova, о njihovom
uvlačenju u sindikalnu i partijsku organizaciju. „U toku rada u D ire k c iji

13 AIRPH, f. Ostavština В. Resimića.

14 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara
15 Isto.
16 60 godina Beograđskog javnog saobraćaja 1892— 1952. Beograd, str. 78.
17 Bora Marković, rođen 1907. u Zabrežju, Obrenovac, Srbija (u seljačkoj po-
rodici). Bio je bravar; godine 1929. je došao na rad u Direkciju tramvaja i osvjet­
ljenja. Ovdje pristupa već 1928. radničkom pokretu. Radio je na organizaciji sindi­
kata. Postaje član KPJ 1934. god. Bio je sindikalni i partijski funkcioner u Beogradu.
Mnogo puta je hapšen i progonjen. Učesnik je NOB-a. Poginuo je 1941. g. Progla-
šen je za narodnog heroja (Zbornik narodnih heroja Jugoslavije B. MCMLVII, str.
456—457).
18 Antonije ćurković, rođen u Sinju 1893. godine. Odrastao je u Sarajevu, gdje
je završio osnovnu školu i mašinsko-bravarski zanat. Još od 1908. god. radi u sindi­
katima. Učesnik je i delegat prvog kongresa (SRPJ(k), učesnik je i Vukovarskog
kongresa KPJ. Mnogo puta je zatvaran i proganjan. Učesnik je NOB-a.

139
tr a m v a ja i o s v e t lje n ja и B e o g r a d u uspeo sam da privučem P artiji i sindika­
tima čitav niz drugova: R. Končara, В. Markovića; В. Ivanovića, М. Anđelka,
В. Bogičevića, kao i samog R. Bakića (1927) g o d in e.. .” 19 R. Končar se takođe
seća iz Beogradskih sindikata, metalac čorković Dušan.20
Milenković Božo, sa kim je u to vrijem e Končar radio i kod koga je kas­
nije dosta dugo stanovao, priča о njemu: „Po završetku montaže, pri kraju
1929. godine, ja sam bio premješten na rad u tramvajsko odeljenje, a drug
Končar u metalostrugarnicu i započeo je da radi na frez-mašini, gdje se je
prvo vreme poučavao i za kratko vrem e počeo samostalno na jednoj mašini
da radi.
Po dolasku na nov posao u odeljenju, stekao je brzo novo prijateljstvo
medu radnicima, a naročito se brzo povezao sa omladinom, kojoj je i sam
pripadao. Drug Končar je od svog dolaska, u vremenu od oko 3 godine, skoro
još za jedanput narastao i postao dobro razvijen m la d ić.. .” 21
Rade Končar se u to vrijem e aktivizira i na športskom polju. Kao što
je poznato, u proljeće 1929. godine, organiziran je u poduzeću Sportski klub
E le k tr ič n a centrala. Organizatori su mu bili Miioš Sulajić, bravar, Mika Pe-
trović, metalostrugar, Božo Petrović, alatničar i dr.22
R. Končar je bio igrač seniorske momčadi SK E le k t r ič n a centrala, kako
se to vidi iz sačuvane legitim acije Beogradskog loptačkog podsaveza NSJ,
broj 87, od 14. I 1932. godine.23 Dobio je pravo nastupa na prvenstvenim i
prijateljskim utakmicama, od 22. I 1932. Medutim, on je u S K E le k tr ic n a
cen tra la još od 1929, što se vidi po sačuvanim fotografijam a nogometaša
(jedna fotografija je iz 1928, a druga iz 1931).24
Kako se vidi iz slučajno sačuvane fotografije u S K E le k t r ic n a centrala,
Rade Končar je igrao beka i bio kapetan momčadi, dok je Bora Marković
igrao centar-fora. Nem a sumnje da je taj radnički klub, kao uostalom i drugi
radnički klubovi i društva u to vreme, služio kao sredstvo organizacione
povezanosti radnika,23 učio disciplini, borbenosti i ustrajnosti. Uz to je fi-
zički čeličio omladince, što je dobro došlo u budućoj borbi za prava rad-
ničke klase.
„Jedino čega se rado sjecam iz tog perioda” — govorio je kasnije Rade
svome drugu Jovi Bogdanoviću — „to je m oja športska aktivnost. N e samo
što sam u tom e nalazio razonodu, već sam i čeličio svoj organizam. Uvjeren
sam da m i je to mnogo pomoglo da lakše podnesem na p o lic iji.. .” 26
P rije nego se prede razmatranju njegovog rada u radničlcom komunis-
tičkom pokretu, potrebno je zaustiviti se na još nekim, čisto biografskim
m omentima iz tog perioda. Na radu je 2. V 1931. godine, bio ozlijeđen, „ogre-
bao levu podlakticu о pleh” . Poslat je kirurgu koji je ustanovio da je ozlijeda
ozbiljna, da rana izaziva bolove u lijevom pazuhu i da je ruka otekla. M e­
dutim, kad mu je liječnik, dr B. Spasić predložio bolovanje, Rade je odbio

» IAB, f MG 2222/KI-44
20 IAB, f. MG 199, Dušan ćorković metalni radnik, rođen 1911. g. u selu
Bačuga. Sad živi u Beogradu.
21 AIRPH, f. Ostavština В. Resimića, Izjava Milenković Bože.
22 60 godina Beogradskog javnog saobraćaja.. . , str. 88
23 Arhiva fabrike Rade Končar', fototeka
24 Vid.: AIRPH, f. Ostavština B. Resimića, opis fotografije
25 Boža Milenković je о tom pisao kasnije: ,,... nije ni tu u klubu zaboravio
da treba politički da dejstvuje. Tu je njemu politički rad bio olakšan i time što
je pored sebe imao za članove sve napred pomenute SKOJ-evce, a nešto kasnije mu
je prišao i drug Bora Marković, bravarski radnik . . . ”
(Vid.: AIRPH, f. Ostavština В. Resimića. Izjava Bože Milenkovića, rukopis,
str. 5).
26 Primjedbe M. Vukmirovića-Skarpe na tekst Jove Bogdanovića rukopis.
Zbirka autora.

140
i zam olio liječnika neka ne prijavlju je njegov sludaj. Ovim je slučaj sa ozli-
jedom likvidiran 12. m a ja .8’ Rade se očito bojao da bi njegovo bolovanje
K rajem svibnja 1932. godine, Rade Končar je pozvan na služenje vojnog
roka. Bio je u 21. godini. Iz dokumenta D irekcije od 3. V I 1932. godine, vidi
se da Otsek radionice traži da se njegovo m jesto isprazni zbog odlaska
u vojsku.28
Rade je početkom lipnja otputovao u svoj vojn i okrug, k oji se je nala-
zio u Otočcu. Navratio je tom prilikom i u svoje selo Kondarev K raj i
posjetio roditelje, ravno poslije 10 godina.29 Tu je sa zanosom pričao о svom
radu u Beogradu i večernjoj m ajstorskoj školi, koju je počeo da pohađa.
Otac i m ajka su ga sa zadovoljstvom slušali i sa divljenjem posmatrali,
jer su pred sobom im ali visokog, snažnog momka k oji nije ni sličan bio
onom sidušnom djetetu koje je p rije đeset godina napustilo rodno selo. Otac
je govorio da ga ne bi ni prepoznao da ga je negdje slučajno sreo.30
Rade je oštio na odsluženje vojnog roka u Sarajevo. S obzirom da arhi­
va sarajevslcog Vojnog okruga nije sačuvana, nema podataka о njegovom
službovanju. Poznato je jedino da je već krajem juna iste godine, stigao te­
legram iz vojne bolnice, kojim se obaveštavaju njegovi roditelji da im je sin
teško bolestan. Iako su bili iznenađeni i uplašeni sadržinom ovog telegra-
ma, je r im je bilo poznato da tako vojne vlasti postupaju samo u kriticnim
situacijama, oni nisu m ogli ništa preduzeti, pa čak ni sakupiti dovoljno sred-
stava, za skupu voznu kartu, da ga posete u Sarajevsku bolnicu. Ubrzo posle
ovog telegrama Rade je obavestio roditelje da je imao upalu pluća i da je
ozdravio. Prema izjavi generala Jovana Bogdanovića, Rade je poslije bolnice
izašao pred liječničku komisiju, koja ga je oglasila za privrem eno nespo-
sobnog, što je značilo da za dvije godine mora ponovo na regrutaciju. R.
Končar je pokušao da ubedi kom isiju da se dobro osjeca i da m ože da na-
stavi služenje vojske, je r nema kuda da ode, pošto mu porodica kod kude
nema što da jede, a na posao ne m ože da se vrati, je r je njegovo radno mesto
zauzeto, tako da de ostati na ulici bez ikakvih sredstava za život. K om isija
ne samo da nije prihvatila njegov zahtev, vec je cak jedan njen član lice-
merno izjavio: „Ako nemaš od čega živeti, onda sisaj vazdu h.. .31
R. Kondar se vratio u Beograd u kolovozu 1932, je r je vec 30. V I I I , pri-
javljen kod Prijavnog ureda grada kao podstanar Bože Milenkovida u Srbo-
branslcoj ul. 12.32 Dva mjeseca kasnije (9. X I), M ilenkovic se seli u Zahum-
sku 37, a s njim e i Rade Kondar, koji ved sutradan (10. X I 1932) piše molbu
D ire k c iji tramvaja i osvjetljen ja u kojoj navodi: „K ao bravar stupio sam
u Direkciju tram vaja i osvetlenja 2. februara 1927. god. Prvo sam radio u
Ložionici na montaži novih kotlova, a po završenoj montaži premešten sam u
otsek radionice. M aja meseca ove (god(ine) pozvat sam na odsluženje v o j­
nog roka, usled dega sam morao napustiti službu. Po regulisanju vojne oba-
veze m olim Direkciju da m e postavi za bravara u otseku Voznog parka.
Kalfensko uvjerenje i majstorsku diplomu podnecu na za h tev.. .’’3S
Ova njegova molba urodila je plodom. О tom e svedodi rešenje Suda
opdine grada Beograda, od 18. X I 1932, kojim je Rade Kondar, majstor-bra-

27 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara.

m oglo b iti povod za otpuštanje sa posla.
28 Isto.
29 Majka Stana Končar se sjeda: „ . . . Jedva sam dočekala da ga vidim, a
doša', slab, bože: slab! Srećo, velim, narasta, a slab!..." (Izjava Stane Končar od 21,
V I 1974. u selu Plitvice).
30 AS, f. „Privrednik” . Dosije R. Končara br. 12. 179.
31 Primjedbe M. Vukmirovića uz tekst Jove Bogdanovića. Rukopis. Zbirka
autora; Rade Končar metalac čvršći od čelika, Gornji Milanovac, 1973, str. 14.
32 AIRPH, f. Ostavština B. Resimića.
33 IAB, f. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara

141
var postavljen „za bravara u Ložionici sa nagradom od 50 din d n evn o.. .” 34
U to vreme, R. Končar je već klasno-politički opredeljen i aktivan. Seća-
jući se tih dana i Končarevog rada po dolasku iz vojske, Boža Milenko-
vić u svojim sećanjima kaže: „Ja sam zapazio da svakim danom počinje sve
više da čita, tako da je mnoge čitave noći proveo u čitanju, a sutradan odla-
zi na rad. Mnoge knjige je i meni davao na čitanje, a kasnije smo о njim a
diskutovali. K n jige koje sam od njega dobijao bile su uglavnom iz marksis-
tičke literature. Kasnije sam saznao da je krug omladinaca sa kojim a se drug
Končar družio, bio u stvari prvi marksistički kružok SKOJ-a” .35
To potvrduju i sudski m aterijali koji se odnose na proces protiv grupe
beogradskih komunista, a kojoj je na čelu bio Slobodan Škerović. T i doku-
menti, kao jedini sačuvani vjerodostojni izvor, mogu nam otkriti. kakav je
bio političko-partijski rad Končara u to vrijem e. Oni ujedno sadrže i odgo-
vor na pitanje: gdje i kada počinje politička i partijska aktivnost R. Končara?
Aktivizacija i obnavljanje partijskih i skojevskih organizacija u Beogra­
du, započela je krajem 1933. Uz pomoć C K KPJ, studenog 1933. godine, for-
mirano je Privrem eno rukovodstvo SKOJ-a i preduzete m jere za organiziran
rad na obnovi skojevskih organizacija.36 Uskoro je form iran M jesni komitet
KPJ za Beograd, a zatim i M jesni kom itet SKOJ-a za Beograd. Sekretar tog
komiteta postao je student tehndke, Slobodan Škerović, a članovi Pavle Pap
i Dobrivoje Radosavljević, takođe studenti. B roj skojevaca u cijeloj Jugo­
slaviji nije tada prelazio nekoliko stotina. Većina članova SKOJ-a su bili stu­
denti i srednjoškolci. Što se tiče b roja članstva KPJ, ni njih nije bilo mnogo
vise. U celoj Srbiji bilo je samo 279 članova KPJ, od ćelija, kojih 77 u Beo­
gradu. Socijalni sastav organizacija KPJ u Beogradu, bio je sledeći: 65 rad­
nika, 10 studenata i 2 službenika 37
Glavna organizaciona zadaća skojevske organizacije bila je usmjerena
na rad među radničkom omladinom. U tom smislu se započelo, dosta inten-
zivno, raditi u prvoj polovini 1934. godine. Taj zadatak je dobila Organiza­
ciona kom isija p ri MK. SKOJ-a Beograda, čiji su članovi bili: Dragoslav Ra-
dovanović, Petar Stokić, Aleksandar Zdravković i neki drugi. N eki članovi
ove kom isije bili su, takođe, članovi M K KPJ za Beograd.
Prvu vezu sa radničkom omladinom uspostavio je član Organizacione
komisije, brijački radnik Dragoslav Radovanović. On je о tom e izjavio po-
liciji: „ . . . Negde u februaru 1934. godine, naredio m i je ovaj nepoznati da
se posredstvom lozinke sastanem u Krunskoj ulici sa drugim jednim ne-
poznatim licem. Ja sam se tako sastao sa Radetom Končarom, kome sam po
nalogu nepoznatog dao spis Što i kako treba čitati, pitao ga da li je spreman
teoretski za ilegalni rad i da li im a neke ljude sa kojim a će raditi. Končar
m i je rekao da ima jednog čovjeka na koga računa za ilegalni r a d .. ."38 Iz
navedenog se može zaključiti da je već prije ovog sastanka netko („nepoz­
nati” ) razgovarao sa Končarom. Prema tome, organiziran rad Končara mogao
je početi još p rije veljače 1934. godine. Končar je u to vrijem e, izgleda, vec
bio sekretar podružnice Sindikata metalaca. Možda je spomenuti „nepoznati”
to već znao i zbog toga poslao к njemu specijalnog čovjeka, k o ji će raditi
s njim e teoretski po zadatku organizacije.
Dragoslav Radovanović nastavlja: „ . . . Ja sam izvestio nepoznatog о sas-
tanku sa Končarom i on m i je docnije dao jedan b roj Kom unist-a da ga
predam Končaru na čitanje, a on da ga preda ako ima kome. Posle prvog

34 Isto
35. AIRPH, f. Ostavština B. Resimida, 147/8
39 V. M i 1i n, P. P a p-š i 1j a. Istorija radničkog pokreta — Zbornik radova,
br. 5, Beograd 1968, 27
37 Isto, 273.
38 ACK SKJ, DS 29/34. Predmet Sl. škerovića i drugova, str. 32.

142
sastanka sa Končarom, ja sam se po uputstvu ,nepoznatog’ sastao sa jednim
niklerskim radnikom, kojemu sam dao spis Što i kako treba čitati, te ga
pitao isto što i K o n č a r. . . Posle toga održao sam sastanak sa Končarom i
niklerom, te sam ih na tim sastancima poučavao о svemu što je meni ,ne-
poznati’ govorio, s tim da im kažem da radnički ilegalni polcret ima biti od-
vojen od pokreta među intelektualcima. Govorio sam im da je potrebno da
stupe u sindikat i da tamo nastoje da pridobiju što veći broj radnika za ile­
galni p o k r e t.. ."39
Rade Končar je postao pročelnik komunisticke ćelije40, u D ire k c iji tram­
vaja i osvetljenja građa Beograda. Policija je točno uočila da je Radovano-
vić poučavao Končara i druge u konspiraciji i ilegalnom radu i davao im
spise u kojim a se „ . . . propagira prom jena političkog i socijalnog poretka u
d rž a v i.. .” 41
Stevan Kostić, koji je pripadao Končarevoj grupi, izjavio je policiji, ka­
ko mu je Končar govorio da treba u Centrali stvoriti jaku opoziciju. Jednog
dana Končar je poslao Veljkovića Velizara u Baba Višnjinu ulicu, gde je dobio
Kom unist, br. 2, a kojeg su kasnije, u stanu Veljkovića, zajedno čitali.
Boža Milenković nabraja imena omladinaca k o ji su ulazili u konspirativni
kružok Končara. Prema njegovom iskazu u kružok su ulazili: Aleksandar Si-
mić, strugar (poginuo u NOB), Bora Sorić (M ali), elektrovikler (poginuo u
NOB ili zarobljeništvu), Simić Marko, metalostrugar i Stevan ffić, alatničar
(živi). Pretpostavlja se da je ovom kružoku pripadao i Dragi Ivanović zvani,
Ramona, k oji je poginuo u španskom građanskom ratu.42
Končar u zatvoru ništa nije priznao, a na sudu je izjavio da ne poznaje
Radovanovića. Medutim, uprkos njegovog takvog držanja, sud je izveo zak-
ljučak „ . . . da je Končar Rade bio ne samo član već i pročelnik grupe iz
centrale i da je bio svestan da se to udruženje bavi propagandom komunizma,
te da je sam u tom radu sudelovao tim e što je nagovarao druge da se orga-
nizuju, i rasturao komunističku literaturu .. .” 43
Hapšenja su započela u srpnju 1934. godine, u vrem e kada je R. Končar
bio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu. Končar je bio ponovno pozvan
na odsluženje vojnog roka, 23. svibnja 1934. godine.44 Služio je u 22. Artiljeris-
kom puku u Sarajevu. Jedinica, u kojoj je služio, bila je stacionirana u Ka-
linoviku. U bivšoj jugoslovenskoj vojsci vođen je sistematski „patriotski” rad,
odnosno vojnicim a se stalno govorilo da zem lja im a dva neprijatelja: vanj-
skog i unutrašnjeg, s tim što jo poslednji opasniji i da njega sačinjavaju pri-
je svega komunisti. N ije onda teško pretpostaviti kako je bilo u jedinici kad
je pukao glas о hapšenju vojnika Končara.
Odlazeći u vojsku, Rade, se sa drugovima dogovorio da mu, u slučaju
hapšenja, jave da su neki drugovi otišli u „banju” , što je trebalo da znači da
su uhapšeni. Kasnije je pričao svome drugu45 da je dugo očekivao vijest о
„b an ji” . Pom islio je, kad je čuo da su uhapseni, da de se drugovi dobro drža-
ti i da provala neće doći do njega. Medutim, prevario se. Kad su došli žan-
dari da ga uhapse našao se neki ulizica, k o ji je, želeći da se dodvori svom
starješini, počeo klevetati Končara. Prema kasnijem pričanju samog Končara,

30 Isto
40 U sudskim materijalima se ćelija naziva te skojevska, te komunistička.
41 Jstot 34.
42 AIRPH, f. Ostavština В. Resimića, 147/S.
43 ACK SKJ, DS 29/34. Predmet S. škerovića i dr. str. 43.
44 IAB, F. Direkcija tramvaja i osvjetljenja. Dosije R. Končara.
45 Primjedbe M. Vukmirovića uz tekst Jove Bogdanovića. Rukopis. Zbirka
autora.
143
lcomandir je tog vojnika istjerao iz kancelarije, a njemu (Končaru), napisao po-
zitivnu karakteristiku.40
Sačuvani su dokumenti о hapšenju i sprovođenju Končara u Beograd
i о njegovom prvom saslušanju. Talco se u aktu Beogradske policije, upuće-
nog komandantu 22. artiljerijskog puka od 28. srpnja, pored ostalog, kaže:
„ . . . K od ove uprave vodi se istraga protivu jedne komunističke grupe, koja
je sprovodila komunističku propagandu medu radnicima. О toj istrazi usta-
novljeno je da je i gore navedeni Končar Rade, kao radnik Električne cen­
trale stvarno form irao u sampj Centrali jednu komunističku ćeliju, kojoj je
on bio pročelnik i kao takav održavao je vezu sa starijim partijskim forumom.
Kako je ovdje u pitanju istraga iz člana 1 Zakona о zaštiti javne bez­
bednosti i poretka u državi u kojoj se Končar Rade pokazuje kao krivac, to
je potrebno da se isti sprovede ovoj Upravi na istragu i po završetku iste
biće optužen državnim sudom za zaštitu države . . . ” Policija je dalje tražila da
se Končar hitno, pod stražom, sprovede u Beograd. Končaru je izdata objava
u kojoj je rečeno „ . . . imenovani je izmiren sa branom u naturi zaključno
sa 8. V I I I 1934, a sa hranom u suhom obroku sa 12. V I I I 1934” . Dalje je re-
čeno da mu je isplaćena plata, te da sa sobom nosi sve što mu kao vojniku
pripada. O djeljenje opee policije u Beogradu izvršilo je prvo preslušanje Kon-
čara. Ispitivanje su izvršili isljednik, K ostić Ilija i polieijski pisar, Vujković
Svetozar. Upitan konlcretno о svojim drugovima sa kojim a je saradivao i
koji su ga teretili, Končar je odgovorio: „ . . . Za vreme rada poznavao sam
V eljovića Velizara, automehaničara, Kostića Stevana, bravarskog radnika i
Simića Marka, dreerskog radnika, sva trojica zaposlena u Eelektričnoj cen­
trali, ali sa njim a sam vezan u Savezu metalskih (radnika); drugih veza ni-
sarn imao.
N ije m i ništa poznato о nekakvom radu u ilegalnom komunističlcom pok­
retu niti sam ja bio pročelnik ćelije, kao što me oni terete. Nikada nisam
dobivao ilegalnu komunističlcu literaturu, niti sam je čitao, о svemu tome
nije mi poznato ništa. Radovanović Dragoslava, berberskog radnika, uopšte
ne poznajem, niti sam se sa njim ma kada vidio . . . ”
Kad su ga suočili sa spomenutim drugovima kategorički je ostao pri
svojoj izjavi.
Naravno, iz zapisnika se ne vidi u kakvim uslovima je vršena istraga i
kako su ga i koliko mučili. О tome nešto više saznajemo iz memoarske grade.
О njegovom zaista herojskom držanju, izjavio je kasnije D. Radosavljević:
„Končar nije priznavao čak ni onda kad je policija sve znala i kad je stvar
bila očevidna” . To je priznao i Državni sud u presudi: „ . . . Svim napred na-
vedenim osudenicima odmerena je kazna po članu 2, al. I, Zakona о zaštiti
javne bezbednosti i poretka u državi. Pri odm eri lcazne, uvaženo je kao olak-
šavnom kod svih sem Končara Rade, priznaje ili djelom ično p rizn a n je.. ,"47
R. ICončar je proveo u istražnom zatvoru 4 mjeseca. Nikakvi pokušaji
policije nisu ga m ogli skloniti na priznanje. Kasnije je nerado о tom e pričao.
Govorio je da mu je bilo najteže kada su mu ispod ruku vezanih na leda pro-
vlačili konopac i ostavljali ga tako obešenog da satima visi. Jednom je saku-
pio poslednju snagu i u grčevitoj borbi sa policajcim a uspio spriječiti da
ga ne postave više na te strašne mulce. Toga dana je, po njegovim riječim a,
kriza prešla.4»

48 Primjedbe M. Vukmirovića uz tekst Jove Bogdanovića. Rukopis. Zbirka

autora.
47 ACK SKJ, DS 29/34 Predmet Sl. Škerovića i drugova, str. 52.
48 Primjedbe M. Vukmirovića uz tekst Jove Bogdanovića. Rukopis.
Autorova zbirka.

144
 Posle bezuspešne istrage, izveden je pred Sud za zaštitu države. Suđenje
je obavljeno u zatvoru na Adi Ciganliji. Bez obzira na to što mu krivica nije
bila dokazana, i š to nije ništa priznao, osuden je na jednu godinu strogog
zatvora i na „tri godine gubitka časnih p ra v a .. .” 49 Poslije presude, osudeni
su otprem ljeni u kaznionicu u Sremsku Mitrovicu.
U vezi sa boravkom i radom Končara u Beogradu nameće se još jedno,
za sada još uvek neriješeno pitanje: kada i gdje je R. Končar prim ljen u KPJ?
Za sada postoji nekoliko m išljenja i podataka о tome. D obrivoje Rado-
savljević, koji je osuđen u istoj grupi sa Radom Končarom, napisao je 1961.
godine, povodom nekih netočnih podataka, objavljeriih u publikovanoj biog-
ra fiji R. Končara, sledeće: „ . . . V jerujem da je Rade Končar postao član Par­
tije u jesen 1933, a ne 1934. godine. Taj podatak bi trebalo proveriti. Ovo mi
je poznato točno zbog toga štd sam i ja bio u toj grupi.” 50 Radosavljević ne
objašnjava koja je to grupa. Pored toga, on uz svu svoju uvjerenost ipak
traži da se stvar još provjeri. U svakom slučaju, ovaj je podatak značajan.
Tu je svakako važno napomenuti da ćeliju u Električnoj centrali, kojom je
rukovodio R. Končar, sekretar M K za Beograd J. Marinović, naziva „partij-
skim ćelijama".5i B ivši sekretar C K K PH , Đuro Spoljarić (izabran za sekre-
tara 1937), u vezi s tim e je izjavio: „N egd je koncem 1935. ili početkom 1936.
godine, prišao mi je Josip Cazi u prostorijam a URSS-ovih sindikata u Zag­
rebu i rekao da je u Savezu metalaca vrlo aktivan i pozitivan drug Rade Kon-
čar. To je bio povod da su se Cazi i još neki drugovi metalci, komunisti iz
Zagreba, interesiräli kod drugova metalaca iz Beograda о Radi Končaru. Do-
bili smo podatke da je drug Rade Končar u Beogradu bio socijal-demokrata.
Ta inform acija druga Cazija, bila je povod da sam se našao u prostorijam a
sindikata sa drugom Radom Končarom i postavio mu nekoliko direktnih
pitanja о njegovom političkom radu u B eogradu . . . N a m oje pitanje da li je
komunist, odgovorio, da jest. Da li je član KP, odgovorio je da nije. Zašto
nije, na to pitanje odgovorio je da on to ne zna. Rekao sam mu da imamo
karakteristike iz Beograda da je socijal-demokrata. Na to je odgovorio, malo
iznenaden i zbunjen, da on n ije socijal-demokrata, već da je komunist, ali da
je pohađao sindikalnu školu u beogradskoj radničkoj komori, koju školu su
organizirali i vodili sooijal-demokrati, Živko Topalović i njegova žena Milica,
M ilorad Delić, Bogdan Krekić i drugi. Dodao je da je posjećivao ovu školu,
je r je bio željan znanja, a za drugu bolju sindikalnu školu nije znao. Odmah
m i je bilo jasno da je ova slučajna okolnost navela neke naše drugove u Be­
ogradu na misao da je Rade Končar socijal-demokrata, a ne komunist.
Poslije tog m og razgovora sa Radom Končarom , ponovo sam se našao
sa drugom Cazijem, pa sam mu rekao da Radu treba prim iti u Partiju. Za-
ista, odmah je i prim ljen za člana KP, a ubrzo zatim je i prim ljen u zagrebački
M jesni k o m ite t.. .” 52
Napokon postoji podatak i samog Končara, a on je i najtačniji. U kon-
spirativnoj anketi koju je ispunio na I zem aljskoj konferenciji K P H u Dub-
ravi kraj Zagreba, 25. kolovoza 1940, pod brojem 56, stoji da je on radnik
delegiran od CK K PH , iz zagrebačke partijske organizacije, da je u partiji
od „1933— 7” . Ovo treba rastumačiti ovako: član je K P od V I I mjeseca tj.
srpnja 1933. godine.

*<> ACK SKJ, f. DS 29/34.

** ACK SKJ, f. MG 1973/2. Također Vjesn ik , srpnja 1974.
“ J. M a r i n o v i ć , Partijska aktivnost и Beogradu. Četrdeset godina, knj.
druga 1929—1935. Beograd, 1960. 66.
и Izjava D. Spoljarića, lipanj 1974. Prema tome naša pretpostavka, objav-
ljena u Vjesnik u, od 16. srpnja 1974. neće biti točna.

145
 ☆

Drugi boravak R. Končara u Beogradu bio je bez njegove volje. T o je

bilo poslije velike provale (rujansko-listopadske), 1936, u zagrebačkoj partij-
skoj opoziciji. U to vrijem e Končar je bio radnik tvornice Jugoslavenski Sie­
mens d.d. u Zagrebu. (radio je na glodalici). Među zagrebačkim sindikalno
organiziranim radnicima, Rade je bio dobro poznat, kao i u Savezu metalskih
radnika. Za njegovim leđima bilo je već nekoliko godina intenzivnog rada i
borbe za ekonomska i politiöka prava radniöke klase. Organizirao je i učes-
tvovao u nizu štrajkova i demonstracdja, koje su ostale u sećanju proletarijata
grada Zagreba. On je bio u to vrijem e sekretar zagrebačke podružnice Saveza
metalaca.53 A li ne samo to. Konöar je u to vrijem e bio poznat i u partijskim
krugovima, bio je član Mjesnog komiteta K P H za grad Zagreb, kao što se to
vidi iz sudskih materijala. Konöar je kooptiran u M jesni komitet KPJ za grad
Zagreb, u kolovozu 1936. godine.54
Prema tvrdnji tadašnjeg ölana M K za Zagreb, Vilim a Kuhna, Rade je bio
zadužen u M K za treći zagrebaöki rajon, öiji je predstavnik bio obućarski
pomoönik Denis M ijo, i za öetvrti rajon, öiji je predstavnik bio strojobravar
Sneberger Mato. Iskazi ovih na p o liciji to potvrđuju. Članovi M K K P H za
Zagreb su bili, osim R. Konöara, V. Kuhn i Ivan Bobinec. R. Konöar je u
M K zamjenio Franju Likera. Poslije svega dva-tri mjeseca, došlo je do velike
provale. Kako se to vidi iz izvještaja Odjela za državnu zaštitu Kraljevske
banske uprave Savske banovine, od 12. studenog 1936. godine,55 do provale je
došlo na slijedeöi naöin: u Ljubljani je policiji uspjelo, prateći rad i kretanje
komunista, da 21. kolovoza, uhapsi partijskog kurira studenta Tomiöiö Vinka,
k oji je iz Zagreba nosio komunistiöki m aterijal u Ljubljanu. Poslije ove pro­
vale, u Zagrebu je uhapšen rukovodilac Ogranka centralne partijske tehnike,
Ivan Knežić, k oji nije podnio policijsku torturu, te je poöeo provaljivati sve
svoje veze: Pokrajinski komitet za Hrvatsku (Špoljarić, Sajli, Vlahek), Inici-
jativni odbor Stranke radnog naroda (Adžija, Prica, Ivekoviö i dr.), te napo-
kon zagrebaöki M jesni komitet. Osim toga, provaljena je i delniöka partijska
organizacija (Rački, Majnarić, Kruljac, B olf i drugi). Zagrebaöki M jesni ko­
m itet je provalio Ivan Majerhold, koji je po zadatku Partije radio u URSS-
-ovom sindikatu.5« M ajerhold je otkrio kompletan sistem partijskog rada, a po-
sebno partijsku aktivnost u sindikatima. On je tvrdio da su se komunisti uvuk-
И u URSS, da aktivno rade u svim sekcijama i po svim linijama i da su uspeli
pridobiti masu simpatizera.57 U sindikatima su bili aktivni svi koje je pro-
kazao M ajerhold — Bobinec, Kuhn i Konöar. Prvi od njih je bio uhapšen V.
Kuhn. Ovaj je u istrazi posebno teretio R. Konöara. R. Konöara je teretio i
sekretar M jesnog komiteta Ivan Bobinec, k oji je s njim bio povezan i u
URSS-u i u RSD Metalac. Osim toga, p o liciji je u ruke pao i sekretar öetvrtog
rajonskog komiteta, Mato Sneberger, koga je Kuhn, takođe, prokazao. Na
p o liciji su Snebergeru pokazani iskazi Kuhna i Bobinca, te je i on dao izjavu
protiv R. Konöara.
Rade Konöar je uhapšen 22. prosinca 1936. godine. Uhapsio ga je osobno,
zloglasni šef antikomunistiökog odjela, Ladislav Soprek. Kod premetaöine kod
Konöara, navodno je naden fragment iz referata G. Dim itrova na V I I kon­
gresu ivominterne.5«

53 AIRPH, grupa XVI, 1936.

M AIRPH, f. Grupa XVI, 1936. Inv. br. 895; Vjesnik, 24. V II 1974.
65 AIRPH, f. grupa XVI, 1936, Inv. br. 895, kut. 24.
64 Isto.
67 Isto.
« AIRPH, f. Grupa XVI, Inv. br. 895, kut. 24; ACK SKJ, DS br. 8/37.

146
 N a p o liciji je R. Končar podvrgnut strašnim mukama, ali nije ništa priz-
nao, tvrdeći da sve optužbe su puka izmišljotina. T o je tvrdio i kod suočenja.
Evo kako je to prema policijskom zapisniku od 14. siječnja 1937, bilo: „U
svrhu suočenja sa Končarom Radom bi predveden Kuhn Vilim , pa pošto se
prema Končaru okrenu, istome u lice kaza: Ti si Končaru nekako polovinom
septembra meseca 1936. postao članom Mesnog komiteta, u kojem smo još
i ja i Bobinec članovima bili. Kao takav ti si prema našem sporazumu preuzeo
vezu sa četvrtim rajonom, koju je pre tebe Liker Franjo imao. Konspirativno
ime ti je bilo , St e f . . Isto su na suočenju izjavili Šneberger i Bobinec.
N a ovo je Rade Končar odgovorio: „Izja ve Kuhn Vilima, Šneberger Mate
i Bobinec Ivana ne odgovaraju istini, te i nadalje kod svoje ranije izjave
ostajem .” 50
Policija je u gom jem dokumentu učinila slijedeći pravilan zaključak:
„ . . . Prema obavještenjim a uhapšenih, a i po drugim indicijama, sa kojim a
raspolaže Ministarstvo, izlazi jasno da su komunisti negdje već uspeli da
sprovedu svoje organizacije, a u drugim mestima na putu su da obnove svo­
je provaljene organizacije. Uostalom, prim eri Zagreba i Ljubljane jasno nam
pokazuju da ranije komunističke provale nisu zastrašile komuniste i da su
ovi ponovno vrlo aktivni u obnavljanju svojih organizacija u celoj z e m lji.. .” eo
Poslije istrage u Zagrebu, grupa uhapšenih komunista je zajedno sa Ra­
dom Končarom upućena 17. veljače 1937. godine, u Beograd. Svi su bili od-
vedeni u zloglasnu Glavnjaču. Tek poslije 7 mjeseci, tj. 28. rujna, započeo je
sudski proces pred Državnim sudom za zaštitu države. Među jedanaestoricom
optuženih bio je pred državnim tužiocem i Končar. Državni tužilac teretio
je Končara „ . . . da je neizvestnog dana 1936. god. u Zagrebu, nakon što je
izdržao kaznu od 1 godine strogog zatvora na koju je bio osuđen zbog član-
stva u komunističkoj organizaciji, postao član Komunističke partije Jugos­
lavije i kao takav u mesecu septembru 1936. god. postao član ,Mesnog komi­
teta KPJ' u Zagrebu, dakle, postao i bio član udruženja, koje ima za svrhu
propagandu kom unizm a.. .” ei
Sačuvan je opširni m aterijal beogradske presude i optužnice. Suđenje je
počelo 28. IX , a presuda je izrečena 1. listopada 1937. godine.62 Svi optuženi
su povukli svoje izjave, je r su te bile dobivene pod uslovima teške policijske
torture. U vezi sa oslobođenjem od optužbe Rada Končara u dokumentu je
rečeno:
„ . . . Ceneći taj dokazni m aterijal iznet protivu optuženih sud nalazi da
priznanja optuženih u smislu čl. 1959 kss, p. nisu dovoljna za njihovu krivičnu
odgovornost, pošto sem golog priznanja nije bilo nikakvih drugih dokaza pro­
tivu optuženih. Pa i ta priznanja optuženi su povukli ne samo pred istražnim
sudijom već i na glavnom pretresu.
Sto se pak tiče fakta da je kod optuženog Končara pronađen članak Ge-
orgi Dimitrova, sud smatra da to nije dovoljno da se iz toga zaključi da je
opt(uženi) Končar bio zaista član komunističke organizacije, odnosno član
njenog mesnog komiteta u Z agrebu .. ."63
Kako se iz svega vidi Rade Končar je ipak odležao u istražnom zatvoru
nešto preko 10 mjeseci.
Takav je bio njegov drugi boravak u Beogradu. Međutim, valja podvući
da ovaj boravak, za Radeta Končara, bez obzira na teške okolnosti, pada u
59 Isto.
00 Isto
ACK SKJ, DS 8/37.
62 U svjetlu ovog podatka nejasne su tvrdnje u memoamoj i istraživačkoj
literaturi da je Rade Končar prisustvovao 1. Kongresu KPH 1—2. kolovoza 1937.
godine u Anindolu u Samoboru (Vid.: I. J e l i ć , Komunistička partija Hrvatske
1937— 1941. Zagreb, 1972, 63).
«» ACK SKJ, DS 8/37.

147
vrijem e njegovog izuzetnog političkog rasta i ideološkog razvoja. Rade Kon-
čar se, naime, bio razvio u snažnog radničkog borca i člana Mjesnog komiteta
K P H za gräd Zagreb.

Treći dolazak u Beograd Radeta Končara pada u razdoblje veljača-travanj

1941. godine. Značajan je taj dolazak, prije svega, za samog Radeta Končara.
U to vrijem e on je član Politbiroa CK KPJ — izabran na V zem aljskoj kon­
ferenciji KPJ, ujedno je politički sekretar CK K PH , izabran na I konferen­
ciji KPH.
Prema tome, on je partijski rukovodilac najvišeg ranga. Za kratko vri­
jem e od tri godine, Rade je prerastao okvir rukovodioca nacionalnih okvira
i postao rukovodilac jugoslovenskih razmjera. Rade dolazi u Beograd u naj-
presudnije vrijem e. Za narod i Partiju to je bio period teških iskušenja, na
pragu zem lje bjesnio je drugi svjetski rat.
Po zadatku generalnog sekretara CK KPJ, Josipa Broza Tita i CK KPJ,
izvršena je izmjena. Rade, k oji je bio kompromitiran u Zagrebu i već godinu
dana živio i radio ilegalno, morao je na neko vrijem e da napusti grad. On
odlazi u Beograd na m jesto Aleksandra Rankovića, k oji je bio clan Politbi­
roa C K KPJ i sekretar P K KPJ za Srbiju, a Ranković dolazi na njegovo m jes­
to u Zagreb. О dramatičnim događajima u ožujku i travnju 1941. godine u
zem lji, dobro se znade u historiografiji. Međutim, о djelatnosti Rade Kon-
čara u tom vremenu još uvijek je malo poznato.
Jedno od takvih pitanja je točan datum dolaska Rada Končara u Beog­
rad. J. Marjanović64 tvrdi da je Ranković otišao u Zagreb u siječnju ili velja-
či, dok za Radeta Končara ustanovljuje dolazak u Beograd, u veljači 1941.
godine.
Iz ovog je jasno da se radilo i о prenošenju iskustva, i о prom jeni arn-
bijenta, i о čuvanju partijskih kadrova.
Prvi podaci о radu Končar, u Beogradu u to vrijem e, susreću se u
memoarskim izvorim a tek u vezi sa dogadajima od 27. I l l 1941. god. Doga-
đaji 27. I l l , dobro su poznati u historiografiji.88 Kao što je poznato, 25. ožulj-
ka kraljevska vlada potpisala je bečki protokol, što znači da je Jugoslavia
pristupila Trojnom paktu. To je izazvalo sveopći revolt narodnih masa. Po-
krajinski kom itet KPJ za Srbiju, još 24. ožuljka — na dan odlaska Cvetkovića
u Njem ačku izdao je letak u kojem je data ocjena pristupanja Jugoslavije
Trojnom paktu. „ . . . Za neki dan treba da se potpiäe Trojn i pakt, k o ji znači
sigurnu smrt našoj državi, našoj slobodi i našem n arodu . . . ” U letku se tra-
ži: „ . . . Hoćem o vladu nacionalne sloge i odbrane."ee
Tog istog i narednih dana započeie su demonstracije i narodni protesti
u čitavoj zem lji. Pokrajinski kom itet za Srbiju, zajedno sa M K KPJ za Be­
ograd, razradili su plan širih akcija za 26. ožuljak. Istog dana, započele su
demonstracije u Beogradu, koje su dostigle kulminaciju sutradan — 27. ožuj-
ka. KPJ je, na čelu masa, pozdravila puč, izvršen 27. ožujka, tj. zbacivanje
vlade Cvetković— Maček i obrazovanje vlade generala Simovića. Komunisti
su javno isticali parole: „B o lje rat nego pakt” , „B o lje grob nego rob ” , tražili
su da se obrazuje narodna vlada i zaključi pakt sa Sovjetskim Savezom. U
tom duhu se istupalo na mitinzima. U zem lji je, faktički, nastala revolucionar­
na situacija.

M D r J. M a r j a n o v i ć , Ustanak i narodnooslobodilački pokret и S rb iji

1941. Beograd, 1963, 45.
•5 F. č u l i n o v i ć , D vadeset sedm i mart. Zagreb, 1965.
м П р е гл е д историје Савеза комуниста Југославије, Београд, 1963, 285.

148
 U memoarima je sačuvano dosta m aterijala о burnim događajima 27.
ožuljka. Tog i slijededih dana, ditavo partijsko rukovodstvo bilo je na ulici,
na čelu mäsa koje su istupale sa oštrim zahtjevima. Osobito je karakteris-
tično istupanje dlanova rukovodstva Ive Lole Ribara, Vlade Popovida, Sveto-
zara Vukmanovida-Tempa, Milovana Đilasa i Rade Končara. Boško Đuriško-
vid, svjedok događaja, ovako opisuje manifestaciju na Slaviji: „ . . . Poslije
zbora kod Vukovog spomenika krenuli smo ka Slaviji. Tu je pred око 10.000
ljudi, govorio Rade Kondar, a zatim Svetozär Vukmanövid-Tempo. Na kraju
govora Končar je uzviknuo ,Življela Komunistička partija Jugoslavije’, što
je masa frenetično pozdravila. Aplauz i povici se nisü stišali čitavih 10 mi-
nuta. Poslije zbora na Slaviji, na Kalenddevoj pijaci je održan još jedan zbor.
Sjecam se da smo tada diskutovali о tome nije li možda parola koju je
uzviknuo drug Kondar isuviše lijevo, s obzirom na potrebu okupljanja što
širih masa u borbu protiv izdaje zem lje. B ilo kako blio, ostaje dinjenica da
je to bila jedna od najbolje prihvadenih i pozdravljenih parola dana.’ ’67
Slijededeg dana P K KPJ za Srbiju, donio je odluku da provede široku
manifestaciju, je r je to zahtjevao narod. Narod je podeo da se sakuplja. Og-
romna masa sakupila se okolo Vukovog spomenika. M iting je bio zakazan
u 15 sati poslije podne. Medutim, masi se isprijedila vojska, koja je zahtevala
da se masa razide. N a sastanku P K pojavila su se dva stava: jedni su tražili
da se provedu demonstracije, a drugi, među kojim a i Rade Kondar, da se
ne provode. S R. Koncarom slagao se Ivo Lola Ribar i d r ., tako da je zauzet
stav da se ne izvode demonstracije. Kasnije (29. ožuljka), Tito je pohvalio
njihovo pravilno riješenje, je r da su m anifestacije održane, došlo bi do su­
koba sa vojskom. A to bi iskoristili neprijatelji i fašisti, je r vojska je tog
trena bila na poziciji nacionalnog oslobođenja.
Iako je P K za Srbiju, kao i C K KPJ bio u to vrijem e nelegalan, njegov
rad se je osjecao u masama. Glavna zadada u to vrijem e Partije bila je da
sprijedi rasulo vojske, da organizira otpor neprijatelju, koji je dolazio. Zna-
dajan je bio, za m obilizaciju masa, sporazum između vlada SSSR i Jugosla­
vije, potpisan u Moskvi nocu izmedu 5. i 6. IV . Bez obzira na njegov karakter
i neispunjena odekivanja о čemu Partija tada još ništa nije znala, P K je
zakazao za 6. IV u 6 sati ujutro sastanak partijskog aktiva Beograda, kako
bi prodiskutirao о znadaju dogovora. Partijski funkcioneri, među kojim a Spa-
senija Babovic, Rade Kondar, Miloš Matijevid-Mrša, Đuro Strugar, Svetozar
Vukmanovid-Tempo, Milovan Đilas, Žarko Zrenjanin (Udo), Sreten Žujovid,
Vukašin Antid i dr. sakupili su se oko 6-7 sati. Medutim, u 7 sati pocelo je
bombardiranje Beograda.68 Zato je ovaj sastanak održan tek poslije podne,
kad je donesena odluka da svi oni koji imaju vojni raspored odu u svoje je-
dinice. Osim toga, riješeno je da clanovi P K napuste Beograd, s tim da se
vrate dim to prilike bude dozvolile i organizuju i rukovode radom organi-
zacije.69
Rade Kondar je, također, istog dana (6. IV ) napustio Beograd i sa clano-
vim a P K se, do 7. IV , sklonio u selo Mala Vrbica.70 J. Marjanoviđ tvrdi da
se baš u to vrijem e medu partijskim funkcionerima rodila ideja о oslobo-
dilackoj borbi, о ustanku protiv okupatora.

67 B. Đ u r a š k o v i d , U Beogradu 27. marta 1941. četrđeset godina, knj.

peta, 36—37.
68 Prema sjedanjima savremenika, dlanovi PK, zajedno sa R. Koncarom i M.
Đilasom, salcrili su se u prizemlje neke petokatnice. Medutim, bomba je pala baš
na tu zgradu. Na srecu nije bio porušen onaj dio gdje su se ovi sakrili.
60 J. M a r j an о vi d, n. dj., 46.
70 Milada Rajter je bila zadužena od PK za Srbiju, organizirala je pre-
bacivanje u Beograd R. Končara, M. Đilasa i Ž. Zrenjanina. Svi su oni pošli pješke.
Međutim, u nekom selu dostigla su ih sanitarna kola. Ovim kolima su vrlo brzo
stigli u Beograd (Izjava Milade Rajter autoru 19. IV 1974. u Beogradu).

149
 N ekoliko dana kasnije, zapravo, 9. IV ,71 Rade Končar je otputovao u Zag­
reb, a Aleksandar Ranković se vratio iz Zagreba, tek 18. IV 1941. godine.
Kao što se iz svega vidi, Rade Končar je u nekoliko navrata boravio i
radio u Beogradu. Za sve etape njegovog boravka i rada u Beogradu ne pos-
to ji dovoljno dokumentalnih materijala, te ih je i teško do kraja osvetliti.
A li i ono što je pronađeno i istraženo, svjedoči о tome da je Beograd ne-
sumnjivo pridonio političkom rastu Rade Končara. On je radio i borio se u
redovima beogradskog proletarijata, radio u redovima partijske organizacije
Beograda i bogatio se njenim iskustvom. A li isto tako može da se kaže da je
i Rade Končar pridonio revolucionam oj borbi grada, obogatio revolucionarnu
historiju Beograda.7*

71 Ovo može da se utvrdi na osnovu izjave B. Resimića, koji je 10. IV 1941.

godine susreo Rada Končara u Zagrebu, na uglu Jukićeve i Pjerotijeve ulice. (Vid.:
AIRPH, f. Ostavština В. Resimića, Inv. br. 147)
n J. M a r j a n o v i ć , n. dj., 48.

150
 D r N a d e z d a J o v a n o v ić

О U LO ZI Z AV IČ A JN IH UDRUŽENJA STU D ENATA BEOGRADSKOG

U N IV E R Z IT E T A U R E VO LU C IO N AR N O M RADU UOČI DRUDOG
SVETSKO G RATA

Tema saopštenja je ograničena na jedan problem iz mnogostrane delat-

nosti napredne studentske om ladine Beogradskog univerziteta, krajem 30-tih
godina. Taj problem nije našao odgovarajuće mesto u dosadašnjim istraži-
vanjim a о studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu, niti mu je
dosad bila posvećena pažnja adekvatna njegovoj ulozi. Uzrok tome verovatno
je u nedostatku arhivske grade, kao i u poklanjanju osnovne pažnje istra-
živača osvetljavanju i proučavanju delatnosti Akcionog odbora stručnih stu-
dentskih udruženja, raznih studentskih akcija i političkih dejstava, uloge KPJ
i Skoja na Univerzitetu. Tako je i ostao ovaj problem , k o ji bi, čini nam se,
morao postati predm et proučavanja istraživača naprednog studentskog pok­
reta, ne samo na Beogradskom univerzitetu, već i na Zagrebačkom sveučilištu.
Delatnost studenata, članova KPJ i Skoja, razvijala se i unutar zavičajnih
studentskih udruženja, a preko njih i pomoću njih ne samo u okvirim a Uni­
verziteta nego — što je imalo širi društveni, politički i kulturno-vaspitni zna-
čaj — i van njega, u rodnim mestima, odakle su na Beogradski i druge uni-
verzitete dolazili studenti; tu se uücaj napredne, komunistički orijentisane
omladine, pre svega studentske, veoma osećao i bio od neocenjive vrednosti
za napore Partije u okupljanju studentske, srednjoškolske, radničke i seoske
omladine, proširenje marksističke ideologije, učvršćenje revolucionarnog pok­
reta i njegovo razvijanje, stvaranje partijskih i skojevskih organizacija, pre-
nošenje marksističke i partijske literature u mase itd.
Beogradski univerzitet, 20-tih a posebno 30-tih godina, bio je svojevrstan
centar širenja progresivnih demokratskih, svobodoljubivih i kontunističkih
ideja, aktivan činilac u društveno-političkim zbivanjim a ne samo u Srbiji,
nego i u celoj zem lji, jedan od najačih uporišta i centara revolucionarnog
omladinskog i studentskog pokreta u Jugoslaviji i Evropi. Lenjinove ocene,
date u drugom istorijskom razdoblju i u uslovima carističke Rusije, posle
poraza Prve ruske revolucije, u kojim a odaje visoko priznanje značaju stu­
dentskog pokreta — mogu bez preterivanja biti prim enjene i na napredni
studentski pokret na Beogradskom univerzitetu, početkom i sredinom 30-tih
godina. Strateg i vođa socijalističke revolucije, karakterišući značaj studen­
tskih demonstracija i štrajkova u periodu mračne reakcije i političkih nasilja,
pisao je 1908. godine da te borbe predstavljaju „politički simptom, simptom

151
celokupnog savremenog položaja, stvorenog kontrarevolucijom ” 1, to je zapa-
ljiv m aterijal iz koga će buknuti požar ako u njega bude ubačena iskra. Stu-
denstvo je Lenjin smatrao „najosetljivijim delom inteligencije” , k oji „najsve-
snije, najodlučnije i najtačnije odražava i izražava razvoj klasnih interesa i
političkih grupacija u društvu".2 Ove ocene su u potpunosti prim enljive i na
napredni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu, koji je početkom
30-tih godina, označio narastanje antirežimskih i antidiktatorskih raspolože-
nja u društvu; javio se zapaljivim m aterijalom za budenje demokratske jav-
nosti, za borbu protiv terora i nasilja, za političke slobode i demokratski život.
Dostupna građa omogućava da se bar delimično osvetli uloga zavičajnih
studentskih udruženja, odredi njihovo mesto u studentskom pokretu, oceni
značaj za izrastanje iz njihove sredine mnogih vrsnih komunista, a kasnijih
organizatora i učesnika narodnooslobodilačke borbe.
Nesum njivo je da se rad zavičajnih udruženja ne sme i ne može razmat-
rati van celokupnog razvoja naprednog studentskog pokreta na Beogradskom
univerzitetu, van napora za ujedinjenje studenata u jedinstven omladinski
front, je r je bio njegov sastavni i nedeljivi deo.

Pojava zavičajnih studentskih udruženja, vremenski se ne odnosi na 30-te

godine, je r su i 20-tih godina na Beogradskom univerzitetu postojala udruže-
nja studenata po okruzima i mestima, kao što su udruženja Timočana i Kra-
jinaca, čačana, Užičana i dr. Neka od njih, kao što je udruženje Južno-Srbija-
naca (studenata poreklom iz Makedonije), form irao je režim, koji je preko
fonda Svetog Save uz podršku dvora, favorizovao to Udruženje.s Druga, kao
što je udruženje Timočana i Krajinaca, nalazila su se pod uticajem komu­
nista, u njim a se diskutovalo о aktuelnim političkim problemima, održavala
su se politička predavanja itd.4
Zavođenjem šestojanuarske diktature, zabranjen je rad svim studentskim
udruženjima, a među njim a i zavičajnim. Donet je niz zakonskih alcata radi
sprečavanja i onemogućavanja političkog organizovanja studenata i njihovog
revolucionisanja. Taj cilj su imali — Zakon о uniyerzitetima od 4. jula 1930.
godine, Opšta uredba о univerzitetima od 12. decembra 1931. godine, Discip-
linska uredba i Uredba о udruživanjima slušalaca Univerziteta od 21. aprila
1934. godine. Tako je članom 206. Opšte uredbe о univerzitetima, od 12. de­
cembra 1931. godine, bilo dopušteno osnivanje samo udruženja koja su ima­
la za cilj utvrdivanje i pripomaganje jugoslovensko-nacionalne kulture” , а
bila strogo zabranjivana sva uđruženja koja bi imala „regionalni, verski i ple-
menski karakter” .5 Uredba je, pored uspostavljanja potpune kontrole univer-
zitetskih vlasti nad radom studentskih udruženja, imala za cilj da spreči bilo
kakvu političku aktivnost studenata preko njihovih udruzenja i grubo na-
rušavala autonomiju univerziteta, što je izazvalo nezadovoljstvo studenata u
celoj zem lji, a pre svega na Beogradskom univerzitetu. I Uredba о udruživa-

1 V. I. L e n i n , Polnoe Sobranie soöineniü, t. 15, 196.

2 Isto, t. 7, 30.
3 Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije (u daljem tekstu: IRPS), Ka-
zivanje savremenika (Stenografske beleške). br. 13774. Bane Andrej ev, О student­
skom pokretu u Beogradu (period 1927— 1928), 24.
4 IRPS, Kazivanje savremenika. Sećanje druga Radomira Veljkovića na de-
latnost i rad naprednog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu.
s Sluibene novine, br. 291, 12. X I 1931, 2094—2095; M. V a s i ć , Prilog izu-
čavanju razvitka Skoja i naprednog omladiriskog pokreta и Jugoslaviji 1933— 1934.
godine. Z b o r n i k r a d o v a Istorija radničkog' pokreta, br. 2, Beograd, 1965,
s. 179.
njim a slušalaca Univerziteta, doneta 21. aprila 1934. godine; imala je za cilj
da liši samostalnosti stručna studentska udruženja.6
Ove i druge zakonske mere, nisu, međutim, m ogle šprečiti napredne stu-
dente da se bore za autonomiju Univerziteta, slobodu udruživanja i organi­
zovanja i da, uprkos zabrana i kazni, form iraju ne samo reprezentativna, sport-
ska i potporna, nego i zavičajna studentska udruženja. Već tokom 1932— 1933.
godine, napredni studenti stvaraju na Beogradskom univerzitetu literarna i
ekonomska udruženja, koja su — prema jednoj izjavi ruskog emigranta Alek-
seja Ksjunina, predsednika Saveza ruskih književnika i novinara i referenta
Ministarstva unutrašnjih poslova, imala „težnju ka politici” .?
Potreba stvaranja zavičajnih studentskih udruženja, bila je nametnuta
samom nacionalnom strulcturom studenata i njihovom pripadnošću pojedinim
pokrajinama Jugoslavije. Preko zavičajnih udruženja bilo je lakše okupiti
studente na kulturno-prosvetnom i potpornom polju rada, a vremenom ih
uključiti i u politički rad. Struktura studenata Beogradskog univerziteta (sa
fakultetima u Subotici i Skoplju), vidi se iz godišnjih izveštaja rektora Uni­
verziteta —- Ministarstvu prosvete. Tako je u školskoj 1934— 1935. godini, u
zimskom semestru, od 7.648 jugoslovenskih studenata (ha Univerzitetu učili
i studenti iz drugih zem alja) iz Dunavske i Moravske banovine bilo 3.200, iz
Zetske 1.232, iz Vardarske 672, Drinske 964, Savske 413, Prim orske 354, Vr-
baske 223. Školske 1938— 1939. godine, od oko 7.700 jugoslovenskih studenata
bilo je 2.707 Srba, 1.297 Crnogoraca, 1.077 Bosanaca i Hercegovaca, 799 Malce-
donaca, 842 Hrvata, zatim slede manje grupe predstavnika drugih nacional­
nosti (144 Slovaka, 431 Rus, 87 Madara, 56 Nemaca i dr.).«
Ovi podaci su značajni za razumevanje uzrolta pojave i form iranja zavi-
čajnih udruženja studenata na Beogradskom univerzitetu, koja su imala mo-
gućnost okupljati veldki broj članova i kroz svoju delatnost vršiti uticaj na
njih.
U razvoju zavičajnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta, pri-
mećuju se, 30-tih godina, dva perioda. Prvi, kada se forim raju i stvaraju i
kada se problem i kojim a se bave, uglavnom programski, ograničavaju na
kulturno-prosvetni i potpornd rad, kako na Univerzitetu tako i na terenu. Taj
period, je, odprilike, trajao od 1932— 1933. do 1935. godine. Drugi period, u
razvoju zavičajnih uđruženja, karakteriše se njihovim sve većim političkim
angažovanjem, preuzimanjem vodeće uloge u njima, od strane studenata ko­
munista, njihovo prerastanje u legalne i polulegalne centre za okupljanje rad-
ničke, srednjoškolske i seoske omladine na platform i Partije u svojim rod-
nim krajevima, postajući na taj način elemenat revolucionisanja masa, pre
svega omladine. Taj drugi period počinje, odprilike 1935— 1936. godine i zavr-
šava se neposrednim pripremama za ustanak protiv okupatora.
N a Beogradskom univerzitetu, 1933. godine, univerzitetske vlasti dozvo-
ljavaju osnivanje prva dva zavičajna udruženja, koja su po karakteru svoga
rada bila kulturno-prosvetna. Prvo od njih je studentslco udruženje Petar
K očić, odobreno 21. januara 1933. godine. Članovi tog udruženja su bili stu­
denti iz Bosne, uglavnom nacionalistički orijentisani. U obrazloženju dozvole
za njihovo osnivanje istaknuto je da ono ima za cilj „kulturno i privredno
podizanje našeg naroda” i pomaganje svojih članova.9 Devetog juna 1933. go-

8 Službene novine, br. 91, 21. IV 1934, 401—407.

7 Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu: AJ), F.MUP, fas. 20, Referat Komunis-
tička akcija и Jugoslaviji, od 2. V III 1932.
8 IRPS, f. Studentski pokret.
e U Upravnom odboru su bili: Rista B. Janković, Svetozar Ž. Marjanović, Os-
toja Cvetić, Brahim Salijagić, Mirko Čuković, Hajrudin Bijukalić, Tošo Divović,
(AJ, 66—76—213. Dopis rektora Univerziteta V. ćorovića ministru prosvete od 29.
II 1935, K. Pov. br. 117).

153
dine, odobreno je i form iranje kulturno-literamog udruženja studenata Ma-
đara iz Vojvodine B oljan Farkaš, čiji je cilj bio „negovanje kulture i litera­
ture na mađarskom jeziku” , rad na kulturnom i literarnora zbliženju Jugos-
lovena i Mađara, priređivanje ekskurzija i pomaganje siromašnih studenata
— članova udruženja.10 Ovi oiljevi su bili sadržani u pravilim a tih udruženja,
koja su potvrdivana od strane univerzitetskih vlasti, zbog čega su u njim a
istaknute samo one grane delatnosti, koje su nosile isključivo kulturno-pros-
vetni i potporni karakter. Po svojoj suštini, po obimu delatnosti i po sastavu
članstva to su bila zavičajna udruženja, koja su obuhvatala studente iz jed ­
ne oblasti, kraja, mesta ili jedne narodnosti.
Tokom 1934. godine, u nekim mestima zemlje, pojavljuju se udruženja
studenata, mahom siromašnih, k o ji nisu im ali sredstava za život u Beogradu
i drugim univerzitetskim centrima, pa su se ujedinjavali u svoj a društva ra­
di aktivnog rada u svom rodnom kraju, radi sprovođenja kulturno-prosvetne
delatnosti među omladinom i stanovništvom, održavajući istovremeno tesne
veze sa organizacijama studenata u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Tako, to­
kom 1934. godine, studenti iz Bosne i Hercegovine osnivaju u Bihaču i Banja
Luci akademske klubove k o ji okupljaju studentsku, radničku i srednjoškol-
sku omladinu. Za kratko vrem e Klub akademičara Banja Luke (osnovan 15.
avgusta 1934), okupio je око 250 studenata Bosanske krajine. Na prvoj go-
dišnjoj skupštini, održanoj 24. novembra 1934. godine, za predsednika K A B je
izabran student prava komunist Dušan Ličina, što samo po sebi govori о po-
litičkoj orijentaciji Kluba.“ Sledeće, 1935. godine, na Beogradskom univerzi-
tetu počinje s radom zavičajno udruženje bokokotorskih studenata Stjepan
M itro v Ljubiša, čiji je cilj bio „stručno usavršavanje i širenje prosvete i kul-
ture". Sredstva za svoj rad udruženje je obezbedivalo od dobrovoljnih prilo­
ga, članarine i svojih priredbi.12
Zavičajna studentska udruženja, tokom 1933— 1934. godine, bavila su se
uglavnom onim problemima, k o ji su bili istaknuti u njihovim Pravilima.
Studenti su se sastajali i diskutovali о pojedinim napisima i radovima iz
prošlosti njihovih naroda i zavičaja, о kulturnoj baštini, narodnim pesmama,
socijalnim i ekonomskim prilikam a u rodnim krajevima. Taj rad se, uglav­
nom, ograničavao na kulturno-prosvetnu delatnost u okvirim a udruženja. Sa­
mo su predstavnici komunistički orijentisane omladine i članovi KPJ i Skoja
— to pojedinačno, a ne organizovano — još 1932— 34. godine aktivno radili u
rodnim mestima medu omladinom. Posebnu ulogu u tome su igrali studenti
proterani iz Begrada, posle studentskih demonstracija tokom novembra 1931.
i februara 1932, kada je policija proterala, u razne krajeve zem lje 47 stude-
hata Beogradskog univerziteta.1* U Crnoj Gori je dolazak proteranih stude­
nata i brutalan postupak policije prema njima, izazvao proteste i javne mani-
festacije protiv režima. Vlasti zetske banovine negativno su ocenile ulogu
proteranih studenata, okrivljujući ih za demonstracije na Cetinju i u Nikšiću,
maja 1932. godine. О tom e svedoči dopis banske uprave Zetske banovine mi-
nistru unutrašnjih dela Milanu Srškiću, od 28. m aja te godine, u kome se
tvrdi da su uzrok tih događaja, kao i povod za njih, dali „jedino proterani
studenti” . U dopisu se takođe ističe da je još ranije ban „upozorio Ministar-

10 U Upravnom odboru su bili: Šandor Čapo, Bela Kezeš, Tuner Aladar, Alek-
sandar Fačar, Vlada Dezider. (AJ, 66—76—213. Dopis rektora Univerziteta od 29.
I I 1935; IRPS, F. Studentski pokret. Zapisnik X X I sednice Univerzitetskog senata,
održane 9. V I 1933. Knj. IV).
11 M. V a s i Ć, n.d, 280.
12 AJ, 66—76—213.
13 Б. С т а н к о в и ћ , Комунистичка партија и Савез комунистичке омла-
динв Југославије на Београдском универзитету 1929— 1932. Зборник радова о
студентском и омладинском револуционарном покрету на Београдском уни­
верзитету, Београд 1970, 56.

154
 stvo na to da je vrlo nezgodno i neuputno da se ovi studenti šalju svojim ku-
ćama da tu dalje agituju i šire njihovo uobraženo nezadovoljstvo u porodici,
bratstvu i plem enu"!14
V eć tada, 1932. godine, studenti Beogradskog univerziteta — Cm ogorci,
smatrani su od organa vlasti za revolucionizirajuće elemente, koji uzbuđuje
omladinu i stanovništvo, unose nemir i duh nepovinovanja vlastima, pa su
bili budno praćeni za vreme njihovog boravka u rodnom kraju. U svim sre-
zovim a Crne Gore, tokom 1932— 1933. godine, osnivaju se studentska udruže-
nja. Ona su okupljala naprednu omladinu, širila marksističku ideologiju, akti-
virala revolucionarnu borbu omladine u cetinjskom, podgoričkom , danilov-
gradskom, nikšićkom i drugim srezovima.15
Sredinom 30-tih godina došlo je do značajnih promena u društveno-poli-
tičkom životu K raljevine Jugoslavije: režim diktature je bio u raspadanju,
što se posebno pokazalo za vreme sprovođenja i posle majskih izbora za Na-
rodnu skupštinu. Tada je antirežimsko i demokratsko raspoloženje širokih
narodnih masa došlo do vidnog izražaja. Stvaraju se povoljni uslovi za brži
proces jačanja skojevskih organizacija. T o je uticalo i na ubrzanija revolu­
cionarna kretanja medu omladinom uopšte, a među studentskom posebno.
Sledeći odluke IV zemaljske konferencije Skoja, održane septembra 1935,
studentska udruženja, među njim a i zavičajna, sve više se angažuju na po-
litičkom polju rada, u borbi za stvaranje omladinskog fronta slobode i ujedi­
njenja svih demokratskih snaga za borbu protiv fašizma, za dem okratizaciju
unutrašnjeg političkog života. Stvaranje fašističke osovine s jasnim osvajač-
kim ciljevim a i opasnost od agresije nametnuli su, kao jedan od glavnih za-
dataka KPJ i Skoju, stvranje liro k o g narodnog fronta protiv rata i fašizma.
V I I kongres Komunističke internacionale i V I kongres Komunističke omla-
dinske internacionale, postavili su pred mlade komuniste zahtev da ostvare
najšire jedinstvo omladine, jedinstveni front celokupne mlade generacije.16
N a putu ostvarivanja tog jedinstva od velikog značaja je bio članak sek-
retara CK KPJ, Josipa Broza S koj na novom putu, objavljen m aja 1937. go­
dine u Proleteru. Sprovodeći sm em ice iznete u tom članku, Centralna omla-
dinska komisija, na čelu s I vom Ribarom, radi na popularizaciji i konkreti-
zaciji politike KPJ u radu s omladinom, na njenom okupljanju oko platfor-
me borbe protiv fašizma, rata, reakcionarnog režima, a za odbranu demokra-
tije i nezavisnosti zemlje. U nizu članaka, nastupa i referata, Lola Ribar raz-
rađuje i konkretizuje platform u о stvaranju jedinstvenog omladinskog pok­
reta. Značajnu ulogu Lola Ribar pridaje radu studentskih organizacija i pro-
blemu tesne saradnje svih studentskih udruženja i organizacija.
Beogradski univerzitet je jedan od najjačih uporišta i centara u sprovo-
đenju politike Partije i stvaranju širokog antifašističkog revolucionarnog pok­
reta. U taj pokret uključuju se i zavičajna studentska udruženja, u kojima,
od 1936— 1937. godine, komunisti igraju vodeću ulogu, preuzimaju u svoje
ruke Uprave tih udruženja i vrše jak uticaj na celokupan njihov rad. Oni
aktivnost ovih udruženja sve više usmeravaju na teren, pretvarajući ih u cen­
tre političkog delovanja među srednjoškolskom, radničkom i seljačkom om­
ladinom.
Postojeća i nova zavičajna udruženja, koja niču tokom 1937— 1939. godine,
aktivno učestvuju i u svim manifestacijama, koje organizuje Akcioni odbor
stručnih studentskih udruženja, a kroz kulturne priredbe i predavanja šire u
m nogim mestima zem lje, pre svega u Srbiji, C m oj Gori, Makedoniji, Bosni i

14 AJ, F. MUP, fas. 20.

15 M. V a s i Ć, n.d, 216—218.
18 О tome vid. šire: Miroljub Vasić, Stvaranje jedinstvenog omladinskog po­
kreta u Jugoslaviji u godinama uoči II svetskog rata. (Referat na naučnom simpo-
zijumu, posvećenom 50-godišnjici KPJ 1969. godine).

155
H ercegovini i Vojvodini, marksistički pogled na razvoj jugoslovenskih druš-
tveno-političkih prilika, te na taj način postaju neodvojiv deo revolucionarnog
pokreta uoči rata. Na Univerzitetu se stvara: Udruženje studenata iz Sandžaka,
hercegovačkih studenata Neretva, Udruženje studenata Crnogoraca, sreska
udruženja Cetinjana, Nikšićana, Užičana, Obrenovčana, studenata iz Dalmaci-
je i Istre, Kosm etlija, srbijanskih studenata Jovan S kerlić i dr.
Postojeća grada ne omogućava da se tačno odredi broj i naziv svih za-
vičajn ih uđruženja, koja su tokom 1936— 1939, stvorena na Beogradskom
univerzitetu, kao i u mnogim mestima širom zemlje. Ali, sa sigumošću se mo­
l e reći da su ta zavičajna udruženja okupljala u svojim redovima većinu
naprednih studenata i sprovodila zapažen i raznovrsni rad, posebno za vreme
ferija, povodom različitih manifestacija i događaja na Univerzitetu i zem lji.
Jedan od prvih policijskih dokumenata, u kome je podcrtana uloga zavičajnih
studentskih udruženja, predstavlja dopis ministra vojske i mornarice minis-
tru prosvete, Dobrivoju Stošoviću, od 9. juna 1937. godine, u kome se navodi
izveštaj komandanta Beograda. Taj izveštaj nosi naslov Sli&ice i metode mark-
sističke propagande na Univerzitetu и Beogradu. U njemu se, pored ostalog
(ocena uloge Opšte studentske menze, debatnih klubova, usmenih novina),
daje osvrt na delatnost pokrajinslcih kulturno-prosvetnih udruženja kao spro-
vodnika marksističke propagande. Tako se Vardar karakteriše kao udruženje
sa „svim marlcsističkim i federalističkim tendencijama” , Petar K o čić kao ,,či-
sto marksističko sa „ublaženim narodnosnim tendencijama” , Stjepan M itro v
Ljubiša, kao „marksističko i federalističko udruženje” , Vojvođanski akadem-
ski klub, kao udruženje sa čisto marksističkim i federalističkim aspiracija-
ma” , dok se za udruženje Neretva kaze da je nekada okupljalo studente na-
■cionaliste iz Hercegovine, a sada izrazite marksiste. N a kraju se zaključuje:
„Sva ova udruženja šire aktivnost, a neka čak imaju i svoje prostorije u
univerzitetskim zgradama kao legalna i priznata od strane univerzitetskih
vlasti, a rade na gore izneti način.” 17
Zavičajna udruženja postaju veom a pogodno tlo za rad komunista na u je­
dinjenju studenata na platform i Partije u borbi za stvaranje širokog narod­
nog antifašističkog pokreta, za prenošenje komunističkih, đemokratskih i
•antifašističkih ideja širom Jugoslavije. Komunisti postaju inicijatori stvara­
n ja novih zadružnih studentskih društava, usmeravaju članove KPJ i Skoja
na aktivniji rad u njima, vide u ovoj form i velike mogućnosti za široku i mno-
gostranu delatnost. Tokom 1936— 1937. godine, uprave legalnih studentskih
udruženja definitivno prelaze u ruke studenata-komunista ili komunistički ori-
jentisanih i naprednih studenata, predstavnika levih zemljoradnika, demok­
rata, samostalnih demokrata. Takav slučaj je bio sa udruženjem bosanskih
studenata Petar K očić, s udruženjem Vojvođana i njihovom Vojvodanskom
akademskom trpezom. Tako se uprava udruženja Petar K o č ić na početku na-
lazila u rukama nacionalistički orijentisanih studenata, pretežno predstavnika
Saveza zemljoradnika, a već u jesen 1935. godine, komunisti vode borbu u
udruženju protiv nacionalista i desnih zemljoradnika, a na godišnjoj skupšti-
ni, održanoj 24. oktobra, ističu svoju listu. To dovodi do fizičlcog sukoba i
prekida rada godišnje skupštine.18 Školske 1936/37. godine, komunisti se po-
ja vlju ju sa svojom listom članova uprave na godišnjoj skupštini ovog udru-
ženja i pobeduju na izborima. U im e univerzitetskog komiteta KPJ, za rad
među bosansko-hercegovačkim studentima u P e tr и Kočiću, bio je zadužen Cvi-
je tin M ijatović. On je jedan od organizatora borbe za preuzimanje uprave
udruženja i govornik na godišnjoj skupštini, na kojoj je izabrana uprava od

17 AJ, 66—75—208, Pov. br. 2297.

18 Arhiv za radnički pokret (u daljem tekstu: ARP). Zbirka Beogradski uni-
verzitet (u daljem tekstu: Zb. BU), Varija 4.

156
predstavnika sa liste komunista.19 Na toj skupštini, (održanoj 27. novem bra
1937. godine), za predsednika udruženja izabran je Slobodan Princip, a u
upravu: Risto Ilić, Milarem Cerić, Olga M ajstorović, Mahmut Bušatlija, Zijah
Dizdarević i drugi.20 Prema zapisnicima sednica Upravnog i Nadzornog odbo­
ra, održanih krajem novembra-decembra 1937. godine, može se suditi о ka-
rakteru aktivnosti i pravcu delovanja tog udruženja. Ono se bavilo sabirnom
akcijom za pomoć siromašnima-članovima na Univerzitetu i u Bosni i Her-
cegovini i u tom cilju poslalo i jednu delegaciju (Slobodan Princip, Olga
M ajstorović, Ahmet Trnovljević i Zijah Dizdarević) da kod ministara Mehme-
da Spähe i Kujudžića, Senata i Narodne skupštine, traže pomoć; izradilo j e
i form ular za skupljanje priloga za vreme božićnih ferija.21 Udruženje je, ta-
kođe, protestovalo kod banske uprave u Sarajevu protiv zabrane rada Udru-
ženja studenata prava i Studentskog udruženja u Sarajevu.22 Ovaj protest
je upučen posle dobijanja pisma od sarajevskih studenata i odluke Akcionog;
odbora od 11. novembra, da se kod nadležnih vlasti uloži protest.2® Akcioni
odbor je na tri svoje sednice raspravljao pitanje zabrane tih udruženja i
odlučio da se protestna pisma pošalju banskoj upravi i Ministarstvu unutraš-
njih dela, a da se Rektorat zamoli da i on interveniše sa svoje strane.24 Upra­
va udruženja Petar K o čić uspostavila je saradnju sa zagrebačkim udruže-
njem Bosanaca Brazda i sa društvom Bosna u Beogradu.25 Ono je organizo-
valo izlete i priredbe po Bosni. Sedmog decembra, Upravni odbor je odlučio-
da tokom meseca organizuje priredbe u Tuzli, B ijeljin i i drugim mestima sa
kulturnim programom i fudbalskim utakmicama. Bilo je takođe rešeno d a
se povede akcija za skupljanje knjiga, brošura i novina za seoske čitaoce u.
Bosni i Hercegovini.28
Članski sastanci udruženja su se, po pravilu, sastojali iz dva dela: kul-
turno-naučnog, gde su tretirani problem i Bosne i Hercegovine, i zabavnog,,
kada su čitani originalni radovi i pesme, recitovane pesme starih bosansko-
hercegovačkih pisaca ili odlom ci iz njihovih proznih dela, i pevane bosanske
m elodije uz pratnju muzičkih instrumenata.27 Udruženje je pozivalo na pri­
redbe u Beogradu kulturne i javne radnike, radi učešća u programu (Iliju
Grbića, Vasu Čubrilovića, Veselina Maslešu, Hasana Kikića, Branka Šotru,,
protu Kecmanovića, novinara Krajšumoviša i dr.).28 Februara 1939, ono je-
priprem ilo akademiju Gavrilu Principu, posle konsultacije sa profesorom
Vasom Cubrilovicem, ali akademija nije održana.29 Svoje delegate udruženje:

19 ARP, Zb. Bu, br. 776.

20 IRPS, F. Studentski pokret, br. 126. Zapisnik redovne godišnje skupštine
održane 27. X I 1937.
21 Isto. Zapisnik sa I sednice Upravnog i Nadzornog odbora od 29. X I 1937;,
Zapisnik sa I I I sednice Upravnog i Nadzornog odbora od 9. X II 1937.
22 Isto. Rad Udruženja studenata pravnika u Sarajevu je bio zabranjen re-
šenjem Banske uprave Drinske banovine, Pov. D.Z. br. 4992/37. od 31. X 1937,.
pošto predstavnici Udruženja „ne pružaju dovoljno garancije da će njihov budući.
rad održati u granicama Pravila i da Udruženje prema tome neće prekoračiti svoj;
statutami krug rada” (AJ, 66—77—208).
23 IRPS, fond Studentski pokret. Zapisnik sa I I sednice Upravnog i Nadzor­
nog odbora od 7. X II 1937. godine; zapisnik sa I I I sednice Upravnog i Nadzornog;
odbora od 9. X II 1937.
Isto.
,s Isto.
2“ Isto. Zapisnik sa I sednice Upravnog i Nadzornog odbora od 29. X I 1937..
Zapisnik sa I I I sednice Upravnog i Nadzornog odbora od 9. X II 1937.
27 Isto.
28 Isto.
i0 IRPS, f. Studentski pokret. Zapisnik sa redovnih sednica Akcionog odbora».
stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta 1938-1939. školske godine.
Zapisnik redovne sednice АО od 25. i 27. I I 1939.
je imalo u Mirovnom i Kulturnom odboru,30 k oji su bili organi Akcionog od­
bora stručnih studentskih udruženja. Mirovni odbor je rukovodio antiratnim
manifestacijama i borbom studenata protiv rata, a K u ltum i odbor je bio
rukovodeći centar celokupne kultumo-prosvetne delatnosti studenata. Preko
svojih predstavnika u tim odborima, članovi udruženja Petar K očić, bili su
upoznati sa njihovim radom i aktivno učestvovali u svim akcijama koje su
organizovali.
Uprava Petra K očića je intervenisala kod prorektora Univerziteta u Ze-
munu da dozvoli osnivanje udruženja, menze i potpornog društva sarajevskih
studenata u Zemunu, u čemu je dobilo podršku i Akcionog odbora, koji je
12. januara 1940, odlučio da pošalje delegaciju rektoru da bi izdejstvovali
dozvolu da studenti — agronomi, rodom iz Sarajeva, ,,što pre dobiju doz-
volu za osnivanje stručnog udruženja". О aktivnosti ovog udruženja, kao i
zavičajnog udruženja studenata iz Hercegovine Neretve, u čijem su radu naj-
aktivniji bili M iro Popara, M ilenko šotra, Avdo Hum o (predsednik Kulturnog
odbora), Slobodan Šakota i drugi, i njegovom političkom delovanju, svedoči i
niz proglasa i pisama.
Sadržaj nekoliko dokumenata bosansko-hercegovačkih studenata, k oji su
nastali u periodu od decembra 1937. do decembra 1939. godine (O tvoreno pi-
smo bosansko-hercegovačke studentske omladine svim p olitičk im i javnim
radnicima i svoj poštenoj javnosti, od decembra 1937; proglas Draga braćo
i sestre! od marta 1938. i Treće otvoreno pism o bosansko-hercegovačke stu­
dentske omladine p ro tiv rata. Za slobodu, dem okratiju i ravnopravnost na­
roda. Za autonom iju Bosne i H ercegovine! od decembra 1939. godine), sve-
doče da se aktivnost zavičajnih udruženja Petar K o čić i Neretva odvijala u
sklopu celokupne aktivnosti naprednog studentskog pokreta na Beogradskom
univerzitetu, tj. njihove borbe za demokratizaciju društveno-političkog živo-
ta, za srpskohrvatski sporazum i prestanak unutrašnjih političkih sukoba,
za autonomiju Bosne i Hercegovine i njenu ravnopravnost u slobodnoj i fe-
derativnoj Jugoslaviji, protiv nemačkog osvajanja u Evropi itd. Ispod svih
tih proglasa, stoje imena studenata iz Bosne i Hercegovine, a među njim a
imena Slobodana Principa, Ratom ira Dugonjića, Eriha Koša, Džemala Bije-
dića, Avda Huma, Vladim ira Dedijera, M ire Popare, Osmana Kapetanovića,
Osmana Karabegovića, Hasana Brkiđa, Envera Redžića, Branka ćopića, Bog­
dana Kapelana, Ilije Došena, Petra Kosorića, Milenka Šotre, Mahmuta Bušat-
lije, Skendera Kulenovića i mnogih drugih. T i proglasi su, u hiljadama pri-
meraka, prenošeni iz Beograda u Bosnu i Hercegovinu i šireni među studen-
tima, radnicima, seljacima. Tako je, prema policijskom dopisu, 9. decembra
1939. godine, u Sarajevu bio uhapšen student prava Marko Mihić, prvi sek­
retar udruženja Petar K očić, kod koga je bilo zaplenjeno tri hiljade komada
decembarskog letka P ro tiv rata!
Pojava ovih pisama — letaka pada u vreme, kada KPJ otvoreno iznosi
stavove po svim aktuelnim i značajnim pitanjim a i potezima vlade u unut-
rašnjoj i spoljnoj politici, nastojeći da pokrene široke radne mase u politič-
ke akcije. U tome studenti Beogradskog univerziteta pružaju bezrezervnu
podršku Partiji, i to ne samo komunisti, već i predstavnici demokratskih
patriotskih snaga, koji priznaju vodeći uticaj svojih drugova — komunista i
podržavaju sve akcije koje oni organizuju.

30 U Mirovnom odboru delegat Udruženja je bila Dušanka Kovačević, a u

Kulturnom odboru delegati su bili: Mehmut Bušatlija i Avdo Humo, a kasnije
Dražen Srdić (TRPS, f. Studentski pokret, Zapisnik sa I I I sjednice Upravnog i
Nadzomog odbora od 9. X II 1937) predstavnici Udruženja Mehmut Bušatlija i
Ljubomir Stanojević učestvovali su u radu Kongresa studentskog udruženja Za
svetski m ir i Društvo naroda, održanog u Beogradu, 9. 4. 1940. godine. (AJ, 66—75—
208. Spisak delegata studentskih udruženja delegiranih na kongres).

158
 Delatnost udruženja Petar K očić, čija se uprava od 1936. nalazila pod
uticajem komunista, bila je tm u oku reakcionarnim nacionalistiČkim sna-
gama na Beogradskom univerzitetu, koje su javno zahtevale njegovo raspuš-
tanje. Tako se u organu tih krugova, Studentskim novinama, 20. m aja 1937,
pojavio članak u kome su komunisti naznačeni kao nosioci celokupnog rada
udruženja i ističe da su „dali pečat i tok radu udruženja i od kultumo-nacio-
nalnog udruženja kakav je po duhu svog osnivanja bio Petar K očić, stvorili
jedno od najjačih i najistaknutijih separatističko-marksističkih društava” . U
članku se dalje kaže da je to udruženje „sasvim u njihovom (tj. komunistič-
kom — N. J.) duhu" i da tvrdi „da su Bosanci zaseban narodni individualitet
u ovoj zem lji i da trpe strahovitu srbijansku hegemoniju, šire i separatističko
narodno-frontovsku propagandu. N a književne večeri i priredbe koje prire-
duju zovu istaknute marksističke literarne i političke agitatore". Da članovi
i Uprava udruženja „m esto širenja prosvete i kulture po zabačenim i zapos-
tavljenim bosanskim selima i palankama, šire otvoreno komunizam, rade na
stvaranju narodnog fronta i što većeg jaza među našim narodom". List zah-
teva da se zabrani rad P etru Kočiću, kao što je zabranjen Vardar. Ovaj na-
pis, mada je pisan rukom neprijatelja, dosta je karakterističan, jer ukazuje
na pravi karakter udruženja i njegovu aktivnost. Na osnovu ovog članka,
sledio je dopis ministra prosvete rektoru Beogradskog univerziteta, Dragos-
lavu Jovanoviću, 12. jula 1937, u kojem se skoro doslovce ponavljaju reči iz
pomenutog lista.31 Odgovarajući na pomenuti dopis, rektor Univerziteta je
obavestio Ministarstvo prosvete da univerzitetskim vlastima nije poznato da
je pomenuto udruženje „marksističko i separatističko i da vrši destruktivan
rad na Univerzitetu” , i da se do tada „n ije ničim ogrešilo о zakonske propise,
niti njegovi članovi razvijali kakav štetan rad".32
Veliku aktivnost razvilo je u ovom periodu i udruženje studenata Voj-
vođana. Udruženje je postojalo od početka 30-tih godina i po svom karak-
teru bilo konzervativno, bez određene političke fizionom ije. Pojedini studenti
su iz Beograda tokom 1934— 1935, donosili literaturu, letke, bili inicijatori
pokretanja omladinskih edicija i listova u Bečeju, Kikindi, N ovom Sadu, Pet-
rovgradu. U N ovom Sadu je grupa studenata 1935, pokušala da osnuje opšte
studentsko udruženje za Vojvodinu, sa širim programom na političkoj osnovi
radi raspravljanja svih aktuelnih problema Podunavlja.33 Napredni studenti
su na gadišnjoj skupštini održanoj decembra 1936. u Beogradu, uspeli da
podru u upravu Udruženja Vojvođana (za sekretara je izabran Žarko Des-
potović), i da uzmu u svoje ruke Vojvodansku akademsku trpezui
Predstavnici beogradskih studenata — Vojvođana učestvovali su na veli-
kom omladinskom zboru i proslavi u N ovom Sadu 12. i 13. septembra 1936.
godine, kada je doneta odluka da se form ira Omladinski kulturno-privredni
pokret i da se pokrene list Naš liv o tM Sedmog jula 1937, vojvodanska stu­
dentska omladina u Beogradu, osnovala je odbor Omladinskog kulturno-priv-
rednog pokreta — tada i Beograd postaje njegov centar. U upravi Mesnog
odbora, bili su studenti: Ivan Perišić — predsednik, Žarko Matijaševič, Dra­
gutin Đurđev, Boško Vrebalov, Isa Sekicki i drugi.35 U pripremama Druge go-
dišnje skupštine ovog pokreta, održane u N ovom Sadu 12. septembra 1937.
godine, aktivno je učestvovao student medicine, komunista Pavle Pap. On je
sastavio novi plan rada.36

31 ARP, АО 437/4. Zapisnik redovnih i vanrednih sednica Akcionog odbora

stručnih studentskih udruženja (37. II 1940. — 16. I I 1941), s. 65, 66.
38 AJ, 66—75—208. Dopis P. Pov. br. 596.
м Ž. M i 1i s a v a c, OMPOK, Novi Sad 1959, 41—43.
34 AJ, 66-99—287. Dopis. Str. Pov. Đ. OB, br. 385.
36 Ž. M i l i s a v a c , n.d, 55—57, 62.
38 Isto, 67—68.

159
 Septembra meseca, око 200 vojvođanskih studenata, iz Beograda, No-
vog Sada, Kumana, Rume i drugih mesta, održali su sastanak na Fruškoj
Gori, na kome je form iran politički odbor, a u koji su ušli i komunista Pavle
Pap i Slobodan Bajić; krajem 1937. godine, na inicijativu Pavla Papa, osno-
vana je politička grupa Narodni studenti V ojvodine.3? Dvadeset četvrtog
oktobra 1937. godine, studentska omladina Vojvođanskog pokreta, izašla je
sa rezolucijom о zadacima vojvođanske omladine. Pred naprednu studentsku
omladinu postavljaju se zadaci učvršćenja jedinstva studentske omladine u
V ojvodini i proširenja saradnje sa naprednorti mađarskom i nemačkom stu-
dentskom omladinom, na pitanjima borbe za ekonomske i kulturne interese,
učvršćenja i proširivanja jedinstva sa radndčkom, seljačkom, trgovačkom i
zanatskom omladinom, konkretizacije rada i uspostavljanja veza sa svim me­
stima Vojvodine putem dopisivanja, putovanja i uzajamnog obaveštenja; us­
postavljanja veza sa svim demokratskim partijam a u Vojvodini, pre svega sa
Zemljoradničkom, u cilju ostvarenja jedinstva celokupne omladine i svih
demokratskih snaga Vojvodine radi „nemilosrdne i odlučne borbe protiv
svih k o ji pokušavaju pocepati ili sabotirati jedinstvo omladine i naroda” ,
borbe za slobodu i ravnopravnu Vojvodinu u federativnoj Jugoslaviji.38
Pravac rada vojvođanskih studenata-komunista i njihovi zahtevi sadržani
su i u proglasu: Zahtevi и vezi sa p olo ia je m V ojvodine i p o litič k im prilika-
ma и n joj. Om ladini i narodu V ojvodine! Vojvodanska deinokratska anti-
fašistička studentska omladina, istakla je zahtev za potpunu ravnopravnost
Vojvodine, kao političke jedinice, u budućoj federativno uređenoj slobodnoj
i demokratskoj Jugoslaviji, za uvođenjem političkih sloboda (raspuštanje
Skupštine, raspisivanje slobodnih, tajndh, neposrednih izbora za novi Parla­
ment, sloboda štampe, zbora, dogovora i delovanja političkih partija, rastu­
ranje fašističkih organizacija, opšta politička amnestija), za preduzimanje me-
ra za poboljšanje ekonomskog položaja radnih slojeva (sm anjenje poreza na
zem lju i uvođenje progresivnog oporezivanja na osnovu prihoda; obustava
naplaćivanja seljačkih dugova i njihovo ukidanje, kao i ukidanje poreza i
kuluka, puno sprovodenje agrarne reform e; sloboda sindikalnog organizova­
nja radnika, minimalne nadnice, popravka socijalnog osiguranja, ukidanje
školarina i taksa u srednjim i višim školama), za punu ravnopravnost svih
naroda i pokrajina Jugoslavije, a u Vojvodini za „potpunu slobodu i jedna-
kost nacionalnih manjina kako u ekonomskom, tako i u nacionalnom politič-
kom pogledu” . Zahtevi u oblasti spoljne politike su bili: čuvanje mira, učvršći-
vanje saveza sa Francuskom i zemljama balkanskog sporazuma, „prekidanje
šurovanja sa fašističkim zem ljam a” , uspostavljanje diplomatskih i privrednih
odnosa sa Sovjetskom Rusijom.39
Zbog napredne aktivnosti, vlasti su zabranile Omladinski kulturno-priv-
redni pokret, 28. oktobra 1937. godine.40 Akademska trpeza postaje politički
centar zavičajnih udruženja vojvođanskih studenata.
Vojvodanska akademska trpeza na Beogradskom univerzitetu, postojala
je još od 1924. godine. Sredinom 30-tih godina, u njoj se hranilo oko 200 stu­
denata iz Vojvodine. Prema jednom aktu Ministarstva vojske i mornarice,
od 27. juna 1937, na čelu menze se nalazio „ozloglašem komunista Milenko
M irojević” . U prostorijam a menze se nalazio i Vojvođanski klub, k oji je nov-
čano pomagao siromašne studente.41 Menza je sarađivala sa Udruženjem

” Isto, 75.
38 Isto, 77.
59 D. K e с id, Đ. M i l a n o v i ć , Komunistička partija i revolucionarni rad-
nički pokret и Vojvodini 1919—1941. Тот II, 1929— 1941, Novi Sad — Sremski
Karlovci, 1971, 223—226.
AJ, f. MUP, fas. 20.
41 2. M i 1i s a v a c, n.d, 76—77.

160
B oljan Farkaš, bila aktivan član tzv. ekonomske zajednice vojvođanskih stu­
dentskih udruženja, usmeravala rad planinarskog društva Fruška Gora. Up­
rava trpeze je organizovala sastanke i konferencije studenata-Vojvođana u
N ovom Sadu, Starom Bečeju, Beogradu i drugim gradovima, na kojim a su
tokom 1938— 1939. godine, razmatrani problem i omladinskog rada, pitanje
stvaranja studentskih udruženja u različitim gradovima Vojvodine, položaja
siromašnih studenata, organizacija rada među seoskom omladinom i dr. Tako
su 18. i 19. decembra 1938, održane 2 priredbe u Kovinu i Bavaništu s umet-
ničkim programom, koji je bio „neobično toplo” prim ljen od publike, a 80%
prihoda je namenjeno za izdržavanje siromašnih studenata.42 Grupa od 40
studenata je održala, 19. I 1938, priredbe u Deliblatu, Melencima, Alibunaru i
Vršcu, a sledeće 1939. godine, u Starom Bečeju i Turiji. Za vrem e tih poseta,
studenti su narodu objašnjavali ciljeve udruženja Vojvođana, govorili о akciji
podizanja doma za siromašne vojvođanske studente u Beogradu, referisali о
radu Vojvodanske akademske trpeze,43 itd. Jedanaestog januara 1939, Voj-
vođanska akademska trpeza je priredila komemoraciju Karelu čapeku u N o­
vom Sadu, Somboru i Petrovgradu kao antiratnu i antifašističku manifesta­
ciju, aprila 1939, u Bačkoj Palanci, Vojvođansko veče, na kome je Đurica Joj-
kić, apsolvent prava, istupio s referatom о opasnosti fašističke agresije; 25.
juna iste godine, organizovala je omladinski sastanak na Stražilovu, a avgusta
meseca logor u blizini Rakovca.44 Studenti iz Južnog Banata, zastupljeni u
trpezi preko Kulturnog odbora, pokrenuli su akciju za stvaranje svog udruže-
nja koje bi bilo staleška organizacija.45
Sve to pokazuje da je Vojvođanska akademska trpeza postala (tokom
1937— 1939) centar okupljanja studenata iz Vojvodine, politički štab napred-
nih studenata, koji pod rukovodstvom komunista razvijaju mnogostrani i
široki rad u Vojvodini i među studentima na objašnjavanju politike KPJ i
Narodnog fronta.
Na Beogradskom univerzitetu u školskoj 1936/37. godini bilo je formira-
no i kulturno-prosvetno udruženje studenata Makedonaca Vardar, čija sud-
bina zaslužuje da bude posebno osvetljenja. Udruženje Vardar je prihvatilo
Pravila identičnog udruženja na Zagrebačkom sveučilištu, odobrena školske
1935/36. godine, koja su bila saobražena beogradskim prilikama.
Ova Pravila su podnesena na odobrenje univerzitetskim vlastima, 13. ju ­
na 1936. godine, a osnivačka skupština Vardara je održana novembra meseca.46
K ao osnova za form iranje društva i izradu njegove političke platforme, pos-
lužila je rezolucija makedonskih studenata, doneta na sastanku u Beogradu,
krajem školske 1935/36. godine, prilikom odlaska kućama na ferije. U rezo-
luciji su studenti izrazili solidarnost sa delatnošću predsednika HSS, Vlatka
Mačeka, i zahtevali od njega da „poradi na samostalnosti M akedonije” . Re-
zoluciju je potpisalo oko stotinu studenata; ona je preko studenata — Ma­
kedonaca u Zagrebu, bila upućena Mačeku. Povodom te akcije, Ministarstvo
vojske i mornarice je, 24. jula 1936, konstatovalo: „Ista ova grupa studenata
nameravala da u narodu rasturi potajne letke u kojim a će pokazati svoju
jačinu i pozvati narod, da ih pomogne u radu za samostalnost M akedonije".47

42 IRPS, f. Studentski pokret, br. 148.

43 2. M i 1i s a v a c, n.d, 146—147.
44 Isto s. 136 145.
45 ARP, Žb. BU. Odbor studenata K-S. Udruženja/2.
46 D. L e v к о v, Aktivnost Vardara — društvo makedonskih studenata, 46
odina, Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog po-
f reta, 1935— 1941, II deo, knj. IV, Beograd 1960, 69; M. D a m j a n o v i ć , Napredni
pokret studenata Beogradskog univerziteta, knj. II, Beograd, 1974, 284.
47 AJ, 66—79—221. Dokument je bio poslat Ministarstvu prosvete, a ono ea je
4. V I I I 1936, poslalo banu vardarske banovine i rektoru Beogradskog univerziteta.

161
 Vardar je razvio široku delatnost i stekao simpatije makedonskih stu­
denata u Beogradu i omladine u Makedoniji. N a sastancima Udruženja (odr-
žavani u suturenu Pravnog fakulteta), diskutovano je о unutrašnjoj i spoljnoj
politici, о stanju u Makedoniji, tj. ekonomskom i socijalnom položaju make-
donskog naroda, о pojedinim knjigama, itd. Društvo je organizovalo i prip-
rem ilo turneju kroz Makedoniju, u leto 1937. godine,48 a održavalo je tesne
veze sa naprednom studentskom omladinom na Filozofskom fakultetu u
Skoplju.
Zbog takve delatnosti, policijski organi su stalno pratili rad članova Var-
dara, koji je obuhvatao većinu makedonskih studenata Beogradskog univer­
ziteta.49 Ocenjujući da društvo širi marksističku propagandu i aktivno radi
na budenju nacionalne svesti makedonskog naroda, režim je, u proleće 1937.
godine, tražio da se zabrani njegov rad. U takvoj situaciji. Univerzitetski
senat je, 24. aprila, doneo odluku о obustavi rada Vardara, na neograničeno
vreme, sa obrazloženjem da nastupa kao pokrajinsko udruženje, što nije u
duhu sa članom 206. Opšte uredbe о Univerzitetu.50
Odmah posle zabrane i hapšenja predsednika Vardara Dimča Levkova,
Akcioni odbor stručnog studentskog udruženja je, na sednici, održanoj 1.
marta 1937, razmatrao pitanje udruženja i njegove zabrane i zaključio da se
od rektora traži objašnjenje.51 Predstavnici Akcionog odbora su posetili rek­
tora i na sednici 17. maja, podneli izveštaj da je intervencija ostala bez re-
zultata. Akcioni odbor je predložio da se upute predstavke sa potpisom stu­
denata protiv zabrane Vardara i protiv namera da se ukinu i ostala kulturna
udruženja, a da se akcija prepusti Kulturnom odbora.52
Zabrana rada Varđara, teško je pogodila napredne studente Makedonce;
označila je prvi korak ka zabrani i drugih zavičajnih udruženja. Ona je izaz-
vala zadovoljstvo kod rekacionarnih krugova na Univerzitetu. U ranije nave-
denom članku Studentskih novina, od 20. maja 1937, u kome se zahteva zab­
rana udruženja Petar K očić, sa zadovoljstvom je konstatovano da je Vardar
zabranjen, pošto je njegov rad i cilj ,,u mnogome separatističko-marksističkog
lcaraktera” , pa je odluka Senata „dobro došla” . Ovaj članak, provokativan po
svom karakteru, okrivljuje napredne studente, okugljene u zavičajnim udru-
ženjima, da se bave podzemnim radom, k oji sistematski „podriva zgradu na-
še kulture i prosvete” i traži da zabrana Vardara posluži kao početalc za zab­
ranu i „ostalih separatistićko-marksističkih udruženja i zabranu onih za koje
se tvrdilo da im rad nije u saglasnosti sa opštom uredbom Univerziteta” .
Pitanje dozvole rada udruženja Vardar, nije rešeno ni tokom 1938— 1939,
uprkos vise intervencija Akcionog odbora i studenata Makedonaca kod rek­
tora. Oktobra 1939. godine, studenti su ponovo posetili rektora Beogradskog
univerziteta, koji im je obećao da će videti da li je rad Vardara obustavljen
ili zabranjen i da će prema tome postupiti. Pošto i posle te posete nije bilo
rešeno pitanje obnove rada udruženja, članovi Vardara su zahtevali _od Ak­
cionog odbora ponovnu intervenciju.53 K rajem oktobra, zajedno s predstavni-
cama studenata-Makedonaca, članovi akcionog odbora su posetili rektora.

40 D. L e v k o v , n.n.
49 AJ, 66—79—221, Spisak studenata iz vardarske banovine na jugoslovenskim
univerzitetima nalazi se u dopisu banske uprave Prof. IV br. 148 od 15. IV 1936.
Ministarstva prosvete.
50 AJ, 66—75—208. Rektor Univerziteta D. Jovanović u dopisu ministru pro­
svete st. Pov. br. 10 od 13. V II 1937. saopštava da je rad Vardara obustavljen „pošto
su njegova pravila bila u suprotnosti sa čl. 206. Opšte uredbe Univerziteta”.
ARiJ, АО 437/2, s. 15—15 ob.
52 Isto, s. 60 ob.
53 IRPS, F. Studentski pokret. Zapisnici sa redovnih sednica Akcionog od­
bora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta 1938—39. školske go­
dine. Zapisnik 34 redovne sednica АО od 22. X 1939, s 50, 55.

162
On im je predložio da podnesu na odobrenje Univerzitetskom senatu stara
ili nova Pravila i da traže odobrenje za saziiv osnivačke skupštine.54
Uprkos m nogobrojnim intervencijama, zahtevima i datim obećanjima, do
kraja oktobra 1939. godine, udruženju Vardar nije bio dozvoljen rad. Mada
je uđruženje bilo zabranjeno, makedonski studenti su nastavili sa svojom
aktivnošću. Zajedno sa kolegama iz Zagreba, makedonski studenti Beograd­
skog univerziteta su bili inicijatori stvaranja Makedonskog narodnog pokreta
(M ANAPO). Öko tri četvrtine studenata Zagrebačkog sveučilišta i Beograd­
skog univerziteta, rodom iz Makedonije, potpisalo je programski dokument
tog pokreta — Političku deklaraciju.35 Na sastanku studenata, iz mnogih gra-
dova i mesta Makedonije (Skoplja, Kumanova, Velesa, Bitolja, Kavadaraca,
Ülirida, Tetova i dr.), odi'žanom 28. avgusta 1936, bilo je odlučeno da se utvrdi
idejno-politički smer MANAPO-a, k oji je trebalo da se bori za nacionainu
slobodu i ravnopravnost Makedonije u okviru federativno uredene Jugosla­
vije, za uspostavljanje demokratskog političkog uređenja, za uvođenje poli-
tičkih sloboda, za promenu spoljne politike Jugoslavije (uspostavljanje dip-
lomatskih odnosa i sklapanje ugovora о prijateljstvu sa SSSR).Sü Pod ruko-
vodstvom komunista, studenti-aktivisti MANAPO-a su učestvovali u svim po-
iitičkim manifestacijama i akcijama KPJ, tokom 1936— 1938. godine. Oni su
bili važan faktor u sprovođenju linije Partije u Makedoniji, na političkom
okupljanju i aktiviranju makedonske napredne inteligencije na p.cuformi Na­
rodnog fronta.
Delatnost članova udruženja Vardar, kao i drugih studentskih udruženja
beogradskog univerziteta, bio je prim er i uzor za napredne studente na Filo-
zofslcom fakultetu u Skoplju. Izmedu ostalog о tome govori i dopis dekana
tog fakulteta ministru prosvete, od 1. aprila 1939, u kome se konstatuje da je
skopski Filozofski fakultet „samo m inijaturni ogranak Beogradskog univer­
ziteta'', i da zbog toga „n ije čudo da su naši studenti, mešajući se s beograd-
skim kolegama i pomalo podražavajuoi ih, nastavili sa sličnom praksom kod
nas.” 57
Zavičajna udruženja studenata iz drugih oblasti zemlje, sprovodila su,
(akoue, kulturni i politički rad na samom univerzitetu i u rodnim mestima.
Tokom 1936— 1937. godine, studenti iz Sandžaka, Kosova i Metohije, Crne
Gore i Srbije, podneli su zahteve za form iranje svojih zavičajnih udruženja
pod firm om kulturno-prosvetnih. Univerzitetski senat je odobrio samo udru-
ženje Stjepan M itrov Ljubiša, 5. juna 1936.58 On je odbio Pravila, a tim e je
onemogućio legalni rad studentskih udruženja D urm itor, Zlatar, Udruženja
žena Kosova i M etohije i Jovan S kerlić ,59 Medutim, to nije m oglo sprečiti de­
lovanje studenata u ilegalnim i polulegalnim udruženjima u svojim rodnim
mestima i njihovo okupljanje po regionalnom principu.
Pošto je molba studenata iz Sandžaka, potpisana od 77 studenata — R i­
fat Burdžević, Vu jo Rakočević, Vuksan Mrdak, Velibor L ju jić i d r ., о osni-
vanju udruženja Zlatar u februaru 1937. godine, bila odbijena, studenti iz
Sandžaka su se ilegalno sastajali u podrumu Pravnog fakulteta i raspravljali
о položaju u Sandžaku, spremali kulturno-zabavni program i si. U leto 1938.
godine, sandžački studenti su organizovali turneju i održali priredbe u Pljev-

64 Isto. Zapisnik 35 redovne sednice AO od 30. X 1939, s. 55.

65 Историја Македонског народа, Београд 1970, knj. Ш , 90.
56 Isto, 91.
AJ, 66—75—208. Dopis S. Pov. D. od 1. IV 1939.
58 IRPS, F. Studentski pokret, knj. V. ZapisniK sednice Univerzitetskog se-
nata od 10. X II 1935. do 18. V 1937. Zapisnik sednice od 5. V I 1936, s. 172.
se Isto. Zapisnik sednice Univerzitetskog senata od 5. II, 20. II, 2. IV 1937.
godine, s. 389, 410, 453; knj. V I Zapisnik sednica Univerzitetskog senata od 18. V
1937. do 27. X 1938, s. 215.

163
Ijima, Sjenici i Novom Pazaru.60 Pred parlamentarne izbore, decembra iste
godine, agitovali su za listu Uđružene opozicije. Početkom marta 1939. (ili
krajem aprila), na inicijativu Rifata Burdževića, Mišo Pavićević je napisao
tekst P is m a stu d en a ta S a n d ia k a s v o m e n a rod u , koji je nosio potpis P r a v o -
sla vn i i m u slim a n s k i s tu d e n ti iz S and iak a. U pismu (apelu) se osuduje unut-
rašnja i spoljna politika vlade i upućuje poziv narodima Sandžaka da pre-
kinu „sve političke, vjerske i druge razmirice i svađe” i ujedine se, radi od-
brane nezavisnosti zem lje. „U borbi za zajedničhe interese, za srećniju bu-
dućnost, združite se i ujedinite se- Ne dozvolite da vas vode i zavadaju oni
koji zbog svojih ličnih interesa podbadaju i produbljavaju vjerske razlike i
razmirice", kaže se u pismu.61 Napredni studenti zi Sandžaka prenosili su
revolucionarni polet, ideje bratstva svih naroda Jugoslavije u svoj rodni kraj
i odigrali veliku ulogu u širenju ideja KPJ među narodima Sandžaka.
Beogradski univerzitet je davao kadrove i za revolucionarni rad na Ko-
sovu. Studenti komunisti, rodom s Kosova — Radovan Vuković, Milutin Bo-
žović, Vidak Marković — bili su inicijatori i prvi organizatori partijskih će-
lija na Kosovu 1933— 1934. godine.62 Sredinom 30- tih godina, njihov uticaj na
Kosovu je sve veći, a aktivnost sve šira. Miladin Popović, Vidak Markovic,
Spasoje Đaković, Vasilije Smajević, Ibrahim Ljutović —- to su sve osnivači
partijskih i skojevskih organizacija na Kosovu i inicijatori stvaranja zavi-
čajnog udruženja K o s m e t, koje je delovalo polulegalno, je r njegova Pravila
nisu bila odobrena. Studenti su se sastajali, diskutovali о aktuelnim proble-
mima svog kraja i formulisali svoje stavove i zahteve. Jedan od prvih doku-
menata, koji svedoči о aktivnosti studenata sa Kosova, predstavlja letak N a -
Sim m u slim a n im a s tu d e n ts k e o m la d in e K o s o v a , M e t o h i je i M a k e d o n ije , koji
je objavljen povodom nasilja režima nad muslimanskim stanovništvom (u
studentskim lecima to stanovništvo naziva se arnautskim — N. J.). (Prema
ugovoru vlade Milana Stojadinovića s Turskom, iz Jugoslavije je, u pustare
Anadolije iseljeno oko m iiion Muslimana, pod izgovorom da priprem aju po-
bunu). Obraćajući se Albancima, studenti su pisali: „V olim o mi ovu našu dr-
žavu i svoju znojem i krvlju natopljenu zemlju. To je zem lja naših očeva, to
je naša zemlja. I niko nema pravo, da nas, mimo naŠe volje, tera iz ove drža-
ve i naše plodne zem lje u Tursku, u anadolske pustinje". Pozivajući narode
Kosova • M etohije da „u slozi sa svojim sugradanima, starosedeocima i na-
seljenicima” nastave života na svojoj zem lji, oni istovremeno pozivaju celo-
kupnu jugoslovensku progresivnu javnost da ih podrži i spreči zulume i te-
ror vlasti.®3
Posle anšlusa Austrije (mart 1938), udruženje K o s m e t je organizovalo ko-
lektivni odlazak studenata na Kosovo s programom, sastavljenim u duhu od-
brane protiv faSizma. Juna 1939. godine, studentska omladina Kosova i Me­
tohije izdala je letak antiratne i antifašističke sadržine. K o s o v o i M e t o h ija
p r v i j e pla n o s v a ja n ja ita lija n sk ih p o r o b ljiv a č a , — kaže se u letku. Studenti
su zahtevali da se prestane sa zločinima nad naseljenicima-Arnautima, da se
izvrši podela veleposedničke zem lje arnautskim seljacima i pozivali narode
Kosova i Metohije u zajedničku borbu protiv H itlerovih i Musolinijevih osva­
janja, za vladu narodne sloge, nezavisnu i slobodnu Jugoslaviju u kojoj ce
svi narodi biti ravnopravni.»* Letak je masovno rasturen u selima i grado­
vima na Kosovu, a potpisalo ga je 60 studenata.6® U udruženju K o s m e t, koje

60 N. J о v a n о V i c, R if at B u rd le vić T ršo, Beograd, 1973, 28.

81 Isto, 30.
62 A. X а д p и, Консолидација Комунистичке партије Југославије на Ко­
сову у периоду 1937—1941. године. Токови револуције, кн>. VI, Београд, 1971, 3.
63 ARP, Zb. BU, br. 769. Omladinske organizacije Srbije — kosmet/3.
81 ARP, Zb. BU, br. 770.
65 S. Đ. а к о V i ć, U d ru le n je K osm et и b o rb i za bratstvo i jedinstvo. Zbornik
40 godina, 1935—1941. (II deo), knj. IV, Beograd, 1960, s. 97.
164
je odigralo izvanredno važnu ulogu u marksističkom obrazovanju studenata
i razvijanju osećanja bratstva među narodima, izrasli su vodeći rukovodioci
revolucionarne borbe i ustanka — Miladin Popović, Stanko i Radislav Burić,
M ilija Banašević, Meto Barjaktari, Mićo Gilić i desetine drugih komunista,
čija su imena ušla u istoriju naroda Kosova i Jugoslavije. Studenti sa K o ­
sova su podržavali i sve akcije koje je organizovao i vodio Akcioni odbor
stručnih studentskih uđruženja i napredne snage na Univerzitetu. Tako je,
januara 1940, studentska i ostala omladina Kosova, uputila pismo Akcionom
odboru, u kome se solidarisala sa borbom beogradskih studenata za m ir i
slobodu, dok su se studenti iz Prištine u telegramu Akcionom odboru, od 2.
novembra 1940, zavetovali da će istrajati u borbi protiv svih pokušaja da se
ukine autonomija univerziteta i tim e uništi sloboda nauke.66

Veoma su aktivna bila i udruženja studenata Cmogoraca. Pored udruže-

nja Stjepan M itro v Ljubiša, crnogorski studenti, kojih je na Beogradskom
univerzitetu uvek bilo više od hiljadu, bili su organizovani po sreskim udru-
ženjima, koja su bila pokretač omladinskih akcija širom Crne Gore. Pored
zabrane udruženja D urm itor, nije bio dozvoljen rad ni udruženju Njegoš.
Medu inicijatorim a za pokretanje ovog udruženja, bili su komunisti — Mi­
hailo Radoman, M ojsije Stefanović, Vladim ir Popović, V eljk o Mićunović, Mi-
leva Vuković, Bajo Sekulid i drugi.67
Napredni crnogorski studenti su bili medu najaktivnijim u svim student-
skim, stručnim, ekonomskim i kulturno-prosvetnim udruženjima na Univerzi­
tetu. Mahom siromašni, bez sredstava za život, po dolasku na Univerzitet, ve-
ćinom su se odmah uključivali u studentski pokret, a često i vodili glavnu
reč u mnogim akcijama. N e bismo ovom prilikom nabrajali imena stotine
studenata iz Crne Gore, koji su postali rukovodioci omladine, organizatori
komunističkih i skojevskih akcija, ali smatramo za dužnost da navedemo
imena nekolicine od njih koja su postali poiam naprednog studentskog pokreta,
imena nekolicine od njih koja su postali pojam naprednog studentskog pokreta,
1934— 1937. godine, žarko Marinović i M irko Srzentić — poginuli u borbaraa
na studentskim barikadama; B ajo Sekulić, Đuro Strugar, Vukman Krušić,
Branko Mašanović, V eljk o Vlahović i dr. Aktivno učestvujući u radu svih
studentskih organa, u ilegalnom partijskom i skojevskom radu, većina nap­
rednih studenata iz Crne Gore je, preko zavičajnih udruženja, sprovodila raz-
novrsni rad na širenju marksističke ideologije, privlačenja studenata u orga­
nizacije Narodnih studenata i U jedinjene studentske omladine, u pokret
za autonomiju univerziteta, poboljšanje m aterijalnih uslova siromašnih
studenata, za demokratizaciju političkog života, amnestiju političkih zat-
vorenika, pomoć španskim dobrovoljcim a, protiv uvlačenja Jugoslavije
u ratno kolo i hitlerovsku koaliciju. U rodnim mestima (u Andrijevici,
Nikšiću, Baranima, na Cetinju, u Podgorici, Kolašinu i drugim gradovima),
beogradski studenti — Crnogorci form irali su svoj a studentska udruženja,
od kojih je većina bila ilegalna ili polulegalna. Zbog stalnih smetnji njihovog
rada od strane organa vlasti, crnogorski studenti su prešli na form iranje stu­
dentskih zadruga Sam opom oć. Jedna takva zadruga osnovana je u Podgorici,
u Beranima je rad zadruge bio onemogućen, a cetinjskim studentima Okružni
sud nije odobrio organizovanje zadruga.6« Uprkos zabranama i smetnji od st-

66 ARP, Zb. BU, br. AO/349, 416.

67 M. D a m j a n o v i ć , n.d, 284.
08 ARP, Zb. BU, br. 793.

165
rane policije studenti su tokom 1936— 1939. godine, održavali sastanke, konfe­
rencije i priredbe. Studentska zadruga u Podgorici razvila je široku aktivnost
na polju pružanja ekonomske pomooi siromašnim drugovima. U tom cilju
ona se obratila za pomoć i Crnogorskom Prosvetnom odboru u N jujorku ko­
me je poslala apel da šalje priloge.69 Studenti — Crnogorci su takode pri
svojim sreskim odborima form irali kom isije za proučavanje sela. Radom ud-
ruženja u Crnoj Gori rukovodilo je Udruženje cetinjskih studenata (formi-
rano 1939) koje je bilo polulegalno. Udruženje je slalo svoje predstavnike u
sva mesta pokrajine, koji su davali direktive za rad sreskim studentskim
udruženjima. Ono je, takođe, organizovalo sastanke na kojim a je prorađivana
marksistička literatura Anti-diring, Segalova Političk a ekonom ija, vodene dis-
kusije о situaciji u Španiji i u svetu uopšte, i о društveno-ekonomskim i po-
litičkim prilikama u zem lji, pre svega u Crnoj Gori. Cetinjski studenti su iz-
davali zidne novine u kojim a su objavljivane satirične i druge pesme, koze-
rije, kratke price i si. Udruženje je priređivalo i priredbe za gradanstvo.70
Polulegalna i legalna studentska udruženja, koja su postojala u skoro
svim srezovima Crne Gore, bila su deo revolucionarnog pokreta, i svojim
radom, popularisala politiku KPJ i izražavala težnje i interese celokupnog
crnogorskog naroda. Tako je na konferenciji studentskih predstavnika iz svih
srezova Crne Gore, održanoj 1938, usvojena rezolucija, u kojoj su zauzeti
stavovi о svim aktuelnim pitanjima položaja i života omladine. U rezoluciji
se zahteva puna sloboda delovanja sindikalnim organizacijama, ukidanje za­
brane rada Seljackog bratstva, dozvola za organizovanje studentskih udruže-
nja, slobodnog rada kulturnih i sportskih društava itd. Upućen je poziv omla-
ami za stvaranje Crnogorskog omiadinskog pokreta, kako bi se ujedinjena
lakše borila za svoja prava. „Pošto smo mi crnogorska omladina — deo crno­
gorskog naroda” , ističe se u rezoluciji, „svijesni smo da se naš položaj može
popraviti jedino ako se popravi i položaj našega naroda, zato ćemo mi i dalje
voctiti borbu za ostvarenje opravdanih zahtjeva crnogorskog naroda i za nje­
govo m jesto u zajednici svih naroda Jugoslavije, kojemu po prošlosti, sadaš-
njosti i budućnosti pripada.” 71
Iako su zbog teškog m aterijalnog položaja pretežno bili prinuđeni da
žive kod svojih kuća i tamo priprem aju ispite, crnogorski studenti su održa-
vali vezu sa svojim kolegama na univerzitetu, pratili njihove akcije i borbu
i pružali im podršku putem pisama, telegrama, zborova i sl. О tome svedoče
m nogobrojni prim eri od kojih ćemo navestd samo neke. M aja 1938. godine,
cetinjski i bokeljski studenti su poslali telegrame podrške borbi studenata
Beogradskog univerziteta za odbranu njegove autonomije.72 Telegram e podrš-
ke opštestudentskom zboru u Beogradu (zakazanom za početalc decembra
1939), poslali su studenti sreza beranskog, andrijevačkog, danilovgradskog,
nikšićkog i pljevaljskog. U njim a je izražavana solidarnost sa borbom stu­
denata za slobodu nauke, protiv rata, fašizma, autonomiju univerziteta i
sl.73 Tako su studenti nilcšićkog sreza, u telegramu Akcionom odboru od
13. decembra 1939, pisali: „Pridružujem o se borbi univerzitetske omladine za
očuvanje mira i neutralnosti naše zem lje i svima nastojanjima za slobodu

60 Na skupštini delegata svih srezova Crne Gore i dela Sandžaka bili su

prisutni od cetinjskog sreza: Branko Petrićević i Savo Popović, od podgoričkog:
Vasa Pavić i Pero M. Milačić, od nikšićkog: Veljko Zeković, od Beranskog: Sveto-
zar Veljić i Milin Pajković, od kolašinskog: Vukam Kruščić, Bjelopoljskog: Đuro
Bošković, šavničkog: Vojo Jauković, danilovgradskog: Boško Đuričković ARP, Zb.
BU, br. 792).
vu D. V u č i n i ć, Kako smo radili и Vdruzenju studenata Cetinja, Zbornik
40 godina, 1935—1941. (II deo). knj. 4, Beograd, 1960, 65—68.
‘1 ARP, Zb. BU, br. 793.
72 ARP, Zb. BU, AO/126, 128.
73 ARP, Zb. BU, AO/236, 239, 230, 231, 211, 213, 215, 205, 206.

166
i dem okratiju javnog života. Osuđujemo sve reakcionarne elemente i ratne
buškače. Solidarišemo se sa svim zahtjevim a postavljenim na Opštem stu-
denslcom zboru.” 74 I povodom opšteg studentskog zbora na Beogradskom uni­
verzitetu februara 1940, posvećenog komem oraciji povodom godišnjice pogi-
b ije Milica Srzentića, stigli su telegrami od studenata iz Pljevalja, podgorič-
kog, andrijevačkog, kolašinskog, beranskog, cetinjskog, danilovgradskog i nik-
šićkog sreza sa izrazima solidarnosti i podršlce.73 Podgorički studenti su, u
svom telegramu 22. januara, pisali: „U vjereni smo da će ovaj zbor biti snaž-
lia manifestacija naših želja i stremljenja, najrečitiji dokaz čvrstog jedinstva
i organizovanosti svega poštenog i naprednog studentstva, smotra snaga stu­
dentskog pokreta.” 76
Uključeni u pokret beogradskih studenata, crnogorski studenti su snaž-
no podržavali njihovu borbu protiv rata, a za odbranu mira i nezavisnosti
zemlje. I о tome svedoče njihovi telegrami, upućeni Akcionom odboru stu­
dentskih stručnih udruženja. U njim a izražavaju spremnost da brane svoju
zemlju, osuđuju ratna osvajanja fašističkih zemalja. Tako se povodom na-
pada fašističke Ita lije na Albaniju, aprila 1939. godine, crnogorska studentska
omiadina Beogradskog univerziteta, Zagrebačkog sveučilišta i fakulteta u
Sltoplju i Subotici, obratila apelom narodu Crne Gore, pozivajući ga na otpor
a za odbranu nezavisnosti Jugoslavije.77 Predstavnici udruženja Stjepan M it-
rov Ljubiša i udruženje studenata iz Pljevalja, učestvovali su kao delegati u
radu Kongresa studentskog udruženja Za svetski m ir i društvo naroda u
Beogradu, 9. aprila 1940. godine.78 Ovih nekoliko primera su dokaz čvrstih
i stalnih veza između Akcionog odbora i studentskih udruženja Beogradskog
univerziteta sa crnogorskim studentima i njihovim udruženjima, koja su
imaia značajnu ulogu u životu i borbi omladine u Crnoj Gori.
Studenti iz Srbije nisu (osim društva Jovan Skerlić, čiji je rad odobren
tek 1939) form irali svoja posebna udruženja na Univerzitetu. Studenti komu­
nisti i njihovi simpatizeri u zavičajnim mestima su pojedinačno i u grupama
bili organizatori i rukovodioci revolucionarnog rada među radničkom, se-
ljačkom i srednjoškolskom omladinom, organizatori sportskih i kulturnih
klubova i sekcija među radničkom omladinom, aktivni članovi radničko-kul-
turno umetničkih društava Abrašević, čitalačkih časova i političkih preda-
vanja među radnicima i zanatlijama, učesnici štrajkova i drugih akcija, a
često i osn.vači ćelija SKOJ-a i KPJ.
Oni pred javnošću, tolcom 1935— 1936, sve češće istupaju kao organizo-
vana snaga, što je naročito došlo do izražaja na zborovim a Udružene opozi-
cije u različitim mestima Srbije (Jagodina, Kragujevac, Kruševac i dr.). T o­
kom 1936— 1937. godine, studenti form iraju svoja udruženja u Užicu. čačlcu,
Kruševcu i drugim mestima. Tako je Udruženje studenata Užica i užičkog sre­
za odobreno 22. februara 1936. godine (delovalo još od 1933)79 Forme njegovog
rada su bile: priređivanje sastanka, izleta, koncerta, zabava, osnivanje društve-
ne knjižnice i čitaonice, javna predavanja u gradovima i selima. Da bi dobili
dozvolu za osnivanje Udruženja i um anjili podozrenje policije, studenti su
u jeravilima Udruženja (čl. 9) zapisali da se Udruženje neće baviti političkim

74 ARP, Zb. BU, AO/234.

75 ARP, Zb. BU, AO/315, 347, 349, 353, 356, 360, 362, 365, 366, 367.
70 Isto, AO/347.
77 Isto, Br. 794.
78 AJ, 66—75—208. Spisak delegata.
79 Narodni muzej Užice, f. Drinska banovina. Inv. br. 1937. Iz dopisa načel-
stva sreza užičkog St. Pov. br. 33. od 20. 9. 1937. Kraljevskoj banskoj upravi Drinske
banovine u Sarajevu. Osnivači su bili: Bogdan Filipović, Gradimir Nedeljković,
Dobrilo Petrović, Milivoje Kovačević, Petar Todorović, Mihailo Lukačević, Momčilo
M. Jelić, Miroslav Dragović i Ratomir Badnjarević. Isto, inv. br. 1906. Pravila Udru-
ženja studenata u Užicu.

167
radom, pa su za takav rad čak i kazne bile propisane.80 Ubrzo se pokazalo da
studenti ne poštuju svoj Pravilnik. О tome svedoči odluka kraljevske banske
uprave Drinske banovine, od 23. septembra 1937. godine, о raspuštanju Udru-
ženja pošto se njegovi članovi bave „političkim radom u samom društvu” .81
Međutim iako je Udruženje raspušteno, njegovi članovi nisu prekidali svoju
aktivnost. Oni aktivno politički rade u radničko-sportskom društvu Građan-
ski, koje je zbog marksističke propagande među omladinom takođe raspuš-
teno 1. jula 1939. godine,82 (N ajaktivniji su bili studenti D obrivoje Simić,
Milivoje-M iša Kovačević, Dobrilo Petrović, evidentirani kao komunisti.8» Po­
licija je budno pratila kretanje i rad studenata za vrem e ferija i о tom e
obaveštavala bansku upravu u Sarajevu.84
Udruženje studenata u čačku Uzajamnost, aktivno je radilo medu mla-
dim radnicima, u sindikatima,u Abraševiću. je organizovalo čitanje marksis-
tičke literature sa radnicima, zajedno s njim a učestvovalo u svim akcijama,
priredivalo priredbe za vreme ferija i sl. Mada je udruženje imalo samo jed-
nu malu sobicu, ono je komunistima studentima služilo, (prema sećanju ak-
tivnog člana tog udruženja M ilke Minić — tada Janković), kao legalno mesto
za okupljanje radi dogovora о radnim akcijama u selima, za priprem anje i
širenje literature, za okupljanje i pridobijanje politički neopredeljenih stu­
denata itd.86
čačansko udruženje je sprovodilo politički rad i u okolnim selima, rastu-
ralo literaturu, legalne i polulegalne materijale, lcoristilo pogodne trenutke
(skidanje šaše sa kukuruza) za razgovore sa seljacima, i za pevanje revoluci-
onam ih i drugih pesama.86 Ovaj rad čačanskih studenata svesrdno je poma-
gao komunista dr Dragiša Mišović. Decembra 1939, predstavnici čačanske om­
ladine, medu kojim a i 15 studenata, poslali su pozdravni telegram studentima
Beogradskog univerziteta povodom 14. decembarskih dogadaja u kome izra-
žavaju divljenje njihovoj herojskoj borbi.87
Udruženje kragujevačkih studenata, čiji su članovi za vrem e letnjeg ras-
pusta razvijali masovan agitacioni rad u gradu i okolnim selima, odigralo je
značajnu ulogu prilikom organizovanja i održavanja zbora Narodnog fron-
ta 25. V I I I 1935, u Kragujevcu. Udruženje je pored ostalog rada, priredivalo
zabave i igranke s programom koji je, prema oceni policije bio „čisto komu-
nistički” . Tako su na priredbi održanoj, 26. marta 1938, studenti u pojedinim
tačkama programa klicali dem okratiji, osudili fašističke države Nemačku i

80 Isto.
81 Isto, inv. br. 1838. Odluka Pov. D.Z. br. 4901/1937.
82 Isto, inv. br. 1896.
83 Isto, Inv. br. 1871. Iz dopisa načelstva sreza užičkog Banskoj upravi. Pov.
br. 356/39. od 12. IV 1939. Inv. br. 1872. Dopis načelstva užičkog Pov. br. 1065 od
4 X I 1938.
84 20. marta 1940. Sresko načelstvo šalje podatke о studentu medecine Mi-
ladinu Popoviću koji „uvek se viđa u društvu ovdašnjih komunista” . Student Dobri­
voje Petrović avgusta 1940, bio je uhapšen i sproveden u upravu grada Beograda
u vezi sa zaplenom komunističke literature i hapšenjem grupe komunista u Užicu.
12. maja 1941, u Užicu su bili uhapšeni studenti Miodrag Avramović, Dobrivoje
Petrović, Slobodan Penezić, Aleksandar Todorović, Milivoje Ječmenica i Gvozden
Jovanović sa grupom radnika, zbog manifestacije povodom potpisivanja ugovora о
trgovini sa SSSR. (Narodni muzej Užice, f. Drinska banovina, inv. br. 1904, 1916.
A. С т а н и м и р о в и ћ , Активност револуционарних снага Ужица у борби за
нормализацију односа Југославије СССР у периоду 1929— 1940 године. Ужички
зборник, бр. 1, Ужице, 1972, s. 173—175).
85 M i l k a M i n i ć , Naši domovi (Uspomene iz rada van Univerziteta) Zb.
tekstova Crveni Vniverzitet, Beograd, 1966, 284.
86 Isto, 285—287.
87 ARP, Zb. BU AO/274.

168
Italiju, pozdravljali se na komunistički način stisnutom pesnicom i sl.88 Pri­
redbe su korišćene za uspostavljanje tešnjih veza sa omladinom i narodom
i za sakupljanje sredstava za siromašne studente.89 Studenti iz Kragujevca
su poslali, početkom decembra 1939, telegram Univerzitetskom senatu isti-
čuči: „Mi, studenti slobodarske i ustaničke Šumadije, kao verni sinovi svoga
naroda, spremni smo da žrtvujem o i svoje živote u odbrani autonomije Uni­
verziteta slobode nauke i misli. Našu borbu za oČuvanje autonomije smat-
ramo sastavnim delom opštenarodne borbe za mir, slobodu i b o lji život i
svesni smo da u toj borbi sa nama stoji čitav naš narod.” 90
Udruženje studenata Kruševčana form iralo je još školske 1930— 1931.
godine,91 sa zadatkom pomaganja stručnog obrazovanja članova, razvijanja
kulturno-prosvetnog i naučnog rada na selu, osnivanja knjižice i čitaonice,
izdavanja lista i dr.92 Ono je postalo centar okupljanja studentske i srednjo-
školske omladine — aktivno je učestvovalo u političkim zbivanjima, prire-
đivalo priredbe u Kruševcu, Paraćinu i Trsteniku. Školske 1934/1935, Udru-
ženje je iinalo oko 40 članova, a u njegovoj upravi je bilo i komunista.9!t Udru-
ženje je održalo stalnu vezu sa M irkom Tomićem, Lolom Ribarom, Ratkom
M itrovićem , M ilošem Minićem i drugim ličnostima studentskog pokreta u
Beogradu, a bilo je u neposrednom kontaktu i sa partijskom i sindikalnom
organizacijom u Kruševcu. Tokom 1936— 1938, Udruženje je organizovalo niz
predavanja о političkoj situaciji u zem lji i svetu, španskom građanskom ra-
tu, učestvovalo u organizovanju zbora Narodnog fronta 24. maja 1936, itd.
Udruženje je 1939, osnovalo aktiv Skoja i postalo legalni punkt za uticaj i
rad KPJ među omladinom.94
Aktiv srpskih studenata Beogradskog univerziteta, izdao je 1937. proglas
Srpski studenti svom narodu, u kome je osuđena Stojadinoviđeva politika zbli-
žavanja s Italijom i hitlerovskom Nemačkom, i uvlačenja Jugoslavije u tabor
fašističkih zemalja. Upućen je poziv srpskom narodu na zajedničku borbu
protiv spoljnih neprijatelja, za slobodu i dem okratiju unutar Jugoslavije, za
„bratsko sporazumevanje i istinsku ravnopravnost” . Pozitivno je ocenjen tzv.
Narodni sporazum, kao put za rešavanje narodnopolitičkih pitanja i otkla-
njanja razmirice medu narodima. Proglas je potpisalo više od tri stotine
studenata iz svih gradova Srbije.95

88 AJ, F. 66—99—287. Ministarstvo vojske i momarice, Pov. Đ. OB br. 936,

od 14. IV 1938. Ministarstvu prosvete.
89 ARP, Zb. BU, stud. org. Srbije, AO/766.
90 Protest potpisali su 20 studenata, među kojima i Nemanja Marković, Rad­
mila Janić, Dušan Đurić, Branko Kozomorić, Mijalko Todorović, Ružica Anastasije-
vić, Vojin Jovanović, (ARP. ZB. BU, AO/247).
91 M. Д а м њ а н о в и ћ Л а њ а , Везе напредног студентског покрета и
радништва у Крушевцу (1929— 1941), Зборник Раднички покрет и НОВ у Круше-
вачком крају, Крушевац, 1972, s. 142.
92 IRPS, F. Studentski pokret, br. 186. Pravila udruženja studenata Kru-
ševčana.
03 Predsednik je bio Milan Damnjanović, najaktivniji su bili Mirko Vukiče-
vić—Kutepov, Vukosav Kačarević—Vule, Rista Nikolić Vidosav Obradović, Dobrila
Todorović—Caca, Slavko Vukojević, Miloš Ilić—Venae M. A a м њ а и о в и ћ Ла-
ња, п. п, 145).
94 Sire о tome: М. Д а м њ а н о в и ћ Л а њ е , п.п.
95 Medu njima Petar Ivković, Jelena Popović, Boško Karapandžić, Slobodan
Tuzlić, Branislav Marinković, Milica Sarić (svi iz Beograda); Milka Janković, Relja
Kovačević, Đorđe Obućina, Miloš Minić, Ratko Mitrović, Risto Knežević (iz čačka);
Marko Ristić, Ivan Petrović, Bogdan Milovanović (iz Požarevca); Petar Stambolić,
Mladen Jeremić, Milinko Kušić (iz Ivanjice); Marko Stanojević, Dobrivoje Simić,
Dobrila Petrović (iz Užica); Natalija Hadžić, Miloš Marinković, Dragoslav Petrović,
Nemanja Marković (iz Kragujevca); Zivorad Jovanović, Darinka Selenić, Ratomir
Popović, Blagoje Jovanović (iz Valjeva); Ljubomir Nešić iz Zaječara; Bogdan Ja-
kovljević, Vlada Aksentijević.

169
 Studentska udruženja i aktivi u Požarevcu, Nišu Leskovcu, Jagodini, Za-
ječaru, Šapcu, Kraljevu, Obrenovcu, takode su bili aktivni tokom 1936— 1940.
godine. Oni su slali telegrame saučešća, podrške i protesta Akcionom odboru
stručnih studentskih udruženja povodom različitih akcija i manifestacija, ko-
m em oracija i zborova na Beogradskom univerzitetu u kojim a su izražavali
svoju solidarnost sa borbom beogradskiff studenata.96 Tako se studentsko
udruženje u Šapcu, telegramom od 2. decembra 1939, solidarisalo sa akcijama
studenata u Beogradu,97 a Udruženje leskovačkih studenata, u pismu od 1.
decembra, Akcionom odboru, konstatovalo da borba studenata za odbranu
autonomije Univerziteta predstavlja sastavni deo borbe „za lepšu i srećniju
budućnost svih naroda Jugoslavije” . Udruženje je takođe podržalo borbu
za Slobodan povratak španskih dobrovoljaca, i za opštu amnestiju svih po-
litičkih osudenika.98 Januara 1940. godine, studenti i radnici Zaječara, u do-
pisu Akcionom odboru, podržali su studentski zbor, posvećen komem oraciji
M irku Lukoviću, Mirku Srzentiću, Bosi Milićević, Goluboviću i ostalim žrt-
vama 14. decembarslcih događaja, i osudili pokušaje razbijanja studentskog
jed in stva." Telegram povodom komem oracije Ž. Marinovid, koja je svake
godine održavana na Univerzitetu, uputili su Akcionom odboru aprila 1940.
i studenti Niša.100
Udruženje studenata Obrenovca (osnovano aprila 1939), organizovalo je
topao doček grupi od 80 studenata Beogradskog univerziteta, koja je sa kul-
turno-umetničkim programom obilazila gradove Srbije. Udruženje je, za vre­
me te posete, u gradu i okolini organizovalo zborove omladine za odbranu
zemlje. Ono je izvelo i nekoliko pozorišnih komada socijalno-političke sadr-
žine.101
Pod rukovodstvom komunista Beogradskog univerziteta zavičajna udru-
ženja se međusobno povezuju i u nizu slučajeva istupaju zajednički. О tome
svedoči sastanak predstavnika demokratskih studenata iz Slovenije, Crne
Gore, Makedonije, Vojvodine, Bosne i Hercegovine, održan decembra 1937.
Na sastanku je usvojena rezolucija, u kojoj su predstavnici studenata iz ovih
krajeva zauzeli stav da stoje „па stanovištu punog historijskog individualiteta
i prava na samostalan život naših naroda i pokrajina” , i pozdravili Narodni
sporazum od 8. oktobra 1937. Oni su zahtevali da Slovenija, Makedonija, Cr-
na Gora, Bosna i Hercegovina i Vojvodina budu posebne federativne jedinice
u budućoj, demokratski uredenoj Jugoslaviji.102
Sva zavičajna studentska udruženja pod rukovodstvom Akcionog odbora
stručnih udruženja Beogradskog univerziteta i Kulturnog odbora, u kojim a
su neki od njih imali svoje predstavnike i kojim a su se obraćali u slučaju
potrebe, predstavliala su jaku potporu za delatnost KPJ i Skoja na Univerzi­
tetu i van njega. Ona nisu bila izolirana u radu, kontalctirala su, dogovarala
su se о zajedničkim akcijama. Politički rad tih uđruženja, usmeravao je
Centralni odbor narodnih studenata — marksista, k o ji je delovao legalno po
direktivama KPJ. Predsednik tog odbora bio je Puniša Perović. Preko pok-

»« ARP, Zb. BU, AO/25, 171, 243, 216, 275, 282, 298, 305, 326.
97 Telegram potpisali su predsednik udruženja Velimir M. Tufegdžić i se­
kretar B. Marković. (ARP, Zb. BU, AO/216).
98 Pismo su potpisali predsednik udruženja Rad. B. Milić i sekretar Risto
I. Antunović. (ARP, Zb. BU, AO/210).
99 ARP, Zb. BU, AO/326.
™ ARP, Zb. BU, AO/387.
101 Ž. Jo v a n о v i e , Narodni heroj Vlada Aksentijević, Beograd, 1974,
80—81.
Aksentijević, Raša Mićić (iz Obrenovca) i mnogi drugi, IRPS, F. Studentski
pokret, br. 200b.
192 AJ, F. MUP, fas. 20.

170
rajinskih udruženja Centralni odbor je organizovao i usmeravao politički
rad studenata kako na Univerzitetu, tako i širom Jugoslavije. Kao prim er
takve aktivnosti mogu se pomenuti akcije za slanje studenata na bojišta Re-
publikanske Španije, prikupljanje pomoći jugoslovenskim borcima u logori-
ma u Francuskoj, itd. U periodu 1936— 1939, ta akcija se proširila na Srbiju,
Vojvodinu, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru. Na Beogradskom univerzitetu
su bili odredeni pojedini studenti za sprovodenje te akcije, kao na primer:
za Makedoniju — Strašo Pindžur i Blažo Orlandić, za Kosovo — Milan Vu-
ković, ćedo M ijović i Spasoje Džaković, za Sandžak — R ifat Burdžević.
Reakcionarne snage na univerzitetu, u dosluhu sa policijom , pokušavale
su da onemoguće delatnost narodnih studenata i zavičajnih udruženja. Po­
red zabrane rada Vardara i neodobravanja osnivanja mnogih zavičajnih stu­
dentskih udruženja, organi vlasti su preduzimali i represivne mere, a sve to u
cilju sprečavanja političkog organizovanja studenata.
Jednim od najvecih napada policije, uperenog protiv delatnosti komu-
liista i naprednih studenata, koji se odrazio i na političko delovanje zavičaj-
nih studentskih udruženja, bilo je hapsenje vise od šezdeset studenata Beog-
radskog univerziteta, maja 1938. Uhapšene studente policija je podvrgla fizič-
kim torturama u podrumima Glavnjače. Ovo hapsenje usiedilo je posle pret-
resa u Vojvodanskoj akademskoj trpezi, 12. maja.103 Državni tužilac je optu-
žio studente Pavla Papa, Slobodana Bajića, Ljubom ira Cvetkovića, Branka
Mašanovića, Milinka Kušića, Rifata Burdževića i njihove drugove što su ,,po
grupama bili organizovani u komunističkoj pa rtiji” i form irali pokrajinske
studentske odbore za Vojvodinu, Dalmaciju, Južnu Srbiju, Makedoniju, Crnu
Goru, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, kao i Centralni politički odbor koji je
„radio po direktivama i instrukcijama K PJ” . Studenti su, takode, optuženi
da su rasturali marksističko-propagandni m aterijal komunističke sadržine,
čije se skladište nalazilo na Tehničkom fakultetu,104 kao i za održavanje sasta-
naka i prepisivanje i rasturanje sledećih komunističkih spisa: О postanku,
razvitku i ulozi Narodnog fronta, F ron t mlade generacije, Referat druga J. V.
Slaljina na V I I I vanrednom kongresu Sovjeta о p rojek tu Ustava SSSR, letka
Za m ir, nezavisnost i slobodu i dr.105 Na osnovu iskaza nekih uhapšenih stu­
denata. u Optužnici su izneti podaci о članovima pokrajinskih odbora i orga-
nizatorima pokrajinskih zavičajnih udruženja: za Vojvodinu — Pavle Pap,
Slobodan Bajić, Pap — K arijo Valezija, Branislav Šljivić, Marinko Dukić,
Marko Stojanović, V ojislav Midić; za Dalmaciju — V eljk o Marković, Zdenka
Šegvić, Žetina Sokol, Herman Liter, Bando Mekišić; za Makedoniju — Ljubo-
m ir Cvetković; za Crnu Goru — Branko Mašanović, Puniša Perović i Radovan
Bešić; za Bosnu i Hercegovinu — M iro Popara; za Srbiju — Milenko Kušić; za
Sandžak R ifat Burdžević. Pored iznošenja činjenica о sadržaju sastanaka u V o j­
vodanskoj akademskoj trpezi i u prostorijam a Pravnog fakulteta, a posebnim
sastancima studenata iz pojedinih krajeva zem lje, na kojim a je prorađivana li­
terature političkog sadržaja, dogovaralo se о akcijama, diskutovalo se о poli-
tičkoj situaciji. Optužnica okrivljuje uhapšene studente za rasturanje marksi-
stičke i komunističke literature i vršenje propagande „sa kojom se ide na to, da
u našoj državi treba promeniti politički i socijalni poredak nasiljem i te-
rorom ” .106 N a osnovu ovakve optužbe (ona iznosi 37 kucanih strana), Državni

145 IRPS, F. Studentski pokret, br. 162. Iz letka Ujedinjene studentske omla­
dine Kako policija muči studente, br. 516, Letak Studentskog odbora za odbranu
Univerziteta od 23. V 1938. Svoj poštenoj javnosti, svim prijateljima slobode i kul-
ture, svim prosvetnim, kulturnim i staleškim organizacijama.
104 ARP, F. Državni sud za zaštitu država (u daljem tekstu DSZD), 16/1938.
Optužnica.
105 Isto.
106 Isto.

171
sud za zaštitu države je izrekao presudu kojom je Pavle Pap osuđen na 15
godina robije, Slobodan B ajić na 5, Milenko Kušić, Petar Plavkič i Vasa Rok-
njić na po jednu godinu robije, Milorad Arsenov na godinu dana strogog zat-
vora.107 Većina studenata, medu njim a i R ifat Burdžeković, tadašnji sekre­
tar Univerzitetskog komiteta KPJ, bila je oslobođena optužbe.
Hapšenje i držanje studenata u zloglasnoj Glavnjači, izazvalo je revolt
celokupne napredne javnosti, a pre svega studenata. Već 19. maja, Akcioni
odbor je održao opšti zbor studenata Beogradskog univerziteta (prisustvo-
valo preko 3.000 studenata), na kome je prihvaćena rezolucija protiv grubog
kršenja autonomije Univerziteta (upad policije na Tehnički fakultet) i hap-
šenja studenata, a u znak protesta je objavljen trodnevni štrajk.108 Akcioni
od bor i Odbor za odbranu autonomije Univerziteta, izdali su veliki broj le-
taka, u kojim a su iznosili pravo stanje stvari, zahtevali izvođenje uhapšenih
studenata na sud, opovrgavali komunikeje policije objavljivane u Политици i
sl.109 Mada je policija nastojala da proces predstavi kao komunistički, sa
ciljem da se izvrši pritisak na organizaciju Narodnih studenata, Optužnica
i držanje uhapšenih na sudu su pokazali da su zavičajna studentska udruže-
nja deo širokog antifašističkog i narodnofrontovslcog pokreta, da su razvi-
ja la široku i mnogostranu delatnost, baveći se ne samo kulturno-prosvetnim
i ekonomskim pitanjima, nego pre svega političkim radom. Ona su olcupljala
studente iz svih pokrajina zem lje i radila na ostvarenju politike ujedinjenja
i aktivizacije svih naprednih studentskih snaga. Delovanje zavičajnih stu­
dentskih udruženja u jednom frontu sa drugim organizacijama progresivnih
studenata, bio je dokaz velikog sam opregom og rada Komunističke partije
Jugoslavije medu omladinom, prevazilaženja sektaštva i uskih form i poli-
tičkog rada, pretvaranja Beogradskog univerziteta u čvrstu i pouzdanu bazu
P artije za rad u narodu. Zato nije slučajno da je režim sa strahom pratio tu
delatnost, pokušavao da je onemogući i prikaže kao antidržavnu i rušilačku.
Medutim i pored svih represivnih mera protiv pokreta naprednih studenata,
policija u tome nije imala uspeha. О tome svedoče i neki njeni sačuveni
akti. Tako se u jednom izveštaju Upravi grada Beograda, od 4. novembra
1940. о stanju komunističke akcije i propagande na Beogradskom univerzi-
tetu, konstatuje da su studenti komunisti, koji istupaju pod firm om Ujedi-
njene studentske omladine sa parolom protiv rata i fašizma, za slobodu, m ir
i napredak svih naroda Jugoslavije, protiv nenarodne i kapitalističke vlade,
za vlast radnika i seljaka i vojni savez sa Sovjetskim Savezom, „brojno, naj-
jača i najbolje organizovana politiöka grupa na Beogradskom univerzitetu";
da pod vidom rešenja studentskih stručnih, socijalnih, kulturnih i ekonom-
skih pitanja i borbe za autonomiju Univerziteta „u svojim rukama ili pod
svojim neposrednim uticajem drže sva stručna, kulturna, ekonomska i spor-
tska studentska udruženja” ; da je u te organizacije, koje su pod uticajem
komunista, učlanjeno više od polovine redovnih studenata, tj. preko 6.000 i
da su se sve mere policije pokazale nedovoljne i neefikasne. Zato je Uprava
grada Beograda predlagala i tražila da se pod njenu kontrolu stave studentska

107 Isto.
los IRPS, F. Studentski pokret, br. 175. Letak Ujedinjene studentske omladme
Omladini! Svoj postenoj i rodoljubivoj javnosti!. U fondu DSZD nedostaje presu-
da, usled čega iznosimo podatke po letku.
109 Studentima i svoj rodoljubivoj javnosti, Svoj postenoj javnosti, svim prt-
jateljima slobode i kulture. . . , Lai, podmetanje i provokacija-sredstva borbe beo-
gradske policije protiv Univerziteta, Šta je sa pohapsenim studentima?, Uoöi stu-
dentskog procesa pred driavnim sudom, Omladini! Svoj postenoj i rodoljubivoj
javnosti!. (ARP, Zb. BU, AO/515, 516, 517, 706, 707, .708.)

172
udruženja i organizacije, odnosno da se u tom pravcu promene postojeće ured-
be о univerzitetima i studentskim udruženjima.110

☆
Na osnovu izloženog, a to je samo jedan deo raznovrsne aktivnosti za-
vičajnih studentskih udruženja, može se zaključiti da su ona od kulturno-pro-
svetnih i potpornih udruženja, kakva su uglavnom bila prilikom osnivanja,
u godinama uoči I I svetskog rata, izrasla u legalna, polulegalna i ilegalna
uporišta KPJ, predstavljala transmisiju Partije u širenju njenog uticaja me-
đu omladinom i u narodu, i značajan faktor u naporima za stvaranje uje-
dinjenog fronta studentske i ostale omladine na Beogradskom univerzitetu i
van njega. Zavičajna udruženja su predstavljala sastavni deo širokog revo-
lucionarno-demokratskog pokreta u zem lji, koji se pod rukovodstvom KPJ
borio za nacionalnu nezavisnost i demokratizaciju zem lje, protiv njene faši-
zacije i pretvaranja u člana osovinskog Trojn og pakta, za bratstvo i ravno­
pravnost svih naroda i narodnosti Jugoslavije.
Svojom celokupnom delatnošću, a pre svega na terenu, u svojim rodnimi
krajevima, gde su predstavljali centre okupljanja napredne omladine i ši-
renja marksističke ideologije, politike i programom KPJ u širokim slojevim a
naroda, a pre svega medu omladinom i kao takva dala značajan doprinos
razvoju revolucionarno-demokratskog pokreta u Jugoslaviji uoči II svetskog
rata, a zatim i u NOR-u i socijalističkoj revoluciji-zavičajna studentska udru-
ženja zaslužuju da se još svestranije izuče i obrade.

110 AJ, 66—75—208. Ovaj izveštaj, Ministarstvo unutrašnjih poslova je poslalo»

Ministarstvu prosvete 14. X I 1940. godine, a Ministar prosvete 19. X I 1940. godine,.
prosledio ga je predsedniku Ministarskog saveta, tražeći odobrenje na izmenu i
dopunu Opšte uredbe Univerziteta od 11. X II 1931. godine.

173.
 D r M iro lju b Vasić

O M LAD INA BEOGRADA I PITAN JE ODBRANE ZEMLJE 1938— 1939 G O D INE

U vreme napada fašističkih država na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine,

revolucionarno-demokratski pokret u Jugoslaviji, a time i napredni omladin-
ski pokret u Beogradu, predvoden KPJ, imao je već bogatu tradiciju i isltus-
tvo u borbi protiv pojačane fašističke opasnosti, koja je u periodu 1938— 1941.
otvoreno ugrožavala slobodu i nezavisnost Jugoslavije.
U ovom periodu je agresivna politika fašističkih država, dovela svet na
ivicu rata, a zatim i izazvala I I svetski rat. Japan je 1937, počeo osvajački rat
u Kini. Nemačka je, marta 1938, izvršila anšlus (nasilno pripajanje) Austrije.
Vlade Velilte B ritanije i Francuske su svojom kolebljivom i popustljivom
politikom — sporazumom sa Hitlerom septembra 1938. u Minhenu, žrtvova-
le nezavisnost čehoslovačke, koju je Nemačka u proleće 1939. okupirala. Pri-
sjedinjenjem Austrije, Nemačka je izašla na granice Jugoslavije, čime je po-
čela još neposrednije ugrožavati njen opstanak. Okupacijom Albanije od stra­
ne Italije, aprila 1939, još više je porasla neposredna opasnost i od fašističke
Italije.
Rastući i agresivni fašizam, koji je tako doveo čovečanstvo na ivicu no-
vog svetskog rata i čije je izbijanje postalo pitanje dana, mogao se, kako u
medunarodnim razmerama, tako i u pojedinim zemljama, zaustaviti jedino
objedinjavanjem svih progresivnih i rodoljubivih snaga, od komunista do
demokratskih elemenata okupljenih u raznim gradanskim partijama, u je ­
dan svenarodni demokratski pokret.
U takvim uslovima pred mladom generacijom Jugoslavije, čija je bu-
dućnost bila ugrožena, direktno se postavljalo pitanje odbrane nacionalne
nezavisnosti ugrožene od fašizma, koji se ispoljavao kao nosilac rata, kao
agresorska sila, koja je otvoreno pretila porobljenjem ne samo malih nego
i velikih naroda i zemalja.
Već godinama dinamičan i revolucionaran omladinski pokret u Beogra­
du, postaje tada izraz beogradskog, a može se reći i jugoslovenskog, napred­
nog mnenja, organizator mnogobrojnih političkih manifestacija i jedan od
inicijatora okupljanja celokupne omladine i stvaranja njenog jedinstva u ci-
lju odbrane ugrožene nezavisnosti zemlje.
U našem saopštenju biće reči о merama i akcijama omladine Beograda,
a pre svega studenata, tokom 1938— 1939. (do izbijanja I I svetskog rata), za
odbranu nezavisnosti Jugoslavije od fašističke agresije, a tim e i njenim prip-
remama za sudbonosne dogadaje k o ji su dolazili.

174
 ☆
Sredinom tridesetih godina, na svetslcu pozornicu stupaju fašističke drža-
ve Nemačka i Italija, koje zajedno sa ekspanzionisticki orijentisanim Japa-
nom obrazuju savez (sile osovine) da bi što lakše ostvarili svoje osvajačke
planove. One su se otvoreno pripremale za agresiju, tako da je fašizam pos-
tao osnovni neprijatelj mira, dem okratije i slobode, a borba protiv njega
nametala se kao jedina alternativa, kao međunarođna nužnost. Svet se tako
našao u opasnosti od fašizma i im perijalističke ekspanzije osovine Berlin-
-Rim-Tokio. I narodi Jugoslavije bili su izloženi sve većem pritisku nacistid-
ke ekspanzije. Oni su ga sve više osecali u direktnim pretnjim a uperenim
protiv njihove nezavisnosti.
U takvim međunarodnim prilikama, form irano je (u prolede 193S), novo
rukovodstvo KPJ, s Titom na celu, koje je odmah pristupilo rešavanju krup-
nih zadataka koji su stajali pred Partijom i radničkom klasom. KPJ je ubrza-
no počela da lconsoliduje svoje redove i proširuje svoju masovnu bazu, zah-
valjujudi politici širokog okupljanja narodnih masa jia platform i nezavisno­
sti, nacionalnog samoopredeljenja, ravnopravnosti i rešavanja konkretnih eko-
nomskih i socijalnih problema radnih masa.
Ovakav rad Partije počeo se vidno odražavati i na antifašističku i revo-
lucionarnu borbu narodnih masa, a time i na omladinski pokret u celini. U
istoriji Skoja i omladinskog pokreta, to su bili odsudni dani. Pored aktivnosti
KPJ na svim poljim a društvenog i ekonomskog života zem lje i preteca opas-
nost od fašističke agresije i očigledna nemoć buržoaskih vrhova u zem lji da
nađu izlaz iz spleta unutrašnjih suprotnosti, doprineli su da su se radne
mase pocele sve više orijentisati ulevo, što je stvaralo uslove za jacanje revo-
lucionarnog pokreta.
Međunarodna i unutrašnja situacija u zem lji, nedvosmisleno je uticala
da je u svesti vecine omladine počelo sve vise preovladavati saznanje, da
je ujedinjenje svih omladinslcih snaga, bez obzira na političku, nacionalnu,
versku i drugu pripadnost, za njih jedina alternativa i da samo ujedinjena
omladina može voditi uspešnu borbu za rešavanje svojih ekonomskih, soci­
jalnih i drugih problema. Zato je ideja jedinstva neumitno počela krčiti sebi
put u svesti omladinskih masa, koje su, do sada, bile razjedinjene ili pod
uticajem raznih gradanskih partija, borioca za vlast.
Maksimalno koristeci postojede objektivne uslove, KPJ je postavila pred
Savez komunistidke omladine Jugoslavije, koji je bio u procesu svoje reor-
ganizacije i regeneracije, zadatak stvaranja širokog antifašističkog omladin­
skog pokreta. Sprovodeci ovaj zadatak Partije, Skoj je poveo borbu za vas-
pitanje omladine u antifašistidkom i demokratskom duhu i kroz raznovrsne
politicke, ekonomske i druge akcije, poceo postepeno, uglavnom odozdo,
ostvarivati širok i jedinstven antifašistički omladinski pokret i postajati
njegovo revolucionarno i rukovodece jezgro.
U stvaranju tog širokog antifašistidkog omladinskog pokreta u Jugosla­
viji, znacajnu ulogu je odigrala omladina Beograda, a pre svega napredni
studenti Beogradskog univerziteta, koji su, predvodeni komunistima, u svo­
jo j borbi koristili sve postojede legalne, polulegalne i ilegalne mogucnosti i
form e rada — i to ne samo u cilju okupljanja i organizovanja studentske
omladine, nego i za budenje svesti kod građana i za povezivanje studentske
i ostale radne omladine na širokom planu. Zato su aktivnost i borba napred-
nih studenata Beogradskog univerziteta, kako na samom univerzitetu i Beog­
radu, tako i van njih, bili sastavni deo opšte narodne borbe za b o lji život, za
slobodu i prava čoveka, i kao takva potvrda shvatanja da narodna inteligen-
cija m ora pre svega služiti interesima radnog naroda. Zato možemo reci da
je studentski pokret ideološki i svojim neposrednim akcijama izražavao tež-

175
nje i interese ne samo studenata i omladine, već i celog radnog naroda. On
je, po rečima J. B. Tita, „takoreci davao impuls i karakter čitavoj borbi
omladine Jugoslavije” .1
To je naročito đošlo do izražaja tokom 1938— 1939, kada je naglo po-
rasla opasnost po slobodu i nezavisnost Jugoslavije. Borba za odbranu zem­
lje i spas nacionalne nezavisnosti postaju u to vreme akcione parole ne samo
KPJ i SKOJ-a, već i svih revolucionarnih, demokratskih i patriotskih snaga.
U tim danima omladinski pokret u Beogradu postiže veliku masovnost i
postaje jedan od značajnih političkih faktora u zem lji, na koga je i režim bio
prisiljen ozbiljno da računa.
Anslušom Austrije od strane Nemačke, 13. marta 1938, Nemačka je pos-
tala severni sused Jugoslavije i na taj način neposredno počela ugrožavati
njen opstanak. Dosledan svojoj politici oslanjanja na fašističku Nemačku i
Italiju, predsednik jugoslovenske vlade, Milan Stojadinović, iako svestan da
je pomenuti događaj izazvao ozbiljnu zabrinutost demokratske javnosti, odo-
brio je i opravdao (15. marta) nasilno prisajedinjenje Austrije Trećem Rajhu,
ocenjujući da je bolje „da na granici imamo Nem ce nego Habzburgovce", i
da je anšlus dobar i za unutrašnje prilike u zem lji, je r će H rvati pred opas-
nošću uvideti potrebu unutrašnje konsolidacije i sloge2, gubeći iz vida činje-
nicu da se opravdane težnje hrvatskog naroda za pravilnim rešenjem naci­
onalnog pitanja ne mogu suzbiti pritiskom, i da dolazak fašista na granicu
Jugoslavije odgovara jedino onim snagama u zem lji, a pre svega u Hrvatskoj,
koje su se zalagale za razbijanje Jugoslavije. Nasuprot ovakvom stavu vlade,
narodi Jugoslavije su, novonastalom situacijom, bili ozbiljno zabrinuti.
Zastupajući prave interese i težnje naroda, KPJ, iako ilegalna i progonje-
na, odlučno se suprotstavljala reakcionarnoj i profašističkoj unutrašnjoj i
spoljnjoj politici režima i dosledno iznosila svoje stavove po svim značajnim
unutrašnjim i međunarodnim zbivanjim a i problemima. Tako je i ovom
prilikom na vest о aneksiji Austrije od strane Nemačke, koju je jugosloven-
ska vlada javno odobrila, Centralni kom itet KPJ izdao, marta 1938, proglas
u kome je upozorio na ozbiljnu opasnost koja od Nemačke preti narodima
Jugoslavije. H it le r o v e tru p e s u na gra n ici J u g o s la v ije kaže se u proglasu.
„H itlerizam nije ,prijatelj i dobri sused’, već zakleti neprijatelj slobode i
nezavisnosti naroda Ju goslavije. . . H itlerov i Musolinijev fašizam znači rat.
Sloboda i nezavisnost naroda Jugoslavije, pa i sam opstanak. Jugoslavije ugro-
ženi su: Proglasom su pozvani narodi Jugoslavije: „Svi, kojim a je draga sloboda
i demokratija, svi oni koji vole svoju zem lju i svoj narod, svi rodoljubivi gra-
đani koji nedete da robujete fašističkim osvajačima: svi na okup.” 3
Posle anšlusa, KPJ razvija široku političku akciju objašnjavajući narodu
da je to prvi korak u H itlerovoj osvajačkoj politici prema Balkanu. U mo-
bilizaciji omladine i naroda za odbranu nezavisnosti zem lje, posebno mesto
pripada omladini Beograda, a pre svega studentima.
Povodom anšlusa, studenti Beogradskog univerziteta su održali veliki
zbor, 17. marta 19j 8. (prisustvovalo oko 3000 studenata) i odlučno osudili
aneksiju Austrije i vladinu spoljnu politiku, solidarisali se sa Francuskom i

1 IV конгрес Скоја, Београд, 1949, 135.

1 Aprilski rat 1941, Zbornik dokum enata knj. 1, Beograd, 1969, 17—20 (u
daljem tekstu: Aprilski rat 1941); Karakterističan je, takođe, njegov stav, iznet
tom prilikom, po pitanju potrebe da Nemačka dobije, osvoji nove kolonije (stare
je izgubila Versajskim mirom): „Pogrešilo se što su se Nemačkoj ukrale njezine
kolonije, što je kao da se meni ukrade moj sat iz džepa” (isto).
* Arhiv za radnički pokret (u daljem tekstu: ARP) fond CK KPJ br. 1/1938,
proglas Za mir, nezavisnost i slobodu. N a rod i Jugoslavije! N a okup protiv fašistič-
kih osvajača.

176
Cehoslovačkom a omladini ovih zem alja uputili pozdravne telegrame.4 Kao
pravi predstavnici narodne inteligencije, oni su i na mitingu, održanom 24.
marta (prisustvovalo oko 2000 studenata), otvoreno i odlučno manifestovali
svoje nezadovoljstvo razvojein međunarodnih odnosa i držanjem jugosloven­
ske vlade, ponovo ukazali na jačanje i ekspanziju fašizma i pozvali studente
i omladinu na „sabijanje svojih redova” .5 Samo dva dana kasnije, 26. marta,
M irovni odbor beogradskih studenata i Udruženja nekadašnjih đaka u Fran-
cuskoj, organizovali su veliku akademiju posvećenu Francuskoj, dem okratiji
i miru, sa čije su tribine о opasnosti po m ir i slobodu od strane fašizma,
pored predstavnika studenata (Miloš Minić), govorili i predstavnici kulturnog
života Beograda (P je r Križanić, dr Živko Pavlović i dr.).6
Uznemirena talasom nezadovoljstva u zem lji zbog anšlusa, vlada M. Sto-
jadinovića je nastojala da ga uguši, a pravo raspoloženje naroda prikrije. Zato
je, pored mera preduzetih sredinom marta,7 30. marta, preko svog Central­
nog presbiroa, izdala naredenje, „da se ne sme objaviti nikakva vest ni našeg
ni stranog izvora о Nem ačkoj nepovoljnog karaktera, ili koja bi se čak kao
iluzija mogla u tom smislu protumačiti” , da se mora sprečiti objavljivanje
svake vesti о studentskira i drugim manifestacijama, zborovima, protestima
itd.8
I dok je tako jugoslovenska vlada pokušavala da pred svojom i medu-
narodnom javnošću prikrije pravo raspoloženje jugoslovenskih naroda, be-
ogradski studenti su nastojali da akciono, a dobrim delom i ideološko jedin-
stvo, ostvareno u zajedničkim akcijam a i radu kroz više godina, kranišu i
form alnim organizacionim ujedinjenjem. Pregovori, koje su vodili napredrii
studenti, na čelu sa komunistima, sa drugim progresivnim i demokratskim
studentskim organizacijama i grupama na univerzitetu, bili su krunisani po-
četkom 1938. (verovatno februara), kada je na kongresu ujedinjenja političkih
studentskih grupa form irana Ujedinjena studentska omladina (USO) sa jas-
nim i određenim političkim programom: borba za mir, a protiv rata i fa-
šizma, borba protiv unutrašnje reakcije i spremanje celokupne mlade gene­
racije za odbranu zem lje.9
Zadovoljan držanjem jugoslovenske vlade prema anšlusu, H itler je 3.
aprila, u govoru održanom u Gracu, izjavio: „Ju goslavia i Madarska po p i­
tanju prisajedinjenja Austrije zauzele su isti stav koji ima Italija. Srećni smo
što ovde imamo granice koje nas lišavaju brige da ih vojnički štitim o” .10 Pre-
nebregavajući raspoloženje svoga naroda, njegov strah od izlaska Nemačke
na granicu Jugoslavije i opasnost koja je sa te strane pretila nezavisnosti
zem lje, M. Stojadinović je svojom novom izjavom, od m aja 1938, licemernp
rekao: „Anšlus Austrije Nem ačkoj bio je u Jugoslaviji prim ljen sa punim
razumevanjem za istorijsku potrebu koja se tim e ispunila. . . . M i se radu-

4 Archiv Ministerstva zahraničnich veči, Praha, zbirka Izveštaji poslanika iz

Beograda, Izveštaj poslanstva čehoslovačke Republike iz eBograda, br. 306 öd
21. I l l 1938.
5 ARP, MF, 72/294/43/, Akt Ministarstva unutrašnjih poslova pov. br. 15312
od 2. IV 1938 — Ministarstvu prosvete.
« Student, 8. IV 1938, 2.
7 Još 12. I l l 1938, što znači neposredno uoči Anšlusa, Centralni presbiro izdao
je naređenje štampi da ne „može donositi nikakvih nezgodnih komentara о doga-
đajima u Austriji” već samo ono što „pišu njemačke a i druge strane novine, uko-
liko nema u tome uvreda za Njemačku i g. I-Iitlera”, a 17. marta, preko uprava
policije, tražio da državni tužioci ne puste u novine vesti о protestima studenata
u Beogradu i Ljubljani i vesti о hapšenjima u Koruškoj. ( Aprilski rat 1941, 26, 28).
8 Aprilski rat 1941, 26—27,
'M . D a m j a n o v i ć , N apredni pok ret studenata B eogradskog univerziteta,
knj. II, od 1929. do 1941. Beograd, 1974, 313—321.
10 Kao пар. 8, str. 32.

177
jem o što smo tako postali susedi velikog nemačkog n a r o d a ...” ; 11 tim e je
izazvao novo ogorčenje narodnih masa i još jednom potvrdio profašističku
orijentaciju svoje vlade.
Odgovor na ovakav stav jugoslovenske vlade, dali su beogradski studenti
preko letka upućenog S voj rod olju b ivo j javnosti. Svim kulturnim , demokrat-
skim i narodnim snagama. Za razliku od predsednika vlade, k oji je izrazio
radost što je Jugoslavia postala sused H itlerovoj Nem ačkoj, USO je, pored
osude vlade, upozorila narodne mase: „H itler je na granici! Naša je zem lja u
najvećoj opasnosti, radi se о sudbini i nezavisnosti sviju nas.” Obraćajući
se celokupnoj demokratskoj javnosti studenti su pisali: „M i, omladina, pozi-
vam o te u ovom trenutku da digneš svoj glas. Neka se okupe svi iskreni ro-
doljubi, sve organizacije, grupe i pojedinci, kojim a leži na srcu budućnost
zem lje, naroda i o m la d in e ... U akciju! U borbu!” 12
Svojim akcijama protiv anšlusa, omladina Beograda je pokazala visok
patriotizam, političku svest i spremnost da sledi put i politiku KPJ.
Posle neometanog nasilnog prisajedinjenja Austrije, nemačka ekspanzi-
onistička politika okrenuta je prema čehoslovačkoj. Ponovo je bio ugrožen
opstanak jedne suverene i demokratske države — čehoslovačke Republike, a
tim e i m ir u svetu i bezbednost svih malih država i naroda. Zastupajući na­
rodne interese, KPJ je osudila pretenzije fašističke Nemačke i pozvala na-
rode Jugoslavije na odbranu nezavisnosti čehoslovačke.13
Napredna omladina Beograda, a pre svega studentska, i ovog puta prva
se odazvala pozivu Partije i pristupila organizovanju raznovrsnih akcija po-
drške čehoslovačkom narodu, kroz koje su istovremeno vršene priprem e za
odbranu zemlje. Beogradski studenti, početkom m aja 1938, održavaju skup-
štinu (prisustvovalo 3500 studenata), na kojoj izražavaju sim patije i soli-
darnost sa čehoslovačkim narodom i svoju spremnost da pruže pomoć Če-
hoslovačkoj. Oni sa skupštine upućuju pismo čehoslovačkoj omladini, u ko­
me konstatuju da je budućnost Jugoslavije tesno povezana sa sudbinom Će-
hoslovačke, a da njena odbrana predstavlja pitanje rata ili mira, životno
pitanje svih malih naroda.14
Da bi akciji za odbranu čehoslovačke dali legalne i šire razmere i otvo-
rili javnu tribinu, na kojoj će se diskutovati о međunarodnim odnosima i
prilikam a u svetu, Studentsko pravničko društvo je zakazalo za 25. maj Prav-
ničko veče a Studentski m irovni odbor, za 26. maj Akadem iju posvećenu Če-
hoslovačkoj. Priprem ajući ove skupove, beogradski studenti su obavestili
javnost i objavili da je pristup Slobodan.15 Međutim, ministar unutrašnjih
poslova, A. Korošec, ocenjujući da će to biti m anifestacije političke sadržine
uperene protiv rada kraljevske vlade, tražio je, 24. maja, od ministra prosve­
te da zabrani održavanje ovih skupova, što je ovo iMnistarstvo, 25. maja 1938.
i učinilo.1«
Pošto je opasnost od napada Nemačke na čehoslovačku rasla iz dana u
dan, a raspoloženje demokratskog javnog mnenja bilo na strani čehoslovač-
kog naroda, vlasti su održavanje za branjene akademije ipak odobrile. Tako
je u velikoj dvorani Beogradskog univerziteta, 7. juna 1938, u prisustvu pre­
ko 3000 ljudi, pretežno omladine, pod parolom Vernost za vernost održana
svečana akademija posvećena odbrani čehoslovačke i mira. Sa tribine aka-

11 Bitten Pressbiroa od 30. V 1938.

12 Istorijski arhiv Beograda (IAB) br. 1395-D-37.
13 Преглед историје Савеза комуниста Југославије, Беград, 1963. 276.
14 „1551”, akademsko glasilo za univerzna in javna vrprašanja, Ljubljana, 7,
13. V 1938, 5.
16 ARP, MF, 72/294/76—77/ Akt Ministarstva unutrašnjih poslova pov. br.
27.261 od 24. V 1938 — Ministarstvu prosvete.
ls ARP, MF 72/294/78/, Akt Ministarstva prosvete pov. br. 53 od 25. V 1938
— Ministarstvu unutrašnjih poslova.
178
đem ije, prisutne su pozdravili i govorili predstavnik Univerziteta, dr J. Đor-
đević, izaslanik Sokola, dr M. Gradojevid, predsednik Udruženja dobrovolja-
ca, p. pukovnik Lujo Lovrid, publicista N. Bartulovid i predstavnik stude­
nata, Ivo Ribar.
Prema pisanju V. Dedijera u M la d o s ti najuzbudljiviji trenutak na aka-
dem iji je bio, kada je govorio slepi ratnik L. Lovrić. On je pozdravio omla-
dinu kao vojsku mira i izrazio veru da de omladina braniti granice i svoj
narod od neprijatelja čovečanstva. „čin ilo nam se” , piše Dedijer, „da se na-
lazimo na bojnom polju, među bodljikavim žicama, izrovanim šandevima.
čin ilo nam se da se odatle podigao jedan od jedanaest m iliona mrtvih, svet­
skog rata, čin ilo nam se da se podigla savest napedenog čovečanstva da još
jednom optuži.” 1?
U ime beogradske omladine, slepom ratniku odgovorio je Lola Ribar. On
je naglasio odanost omladine miru, njenu ljubav prema narodu, želju i sprem-
nost da brani domovinu i narod i izrazio radost svoje generacije što se u
odbrani nezavisnosti i slobode nalazi zajedno „sa generacijom ognja” , sa
onima koji znaju šta je borba za odbranu naroda. Govoredi о opasnosti koja
preti čehoslovačkoj, Ribar je izjavio da odbrana čehoslovadke predstavlja
odbranu nezavisnosti Jugoslavije i da „čehoslovačka Republika, sloboda i
m ir imaju kod nas arm ije prijatelja. Ovde u ovoj sali, oni ved imaju prvi
bataljon dobrovoljaca.” 18
Posle ove akademije SKOJ pod parolom V e r n o s t za v e r n o s t, organizuje
širom zem lje m anifestacije moraine i politidke podrške cehoslovadkom na­
rodu, zahteva od vlade da štiti nezavisnost Čehoslovadke i izražava sprem-
nost omladine da se sa oružjem suprotstavi fašistidkoj agresiji. KPJ i Skoj,
takode, daju inicijativu za upis dobrovoljaca za odbranu Čehoslovadke — ka­
da se za kratko vreme samo u Beogradu prijavilo nekoliko hiljada omladinaca.
Beogradska omladina je, kao i ostala demokratska javnost, u odbrani
Čehoslovadke videla i odbranu svoje zem lje. Zato USO, septembra 1938, u
letku B r a n im o č e h o s lo v a č k u — b r a n im o našu n eza visn ost, upozorava da je
dosta b ilo popuštanja pred nemačkim fašizmom i konstatuje, m ir u svetu,
naša bududnost, mogu biti spašeni odludnim jedinstvenim otporom naroda
sviju zemalja, samo odbranom nezavisnosti Čehoslovadke Republike’’.19 Istog
meseca, Omladinski m irovni odbor u Beogradu izdaje proglas u kome upo­
zorava omladinu i javnost: č e h o s lo v a č k a j e danas и op a sn o sti, a sa n jo m i
m ir, k u ltu ra i n a p red a k č ita v o g č o v e č a n s tv a i s u d b in a nas m la d ih celog
s v e ta .20 M irovni odbor je predložio omladinskim organizacijama i celokup-
noj omladini da razviju široku agitaciju popularisanja čehoslovačke; organi-
zuju akademije, priredbe i druge manifestacije, na kojim a de narod izraziti
svoje simpatije prema Ćehoslovadkoj i spremnost da se suprotstavi agresoru;
da pokrenu prikupljanje potpisa građana i slanje pozdravnih pisama i te-
legrama cehoslovadkom poslanstvu u Beogradu; pristupe pripremama za odr-
žavanje akademija posvedenih 20-godišnjici Čehoslovadke Republike, itd.21 On
je septembra 1938, pokrenuo i akciju sakupljanja potpisa solidarnosti sa
Cehoslovadkom i izdao tekst izjave, koju je posle potpisivanja građana tre­
balo upucivati predsedniku Čehoslovadke E. Benešu.22
Ovakvu aktivnost beogradske omladine, a pre svega studenata, nerado
je gledala policija, pa je 21. septembra 1938, skrenula pažnju Ministarstvu
prosvete da su „Studenti Beogradskog univerziteta poveli živu akciju i agi-

17 Mladost, 2—3, jul-avgust 1938, 24— 25.

18 I v о I. R i b a r , Clanci i govori, Beograd, 1953, 93.
IAB, br. 1393-D-I-38.
20 ARP, MF 72/294/122/.
21 Isto.
22 ARP, MF 72/294/123/.

179
taciju kako usmenu, tako i pismenu, da u narodu stvore raspoloženje za
odbranu čehoslovačke za slučaj rata.” 23 Medutim, i pored raznovrsnih akci­
ja u zem lji na liniji odbrane nacionalne nezavisnosti i zaustavljanja fašistič-
ke ekspanzije, jugoslovenska vlada je krijući od sveta pravo raspoloženje
svoga naroda,24 nastavljala svoju profašističku politiku i na taj način davala
svoj doprinos stvaranju atmosfere i uslova da bez otpora ubrzo bude žrtvo-
vana nezavisnost čehoslovačke Republike.
Uprkos zabrinutosti i protesta demokratskog javnog mnenja, ne samo u
Jugoslaviji, vec i u celoj Evropi i zahteva da se odlučnom akcijom zaustave
agresivne aspiracije fašističke Nemačke — ako se želi sprečiti novi svetski
rat, vlade Engleske i Francuske su potpisivanjem Minhenskog sporazuma.25
septembra 1938, žrtvovale čehoslovačku i na taj način, i ne želeći, otvorile
vrata drugот svetskom ratu.
Potpisivanje Minhenskog sporazuma, pojačalo je uznemirenost i zabri-
nutost narodnih masa u Evropi, a posebno u Jugoslaviji. Zato je CK KPJ,
oktobra 1938, proglasom ponovo pozvao narode Jugoslavije na odbranu ugro-
žene nezavisnosti.26 Pored ovog proglasa u m obilizaciji naroda i celokupne
napredne i rodoljubive omladine za odbranu nezavisnosti zem lje, veliku ulo-
gu odigrala je aktivnost beogradske omladine, a pre svega njeni proglasi,
leci i članci.
Tako je, već istog meseca, Ujedinjena studentska omladina izdala i ras-
turila letak, kojim je pozvala celokupnu omladinu na jedinstvo, pred opas-
nošću nacističke najezde osudila vladu M. Stojadinovića za protivnarodni rad
i založila se za form iranje narodne vlade.27 Istovremeno je sekretar CK Skoja,
Lola Ribar u uvodniku M ladosti (mesečna revija za omladinska pitanja i
sport, a u stvari iegalni časopis ilegalnog Skoja), Budim o spremni, novembra
1938, pozivao „ostvarim o pravo jedinstvo naroda, puno jedinstvo om ladine” ,
osudio izbegavanje odgovornosti, dezertiranje i trule pogodbe, je r to nije u
tradiciji jugoslovenskih naroda i put za rešavanje problema. On je, takode,
upozorio neprijatelje slobode i nezavisnosti Jugoslavije: „M i ni od čega za
što je vekovima krvarilä öva zemJja, ne možemo odustati. Neka znaju svi,
ovde još živi duh Čegra i Orašca, još je živa spremnost i žilava upornost raje
koja je znala da se bori, još je u srcima naše omladine budna ćud hajduka”
— i poručio omladini Jugoslavije: „Gore glavu mladi! Mi smo sinovi naroda
k oji se pet vekova nije predavao, koji se pet vekova borio za nezavisnost i
slobodu. Budimo spremni, da u tome duhu, za njih i mi sve damo.” 28
U istom broju Mladosi objavljeni su, takođe, članci Lole Ribara Jedin­
stvo inlade generacije и odbrani nacionalne nezavisnosti i sekretara Potpor-
nog udruženja studenata Beogradskog univerziteta Miloša Minića Studenti
и s lu ib i odbrane zemlje. Ribar u svome članku, koji predstavlja široku plat-

г’ ARP, MF 72/294/120— 121/.

84 Politiku Stojadinovićeve vlade prema Nemačkoj i Italiji, u ovom periodu,
najbolje karakteriše instrukcija njenog Presbiroa štampi od 22. IX 1938. u kojoj
se kaže da: „Ne sme pisati ništa protiv Neinačke i Italije i kritikovati njihovu
sadašnju politiku.” (Aprilski rat 1941, 60).
25 U Minhenu je, 29. i 30. IX 1938, održan četvorni sastanak izmedu Hitlera,
Musolinija, Čembrlena i Daladea na kome je odlučeno da čehoslovačka vlada u
rokü od 10 dana evakuiše i preda Nemcima Sudetsku oblast. To je bio početak
okupacije čehoslovačke od strane Nemačke, koja će konačno biti izvršena
marta 1939.
26 Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske (A-IHRPH), —
ZB-XVIII-L-7/99, proglas GK KPJ Protiv hitlerovske invazije i njenih pomagaöa и
zemlji. Za slobodu, nezavisnost i mir.
27 Arhiv Instituta za radnički pokret Srbije (A-IRPS), Studentski pokret, fase.
2, 171/1938, letak Mladom pokolenju ove zemlje, Svim prijateljima slobode i mira.
“ I v o I. R i b a r , n.d., 174— 175.

180
form u za okupljanje najširih slojeva omladine — bez obzira na ideološke i
druge razlike, radi odbrane od sila reakcije rata i fašizma — konstatuje da
je jedinstvo mlade generacije u odbrani nacionalne nezavisnosti „potreba
države i naroda, a ne samo om ladine” ,2® dok M. Minić, pored osvrta na bor­
bu srpskog naroda u prvom svetskom ratu i njegovih uzroka i posledica,
upozorava da su se na jugoslovenskim granicama desile promene i ispolja-
vaju znaci k o ji podsećaju na početak prvog svetskog rata. On je izrazio sprem-
nost studenata da sa istom hrabrošću „kao i oni od pre dvadeset godina stave
sve svoje snage, pa i svoje mlade živote u odbranu nezavisnosti svoje današ-
nje države — Jugoslavije".30
Na liniji budenja slobodarskog i borbenog duha u narodu, a protiv kapi-
tulantskog duha koji je širila reakcionarna i defetistička buržoazija, studenti
su novembra 1938, pristupili organizovanju komemorativne akademije posve-
ćene palim studentima u ratovima 1912— 1918. Tim povodom, O dbor univer­
ziteta i studentskih udruzenja za kom em oraciju palim studentima и ratovim a
1912— 1928, izdao je proglas u kome se, pored odavanja pošte studentima i
svxma onima k oji su dali svoje živote za nezavisnost i slobodu svog naroda,
pozivaju studenti i studentkinje da ožive uspomene na svoje drugove iz
1912— 1918. godine, ostvare najšire jedinstvo i pokažu da su kao i za prošle
generacije i za njih „interesi zem lje i naroda prvi i najviši zakon” .31 Svečana
akademija, posvećena palim studentima Beogradskog univerziteta u ratovima
1912— 1918, održana 19. novembra 1938, protekla je u znaku oživljavanja us-
pomena na mlade patriote i heroje iz prvog svetskog rata i isticanja da ni-
kakve žrtve nisu velike ako se brani čast, sloboda, dostojanstvo i budućnost
zem lje.32
Ova akademija je pokazala ljubav i poštovanje studenata prema žrtvama
i borcim a iz prollosti za obranu slobode i nezavisnosti zem lje, njihovu dos-
lednost u borbi za prava i interese omladine, naroda i zem lje i sposobnost da
shvate zahteve trenutka i izraze svoje raspoloženje i stav u konkretnim akci-
jama. Ona je istovremeno bila još jedan korak na putu okupljanja omladine
i m obilizacije svih demokratskih snaga pred opasnostima koje su pretile.
Studenti, u saradnji sa ostalom omladinom, pristupaju, takođe, tokom
novembra organizovanju proslave dana ujedinjenja. Akcioni odbor u tom
cilju ovlašćuje Odbor za priredbe,33 da u okviru proslave 20- godišnjice pos-
tojanja Jugoslavije može samostalno preduzimati sve potrebne mere da bi
ova akcija što b olje uspela. Povodom ove proslave, na inicijativu USO, upućen
je proglas H rvatskoj omladini, potpisan od: Omladine Demokratske stranke,
Omladine Narodne radikalne stranke, Omladine Samostalne demokratske st­
ranke, Omladine Zem ljoradničke stranke, Radikalne omladine i Ujedinjene
studentske omladine, u kome predstavnici srpske omladine ukazuju da je
zahvaljujući politici izdaje i prijateljstva po svaku cenu sa spoljnom reakci-
jom dovedena u pitanje „budućnost vašeg i našeg naroda, budućnost nas
omladine. U opasnosti je hrvatsko, srpstvo, nezavisnost, sloboda, blagostanje
i kultura, sloboda Jugoslavije.” Predstavnici srpske omladine, svesni opas­
nosti i značaja trenutka, založili su se za ravnopravnost hrvatskog naroda,

29 Isto, 161—164.
80 Mladost, 4, novembar 1938.
31 Fotokopija proglasa iz privatne zbirke dr Sergija Dimitrijevića iz Beogra­
da, proglas Svoj rodoljuboj javnosti.
32 Bilten jugoslovenskog antimarksističkog komiteta, 22, od 25. X I 1938, 8;
Политика je 20. X I 1938. donela članak Beogradska univerzitetska omladina poziva
na okup svu našu omladinu u kome je ovu akademiju ocenila kao „veličanstvenu
manifestaciju naših studenata”.
33 ARP, f. Studentski pokret, Akcioni odbor, br. Ш ; ovaj Odbor bio je
sastavljen od sledećih studenata: Voja Nikolić, Vukosava Gavrilović, Bogdan Pešić,
Đura Ninčić, Milovan Matić i Miloš Minić.

181
 je r sve dok „hrvatski narod ne ostvari svoju slobodu, noside i srpski narod
svoje teške okove” i upozorili da srpski narod i omladina nemaju ništa
zajedničko „sa vašim i našim tlačiteljim a . . . Za bolju budućnost nas omladi­
ne, za bratsku slogu Hrvata i Srba, za ravnopravnost i slobodu svih” , kaže se
na kraju proglasa, ,,mi vam draga hrvatska braćo, pružamo ruku. M i hoćemo
bratski sporazum, slobodu i slogu naših naroda, mi nećemo tuđinski jaram.” 34
Proslava 1. decembra — dana ujedinjenja 1938, u Beogradu, bila je zah-
valjujući aktivnosti KPJ, Skoja i studenata, svečanija nego ikada ranije i
protekla je u znaku jedinstva omladine i manifestacija za odbranu zemlje.
Beogradskim ulicama u dugačkoj povorci, svesni ozbiljnosti položaja i opas-
nosti koja preti zem lji i miru u svetu, zajednički su manifestovali i klicali
studenti, radnička i srednjoškolska omladina, Sokoli i članovi drugih patriot-
skih i kulturnih organizacija: „Branićemo otadžbinu", „H oćem o m ir u časti
i dostojanstvu” i sl. Na svečanoj akademiji, održanoj u dvorani Sokola, na
kojoj se klicalo jedinstvu omladine, govorio je i predstavnik studenata. Po­
red isticanja potrebe jedinstva celokupne demokratske omladine on je u ime
novih generacija srpske inteligencije naglasio istorijsku činjenicu da srpski
narod svojim oslobodenjem nije hteo ničije porobljavanje i da on želi spo­
razum sa hrvatskim i slovenačkim narodom i njihovu punu ravnopravnost.35
Značaj ovih i drugih akcija beogradske omladine, tokom 1938, pre svega
je u njihovoj povezanosti sa odgajanjem najširih slojeva naroda i omladine
u duhu vernosti prema svome narodu i njihove spremnosti da brane zamlju.
Nasuprot kapitulanstvu vladajuće buržoazije, KPJ je odlučno i dosledno
nastavljala svoju borbu protiv fašističke opasnosti, a za odbranu nezavisnosti
zem lje. Tako je CK KPJ u svojoj R ezoluciji, od decembra 1938, ponovo uka-
zao na opasnost koja preti narodima Jugoslavije, kako od spoljnih neprijatelja,
tako i od protivnarodne spoljne i unutrašnje politike vlade i kao jedan od
najvažnijih zadataka svojim organizacijama postavio „polcrenuti i organizo-
vati sve narode Jugoslavije u borbu za odbranu nedeljivosti i nezavisnosti
zem lje protiv nemačkih i talijanskih fašističkih agresora i njihovih poma-
gača” .36
N a platform i okupljanja svih demokratskih snaga radi odbrane od pred-
stojede opasnosti, koju je istakla KPJ, nastavili su i usmeravali svoju aktiv-
nost, početkom 1939, i studenti Beogradskog univerziteta. Pored podrške
i učestvovanja u svim akcijama koje je organizovala KPJ, oni su nastojali
da razrade i konkretizuju platformu za stvaranje širokog antifašističkog om-
ladinskog pokreta i da je učine pristupačnom i jasnom najširim omladinskim
masama.
U tom cilju, februara 1939, u M ladosti je objavljen članak Lole Ribara
— Na putu jedinstva, u kome je data marksistička analiza puteva i form i za
ostvarenje jedinstvenog omladinskog pokreta. U istom broju objavljen je
i uvodnik Lole Ribara U novoj godini omladina hoće novog, mladog, napred-
nog, u kome je data ocena 1938. godine i formulisani zadaci omladine u 1939.
Polazeći od konstatacije da je borba za slobodu i budućnost naroda Jugosla­
vije, a tim e i njegove mlade generacije, jedna i nedeljiva, Ribar je kao naj-
važniji zadatak omladine u 1939. istakao: „Sjedinjavati! Uvek sjedinjavati!
Ostvariti jedinstvo omladine srpske, ostvariti njen bratski savez sa omladi­
nom Hrvatske i Slovenije, sa mladim naraštajem cele Jugoslavije! Znati uvek
naći mogućnosti rada i akcije, prevazići sve slabosti, boriti se protiv duha
popustljivosti i kapitulacije! To je u 1939. put mladih.” 37

34 ARP, z. Omladinski pokret, kut. 16, br. 26.

35 Mladost, 5, februar 1939, 32.
38 ARP, f. CK KPJ, br. 7631/HI 4-1/1938/.
37 Mladost, 5, februar 1939; Da bi upoznala omladinu sa borbom omladine
drugih zemalja za odbranu nacionalne nezavisnosti, redakcija Mladosti je počela

182
 Podržavajući borbu KPJ za form iranje vlade nacionalne odbrane, koja
će se oslanjati na radničku klasu i na sve udružene demokratske i patriotske
snage, beogradski studenti su, povodom pada vlade M. Stojadinovica i for-
miranja vlade D. Cvetkovica, februara 1939, odmah reagovali letkom Za slo­
bodu, dem okratiju i narodni sporazum! Za odbranu drm vne nezavisnosti, u
kome su upozorili da „obezbedenje punog spokojstva u zem lji i mira na gra-
nicama može da bude delo samo vlade Narodnog sporazuma” , a ne vlade
D. Cvetkovica, i pozvali studente, omladinu i narod u borbu: ,,za vladu na­
rodnog poverenja, za slobodu i demokratiju, za iskrenu bratsku slogu i na-
cionalnu ravnopravnost, za slobodu, demokratsku i nezavisnu Jugoslaviju na­
rodnog sporazuma.’’38
Politika popuštanja fašističkoj agresiji, politika koju su vodile Engleska
i Francuska i koja je dovela do sporazuma u Minhenu, nije prema odekivanju
tih vlada dovela do zaustavljanja nemačke ekspanzije. Nemačke trupe su,
bez objave rata, upale 15. marta 1939, u Češku i Moravsku i zauzele Prag.39
Napad na čehoslovačku je bio povod da se istoga dana (15. I l l ) , u Beog­
radu organizuju demonstracije, čije su učesnici pretežno bili studenti i omla-
dina. Iako prožete patriotskim osecanjima i na liniji odbrane zemlje, demon­
stracije su naišle na žestok otpor režima: „Na dan 15. marta t.g. uveče” , ka-
že se u izveštaju Glavnog generalštaba, od 23. I l l 1939, Ministru vojske i
mornarice, „univerzitetska omladina sa ostalom omladinom i ostalim rodo-
ljubivim gradanstvom Beograda, manifestovala je svoju gotovost za odbranu
državnih granica Jugoslavije, smatrajudi da su one kao i đržavna nezavisnost
ugrožene više nego ikada ranije.” Iz izveštaja, dalje, saznajemo da je povorka
od nekoliko hiljada manifestanata sa državnim zastavama, izražavajući svoja
patriotska osedanja poklicima, „Živela Jugoslavija” , „Živela naša vojska", „Bra-
nićemo granice” , „Branićem o m ir” , bila na Terazijam a (pred Dvorom) iznena-
da napadnuta od žandarmerije i policijskih agenata i da se taj napad pret-
vorio „u besomučno batinjanje omladine i gradana od strane policijskih or­
gana.” Policija je tom prilikom povredila veci broj omladinaca i građana, po-
cepala državnu zastavu i pohapsila više manifestanata. Iznoseći svoj stav
prema ovom dogadaju, Glavni generalštab je skrenuo pažnju ministru vojske
„da bi pametnian i racionalnim kultivisanjem patriotskih osedanja mogli
znatno uticati na razvijanje nacionalne svesti dirigovane u duhu opštih držav-
nih interesa” .40
Povodom brutalnog napada policije na manifestante za odbranu zemlje,
Odbor za pravnu zaštitu studenata, uputio je pismo načelniku Glavnog ge-
neralštaba, u kome je pored opisa pomenute akcije izneo stav da je policija
svojim nasiljem i hapšenjima povredila „najplem enitija osedanja rodoljuba
i spremnosti studentske omladine Beogradskog univerziteta da manifestuje sa
svojim narodom gotovost za odbranu svoje zemlje, slobode i nezavisnosti” .
Odbor je izrazio nadu da će načelnik Generalštaba, kao predstavnik „nase
vojske u čije redove i m i spadamo” , osuditi takav postupak policijskih or­
gana, pogotovu što on vodi „ka slabljenju odbrambenih snaga naše države” .41
Okupacija čehoslovačke od strane Nemačke, bila je povod da CK KPJ
izda nov proglas (mart 1939), u kome je ukazao na karakter i opasnost tre-
nutka: „N arodi Jugoslavije, tragedija čehoslovačkih naroda nas poziva da

objavljivati članke iz života i borbe kineske omladine protiv japanskih zavojevača,

pokazujući na njihovom primeru da nikakve žrtve nisu velike ako se brani slo­
boda zemlje i naroda.
38 ARP, z. Omladinski pokret, kut. 17, USO br. 9.
39 Ove oblasti su stavljene pod Protektorat Nemačke. Slovačka je progla-
sila „nezavisnost”, a fašistička Madarska je zauzela Karpatsku Ukrajinu. Tako
raskomadana prva čehoslovačka Republika (1918— 1939), prestala je da postoji.
40 Aprilski rat 1941, 161—163.
41 Isto; vid.: M. D a m j а n о v i d, n. d. 332.
183
budemo budni pred opasnošću koja nam preti! N jem ački i talijanski impe-
rijalisti već spremaju svoj daljnji pohod na istok i jug, njihovi apetiti su to-
liko veći ukoliko nailaze na m anji otpor. Na redu su ostale male države —
na Balkanu i istočnoj Evropi. N a redu je Jugoslavija.” Centralni komitet se
posebno obratio mladoj generaciji rečima: „Omladino! T i koja si uvek stajala
u prvim redovima borbe za kulturu, mir, napredak i prava svog naroda, tre­
ba da staviš u ovim odsudnim časovima sve soje snage u službu odbrane
mladog pokolenja, mira, slobode i prava svog naroda.” 42
Omladini i narodima Jugoslavije obratila se, istog meseca, proglasom i
Ujedinjena studentska omladina Beogradskog univerziteta, u kome je podigla
glas u odbranu češkog naroda, a „protiv'zversk og terora hitlerovskih bandi"
i istakla vernostn „svojoj borbi za slobodu i nezavisnost malih naroda” . Ona
je osudila vlade Engleske i Francuske, koje su žrtvovale slobodu čehoslovač-
kog naroda, i konstatovala: „Ponosni svojom dosadašnjom borbom za pravu
i istinsku demokratiju, za m ir i slobodu svih bez razlike, svih naroda, ulazimo
u borbu koju širom zem lje organizuju naši narodi, u borbu za mir, u borbu
za hieb i slobodu, u borbu protiv im perijalističkog rata i ratnog terora.” 43
K rajem marta, USO je izdala i rasturala, u Beogradu i unutrašnjosti zem­
lje, nov proglas u kome je upozoravala: „Bratske Ćehoslovačke Republike ne­
ma vise! . . . Put za istok 'prirodni put’ nemačkog im perijalizm a, izlaz na Sre-
dozemno more, sve to ide našom zemljom. Na redu smo m i!” , i pozvala sve
„studente, sve omladinske organizacije i njihovu omladinu, svu poštenu i
patriotsku javnost, Sokole, ratnike, invalide, čitav narod, da kao jedan čovek
švi zajedno ustanemo u odbranu države” .44
Pojačana aktivnost beogradskih studenata na platform i okupljanja svih
omladinskih snaga radi odbrane zem lje zahtevala je bolje, brže i efikasnije
ihform isanje studenata, omladine i celokupne javnosti о merama i akcijama
koje organizuju i vode studenti. Zato je Studentski m irovni odbor počeo,
21. marta 1939, izdavati svoj Bilten, sa zadatkom „da obaveštava studentstvo
u što je mogućem većem broju о akcijama omladine kako kod nas u zem-
ljam a Jugoslavije, tako i о akcijama omladine drugih zemalja, о njihovim
haporima na frontu borbe za m ir” .45
Po ugledu na Nemačku, a koristeći stanje u međunarodnim odnosima.
i fašistička Italija je, napadom na Albaniju, 7. aprila 1939, krenula u reali-
zaciju svoje osvajačke politike.46 Jugoslovenska vlada, kao i u slučaju anšlusa
i Minhena, držala se pom irljivo više vodeći računa da se svojim držanjem
ne zameri Hitleru i Musoliniju, nego о bezbednosti i suverenitetu svoje države
i naroda.47

42 ARP, CK KPJ, br. 1/1939, proglas Narođi Jugoslavije! Radnici! Seljaci!

— Gradani!
43 IAB br. 345/D-I4, proglas Protiv osvajackog rata i ratnog terora.
44 ARP, z. Omladinski pokret, kut. 16, br. 29, proglas Za nezavisnost i slo­
bodu Jugoslavije! Omladino! Građani! Rodoljubi!
45 Bilten Studentskog mirovnog odbora, 1, 21. I I I 1939, 1.
48 7. IV 1939. italijanske trupe od preko 150.000 vojnika iskrcale su se u Alba-
niju. Otpor Albanaca bio je slab, a kralj Zogu je pobegao iz zemlje. Posle 6 dana
Italijani su okupirali Albaniju i 16. IV proglasili personalnu uniju između Italije
i Albanije.
47 Политика je 12. IV 1939. objavila izjavu Musolinija da će držanje Jugo­
slavije u albanskim događajima doprineti „sve tešnjim vezama prijateljstva između
Italije i Jugoslavije” ; dok je nemački poslanik u Beogradu, fon Heren, posle raz-
govora sa jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem, (13. IV),
ц telegramu svojoj vladi pohvalio „Lojalno držanje Jugoslavije prema događajima
u Albaniji", koje je, po njegovim rečima, naišlo na puno „priznanje kako u Ber-
linu, tako i u Rimu” (Aprilski rat 1941, 173— 174).

184
 Na ovu novu ekskalaciju rata i dolazak fašističkih trupa na Balkan beog­
radski studenti su odgovorili protestnim demonstracijama i mitinzima,48 a
USO, se, 8. aprila, obratila proglasom S v oj rod olju b ivoj javnosti, u kome je
ponovo upozorila: „N eće se Musolini zadržati na našoj granici! On ulazi danas
u Albaniju, da bi sutra bacio u svoje ropstvo Dalmaciju, Crnogorsko i Hrvat-
sko prim orje — cijelu Jugoslaviju. . . Ju goslavia je u opasnosti. U ovim tre-
nucima potrebno je više nego ikada skupiti sve snage na otpor i odbranu dr-
žavne nezavisnosti. . . N e put kapitulacije, ne put tragedije slovačkog i češkog
naroda, već otpor i borba za svaku stopu naše zemlje, to mora da postane
put naroda Jugoslavije.”49
Uznemirenje, talasi protesta, demonstracije protiv vlade i manifestacije
naroda i omladine za odbranu zemlje, tokom aprila 1939, zahvataju: čačak,
Užice, Skoplje, Cetinje, Kolašin, Podgoricu, Pec, Kraljevo, N ovi Sad, Saraje­
vo, Beograd i druge gradove i mesta u Jugoslaviji.5« Iznenađena ovakvom re-
akcijom najširih narodnih masa, vlada je pokušavala da preko svoje štampe
i uz pomoć cenzure prik rije pravo raspoloženje naroda, je r se ono nije ukla-
palo u njenu politiku lojalnog držanja prema fašističkim državama. Zato
USO, već 8. aprila, počinje svakodnevno da izdaje svoj Kom in ike pod paro-
lom Jugoslavija je и opasnosti, a sa zadatkom da na vreme i objektivno in-
form iše omladinu i javnost о događajima u svetu, raspoloženju narodnih ma­
sa i njegovim akcijama.51
U takvoj situaciji, Odbor studentskih udruženja za m ir u saradnji sa
Akcionim odborom stručnih studentskih udruženja osniva Studentski odbor
za odbranu zemlje, čiji je osnovni zadatak bio „da kod omladine i naroda
razvija duh aktivnog zalaganja za očuvanje celokupnosti i nezavisnosti zemlje,
duh herojskog odpora".52 Ovaj Odbor je, 13. aprila, izdao svoj poznati M em o­
randum beogradskih studenata svi.m faktorim a državnog i javnog ž.ivota, u
kome se pored osvrta na međunarodnu situaciju, ođlučno osuđuje slepilo
jugoslovenske vlade pred fašističkom najezdom, ukazuje na opnasnost od ka-
pitulantskog duha reakcije i delovanja pete kolone i zahteva odlučan kurs na
jačanju odbrambene sposobnosti zem lje.53 U Beogradu je, 15. aprila, rastu-
ran i proglas Sindikalno organizovanje omladine, u kome su pozdravljene
akcije studenata i druge rodoljubive omladine za odbranu zem lje, izražena
spremnost radnicke omladine da „brani nezavisnost Jugoslavije protiv fašis-
tičkih zavojevača” i upućen poziv celokupnoj radničkoj omladini da se kao
„deo najveće i najnaprednije klase današnjeg društva" ujedini u pokret mlade
generacije za odbranu zem lje i ostvarenje budućnosti mira i slobode.538
Studentski odbor za odbranu zem lje razvija, tokom aprila i maja, široku
aktivnost nastojeći da pokret za odbranu zem lje obuhvati sve studente i da
о njihovom radu i akcijama bude upoznata javnost. U tom cilju ovaj Odbor
je kao svoje pomoćne organe form irao još tri odbora: Odbor za propagandu;
Odbor za vezu sa unutrašnjošću i Odbor za priredbe, koji su dobili zadatak
da se staraju о obaveštavanju studenata i javnosti о dogadajima u zem lji i

48 A—IRPS, f. Studentski pokret, fasc. 3, br. 211/1939.

40 ARP, z. Omladinski pokret, k. 17, USO, br. 11.
50 Isto, Kominike br. 2, 3, 4, 5.
51 Isto; Ova Kominikea sa potpisom USO, a od 12. IV, tj, od br. 4 sa
potpisom Studentski odbor za odbranu zemlje, izlazila su skoro svakodnevno to­
kom aprila i do sredine maja 1939. i odigrala značajnu ulogu u okupljanju narodnih
masa na platformi KPJ za odbranu zemlje. Zato je Nemačko poslanstvo u Beo­
gradu protestovalo kod jugoslovenske vlade zbog izdavanja i rasturanja ovih
kominikea.
52 Beogradski student, 2, maj 1939, 7; M. D a m j a n o v i ć , n.d. 332.
53 Isto, 3.
53a A-IHRPH, ZB-XVIII-L-9/221, proglas Radnicima, radničkoj omladini, svoj
rodoljubivoj javnosti.

185
svetu i u tom smislu organizuju akcije, da organizuju diletanske grupe na
Univerzitetu i kod pokrajinskih studentskih udruženja i izvrše priprem e za
njihov odlazak širom zem lje radi davanja priredbi patriotskog karaktera;
priprem e program za održavanje velikog tzv. đurđevdanskog uranka na Ava-
li, 6. maja, k oji je trebalo da bude široka manifestacija beogradske omladine
za odbranu zem lje itd.54
Studentski odbor za odbranu zemlje, predvideo je, takođe, organizovanje
i održavanje raznih kurseva, „da bi se hrabrost omladine upotpunila struč-
nim znanjem” , kao na prim er: protiv bojnih otrova, šoferskih, avijatičarskih
i bolničarskih — sa zadatkom da se studenti osposobe na njim a za instruktore,
kako bi m ogli da budu organizatori i predavači na sličnim kursevima u svim
krajevim a zem lje.55
Aktivnost na planu organizovanja akcija za odbranu zem lje odvijala se,
takode, i na svim fakultetima i studentskim udruženjima. Tako je Studentsko
udruženje agronoma i šumara pristupilo radu na organizovanju svog odbora
za odbranu zemlje, k oji je posle form iranja, (krajem aprila), dobio zadatak
da koordinira rad studenata i omladinskih organizacija u Zemunu, a udru-
ženje studentkinja u Zemunu preduzelo mere da sa ženskim društvima or-
ganizuje kurs za bolničarke. Istovremeno je Studentsko udruženje medicina-
ra priprem alo održavanje predavanja za javnost О ulozi medicine и budućem
ratu, i organizovanje kursa za odbranu od bojnih otrova, dok je Uđruženje
studenata arhitekture priprem alo održavanje kursa za gradenje zaklona od
napada iz vazduha. Mnoga studentska udruženja, takođe, su počela izdavati
zidne novine, čiji je sadržaj bio posvećen odbrani zem lje.50
N a lin iji priprem a omladine za odbranu zem lje, Akademski klub Stu­
dent ski dom organizovao je, 17. aprila, priredbu na kojoj su održana dva
predavanja: О uslovima narodne odbrane (prof. dr R. Kašanin) i О ulozi
omladine и odbrani zem lje (student Nešić), dok je Centralno udruženje stu­
denata tehnike, 20. aprila, održalo konferenciju posvećenu ulozi omladine u
odbrani zem lje.57 U akciju za širenje i popularisanje pokreta za odbranu
zem lje, uključili su se i listovi Beogradski student i Mladost, koji su i pored
stroge cenzure i drugih sm etnji od strane policije, uspevali, iako neredovno,
da izlaze i na svojim stranicama popularišu ovaj pokret i doprinose njego­
vom om asovljenju i organizovanju.
Da bi ispunila svoj zadatak u novim uslovima, pred stručna studentska
udruženja se postavljao zadatak da celokupnu aktivnost usmere u pravcu
jačanja pokreta za odbranu zem lje. Zato se Akcioni odbor obratio preko
Beogradskog studenta svim studentskim udruženjima člankom U novoj si-
tuaciji novi zadaci. Preorijen ta cija rada studentskih udruienja, u kome im
je kao osnovni zadatak postavio priprem anje studenata i omladine ,,za služ-
bu zem lji i narodu.” 58
Studentski odbor za odbranu zem lje, u saradnji sa Akcionim odborom,
pristupio je, takođe, sredinom aprila 1939, organizovanju svečane akademije
na Univerzitetu posvećene ulozi omladine u odbrani zem lje.59 Održavanje ove
akademije — iako su njeni inicijatori preko USO bill komunisti — podržale
su i druge omladinske organizacije i udruženja u gradu i prihvatili zajednički
proglas, k oji je trebalo usvojiti na akademiji. Posle izvršenih obimnih prip-

54 ARP, z. Omladinski pokret, K. 14, br. 15.

65 Beogradski student, 2, maj 1939, 3.
58 ARP, f. Studentski pokret, Akcioni odbor br. 437, Zapisnici za 1939/40.
57 Београдски студент, 2. мај 1939, 6; Godišnji izveštaj rektorata za 1938/1939.
Beograd, 1939, 79.
68 Београдски студент, 2. мај 1939, 3.
59 ARP, f. Studentski pokret, Akcioni odbor br. 437; pored dobijanja dozvole
za održavanje akademije, njeni organizatori su se starali о obaveštavanju studenata
i javnosti, ozvučenju i dekorisanju sale itd.
186
 rema, pod parolom „Omladino! Kada je otažbina u opasnosti, m oraju se sve
snage ujediniti!", na Pravnom fakultetu je, 22. aprila, održana velika akade­
m ija posvećena ulozi omladine u odbrani zem lje. Ovoj impozantnoj manifes-
taciji jedinstva i rodoljublja prisustvovalo je oko 10.000 studenata, đaka, rad­
nika i službenika.60
N a akadem iji su govorili predstavnici sokolske, privrednikove, skautske,
radničke, gutemplerske, studentske, zadružne, ženske i intelektualne omladi­
ne, kao i predstavnici Hrišćanske zajednice mladih ljudi, omladine Seljačkog
kola, Akademskog aerokluba, bugarskih studenata, Omladinske sekcije ju-
goslovensko-čehoslovačke lige i Društva prijatelja Francuske. Osnovna i za-
jednička nit njihovog istupanja, bila je odlučnost i spremnost omladine da
po svaku cenu brani nezavisnost zem lje. Centralno mesto na akadem iji zau-
zeo je referat predstavnika beogradskih studenata Lole Ribara Uloga i zadaci
mlade generacije и odbrani nezavisnosti i integriteta naše zemlje, u kome su
razradeni i konkretizovani zadaci omladine i pozvana mlada generacija da se
ujedini i uspostavi odnose bratske sloge i poverenja, kako bi postala ,,bra-
nom о koju će se razbiti svi pokušaji napadača i zavojevača” . Pored poziva
omladini da svim sredstvima brani nezavisnost zem lje i celokupnost njenih
granica, Ribar je upozorio neprijatelje Jugoslavije: „Jedinstvena i složna mla­
da Jugoslavia, rešena je da svim silama, do poslednjeg daha, do poslednjeg
čoveka, brani svaku stopu ove zem lje i svako njeno pravo” , je r je to zajed-
nički „bitni interes naroda ove zem lje, njegove omladine, svih naroda sveta,. . .
interes budućnosti, slobode i ljudskog napretka” .61 Na akadem iji je usvojena
rezolucija pod nazivom Om ladini! Omladinskim organizacijama! Celokupnoj
ro d olju b ivo j javnosti, potpisana od 23 omladinske organizacije,82 koja pred-
stavlja poziv celokupnoj rodoljubivoj omladini Jugoslavije da zbije svoje
redove za odbranu zemlje.
Održavanje ove akademije, jedinstvo omladine manifestovano na njoj i
njena spremnost da brani nezavisnost Jugoslavije, naišli su na veliki odjek
u zem lji i inostranstvu. Radio stanice Moskve, Londona, Pariza, Varšave,
Minhena i dr. obavestile su svoje slušaoce о ovoj m anifestaciji rodoljubive
omladine Beograda, ocenjujući je kao dokaz raspoloženja celog jugosloven­
skog naroda. I mnogi engleski, francuski, poljski i švajcarski listovi doneli
su izveštaje о ovoj manifestaciji, ističući spremnost omladine Jugoslavije da
brani zem lju od svakog agresora. Na žalost, zbog cenzure, jedino jugosloven-
ski listovi i radio-stanice nisu u svojim izveštajima i komentarima spomenuli
ovu važnu manifestaciju.63

60 Београдски студент, 2. мај 1939, 5—6;Velika sala Pravnog fakulteta (danas

sala Narodnih heroja), bila je mala da primi sve učesnike koji su stajali po hod-
nicima i preko zvučnika pratili rad akademije. Sala je bila iskićena parolama „Bra-
nićemo zemlju”, i dr.
61 Isto; I v o I. R i b a r , n.d., 168—169.
02 Mladost, 6. maj 1939, 8; Rezoluciju su potpisale sledeće omladinske orga­
nizacije i društva: Jugoslovenska sokolska omladina, Akcioni odbor stručnih stu-
dentskih udruženja, Savez Skauta, Zadružna omladina Jugoslavije, Omladinska sek­
cija ženskog pokreta, Prosvetni klub Privrednikove omladine, Akademski aero-klub,
Akademska sekcija Crvenog krsta, Omladina Seljačkog kola, Studentska sekcija
hrišćanske zajednice mladih ljudi, Udruženje lekara stažera, Udruženje nezaposle-
nih profesorskih kandidata, Odelenje trezvene mladeži međunarodnog gutempler-
skog reda, Studentski mirovni odbor, Odbor studentskih kulturnih udruženja, Udru-
ženje studenata ekonomsko-komercijalne visoke škole, Udruženje studentkinja,
Akademska sekcija društva prijatelja Francuske, Omladinska sekcija Jugosloven-
sko-čehoslovačke lige, redakcija Mladosti, redakcija Београдског студента i redak-
cija Mlade Kulture. Akademija je završena pevanjem himne H ej Sloveni.
вз Београдски студент, 2. мај 1939, 5—6; vid.: M. D a m i a n o v i ć , n. d.
333—334.

187
 Neposredno posle akademije, u Beogradu je od predstavnika omladinskih
organizacija, koje su učestvovale na akademiji, form iran Radni odbor om­
ladinskih organizacija, sa zadatkom da priprema, koordinira i rukovodi akci­
jam a omladine u Beogradu za odbranu zemlje.®4 Omladinski pokret za odbra­
nu zemlje, pored Srbije, a pre svega Beograda, sve se više širi i zahvata i
druge krajeve zemlje, i postaje jedna od garancija državnog opstanka.
KPJ u tim danima razvija široku aktivnost i ukazuje da je jedini put
ka obezbedenju nezavisnosti zem lje stvaranje vlade narodne odbrane, koja
će rešiti najvažnije unutrašnje probleme, a u spoljnoj politici oslanjati se
na SSSR. CK KPJ, maja 1939, preko članka E. Kardelja Nezavisnost Jugosla­
vije je и opasnosti, objavljenog u Proleteru, ponovo je upozorio narode Ju­
goslavije na opasnost fašističke agresije. Ocenjujući izjave vlade da nema
opasnosti od napada na Jugoslaviju od strane Nemačke i Ita lije kao laž, „ko­
ja treba da priprem i teren za kapitulaciju” , Kardelj odgovara i, na tada
veoma aktuleno pitanje, da li je odbrana Jugoslavije uopšte moguća: „Bez-
uslovno jeste moguća. Ona je moguća ujedinjenjem sviju rodoljubivih sna­
ga, slogom sviju naroda u Jugoslaviji, socijalnim zadovoljavanjem radnih
masa i uspostavljanjem demokratskih prava. To je put po kome bi bili stvo-
reni unutrašnji uslovi za zaista uspešnu odbranu.” 65
Da bi u novim uslovima ubrzao rad skojevskih organizacija u pravcu
stvaranja jedinstva mlade generacije kroz borbu protiv fašističke opasnosti,
a za odbranu nezavisnosti zem lje, CK Skoja je, m aja 1939, uputio Pism o
m ladim komunistima, u kome je, pored upozorenja da se najgori neprijatelji
čitavog progresivnog čovečanstva nalaze na granici Jugoslavije, kao glavni
zadatak cele lcomunističke i antifašističke omladine postavio: „U jediniti sve
snage mlade generacije, sve nefašističke organizacije, ujediniti omladinu svih
radnih slojeva i svih narodnosti u našoj zem lji — u borbu za odbranu držav-
ne nezavisnosti od opasnosti fašističke agresije Nemačke i Ita lije i potčinja-
vanja Jugoslavije njihovim ciljevim a.” 66
Sprovodeći odluke i smernice partijskog i skojevskog rukovodstva, ko­
munisti su, na Beogradskom univerzitetu, postepeno izvršili preorijentaciju
rada studentskih udruženja, usmeravajući celokupnu političku, lculturnu i
drugu aktivnost studentskog pokreta u pravcu rasplamsavanja borbenog du-
ha u narodu i mladoj generaciji, i popularisanja svetlih primera iz istorije
naših naroda i njihove vekovne borbe za slobodu, nezavisnost i jedinstvo.
Jedna od takvih akcija od strane Radnog odbora omladinskih organiza­
cija, bilo je organizovanje, velikog izleta, 6. maja 1939, na Avalu, poznatog
kao Đurđevdanski uranak. Na izletu je učestvovalo preko 5000 beogradskih
omladinaca, članova raznovrsnih omladinskih organizacija. Na ovoj velikoj
rodoljubivoj manifestaciji omladine za odbranu zemlje, pored izvedenog kul-
turnog, zabavnog i sportskog programa, govorio je predstavnik Radnog odbo­
ra omladinskih organizacija i izrazio spremnost omladine Beograda da brani
nezavisnost zem lje.67
Pored aktivnosti na Univerzitetu i Beogradu, studenti su pod rukovod-
stvom komunista razvili intenzivnu propagandnu aktivnost u svim krajevima
zemlje, a pre svega po unutrašnjosti Srbije, Vojvodine, Sandžaka, Bosne i
Hercegovine i Crne Gore, koristeći svaku priliku za masovan političlci rad,
objašnjavanje stavova KPJ i politike Narodnog fronta i razvijanje kod na-

64 Odbor je bio sastavljen od po dva predstavnika svake omladinske orga­

nizacije i na njegovom čeluse nalazio sekretarijat (Milovan Matić, sekretar, Voja
Nikolić, Milica Sarić i dr.). (ARP, MG-II-2b/36. M. Matić, Sećanja).
65 Proleter, 1. maj 1939, 11—12.
68 Isto, 8—9.
67 Mladost, 6—7. maj 1939, 12— 13; Београдски студент, 3—4. 18. IV 1939, 6;
Политика, 7, V 1939, 13.

188
roda dulia otpora i spremnosti da brani nezavisnost zem lje, razobličavajući
istovremeno manevre i kapitulantski duh vladajuće buržoazije.
Podeljeni u grupe sa spremljenim kulturnim i zabavnim programom i
političko-patriotskim referatim a (govorim a), studenti su, prema razradenom
planu, već tokom aprila i maja 1939, počeli posećivati razna mesta u unut-
rašnjosti zem lje. Tako je grupa od oko 150 studenata posetila Obrenovac,
Jagodinu (Svetozarevo), Ćupriju, Paraćin, Valjevo, Smederevo, Požarevac, Niš,
Knjaževac, Zaječar, Mladenovac, Aranđelovac, Šabac, Baćki Petrovac i druga
mesta.68 Svuda su bili svečano dočekivani, manifestovali kroz grad sa držav-
nim zastavama i transparentima Brartićemo zemlju, i priređivali priredbe sa
patriotskim sadržajem. U neposrednom kontaktu sa narodom, svojim prired-
bama i govorim a oni su ukazivali narodnim masama na težak međunarodni
položaj Jugoslavije i kapitulantsku politiku vlade, a svojim prim erom , odu-
ševljenjem i poletom, podizali borbeni duh naroda i njegovu spremnost da
brani nezavisnost zemlje.
Druga grupa studenata, poreklom iz Vojvodine, posetila je istovremeno
pod parolom Branićem o zem lju više mesta u Vojvodini, medu kojim a Srem-
sku Mitrovicu, Bavanište, Kovin, Melence, Vršac, Alibunar, Stari Bečej, Tu-
riju i Söm bor i svojim priredbama i revolucionarnim i patriotskim nastu-
pom izazivala oduševljenje i zatalasala ova ravničarska mesta, budeči u nji­
hovim stanovnicima veru u sopstvene snage i sposobnost naroda da se odup-
re svakom napadu.
Sa istim zadatkom, grupa od 30 studenata iz Sandžaka je posetila, to­
kom maja, N ovi Pazar, Sjenicu, Prijepolje, P ljevlja i Rudo i sa svojim mani-
festacijam a i priredbama, koje su započinjane patriotskim govorim a i zavr-
šavane horskim pevanjem himne H ej Sloveni, bila srdačno pozdravljena od
naroda, a pre svega omladine ovog kraja.®»
Studentsko udruženje Petar K očić, organizovalo je maja i juna turneju
po Bosanskoj krajini i priredilo pod lozinkom Branićem o zem lju priredbe
i horske recitacije u Bihaću, Prijedoru, Banja Luci, Sarajevu i Mostaru, dok
je druga grupa od oko 70 studenata u istom cilju posetila Doboj, Teslić, Der-
ventu, Tuzlu i B ijeljinu.70
U istom periodu, grupa od oko 30 studenata Crnogoraca iz srezova be-
ranskog i andrijevičkog obišla je te krajeve i održala predavanja i zabave na
kojim a se snažno manifestovala svest i jedinstvo omladine za odbranu zem­
lje.71
Iako je ovakva aktivnost beogradskih studenata naišla na odobravanje i
bila pozdravljena od najširih narodnih masa, je r je budila patriotska oseća-
nja i vraćala narodu veru u sopstvene snage, a tim e i jačala odbrambenu spo­
sobnost zemlje, režim je sa podozrenjem gledao na njihove akcije, je r su po
njegovoj oceni sadržavale „harangu protiv fašističkih zem alja". Zato je po­
licija ovu aktivnost studenata ocenila kao „pojačano delovanje komunistič-
kih agenata” i nastojala da je onemogući.72
M nogobrojne m anifestacije omladine Beograda za odbranu zem lje naišle
su na nerazumevanje i kod rukovodstva Socijalističke partije. О tome naj-
rečitije govori članak M ilice Topalović, objavljen u Радничким новинама, pod
naslovom Čuđna logika, u kome se, pored ostalog, postavlja pitanje kako je
moguće da omladina koja je „do juče negirala sve sem svetske revolucije"

68 Београдски студент, 2. м ај 1939, 8; Београдски студент, 3—4, 18.V I 1939,

7, Mladost, 6—7, 1939, 27.
80 Isto.
70 Isto; B ilten jugoslovensk og narodnog pokreta Z bor, 12, 12. V 1939, 1.
71 ARP, Ministarstvo unutrašnjih dela 1919—1941, br. 31, Bilten Odelenja za
državnu zatšitu za maj 1939.
72 Isto.

189
sada kliče „branićemo zem lju” , odnosno, šta je ideologija omladine „koja se
borila za mir, a sada hoće da brani zem lju’’.73 Odgovor na ovu Čuđnu logiku
omladine, koju nije htela ili mogla da shvati M. Topalović i njeni istomiš-
ljenici, dao je Lola Ribar, 22. aprila, na akadem iji beogradske omladine, pos-
većenoj odbrani zemlje, sledećim rečima: „M i smo generacija koja je okup-
ljala svoje snage, vaspitavala se i rasla u borbi za m ir među narodim a. . . Mi
smo se borili za m ir koji i danas iskreno želimo i hoćemo, ali ne za m ir
ropstva i grobova, već za m ir života i slobode, za trajan i častan m ir slobod-
nih i nezavisnih n aroda. . . Braniti svim sredstvima nezavisnost naše zem lje
i celokupnost njenih granica, to za nas danas znači ostati dosledan našoj
borbi za m ir.” 74
Za razliku od režima i socijalista Živka Topalovića, aktivnost beograd­
skih studenata za okupljanje svih demokratskih snaga radi odbrane zem lje
javno su podržali mnogi njihovi profesori i javni radnici (M. Begović, S.
N edeljković, D. Todorović, M. Ilić, M. Bartoš i dr.) i u svojim izjavama, koje
je doneo Beogradski Stu d en t, ocenili da je glas omladine „glas najčestijih i
najiskrenijih predstavnika naroda” , da je sasvim „prirodno da omladina ima
prvorazredni značaj i specijalnu ulogu u odbrani zem lje i da je zadatak om ­
ladine „ne samo da radi, nego i da vodi” .75 V eliki prijatelj studenata, rektor
Univerziteta dr D. Jovanović, ocenio je njihovu aktivnost za odbranu zem lje
u svom godišnjem izveštaju kao „jednu od najznačajnijih pojava u poslerat-
nom razvoju našeg univerziteta i našeg društvenog života uopšte’’.7*
Polazeći od osnovne istine da snaga jedne zemlje, pre svega, zavisi od
jedinstva njenih naroda, studenti su budno pratili unutrašnju politiku vlade
i njene pregovore sa Hrvatskom seljačkom strankom u vezi rešavanja hrvat-
skog pitanja. Zato su, kada su ti pregovori došli u krizu, početkom m aja
1939, odlučno reagovali tražeći da se reši hrvatsko pitanje. Tim povodom
Studentski odbor za odbranu zem lje izdao je vanredni broj svog Kom inikea
i upoznao javnost sa tokom pregovora predstavnika vlade i HSS i založilo se
da se sporazum bez odlaganja postigne. Studenti su, takođe, u znak podrške
borbi hrvatskog naroda, održali, 11. maja, konferencije na svim fakultetima,
proglasili jednodnevni štrajk i usvojili rezoluciju, u kojoj su kao osnovni
preduslov za uspešnu odbranu zem lje istakli „rešenje unutrašnjih pitanja
na osnovu dem okratije i ravnopravnosti naroda, bratski Sporazum Srba,
Hrvata i Slovenaca unutar državne zajednice” .77
Rukovodstvo naprednog omladinskog pokreta u Beogradu pored organi­
zovanja akcija na platform i odbrane zem lje, nastojalo je da tu platform u
konkretizuje, populariše i učini je dostupnom svim slojevim a omladine. U
tom cilju, u Mladosti su u majskom broju 1939, pored drugih, ob javljeni i
ovi članci: Radniöka omladina i narodno odbram beni pokret, Studenti s na-
rodom, Radniökoj om ladini je mesto и opstem omladinskom pokretu, Svi
muškarci i iene biće v o jn ici i b orci na velikom fro n tu odbrane nezavisnosti

73 Радничке новине, od 19. V 1939; Nasuprot ovakvom stavu socijalista, aktiv­

nost studenata na planu odbrane zemlje pozdravio je Savez iseljenika iz Jugosla­
vije u Australiji i u svom pismu odao im priznanje za njihovu „energičnu borbu
za mir, odbranu kulture i nezavisnosti Jugoslavije” . (Beogradski student, 2. maj
1939, 3).
74 I. I. R i b a r , n.d., 166— 167.
75 Београдски студент.
7t Godišnji izveštaj rektorata za 1938/1939. Beograd, 1939, 80.
77 Novi student (Zagreb), 4, 12. V I 1939, 7; Београдски студент, 3—4, 18. V I
1939, 8; Studentski odbor za odbranu zemlje izdao je 9. maja 1939. proglas Spora­
zum и opasnosti! Sloboda i nezavisnost Jugoslavije и opasnosti!, kojim je pozvao
omladinu i narod „u akciju, u borbu” za „nezavisnu i slobodnu Jugoslaviju” . (Arhiv
Jugoslavije, f. M. Stojadinovića, fase. 101/VII).

190
i О problem im a mlade generacije. Centralno mesto u ovom broju zauzima
uvodnik iz pera Lole Ribara Naše na jbolje o ru tje, naš n a jb olji rov, naša naj-
jača tvrdava — jedinstvo mlade g e n e r a c i j e u kome je analiziran položaj
omladine, perspektive njenog razvitka i neophodnost njenog jedinstva.
U raznovrsnoj aktivnosti beogradskih studenata na lin iji odbrane zemlje,
jedno od centralnih mesta, svakako, zauzima form iranje prvog studentskog
bataljona za odbranu zem lje i njegova obuka, tokom m aja i juna 1939. Ini-
cijator i organizator ove akcije bilo je rukovodstvo studentskog pokreta, tj.
partijsko rukovodstvo na univerzitetu. Pošto je razrađen plan za realizovanje
ove značajne i u to vrem e neuobičajene akcije, delegacija Radnog odbora
omladinskih organizacija, posetila je ministra vojske i mornarice i tražila
odobrenje i pomoć od arm ije da se organizuje „studentski dobrovoljački ba-
taljon ” , koji će pod rukovodstvom oficira savladati osnovnu vojnu obuku i
tako se barem deo studenata osposobiti za odbranu zem lje.7»
Rukovodstvo arm ije, pod uticajem opšteg raspoloženja najširih narodnih
slojeva, prihvatilo je ovu inicijativu studenata. Pošto je odobrenje za orga-
nizovanje ove akcije, kao i za održavanje kurseva prve pomoći, dobio i od
univerzitetskih vlasti, Studentski odbor za odbranu zem lje je, početkom ma­
ja, pozvao studente da se upisuju na streljački kurs gde će pod rukovod­
stvom oficira savladati rukovonje oružjem i osnovne vojne veštine.80
Studentski dobrovoljački bataljon je form iran sredinom maja 1939. U
njemu su studenti u vojničkim uniformama i pod punom ratnom opremom,
a pod rukovodstvom aktivnih oficira, svakodnevno vežbali u dvorištu Teh-
ničkog fakulteta. Praktičan deo obuke (rukovanje oružjem, strojevo pravilo,
osnovi taktike i si.) izvođen je izjutra pre nastave (od 5,30 do 7,30 časova),
a teoretski deo, posle predavanja uveče.81
Vojnu obuku studenata, sa simpatijama je pratila demokratska javnost
Beograda i cele zemlje, osim profašistički orijentisanih lcrugova, k oji su i
u ovoj akciji videli delo komunista. Tako je Bilten, Ljotićevog Zbora maja
1939, upozorio vojne vlasti „koje su zavedene” i režim da m oraju paziti „k o­
me se daje oružje u ruke” , da je to komunistička akcija u kojoj komunisti
stvaraju kadrove „k o ji će jednoga dana po našim ulicama povesti krvavo
kolo klasne borbe” .82
Nasuprot ovakvom stavu Ljotićevog Zbora, beogradska Политика je obja-
vila opširnu reportažu H iljade studenata stavljaju se otazbini na raspoloi.enje,
u kojoj je konstatovano da omladina mora biti spremna za odbranu zemlje,
kako se ne bi ponovila 1914. godina, kada je, po rečima komandanta studen­
tskog bataljona, „cvet naše omladine, bez jače vojne obuke morao iz škole
ući u rat” 83
Posle uspešno savladane obuke, studentski streljački kurs je završen
11. juna 1939, školskim gadanjem na Banjici. Ovom završnom ispitu i pos-

78 Mladost, 6—7. maj 1939, 5—7.

70 ARP, MG-II-26/36, Milovan Matić, Sećanja; Delegaciju su sačinjavali Milo-
van Matić, Voja Nikolić i Milan Dragid
80 IAB, br. 1614/D-I-28, letak Studenti i studentkinje.
81 Београдски студент, 3—4, 18. V I 1939, 2; vnđ.: M. D a m j a n o v i ć , n.d.
335—336.
82 Bilten, jugoslovenskog narođnog pokreta Zbor, 12 i 13, od 12. i 21. maja
1939, 16— 17. i 19; Komunizam na Beogradskom univerzitetu 1929— 1940; Narodni po­
kret Zbor, dokumenti, Beograd, 1940, 61; Ljotićevcima je naročito smetalo maršo-
vanje studentskog bataljona ulicama Beograda uz pevanje pesama Land nam se
kuju kleti, i Stvorićemo novog čoveka, što su građani pozdravljali.
83 Политика, 28, 29. i 30. V 1939, 7.

191
iednjoj smotri studentskog dobrovoljačkog bataljona, pored predstavnika
Univerziteta, s rektorom na delu, prisustvovali su ministar vojske i mornari-
ce, načelnik Glavnog generalštaba (arm ijski generali Milutin Nedid i Dušan
Simović) i drugi predstavnici armije, koji su pozdravili studente.84 Formira-
njem, obukom i ulogom koju je ovaj bataljon odigrao među omladinom i
narodom u Beogradu, pa i šire, studenti Beogradskog univerziteta su ispisali
još jednu svetlu stranicu u svojoj istoriji.
Nem a sumnje da je jedinstvo omladine ostvareno u Beogradu kroz akcije
za m obilisanje svih snaga za odbranu zem lje, ukazivalo na put kojim je tre­
balo idi u stvaranju širokog revolucionarnog i demokratskog omladinskog
pokreta, a masovnost i uspeh njenih akcija predstavljao prim er ostaloj om­
ladini u zemlji.
Iako je režim sa podozrenjem gledao, a zatim počeo i sve odlučnije ome-
tati aktivnost omladine za odbranu zem lje i to ne samo u Beogradu, ved i u
celoj zem lji, je r se ta aktivnost, s jcdne strane, nije uklapala u njegovu spolj-
nopolitičku orijentaciju lojalnosti i nezameranja fašističkim državama, i s
druge strane, je r je bio svestan da iza nje, kao njeni inicijatori i organizatori,
stoje KPJ i SKJ, koji su sve otvorenije i odludnije pokretali narodne mase u
borbu za demokratizaciju zem lje — kroz nju je prvi put ostvareno široko
akciono a delom i ideološko jedinstvo demokratske i antifašističke omladine,
koje de nastaviti da se kuje u novim uslovima posle potpisivanja pakta о
nenapadanju između Nemadke i SSSR (23. V I I I ) i izbijanja drugog svetskog
rata (1. IX 1939), kada de komunisti kao akcione parole istadi borbu za mir,
hieb i slobodu i neuvlačenje Jugoslavije u rat.
Rezultati prikazane i sledeće aktivnosti omladine Beograda za odbranu
zemlje, je r ce KPJ i posle pomenutih događaja (pakt о nenapadanju između
SSSR i Nemačke i početak rata), koji su presudno uticali na razvoj politid-
kih prilika i revolucionarnog pokreta u svetu, a time i Jugoslaviji, ostati,
premda u promenjenim uslovima, na pozicijam a odbrane nacionalne nezavis­
nosti ugrožene od fašizma, najbolje će se manifestovati i pokazati njenim
masovnim odzivom na poziv KPJ da ustane u borbu protiv okupatora posle
sloma K raljevine Jugoslavije, aprila 1941.

it
Kada je, tokom 1938— 1939, opasnost od fašističke ekspanzije po neza­
visnost i slobodu malih naroda i država, a time i po m ir u svetu, iz dana u
dan postajala sve veda i kada je suverenitet i opstanak Jugoslavije sve više
ugrožavan i doveden u pitanje, a u samoj zem lji vladajuci režim nastojao da
putem prinude uguši svaku revolucionarnu misao, pokret i akciju — Beog­
rad, njegova radnidka klasa i omladina, postaju žarište i jedno od najznadaj-
nijih uporišta revolucionarno-demokratskog i opozicionog pokreta u zemlji.
Svesna vremena u kome živi i opasnosti koja preti narodima Jugoslavije, om­
ladina Beograda, pod uticajem revolucionarnog rada KPJ i SKOJ-a, kako u
sopstvenim redovima, tako i u celoj zem lji, izlaz iz društvene krize i stag-
nacije podinje sagledavati u jednom sveopštem društvenom raspletu.
Priprem e za taj revolucionarni rasplet, zapodete još ranije, a intenzivi-
rane tokom 1938— 1939, dale su svoj puni rezultat u NOR-u i revoluciji. Do-
prinos beogradske omladine tom raspletu, tj. pobedi socijalistidke revolucije,
bio je nesumnjivo ogroman.

M Isto, 12. V I 1939, 5.

192
 Zalažući se za odbranu slobode i nezavisnosti zem lje i naroda i radeci da
spremna dočeka dane kada će m orati da ih brani svojim životim a i sa oruž-
jem u ruci, omladina Beograda je najbolje služila svojoj budućnosti i bu-
dućnosti svoga naroda.
Borba za odbranu nezaviisaiosti Jugoslavije, kako od pritiska fašističkih
država, tako i protiv nenarodne politike vladajuće buržoazije, u kojoj je omla­
dina Beograda imala i igrala istaknutu ulogu, značila je istovremeno i okup­
ljanje širokih narodnih masa oko iradničikog pokreta i KPJ, a time i stvaranje
takve socijalne i klasne strukture antifašističkog pokreta koji će uskoro po-
stati pokretačka snaga prerastanja revolucionarne borbe u socijalističku
revoluciju.

193
 M ilija Stanišić

UČEŠĆE STUD ENATA IZ CRNE GORE U RE VO LU C IO N AR N O M PO KRETU

BEOGRADSKOG U N IV E R Z IT E T A

Revolucionarni pokret na Beogradskom univerzitetu između dva svetska

rata je krupna i svojevrsna društveno-istorijska pojava. U jednoj zaostaloj
seljačkoj zem lji — industrijski nerazvijenoj Jugoslaviji — rada se moćan
studentski pokret, koji je između dva rata svojim postojanjem i aktivnošću
uvek i adekvatno, senzibilno i dinamično odslikavao raspoloženje i želje naj-
širih narodnih slojeva, a na drugoj je strani, svojom idejno-političkom i kul-
turno-prosvjetnom aktivnošću, uticao na mnoge društvene tokove u čitavoj
zem lji. On je za svo vreme bio veoma snažno revolucionarno žarište jugoslo­
venskih naroda.
Naša savremena istoriografija, sve do danas, nije ispoljila dovoljno inte-
resovanja za ovaj jedinstven društveni fenomen. Тек smo pre nekoliko me-
seci dobili jednu naučnu studiju о njemu,1 a ostali radovi su uglavnom par-
cijalno tretirali ovo pitanje.
Da bi se objektivno sagledali mesto i uloga Beogradskog univerziteta u
jugoslovenskom revolucionarnom pokretu 1918— 1941, nužno je imati, po
našem mišljenju, što vise radova koji b i napredni studentski pokret prouca-
vali и n a ju io j povezanosti i međuzavisnosti društvenog stanja и zavičajnim
krajevim a studenata sa revolucionarnim akcijama studenata Beogradskog
univerziteta. Тек tada ćemo imati dovoljno poclataka i mogućnosti da sap'e-
damo i ocenimo ovaj revolucionarni pokret u svim njegovim dimenzijama. Po-
lazeći od te potrebe odabrao sam i temu za svoje saopštenje na ovom simpo-
zijumu.
Iz podataka u, do sada objavljenim radovima može se samo delom videti
i oceniti učešće studenata iz Crne Gore u revolucionarnom pokretu 11a Beog­
radskom univerzitetu. Nedostaje sveobuhvatna i celovita slika о tome. Pod
celovitom slikom podrazurnevamo takvu analizu i objašnjenje dogadaja i
uzroka k o ji bi odgovorili na pitanja:
— otkuda pojava masovnog učešća studenata iz Crne Gore na Beograd­
skom univerzitetu i šta je uslovilo njihovu revolucionarnu opredeljenost;

1 M. D a m j a n o v i ć , Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta,

knj. druga, Beograd, 1974.
la U „aktivne borce” u studentskom pokretu, računali smo članove KPJ i
SKOJ-a, kao i onaj deo Narodnih studenata koji im je idejno-politički i akciono
bio najbliži.

194
 — kakva je bila njihova uloga u pojedinim periodim a razvoja revoluci-
onarnog pokreta na ovom univerzitetu;
— u čemu se ogledala uloga studenata u širenju i jačanju revolucionar-
nog pokreta u Crnoj Gori (i van njenih granica);
— kakvi su odnosi vladali na Univerzitetu između studenata raznih na-
cionalnosti.
Na osnovu vlastitog istraživanja i do sada objavljenog činjeničnog mate­
rijala, pokušaću da dam takvu celovitu sliku. Pri tome, razume se, nisam
mogao da zalazim u pojedinosti mnogobrojnih i raznovrsnih situacija, akcija,
ili oblika rada.
Posebno sam nastojao da identifikujem studente iz Crne Gore, aktivne
borce u studentskom pokretu,1® i da saopštim njihova imena (prilog 1: Spisak
oko 700 studenata).

Istorija Crne Gore je puna krupnih protivrečja i čudnovatnosti. Jedna od

njih je i ta da je Crna Gora kao najsiromašnije područje Jugoslavije imala,
na početku pete decenije ovog veka, relativno najbrojniju inteligenciju u
zem lji
Ovu tvrdnju ne možemo potkrepiti statističkim podacima о broju inte-
iektualaca u odnosu na broj stanovništva Jugoslavije u to vreme, je r takvi
podaci ne postoje. No, sledeći podaci pokazuju da je ova procena i tvrdnja
realna:
— svi srezovi (inače mali) u Crnoj Gori, osim jednoga, imali su srednju
školu — a Cetinje i Podgorice i po tri — dok srednje škole nemaju mnogi
srezovi u Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj;
— oko 5.000 učenika završilo je u Crnoj Gori srednje škole između dva
svetska rata,2 a znatan broj ih je završio u Srbiji, V ojvodini i na Kosmetu;
— 1938/1939. na Beogradskom univerzitetu je bilo oko 17% Crnogoraca;3
— a 1939— 1940. godine, od svih studenata koji su na Pravnom fakultetu
prim ili diplom e bilo ih je iz Crne Gore oko 20%.4
U to vreme, stanovništvo Crne Gore je činilo svega oko 2,5% stanovništva
Jugoslavije;43
— Više stotina crnogorskih učenika viših razreda gimnazija, otišlo je u
razne oficirske škole postavši oficiri. Isto tako, jedan deo je, iz viših razreda
srednjih škola, otišao u činovnike (službenike);
— V eliki broj crnogorskih intelejktualaca službovao je u drugim kraje-
vim a Jugoslavije: u Srbiji, Vojvodini, Kosmetu, Bosni i Hercegovini, Make­
doniji i Hrvatskoj (Glavninu su činili oni iz prosvetne, sudske i upravne
struke).
Kako objasniti ovaj paradoks: da najviše intelektualaca ima najsiromaš-
n iji dio Jugoslavije, zem lja u kojoj je 1909. godine bilo 55% nepismenih
muškaraca, i tada nepismena ogromna većina ženskog stanovništva.

2 Ovaj podtak, kao i svi oni u daljem tekstu za koje ne bude drukče ozna-
čeno, uzeti su iz mojih radova: Učešće inteligencije и Trinaestojulskom ustanku
pod rukovodstvom i uticajem KPJ, Rukopis u štampi, i Tринаестојулски устанак
— јединствен феномен I I св. рата, Историјски записи књ. X X V III, св. I—2.
3 Arhiv za radnički pokret, Beograd, Beogradski univerzitet, Varia 4.
4 Pravni fakultet u Beogradu, knjiga diplomiranih pravnika (procenat sam
izveo ria osnovu spiskova).
4a Broj inteligencije u Crnoj Gori znatno je umanjivala činjenica što je nje-
no muslimansko stanovništvo (oko 60.000 u 1931. g.), veoma retko slalo svoju omla-
dinu u srednje i više škole.

195
 Crna Gora je bila izrazito poljoprivredna zemlja: čak i 1938. godine sko­
ro 80% stanovništva je živelo od poljoprivrede.5 Ona je bila veoma usitnjena
i ekstenzivna. Krajem X I X veka, došlo je do većih dioba zem lje (domaćinsta-
va), najčešće zbog visoke slope rasta stanovništva. D robljenjem ionako malih
imanja, stanovništvo je još više osiromašilo. N a jednog stanovnika pripadolo
je 1910. godine, svega 3/4 rala oranice.6 Zbog prenaseljenosti, nedostatka zem­
lje i njenog slabog kvaliteta, klimatskih uslova i ekstenzivnog načina obrade
zem lje — vladalo je izuzetno teško ekonomsko stanje ogromne većine stanov-
ništva. Glad i ljuta nemaština bili su česti gosti brojnom seoskom, stanov-
ništvu. Pošto je crnogorska privreda bila nerazvijena,7 nije postojala skoro
nikakva mogućnost da seoska sirotinja b rojn ije odlazi u industriju, zanat-
stvo i trgovinu. Realno su postojala samo dva izlaza (za one koji se nisu ise-
lili iz Crne Gore): iđi u pečalbu i školovati decu.
Crnogorsko stanovništvo se u borbi za opstanak masovno otiskivalo na
rad u druge zem lje i kontinente. To se reljefno vidi iz podataka da je, 1. ma­
ja 1912. godine, 26% crnogorskih vojnih obveznika bilo na radu u inostran-
stvu (većinom u Severnoj i Južnoj Am erici).8 Ali, obijajući po svetu, Crno-
gorci nisu videli mogućnost izlaska iz bede za nove naraštaje u gorkom i ne-
sigurnom pečalbarskom hlebu. Po prirodi bistri i dovitljivi, shvatili su da se
izlaz mora tražiti u školovanju dece. To je tada bio, jednom delu stanov-
ništva, jedini put za izlazak iz vekovne bede.
Ubrzani razvoj Crnogorske države i kapitalističkih društvenih odnosa
krajem X I X i početkom X X veka, takođe je zahtevao stvaranje brojn ije inte-
ligencije. Crna Gora je u ratovima 1876— 1878. i 1912— 1914. teritorijalno učes-
tvorostručena. Ubrzao se proces stvaranja moderne države. Potrebe, a i mo-
gućnosti za širenjem i modernizovanjem državnog aparata i jačanjem inte-
lektualnog društvenog sloja, bivaju sve izraženije i preče. Da bi se zadovo-
ljile te potrebe, form iraju se neposredno pre i posle balkanskih ratova niže
gimnazije u Podgorici, Pljevljim a, Beranama, Peći i Nikšiću, a Cetinjska se
niža gimnazija pretvara u višu.
I nova država — Kraljevina SHS — imala je potrebe za m asovnijim äko-
lovanjem crnogorske omladine. Vladajuća velikosrpska buržoazija je to či-
nila iz tri osnovna razloga: prvo, smatrala je i računala da su Crnogorci, ,,naj-
čistiji Srbi” i da će oni kao činovnici biti najverniji sprovodnici njene hege-
monističke politike; drugo, računala je da će masovnm školovanjem crnogor­
ske omladine, i favorizovanjem Crnogoraca — činovnika u drugim krajevima
zemlje, pridobiti inteligenciju Crne Gore za svoju ideologiju i politiku — i
time olakšati sebi posao da uguši bilo kakvu ideju о crnogorsko j nacionalnoj
individualnosti; i treće, nemajući п а тегц . da ulaže krupnija sredstva u priv-
redni razvoj Crne Gore, vladajuće snage K raljevine SHS su smatrale da će
masovnije otvaranje škola biti „nagrada” Crnogorcima za njihovu viševekov-
nu borbu ,,za spas Srpstva” , kao i da će se tim putem ublažiti posledica teš-
kog ekonomskog stanja u Crnoj Gori. Pri tome, i lokalne vlasti u Crnoj Gori
su pod uticajem građana vršile snažan pritisak na vladajuće krugove za otva­
ranje škola, je r su u tome videle mogućnost da se deo novih naraštaja izvuče iz
patničkog života. Iz tih razloga, odmah posle svršetka I svetskog rata, niže
gim nazije se u Crnoj Gori pretvaraju u više, a osniva se i učiteljska škola.
Ceo sistem srednjeg obrazovanja bio je postavljen tako da đake priprema
isključivo za studije i za niže službenike.

5 С. М е д е н и ц а , Привредни развитак Црне Горе 1918— 1941, Тито­

град, 1959.
8 Б. П е ј о в и ћ , Исељавање Црногораза у X IX вијеку, Титоград, 1962, 249.
7 1938. g. u Sloveniji je na 100 stanovnika bilo 57 radnih mesta, a u Crnoj
Gori svega jeano (C. M e д e н и ц а, n. d.).
8 Б. TI e j о в и ћ , n. d.

196
 Iako form alno nepismen i neobrazovan, crnogorski narod je — zahva-
lju jući istorijskim uslovima u kojim a je živio i vekovima vodio oslobodilačku
borbu — bio i te kako „životno pismen” .9 Narod živog duha i razvijenih du-
hovnih svojstava, i bogatog istorijskog i životnog iskustva, mobilan i žilav
u borbi za opstanak, jasno je uočio da se završetkom balkanskih ratova i I
svetskog rata okončava njegova vekovna oružana borba za opstanak i da na-
stupaju nova vremena u kojim a samopotvrdivanje treba tražiti na novom
frontu — prvenstveno u školovanju mladih naraštaja. Stoga je takmičenje
u junaštvu, sve više ustupalo mesto takmičenju u školovanju dece. To je,
posebno, siromašnim slojevim a davalo ranije nepoznate šanse u takmičenju
sa bogatijima, je r su siromašni đaci često bolje učili od onih bogatijih. Nas-
tupilo je vrem e da se putem školovanja, delom lom i raniji hijerarhijski sis-
tem „glavarstva” i „kućića” , i da mladi i školovani ljudi „izvuku” svoje si-
romašne porodice iz bede, i u polje većeg društvenog ugleda.
Svi ovi ukratko objašnjeni uslovi i činioci, ukupno su delovali i doprineli
da su Crnogorci — posebno siromašni slojevi — sa velikim poletom i požr-
tvovanjem slali omladinu u srednje i više šlcole, mada je, razume se, bilo
mnogo i onih koji to nisu uspeli da urade.
Na idejno-političku orijentaciju mlade (nove) crnogorske inteligencije iz-
medu dva svetska rata, odlučujuće je uticalo to što je znatan deo crnogorskog
društva u vremenu 1918— 1920. godine, rado prihvatio komunističke ideje. To
se jasno videlo na opštim parlamentarnim izborima za Konstituantu (novem-
bra 1920), kada je KPJ u Crnoj Gori dobila 39% od ukupnog broja glasača
— vise od bilo koje gradanske stranke, (za KPJ je glasao i dio nacionalno ne-
zadovoljnih masa, okupljenih oko „federalista” , k oji tada nijesu kao stranka
izašli na izbore).
Bilo je vise krupnijih razloga da znatan deo crnogorskill masa od samog
početka prihvati komunizam, mada socijalistički pokret u Crnoj Gori nije,
pre I svetskog rata, imao dublje korene. Osnovni razlog je, svakako, ležao u
golem om siromaštvu (inače) politiziranih masa, kojim a je komunizam nudio
perspektive izlaska iz vekovne bede. Za revolucionarno opredeljenje Crnogo-
raca veliku ulogu je igrala i njihova viševekovna oslobodilačka borba, koja
ih je nadahnula snažnom osećajnošću i visokom borbenošću za ostvarenje
humanih ciljeva slobode i pravde. U toj neprekidnoj vekovnoj borbi, u na­
rodu se duboko uvrežilo shvatanje, i ponašanje u praksi, da je borba za
slobodu i pravdu najveći domet čovečijeg života i ljudskosti. Isto tako, za
razvitak komunističkog pokreta u Crnoj Gori bilo je veoma značajno što je
prva proleterska revolucija pobedila b a l u Rusiji, prema kojoj su Crnogorci
kroz vekove gajili neviden kult. Pored toga, i socijalno-psihološka svojstva
Crnogoraca igrala su značajnu ulogu. N jim a su oduvek bili mnogo bliži krup-
ni ideali, velilce istorijske vizije i radikalne ideje, nego li svakodnevno ,,ži-
votarenje” . A komunistička ideologija im je sve to nudila!
Prirodno je i logično da je mlada inteligencija jednog takvog naroda me­
du prvim a prihvatila nove revolucionarne koncepcije. Komunističke ideje su
od tada otpočele da form iraju dušu najborbenijeg dela inteligencije u Crnoj
Gori — u uslovima teškog ekonomskog i političkog stanja i nacionalne ne-
ravnopravnosti, za sve vrem e postojanja Jugoslavije. Ponikli iz velike nemaš-
tine, intelektualci — tada najsvesniji deo naroda — odlučno su krenuli u
borbu za korenitu izmenu odnosa u društvu.

9 To se najbolje vidi iz Gorskog vijenca iz dela Marka Miljanova, Vu-

ka Karadžića, Jovana Cvijića, Ljube Nenadovića, Gezemana, Holočeka, Rovinj-
skog i Bogišića.

197
 II

Crna Gora, između dva svetska rata, nije imala ni jednu visoku školu
niti univerzitetsku ustanovu. Njena srednjoškolska omladina produžavala je
školovanje u drugim krajevim a zemlje. Ogromna je većina studirala na Be­
ogradskom univerzitetu10 (BU), deo na Zagrebačkom, a veom a mali broj u
inostranstvu. Još pre I svetskog rata, srednjoškolci su m asovnije odlazili na
školovanje u Srbiju, naročito iz severnih krajeva Crne Gore.11 Na to je po-
sebno uticala i činjenica da je među mladom crnogorskom intelektualnom
omladinom bila veoma snažno ukorenjena ideja о ujedinjenju Crne Gore sa
Srbijom . Za masovni odlazak u Beograd bila je odlučujuća etnička srodnost
Crnogoraca sa Srbijancima, a Srbija nije bila ni daleko. Omladinci iz Crne
Gore su odlazili u Beograd sa uverenjem da će se u njemu uspešno snaći i
bez dovoljno sredstava za život. Atm osfera Beograda — životna, politička i
kulturna — snažno ih je privlačila.
Crnogorci dolaze masovnije na Beogradski univerzitet tek od 1922. godine,
tj. u vreme kad đaci sa predratnom malom maturom prispevaju za studije.12
Te godine se na BU form ira i Udruženje studenata marksista, u čiju prvu
Upravu od 5 članova bivaju izabrana i dva crnogorska studenta — Gojko
Samardžić, student tehnike i Milovan ćetković, student medicine.1®
Stanje revolucionarnog pokreta u Crnoj Gori, kao i u drugim krajevima
zemlje, u vreme odlaska ove generacije na studije, bilo je veom a teško i ne-
povoljno. Posle odlučnog i brutalnog obračuna buržoazije sa radničkim pok-
retom (Obzana i Zakon о zaštiti države, otpočelo je naglo topljenje snage
KPJ, koja je u to vreme inače bila idejno nezrela i organizovano neučvršće-
na. Od najjače političke stranke u Crnoj Gori ona je uskoro potisnuta na
začelje, je r je organizaciono bila razbijena.14 Među onima k oji su napuštali
komunističke redove bio je i znatan broj intelektualaca, ко je je usled po-
licijskog tarore zahvatila malodušnost pa su se politički pasivizirali ili pak
prešli u buržoaski tabor. No, ipak, najborbenije jezgro radničkog pokreta —
u kojem je ostala veđina najistaknutijih komunista — intelektualaca koji su
stvarali KPJ u Crnoj Gori — nastavilo je borbu i u najtežim uslovima, köm-
binujući legalne i ilegalne oblike rada.
I u takvim teškim i složenim uslovima KPJ je u Crnoj Gori mogla da
nađe uporište među mladom inteligencijom, prvenstveno medu s t u d ima.
To se vidi i iz podatka da je u Marksističkom klubu u Beogradu — koji ni-
kada nije imao više od 100 članova15 — bilo oko 30 Crnogoraca, koje smo
uspeli identifikovati — vidi Prilog 1).
Ova generacija nije imala prilike da se u svom zavičajnom kraju (pre
odlaska na studije) upozna sa teorijom marksizma, je r je marksistička li-
teratura tada u Crnoj Gori retko dopirala — bila je prava retkost. U duše
ovih mladih ljudi, bile su duboko utisnute težnje i snovi njihovog naroda za
slobodom, pravdom i srećnijim životom. N jih je snažno zapljusnuo val Ok-
tobarske revolucije i pobjede KPJ 1920. godine. To je bila dovoljno snažna

10 1938/39. godine na Beogradskom univerzitetu se školovalo oko 85% crno­

gorskih studenata (ARP, Varia 4).
11 Uoči balkanskog rata u Srbiji se školovalo 300— 400 mladića (Б. П e j o-
в и ћ, n. d. 443).
12 Ne raspolažemo podacima koliko je Crnogoraca u ovoj godini bilo na BU.
No već 1925. godine, ima ih 307, tj. 5% öd ukupnog broja studenata (M. D a m j a -
n o v i c , Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta, knj. I, 1966, str. 63).
1:1 VI D a m j a n o v i ć , n.d., 74.
14 U decembra 1924, KPJ u Crnoj Gori je imala svega 100 članova (В. J о v а-
n o v i ć , KPJ и Crnoj Gori 1919—1941, 1959, 87).
15 C rveni univerzitet 1919—1941, Beograd, 1966, 34.

198
m otivacija, koja ih je pokretala u borbu za pobedu socijalizma i u vrem e ve­
like oseke revolucionarnog radničkog pokreta u Jugoslaviji.
N ajaktivn iji studenti iz Crne Gore u Marksističkom klubu, bili su: Goj-
ko Samardžić, Milovan ćetković, Savo Strugar i Ivan Milutinovic. Samardžić,
član KPJ od 1920. godine (a od 1926. godine, član sekretarijata P K KPJ za
Srbiju), je među njim a bio idejno-politički najuzdignutiji i aktivno je sara-
đivao u tadašnjoj komunističkoj štampi. Bio je vrstan organizator, staložen
i autoritativan. ćetlcović je, рак, bio „rođeni” tribun: dinamičan, rečit i ve­
oma borben. Strugar je bio predsjednik Marksističkog kluba 1927/1928 god.16
Milutinovic, član KPJ od 1923. godine bio je neposredno pre zavođenja šes-
tojanuarske diktature rukovodilac Komunističke studentske frakcije (KOS-
TU FRE ) na Univerzitetu.
Od 1926. godine rad marksističkog kluba jenjava, što je bila posledica
ne samo pritiska režima već i frakcijske borbe u KPJ, i završetka studija
pojedinih aktivista. Zavođenjem šestojanuarske diktature zabi'anjen je rad
Marksističkog kluba. Tada zamire i organizovan rad komunista na BU.
Od crnogorskih studenata-članova Marksističkog kluba više od trećine je
i dalje ostalo aktivno u komunističkom pokretu. Veći deo je ostao na prog-
resivnim pozicijama, ali je napustio komunističke organizacije, a pojedinci
su se potpuno pasivizirali.
Veliku prekretnicu na BU napravile su generacije studenata, iz svih
krajeva Jugoslavije, koje su studirale 1930— 1933. godine. One su povele od-
lučnu i uspešnu borbu protiv šestojanuarske diktature, udarajući tem elje
studentskom pokretu.
Studenti ove generacije iz Crne Gore, iznikli su iz drukčijih društveno-
-ekonomskih uslova nego li prethodna. Od 1918. — 1930, vladajući režim i su
pred narodom pokazali svoje pravo lice. Crna Gora je i dalje ostala privredno
nerazvijena i vrlo siromašna zemlja. Nacionalna prava Crnogoraca nisu bila
obezbedena, i о njim a se nije smelo ni pomenuti. Svemu se tome pridružila
velika svetska ekonomska kriza, koja je naročito pogodila siromašnu Crnu
Goru — prvenstveno radnike, seljake i niže činovnike. Nastupila je još žeš-
ća eksploatacija radnih masa. Monarho-diktatura ponovo nanosi brutalne
udare komunističkim organizacijama. Iz oporog saznanja о svom stvarnom
položaju, rađalo se razočarenje u narodu iz kojeg je nicao bunt — naročito
među omladinom.
Mada je u ovom periodu rad sa srednjošlcolskom omladinom bio zapuš-
ten od strane KPJ i SKOJ-a, u srednjim školama se posredstvom socijalne
literature razvija snažan revolucionarni polet. Tridesetih godina, u Crnu Goru
m asovnije pristižu savremena dela iz socijalne književnosti (izdanje „N o lit” ).
U svim školama oživljava rad literarnih i drugih đačkih družina. Iz tako ži-
vog i aktivnog rada izniču mladi talentovani crnogorski književnici — izrazito
socijalno obojeni: N ikola i Đ orđije Lopičić, Radovan Vuković, Radovan Zo-
gović, Milovan Đilas, Stefan M itrović, Mirko Banjević, Radoslav Ljumovid,
Janko Đonović. Oni se putem literature kreću ka revolucionarnom radničkom
pokretu i vrše veom a snažan uticaj na srednjoškolsku (i drugu) omladinu u
razvijanju osećanja socijalne pravde. Iz sličnih uslova izrastaju i njihovi dru­
govi politički aktivisti: Vukm an Krušćić, M ićo Zečević, Petar Radović, Stojan
Ivezić, Tomaš žižić, Jovan Marinković, Ivan Vušović, Nikola i Risto Lekić, Kr-
sto Popivoda, Radoje Vujošević, Vukašin Radunović, Jagoš Jovanović, Vaso Pr-
lja, N iko Vučković, Svetozar Vukmanović, M irko Vešović, N ikola Labović, Ilija
Gardašević, Josif Malović, Vukoman Džaković, Jakov Ljagović, Stanko Žarić,
M ilo Jovićević, i dr.

1S Strugar mi je ove podatke dao prilikom pisanja ovog rada.

199
 Delatnost obe ove grupe, ubrzo se sliva i prožima na BU. U početku je
revolucionarni romantizam njihovo pretežno političko obeležje. Vatreni su,
dinamični, ofanzivni i nestrpljivi.
Ova nova revolucionarna generacija znatno se razlikovala od one pre
diktature. Ona nije upoznala gorčinu poraza KPJ iz 1921. godine. Dok su se
kod starije generacije već osećali znaci zamora,17 ova nova je unela u revo­
lucionarni pokret svežu krv. Ona se nije htela povijati prema nasilju režima,
već je bila spremna i ocllučna da s njim stupi u otvorenu borbu. Ona se nije
m irila sa ranijom začaurenošću revolucionarnog pokreta, već je bila za ma-
sovnu i javnu političku borbu. Svoju bujnu energiju i krajnju neustrašivost
o v i su studenti, zajedno sa svojim saborcima iz ostalih krajeva Jugoslavije,
vidno iskazali u vilikim i žestokim demonstracijama na BU protiv diktature,
u 1931. i 1932. g. To je bila prva javna masovna akcija protiv monarho-dikta-
ture u Jugoslaviji.18 U ovim demonstracijama iziskrio je prigušeni narodni
revolt.
Prve akcije koje je izvela ova generacija na BU, bile su u stvari revolu-
cionarno-demokratski bunt politički heterogenih grupa. Pojedini studenti —
komunisti shvatili su — uz pomoć ličnih veza sa funkcionerima KPJ u Beog­
radu, ili samostalno — da je za stvaranje jedinstvenog studentskog pokreta
najznačajnije da se komunisti organizuju — tj. da se obnovi partijska orga­
nizacija na Univerzitetu. To je uskoro i uradeno. 1932. i 1933. godine obnov-
Ijena je KOSTUFR-a: form irane su čeiiri delije na fakultetima. Rukovodstvo
KOSTUFR-e su sačinjavali: Jovan Marinović (Cetinje), sekretar, i članovi —
Tomaš žižić (B ijelo P olje) i Stefan M itrović (Budva).19 Dva su osnovna zadat-
ka koja je pred sobom postavila partijska organizacija: prvo, ideološko obra-
zovanje; drugo, stvaranje masovnog studentskog pokreta, k oji bi bio uporište
KPJ u borbi za demokratizaciju zem lje i garant za očuvanje autonomije Uni­
verziteta. Iz ove generacije pojedinci su (kasnije) radili i na istaknutim par-
tijskim funkcijama u Srbiji.2«
U prvim redovima ove generacije — koja je začela studentski pokret na
BU i koja je dala nov podsticaj i ritam političkom životu ne samo u Beogra­
du, već i širom zem lje — nalazilo se oko 65 studenata iz Crne Gore (bez
Skoplja i Subotice) i to: 28 sa Pravnog fakulteta, 15 sa Filozofskog, 7 sa Po-
ljoprivredno-šumarskog, 5 sa Tehničkog, i 6 sa Medicinskog fakulteta. (Pri-
log 1). On njihovog ukupnog broja, vise od 80% ostalo je aktivno u komu-
nističkom pokretu sve do rata. To je bio ne samo izraz njihovih kvaliteta,
već p rije svega, znak uspona i jačanja revolucionarnog radničkog pokreta
kojem su pripadali.
Narednih godina dolaze brojne generacije novih studenata iz Crne Gore.
Karakteristično je da baš u vreme stagnacije brojnog stanja BU (1930— 1935),
na njega se upisuju najbrojnije generacije srednjoškolaca iz Crne Gore izme-
đu dva rata.21 To daje novi impuls i dim enzije učešću crnogorskih studenata
u revolucionarnom pokretu BU.
Ove generacije stupaju u studentski pokret u vreme sazrevanja društve-
ne krize u Jugoslaviji i oživljavanja revolucionarne borbe u Crnoj Gori. KPJ
u Crnoj Gori u osnovi prebrodava krizu tako da je, u 1932. i narednih godina,

17 Zamor je bio posledica: poraza revolucije u Zapadnoj i Srednjoj Evropi;

stanja (razjedinjenosti) u KPJ i snažnih pritisaka režima na komuniste.
18 Преглед Историје CKJ, 169.
10 M. D a m j a n o v i ć , n.d., krtj. II, 142.
20 Jovan Marinović, sekr. MK Beograda; Radovan Vuković, sekr. PK KPJ za
Srbiju; članovi PK KPJ za Srbiju: Milovan Đils, Svetozar Vukmanović i Đuro
Strugar; Krsto Popivoda, član Oblasnog komiteta KPJ za Kragujevac i instruktor
PK KPJ za Srbiju.
21 Podatke sam izveo na osnovu svih izveštaja gimnazija о završenoj maturi,
izmedu dva svetska rata.

200
njeno organizaciono jačanje i aktivnost u stalnom usponu.22 Posebno se obra-
ća veća pažnja radu sa srednjoškolskom omladinom. Pojedini istaknutiji ko­
munisti (studenti, profesori) organizovano rade sa srednjoškolcima, pretežno
na njihovom idejnom obrazovanju. Đaci ne čitaju samo socijalnu literaturu,
već počinju da izučavaju i marksističku teoriju. Revolucionarnu orijentaciju
ovih generacija podsticalo je i gubljenje perspektive da mogu naći rešenje
svoje budućnosti u okviru postojećeg društvenog poretka, je r se u nerazvi-
jen oj zem lji već pojavlju je nezaposlenost i „hiperprodukcija" intelektualaca.
Ugled koji je stekla u narodu generacija studenata, koja se borila protiv dik­
tature, dao je još više podstreka da se ova generacija što pre i aktivnije uklju-
či u front revolucionarne borbe na BU.
Ove generacije jugoslovenskih studenata (1933— 1938), udarile su čvrste
tem elje studentskom pokretu BU. To je period kvalitetnog skoka u njego­
vom razvoju. KPJ sve čvršće preuzima vodstvo nad studentskim pokretom.
Komunisti na BU uspevaju da izgradc masovan i jedinstven studentski pokret,
k o ji je uporedo i zajedno vodio uspešnu borbu za demokratizaciju i odbranu
zem lje od fašizma (im perijalizm a), za očuvanje autonom ije univerziteta, i za
poboljšanje uslova života studenata. Taj proces je još brže tekao kad su
komunisti, zajedno sa najprogresivnijim studentima iz gradanskih partija,
preuzeli u svoje ruke većinu stručnih studentskih udruženja i kad su, u junu
1934. godine, osnovali Akcioni odbor studentskih stručnih udruženja. Od tada,
a naročito od 1936. godine, studentski pokret otpočinje da biva poki'et svih
progresivnih studenata.
Početkom 1936. godine — u vrijem e kad se stvarao jedinstveni antifa-
šistički studentski pokret — komunistički orijentisani studenti nastupaju
pod imenom Narodni studenti. To je, u stvari, bio adekvatan izraz za prog-
resivna politička obeležja ove najbrojnije grupacije na Beogradskom univer­
zitetu. Taj naziv, im je omogućavao legalno istupanje u odnosu prema dru­
gim demokratskim i antifašističkim studentskim grupacijama, pred univer-
zitetskim vlastima i demokratskom javnošću u zem lji. (Ovaj naziv je ostao
sve do rata). N arodni studenti su bili jezgro i udarna snaga studentskog pok­
reta.
U ovoj generaciji studenata — koja je najviše doprinela širenju i jača-
nju studentskog pokreta na BU — identifikovali smo (bez Skoplja i Subotice)
oko 320 politički aktivnih studenata iz Crne Gore: 240 na Pravom, 30 na
Filozofskom, 23 na Poljoprivredno-šumarskom, 14 na Tehničkom i 12 na Me-
dicinskom fakultetu (Prilog 1).
Ova je generacija, dala 5 sekretara Univerzitetskog partijskog Kom iteta u
periodu 1935— 1941. godine: Đoko Kovačević, Rifat Burdžević, Vlado Gapović,
V ojin Nikolić i Nikola Nikid. Ova je generacija, od 1934— 1941. godine, dala
4 predsednilca Akcionog odbora stručnih udruženja: V eljk o Vlahović, Ratko
M itrović, V o jo Deretić i Nikola Vujanović. U M K — pored pobrojanih sekre­
tara Univerzitetskog komiteta — bili su i Milenko i B ajo Sekulić. Nekolicina
su bili i u rejonskim komitetim a u Beogradu.
Za ostvarenje svojih ciljeva i programa, generacije studenata 1933— 1938.
godine morale su da vode ne samo idejnu i politićku borbu, već i da se često
i fizički obračunavaju sa policijskim snagama i njihovim studentskim agen-
tima. U tim borbama je bilo mnogo stradanja pa i žrtava. U Višegradski lo-
gor je sprovedeno 46 studenata,23 od kojih su 25 bili Crnogorci. U student­
skim štrajkovim a 1935. i 1936. godine, poginuli su Szrentić Mirko (U lcinj) i
M arinovic Žarko (Cetinje). U ovim burnim godinama na BU (1935. i 1936.

22 Krajem 1932, u Crnoj Gori je bilo oko 200 članova KPJ, a u jesen 1934,
taj se broj povećao na 420 članova. (Pregled istorije SKJ, Beograd, 1963, 174, 190).
23 M. D a m j a n о v i ć, n. d., knj. II, 172 i 173.

201
godine), studenti iz Crne Gore su učestvovali u akcijama masovno i ističući
se visokom borbenošću.
Od 1938. godine, dolaze na BU srednjoškolci iz Crne Gore, k oji su bili
idejno-politički opredeljeni i prilično odgojeni u marksističkom duhu. Od
1937. godine u Crnoj Gori KPJ ide putem izrastanja u najaču političku snagu.
Otpočinje intenzivan rad SKOJ-a, posebno u školama. U njim a su stvarni ak-
tivi SKOJ-a, oko kojih se okuplja po nekoliko vaspitnih (čitalačkih) grupa.
Srednjoškolci se, sa puno zanosa, bacaju na izučavanje marksizma, učestvuju
u mnogim političkim manifestacijama koje KPJ organizuje u to vreme u
Crnoj Gori, i sami organizuju u školama štrajkove, koji su sve više poprim ali
politički karakter.21
Za razliku od ranijih generacija, veći broj studenata iz Crne Gore se,
u ovo vreme, upisuje na Medicinski i Tehnički fakultet. To je bila posledica:
1) Sve većeg društvenog ugleda lekara i inžinjera; 2) Sposobnosti studentskog
pokreta na BU da pruži organizovanu pomoć siromašnim studentima, da
se školuju na „bogataškim fakultetima” ; 3) Sve većeg broja činovničke dece
iz Crne Gore na BU (ali, i ona su prošla kroz „skojevsku školu” ).
Ova generacija je imala — blagodareći dotadašnjim uspesima u razvoj ji
studentskog pokreta — veoma povoljne uslove da se idejno,politički i kul-
turno uzdiže, i da se neposrednije povezuje sa akcijama beogradskog prole­
tarijata.25 Njen osnovn zadatak je bio da očuva dotadašnje tekovine student­
skog pokreta i da učvršćuje antifašistički front mlade generacije.
Idejna priprem ljenost u zavičajnom kraju, i povoljni uslovi za svestranu
aktivnost na BU, omogućavali su svakom pojedincu da se iskaže i potvrdi.
Uz to, to je vreme kad se na BU sprovodi planska akcija da se partijska
organizacija omasovi. Sve je to omogućilo da se veliki broj novih (mladih)
studenata ubrzo prim i u KPJ. Taj proces bio naročito izražen među studen­
tima iz Crne Gore. Tako je na univerzitetskoj partijskoj konferenciji, 1939.
godine, konstatovano da od ukupnog broja članova KPJ na BU, Crnogoraca
ima 62%.2« Pošto je ovo stanje na K onferenciji kritikovano, pristupilo se
masovnijem prijemu studenata ostalih nacionalnosti. No, i u 1941. godini
udeo studenata iz Crne Gore — članova KPJ, bio je veliki: na Pravnom fa-
kultetu oko 60%; na Tehničkom i Medicinskom oko 50%; na" Filozofskom
oko 35%.27 Ovi podaci nisu samo znak idejno-političke opredeljenosti i aktiv-

24 Zbog učešća u demonstracijama (februara 1935. g.) povodom pogibije stu-

denta Mirka Srzentića na BU, iz Podgoričke gimnazije je isključeno 47 đaka, a 150
je dobilo jedinicu iz vladanja.
U štrajku viših razreda u Pljevaljskoj gimnaziji 1939. godine, isključen je
71 učenik.
U desetodnevnom .trajku učiteljske škole na Cetinju 1940. godine, isključeno
je 44 učenika, a hapšeno око 30.
(Podaci su uzeti iz školskih arhiva i Spomenice pojedinih škola).
25 Pored demonstracija od 14. decembra 1939, i pokolja na izletu u Košut-
njaku 1940. g. (o kojima je dosta pisano), veoma značajno je učešće studenata u
velikom štrajku radnika aeronautičke industrije 1940. g. Studenti su veoma aktivno
učestvovali u materijalnom potpomaganju štrajkača, u držanju štrajkačkih stra-
ža, u tućenju štrajkbrehera i u demonstracijama povodom tog štrajka. Štrajk je
trajao više od tri meseca.
Znatan broj studenata, članova KPJ, rukovodio je radom radničkih čitalač-
kih grupa u Beogradu i Zemunu, ili je u okviru sindikalnih podružnica držao rad-
nicima predavanja.
28 Podatak su mi dali učesnici Konferencije Boško Đuričković i Vojo Nikolić.
27 Za Pravni fakultet, podatke je dao Boško Đuričković, za Tehnički Veljko
Milatović, Zdravko ćuković i Miloš Vuksanović, za Filozofski Đuro Lončarević, za
Medicinski Jovo Kapičić i Milija Stanišić.

202
nosti studenata iz Crne Gore, već ih treba ceniti i u svetlu činjenice da je
partijska organizacija na BU bila glavna koheziona snaga studentskog pok­
reta.
K oliko je studentski pokret bio snažan u periodu 1938— 1941. godine v i­
di se i po tome što je i na Teološkom fakultetu BU postojala grupacija Na­
rodnih studenata. Medu njim a smo identifikovali 16 crnogorskih studenata
(Prilog 1).
Studenti iz Crne Gore su uzeli aktivnog učešća i u studentskom pokretu
Subotičkog (Pravnog) i Skopskog (Filozofskog) fakulteta.
U Subotici je studirao znatan broj Crnogoraca. To su bila pretežno deca
kolonista iz Vojvodine ili njihovi rodaci. Jezgru revolucionarnog studentskog
pokreta na ovom fakultetu pripadalo je oko 35 Crnogoraca (Prilog 1). Naj-
aktivniji medu njim a su bili: B ojović Radosav, Vujošević Radoje, Vukovic
Milorad, Durutović Gojko, Lekić Risto, Popivoda Krsto, Radović Petar, Mi-
ćunović Janko, Tadić Tadija i Ivanoviđ Đoko.
U Skoplju je, takode, studirao znatan broj studenata iz Crne Gore —
najviše iz razloga što je život u njemu bio jeftin iji nego u Beogradu i Zag­
rebu. K rajem 30-tih godina studentski pokret u Skoplju je bio najjače upo-
rište KPJ u Makedoniji. N jegovom jezgru je pripadalo oko 40 studenata iz
Crne Gore (Prilog 1). N ajaktivniji medu njim a su bili: Bašić Bećo, Đurović
Vasilije— Vako, Zogović Radovan, Lekić Danilo, Orladić Blažo, sekretar
P K KPJ za Makedoniju 1939/1940. godine, Radunović Vukašin, Tmušić Vuko,
Kovačević Radovan, Ivanović Vukašin.

III

Brojna revolucionarna studentska omladina, svojom aktivnošću i požr-

tvovanjem, doprinosila je širenju i jačanju revolucionarnog pokreta u Crnoj
Gori izmedu dva rata, kao i njegovoj pobedi u NOR-u. Pri tome je više či-
nilaca, objektivne i subjektivne prirode, odigralo značajnu ulogu.
Kao što smo videli, brojnost studenata u Crnoj Gori nije proisticala iz
njene m aterijalne i privredne razvijenosti, već najvećim delom iz siromaštva
naroda. Pored toga, oko 65% crnogorskih studenata je bilo sa sela,2S dok ih
je na celom BU, na primer, bilo svega 24% (1938/1939. g.).29 Isto tako, na
idejno političko opredeljenje studenata iz Crne Gore, za sve vreme je snažno
uticao i njihov nepovoljan, i težak ekonomski položaj za vreme studija. Ne
treba smenuti s uma ni činjenicu da se generacije njenih studenata nisu for-
inirale kao intelektualna elita, već kao neraskidivi deo jednog borbenog i po-
litiziranog naroda.»« U stvari, revolucionarna misao generacija intelektualaca
о kojim a je reč, izvirala je iz nemaštine i patnji naroda. Oni su posedovali
izvornost narodnog življenja, i razvijen osećaj za narodne potrebe, nevolje i
stradanja. Sve je to doprinelo da je u ovim generacijama sazrevala misao
da Crna Gora može izvojevati svoju srećniju budućnost samo ako se bori, i
da inteligencija može uspešno da ispuni svoju ulogu jedino u najužoj pove-
zanosti sa borbom najširih narodnih masa. V ratiti narodu sve ono dragoceno
što se od njega prim ilo — bila je misao vodilja intelektualaca, koji su se
opredeljivali za revolucionarni pokret.

28 Podatak sam izveo na osnovu analize spiskova svršenih maturanata u Cr­

noj Gori između dva svetska rata.
29 ARP, Varna 4;
30 Politizacija crnogorskih masa, koja je tekla vekovima, nije se pretežno
odvijala u političkim strankama (koje zadugo nisu ni postojale), već kroz dugo-
trajnu oslobodilačku borbu i plemensku demokratiju.

203
 Za uticaj progresivnih studenata, na društveno-političke prilike u Crnoj
Gori, bilo je odlučujuće što su se (sve od 1918) priključili radničkom pokretu,
na čelu sa KPJ. U uslovima nepostojanja b rojn ije radničke klase,31 KPJ se,
u Crnoj Gori, sa punim pravom okrenula ka selu-31a i ka studentskoj i sred-
njoškolskoj omladini, otvarajući im revolucionarne perspektive. To je učinilo
da se borba studenata čvrsto poveže sa istorijskim interesima radničke klase
i siromašnog seljaštva. U povezivanju inteligencije sa radničkim pokretom,
veoma značajnu ulogu igrala su dva momenta: prvo, intelektualci su u Crnoj
G ori igrali veoma zapaženu ulogu u stvaranju KPJ; i drugo, revolucionarna
intelektualna omladina je od prvog dana ispoljila veliku aktivnost i odluč-
nost u borbi za društveni preobražaj. Uz to, KPJ je imala u vidu da učeni
ljudi uživaju veliki ugled u crnogorskom narodu. Iz svih tih razloga KPJ je
u Crnoj Gori ispoljavala posebnu pažnju da pridobije za svoj program i po-
litičku liniju što vise inteligencije — iskazujući prema n joj širokogrudnost
i poverenje, dajući jo j mogućnost da se iskaže i potvrdi.32 Neprekidno je vas-
pitivala revolucionarnu inteligenciju da je ona nerazdvojni deo radničkog
pokreta, i da u njemu nema neku posebnu (izdvojenu) ulogu i misiju.
Beograd je između dva rata bio snažan politički i kulturni centar. Po­
red radničkog pokreta, u njemu su pulsirali i drugi progresivni tokovi u
društvenom životu. Studenti iz Crne Gore su m ogli u njemu da steknu mno-
ga nova znanja, da prošire svoj politički i kulturni horizont, i da steknu raz-
novrsnija životna iskustva. Oni su se već na početku studija uveravali da
bunt nije vrhunska vrednost, ukoliko ne izvire iz spoznanje đruštvene stvar-
nosti i zakonitosti. Beogradski univerzitet im je pružio velike mogućnosti da
upoznaju marksizam. Partijska organizacija je učila komuniste da idejno uzdi-
zanje povezuju sa svojom političkom alctivnošću na „terenu” . Raznovrstan i
masovan politički rad u Studentskom pokretu tridesetih godina, omogućavao
je crnogorskim (i drugim) studentima da stiču političku širinu, da se poduča-
vaju u agitaciji i propagandi i da stiču veću gipkost u političkom radu. Rad
partijske i skojevske organizacije na BU, bio je po kvalitetu na visokom
nivou, tako da su komunisti brzo sazrevali, učeći se kako treba organizovati
partijski i skojevski rad, i kakav treba da bude lik komuniste. Budući da
su studentske akcije sve više poprim ale planski i organizovan karakter, crno-
gorski studenti su u njim a sticali smisao za organizaciju i disciplinu. Uz
sve to, BU (veliki gradovi) nudio im je (za njih), do tada nepoznate moguć-
nosti da obogate svoj kulturni život. Jednom rečju, BU je crnogorskim (i
ostalim ) studentima pružio dragocene mogućnosti da izrastaju u revoluci­
onarne borce — naoružavajući ih i znanjem i umešnošću u borbi na politič-
kom i kulturnom frontu. Na BU, crnogorski su studenti iskivali čvrst spoj
vrlina, crnogorskog čoveka sa principima jedne napredne i radikalne soci-
jalne doktrine.
Karakteristično je da su sve napred pomenute generacije, studenata iz
Crne Gore, bile čvrsto povezane sa svojim zavičajem. Tom e je naročito po-
godovala činjenica da je ogromna većina njih studirala na Pravnom fakultetu,
koji se mogao pohađati i od kuća.

81 1927. u Crnoj Gori i Metohiji bilo je svega 2.072 industrijska radnika (H.
C. М а р т и н о в и ћ , Раднички покрет у Црној Гори под руководством Јована
Томашевића, Београд, 1955, 27.
81а Koliko je to urodilo plodom vidi se iz podatka da je od ukupnog broja
članova KPJ u Crnoj Gori 1940. godine bilo 62% seljaka.
32 To se najbolje vidi iz činjenice da su oko polovine članova svih partijskih
foruma između dva rata bili intelektualci. Razlog za ovoliko veliki broj intelek-
tualaca u rukovodstvima leži i u pomanjkanju brojnijeg industrijskog radništva u
Crnoj Gori.

204
 Članovi Marksističkog kluba su slali u svoja mesta naprednu literaturu
(u manjim količinama). Oni su se obraćali narodu lecima povodom izbora,3*
a pojedinci su učestvovali u izbornoj agitaciji. Preko ferija su okupljali omla-
dinu i širili medu njom revolucionarne ideje. Ova generacija studenata je,,
takođe, doprinela da se otpočnu razbijati idealističke iluzije „bezuslovnog
ujedinjenja” Crne Gore i Srbije, i da se počne isticati crnogorska individual-
nost.M
Generacija studenata, koja je otpočela borbu protiv šestojanuarske dik­
tature, ispoljila je još više uticaja na političke prilike u Crnoj Gori. Još za
vreme demonstracija u Beogradu (1931. i 1932.), studenti su se u više navrata
obratili narodu proglasom, tražeći od njega podršku za svoje akcije.35 BU
1932, biva zatvoren za nekoliko meseci, a pojedini studenti su proterani u
rodna mesta. Oni su u svom zavičajnom kraju nastavili sa političkom bor-
bom protiv diktature. Nalaze se medu organizatorima velilcih dem onstracija
kojim a je rukovodila KPJ marta 1932. godine, u Nikšiću i maja u Cetinju.30
Studenti stvaraju tada polulegalna studentska udruženja u Pljevljim a, Nik-
šiću, Podgorici i jedno zajedničko za Berane, Andrijevicu i B ijelo Pol je.37
Ovi studenti otpočinju i politički da rade sa pojedinim grupama srednjoš-
kolske omladine.
Mnogo veći i organizovaniji uticaj „na teren” , vrše generacije studenata
1933— 1941. g. Tom e je doprineo, kako tadašnji uspon revolucionarne borbe
u Crnoj Gori, tako i jačanje studentskog pokreta, k oji deluje sve organizo-
vanije. Narodni studenti na BU iz Crne Gore, organizuju se po srezovima i
planski se povezuju sa političkim akcijama na terenu. Za vreme letnjih fe ­
rija održavaju se sreske konferencije svih Narodnih studenata, na kojim a se
prave dogovori о političkoj i kulturnoj aktivnosti. Osnivaju se legalna stu­
dentska udruženja u Pljevljim a, Podgorici, Cetinju i Beranama, koja postaju
stecišta veoma živog političkog i kulturnog rada, i u gradu i na selu. Studenti
aktivno učestvuju u radu Seljačko bratstvo i Seljačka sam opom oć — kojim a
je neposredno rukovodila KPJ.38 Studenti su naročitu pažnju posvećivali se-
oskoj i srednjoškolskoj omladini. Po selima su form irali partijske ćelije i'
skojevske grupe,3» a u srednjim školama su intenzivno radili sa sređnjoš-
kolskom omladinom. Oni su javno istupali sa govorim a na mnogim mitin-
zima ili komemoracijama — a posebno na velikim letnjim narodnim sabori-
ma širom Crne Gore. Posebno valja istaći ulogu studenata u organizaciji i
izvodenju velikih narodnih demonstracija, pod rukovodstvom KPJ, protiv
predsednika vlade Stojadinovića — prilikom njegove posete Nikšiću septem-

33 Jedan od prvih takvih letaka studenti su uputili povodom parlamentamib

izbora 1923. g. (Извори за историју радничког покрета у Црној Гори, I I СР ЦГ„
Титоград, 1971. док. 150).
34 Videti članke Gojka Samardžića iz perioda 1924— 1926. u Радник — Delo-
vac i u Borbi (Извори за историју радничког покрета у Црној Гори (1918—1945),,
I I СР ЦГ, Титоград, 1971, док. 190, 199 i 216).
35 Jedan od njih se nalazi u Istorijskom arhivu CK SKJ, br. 13185/VI,,
4— 1 (31).
se U Cetinju su od studenata bili najaktivniji: Nikola Lopičić, Jovan Marin-
ković, Niko Vučković i Đorđe Lopičić.
U Nikšiću: Ljubo Vušović, suplent, Blažo Mrvaljević, student, Veljko Zeko-
vić, student, i dr,
37 Jovan Bojović, Napredni omladinski pokret и Crnoj Gori, 1918—1941, Ru­
kopis u štampi.
se Seljačko bratstvo je 1938. g. (kada je od vlasti zabranjeno) brojalo S5>
organizacija sa preko 7.000 članova. U Seljačku samopomoć je krajem 1940. bik»
učlanjeno око 10.000 domaćinstava (oba podatka uzeta iz n. d. Batrića Jovanovića).
38 Vid.: о tome, npr. S. V u k m a n o v i ć , Revolucija koja teče, Beograd.
1971, 59.

205
bra 1938. g. U toj veom a krupnoj i značajnoj političkoj akciji, učestvovali
su studenti iz četiri sreza: Nikšićkog, Šavničkog, Danilovgradskog i Podgo-
ričkog. Studenti se naročito ističu u raznim antifašističkim manifestacijama
za odbranu zem lje u periodu 1938— 1941. Zbog takve aktivnosti ugled stu­
denata u narodu je stalno rastao.
Iz redova studenata BU, izniče čitav niz mladih partijsko-političkih ru-
kovodilaca, čije je težište rada bilo u Crnoj Gori: V eljk o Zeković, Jefto-Čajo
Šćepanović, Budo Tomović, Savo Lubarda, Vaso Pavić, V o jin i Radosav
Popović, Branko-Kađa Petričević, Živko žižić, V elim ir Bogavac, Miloš Paj-
ković, Đuro Medenica, Vido šoškić, i dr. Oni su znatno doprinijeli širenju
i jačanju partijske i skojevske organizacije u Crnoj Gori. U tome su im
pomagali studenti koji su u vrijem e školskih raspusta dolazili u svoja rodna
mjesta.
Zaslužuje da se posebno istakne rad subotičkih studenata Crnogoraca
među kolonistima, koji su neprekidno „trovani” velikosrpskom ideologijom .
Zajedno sa studentima Vojvodine, Like, Bosanske K rajine i Korduna —
crnogorski studenti su doprinosili raskrinkavanju režimske politike i stva­
ranju snažnog omladinskog polcreta među kolonistima. N jihova aktivnost se
naročito ispoljavala u selima: Žednik, Radivojevićevo (R it), Korkatur i Baj-
mok (Rata).
U celini, revolucionarna inteligencija je, krajem tridesetih godina u Cr­
noj Gori. postala duhovno nadmoćnija i politički aktivnija od građanske in-
teligencije — i čvršće povezana sa narodom (prvenstveno sa omladinom).
Ona je osećala da neposredno predstoje odlučujuće revolucionarne bitke i
za njih se grozničavo pripremala. Svom snagom je stremila napred, i tvrdo
verovala da će sa uspehom poneti na svojim plećima krupno istorijsko breme.
Istorijska prekretnica, na kojoj su se našli svi narodi Jugoslavije sredi­
nom 1941. godine, pružila je priliku revolucionarnoj inteligenciji da se iskaže
i potvrdi. U tim burnim i veoma teškim vremenima, ona je rnorala da po-
laže račune pred svojim narodom i pred avangardom rađničke klase: da do-
kaže da li je odana narodnoj borbi; da li je na delu ostala verna idealima
koje je decenijama propagirala u narodu. Intelektualna omladina u Crnoj Go­
ri je imala veliku priliku da sve to pokaže odmah posle kapitulacije Jugosla­
v ije — u pripremama, organizovanju i izvodenju trinaestojulskog ustanka.
Trinaestojulski ustanak crnogorskog naroda, jedinstven je fenomen u
NOR-v Jugoslavije (i izvan njenih granica). Ovaj ustanak je veliki izuzetak od
poznatog istorijskog pravila da se porobljeni narodi lakše i brže dižu na
oružani ustanak ukoliko je okupacioni sistem represivniji. Crnogorski na­
rod se listom digao na ustanak — 4 dana od momenta kada je P K KPJ za
Crnu Goru, Boku i Sandžak, doneo odluku za otpočinjanje oružane borbe —
u uslovima jednog od najblažih okupacionih sistema u Jugoslaviji (i u Evro-
pi). Glavni činioci koji su uslovili baš takvo ponašanje crnogorsjkog naroda
bili su: prvo, snažna organizacija KPJ i SKJ-a, koje su bile za oko šest puta
b rojn ije od jugoslovenskog proseka; drugo, snažna slobodarska i borbena
tradicija naroda, koja je uvek buknula kad god se radilo о sudbinskim pita­
njim a života i opstanka; treće, m ržnja prema okupaciji i okupatoru; četvrto,
„ruski faktor” , koji je i u narodu i među komunistima igrao veoma značajnu
ulogu! peto, psihička konstitucija Crnogoraca sa jako izraženom crtom da
napregnu sve snage, i da se međusobno takmiče, u borbi za slobodu i junaš-
tvo; i šesto, masovno učešće inteligencije u ustanku.
Masovno učešće inteligencije u 13-julskom ustanku, jedna je od nje-
govih krupnih osobenosti. Za razliku. od drugih krajeva Jugoslavije, intelek-
tualci su se na početku ustanka u čitavoj Crnoj Gori masovno borili oružjem

206
u ruci protiv okupatora i domaćih izdajnika, pod rukovodstvom KPJ. Pre­
ma istraživanjima koja sam vršio, takvih intelektualaca bilo je blizu 3.000.40
Slika i struktura učešća inteligencije u 13-julskom ustanku vid i se iz
sledećeg tabelarnog pregleda:

Profesija B roj
Studenti oko 700
Završen fakultet oko 350
Srednjoškolci oko 1200
Službenici oko 250
Učitelji oko 180
O ficiri41 oko 115
Sveštena lica42 oko 55
Lekari oko 19

Sa Beogradskog univerziteta bilo je preko 600 studenata i blizu 300 dip-

lomiranih studenata (ogromna većina je bila završila fakultete u periodu
1937— 1940. godine).
Politički p rofil tadašnjih crnogorskih studenata bio je slojevit. Jedan
manii broj partijsko politički najuzdignutijih — koji su bili na završnim
godinama studiia — radio je u rukovodstvima KPJ i posjedovao bogato is-
kustvo u organizovanju Partije i SKOJ-a, i u radu sa masama. Drugu su gru-
pu sačinjavali članovi KPJ. I oni su bili veoma angažovani u partijsko-politič-
kom radu: izučavali su marksizam individualno i kolektivno; radili su u
stručnim i drugim studentskim udruženjima; organizovali su i učestvovali
u rasturanju ilegalnog partijskog materijala po gradovima i selima; bili su
u prvim redovim a na m nogobrojnim demonstracijama i manifestacijama;
rukovodili su čitalačkim grupama radnika i srednjoškolaca; sakupliali su
pi'ilose za Partiju i za Crvenu pomoč, i dr. Učešćem u ovim mnogobrojnim
oblicima rada i borbe, ovi mladi revolucionari su brzo sazrijevali. Treću gru-
pu, najbrojniju, činili su svi oni Narodni studenti — inače marksistički ori-
jentisani, koji nijesu bili u partijskoj organizaciji. Oni su aktivno potpoma-
gali politiku i borbu KPJ. N ajborbeniji među njima, po političkoj aktivnosti,
skoro da se nijesu razlikovali od članova KPJ.
Studenti su bili veoma om iljeni u narodu zbog revolucionarne aktivnosti
i vatrene borbenosti. Im ali su znatan politički uticaj i na selu i u gradu.
Masovno učešće inteligencije u ustanku imalo je veliki značaj i ispolja-
valo se u vise pravaca. Masovna prisutnost i aktivnost revolucionarne inte­
ligencije, sa inače velikim društvenim ugledom, imala je, pre svega, uticaja
na političko raspoloženje naroda, u vreme kad je, posle kapitulacije Jugos­
lavije znatan deo masa zahvatilo razočarenje i klonulost duha. Ona je u re­
dove naroda prenosila svoj nepokolebivi optimizam i pregalaštvo. U tom pog­
ledu bilo je naročito značajno što je u to vreme oko dve trećine revolucio­
narne inteligencije živelo na selu, a u pojedinim srezovima (andrijevički i
šavnički) i do 95%. Posle kapitulacije Jugoslavije, došlo je u Crnu Goru iz
drugih krajeva zem lje — najviše sa Beogradskog univerziteta — oko 100
članova KPJ, iskusnih partijsko-političkih radnika, i vise stotina skojevaca.
Ovi su se komunisti odmah uključili u partijsko-politički rad, a naročito su

40 U ovaj broj nije uračunato više stotina gradanskih orijentisanih intelek­

tualaca (pretežno oficira jugoslovenske vojske), koji su takođe učestvovali u ustan­
ku, ali su kasnije postali jezgro četničkog pokreta.
41 Aktivni i penziönisani oficiri. Aktivnih oko 90.
41 Sveštenici, teolozi, studenti teologije i bogoslovi.

207
se angažovali na sprovođenju kursa omasovljenja partijske i skojevske orga­
nizacije. U periodu priprema ustanka, u KPJ su prim ljeni mnogi Narodni
studenti. I na kraju, uloga revolucionarne inteligencije u 13-julskom ustanku,
ogledala se i u tome što je veliki broj kadrova iz njenih redova bio među
najistaknutijim organizatorima ustanka.
Od studenata i diplomiranih studenata sa Beogradskog univerziteta u
najvišim partijskim rukovodstvima bili su:
— četiri člana Pokrajinskog komiteta KPJ (od ukupno 7);
— delegat CK KPJ;
— tri člana Oblanskog komiteta KPJ za Sandžak (od ukupno 5);
— sva četiri sekretara okružnih komiteta KPJ, i većina članova ovih
komiteta (brojali su po 3 člana);
— 10 sekretara sreskih komiteta (od ukupno 12).
Ovako veliki broj intelektualaca u rukovodstvima, nije bio samo znak
poverenja Partije u njihove kvalitete, ved isto tako i posledica nedostatka
brojn ije radničke klase u Crnoj Gori.
Medu najistaknutijim organizatorima ustanka po srezovima, b ili su:

Andrijevački srez: Branko Deletić, član Okružnog komiteta KPJ, student;

Bogdan Novović, sekretar Sreskog komiteta KPJ, diplomirani pravnik; Draš-
ko Vukić, student; Milica Mušikić, student; V ido šoškić, student; Milorad
ćulafić, student; Radovan Lekić, student; Đuro Lončarević, student; Spasoje
Đaković, student; Bećo Basic, student; Rajko Tomović, diplom irani pravnik;
M irko Vešović, diplomirani pravnik; Šćepan Đukić, diplomirani pravnik; M ir­
ko Novović, student; Aleksandar— Leko Marjanović, student;

Barski srez: Nikola Nikic, sekretar Sreskog komiteta KPJ, student; Vla-
do Rolović, student; Blažo Jošov i Blažo Jokov — Orlandić, studenti; Nikola
Darčević, student; Đuro Bošković, student; Milo Medigović, student; Risto
Lekić, diplomirani pravnik; N iko Đakonović, diplomirani pravnik; Jovo Plame-
nac, student.

Beranski srez: Radom ir M itrović, student; Dušan Bošković, student; Ra-

divoje Vukićević, student; Radmila Nedić, student; Sekule Popović, student;
Savo Joksimović, student; Miloš Pajković, student; Ljubo Caričić, student;
M ijat Vuletid, student; Vuko Tmušić, student; Đoko Nedić, student; Vlado
Šćekić, student; N ikola Šekularac, diplomirani pravnik; Vuksan Cemović,
diplomirani pravnik; M irko Arsenijević, student; V o jo V eljič, student.

B jelop oljsk i srez: Rifat Burdžević, sekretar Oblasnog komiteta za San-

džak, student; N edeljko Merdović, član Oblasnog komiteta, student; Đ orđije
Stanić, član Oblasnog komiteta, student; Munib Kučević, sekretar Sredskog
komiteta KPJ, student; Cedo Vuksanović, student; Vuko Bulatović, student;
Milutin Popović, student; Šukrija Međedović, student; Mališa Šćekić, student;
Tomaš žižić, inženjer; Živko žižić, diplom irani pravnik; Rade Bajčetić, stu­
dent.

B okokotorski srez: V eljk o Mićunović, sekretar Kotorskog sreskog komi­

teta, student; Blažo Smiljanić, student; Špiro Srzentić, student; V eljk o Mit-
rović, student; M ilo Vrbica, student; Vlado Abramović, student; Dašo Pavi-
čić, student; Stjepan Šarenac, student; Jole Vrbica, diplomirani pravnik;
Ilija Kišić, student.

Danilovgradski srez: Boško Đuričković, član Okružnog komiteta KPJ,

student; Blažo Mraković, sekretar Sreskog komiteta KPJ, student; Puniša

208
Perović, student; Ratko Radović, student; Radosav Burid, student; Savo Ža-
rić, student; V eljk o Čobeljić, student; M irko Stanišić, student; Jovan-Lola
Vujošević, student; Radoje-Makso Sekulid, student; Miloš Bobičid, diplomi-
rani pravnik; Dobrosav-Đedo Perunovid, diplorairani pravnik; Milisav Koljen-
šić, diplom irani pravnik; Jokaš Brajović, diplomirani pravnik.

Kotašinski srez: Đuro Medenica, sekretar Okružnog komiteta KPJ, stu­

dent; Vukman Krušdid, sekretar Sreskog komiteta KPJ, advokat; Boško Ra-
šovid, student; V o jo Selić, student; Milutin Lakićević, student; V o jo Maško-
vid, student; Branko Vlahovid, student; Radovan Radovid, profesor; Mališa
Damjanovid, inžinjer; Novica Rakočević, diplomirani pravnik; Bajo Rakoče-
vid, diplom irani pravnik; Luka Simonović, profesor; Lju bo Anđelić, student.

N ik šićk i srez: Krsto Popivoda, sekretar Okružnog komiteta KPJ, prav­

nik i profesionalni revolucionar; Milinko Đurović, član Okružnog kom iteta,
diplomirani pravnik; Veljko Zeković, sekretar Sreskog komiteta KPJ, diplo-
mirani pravnik; V o jo Deretic, inženjer; M ilo Jovidevid, profesor; Neda Bnzi-
nović, student; V o jo Kovačević, student! V ojin Nikolid, student; Danilo Bo-
jović, student; Dušan Bojović, student; Vlado Vidović, profesor; M ilisav Ra-
idevid, diplom irani pravnik; Ljubo Vušovid, profesor; Pero Lalović, student;
Radojica Mijušković, student; Nikola Perovid, diplomirani pravnik; Puniša
Lalatovid, student; Aleksa Backovid, diplomirani pravnik; L jo ljk o Ljardevid,
advokat; Maksim Ljoranoviđ, inženjer.

P ljevaljski srez: V elim ir Jakid, sekretar Sreskog komiteta KPJ, inžinjer;

Komnen Cerović, student; Danilo Knežević, student; Josif Malović, diplom i­
rani pravnik; Mišo Pavićević, diplomirani pravnik; Joko Knežević, diplom i­
rani pravnik; M irko Pejatović, inženjer; Milovan Pejanović, student; Vlado
Damjanović, student; Danilo Jauković, student; Ilija Zečević, studen; Salko
Ajković, student; Danica Rosić, student.

Pod gorički srez: Jefto-Čajo Šdepanović, sekretar Okružnog komiteta KPJ,

diplomirani pravnik; Vlado Martinovid, student; Savo Lubarda, student; Di­
na Vrbica, student; Vasa Pavic, student; Radovan Vukanovid, službenik; V o­
jin Popovid, student; Radosav Popovid, student; Raško Pavidevid. student;
Dragiša Ivanovid, inženjer; Bogdan Vujoševid, profesor; Miloš Vuksanovid,
student; Dušan-Dabo Asanovid, student; Milan Vukotid, diplomirani pravnik;
M ilija Sekulovid, student; Vasilije Đurovid — Vako, student; Arso M ilojević
student; Spiro Moguša, student (službenik).

Cetinjski srez: Bajo Sekulid, sekretar Okružnog komiteta KPJ, student;

N iko Vudkovid, član Okružnog komiteta, student; N iko Rolovic, sekretar
Sreskog komiteta KPJ, diplomirani pravnik; Peko Dapdevic, student; Jovo
Kapidid, student; Danica Marinovid, diplomirani pravnik; Vlado Dapdevic,
student; Blažo Lompar, diplom irani pravnik; Andrija Pejovic, diplom irani
pravnik; Blažo Jankovid, profesor; Filip Bajkovid, diplom iiani pravnik; Ili­
ja Kostic, diplomirani pravnik; Savo Burid, student; Milovan Čelebić, stu­
dent; Sveto Martinovid, student; Gajo Vojvodid, student; V o jo Ražnatović,
student Mišo Radoman, student; Dušan-Boro Đurković, student.

Šavnički srez: Vuk Kneževid, sekretar Sreskog komiteta KPJ, diplom i­

rani pravnik; Bogdan Kotlica, diplomirani, pravnik; V elim ir Knežević, stu­
dent; V ojin Đerković, student; Dušan Obradovid, student; Stojan Žugić, stu­
dent; M ijuško Sibalic, dipl. pravnik; Branko Perovid, student; Žarko Mikic,
lekar; V ojin Jaukovic, diplomirani pravnik; M iljan Grbovic, diplom irani prav-

209
nik; Radoman Jakić, student; Obren Blagojević, diplom irani pravnik; Mićun
Jauković, diplomirani pravnik; Veljko Mićanović, student; Pero Žarković, stu­
dent; M iljan Gagović, diplomirani pravnik; Gagović Milun, diplom irani prav­
nik; V idoje Krstojić, diplomirani pravnik; G ojko Tomić, profesor.

Od ukupnog broja narodnih heroja iz Crne Gore, 35% ih je studiralo

na BU — njih osamdesetorica.

IV

N a BU su se upisivali studenti sa oko 2/3 teritorije Jugoslavije: iz Srbije,

Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Vojvodine i Hrvatske (Dalma-
cije i srpskih krajeva Hrvatske), i mali broj Slovenaca. Zbog toga je za
razvoj studentskog pokreta na BU bilo posebno značajno kakav je odnos vla-
dao među studentima raznih nacionalnosti.
Rukovođenje KPJ studentskim pokretom — mada ne uvek sa istom
brigom i intenzitetom — omogućilo je da se on uspešno uklopi u revolucio-
narno-demokratski pokret naroda Jugoslavije. T o mu je davalo snagu i obez-
beđivalo uspeh. A li uticaj rukovođenja KPJ bio je veoma značajan i sa sta-
novišta učvršćenja jedinstva sinova brojnih naroda koji su se Ikolovali na
BU. Kao (stvarno) jedina jugoslovenska partija, KPJ je svojom ideologijom
vršila snažan uticaj na mlade intelektualce širom zem lje, otvarajući im velike
i humane vizi je komunističkog društva. Ona je svojom političkom borbom
čvrsto povezivala interese radnih masa za socijalno i nacionalno oslobodenje.
Takva opšta orijentacija KPJ omogućila je partijskoj organizaciji na BU da u
x'edovima studentskog pokreta vodi uspešnu borbu za jedinstvo studenata svih
nacionalnosti — okupljajući ih oko njihovih zajedničkih interesa.
Zbog razlika u brojnosti studenata, kao i zbog razlika u stanju revolu-
cionarnog pokreta u zavičajnim krajevima, učešće i aktivnost studenata po­
jedinih naroda na BU, bilo je u pojedinim periodim a različito. To je i nep-
rijatelj hteo obilato da iskoristi. Tako je u periodu 1931— 1934. godine bila
veoma snažna propaganda nenarodnih režima ( i njihovih studentskih agen-
tura) da su Crnogorci jedini buntovnici na BU. U to vreme, crnogorski stu­
dent je bio sinonim komuniste (naročito ako je bio sa Pravnog fakulteta).
Međutim, ove razbijačke namere i manevri nisu urodili plodom. U prvom
redu zato što je i tada bio znatan broj studenata i organizatora studentskog
pokreta iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Dalmacije — a kasnije sve više i
iz Vojvodine i Makedonije — k oji su se sa istom odlučnošću kao i Crno­
gorci, b o rili protiv nenarodnih režima i za studentska prava. Svi su oni za­
jedno poistovećavali revolucionarnu borbu sa svojim životom i životnim
idealima.
Iz masovne borbe za humane socijalne ciljeve, iznicalo je veliko drugar-
stvo i prijateljstvo medu studentima. To ni u jednoj fazi razvoja studentskog
pokreta nije bilo drugarstvo „zem ljaka” i krvnih srodnika. To je, pre svega
i najviše, bilo drugarstvo koje se razvijalo sa revolucionarnih i komunističkih
pozicija, koje je izviralo iz pripadnosti zajedničkom i velikom revolucionar-
nom pokretu.
U studentskom pokretu, čije su vodstvo sve brže preuzimali komunisti,
radale su se nove etičke vrednosti. U svakodnevnim akcijam a i okršajima, u
zajedničkom radu na raznim poljim a studentskog pokreta, razvijala se svest
о obavezama i dužnostima, svakog pojedinca u revolucionarnom pokretu. Re­
volucionarne studente je oduševljavao komunistički sistem vrednosti. Naj-
više su se cenili aktivnost, borbenost, požrtvovanje, iskrenost i samoodrica-
nje, a ponajm anje se u oceni ljudi gledalo, odakle je ко. Partijska i skojev-

210
ska organizacija su se trudile da se stvarnost u pokretu usklađuje sa ideali-
ma. Među naprednim studentima je vladalo pravo prijateljstvo i iskreno dru-
garstvo. N a rukovodeća mesta u studentskom pokretu uzdizani su po pra-
vilu najsposobniji i najborbeniji.
Partijska i skojevska ogranizacija na BU, podučavale su studente da za-
jednički interes mora da dominira njihovim shvatanjima i ponašanjem. One
su uspele da medu studente ukotve duh kolektivizma, čija je osnova uvek
bila vođenje borbe za pobedu narodnih interesa.
Velika je zasluga studentskog pokreta na BU što je znatno doprineo ja-
čanju jedinstva antifašističkog fronta omladine, prvenstveno među studen­
tima. Studentski pokret na BU je bio ostvarena praksa i slika čvrstog jedin­
stva i borbenog drugarstva studenata svih nacionalnosti. Među hiljadama mla-
dih ljudi, razvijao se ne samo revolucionarni zanos već i osećanje dužnosti
i požrtvovanja u službi radnom narodu. Snaga ovih generacija bila je i u
tom e što su živele sa najvišim idejnim i moralnim vrednostima. Sve je to
ušlo kao krupna tekovina u N O R naroda Jugoslavije, u kojem se jasno ispo-
Ijilo i potvrdilo kakvu je vrednost predstavljao BU u jugoslovenskom revo-
lucionarnom pokretu.
Razumije se, u okviru ove svoje teme nijesam mogao posebno i više da
govorim о aktivnosti i značajnoj ulozi studenata BU iz drugih krajeva Ju­
goslavije. To očekuje druge autore.

211
 M ilu t in F o lić

UTICAJ NAPRED NO G STUD ENTSKO G PO K R E TA BEOGRADSKOG

U N IV E R Z IT E T A N A R A Z V IT A K KPJ, SKOJ-a I O M LAD INSKO G
PO K R E TA N A KOSOVU 1930— 1941. G O D INE

Pošto je uticaj naprednog studentskog pokreta Beogradskog univerzi­

teta, na razvitak KPJ, SKOJ-a i omladinskog pokreta na Kosovu i M etohiji
u periodu 1930— 1941. godine, još uvek ostao nesistematizovan i naučno neo-
braden, to ću se u ovom radu ograničiti na njegovu glavnu aktivnost u
ovom periodu.
Ekonomska i kulturna zaostalost, nacionalna i socijalna obespravlje-
nost, zajedno sa drugim specifičnim karakteristikama Kosova i M etohije u
predratnom periodu, u mnogome su uticale na razvitak KPJ i radničkog
pokreta u celini. No, uprkos m alobrojnosti radničke klase i niskog nivoa
njihove klasne svesti, ipak je studentski pokret imao veliki značaj za dalji
razvitak KPJ i SKOJ-a na Kosovu i M etohiji.
Već tridesetih godina, sa Kosova i M etohije odlazi veći broj daka na
studije u Beograd. Mnogi od njih su bili i ranije obuhvaćeni raznim formama
organizovanog političkog rada, naročito u srednjim školama Peći, Prizrena,
Kosovske M itrovice i Prištine. To je doba, kada posle dugog zastoja počinje
da se obnavlja KPJ i na Kosovu i M etohiji. Ovi studenti na Beogradskom uni­
verzitetu stiču veliko političko iskustvo. T o svoje revolucionarno iskustvo
počinju, da kroz razne form e i oblike, prenose dole, u masama, kod kojih
stiču poverenje i pristupaju organizovano da deluju, stvarajući i prve sko-
jevske i partijske organizacije na Kosovu — smatrajući da je to nijhov
važan zadatak i obaveza.
Svojom aktivnošću, studenti uspevaju 1930. godine u Peći da form iraju
prve partijske đelije. Te prve delije su imale tri-četiri člana KPJ. U tim po-
četnim godinama obnovljene partijske organizacije, usled šestojanuarskog
terora, koji je sproveden nad komunistima, nije bilo čvrsto organizovanog
rada. Rukovodeći kadar KPJ je bio pohapšen i proređen ubistvima. No, ipak
su propagirane komunističke ideje i popularisanje radničkog pokreta, rastu­
ranje letaka i marksističke literature i raznovrstan agitacioni rad, bili u to
vreme vrlo intenzivni.1
Pisanje i rasturanje letaka je bio jedan od zapaženih form i rada stude­
nata na širenju komunističkih ideja. Pomoću njih razgolićavan je režim šesto-

1 P. J o v i ć e v i ć , Obnavljanje partijske organizacije и Peći Četrdeset godi­

na Zbornih sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta
1929—1935. knj. II, Beograd, st. 91.

212
januarske diktature. Jedan takav letak, u jesen 1931, sastavili su Radovan
Vuković i Vidak Marković.
Za razvitak KPJ i SKOJ-a, postojali su i objektivni uslovi u M etohiji:
„pored nešto trgovačke buržoazije, malo bolje situiranih zanatlija i öinovnika,
bilo je najviše sirotinje, one koja je stalno bila na ivici gladi. U okolnim
selima, naseljenički živalj, bačen na ledinu, bez ičega, takode se borio sa
krajnjom nemaštinom. Ništa b olje nije bilo ni sa šiptarskim (albanskim)
i srpskim starosedelačkim življem . Tim masama, naročito naseljeničkim, a
zatim i studentima i đaoima koji su poticali iz takvih porodica, bile su vrlo
prijem čive komunističke ideje, oni su brzo uviđali da je pobeda komunistić-
kog pokreta jedina perspektiva za stvaranje boljih uslova života.” 2 Zato, u
takvim uslovima i pod uticajem studenata i studentskog pokreta BU, kroz
razne literarne družine i trezvenjačke mladeži, form iraju se omladinske orga-
nizacije u kojim a se okupljaju mladi komunisti u prvom redu u Gim naziji
u Peći, Prizrenu, Kosovskoj M itrovici i Prištini. U širenju naprednih ideja
ističu se napredni profesori, a kroz pisane zadatke šta m islite о miru?, Kako
zamišljate sreću?, N e učim o za školu, nego za liv o t, su tako uticali na uče-
nike za njihova pravilna opredeljenja za komunistički pokret.3 Studenti su
stalno u kontaktu sa ovim naprednim profesorima i dacima.
Naravno, Radovan Vuković i Vidak Marković, su odmah po dolasku na
Beogradski univerziitet 1929/30. godine, zahvaćeni grupom marksista-komunista
— pravca Sima Markovića. Oni su dosta čitali. U to vreme počinje napredni
studentski pokret, izražen kroz studentske demonstracije protiv vlade Petra
Živkovića.4
Ove grupe naprednih studenata sa Kosova: Radovan Vuković, Vidak Mar-
ković, V ojin Krtolica, Dušan Pejović, Vaso Prlja, Andrija Đubić — izdale su
zbirku pripovedaka M am ci posle rata, a Radovan Vuković je dao prikaz na
knjigu Nikole Popovića О Туцовићу — objavljena je kao brošura 1934. go­
dine. Radovan je bio veoma talentovan, a profesori su mu predlagali da se
okani politike i da postane njihov asistent. Radovan je odbio takve ponude.
Bio je jedan od rukovodećih studenata i na BU u svim akcijama — zato je,
1931. godine, bio hapšen, premlaćivan; u zatvoru i pred policijom imao je
dobro držanje.5 Radovan je jedan od prvih organizatora u akcijama za auto-
nom iju Univerziteta.
Godina 1931. je bila od presudnog značaja za razvitak revolucionarnog
pokreta u Peći i okolini. Prvi put te godine, uspostavljena je veza sa KPJ
Crne Gore i čvršća veza sa studentskim pokretom BU, od kojih je dobijana
svestrana pomoć i podrška. To je, u mnogome, pomoglo još uvek mladoj
partijskoj organizaciji u Peći, za raskrinkavanje buržoaskog režima i okup­
ljanje svih progresivnih snaga, posebno iz redova radničke klase i omladine
iz sredine Albanaca, Srba i Crnogoraca.6 Tako je u 1932. godini, u Peći stvo-
reno 11 partijskih ćelija, sa 38 članova KPJ, sa Mesnim i Okružnim komite-
tom KPJ za M etohiju (ali koji je imao kompetencije partijskog rukovodstva
za celo Kosovo).
Poznate su demonstracije u Peći, 24. septembra 1935, protiv dolaska ne-
mačlcih studenata i studentkinja — nacional-socijalista sa Bernskog univer­
ziteta. Tada je došlo do velikih demonstracija sa povicima: „Au! fašisti” ,
„D ole fašisti” i tom prilikom je poginuo — kako ,u izveštaju daje ministarstvo

2 Isto, 97.
3 M. M i l j k o v i ć , „SKOJ i omladinski pokret na Kosovu 1919—1945” (rad
je u rukopisu i nalazi se kod Zavoda za istoriju Kosova).
4 A-IRPS (Arhiv Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije) SB о razvit-
ku studentskog naprednog pokreta na BU 15, (BU Beogradski univerzitet).
5 A-IRPS (SB о razvitku studentskog naprednog pokreta naBU), Čedo Mi-
jović, 1—3.
6 Mito Miljković, SKOJ i omladinski pokret na Kosovu 1919—1945 (rad u
rukopisu, nalazi se kod Zavoda za istoriju Kosova u Prištini).

213
unutrašnjih poslova kraljevine Jugoslavije — „nemačkii student Machensen
Oto” . Omladinci su organizovali demonstracije protiv fašizma i za onemogu-
ćavanje hitlerovcima da održe nameravanu priredbu. Zvanični organi vlasti
su hteli da prikriju stvarnu istinu о ovom događaju. Zato je zvanična Novin-
ska agenoija Avala prenela saopštenje M UP (Ministarstvo unutrašnjih poslo­
va) Kraljevine Jugoslavije: „Sinoć je na putu za Dečane prispela iz Podgorice
u Peć i tamo prenoćila jedna grupa od 15 studenata iz N em ačke” 7
Ovaj događaj je dobio veliki publicitet d van Jugoslavije. Antifašistička
štampa je pisala kao о događaju k oji znači da u Jugoslaviji mase vode borbu
protiv fašizma, dok je, s druge strane, fašistička štampa jadikovala za fa-
šistom Otom Machensenom.
Tako su za obnavljanje partijske i skojevske organizacije na Kosovu, tri-
desetih godina, imali značajnu ulogu studenti BU sa Kosova, koji su takode
bili uključeni u svim akcijama i na Univerzitetu, a gde su mnogi od njih
postali članovi KPJ i SKOJ-a Komunisti-studenti su bili: Radovan Vuković,
Milutin Božović, V o jo Krtolica, Vidak Marković, Radovan Zogović, Dušan Pe-
jović, Petar Rodović, Miladin Popović, M ileva Vuković, čed o M ijović, Đuro
Medenica, Vaso Prlja, Spasoje Đaković, Spasoje Joksimović, Arso Jovanović,
Duško Garić, Ramiz Sadik, Vido Vujošević i drugi.8
Kasnije će biti govora о studentima koji su kasnije otišli na BU na stu­
dije. Njihova aktivnost je, u prvom redu bila usmerena na Univerzitet. Oni
su učestvovali u svim revolucionarnim zbivanjima na BU. Evo samo nekih
podataka о njihovom učešću na Univerzitetu: Milutin Božović je pripadao
partijskoj ćeliji radnika, na öijem se čelu nalazila Radmila ćuković, tekstdl-
na radnica. Takođe je u Udruženju studenata-marksista — što znači komuni-
sta, pored ostalih, za člana Uprave izabran Milutin Božović, a za organizo-
vanje Akcionog odbora za osnivanje novog udruženja — ušao sa Kosova
V ojin Krtolica.9
I pored velikih poteškoća u ilegalnim uslovima rada KPJ — studenti su
neprekidno u kontaktu sa svojim zavičajem. Tako je, posle prve izdržane
robije, Radovan Vuković boravio u Peći. Za to vrem e je napisao dva romana;
jedan od njih zvao se Z e m ljo obitovana, a posvećen je bio problemima kolo-
nizacije crnogorske sirotinje u Metohiji. Prema rečima Radovana Zogovića
— ovaj rukopis je bio više ekonomsko-političko-etnološka publicistika, prot-
kana ironijom i sarkazmom, nego beletristika. U Beogradu se Vuković bavio
organizaoiono-političkim i partijskim radom i idejno-teoretskim problemima
Radio je na form iranju partijske organizacije u Beogradu i nekim grado­
vima uže Srbije kao i na organizovanju partijskog rukovodstva u Srbiji. On
je bio jedan od urednika ilegalnog partijskog lista Kom unist, organa P K
KPJ Srbije. Aktivno je sarađivao u partijskoj štampi u zem lji i inostranstvu.
Zbog takve neprekidne aktivnosti, ponovo je osuden 1937. godine i poslat na
robiju u Sremsku M itrovicu.10
Među studentima sa Kosova, posebno se isticao Miladin Popović, koji se,
od prvog dana boravka u Beogradu, priključio studentskom naprednom po­
kretu i pripadao onom njegovom najaktivnijem delu, onima koji su vodili
svakodnevne akcije za ujedinjen.je studenata u borbi za autonomiju Univerzi­
teta, a protiv diktature. Tako je i postao član KPJ; prvi njegovi sukobi sa
reakcijom bili su na BU i sa čuvarima režima van Univerziteta. Miladin po-
staje sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, gde je u mno-
gom e doprineo radu i konsolidaciji redova KPJ na Kosovu i M etohiji. U peri-

7 Listajući predratne arhive Jedinstvo 9. I I I 1972, 13.

8 Mita Miljković, n. rukopis, 41.
9 M. D a m j a n o v i ć , Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta
1929-1941- knj. II, Beograd, 1974. 33, 36, 103.
10 C. Ф и л и п о в и ћ , Светли Ликови — Радован Вуковић, Шабац, Годиш-
њак историјског архива, 1965, 36.

214
odu 1937— 1941. godine, Miladin je im ao m nogobrojne sukobe sa režim om u
Beogradu i na Kosovu — proveo vreme u Beogradskim glavnjačama i zlo-
glasnom Pećkom zatvoru šerem etovići11.
Studenti sa Kosova su bili aktivno uključeni u raznim aktivnostima na
Univerzitetu. U početku, njih je bilo manje, ali negde 1935/36. školske godine,
bilo ih je preko 70, a već 1938/39. bilo ih je rnnogo više. Tada se već prilazi
organizovanijem radu u svom zavičaju — organizovanjem zavičajnog društva
K osm et ,12 О ovom društvu biće više reöi kasnije. Tako su se, studenti sa K o­
sova, uvek vraćali u svoj rodni kraj, „da se okrepe antejskom snagom u
ešalonu mladosti” — kako piše Arso M ilatović — „k o ji su začeli nezaboravni
Radovan Vuković i Vidak Marković, a na čelu iskalili Brujo Banašević, Rajko
Medenica, Ruđo Bošković, Jagoš Rakočević, M ićo Gilić i drugi, među njim a i
braća Burići. Isticali s>u se borbenošću u valovima studentskih nemira na
Beogradskom univerzitetu, ali im je glavno varničavo uporište bila M etohija
i sve dalje širom Kosova” .. .13 Medutim, aktivnost studenata se odvijala upo-
redo na Univerzitetu i u zavičaju.
Sve akcije studenata na BU, dmale su odjek i na Kosovu i M etohiji, а
najveći njihov uticaj vršen je preko studenata koji su ostajali kod svojih ku-
ća za vrem e ferija (ili duže vremena boravili kao apsolventi spremajući ispite).
Nem a nijedne akcije na BU sa kojom se ne javlja solidarnost studenata i
omladine sa terena Kosova. Isto tako, sve ono što se zbivalo na Kosovu i Me­
tohiji, preko studenata sa Kosova dopiralo je do ostalih studenata i omladine
u druge krajeve Jugoslavije. Razumevanje i saradnja studenata i omladine u
oba pravca, vrlo su karakteristična za razvoj omladinskog pokreta na Kosovu,
a i KPJ — kako za razvitak različitih slojeva omladine, tako i za razvitak
omladine raznih nacionalnosti.
Studenti, koji su postali članovi KPJ i SKOJ-a na Univerzitetu, sada aktiv­
no deluju i van Univerziteta. Oni stvaraju organizacije KPJ i SKOJ na Kosovu
i vrše sve veći uticaj na radne mase. Ranije sam naveo form iranje partijskog
rukovodstva — Okružnog komiteta KPJ za Metohiju, koji je proširio svoju
delatnost na celu oblast Kosova. Od prvog dana stvaranja partijskog ruko­
vodstva za Kosovo, oživljava rad Partije i na ovom terenu: form iraju se nove
partijske ćelije, podiže partijski kadar i povremeno se izvode akcije.
Prva partijska ćelija KPJ od_ 6 članova, form irana je u Peći 1929. godine.
U periodu od 1930— 1935. godine, form irane su partijske ćelije u Kosovskoj
M itrovici, Prizrenu i Đakovioi. U ovim srezovima su form irani i mesni komite-
ti KPJ, koji su rukovodili partijskom organizacijom u celom srezu. Kasnije,
do kraja 1941. godine, form irane su partijske organizacije i u drugim srezovima
i mestima na Kosovu. N ajviši zamah u svom radu, partijska organizacija na
Kosovu je dobila, od 1937. godine, od dolaska Josipa Broza Tita, na čelo K PJ14.
Juna 1937. godine, u Peć je došao Momo Marković, član Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srbiju. On je form irao privrem eni Oblasni komitet KPJ za
Kosovo i Metohiju, sa zadatkom da priprem i prvu Oblasnu konferenciju KPJ
za Kosovo. U stvari, Marković je sa privrem enim Oblas-nim komitetom izvršio
priprem e za održavanje Konferencije. Delegate za ovu konferenciju birale
su same partijske delije15.
Istog meseca, juna 1937. godine, u selu Crni Vrh kod Peći, održama je Prva
oblasna konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju. Prisutno je bilo 23 delegata
iz Peći, Kos. M itrovice i Đakovice. Ostale organizacije nisu bile zastupljene.
Konferenciju je otvorio Miladin Popović. On je podneo referat о političkoj

11 Uz 30-godišnjicu smrti Miladina Popovića, Политика, 13. III. 1975.

12 Izjava Apostola Pršendića, data autoru, 16. II 1975 u Beogradu.
13 4. juli, br. 712, 10. II. 1976. 19; A. M i l a t o v i ć , Oni kojima smo dulni.
14 M. Ф о л и ћ , Консолидација комунистичке партије Југославије на Ко­
сову у периоду 1937—1941. — Токови револуције, бр. 4, Беград, 1971. 4, 6.
15 А 1i Н а d г i, Narodnooslobodilački pokret па Kosovu 1941—1945 ZZI, Beo­
grad, 1973. 38—39.

215
situaoiji. Govorio je о značaju konferencije, о raščišćavanju stanja u Partiji,
о novom kursu KPJ, о potrebi stvaranja Narodnog fronta i zadaoima komu­
nista u njemu. Boris Vukm irović je podneo referat о organizacionim pitanji­
ma. Vidak Marković, student, podneo je referat о nacionalnom pitanju: dao
je teoretski uvid u ovo pitanje, a zatim je govorio о stanju u Jugoslaviji: da
u njoj živi pet nacija i više nacionalnih manjina koje su ugnjetane, a koje
su saveznici u revoluciji. Albanci na Kosovu treba da imaju nacionalno pravo,
koje im nije rešeno. О sdndikatu je govorio Andro Čukić. Referat о trockizmu,
podneo je Аса Marković, student, ocenjujući trockizam kao agenturu među-
narodnog im perijalizm a za borbu protiv SSSR-a; rekao je da se treba boriti
protivu pojava trockizma u redovima KPJ, je r se tada znalo da je trockizmu
cilj da unese razdor u svetsku revoluciju. Vodena je diskusija, koja je go-
vorila о budućim zadacima KPJ na Kosovu. Izabran je Oblasni komitet u
sastavu: Miladin Popović, sekretar, Boris Vukmirović, Ram iz Sadik, Vidak
M arković, Andro Čukić i Joco Lju m ović18. Kako se vidi, studenti su bili glav-
ni organizatori u radu i pripremanju ove konferencije i izbora oblasnog par­
tijskog rukovodstva. Ovo partijsko rukovodstvo je iniciralo form iranje novih
ćelija KPJ i organizacija SKOJ-a. Stvaranje najvišeg partijskog rukovodstva
na Kosovu, imalo je veliki idejnopolitički i organizacioni značaj.
Uporedo sa stvaranjem organizacija KPJ, počinje da jača napredni omla­
dinski pokret na Kosovu. Pod uticajem studentskog pokreta, u pojedinim gra-
dovima na Kosovu, već od 1931, počinju da se form iraju napredne grupe
omladinskog pokreta, prvenstveno u srednjim školama. Prvi oblici okupljanja
omladine vršeni su preko kulturnih društava, priredaba, sportskih i drugih
zabava. SKOJ se form ira i stvara u svim gradovima Kosova. U Đakovačkom
srezu, prve organizacije SKOJ-a stvaraju studenti od daka, zanatlija i seoske
omladine. Tako je krajem 1936. godine, u Pećkom, Đakovačkom i Prizrenskom
srezu, bilo organizovano nekoliko desetina članova SKJ-a17. U tom pogledu
važnu ulogu su imali studenti BU. Sve što je izlazilo i što se štampalo u
Beogradu, (razni ilegalni i legalni letci, napredna štampa. N olitova izdanja i
sl.) oni su donosili i rasturali na Kosovu18.
Značajnu ulogu u ideološkom obrazovanju omladine imala je omladinska
štampa (legalna posle 1935.), a naročito zagrebački list Glas omladine, beo­
gradski list Student d organ CK KPJ Proleter. U Peći je 1936. godine, izlazio
list SKOJ. Omladina je bila željna znanja. Svaki SKOJ-evac iz Gimnazije u
Peći, obavezno je proučavao K om un istički manifest, „m aterijalističko shva-
tanje istorije” , pravila konspiracije. Za šire okupljanje omladine stvorene su
literarne družine u srednjim školama. U njim a su bili najaktivniji članovi
SKOJ-a i omladinci koji su bili uključeni u sportska društva, naročito u sred­
njim školama gde su bili učlanjeni i napredni profesori19.
Polet razvitka SKOJ-a na Kosovu privrem eno je zaustavljen 1936, kada
je odluka V I kongresa K O I20, о ^eorganizaciji Saveza komunističke omladine21

16 M. F о 1i ć, n. n., 7.
A. H a d r i, n. d., 39.
Ustvari, tada je za sekretara izabran Miladin Popović,posle toga krenuo je
odmah za Španiju, ali je uhvaćen na granici i usledilo je ono poznato maltretira-
nje od granice do Peći i kasnije je otišao na lečenje.
17 M. F o l ić, Napredni omladinski pokret na Kosovu, od 1936—1941. Obe-
lezja, br. 6, 120.
18 Apostol Pršendić, izjava data autoru 16. II 1975, u Beogradu.
10 M. M i 1j к о V ić, Znani i neznani, Pristina, I960., 64.
20 Sesti kongres Komunističke omladinske internacionale održan je u Mo-
skvi od 25. septembra do 10. oktobra 1935. godine.
21 M. V a s i ć , Problem reorganizacije SKOJ-a и periodu poleta revolucio-
namog omladinskog pokreta и Jugoslaviji 1935—1936. Istorija radničkog pokreta,
Zbornik radova knj. IV, Beograd, 1967., 199—333.

216
u Jugoslaviji, a time i na Kosovu, pogrešno shvaćena i provedena kao odluka
K O I i rukovodstava CK KPJ i CK SKOJ-a о raspustanju SKOJ-a22.
Dolaskom J. B. Tita na čelo Partije, 1937. godine, odmah se osetio novi
kurs Partije i na ovom području. K rajem 1937. godine. Oblasni kom itet KPJ
za Kosovo, form ira Oblasnu om ^dinsku komisiju za Kosovo u sastavu: Serif
Bošnjaku, radnik, Mito Savićević, student, Ragip Meraku, radnik, Milan ćula-
fić, student i M ito M iljković, student. To je bilo rukovodstvo koje je imalo
da sprovede krupne zadatke u omladinskom i SKOJ-evskom pokretu na K o­
sovu. Članovi Oblasne omladinske komisije, dobili su zadatak da povežu
seosku i radničku sa srednjoškolskom i studentskom omladinom i da formi-
raju sreske omladinske komisije. Sreske omladinske kom isije form irane su:
u Peći, Kosovskoj M itrovici, Prištini, Đakovici i Prizrenu. Oktobra 1938. godi­
ne, Oblasna omladinska komisija je reorganizovana. Posle uspešnog rada na
okupljanju omladine, tokom 1937. — 1939, u Peoi je, jula 1939, održana Oblas­
na konferencija SKOJ-a, kojoj je prisustvovao Miladin Popović, sekretar
Oblasnog komiteta KPJ. Konferencija je konstatovala veliki uspeh u radu
omladine, kako po masovnosti organizovanja, tako i po form i rada. N a kon­
ferenciji je izabran OK SKOJ-a u sastavu: Mileva Vuković, sekretar, student,
Musa Muhadžiri, Uka Gaši, Dragom ir Vuković, Stanko Burić, student i Krsto
Filipović. Form iranjem Oblasnog komiteta SKOJ-a, prestao je rad oblasne
omladinske komisije. Obnovljen SKOJ se do rata znatno omasovio i brojao
oko 1200 članova23.
Početkom 1932, kada se na BU našao jedan b roj studenata sa Kosova,
Radovan Vuković je predlagao da se osnuje udruženje studenata sa Kosova
i Metohije, koje bi okupljalo sve studante Kosovare. Po njegovoj koncepciji,
društvo bi imalo zadatak da, pored organizovanih akcija na Univerzitetu,
održava veze sa svojim zavičajem. Studenti Kosovari su 1937. godine, uputili
molbu Rektoratu za osnivanje Udruženja K osm et — za Kosovo i Metohiju.
Inicijatori su bili Vasa Smajović, Spasoje Đaković, V o jo Nikolić, Ibrahim
Ljutvić, Dušan Tomović, Šaip Mustafa i drugi. N e čekajući odobrenje od
univerzitetskih vlasti, najavili su studentima sa Kosova i M etohije da je stu-
dentsko kulturno-umetničko društvo K osm et počelo da radi24. Osnivanje ovog
udruženja, spada u krupan korak povezivanja Albanaca, Srba i Crnogoraca
— naročito njihove omladine, u zajedničkoj borbi protiv vladinog terora,
pljačke i nacionalnog ugnjetavanja, kojeg su sprovodili beogradski vlastodršci.
Rad društva je bio organizovan i sistematski se odvijao. Studenti su se često
sastajali, a najmanje 2 puta mesečno. Na tim sastancima su dominirala pitanja
iz marksizma, povezujući teoriju sa političkim i društvenim pitanjima na K o­
sovu. Studenti su stalno u kontaktu sa svojim krajem. Odlaze u gradove i sela
Kosova. Studenti Albanci, Srbi i Crnogorci uvek su zajedno i jedinstveno
istupali, naročito kroz program Narodnog fronta, a u duhu priprema za od­
branu zemlje.
U Uđruženju je jačalo i izrastalo bratstvo i jedinstvo. U njemu je izrasla
plejada revolucionara, čija je borba za prava naroda ušla u istoriju25.
Udruženje K osm et je tražilo razne form e rada i što veće učešće i uticaj
u kulturnim i političkim zbivanjim a na Kosovu. Im alo je razne sekcije: fol-
klornu, dramsku, i d r . . . „N ijedn a priredba nije održana” — kako navodi u

22 V. V a s i Ć, n. n., 273—277.
23 M. F o l i ć , n. n„ 115—118.
24 M. D a m j a n о V i Ć , n. d., 284.
M. M i l j k o v i ć , SKOJ i omladinski pokret na Kosovu 1919— 1941 — rad
u rukopisu. Nalazi se kod ZI Kosova 94.
25 S. Đ а к о v i Ć, Udruienje Kosmet и borbi za bratstvo i jedinstvo, Cetr-
deset godina, Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radnič-
kog pokreta 1935—1941. II. 96.

217
svojim sećanjima Međžid Šalja ■ — „a da na n joj nisu istupali studenti sa
Kosmeta, naročito sa pesmama i folklorom sa Kosova” 26.
Aktivnost ovog udruženja biće opisana kroz pojedine akcije koje su stu­
denti sa Kosova organizovali na Kosovu, a imale su veliki politički značaj za
okupljanje masa oko Partije i Narodnog fronta. „V eliki b roj studenata bio
je na BU koji su” — kako navodi Ali Šukrija — „bili članovi SKOJ-a i članovi
KPJ. Oni su prvo bili, kao đaci, uključeni u SKOJ i KPJ u Peći, Kosovskoj
M itrovici, Prizrenu, Prištini i tako su pošli na fakultet, naročito 1936. godine.”
Svi studenti sa Kosova, bili su aktivno uključeni u studentski pokret. „M i
smo se” — nastavlja Šukrija — „uključivali u taj ukupni studentski pokret.
Form irali smo svoje aktive od svih studenata i to dosta široko. To je bila
borba za okupljanje svih progresivnih studenata” 27.

N ajvažniji zadatak i akcija koju su vodili studenti u 1936. godini, bila

je akciaj za prijavljivanje dobrovoljaca za odlazak u Spaniju. Posle izbijanja
gradanskog rata u Španiji, 1936. godine, studenti i cela partijska organizacija
Kosova, organizovali su akciju za odlazak dobrovoljaca u Spaniju. Iz Peći i
okoline, prijavila su se 23 člana KPJ i SKOJ-a, a iz Kosovske M itrovice 80,
od kojih je Mesni komitet odredio 49 i uporedo vršio priprem e za njihov odla­
zak u Spaniju. Međutim, misu svi otišli u Spaniju, jer je došlo do provale cele
akcije28 U španskom gradanskom ratu, sa Kosmeta su učestvovali Vlado Ćet-
ković, Ćemalj Kada i Asim Vokši29.
Borci u internacionalnim brigadama iz Jugoslavije, k oji su učestvovali u
odbrani Španske republike, posle povratka iz Španije 1939, našli su se u lo-
gorim a u Francuskoj. Studenti sa Kosova su organizovali akciju, za prikuplja-
nje pomoći za ove borce. Slanje paketa nije m oglo bez uže rodbinske veze.
Zato studenti uzimaju adrese španskih boraca, pa su iz tih sela, odakle su
poticali španski borci, slali pakete. Španska revolucija i učešće Jugoslovena u
internacionalnim brigadama, kaoy i akcije na ovom planu, bile su stalno pri-
sutne od 1936. do 1941. godine, a naročito političke akcije KPJ, SKOJ-a i stu­
dentskog pokreta. N a Kosovu su pevane pesme koje su bile pune veličanja
španskih boraca kao i borbe španskog naroda za odbranu republike. Ove
pesme su pevane na svim studentskim priredbama na BU, kao i na studen-
tskim i omladinskim priredbama i zabavama po Kosovu i M etohiji30.
Radeći na stvaranju Narodnog fronta, C K KPJ je uspeo da zatalasa ma­
se i iskoristi uslove koji su bili drugačiji nego u drugim zemljama, u prvom
redu zbog većeg broja nacija u Jugoslaviji, njene privredne zaostalosti i bor-
benih slobodarskih tradicija naroda. K od nas je stvaran front masa, okuplje-
nih oko KPJ i njenog programa. Borba za narodni front razvijala se kroz
akcije, koje su pretstavljale slobodarsku, narodnodemokratsku snagu, koja je
nanosila udarce reakciji i njenoj profašističkoj orijentaciji.
Na Kosovu je, 1936, direktivu za stvaranje Narodnog fronta prvi preneo
Vidak Marković, student, k oji je tada došao sa robije. Zadatak je bio pove-

26 Izjava Medžid Šalje, data autoru 13. I 1976, u Peći.

27 Izjava Ali Sukrije data autoru 28. V II 1975, u Beogradu.
28 M. Ф о л и ћ , Рад комуниста Косова и Метохијв у бившој југословен-
ској војсци уочи рата и у априлском рату 1941. Токови револуције, 1968, 236.
29 Vladimir Vlada ćetković, rođen 1911. u Piperima kod Titograda, član KPJ
od 1935. Učesnik je Španskog gradanskog rata, poginuo 21. oktobra 1944. u Dal­
maciji kao komandant Osmog korpusa General-major NOVJ, Ćemalj Kada, ro­
den u Peći, otišao u Spanski grad. rat kao albanski pitomac iz Italije, poginuo
u Spaniji 1938., Asim Vokši, rođen u Đakovici, učesnik španskog građ. rata, pogi­
nuo kao oficir Spanske republikanske armije 1938.
30 Izjava Medžid Salje, data autoru 13. I 1976, u Peći.

218
zivanje sa svim demokratskim elementima spremnim za borbu, povezivanje
sa opozicijom i njeno korišćenje u borbi protiv tadašnjeg profašističkog re-
žima. KPJ je, u Peći, form irala Odbor za zaätitu gradana od policijskog te-
rora. T o su bili u stvari odbori za stvaranje Narodnog fronta. Postojala je
težnja da se ovakvi odbori form iraju u svim selima. Preko njih se razvijao
živi politički rad31. U Kosovskoj M itrovici je form iran M irovni odbor i održa-
na mirovna konferencija, 15. avgusta 1937, u sali hotela Jadran; održana je i
poslova omladine i studenata32.
Studenti su bili sve aktivniji. Oni su organizovali posebne priredbe i pre­
davanja posvećena odbrani zem lje, koje su održavane na Kosovu i Metohiji.
Jedan takav uspeh, postigli su studenti na priredbi u Kosovskoj M itrovici,
aprila 1939 godine, na kojoj je uzelo učešća 700 mi-trovčana. „Svečanost je
bila dostojanstvena, jer su iičnosti” — prema pisanju M ilice Damjanović ■ —
„k o je su imale rezervisana mesta za stolovima za svo vrem e izvodenja pro­
grama stajali u stavu m irno” . Tada je sakupljeno 10.000 diinara dobrovoljnog
priloga. Na mitingu je govorio V o jo Nikolić, student prava. Cele noći je na
ulicama Kosovske M itrovice odjekivala Internacionala33.
Komunistima i naprednim studentima iz Kosovske Mitrovice, marta 1935,
pošlo je za rukom da uz pomoć rudara i ostalih naprednih snaga razbiju Ho-
derin zbor, k oji je bio zakazan uoči petomajskih izbora. Februara 1935, u
Pećkoj gim naziji su izbile demonstracije u znak protesta zbog isključenja 12
učenika Pećke gimnazije. Tada se umešala policija i uhapsila tri učenika31.
U jesen 1938. godine, došlo je do Češke krize. Na terenu Kosova vodena
je agitacija za upisivanje dobrovoljaca za odbranu čehoslovačke. Tako su u
selu Zlokućane, na konferenciji prijavilo oko 100 dobrovoljaca za odbranu
Ćehoslovačke. Tada su rastureni i razni leci „protiv Glavnjače” i dr3s.
Poznata je aktivnost studenata sa Kosova na BU, za vrem e dolaska IVO-
N A DELBOSA, ministra inostranih poslova Francuske u Jugoslaviju, krajem
1937. godine. Tada je u Prištini, po zadatku KPJ, došao Apostol Pršendić.
Studenti su, tom prilikom , izdali rezoluciju podpisanu od 77 studenata i gra­
dana, koju je trebalo predati Delbosu. Prema sećanjima A. Pršendića u re­
zoluciji su osuđeni mračni ciljevi fašizma, koji ugrožava slobodu i nezavisnost
naroda Evrope i upućen poziv svim demokratskim snagama da se okupe u
antifašističke redove Narodnog fronta. Rezolucija se završava sa: „Živelo
tradicionalno prijateljstvo Jugoslavije i Francuske Republike! Računajte
na nas!” 36.
U trenutku napada Italijana na Albaniju, 7. aprila 1939, studenti, omla-
dinci i svi ljudi sa naprednim idejama, koji su simpatisali KPJ — bili su tih
dana na lin iji internacionalističkih ideala i u nizu mesta Kosova demonstri-
rali, tražili oružje, prijavljivali se da podu i pomognu u otporu protiv italijan-
skog okupatora37.
Studenti sa Kosova su izdali, tim povodom, proglas Studentska omladina
narodima Kosova i M etoh ije u kojem se ističe: „N ije prošao ni mesec dana
od tragičnog sloma čehoslovačke republike, a rat se već uvukao na Balkan.

31 M. Ф о л и ћ , Консолидацией КПЈ на Косову 1937—1941, Токови ргво-

луције, Београд, 197Ö., 9.
32 Mito Miljković, SKOJ i omladinski pokret na Kosovu 1919—1935 (rad u
rukopisu), str. 68 i 29 (nalazi se u AZI Kosova).
33 M. D a m j a n о V i ć, Napredni pokret studenata Beogradskog univerzi­
teta, knj. II, Beograd, 1974., 337.
34 A. Х а д р и , Комунистичка партија Југославије на Косову и Метохији
до априлског рата 1941. Токови револуције, књ. V, Београд, 1970., 376.
35 Arso Milatović, ОРО Zlokućane, izjava se čuva u Opštinskom odboru
SUBNOR Istok, bez broja Politička situacija и srezu Isto&kom и periodu 1933—
—1941., 5.
38 Izjava Apostola Pršendića, data autoru 16. II 1975, u Beogradu.
37 4. juli, A. M i l a t o v i ć , Čovek je čoveku dužan, februara 1976, br. 713, 19.

219
Sedmog aprila, na V eliki petak, Musolinijevi vojnici mučki su napali, bez obja-
ve rata, na malenu Albaniju.” Studenti su pozvali sve progresivne snage u
borbu protiv zajedničkog neprijatelja van granica, koji se spremaju da poro-
be Jugoslaviju, protiv onih koji obmanjuju da u Albaniji „teče med i m leko” ,
a jedni i drugi su neprijatelji naroda — „Jedni hoće da vas zavade, a drugi
su agenti Musolinijevog fašizma i spremaju narodu potpuno ropstvo” . „B oriti
se protiv takvih elemenata” — kaže se u proglasu — ,,pa b ili oni naseljenici,
Srbi, meštani ili Šiptari (Albanci), boriti se protivu njih znači — boriti se
protivu spoljnih zavojevača i unutrašnjih tlačitelja kojim a oni verno služe.”
Na kraju proglasa se ističe: da se treba boriti za vladu „narodnog po-
verenja, narodne snage i odbrane, koja će se u spoljnoj politici oslanjati na
demokratske i m iroljubive države, a u prvom redu na Sovjetsku Rusiju” 38.
Proglas je rasturen u svim gradovima Kosova i M etohije, naišavši na
veliku podršku kod naroda. Po rečima savremenika tih dogaćtaja, u ovoj ak­
c iji je ispoljeno jedinstvo Albanaca, Srba, Crnogoraca i drugih žitelja Koso­
va, i masovno prijavljivanje dobrovoljaca za odbranu Albanije od italijanske
agresije39.
Uglavnom, može se zaključiti da su komunisti, studenti, omladinci i sve
progresivne snage na Kosovu organizovale i dale veliku moralnu pomoć Al­
baniji, koja je prva u Evropi pružila oružani otpor fašističkoj agresiji, aprila
1939. godine. Studenti su tih dana popularisali zahteve KPJ, podizali borbeni
duh u narodu i priprem ali narod za odbranu ugrožene nezavisnosti zemlje.

Prema Albancima je vođena posebna politika ekonomskog, socijalnog i

kulturnog ugnjetavanja. Vlada je čak preduzimala mere za njihovo iseljava-
nje u Tursku. U tom pogledu između Jugoslavije i Turske sklopljena je Ko-
nvencija40. KPJ je sebi postavila zadatak da treba organizovati otpor veliko-
buržoaskoj politici u odnosu na albanske mase, i na toj bazi da se čvršće
poveže sa albanskim masama u borbu za njihova prava. Prve direktive KPJ,
bile su da se stalno upotrebljava u komuniciranju sa albancima, albanski je-
zik, da se albanske mase postepeno kroz svakodnevni rad pridobijaju za
politiku KPJ. Međutim, političko stanje i rad drugih gradanskih stranaka,
bilo je takvo da je preko aga, bogova i drugih kom m piranih ljudi iz redova
albanske nacije, bilo otežano raditi na pridobijanju tih masa i njihovom ve-
zivanju za KPJ; mada je, mora se priznati, bilo i sektaškog odnosa prema pri-
jem u Albanaca u redove KPJ.
Prva akcija studenata je bila usmerena na izučavanje albanskog jezika,
posle hapšenja Meta Bajraktara, studenta iz Prištine, 1938, zbog jedne nje-
gove lirske pesme na albanskom jeziku. Akcioni odbor studenata BU, uputio
je predlog (u vidu zahteva) rektoratu BU da se otvori seminar za izučavanje
albanskog jezika. Ovaj zahtev, koji je potpisalo oko 4000 studenata BU, ubrzo
je usvojen, a za rukovodioca seminara odreden je V ojislav Dančetović, asis-
tent kod prof. Henriha Đorića — šefa Katedre za Balkanološke jezike. Semi­
nar su pohađali Albanci, Srbi i Crnogorci s Kosova — njih oko 50 studenata.
Ovom akcijom su postignute dve stvari: prvo, da se zbog upotrebe albanskog
jezika ne hapse ljudi, a prvenstveno Albanci, i drugo, što se po prvi put, le-
galno organizovano pristupilo izučavanju albanskog jezika41.
Na dan opštinskih izbora, 21. februara 1937, u Baranjskoj opštini organi
vlasti su brutalno nasrtali na birače, prim oravajući ih da glasaju za kandidate

38 Arhiv Muzej Kosova, br. 228.

39 Izjava Ali Sukrije data autoru 28. V II 1975, u Beogradu.
40 Muzej Kosova, dokument br. 32.
41 Izjava Medžid Šalje data autoru 13. I 1976, u Peći.

220
JRZ (Jugoslovenska radikalna zajednica), a zatim i falsifikovali izborne re-
zultate. Komunisti — albanski seljaci, zajedno sa naseljenicima, suprotstavili
su se takvom postupku žandarma, i policajaca, pa je došlo do sukoba u kome
je ubijeno 7 albanskih selajka, a 30 Albanaca i naseljenika Crnogoraca,
ranjeno42.
Povodom ovog krvavog događaja, Mesni komitet KPJ u Peći, izdao je
letak, a potom je izdat i letak na albanskom i srpskohrvatskom jeziku (to
je prvi letak na albanskom jeziku), koji je nosio potpis: „Omladina Kosova
i M etohije i omladina ostalih naroda Jugoslavije” . U njemu se oštro osuđuju
progoni, pljačke, oduzimanje zem lje i ubijanje Albanaca na Kosovu43. I u
ovoj akciji, studenti su bili najaktivniji nastojeći da — koristeći Baranski
slučaj — mobilišu sve progresivne snage u borbu protiv režima, njegove
politike ugnjetavanja, a posebno politike koja je vođena prema albanskim
masama.
Jula 1938, studenti BU sa Kosova su izdali proglas povodom sporazuma
izmedu Jugoslavije i Turske о iseljavanju oko 150.000 Albanaca sa Kosova i
Makedonije u Anadoliji: Studenti Kosova i M etohije — narodima i naselje­
nicim a Kosova i M etohije — u kome se osuduje teror, oduzimanje zem lje
albanskim seljacima i njihovo iselajvanje u Tursku. Narodim a Kosova i Me­
tohije — Arnautima, Srbima, naseljenicima — upućen je poziv da se ujedine
u borbu protiv zajedničkog neprijatelja — JRZ vlade.
Obraćajući se naseljenicima, studenti su ih upozoravali: „Nisu vam Ar-
nauti (Albanci) krivi za bedu i nemaštinu koja vas guäi, ne m rzite ih jer oni
žive gore od vas. Nem ože seljaku biti neprijatelj seljak! Vaši zajednički
neprijatelji su oni koji su vas i jedne i druge doveli do prosjačkog štapa
i seju mržnju među vama.”44
Proglas je potpisalo 68 studenata sa svih fakulteta BU. N jegovo rastu­
ranje je bio jedan od odvažnih zadataka i jedan od značajnih političkih doga-
đaja na Kosovu i M etohiji. Odjek ovog proglasa, medu seljacima, bio je
veliki. О tome govore i neki prim eri. U Đakovačkom srezu, selo Glodan i
Rastavica omladinci, na čelu sa M ilijom Kovačević isterali su agrarnu ko­
misiju. U selu Šaptegu, Marko Vulić, član KPJ, odbio je da prim i ziratnu
zemlju, koju je agrarna komisija oduzela od seljaka Albanaca i dode-
lila njemu45.
Tako je vođena jedna svestrana akcija od strane KPJ da se albanskim
seljacima ne uzima zem lja i da se spreči njihovo iseljavanje za Tursku.
Svi pritisci, koje je vlast vršila nad potpisnicima proglasa, nisu m ogli da
umanje njegov politički značaj kod masa, a niti je mogao prekinuti političku
aktivnost studenata u rasturanju proglasa i objašnjavanju njegove sadržine.
Delovanje naprednih studenata sa BU i skopskog filozofskog fakulteta,
koji se razvijao pred rat na Kosovu, kao i intezivan rad KPJ na Kosovu po
svim pitanjima, doprineli su jačanju studentskog pokreta u ovom periodu
i njegovom uključivanju u društveno-politička kretanja i akcije na ovom te-
renu. Studenti su često bili nosioci najodgovornijih partijskih funkcija na
Kosovu i aktivno učestvovali u radu organizacija KPJ i SKOJ-a. Na prim er,
Miladin Popović je bio sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i M eto­
hiju, Petar Radović, sekretar i član OK KPJ, M ileva Vuković, Ramiz Sadik,
Ali šukrija, članovi OK KPJ, Spasoje Đaković, organizacioni sekretar M K Đa-

42 4. juli, br. 583, 22. jul 1975, 21. P. J o v i ć e v i ć , О kontinuitetu radničkog:

i revolucionarnog pokreta и Peći, Jedinstvo — listajući predratne arhive, 10..
april 1972;
43 Listajući predratne arhive Jedinstvo, 13. IV 1972.
M. Miljković, SKOJ i napredni omladinski pokret na Kosovu 1919—1945 (rad
u rukopisu), str. 70—71.
44 Muzej Kosova, br. 32, listajući predratne arhive. Jedinstvo, mart 1972.
45 AZI Kosova (Arhiv Zavod za istoriju Kosova) Priština, sten. bei. Đakovice,,
1961. Dečane, broj 37, st. 19.

22 t
 kovica, Predrag Ajtić, sekretar SK KPJ u Prizrenu, čedo M ijović i M eto M ilj-
ković, članovd O K SKOJ-a za K osovo i Metohiju. U selu Budisavci (kod Peći),
sekretar partijske ćelije je bio Branko Vučelić, student, itd46.
Studenti su odlazili u sela i tamo organizovali kulturno-prosvetni, sport-
ski i politički rad. U torn cilju, oni koriste razne legalne, a ponekad i polu-
legalne i ilegalne form e za povezivamje i okuplj anje omladine i drugih napred-
nih snaga. U svim tim akcijama studenti su bili najaktivniji. Tako su Pećki
studenti aktivno učestvovali u radu sportskog društva Budućnost, osnovali
svoj orkestar, koji je svirao na igrankama, i sl. Samo u 1937, održano je niz
priredbi u Peoi, Đakovici, Kos. M itrovici, — na kojim a su prikazivane Nuši-
ćeve kom edije Analfabet, P ok ojn ik i S um njivo lice; R od olju p ci od Jovana
Sterije popovića; Sile od Branimira ćosića; recitovali stihove Alekse Šanti-
ća, Jovana Jovanovića — Zmaja, i pevane pesme iz sovjetskih film ova
Pastir K ostja i sl47.
Značajna akcija omladine i studenata, izvedena je na Vidovdan (28. juna)
1939, u vezi sa režimskom proslavom 550-godišnjice Kosovske bitke. Ruko­
vodstvo omladine i studenti Kosova, izdalo je dva letka skoro iste sadržine:
jedan je bio sa potpisom Srpska, crnogorska i šiptarska (Albanska) student­
ska omladina Kosova i M etohije, a drugi sa potpisom Omladina Kosova i M e ­
tohije. U tim lecima — žigosana je namera vlade, da organizovanjem te
proslave raspiri šovinizam između naroda na Kosovu, a učesnici proslave su
pozvani da demonstracijama osude izdajničku politiku vlade i ispolje odluč-
nost da brane zem lju od spoljnih neprijatelja i „pete kolone” . Ovi leci, rastu-
rani uoči proslave i na dan proslave, doprineli su da narodne mase prihvate
i uzvikuju parole koje su bile ispisane na transparentima — „Branicemo
zem lju” , „Branicemo granice” , „Narodu — demokratska prava” , i dr4».
Jula 1939, u selu Vitom irica (kod Peći), održana je odblasna konferen­
cija studenata Kosova, kojoj je prisustvovalo preko 70 studenata (tada su
studenti upoznati sa frakcionaškim radom Petka M iletića). Konferencija je
ocenila delovanje i politički rad studentske organizacije na Kosovu i kon-
statovala veliki uspeh u razvitku omladinskog pokreta na Kosovu, pa je
zaključeno da se započeta aktivnost i dalje organizovano nastavi49.

Studentsku zadrugu Sam opom oć, organizovali su studenti BU, još 18.
maja 1931. godine. Studenti BU, u torn cilju organizuju ovu studentsku za­
drugu Sam opom oć svuda u svojim zavičajima. Među arhivskom građom,
koja se odnosi na aktivnost KPJ u Prištini, nalaze se originalna pravila stu­
dentske pripom oći i ekonomske zadruge Samopomoć.
Preko te zadruge, Partija je razvila široku delatnost napredne student­
ske omladine u Prištini i uspela da okupi i srednjoškolsku i radničku omla-
dinu. Zadruga je form irana krajem 1939, a registrovana kod okružnog suda
u Prištini 2. decembra 1939. osnivači zadruge su bili Arsić Jovan, Student
prava- Jelena Simić, student prava. M eto Barjaktari, student prava, Petar
Canić, student filozofije, Zejnel Salihi, student prava, Sim ović Milorad, Stu­
dent prava, Dragoljub Moračić, student prava, Danilo Mrđenović, student
filozofije, Tom ić Tomo, Student prava svi iz Pristine. Zadruga Sam opom oć,

4e M. F o i l ić, Napredni omladinski pokret na Kosovu od 1936— 1941, Obe-

ležja, 120.
M. Dragićević, Napredni omladinski pokret na Kosovu (Rukopis), AZIK; A.
M i l a t o v i ć , Oni kojima smo dužni, 4. juli, 17. I I 1976., 19.
47 M. Miljković, n. rukopis, 69.
48 M. F o l i ć , Napredni omladinski pokret na Kosovu od 1936 do 1941, Obe-
lezja, godine II.
49 Isto.

222
u Prištini je imala svoj orkestar, k o ji je svake nedelje i svakog praznika
organizovao razne priredbe u Peći i Prištini, a koje su okupljale veliki broj
omladine. Svi prihodi sa tih priredbi išli su Zadruzi, koja je od njih davala
pomođ siromašnim studentima (kupovina knjiga, lekova za bolesne studente,
snabdevanje naprednom literaturom narodne čitaonice u Prištini i slične ak­
cije). Jedan deo ovih prihoda išao je mesnoj partijskoj organizaciji.50
Pored ove u Prištini, istoimene zadruge su postojale i bile aktivne u Peći,
Kosovskoj M itrovici, Prizrenu i Đakovici. Policija je u Peći pokušala da
zabrani rad ove zadruge, pa je, krajem 1940, usled pritiska policije, prestala
da radi.51 Zadruga je imala veliki broj studenata koji su na razne naćine or-

Tßr
U Prištini je, 1932. godine, osnovana Narodna biblioteka. N ju su form irali
napredni učitelji i profesori, medu kojiima je bio najzaslužniji Ili ja Panović,
profesor istorije u Prištinskoj gimnaziji. Ovaj vredni profesor je, kao dobar po-
znavalac maksizma, počeo prenositi i širlti marksističke ideje na učenike i širu
okolinu. Biblioteka je imala oko 200 knjiga, i predstavljala mesto za skrivanje
marksističke literature i okupljanje komunista. Ustvari, to je bila knjižnica —
komunista, je r su njeni članovi bili komunisti i napredni omladinci.52
Sta su studenti i komunisti čitali od literature — kako su prihvatili i
usvajali marksističku teoriju? Mnogi se savremenici sećaju tih form i ideo-
loškog rada. „N a Ibru smo se sastajali i koristili slobodno vrem e” — kaže
Ali Šukrija — „za čitanje i usavršavanje. Čitali smo Antidiring od Engelsa.
Teško se razumevalo. Zato su studenti m ogli da daju pomođ ostalim člano-
vim a koji su ga teže shvatali.” Tada se čitalo Gvozdena peta, Kako se kalio
čelik i drugo.53 Pored toga, na Kosovu se čitao Uvod и d ijalek tičk i m aterija-
lizam, Razvitak društva od Filipa Filipovića, M a terijalističko shvatanje isto­
rije od Voljginova, Počeci komunizma od Bukarinova i d r . . . Pored toga,
vršena je stalna prorada Is to rije S K P (b ) i druge napredne marksističke
literature.
U Peći i drugim mestima Kosova, postojali su debatni klubovi studenata.
Na njim a su održavana predavanja sa diskusijom, a za predavače su korišćeni
istaknuti gradani — pristalice narodnog fronta. Preko napredne štampe, stu­
denti i omladina sa Kosova su se upoznali sa najvažnijim zbivanjim a u zem-
ljii i svetu. Oni su pokazivali posebno interesovanje za rat u Spaniji i mi-
rovni pokret u svetu i Jugoslaviji.84 List Osvit, k o ji je izlazio u Kosovskoj
M itrovici, posvećivao je dosta pažnje aktivnosti omladine i naprednog po­
kreta. Sa temama kao što su: Da li je danas omladina sposobna da se bori
za velike ideale? . . . . Omladina hoće da radi . . . . Omladina и b orb i p ro tiv
rata i fašizma — list je vršio zapažen uticaj na omladmu i njenom okupljanju
u revolucionarnodemokratski pokret.55
Studenti su dosta doprinosili kulturno-prosvetnom radu na terenu. Oni
su obilazili sva veća mesta na Kosovu sa svojim programom: davali su komad
M ati, razne recitacije, rodoljubive pesme i drugo.56 Decembra 1939, na Ko-

50 Podatke dao Dragoljub Moračić, nastavnik Pravnog fakulteta u Prištira,

24. I I I 1976, 51.
51 M. Miljković, Napredni omladinski pokret 1919—1945 (u rukopisu), 104.
ganizovanja cloiazili do određenih ciljeva, a drugo, što su svojim legalnim
radom uspeli da okupe što vise ljudi na priredbama, k oji su plaćali ulaznice
i na taj način pomagali bolesnim i siromašnim studentima.
52 Izjava Apostola Pršendića data autoru 13. I I 1975, u Beogradu.
63 Sećanje Ali Šukrije od 28. V I 1975 godine, u Beogradu.
M Kao nap. 51.
55 Osvit, br. 2, I. 1937.
“ M. Dragićević, Omladinski pokret na Kosovu 1936—1945 (u rukopisu, 31.
Rad se nalazi u AAZI Kosova).
223
sovu,. u svim većim mestima kulturno-umetnička ekipa studenata BU Kosm et,
dala je uspešno priredbe sa naprednim programom koje su bile masovno po-
sećene. Ove i druge akcije studenata, na širenju revolucionarnih ideja na
Kosovu, bile su veoma značajne.

☆
Obaveštajna služba Generalštaba je vodila dosije о komunističkoj aktiv­
nosti. U izveštajima ove službe, iz tog vremena, nalaze se podaci da su,
krajem 1935. i tokom 1936, u svim krajevima Jugoslavije izvršena masovna
hapšenja komunista. U Crnoj Gori je otkriven Pokrajinski kom itet KPJ za
Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju. Međutim, zahvaljujući do-
brom držanju i budnosti komunista sa Kosova, nije došlo do hapšenja. To
je bila jedina organizacija komunista, koja je 1935. i 1936. godine, ostala
neotkrivena.57
U tim dosijeima se pom inje Okružni kom itet KPJ za Metahiju sa se-
dištem u Peci. To znači da je Okružni komitet KPJ za Kosovo, ved uveliko
funkcionisao i bio jedan od jačih partijskih foruma, koji su tada delovali u
zem lji, odnosno na Kosovu. Teško je bilo stanje u partijskoj organizaciji u
zem lji. Vladao je teror i progoni komunista. Tada je skoro ceo P K KPJ za
Crnu Goru bio pohapšen. Oni koji su uspeli da umaknu ispred policijskog te-
rora, prebegli su u Albaniju.58 Tako je partijska organizacija Kosova bila
orijentasana na studente BU, koji su dolazili svojim kudama za vrem e ferija
u toku godine i tako donosili sveže direktive za rad KPJ.
Medutim, svi progoni, hapšenja komunista, nisu sprečili aktivnost KPJ.
Iz svake akcije i okršaja komunisti su izlazili prekaljeniji i sprem niji da se
uhvate u koštac sa svim teškoćama u borbi za svoje ideje. Komunisti rastu-
raju letke i pozivaju narod u borbu protiv režima.59
Za suzbijanje komunističke aktivnosti policija je u svojim izveštajima
predlagala stroge mere: otpuštanje iz službe, ukidanje penzija, zabrana pri-
jem a u državnu službu, ma kog -lica nastrojenog komunistidki. Tako koman-
dir žandarmerijske čete u Pedi, avgusta 1938. godine, piše u svom izveštaju:
„najradikalnije sredstvo za ugušenje komunisticke akcije je strogi postupak
vlasti prema pripadnicima komunistidkog pokreta, a naročito istaknutim
kom unistim a.. .” eo
Organi vlasti u Peći su bili uznemireni i zabrinuti. Oni su smatrali da su
studenti organizatori februarskih demonstracija 1935, do kojih je došlo u
Pid i drugim mestima Kosova. Zato je Kraljevska uprava Zetske banovine,
23. I l l 1935, zahtevala da se najhitnije prikupe lični i porodični podaci о svim
studentima BU, koji su učestvovali u poslednjim demonstracijama na Uni-
verzitetu, a koji su iz Beograda proterani u mesta rođenja.61
Februara 1940. upahšen je Ali Šukrija, student medicine i sekretar Me-
snog komiteta KPJ u Kosovskoj M itrovici. Četiri meseca je zadržan u mitro-
vadkom zatvoru, a zatim je sproveden u upravu grada Beograda i predat Sudu
za zaštitu države. Juna meseca 1940, održano je javno sudenje u Kosovskoj
M itrovici. Pored Šukrije, na sud su bili izvedeni: M eto Barjaktari, student,
Dušan Tomovid, student, Petko Nikolic, zanatlija, Husni Nimani, radnik,
R ifat Kurteš, zanatlija. Na suđenju je prisustvovao i veliki broj radnika rud-
nika T гербе, koji su protestvovali zbog suđenja borcima za radnidka prava.
Tako je, pod pritiskom javnog mnjenja, ditava ova grupa o s l o b o d e n a «2 Medu-

57 Arhiv Z IK Sb. OK KPJ 1958., 71.

68 Jedinstvo, 20. mart 1972. 19. Listajudi predratne arhive.
68 Jedinstvo, 15. maj 1972, 19. Listajudi predratne arhive.
60 Jedinstvo, 3. maj 1972, 19. Listajudi predratne arhive.
61 Jedinstvo, 9. maj 1972.
•* Izjava Ali šukrije, data autoru 28. V I 1975, u Beogradu.

224
tim, sve m ere policije nisu spreoile širenje komunistiökog pokreta na K o ­
sovu. Svake godine se povećavao broj članova SKOJ-a i KPJ, a njihov uti­
caj rastao u narodu.
Studentsko pravničko društvo BU — Odbor za ispitivanje sela, pristu-
pilo je ispitivanju ekonomskih, socijalnih i prosvetnih prilika na Kosovu i
M etohiji. Za ove potrebe štampan je upitnik. Anketirani su bili dužni da od-
govore na 24 pitanja: о nacionalnoj pripadnosti, stanovnika sela; о saobra-
ćajnim vezama sela; о agrarnoj reform i (od koga je zem lja oduzimana i kome
je dodeljivana); о broju porodica bez zem lje; о zem lji u svojini države,
crkve; koliko porodica kupuje žito da se ishrani do nove žetve, a koliko ima
seljaka koji ddu u grad da rade; о broju porodica koje su se iselile i broju
škola, knjižnica, čitaonica, broju učitelja, broju nepismenih, broju dece koja
pohađaju školu i dr. Drugi deo upitnika imao je sedam pitanja, koja su se
odnosila na industriju: broj industrijskih preduzeća, kojoj industrijskoj grani
pripadaju, ко su vlasmici, о broju radnika u njima, koje su narodnostd,
koliko je prosečno nadnica, koliko traje radno vreme, о radničkim orga-
nizacijama i dr.
Uz ove upitnike dato je i opširno objašnjenje. Studenti su ovom akci­
jom hteli da izvrše dublje proučavanje sela i ekonomskih, socijalnih i pro­
svetnih prilika na Kosovu i Metohiji. Ova akcija imala je veliki značaj za
konkretnu političku borbu komunista.
Da bi se u potpunositi uspelo sa ovom anketom — postavljen je zadatak
da se svuda obrazuju odbori od studenata, učitelja, pismenih seljaka i rad­
nika. Popunjeni m aterijal sa upitnicima trebalo je slati Studentskom prav-
ničkom drustvu B U .es Nažalost, nisu sačuvani podaci о broju form iranih
odbora, niti popunjenih upitnika. Ali, pouzdano se zna da su upitnici dati,
oaDori form irani i da su studenti BU sa Kosovu radili na ovim podacima.
О tome govore i nuki arhivski podaci. Tako je načelnik sreza gračaničkog,
X I I 1939. godine, obavestio upravu Vardarske Banovine: „1. decembra 1939.
doputovao je u Kosovsku Mitrovicu i Prištinu, N ikolić Vojin, student prava
iz B eograda. . . naseljenik u selu D ob ru ši. . . tom prilikom je sobom doneo
oko 1200 primeraka štampanih anketa — formulara, upitnika о ekonomskom,
socijalnom, i prosvetnom stanju na Kosovu i M etohiji, k oje je odštampalo
Studentsko pravničko društvo u Beogradu, kao i jedan ris bele hartije za
umnožavanje i predao Nikoliou da ih rastura po raznim mestima u ovim
krajevima.” Dalje se u dokumentu navodi da ie prilikom prolaska kroz
Kosovsku M itrovicu N ikolić ostavio 300 primeraka ankete Boži Radenkoviću,
studentu prava i Radoju Vujoševiću, advokatskom pripravniku iz Kosovske
Mitrovice. Prilikom dolaska u Prištinu, Nikolić ie upitnike predao Mrđeno-
vić Danilu, studentu filo zo fije iz Pristine sa zadatkom da odnese za Peć, ali
je bio uhapšen.
Izveštaj načelnika Gračaničkog sreza, bio je povod da Ministarstvo unu-
trašnjih poslova konstatuje da upitnik Studentskog pravničkog drustva nije
u skladu sa čl. 6. Zakona о štampi i da on sa naučnog gledišta spada u delo-
krug rada filozofskog fakulteta — geografskog instituta. Dalje se nastavljp.
„ . . . iz svega napred izloženog jasno se ogleda da se Studentsko pravniČKo
društvo u Beogradu bavi poslovima koji ne spadaju u rad predmeta name-
njenih u popunjavanju stručne pravničke naobrazbe studenata".64 Policija
sve vise preduzima mere za sprečavanje komunističke propagande, ali sa
malo uspeha. Pokret se širi nezadrživo.

63 Jedinstvo, 5. jun 1972, 18. Listajući predratne arhive.

M Jedinstvo, 5. i 8. jun 1972, 17. Listajući predratne arhive.

225
 ☆
Studentski pokret je na Kosovu koristio sve form e rada da se uklju-
čuje u politiöka zbivanja na terenu svog zaviöaja, kako bi na taj naöin obu-
hvatio što više ljudi u pokret. Studenti iz Prištine form irali su Gutenplerski
red. U njemu je bilo 5 žena, koje nisu bile ölanovi KPJ, ali su bile politički
angažovane. Posebno se unjegovom radu isticao Panović Ilija, profesor Gim­
nazije, Jagoš Saveliö, prvak Demokratske stranke, i dr. Komunisti su preno-
sili napredne ideje kroz ovo druätvo. Društvo je imalo veliki uspeh na okup-
Ijanju naprednih ljudi u Prištini i okolini.65
U podružnici drvodeljaca u Prištini, koju je organizovala KPJ, radila je
grupa od 8 studenata. Organizovano je dobijanje, i praćenje (öitanje) štampe.
Studenti su bili inicijatori štrajka radnika drvodeljaca 1937, koji je trajao
15 dana. Tada je stvorena najtešnja saradnja radnika i studenata.66
Zapažena je aktivnost studenata sa Kosova, posle uöestalih nereda ljoti-
öevaca na tehniökom fakultetu u Beogradu. Studenti iz Prištine su uputili, tim
povodom, Akcionom odboru studenata 2. novembra 1940, telegram: „Smatra
juci autonomiju fakulteta i slobodu nauke za najdragocenije tekovine, mi
studenti u Prištini stojim o övrsto uz jedinstvo studentske i omladinske bor­
be protiv svih uöestalih pokušaja da se ukine autonomija i time uništi slo­
boda nauke.. .” 67
Treba posebno istaöi aktivnost studenata Albanaca u studentskom pokre­
tu. Bili su vrlo uticaj ni u studentskim i omladinskim organizacijama studen­
ti: Meto Barjaktari, Ali Šukrija, Esat Mekuli, Zejnel Salihi, Aziz i H ivzija
Sulejmani, Gani Cardarbaši, Medžid Salja, Kurteš Aguš i drugi. Oni su znatno
doprinosili da se u albanskim masama ostvari uticaj KPJ i SKOJ-a, a i da se
organizovano radi na razvijanju naprednog radničkog pokreta.68 Tako su,
prema sećanjima S. Đakovića, komunisti stvorili vrlo jake punktove — u
Peći, Prištini, Kosovskoj M itrovici i Prizrenu, gde je bilo oko 66 Albanaca
aktivno ukljuöenih u studentski pokret.69
Aktivnost studenata nije prestajala. Ona se odvijala kontinuirano. Stalno
su donosili nešto novo. Svaki njihov susret sa komunistima i gradanima bio
je koristan, znaöio je novi stav i novu direktivu — nadahnuöe za nove i sme-
lije akcije za politiöki rad na terenu.
Studenti su uzeli aktivno učešće u poznatim demonstracijama 11. maja
1940, u kojim a je uöestvovala i omladina iz pećkog, dakovaökog, istoökog i
drugih srezova. U tim demonstracijama je došlo do izražaja borbeno je ­
dinstvo mlade generacije, koja je uzvikivala parole za odbranu zem lje od fa-
šističke agresije, a protiv nenarodnog režima vlade Cvetković — Maöek i te-
rora policije.70
Na demonstracijama su govorili Radosav Buriö, Student i Vasilije Đukić,
seljak iz Vitom irice. „Gde god je partiji trebao vatreni govornik" — piše
Arso M ilatović za Burića — „da zapali slušaoce, da oduševi auditorijum, isti-
can je Radosav. Pa i maja 1940. u Peöi na najm asovnijoj, uoöi ratnoj demon-
straciji kosovskih komunista, on je otvorio demonstracije i pozvao narod na
jedinstvo i otpor protiv ratne opasnosti.” 71

05 Izjava Apostola Pršendića, data autoru 13. I I 1975, u Beogradu.

60 Isto.
67 M. Miljković, Napređni omladinski pokret 1919—1945 (rad u rukopisu), 1Ü4.
68 Izjava Ali Šukrije, data autoru 28. V I 1975, u Beogradu, M. F o l i e ,
Napredni omladinski pokret 1936—1941, Obeleija, 6, 132.
00 A-IRP Srbije, SB, Studentski pokret BU na Kosovu, izlaganje Spasoja
Đakovića, 40.
70 M. F o l i e , Napredni omladinski pokret na Kosovu 1936—1941, Obeleija,
6, 129; Jedinstvo, 12. VI 1972.
71 4. jul, 17. I I 1976. godine, 19. A. M i l a t o v i ć , čovek je čoveku duian.

226
 Demonstracije su u krvi ugušene. Uhapšeno je 19 drugova, medu kojim a
Miladin Popović, Stanko Burić, Mitar Radusinović, Milutin Pavličić i drugi.
Oni su predati upravi grada Beograda radi istrage, a za njih je stvoren dosije
pod naslovom Stanko Burić. U tim demonstracijama, ranjeno je 11 drugova,
medu kojima Petar Radović, M ićo Gilić Mileva Vuković, M ito M iljković, Čedo
M ijović (studenti) i drugi. Tada su mnogi istaknuti članovi KPJ otišli u ilegal-
nost. Povodom ovih demonstracija M K KPJ je u Peći izdao proglas Radnom
narodu M etoh ije — Radnici, seljaci, graäani, omladina, zene.12 Ovaj proglas
je imao veliki politički značaj na m obilizaciju masa, a podrška koju su dale
mase komunistima u demonstracijama, ostala je dugo u sećanjima i služila
je kao prim er velike aktivnosti KPJ na Kosovu.
Za razvitak naprednog revolucionarnog pokreta na Kosovu, značajno je
učešće studenata na sreskim partijskim konferencijama KPJ, koje su održa-
ne u leto 1940. U toku 1940, u celoj zemlji, pa i na Kosovu, sprovodene su
organizacione mere za učvršćenje partijskih organizacija, istovremeno dovo-
denje — biranje na rukovodeća mesta najrevolucionarnijih kadrova, sposob-
nih da odlučno sprovedu liniju KPJ. U ovim uslovima, došlo je do sazivanja
mesnih konferencija KPJ u Peći, Kosovskoj M itrovici, Dakovici i Prizrenu.73

☆
Uticaj studentskog pokreta BU na razvitak KPJ i SKOJ-a i omladinskog
pokreta na Kosovu u periodu 1930— 1941, bio je veoma značajan i kasnije za
celu deceniju. Studenti sa Kosova i Metohije na BU, skoro bez izuzetlca su
prišli naprednom studentskom pokretu, postojali članovi KPJ i SKOJ-a i koa
takvi aktivno radili na organizovanju omladine, prvenstveno srednjoškolske,
radničke pa i seoske na Kosovu. Tako se već 1931. i 1932, stvaraju prve ćeliie
SKOJ-a i KPJ da bi se 1932, form irao i Okružni komitet KPJ za Metohiju.
Form iranjem ovog rukovodstva, partijska organizacija i SKOJ jačaju, tako
da se 1937, održava i Prva oblasna partijska konferencija KPJ za Kosovo i
form ira Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju. Poznate su akcije stude­
nata i studentskog društva K osm et koje je imalo poseban program političke
aktivnosti na Kosovu. Oni su organizovali pisanje letaka protiv okupacije
Albanije i Ćehoslovačke i radili na okupljanju svih progresivnih snaga sprem-
nih da se bore protiv rastuće opasnosti od fašizma. Studenti su učestvovali i
u mnogim akcijama i za odbranu zemlje, za demokratska i nacionalna prava
svih naroda i narodnosti u Jugoslaviji, a posebno na Kosovu, za nacionalna
prava albanskog naroda.
Studenti su bili aktivni na širenju marksističkih ideja, kulturnih, sport-
skih i drugih manifestacija, koje su činile pokret sve jačim; oko tih manifesta-
cija, okupljali su omladinu i gradane i na njih vršili revolucionarni uticaj.
Njihova aktivnost, na terenu Kosova, nije umanjivala nego je još više
potencirala njihovo učešće u svim akcijama, koje je BU izvodilo u Beogradu
i na drugim fakultetima u zemlje. Studenti Kosovari su bili aktivni na svim
fakultetima u AOSSU, u stručnim udruženjima, na Univerzitetu. Oni su svoju
revolucionarnu aktivnost i iskustvo prenosili na teren Kosova i obratno —
revolucionarno iskustvo sticano na terenu prenosili na Beogradski univerzi-
tet. Smatram da možemo konstatovati da je studentski pokret na Beograd­
skom univerzitetu, u kome su studenti sa Kosova igrali zapaženu ulogu, u
mnogome uticao na revolucionarisanje radnih masa i znatno doprineo jača-
nju i razvitku revolucionarnog pokreta na Kosovu i M etohiji u godinama
uoči drugog svetskog rata.

72 P. J о V i ć e V i ć, Politicka situacija i rad partijske organizacije na Ko­

sovu i Metahiji pred rat i и 1941. godini, Ustanak naroda Jugoslavije 1941, Beo
grad, 1963, 216.
73 M. Ф о л и ћ , Консолидација комунистичке партије Југославије на Ко­
сову у периоду 1937—1941, Токови револуције, бр. 6, 20.
 Nadeida Andrić

NASA STVAR N O ST

Naša stvarnost — časopis za književnost, nauku, umetnost i sva društvena

pitanja, svakako je jedan od najznačajnijih časopisa iz perioda između dva
rata. О njemu je kratke prikaze dao veći broj autora (u E n cik lop ed iji Jugo­
slavije, Jugoslovenskom kn jiievn om leksikonu, Историји Београда — I I I i
dr.), a i svi oni koji su pisali о međuratnoj književnosti, posebno književnoj
levici; ipak, mislimo da о njemu nije sve rečeno. Osnovni podaci su: da je
Naša stvarnost koncipirana kao publikacija koja je okupila napredne intelek-
tualce demokratski orijentisane i koji su bili na lin iji Narodnog fronta; da
je izlazila u Beogradu pod uredništvom Aleksandra Vuča od septembra 1936.
do aprila 1939. godine, u dvobrojim a 1— 2 do 17— 18 na latinici; da je okupila
veliki broj saradnika, oko devedeset, a pretplatnika je imala skoro 7000.
Želimo da navedemo Saopštenje uredništva, koje je izašlo u dvobroju
5— 6, je r nam ono jasno kazuje sa kakvom je programskom orijentacijom i
ciljem časopis izlazio: „N a koricama ovog broja izneta je lista dosadašnjih,
a pored njih i nekih budućih saradnika N A Š E S T V A R N O S T I. Kao što se iz
te liste vidi, pozivu na saradnju odazvali su se mnogi istaknuti javni radnici.
N jih sve povezuje i okuplja rad na obrani pravih kulturnih vrednosti i na
obezbeđenju napretka čovečanstva. Oni ne predstavljaju zatvorenu grupu lju-
di, okupljenu oko jednog uskog filozofskog, književnog ili umetniokog pro-
grama. Redakcija očekuje da se krug njenih saradnika još vise proširi. Zato
se ovim obraća svima, kojim a su bliske težnje N A Š E S T V A R N O S T I, svima
poštenim duhovima koje nije mogla lično da pozove, bez obzira na to da li su
dosad istupali kao javni radnici, ili nisu. Neka svi oni koji veruju da bi mogli
doprineti ispunjavanju ovde postavljenih zadataka, smatraju ovo saopštenje
istovremeno i kao iskren poziv na saradnju.
U okviru načela odbrane dem okratije i zalaganja za njene pozitivne teko-
vine — koje je načelo van disikusije — redakcija se ne rukovodi nikakvim
uskim kriterijum om u objavljivanju priloga, sem, naravno, neophodnih meri-
la kvaliteta. Uredništvo ostaje dakle dosledno, ukoliko to od njega zavisi,
na gledištu slobode kulturnog stvaranja. U datom okviru, uredništvo ne može
da pravi razliku izmedu priloga koji ,neposredno', i onih koji samo ,posred-
no' ostvaruju postavljeni cilj: tumačenje naše stvarnosti, obaveštavanje о
njoj i izvlačenje pravilnih zaključaka iz nje.
Uredništvo mora prvenstveno voditi računa о sadržini priloga, ali isto­
vremeno i о njihovom dejstvu u datim objektivnim prilikam a i društvenoj
sredini. Jedno se od drugoga ne može od vojiti.”

228
 Danas je dobro poznato ко je stajao iza ovako široke platform e okuplja­
nja i delovanja. Bilo je to vreme kada je fašizam mahnito narastao i pretio
ratom, i jugoslovenski komunisti su, inspirisani odlukama V I I kongresa Ko-
minterne — a na osnovu rezolucije CK KPJ, od marta 1935, i Splitskog ple­
numa — pristupili stvaranju jedinstvenog antifašističkog narodnog fronta, koji
je okupljao sve progresivne i demokratske snage, uključujući i najnaprednije
elemente opozicionih građanskih partija. Na toj najširoj mogućoj, demokrat-
skoj i antifašističkoj osnovi, pokrenut je i časopis Naša stvarnost. Pri tomc,
treba istaći da je ova publikacija i počela da izlazi na inicijativu i prema
instrukcijama Komunisticke partije Jugoslavije, odnosno njenih predstavnika
u uredništvu.
N a početku je rečeno da je urednik bio Aleksandar Vučo. U stvari, za
javnost se samo on potpisivao, je r redakcija nije bila stalna, menjala se prema
potrebi i mogućnostima, a imena članova redakcije nisu objavljivana iz kon-
spirativnih razloga. Casopis su gotovo redovno uredivali: Veselin Masleša (u
to vrem e je rukovodstvo KPJ njemu poverilo odgovorne zadatke na stvaranju
Narodnog fronta), zatim Branko Bujić— Sedmak, Đorđe Jovanović, V ojislav
Vučković, Radovan Zogović, Oskar Davičo i Dušan Matić.
U to doba, ni malo laka nije bila dužnost glavnog i odgovornog urednika.
N i jedan red nije mogao biti štampan bez prethodne cenzure, tog lica i
naličja jednog režima neprijateljski raspoloženog prema svemu što je bilo
napredno. Aleksandar Vučo je bio idealna lionost za ovako delikatnu i odgo-
vornu dužnost: pripadao je beogradskom višem društvu, bivši nadrealista,
stalno zaposlen u Trgovinskoj komori, glavni cenzor mu je bio dobar pozna-
nik, a njegove veze sa KPJ nisu bile poznate. Ako se zna da su u ovom periodu
časopisi uglavnom bilj kratkog veka, onda je za dugo izlaženje Naše stvarnosti
svakako bio zaslužan i njen urednik. Sredinom 1939, cenzura je odbila da
prim a rukopise, i to je bio znak da je dalje izlaženje Naše stvarnosti
zabranjeno.
Zanim ljiv je i podatak da uredništvo nije imalo svoje posebne prostorije,
nego su se redakcija i administracija nalazile u stanu A. Vuča, a uređivački
poslovi obavljali besplatno. Ukoliko pretplata i prodaja nisu pokrivali štam-
parske troškove časopisa, razliku su plaćali urednici. Saradnici su davali svoje
priloge bez honorara, a za ekspediciju siu bili zaduženi Jelena Masleša i K očo
Racin.
Lista saradnika Naše stvarnosti zaista je impozantna i reprezentativna.
Redakcija je uspela da privuče mnoge istaknute javne i kulturne radnike,
književnike i umetnike, sve one što ih „okuplja rad na odbrani pravih kultur-
nih vrednosti i na obezbeđenju napretka čovečanstva” . Među njima je bilo
naučnih radnika, pravnika, ekonomista, publicista i novinara, i razume se
umetnika, kako onih već afirmisanih, tako i mladih, k oji su tek stupili u
svet književnosti i umetnosti. Tako se na stranicama časopisa pojavljuju pri-
rodnjaci, kao što su dr Siniša Stanković, dr V ojislav Arnovljević, dr Stefan
Đelineo, dr Sima M ilojević, N edeljko Divac, pravnici dr Jovan Đorđević, dr
Đorđe TTasić, dr Mihailo Ilić, dr Mihailo Konstantinović i drugi; gradaneki
političari: Jaša Prodanović, Milan Grol, Ljuba Radovanović, Adam Pribićević,
Vasa Stajić i Vladim ir Simić; novinari i publicisti, kao što su Veselin Masle-
ša, Branko Bujić— Sedmak, M ilo N ikolić (Milovan Đilas), Koča Popović, Avdo
Humo, Dušan Timoitijević, Aleksandar Vidaković, Vladim ir Dedijer, Vuk Dra-
gović; književnici Jovan Popović, Pavle Bihalji, Ilija K atić (Čedomir Mindero-
vić), Kosta Racin, M arko Ristić, Radovan Zogović, V elibor Gligorić, Dušan
Matić, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mihailo Lalić, Branislav Nušić, Desanka
Maksimović, Risto Ratković, Miloš Savković, Anton Boglić, Bogdan Čiplić,
Janko Đonović, Đorđe Jovanović i mnogi drugi. Vidno mesto zauzimaju i
muzičari — Jelena Nenadović, Milenko Živković i, naročito, dr V ojislav Vuč-
ković. О slikarskim izložbama uglavnom je pisao Radojica Živanović— Noe.

229
 Redakcija je nastojala, } mahom uspevala, da časopis konstantno prati
aktuelna društvena i politička pitanja kod nas i u svetu. Sem priloga publi-
cista gradanskog kova, koji su u datim uslovima dejstvovali pisanom rečju na
antifašističkoj platform i borbe za mir, kao što je na pr. Zivojin Balugdžić
( Borba za m ir kroz m odernu istoriju i danas, 1— 2, i Mala antanta, 7— 8), po-
javlju ju se i publicisti marksisti, medu kojim a posebno treba istaći Veselina
Maslešu i Branka Bujića— Sedmaka.
Veselin Masleša — taj lucidni i izuzetno obdareni publicist, ekonomist
i sociolog — daje u Našoj stvarnosti sedam (potpisanih) kraćih i dužih prilo­
ga, u jednom širokom spektru, počevši od članaka Gospodarska sloga (1— 2,
3— 4), preko eseja Realna politika (9— 10) do Fragmenta о Svetozaru M arko-
viću 13— 14), koji je deo njegove poznate studije koju ni danas ne smemo
m im oići pri proučavanju Svetozara Markovića i njegove epohe.
Zapažene članke i studije о društveno-ekonomskim problemima, objavio
je i Branko Bujić-Sedmak, komunista, koji je zbog svoje revolucionarne de-
latnosti izdržao sedam godina robije u kaznionama K raljevine Jugoslavije.
B ujić je obradio u tom trenutku najaktuelnija kretanja svetske privrede, ra-
zmatrajući ih u vezi sa rastućom opasnošću rata, äto je vidno već i iz naslova
kao što su Karakter današnje konjunkture (9— 10), Ratna privreda (13— 14),
K olon ija ln o pitanje (15— 16) i najzad, u poslednjem dvobroju Ekonom ski su-
kobi oko podjele svijeta. Bujićeve projekcije društveno-ekonomskih proble-
ma sveta, pred drugi svet ski rat, dragoceno su svedočanstvo о jednoj vis-
prenoj i originalnoj marksističkoj misli, koju su jugoslovenski komunisti
razvijali u uslovima surove i bespoštedne borbe sa klasnim neprijateljem , a
istovremeno ilustruju njihovu pronicljivost i umešnost da je plasiraju i putem
takvih legalnih tribina kao što je bila Naša stvarnost.
Veom a je indikativna rubrika D a n a š n j i c a . K roz tu rubriku, časo-
pis je prato i podržavao napore i akcije za odbranu kulture i progresa, kako
na domaćem, tako i na širem medunarodnom planu. Cela jedna plejada pisa-
ca, stranih i naših, nadahnuto je pisala о raznovrsnim vidovim a borbe za slo­
bodu i demokratiju, bilo da se radilo о zbivanjima i duhovnim orijentacijam a
u pojedinim zemljama i regionima, bilo kroz portrete pojedinih ličnosti. Evo
naslova koji rečito govore koliko su bili obuhvaćeni kulturni dogadaji gotovo
na svim meridijanima: Današnjica и Španiji (1— 2), Današnjica kroz ličnosti:
Largo Kabaljero, Leon Blum, Andre Zid, R iä Sm igli, Petar Živković (3— 4),
Današnjica и čehoslovačkoj (7— 8), Odbrana kulture и Španiji (9— 10), Da-
našnjica na dalekom istoku (11— 12), K u ltu rn o nasleđe Francuske (13— 14) i
Današnjica и E ngleskoj (15— 16).
Prim etno je da je tema Španije, odnosno građanskog rata u Španiji,
gotovo neprekidno prisutna, što je i razumljivo, je r je redakcija nastojala,
ostajući dosledna svojoj programskoj orijentaciji, da kroz književne priloge,
reportaže i članke doprinese osudi fašističke agresije i odbrani španske re-
publike. U to vreme Spanija je „savest čovečanstva” i progresivni imtelektu-
alci oko Naše stvarnosti predstavljali su, u stvari, savest naprednog javnog
mnenja u Jugoslaviji.
Nasa stvarnost objavlju je i afirmiše, u to vrem e progonjene pesnike
komuniste. Kada je 1937. godine, izišao sa robije „kao gotov pesnik” , Oskar
Davičo štampa u časopisu svoje Pesme (Ljub a v nemir, Pa ipak, Vlakovi od-
laze, U noći, T ri zida, Glad, M ajci, i S k oro) (9— 10), D etin]stvo (13— 14) i
S rb iju (17— 18), a K očo Racin, posle povratka sa robije, objavlju je na ma-
kedonskom jeziku pesme Денови i Пенал (17— 18).
Vrem e izlaženja časopisa je i vreme kada je naš proslavljeni pisac i ko-
m ediograf, Branislav Nušić, prisutan u javnosti svojim britkim humorom i
satirom, a i odredenim javnim istupima u odbrani kulture i progresa. Takav
Nušić postaje saradnik Naše stvarnosti, koja mu štampa Uvodnu reč о Maksi-
mu Gorkom, priprem ljenu za komemorativno veče koje nije održano. Naime,
komem oracija Gorkom je zabranjena i Nušićeva odluka da uvodnu reč objavi,

230
bila je svojevrstan protest protiv policijskog progona slobodne misli. Kada
je, 1938, Nušić umro, Naša stvarnost mu posvećuje četrnaest stranica, na ko­
jim a donosi njegov K u ltu rn i testament i priloge mnogobrojnih autora о Nuši-
ću kao čoveku i piscu. Interesantno je navesti da je to bio povod Miroslavu
K rleži da u Pečatu (1— 2), oštro zameri urednicima časopisa da od Nušića
stvaraju ,,lik ljevičarske ideologije od bronze trajn iji", i dalje: „Ćutati о svim
otvorenim pitanjima našeg lijevog i desnog kulturnog života godinama, a
stvarati iz Nušića ideal lijeve knjige, to nije nesporazum, kakav se rađa na
krivim pretpostavkama, to je, najobzirnije rečeno, legendardna nesposobnost
onih lica, koja su odgovorna za uredivanje toga lista.”
Redaktori Naše stvarnosti, sa potpisima A. Vuča i R. Zogovića, odgovorili
su K rleži člankom pod naslovom M i i N ušić (17— 18). S obzirom na tada aktu-
elna kretanja u okvirim a „našeg lijevog kulturnog života” , u stvari, na su-
protna m išljenja о načinu praktičnog sprovođenja narodnofrontovske linije
na kulturnom planu, a posebno zato je r je u odgovoru sadržana i određena
procena pređenog puta samog časopisa, navešćemo jedan principijelno zna-
čajan stav. Pošto su naveli protiv kojih su pojava i njihovih nosioca pisali, о
čemu su i zbog čega ćutali, Vučo i Zogović pišu: „Pisali smo protiv netalenti-
rane, vulgarne i šematske lirike, protiv naturalistički banalne i vještački ten-
denciozne novele; pisali smo protiv vulgarne sociologije književnosti i citatne
kritike; negirali smo malograđansku, plitku, lažnu, pojednostavljenu tendencu
u umetnosti, tendencu koja vidi samo bogatog i sitog gospodina, i gladnog,
poniženog siromaha, tendencu koja je unošena s polja u stvarnost; zalagali
smo se za onu veliku istorisku razvojnu tendencu, kako je rekao Lukač, koja
je svojstvena prikazanom predmetu, u uskoj je vezi sa društvenom praksom,
za istoriski naprednim opredijeljenjem umjetnika, zalagali smo se za tenden­
cu — svijest dovedenu do strasti; znaü smo da dijalektika ljudima ne može
darovati talente, ali smo tvrdili da talentima može darovati snagu, razmah,
krila — oslobodivši ih tereta neznanja i opasnosti nagadanja; nismo tvrdili da
je tendenca, da je is-tina sve i sva u umjetničkom djelu, ali smo isticali da se
laž, nikakvim osjećanjima, nikakvom ekstazom, ne može popeti na stepen
istine, na stepen objektivne umjetničke istinitosti. Sva ta pitanja mi nijesm o
obradili podrobnije, ali to je razum ljivo: naš časopis nije bio organ grupe
lijevih kulturnih radnika, nego svih kulturnih radnika koji su bili za odbranu
kulture i pravo kulturnog stvaranja; naš časopis bio je namijenjen više oku-
pljanju ljudi oko jednog minimalnog ljudskog i kulturnog programa, nego
teoretskim raspravama о pitanjim a lijeve id eologije!”
Namera nam nije bila da u ovom kratkom radu damo prikaz svih sarad­
nika i njhovih priloga. Želimo na pomenemo još samo trojicu, je r su se oni
ujedno pojavili i sa najvećim brojem članaka. Jovan Popović, jedan od teore-
tičara socijalne literature, u časopisu ima 19 priloga (eseja, kritika, beleški,
pesmu, odlomak romana), od kojih svakako treba istaći karakterističan čla-
nak Sumrak lirike (13— 14); književni kritičar Đorđe Jovanović, pored uređ-
ničkog angažovanja, javlja se i sa većim brojem kritičkih napisa о aktuelnim
književnim pojavama, a Velibor Gligorić, od trinaest priloga, jedanaest je
posvetio pozorišnoj kritici. Sva trojica su pisala i о književnom nasleđu. Ovde
treba istaći da je Naša stvarnost posebnu pažnju posvetila studioznoj analizi
i proceni kulturnog nasleda.
I prilikom izbora stranih pisaca Nasa stvarnost je pokazala svoju umet-
ničku i idejnu doslednost. Na stranicama ovog lista nalaze se poetski i prozni
tekstovi: Luja Aragona (Govor održan na Drugom kongresu pisaca za odbra­
nu kulture u Parizu), Hose Bergamina (Španska literatura pisana je krvlju),
Bertolda Brehta, Karela Čapeka (о B e lo j bolesti), Andre Šamsona, Rože
Marten di Gara, Luj Gijua, Federika Garsija Lorke (Pesme i I I I ein Krvave
svadbe), Andre Malroa (Odlomak Nade), Tomasa Mana, Džona Rida, Todora
Pavlova (Bugarska napredna literatura), Irvin Šoa i drugih.

231
 Oprema časopisa bila je na zavidnoj visini. Tom e su umnogome doprineli
likovni prilozi naših savremenih slikara, a isto tako i prilozi najpoznatijih
svetskih likovnih stvaralaca. Tu su zastupljeni: Đorđe Andrejeviđ— Kun, M ir­
ko Kujačić, Petar Dobrović, Marijan Detoni, P je r Križanić, V ilim Svečnjak,
Ivan Generalić, Cuca Sokić i Bora Baruh, zatim Van Gog, Goja, Pikaso, Do-
mie, Korbizie, Delakroa, Mane, Matis, Gros, Renoar i drugi.
Iako je dobro poznato da je period 1936— 1939, izuzetno značajan и isto­
r iji naših naroda, posebno za Komunističku partiju Jugoslavije, želimo da sa
poznatim stvarima zaključimo ovaj rad.
Odluka о prelasku najvišeg rukovodstva KPJ и zem lju i dolazak Josipa
Broza Tita za generalnog sekretara partije, poklapa se sa njenim idejnim i
organizacionim sazrevanjem i konsolidovanjem.
Svoju ideološku aktivnost, Komunistioka partija postavlja na širu osnovu
sa oiljem da se aktivno uključi и društvenopolitički život zem lje. Partijska
štampa i publicistika obogaćuje se novim izdanjima listova, brosura i knjiga.
Naša stvarnost je jedan od vidova i načina kako je KPJ analizirala jugoslo-
vensku i evropsku stvam ost sa ciljem borbe protiv sve izrazitije fašističke
opasnosti. Takvu ulogu Naša stvarnost je posebno uspešno odigrala.

232
 D r Venceslav Glišić

RAZVOJ I D ELATN O ST P K KPJ ZA SRBIJU U BEOGRADU

1941— 1942. GODINE

Pokrajinski komitet Komunisticke partije Jugoslavije za Srbiju, u toku

prve dve godine NOR-a i socijalističke revolucije, imao je svoje sedište u
Beogradu, odakle je organizovao i rukovodio narodnooslobodilačkim pokre-
tom u Srbiji.
U razvoju i delatnosti P K KPJ za Srbiju, u pomenutom vremenu, jasno
se izdvajaju dva perioda: 1941. godina, kada se vise od polovine članova
Pokrajiinskog komiteta nalazi u Beogradu i kada uz pomoć Politbiroa CK
KPJ uspešno organizuju ustanak u celoj Srbiji, i period 1942. godine, kada
Pokrajinski komitet u organizacionom pogledu spada na mali broj članova.
koji obnavljaju i stabilizuju partijske organizacije, NO P odrede i narodno
oslobodilačkog pokreta; drugi, opterećen sumnjama, budnošću do krajnjih
granica i strogim konspirativnim radom.
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju iz 1941, imao ie 14 članova: sekretar
Aleksandar Ranković i članovi: Spasenija Babović, Milovan Đilas, Kosta Sta-
menković, Moma Marković, Vukica M itrović, Dragojlo Dudić, Miloš Matije-
vić, Stanislav Sremčević, Duro Strugar, V asilije Buha, Koča Popović, M om ir
Tom ić, Milan M ijalković. U P K je ušao i B jagoje Nešković, kad se vratio
iz logora u februaru 1941, a Ljubinka M ilosavljević, kao sekretar P K Skoja
za Srbiju, po svom položaju bila je član PK. Svi su oni pod okupacijom
ostali članovi P K i nalazili su se u zem lji, izuzev Mom ira Tom ica koji je za-
robljen. N ovi Pokrajinski kom itet KPJ, održao je sastanak odmah posle V
zemaljske konferencije KPJ i izabrao S ek retaria t koji su sačinjavali: poli-
tioki sekretar Aleksandar Ranković, Agitrop Milovan Điilas, kome su na tom
poslu pomogali Veselin Masleša i Radovan Zogović; Moma M arković je bio
zadužen za selo, a Spasenija Babović za žene.1
Sekretarijat Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju je delimično izme-
njen, kada je jula 1941, Đilas otišao u Crnu Goru, a Moma Marković u poža-
revački kraj. Na njihovo mesto u Sekretarijat je ušao B lagoje Nešković, pa
su početkom ustanka 1941. u Srbiji Sekretarijat P K sačinjavali: Aleksandar
Ranković, Spasenija Babović, B lagoje Nešković i Ljubinka Milosavljevic,
ispred P K Skoja.2

1 Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije (u daljem tekstu: I-RPS —

biblioteke). Aleksandar Ranković, sećanja, nereg.
2 Prema sećanju Blagoja Neškovića 9. I I 1973.
233
 U svom radu, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju se po ugledu na CK
KPJ služio instruktorima, koji su neposredno uticali da se odredeni partijski
zadatak što brže i potpunije izvrši. Oni su istovremeno bili kontrola i pod-
sticaj za veću aktivnost partijslcih organizacija na terenu. Zbog značaja rada
instruktora, navodimo njihova imena: za pomoravski OK instruktor je bio
Petar Stambolić, za šabački Mile Ivković, za valjevski Miloš Minić, za užički
1 čačanski Milan Mijalković, kraljevački i kruševački Mdrko Tom ić, kraguje-
vaoki Svetislav Stefanović, niški i leskovački Vasilije Buha, član PK, zaječar-
ski Dobrivoje Radosavljević i požarevački Moma Marković, član PK. Neki od
njih, kao D obrivoje Radosavljević M irko Tomić, Miloš Minić i V asilije Buha,
nalazili su se na terenima pomenutih okružnih komiteta, dok su drugd upu-
ćeni odmah posle odluke da se počne sa oružanom borbom protiv okupatora,
kao Milan M ijalković i dr.
Osim toga, P K KPJ za Srbiju je, za svaki okružni komitet imao svoga
kurira, koji je bio direktno u vezi sa sekretarijatom PK-a. Ovaj sistem veza
sa okružnim komitetima već je bio izgrađen u toku maja i juna 1941. godine.
Posle potpisivanja Trojn og pakta vlade Cvetković— Maček 25. marta, pro-
cenjujući političku situaciju, P K je uočio talasanje masa, pa je angažovao
komuniste da usmeravaju nezadovoljstvo naroda podstičući ga na demon­
stracije 26. marta u Beogradu i Kragujevcu, a kada je došlo do puča u toku
noći izmedu 26. i 27. marta i do velikih demonstracija u Beogradu kao i u
drugim gradovima u unutrašnjosti Srbije, rukovodioci i članovi KPJ u Beo­
gradu i drugim gradovima, javno su istupali pred masama demonstranata
zahtevajući borbu protiv fašizma, sporazum sa Sovjetskim Savezom i više
slobode i dem okratije za radne ljude. Po podne istog dana, P K KPJ za Sr­
biju i Mesni komitet KPJ za Beograd, izdali su proglase narodu, gde su po-
novljeni zahtevi koji su istaknuti na zborovima, a preduzeti su i drugi koraci.
Jedna partijska delegacdja posetila je ministra unutrašnjih poslova, Srdana
Budisavljevića i zatražila od njega da raspusti koncentracione logore i da pusti
na slobodu sve političke zatvorenike, što je posle nekoliko dana sprovedeno,
ali ne u celoj Jugoslaviji. Drugi krupan uspeh Partije je bio što je izdejstvo-
vala da se spali arhiva i kartoteka političkih predmeta Ministarstva unutraš-
njih poslova.3 Osnovni zahtev KPJ je bio form iranje narodne vlade, koja bi
preduzela sve potrebne mere za odbranu zem lje, sa osloncem na Sovjetski
Savez, uključujući i hitno rešavanje gorućih urautrašnjih problema.
Aktivnost KPJ u Srbiji, uoči i tokom 27. marta, pozitivno je ocenjena
i zauzet je stav prema predstojećem ratu na savetovanju P K KPJ 29. marta
kome je prisustvovao Tito i neki članovi P K i Mesnog komiteta KPJ. Na
savetovanju je odobreno držanje KPJ u Srbiji u toku martovskih demonstra­
cija, ukazano je da je tih dana KPJ uspela za sobom da povuče mase, naro-
čito u Beogradu i Kragujevcu. Osim 'toga, predvidalo se da će razvoj dogadaja
verovatno dovesti do rata i da treba odmah preduzeti mere za organizaciju
otpora agresoru.
Pred komuniste je postavljen zadatak da se odazivaju m obilizaciji i da
se dobrovoljno javlja ju u vojsku, gde će raditi među vojnicima, podofici-
rima, ofdcirima, na otklanjanju uticaja pete kolone. N ije zapostavljen bio ni
partijski rad u pozadini. Odlučeno je da se stvaraju manja operativna ruko­
vodstva u koja bi ušli oni članovi KPJ k o ji nisu obuhvadeni m obilizacijom .
Za vladu Simovića je rečeno da predstavlja korak napred, ali da njenu
ulogu ne treba precenjivati. Stav KPJ prema vladi zavisiće od rezultata nje-
nog rada, ali na nju stalno treba vršiti pritisak da radi u interesu naroda,
čije interese zastupa KPJ.4

3 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, Београд, 1964, 48—53.

4 C. М и л о ш е в и ћ , Саветовање ПК КПЈ за Србију 29. марта 1941, Го-
дишњак града Београда, X V III, 1961., 67—73.

234
 Posle tog savetovanja jedan broj partijskih instruktora je pošao u unu-
trašnjost Srbije da ove zaključke prenese partijskim organizacijama; zato
nije slučanjo da će skoro sve organizacije KPJ u Srbiji, tokom aprilskog rata,
imati isti stav.
Kada je nacističlca Nemačka napala na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila,
KPJ je imala čvrsto izgrađene stavove о odbrani zem lje. Pokrajinski komi­
tet KPJ za Srbiju i niža rukovodstva kao i članovi KPJ u svim krajevima,
preduzimaju slične mere, kao CK KPJ u Zagrebu da se prema raspoloživim
snagama spreči rasulo u vojsci i pruži što jači otpor nacističkoj Nem ačkoj.
Uoči 6. aprila, P K je za taj dan pripremao zborove na kojim a bi se podr-
žalo zaključenje sporazuma izmedu vlade Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog
Saveza. N ajveći zbor je trebalo da se održi kod Kalenića Guvna. Da bi što b olje
priprem ilo zbor, Pokrajinsko i Mesno rukovodstvo KPJ se okupilo rano iz-
jutra u blizini tog ‘trga.
Međutim, kada je počelo bombardovanje Beograda, oni su se razišli da
bi se ponovo sastali istog dana po podne, na Crvenom Krstu. N a okupu su
bili: Rade Končar, koji je privrem eno vršio dužnost sekretara P K Srbije;
Spasenija Babović, Miloš M atijević; član Politbiroa CK KPJ Milovan Đilas;
član CK KPJ Sreten Žujović; kandidat za člana C K KPJ Vladim ir Popović
i rukovodilac tehnike CK KPJ Svetozar Vukmanović. Sa njim a je bio i Žar-
i rukovodilac tehnike C K KPJ Svetozar Vukmanović. Sa njima, je bio i žarko
Zrenjanin, sekretar PK KPJ za Vojvodinu i još neki članovi Mesnog komiteta
i KPJ iz Beograda.5 Tom prilikom je odlučeno da se svi komunisti koji su po-
zvani u vojsku, odmah jave na svoja mobilizaciona mesta, a oni koji nisu po-
zvani da se prijavljuju kao dobrovoljci.8 Dogovoreno je da se rukovodioci KPJ
u Srbiji povuku prema Avali i dalje, da deo članstva P K i M K i veći deo par­
tijskih članova pođe u razne delove Srbije, Sandžaka i Crne Gore u vojne
jedinice. Na predlog Žujovića otišli su preko Torlaka na Kosm aj. Tam o su se
u selu Partizani zadržali nekoliko dana.7
Još u početku aprilskog rata, pomenuta grupa rukovodilaca je zakljuöila:
1. Nastala situacija zahteva da svi od njih koji imaju vojni raspored od­
mah dođu u vojne jedinice i maksimalno doprinesu odbrani zemlje.
2. U sučaju poraza ili raspada vojske, a takve mogućnosti su se već
uočavale prilikom bombardovanja Beograda, članovi P K i ostali rukovodioci
treba da rade na prikupljanju i skrivanju oružja, koje će Partiji biti potrebno
za organizovanje borbe u budućnosti.
3. Ćim prilike dozvole, u Beograd treba da se vrate Spasenija Babović,
Milovan Đilas i Sreten Žujović i da se povežu sa svim organizacijama radi
daljeg partijskog rada.8
Kad je Tito о tome dobio izveštaj u Zagrebu, u kome nije bilo objašnje-
no zašto je P K KPJ napustio Beograd, on je poslao Rankvića, 17. aprila u
Begrad, da ispita situaciju. Vrlo brzo po dolasku, Ranković je uspeo da uspo-
stavi veze sa Mesnim komitetom i rejonskim komitetima, koji su tunkcioni-
sali kao da nije bilo rata. Preko njh se raspitao za članove Pokrajinskog
komiteta i pozvao ih da dođu u Beograd, za kratko vrem e <u Beogradu su
se skupili sledeći članovi PK : Spasenija Babović, Blagoje Nešković, M iloš
M atijević Mrša, Vukica M itrović, Momčilo-Moma M arković i sekretar SKOJ-a
Ljubinka Milosavljević. V asilije Buha je stigao polovinom juna, a drugi su
ostali na terenima gde su se zatekli.9
б Ј. M a r j a n o v i ć , Ustanak i NOP и Srbiji 1941, Beograd, 1963, 45; Po-
četkom januara 1941. na inicijativu Tita, sekretar CK KPH, Rade Končar došao je
u Beograd i privremeno vršio dužnost sekretara PK KPJ za Srbiju, a Ranković
je otišao na njegovu funkciju.
6 S. V u k m a n o v i ć - T e m p o , Revolucija koja teče, Beograd, 1971, 164— 169.
7 I-RPS, sećanja Sretena Žujovića, 184— 185.
8 J. M a r j a n o v i ć , Ustanak .. . , 46.
9 Prema sećanju Aleksandra Rankovića 28. V 1974.

235
 Na prvim sastancima pod okupacijom, P K je raspravljao о razvoju doga-
đaja u Srbiji posle okupacije i zadacima komunista u novonastalim uslovima.
Obnavljanje i učvršćivanje partijskih organizacija smatran je kao najpri-
m arniji zadatak. Ovi stavovi su bili u skladu sa zaključcima k o je je zauzeo
CK KPJ u toku aprilskog rata i na majskom savetovanju u Zagrebu.
Ovo savetovanje CK KPJ, postavilo je pred komuniste Srbije sledeći za­
datak: „da okupljaju srpski narod za borbu protiv im perijalističkih osva-
jača, da se stave na čelo nacionalnooslobodilačke borbe srpskog naroda, da
dadu narodu jasnu perspektivu njegove borbe, da raskrinkaju pred narodom
svu tu vladajuću kapitaldstičku kliku, koja je krivac za ovu tragediju srpskog
naroda. Kada mi govorim o о oslobodilačkoj borbi, onda p ri tome mislimo
i.na svakodnevnu borbu da bi se olakšao položaj naroda, da se podigne duh
i vjera naroda u bolju i sretniju budućnost. M i podrazumjevamo ovdje borbu
za svakodnevne potrebe naroda, organiziranje i pronalaženje takvdh moguć-
nosti da osvajači ne mogu do gole kože da ogule seljaka i izgladne
naš narod.” 10
Rad članova PK, posle povratka u Beograd, svodio se u početku na uspo-
stavljanje veza sa rukovodstvima i organizacijama i ulkazivanje pomoći par-
tijskim ćelijama da se lakše prilagode novonastalim uslovima okupacije.
N ije se moglo utvrditi kada je i da li je Pokrajinski komitet izdao di-
rektivu о prikupljanju oružja, ali je činjenica da >su dnstruktori PK, okružni
komiteti, kao i ostala rukovodstva i članovi KPJ, radili na tom e od završetka
aprilskog rata.
Znatnu pomoć P K KPJ za Srbiju dobio je dolaskom Politbiroa CK KPJ
i generalnog sekretara Tita u Beograd, u drugoj polovini maja. N jihovo pri-
sustvo je omogučilo P K KPJ da pod neposrednim rukovodstvom CK i Tita
izvrši krupne organizacione političke i vojne priprem e za borbu protiv ne-
mačke okupacione sile. Prema rečima Tita, „m i smo se tada pripremali, bez
obzira na to što još nije došlo do napada na Sovjetski Savez, za borbe koje
su nam p red stoja le. . . Mi članovi CK KPJ imali smo prilično sreće i svi smo
se održali, bez obziira na to što smo imali dosta muke, je r su nas ponekad
otkrivali uz pomoć provokatora.” 11
Veliku aktivnost razvio je Pokrajinski komitet, u toku m aja i juna, kada
je skoro stalno zasedao. Pored sekretarijata PK, postojao je Agitprop u kome
su radili Cana Babović, Milovan Đilas i jedno kratko vrem e u junu 1941.
Rodoljub Čolaković.12 Pojedini članovi Pokrajinskog kom iteta i instruktori,
obilazili su u toku m aja Srbiju i referisali о situaciji na terenu, tako da je
P K imao pregled trenutnog stanja partijskih organizacija na teritoriji Srbije.
To je bio period kada su se, posle povratka iz rata, članovi P K okupljali,
kada su se obnavljale i učvršćivale partijske ćelije i primald novi članovi,
uspostavljale trajnije veze sa rukovodstvom i počele priprem e za oruža-
nu borbu.
U prvoj polovini m aja obrazovana je vojna kom isija pri Pokrajinskom
komitetu KPJ za Srbiju u sastavu: Spasenija Babović, Sreten Žujoviiđ, Filip
K lja jić i Branko Krsmanovic. Sekretar ove komisije bio je Sreten Žujović.
Nešto kasnije, članovi ove vojne kom isije i PK, obišli su okružne komitete
i form irali vojne kom isije pri svakom od OK. U tom poslu naročito su se
istakli Filip K lja jić i Branko Krsmanović. Zahvaljujući zajedničkim napo-
rima Pokrajinskog komiteta, njegovih instruktora i okružnih komiteta, došlo
je do brojnog jačanja partijske organjizacije u Srbiji u toku priprema za
ustanak.
Odmah posle napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, nakon sed­
nice Politbiroa CK KPJ, 22. juna, Pokrajinski kom itet KPJ za Srbiju održao
10 Proleter, br. 3—5, za mart-maj 1941.
11 Београдске новине, 20. X 1954.
12 R. č o l a k o v i ć , Kazivanje о jeđnom pokolenju, Beograd, 1972, knj. I ll,
745—752.
236
je, 23. juna, sastanak u Šumatovačkoj ulici br. 30 (gde je bilo njegovo ilegal-
no sedište), kome su prisustvovali: Aleksandar Ranković, Spasenija Babović,
Đuro Strugar, Moma Marković, Ivo Lola Ribar, B lagoje Nešković, Vukica
M itrović, M irko Tomić, M iloš Matijević, Ljubinka Milosavljević, V asilije Bu­
ha i Milovan Đilas. Na ovoj sednici su razmatrani zadaci u duhu zaključaka
Politbiroa CK KPJ о pripremama za ustanak. Doneta je odluka о rasporedu
instruktora P K i ostalih partijskih kadrova, kao i da se odmah pristupi for-
miranju naoružanih udarnih grupa. Razmatrano je i pitanje uspostavljanja
redovnih i čvrstih veza sa okružnim komitetima. Zbog toga je trebalo odre-
diti kurire u oba pravca, pojačati ilegalnu tehniku i obezbediti sredstva za
njeno funkcionisanje. Skrenuta je pažnja organizacijama KPJ na krajnju
budnost i konspiraciju, kako u pogledu kretanja, tako i menjanja stanova.
Posebno je naglašeno da se ubrza prikupljanje oružja, odeće, sanitetskog i
drugog materijala. Odlučeno je da se počne priprem ati teren za razgovore
sa demokrats,ki orijentisanim grupama i naprednim pojedincima. Jedna od
najvažnijih odluka bila je da se izvrsi pomeranje kadrova iz Beograda u unu-
trašnjost Srbije, kao i u Beogradu i da se izda proglas. Za kontrolisanje izvr-
šenja ovih zadataka, odreden je sekretarijat PK , kome je stavljeno u zadatak
da stalno bude na okupu i da rukovodi političkim i organizaoionim radom
u toku priprem a za ustanak.13
Ubrzo je objavljen proglas P K posle 5. jula 1941. godine, u kome se bor­
ba ugnjetenih naroda tretira kao „sastavni deo odbrane Sovjetskog Saveza” .
U proglasu se izražava optimizam u ishod borbe sa nacističkom Nem ačkom
i konstatuje: „sada se radi о potpunom slomu fašizma, о oslobođenju čove-
čanstva od tih podivljalih hordi. Čekati — to znači igrati se celom sudbinom
i budućnošću narodnom.” 14
Posle 23. juna, članovi Pokrajinskog komiteta i instruktori, krenuli su
u unu/trašnjost da održe sastanke sa okružnim komitetima KPJ za koje su
bili zaduženi. Tako je Moma M arković dobio zadatak da о zaključcima sa
sastanka P K od 23. juna, obavesti O K Jagodina, Niš i Zaječar, a M irko Tornic
O K Kruševac i Kraljevo, Vasilije Buha OK Niš i Leskovac, Milan M ijalković
O K Užice i Cačak, M iodrag Ivković O K Šabac, Miloš Minie je bio u Valje-
vu, Pera Stambolić se nalazio u Pom oravlju i dr.
Prvo i osnovno je bilo pokrenuti sve članove KPJ u borbu, a zatim što
više naroda. Zato je i proklamovana linija jedinstvenog nacionalnog fronta,
kako se u početku zvao, a posle narodnooslobodilačkog fronta.
Težnja da se ostvari jedinstvo naroda u oslobodilačkoj borbi, nametala
je Komunističkoj partiji Jugoslavije složenu takliiku i veliku neposrednu
odgovornost. Zato je KPJ nastojala, u tim sudbonosnim danima, da ne odbaci
ni jednog potencijalnog eaveznika i u svojim prvim dokumentima (jul-avgust)
ne spominje nigde direktno pitanje budućeg državnog uređenja. S druge stra­
ne, CK KPJ je upozoravao sve partijske organizacije da se okanu „levicarenja” .
Izgleda da je u početku bilo nepreciznosti, oko te osnovne linije, je r
se u jednoj okružnici partizanskim odredima u Srbiji, iz kraja jula ili po-
četkom avgusta, Glavni štab NOP odreda potpisuje kao „revolucionarni štab
narodnooslobodilačke borbe u S rb iji1'.15 Takode i na terenu, pre svega M ačve
i Šumadije, bilo je isticanja revolucionarnih simbola oktobarske revolucije,
zatim konfiskaeije imovine pojedinih bogataša i drugo, pa je Pokrajinski ko­
mitet bio prinuden da nekoliko puta interveniše i suzbija takve tendenoije.
Tem elji političke platform e KPJ (pod okupaeijom ) udareni su na maj-
skom savetovanju, ali je tokom jula ona još više dobila na širini, ne samo
što se ne pom inje sovjetska vlast, nego se kategorički odriče da se KPJ

13 I-RPS, A. Ranković, sećanja, 65—66.

14 Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkoj borbi jugoslo­
venskih naroda (u daljem tekstu: Zb NOR), I, 1, 29—31.
15 Zb NOR, I, 20, 29.

237
uopšte bori za neke svoje posebne ciljeve, izuzev onih k o ji su u interesu
celokupnog potlačenog naroda, a to je borba za slobodu. T o se već oseća u
proglasu CK KPJ od 12. jula, a najpotpunija širina političke platform e KPJ
formulisana je u proglasu od 25. jula 1941. godine. Ovu platform u sprovodi
P K KPJ u Srbiji d iz Prepislce sa CK KPJ rađa se i ona poznata parola S m ri
fašizmu. sloboda narodu, što nije nimalo slučajno, nego je pre svega izraz
narodnih želja. Prema tome, ovakav stav KPJ može se shvatiti kao rezul-
tat procene novonastale vojnopolitičke situacije, krajem juna i u toku jula,
mada se ne može potp-uno negirati i uticaj Kominterne.
Iako KPJ nije postigla sporazum sa Dražom M ihajlovićem, ona nije
odustala od borbe za jedinstvo masa u ustanku, pozivajući sve one koji su
spremni da se bore protiv olcupatora, bez obzira na politička, verska, riacio-
nalna i druga opredeljenja. Iako je linija KPJ bila široko koncipirana, bilo
je tu i tamo „levičarenja” , ali to nije bila masovna pojava; i onde gde se
javljala brzo je reagovao CK KPJ, koji je direktno rukovodio ustankom u
Srbiji, da se to odstrani, na prim er u Šumadijskom, Mačvanskom NOP
odredu i drugim. Uostalom, klasni elementi koji izbijaju na površinu u po-
četku ustanka nisu leva skretanja nego dosta realna želja članova KPJ, koju
viši forum i nisu mogli da lcontrolišu. ObjaSnjavajući političku liniju KPJ ni-
žim partijskim rukovodstvima, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u cirku-
laru br. 1 je, između ostalog, pisao: „U akcije treba uvlačiti široke mase
radnika i seljaka i druge borbene vanpartijslce ljude. Treba stvarati nacional-
nooslobodilački narodni pokret u borbi protiv ogavnih fašističkih tlačiteja
i njihovih slugu."16
О širind političke linije KPJ govori se i u pismima Pokrajinskog komiteta
KPJ za Srbiju — okružnim komitetima. Tako se u pismu OK-u KPJ za Nis,
od 21. V I I I 1941, izmedu ostalog, kaže: „U prvi plan spada obračun sa Nem-
cima i njihovim slugama, pa onda sve drugo. M i moramo raditi tako da za
svakog poštenog čoveka bude kao na dlanu jasno. Da se sada vodi odlučna
borba između porobljenog srpsltog naroda, s jedne strane d porobljivača i n ji­
hovih slugu, s druge. U tom radu ne sme biti sektaštva, kao što ne sme biti
ni levog skretanja.” 17
Rukovodstva KPJ nastavila su započete razgovore sa pojedincima i gru-
pama iz levih krila gradanskih partija. Razgovaralo se sa M ikom Ilićem i gru-
pom oko Napreda, koja nije prihvatila saradnju, a od levih zem ljoradnika sa­
radnju je prihvatio samo Dušan Bogdanović. U julu se Sreten Žujović sastao
sa Čedom Plećeviđem, istaknutim članom Demokratske stranke u Arande-
lovcu. U Mačvi je Milan Kljaković, član Glavnog odbora Narodne seljačke
stranke, počeo sarađivati sa NOP-om.18 Međutim, rezultati u početku nisu bili
zavidni, jer su pasdvnost i kolebanje vladali među građanskim demokrat-
skim krugovima.
Partija je pokušavala na sve načine da ostvari u praksi političku plat­
form u širokog okupljanja masa. Početkom agvusta Pokrajinski komitet KPJ
za Srbiju, predložio je stvaranje „zajedničkih komiteta, tj. odbora Narodno-
oslobodilačkog fronta, povezujući se sa pristalicama svih bivših partija koje
se danas izjašnjavaju za borbu protiv okupatora i njegovih slugu. Vodite
računa о akciji četnika, raznih oficira i ljudima okupljenim oko njih. Svaki
naš kontakt sa njim a dobro će doći. N eprijatelj već pokušava da i njih
povuče u pohod na naše snage. Stoga ih moramo pridobiti za zajedničke ak­
cije još odmah ili bar neutralisati u danom momentu.” 19 Šaljući pisma slične
sadržine na razne strane, P K je naglašavao da „na ovoj prvoj etapi ne sme-
m o dozvoliti da borba poprim i isključivi komunistički (karakter)” .20

16 Zb NOR, I 2 32.
17 Arhiv Srbije (u daljem tekstu: AS), PKS 916.
18 J. M a r j a n o v i ć , Ustanak..., 116.
Zb NOR, I, 1, 37—38.
2» Zb NOR, I, 20, 27.
238
 Ovi stavovi P K dopunjuju se u pismu Okružnom komitetu KPJ za Užice,
polovinom avgusta „пе privlacenje njihovih ljudi к nama, ved sporazum sa
njim a о zajedničkoj akciji, zajednidkoj komandi itd. To je jedno od sudbo-
nosnih pitanja za dalji tok operacija protiv neprijatelja. K od pregovora sa
našim saveznicima treba se pozivati na postignuti sporazum izmedu SSSR
i Engleske i ditavog demokratskog sveta. Isto tako pozivati se i na Slovenski
kongres u Moskvi.” 21
U istom pismu govori se о stvaranju narodnooslobodilačkog fonda. „Stva-
rajte svuda narodnooslobodiladki fond na mesto dosadašnje narodne po-
modi. Baza za taj fond treba da bude politički sporazum sa našim savezni­
cima, što ne znači da do postignutog sporazuma ne treba raditi u tome
pravcu."22
Što nije došlo do potpunijeg razvoja narodnooslobodilačkog fronta u
1941. uzrok, pored ostalog, treba tražiti u postojanju četničkog pokreta Dra-
že M ihajlovića i kolebanju demokratski orijentisane buržoazije između ova
dva pokreta. Draža Mihajlovid je odugovladio sporazum sa narodnooslobodi-
lačkim pokretom i kasnije protiv njega otpočeo borbu; time je prekinuo
saradnju, koja se bila razvila u pojedinim delovima Srbije.
U momentu kada su pojedinadne akcije partizana prerasle u ustanak,
Centralni komitet KPJ sa Titom na čelu, odlučio je krajem agvusta da izade
na slobodnu teritoriju. Uoči izlaska, polovinom septembra 1941, održan je
jedan sastanak članova CK KPJ, koji su se nalazili u Beogradu, na kome je
odlučeno da sekretar P K KPJ za Srbiju, Aleksandar Rankovid pređe na rad
u CK KPJ, a da funkciju sekretara P K KPJ preuzme B lagoje Nešković koji
de istovremeno biti i član CK KPJ i održavati veze u ime CK KPJ sa pokra­
jinskim komitetim a za Makedoniju i Vojvodinu i sa Oblasnim komitetom za
Kosovo i Metohiju.23 Istovremeno je odlučeno da Miloš Matijevid i Vukica
M itrović postanu članovi Sekretarijata Pokrajinskog komiteta, a da na mesto
M. Matijevida za sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd dođe Đuro
Strugar.24
Posle odlaska Aleksandra Rankovida na slobodnu teritoriju, sekretarijat
P K su sadinjavali B lagoje Nešković, Spasenija Babović Cana, Miloš M atijević
Mrša, Vukica M itrović, Šunja i Ljubinka M ilosavljević.25
Kad su usledile velike provale u Beogradu, krajem septembra i početkom
oktobra 1941, u kojim a je poginuo ili pao u ruke Gestapoa i Specijalne poli-
cije ceo Mesni komitet Partije i Skoja, provaljeni su bili Miloš M atijević
i Vukica Mitrovid, clanovi sekretarijata PK, koji su nakon teških mucenja
streljani 17. decembra 1941. godine.
Pošto je izvestan broj kurira P K izašao na slobodnu teritoriju, usled
pojadanog terora okupatora i njihovih saradnika, sužen je aparat PK-a. Više

21 Zb NOR, I, 1, 48.
22 J. Marjanovic, smatra da su se ovi fondovi počeli formirati još u toku
juna 1941. godine, (Ustanak . . . , 116).
23 Na predlog Rankovida, na pomenutom sastanku dlanova Politbiroa — Tita,
Milutinovica, Rankovida i Lole Ribara, odlučeno je da Neškovid bude sekretar PK
KPJ. Nešković je pozvan da mu se to saopšti i tom prilikom Tito mu je predao veze
sa Makedonijom i Kosmetom. Nakon toga, Rankovid je duže razgovarao sa Neško-
vicem predajudi mu dužnost i vezu. Tom prilikom Rankovid mu je naglasio da de
PK KPJ za Srbiju biti nadležan za celu Srbiju, bez obzira što de se na njegovoj
teritoriji nalaziti CK KPJ. Između ostalog mu je rekao: „Vi ste PK KPJ za Srbiju,
a ti njegov sekretar. To što cemo se ponekad iz CK KPJ i Glavnog štaba ume-
šati u neke stvari organizacionog i kadrovskog karalctera preko nekog OK ili
Glavnog štaba, to demo diniti zbog nekih korektura i dopuna.” Između ostalog,
tada je Rankovid predao vezu sa Jankom Jankovidem sa napomenom da se ova
veza ne može nilcome predavati po ceni da bude prekinuta i šest meseci. Prema
secanju Rankovica, 28. V 1974.
24 Prema sedanju B. Neškovida 9. II 1973.
25 J. M a r j a n о V i d, U s t a n a k , 225.

239
kuriri nisu direktno kontaktirali sa sekretarijatom PK. Istovremeno, pokra-
jinska tehnika je odvojena od PK-a, pa su funkoionisala dva aparata sa ku-
ririma. Aparatom P K rukovodio je B lagoje Nešković, a tehnikom P K Sveti-
slav Kanački, radnik i španski borac. Neškovićev kurir je bila Brana Perović.
Ona je izlazila na sastanke sa Miladom Rajter, koja je držala vezu sa Zagre-
bom preko Elze M eterli i Jelice Babček, sa Vojvodinom preko Đure Jovano-
vića, sa centralnom štamparijom i ekspedicijom i primala poštu od kurira
iz svih pravaca, zatim sa Slavkom Parenta M orić koja je ispred tehnike P K
ili Svetislav Kanački izlazili na sastanak kuririma svih okružmih komiteta
i Mesnog komiteta KPJ za Beograd. To se sve dogadalo pre podne. Prikup-
ljenu poštu sa svih strana Brana Perović je donosila Neškoviću. On je otva-
rao poštu i odmah pisao odgovore. Prilikom prijem a pošte tehničar P K je
zakazao kuririma u koje vreme da sačekaju odgovore. K ad su odgovori bili
gotovi, Brana Perović je ih prenosila Miiadi Rajter, a ova Slavki Parenti,
koja ih je najpre davalä Zagi Malivuk ikoja se direktno sastajala sa kuririma
OK, dok nije uhapšena početkom decembra 1941. godine. Tada ju je, kratko
vreme, zamenila Gina Radosavljevic, dok nije pala u ruke policiji. Posle nje,
na tom poslu su radile sestre Bukumirović, kao kurirke tehnike PK. To je
išlo vrlo ekspedkivno. Kanačlci je znao kad koji kurir dolazi, pa je za odre-
deno vreme spakovao propagandni m aterijal i sa njim je spajao odgovor ili
direktivu od Neškovića, a sve je to stavljao u neki kofer ili kantu sa duplim
dnom itd.
Radi sigurnosti, nikad se prijem i isporuka nisu vršili na istom mestu.
Ovaj tehnički aparata Pokrajinskog komiteta funkcionisao je uhodano i efi-
kasno. Za njega nije znala Mesna organizacija KPJ od koje je bio odvojen,2«
niti su kuriri medusobno znali gde ко stanuje. Zabranjen im je bio bilo
kakav kontakt, izuzev sastanaka po zadacima Partije. Taj aparat nije menjan
sve do 1943. godine.
Za vreme dok je KPJ u Beogradu gubila rukovodeće ljude, na terito riji
zapadne Srbije se osećao nedostatak kadrova sa iskustvom, pa se od CK KPJ
zahtevala „svestrana politička pomoć P K ” . Procenjujući nastalu situaciju po-
lovinom oktobra 1941. Tito je došao do zakljiueka da se usled neprijatelj-
skog terora iz Beograda ne može vise rukovoditi partijskom organizacijom
u Srbiji, a kako je postojalo niz aktuelnih problema na teritoriji Srbije koje
je trebalo efikasno rešiti, Tito je nameravao ne samo da učvrsti Pokrajinski
komitet, nego da stvori i njegove pomoćne organe, pri tom se mislilo, pre
svega, na stvaranje agitprop kom isije za koju su bile predvidene odredene
ličnosti. Zbog svega toga, Tito je izdao direktivu Pokrajinskom komitetu „da
odmah i neodložno preduzme mere za preseljavanje u unutrašnjost Srbije tj.
u neko mesto na oslobodenoj terito riji” .27
Po toj direktivi bilo je predvideno da se na slobodnu teritoriju prebaci
Pokrajinski komdtet Partije i Skoja preko Posavslcog N O P odreda do Ko-
sjerića. U Beogradu je trebalo samo da ostane Mesni komitet, a tek kad Po­
krajinski komitet stigne na slobodnu teritoriju, onda bi se poslali nekompro-
m itovanl kadrovi da pojačaju partijski rad u Beogradu. Direktiva je predvi-
dala i form iranje Poverenstva Pokrajinskog komiteta za neoslobodenju teri­
toriju. Dok se ne bude form iralo Poverenstvo P K je trebalo da ostavi jednu
nekom prom itovam i drugaricu „za održavanje tehničkog punkta za ona mesta
koja će se još obraćati P K preko Beograda” .
Pod uticajem ove direktive ili zbog nekih drugih razloga, P K je počet-
kom novembra uputio na slobodnu teritoriju manju grupu rukovodilaca sa
Spasenijom Babović i Ljubinkom M ilosavljević. Zašto ova direktiva о pre-
lasku Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju na slobodnu teritoriju nije brže

26 Б. П е р о в и ћ , У штампарији Покрајинског комитета, Град борбе и сло­

боде, Београд, 1964, 19—192; prema sećanju В. Neškovića 15. X 1974.
27 AS, PKS, 27. Tito — Pelagiji i Mihajlu 19. X 1941.

240
i do -kraja sprovedana — da li zbog neprijateljske ofanzive ili nelcih drugih
razloga — nemoguće je za sada objastini.
Svakako najznačajmiji uspesi P K KPJ za Srbiju 1941. godine, b ili su u
organizovanju i rukovodenju NOP odredima i narodnooslobodilačkim od-
borima. U olctobru i novem bm 1941, delovalo je u Srbiji oko 25 NOP odreda
sa oko 25.000 boraca. U svalcom od tih odreda postojala je partijska organi­
zacija, koja je za svoj rad odgovarala Okružnom komitetu na čijem je terenu
dejstvovao odred. Oslobadanje velike kompaktne teritorije u zapad.noj Srbiji
imalo je ogroman moralno-političfei i materijalni značaj za brže i uspešnije
širenje narodnooslobodilačkog pokreta, jer dubolco ukorenjene revolucionar­
ne promene na ovom terenu, olcupator i njegovi saradnici nisu m ogli išču-
pati ni sa terorom. Na slobodnoj teritoriji usavršena je organizacija NOP
odreda podelom na bataljone, a pom išljalo se i na stvaranje proleterskih
jedinica.
Pored uspešnog razvoja vojne organizacije i zustan'ka, u Srbiji je poste-
peno izrasla nova narodma vlast. Prve direktive о stvaranju narodne vlasti,
Pokrajinski kom itet je izdao krajem avgusta i početkom septembra 1941,
kada postepeno počinju da se gube razni nazivi za organe narodne vlasti
i usvaja se jedinstven naziv narodnooslobodilački odbor. N ajpotpuniji razvoj
narodnooslobodilački odbori postižu u toku 1941. na teritoriji Užičke repub­
like. To ne znači da Pokrajinski komitet miije posvetio pažnju i drugim pita-
njima, kao što su: organizacioni razvoj KPJ, stvaranje i om asovljenje dru­
gih organizacija NOP, partijska tehnika itd, ali glavno pitanje je bilo narod-
nooslobodilačlta borba i tom cilju je bilo sve podređeno; otuda i akcenat PK
na razvoju partizanskih snaga i narodne vlasti, najpre kao pomagača NOP
odreda, a zatim kao sve samostalnije iinstitucije ustanka.
Posle povlačenja Centralnog komiteta KPJ sa glavninom partizanskih
odreda iz Zapadne Srbije od P K KPJ za Srbiju ostaia su 4 člana. U takvoj
situaciji CK KPJ je, najpre u Radoinji 1. decembra 1941, odlučio da pošalje
Mirka Tomića u Srbiju, lcao člana P K i delegata Vrhovnog štaba, koij se pre-
bacio pod preostale grupe partizanskih odreda u okolini Valjeva. U međuvre-
menu, na sednici Centralnog komiteta u Drenovi, 7. decembra, analizirana je
situacija nastala u Srbiji posle gubitka slobodne teritorije. Pored pisma od
14. decembra 1941, koje je upućeno partijslcim kadrovima u Srbiji, odlučeno
je da se izvrše promene i dopune Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Taj
novi sastav P K sačinjavali su sekretar Blagoje Nešković, organizacioni sekre­
tar Spasenija Babović, i članovi Ljubinka Milosavljević, Srba Josipović, M itra
M itrović, M irko Tom ići i M iloš Mamić.28 Istim pismom sekretar Pokrajin­
skog komiteta je obavešten da treba odmah da form ira poverenstvo P K za
„istočn-u Srbiju” , koje je ubrzo stvoreno krajem januara 1942, od 3 člana,
a u čiju su nadležnost spadali O K Niš, Leskovac i Zaječar. Istovremeno, deo
pokrajinskog komiteta, koji se nalazio u Sandžaku, dobio je zadatak od CK
KPJ da se što pre prebaci u Srbiju radi obezbeđivanja „jedinstva u ruko­
vodenju” .29 Međutim, ovi članovi P K nisu uspeli da se prebace u Srbiju.
Početkom 1942, dobili su nove, dužnosti, a partijskom organizacijom u Srbiji
ostali su da rukovode sekretar B lagoje Nešković, Mihajlo, Miloš Mam ić i

28 Obaveštenje о ovim promenama i dopunama, iako je pisano krajem 1941.

stiglo je polovinom januara 1942. u Beograd. Nije jasno zašto su ispuštena imena
Mome Marlcovića i Vasilije Buhe. U pomenutom pismu je naglašeno da sedište
PK-a treba da bude u blizini „najmocnijeg odreda, tj. u mestu odakle će se najbolje
obezbediti političlco i organizaciono rukovodstvo čitavom partijskom organizacijom
u Srbiji. (AS, PK S, 39).
AS, PK S, 57. CK KPJ — Mihajlu, 27. 1. 1942. U posebnom pismu je
bilo predviđeno da se u Makedoniju uputi Dobrivoje Radosavljević Bobi, kao in-
struktor CK KPJ. Medutim, on je о ovome obavešten polovinom marta 1942, а
otputovao je polovinom avgusta iste godine u Skoplje.

241
V asilije Buha u južnoj Srbiji, Mirko Tom ić Seljak u zapadnoj S rb iji i Moma
M arković pri Okružnom komitetu KPJ za Požarevac.
U to vrem e je bilo teško rukovodiiti partijskom organizaoijom u Srbiji.
Članovi P K nisu bili u jednom mestu, a izmedu njih pet, teško se održavala
veza, naročito između sekretara P K Neškovića d člana P K M irka Tomića.
Da bi mogao uspešno da rukovodi, Nešković je usavršio sistem kurirskih
veza sa okružnim komitetima, sa okolnim pokrajinama i sa CK KPJ. Taj
aparat je bio strogo ilegalan. On je, u toku 1941. godine, bio nešto širi,
je r je P K za svaki O K imao svog kurira, k o ji su bili direktno povezani sa Se-
kretarijatom PK, ali kad su ovi kuriri otišli na slobodnu teritoriju, aparat
je nešto skraćen i nije postojao kurir za svaki OK, već se to svelo na m anji
broj kurira, a sa PK , odnosno sa sekretarom, kontalctirao je samo jedan
kurir zbog konspiracije. Specijalna policija nije znala da se Nešković nalazi
u Beogradu, sve dok ga Buha nije provalio, u jesen 1943. velika konspiracija
i disciplina doprineli su da se u ovom apratu n ije dogodila ni jedna provaia.
Ilegalna delatnost P K KPJ u Beogradu u najkritičnijim trenucima za par­
tijsku organizaciju Srbije, povoljno je ocenjena od generalnog sekretara KPJ:
„M ih ajlo tamo dobro gura i nastojte da s njim uspostavite što čvršće veze” ,30
pisao je Tito Kardelju i Ivi Loli Ribaru, 23. februara 1942. godine.
Medutim, znalo se da Nešković dugo neće m oći da radi sam bez pomoći,
bez obzira što je imao pri ruoi beogradsku mesnu organizaciju i O K KPJ za
Beograd do m aja 1942. „Jasno je da se tako ne može dalje,” pisao je Ivo
Lola Ribar, „i da je teret koji je na tebi ne samo preveliki — iako si ti, kao
što piše Stari dobro gurao — već da je u današnjoj situaciji stvarno potrebno
ostvariti kolektivno i operativno rukovodstvo za vašu pokrajinu” .31 I u sle-
dećem pismu, Ribar se vraćao na ovo pitanje popunjavanja i osposobljavanja
Pokrajinskog komiteta za efikasnije rukovodenje partijskom organizacijom u
S rbiji: „Pitanje reorganizacije jednog sposobnog rukovodstva, koje bi se tu
ili tamo, spojilo s tobom, kako bi se u današnjim odlučnim danima zaista
m ogli rukovoditi i funkoionisati, danas je na dnevnom redu pred ćaćom .” 32
Iako je otpala namera da se 3 člana Pokrajinskog komiteta, koji su se
nalazili u Bosni, spoje sa članovima k o ji su bili u Srbiji, još u drugoj polovini
marta se razm išljalo da se u Srbiju uputi izvestan broj srpskih rukovodećih
kadrova kao pojačanje. Kad nisu m ogli članovi P K iz Sandžaka da se pripoje
onim u Srbiji, Nešković je pokušao da pitanje P K reši od kadrova k oji su
mu stajali na raspolaganju. О tome je, između ostalog, pisao Vasiliju Buhi:
„Sada se ne postavlja problem jedinstvenog delovanja PK , kao što je to bilo
onda kada su drugovi iz Sandžaka bili na putu za Srbiju, već se postavlja
skupljanje Seljaka, M iše i mene na jednom mestu. Ja sam čak pom išljao da
se i ti i drug Ćora priključite nama, tako da ne postiji više P P . . . Ja sam
dobio odobrenje već davno da napustim ovo mesto i da se sedište P K pre-
seli gde je zgodnije.” 33
U dva tri maha, Nešković je tražio od C K K P j da se reši pitanje Pokra­
jinskog rukovodstva. Medutim, iz poznatih razloga zbog prekida veza, ni-
kakva odluka n ije stigla do kraja juna 1942, iako je Iv o Lola Ribar najavio
da je pitanje Pokrajinskog komiteta bilo na dnevnom redu CK KPJ, još 10.
aprila 1942. To n ije smetalo Neškoviću da u prepisci predlaže da se stvori
jedno operativno rukovodstvo od 3 člana, i to M arković ili Mamić, ako se bude
odlučilo da Beograd bude sedište tog rukovodstva, da oni dođu i pridruže
se Neškoviću — ili Buha, Mamić i Nešković, ako se bude išlo na teren. Neš-
ković se opredelio za prvi predlog, objašnjavajući da njegov „odlazak dole
predstavlja opasnost da budemo jednog momenta odsečeni ne samo od osta-

30 Zb NOR I I 2 435
M Zb NOR, 11, з! 139! Fišer — Mihajlu, 15. 3. 1942.
32 Zb NOR, II, 3, 371. Fišer — Mihajlu, 10. IV 1942.
33 Zb NOR, I, 3, 183. Mihajlo — Jovi, 20. IV 1942.

242
lih O K i odreda, već Vojvodine, Makedonije, vas, a dok je na meni i to uvek
ćemo se izlagati opasnosti dužih prekida. Pored toga sa jednog terena iz unu-
trašnjosti (dolazi u ozbir područje PP i to stalno uz odred) mi demo dati punu
podršku tom području i tom odredu, ali će zato ostali O K i odredi da trpe.
Ovde gde sam ja je najveći teror, ali imamo mogućnosti sedeći u stanu u
kome sam, a k o ji je dosta siguran, da stalno budemo u vezi sa svim OK-ima
i odredima preko kurira. N ajveći nedostatak toga je nemanje direktnog kon-
takta, ali to ne bismo imali ni na terenu sa svim OK-ima i odredima.” 31
U prvoj polovini 1942, Nešković je imao dosta dobre veze sa O K Aran-
delovac, Požarevac, Kruševac, Kraljevo, Valjevo, Leskovac, Zaječar, SK za
Kosm aj, M K u Šapcu i Pokrajinskim poverenstvom u Nišu. Jedino n ije imao
veze sa mestima gde nisu postojala partijska rukovodstva, kao Kragujevac,
Jagodina, Užice itd.
Dok je sekretar P K KPJ za Srbiju vršio konsultacije sa CK KPJ i sa
pojedinim članovima PK, Miloš Mamić je poginuo polovinom aprila, a posle
raspada Suvoborskog N O P odreda, M irko Tom ić se krio oko 2 meseca u se­
lima oko Ljiga, da bi se potom prebacio u Beograd polovinom m aja 1942.
godine. Ubrzo je u Beograd stigao i Vasilije Buha. Na prvim zajedničkim
sastancima sa sekretarom PK, izvršdli su analizu situacije u partijskoj orga-
nizaciji Srbije i u odredima i zaključili da je potrebno najpre srediti beograd-
sku partijsku organizaciju; to su na sebe preuzeli B lagoje Nešković i Vasilije
Buha. Nešković je pred CK KPJ ponovo postavio pitanje Pokrajinskog komi­
teta KPJ za Srbiju, odnosno rukovodenje partijskom organizacijom u Srbiji,
predlažući: „Sa gubitkom Mamića i dolaskom Jove i Seljaka možda se re-
šenje tog problema već nameće, a mi ćemo do vaše odluke biti zajedno i nasta-
viti ono što sam ja sam do sada radio.” 38
Što se tiče sastava Pokrajinskog komiteta, Ivo Lola Ribar je prihvatio
N eškovićev predlog da „do daljega Biro P K ” sačinjavaju Nešković, Tom ić i
Buha. Lola se takode sporazumeo sa PK-om da privremenu dužnost Glav­
nog štaba NOP odreda vrše Mirko Tom ić i Radivoje Jovanović Bradonja.
Ubrzo je Nešković uvideo da i njih trojica ne mogu efikasno da ruko-
vode partijskom organizacijom u Srbiji, „ali mi sve zadatke ne možemo ni
izdaleka da svršavamo” . Zato je Nešković predlagao da se M om čilo Marković
povuče sa teritorije O K KPJ za Požarevac i da vodi ,,naš najveći nedostatak
agitprop” , koji je trebalo da pokrene list, „nešto kao Vesnik (Organ jedin-
stvenog narodnooslobodilačkog fronta) zagrebački” .3® Nešković je ovu mo-
gućnost za dolazalc u Beograd, nagovestio M om i Markoviću još početkom
m aja 1942. godine.
Još jedna okolnost subjektivnog karaktera otežavala je da se kompletira
Pokrajinski komitet. Naime, otvorena je istraga početkom jula 1942. povodom
raspada Suvoborskog partizanskog odreda, о tome ко sve snosi odgovornost
što je do toga došlo.
Početkom decembra 1942, posle dužeg očekivanja, u Beograd je stigao
Moma Marković, tako da su Pokrajinski komite sačinjavali: sekretar Blagoje
Nešković Mihajlo, M irko Tom ić Seljak, Moma M arković Ćora, V asilije Buha
Jova i Dragi Stamenković, sekretar P K SKOJ-a. Nasastancima koji su usle-
dili u toku decembra, raspravljalo se na koji način omasoviti narodnooslo-
bodilački pokret u S rbiji i kako učvrstiti Beogradsku partijsku organizaciju,

34 Arhiv za radnički pokret (u daljem tekstu: ARP), CK KPJ, 233/42 Mihajlo

— ćaći, 29. IV 1942.
36 ARP, CK KPJ, 315/42 Mihajlo Jova Seljak — ćaći, 30. V 1942.
30 ARP, CK KPJ, 361/42. Mihajlo — ćaći (Fišeru), 10. V II 1942. U toku juna,
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je doneo odluku da pokrene list Глас, čiji je
prvi broj izašao avgusta 1942. Njegovi prvi urednici i saradnici bili su članovi PK.
„Svesni smo nedostataka” , pisao je Nešković — Ribaru u prvom broju Гласа,
„naročito prema živosti literature u njemu, ali to su naše spisateljske mogućnosti” .
(ARP, CK KPJ, 446/42, Mihajlo — Fišeru, 12. IX 1942).

243
koju je 1942. potreslo nekoliko provala. Pri pretresanju ovih problema došlo
se do pitanja odakle rukovoditi narođnooslobodilačkim pokretom u Srbiji
— da li to oindti i dalje -iz Beograda ili izaei negde na teren. Iskusni ilegalci iz
gradova, Nešković i Buha, smaitrali su da treba ostati u Beogradu, odakle
se imao bolji uvid u razvoj i partijskih organizacija i odreda u Srbiji. S druge
strane, Tom ić i Marković koji su duže vrem e bili na terenu, bili su za to da
se izade na teritoriju bilo Šumadije ili Toplice, odakle bi se moglo direktno
uticati na razvoj organizacija KPJ i odreda. Po njihovom m išljenju to bi
donelo veći razmah narodnooslobodilačkog pokreta nego „stotine napisanih
pisama” .
U toj fazi rasprave, Pokrajinski komite je zatelcao Svetozar Vukmanović
Tempo, krajem decembra 1942, na prolazu za Makedoniju, kada je prisustvo-
vao na nekoliko sednica. N jegov utisak je bio — „saglasnost n ije postignuta
i ta pitanja su ostala otvorena, a to je bilo najgore što se m oglo dogoditi. Jer
ni&ta kao podeljenost i neodlučnost rukovodstva ne može da uspori razvoj
borbe. Rukovodstvo je inače bilo podeljeno i po drugih pitanjim a” .37 Sveto­
zar Vukmanović je, u tim diskusijama, podržavao Mirlca Tomića i Momu
Marlcovica.
Tadašnji sekretar P K KPJ za Srbiju, B lagoje Nešković, smatra da takve
oštre konfrontacije n ije bilo. „N ije taöno da je na sastancima Pokrajinskog
komiteta dolazilo do razmimoilažanja kako ih opisuju Tem po i Moma Mar-
ković. Na tim sastancima mi smo vršili analizu rada Partije i stanja narod-
nooslobodilačkog pokreta, ali posle diskusija završna reč je bila m oja i za-
lcljučci su se bez pogovora izvršavali. Činjenica je da je M irko tvrdio da nema
uslova za opstanak u Beogradu i da je sve ’izbušeno’, dok je Moma Marko-
vić govorio da treba ići po skavu cenu u akcije. Pisma od CK KPJ jako su
retlco stizala pa sam m orao da ise sam snalazim. N i u jednom od tili pisama
nije bilo reči da Pokrajinski komitet ide iz Beograda na tren, izuzev u onom
iz Sandžaka početkom 1942. godine.” 38
Mirko Tom ić i Moma Marković su iskoristili prisustvo Svetozara Vuk-
manovića, pa su tražili od Neškovića da im preda veze sa glavnom štampari-
jom , zatim skladištima gde se nalaze propagandni m aterijal i druge veze, a sa
obrazloženjem da bi se m oglo dogoditi da Nešković padne neprijatelju u ruke,
i da oni u tom slučaju mogu biti odsečeni od svih tih veza. Nešković je to
odbio sa m otivacijom da ukoliko više lica zna gde se nalazi tehnika, pre će
biti provaljena. .Ja sam to odbio, a Vukmanović n ije bio kompetentan da
bilo što preduzme i da se meša.”
Izm eđu ostalog, na tim sastancima Pokrajinskog komiteta, raspravljalo
se i о Mirku Tomiću, pošto je CK KPJ zauzeo stav u P roleteru, da je „m orao
biti skinut sa rukovodstva” .39 M ii4ko je supendovan iz Pokrajinskog komi­
teta zbog odgovornosti za raspad Suvoborsfcog NO P odreda i do definitivne
odluke CK određen na dužnost sekretara Privrem enog mesnog rukovodstva
KPJ u Beogradu. U meduvremenu, M irko Tom ić je poginuo 17. januara 1943.
pa su Pokrajinski komitet, početkom 1943. sačinjavali: sekretar B lagoje Neš-

37 S. V u k m a n o v i ć , n. d., 301. Odnose među članovima Pokrajinskog

komiteta slično kao Vukmanović opisuje i Moma Marković u članku О narođno-
oslobodilačkom pokretu и Srbiji 1942, objavljenog u Борби, oktobar-novembar 1971.
38 Iz razgovora sa Neškovićem, 24. V 1972. godine. Ovo mišljenje, koje je
izneo u razgovoru, potvrđuje i pismo koje je Nešlcović uputio autoru ovih redova,
20. X II 1972. „Dokumenat postoji о nužnosti da Pokrajinski komitet deluje iz Beo­
grada, a diskusije u smislu ’podeljenosti’ u PK-u nikada nije bilo, jer je Tomić
tražio da dođe u Beograd, a Marković je privremeno pozvan da bi se uputio u Šu-
madiju, jer nije mogao opstati u istočnoj Srbiji. Najmanje je Tomić želeo da ide
na teren van Beograda posle iskustva u zapadnoj Srbiji. Terenski raspored kad-
rova se vršio prema potrebi, ali su se lične želje ili mišljenja uvažavala.”
39 Proleter, br. 16, decembar 1942.

244
ković i članovi: Vasilije Buha, Moma Marković, N edeljko Karaičić i Dragi
Stamenković kao sekretar P K Skoja.
Dok je 1941. godine, P K KPJ uglavnom bio orijentisan na stvaranje NOP
odreda i narođnooslobodilačkih odbora, delimično zapostavljajuči rad na
organizacionom razvoju KPJ u 1942. godini, težište rada P K je bilo na obnav-
ljanju i učvršćivanju partijskih organizacija u svim krajevima Srbije, je r se
smatralo da će iz jake partijske organizacije sve drugo iakše proizaoi.
Najteža situacija u partijskoj organizaciji Srbije, nastala je krajem 1941,
kada je posle ofanzive neprijateija, nastupila kratkotrajna kriza; koja je za
relativno kratko vreme prevaziđena. Brže je prevazi-lažena na onim terenima
gde su ostala partijska rukovodstva, potpuni ili nepotpuni okružni komi-
teti KPJ.
Obnavljanje, učvršćivanje i povećanje brojnosti partijskih organizacija
nije bio ravnomeran proces. Na primeru Beograda se vidi da iako su tu u ob-
navljanju organizacije odredivani najsposobniji lcadrovi, a učestvovao je i
sam PK, to n ije bilo dovoljno, je r je neprijatelj tu bio najjači, pa je sve
ono sto bi se izgradilo za nekoliko meseci dva puta razarano u toku 1942.
godine. Slično ;se dogodilo i sa partijskom organizacijom na teritoriji O K Za-
ječar, Leskovac, Valjevo i Kraljevo, koje su imale teškoće u organizacionom
pogledu zbog nanetih gubitaka provalama uglavnom u gradovima. Na dru­
gim terenima postepno su jačale organijacije: Pažarevac, Kruševac, čačak,
Aranđelovac itd. Ako bi se uporedilo brojno stanje u partijskoj organizaciji
Srbije krajem 1942. sa početkom ustanka — kada je u Srbiji bilo oko 2.000
članova KPJ — onda se može reći da taj broj nije bio veći od 500 članova,
iako su organizacije primale nove čianove proverene kroz razne akcije; ipak,
Partija se zbog teških ilegalnih uslova rada, nije smela šire otvarati, je r su
se i pored talcvog strogog proveravanja d budnosti dogodile brojne provale.
Zato je i razum ljivo što n ije mogla biti brojnija. B roj članova se vidno po-
većao, naročito posle dobijanja i prorade Titovog članka u P roleteru о orga­
nizacionom pitanju i okružnice br. 4 P K KPJ za Srbiju.
Partija n ije menjala organizacione form e od osmovne ćelije pa do P K
KPJ za Srbiju. Aktivi i agitprop grupe, kao form e rada sa simpatizerima, po-
stojale su i ranije. Sve partijske organizacije uglavnom su bile ustrojene na
teritorijalnom principu, mada je bilo i preduzetnih — Ikarus u Zemunu,
Vistad u Valejvu itd. Znači, korišćene.su sve form e rada da se njena broj-
nost ojača. Opšti zaključak je bio da je partijska organizacija Srbije, bez
obzira na brojne teškoće koje je imala da savlada u toku 1942, i dalje delo-
vala, istina, ne sa tako veldkim brojem članova kao 1941, ali što je najbitnije,
njen organizacioni kontinuitet je održan i pod najtežim uslovima i po cenu
velikih gubitaka.
Kad su bili u pitanju N O P odredi, P K je ulagao znatne napore da posto-
jeće odrede omasovi d obnovi neke koji su uništeni, ali se smatralo da najpre
treba imati stabilnu organizaciju KPJ i narodnooslobodilačke odbore; kad
se političlci priprem i narod, odrede je posle Iako form irati. Pokrajinski ko­
mitet je, krajem 1942, odredio za komandanta Glavnog štaba NO P odreda za
Srbiju, Radivoja Jovanovića Bradonju, a početkom 1943, za komesara Momu
Markovića. Procenjujući situaciju, komandant Glavnog štaba je u vrem e razo-
ružanja četnika Kosite Pećanca od nemačkih jedinica, zaključio da je nastu-
pio trenutak kada treba brzo omasoviti N O P odrede i zadati snažne udarce
okupatoru i njegovim saradnicima. Medutim, Pokrajinski komitet je smatrao
da bi ovo bilo preuranejno i da najpre treba izgraditi partijske organiza-
cije i narodnooslobodilačke odbore, pa tek onda om asoviti oružane snage
NOP-a, je r je postojala bojazan da bi došlo do njihovog raspada ako poli-
tioki ne bi bile solidno priprem ljene. U svim delovima, izuzev zapadne Srbije,
postojali su m alobrojni partizanski odredi, k oji su okupljali u svojim redovima
oko 1.000 boraca. Mukotrpan politički rad P K KPJ u 1942, na vojnom planu je
počeo da donosi značajnije rezultate tek 1943. godine.

245
 Takođ§ je bila slična situacija i sa narodnooslobodilačkim odborima.
Pošto nije postojala slobodna teritorija, sem početkom 1942. u južnoj Srbiji,
narodnooslobodilački odbori su delovali uglavnom ilegalno, ali je održan nji-
hov kontinuitet, kao što se to dogodilo sa partijskim organizacijama i NÖP
odredima.
Što se tiče odnosa Pokrajinskog komiteta prema Glavnom štabu NO P
odreda za Srbiju u početku ustanka, Glavni štab je rukovodio partizanskim
odredima zapadne i centralne Srbije, dok sa istočnom i južnom Srbijom nije
imao veze, direktive о vojnom radu za te teritorije izdavao je Pokrajinski ko­
mitet. U periodu Užičke republike sve se manje primećivao Glavni štab NO P
odreda za Srbiju, jer je odredima na slobodnoj terito riji neposredno ruko­
vodio Vrhovni stab. N ije bio izgraden s-istem podredenosti, odnosno piramida
vojnog rukovodenja od dna do vrha. Posle povlačenja C K KPJ i Vrhovnog
štaba, Pokrajinski komite je rukovodio i NO P odredima.
Na insistiranje Mirka Tomića, po povratku iz Sandžaka, a u pismu kra-
jem januara 1942, da mu Pokrajinski kom itet pošalje veze sa partizanskim
odredima, da bi se članovi Glavnog štaba „direktno povezali",40 odgovorio je
sekretar P K KPJ za Srbiju: „M islim da bi, bar za sada, bilo celishodnije da
odredi dobijaju vaša uputstva i naredbe iz ruku svojih O K i SK, a to znači
da mi upućujemo sve naše direktive i naredbe OK-ima i SK-ima koje drži-
mo, a oni da ih predaju kao vaše svojim odredima. To je pogodno i radi
savlađivanja tehničkih teškoća i radi koordinacije političkog i vojnog rada
odgovarajućih rukovodećih forum a.”41 Pošto Glavni štab N O P odreda za
Srbiju nije obnovlejn u toku 1942, sve direktive vojne prirode izdavao je PK,
preko okružnih komiteta KPJ.
Kada je, krajem 1942, odreden komandant Glavnog štaba N O P odreda za
Srbiju, „koji je shvatio naimenovanje za člana VŠ kao pravo da о odlu-
kama P K diskutuje s nama” 42 situacija se nije bitnije izmenila. Sve poli-
tičke i vojne odluke donosio je Pokrajinski komitet, a komandant Glavnog
štaba je bio produžena ruka, odnosno izvršilac direktiva PK-a.
Pri izučavanju razvoja i delatnosti P K KPJ za Srbiju, nameću se dva pi­
tanja, koja treba objasniti. Prvo, da li je Beograd bio najpodesniji za se-
dište P K u toku prve dve godine NOR-a i revolucije, i drugo, da li je Beo-
gradsku partijsku organizaciju trebalo nekoliko puta obnavljati pojačavati
dovodenjem kadrova iz unutrašnjosti, bez obzira na velike gubitke? Što se
tiče Beograda, kao sedišta PK, on je odgovarao svojim položajem je r je PK
u njemu već imao nekoliko obezbedenih ilegalnih stanova i sistem veza, tako
da bi se prenošenjem sedišta na druge terene teško m ogla izgraditi jedna
takva organizacija veza — ne samo sa olcružnim komitetim a nego i sa su-
sednim pokrajinama. Zbog toga, C K KPJ nije ni insistirao da se m enja
sedište PK, sve do oktobra 1941, kada je nizom provala bio ugrožen njegov
opstanak u Beogradu. Tada je Tito izdao direktivu da se P K preseli na slo­
bodnu teritoriju, koja nije ostvarena zbog neprijateljskog napada na tu teri­
toriju. Još jednom je CK zahtevao da se P K prebaci uz najjači NO P odred,
negde na teren Maljena, bliže Drini, početkom 1942. Međutim. P K nije uspeo
da ostvari stalnu vezu sa grupom N O P odreda u zapadnoj Srbiji, a о prese-
ljenju sedišta nije moglo biti ni govora. Kasnije, C K KPJ n ije insistirao da
PK izade iz Beograda, šta vise, bilo je ostavljeno sekretaru PK-a da proceni
situaciju odalcle će rukovoditi partijskom organizacijom i NOP-ima u Sr­
biji. Procenivši vojno-političku situaciju 1942, sekretar P K je došao do za-
ključka da ne bi trebalo m enjati nejgovo sedište, za šta su se zalagali
neki članovi PK.

« AS, PK S, 52. Seljak — Doktoru, 23. 1. 1942.

41 Zb NOR, I, 3, 133. PK KPJ za Srbiju — Glavnom štabu NOP odreda za
Srbiju, 6. I l l 1942.
42 ARP, CK KPJ, 446/42. Mihajlo — Fišeru, 12. IX 1942.

246
 Više kritičkih prim edbi bilo je upućeno od strane ne samo istoričara,
nego i političara, što je P K po cenu velikih gubitaka nekoliko puta obnav-
ljao rad beogradske partijske organizacije, posle velikih provala. Na pri­
mer, u 1942. godini, dva puta. Nesumnjivo je tačno da je KPJ u Beogradu
na razne načine izgubila najviše rukovodećih kadrova u Srbiji, što je pora-
žavajuća činjenica, ali istovremeno treba prim etiti da bez pomoći takve par­
tijske organizacije, kakva je bila beogradska, i bez tih gubitaka, teško je
mogao P K — ne samo da deluje, nego i da se održi u Beogradu, je r je kadrove
za svoj aparat crpeo uglavnom iz te organizacije.
Iz ovog kratkog pregleda organizacionog razvoj a i rada Pokrajinskg ko­
miteta, m oglo bi se zaključiti da je u prve dve godine NOR-a i revolucije ovaj
Kom itet delovao u složenim uslovima stroge ilegalnosti, sa sedištem u Beo­
gradu i da n ije mogao kolektivno da funkcioniše, izuzev za kratak period
1941, pa je glavni teret rada snosio sekretar PK-a Uhodan aparat P K i teh-
nike PK-a omogućavali su da P K skoro redovno održava veze sa većinom
organizacija KPJ u Srbiji. N i jednog trenutka, Pokrajinski komitet n ije gubio
kontrolu nad radom partijskih organizacija u Srbiji, posvećujući najveću
pažnju beogradskoj organizaciji, koja je bila pod neposrednim nadzorom
PK-a. Ako se uzmu u obzir sve okolnosti pod kojim a je delovao PK , 1941—
— 1942. godine, onda je njegov rad bio uspešan. Takvu ocenu rada PK-a,
izrekli su još 1942. godine, generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito i Ivo Lola
Ribar, član sekretarijata CK KPJ za neoslobodene krajeve.

247
 D r Petar Kačavenda
ULOGA SKOJA U STVARANJU JE D IN STV A O M LA D IN E BEOGRADA
U B O R B I P R O T IV OKU PATO RA 1941. G O D INE

Pod vođstvom KPJ i SKOJ-a stvaralo se, u godinama uoči drugog svet­
skog rata, jedinstvo mlade generacije. U brojnim akcijama, vođenim u cilju
ostvarenja odredenih ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih prava
mladih ljudi i za demokratski razvitak zem lje, SKOJ je postepeno uspostav-
ljao svoj uticaj na sve sire slojeve omladine. On se uspešno suprotstavlja
svim nacionalističkim organizacijama omladine — frankovcima, ljotićevcim a,
klerikalnim i drugim reakcionarnim krugovima, koji su svojim aktivnostima
sejali netrpeljivost i šovinizam među omladinom i na taj način nastojali da
je pridobiju za sebe. Otvorenom i doslednom borbom protiv tih i sličnih
snaga, SKOJ je doprinosio uspostavljanju i jačanju bratstva i jedinstva mla-
dog naraštaja i naroda Jugoslavije.
U akcijama protiv fašističke opasnosti, koje je organizovala i vodila KPJ
i SKOJ i pored nepovoljnih spoljnih uslova, postepeno su se ujedinjavale
omladinske organizacije i stvarao rodoljubivi front mladih. Međutim, i pored
odredenih uspeha na tom planu, jedinstvo sve omladine — bez obzira na
njeno socijalno poreklo, versku i političku pripadnost — nije bilo ostvareno,
u prvom redu zbog znatnog uticaja, koji su na deo omladine imale pojedine
buržoaske stranke i deo klera.
Martovski dogadaji 1941. i aprilslca katastrofa, u kojoj su došle do izra-
žaja sve slabosti i nemoć tadašnjeg poretka, očigledno su pokazali da je ostva-
renje nacionalnih sloboda pojedinih naroda i boljeg života, moguće postići
samo zajedničlcom borbom svih patriotskih snaga Jugoslavije protiv okupa-
tora i svega onoga što ie dovelo narode Jugoslavije u položai kakav ie bio
u proleće 1941. godine.
Priprem e i početak oružanih ustanaka 1941. u pojedinim krajevim a Ju­
goslavije, akcije udarnih grupa u okupiranim gradovima i opšti otpor omla­
dine okupaciji i uspostavljanju okupacionih poredaka, označilo je početak
stvaranja širokog borbenog oslobodilačkog pokreta mladih Jugoslavije, koji
su već u akcijama za odbranu zem lje od fašističkih agresora — a za demo-
kratiju, napredak i mir, kao i u m artovskim i aprilskim dogadajima 1941 —
ispoljili mladalačku borbenost i neustrašivost.
U svom proglasu mladoj generaciji svih naroda Jugoslavije, od 1. jula
1941, CK SKOJ-a je izneo osnove političke platform e za stvaranje jedinstva
mladih, kada je, između ostalog isticao: . . . „U jedinite se, mladi radnici, se-
ljaci i intelektualci, mladi ljudi i devojke svih južnoslovenskih naroda, bez
obzira na organizacije kojim a pripadate, na rasu, veru i naoionalnost, uje-

248
dinite se svi — mladi demokrati, sokoli, katolici, svi mladi rodoljubi zajedno
sa komunističkom omladinom — radi razbijanja fašističke beštije, radi po-
bede pravedne stvari Sovjetslcog Saveza, radi oslobođenja naših naroda! .. ,” 1
Id eja о jedinstvu i sporazumu svih patriotskih snaga jugoslovenskog
društva u borbi protiv okupatora, koju je težila da ostvari KPJ i SKOJ, dmala
je najdublje korene u narodu, posebno među mladima. Sama činjenica da
je inspirator tog jedinstva bila KPJ i SKOJ, otvarala je narodu i omladini
perspektivu budućeg demokratskog razvitlca i boljdh životnih uslova. Та per-
spektivnost je proizlazila iz klasnog karaktera KPJ i iz borbe protiv fasizma
u zem lji i na međunarodnom planu, gde je SSSR imao odlučujuću ulogu.
Širina omladinske platforme, izložene u navedenom delu proglasa CK SKOJ-a,
kojim je pozivana omladina na jedinstvo sa komunističkom omladinom, bez
obzira na njenu dotadašnju klasnu versku, rasnu, nacionalnu i političku.
pripadnost, bila je jedino moguća i realna omladinslca linija u uslovima oku­
pacije zem lje; ito je bio uslov za ostvarenje širokog jedinstva naroda u borbi
protiv okupatora, njegovih domaćih saradnika i onih snaga u zem lji i ino-
stranstvu koje su nastojale da obezbede uslove za uspostavljanje društvenog
poretka, k oji je vladao Jugoslavijom do aprilske lcatastrofe 1941.
Proglasom od avgusta 1941, Centralni komitet SKOJ-a je još jasnije i kon-
kretnije izložio omladinsku oslobodilačku platformu, istkavši potrebu za bor,
benim jedinstvom mladog naraštaja, sledećim rečima: . . . "U jedinim o čvrsto
svoje snage u borbi, ositvarimo na delu u svakom gradu, ulici, preduzecu.,
selu — jedinstveni narodnoosolobodilački odred . . . ” Sa pozivom na jedinstvo
mladih, bez obzira na rasu, veru i nacionalnost, Centralni komitet je isto­
vremeno i posebno isticao: . . . „Danas se ne radi о ovom ili onom obliku po-
litičkog uređenja о pojedinačnim interesima ovih ili onih, danas se radi о
oslobodenju svih naroda Jugoslavije od tuđinslcog jarma, о tome da prote-
ramo okupatore iz naše zem lje i osvojim o svoju nezavisnost i slobodu” (kur-
ziv u origimalu). U proglasu je posebno dstaknuta d popularisana zajednička
borba SSSR i Engleske p rotiv nemačlcog fašizma, kao i lierojska borba sov-
jetske omladine na frontu i u pozadini nemačkog fronta, koja svakodnevno
zadaje najteže udarce fašističkdm osvajačima.2
U vrem e izdavanja ovog proglasa, oružani ustanci su se rasplanisavali u
većem delu zemlje, ali su se istovremeno javljale i one snage k oje nisu bile za
oslobodilačku borbu, pogotovu ne za borbu kojom rukovodi KPJ. Te snage
su, već u leto 1941, otpočele, iako u početku oprezno, sa svojom propagandom
— da još nije vreme za oružanu borbu, da treba čekati, itd. Oni su posebno
bili protiv učešća omladine u oslobodilačkoj borbi, je r su dobro znali i videli
da su mladi ljudi neustrašivi i uporni borci i najvažniji oslonac KPJ u reali-
zaciji njene oslobodilaolce platform e. Ističući slobodarske tradicije naroda i
omladine, „k o ji su sa oružjem u ruci, uvek znali da se hrabro bore za svoju
slobodu” , C K SKOJ-a je pozvao mlade da se suprotstave pomenutoj politici:
. . . „Prezri eve one koji ti ’savetuju' da 'čekaš’, da se 'štediš’, je r ’još nije
došao čas'. Znaj da na njihova usta govore okupatori, m učitelji i krvnici tvoga
naroda, k oji danas, kao i uvek, žele da razjedine svoje protivnike, kako bi
ih lakše tukli jednog po jednog. Z naj da tvoje oslobodenje m ora b iti delo
tv ojih sopstvenih ruku, delo tvoje borbe i da je kucnuo čas opšteg narod­
nog ustanka."3
U svim dokumentima Centralnog komiteta SKOJ-a dz leta 1941, stalno je
istican značaj borbe za jedinstvo omladine, medutim, sve do kraja avgusta
1941, tom pitanju se nije prilazilo s aspekta pronalaženja konkretnih reše-
nja, koja bi jedinstvu omladine dala određene oragnizaciooe forme. Polazeći

1 Dokumenta istorije omladinskog pokreta Jugoslavije, Beograd, 1954, Т. I,

knj. 2, 28 (u daljem tekstu: IX)P, I, 2).
2 Isto, 37, 38.
8 Isto, 36.

249
od tih zahteva Centralni komitet SKOJ-a je, krajem avgusta 1941, stavio u
zadatak pokrajinskim rukovodstvima SKOJ-a da na delu ositvare jedinstveni
narodnooslobodilački front mlade generacije i da na realizaciji tog zadatka
— a na političkoj platform i sadržanoj u proglasima Centralnog komiteta KPJ,
od 12. i 25. jula, Centralnog komiteta SKOJ-a od avgusta 1941, i Manifesta
Sveslovenskog mitinga u M oskvi (održan 10. avgusta 1941) — uspostave sa-
radnju s predstavnicima bivših omladinskih organizacija i grupa. U dire'ktiv-
nom pismu sekretarijatu Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Bosnu i Herce­
govinu, od kraja avgusta 1941, koje je upućeno i svim ostalim pokrajinskim
komitetim a SKOJ-a, Centralni komitet SKOJ-a je jasno i precizno postavio
zadatke organizacijama SKOJ-a, koje su one trebale da ostvare na planu
organizacionog oform jljen ja marodnooslobodilačkog jedinstva omladine. О
tome se u'navedenom dokumentu, između ostalog, kaže: . . . ” d) Naša ruko­
vodstva naročito pokrajinska, okružna i mesna, m oraju na osnovu platform e
u tim dokumentima odmah stupiti u kontakt sa predstavnicima ostalih omla­
dinskih organizacija i grupa u njihovoj pokrajini, odnosno mestu. Cilj ovih
razgovora treba da bude organizaciono oform ljenje jedinstvenog omladinskog
fronta protiv okupatora. U obzir kod saradnje dolaze sve rodoljubive anti-
fašističke snage, sokoli, demokrati, zemljoradnici, radilcali, najrazlicitije omla-
dinske organizacije u srpskim tkrajevima, HSS, Seljaoka sloga, itd. u Hrvat-
skoj, nacionalistička i katolička omladina u Sloveniji itd. Treba energiono
likvidirati svako sektaštvo k oje bi i dalje kočilo razvitak našeg rada u ovom
p ra vcu .. .” 4
Iz navedenog dela dokumenta, vidi se da je Centralni kom itet SKOJ-a,
u leto 1941, postavljao ostvarenje Jedinstvenog narodnooslobodilačkog om la­
dinskog fronta, kao jedan od osnovnih akcionih zadataka, kojim treba da se
bave sve organizacije i rukovodstva SKOJ-a, je r je od njegovog uspešnog
izvršenja umnogome zavisilo učešće omladine u narodnooslobodilačkoj borbi.
U borbama koje su, u toku jula 1941, vodile partizanske jedinice, kao i bor-
benim akcijama u okupiranim gradovima, u kojim a je Beograd zauzimao
istaknuto mesto, komunistički deo omladine je nosio teret borbe na svojim
plećima. Samim tim, bila je izložena udarcima okupatora i domaćih izdaj-
nika, što je m oglo da dovede do uiništenja tog borbenog jezgra medu onila-
dinom, kome je Gestapo posvetio posebnu pažnju. Preko policijskih organa,
uspeli su da u osnovi rekonstruišu organizaciju SKOJ-a, kako bi se lakše
borili protiv njega. U uputstvu šefa bezbednosti u Berlinu, od 22. oktobra
1941, za borbu protiv Komunistiöke partije Jugoslavije, о SKOJ-u se izmedu
ostalog, kaže: . . . „SKOJ je teritorijalno isto tako organizovan kao i KPJ.
Pojedinim pokrajinam a rukovodi Pokrajinski komitet. Okružni kom iteti ne
postoje, već samo mesne grupe, čiji se broj upravlja prema broju članova u
pojedinim pokrajinama. Rukovodstvo SKOJ-a je u ruikama C K omladine nad
kojim Partija vrši nadzor i kontrolu. Sekretar SKOJ-a je istovremeno clan
C K Partije i Omladinske internacionale. Sekretarijat i biroi koje nalazimo
kod Partije, kod SKOJ-a ne postoje. Zato u CK omladine i u xnesnim komi­
tetima postoje sledeći sektori rada: 1. Radnička omladina, 2. Intelektualna
omladina, 3. Seoska omladina, 4. Ženska omladina.”
N a kraju ovog uputstva, podvlači se da „SKOJ-u treba obratiti naro-
čitu pažnju pošto baš iz njegovih redova dolaze aktivisti k o ji su mahom stu-
denti i k o ji zauzimaju vodeće položaje u ilegalnoj KPJ i u bandama” . . . i
dalje: „N osioc misli sabotaže je SKOJ .. .” 5
Posebnu pažnju Gestapo je posvetio borbi p rotiv komunista u Beogradu.
Prvim hapšenjima posle 22. juna 1941, SKOJ-u nisu naneti osetniji gubici,
tako da je njegova organizacija ostala ocuvana. To je bilo od značaja za bor-

4 Isto, 40.
5 Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkom ratu jugoslo­
venskih naroda, 1/2, 363—367.

250
benu aktivnost SKOJ-a, čiji su članovi u toku jula i avgusta izveli niz uspež-
nih akcija kojim a je uništavana materijalna i živa snaga okupatora. Da bi
se suprotstavili uspešnim akcijama beogradske omladine, nemačka policija
je, uz pom oć domaće Specijalne policije, nastojala da otkrije i uništi orga­
nizaciju SKOJ-a u gradu. Prema nemačkim podacima, Gestapo je u Beo­
gradu uhapsio i streljao, tokom 1941. i početkom 1942, oko 50 članova SKOJ-a,
11 članova rejonskih komiteta, 4 člana Mesnog, dva člana Pokrajinskog i dva
člana Centralnog komiteta SKOJ-a. Ako se uzme u obzir da je u masovnim
represalijama i u streljanjim a za odmazdu, ubijen jedan broj članova SKOJ-a,
za koje policija n ije utvrdila njihovu političku pripadnost, može se približno
tačno reći, da je Gestapo u pomenutom periodu streljao oko 100 članova
i rukovodilaca SKOJ-a.6 Prema postojećoj literaturi, Gestapo je tokom 1941.
uhapsio, mučio i streljao u Beogradu, članove Centralnog kom iteta SKOJ-a
Jovana Stojisavljevića i Ratka M itrovića (postao u zatvoru izdajnik); članove
Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju Marijanu Gregoran, Pavla Labata
i Luku šunjku (Labat i Šunjka su bili članovi i sekretari i Mesnog komiteta
SKOJ-a Beograd); članove Mesnog komiteta SKOJ-a M ariju Rački i Božu
Stanmenkovića; člana rukovodstva SKOJ-a srednjih škola Beograda, Bog­
dana Veleševića; studenta Rajka Marinkovića; radnike Dragutina Lenarda,
Stevana Gleđu i Radmilu Rajković; studente Isaika Daviča i Jovana Beni-
šeka; člana rejonskog rukovodstva, srednjoskolce Zoricu Božović i Jovana
Gajgera i Zagorku Malivuk.7
Navedene žrtve, kao i stradanja mladih radnika, đaka i studenata u ma­
sovnim represalijama, koje su vršili okupatori iuz pom oć kvislinške policije,
bili su teški gubici za organizaciju SKOJ-a u Beogradu. Iz tih, a i drugih raz­
loga, bilo je neophodno obezbediti šire učešće u oslobodilaekoj borbi omla-
dinaca rodoljuba, bez obzira na njihovu klasnu i raniju političku pripadnost.
To se moglo ostvariti pojačanim poliitičkim radom u masama om ladine i pre-
govorim a sa rukovodstvim a bivših gradanskih omladinskih organizacija, koje
su okupacijom bile razbijene i prestale da delujiu kao organizacije omladine.
Polazeći od toga, Centralni kom itet SKOJ-a je, u navedenom dokumentu,
istakao poseban značaj politickog rada SKOJ-a među omladinom, k o ji je
u fazi pokretanja oružanih ustanaka bio umnogome zapostavljen. О tom e se,
između ostalog, kaže: . . . „u tom periodu, u kome je naš glavni napor bio
upravljen na osposobljavanje SKOJ-a za ovu novu vrstu i oblik borbe, poja-
vile su se izvesne slabosti, koje ako ne budu na vrem e likvddirane, mogu
imati kobnog uticaja na razvitak borbe mlade generacije protiv okupatora.
Osnovna meda ovim slabostima jeste zanemarivanje politickog rada među
masama omladine i slaba pažnja koja se posvećivala ostvarenju jedinstva
mladog naraštaja u borbi p rotiv okupatora i njihovih domaćih slugu. Sve
skojevske organizacije m oraju biti svesne da bez savlađivanja ove slabosti,
mladi komunisti neće biti u stanju da za sobom povedu u borbu maisu om la­
dine i tako izvrše svoj glavni zadatak. Zbog toga ovo pitanje, pitanje pobolj-
šanja političkog rada naših organizacija i njihovog proširenja i organizacio-
nih ostvarenja Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta p rotiv okupatora
među omladinom, postaje u današnjem trenutku glavno pitanje u radu celog
našeg S aveza.. .” 8
Iz izloženih stavova Centralnog komiteta SKOJ-a, proizlazi da su se, u
borbi za jedinstvo mlade generaciej u uslovima oružane borbe pred SKOJ-em,
postavljala tri osnovna zadatka:
1. Dalje proširivanje i učvršćivanje jedinstva m ladih patriota, k o ji su se
od prvih daina oružanih ustanaka b o rili p rotiv okupatora u sastavu parti-

e B. K o v a č e v i ć , Omladina Jugoslavije и 1941. godini, Beograd, 1973, 320.

7 Isto, 320, 321.
8 DOP, I, 2, 39, 40.

251
zanskih jedinica i udarnih grupa u okupiranim gradovima, ili su svojim drža-
njem ispoljili antiokupatorsko raspoloženje.
2. Što šire okupljanje omladine iz raznih slojeva društva i njeno privla-
čenje na pozicije oslobodilačke borbe i uključivanje u oružanu borbu.
3. Spreciti uticaj na omladinu onih buržoaskih snaga u zem lji i van zem­
lje, koje su, prema svom političkom programu trebale da izrastu u osnovnu
snagu jugoslovenske buržoazije za obnavljanje kapitalističkog društvenog po­
retka u Jugoslaviji, posle završetka drugog svetskog rata.
Polazeći od tih zahteva, a im ajući stalno u vidu interes oslobodilačke
borbe, SKOJ je, ostvarujući direktivu KPJ, nudio i prihvatao saradnju sa
svim onim mlädim ljudima i devojkama, grupama i članovima bivših omladin­
skih organizacija, k oji jsu :se izjašnjavali protiv okupatora i njegovih domaćih
saradnika, pa iako nisu bili spremni da odmah uzmu pušiku u aruke i stupe u
oružanu borbu, ispoljili su spremnost da pomažu NO P i pružaju otpor oku-
paciji u raznovrsnim oblicima, ukljuoujuci i pasivnu rezistenciju.
Krajem leta i u jesen 1941, rukovodstva i organizacije SKOJ-a, uz po-
moć KPJ, pristupili su stvaranju i organizacionom oform ljenju narodnooslo-
bodilačkih omladinskih saveza u pokrajinskim naoionalnim i lokalnim
okvirima.
U Srbiji je rukovodstvo SKOJ-a nastojalo da ostvari saradnju sa pred­
stavnicima omladine gradanskih partija, koje su imale uticaj na deo omla­
dine, kod lcoje nisu bile iščezle dluzije -u mogućnost povratka monarhije uz
pomoć Velike Britanije. Ova akcija SKOJ-a je bila deo opšteg zadatka ko-
munista u Srbiji, k o ji su nastojali u leto 1941. da otklone jednu od slabosti
NOP u to vreme, tzv. „izolovanost partizanskih odreda od ostalih političkih
struja koje simpatišu sa Engleskom” . U tom pravcu vodili su aktivnost cen-
tralna i pokrajinska partijska i vojna rukovodstva na slobodnoj teritoriji Sr­
bije. Bilo je održano više sastanaka na raznim nivoima, sa predstavnicima
gradanskih stranaka i oficirim a bivše jugoslovenske vojske, na kojim a je
bilo reči о zajedničkoj saradnji u borbi protiv okupatora. Aktivnost SKOJ-a
u Srbiji, bila je u tom pravcu neophodna, je r su oficiri bivše jugoslovenske
vojske, koji su se nalazili u četničkim jedinicama, uspevali uz pomoć pred­
stavnika gradanskih stranaka, da okupe deo omladine koja je bila protiv
okupatora i isRoljaval spremnost za borbu. Samim tirn, ova omladina je bila
pod uticajem propagande četniokih voda, k o ji su govorili da još n ije vrem e
za oružanu borbu, da je okupator vojnički jak, da se itreba spremati za bor­
bu, koja će otpočeti u momentiu lcada Nemačka bude potučena glavnim svet-
skim frontovima, itd. Jedan deo mladih ljudi je prihvatao ovakvu politiku
i radije se upisivao u četnike nego odlazio u partizane, k oji su već vodili
alctivnu oružanu borbu. Uspeh partizanskih odreda u leto 1941. uticao je i na
postupke četnika, koji u tirn uslovima nisu m ogli isasvim pasivno da se
drže. Zbog prestiža u narodu i njih su dogad'aji naterali da, uprkos svojoj
politici „čekanja” , otpočnu sa izvođenjem nekih sitnijih oružanih akcija.
Nelci njihovi odredi počeli su saradnju sa partizanima u borbi protiv Nemaca
(blokada Valjeva). Učestvovanje u borbi protiv okupatora, iako veoma malo
i za momenat, predstavilo je četnilce u očima naroda kao antiokupatorsku
snagu. To je bio ozbiljan razlog da rukovodstvo KPJ i SKOJ-a u Srbiji po-
vede pregovore sa predstavnicima četničkih organizacija о zajedničkoj sa­
radnji u borbi protiv okupatora.
U toj aktivnosti, SKOJ u Srbiji se oslanjao na izvesnu tradiciju koja je
postojala još od pre rata u okupljanju antifašiističkih snaga. Poznato je da
su od proleća. 1938, Ujedinjena studentska omladina, Zadružna omladina, om ­
ladina Ujedinjenih radničkih. sindikata i Savez Sokola, ostvarili snažan anti-
fašistioki pokret. Osim naprednih i drugih patriotski nastrojenih studenata,
koji su bili na strani NOP, u toku aprilskog rata i posle njega; postojala je
i malobrojna Organizacija nacionalnih studenata (O RNAS), koja je stupila

252
u saradnju sa okupatorom i omladina Srpskog kultum og kluba, demokrat­
ske, zemljoradniöke i radikalne stranke, od koje je jedan deo učestvovao u
četničkom pokretu Draže Mihajlovića.9
K ra jem avgusta i početkom septembra 1941, Pokrajinski kom itet SKOJ-a
za Srbiju d Mesni komitet SKOJ-a Beograda, počeli su pregovore sa predstav­
nicima omladine bivših gradanskih stranaka. U im e SKOJ-a pregovore su
vodili Ljubinka M ilosavljević i predstavnici M K SKOJ-a Beograda, Marko
Nikezić, Bora Drenovac, Jovan M arjanović i Josip Šćurla.10 Ovim je razgovo-
rima, P K SKOJ-a za Srbiju, nastojao da sa predstavnicima ove omladine iz-
gradi zajedničku platform u za borbu protiv okupatora, pogotovu što su, do
kraja 1941, uspeli da u Beogradu (uključe u tzv. Ravnogorsku omladinsku or­
ganizaciju od oko 400— 600 mladih ljudi.11 Predstavnici ove omladine su, u
razgovorima sa predstavnicima SKOJ-a, isticali da su principijelno saglasni
sa borbom protiv okupatora, ali su bili protiv izvođenja. oružanih akcija u to
vreme, zastupajući pritom stav — da treba čekati, čuvati kadrove i ne davati
nepotrebne žrtve. Tako nije došlo do stvaranja zajedničkih omladinskih od­
bora. V eć tada je bilo jasno da je nemoguće ostvariti bilo kakve dogovore о
saradnji sa ovom omladinom, sve dok se ne postignu takvi sporazumi izmedu
Vrhovnog štaba NOP odreda i četničke komande Draže Mihajlovića. Krajem
1941, Mesni kom itet SKOJ-a Beograda opet je nastojao da obnovi pregovore
sa vrhovima bivših građanskih organizacija. Pregovore su vodili Bora Dre­
novac, sekretar M K SKOJ-a i Josip Šourla, organizacioni sekretar M K SKOJ-a
Beograda.12 U ovim su pregovorim a postignuti delimični rezultati. Bio je
ostvaren sporazum о saradnji u nefcim akcijama sa mesnom župom Sokola
i sa udruženjima Trst— Istra — Gorica i Ličani— Banovci. U školama je osno-
vano niz odbora jedinstvenog fronta, sa preko 100 članova odbora. 18 I pored
neuspeha u pregovorima, u toj aktivnosti je bilo pozitivno što se jedan deo
antifašističke omladine, naroeito u srednjim školama, povezao sa SKOJ-em
i pružao mu pomoć u nekim aktivnostima. Prema navedenom izveštaju Po­
krajinskog (komiteta SKOJ-a, od 30. decembra 1942, u toku januara— febru­
ara 1942, bio je najveći polet mesne organizacije SKOJ-a, koja je uspela da
obuhvati znatan deo omladine, naroeito srednjoškolske: . . . ,,u srednjim ško-
lama, na konferencijama i drugim forumima rada, bilo је obuhvaćeno око
2.500 omladinaca, a na bojkotu srednjoškolske radne službe -skoro sva sred-
njoškolska omladina. Srednja škola je prikupljala do 30.000 din mesečno
članarine i priloga. šest ostalih rejona okupljalo je do 2.500 omladinaca i pri-
kupljalo je do 30.000 din. mesečno.14 Kao rezultat takvog rada i stalnih napora
SKOJ-a da proširi svoj uticaj na omladiinu, priprem ljen je u toku decembra
1941. letak, k o ji je pod nazivom Antifašistička omladina Beograda objav­
ljen 15. februara 1942. godine. U let-ku je pozvana srednjoškolska omladina
Beograda da se suprotstavi realizacijd Uredbe о uvodenju nacionalne služ-
be za obnovu Srbije, koju je izdala vlada Milana Nedića, 17. decembra 1941.
godine.'’15 Ovim proglaeom, napisanom u antifašističkom duhu, skrenuta je
pažnja omladini da Nedićeva tzv. „vlada spasa" želi da je pod „velom službe

9 I v o I. R i b a r , Clanci i govori, Beograd, 1953, 264, 265; Sesretar CK

(SKOJ-a) Fišer (Ivo Lola Ribar). О položaju omladine u Jugoslaviji i radu Saveza
komunisticke omladine Jugoslavije (Izveštaj Komunističkoj internacionali mladih),
od juna 1941. (Arhiv rađničkog pokreta (ARP), Fond CK SKOJ-a, kok. br. 1).
10 M. B o r k o v i ć , SKOJ i omladinski pokret и Srbiji 1941— 1945, Beo­
grad, 1970, 117.
11 DOP, I, 2, 359, Pismo Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju Ivici Devčiću
od 28. februara 1942. godine, о radu i zadacima SKOJ-a.
12 M. Б о р к о в и ћ , n.d., 117.
13 DOP, I, 2, 397, Izveštaj Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju od 30.
decembra 1942, Centralnom komitetu SKOJ-a о radu organizacije u Srbiii.
14 Isto, 396, 397.
15 Isto, 351.

253
narodnim interesim a" uključi u službu okupatoru. Omladina je upozorena da
su kroz slione službe u Nem ačkoj form irani SS i SA fašistički odredi od omla­
dine, koja za interese fašističkih voda gine na istočnom frontu. Razotkriva-
ju ći suštinu Uredbe, u proglasu je podvučeno da Milan N edić želi da snagu
omladine iskoristi . . . "za snabdevanje iscrpljenih sredstava fašističkih nalo-
godavaca, da bi te posle obukao iu uniformu i dao ti oružje, kako bi popunio
velike praznine u svojim redovima, proredenim od udaraca nepobedive Crve-
ne arm ije i nejnih savezni ka. . Osi m poziva upućenog srednjoškoloima da
bojkotuju Uredbu, u proglasu je jasno definisana misao о jedinstvu omladine
u borbi protiv okupatora, sledećim rečima: . . . „Zbdjte svoje redove, stupajte
u jedinstveni antifašistički fron t mladih (demokrati, zem ljoradnici, soköli,
članovi Srpskog kulturnog kluba), protiv okupatora i njihovih plaćenika u
našem na r odu. . Nacrt ovog proglasa, kako ističe Pokrajinski komitet
SKOJ-a za Srbiju u navedenom pismu, prethodno je . . . "b io prošao kroz
većinu tih odbora i s njihovom saglasnošću bio izdan s potpisom Antifašistič-
ka omladina Beograda.** О ovoj akciji beogradskog SKOJ-a, sekretar CK
SKOJ-a, Ivo Lola Ribar je u izveštaju KomunistiGkoj internacionali mladih,
od 14. m aja 1942, pisao: . . . „U Beogradu je stvoren zajednički odbor mla­
dih demokrata, radnika, zem ljoradnika i komunista i izdao proglas srpskoj
omladini. Zadatak ovih jedinstvenih saveza je m obilizacija omladine za parti-
zansku borbu i za rad u p oza d in i.. ."17 Rezultati ostvareni na planu ujedi­
njenja antifašistioke omladine iu okupiranom Beogradu krajem 1941, nedvo-
smisleno su pokazali da je put jedinstva mladih njihovo neposredno okup-
ljan je i 'uključivanje u oružanu borbu i u raznovrsne aktivnosti u korist
narodnooslobodilačkog pokreta.
Saradnja jednog dela antifašistički raspoložene omladine, koja je do
okupacije Jugoslavije pripadala raznim gradanskim omladinskim organizaci­
jama, sa SKOJ-em u Beogradu, uprkos negativnom stavu bivših rukovodsta-
va njihovih organizacija, prema inicijativi SKOJ-a о međusobnoj saradnji
u borbi protiv okupatora, pokazala je, da je za stvaranje jedinstvenog narod-
nooslobodilačkog omladinskog pokreta nastupio novi momenat. Naime, oči-
gledno je bilo, da se jedinstvo mlade generacije može u uslovima narodno-
oslobodilačke borbe i revolucije ostvariti međusobnim povezivanjem mladih
ljudi, bez obzira na političku pripadnost i uticaj pod kojim su se do tada
nalazili, a ne pregovorim a sa vrhovim a raznih gradanskih omladinskih orga­
nizacija, k oji nisu bili spremni da sarađuju sa komunistickim omladincima.
Taj novi momenat u borbi za jedinstvo omladine, jasno je došao do izražaja
na oslobođenoj iteritoriji Srbije 1941, gde je SKOJ im ao povoljn ije uslove da
organizuje, na širokoj osnovi politički rad medu omladinom, da direktno
vrŠi uticaj na omladinu, da je pridobija za NO P i uključi u oružanu borbu
i na taj način je izoluje od bivšeg vodstva, koje n ije bilo za saradnju sa
komunistima.

>« DOP, I, 2, 397.

17 DOP, I, 2, 294.

254
 D r G o jk o J a k o v č e v

N E K E K A R A K T E R IS T IK E NOP-a BEOGRADA 1941— 1944. G O D INE

U vod

P ri obradi problem a borbe u okupiranim gradovima Jugoslavije, tokom

NOR-a 1941— 1945. godine, nailazi se na teškoće m aterijalne i metodološke
prirode. U prvom slučaju se radi о pomanjkanju izvora prvog reda, a u dru-
gom о nedovoljno jasno definiranom stavu о ovakvoj borbi — otporu u
gradu. Tako je npr. malo dokumenata centralnog rukovodstva NOP-a, u ko­
jim a je posebno istaknut zadatak о obliku vođenja borbe u gradovima. K roz
uopcene stavove CK KPJ i ostalih partijskih rukovodstava, u prvom redu se
insistira na ostvarivanju jedinstva osnovnih narodnih masa, kao baze NOP-a,
na učvršćivanju organizacija Partije u gradovima i selima, da se ne preza
pred terorom neprijatelja i da se na njegov teror odgovara masovnim uda-
rom po n ajosjetljivijim tačkama okupatora, p ri čemu komunisti m oraju biti
na čelu takvih akcija.1 U proglasu od 25. jula 1941, C K KPJ upozorava kako
je cilj okupatora i njihovih agenata da narodne mase odvoje od komunista
i da ih izoluju od masa.2 CK PKJ, takoder, upozorava komuniste Jugoslavije
na potrebu prilagodavanja svojih organizacija i rada za NOB-u, koja pred-
stoji i stvaranje uslova za bezbjednost dragocjenih partijskih kadrova „k o ji
su nam danas više nego ilcad potrebni” . Ü pozivu komunistima C K KPJ uka-
zuje da „odvažnost, disciplina i hladnokrvnost. . . vlada medu vama, je r v i
morate dati tim e prim er drugima. Izvršite svoju dužnost avangarde radničke
klase Jugoslavije.” *
Odredeniji stav о borbi protiv okupatora u gradovima imamo u pred-
govoru Zbornika NOR-a — tom V, knjiga jedan, Karla Mrazovića. On piše:
„Naša revolucija, iako je organizirana i vodena od Partije i radničke klase,
u pogledu oružane borbe n ije imala težište u gradovima, kako je to slučaj u
ranijim revolucijam a i kako su predviđali klasici marksizma. Naša revolu­
cija odigrala se u specifičnim u vjetim a . . . Svaki drugi put bio bi nemoguć i
vodio bi uništenju i propasti N O P i Narodnu revoluciju."<*
Nakon 22. juna 1941, C K KPJ je slao partijske kadrove van gradova na
teren, da tamo organiziraju diverzantske grupe, borbene grupe i partizanske

1 Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkom ratu jugosloven­

skih naroda, Beograd, tom II, knj. 1, 2. (Dalje: Zb. NOR.)
2 Zb. NOR, tom I, knj. 1, 25.
3 Zb. NOR, tom I, knj. 1, 17.
о N. dj. IX.

255
određe. „Sreća je ” •— piše Josip Broz Tito — ■ ,,što smo se odmah iz početka
orijentirali na slanje ljudi van, suprotno onome što su radili u Francuskoj
i u nekim drugim zemljama, gdje se smatralo da glavna borba treba da se
vodi u gradu, a ne na periferiji. Seljaštvo, provincija — bila je naša linija.
To je bio onaj elemenat koji može da nosi dugotrajnu borbu na svojim
leđima.” 5 U datim uslovima, borba sa jakim okupatorskim i kvislinškim sna-
gama u gradovima, bila bi samoubistvo, bila bi poturanje „kadrova pod uda-
rac neprijatelja.” »
U prezentiranim stavovima se vidi specifičnost NOR-a Jugoslavije. Poz­
nato je da su lclasici marksizma u svojim radovima, a i na osnovu iskustava
Parisice komune iz 1871. godine, određivali težište revolucije u gradovima,
a što je bilo realno u odnosu na doba u kome su oni življeli. Tu realnost i
pravilnost stava potvrdila je i uspješno izvedena Olctobarska socijalistička
revolucija u Rusiji 1917, koja je počela i pobjedila najprije u gradovima,
a potom se proširila i postepeno pobjectivala i na p eriferiji te prostrane zem­
lje. Komunistička partija Jugoslavije je prem jestila težište naše revolucije
iz grada na selo zato je r je ono, naročito siromašno seljaštvo, činilo 80% tj.
ogromnu većinu stanovništva Jugoslavije. Bilo je zato neophodno na selu
naći i obezbjediti uporište za razvoj i snaženje NOB-e. Tada je bilo „vaz-
nije no ikada pridobiti seljačke mase za nas, odnosno za našu NOB-u” .7 Ovak-
va orijentacija revolucionarne partije proletarijata na potencijalnog i priro-
dnog saveznika radnicke klase, bila je svestrano opravdana.
U Obavještenju Vrhovnog štaba NOP i DVJ Glavnom štabu u Crnoj
Gori, ističe se kako je glavni cilj vojne partizanske sile „tući neprijatelja,
tud njegovu živu silu, a N E OSVAJÄNJE GRADOVA. Naš je cilj uništavati
neprijatelja na takav način da mi sačuvamo naše borbene jedinice, da sa-
čuvamo naše kadrove.” 8
Navedene postavlce о mogućnosti vođenja oružane borbe u gradovima ni-
kako ne znače da se pri naglašavanju važnosti sela, vangradskih rejona, ma u
koliko zapostavlja važnost grada. Naprotiv navedena orijentacija rukovodstva
NOP-a samo govori о razumijevanju uslova u kojim a se NOB-a vodila, i razu-
m ijevanju slanja u kome se realno sagledavalo snage, koje je bilo moguće mo-
bilizirati za N O R i socijalisticlcu revolueiju, a pri čemu se na ulogu i važnost
gradova gleda pogledom savremenog vojnika, marksiste i dijalektičara. Pri
tome je dominantno, ne shvatanje naseljenog m jesta kao teritorije, nego —
prije svega — kao mogućnosti za form iranje udarne vojne sile naroda, for-
m iranje vojske koja ce svoju snagu erpsti iz baze, naroda svijesnog zadataka
i ciljeva borbe, naroda organiziranog u svom NOP-u, pod rukovodstvom
avangrade radničlce klase KPJ. Težište je na tome, a razne akcije u gradovi­
ma samo su nadopuna snagama na težištu i u centra NOB-e tj. snagama NOV
i PO Jugoslavije. Radilo se, u stvari, о jednom jedinstvenom revolucionarnom
gibanju, procesu tj. općenarodnom oružanom pokretu i borbi.
I u Uputstvu Vrhovnog komandanta NOPO Jugoslavije, od oktobra 1941,
jasno se naglašava da u naseljenim m jestim a treba osnivati diverzantske
grupe od mještana, koje će izvršavati svoje zadatke u trenutku napada par­
tizanskih jedinica na naseljeno mjesto, pri čemu se posebno naglašava pre-
kidanje telefonslco-telegrafskih veza, napad na radio-stanice, okupatorske ure-
de, oficirske restorane i sl.9
U posebnom Planu izvodenja vojne nastave s partizanima — k oji do
tada nisu služili vojsku, propisanom od Vrhovnog komandanta NOPOJ, po-

5 J. Б. Т и т о , Београд у нородноj револуцији, чланак у едицији Град

борбе и слободе, Београд, 1964, 17.
6 J. В. Tito, Pismo od 23. I I 1942, и Zb. N O R , tom II, knj. 2, 433.
7 J. Б. Т и т о , H. H., 433/434
8 Zb. NOR, to m II, knj. 2, 193 i 288.
9 Zb. NOR, tom II, knj. 2, 71/72.
256
četkom oktobra 1941. pod naslovom Rušenja i sabotaže — govori se о m i­
ner skoj službi i alatu, rušenju željezničkih postrojenja, puteva i ometanja
saobraćaja na njima, te rušenju i paljenju municijskih magazina, fabrika,
kuća, garaža, slagališta nafte, autocisterni i drugih slicnili objekata locira-
nih uglavnom u naseljenim mjestim a i gradovima. Dakle, ovaj plan daje
uputstva kako se ponašati u sabotažnim i diverzantskim akcijama, koje se
izvode i u gradu. Znači, da su ga m ogli koristiti vrlo dobro i aktivisti NOP-a
u gradovima, a ne samo partizani u partizanskim odredima, kojim a je prven-
stveno i namjenjen.10
Da bi se zacrtani i isplanirani projekti zadataka u vođenju NOB-e uopće,
pa tako i u naseljenim m jestima Jugoslavije, m ogli izvršiti, bilo je neophod-
no postojanje jednog čvrstog organiziranog rukovodećeg subjekta. U općeju-
goslavenskim relacijam a on je postojao od ranije — bila je to KPJ. Njena
organizacijska struktura, počev od C K KPJ, pa preko CK K P Slovenije i
CK K P Hrvatske, Pokrajinskih komiteta u svim tadašnjim pokrajinama Ju­
goslavije, te partijskih komiteta u gradovima i njihovim rejonima, zatim u
oblastima, okruzima, srezovima i općinama, kao i u ćelijam a u industrijskim
i drugim poduzećima, ulicama gradova, u selima itd, bila je tokom 20-togo-
dišnjeg postojanja nenarodnih režima Kraljevine Jugoslavije provjerena u
praksi najoštrije konfrontacije s njima. Takvu Partiju okupacijski sistem
nije iznenadio i ona je mogla odmah da se uhvati s njim u borbu. Buržoazi-
ja olcupatorskill država nije u svom arsenalu nasilja imala ničeg novog što
komunisti Jugoslavije, a naroeito komunisti Beograda, nisu već znali. Zato
je KPJ i mogla prići ostvarivanju takvog zadatka, kao što je organiziranje
NOP-a, a unutar njega oružanih snaga revolucije tj. samog naoružanog na­
roda za borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika za svoje nacionalno i
socijalno oslobođenje. Taj zadatak izvršila je i partijska organizacija Beog­
rada pod neviđeno teškim uslovima.

ORGANIZACIJA NOP-a BEOGRADA

Iz mase proučenih dokumenata razne provenijencije i drugih izvora po­

dataka, moguće je sagledati jasne konture organiziranosti KPJ po gradovima.
Njena organizacijska struktura je počivala na Gradskim ili Mjesnim komi-
tetima, za koje su bili vezani Rejonslci lcomiteti, koji su neposredno ruko-
vodili partijskim celijama, a preko njih sa jednom razgranatom strukturom
organizacija NOP-a.
Po svršetku Aprilskog rata 1941. kada su se mnogi članovi KPJ vratili
u Beograd, oni se okupljaju i obnavljaju svoje celije i rukovodstva. U po-
četnom procesu reorganizacije u gradu je bilo oko 200 članova Partije, a to
je manje od polovice od prije rata, kada ih je bilo oko 500 članova. Do ju ­
na 1941, broj članova KPJ ponovno je narastao na oko 500. Organizacija je
podjeljena na sedam rejona, kojim a su rukovodili Rejonski komiteti. Oni su
rukovodili sa vise partijskih organizacija raznovrsnog sastava.
Prvi rejon je obuhvatao Čukaricu, Makiš i Bele Vode. Drugi — Rakovi-
cu, Dedinje i Kliničke bolnice, a treći — Centar grada tzv. krug tram vaja
„d vojk e” . Četvrti rejon je obuhvatao Dorćol, oko Električne centrale, peti
rejon — Karaburmu, šesti — Bulbulder i Zvezdaru, a sedmi rejon — Pašino
brdo, Voždovac, Dušanovac i Marinkovu Baru,11
Partijska organizacija Grada je od prvog dana okupacije postavljala te-
m elje organizaciji građana za otpor i borbu protiv okupatora i kvislinga.
Prve elemente ovakvog pokreta uočavamo u vezi sa skupljanjem oružja, te

1» Zb. NOR, tom II, knj. 3, 69—71.

11 Београд у рату и револуцији 1941—1945, Београд, 1971, 16— 19.

257
se osnivaju posebni sabirni centri, a vojn i instruktori komunisti upoznavaju
omladinu s vojnim vještinama. Organiziraju se i sanitetski kursevi.
Sprovodeći u život odluke majskog savjetovanja CK KPJ u vezi sa prip-
remama za oružani ustanak, komunisti Beograda sm jelije ulaze u mase ra­
di tumačenja partijske političke linije, linije NOP-a. O rijentacija je na or-
ganiziranje masa za oružanu borbu. Stvara se čitava mreža V ojnih komiteta,
koji rukovode svim poslovima oko vojne organizacije ustanka i borbe. Osni­
vaju se i udarne, borbene grupe, desetine, trojke i si. U periodu od juna do
oktobra 1941, u gradu su postojali i bataljoni, po rejonima. N jih ovi pripad-
nici su vršili vježbe s oružjem, vježbe borbene gotovosti, smotre itd.12
Suština vojne organizacije NOP-a Beograda sastojala se u tome što su
komunisti bili direktni nosioci svih akcija. Svaka partijska ćelija imala je
svoju udarnu grupu ili desetinu i to po vrstama planirane aktivnosti, kao
npr. za likvidaciju policijskih agenata i okupatorskih funkcionera, za uniš-
tavanje štampe, vozila, garaža, depoa, sredstava veze i drugih vrsta saobra-
ćaja itd. Tako je svaka partijska ćelija bila u stvari samostalna borbena je-
dinica, a svaki njen član m obilizirani vojnik Partije i NOP-a za izvršenje
ratnih zadataka u gradu. Komunisti u ćelijam a ili u udarnim, borbenim gru-
pama, desetinama itd. održavali su i kurseve obuke sa oružjem.
Pored aktivnosti na vojnom planu komunisti Beograda učvršćuju stare i
uspostavljaju nove veze s rodoljubim a i svima onima k oji su za NOP, a pro­
tiv okupatora i kvislinga. Pronalaze se i stanovi za rukovodioce Partije, koji
iz njih ilegalno rukovode Pokretom. Uspostavljaju se i punktovi za vezu,
baze za skrivanje tehnike i m aterijala itd.13
Od aprila do početka maja, u Beogradu je izvršena i prva velika reorga-
nizacija SKOJ-a. Stvoreno je rukovodstvo za grad. Prva akcija ovog ruko­
vodstva bio je proglas omladini da se ne odaziva pozivu okupatora za odla-
zak na rad u Njemačku. Početlcom juna samo je u 25 srednjih škola grada
bilo oko 100 aktiva SKOJ-a. Svaka je škola imala „jezgro” za objedinjavanje
rada skojevskih aktiva. U aktivima ovih 25 škola bilo je oko 500 članova
SKOJ-a, k oji su raznim oblicim a rada obuhvatili oko 50% šltolske omladine.14
Tokom maja, a naročito nakon održane Mjesne konferencije u junu 1941,
SKOJ težište rada baca na skupljanje oružja, sanitetskog materijala, održa-
vanju blizu 100 sanitetskih lcurseva, pronalaženju ilegalnih stanova, skuplja-
nju priloga za Narodno-oslobodilački fond (N O F), obučavanju u rukovanju
oružjem, izvođenju sitnih akcija (širenje letaka, cijepanje okupatorskih pro-
glasa, plakata itd.) i sabotaže.
Početkom jula se stvaraju i u aktivima SKOJ-a udarne grupe, desetine
i štab odgovoran za vojna pitanja u srednjim školama. Ovaj stab je organi-
zirao smotre borbene gotovosti omladine, diverzije, napade na neprijateljske
vojnike i agente. Clanovi SKOJ-a odlaze tih dana i u partizane.
SKOJ početkom 1942. doživljava svoj najveći uspon. Od 15.000 omladi-
naca i omladinki, koliko ih je prema tadašnjoj procjeni rukovodstva življelo
u Beogradu, oko 5.000 je bilo obuhvaćeno raznim form am a aktivnosti, a od
toga je polovina pripadala srednjoškolskom pokretu. Od 500 članova SKOJ-a
početkom 1942, oko 250 su bili srednjoškolci.15
Kako se vidi, od cjelolcupnog broja omladine Beograda da jedna treći-
na je bila obuhvaćena u N O P kroz različite form e aktivnosti. Omladina je
bila najbolje organizirana i nosilac je svih revolucionarnih strem ljenja i bor-

12 Isto, 20 i 24.
13 J. В у ј о ш е в и ћ , Значаj и последице антиокупаторског расположења
и отпора у Београду од 12. априла до 4. јула 1941, — Београд у рату и револу-
цији 1941—1945, 59 i 61.
14 3. В у j а и о в и h, Напредни сред?ъошколски покрет Београда, — Бео­
град у рату и револуцији 1941—1945, 165— 167.
15 3. В у j а н о в и ћ, н. н., 167.

258
be grada. Ovaj podatak može nam pom oći da izvuČemo još neke, uslovne
zaključke, je r za egzaktne zaključke о NOP-u Beograda neophodni su i mno-
gi drugi određeni podaci i pokazatelji, kojih inače nema i teško da će se sta-
nje u tom smislu ikada poboljšati.
Tako je na prim er Beograd skupa sa Zemunom i Pančevom imao 1940.
godine, preko 430.000 stanovnika. Radilo se ustvari о Upravi grada Beogra­
da (UGB). N a njenom području je bilo oko 240 industrijskih poduzeća, u ko­
jim a je radilo oko 25.000 radnika.16 Od omladine je bilo oko 12.000 studenata,
oko 19.000 učesnika srednjih škola i oko 24.000 đaka osnovnih škola, a sku­
pa sa još nekim vrstama škola u gradu je bilo ukupno oko 73.000 đaka.17
Uoči 6. aprila 1941. Beograd je, bez Zemuna i Pančeva, im ao oko 320.000 sta­
novnika. Tokom bombardiranja i neposredno nakon njega grad je napustilo
oko 19.000 učenilca srednjih škola i oko 24.000 daka osnovnih škola, a sku-
iz raznih krajeva Jugoslavije, a medu njim a i izbjeglice iz Slovenije i H rvat­
ske, koje su odatle istjerali njemački okupator i hrvatski kvislinzi iz tzv.
NDH. Registrirano je i doseljavanje pripadnika njemačke nacionalne manji-
ne iz Banata i drugih krajeva zemlje. Tako je, u drugoj polovini 1941, Beog­
rad imao oko 260.000 stanovnika, a oko tog broja kretaće se broj njegovog
stanovništva i do kraja okupacije oktobra 1944. godine, sa najnužnijim od-
stupanjima na više ili manje.
U odnosu na ukupan broj stanovnika od 260.000, radnici su činili 10%,
đaci око 30%, a zanatlije oko 8% — tj. ukupan broj navedenih vrsta stanov-
ništva je iznosio око 50% cjelokupnog stanovništva Beograda iz 1941. godine,
pod predpostavkom da ista nije pretrpjela nikakve izm jene naknadno usli-
jed bombardiranja, ratnog stanja, okupacije itd. Sigurno je da su i u ovom
pogledu nastupale promjene, ali one nisu mogle biti tako velike da bi znat-
nije odstupale od navedenog broja; naročito kad se ima u vidu da su i dose-
ljenici popunjavali ove vrste stanovništva Beograda.
Ako bi preračunavanjem pokušali odrediti barem globalno broj pripad­
nika NOP-a tokom 1941, a da pri tom e uzmemo za uzorak najorganiziraniju
strukturu NOP-a, omladinu — koja je bila organizirana za 1/3 od njenog
ukupnog broja — pa uzmemo od svake vrste stanovništva takav odnos tj.
po 1/3, onda ćemo dobiti slijededu sliku:
Jedna trećina organiziranih radnika (od ukupnog broja od 25.000) iznosi
oko 8.000, a jedna trećina daka svih kategorija (od ukupnog broja od 73.000)
iznosi oko 25.000, dok bi jedna trećina zanatlija ili zanatskih radnika iznosi-
la oko 3.000 lju di tj. svega bi u NOP-u od ove najvitalnije strukture grada
bilo organizirano oko 36.000 ljudi. B roj ostalih građana od druge polovine
stanovništva grada, iznosi 130.000 osoba. Ako bi i od ovog broja, sasvim
proizvoljno, uzeli da je u NOP-u bilo organizirano barem 1/6 stanovništva,
onda bi to iznosilo oko 20.000 osoba tj. svega bi u NOP-u Beograda tokom
1941. godine — kada je N O P bio u usponu — bilo oko 56.000 stanovnika,
odnosno blizu 20% stanovništva ili 1/5. Mada i preostalu masu od 4/5 — is-
ključujući starce, djecu, bolesnike i sl. — ne možemo sasvim isključiti, je r
je i u njoj većina bila više inertna i neopredjeljena, nego neprijateljski ras-
položena prema NOP-u, koji je izražavao uglavnom i njihove interese.
Kada se zna da je maksimalno naprezanje jedne zem lje u ratu onda ka­
da ona za isti angažuje do 30% svög stanovništva,18 onda je Beograd sa ovak-
vim sastavom svog NOP-a bio vrlo blizu pomenutog maksimalnog napreza-
nja. Uz sve to treba im ati u vidu da je Beograd, pored činjenice što je bio

10 Enciklopedija Jugoslavije, torn I, Zagreb, 1955, 457.

17 Enciklopedija leksikografskog zavoda, torn I, Zagreb, 1955, 451.
18 „Normalno” naprezanje jedne zemlje za rat smatra se da je nastupilo
onog časa kada uniformu vojnika nosi 10% stanovništva. Sve javne službe odvi-
jaju normalno svoj posao. Naprezanje od oko 30% moguće je samo u narodno-
oslobodilačkim i revolucionarnim ratovima.

259
centar revolucionarnog radničkog pokreta, istovremeno bio i centar reakci-
onarne buržoazije, k oji je tokom 1941— 1944. godine bio kompletno u službi
njemačkog okupatora. Josip Broz Tito, u jednom pismu P K KPJ za Srbiju,
navodi kako je Beograd centar reakcije, nabijen svim mogućim agentima.
Buržoazija je imala na raspoloženju i davno uhodan aparat vaspitanja, obra-
zovanja, ideologije i politike, kao i istaknute pojedince, poznata imena kod
kuce i u svijetu i sve to, bilo je u većoj m jeri u službi okupatora, usmjereno
na borbu protiv NOP-a, protiv interesa rodoljubivih i slobodoljubivih Beog-
rađana.

O RG AN IZAC IO N A STR U K TU R A K O N TRARE V O LU C IJE

a) V ojn o — okupacione snage:

Nad Beogradom napred navedene, uslovno uzete strukture, okupator i

domaći izdajnici su uspostavili svoj organizirani aparat nasilja sa slijedećim
osnovnim elementima:
Po završetku operacija u aprilskom ratu 1941 godine, okupacione nje-
mačke trupe privremeno su zadržane širom Srbije. U Beogradu je garnizo-
nirao 330. pješadijski pule iz 183. pješadijske divizije, iz sastava 11. Armij-
skog korpusa, k oji je pripadao I I A rm iji feldmaršala Vajksa, sa sjedištem u
Beogradu.19
Krajem aprila i početkom maja 1941, operativne snage njem ačke vojske
povučene su iz Srbije u vezi sa pripremama za napad na SSSR, zajedno sa
štabovima pomenutog korpusa i armije. Okupacionu službu preuzela je 65.
Visa komanda za naročitu upravu podčinjena 12. A rm iji feldmaršala Lista
sa štabom u Grčkoj. Ovoj Komandi pripadale su 704, 414. i 717. posadna
divizija. Stab 704. posadne divizije bio je u Valjevu, a njen 734. pjcsadijski
puk nalazio se u Beogradu.20
U ovim divizijam a nalazilo se ljudstvo srednjih godišta, rođeno između
1907. i 1913. godine, s malim brojem iz aktivnog kadra. U početku nisu u
svom sastavu imale artiljeriju. Im ale su po dva puka, pukovi po tri pješadij-
ska bataljona, a bataljoni po tri čete pješadije i jednu m itraljesku četu i
razne druge jedinice. B rojno stanje čete iznosilo je 140— 200 vojnika, tako da
je brojno stanje divizije iznosilo oko 5.000 vojnika.
Dana 9. juna 1941, komandant 12. Arm ije, feldmaršal List, postavljen je
za komandanta njemačkih oružanih snaga Jugoistoka tj. Srbije i Grčke, koje
su otada ratno područje. Njem u su podčinjeni V ojn i komandant Srbije i ko­
mandant 65. Više lcomande za naročitu upotrebu.
V ojn i komandant Srbije bio je vrhovni nosilac vlasti njemačkog Rajha
u Srbiji. Im ao je Komandni i Upravni štab. Komandni štab je organiziran
po ratnoj form aeiji Arm ijskog korpusa. Starao se i bio odgovoran za bez-
bjednost u Srbiji. Ovom štabu su bila podčinjena četiri bataljona zemaljskih
strelaca (Landenšicen bataljoni), jačine 4— 6 četa za obezbjeđenje saobraća-
ja, industrijskih objekata, za stražarslcu službu itd, i 64. polieijski bataljon,
sa sjedištem u Beogradu. Ovaj bataljon je vršio masovne egzekueije gra-
đana Beograda, pod upravom Gestapoa. Učestvovao je pri blokadama kuća,
kvartova grada, hapšenju i sl.
Upravni štab bio je najviši organ Uprave u Srbiji, u funkeiji vlade, osim
privrednih pitanja. Upravljao je preko kvislinšlce vlade, područnih i okruž-

10 П. В и ш њ и ћ , Немачки окупагиони систем у Србији 1941. године, Исто-

ријски гласник, бр. 3—4/1956, 84/85.
20 Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, fond njemačke vojske, k. 74/A reg.
br. 29/4. (Dalje: A-VII).

260
nih vojno-upravnih komandi i njemačkih policijskih jedinica i vlasti, koje
nisu bile uključene ni u kvislinški ni njemački centralni sistem. Upravni štab
je bio savjetodavni organ Komandanta Srbije, izradivao je zakonslce Projek­
te koje je komandant Srbije publikovao, a suština im je bila opravdavanje
zločina i pljačlce, koja se vršila širom zemlje. Upravni štab je odobravao i
zakonske propise kvislinške vlade. Vršio je i policijsku službu, organizirao
policijske grupe od folksdojčera u Banatu itd.si
Okupirana Srbija je bila podjeljena na 4 oblasne Vojno-upravne komande
(Feldkomandanture), koje su preko Upravnog štaba bile pođčinjene Vojnom ko-
mandantu Srbije. Feldkomandantura Beograda je nosila broj 599. Po jedna
se još nalazila u Pančevu, Nišu i Užicu. Svaka je imala svoj landenšicen ba-
taljon u sjedištu Feldkomandanture, kao i dijelove policijskog i žandarme-
rijskog bataljona. Feldkomandantura je dijeljena na Okružne vojne uprave
(Krajskomandanture). I jedne i druge je postavljala Komanda suhozemne
vojske. V ojni komandant Srbije na njih nije imao uticaja, a Upravni i Ko-
mandni štabovi samo u davanju uputstava u stručnom pogledu. One su Vr-
hovnom komandantu Srbije davale obrazložene predloge za streljanje gra-
dana, raseljavanje, uništavanje naselja i si.
Postojale su i Vojno-upravne (Ortskomandanture) i Komande mjesta
(Plackomandanture), u vojnim jedinicama.22
Već 14. aprila 1941, u Beogradu je osnovana Kontraobaveštajna koman­
da AST, direktno podčinjena Vrhovnoj komandi oružanih snaga, odeljenju
Abvera, a disciplinski Vojnom komandantu Srbije. Njena mreža se širi po
čitavoj Srbiji. Brutalno nastupa kao i njemačka policija. Zadire i u privatni
život gradana. Im ala je tri samostalne grupe, a ove odjeljenja, koja su ima­
la odsjeke ili referate. Jedno takvo od jeljen je bilo je u ulici Kneginje Persi-
de. Ono uhodi sumnjiva lica preko mreže svojih agenata i prikuplja podat-
ke о raspoloženju stanovništva prema njemačkim oružanim snagama. U ovoj
Komandi je postojao i Ured za sredivanje i pregled arhive bivše Jugosloven­
ske vojske do 31. V I I 1941, kad je rasformiran.
U većim m jestim a Srbije ova Komanda je imala obavještenje stanice
Meldekämpfe u kojim a su radili povjerenici, oficiri A ST-а, sa svojim agenti-
ma. Za vezu s njima, na Dedinju je postojala specijalna radio-stanica.28
Okupacioni organi Trećeg Raj ha su u Beogradu regrutirani iz državnog
aparata, k oji je i u Njem ačkoj došao na vlast i održao se policijskim meto-
dama, obmanom i zastrašivanjem. Kičm a Trećeg Rajha bila je Tajna policija
(Gestapo), pa je tako bilo i u okupiranom Beogradu. U okupacionoj upravi,
nosioci svih komandnih i upravnih funlccija bili su oficiri i generali Ver-
mahta. Ovom vojnom aparatu pridat je i podčinjen aparat za privrednu
eksploataciju zem lje, kao i posebna operativna grupa odreda policije i služ-
be bezbjednosti Trećeg Rajha.
U Beogradu je okupaciju Treći Rajh vršio neposredno, pa je okupacioni
aparat bio brojan, bez obzira što se oslanjao i na domaće kvislinge.
N a teritoriji UGB, nakon izdvajanja Pančeva iz njegog sastava, življelo
je око 11.000 folksdojčera. Do kraja rata, odnosno olcupacije Beograda, taj
broj se popeo na 25.000. Okupaciona uprava ih je angažirala na mnogim
značajnim, ali uglavnom pomoćnim poslovima, naročito u policiji, zatvori-
ma i koncentracionim logorima, obavještajnim službama itd, naročito zbog
poznavanja oba jezika. Već u maju 1941, form iran je u Beogradu odred
D ojče manšafta Jug od 4 bataljona sa preko 1.800 osoba. Upotrebljavan je
za pomoćnu policijsku službu.

21 П. В и ш њ и ћ , n. п., 86/87.
22 П. В и ш њ и ћ , п. п., 88/89.
23 П. В и ш њ и ћ , п. п., 89.

261
 U civilnim i vojnim poduzećima Beograda bilo je zaposleno 2.500 rad­
nika i namještenika, a u ostalim službama oko 4.200 pripadnika njemačke
narodne grupe, ne računajući one preuzete u Vermaht, SS-jedinice, policiju,
carinu i dr.
Inače, jezgro okupacionog aparata u Beogradu činila su lica, koja su
predhodno godinama boravila u njemu, angažirana u njemačkim obavještaj-
nim službama, zakamuflirani drugim zvaničnim funkcijama.
Njem ačka okupaciona vojnoupravna lcomanda, Feldkomandantura 599,
trebala se poklapati s dotadašnjom jugoslavenskom administrativnom jedi-
nicom UGB. N jen zadatak je bio vršenje kontrole nad UGB i njenim opći-
liama, u smislu kako sprovode upravna akta kolaboracione vlade Srbije, uz
odobrenje okupatora. Ovo se nije poštivalo, je r je iz UGB izdvojeno Pančevo,
a potom i Zemun, a vlast protegnuta na novostvoreni beogradski i požare-
vački okrug.
Feldkomandantura 599 je predstavljala jedan vojni štab — ranga divizije,
na čijem čelu je pukovnilc ili general. Im ala je oko 100 oficira, podoficira,
vojnih službenika i vojnika. Sastojala se od:
— Komandnog štaba na čelu sa komandantom i osam raznih pomoćnih
odeljenja, među kojim a i komandanta V ojn e policije i referata potjernica.
— Upravne grupe sa 20-tak vojnih službenika.
— Ratnog suda, nadležnog za delikte protiv njemačkih oružanih snaga
bez obzira na počinioce.
— V ojnog zatvora, k oji je imao svoju stražu.
— Vođa V ojne policije, egzekutivnog organa. Isti nije bio dovoljan za
izvršenje svih naredenja pa je uz njega angažirana kolaboracionistička po­
licija u j acini od 1.000 do preko 2.000 osoba, zatim polubataljon feldžandar-
merije, jedan rezervni policijski bataljon, dijelovi vojnog obezbeđenja i folks-
dojčerski bataljoni D o jče manšafta tj. preko tri bataljona naoružanih osoba
sve skupa, odnosno, zajedno sa policijom kvislinga svega oko 3000— 4000
vojnika.
Godine 1941, na području UGB, kao prvostepeni organi dejstvovali su
834. Krajskomandantura u Beogradu i 838. Krajskomandantura u Zemunu.
Im ale su ulogu Komandi garnizona, pored ostalih svojih zadataka.
N ajodgovornija okupaciona Komanda u Beogradu, ovalcvog sastava ni­
je mogla obezbjedivati ni punu nadzornu, ni punu neposrednu okupacionu
vlast. T o jo j i nije bio zadatak, je r je uglavnom služila kao fasada i oslonac
za druge okupacione organe, k oji su svoje zadatke izvršavali nezavisno od
vojne uprave, a nekad i uz njeno puno angažiranje. Tako je npr. Feldkoman-
danturi 599 bio pridat, ali jo j nije bio podčinjen, opunomoćenik ureda za ci-
jene, s odredom privredne policije, referat za štampu i propagandu, opera-
tivni odred policije i Službe bezbjednosti s nekoliko stotina pripadnika. Za­
tim Ispostava Operativnog štaba Rajhslatera Rozenberga sa specijalnim odre-
dima za prikupljanje opljačkanog bogatstva i odjeljenjim a za istraživanje i
iskorišćavanje, k oji su radili nezavisno od Feldkomandanture i od V ojne
uprave.
Tokom 1941, policijski poslovi su u djelokrugu V ojne uprave, ali je sve-
jedno Operativni odred policije i Službe bezbjednosti ( u čijem sastavu je
njegov IV odsjek, tj. Gestapo) bio praktično nezavisan od nje. Nadležnost
Vojne uprave se ograničavala na javnu bezbjednost, ali početkom 1942, sa
vojnim upravnim i egzelcutivnim okupacionim aparatom postoji i policijski
upravni i egzekutivni okupacioni aparat.
Januara 1942, uvedena je u Srbiji funkcija komandanta SS-a i policije,
na koju je postavljen srbofob Majsner, a u čiju su nadležnost spadali svi pos­
lovi iz domena Rajshsfirera SS-a i šefa njemačke policije. U rukama Majsnera
koncentrisale su se 4 najvažnije poluge okupacionog sistema u S rbiji i to:

262
 1. Policija,
2. Služba bezbjeđnosti,
3. SS (skraćenica od Schutzstaffel — Zaštitni odred), i
4. moćna organizacija Njem ačka narođna grupa.
Za Beograd je osnovana, u maju 1942, Oblasna policijska komanda, koja
je u okviru Srbije nosila redni broj 2. Im ala je 4 Okružne policijske koman­
de. Početna snaga je iznosila svega 20-tak starješina, jednu četu i tri samos-
talna voda policije. Naknadno je narasla na kompletan Drugi dobrovoljački
policijski puk — Srbija.
U Beogradu je stacionirala glavnina 5. SS policijskog pulca, pokretna re-
zerva Komande poretka Srbije, kao i 173. policijska četa za vezu, policijski
konjički divizion, dopunski bataljon i druge prištapske jedinice Komande po­
licije poretka za Srbiju.
Reorganizacija njemačke okupacione uprave na Baikanu, ljeti 1943, (u
vezi sa kapitulacijom Ita lije) nije u Beogradu dovela do znčajnijih izm jena
u strukturi okupacionih organa, ali je vojno i policijsko obezbjeđenje, u ve­
zi sa grupisanjem u gradu najviših okupacionih organa i štabova — čija se
nadležnost odnosila na čitavu jugoistočnu Evropu — znatno povećano. Ovo
obezbeđenje je osiguravalo form iranje Grupe arm ija F, najviše komande nje-
mačkih (i savezničkih) trupa na Balkanu i jugoistoku Evrope — štab voj-
noupravnog komandanta Srbije, k oji je izdignut u rang vojnoupravnog ko­
mandanta Jugoistoka, kao i opunomoćenika ministarstva vanjskih poslova
Nojbahera, nosioca novih koncepcija о uređenju odnosa u okupiranim zem-
ljama, nastalim pod uticajem sve izrazitijeg slabljenja m oći Trećeg Rajha i
smanjenjem izgleda na njegovu pobjedu.
Nagom ilavanje raznih jedinica, koje obezbeđuju ovako visoke štabove,
pored svih snaga od ranije, znatno je otežavalo rad organizacija NOP-a u
Beogradu.24

b) Obavještajne službe:

Pored dosad navedenog dijela njemačkog okupacionog sistema, u Beog­

radu je, u njegovom sklopu, djelovala solidno organizirana obavještajna služ-
ba različitog žanra, ali jedinstveno usmjerena protiv NOP-a i njegovog ru­
kovodstva.
N a početku okupacije zadaci obavještanjo-bezbjednosnog aparata su se
svodili na obezbcđivanje vlasti i interesa okupatora, ali nalcon otpočinjanja
oružanog ustanka, zadaci su se izm jenili u borbu protiv NOP-a. Pored orga­
na lokalnog karaktera, u Beogradu su protiv NOP-a djelovali i rukovodeći
obavještajni centri za Srbiju i jugoistok tj. svih šest organizacija njemačke
vojne i političke obavještajne službe.
Vojno-obavještanja služba je bila zastupljena sa sve tri svoje posebne
organizacije, a to su:
1. Abver (odbrana), obavještajna organizacija Vrhovne komande njemač-
kih snaga. Im ala je tri sektora rada: špijunažu, sabotažno-diverzantsku dje-
latnost i kontrašpijunažu. Aprila 1941, form irao je brojno jaku centralu, ko­
ja je u gradu imala više lokalnih centara i punktova za održavanje veze sa
mrežom tajnih agenata. Ukupno je u gradu bilo 28 centara Abvera, a sarađi-
vao je i sa pet vojnih strogo tajnih organizacija.

24 M. К p e с о, Карактер и структура немачког окупационог апарата у

Београду од 1941. до 1944; Београд у рату и револуцији 1941— 1945, Београд, 1971,
91—98.; Ј. M a r j a n o v i ć , Ustanak. i narodnooslobodilački pokret и Srbiji 1941,
Beograd, 1963, 27—29.

263
 2. Služba I -с (Ajn-c) tj. trupna obavještajna i kontraobavještajna orga­
nizacija za borbu protiv vojnog neprijatelja. U teritorijalnim vojno-okupaci-
onim komandama i štabovima ova služba je djelovala u preko 14 centara.
3. Tajna vojna policija (GFP), za ratnu upotrebu u okupiranim zem lja­
ma i to: kao vojna kontraobavještajna i kao egzekutivna organizacija u
službi Abvera i I -с. Po nalogu Abvera i I -с, vršila je potrage, hapšenja, istra-
ge i sl. U Beogradu je imala 6, a u Zemunu dva svoja centra.
Ukupno je, u okupiranom Beogradu, djelovalo 55 centara i punktova
njemačke obavještajne službe.25
Politička obavještajno-bezbjednosna služba, u Beoradu je imala, tako-
đer, tri organizacije objedinjene u jednoj centrali i to:
1. Služba bezbjednosti (SD), obavještajna organizacija nacional-socijali-
stičke partije. Vršila je obavještajnu kontrolu i obradu područja lculture,
privrede, nauke itd. Pomagala je u naciziranju svih oblasti života i rada u
gradu.
2. Tajna državna policija (Gestapo), predstavljala je državnu bezbjed-
nost, političku policiju. Zadatak jo j je, zvanično, bio suzbijanje protivnika
Trećeg Rajha. Nastojao je da onemogući svaki otpor okupatoru najsurovi-
jim mjerama svuda, a posebno u Beogradu, gdje je takav otpor bio najžešći.
3. Ured za inostranstvo (Amt V I Glavnog ureda bezbjednosti Rajha). Ba-
vio se obavještajnom službom u inostranstvu. U Beogradu je imao svoju
isturenu grupu, koja je organizirala špijunažu u susjednim zem ljam a i oku­
piranim oblastima.
U periodu okupacije, u Beogradu, je djelovalo 20 centara njemačke po-
litičke obavještajno-bezbjednosne službe tj. njenih organizacija SD, Gestapoa
i V I ureda.28
Okupator je prekrio Beograd gustom m režom obavještajnih oragnizaci-
ja. Djelovalo je ukupno 75 zvaničnih obavj es tajnih centara. U nju nije ula-
zila obavještajna djelatnost privredne špijunaže, a nisu uzete u obzir ni usta­
nove i jedinice zaštitne policije, Carinske pogranične straže, Industrijske zaš-
tite i druge, koje su se takoder bavile i obavještajnom djelatnošću. Služba
bezbjednosti, Gestapo i druge obavještajne institucije, oslanjale su se na
široku mrežu svojih agenata na terenu. Svaka služba za sebe organizirala je
tajne škole i kurseve za naobrazbu svojih kadrova, naročito agenata.
Agenti mnogih obavj eštajnih službi njemačkog okupatora, zavrbovali su
za sebe i neke svećenike pravoslavne crkve. Ova služba je imala dragocjenog
pomagača i u specijalnim vojnim odjeljen jim a za prisluškivanje protivnič-
kih radio-veza, dešifriranje njihovih radiograma i otkrivanje tajnih radio-
-stanica. Mrežom tajnih agenata bila je prekrivena i sama kvislinška uprava.27
Gestapo je, kao i SD i Abver, posebnu pažnju poklanjao izgradnji mreže
tajnih agenata i njihovom ubacivanju u redove NOP-a, p ri čemu se orijenti-
rao na vrbovanje kolebljivih i demoraliziranih simpatizera i pripadnika NOP-a
i Partije. Zavrbovana lica je koristio kao agente provolcatore. Gestapo je
1942, stvorio i posebnu agentsku organizaciju tzv. Srpski Gestapo, od domo-
rodaca predhodno školovanih za agentslci rad. Organizacija se brzo kompro-
mitirala, pa je Gestapo raspustio.28
Razvoj NOP-a Beograda 1941/42. godine, porem etio je planove njemač-
kog okupatora da zavede totalnu špijunažu i kontrolu u Beogradu. N O P ga
je prisilio da zapostavi mnoge poslove iz svoje djelatnosti, a da najveći dio
aktivnosti usm jeri na borbu protiv komunista i pristalica NOP-a.

25 Б. Б о ж о в и ћ , Обавештајна служба немачког окупатора у Београду,

Београд у рагу и револуцији 1941—1945, 103/104.
26 Б. Б о ж о в и ћ , п. п., 104.
27 Б. Б о ж о в и й , п. п., 109 i 110—113.
28 Isto.

264
 Poseban način i sredstvo za obračun Gestapoa sa NOP-om Beograda,
bili su koncentracioni logori na Banjici i Sajmištu sa najbrutalnijim reži-
m om za hapšenike, kao što je bilo izgladnjivanje, mučenje, likvidacija i to­
me slično.

1
с) Organizacija kvislinga

Kada se radu njemačkih obavještajnih organizacija i centara, dodaju i

kvislinške policijske ustanove i jedinice, onda se dobija prava predstava о
m nogobrojnosti i raznovrsnosti organizacija, ustanova i centara, k o ji su se
bavili obavještajno-bezbjednosnom aktivnošću u Beogradu. Aparat kvislin­
ga, organiziran od ranije i uhodavan mesecima i godinama, kompletno se
stavio u službu okupatora i u mnogo čemu prevazišao svojim metodima ra­
da i samog okupatora. Nalazio se sasvim pod njegovom kontrolom i po nje-
govim nalozima je djelovao, striktno izvršavajući iste. U njegovom okviru
djelovalo je u UGB i njeno odjeljen je Specijalne policije, nastalo od ranijeg
O djeljenja opće policije UGB. Ümjesto puka žandarmerije za UGB, izvan-
redni komesar za Beograd — ranije policijski funlccioner, Dragi Jovanović,
uveo je Srpslcu državnu stražu UGB.
Za borbu protiv NOP-a je stvorena jaka policija. UGB je raspolagala u
početku okupacije sa: 150 činovnika, 300 policijskih agenata, i uniformira-
nom stražom od 52 oficira i 1.530 stražara — naoružanih puškama i sa 52
puškomitraljeza. Ljudstvo je bilo raspoređeno u od jeljen ja i komande, ko­
je su sačinjavale UGB i to: odjeljen je specijalne policije, zatim odjeljenje
tehničke policije, krivične policije, policijskih agenata, centralnu prijavnicu,
administrativno od jeljen je i komandu Srpske državne straže. Svaki kvart
Beograda imao je svoje nadleštvo, a sva su bila podredena UGB.29
Za naše potrebe, šire ćemo razm otriti odjeljen je Specijalne policije. Sa-
činjavalo ga je oko 30 činovnika i 150 policijskih agenata. Sačinjavalo ga je
i pet otsjeka: administrativni, političlci, za defenzivnu obavještajnu službu,
antikomunistički (IV odsjek) i odsjek za kontrolu štampe. Postojala je i
Centralna prijavnica s kartotekom.
O soblje ove policije je bilo kompletno angažirano za borbu protiv NOP-a.
Oko 80% čitavog rada ove policije, otpadalo je na IV Antikomunistički od­
sjek. Zato je u njemu vise od polovine ukupnog broja činovnika i 2/3 agena­
ta tj. 14 do 18 činovnika, a broj agenata postepeno je narastao na oko 900,
dok je npr. I I odsek imao svega tri do četiri agenta.
Specijalna policija je bila nadležna za teritoriju UGB, ali su njene elcipe
odlazile i u druge gradove Srbije, kad je trebalo izvršiti obim nija hapšenja
pripadnika NOP-a.
Nakon napada nacističke Njem ačke na SSSR, Specijalna policija se uklju-
čila u borbu protiv KPJ i NOP-a skupa sa njemačkim okupatorom. Tim e je
stekla njegovo puno povjerenje i podršku. Bila je to najbolja kvislinška
policija Evrope, kako su to isticali i okupatori i kvislinzi. Im ala je potpuno
samostalnost u pokretanju i vođenju postupka, odlučivanju о sudbini pri­
padnika Partije i NOP-a, koje je sama uhapsila. Gestapo je tražio jedino
uredno izvještavanje о slučajevima u kojim a je inicijativa potekla od njega.
Stalna saradnja Specijalne policije i Gestapoa ostvarivana je preko Ge-
stapovskog oficira za vezu sa Specijalnom policijom i putem zajedničkih
sastanaka starješina i antikomunističldh stručnjaka i Gestapoa. Naroeito se
organizirano nastupalo protiv NOP-a, gdje je inicijativa najčešće dolazila
od Specijalne policije.

29 Б. Б о ж о в и ђ , Специјална полиција у окупираном Београду, Београд

у рагу и револуцщи 1941—1945, 129—130.

265
 Specijalna policija je sarađivala i sa Nedićevim Ministarstvom unutraš-
njih poslova, odnosno Službom državne bezbjednosti. Međusobno su se oba-
vještavali i ispomagali. Specijalna policija je, po zahtjevu Službe državne
bezbjednosti, učestvovala u hapšenju pripadnika NOP-a i u drugim grado­
vima Srbije, ma da je njena nadležnost formalno bila jedino na UGB. Tako-
đer je sarađivala i sa Ljotiđevom Srpskom dobrovoljačkom komandom, od­
nosno Korpusom.
Po naređenju njemačke komande, pojačana je organizacija Nedićevih
odreda. Tako su, od bivših izbjeglica iz SSSR-a (bijelih emigranata), osnova-
ni posebni odredi za zaštitu privrednih objekata u jačini oko 5.000 naoruža-
nih osoba.
Sabirajuci sve brojčane podatke, koje smo u saopdenju iznijeli, izlazi
da je protiv NOP-a Beograda bilo orijentirano, skupa sa folksdojčerim a (njih
oko 25.000 osoba), ukupno preko 40.000 naoružanih osoba, od kojih je svaka
imala mandat da bez ikakve odgovornosti likvidira pripadnike NOP-a ili i
obične građane Beograda, a da za to nikome ne odgovara. U pomenutom bro­
ju nalaze se pripadnici njemačke oružane sile, koja je uspostavila svoj oku-
pacioni sistem, pripadnici raznih njemačkih obavještajnih službi i organi
UGB. Nisu uračunati pripadnici Srpske državne straže i Službe državne bez-
ujednosti kvislinga Nedica, Ljotidevog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, ni
četnici Draže M ihajlovica u Beogradu, za koje nemamo podatke о njihovom
broju. No, ako je i njih svih skupa bilo oko 20.000 — a što je vrlo vjerovatno
— onda se broj naoružanih antikomunista otprilike izjednačava sa brojem
organiziranih pripadnika NOP-a.
N aprijed smo dali podatke о brojnom stanju rukovodstva NOP-a, čla-
novima Partije i SKOJ-a, i približnom broju organiziranih u N O P građana
Beograda. V id jeli smo da bi taj broj iznosio oko 56.000 gradana, pa tako
izlazi da bi na jednog, uglavnom nenaoružanog pripadnika NOP-a, došao po
jedan naoružani pripadnik okupacionog ili kvislinškog režima. Potrebno je
još ukazati i na momenat da je naoružana kontrarevolucija djelovala sasvim
legalno i otvoreno, je r je imala politicku i vojnu vlast, političku i vojnu silu
u svojim rukama, a da je NOP, goloruk i skoro sasvim nenaoružan, morao
— baš iz tog razloga — djelovati potajno u ilegalnosti; onda se najbolje
m ože sagledati, ovako u grubim crtama, ne samo odnos snaga, nego i objek-
tivne uslove u kojim a je živio i borio se NO P Beograda 1941— 1944. godine,
kada se pomenuti odnos snaga, naročito tokom 1943/1944. godine još vise
narušavao na štetu organiziranosti i brojnosti NOP-a.
Ako bi uzeli u obzir samo odnos naoružanog neprijatelja i organizirane
vodece snage NOP-a, Partije i SKOJ-a, isti bi još drastičnije bio na štetu
ovih potonjih. Tako, ako u obzir uzmemo samo pomenuti, približno tačan
broj registriranih neprijatelja tj. 40.000 naoružanih osoba (bez vojske i služ-
be bezbjednosti Nedica, Ljoticevog SD korpusa i četnika Draže Mihajlovida),
prema oko 1.000 komunista (po 500 dlanova Partije i 500 dlanova SKOJ-a),
k oji je tokom 1942/43. bio još i manji, onda ispada da je odnos snaga vod-
stva revolucije i snaga naoružane kontrarevolucije bio 1 : 40; N a jednog
komunistu, člana vojnog štaba proleterske revolucije, dolazilo je 40 naoru-
žanih kontrarevolucionera. Ovaj odnos snaga m ora se imati stalno na umu,
je r je strategija kontrarevolucije od prvog momenta bila vrlo smišljeno us-
m jerena u glavu i srce borbenog Beograda — komuniste. Kontrarevolucija
ce, na tako odredenom strategijskom cilju i zadatku striktno insistirati i u
tom e ce im ati relativnog uspjeha. Uspjelo jo j je naime, tokom 1943. godine
razbiti partijsku organizaciju i organizaciju SKOJ-a, obezglaviti NO P i dove-
sti ga u vrlo tešku situaciju.

266
 BO RBA NARODNO-OSLOBODILAČKOG PO K R E TA BEOGRADA

U nepovoljnim objektivnim uslovima otpočela je borba pripadnika NOP-a

grada sa snagama okupatora i kvislinga 1941. godine Mada brojno slabiji
od snaga kontrarevolucije, dobro organiziran i dobro vođen, u prvim suko-
bima N O P Beograda, bilježio je uspjeh za uspjehom. Njem ački okupator
je smatrao da će sa relativno slabim posadnim divizijam a i policijskim sna­
gama m oći držati u podčinjenosti i Srbiju i posebno Beograd. T o se, tokom
ljeta 1941, pokazalo nemogućim. Razvoj ustanka je, širom Srbije i posebno
u Beogradu, prim orao njemačkog okupatora na mnoge m jere, na k oje nije
računao nakon što je zaveo svoj okupacioni sistem. Vrhovni zapovjednik
oružanih snaga je uputio niz naredbi za ugušenje ustaničkog pokreta u Srbi-
ji.30 Naročito je drastična Naredba načelnika Štaba N jem ačke vrhovne ko­
mande od 16. septembra 1941, izdana u Glavnom stanu vođe njemačkog
Rajha u kome, izmedu ostalog piše: „Da b i se nemiri ugušili u začetku,
m oraju se pri prvoj pojavi bez odlaganja prim eniti najoštrije mere, da se
na taj način silom sprovede autoritet okupacione sile i spreči dalje širenje.
Pri tom e im ati u vidu da jedan čovečji život u dotičnim zemljama često ne
vredi ništa i da se zastrašujuće dejstvo može postići samo neobičnom svire-
pošću. Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika mora se u tim sluča-
jevim a uzeti kao uopšte pravilo, da odgovara smrtna kazna 50— 100 komu­
nista. Način izvršenja smrtne kazne m ora još pojačati zastrašujući efekat.”31
A u naređenju generala Boehme-a, od 10. oktobra 1941, piše: ,,Za svakog
ubijenog nemačkog vojnika ili ,folksdojčera” (muškarca, ženu ili dete), 100
zarobljenika ili ta la ca . . . Za svakog ranjenog nemačkog vojnika ili ,folksdoj-
čera’ 50 zarobljenika ili talaca.
Streljanje će izvršiti trupe.31a
Prednje naredbe, i niz drugih, odmah su se striktno sprovodile u život.
Otpočelo se masovnim streljanjim a rodoljuba, pa je samo do 30. oktobra
1941, streljano 4.750 osoba. Iste m jere terora prim jenjene su i u Beogradu
p rotiv pripadnika NOP-a, i rodoljubivih građana s ciljem uništavanja kako
NOP-a, tako i svakog drugog oblika borbe i otpora.32
Pod rukovodstvom M jesnog komiteta KPJ za Beograd, u gradu su izve-
dene mnoge sabotaže i diverzije. Udarne grupe i desetine, sastavljene od
radnka, studenata i omladine, izvele su u julu i avgustu 1941, preko 50 akci­
ja protiv okupatora i kvislinga.33 Izvršile su više napada na pojedince i gru­
pe njemačkih vojnika i oficira, pokidale vise linija veza, zapalile zgrade u
kojim a su stanovali njemački vojnici i oficiri u ulicama Zvečanskoj i Bule-
varu revolucije, te njihove radionice u drugim dijelovim a grada, spalile žito
u Rakovici, na Banjici itd.34 U Beogradu su djelovali C K KPJ i P K KPJ za
Srbiju, rukovodstva SKOJ-a, V ojn i kom itet za Srbiju i druge institucije us­
tanka. Politbiro C K KPJ i Glavni štab Narodno-oslobodilačkih partizanskih

30 Zb. NOR, tom I,knj. 1, 427 — Hitlerovu naredbu feldmaršalu Listu od 16.
IX 1941; I s t o , 439 — Naređenje komande njemačkih trupa LXV, od 18. IX 1941;
I s t o , 450 — Zapovjest generala Boehme-a od 21. IX 1941; I s t o , 453 — Nare-
đenje njemačkog vojnog zapovednika u Srbiji od 23. IX 1941.
31 Zb. NOR, tom I, knj. 1, 432.
31a Isto, 503.
82 Planirano je i uništenje Beograda. — A-VII, k. 180a-4-20.
33 J. M a r j a n o v i ć , n. d, 103/104.
34 M. Р а ј ч е в и ћ , Акције београдских илегалаца у периоду 1941— 1942.
године, Гласник Историјског архива Београда, бр. 3, 1963, 8—17.
36 Ч. Б у р ђ е в и ћ , Комунистичка партија Југославије — организатор и
носилац НОП-а у Београду од 1941—1944. (Са освртом на период од 1929— 1941J,
Београд у рату и револуцији 1941—1945, 9.

267
odreda Jugoslavije (NOPOJ), napustili su Beograd i otišli na oslobođenu te-
ritoriju 16. septembra 1941. godine.35
Tokom NOR-a, u Beogradu je izvršeno vrlo mnogo različitih akcija, na-
ročito tokom 1941/42. godine. Sve nisu registrirane, niti je moguće dati nji-
hov broj. Moguće je razvrstati ih u blizu dvadesetak grupa. Većina ih je iz-
vođena tokom čitavog okupacionog perioda. Bile su intenzivnije i masovnije
tokom ljeta 1941, pa sve do prve provale u organizaciji Partije i SKOJ-a, u
proljeće i ljeto 1942. godine.
U pripremama za ustanak već smo naveli prim jere skupljanja oružja —
bilo od pojedinaca, k oji su ga donijeli sa sobom iz Jugoslavenslce vojske, ili
su ga organizirano prikupljali posebni punktovi Partije i SKOJ-a. Ova vrsta
akcije bila je zadatak svakog pojedinog komuniste.
Po masovnosti su značajne akcije uništavanja okupatorskih i kvislinških
oglasa, plakata, proglasa i sl. Im ale su značajan psihološki učinak na mase
u smislu njihovog idejnog opredjeljenja za NO P i podizanje duha otpora.
Sličan efekat je imalo i paljenje okupatorske štampe. Akcije ove vrste
su bile organizirane tako da su se izvodile istovremeno po svim dijelovim a
grada. Priprem e i izvođenje su bile u nadležnosti SKOJ-a, pa su se mladi
komunisti kroz njihovo izvođenje priprem ali za izvršavanje kom pliciranijih
i odgovornijih borbenih zadataka, k oji su ih očekivali.
Sabotaže su najprije izvođene u industrijslcim poduzećima smanjivanjem
obima proizvodnje, proizvođenjem škarta, sipanjein pijeska u važne dijelove
aparata, motora, postrojenja i sl. Sjekli su se telefonski lcablovi njemačke
vojske, obarali telefonski stubovi, bacali na puteve višekraki zupci, tzv. „je-
ževi” radi bušenja automobilskih guma na njemačkim vojnim vozilima, itd.
Od značaja su bile i akcije onesposobljavanja i paljenja njemačkih voj-
nih i drugih vozila. N a ove akcije nadovezivale su se akcije paljenja garaža,
skiadišta benzina i nafte.
Za okupatora su naročito bile osjetljive sabotaže na željeznicama, obzi-
rom na važnost beogradskog željezničkog čvora za transport trupa i ratnog
m aterijala na razne strane svijeta. Sabotaža se na ovom mjestu svodila na
upućivanje vozova na pogrešne pravce, m jenjanju voznog reda, podešavanje
kretanja vozova da se sudare na otvorenoj pruzi itd. U Ložionici Beograd
onesposobljavala se okretnica, a vršene su i druge vrste sabotaže. Slične
akcije izvođene su i na plovnim objektim a, na Savi i Dunavu.
Kada su okupator i kvislinzi otpočeli sa m jerama represalija i odmazde
nad aktivistima NOP-a, ovaj je prim jenio oružane napade i na pripadnike
njemačke vojne sile i kvislinge. Da bi se iste m ogle izvoditi neophodno je
bilo predhodno prikupiti podatke о funkcionerima njemačke olcupacione up­
rave, saradnika okupatora i svih lcvislinga k oji su neposredno ugrožavali
NO P ili njegove pojedine pripadnike. Potom se odmah prelazilo u akcije.
Atentati su obično vršeni iz neposredne blizine, je r je osnovno oružje bilo
— pištolj. Na p eriferiji grada su postavljane i zasjede m otoriziranim vojnim
licima, kuririma i sl. Na njih se pored pištolja vršio atentat i ručnim bom-
bama. Dok je, u periodu snažnog porasta NOP-a, bilo atentata na pripadnike
njemačke vojne sile, porastom represalija nad pripadnicima NOP-a s tim
se docnije prestalo, ali su atentati na policijske agente, folksdojčere i razne
potkazivače nastavljeni sve do oslobodenja grada 1944. godine.
Najsloženije akcije pripadnika NOP-a su bile one kad je iz bolnice ili
koje druge institucije okupatora trebalo spasiti kog rukovodioca NOP-a. Po-

86 M. P a j ч e в и ћ, n. n, 6—28; Isti, Облици акција и методе отпора против

окупатора и Квислинга у Београду 1941—1944, Београд у рату и револуцији
1941— 1945, 67—76; Ј. M a r j a n o v i ć , n. d, 103—216; i dr.

268
red velike hrabrosti, za ove akcije su bile neophodne i mnoge druge — mo­
raine, političke i psihološke komponente, svojstvene revolucionarnim kad-
rovim a NOP-a Jugoslavije.36
Kako su uslovi za razvoj NOP-a, sredinom 1942. pa nadalje, bili sve te-
ži, te akcije na okupatora i kvislinge dobijaju nove forme. Stvaraju se mno-
gobrojne agitgrupe, grupisanje simpatizera NOP-a kroz različite forme, odr-
žavaju se teoretski i političko-propagandni sastanci, proučavaju partijski, a
i m aterijali iz NOB-e naroda Jugoslavije, oživljava se akcija skupljanja pri­
loga za NOF, a i dalje se pišu parole, lijepe plakati, vrše se sabotaže po
poduzećima; ima i pojedinačnih likvidacija agenata i kvislinških funkcione-
ra, naročito tokom 1944. Početkom 1944. godine, jača akcija slanja Beogra-
dana u jedinice N O V i POJ, na razne načine skuplja se oružje za novoformi-
rane borbene grupe, koje će otpočeti borbe u gradu sinhronizirano sa napa-
dom jedinica N O V Jugoslavije izvan grada i sl. Form iraju se grupe rodolju-
ba i aktivista NOP-a za spriječavanje m iniranja značajnih objekata pri pov-
lačenju okupatora. Stupalo se i u dodir sa demoraliziranim oficirim a i voj-
nicima Srpske državne straže i drugima, radi utvrdivanja borbene gotovosti
jedinica i spremnosti komandnog kadra istih da učine odredne usluge NOP-u,
da mu se priključe i tome slično. Pred samo oslobođenje grada, opet su oživ-
jele akcije sječenja kablova okupatora i kvislinga, naroeito onih linija koje
je njemački okupator postavio radi miniranja određenih vitalnih objekata
grada.37
Sve ove akcije, tokom okupacije Beograda, imale su m nogobrojne efekte,
kako na stanovništvo grada, tako i na pripadnilce njemačke vojne sile38 i sna­
ge kvislinga. Akcije su imale veliki moralno-politički efekat na omladinu i ma­
se naroda širom Jugoslavije, je r n ije m oglo ostati bez efelcta i odjelca sve ono
što se dešavalo u glavnom gradu Jugoslavije. Zato su one bile i jedan od pod-
streka svim rodoljubivim snagama širom Jugoslavije za borbu protiv okupa­
tora i domaćih izdajnika. U m aterijalnom pogledu, akcije rodoljuba i organi-
ziranih snaga NOP-a Beograda, takoder su imale svoju specifičnu težinu, jer
isto onako kako je NOP Beograda bio sastavni dio jedinstvenog NOP-a Jugos­
lavije, tako su i borbe Beogradana protiv neprijatelja tokom 1941— 1944. go­
dine, bile isto tako sastavni dio borbi svih naših naroda i narodnosti. Borbeni
napor Beograda slio se u jedinstveni napor čitave zem lje. Takozvane „m ale",
„sitne” akcije u Beogradu i širom Jugoslavije, koje su izvođene svakog dana
i svakog sata, na kraju su — skupa sa udarima glavne oružane snage NOP-a,
i Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije — dovele do jedne velike, jedin-
stvene pobjede, pobjede NOP-a Jugoslavije tj. pobjede naroda, pobjede rad­
nicke klase, pobjede socijalističke revolucije izborene u specifičnoj form i, ob­
liku i uslovima narodno-oslobodilačkog rata protiv stranih agresora, okupa­
tora i domaćih izdajnika.

87 4. Б у р ђ е в и ћ , n. n, 28, 34 i 35.
38 M. P a j ч e в и ћ, Облици акција и методе отпора против окупатора и
Квислинга у Београду 1941— 1944, Београд у рату и револуцији 1941— 1945, 75;
Ј. M a r j a n o v i ć , Ustanak i narodnooslobođilački pokret и Srbiji 1941, 147— 148.
Poznato je pismo majora avijacije Helmuta rođaku u Hamburgu: „Osecam se kao
da sam pao padobranom u vraško neprijateljsko gnezdo... Ovaj grad je zaista
poludeo. Pogledi mrki i izazivački... već dva meseca ovde prašte revolveri i gore
naši kamioni... Sinoć sam imao večeru i svi se žale da se neprijatno osećaju u
ovome gradu... Nespokojstvo kida polako živce. Postaje suviše vrelo leto u ovome
gradu na jugu Evrope.” J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, Београд, 1964, 147—148.

269
 R E PR E SA LIJE N E PRIJATELJA

Na borbene i druge akcije NOP-a Beograda njemački okupator i kvislin-

zi su reagirali vrlo žustro, ogorčeno, nemilosrdno i zastrašujuće. Odmah po
dolasku u Beograd, okupator je naredio predaju oružja, radio-aparata i uveo
ograničeno kretanje.39 Dana 5. m aja 1941, u zatvoru se već nalazilo 77 hap-
šenika, pod sumnjom da su učestvovali u demonstracijama protiv Trećeg
Rajha i Trojn og pakta 27. marta te godine.40 Okupator je m obilizirao građa-
ne na raščišćavanju ruševina, nametnuo razne vrste rekvizicija, plaćanje rat-
ne štete, visoke poreze i dr.
Po direktivi iz Berlina, noću 22/23. juna 1941, izvršeno je prvo masovno
hapšenje. Cilj je bio pohapsiti komuniste i na početku obezglaviti NO P
Beograda. Uhapšeno je око 150 ljudi, ali svega desetak komunista, je r su
oni bili о hapšenju izvješteni, pa su se na vrijem e sklonili iz grada.41
Prvih 13 lica je streljano 5. jula 1941, tj. p rije nego je ispaljena prva
ustanička puška u Srbiji. Do kraja jula je streljano oko 200 lica. Početkom
avgusta, na Terazijam a je obješno pet zatvorenika,42 predhodno ubijenih u
zatvoru Gestapoa. Streljanje je potom postalo uobičajeno „zanim anje" nje-
mačkog okupatora i njegovih pomagača, domaćih izdajnika.
K rajem septembra i početkom oktobra 1941, došlo je do prve velike
provale Specijalne policije u beogradsku partijsku organizaciju. Likvidiran
je čitav M K KPJ i gotovo sav Mjesni komitet SKOJ-a.43
Tokom oktobra 1941, nacisti su izvršili dva masovna zločina. Početkom
m jeseca su streljali oko 2.000 zatvorenika, a krajem mjeseca još toliko. Noću
između 4 i 5. novembra 1941, zatvoreno je 169 istaknutih beogradskih inte­
lektualaca. Najm asovnije streljanje logoraša Banjice izvršeno je 17. decem­
bra 1941, kada su streljani uhapseni članovi M jesnog komiteta KPJ Beograd.44
N i 1942. godine represalije nisu smanjene. Poöetkom godine je uhapšeno
766 osoba, a u logorim a Sajm ište i Banjica nalazilo se oko 6.000 osoba. Po-
četkom godine partijska organizacija Beograda se reorganizira, jača i opet
operativnije djeluje. N jen proces oporavljanja je zaustavljen novom martov-
skom provalom, najvećom i najtežom, koja je dovela do likvidacije čitavog
novog M K KPJ i M K SKOJ-a, kao i najvećeg b roja organizacija, dijela par­
tijske tehnike i kompletne organizacije NOF-a. U zatvoru se našlo oko 136
članova Partije.
Tokom trajanja ove hajke na komuniste, nacisti su odlučili da interni-
raju u Norvešku oko 4.000 zatvorenika, a u logoru na Sajmištu likvidiraju i
poslednjeg Jevrejina. Potom se mjesečno hapsi oko 500 — 1.000 ljudi, je r je
trebalo popuniti ispražnjene lo g o re .«
Novoosnovani M K KPJ djeluje od jula — avgusta 1942. do januara 1943.
godine. On uspostavlja dosta jaku partijsku organizaciju i obnavlja rad Mje-
sne i rejonskih partijskih tehnika i organizacija NOF-a. U NOPOJ je uputio
veći broj ljudi. N ovoform irani Rejonski kom iteti KPJ uspješno povezuju

30 A-VII, fond njem. vojske, 50/1-1.

4° A-VII, MF London, 300980.
41 M. P a j ч e в и ћ, Акције београдских илегалаца у периоду 1941— 1942.
године, Гласник историјског архива Београда, бр. 3, Београд, 1963, 7.
42 Zb. NOR, tom I, knj. 1, 370; В. Г л и ш и ћ , Злочини нациста у Бео-
граду 1941—1944, — Београд у рату и револуцији 176.
43 Ч. Б у р ђ е в и ћ , п. п, 24.
44 В. Г л и ш и ћ , Злочини нациста у Београду 1941— 1944, — Београд у рату
и револуцији 1941—1945, 177. — О Beogradanima, pripadnicima jevrejske nacio­
nalnosti žrtvama nacističkog terora, vidjeti: B. Г л и ш и ћ , Tepop и злочини на-
цистичке Немачке у Србији, 1941—1945, Београд, 1970.
45 В. Г л и ш и ћ , Злочини нациста у Београду 1941— 1944, Београд у рату
и револуцщи, 178.

270
članstvo, koje nije nastrađalo u m artovskoj provali i stvara veći b roj partij­
skih organizacija. P ri pojedinim ćelijam a opet se form iraju Udarne grupe
za likvidaciju neprijatelja. Jedna takva grupa (trojka Ilije Mrgića), izvršila
je 18. septembra 1942, atentat na saradnika okupatora — Jelenu Matić u nje-
nom stanu. Žandari su uhapsili M rgića i predali ga Specijalnoj policiji. Ta­
m o je mučen, provaljuje višu vezu i sve delije u svom rejonu. Tako je poče-
la nova provala septembra 1942, kada ie uhapšeno i odvedeno u logor Banii-
ca oko 50 lica.48
Okupator uvodi i obavezan rad za godišta od 1917. do 1921, godine, u
trajanju od 4 mjeseca u poduzećima od interesa za ratnu privredu. I u
1943. okupator i kvislinzi sve vise pribjegaju „obaveznom radu” za gradane.
Za neodazivanje su bile predviđene stroge m jere i kazne.47 Cilj ovog ,,oba-
veznog rada” je bio, pored korisnosti za ratnu privredu Rajha, još i zavođe-
nje i držanje pod kontrolom aktivne radne snage, kako bi onemogućilo ru-
kovodstvu NOP-a da na nju vrši svoj idejno-politički i organizacijski uticaj,
sa ciljem odvajanja te najvitalnije radne snage od fronta okupatora i kvis-
linga. Radilo se о m jeri neutralizacije NOP-a. stavlianjem pod svoju kontro-
lu same baze NOP-a.
Tako je u prvoj polovini 1943. iz Beograda bilo upućeno na prinudni rad
u B or 3.560 radnika, u Kostolac 238, u okolinu Beograda 1.560 — svega 5.358
radnika. Oko 11.000 Beograđana upućeno je na prinudni rad tokom 1943.
godine.48
Prodor policije u partijsku organizaciju Beograda, krajem 1942. i počet-
kom 1943. godine, spriječio je proces njene konsolidacije. Tada je ubijen i
sekretar M K KPJ Janko Lisjak, a provala se ponovo proširila. Tako je po-
četkom 1943. godine, nestao i treći M K KPJ. Policija je pobila ljude iz v ile g
rukovodstva te su u gradu ostale jedino razbijene grupe preostale od ranijih
provala, koje samoinicijativno okupljaju oko sebe simpatizere NOP-a, i s
njima, pod vrlo teškim uslovima, politički rade i upućuju ih u partizanske
odrede. U gradu je ostalo aktivno jedino sjedište P K KPJ za Srbiju, P K
SKOJ-a i Pokrajinske partijske tehnike.49
Dana 19. februara 1943, iz logora na Banjici, izvedeno je i streljano 225
zatvorenika.50
U septembru 1943, dolazi opet do pro vale, koja se nastavlja u oktobru
do velikih razmjera. Uništila je još jedan pokušaj partijskog rukovodstva
Srbije da se u Beogradu reorganizuje Partija. U oktobru okupator strelja naj-
p rije 323, a potom i grupu od 400 zatvorenika.si
Od organiziranog komunističkog pokreta, u Beogradu je ostala jedino
Pokrajinska tehnika, koja i dalje izdaje Glas, organ P K KPJ za Srbiju. Ona
postaje objekat glavnog interesiranja Gestapoa i Specijalne policije. Otkrili
su je tek 28. jula 1944, dva i po mjeseca p rije oslobodenja Beograda. Tada
je uhapšeno 21 lice, od kojih je većina streljana. Padom ove tehnike prestao
je svaki oblik organiziranog partijskog rada u Beogradu. Tim e borba Beogra-
dana ipak nije prestala. Idejn i i politički uticaj Partije živio je u masama
radnih ljudi grada. Oni stvaraju brojne borbene i druge grupe od neotkrive-
nih članova Partije, SKOJ-a i rodoljuba, k o ji svakako pripadaju idejno NOP-u.
Im a prim jera samoinicijativnog form iranja ovakvih grupa od komunista,

40 4. Б у р ђ е в и ћ , n. n, 28/29.
47 B. Г л и ш и ћ , n. n, 178/179.
48 B. Г л и ш и ћ , n. n, 179. J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, Београд, 1964, 273.
49 Ч. Б у р ђ е в и ћ , n. n, 31.
50 В. Г л и ш и ћ , n. n, 179.
51 Isto.

271
simpatizera, građana radi uključivanja u otvorenu oružanu borbu skupa sa
borcima jedinica N O V Jugoslavije, koje su se sve više približavale Beogradu.52
Prema sačuvanim knjigama evidencije zatvorenika, kroz logor Banjica
je prošlo 23.697 lica. Od njih je strijeljano 3.849 lica. U logoru Sajmištu,
od dana njegovog form iranja 28. oktobra 1941. pa do rasform iranja u julu
1944. godine, izgubilo je život око 40.000 ljudi, žena i djece.53 Svega bi u
Beogradu bilo likvidirano oko 50.000 ljudi.

ZAKLJUCAK

N ije poznato da bi ijedan drugi grad u Jugoslaviji bio tako nemilosrd-

no tretiran od okupatora i kvislinga, kao Beograd. U njemu su se, glomazni
vojn i okupacioni aparat njemačkog agresora i isto takav aparat domaćih
izdajnika — koji su se i prije dolaska njemačkih nacista u Beogradu i Ju-
goslaviju, punih 20 godina borili sa KPJ, njenim organizacijama i članstvom
— medusobno takmičili u bestijalnostima prema pripadnicima NOP-a. Sve
reakcionarno je bilo usmjereno na borbu za uništenje NOP-a i njegovog ru­
kovodstva — Partije. Svi k oji su do danas obrađivali problematiku borbe
Beograda protiv okupatora i kvislinga, sukobili su se sa pitanjem — kako
je bilo mogude da neprijatelj likvidira tako veliki broj vrhunskih komunis-
ta-revolucionera i da uništi motornu snagu NOP-a, organizacije i članstvo
KPJ. Sukobljavali su se i sa pitanjem da li je što i kako poduzimano da do
toga svega ne dođe. N a to se može odgovoriti snagom argumenata, a oni se
svode na to da je NOP Beograda, pod vodstvom brojnih i iskusnih kadrova
KPJ, tokom 1941. godine, a povremeno i docnijih godina (do proljeća 1943.
godine), imao vanrednih uspjeha u borbi sa njemačkim okupatorom i lcvis-
linzima. To je ujedno i period, kada njemački okupator, zanesen brzim i
lakim pobjedam a širom Evrope, pa i u SSSR-u, smatra da se eventualna
žarišta otpora bilo gdje u Evropi — pa prema tome i u Jugoslaviji i Beog­
radu, mogu likvidirati i policijskim snagama. Situacija ga je kod nas ubrzo
razuvjerila u to. T ri posadne divizije su bile nedovoljne za Srbiju da slcrše
ustanak, kao što je bio nedovoljan okupacioni i kvislinški aparat Beograda
da skrši otpor ovog grada. Tako se i dogodilo da na jesen 1941, kad vojne
snage Vermahta prodiru dalelco u dubinu SSSR-a, a čitava Ervopa ne poka-
zuje bilo kakve znakove otpora i borbe, da je Vrhovna komanda njemačkih
oružanih snaga morala u Srbiji dovesti kompletnu diviziju iz okupirane Fran-
cuske, jalcu operativnu snagu, da bi se stanje za okupatora i kvislinga barem
koliko popravilo. Dejstvo njemačkih vojnih snaga uz surove represalije nad
stanovništvom Zapadne Srbije i izbacivanje partizanskih snaga sa teritori-
ja Srbije, javljanje mase domaćih izdajnika, k oji se svrstavaju uz okupatora
u borbi protiv sopstvenog naroda i druge poduzete m jere i akcije protiv
NOP-a u Srbiji, omogućile su da se snage kontrarevolucije još b o lje kon-
solidiraju i u samom Beogradu, da uđu u strukturu vodstva NOP-a, same
KPJ i da — pored općeg terora izvana — izvrše udar na NO P iz njegovog
rukovodećeg centra iznutra. Javljaju se jedna za drugom provale u partijsku
organizaciju i otpočinje likvidiranje najrevolucionarnijih kadrova Beograda.
Oni u ogrom noj većini hero j ski ginu, ali je činjenica da ih je sve manje i
manje, i da aktivnost NOP-a sve vise jenjava.

52 4. Б у р ђ е в и ћ , n. n, 33/34. Nekima od takvih grupa „povereni su važni

zadaci: sprečavanje Nemaca da prilikom svoga bekstva iz Beograda dignu u vaz-
duh važna postrojenja Električne centrale, vodovoda i drugih. Ovako osposobljene,
ovu grupe su prižile veliku pomoć jedinicama NOV i Crvene armije u oslobo­
denju Beograda..."
63 В. Г л и ш и ћ , n. n, 179—184.

272
 Ovu pojavu uočava rukovodstvo NOP-a, kako Srbije, tako i Jugoslavije.
CK KPJ, već u oktobru 1941, reagira svojim direktivama da se partijsko ru­
kovodstvo Srbije skloni iz Beograda i da svoju rulcovodeću ulogu nad NOP-
-om Srbije ostvaruje sa nekog drugog mjesta. Isto se odnosi i na PK SKOJ-a
za Srbiju. Iz grada je trebalo, prema direlctivi, povući što veći broj kom-
prom itiranih kadrova na oslobođenu teritoriju i u partizanske odrede, na
taj način fizički ih spasiti za revoluciju, a na drugu stranu oni bi u drukči-
jim uslovima i još koliko dali za razvoj revolucije i njene pobjede u Ju­
goslaviji, kao što je bio prim jer onih kadrova, koji su Beograd napust'li na
vrijem e. Prema Titovoj zamisli trebalo je u Beogradu ostaviti samo M K
KPJ i M jesni odbor NO fonda tj. samo jedan partijski rukovodeći organ i
jedan općenarodni politički forum, koji bi trebalo da se što vise razvije i
obuhvati u okviru svoje aktivnosti što šire mase naroda.
Slična direktiva ponovljena je i u januaru 1942. godine. Tendencija je
bila spasiti od fizičkog uništenja kvalitetne partijske kadrove Beograda i
njim a popuniti na terenu razna rukovodstva NOP-a, u kojim a najčešće nije
bilo tako sposobnih kadrova, kao što su bili oni koji su u Beogradu padali
pod udarcima kontrarevolucije.
U vezi sa svim zbivanjim a u Beogradu, moguće je ukazati na još jednu
pojavu, koja — čini se — nije do danas dovoljno uzimana u obzir. Radi se
о tom e što nije poznato, barem uvidom u postojeći arhivski fond dokume­
nata о NOR-u naroda i narodnosti Jugoslavije, da bi centralno rukovodstvo
ustanka Jugoslavije bilo kada analiziralo NOP i borbu NOP-a u gradovima
Jugoslavije, pa da se na osnovu takve analize i naročito iskustava iz borbi
u gradovima, kao što su npr. Ljubljana, Mostar, Split, Cetinje i još nelci,
izvulcu pouke, koje bi i drugima, pa i Beogradu, pom ogle kako se postaviti
u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika u talcvim urbanim sredina-
ma, kakve su gradovi Jugoslavije.
Centralno rukovodstvo ustanka nije, međutim, moglo ovom pitanju pok-
loniti više pažnje, nego je to učinjeno iz sasvim konkretnih razloga. Ono je,
naime, bdjelo nad osnovnim pitanjem i sudbinom revolucije, koja se rije-
šavala na glavnom frontu borbe, a to je onaj front na kome se nalazila oru-
žana sila revolucije — Narodno-oslobodilačka vojska Jugoslavije, a posebno
njen centar, Glavna operativna grupa na čelu sa Vrhovnim štabom, odnosno
CK KPJ. To je Josip Broz Tito jasno i izrazio 1964. godine, kada je rekao:
„Nasa linija bila je da u gradovima, doduše, vodim o borbu, ali da tc
ukoliko je moguće, bude diverzantslca. A kad smo vid jeli kako se N ijem ci
drakonski razračunavaju s ljudima mi smo m islili da to treba da ima dru-
gostepeni karakter, je r je dotada, do našeg odlaska, borba u Beogradu bila
strahovito nejednaka. . . Nama je bilo žao da ljudi ginu. M islili smo da je
to dovoljno kao protest, kao demonstracija protiv oku patora. . . Zato smo
mi GLAVNO T E Ž IŠ T E već onda U SM JERAVALI VAN. Stim diverzijam a po
gradovima ne bismo mnogo daleko o t iš li. . . ”
Ako bi htjeli dati izvjesnu ocjenu rada organizacija NOP-a Beograda to­
kom 1941— 1945. godine, u vezi sa njegovim karakteristikama, koje smo po-
kušavali obraditi, m ože se istaknuti slijedeće:
Beograd je imao masu revolucionarnih kadrova prema kojim a je ’t reba­
lo tokom NOR-a striktno prim jeniti direktivu CK KPJ о njihovom izvlače-
nju iz grada radi korišćenja is tih na revolucionarnim zadacima širom Ju­
goslavije, a što je i učinjeno sa onim dijelom kadrova, k oji je Beograd —
u skladu sa pomenutom direktivom — na vrijem e napustio.
Im a elemenata da je pomenutu direktivu CK KPJ u izvjesnoj m jeri za-
kočio, ili bolje rečeno, dao jo j drukčije značenje, pa se ona samim tim druk-
čije shvatila i drulcčije realizirala, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. Ovi
kadrovi su ostali u Beogradu čak i onda kada ih, ubacivanjem agenata u

273
strukturu organizacija KPJ, Specijalna policija i Gestapo neprekidno prati
i likvidira onda kada to zaželi.
I u strategiji i u taktici borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika u
Beogradu, rukovodstvo NOP-a nije bilo na visini zadatalca. Strategija i tak-
tika klasnog neprijatelja se pokazala kao realnija, pa je i rezultat borbe
kontrarevolucije sa NOP-om Beograda, naročito sa njegovim rukovodstvom
— partijskom organizacijom tokom 1941/42. do jeseni 1944, godine — bio
u njenu lcorist.
NOP Beograda nije, međutim, nikada bio uništen. Neposredno pred os-
lobodenje grada on je našao u sebi snaga, aktivirao ih i svojom borbom
unutar Beograda, pružio je veliki doprinos snagama N O V i PO Jugoslavije
i Crvene A rm ije u neposrednim borbama za njegovo oslobodenje oktobra
1944. godine.
Rukovodeći NOP-om Jugoslavije do 16. septembra 1941. CK KPJ, centar
revolucije, daje posebnu vrijednost Beogradu, čiji je revolucionarni pokret
omogućio takvo rukovodenje. Svojom borbom protiv kontrarevolucije 1941—
44. godine, uglavnom vrhunskih kadrova Beograda u drugim krajevim a Ju­
goslavije i jedinicama N O V i PO Jugoslavije, Beograd je dao dostojan do-
prinos pobjedi socijalističke revolucije u Jugoslaviji.

274
 M r Muharem Kreso
SLOM NJEM AČKE O KU PAC IO NE U PRAVE U BEOGRADU 1944. GODINE

U ranijim, djelim ično objavljenim radovima,* detaljnije sam obradio

karakter, strukturu, razvoj i još neke aspekte njemačke okupacione uprave
u Beogradu. U ovom saopštenju biće riječi о njenom slomu 1944. godine.
U tom okviru samo demo podsjetiti da je, od 1941. do 1943. godine, u
Beogradu bio izgraden golem i birokratizovan njemački okupacioni aparat,
čije su se ingerencije, pored Beograda i Srbije, protezale i na čitav Balkan.
Početkom 1944. godine, on se sastojao od Vojnoupravne lcomande Jugoisto-
ka (Militärbefehlshaber Südost), koja je istovremeno vršila funkciju V ojn o­
upravne komande okupirane Srbije i kao najviša njemačka okupaciona up-
ravna vlast u jugoistočnoj Evropi bila neposredno potčinjena njemačkoj
Vrhovnoj komandi, odnosno Hitleru kao šefu države okupacione sile. Na
N jenom čelu nalazio se od ljeta 1943. godine general pješadije, Hans Gustav
Felber2, k oji je ranije istu dužnost obavljao u sjevernoj Francuskoj i Belgiji.
Ovoj komandi načelno je trebalo da budu potčinjene sve ostale njemač-
ke okupacione ustanove u Srbiji, pa i u Beogradu, čime se nastojao riješiti
problem unutrašnjih suprotnosti u njemačlcom okupacionom aparatu, ko­
jim a je ovaj bio opterećen od samog uspostavljanja, a koje su tokom godi­
na još vise narastale. Iako je složena organizacija ove komande, koja se
sastojala od šest viših štabova,3 omogućavala objedinjavanje njemačke oku­
pacione uprave u Beogradu (Srbiji), uprkos značajnih napora učinjenih u
drugoj polovini 1943. godine, mnoge od preko šezdeset manje više samos-
talnih ustanova Trećeg rajha u Beogradu, koje su predstavljale ispostave ili
povjereništva raznih centralnih organa, ostale su van te potčinjenosti. Me­
du njim a treba posebno istaći specijalnog opunomoćenika Ministarstva inos-

1 Neka iskustva iz njemačke okupacione uprave и Beogradu 1941—1944. go­

dine, Zbornik radova simpozijuma Teritorijalna odbrana u našem sistemu opšte-
narodne odbrane, Beograd, 1970, sv. I, 125—135, sv. II, 440—441; Karakter i struk­
tura nemačkog okupacionog aparata и Beogradu 1941—1944. godine, Београд у pa-
ту и револуцији 1941—1945, Београд, 1971, 157— 174; Opšti uslovi opstanka života
i rada stanovništva и okupiranom Beogradu 1941—1944. godine, Vojnoistorijski
glasnik, br. 3/1972.
2 Hans Gustaw Felber, do tada komandant armijske grupe u Francuskoj, u
toku borbi za oslobođenje Srbije komandovao njemačkom armijskom grupom
Srbija koja je objedinjavala sve njemačke jedinice u Srbiji, a potom ponovo
premješten u Francusku za komandanta 7. armije. Nije mu suđeno za ratne zločine.
3 Sastojala se od Komandnog štaba, Upravnog štaba, Vojnoprivrednog, In-
tendanture, Propagandnog odreda Jugoistok i SS i policijskog nadodsjeka.

275
tranih poslova za Jugoistok (Sonderbevollmächtigter des Auswärtigen Amtes
für den Südosten), poslanika Nojbahera4 i opunomoćenika četvorogodišnjeg
plana za rudarstvo na Jugoistolcu (Generalbevollmächtigter für Erzbau im
Südosten), generala N S F K Nojhauzena.5 Premda je komandant SS-a i poli­
cije — čiji je štab takođe bio složen iz dva dijela Operativne grupe odreda
policije i službe bezbjednosti (Einsatzgruppe der Sicherheitspolizei und der
Sicherheitdienst), na čelu sa pulcovnikom Šeferom (Schäfer) i Komande
policije poretka (Befehlshaber der Ordnungspolizei in Serbien), na čelu sa
generalom M ajom (May), svalci sa svojom mrežom potčinjenih organa i je-
dinica — bio uključen u Vojnoupravnu komandu Srbije odnosno Jugoistoka,
on je i dalje od nje bio nezavisan i naredenja za svoj rad prim ao islcljučivo
od Himlera.
Iako najviša vlast u zem lji, Felberova Vojnoupravna komanda, nije bila
i najviša komandna instanca na Baikanu, pa je to komplikovalo još više
njen položaj. Pošto je istovremeno bila i operativno-taktička komanda ona
je u tom pogledu bila potčinjena Komandi 2. oldopne arm ije, a preko nje
Komandi grupe arm ija F, odnosno Komandi Jugoistoka (Heeresgruppenko­
mmando F — Befehlshaber (Südost), čije je sjedište takođe bilo u Beogra­
du, pa je u krajnjoj lin iji о svim najvažnijim pitanjim a ipak odlučivao feld-
maršal Vajks,6 kao najviši njemački komandant na okupiranom Baikanu.
Neposrednu olcupacionu upravu u Beogradu predstavljale su 599. oblas-
na vojnoupravna komanda (Fedkommandantur 599.), čija se nadležnost, po­
red teritorije Uprave grada Beograda, protezala još i na tadašnji Beogradski
i Požarevački okrug, na čelu sa generalom fon Firovom 7 i I I oblasna policij-
slca komanda (Polizeigebietskommandantur I I), na čelu sa potpukovnilcom
Štecelom.s Ona se teritorijalno poklapala sa Beogradskom feldkomandantu-
rom, a u njenom sastavu, pored 2. policijskog puka, nalazio se i Beogradski
odred policije i službe bezbjednosti smješten u Ratničkom domu.
Nabrajanje ostalih okupacionih ustanova prelazi okvire saopštenja pa
cerno samo dodati da su nadležnosti pojedinih službi ovog aparata bile vi-
šestruko isprepletene i paralelne u toj m jeri da bi se čak m oglo govoriti о
dva okupaciona sistema — vojnoupravnom i policijskom , i dva kolaboraci-
onističlca sistema — Milana Nedića i Draže Mikailovića. SS i policijski
kao okupacioni — i Draže Mihailovića — kao kolaboracionistički — nastali
su vremenski kasnije, ali su im ali tendenciju istiskivanja i zamjene organa
i preuzimanja poslova prvoform iranih okupacionih i kolaboracionističkih or­
gana, što je takođe bio elemenat i krize okupacionog sistema i njegovog
unutrašnjeg raspadanja.
M oram o još dodati da je vojno obezbedenje, prvenstveno zbog smješta-
ja u Beogradu talco velikog broja visokih njemačkih ustanova i komandi do
početka 1944. godine, bilo naraslo do takvih razmjera, da za sve nije bilo
mjesta, pa su se mnoge jedinice i ustanove morale sm jestiti u njegovoj oko-
lini prije, svega u Zemunu i Pančevu. Po našoj procjeni beogradski garni-
zon, uključujući sve njemačke i kolaboracionističke oružane form acije, mo-

4 Herman Neubacher, kao ratni zločinac izručen Jugoslaviji, gdje je u Beo­

gradu 16. 5. 1946. osuđen na 20 godina robije. Daljeg izdržavanja kazne oslobo-
đen 21 X I 1952.
5 Franz Neuhausen, njemački konzul u Beogradu, pa Generalni opunomoće-
nik za privredu u okupiranoj Srbiji. Osuđen u Beogradu 1946. kao ratni zloči-
nac na smrt.
8 Maximilian Freiherr von Weichs auf Glonn, na Nirnberškom procesu tala-
coubicama optužen za ratne zločine, ali mu je aremički 5. vojni sud iz zdravstve-
nih razloga odložio suđenje. Umro 1954. godine u zapadnoj Njemačkoj.
7 Walther von Vierow, za ratne zločine osuđen na višegodišnju robiju, sa koje
je otpušten 23. 3. 1953.
5 Stötzel.
t; ‘- .....

276
rao je brojati blizu 30.000 vojnika, što predstavlja deset puta veću gustinu
okupacije od prosječno ostvarene u Evropi u toku drugog svjetskog rata.
Za ilustraciju navodimo samo da je za ođržavanje veza bilo angažovano de-
setak bataljona veze.

Početak krize:

Njem ačka okupaciona uprava u Jugoslaviji, pa i ona u Beogradu, održa-

la se znatno duže nego što se na početku ustanlca 1941. vjerovalo i priželj-
kivalo. N jen slom se ipak dogodio mnogo brže nego što su očekivali plane-
ri hiljadugodišnje prevlasti Trećeg Rajha. Orijentacija Antihitlerovske koali-
cije i narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije u njenim okvirima, poste­
peno je ispoljavala svoje prednosti i već krajem 1942. godine, donijela zna-
čajne rezultate na gotovo svim frontovima. Na konačan slom trebalo je ce-
kati još dvije godine. Narodnooslobodilacki pokret Jugoslavije, kao dio svjet­
skog antifašističkog fronta, nije, razumljivo, mogao ocekivati punu pobjedu
p rije opšteg poraza fasizma, ali je nastavljajući upornu borbu na frontu,
obrazovanom u srcu Evropske tvrđave, snažno doprinosio opštim naporima
za njegovo uništenje. ffiljadudevetstotinacetrdesete godine propali su i pos-
lednji pokušaji okupacionih sila da uništenjem Narodnooslobodilačke vojske
Jugoslavije likvidiraju taj, za njih, vrlo opasan front.
Drugo zasjedanje Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugosla­
vije u Jajcu i saveznička konferencija na vrhu u Teheranu, kao rezultati izvr-
šene prekretnice u drugom svjetskom ratu, zbog dalekosnežnosti njihovih
odlulca, našle su u Beogradu, kao i u cijelom svijetu, ubrzo širokog odjeka.
Uprkos činjenici da ovim dogadajima nisu neposredno slijedili nikakvi spelc-
takularni uspjesi ni na jugoslovenskom ni na svjetskom ratištu, već je i u
prvim izvještajim a okupacione uprave u Beogradu uočljiva pojačana aktiv­
nost narodnooslobodilačkog pokreta kao i zbunjenost i nedoumice, kako u
okupacionom tako i u kolaboracionističkom aparatu, zbog međunarodne afir-
macije nove Jugoslavije. Nediceva vlada, uprkos pojacane, obilne i sada —
poslije njegove posjete Hitleru — nešto iskrenije podrške okupacionih vlas­
ti, naglo je gubila i ono malo ugleda među svojim pristalicama. U čaršijskim
krugovima N edićev režim je već smatran nesposobnim da za dosadašnju
lojalnu saradnju od okupacione sile osigura bilo kakav ustupak, k oji vodi
računa о nacionalnim očekivanjima, pa su upravo tada osnovne nade pola-
gane u Nojbaherove napore za okupljanje svih antikomunističkih snaga,
što je praktično značilo postepenu preorijentaciju na pojačanu podršku čet-
ničkom pokretu. T o je, između ostalog, manifestovano sklapanjem čitavog
niza sporazuma četničkih komandanata о otvorenoj saradnji sa njemačkim
okupatorom.
Prve prom jene u njemačkom okupacionom aparatu, međutim, m ogle su
se osjetiti samo u vrhovim a i bolje obavještenim krugovima, u prvom redu
u obavještajnim službama.

Uklcinjanje tragova zločina:

Neosporno, najobavešteniji faktor u Trecem Rajhu je bila Služba bez­

bjednosti. N e ulazedi u dublje analize nije teško predpostaviti zašto je upra­
vo ona prva nazrela izvjesnost predstojeceg sloma Rajha i zašto je, prije
svega, reagovala uklanjanjem tragova nacističkih zločina. Moskovska dekla-
racija о zvjerstvim a pripadnika oružanih snaga nacisticke Njemadke i nacis-
tidke stranke, podinjenih u Evropi za vrijem e I I svjetskog rata i о kažnja-

277
vanju ratnih zločinaca,9 bez te izvjesnosti, svakako, ne bi kod nacista proiz-
vela nikakav utisalc, a još manje bi ih navela na neke akcije u tom pravcu.
U proljeće 1943, u Beogradu je planirana izgradnja krematorijuma. Ako
tim planovima ne možemo pripisati namjeru uklanjanja tragova zločina pred
pobjednicima, sigurno je da su ti planovi imali karakter pokušaja uklanja­
nja tragova zločina pred istorijom . Do izgradnje krematorijum a nije došlo
i ako su već bili pronadeni preduzimači za izvodenje radova na lieu mjesta,
izrađeni crteži i ugovorena isporuka sa jednom njemačkom fir morn.1(1 Pot-
ražnja za radnom snagom u Rajhu, pobjede narodnooslobodilačkog pokreta
Jugoslavije i već prom ijenjena situacija u svijetu — izgleda da su masovne
zločine, u do tada uobičajenom smislu i obimu, već bili učinili anahronim,
pa je uskoro postalo aktuelnije uklanjanje starih tragova.
Uklanjanje tragova masovnih ratnih zločina, koje je u Beogradu počelo
upravo u vrijem e I I zasjedanja AVNOJ-a, krajem 1943, bilo je obavijeno
velom najstrože tajnosti. M alobrojni dokumenti ipak omogućavaju nešto gru-
blju rekonstrulcciju:
Novem bra mjeseca 1943. godine, u Beogradu su Komandant policije i
službe bezbjednosti za Srbiju, SS-pulcovnik Sefer i SS-pukovnik Blobel iz
Glavne uprave državne bezbjednosti Trećeg Rajha (Reichssiecherheitshaup-
tamt — RSH A),n u tu svrhu form irali 1052. specijalni odred policije i službe
bezbjednosti (Sonderkommando der Siecherheitspolizei und Siecherheitsdienst
1.052). Zadatak odreda je bio da u najvećoj tajnosti ukloni tragove masovnih
zločina njemačke okupacione uprave u Beogradu, a potom i u drugim m je­
stima.
Odred se sastojao od štaba, jedne policijske čete i čete zatvorenika. Na
čelu štaba se nalazio SS-major Satler (Sattler), a sačinjavalo ga je još 10 do
12 pripadnika Gestapo-a iz Operativne grupe odreda za Srbiju, iz Beograda
i iz Glavne uprave bezbjednosti iz Berlina, medu kojim a i kriminalni sekre­
tari Vlhelm Tem pi (W ilhelm Gustaw Tem pel), V ili Kovačelc (W illy Kowat-
schek) i Ernst Henzel (Ernest Hensel), te SS- poručnik Zak (Sack), kao inten-
dant Odreda. Kom andir policijske čete, koja se sastojala od 48 podoficira
njemačke vojne policije (Feldgendarmerie), a k oji su predhodno prevedeni
u državnu policiju, bio je Erih Grunevald (Erich Grünewald). Četa je bila
formirana u četiri voda, a njeni pripadnici su bili, do tada, angažovani uglav­
nom na stražarskoj službi po njemačkim okupacionim ustanovama u Beog­
radu, što ukazuje na stepen njihove povjerljivosti. Pošto gore pomenuti kri­
minalni sekretar, Tempi, u svojoj izjavi12 govori da je obezbeđenje bilo sas-
tavljeno od pripadnika njemačke policije poretka, a odbjegli zatvorenici od
stotinjak njemačlcih policajaca, postoji mogućnost da su bile i dvije policij­
ske čete, od kojih jedna vojna. Četa zatvorenika je brojala 100 ljudi i iz
nje su se spasila samo trojica zatvorenika. Oni su, naime, pobjegli 24. janu­
ara 1944. godine iz Jajinaca za vrijem e izvođenja radova, dok su ostali po
izvršenju zadatka u Nišu strijeljani.
Odred je svoju djelatnost započeo u Beogradu. Od decembra 1943. do
aprila 1944, vršio je iskopavanje lješeva strijeljanih žrtava u Jajincima. Pri-
stup u širu zonu nekadašnjeg vojnog strelišta je bio strogo zabranjen. Taj-
nost je tako strogo održavana, te о tome podataka iz drugih izvora gotovo i

9 Deklaracija prihvaćena kao jedan od rezultata niza sastanaka ministara

inostranih poslova SAD, SSSR-a i Velike Britanije, održanih u Moskvi izmedu 19. i
30. X 1943, na kojima je razmatrano preduzimanje mjera radi bržeg okončanja rata.
10 Planovi, ponude izvođača i isporučioca opreme u Arhivu Vojnoistorij-
skog instituta.
11 Izvještaj komandanta policije i službe bezbjednosti za Srbiju, Arhiv Vojno-
istorijskog instituta — A-VII, NjA, Mikroteka, T-501, R-2521/1260.
12 Datoj 12. februara 1947. godine u Dahau (Dachau).

278
nema. Po završetlcu iskopavanja u Jabuci, sredinom juna 1944, Odred je
premješten u Niš.
D vojica pripadnika njemačke policije, čijim izjavama raspolažemo, kao
i preživljeli zatvorenik Momčilo Damjanović, dosta su detaljno opisali pos-
tupalc spaljivanja; na osnovu njihovih procjena može se dobiti približan broj
sahranjenih žrtava u Jajincima. Računice izvedene iz tih opisa daju cifre
između 60.000 i 80.000 žrtava, što bi se m oglo potvrditi i proračunima iz
drugih izvora. Lješevi — uglavnom su to već bili samo kosturi — slagani su
rutinsld u lomače, oblika pravilne kvadratne prizme, a svaka od njih se
sastojala od deset redova po deset kostura. Pošto bi je polili smjesom ben-
zina i nafte, lomača bi izgorjela. Dobijeni pepeo je sitnjen i prosijavan. Kri-
minalni sekretari bi ga na lieu mjesta pregledali i sve plemenite metale sla-
gali u posebne sanduke. Postoji dokumenat da je jedan takav sanduk kri-
minalni sekretar Tempi, po naređenju pulcovnika Biobela, odnio Kriminalis-
tičko-tehničkom institutu RSITA u Berlinu.13 Iz drugih izvora, posebno sa
suđenja u Nirnbergu, poznato je da je ovaj Institut bio glavno sabiralište
(na ovaj i slične načine) od zatvorenika i strijeljanih — oduzetih zlatnih pro-
teza, okvira za naočare, prstenja, satova i drugih dragocjenosti.
Očigledno diktiran strahom pred predstojećim slomom i izvjesnošću od-
govaranja za ratne zločine, ovaj prvi akt nije, međutim, sadržavao i elemen-
te unutrašnjeg raspada. Jezgro nacističkog Trećeg Rajha još uvijek je sta-
jalo kompaktno. To, međutim, nije bio slučaj sa drugom moćnom obavješ-
tajnom službom — Abverom .14

Rasform iranje Abvera:

H itlerovim dekretom od 18. februara 1944. godine, raspuštena je nje-

mačka Vojna obavještajna i kontraobavještajna služba, njen rukovodilac
admiral Kanaris (Canaris) suspendovan, je r je Služba bezbjednosti bila ot-
krila neke njegove veze sa saveznicima. Kasniji dogadaji i dokumentaeija
su pokazali da se radilo о prvoj velilcoj pukotini u građevini nacističkog
Rajha i da je veliki obavještajac, sagleđavši neminovnost poraza, izlaz tra-
žio u prelasku na drugu stranu.
Uprava Abvera je odmah rasformirana. N jeno inostrano odjeljenje, ko­
je je inform aeije prikupljalo putem mreže vojnih atašea, dodijeljeno je Ope-
rativnoj upravi Vrhovne komande, a sva tri ostala odjeljenja (I, I I i I I I )
Glavnoj upravi državne bezbjednosti, u okviru koje su obrazovali Vojnu
upravu (Militäram t) RSHA. Likvidacija službi i ustanova na terenu je potra-
jala nekoliko mjeseci.15
U Beogradu su se nalazile značajne ustanove Abvera, prije svega ASt-
-Beograd i odgovarajuća odjeljen ja Abvera pri komandi Grupe arrnija F.
Dodamo li tom e da se u Jugoslaviji, pored sličnih ustanova u Zagrebu, Sa-
rajevu i drugim m jestim a Jugoslavije, nalazila odnedavno i glavnina16 Abve-
rove divizije Brandenburg, namijenjene za diverzantslce zadatke i ubacivanje
u neprijateljevu pozadinu, biće nam jasnije u kojoj m jeri je rasformiranje,
do tada najznačajnijih ustanova Abvera u Jugoslaviji (ASt-Beograd i ASt-Za-
greb) i reorganizaeija njegove mreže, utjecala na labavljenje sistema oku-
paeije u čitavoj zem lji, pa i u Beogradu. ASt-Beograd (Äbver-stelle-Belgrad)

is A-VII, NjA, k. 32, br. reg. 20/3. Бањица, спомен књига, Београд, 1967, 93—97.
14 Abwehr — Auslandsnachrichtenabwehramt, njemačka Vojna obavještajna
i kontraobavještajna služba.
15 A-VII, NjA- k. 32, br. reg. . J. D e l a r u e , Historija Gestapo-a, Zagreb,
1966, 447-448.
16 Nepotpuni 3. i 4. puk u Bosni i Crnoj Gori, Nastavni puk u Sloveniji, Pa-
dobranski bataljon u Mataruškoj Banji i na više aerodroma.

279
je rukovodio čitavom teritorijalnom obavještajnom mrežom u Srbiji, Crnoj
Gori i Makedoniji, a ASt-Zagreb je u Zemunu imao ispostavu, najvišeg ranga
— Nebenštele (Nenenstelle).17 Divizija Brandenburg je postepeno gubila svoj
dotadašnji značaj, zčog čega su i sve njene jedinice uskoro koncentrisane u
Jugoslaviji i upotrebljene uglavnom u frontalnim borbama protiv NOVJ,
izuzev ranije planiranog zadatka u okviru desanta na Drvar, u maju 1944. go­
dine.1» Septembra 1944, naređeno je njeno preform iranje u oklopnogrena-
dirsku diviziju. Zbog neuspjeha da u rejon Beograda prikupi sve svoje dije-
love i zbog pomanjkanja težeg naoružanja, upotrijebljena je u Beogradskoj
operaciji, kao Borbena grupa K ilva jn (Kam pfgruppe Kühlw ein).19
Trupna služba Abvera je reorganizovana talco da jo j je ostavljen samo
zadatak Abvera I — ofanzivno agenturno izviđanje neprijatelja. Zadaci Ab­
vera I I — sabotaže, diverzije i peta kolona, već su ranije bili prešli na Di­
viziju Brandenburg. Zadaci Abvera I I I — kontraobavještajna služba — preš-
li su na Službu bezbjednosti i Tajnu vojnu policiju (Geheime Feldpolizei).
Ova posljednja je i do tada stvarno predstavljala ogranak Gestapo-a u vojsci.
Rukovodeći organ Abvera u jugoistočnoj Evropi — Abwehrkommando
111 — Beograd, dostavio je 27. aprila 1944, izvještaj da pored njega u m reži
Abvera I postoje u Beogradu i dva Abvertrupa (Abwehrtrupp) — Abvertrup
125, sa zadatkom izviđanja N O V I PO Jugoslavije na terito riji Srbije i Ma-
kedonije i mrežom obavještajnih punktova (M eldekopf) u K oviljači, Užicu,
Sjenici, Leskovcu, Nišu , Negotinu, Požarevcu i Skoplju, k o ji je bio u formi-
ranju, a iz čega se vidi da su ovi punktovi preuzeti od teritorijalne službe,
kao i da je teritorijalna služba Abvera do tada bila već rasformirana. Abver­
trup — 128 je imao zadatak da stvori rezervnu mrežu (R-Netz) za teritoriju
Srbije i Albanije, što je takođe nov elemenat, pošto su ove rezervne mreže
form irane na teritorijam a za koje je Vermaht predpostavljao da će ih mo-
rati napustiti. N jegovu agenturnu mrežu trebalo je tek stvoriti.20
Raspuštanjem teritorijalne službe Abvera, nije u jedinicama Vermahta
na Jugoistoku sasvim razbijena organizacija koja je pripremala puč protiv
Hitlera, što se osjetilo i prilikom Staufenbergovog atentata, 20. jula iste
godine.

Savezničko bombardovanje Beograda:

U drugoj polovini aprila 1944. godine, saveznička avijacija je izvršila

masovno bombardovanje Beograda i Zemuna. Teret k oji je 16. i 17. aprila
na Beograd bacilo oko 600 savezničkih aviona21 svakako je daleko veći od
onog kojeg su njemački avioni bacili tri godine ranije 6. i 7. aprila 1941.
godine. Efekat ovog bombardovanja ipak nije dostignut. Bom bardovanje je
izvršeno sa velikih visina — zbog snažne protivavionslce artiljerije, i po uobi-
čajenom metodu tepiha, a za razliku od 1941, najznačajniji ciljevi, ovog pu­
ta, su bili m ostovi van gusto naseljenih gradskih rejona. Što se tiče civilnih
žrtava, osnovna razlika, međutim, leži u činjenici da ovo sada nije bio tero-
ristički napad na nezaštićeni grad, zbog čega je najveći broj građana stra-
dalo u aprilu 1941. godine, i to od aviona daleko slabijeg kvaliteta. Znača-
jan utjecaj su imale i stečena iskustva Beograđana u predhodnim bombar-
dovanjima, što ukazuje na važnost obuke stanovništva. Negativan efekat i

1* A-VII, ANOP-a, k. 481, br. reg. 6/8.

18 Zadatak je pripremala od novembra 1943. godine. Njen štab se tada nala-
zio u Kraljevu pod konspirativnim nazivom: Osamdesetpeti vojnoprivredni štab
(Wehrwirtschaftsstaab 85.).
10 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/465; R-194/288-89.
20 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-188/1138-41.
21 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 301.

280
 paniku kod stanovništva, izazvala je činjenica što su bombe naših ratnih sa-
veznika tako masovno pogodile stambene kvartove Beograda i što su iza-
zvale tako velike žrtve među civilnim stanovništvom.
Prema njemačkim podacima, pored oko 200 mjemačkih vojnika, tom
prilikom je poginulo 1.160 gradana.22 Dodamo li tome i civilne žrtve u kas-
nijim bombardovanjim a (24. aprila, 18. maja, 6. juna, 8. jula i 3. septembra),23
broj ranjenih i onih k o ji su ostali bez krova, moramo konstatovati veliku
nesrazmjeru svojih i neprijateljevih žrtava, što je nažalost, često bila karak-
teristika angloameričkog bombardovanja njemačkih garnizona i objekata u
jugoslovenskim okupiranim gradovima.
Ovo bombardovanje je imalo najsnažniji efekat sa aspekta teme lcoju
razmatramo. Ono je porem etilo mehanizam okupacione uprave u toj m jeri
da se može reći da je, prvih nekoliko dana, i njemačka okupaciona i Nediće-
va kolaboracionistička uprava bila paralisana. Njem ačke ustanove, Nediđeva
ministarstva i Uprava grada Beograda, sklonile su se na periferiju grada.
Sistem kontrole graadana i njihovog kretanja bio je poremeden i n ije se vi­
se, do kraja okupacije, mogao uspostaviti u ranijem obimu. Uprkos užur-
banih opravlci, mnogi objekti su ostali da se obnove tek poslije rata. Ošte-
ćenjem mostova, rušenjem pristaništa i konačno uništenjem Pančevačkog
mosta 3. septembra, uveliko je paralisan njemački saobraćaj. Pošto su isto­
vremeno oba željeznička mosta preko Save (kod Beograda i Šapca), ošteće-
na sa više pogodaka, prolaz kroz Beograd je time u oba pravca onemogu-
ćen, sem preko skela i pretovarom na kamione.24 Kao i 1941, oštećenja na
vodovodnoj, kanalizacionoj, električnoj i telefonsko-telegrafskoj mreži, izaz­
vala su takve porem ećaje u snabdijevanju i sistemu veza, da se one raspo-
loživim sredstvima nisu m ogle prevazići. Evakuacija izvjesnih okupacionih
ustanova i preorijentacija mnogih od njih na poslove oko odvijanja saobra-
ćaja, otprem anja m aterijala iz preostalih skladišta, te izvlačenje sirovina i
mašina iz beogradskih idustrijskih pogona, bile su daljnje posljedice teškoća,
koje su nastupile uz nagovještaje promjena.
Pogoršanim uslovima života stanovništva i još uvijek nedovoljnoj pove-
zanosti organizacija narodnooslobodilačkog pokreta u Beogradu, treba pri-
pisati što ovi porem ećaji mehanizma okupacione upravi nisu još više isko-
rišteni. N e treba zanemariti utjecaj ravnogorskog četničkog pokreta, koji
je pod okriljem okupatora u Beogradu lconcentrisao značajne snage, а се­
т и je doprinijela i julslca provala, posljednja koja je zadesila beogradsku
partijsku organizaciju. U svakom slučaju, ovi porem ećaji и okupacionom
mehanizmu su olakšali priprem e organizacija и Beogradu da vrlo efilcasno
učestvuju и predstojećim borbama za oslobodenje.

U tjecaj štaufenbergovog atentata:

B ilo bi nemoguće zamisliti da je njemački narod ostao bez vlastitog

pokreta otpora prema nacističkoj strahovladi. Istina je da su nacisti uspjeli
da korum piraju vrlo široke slojeve njemačkog naroda, ali ni to korumpira-
nje, ni zavodenje propagandom о naciji gospodara, nisu isli bez terora nad
vlastitim narodom. Stotine hiljada N ijem aca izgubilo je živote ili čamilo и
koncentracionim logorim a prije nego što je H itler krenuo и osvajanje tudih
teritorija; prije nego je krenuo и pokoravanje i istrebljenje drugih naroda,
nacizam je pokorio njemački narod i istrijebio stotine hiljada poštenih nje-
mačkih građana.

22 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 302—303.
23 A-VII, NjA, T-77, R-1297/887—89; T-311, R-193/87—95 i 113— 16. Hronologija
narođnooslobođilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945, Beograd, 1964, 829.
24 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/113-16.

281
 Iz literature о evropskim pokretima otpora, iz posleratnih pronađenih
i djelim ično objavljenih dokumenata, vidi se da je i u toku rata bilo vise
polcušaja da se izolovane i pojedinačne grupe toga otpora (koje su radile
pod strahovito teškim uslovima) povežu. I pored toga što se nisu oform ile
u jedinstven pokret otpora, one su dale svoj doprinos pobjedi nad naciz-
mom, k o ji je, na kraju, najveću nesreću ipak donio njemačkom narodu.25
U razbacanim ostacima arhivslcih fond ova njemačltih sudova i propa-
gandnih ustanova u Jugoslaviji, mogu se naci leci pojedinih organizacija
otpora, pisma vojnicim a na frontu, redovno smrtne presude viših sudova i
izveštaj о bjegstvu pojedinaca ili utjecaju protivnacističke propagande.26
Danas je šire poznat slučaj Berlinca H ari Šihtera (Hary Schichter), lcoji se
1941. godine, u redovima Posavslcog NOP odreda borio i poginuo na dornak
Beograda u borbi protiv nacizma.27 Svijet je, takođe, upoznat i sa slučajem
Jozefa Sulca (Jozeph Schulz), k o ji je u Smederevskoj Palanci, takod'e 1941,
odbio da strijelja nedužne zatvorenike i zajedno sa njim a strijeljan. Izgleda
da je ostao potpuno nepoznat slučaj njemačkog podoficira fon Licova (von
Lützow), k oji je 1944. godine, u Sremu samostalno sa svojom trojkom izvo-
dio uspješne prepade na njemačke kamione;28 poznata je i ulcupna cifra
Nijemaca, koji su se u sastavu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
borili protiv Hitlera, a koja, po našem mišljenju, nije manja od pet stotina.29
Pa iako je svega toga bilo, uz svaku daleko šire rasprostranjenu pasivnu
rezistenciju, to je za okupirano stanovništvo Beograda, kao i drugih okupi-
ranih teritorija ostalo neprim jetno — što, na prim jer, za Pariz zapaža Žak
Delari.30
I grupa zavjerenika koja je pripremala puč od 20. jula — bez obzira na
njene iluzije о mogućnosti separatnog mira sa zapadnim saveznicima i nas-
tavljanje rata sa Sovjetskim savezom, što je gotovo značilo sprovođenje
nacističkih planova bez nacista — ipak je bila elemenat unutrašnjeg raspa­
da osvajačke Hitlerove mašine, a time i raspada njemačkog okupacionog
aparata u Jugoslaviji, pa i u Beogradu. Iako neuspio, puč je snažno uzdrmao
tem elje Trećeg Rajha, mada se, gotovo sa sigurnošću, može reći da je što
se tiče njemačkih jedinica i okupacionih organa u Beogradu ostao bez zna-
čajnih posljedica.
Drugi elementi k oji su u to vrijem e djelovali na Baikanu bili su u to
vrijem e od većeg utjecaja. Kasniji tok dogadaja pokazao je da niko od zna-
čajnijih okupacionih funkcionera ili komandanata vojnog obezbedenja, nije
sam možda vrlo indirektno, bio povezan ni sa ovakvom zavjerom.
Međutim, u našoj istoriografiji imamo tvrdnji da su previranja u nje-
mačkom garnizonu, u Beogradu jula 1944, bila vrlo značajna. Oslonac za
ove tvrdnje su jedan, u literaturi djelim ično citirani četnički izvor i neime-
novani, nama nedostupni njemački izvori.31 Meni poznati njemački dolcu-
menti ne potvrđuju ovdje pomenutu četničku verziju, prema kojoj je u
Beogradu odmah po izvršenom atentatu došlo do pobune nekili jedinica
(u zgradi Jugostampe, na p rim je r), te da je Gestapo uhapsio J80 i strijeljao
63 oficira i podoficira; kao i da je prilikom inscenirane uzbune 24. jula 1944,

25 Pokreti otpora и Evropi 1939—1945, Beograd, 1968, 197—205.

26 A-VII, NjA, k. 5, br, reg. 20/1, k. 64, fascikla 4.
27 Pohvale Vrhovnog štaba NOPO Jugoslavije objavljene u Biltenu br. 7. i
8. od 1. oktobra 1941. Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkom
ratu jugoslovenskih naroda, Zbornik tom 2, knj. 1, 81.
28 A-VII, ANOP-a, k. 908, br. reg. 4/3, 2.
29 Samo 6. i 8. korpusu NOVJ decembra 1944. bilo ih je po 71 u korpusu,
Zborn ik. . . , torn V, knj. 36, 567 i 573.
30 J. D e f a r u e , n. dj., 442.
31 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 303—304.

282
zaplijenjeno 758 vozila i uhapšeno 750 oficira i vojnika. Po našcm m išljenju
cifre su pretjerano visoke da bi im se m oglo vjerovati, pa sve ovo treba uze-
ti sa velikom rezervom, ako ne zbog drugog, a ono zbog odnosa zaplijenjenih
vozila i uhapsenih vojnika.

Njem ačka ocjena. situacije и Ijeto 1944.

<
Raspolažemo sa dvjem a procjenama situacije u Srbiji i Beogradu iz ovog
perioda. Jedna od njih, ona od 5. jula 1944. godine, predhodila je atentatu
Staufenberga, i polcazuje u kakvoj se krizi bio našao okupacioni aparat i
bez tog atentata; on je i sam bio koliko elemenat i pokazatelj, tolilco i rezul-
tat opšte krize sistema. Analiza procjene ulcazuje, na prim jer, da njemadki
komandanti već unaprijed predviđaju neuspjeh m obilizacije, koju u to vri­
jem e nareduju. Komanda Jugoistoka u toj ocjeni konstatuje „ . . . ocigledan
gubitak prestiža predsjednilca vlade, arm ijskog generala N e d ic a . . . ” i gub-
Ijenje autoriteta Nedićevih organa. N jem ački komandanti su bili u dilemi
čime zam ijeniti „prijeteće ispadanje N e d ic a . . . ” podupiruci N ojbaherove pri-
jedloge о radikalnoj zamjeni političkog rukovodstva i kursa u okupiranoj
Srbiji,32 — izvršiti zamjenu Nedica „jačanjem antikomunističkih srpskih sna­
ga” . Pred narastajućom snagom NOP-a nije bilo alternative, vlastite snage
su bile isuviše iscrpljene i nedovoljne, a na pojačanja se nije m oglo racunati.33
Druga procjena je data na sastanku kod komandanta Jugoistoka, 5. sep­
tembra 1944. godine, kome je prisustvovalo još 12 najviših okupacionih funk-
cionera na Balkanu i u Srbiji. Rumunija je bila ispala iz osovinskog stroja,
a ispadanje Bugarske je bilo pitanje dana. U takvim uslovima, u okviru
zadataka da se brani Srbija i na njenim istočnim granicama izgradi front,
ved se radunalo da ce se bitka od podetka voditi za Beograd.
Dok se u julskoj procjeni pokret Draže Mihailovica smatrao u Srbiji
svemocnim, sada se ocjenjivao „da se on još uvijek drži” , ali mu je sam Noj-
baher, ved tredeg septembra, morao obustaviti masovnije izdavanje oružja,
je r je izgleda bilo i njim a ocito da ce ono dospjeti u ruke narodnooslobodi-
ladlcog pokreta. Radunalo se ved odmah sa nezgodama u samom Beogradu,
ali se Dragi Jovanovic, kao Upravnik grada Beograda, nadao da de održati
situaciju u rukama. Tom e je išao na rulcu prolazak jedinica kroz Beograd, u
pravcu juga. Da bi sprijecili negativne posljedice dim se lcolone obrnu u pravcu
sjevera, planirano je da se raširi vijest kako te trupe imaju zadatak odbrane
Beograda od komunista i Rusa, sa sjevera. Pored ovih pitanja, pretresan je
i problem evalcuacije njemadkih civila, u prvom redu žena i djece, kojih je u
Beogradu zajedno sa Folksdojcerim a bilo nekoliko desetina hiljada, zatim,
evalcuacije važnijih privrednih dobara, a takođe i evakuacije domacih kolabo-
racionista. Da bi se u rudnicima zadržali radnici da ne bježe u N O V i POJ,
Nojbaheru je naređeno da se pobrine za isplatu u zlatu.34

Pribliia va nje fronta Beogradu:

U proljece 1944. godine neposredna odbrana Beograda je postala ak-

tuelna. Dole su u proljece 1942. i proljece 1943. godine, okupacione vlasti oce-
kivale samo „ustanak” u prvom redu u Beogradu, u 1944. godini, one su se

32 H. N e u b a c h e r , Sonderauftrag Südost 1940—1945, Institut für Zeitge-

schichte München 19S3 ISS__164.
83 Oberbefehlshaber Südost (Okdo H. Gr. F) Gruppe Ic/AO Nr. 5560, g. Kdos,
H. Qu, den 5. 7. 1944, An OKW/WFSt zu Händen Gen. d. Art. Warlimont. A-VII,
NjA, Mikroteka, T-311, R-191/770—'773.
31 Besprechung beim Hernn Oberbefehlshaber, 5. 9. 1944. 17, 10 — 19.00 Uhr.
A-VII, Nja, Mikroteka, T-311, R-193/187—89.

283
sve vise orijentisale za pripremu spoljne odbrane grada. Te priprem e za
odbranu su bile za Beogradane, pouzdan znak duboke lcrize okupatora. Već
krajem 1943. godine dvije divizije narodnooslobodilačke vojske su bile prodrle
duboko u Srbiju, nailazeći na snažnu podršku naroda. Partizanski odredi u
S rbiji su bili u toj m jeri narasli da je, krajem 1943. i početkom 1944. godine,
došlo do form iranja prvih brigada u južnoj Srbiji i Šumadiji. Od tada je
uspon narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji išao još brže, tako da je, u
proljeće 1944. godine, u južnoj S rbiji obrazovano 5 novih divizija NOVJ. Sre­
dinom 1944. godine, N O V Jugoslavije je bila oslobodila veliki dio zem lje i
imala 39 divizija, znatan broj samostalnih brigada, te partizanskih odreda i
bataljona. Njena glavnina u centralnim i zapadnim dijelovim a zem lje bila je
form irana u 12 korpusa. Pored toga, imala je i ratnu mornaricu i začetke vaz-
duhoplovstva tako da su jugoslovenske oružane snage imale ukupno 350.000
boraca.36
Situacija je i na ostalim ratištima bila povoljna. Crvena arm ija je lomila
kičmu H itlerovog Vermahta, oslobodila Ukrajinu i izbila u Rumuniju, nago-
vještavajući skoru odlučnu borbu za južnu Evropu. Početkom juna, anglo-
američke trupe su probile njemačlci front u Ita liji i zauzele Rim. Šestoga juna
otvoren je dugo pripremani front u Norm andiji. U svim zemljama Evrope
bujali su oslobodilački pokreti, iako su neki od njih i dalje bili na nivou
pokreta otpora.
Vojnoupravna komanda za teritoriju Uprave grada Beograda (Felkom ­
mandantur), još od 1941. godine je vršila i funlcciju Komande Beograda, što
znači da je bila obavezna da brine i za njegovu odbranu. Već u periodu
1941— 1943. godine, u gradu su podignuti izvjesni odbrambeni objekti. N a ne-
kim raskrsnicama, kod mostova i ispred važnih objekata počeia je izgradnja
bunkera. Zgrade u kojim a su bili smješteni štabovi, kasarne i bolnice, pripre-
mane su za odbranu. Od proljeća 1943. ubrzano su rađena skloništa protiv-
avionske zaštite, ali to nije bilo još povezano u jedinstven sistem. Na tome se
intenzivnije radilo u 1944. godini. B roj bunkera je vrlo brzo rastao i zgrade
su povezivane u utvrđene blokove i utvrđene rejone. Najznačajniji od tih re-
jona bili su: Kalemegdan sa Savskim pristaništem, u kome su se nalazila
skladišta municije, hrane i opreme; Rejon Knez-Mihailove i Vasine ulice sa
Studentskim trgom i današnjim Trgom Republike, k oji je obuhvatao nje-
mačke ustanove u tvrdim zgradama Ratničkog doma, Prizada, Riunione, uni-
verzitetske zgrade i zgrade Kreditnog njemačkog zavoda; Rejon Nem ajnine
ulice sa zgradama ministarstva, Željezničke direkcije i Generalštaba; Širi
rejon Tašmajdana sa jakim zgradama Narodne skupštine, Glavne pošte, Na-
rodne banke i Poštanske direkcije, zgradom Tehničkog fakulteta i najisture-
nijom tačkom u zgradi Studentskog doma kod Vukovog spomenika; / Rejon
kliničkih i vojnih bolnica; Rejon Autokomande; Rejon Topčidera uključu-
jući i kasarne i stanove na Dedinju, u Rumunskoj ulici i niz drugih m anjih blo-
kova i pojedinačno utvrdenih zgrada. Po tome se može zaključiti da je postoja­
la narnera da se u Beogradu vode dugotrajne ulične borbe i ne ograniči se na
odbranu ivice grada, a kojom se protezao glavni odbrambeni položaj Beograda.
Ovaj je išao od čukarice na Savi preko Banovog brda, Banjičkog visa i Veli-
kog Vračara do Karaburme na Dunavu.37 Mnogi Beogradani m orali su u toku
ljeta 1944. uzeti učešća u njegovoj izgradnji, p rije svega u kopanju rovova.
Komandant Jugositoka fcldmarsal Vajks, naredio je, 27. septembra, da se za
izgradnju objekata na ovim položajim a u najvećem mogućem obimu angažuje
stanovništvo Beograda. Snabdevanje mobilisanog stanovništva padalo je u

36 Beogradske operacije, Beograd, 1964, 68.

37 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-196/692.

284
dužnost kolaboracionističkih organa, ali organizacijom rada oni su samo for-
malno rukovodili.
Svi značajniji objekti u gradu: mostovi, telefonski i telegrafski uređaji,
radiostanice, kulturne i javne ustanove, električna centrala i važniji industrij-
ski pogoni — trebalo je da se m iniraju i priprem e za rušenje. Neke od ovih
objekata spasile su, od rušenja, grupe udarnika ili samoinicijativni građani,
ali ovdje valja zabilježiti da su se prijedlozi za izbjegavanje besmislenog ra-
zaranja m ogli čuti i iz redova kolaboracionističkog aparata, kao i iz redova
okupacionih organa, bez obzira na m otive koji su ih na to pokretali. Tako je
13. oktobra 1944. godine, Ministarstvo pošte telegrafa i telefona Nedićeve vlade
m olilo da se spriječi razaranje T T uređaja u Beogradu, pošto bi to bilo ,,i u
srpskom i njemačkom interesu” . Zahtjev je potpisao komesarski upravnik mi-
nistarstva PTT, inž. J. Stok (J. Stock), navodeći kao razlog činjenicu da svaka
arm ija raspolaže sopstvenim sredstvima veze u toj m jeri da jo j n ije nužan
oslonac na stalne T T uredaje i drugo, što se radi о uređajima njemačkog
porijekla k o ji bi u posliratnoj obnovi m ogli biti zam ijenjeni nekim drugim
sistemom.38
H itlerovom zapoviješću broj 11, u svojstvu komandanta Kopnene vojske
od 8. marta 1944. godine, regulisana je odbrana naseljenih mjesta.39 Podije-
ljena u dvije grupe jedna su dobila status uporista (Ortsstützpunkten), a druga
utvrđenih m jesta (feste Plätze). Utvrđena m jesta su dobila ulogu klasičnih
tvrđava i određena su pojedinačno. Na jednu grupu arm ija dolazilo je dva do
osam takvih mjesta. Prema toj prvoj zapovijesti, Beograd je spadao u uporista.
Shodno tome odmah je određen komandant odbrane (Kampfkommandant) i
pristupljeno pomenutom utvrdivanju. Pod njegovu komandu, takode je stav-
ljena protivavinska odbrana grada, koja je raspolagala sa oko 40 baterija raz-
ličnog dometa.40
Krajem avgusta u Beogradu je, kao velikom gradu, u smislu H itlerove
zapovijesti od 16. avgusta 1944, dat status utvrđenog m jesta sa svim posljedi-
cama u pogledu angažovanja sredstava upornosti odbrane i ovlašćenja koman­
danta tvrdave Veste Belgrad. Naređenjem komandanta Jugoistoka od 28.
avgusta, regulisano je pitanje imenovanja komandanta, pa je početkom sep­
tembra tu dužnost prim io generalpotpukovnik Stefan (Stephan), dotadašnji
komandant 4. SS policijske divizije. Pored raspoloživih jedinica istovremeno
je naređeno da je u rejon Beograda prikupe uglavnom, po bataljonima širom
Jugoslavije rastureni, dijelovi Divizije Brandenburd, D ivizija Rodos iz Grčke,
kao i ostaci velikog broja raznih jedinica i ustanova koje su se povlačile iz
Rumunije, a uskoro zatim i iz Bugarske.«
To je bilo vrijem e kada su već jedinice N O V Jugoslavije i Crvene arm ije
označile Beograd kao neposredni operativni cilj. U vezi sa tim u prvi plan su
izbile operativno-taktičke m jere i postupci k o ji su isključivali funlccionisanje
okupacione uprave. Komandant Jugoistoka je, već 24. avgusta, ukazao na pose-
ban značaj mogućnosti prepada na velike i glavne gradove i mogućnost pu-
čeva,42 a 13. septembra „da je čitavi Balkan ubitačna prostorija” , pošto svuda
i u svakom momentu treba računati sa neprijateljskim napadima. „Svaki na
Jugoistoku angažovani njemački vojnik ili civil mora biti načisto da je okru-
žen neprijateljski raspoloženim stanovništvom koje samo čeka napad spolja
da bi se ustankom u unutrašnjosti oslobodilo okupacione vlasti” .43 U talcvoj

as A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/1085.

и A-VII, NjA, Mikroteka, T-501, R-257/74.
40 W. H u b a t s c h , Hitlers Weisungen für Kriegsführung 1939—1945, Bernard
und Graefe, Frankfurt am Main, 1962, 243—249.
41 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-192/556 i 905—908; R-193/300, 465, 500—526,
266, 628; R-194/288—89; T-314, R-32/484.
42 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-192/801.
« A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/556—59.

285
atm osferi i situaciji ubrzano su dovlačene rezerve i jedinice za odbranu Beo­
grada. čak je od vonjika Grupe arm ija E, koji su se iz Rajha vraćali sa od-
sustva i zbog prekida željezničkih linija prema jugu nisu m ogli nastaviti put —
5. septembra form iran Alarmni puk Beograd (Alarmregiment Belgrad)44 Dese-
talc dana kasnije preimenovan je u Grenadirski pule Festung Belgrad, a u
topčiderskim kasamama nastavljeno sa form iranjem novih jedinica, artilje-
rijskih diviziona i baterija.45 U toku daljih priprem a za odbranu Beograda
ulcljučena je, takođe, i posada Zemuna, kao i jedan mostobran na lijevoj obali
Dunava, uključujući grad Pančevo.46 Južno od Save i Dunava, tvrđava Beograd
je obuhvatala prostor do linije, koja se — oslanjajući se na položaje nepo-
sredne odbrane na ivici grada u Makišlcom polju — od Žarlcova odvaja i
obuhvatajući Kneževac i к. 205 kod sela Kijeva, spuštala na Topčidersku
reku, zahvatajući Resnik i Pinosavu ispred Avale savija na sjeveroistok i ide
potokom Zavojnica do njenog ušća u Dunav, kod sela Vinče. Položaji na
ovoj liniji podijeljeni su u sedam odsjeka: / I Žarkovo — Kneževac — Ki-
jevo; / I I Resnik — Pinosava; / I I I Avala; / IV Zavojnica — s. Leštane;
/ V Smederevski drum — Vinča; / Sjeverni odsjek (Pančevo) i Odsjelc Zemun.

Likvidacija okupacione uprave:

Već sama orijentacija na ođlučniju podršku domaćih kolaboracionista

i obećani ustupci u vezi sa tim, diktirali su labavljenje okupacionih stega
i prepuštanje pojedinih poslova u „isključivu nadležnost” Nedićevog aparata.
Velilce m obilizacijske potrebe, koje vise nije bilo moguće podm irivati re-
zervama iz Rajha — pošto je zamjena njemačkih industrijskih radnika žen-
skom radnom snagom i zarobljenicima već bila iscrpljena u vezi naređenja
о totalnoj m obilizaciji — izazvale su i smanjivanje pozadinskih jedinica radi
slanja popune na front. To nije m imoišlo ni okupacionu upravu u Srbiji.
U Beogradu je čak bila form irana posebna komanda sa generalom Unru-om
(Unruh) na čelu, sa zadatkom da pretrese sve neboračke jedinice i što je
moguće veći broj uputi u trupne jedinice na front. Nojbalier, ukazujući na
tendenciju upornosti i nepotrebnog narastanja pozadinskih ustanova u svim
vojskama, kako bi se pojedinci održali u ratnoj zavjetrini, medutim, tvrdi
da mu to nije sasvim uspjelo.47
Odstranjenje Majsnera i nov način regulisanja odmazdi k oji je bar
donekle smanjio dalje narastanje ovih besmislenih zločina, pored smanjenja
okupacionog pritiska, ima značaj prvenstveno u tom e što su lconačno i na-
cisti, kao najekstrenm iji od svih osvajača, bar djelim ično u vidjeli — ne
nehumanost nego nekorisnost elcstremnih m jera odmazde i neodrživost si-
stema kolektivne odgovornosti. Sastavljači sumarnog izvještaja о njemačkoj
okupacionoj upravi na Balkanu, završenog 10. aprila 1945, iz čega se vidi da su
b ili svjesni odgovornosti, međutim usudili su se, govoreći upravo о m jerama
odmazdi da tvrde „da kolektivna odgovornost n ije strana upravo srpskom
pravu.48
N a neposrednu mogućnost napuštanja Srbije okupacione vlasti su po-
čele pom išljati u drugoj polovini avgusta, kada su izdata i prva naređenja
о evakuaciji izvjesnih, prvenstveno civilnih ustanova u Rajh, a onda i nare-
denja za postepeno izvlačenje materijala, sirovina i mašina. Tako je još u

44 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/223—24 i 367.

45 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/590, 591, 592—593.
48 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-196/694. Vid. i napomenu 41.
47 H. N e u b a c h e r , n. dj. 158—159.
48 Chef Militärverwaltung Südost, K. Gerding, Wien, Wien I, den 10. IV 1945,
Wollzeile I, An Oberkommando des Heeres. A-VII, NjA, Mikroteka, T-501, R-264/
420—73.

286
avgustu zapažena evakuacija pogonskog goriva, municije i tekućih arhiva.
Zabilježeno je, talcođe, da je arhivu počela da priprem a i Beogradska fel-
komandatura, koja je istovremeno, potčinjenim jedinicama, dostavila san-
duke za istu svrhu.49 Fondovi arhivslcih ustanova u Beogradu, medu kojim a
arhivski fondovi Ministarstva vojske, Ministarstva spoljnih. poslova, Ministar­
stva unutrašnjih poslova, arhivski fondovi Kraljevine Srbije iz prvog svjet-
slcog rata i uoči istog, koji su već jednom bili odneseni u Beč, Dubrovačlci
arhiv iz Srpske akademije nauka, Arhivska grada Bosne i Hercegovine, koja
je poslije prvog svjetslcog rata bila vraćena iz Веса i mnogi drugi, bili su
već ranijih godina otprem ljeni ponovo u Bečki ratni arhiv, odakle su poslije
rata mnogi samo đjelim ično vraćeni, a mnoga akta iz svih njih otudena ili
po kriterijum u „njemačkih interesa" uništena.
Ovog meseca došlo je i do potčinjavanja Vojnoupravne komande Sr­
bije Grupi arm ija F, što ju je sve više orijentisalo na operativne zadatke.
Petog septembra 1944, na savjetovanju kod komandanta Jugoistoka, odlučeno
je da se ubrza evakuacija njemačkih civila — u stvari samo žena i djece.
kojih je bilo u Srbiji preko 2.000. Ostali civili, manjim dijelom , su zadržavani
na svojim poslovima, ako su se još m ogli obavljati i sa operativnotaktičkog
stanovišta bili neophodni, ili su većim dijelom uključivani neposredno u
borbene jedinice. Istovremeno je odlučeno da se vrši evakuacija domaćih
kolaboracionista, uključujući i članove ravnogorskog pokreta. Što nije izvu-
čeno više mašina, sirovina i drugih dragocjenih privrednih dobara, treba za-
hvaliti prvenstveno brzini napredovanja Narodnooslobodilačke vojske Jugo­
slavije i Ćrvene arm ije, ali i činjenici da je H itler bio naredio da se Srbija
odsutno brani, i čak da se obezbedi proizvodnja za njemačlcu ratnu industriju
deficitarnih metala, nadajući se da će radnike bar zlatom zadržati.50
Znatan utjecaj je ispoljilo bombardovanje sva četiri beogradska mosta
3. septembra 1944. godine, od kojih su — onaj prema Pančevu i željeznički
most preko Save u velikoj m jeri oštećeni pa se evakuacija izvjesno vrijem e
vršila samo skelama.51 Kako su u septembru vojni zadaci sve više išli ispred
upravnih, nastavljeno je izvlačenje okupacionih organa, k oji su se — po-
vlačeđi se prvo iz unutrašnjosti — koncentrisali u Beogradu. Tako je veš 9.
septembra 1944, izdato naredenje da se od preostalih i u Beogradu prikup-
ljenih pripadnika okupacionog aparata, form ira Borbena grupa na čelu sa
tadašnjim komandantom SS-a i policije, generalom Berendsom. Potom je
ova borbena grupa •— ime dobila po svom komandantu, upotrijebljena za
odbranu u Banatu, gdje se u oštrim borbama ubrzo istopila.52
Trinaestog septembra komandant Grupe arm ija F, feld maršal, Vajks,
izdao je naredenje, kojim je čitav Balkan proglasio ubitačnom pi'ostorijom
i naredio potčinjenim komandantima da prim jenom najenergičnijih m jera
odstrane za borbu neupotrebljive i neorganizovane vojnike i civile. To je
istovremeno značilo i povlačenje kompletnog okupacionog aparata, privred­
nih predstavništava pa čak i mnogih pozadinskih ustanova i organizacija,
u kojim a se po njegovim riječim a „m ogao voditi udoban pozadinski život”
Za vojnoprivredne štabove je izričito naredio da ih treba svesti na najmanju
mjeru, tek toliko da u pogonu mogu održavati najvažnija preduzeća.53

40 J. M a p j а н о в и ћ, Београд, 304—305.
■™A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/187—89.
61 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/87—95. Stari željeznički most preko
Save imao je 8 pogodaka, a novi tri pogotka. Ni na jednom mostu noseća kon-
strukcija nije bila pala u vodu. Opravka je bila moguća za 8—14 dana. Opravka
zemenskog (drumslcog) mosta sa dva veća pogotka, zahtijevala je kraće vrijeme
za opravku. Srednji raspon Pančevačkog mosta potpuno je uništen, a ostali su
teško oštećeni. Uništena su i oba tornja protiavionske odbrane.
52 A-VII, NjA, k. 32, br. reg.
53 A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-193/356—359.

287
 Znajući da ovo neće proći bez panike, Vajks je istovremeno ovlastio
potčinjene da ratnim sudovima spriječe pojave panike i kukavičluka, i na-
redio da se svima saopšti odluka da se Balkan čvrsto drži. Prihvat obveznika
rasformiranih ustanova i pozadinskih jedinica, kao i civilnih organizacija,
čiji se broj cijeni na desetak hiljada, povjerio je posebnim prihvatnim ko-
mandama da bi spriječio b ijeg u pozadinu i na taj način osipanje brojnog
stanja i onako nedovoljnih raspoloživih efektiva.
О povlačenju Folksdojčera, kako iz Banata tako i iz Beograda i Ze-
muna, trebalo je da odlučuje Komandant SS-a i policije, što je značilo da se
mora poštovati već izdato Him lerovo naređenje о potpunom povlačenju svih
pripadnika njemačke narodnoosti za čije su izvršenje već bili izrađeni de-
taijni planovi.54 Naređeno je hitno izvlačenje skladišta i zaliha privrednih
dobara, ali je za mnoga od njih, već bilo kasno.55
Od tog vremena, ovlašćenja izvršne vlasti su prešla na trupne koman-
dante. Vojnoupravne komande su orijentisane na evakuaciju i organizaciju
bitno poremećnog saobraćaja. Već ranije pomenutim prepotčinjavanjem
Grupi arm ija F, Vojnoupravna komanda se praktično prestala baviti uprav-
nim pitanjima. Petog oktobra, ona je i zvanično pretvorena u trupnu ko-
mandu — Štab arm ijske grupe Srbija. Tog dana je izvršena evakuacija vojne
uprave iz Beograda za Pečuj u Mađarsku. Do tog vremena Beograd su na-
pustili, Opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova i sve druge njemačke
okupacione ustanove, Nedideva vlada i njen brojn i aparat. Dva dana pred
početak napada jedinica NOVJ i Crvene arm ije, njemački i policijski di­
rekter Grupe arm ija F je, u dnevnom raportu za 12. oktobar 1944. godine,
vrlo upečatljivo opisao stanje u Beogradu, kome se fron t oslobodilaca pri-
bližavao.
„ . . . Radnje, gostionice itd. su bez izuzetka zatvorene. U slobodnoj pro-
daji se vise ne mogu dobiti ni sredstva za život niti druga važnija dobra. Veci
dio civilnog stanovništva napustio je Beograd. Na ulici se mogu vidjeti
samo pojedinačna civilna lica i pripadnici nemačkih oružanih snaga. Snab-
djevanje elektrikom i vodom je obustavljeno, navodno zbog nestašice uglja.
Takode je i Radio-stanica privrem eno obustavila rad. Pripadnici Srpskog
dobrovoljačkog korpusa u gradu se vise ne mogu vidjeti. M iniranje koloseka
i ostalih uređaja na željezničkoj stanici Beograd biće sprovedeno. Čitavog
dana jaka artiljerijska vatra iz Beograda u pravcu Pančeva” .
Jedinice za održavanje su stavljene na raspoloženje Komandantu tvr-
dave Beograd. Pošto se u Pečuju zadržala do 13. oktobra, kada je otpala
svaka iluzija о mogucnosti ponovnog povratka u Beograd, vojna uprava je
povučena u Ergeding i Beč, gdje je, svodeći bilanse pljačke i ubistava, do-
čekala lcraj rata i kapitulaciju. Vodede kolaboracionisticke ustanove Srbije
i Beograda smještene su djelim ično u planinsko odmaralište Kicbihel (Kiz-
biehel). Reorganizovani Srpski dobrovoljački korpus, popunjen, između
ostalog, i evalcuisanim dinovništvom, sada nepotrebnih kolaboracionistidkih
ustanova, stavljen je na raspolaganju Komandantu SS-a i p olicije u Jadran-
skoj prim orskoj oblasti (Adriatisches Küstenland) — Globocniku, za borbu
protiv jedinica N O V i POJ u Slovenačkom prim orju i Istri, i uskoro uvršten
u Vafen-SS (Waffen-SS).
Sredinom oktobra 1944. godine, poslije oslobodenja zapadne Srbije, Šu-
m adije i istodne Srbije, 1. armijska grupa Narodnooslobodilacke vojske Ju­
goslavije (1. proleterski i 12. udarni korpus) i jedinice 3. ukrajinskog fronta

54 Uprkos tome, dio pripadnika njemačke narodnosti, posebno iz zemunskog

sreza, od kojih je jedan dio i efektivno učestvovao u NOP-u, nije izvršio ovo nare-
đenje, te danas, ravnopravno sa ostalim gradanima Beograda, izgrađuju socijalizam.
“ Der Oberfchlshaber der H.Cr.F. In/Id Nr. 5600 von 13. 9. 1944. A-VII, NjA,
Mikroteka, T-311, R-l93/556—59.

288
Crvene armije, izbili su pred Beograd. Četrnaestog oktobra je počeo napad
jedinica NOVJ i Crvene arm ije na grad. Do kraja 20. oktobra 1944. godine,
zajedničkim naporima jedinica NOVJ i Crvene armije, Beograd je bio pot-
puno očišćen od neprijatelja. Na ulicama grada i njegovim prilazima pogi-
nulo je 15.000 neprijateljskih vojnika, a zarobljeno 9.000 vojnika i oficira.
Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije su imale 2.952 poginula,
a trupe Crvene arm ije oko 1.000 poginulih. U sedmodnevnim borbama za
oslobodenje svoga grada uzelo je učešća i nekoliko hiljada Beograđana, ne
računajući one k oji su već bili u redovima NOVJ.50
Uprkos naređenja — sličnih onom koje je Vajks 6. oktobra izdao po­
vodom napuštanja Pančeva „da se mostobran na sjevernoj (lijevoj — prim.
M. K.) strani Dunava drži do posljednjeg čovjeka i metka” i strogih m jera
prema bjeguncima — Felber je morao, 20. oktobra, izvjestiti da su se noću
19/20, povukle i grupe koje su branile mostove preko Save, posljednje od-
stupnice posade Beograda.57 Feldmaršal Vajks je istovremeno obavjestio
njemačku Vrhovnu komandu i Komandu kopnene vojske da na „Korpusnu
grupu štetner ne treba više računati” , nabrojivši njene razbijene jedinice:
1. brdska divizija, oko polovine 117. lovačke divizije, 92. motorizovana bri-
gada, 2. puk i još jedan bataljon divizije Brandenburg, glavnina Grenadirskog
puka Rodos i brojne artiljerijslce i protivavionske jedinice.58
Dva dana kasnije, 22. oktobra 1944. godine osloboden je i Zemun. Je­
dinice 1. i 6. proleterske divizije, uz podršku tenkova, artiljerije Crvene
arm ije i aktivista narodnooslobodilačkog pokreta Zemuna, poslije dvodnev-
nih borbi su savladale takođe jak njemački garnizon.59

60 Beogradska operacija, 216—226.

« A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-187/240; R-194/251—252 i 253—255; 539—
—541; 591.
68 Izvještaj Komande grupe armija F, str. pov. br. 6310 od 20. 10. 1944.
A-VII, NjA, Mikroteka, T-311, R-194/594—95.
50 Beogradska operacija, 235. Ž. A t a n a c k o v i ć , Zemun i okolina и ratu
i revoluciji, Beograd, 1963, 218—228.

289
 M ilan M. M iladinović

H RAB RO ST I HUM ANOST BORACA N O R I SO C IJALISTIC K E REVOLUCIJE

BEOGRADA 1941— 1944. G O D INE

Vrline hrabrosti i humanosti boraca N O R i socijalističke revolucije Beo­

grada i Zemuna, ispoljavale su se u jedinstvu, a nalaze se u sklopu opštih
vrednosti stvorenih u toku oslobodilacke borbe naroda i narodnosti Jugo­
slavije. Mnoge vrednosti borci su poneli «sa sobom iz ilegalnog rada izmedu
dva svetska rata. Te vrednosti su predstavljale izvorište snage i hrabrosti bo­
raca u revolucijd. Beograd je odigrao „ogrom nu ulogu u neposrednim pripre­
mama narodnog ustanka” — istakao je J. Broz Tito, je r je tu veliki „broj
kadrova, bio, takoreći, onaj centar odakle su davane direktive i slati ljudi na
teren da rade na organizaciji ustanka. Beograd je u pogledu kadrova dao
vrlo mnogo našoj oslobodilačkoj borbi. Druga važna činjenica je da je Beo­
grad kao grad, ialco, doduše, strahovito postradao, dao od samog početka
najjači otpor okupatoru.” 1 N jegovo mesto u revolucioarnom pokretu mu je
dalo važnost centra rukovođenja N O R i socijalističkom revolucijom u prvim
danima ustanka, a i kasnije.
Hrabrost i humanost su činili jedinstvo u borbi i ponašanju boraca Beo­
grada i Zemuna. N ovo može pobediti samo hrabroscu njenih nosilaca, a staro
se ne može odbaciti bez shvatanja nužnosti negove promene i ostvarivanja
čovečnijih odnosa medu ljudima. Isticanjem jedinstva hrabrosti d humano­
sti dokazuje se i suštinska odredba N O R i socijalistiöke revolucije, revolu­
cionarnih ideala i humanizma. Borci za nove, humanije odnose mogu biti
samo hrabri ljudi, je r treba rušiti klasno društvo, sopstvene stare predstave
i shavanja drugih о svetu koji ih oikružuje, razbijati navike, prevazilaziti obi-
čaje, prekidati ustajali ritam života, itd. Lom iti sve to moguće je ako je čovek
hrabar, a ta hrabrost u sebi sadrži humanost. Humanizam stoga poziva na
akciju, a hrabrost ruši društvene pregrade i zalaže se za humanije društvo.
Prihvatanje novih ideja i borba za njihovu realizaciju jeste hrabar čin, a još
je veća hrabrost kada se to čini u uslovima okupacije zem lje i prisustva
brojnog vojnog i policijskog potencijala neprijatelja, kakav je bio u Beogradu.
N O R i socijalistička revolucija su se odvijali u Beogradu u uslovima
centralizacije snaga i modi neprijatelja.2 Tu su bile glavne snage i glavni ko-
mandujući organi vojne i policijiske sile. Zatim, policijski aparat stare Jugo­
slavije, gotovo se ceo stavio u službu nacionalnog neprijatelja, a to su bili ško-

1 J. B. T i t o , Sećanja, Ratna sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionar­

nog radničkog pokreta, knj. 1, Beograd, 1961, 8.
2 Vid.: Београд у рату и револуцији, Београд, 1971, 91— 141.

290
lovani špijuni i agenti. Trebalo je u takvim uslovima svestrano voditi borbu
protiv neprijatelja i to u vojnom pogledu u neravnopravnom položaju. Nepri-
jatelj je bio naoružan sa tada najmodernijdm naoružanjem, raspolagao broj-
nim snagama, ostvario totalnu okupaciju Beograda i Zemuna, raspolagao jav-
nim sredstvima propagande, imao pod uticajem škole, organizovao proiz-
vodnju i vršio kontrolu kretanja. Protiv tako 'izgrađenog sistema okupacije
i fizičkog i intelektualnog nasilja trebalo je voditi borbu. Razume se, da su
u toj borbi ginuli prelcaljeni revolucioneri, ali se nisu predavali. Dokazivali
su da se snaga novog ne može uništiti ako i veći broj revolucionera padne u
toj borbi. О tom e govori i činjenica da je u Beogradu „tih dana održano mno-
štvo veoma značajnih sastanaka. Beograd se pretvorio u centar u kome su
brojni rukovodeći organi narodnooslobodilačkog pokreta form irali, sastajali
i donosili svoje planove za pokretanje oružane oslobodilačke borbe” 3, da je
i pored pretrpljenih gubitaka vođena revolucionarna borba za sve vrem e
N O R i sooijalističlce revolucije u Beogradu i okolini.
Beogradska partijska organizacija je bila vaspitač mnogih generacija re-
voluoionera, lcoji će odlaziti širom Jugoslavije šireći ideje revolucije, postati
organdzatori oružanog ustanka i dokazati se na delu. Stoga se ne m ože shva-
titi doprinos Beograda N O R i socijalistiöke revolucije bez tih hiljada revolu­
cionera, koji su sticali prava revolucionarna iskustva u gradu prenoseoi ih
u druge krajeve.
Tradicionalne revoluoionarne vrednosti, kojim a je tako bogata borba
radničke klase i radnih ljudi Beograda, pozitivno su delovale na ponašanje
Beogradadana u N O R i socijaldstičkoj revoluciji. A li izvesna nekrtička pri-
mena tih isku-stava je za posledicu i gubitak mnogih kadrova revolucije.
N eprijatelj je posebno insistirao na moralnim problemima tako da je
u svojoj štampi, na radiju, na priredbama, u predavanjima i u šlcolama širio
fašističiki, religijiski i patrijarhalni moral. Činio je sve da moralno diskredi-
tuje borce revolucije, da ih priikaže kao moralno propale, kao one k o ji naru-
šavaju brak, porodicu, mir, slobodu, koji su krivi za odmazde, k o ji su sluge
stranih država, oni koji su pod rukovodstvom Jevreja i Roma itd. Takva crna
slika partizanskih boraca trebala je, kod malogradana, da stvori utisak da
se treba opredeliti protiv oslobodilaöke borbe, a za novi poredak u Evropi
koji garantuje stabilnost, mir, red i rad i si. Ova propaganda nije bila bez
odjelca, pogotovo što su pojedini zarobljeni partizani, posle slabog držanja,
prenosili servirane laži о odnosima u partizanskim jedinicama. Svemu tome
trebalo je partijska propaganda da se suprotstavi. Zahvaljujući hrabrosti
boraca u direktnom sudaru s neprijateljem, ponašanjem, dobrim držanjem
i drugim aktivnostima, širena je istina о ciljevim a, moralnim odnosima i po-
našanju u jedinicam a N O V i POJ d na oslobodenoj teritoriji.
Ü tako složenim uslovima borci Beograda su ispoljavali hrabrost i huma-
nost. Hrabrost je bila humano odgovorna, humanost se ostvarivala hrabrim
činom.

I.

Hrabrost
Hrabrost se raznovrsno ispoljavala u toku borbe za oslobodenje i revo­
lucionarni preobražaj društva. Borci Beograda su dokazivald vrlinu hrabro­
sti: u oružanoj borbi, u hrabrom prihvatanju odluke za oružani ustanak, u
držanju pred nacionalnim i klasnim neprijateljem , na gubilištima, u shvatanju
realnosti borbe, u menjanju postojeće socijalne i vojnopolitičke sdtuacije, u
ispoljavanju drugarstva, u spašavanju drugova iz neprijateljskih zatvora d lo-
gora itd. Gotovo da su došle do izražaja sve bitne odlike ljudske revolucio-

3 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 1964, 101.

291
nam e hrabrosti. U ispoljavanjiu hrabrosti nije bilo granica, a u ostvarivanju
svojih revolucionarnih zadataka stvorene su mnoge vrednosti, koje su jačale
moralno-politioku lcoheziju oredova Partije, SKOJ-a i drugih organizovanih
revolucionarnih snaga.
Vojnioka hrabrost, kroz ddrektne vojne akcije — diverzantske aktiv­
nosti, prepade, likvidacije — bila je stalno prisutna vrednost, iako se time
nije iscrpljivala. Izvođene su veoma uspešno brojne akcije na uništavanju
žive sile, tehnike i propagandnih sredstava neprijatelja. U toku diverzantskih
akcija dolazilo je do borbe prsa u prsa. Beograđani su pokazali vojničku
hrabrost i prilikom oslobođenja grada. „Naš dolazak u Beograd” — isitiče
Tito — „bio je slavan i po žestind borbe i junaštvu, i po herojskom otporu
beogradskih radnika, komumista i omladinaca za čitav period okupacije.” 4
Beograđani vode borbu na ulicama a u tome prednjače komunisti i skojev-
ci. „Policijski agenti toliko su se bojali osvetničke oslobodilačke ruke da
čak iz svojih stanova nisu smeli ići u kancelarije u Upravu grada Beograda”
— piše Jovan Marjanović5, Beogradani su odlazili i u partizanske odrede, a
oni koij su ostali u gradu nastavili su oružanu borbu. U direlctnoj borbi s ne-
prijateljem ginu David Pajić, Mirko Tomić, Stanislav Sremčević-Crni, Đuro
Gajić6, Milica M ilojković7, i drugi.
Hrabrost je dokazivana i prilikom ispisivanja antifašističkih i revolucio-
niarndh parola, širenja letaka, spaljivanja neprijateljeve štampe i drugih
aktivnosti.
Sam čin prihvatanja dužnosti pripadnika udarne grupe je bila hrabrost,
je r treba polaziti od činjenice neprijateljeve brojnosti i zverstava nad uliva-
ćenim udarnicima. Mora se ixzati u obzir i medunarodna situacija koja, 1941—
— 1942. godine, nije bila najpovoljnija, a u to vreme su vođene najžešće borbe
u Beogradu i Zemunu.
K uriri su pokazivali hrabrost. Donosili su i odnosili poštu i partijske ma-
terijale i to uz stalnu opasnost da budu otkriveni. N eprijatelj je posebno
radio na otkrivanju veza Beograda i Zemuna sa unutrašnjošću, je r je znao
da se u njim a štampa propagandni m aterijal i održavaju veze neophodne
za vođenje oružane borbe. Hrabrost je bila i uspostavlajnje novih veza8; u
preuzimanju odgovornosti za revolucionarnu aktivnost, obezbeđenju rukovo-
dećih kadrova i drugova, ispoljavana je hrabrost u brojnim akcijama.
Sami uslovi ilegalne borbe su tražili hrabrost. Stoga, udarnici Beograda
smatraju lakšim odlazak u partizanske jedinice, je r su tamo ravnopravniji u
borbi protiv neprijatelja.9 Udarnicima i partijskim aktivnostima je bilo naj-
teže što umiru bez mogućnosti da su osvetili sebe i drugove.
Javljo se i kukavičluk kod pojedinaca — u masi herojske borbe — koji
nisu našli snage da prihvate odluku о oružanoj borbi ili su izbegavali da
preuzimaju teže dužnosti i odgovornosti. Na ispitu hrabrosti pali su pojedini
partijci, skojevci i simpatizeri. N eki su se polcolebali pred rigoroznim mera-
ma okupatora i kontrarevolucionera. Tako je jedan simpatizer, u čijoj je
kući bio zakazan partijski sastanak, prvo odbijao da prim i drugove, a na
primedbu partijskog sekretara da je izdajnik odgovorio je: „Nisam izdajnik,

4 J. B. T i t o , Sjećanja iz dana oslobodilačkog rata i revolucije, Četrdeset

godina — Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog po­
kreta 1941—1945, Beograd, 1961, knj. 5, str. 9. (u daljem tekstu: Četrdeset godina).
5 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 134.
0 Isto, 264.
7 Ч. Б у р ђ е в и ћ , Комунистичка партија Југославије — организатор и
носилац НОП-а у Београду од 1941—1944. (Са освртом на период од 1929— 1941.
године), Београд у рату и револуцији 1941—1945, Београд, 1971, 29.
8 Isto, 28.
0 Р. D a m j a n o v i ć , Na ulicama okupiranog, ali nepokorenog Beograda 1941.
godine, Četrdeset godina, knj. 7, 265.

292
ali priznajem da sam kukavica.” 10 Razume se, uz pomoć drugova postao je
hrabar borac. Kukavičluk je pokazao i jedan broj patpisnika apela protiv ko­
munista 1941. godine. „U tom apelu ima mnogo imena onih koji se nikako
ne slažu sa onim što su potpisali, a ipak su iz kukavičluka to učinili. Taj je
kukavičluk isto tako za osudu kao i svaka narodna izdaja.” 11 Kukavičluk su
ispoljdli i oni koji su se slabo držali pred nacionalnim i klasnim neprijate-
Ijem i izdavali najveće tajne i kadrove revolucije, stupali u otvorenu službu
neprijatelja. Bilo je i pojedinaca koji su odbijali da se uključe u udarne gru­
pe, da vrše sabotaže, da rasturaju letke i slicno. Borbom protiv kukavičluka,
u sopstvenim redovima, revolucioneri Beograda su jačali moralno-političko
jedinstvo, podizali hrabrost, odvaznost, smelost, patriotizam i druga oseća-
nja i vrline, tako neophodne za oružanu borbu.
Izuzimajući pojedine partijce i skojevce ogromna većina članova KPJ,
SKOJ-a i simpatizera Partije i socijalisticke revolucije, herojski se držala
pred nacionalnih i klasnim neprijateljem nastavljajući tako borbu za ideje
revolucije. Ova borba je imala široke dim enzije u moralnom i humanom po­
gledu, je r je nastavljena borba snagom revolucionarnog morala i huma-
nizma protiv sadizma fašista i kontrarevolucionera. U toj borbi nejednakih
fizičkih snaga, koja je bila na strani neprijatelja, i moralnih snaga, koja je
bila na strani boraca revolucije, pobedu su odnosili revolucioneri. Oni su hra-
brim držanjem dokazivali snagu revolucije i oslobodilačke borbe, čuvali ugled
i dostojanstvo Partije i SKOJ-a, štitili redove revolucionera. „Psi jedni, znam
mnogo, ali van ništa neću reći” — rekao je m učiteljima Đuro Strugar .12 Du­
ka Dinić,13 Desa Ležajić14, Zagorka Malivuk i druge, nisu htele da priznaju
ni svoja prava imena. Filip Macura, student, pratilac Ive Lole Ribara žrtvo-
vao je sebe ali nije odao sekretara CK SKOJ-a15. Jakub Kuburović, i pored
strašnog mučenja od strane fašista, nije odao nikaga.16 Tako se držala Jelena
ćetk ović17, Trajko Stamenković, Janko Lisjak i mnogi drugi18. Vukica Mitro-
vić, bratu, izdajniku odgovorila je na suočenju: „T i nisi moj brat, ja tebe i ne
poznaejm .” 19 Tako se drže i David Pajić, Boža Stamenković, M arija Rački,
Miloš Matijević-Mrša20 i mnogi drugi. Oni su hrabrim držanjem dokazivali

10 В. В r a j к о v i ć , Iz događaja и Beogradu i oko čačka, Ustanak naroda

Jugoslavije 1941. Beograd, 1963, knj. I ll, 815.
11 Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkom ratu jugoslo­
venskih naroda t. II, 1, 18 (u daljem tekstu: Zb NOR).
12 H. Ј о в а н о в и ћ . Буро Стругар, Историјски записи, XX IV , књ. X X V III,
cs. 1—2/1791. 258, Титоград, 1971.
13 О Đuki Dinić, islednik je napisao „I pored svih sredstava, nije htela da
prizna ni svoje pravo ime. Vodimo je kao Mirjanu Obradović. Ali ко je ona ustva-
ri? Na suočenjima s drugim uhapšenicima, govorila je samo „Ja ih ne poznajem!”.
To je sve što je pristala da kaže na saslušaniima". (Po listu Комунист br. 304, od
27. 2 1963, 10.
14 4. Б у р ђ е в и ћ , Комунистичка партија Југославије — организатор и
носилац НОР-а у Београду 1941—1944, Београд у рату и револуцији 1941—1945, 30.
15 Vid.: Ustanak naroda Jugoslavije 1941, knj. I ll, 263.
16 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 216.
17 „U zatvoru je Jelena ćetković bila strahovito mučena. Agenti su je u
toku saslušanja toliko zlostavljali da su joj slomili kičmu. Od batina, bilo joj je
otpalo meso sa oba tabana” . J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 227).
18 О držanju žena — boraca, vid.: J. П о п о в ић, Учешће жена Београда
у народноослободилачком покрету, Београд у рату и револуцији 1941—1945, 152.
О držanju Trajka Stamenkovića, vid. — M П е р о в и ћ , Аесковац у рату
и револуцији, Београд, 1968, 238. Jovan Marjanović piše о hrabrosti pred policijom
Janka Lisjaka. (Београд, 263).
10 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 171.
20 Ч. Б у р ђ е в и ћ , Комунистичка партија Југославије — организатор и
носилац НОР-а у Београду 1941—1944, Београд у рату и револуцији, 25.
О hrabrosti i revolucionarnom radu Miloša Matijevića Mrše, vidi — Исто-
ријсгш архив КПЈ, Београд, 1949. т. I, књ. 2, 278.

293
snagu N O R i revolucije, čuvali redove Partije i SKOJ-a, u borbi u kojo nije
bilo milosti. Na saslušanjima su prkosili21, branili ideje revolucije, dostojan-
stveno umirali za vreme mučenja, pobeđivali bolove, glad i druge teškoće
zatvorskog života i nisu se pokolebali. Ovu hrabrost je morao da prizna i
neprijatelj bez obzira što je stalno izmišljao nova mučonja. Ništa manja hra­
brost nije bila i u preuzimanju odgovornosti na sebe, za ono što su drugi
uradili, ako se drugačije n ije mogla sačuvatd tajna pokreta. Hrabrost je bila
i u kidanju emotivnih veza sa izdajnicima, kolebljdvcima i onima koji nisu
bili spremni da se angažuju u borbi. Nisu priznavali da poznaju izdajnike, od-
ricali su drugarstvo sa svdma k o ji su se slabo držali, ispoljavali mržnju, uma-
njivali dostojanstvo .onih koji su se slabo držali za vreme suočenja, itd. U
svim ovim momentima bila je vid ljiva hrabrost. Tako je objektivna „moralna
vrednost hrabrog držanja i dosledne odbrane revolucionarne, to jest napredne
stvari pred licem klasnog nepriajtelja k o ji brani staro, preživelo, i stoga
istorijski ograničeno, lažno, sasvim je oeigiedna."22 U Pismu CK KPJ za Sr­
biju ističe se „Zar postoji veće izdajstvo nego m oliti za m ilost te dželate na-
šeg naroda ikoji su poubijali i svakodnevno ubijaju i kolju istotine hiljada ljudi,
žena i dece, te najstrašnije neprijatelje radmčke klase i čitavog naroda?” —
reči upućene onim pojedincim a koji su se slabo držali, a istovremeno je uka-
zano na herojska držanja boraca revolucije23. Tako je hrabro držanje prera-
stalo u legendu, iako je predstavljalo rea'lnu stvarnost borbe hiljade boraca
Beograda i Zemuna. Nepoznati omladinci i partijci postajali su heroji hra-
brim držanjem.
Hrabrost boraca Beograda i Zemuna dolazila je do svog vrhunca na gubi-
lištima. Zatvorenici, odvođeni na gubilišta pevali su revolucionarne i borbe­
ne pesme, klicali revoluciji, Sovjetskom Savezu, Komundstičkoj partiji, Ko-
munističkoj internaciona, Slobodi, socijalizmu. U tim pesmama i parolama
izražavao se prkos, ali su slate i poruke onima koji su ostajali da nastave
borbu. Ostajali su borci do kraja. „Posle podne 24. m aja pozvali su Daru
(Pavlović — MM ), Velu, Radu Rajković, Mirjanu Obradović. Znale su da će
biti streljane. Čitavu su noć igrale Vanjku d pevale partizanske p e s m e ...
Najzad su pred zoru, isekle jednu crvenu maramu u mašnice koje su vezale
u kosu i na prsa. Tako su pošle na streljanje” — piše dragarica koje ja sa
njim a bila tada u logoru na Banjici.24 Tako su borci ostajali borbci do kraja.
U tim poslednjim, najtežim trenucima, ostati čovek, borac, revolucioner, ko­
munista i skojevac — to znači pobedu života nad smrću, to je pobeda revo­
lucionarnog morala i hrabrosti nad fašistima i kontrarevolucionerima. Ubistva
su trebala da znače zastrašivanje, unošenje sumnje u ishod borbe, kolebanje
čoveka pred nečovečnim postupoima, ali svega toga n ije bilo kod većine
boraca koji su osuđivani na smrt i odlazili s pesmom na gubilišta. Oni su i
tamo bili borci, nastavljajući da se bore hrabrošću, držanjem, idejama, mo-
ralom. Ta pobeda čoveka nad zločincima bila je najteža i za najokorelije zlo-
čince, kojim a je ubijanje postalo zanat. Nalazeci se pred tim bedemom pr-
kosa i hrabrosti p o jed in o i1
— zločinci su doživljavali i nervne slomove.25 Stoga
se mora isticati ova hrabrost, koja nije bila izraz nevrednovanja života ili
fatalističkog gledanja na život i smrt nego svesno poimanje stvarnosti, shva-
tanje svog revolucionarnog i ljudskog zadatka koga su do kraja ostvarili. Tako
su zatvori i logori Gestapo-a i Specijalne policije i druga mučilišta bila i

21 Na pitanje islednika koja je njegova viša veza Sava Mihić je odgovorio:

„Moja veza je Jugoslavija!", (J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 258).
22 В. Z i h e r l , Prilog pitanju о komunističkom moralu, časopis Komunist,
br. 6/1949.
23 Zb. NOR, t. IX, 2, 21.
24 Priručnik — Materijali о rađu i borbi omladine Jugoslavije, 172, izd. Po-
litičke uprave JA, Beograd, 1947.
25 Vid. izv. nemačkog poručnika Liepe-a od 13. 10 1941. Zb. NOR, t. I, 1, 527.
Vid. i izv. nemačkog poručnika Valthera od 1. 11 1941. godine, Zb. NOR, t. I, 1, 584.

294
mesta borbe za revolucionarne ideje; bez obzira što drugovi i drugarice nisu
priznavali da su članovi Partije i SKOJ-a, neki to stvarno nisu ni bili, svi su
vodili borbu za kormmističke ideje i bili na delu komunisti.
Hrabrost u neprijateljevim logorima i zatvorima, dolcazivana je i putem
prevladavanja u svesti date situacije. О tom e govore mnoge ispevane pesme,
učenje pismenosti, geografije2®, čitanje knj'iga27, stvaranja veoma razvijenih
uslova kolektiynog drugarskog života itd. U svim tim prilikama dokazivana
je ljudska hrabrost. Im ati snage d verovati u budućnost, učiti i priprem ati se
za tu budućnost, kada svakog momenta vreba smrt, jeste ljudska i revolu­
cionarna hrabrost. Tim e je prevladavan strah, osećanje nemoći i usamlje-
nosti. Razume se, tome je doprinosila partijska organizacija koja je uvek
brinula za zatvorene drugove i drugarice.
Aktivisti, koji su radili u partijskoj tehnici, brojno su manifestovali svo­
ju vrlinu hrabrosti. Sam čin prihvatanja rada na tako odgovornom partij­
skom zadatku, predstavljao je hrabrost. Doneti odluku da se dugo ne izlazi
iz skrovišta, raditi u zatvorenim i zagušljivim prostorijama, strepeti nemo-
ćan u skrivnicama, imati poverenje u one 'koji sa tobom održavaju vezu itd.
— sve to jeste hrabrost na delu. U pitanju je bilo i obezbedenje hranom i
drugim uslovima za život. Sve su to izdržavali hrabro i upornim radom na
vreme ostvarivali zadatke izlaženja Biltena GŠ NOPO Jugoslavije, Proletera,
organa CK KPJ, Гласа i drugih publikacija i letaka. Branko Đonović i Slobo­
dan Jović su svojim radom u tehnici pokazali veliki radni elan, komunističku
odanost i hrabrost28. Medutim, odanost i hrabrost su pokazali i Vladeta Po-
pović Pinecki29, Dragnja Radovanović — Marinković30 i mnogi drugi.
U svom radu i ponašanju i kuriri su dokazivali hrabrost. Bili su izlo-
ženi mogućim izmenađenjima. Svalki susret sa drugim ikurirom, koji se često
i nije poznavao, bio je obostrano opasan. N ije bilo sigurno da li vas čeka
drug ili provokator, pogotovo što je neprijatelj pokušao da se ubaci u sistem
partijskih veza. U takvim slučajevima svaki susret kurira manifestovao je
obostranu hrabrost, preuzimanje odgovornosti za preuzetu poštu i za njeno
dostavljanje na odgovarajuci punkt.
I rasturanje štampanog materijala, nabavljanje potreba u hartiji i drugim
artiklima za rad partijske tehnike — zahtevalo je hrabrost. Uvek se tu čovek
izlagao riziku, a preuzimanje rizika u datim uslovima bila je i hrabrost.
H rabro držanje31 onih k o ji su radili u partijskoj tehnici omogućilo je da
ona radi gotovo do lcraja rata i da ne bude otkrivena. Takav je bio slučaj sa
tehnikom CK KPJ.
Cesto se zaboravlja isticanje i hrabrosti onih koji su izdavali stanove,
prihvatali i skrivali borce Beograda i Zemuna. Primanje udarnika na stan
značilo je prihvatiti obavezu da se sacuva, preuzeti odgovornost za njegovo
ponašanje, za sve ono što bude radio.32 Oni koji isu davali stanove pretežno su
bili porodični ljudi pa se tako cela porodica našla u vrtlogu oružane borbe.
Sve to traži da se jasno oceni kao hrabri čin, Icao opredeljenje za revoluciju.
28 J. П о п о в и ћ , Учешће жена Београда у народноослободилачком по-
крету, Београд у рагу и револуцији, 152.
27 Политика Београд, 1. мај 1966. В. Г л и г о р и ћ , Књига у чељусти смрти.
28 Vid.: Zbornik narodnih heroja Jugoslavije, Beograd, 1957.
20 On je radio ,,u ilegalnoj štampariji PK KPJ na Avalskom drumu. Njegovo
hrabro držanje u policiji, kao i držanje drugih pohapšenih drugova, omogućilo je
da ova štamparija ne bude otkrivena sve do 1943. godine” (J. М а р ј а н о в и ћ ,
Београд, 107).
30 Draginja je radila ,,u partijskoj tehnici, posle svakog mučenja na saslu-
šanju, kada bi se vradala u zatvor bila je vesela” (J. М а р ј а н о в и ћ , Београд,
228.
31 Bez obzira na pretnje hrabro je preuzimana odgovornost i podnošene naj-
veće teškoće. Policija i Gestapo su se zverski odnosili i prema vlasnicima stanova
u kojima su boravili revolucionarni borci.
32 Vid. — J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 202.

295
 Okupator i kontrarevolucionari su .svojim naredbama, a i ponašanjem,
pretili onima koji budu prim ali partizanske borce. „1. К о prim i člana ’oružane
komunističke bande’ u svoj stan. 2. К о prim i takvo lice ili ga prepozna a ne
prijavi ga policijskim vlastima itd, kažnjavaju se smrću” — stoji u jednoj od
brojnih naredbi Uprave grada Beograda, i vlade Milana Nedića.33
Stoga, „jedan od najtežih problema ilegalnog rada uopšte, naročito ile-
galnog rada za vreme okupacije, bio je u tome da se obezbedi dovoljan broj
stanova za sklanjanje kompromitovanih drugova d za održavanje sastanaka raz-
nih vrsta.” 34 Bez obzira na teške uslove sastanoi su održavani širom Beo­
grada i Zemuna.
Posebnu hrabrost ispoljile su u tome žene-majke, koje su išle do kraj-
nosti u odanosti, požrtvovanosti, hrabrosti u čuvanju ilegalaca i obezbeđi-
vanja sastanaka, držanju oružja, partijskog materijala i slično.
U porodičnim stanovima je ispoljavana kolektivna hrabrost cele poro-
dice. Tamo gde je neprijatelj uspeo da otkrije ilegalne stanove zatvarao je
sve odralse članove porodice i vršio fizičko likvidiranje. „Ja i m oja kuća sto-
jim o vam na raspoloženju kad god vam bude potrebno. Neću žaliti ništa.
N i sebe, ni lcuću, ni porodiou” 35 — rekao je jedan simpatizer KPJ. Jelenu
Bogdanović neprijatelj je zatyorio, a ostala su „kod kuće sitna deca sama".36
Dakle, borci Beograda i Žemuna, građani i rodoljubi ispoljili su svestra-
nu hrabrost u toku oružane borbe. Svojim hrabrdm držanjem i borbom na-
nosili su neprijatelju gubitke ali i nesigurnost života, što je imalo uticaja na
ponašanje fašista i kontrarevolucionara. Takvim hrabrim činom borci su do-
kazivald i važnost ideja za koje su se borili, zalagali se da u sopstvenim redo­
vima pobede izvesna kolebanja i tendencije lcukavičluka, ostajući tako do-
sledni N O R i socijalističlcoj revoluciji.

II.

H u m a n o st

Revolucionarni humanizam dobio je svoju potvrdu i afirm aciju u toku

oružane borbe Beograda i Zemuna. Sam cilj, za koji je vođena borba, bio je
humano vredan — borba za slobodu i b o lji život. Shvatajući vrednost revo-
lucionarnih ideala, borci su ostvarivali i one zadatlce za koje se smatralo da
ne mogu biti realizovani. Razvijena je i ljubav prema životu ali kao dokazi-
vanje hrabrosti borbe za bolje uslove ljudskog življenja. Ostvarivana je u
datim uslovima jedino moguća briga za ljude. Posebno je vođeno računa о
kadrovima, iako je tu bilo i dosta propusta. Razvijena je i m ržnja prema oku-
patoru i kontrarevolucionaru, m ržnja koja nije prelazila u mržnju prema
čoveku već fašisti i izdajniku i uslovima koji su stvarali zločince. Raskinka-
vana je četnička i kontrarevolucionarna lažna humanost. Zahtevana je i bud-
nost, disciplinovanost, konspirativnost kao humanistički zadatak čuvanja Ijud-
skih života i organizacija N O R i socijalističke revolucije. Vodeno je racuna
i о upotrebi odgovarajućih sredstava borbe, kojim a se nisu dovodili u pitanje
moralnost i humanost cilja.
Pre nego što ukažemo na osnovne m anifestacije humanosti boraca Beo­
grada i Zemuna, potrebno je da staknemo neke potkušaje lažnih humanista
da osude svako nasilje u ratu i revoluciji. Naime, u ostvarivanju borbenih
zadataka vršene su i likvidacije fašista i kontrarevolucionara. Iz toga se iz-

33 Isto, 81.
34 V. L e к о V i ć, Do odlaska iz Beograda, Ustanak naroda Jugoslavije 1941.
godine, knj. II, 20.
35 J. П о п о в и ћ , Y чешће жена Београда у народноослободилачком по-
крету, Београд у рату и револуцији, 151.
38 К M a r k s , Kapital, t. I, 635, Beograd, 1948.

296
vlačio zaključak da su upotrebljavana nehumana sredstva od strane revo­
lucionarnih boraca. Tako se borba za slobodu i uništavanje neprijatelja —
zločmaca proglašava antihumanom, borba koja je bila usmerena na spreča-
vanje nasilja i ostvarenje čovekove slobode. Radi se о revolucionarnom na-
silju koje je bilo rezultat suprotstavljanja već ispoljenom nasilju fašista i
kontrarevolucionera. T o je bila i borba za nove đruštvene odnose i oslobo-
denje zemlje, a to se nije m oglo postioi u datim uslovima bez upotrebe oru-
žanih sredstava. „Sila je babica svakog starog društva” — pisao je K. Marks
— „k o je nosi tu sebi u utrobi neko novo društvo” ,37 a F. Engels će pisati da
se „svaki novi napredak neminovno pojavlju je kao zločin prema nečem sve-
tom, kao pobuna protiv starog, umirućeg, ali navikom osveštanog stanja” .38
Stoga se svako nasilje ne može smatratd antdhumanim niti izjednačavati i isto
vrednovati upotreba sredstava od strane umirućeg društva i predstavnika koji
se bore za novo humanije društvo. Istina, uzvišeni cilj ne dozvoljava upotre-
bu loših sredstava, jer se time dovodi u pitanje i moralnost cilja, ali u daitim
uslovima borbe bilo je neminovno upotrebljavati i oružje bez čega se ne bi
mogao pobediti neprijatelj i osloboditi zemlja.
Rat je rasčovečio ljude, doveo u sumnju sve ono što je ljudsko, poten-
cirao niske strasti, doveo do krize lažne buržoaske i fašističke vrednosti,
ugrozio oovekovu biološku egzistenciju, uneo nepoverenje (,,čak nismo smeli
jedni drugima na ulici da se ja vljam o” — fcažu partijski aktivisti39), razbio
porodične i druge odnose, uneo sitrah itd. Čovek je, dafcle, bio totalno ugro-
žen.. U tako dehumaniziranom društvu velika je stvar bila ostatd human, ra-
zvijati humanost, vraćati veru u čoveka, ojačati čovekovu moć da se bori za
biološku egzistenciju i za nove humanije odnose medu ljudima. B orci su ra-
zvijali ljudsku perspektivu, dokazivali svoju snagu na delu postajući lični
prim er, podnosili najveća ljudska iskušenja i teškoće, m altretiranja i uniža-
vanja radi pobede čoveka nad nečovekom „ubermenšom". I u tome su velike
zasluge komunista, skojevaca i ostalih boraca Beograda i Zemuna. Oni se
nisu predavali ni kao ljudi ni kao borci revolucije. U toj borbi za čovečnije
odnose ginuli su, a na njihova mesta dolaze novi borci nasitavljajući da se
bore protiv ropstva, zločina, ugnjetavanja, izdaje, kukavičluka, antihuma-
nizma — protiv fašističkog novog poretka u Evropi kao oličenja svega nehu-
manog. K roz ovu borbu su dokazivali humanost na delu, a о tom e govore
brojn i prim eri revolucionarnog humanizma i hrabnosti boraca Beograda i
Zemuna.
Prvo, trebalo je voditi borbu protiv neprijateljevog isistema vrednosti
k oji se zalagao za ropstvo, ugnjetavanje, neravnopravnost. Sisitema vrednosti
koji je vrline pretvarao u mane a mane u vrline. Patriotizam je tako zame-
njivan sluganstvom ofcupatoru, a pravi patriotizam boraca revolucije pro-
glašavan tobožnjom bobrom za interese drugih zemalja. Hrabrost je zamenji-
vana kulcavičlukom, to jest, poniznošću, strahom pred „nepobedivom ” silom
i slično. Poštenje je zamenjeno nepoštenjem — dolaženje do m aterijalnih
sredstava izdajom svojih sunarodnika, vršenjem zločina za račun okupatora,
pljačkom. Istina je zamenjivana lažnom propagandom, koja je bila veoma
brojna u Beogradu, gde su se nalazili glavni propagandni centri nacionalnog
neprijatelja i kontrarevolucionera. Ovaj lažni sistem vrednosti rušen je za-
jedno sa rušenjem fašističkog novog poretka d pdkušaja kontrarevolucija da
sačuvaju staro, preživelo, antihumano. Istovrem eno je afirmisan revolucio-
nam i sistem vrednosti. Ova borba je bila veom a složena i odvijala se u teškim
uslovima, ali je sistem vrednosti revolucije krčio sebi puteve i postajao sve
dominantniji način ponašanja i shvatanja ljudi.

37 M a r k s — E n g e l s , Izabrana đela, t. II, 369, Beograd, 1950.

38 Београд у рату и револуцији, 1941—1945, 63.
39 Ј. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 212.

297
 Drugo, revolucionarni humanizam je obavezivao na čuvanje ljudi u bor­
bi i na afirmi'sanje vrednosti i života. N a osnovu velikog broja hrabrih dela,
masovne borbe udarnih grupa i drugih aktivnosti koje su zahtevale žrtve,
roogao bi se steci utisak da su ljudi upotrebljdvani kao sredstvo za ostvariva-
nje revolucionarnog cilj a, da se nije vodilo računa о vrednosti života i slično.
Na takav zaključak mogu upuoivatd i podaci velikog broja uhapšenih, osuđe-
nih d streljanih boraca Beograda i Zemuna. Takav zaključak bio bi pogre-
šan i ne bi odgovarao stvam im odnosima među revolucionarnim borcima, a i
brizi KPJ i SKOJ-a za očuvanje života ljudi. Stoga treba im ati na umu sle-
deće: a ) omladinci ni;su ginuli zato što su prezirali ždvot već zato što su ga
voleli; b ) stalna briga Partije i SKOJ-a za čuvanje ljudi; c ) nemamo primera
„zatrke u srnrt” , naime, nam em og dzlaganja opasnosti da bi se dokazala
hrabrost; d) stalno je razvijena odgovornost za čuvanje sopstvenog života i
života svojih drugova i stanovniištva. Kritika je upućivana onirna koji su se
tu i tamo istrčavali, koji su išli u dovoljno nepriprem ljene akcije40, nebrige
о konspiraciji i budnosti.
U odgovarajucim situacdjama pojedini borci revolucije Beograda i Zemu­
na vršili su samoubistva, kao dokaz hrabrosti, humanosti, čuvanja sopstve­
nog dostojanstva i ugleda Partije, SKOJ-a, pokreta. Iz tog čina ne može se
izvući zaključak da se ovde radilo о pojavama nevrednovanja života, vrše-
nje ovog čina iz kukavieluka ili kolebljivosti. Naprotdv, to je bio ein huma­
nosti i hrabrosti, a vršen je u uslovima kada je trebalo neprijatelju dokazati
na šta je sve spreman borac revolucije, kada na drugi način to nije mogao da
dokaže. Opkoljen od neprijatelja Ratom ir Raša Đelmaš „izvadio je revol­
ver i na ulici je izvršio samoubistvo” .41 M iroslav Bukm irović, na „sasluša-
nju u Upravi grada pritrčao je prozoru, razbio ga, skocio sa velike visine u
dvoriste d ostao na mestu m rtav” .42 Komunisti — Obrad Peleniš ,,u zatvoru
Specijalne policije izvršio je samoubistvo” , 25. januara 1942. godine43; Dr To-
tor Boricki skočio je kroz prozor zatvora kada je vođen na saslušanje i izvr-
šio samoubistvo” 44; Branko Đonović i Slobodan Jović, otkriveni u ilegalnoj
štampariji, pošto su (sav m aterijal uništili izvršili su samoubistvo45. Četnici
su uhvatili Veru Vrebalov januara 1944. godine — „dugo mučena i na kraju
izvršila samoubistvo” , čuvajući dostojanstveno lik komuniste i partizanskog
borca46. N eprijatelj je po'kušao da o.ve hrabre činove prikrije, a da izvršena
ubiistva boraca u toku saslušanja prdkaže kao samoubistva. Tako je zemunska
policija iu toiku mučenja usmrtila Jakuba Kuburovića, a zatim inscenirala sa­
moubistvo, obesivši ga u tammici47. Ovo nije bio usamljen slučaj.
Veom a važno, može se reći i dominaintno, bilo je pitanje čuvanja par­
tijskih kadrova od naleta neprijatelja. U Beogradu i Zemunu su bili ispro-
bani revolucionarni kadrovi, koji su več u vise navrata pred policijom stare
Jugoslavije dokazali revohicionarnu odanost i komunističko dostojanstvo, pa
ih je trebalo zaštitititi. Zahvaljujući budnosti partijska organizacija je uspe­
la da na vrem e osujeti neprijatelja, da počev od 22. juna 1941. godine izne-
nadi i pohapsi poznate revolucionare. P K KPJ za Srbiju, koji se nalazio u
Beogradu, doneo je „odlulku i preduzeo mere da se sklone svi oni članovi
Partije i simpatizeri koji su dotle živeli legalno ili polulegal-no, a kojim a je
pretila opasnost da budu pohvatani od Gestapoa” i baš ova „m era je bila od

40 Isto, 255.
41 Isto, 135.
42 Isto, 229.
43 Isto, 256.
44 Neumornost revolucionara, Beograd, 1959, 205.
45 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 122.
46 Đ. K o l a r i ć , Rađanje slobode, Zemun, 1970. 96.
47 S. C. В a b o v i ć, Iz prvih dana narodnooslobodilačke borbe, Ustanak
naroda Jugoslavije 1941. knj. I, 20—21.

298
 velikog značaja, -jer smo u prvom naletu saöuvali ljudstvo i partijski kadar”
— piše Spasenija Cana Babović.48 Briga za čuvanje kadrova bice ostvarivana
i kasnije. To je činjeno: prvo, slanjem kompromiitovanih kadrova u jedinice
N O V i POJ; drugo, strogom konspiracijom i budnošću; treće, smanjenjem
b roja veza i održavanje kontakata sa partijskom organizacijom putem punk-
tova i l'ičnim kuririma; četvrto, čišćenje provoikatora iz svojih redova; peto,
proveravanjem onih koji su puštani iz zatvora; šesto, obezbeđemjem sigurnih
stanova; sedmo, razvijanjem svesti о nužnosti hrabrog držanja, о sramoti
izdaje, о nastavljanju borbe drugim sredstvima i u drugim uislovima. Iatina,
ovi napori nisu dali potpune rezultate, je r je bilo i nedoslednosti u primeni
Pisma Generalnog sekretara KPJ, od 19. oiktobra 1941. godine, u kom e se
upozorava na promašaje u čuvanju partijskog kadra i traži veća odgovor-
nost49. I u Zemunu se od „Sreskog komiteta zahtevalo da zauzme oštriji kurs
pri sprovođenju direktiva о čuvanju kadrova, о konspiraciji, о obaveznom
sklanjanju drugova posle provala” .š° Pri tom e treba uzeti u obzir i odanost
kadrova i njihovu spremnosit na najveće žrtve, samo da izvrše partizanski
zadatak. Tako ,su pojeddnci, ne vodeći raöuna о ličnoj bezbednosti, u toku
provala neprijateljevih u tajne i organizacije N O R i revolucije, nastojali da
uispostave veze, da zaustave provalu, da ohrabre one k o ji su direktno bili
izloženi progonu policije i Gestapoa i pri tome se nisu osvrtali na opasnost
kojoj su se sami izlagali. U tom radu d dokazivanju palo je vise istaknutih
partijskih kadrova51.
Humanost i čuvanje kadrova je vršeno putem konspiracije, budnosti,
čuvanja 'tajni pokreta. Ove m ere su dale rezultata, ali je bilo i nebudnosti
sto je imaio negativne posledice za N O R i revoluciju i dovelo do gubljenja
kadrova. U pismu Ivici Devčiou, clano P K SKOJ-a za Srbiju, P K KPJ za Srbiju
traži da beograds(ka skojevska organizacija pojača „discipldnu, budnost i kon-
spirativnost” , jasno postavljajući zadatak: „isključiti iz naših redova sve
tude elemente, brbljivce i hvalisavce, aljkave i netačne” .52 Medutim, budnost
i konspiraoija nisu znaöile širenje nepoverenja u svog partijskog druga, sa-
borca istomišljenika, već, naprotiv, značile su razvijanje poverenja, neopte-
rećivanje drugova sa cmjenicama о kojim a n ije nužno da znaju i koje im nisu
neophodne za izvršavanje svojih revolucionam ih zadataika.
Treće, briga о ljudim a je bila stalna u radu Paritije i SKOj-a. Vodeno
je računa о obezbeđenju ljudi, prikupljanju priloga za potrebe ilegalaca,
porodica boraca i drugih koiim a ie ona bila potrebna. Tako se briga ostva-
rivala ikroz:
a) briga za lečenje ranjenih d bolesnik boraca. U torn cilju još u pripre-'
mama za omžanu borbu „пе sm eju se zaboraviti ni brojn i sanitetski kurse-
vi, koje su partijske organizacije organizovale u celom gradu, na kojim a su
osposobljavane žene za vršenje bolničke službe, što je mnogima bilo od velike
koristi za vrem e narodnooslobodilačlce borbe” .63 I u Zemunu su bili organi-
zovani brojnd sanitetski kursevi ко je je „završilo odco tridesetak om ladinki” .51

48 Dokumenat u IRPJ, br. 0875.

49 R. G о 1u b о V i ć, Partijska organizacija rukovodilac oslobodilačkog po­
kreta и Zemunu, Četrdeset godina, knj. 1, 299.
50 Vid.: J. М а р ј а н о в ј ћ , Београд, 168—169,225—239.
M. Б о р к о в и ћ , СКОЈ и омладински погсрет у Србији 1941—1945, Бео­
град, 1970. 157—160.
51 Документы историје омладинског покрета Југославије, ИО ЦК НОЈ, т, I,
књ. I I (1941— 1942) Београд, 1954. 358.
62 Ч. В у р ђ е в и ћ, Комунистичка партија Југославије —организатор и
носилац НОР-а у Београду 1941—1945. Београд у рату и револуцији, 1941— 1945, 20.
63 Đ. К о 1а г i ć, Rađanje slobode, 62.
54 S. С. В a b о V i ć, Iz prvih dana narodnooslobodilačke borbe, Ustanak
naroda Jugoslavije 1941, knj. I, 37. Takvih je slučaja bilo i u Zemunu — vid.: J.
М а р ј а н о в и ћ , Београд, 297.

299
Sve je to pomoglo da se ranjenim udamicim a na vrem e pruži pomoć. Je­
dan drug je bio ranjen prilikom spašavanja sekretara P K KPJ za Srbiju iz
neprijateljevog boloickog zatvora. „On je već bio smešten u neki stan izvan
rejona bolnioe i tamo operisan” .53 Pružana je nega i ranjenim partizanskim
borcim a koji su dolazili u grad. Tim putem je razvijana humana odgovornost
za čuvanje i lečenje ramjenih tudarnika i partizanskih boraca.
b) Beograd je bio grad koji je „bio utočište žrtava fašističkog progona
odmah posle okupacije. Od druge polovine aprila 1941, talas za talasom, po-
čele su da pristižu stotine i hiljade izbeglica i prognanin iz Hrvatske, Slo-
venije, Vojvodine, Kosova i M etohije d M akedonije” .56 Za sve ove ljude tre­
balo je briniuti i ne dozvoliti širenje šovinističke strasti prema narodima koji
nisiu bili lcrivi za fašističko d izdajničko ponašanje grupa, koje su se stavile
u službu okupatora. N a taj način je sprečavana propaganda naoionalista i
šovinista da prodube seme razdora medu narode i narodnosti u Jugoslaviji.
c ) Briga je dolaziila do izražaja i putem pružanja pomoći zatvorenim
drugovima po neprijateljevim zatvorim a i logorima. Održavana je veza, koliko
je to bilo moguće, sa zatvorenim drugovima, slata im pom oć u hrani i odeći,
u nekim slučajevima pružana je i medicinska pomoć, slata uputstva о drža-
nju pred nacionalnim i klasnim neprijateljem.
d ) Vršen je smeštaj i prihvat ilegalaca i kurira koji su dolazili u Beograd.
e ) Radio je Narodnooslobodilački fond na prikupljanju m aterijalnih
sredstava za život i borbu. Iz ovog fonda su obezbedivani borci, ilegalci, ku-
riri, porodice boraca i na taj način umanjivane teškoće života i borbe.57
f ) Briga je dolazila do izražaja d u pom oći u učenju, podizanju mark-
sističkog znanja, kulturnog nivoa i pismenosti.
U svim tim i drugim oblicim a realizacije načela da je čovek najviša
vrednost, komunisti i ostali borci su dokaziivali revolucionarni humanizam, a
posebno svoju vrlinu čovečnosti.
Četvrto, u ostvarivanju revolucionarnog humanizma borci Beograda su
bili dosledni i uporni, a istovremeno su razvijali i plemenitu m ržnju nad na-
siljem, zločincima, fašdstima i dzdajnicima. Oružjem su sprečavali zločince da
vrše sločine, a izdajnike da se hvališu izdajom i uništavaju prave borce za
slobodu otadžbine. N jihova m ržnja je bila usmerena na društveno stanje koje
je od ljudi napravilo zločince i izdajnike, razvijali su m ržnju prema fašizmu
i društvenom kapitalističkom sistemu stare Jugoslavije, koji se stavio u služ-
bi novom gospodaru. Stoga treba dmati u vidu:
— da su individualne likvidacije neprijatelja bile samo preventivne mere
da se spreoi zlooinac u vršenjiu zločina, da prodre u tajne pokrete, da razbije
redove boraca N O R i socijalisticlce revolucije. Ubijani su predstavnici nepri­
ja teljevog policijsikog aparata i pripadnici oružane sile — izdajnici k o ji su se
stavili u službu neprijatelja dostavljajući mu podatke о pripadnioima ile-
galne borbe. Prilikom napada na rudnik ispod Avale, grupa boraca, pošto je
pokupila eksploziv, fiitilje i druga sredstva za borbu, previla je „ranjenog ču-
vara, a vezanog radnika odvezali i rdkli im da su komumisti” .58 I ilegalci su, pri­
likom vršenja likvidacije, vodili računa da ne nastradaju gradani. Iz razgovora
sa drugovima koji su učestvovali u napadu na Vukovića, zloglasnog agenta
Specijalne policije, doznali su: „M ladić k o ji je pucao rekao nam je da je
sigurno mogao tog gada da dokusurd, ali se bojao da ne pogodi nekog od

55 J. В о ј о ш е в и ћ , Значаj и последице антиокупаторског расположений

и отпора у Београду од 12. априла до 4. јула 1941, Београд у рату и револуци-
ји, 57.
50 J. М а р j а н о в и ћ, Београд, 200—201.
57 Isto, 135.
58 V. L e k o v i ć , Do odlaska iz Beograđa, JJstanak naroda Jugoslavije 1941,
knj. II, 26.

300
one dvojice k oji su se nalaziü pored njega.” 59 U drugoj akciji, „trebalo je
izabrati momenat kada se može pucati na tog folksdojčera, a da niko drugi
ne nastrada.’’60 Ovo nisu usamljeni prim eri iz Beograda i Zemuna;
— da je jedan od boraca posle izvršene akcije ćutao i kada su ga pitali
zašto ćuti n ije odgovarao već je „najedared, sa dubokim udahom” rekao: ■ —
„Ubih coveka!” 81, a ubio je žandarma prilikom spašavanja druga i što je i
m orao da ucini;
— da su po samom neprijateljevom priznanju, borci vršili likvidaciju
izdajnika kažnjavajući ih za izdaju62;
— da angažovanje vilikog b roja omladinaca i omladinki, za vršenje di-
verzantsikih akcija u Beogradu i Zemunu, nije znaöilo da su zamemareni i
drugi oblici borbe. Individualne akcije i likvidacije su smatrane za drugarsku
obavezu prema onima koji su mučeni po zatvorima i logorima, a nisu bili
izraz da se razvdja m ržnja prema Nem cim a i drugima kao prema celoj naciji.
„Omladinci su pravili čuda od herojstva, ali su najčešće i stradali. Nam a je
bilo žao da lju di ginu. Mislili smo, da je to dovoljno kao protest, kao demon-
straoija protiv okupatora” — rekao je Josip Broz Tito.63 Dakle, to nije bio,
niti je mogao biti, osnovni način borbe, ali nužan da bi se sprečio neprijatelj
da nanosi gubitke borcim a revolucije;
— da su u pokretu primani svi oni k oji su hteli da se bore protiv
fašizma i izdajnika. Tako se u redovim a boraca nalaze mnoge nacionalnosti,
a posebno u Zemunu64, što govori о razvijenosti proleterslcog mteracionalizma,
koji je u začetku gušio pojavu nacionalne m ržnje prema bilo kojoj naciji i
nacionalnosti;
Stoga se može reći da je m ržnja boraca bila humano opravdana, da je
dokazivala ljubav prema slobodi i boljem životu, a to se m oglo postići samo
promenom postojećeg stanja putem oslobođenja zem lje i uspostavljanja pra-
vičnijih društvenih odnosa.
Peto, neprijatelj je pokušao da se priikaže kao humanist, k oji brine о ču-
vanju ljudskih života, koje eto ne eene komunisti i vode borbu kojom izlažu
uništenju i sebe i druge. Fašisti su tim e želeli da onemoguće borbu za oslobo-
denje, da opravdaju svoje zločine nad narodima i narodnostima Jugoslavije.
Izdajnici su pravdali svoju izdaju čuvanjem srpstva, hrvatstva itd, a u stva­
ri su vodili borbu protiv nacionalnih interesa srpskog, hrvatskog i dugih na­
roda i narodnosti. Posebno su nastojali da propovedaju lažni humanizam
predstavnici prozapadne buržoazije, to jest, četnici i njihovi istomišljenici,
da putem izbacivanja parole „čekajte još n ije vrem e", koju su predstavili
kao čuvanje srpskih glava od bezumnosd komunista, a k oji о tome ne vode
računa. Oni su čak i preko Radio — Londona govorili, „da ne treba davati
uzaludne žrtve, da treba čekati dok dođe vrem e za borbu, da ne treba izazi-
vati okupatora da vrši represaldje nad narodom, da treba sačuvati srpski na­
rod od iašističkih zločina i slično.” Ovaj lažni humanizam bio je sracunat:
a) da se očuva sistem okupaoije i potčinjavanja koju je sprovodio
okupator;

60 P. D a m j a n o v i ć , Na ulicama okupiranog ali nepokorenog Beograda

1941. godine, Četrdeset godina, knj. 7, 262.
60 S. С. В a b о V i c, Iz prvih dana narodnooslobodilačke borbe, Ustanak
naroda Jugoslavije 1941. knj. I, 36.
61 U izveštaju nemačkog zapovednika za Balkan čitamo: „U Beogradu je od
strane komunista ubijena jedna devojka Srpkinja, koja je omogućila hapšenje tri
komunista", (Zb. NOR, t. 1 ,1, 362.)
112 J. В. T i t o, Sećanja, Četrdeset godina, knj. 5, 7.
83 Vid.: Đ. K o l a r i ć , Raäanje slobode, 64— 66. U jednom dokumentu us-
taša stoji: „Komunizam u Zemunu i njegovoj oltolini jako je razvijen i oseća se u
delima sabotaže i propagande. Nosioci komunizma su uglavnom Srbi, zatim Hrvati,
Slovenci, neki Nemci i Mađari” . (J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 197).
06 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 210.

301
 b ) da se opravda Lzdaja i sluganstvo nacionalnom neprijatelju i fašizira
Srbija;
c ) da se četničkom propagandom zaustavi ustanak naroda i onemogući
širenje uticaj a KPJ, kako bi se saouvao postojeći kapitalistički sisteni u Ju­
goslaviji posle proterivanja okupatora od strane saveznika.
Ovaj lažni humaniizam, pošto nije uspeo da zaustavi širenje ustanka, N O R
i socijalističke revolucije, ispoljilo se u suštini ono što je i bio kao antiliu-
manizam. Četnici su vršili nečuvena zverstva pod okriljem okupatora, a u
saradnji sa Nedićem, Ljotićem i drugim izdajnicim a i kontrarevoluoinerima.
Međutim, ovakva taktika prozapadne jugoslovenske buržoazije odgovarala
je kolebljivcim a, kukavicama, malograđanima, sopstvenicima, koji su radili
za okupatora i bogatili se. Stoga je bilo nužno delovati na raslcrinkavanje
četničkog, fašistiekog i kontrarevolucionarnog lažnog humanizma i dokazati
da je moguća sloboda društva i čoveka samo borbom za oslobođenje zem lje
i stvaranje novog društvenog poretka.
Odmazde, streljanja i druga zverstva okupatora i kontrarevolucionara u
Beogradu podhranjivala su antikomuinističku propagandu, prikazivali N O R
i revoluoiju kao antisrpsku stvar, a borce kao anacionaliste. Razume se, veo­
ma razvijena partijska propaganda je bila nužna da bi se suzbila ovakva ne-
pnijateljeva propaganda i objasnilo gradanima Beograda i Zemuna pravi smi-
sao borbe, a istovremeno dala prava slika ponašanja prikrivenih izdajnika
i saradnika okupatora — pripadnika pokreta Draže Mihailovića. U tako slože-
noj situaciji borci su ličnim prim erom širili ideje slobode i humanizma, a ne­
prijatelj je svojim zvrstvim a i ponašanjem na delu dokazivao svoj antihuma-
nizam, neooveštvo i realccionarnost.

III.

ZAKLJUCCI

Polazeći od stvarnosti angažovanja boraca N O R i revolucije iz Beograda

i Zemuna, od onoga što su pokazali na delu, od stvorenih vrednosti koje imaju
fundamentalno značenje za razvoj socijalističkih vrednosti, od njiliove sprem-
nosti da „jurišaju na nebo” , od značaja vrline hrabrosti i humanosti, može se
zakljuciti:
1) Opšte vrednosti koje su nosili sobom borci N O R i socijalističkc revo-
luoije Jugoslavije, nosili su i borci Beograda i Zemaina. N jihove vrednosti
bile su još značajnije je r se radilo о istaknutim partdjskim kadrovima koji
su se čeličili, učili, dokazivali, vaspitali u partijskoj organizaciji Beograda
i Zemuna.
2) Hrabrost i humanost su borci Beograda i Zemuna poneli sa sobom
širom naše zemlje, učestvujući u borbi gotovo u svim krajevim a Jugoslavije.
Stoga se prava ocena vrednosti svojstava hrabrosti i humanosti Beogradana
može shvatiti u celini opštih vrednosti stvorenih u N O R i socijalističkoj
l'evoluciji.
3) Uslovi borbe i rada u Beogradu i Zemunu bili su teški, pa je svaka
aktivnost značila hrabar čin. Zato treba, pri oeeni hrabrosti, polaziti od stvar-
nih uslova borbe i od onoga šta je u toj borbi učinjeno i stvoreno.
4) Pojm om hrabrosti, kada je reč о Beogradu i Zemunu, treba proširiti i
obuhvatiti sve one koji su se na bilo koji načim, ali na lin iji KPJ, borili. Znaći
ukazivali na hrabrost: udarnika, kurira, partijsldh i skojevskih aktivista, sim-
patizera, drugova i drugarica koji su radili u partijskoj i skojevskoj tehnici,
stanodavaca i mnogih drugih.
5) Posebno treba istaći hrabrost koja je pokazana u držanju pred nacio-
nalnim i lclasnim neprijateljem . Tu je bilo masovno herojstvo, uz pojedinačne
izdaje i kolebanja. Divni prim eri hrabrog držanja prerastaju u legendu iako

302
predstavljaju realnu stvarnost, istorijske činjenice. U ovu hrabrost još nismo
pronikli, u sve njene dubine, a ona sobom nosi borbu za ideje, za čovelca, za
slobodu, za čuvanje Ijudskog dostojanstva, za pobedu nad fašistima i L>
dajnikom.
6) Zanemaruje se neopravdano reziignacija kao vid hrabrog otpora, prkos,
ćutanje i dostojanstvo gradana u dodiru sa okupatorom i izdajnicima.
7) Hrabri čin je bio i humani, po svojim humandm idejama i po načinu
izvodenja. Istovremeno, svaki humani čin je u datim uslovima bio i hrabri
čin, ako je stvarno bio iskren li usmeren na pobedu progresa i čovekoljublja.
8) B orci su prevladali datu istorijsku situaciju rata k oji je razvijao niske
strasti i moralni pad čoveka. U takvim uslovima dehumanizacije borci su po-
stajali humani, razvijajući postojeće vrednosti, a to je bio i hrabar i hu­
mani čin.
9) Vodeno je računa i. о vrednosti života. Suzbijane su pojave lüde
hrabrosti, nepromišljenih aktivnosti kojim a se nepotrebno izlaže udaru ne­
prijatelja. Razvijana je hrabrost ali i odgovornost za čuvanje sopstvenog
života i života drugova, saboraca.
10) Briga о ljudima je bila svestrana: о snabdevanju, lečenju ranjenih
i bolesnih, smeštaju, održavanju veza sa zatvorenim drugovima, slanje u par-
tizanske jedinice, prikupljanje priloga, ublažavanje teškoća rata i nemaština.
11) Cuvanje kadrova je bio prvenstveni i humano odgovoran zadatak
partijskih i skojevskih organizacija. Ovo nije značilo izostavljanje iz borbe-
nih akcija nego njihovo obezbeđenje i predvidanje svih mogućih posledica.
Istina, ova briga nije bila do lcraja sprovedena kao ni ostvareni zadaci о
sklanjanju konpromitovanih kadrova i njdhov odlazak u partizanske jedinice.
Stoga je rukovodstvo P K KPJ za Srbiju bilo i kritikovano od CK KPJ.
12) Konspiracija i bud-nost su u sebi nosile humanazam boraca, jer su
ih štitile od mogude provale i pada u ruke neprijatelja. Zahvaljujuci umno-
gome konspiraciji pa i budnosti spašeno je mnogo partijskih kadrova i boraca.
13) M ržnja prema nepr.ijatelju n ije u sebi nosila antihumanost, nego je
predstavljala baš potvrdu humanosti. Ona je bila usmerena na borbu protiv
društvenih uslova koji su uticali na stvaranje izdajnika, zločinaca i drugih,
k o ji su se nečovečno ponašali. Stoga je razvijanje m ržnje bilo humano oprav-
dano, je r se bez nje ne bi u potpunosti mogli ostvariti postavljeni zadaci.
14) Lažni humanizam neprijatelja se gubio u masi zlo&na i antihumanih
postupaka. Data situaoija je stavljala sve ljude na probu i oni su se morali
dokazati onakvim kakvi stvarno jesu. Lažni humanizam, stoga, nije mogao
dugo da egzistira. Posebno su svoj antihumanizam pokazaM i četnici Draže
Mihailovića pa su se zločinački ponašali u „odbrani” srpstva, u „cuvanju”
ljudskih života i slično.
15) Masovna i kolektivna streljanja govaore о genocidu okupatora i njiho-
viih ^silugu. Ostvarivana je kolektivna krivica za individualni čin oime su oživ-
ljena moralna shvatanja plemensikog m orala prvobitne zajednice i robovla-
sničkog društva.
16) U masi hrabrosti je bilo i kukavičkluka, k oji je neke odveo i u tabor
neprijatelja. Iz toga sledi da na ovo treba da se ukazuje kao na istorisko
iskustvo potrebe jačanja duha otpora, dostojanstva, hrabrosti, ponosa, patri-
otizma itd. — kao najsnažnije prepreke izvorim a izdajstva.
17) Nužna je borba protiv pokušaja da se dzdaja opravda lošim odlukama
pojedinaca, k o ji su se pogrešno opredelili i zato dh ne treba moralno diskre-
ditovati. Naime, oni su u vdše mogućnosti izbora slobodno izabrali ono što
je bilo najlošije, pa radi toga i nije humano da im se zato sudi. Razume se,
ro je pokušaj opravdavanja izdaje i sluganstva okupatoru.
18) Iznošenje nekih od vrednosti vrlina hrabrosti i humanosti boraca
Beograda i Zemuna, samo je skroman doprinos daljem radu na koddfikova-
nju i prezentiranju javnosti onih vrednosti kako bi poslužile vaspitanju mla­
de generacije.

303
 M r M ilica Bođrožić

PR ILO G IZUČAVANJU D E LA TN O STI G R A D A N S K IH PO LITIC A R A

U BEOGRADU 1941— 1945. GODINE

Posle kapitulacije zem lje, uprkos terotu okupatora, Beograd je postao

jedan od centara oslobodilačke borbe iz koga se prenose direktive, odlaze ru­
kovodioci za partizanske odrede i novi borci. Komunisti su izvodili svestrano
priprem ljenu ilegalnu aktivnost u borbi protiv okupatora i nejgovih saradni­
ka. N a ulicama grada prašte bombe, pali se neprijateljska štampa, osloba-
đaju zatvorenici.
U isto vrem e Beograd je bio centar poražene velikosrpske hegemonističke
buržoazije, koja se direktno ili dndirektno stavila u službu okupatora. U ovom
periodu ne može se govoriti о delatnosti gradanskih stranaka kao partijskih
organizacija pošto one u ratu nisu ni fiunkcionisale. One su bile razbijene i u
dostupnoj građi nema podataka da je tokom rata radio bilo k o ji veći forum
od bivših stranaka, a naročito ne njihovi izvršni i glavni odbori. Stoga se
u razmatranom periodu može govoriti vise о ulozi pojedinih političara iz poje­
dinih stranaka, a ne о držanju politickih partija u pravom smislu reči.
A Beograd je sedište vecine istaknutih lidera bivsih pairtija k o ji nisu bili
otišli u inostranstvo sa emigranstkom vladom.
Tako su već krajem aprila 1941. progermanski nastrojeni političari, koji
su se nalazili u Beogradu, održali sastanak u stanu D im itrija Ljotica, vode
profašističke organizacije Jugoslovenski narodni p ok ret — Zbor, koja se još
u predratnim danima eksponirala kao pristalica nacista, a njeni pripadnici
su nazvani „srpski fašisti” . Pored ljotićevaca, sasitanku su prisustvovali i dru­
gi istaknuti lideri gradanskih stranaka, kao: Milan Aćimović, bivši član Jugo­
slovenske radikalne zajednice (JRZ) iz Stojadinovićeve grupe i niz bivših mi-
nistara, kao Dušan Letica, Jeremija Protić, Rdsto Jojić i dr. Glavni predmet
razgovora je bio obrazovanje civilne uprave u Srbiji, koja bi omogućila Nem-
cima nesmetanu eksploataciju bogatstava Srbije. Vest о obrazovanju lcome-
sarske vlade u Srbiji, doneli su svi dnevni listovi i iz nje se vidi da su u njoj
mesta našli pripadnici mnogih gradanskih stranaka (izuzimajući zemljorad-
nike, «socijaliste i dr.).1 Ljotićevoi su u komesarijat dali svoja dva predstavni-

1 Vladu M. Aćimovića su einili sledeći članovi: Rista Jojić, clan Glavnog od­
bora Demokratske stranke; D. Pantić, bivši ministar u vladi Cvetkovića, St. Josi-
fović, kao stručnjak; M. Vasiljević, clan Zbora, St. Ivanić, takođe član Zbora; L.
Kostić, član Narodne radikalne stranke; J. Protić, član Glavnog odbora Jugosloven­
ske nacionalne stranke (JNS); M. Janković iz grupe Stojadinovića i D. Letica, ta-
kode iz grupe Stojadinovića. J. M a r j a n o v i d , Ustanak i NOP и Srbiji 1941,
Beograd, 1963, 33 i Ново време, 1. V 1941.

304
ka: ministra privrede, ing Milisava Vasiljevića i Stevana Ivanića, ministra so­
cijalne politike. Sam D. L jotić je ostao po strani, jer je smatrao da de na iaj
način više doprineti konsolidaciji nove uprave, no ako se nade na čelu kojeg
ministarskog resora. Za predsednika komesarske vlade postavljen je Milan
Aćim ović, bivši ministar unutrašnjih poslova u vladi M. Stojadinovića.
Izdajnički elementi u Beogradu, predstavnici gradanskih stranaka, od po-
četlca su se povezali sa konitrarevolucionarnim elementima na čelu sa Dra-
žom Mihilovićem, k oji je počeo da prikuplja oko sebe bivše oficire, vojnike,
žandarme i istaknute pristalice razbijenih gradanskih stranaka i grupa. Tako
je prema izvesnim podacima, već krajem maja 1941, u Beograd došao ađu-
tant Draže Mihailovića rezervni pešadijski poruonik Vladim ir Z. Lenac, bivši
predsednik Ljotićevog Zbora na Zagrebačkom univerzitetu, a pred rat stare-
šina omladine Zbora za celu zemlju. On se u Beogradu sastao sa D. Ljotićem
i obavestio ga о delatnosti D. Mihailovića na Ravnoj Gori, na kojoj je okupio
oko 80 oficira, podoficira i vojnika bivše jugoslovenske vojske. D L jo tić se
i 10. juna 1941. u Beogradu, sastao sa predstavnikom D. Mihailovića na kome
je voda Zbora bio obavešten о stavu komandanata novoform iranih četničkih
organizacija da neće napadati Nemce, pošto za to nije došao pravi čas. Oba
puta D. L jotić je uputio Draži izvesnu sumu novaca.2 Kontalcti između D. Ljo-
tića i eetnika D. Mihadlovića se ne završavaju sa ova dva sastanka, već se
nastavljaju novim susretima, tako da Ljotić odlučuje da Draži pošalje svoje
poverenike (Boška Kostića i Ratka Parežanina). Na taj način L jotić je preko
svojih izaslanika bio u vezi sa četnicima D. Mihailovića.
I M. Aćimović, predsednika komesarske uprave u Beogradu, k oji je i
pred rat bio poznat kao germanofil, takode je od samog početka bio u vezi
sa cetnicima D. Mihailovića, štiteći ih d u dsto vrem e pomažući ih,
D. Mihailović je bio povezan ne samo sa izdajnicim a srpskog naroda u
Beogradu, već je tokom leta 1941, preko svog komandanta Beogradskog šta-
ba, naredio da se u Beogradu form ira politički odbor sastavljen od predstav­
nika nacionalističkih, političkih, kulturnih i omladinskih organizacija, koji
bi mu služio kao neka vrsta savetodavnog tela. Ovaj odbor je, krajem avgusta
ili početkom septembra 1941, formulisao program u kome se traži da se „de
falcto” ograniče srpske zem lje i da u njim a ostane „samo srpski živa lj” . Kao
ideal je istaknuta „jaka i homogena srpska državna jedinica, politički i eko-
nomski sposobna za život” .3 U takvoj bi jedinici problem Muslimana bio vrlo
„težalc". Ovaj program je kasnije menjan i dopunjavan, a D. Mihailović je
nastojao da ga ostvari, iako je imao loše m išljenje о svim paolitičarima, pa
i onim koji su program stvorili, je r su oni bili glavni vinovnici što se prilike
u bivšoj Jugoslaviji nisu sredile. Tako je D. Mihailović, koji se deklasirao kao
vojnik koga se politika uopšte ne tiče, nastojao da iskoristi bivše političare
i ostvari velikosrpski program, te je njegova organizacija bila koliko vojnička,
toliko i politička.
Prema iskazu Stevana M oljevića na kongresu u selu Ba, Centralni nacio-
nalni kom itet je stvoren avgusta 1941. To je kasnije potvrdio i D. Mihailo-
vić na sudu.4 U njega su ušli istaknuti lideri političkih stranaka i raznih
organizacija. Činjenica, da je uskoro Beogradski četnički odbor nestao, tj. da
nema podataka о njegovom delovanju, potvrđuje se da su D. Mihailović i
Dragiša Vasić, kao potpredsednik Srpskog kulturnog kluba iz Beograda, us­
peli da preovlada njihova koncepcija da četnička organizacija ne sme imati
stranacki karakter.

2 B. K o s t i ć , Za istoriju naših đana, Odlomci iz zapisnika za vreme oku-

pacije, Lille, 1949, 18—20.
3 M. Б о д р о ж и ћ , ГраЬанске странке у Србији 1941—1945, Токови рево-
луције, V III, 1972, 147—148.
4 Издајник и ратни злочинац Аража Михаиловић пред судом, Београд,
1949, 314, 315, 514.
305
 Međutim, i pored veza organizacija D. Mihailovića i komesarske vlade u
Beogradu. i terora k o ji je organizovan širom Srbije, a naročito u Beogradu,
prilike u Srbiji se ne konsoliduju. Pored uspelih diverzantskih alkoija u gradu,
iz Beograda u unutrašnjost odlaze novi aktivisti oslobodilačkog pokreta.
Rukovodstvo Komunističke partije je u vreme priprem a za ustanak, ra­
dilo na pridobijanju svih patriotskih -snaga za borbu protiv okupatora. U tom
cilju Josip Broz Tito je, 5. juna 1941, održao sastanak s Dragoljubom Jovano-
vićem, generalnim sekretarom Narodne seljačke stranke (N SS).5 D. Jovanović
se i tada, kao i prethodnih sastanaka, na rečima slagao о potrebi zajedničke
saradnje i otpooinjanju oružane borbe protiv okupatora u koju bi bili uklju-
čeni svi patriotski elementi, ali ništa n ije hteo da uradi kod svojih pristalica
u cilju pridobdjanja za NOP.8
U isto vreme Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je pregovarala i sa
nekim vođama Socijalističke stranke (V. Korać). Uspostavljeni su kontakti
sa nekim vodama Jugoslovenske republikanske stranke oko Jaše Prodanovića
i dr Mihaila Ilića, kao i drugim uglednim lionostfcna, k oje su u godinama
pred rat delovale u okviru Udružene opozicije. Kada se analizira držanje gra­
danskih stranaka prema oružamom ustanku naroda Jugoslavije, uočava se da
se oni najviše individualno opredeljuju. Držanje lidera gradanskih stranaka
prema NOP-u umnogome je zavisilo i od njihove lične snage kojom su m ogli
da savladaju svoju averziju prema KPJ i da se opredele protiv okupatora.
Im a dosta podataka о aktivnosti generalnog sekratara Narodne seljačke
stranke, Dragoljuba Jovanovića, koji je sve vrem e okupacije boravio u Beo­
gradu i odatle upućivao direktive liderima svoje stranke u unutrašnjosti.
Karakteristično je da je, krajem agvusta ili septembra 1941, sklopljen spo­
razum izmedu Josipa Broza Tita i jednog člana NSS u kome se predvdđa: „1.
Zajednička borba protiv okupatora. 2. Zajednička borba za sovj. vlast (si-
gurno se m islilo na stvaranje NOO-a — primedba M. B.) i savez sa SSSR-om.
3. Zajednička borba protiv engleskih agenata i pokušaja da se povrati stari
poredalk. 4. Zajednioki odbori saveza radnika i seljaka. Dr. Jovanović prizna-
je i sam nužnost naše hegemonije u borbi i obuvanju izvojevane vlasti ( . • • ) •
5. Borba protiv okupatora jeste sastavni deo naše bobre za nac. slobodu i rav­
nopravnost naroda što će se m oći postignuti samo na bazi bratskog spora-
zuma svih naroda Jugoslavije, u vezi sa tim Partija m obilise sve svoje snage
u borbi protiv raspirivanja nac. mržnje, koju svim sredstvima šire okupa-
tori i njihovi agenti ili agenti Engleske.” 7 „Engleskim agentima” se ovde oče-
vidno nazivaju ljudi iz pokreta D. Mihailovića, k o ji su govorild da im aju veze
s Engles kom i da imaju njenu punu podršku, a k oji su širili velikosrpski
šovinizam, zahtevajuoi da se ne vodi borba protiv okupatora.
Medutim, i pored ovog sporazuma s istaknutim liderima NSS, kao i onog
s Dragoljubom Jovanovićem, d o potpune saradnje sa pristilicama NSS ne
dolazi. N a to je najviše dmao (uticaj lično generalni sekretar stranke D. Jova-
nović. Kada je došlo do masovnog pristupanja pristalica ove stranke oruža-
nom ustanku u Šumadiji, po instrukcijama D. Jovanovdća, došlo je do izve-

5 Ninko Petrović u svojim memoarima Tragom političkih uspomena navodi

da su pregovori između NSS i KPJ vođeni i pre početka rata. On navodi takva c.e-
tri sastanka, koja su održana u Beogradu. Na prvom koji je bio održan u ulici
Kraljice Natalije bili su prisutni: dr Blagoje Nešković i dr Dragoljub Jovanović.
Dva sledeća su bila ođržana u Cika Ljubinoj ulici, a prisustvovali su mu: Moša Pi-
jade, Lola Ribar, dr Ivan Ribar, Ivan Milutinovic i Dragojlo Dudić sa strane KPJ,
a sa NSS: Dragoljub Jovanović, dr Sveta Živković i Ninko Petrović. Četvrti je
održan u jednoj vili pod Avalom, a prisustvovali su mu: B. Nešković, Spasenija-
-Cana Babović i Milovan Đilas, s jedne, a dr D. Jovanović i dr S. Živković s druge
strane. (N. P e t r o vi ć , n.d, 155).
6 О tome videti više: M. В о d г о ž i ć, n.N, 155.
7 B. Д е д и ј е р , Jocun Броз Тито, Прилози за биографију, Београд, 1953,

306
snog osipanja. Ustanku u šum adiji najviše se protivio predsednik stranke
Radom ir Todorović i njen najistaknutiji prvak Vulc Prodanović. Prema in-
strukoijama D. Jovanovića, koji je imao direktne veze sa D. Mihailovićem na
Ravnoj Gori, kod kojih je preoviadalo m išljenje kasnije izneto na jednom sa-
stanku: „Za ustanak još n ije došlo vreme, je r je neprijatelj snažan, a narod
je nanaoružan, da bi se sa njim mogao hvatati u koštac. Zbog toga raspolo-
ženje seljaka za ustanak treba stišavati. Kanalisati ga za stvaranje naoruža-
nih tro jk i k oje će održavati red po selima. Tražili su iu z to da se oni seljaci
koji su već ustali i uzeli oružje, form iraju posebne ejdinice, odvojene od rad­
nika i form iraju posebne ’zemljoradničke čete’ sa posebnom komandom ne-
zavisnom od partizanske, a da se na čelu čitavog ustanka stvori zajedničko
rukovodstvo komunista i naše stranke.” 8
Instrukcije о pasivizaciji ustanka D. Jovanović je slao, pre svega, zbog
toga što se preko Žarka Todorovića, u leto 1941, povezao sa četnicima na
Ravnoj Gori, što je liono potvrdio D. Mihailović na sudu. Uputstva za pasi-
vizaciju ustanka D. Jovanoviq. je slao ne samo u Šumadiju, već i druge delove
Srbije. Iz Beograda su išle poruke za poruikom u razne delove Srbije: „Još
nije vreme.” Tako je u Beloj Palanci na glas о ustanku bio stvoren akcioni
odbor od prvaka NSS kome je cilj bio da širi ustanak i m aterijalno ga po-
maže. Odbor je radio na povezivanju i sa ustanioima iz drugih susrednih sre-
zova, naročito sa svrljiškim. T o je trajalo sve do dolaska Sande Tančića, ro-
daka i emisara D. Jovanovića, sa kategoričkom direktivom: „Da (. . .) se ne
angažuju u narodnooslobodilaekoj borbi je r je akcija preuranjena.” 9 Slično
je bilo sa pokretom u Pirotu, giavnom uporištu NSS u Istočnoj Srbiji u
kome se dugo oklevalo sa dizanjem ustanka, zbog uputstava D. Jovanovića.
K rajem novembra 1941, u Pirot je stigao Nenad Mladenović, delegat Narod­
nog fronta iz Centralne Srbije. On je održao sastanak sa mesnim prvacima
NSS: Novieom Veljkovidem, Perom Zlatkovićem i Ljubom irom Veljkovićem .
Sastanak n ije bio uspešan zbog instrukcija D. Jovanovića. N a kraju je odlu-
čeno da Novica V eljk ović opet ide u Beograd i da se konsultuje sa D. Jova-
novićem. Novica je otišao za Beograd i iz njega se vratio posle nekoliko
dana sa direktivom D. Jovainovića: „Još nije vreme, treba čekati.” 10 N. Petro-
vić navodi da je i kasnije Jovanović, preko svojih ljudi, sprečavao odlazak
seljaka iz pirotskog kraja u partizane. On navodi da kada je jedna manja
grupa krenula samoiniciajtivno partizanima u svrljiške planine, da je bila
presretnuta od strane N ovice Veljkovića i Pere Zlatkovića k o ji su ih po na-
ređenju D. Jovanovića odvratili od njihovog pristupa partizanima i uputili na
rad u Beograd, gde ih je dr Sveta Živković ,u ime D. Jovanovića prim io i
zaposlio.
Medutim, i pored pasivizatorskih instrukcija D. Jovanovića, aktivnost
četničkog pokreta DM, i naredbi kvislinške vlade M. Aćimovića, situacija u
Srbiji nije mogla da se normalizuje. Stoga je komesarijat M. Aćimovića,
uslcoro posle svoga obrazovanja, zapao u krizu. PočeLkom avgusta 1941, u
Beogradu, Lazar M arković i Kosta Kumanudi, bivši član Jugoslovenske nacio-
nalne stranke (JNS), održali su konferenciju sa nizom istaknutih građanskih
političara, koji su se tada nalazili u Beogradu. Na njoj je do-neta odluka da
se uputi „apel srpskom narodu” . U apelu su svi Srbi pozvani da pomognu
da se u Surbiji sačuva „red i m ir” . U njemu se dalje otvoreno istupa protiv
partizanskog pokreta, lcoji je nazvan akcijom „tuđinskih plaćenika i sabo-
tera” . Zatim se konstatuje da on dovodi u „pitanje sve napore na sredivanju
naših prililca i namerno pokušava da u zem lji izazove požar uništenja i istreb-

8 N. P e t r o v i ć , n.d, 216.
9 Isto, 218.
10 Isto. N. Petrović navodi da je do gornjih podataka о delovanju D. Jovano-
vića u Šumadiji, pirotskom i belpalanačkom kraju došao na osnovu materijaia sa
suđenja D. Jovanoviću, od 1—7. X 1947.

307
Ijenja, u varljivoj nadi da će time nešto pom oći svojim gospodarima” .11
Potpisnici apela su želeli da njim e obmanu mase d odvrate ih od pravedne
borbe koju su partizani vodili. Svoju pokom ost i služenje stranom okupatoru
oni su pokušali da opravdaju povezanošću partizana sa Sovjetskim Savezom.
Trinaestog avgusta 1941, Н ово време, glavni list kvislinske vlade k o ji je iz­
lazio u Beogradu, objavio je apel srpskom narodu. Apel su potpisali bivši
istaknuti poldtdčari, medu kojim a Kosta Kumanudi, bivši ministar i član
JNS; Aleksandar Cincar-Marković, itakođe bivši ministar i clan Jugosloven­
ske radikalne zajednice (JRZ); Velizar Janković, bdvši ministar i član JNS,
a zatim JRZ; Svetozar Popović, bivši m inistar i član JNS; Vasa Jovanović,
bivši ministar, nekadašnji mason, a zatim radikal; Lazar Marković, bivši m i­
nistar i istaknuti clan Radikalne stranke; D. Ljotić, vođa Zbora, Đura Jan­
kovic, bivši ministar; Milan Aoimović, clan JRZ; Tanaslje Dinić, član JNS;
V oja Đorđević, bivši ministar i niz drugih ministara d narodnih poslanika,
kao Dura Kotur, senator i clan JNS; Ili ja Mihailović, član Glavnog odbora
JNS i drugi. N jih ov potpis je zmaoio u stvari izraz lojalnosti okupatorskim
vlastima. Medutim, pored navedenih političara apel je potpisao veliki broj
kultumih, javnih i naučnih radnika koji su bili naterani da to učine. Н ово
време je dva puta donosilo spisak potpisnika apela konstatujući poslednji
put da ni time nije iscrpen broj potpisnika, je r je napisano posle posled-
njeg dmena „itd.” , što znači da ih je bilo još, ali se iz nepoznatih razloga
naje nastavilo sa njihovim objavljivanjem . Verovatno se smatralo da je
dovoljno autoritativan spisak onih k o ji su već objavljeni ili se možda uvi-
dela besmislenost daljeg navodenja „potpisnika” k o ji su bili prisiljeni da
„apel” potpišu.
Avgusta 1941, održana je i druga konferencija, koju su pod pokrovitelj-
stvom okupatorskih vlasti organizovali Lazar M arković i K. Kumanudi. Na
njoj su obavljene lconsultacdje oko form iranja vlade „narodnog spasa” , a Aći-
m ović dao obrazloženje svoje ostavke. D. L jotić je odbio da bude predsednik
ove vlade, je r je verovao da će iz pozadine b olje m oći da pomaže novu vladu,
pošto je smatrao da je omražen u narodu. On je predložio da za predsed­
nika dođe, ne političar već vojno lice. Cincar-Marković je tada predložio da
na predsedničko mesto dode Danilo Kalafatović. Ipak konačan izbor je pao
na Milana Nedića.
Dvadeset devetog avgusta 1941, obrazovana je kvislinška vlada M. Nedića.
U nju su ušle uglavnom blede političke ličnostd sem M. Aćimovića, bivšeg
člana JRZ i tri ljotićevca.
Prema tvrđenju M. Krstića,12 između Nedića i Aćimovioa su postojale
razlike ne samo u odnosu na „autorite” Nedićev, već i na planove za buduć-
nost Srbije. Iako nije pripadao ni jednoj politiokoj stranci, Nedić je želeo
da za vrem e okupacije definitivno oform i buducu Srbiju. Nedić i Aćim ović
su se razlikovali i po stavu prema gradanskim strankama, tj. istaknutim n ji­
hovim političarima. Dok je Aćim ović bio za saradnju sa svima onima k o ji su
bili za očuvanje m onarhije d starog poretka, do tie je Nedić želeo da se po-
stavi kao „otac S rbije” , ne želeći da niko od bivšdh političara bude pored
njega, nadgleda ga ili tutoriše. Ovo najbolje potvrđuje činjenica što je želeo
da se otrese ne samo M. Aćim ovića već i D. Ljotića, svog bliskog prijatelja
i rodaka.
Stav M. Nedića prema političkim partdjama, prilično se jasno vidi iz
njegove naredbe br. 1 od 6. septembra 1941, obajvljene u Н овом времену
u kojoj se, pored ostalog, kaže: „Nikalcvo partijsko i politicdco delovanje, ni
u kom pravcu, neću trpeti, je r ono u svim pravcima najvdše šlcodi narodu.
Stoga svako ispoljavanje u tom pravcu im a prestati, a svaki onaj koji protiv-

11 Ново време, 13. V III 1941, 1.

12 M. К р с т и ћ , Осврт на политику сарадника окупатора Милана Аћимо-
вића и Милана Н едића, Београд у рату и револуцији 1941—1945, Београд, 1971, 120.

308
no postupi ima se odmah privesti zasluženoj kazni.” (Ova naredba je bila
u sklaclu sa ins trukci jam a Nemaca koji su zabranili delovanje gradanskih
stranaka). U naredbi se dalje kaže da su žandarmerija i policija trebale da
posluže za suzbijanje revolucionarnog pokreta, za borbu protiv partizana i
stvaranja takvog stanja koje bi pogodovalo okupatoru, a samim tim i fašizmu.
Medutim, Nedićeva viada nije uspela da ostvari zadatke koji su pred
nju stavljeni prilikom form iranja: nesmetano korišćenje zem lje, pom oć oku­
patoru u eksploatisanju prirodnih bogatstava i pomoć frontu, te je ona, već
sredinom septembra i941, bila u krizi. Na sednioi vlade 15. i 16. iseptembra
1941, raspravljalo se о tome da ona nije u stanju da obezbedi „red i m ir”
u zem lji, nameravajući da podnese ostavku. Po nalogu D. Ljotića, ostavci se
usprotivio Mihailo Olćan, podvlačeći da on može u roku od 24 sata da preko
svoje organizacije Zbora form ira odrede k oji bi doprineli održavanju reda
i m ira. L jo tić je, kao što se vidi, tokom cele 1941, kao i kasnije, igrao veoma
značajnu ulogu delujući iza kulisa i smatrajući da će takvom svojom aktiv-
nošću vise doprineti konsolidaoiji prilika u Srbiji, nego da se stavi direktno
u službu Nemaca kao ministar jednog resora, ili, čak, kao predsednik vlade,
te je ustao protiv ostavke M. Nedića.13 U isto vrem e L jotić je održavao kon-
takt i sa Dragoljubom Jovanovićem, koji je, kao što smo videli, preko Žarka
Todorovića bio u vezi sa četničkim pokretom D. Mihailovića i pasivizatorski
delovao u mnogim delovima Srbije, inaročito u pirotskom i belopalanačkom
kraju. I dok su se mnogi pojedinci iz Beograda, kao M. Aćim ović, L. Marko-
vić, K. Kumanudi, I. Mibailović, T. Dinić i mnogi drugi građanski političari,
direktno stavdli u službu okupatora pomažući ostvarenje njihovih planova,
Dragoljub Jovanović je to činio tokom celog rata indirektno. K oliko su s njim
raounali četnici DM najbolje potvrđuje činjenica da je D. Mihailović, u svo-
jo j depeši od 21. V I I I 1942, tražio da se preko D. Jovanovića uspostavi veza
s Bugarima. U njoj se kaže: „ . . . Neka Gustav (Dražin oficir za vezu —
primedba M. B.) odmah stupi u vezu preko Dragoljuba sa Arsenom Stambo-
lijskim . . . Stavićemo novčana sredstva na raspoloženje.” 14 Nalazeći se u Beo­
gradu Dragoljub Jovanović je održavao vezu i sa šefom beogradslte policije
Dragim Jovanovićem.15
Stoga nije oudo što je Dragoljub Jovanović odbio poziv rukovodstva
NOP-a koje ga je decembra 1942, mesec dana posle Prvog zasedanja AVNOJ-a,
pozvalo da dode na oslobodenu teritoriju, računajući na dalje pridobijanje
pristalica ove stranke.16 I u dokumentima P K Srbije se podvlači da se u iz-
veštaju, od 11. i 21. X I 1943, hitno tražilo da se Dragoljub Jovanović izvede
na slobodnu teritoriju. Poziv je Jovanoviću upućen tek posle Drugog zase­
danja AVNOJ-a, (na kome je pored ostalih usvojena odluka о izgradnji Jugo­
slavije na federativnom principu) 2. I 1944, ali mu se ovaj nije odazvao.17
Značajno je da je prilikom rekonstrukcije vlade M. Ned-ića 1943. u nju
ušlo više bivših pristalica gradanskih stranaka i to: B. Kujundžić, bivši član
JRZ, kao ministar pravde, Tanasije Dinić, b. član JNS kao ministar unutraš-
njih poslova i Velibor Jonić, clan Zbora, kao ministar prosvete. U ovoj go-
dini, 1943, naroeito su pojačali aktivnost ljotićevci. Karakteristično je za Ljo-
tića da je on u svojim rukama imao ne samo partijsku vojsku, no i dve
trećine okružnih načelnika, te je u državnoj upravi preko svojih ljudi mo­
gao da kontroliše celokupan privredni život ne izlažući sebe. Prema iskazu
Dragog Jovanovića na sudu, M. Aćim ović je bio smenjen s položaja ministra

13 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (dalje: A — V II) NA, 50, 37/1— 1. О daljem

radu na formiranju Ljotićevih oružanih snaga videti i M. Б о д р о ж и ћ , n.n, 153.
14 Издајник и ратни злочинац Д. Михаиловић пред судом, 401.
15 Isto, 399.
16 D. Jovanović, Političke uspomene, Memoari, V II, 352. (Memoari D. Jovano-
vića se čuvaju u Arhivu Jugoslavije, (dalje: AJ).
17 Arhiv Srbije (dalje: AS), PKS, 422, 429 i 466.

309
unutrašnjih poslova usled netrpeljivosti Nedića, Ljotića i nemačkog posla-
nika u Beogradu prema njemu.18
Ljotićevci, kao osvedočeni prijatelji nacista, bili su upoznati sa nemačkim
planovima о komadanju Evrope radi stvaranja novih državnih tvorevina, te
su nastojali da se što više učvrstd nemačka okupacija i održi „novi poredak” .
О tome najbolje svedoči memoar Zboraša pod imenom „nemaoko-srpski spo­
razum” , k o ji je podnet u vrem e kapitulacije Italije. U njemu su ;se ljotićevci
zalagali za osnivanje nove tvorevine „Nezavisne države S rbije” pri čemu su
došle do izražaja šovinističke velikosrpske ddeje kojim a se Z b o r odlikovao
još ranije.19
Pored Ljotićevaca u ovom periodu bio je aktivan i M. Aćimović, iako
nije bio clan ministarskog saveta. On je još 1941. uspostavio vezu sa organi­
zacijom DM da bi ona 1942. dostigla svoju kulminaciju. Prema iskazu D.
Mihailovića na sudu, Aćim ović je smatran kao eksponent Draže Mihadlovića
u Beogradu.20 Ta allctivnost je naročito povećana u vrem e priprem a kongresa
u selu Ba. Acim ović je tada imao vise razgovora sa Živkom Topalovićem,
predsednikom Sociajlističke stranke. Topalović je dobre odnose s Aćimovi-
ćem uspostavio još dole je ovaj bio predsednik komesara i komesar za unu-
trašnje poslove. I kasnije, Ždvka Topalovića je Dragi Jovanović često sretao
u Aćim ovićevom kabinetu. Čini se da je i Aćdmović imao udela u prvom Topa-
lovićevom odlasku D. Mihailoviću 1943 21
Ž. Topalović, kao vrlo aktivan 1943, prvo je održao sastanak u prostori­
jam a Radničke kreditne zadruge kome su osim njega prisustvovali: Sreten
Jakšić i Jovo Jakšić iz Sarajeva, Franc Jelen iz M aribora i sledeći članovi
Glavnog odbora stranke iz Beograda: N. Ilić, Milica Đurić-Topalović, Bogdan
Krekić, R. Jovanović, D. Milanović, I. Đurić, В. Đurić, R. Radulović i P. Raj-
ković. Odlučeno je da Jovo Jakšić ode к Draži Mihailoviću i ispita situaciju
u kojoj se četnici nalaze; da se obnove odnosi is partijam a koje su pre rata
bile u sklopu Udružene opozicije i uspostavi zajednički program saradnje
s četnicima.22
Prvi sastanalc, ш prisustvo predstavnika drugih stranaka, Ž. Topalović
je održao u stanu Bože Popadića u Beogradu. Na sastanku su bili: Stevan
Trivunac, advokat, član Glavnog odbora Demokratske stranke; Aleksandar-
-Šaca Popović, sekretar Samostalne demokratske stranke, a od zemljoradni-
ka Jovan Zdravković, advokat. Prisutni su bili i inžinjer Pero Milićevdć i dr
Božo Popadić. M ilićević je na sastanku saopštio da Draža želi da se orga-
nizuje sastanak između njegovih d stranačkih predstavnika. Tada su ovi pred­
stavnici gradanskih stranaka odlučili da odbiju saradnju s pokretom D. Mi-
hailovića, ukoliko bi on želeo da nastavi sa svojim diktatorskim tendencija­
ma i neprijateljstvom prema političkim partijama. S druge strane, oni su bili
isključivi što se tiče saradnje s NOP-om. Pored ovog sastanka oni su imali
niz drugih na kojim a su odlučili da stvore novu političku organizaciju. „Osno-
ve toj organizaciji im aju činiti delegacije demökratskih stranaka koje usva-
jaju zajednički program. Političke stranke zadržavaju svoju punu organiza-
cionu i ideolosku samostalnost, ali se za celo vrem e trajanja rata i do uspo-
stavljanja države, saglašavaju da obustave medusobnu borbu i posebnu poli-
tičku akciju. Akciju će voditi kroz novostvorenu zajednicu i njene Organe.” -3
Kao što se vidi, medusobne borbe je trebalo obustaviti i objediniti sve snage
protiv NOP-a k oji je već proklamovao federativno uredenje nove države. Kon-

18 Po Jovanoviću Aćimović je bio poslat na prinudno lečenje u Karlove Vari

(A-VII, k-1, 7, 19 (Saslušanje Dragog Jovanovića).
19 A-VII, NA, 50, 37/1—1.
20 Издајник и ратни злочинац Д. Михаиловић пред судом, 391—392.
21 A-VII, NA, к-1, 7, 19, 45—46.
22 Ž. T o p a l o v i ć , Borba za budućnost Jugoslavije, London, 1967, 22—39.
23 Isto, 43.

310
statuje se: „Udružene političke stranke su slobodne da о tome imaju svoje
m isljen je i javno da ga zastupaju."24
N ovi sastanci se održavaju u stanu Aleksandra-Šace Popovića. N a njima
je odlučeno da svaka partija pošalje po dva predstavnika u Zajednicu. Reše-
no je takođe da sastancima i izvršenjem odluke rukovodi samo jedno lice
i predsednik odbora. N a to mesito je jednoglasno izabran Živko Topalović.
Za delegate u Zajednicu, Sooijalisticka stranka, uz pristanak merodavnih lju­
di iz Srbije, Vojvodine, Hrvatske i Slovenije, odredila je: Ž. Topalovića i Acu
Popovića. Demokratska stranka je gotovo iednodušno predložila za Zajed­
nicu Mihaila Kujundžića (koji se nalazio u Skoplju, a u Beogradu ga je tre­
balo da zastupa Dragoslav Lazić) i Branu Ivkovića, sudiju. Od radikala iz
grupe Ace Stanojevića, k o ji su jedino i bili predstavljeni, delegirani su: dr
S. Kopša i Petar M ilojević. Kao predstavnici Zem ljoradničke stranke u od­
boru su bili: Sredoje Brkić, bivši senator i Jovan Zdravković, advokat. Za­
stupnici republikanaca su bili: Nikola Đonović, advokat i V ojislav Vujanac,
takođe advokat (k o ji zbog bolesti n ije mogao da prisustvuje sednicama).
Predstavnici Samostalne demokratske stranke su bili: Aleksandar-Šaca Po-
pović, advokat i Adam Pribićević, brat Svetozara Pribićevića. Ž. Topalović
tvrdi da su se oni trndiii da u Zajednicu pridobiiu i predstavnike Hrvata
i Slovenaca. Od Slovenaca je tada u Beogradu bio France Jelen, a od klerika-
laca bivši senator Fran Smodej. (O svim aktima Zajednice Ž. Topalović je
obaveštavao Sm odeja koji je redovno dolaziio na sastanke Zajednice). U kon-
taktu su bili sa Vladim irom Predavcem, iako je Hrvatska tada za njih bila
zatvorena zbog ustaške vlasti.
Izabrani predstavnici stranaka su se, u ime -svojih partija, saglasili sa
programskim načelima Zajednice. Trebalo je sada ta načela podneti na sa-
glasnost Draži Mihailoviću. Stoga je svaka stranka koja je ušla u Zajednicu,
trebalo da delegira svog predstavnika za odlazak Draži. N a put kreće svega
četvorica (Živko Topalović, V. Belajčić, Aleksandar-Šaca Popović i Brana Iv-
ković). Desetog decembra 1943, krenuli su na put. Na sastanku s Dražom
Živko Topalović je predložio održavanje kongresa, je r „političke partije ne-
maju svoju normalnu organizaciju, već ih predstavljaju ljudi poznati po par­
tijskoj tradiciji, bez izbora na redovnim kongresima od strane članstva” .25
Na sastanku Glavnog odbora Socijalističke stranke Jugoslavije, kome su
prisustvovali svi članovi ove partije koji su se nalazili u Beogradu, Topalović
je podneo izveštaj о razgovorima sa D. Mihailovićem. Odlučeno je da Socija-
listicka stranka, s ostalim partijam a uđe u zajedničku akciju. Usvojen je
zatim i nacrt osnovnog političkog programa za Zajednicu, na čijem je stva­
ranju još trebalo raditi. Određeni su i delegati, koji su trebali da prisustvuju
radu kongresa. Tada je Ž. Topalović dobio punomoć da u im e stranke daje
izjave u zem lji i inostranstvu. Ž. Topalović iznosi da su se na drugom zajed-
ničkom sastanku dogovoriü о štampanju proglasa k o ji je on trebalo da. pot-
piše, _što je učinio odnoseći ga sa sobom 26. I 1944,u selo Ba.26 I u četničkoj
arhivi se nalaze podaci о održavanju sastanaka u Beogradu, pod rukovodstvom
Ž. Topalovića.27 I na kongresu u eelu Ba, krajem januara 1944, Ž. Topalo-
vić je odigrao značajnu ulogu.28 Ž. Topalović je bio aktivan i kasnije. Tako

21 Isto, 44—45.
25 Isto, 109.
28 Isto, 126.
27 Vid.: M. Б о д р о ж и ћ , n.n, 181.
28 Na kongresu su predstavnici četničkog pokreta i gradanskih stranaka,
koje su neposredno pred njegovo održavanje, kao što se napred videlo, osnovali
„demokratski blok”, pod imenom Jugoslovenska demokratska narodna zajednica,
pokušali da pariraju odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Jugoslovenska demokrat­
ska narodna zajednica je trebalo da bude politička osnova četničkog pokreta. Na
samom kongresu je proširen četnički Centralni nacionalni komitet, koji je imao

311
je on učestvovao u pregovorim a s Nemcima oko pružanja vojne pom oći čet-
nicima DM. N a jednom od tih sastanaka bio je prisutan i M. Aćimović. Ina-
če, poznato je, da su sve kontrarevolucionarne snage pred kraj rata ostvarile
prisnu saradnju, pa je D. Mihailović preko svojih izaslanika održavao vezu
sa M. Nedićem i D. Ljotićem . (Ta saradnja je počela još 1941.).
Nastupanje Crvene arm ije i uspesi NOP-a mnogo su uzbudili reakcionar-
ne snage u Beogradu i to ne samo one koji su delovali u okviru kvislinške
vlade, već i bivše pristalice stranaka. Početkom septembra 1944, na inicija­
tivu K. Kumanudija i Laze Markovića, u Beogradu je održan jedan sastanak.20
Na njemu su pored pomenute dvojice prisustvovali, pored ostalih, i M ilorad
Belić, Bogdan Krekić, Savko Dukanac, advolcat i Dragoljub Mihailović, bivši
načelnik ministarstva trgovine. Na tom sastanku trebalo je izabrati odbor,
kao političkog predstavnika Beograda, koji je trebalo da dočeka Crvenu
armiju posle povlačenja Nemaca. Tada je na predlog Miodraga Belića i Bog­
dana Krekića, posle prim edbe Vase Petrovićaj rešeno da se uspostavi veza s
beogradskim delom C N K (Centralnog nacionalnog komiteta). To je stavljeno
u zadatak Lazi Markoviću i K. Kumanudiju. Posle dva do tri dana, održan
je novi sastanak Markovića i Komanudija sa predstavnicima C N K Acom Pav-
lovićem, Dragišom Joksimovićem i Mdhailom Stefanovićem.30 N ije poznato
о čemu se raspravljalo na ovom sastanku. Svega 10— 15 dana kasnije održan
je novi sastanak beogradskog predstavnickog komiteta, na kome je, izgleda,
odlučeno da se pokuša uspostaviti veza sa KPJ. N a tome je trebalo da rade
Laza Marković, Savko Dukanac i Kosta Kumanudi. Međutim, predviđeno nije
ostvareno, je r su jedinice NOVJ m unjevitom brzinom nastupale kroz Srbi­
ju, te su se članovi C N K iz Beograda rasturili. Jedan od članova C N K —
Živko Topalović je 29. maja 1944. godine otišao za Rim, gde je zajedno sa
Adamom Pribićevićem osnovao CNK, kome je on bio predsednik, a cilj komi­
teta je bio da radi protiv tekovina oslobodilačke borbe naroda i narodnosti
Jugoslavije. Kao što se vidi, reakcija u Beogradu i pred samo oslobođenje
ovoga grada tiije preikidala svoju kontrarevolucionarnu delatnost, težeći da
na što pogodniji način za sebe nađe izlaz sa puta, kojim ih je vodila njihova
izdajnička aktivnost u toku celog oslobodilačkog rata i revolucije.
Medutim, tokom borbe protiv okupatora i njegovih saradnika, aktivni
su bili i oni kod kojih je patriotsko osećanje nadvladalo partijsku svest. To
se naročito odnosi na bivše pristalice Narodne seljačke stranke, iako je
njihov generalni sekretar Dragoljub Jovanović, nalazeći se u Beogradu, skoro
sve vreme rata bio na četničkoj lin iji da još „n ije došlo vrem e” . Međutim,
tu njegovu direktivu, kao što se videlo, mnogi nisu poslušali ni u unutrašnjo-
sti, a ni u samom Beogradu. To se presvega odnoisi na Dušana Bogdanovića,
novinara i javnog radnika, inače potpredsednika NSS, k oji je za sve vrem e
okupacije održavao vezu sa Pokrajinskim kom itetom Komunističke partije
u Beogradu. On je skoro tri godine izvršavao zadatke koje mu je narodna
borba pod rukovodstvom Komunističke partije postavljala. Bogdanović je uza-
ludno pokušavao da i šefa stranke D. Jovanovića dovede na liniju borbe i
članstva stranke koje je već bilo u borbenim redovima. N a delu saradnje sa
komunistima, Bogđanović je bio otkriven i uhapšen u jesen 1943. Zatvoren
je u Banjički logor. Pred samo oslobođenje, na desetak dana pre toga veli-
čanstvenog čina, okupator ga je streljao u Jajincima.
Sličnu delatnost u Beogradu je razvio i dugogodišnji član Izvršnog odbo­
ra stranke, M iodrag Miletić. Iako teško bolestan, on je razvio široku ilegalnu

za zadatak da u narodu stvara tzv. „ravnogorske odbore”, kao političku organiza­

ciju ravnogorskog pokreta. Da bi obmanuli mase, učesnici kongresa su se izjasnili
da se posleratna Jugoslavia uredi kao ustavna monarhija na federativnom principu.
29 Isto, 186.
30 M. R a d u 1о V i ć, četnički pokret Draže Mihailovića, 63. (Elaborat M.
Radulovića se čuva u Muzeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije).

312
aktivnost. N jegov stan u Rakovici, po pričanju N. Petrovića, postao je punkt
odakle je održavao veze s ilegalcima u gradu s jedne strane, i partizanima na
drugoj. Pored regrutovanja boraca i upućivan ja u partizanske odrede, on je
prikupljao i materijalnu pomoć. Mnogi partizani na svom putu iz Beograda
za Kosm aj i dalje, našli su utočište u stanu ovog bolesnog ilegalca u Rako­
vici. Na ovom poslu on je, avgusta ili septembra 1943, uhapšen i zatvoren u
Banjičkom logoru, da bi ga nekoliko meseci posle zverskog mučenja okupa-
tori ldšili života.31 U borbi protiv okupatora u Beogradu su lispoljili aktiv­
nost i drugi ölanovi NSS kao: K irilo Savić, profesor Univerziteta; dr Drago-
m ir Ćosić, jedan od osnivača stranke; Ruža Pribdćević, dr Miša Popović, N i­
kola Ćosić, Pera Popović, Ljuba Đorđević i dr.32
Narodna seljačka stranka je u vrem e pred oslobodenje Beograda bila
izuzetno aktivna, a naročito njen šef Dragoljub Jovanović. N jeno rukovodstvo
je izdalo svojim pristalicama specijalna uputstva u kojim a je tumačdlo svoju
politiku. U njim a su davane smernice kako će se držati njeni članovi. Pod-
vlačilo se da je ona jedina sarađivala s Komunističkom partiijom i da je kao
„celina” od prvog dana učestvovala u oslobodilačkoj borbi. Istovrem eno se
podvlačilo da Narodna seljačka stranka govori u dme seljaštva i srpstva koje
je prvo krenulo u borbu. Karakteristično je da se u tačci 5 ističe: „M i smo
stranka i to stvarna snaga, ne pojedinci, k oji ništa ne predstavljaju, kao
drugi k oji nisu prišli. M i moramo dobiti realan uticaj u voäenju poslova.”
Istovrem eno se zaključuje da komunisti: „M oraju deliti vodstvo, sa nama
pre svega. Bez toga me može biti istvarne saradnje.” 33
I u vreme borbi za oslobodenje Beograda rukovodstvo Narodine seljaöke
stranke, (naročito njen generalni sekretar D. Jovanović), je bdlo aktivno. Dra­
goljub Jovanović se nije obazirao na svoje pasivizatorske direktive tokom
celog rata, koje, kao što je napred izneto, niisu prihvatili mnogi članovi NSS
prilazedi NOP-u, već je sebe lažno predstavljao kao davnašnjeg pristalicu oslo-
bodilačke borbe na čelu isa KPJ. On je sačuvao original teksta k oji je name-
ravao objaviti, uz saglasnost svojih drugova, i pozdrav jedinicam a Crvene
arm ije i NOVJ 15. X 1944, na početku borbi za oslobodenje Beograda. Tu se
konstatuje da je levica Zem ljoradničke stranke pod njegovim rukovodstvom
punih 20 godina propovedala oslanjanje na Sovjetski Savez. „Pored Komu­
nisticke partije, ona je jedina bila od početka i stalno na toj liniji. Zbog te
taktike i zbog saradnje sa radniokom klasom vodila je upornu borbu u okviru
Zem ljoradničke stranke; a kad je ona ušla u vladu sa Jerezom, istupila je
samostalno, d marta 1940. organdzovala se kao N SS.” Podvlači se da je ona
u oslobodilačku borbu stupila od početka i da je dala nebrojene žrtve „izgu-
bila svoje najvidenije borce, seljake i intelektualce” . Istovrem eno se kon­
statuje da su seljaci, a naroeito omladinci „paneli najteži teret okupacije,
oslobodilačke borbe i gradanskog rata” . Po njemu, oni stoga m oraju da uži-
vaju plodove tog novog državnog i društvenog uredenja u demokratskoj i fe-
derativnoj Jugoslaviji. D. Jovanović tvrdi da je nešto izmenjen ovaj letak
rasturan na Vračaru i Cuburi, ali da nije mogao biti štampan, zbog teškoća
do kojih je došlo u O Z N I za Srbiju.34 N. Petrović, u svojim Uspomenama,
donosi podatke da je ovog poslednjeg momenta neposredno pred oslobode­
n je Beograda, D. Jovanović nosio dugu bradu, simbol neprijateljstva prema
NOP-u, krio se u Beogradu i bio spreman da dočeka četnike. ča k je preko
svojih partijskih drugova radio na form iranju evog borbenog odreda, koji
b i služio lično u njegove svrhe.35

31 N. P e t г о V i Ć, n.d, 171—176 i 241—262.

32 Isto.
33 AJ, D. Jovanović, n. rukopis, 212.
34 Isto, 166.
35 N. Petrović, n. rukopis, 218v i 218d. Sve ovo potvrdeno je na sudenju D.
Jovanoviću pri Vrhovnom sudu Srbije, 4. X 1947.

313
 Uskoro posle oslobođenja Beograd postaje administrativni i politički cen­
tar oslobođene zemlje. Stoga je teško dati jedan „insert” k oji bi se odnosio
samo na Beograd, a da se ne uđe u problematiku od šireg interesa. U nared-
nom izlaganju pokušaće se sa davanjem pregleda delovanja gradanskih stra­
naka, ikoje pristupaju NOF-u.
Uskoro posle donošenja Deklaracije Jedinstvenog narodnooslobodilačkog
fronta, njemu su počeli da pristupaju predstavnici starih gradanskih stra­
naka i grupa, pa i cele grupe. Prema Branku Petranovidu, medu prvim a su
formalno pristupili NOF-u socijalisti i grupa oko lista N a prijed ; zatim Jugo­
slovenska republikanska strajnka Jaše Prodanovića, Savez zemljoradnika, Sa-
mostalna demokratska stramka i Sociajldemokratska stranka, koja je pret-
hodno osudila rad Živka Topalovića, koga je odbila da smatra svojim pred-
sednikom, je r se svojim radom u toku rata potpuno komprom itovao.3® Pro­
tiv ovog masovnog pristupanja JNOF-u istupili su stari reakcioneri, okomivši
se na republikance, osuđujući ih što su „zapali u komunizam” i što pomažu
„rastrojstvo države” . U stvari, NOF-u je pristupio onaj deo vodstva ove stran­
ke kome je u prethodnom periodu pripadala pretežno liberalno orijentisana
buržoazija, koja je u svom programu tražila ostvarenje ondh načela koje je
u svojoj osnovi zahtevao i NOF: federativno uredenje, agrarna reforma, ogra-
ničenje privatne svojine. N i u pogledu oblika vladavine nisu postojale
razlike.37
K rajem februara 1945, Izvršnom odboru JNOF-a Srbije uputili su izjavu
istaknuti lideri Jugoslovenske nacionalne stranke iz Beograda i drugih kra-
jeva zem lje (Slavko Šećerov, V elja Popović dr Sokolović i dr.), sa molbom
da JNS prim i u redove JNOF-a. Međutdm, Izvršni odbor JNOF-a je to odbio
sa konstatacijom da je ona bila nosilac šestojanuarske diktature i: „JNS je
odigrala kobnu ulogu u slomu nase zemlje. Ona je kao profašistička stranka
raspirivala u našoj somlji nacionalnu mržnju prema pojedinim narodima Ju­
goslavije, sprovodila politiku nacionalnog ugnjetavanja, sprovodila i poma-
gala profašistioke režime u zem lji, a oslanjala se u spoljnoj politici na faši-
stičke zem lje koje su priprem ale napad na našu zem lju.” 3« Istovrem eno se
podvlačilo da je većina rukovodilaca stranke bila na strani okupatora i nji-
hovih saradnika.3» Stoga se zaključivalo da će Izvršni odbor JNOF-a Srbije
prim iti u svoje redove sve one k oji su se u 'toku oslobodilačke borbe časno
držali, a prihvatili su iskrenp politiku JNOF-a.
Jedinstvenom narodnooslobodilačkom frontu Srbije pristupili su i zem-
Ijoradnioi. Oni su 14. I I I 1945. u Beogradu održali konferenciju k o jo j su pri-
sustvovali mnogi delegati. U svojoj rezoluciji, koju su doneli, podvukli su
da osuđuju držanje svih onih k oji su saradivali sa okupatorom ili četnicima
D. Mihailovića, oduzimajući im pravo da govore u im e Zem ljoradničke stran­
ke. Stoga su članovi Glavnog odbora, kao i ostali predstavnici Zemljorad-
ničke stranke, jednoglasno odlučili da u potpunosti prihvate deklaraciju
ASNOS-a od 11. X I I 1944. kao i deklaraciju vlade Demokratske Federativne
Jugoslavije. Čineći sve ovo, stranka smatra da de „najbolje doprineti konač-
nom oslobodenju zemlje, obnovi i zavođenju pune političke dem okratije” .4»
Zbog delatnosti generalnog sekretara NSS, Dragoljuba Jovanovića, ova
stranka je oklevala sa svojim pristupanjem JNOF-u. Kružili su glasovi da će
D. Jovanović postaviti zahtev JNOF-u da NSS ude u njega kao samostalna

36 B. P e t r a n o v i ć , Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade

DFJ Beograd, 1964,175.
37 Isto.
38 Борба, 1. I I I 1945, 2.
30 Već je napred bilo reči о Tanasiju Diniću, koji je bio ministar unutrašnjih
poslova u vladi Milana Nedića, о Kosti Kumanudiju i drugim istaknutim liderima
ove stranke, koji su delovali pomažući okupatore i četnike D. Mihailovića, dok su
drugi bili aktivni u redovima emigrantske vlade, а о kojima ovde nije bilo reči.
40 Политика, 15. I l l 1945. i Борба, 15. I l l 1945, 2.

314
stranka. Rukovodstvo JNOF-a je bilo svesno teždne situacije, je r je znalo da
rukovodstvo NSS može da pozove sve svoje pristalice u JNOF. Medutim,
JNOF se n ije stvarao na bazi koalicije, je r su se sve gradanske partije poka-
zale kao nesposobne da vode borbu protiv okupatora i grade „zdravu dr-
žavu” .4i Im ajući sve ovo u vidu, u potpunosti se može prihvatiti konstata-
cija B. Petranovića da je Narodna seljačka stranka „oklevala da pristupi
JNOF-u, jer je računala da će politikom „cenjkanja” omogućiti sebi jači polo-
žaj u okviru ove organizacije'', mada je NSS među prvima, od srbijanskih
stranaka, podnela Izvršnom odboru JNOF-a svoju izjavu о svom pristupanju
JNOF-u. U svojoj izjavi NSS je podvukla da je pristupila JNOF-u u vreme
kada je reakcija počela da diže glavu, pokušavajući da oslabi ratne napore
NOP-a, želeći da i ovim form akiim pristupanjem pakaže svoju privrženost
najm asovnijoj antifašdstičkoj organizaciji, mada su njene pristalice bile u
borbenim redovima NOP-a od prvog dana.
Narodna seljačka stranka je naročito zakasnila s izdavanjem svoje rezo­
lucije. U tome je, nesumnjivo, najviše uticaja imao Dragoljub Jovanović. Ona
je, tek 18. aprila 1945, bila publikovana u dnevnoj štampi. U njoj je konsta-
tovano da se JNS najpre kao zemljoradnička levica, a od marta 1940, kao NSS,
pripremala za saradnju s radničkom klasom, KPJ i drugim istinskim demo-
kratskim elementima. Kao svoju ogromnu zaslugu smatrala je činjenicu da
je svoje članove osposobila za borbu protiv okupatora i svih njegovih sarad­
nika i da je članstvo ostalo privrženo svojoj osnovnoj postavci „da se socijalni
progres i politička dem okratija mogu ostvariti samo kroz zajedničku borbu
seljaštva i radničke klase, da je u spoljnoj politici, punih dvadeset godina,
dosledno propovedan naslon na bratski SSSR, prijateljstvo sa zapadnim de-
m okratijam a i najtešnje zbliženje s bratskim bugarskim narodom ” . Što se
tiče državnog uređenja, smatrali su da je federativno uredenje jedino moguće
za Jugoslaviju „kao jem stvo za slogu i ljubav među našim narodima". Veoma
pozitivno su ocenili učešće stranke u borbi protiv okupatora i ljudske i ma-
terijalne žrtve koje je u n joj dala. Stranka je bila spremna da položi nove
žrtve za ostvarenje ideala näjsirih slojeva naroda. Na kraju je pozdravljeno
stvarno, a zatim d formalno, pristupanje NSS JNOF-u, pošto je JNOF za njih
oduvek bio „form ula za borbu protiv fašizma i reakcije” . Istovrem eno je
pozdravljeno učešće članova stranke u svim forumima vlasti.42 Tada je iza­
bran novi Glavni odbor u k oji su pored predstavnika iz svih krajeva gde je
NSS imala pristalica, ušlo i nekoliko članova iz Beograda.43
Ovim kratkim osvrtom se poikušao da da informativan pregled о aktiv­
nosti gradanskih stranaka u Beogradu, b olje reći njenih lidera, je r gradan­
ske stranke, u periodu okupacije, nisu delovale u pravom smislu reči. Njiho-
ve pristalice su se opredelijvale prema uputstvima vođa stranke, a ponekad
i prema ličnom patriotskom osecanju. Beograd je u vrem e okupacije bio
sedište kvislinške vlade u čijim redovim a su delovali poneki od lidera gra­
danskih stranaka, a ponekad i njihove istaknute figure. Da bi se obradila
živa aktivnost Ž. Topalovića, izdajnika socijalizma, trebalo bi mu posvetiti
poseban rad, je r je on bio glavni akter saziva kongresa u selu Ba, kojim su
pokušali da pariraju istorijske odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, u čemu
se n ije uspelo. Poseban rad zahteva i aktivnost D. Jovanovića, k o ji je sve
vreme okupacije bio u Beogradu i razvio živu delatnost u kontrarevolucionar-
nom sremu, mada je form alno krajem rata pristupio JNOF-u i zauzimao u
novoj državi visoke položaje, ali je u suštini rovario u njemu. Slična pažnja
se treba posvetiti i D. Ljotiću, vodi Zbora. N aročito su lideri bivših stra-

41 B. P e t r a n o v i ć , n.d, 175.
42 Борба, 1. I I I 1945, 2.
43 AJ, D. Jovanović, n. Rukopis, VII, 280.

315
пака u Beogradu bili aktivni početkom 1945, kada većina njih pristupa
JNOF-u. Taj proces njihovog pristupanja JNOF-u trebalo b i obraditi u poseb-
nim prilozima.

☆
Iz iznesenog se jasno vidi da su lideri gradanskih stranaka u Beogradu
delovali pod specif ičnim uslovima, p re svega zbog toga što je zem lja bila
okupirana. Tako se desilo da se u razmatranom periodu, usled zabrane gra­
danskih stranaka, nije sastao ni jedan njihov viši organ. Lideri profašističkih
orijentisanih partija, naroeito „zboraša" odmah su se nedvosmisleno opre-
delili za Nemce. To su učinile i mnoge istaknute pristalice drugih stranaka
kao Jugoslovenske radikalne zajednice, Jugoslovenske nacionalne stranke
i drugih.
Medutim, na strani okupatora su delovali i svi oni funkcioneri i prista­
lice pojedinih partija koje su se opredelile za četnički pokret Draže Mihailo­
vica. To su bile bivše pristalice Zemljoradničke, Sooijalističke, Drmokratske,
Republikanske, Jugoslovenske nacionalne, Radikalne i drugih partija. Lideri
ovih stranaka, k oji su pristupili ili podržavali D. Mihailovica, form ulisali su
politički program ove organizacije, kako na nacionalnom, tako i socijalnom
planu. Ta ideologija je naroeito evoluirala početkom 1944, kada je, na kon­
gresu u selu Ba, prihvaćeno federativno uređenje države.
Mali deo pristalica gradanskih stranaka delovao je u okviru narodnooslo-
bodilaokog pokreta, mada je rukovodstvo NOB od početka dizanja ustanka
nastojalo da, radi širenja njegove baze, privuče na svoju stranu što veći broj
rodoljubivih elemenata, bez obzira na njihovu bivšu stranačku pripadnost,
je r se borba vodila: za ili protiv Okupatora. Ova pravilna taktika je urodila
plodom, je r je veliki broj pristalica gradanskih stranaka naroeito pred kraj
rata pristupio JNOF-u. Ovo je bio slučaj naroeito sa pristalicama Narodne
seljačke stranke, čiji su se pojedini članovi, uprkos direktiva Dragoljuba Jo-
vanovića da treba čekati, opredelili za NOB.
Ipak, kada se analizira čitava aktivnost lidera gradanskih stranaka mo-
že se uočiti njihova kontrarevolucionarnost, je r su delovali direktno na stra­
ni okupatora ili su bili u službi Draže Mihailovica. Izvestan broj je, kao Dra­
goljub Jovanović, dugo bio pasivan tako delujući i na svoje pristalice, koje ga
u dosta slučajeva nisu poslušale opredeljujući se za NOB, je r je kod njih
patriotsko osećanje, u specifičnim uslovima oružane borbe na čelu sa KPJ,
izbilo na površinu. U zamahu revolucionarne borbe naroeito pred kraj rata,
to je došlo do naročitog izražaja kada čitava stranačka rukovodstva ulažu
molbu za pristupanje u JNOF, k oji je delovao kao jedinstvena organizacija
pod rukovodstvom KPJ, a ne koalicija partija. Ovo se sve odvijalo u oslo-
bodenom Beogradu.

316
 Hranislav Rakić

LESKO VAC I O K O LIN A ZNACAJNI P U N K T O V I ZA PR IH V A T A N JE

BORACA NOR-A I SO C IJALISTIČ K E REVOLUCIJE IZ BEOGRADA
ZA VOJNE JE D IN IC E N O V I POJ U JUŽNOJ SR B IJI

Uoči rata u južnoj Srbiji je bilo vise punktova koji su korišćeni u cilju
pružanja pom oći partijskoj organizaoiji od strane partijskih aktivista iz Beo-
grada i članova P K KPJ za Srbiju i C K KPJ.
Ovi partijski punktovi u južnoj Srbiji su postali veom a značajni posle
aprilskog sloma kraljevine Jugoslavije, za vreme narodnooslobodilačkog rata
i socijalističke revolucije.
Pošto je narodnooslobodilaoki rat vođen u specifičnim uslovima u Jugo­
slaviji i (to u podeljenoj i iscepkanoj zem lji između nekoliko fašističkih dr-
žava, koje su učestvovale na stranii H itlerove Nemaoke, sistem veza sa CK
KPJ i P K KPJ bio je veoma važan činilac u organizovanju borbe protivu
okupatora i domaćih izdajnika.
Odmah posle okupacije, a naročito posle podizanja ustanka, okm žni ko-
m iteti KPJ u Leskovcu i Nišu izgrađuju čitav sistem kanala za održavanje
veza sa partizanskim odredima i P K KPJ za Srbiju. Ovi kanali tj. partijski
punktovi, korišćeni su za održavanje kontakta između P K KPJ za Makedo­
niju i C K KPJ, kao i u prebacivanju mnogih partijskih kadrova za Make­
doniju i prenošenje ilegalnog partijskog materijala.
Preko ovog sistema veza, krajem jula 1941. godine, uspeli su iz Beo­
grada za Skopje da se prebace Lazar Koliševski i Dragan Pavlović, instruk-
tori C K KPJ. Oni su na putu sa Skoplje boravili u Leskovcu i tom prilikom
održali sastanak sa nekim članovim a O K KPJ za Leskovac i dogovorili se da
u Grdelici stvore punkt preko koga bi išli izveštaji iz P K KPJ za Makedoniju
za CK KPJ.
Punkt u Grdelici je omogucio prelazak demarkacione linije više puta
Draganu Pavloviću, Veselinki Malinskoj, Dobrivoju Radosavljevicu i dr.1
Leskovac i okolina su, u toku narodnooslobodilačkog rata i isocijalističke
revolucije, imali stalnu kurirsku vezu sa P K KPJ za Srbiju u Beogradu. Ovu
kurirsku vezu je držala u 1941. godini, Branka Stefanovid — Savka. U Beo­
grad je odlazila subotom, vezu uspostavljala ponedeljkom, a u slučaju spre-
čenosti — utorkom ili sredom. Radi konspiracije, ona je dobilaja samo znake
raspoznavanja. Sastanci tj. prijem materijala, obavljao se u jednoj maloj

1 X. Р а к и ћ , Јужна Србија у одрокавању веза измећу ПК КПЈ за Маке-

донију и ЦК КПЈ у 1941. и 1942. godini (Освободителна војна и револуцијата во
Македонија, Скопје, 1973. 567—573.)

317
ulici u blizini Bulevara Oslobodenja. Branka je imala da drži и jednoj ruci
tašnu, a u drugoj savijene novine. Kada bi beogradska veza prišla, radi raspo-
znavanja bi morala da postavi pitanje: „Gde se nalazi Kalemegdan?” Branka
bi odgovorila: „Tam o negde na Čukarici.” Ovako netačni podaci bili su ugo-
voreni namerno da bi beogradskoj vezi bilo rečeno da se radi о O K KPJ
iz Leskovca.
Prilikom susreta je vršena razmena materijala. Branka je obično pri-
mala za Leskovac pakovan m aterijal u reklamni papir trgovačkih preduzeća,
koji je prepakovan kod Dese Stamenkovic. Potom je ovaj m aterijal stavljala
u poajs, pa je izgledalo kao da je gravidna.2
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je održavao stalnu vezu sa partijskom
organizacijom u Leskovcu i pantizanskim odredima u ovom kraju. Ove veze,
P K KPJ za Srbiju je održavano i preko Radmile Obradovic — Medan Gojke.
Prenošenje m aterijala iz Beograda u Leskovac P K KPJ za Srbiju je pove-
ravao vise puta Sveti Savićeviću, inženjeru zaposlenom na železnici. On se
obično u Leskovou javljao Radm ili Obradovic, Danilu Narandždću i dr.
Prelco punkta tj. stana Jovana Rajčevića, dolazili su (komunisti iz dru­
gih mesta, izmedu ostalih Svetozar Vukmanović — Tempo, Razumenka Pe-
trović, Rada Karadžić i dr.
Kurir iz Beograda Sveta Savićević, donosio je m aterijal uglavnom u
stan Danila Narandžića. Preko ovoga punkta, jednom prilikom , je došla velika
količina materijala, u težini od preko 50 kg, upakovana u jedno bure sa ozna-
kom „anilinslce b o je” .
Početkom 1943. godine, V id o je Smilevski iz Beograda je dobio adresu
Danila Narandžića iz Leskovca, preko koje je trebalo da se poveže sa par­
tijskom organizacijom i partizanskim odredima, u leskovačkom kraju. On
je po zadatku KPJ odreden za sekretara O K KPJ za Leskovac. Radmila Obra­
dovic je obavestila Danila Narandžića о dolasku jednog druga iz Beograda
koji će se njim a javiti sa javkom : „M ožete li m i izliti zvono?” N a pitanje;
„Je li zvono za Vas?” — trebalo je da odgovori: „N e nego za Zvon'ka” . Uz
pomoć ove javke V. Smilevski je prihvaćen u Leskovcu.
Vxhovni štab N O V i POJ Jugoslavije, shvatajući veliki strategijski zna-
čaj juga Srbije, preko koga se mogu održavati veze i razgranati borba ne samo
prema Kosmetu i Makedoniji, već i prema samoj Bugarslcoj, odluoio je da
polovinom januara 1943. godine, pošalje na ovaj teren Svetozara Vukmanovi-
ća-Tempa. N jega je u Leskovac doveo kurir P K KPJ za Srbiju Sveta Saviće-
vić i to do Niša specijalnim vozom Lasta, a odatle lokalnim vozom. Oni su u
Leskovcu došli u stan Danila Narandžića, gde ih je već čekao V id oje Smi­
levski. Sutradan je S. Vukmamović prešao u stan Jovana Rajčevića gde je
ostao vise dana prikupljajući i proučavajući inform acije о NOR-u u ovim kra-
jevim a, da bi noću 3. februara 1943. godine, bio prihvaden od jedne desetine
Leskovačkog partizanskog NOP odreda i otišao na slobodnu teritoriju. S. Vuk-
manović — Tem po je na slobodnoj teritoriji, na planini Kukavici, održao
partijsko savetovanje i reorganizovao partizanske odrede — tom prilikom je
stvoren Prvi južnomoravski N O P odred.3
Septembra 1943. godine, policijski agent iz Beograda Cvetko Crnjak, koji
je činio usluge KPJ, praitio je Blagoja Neškovića do Leskovca itd.
Oslobodilačko raspoloženje Beogradadana, u toku narodnooslobodilačkog
rata i revolucije, ispoljavalo se na više načina, ali se najbolje manifestuje
u pojačanom odlasku članova KPJ i SKOJ-a iz Beograda u partizanske od­
rede. Boroi narodnooslobodilačkog rata iz Beograda, u 1941. godini, su odla-
zili u najbliže NOP odrede kao što su; Kosmajski, Šumadijski i Požarevački,
ali je bilo slučajeva da su odlazili i u odrede Južne Srbije — što potvrduje i
izveštaj Vasilija Buhe Pokrajdnskom komitetu KPJ za Srbiju, od 28— 29

2 Д. К у л и ћ , Пако смо то учинили, Београд, 1958. 82.

3 М. П е р о в и ћ , Лесковац у рату и револуцији, Београд, 1968, 309—311.

318
avgusta 1941. godine, u kome se ističe: „Partazane koje de te ovam o slati,
šaljite desetinu jednoga dana, a kroz dva do tri dana dragu desetinu . . . u
prilogu Vam dositavljamo novu mnogo bolju adresu i na tu pošaljite vodiče
desetine, a nastojte da ljude koje šaljete ovamo budu u ponedeljak, sredu
i petak, je r u te dane mogu odmah ići dalje za odred.” 4
Ta aktivnost je naročito ispoljena u 1943. i 1944. godini. Gradani koji su
b ili spremni za borbu protivu okupatora i domaćih izdajnika, a naročito
članovi Partije i SKOJ-a, koji su ostali zbog provale i hapšenja bez veze sa
pokretom , tražili su put i način da u tu borbu stupe, da izađu iz Beograda
i priključe se partizanima. Ti pojedinci samoinicijativno form iraju oslobo-
dilačke grupe, koje su obično stavljale sebi u zadatak da okupe što veći broj
simpatizera i pristalica narodnooslobodilačkog pokreta, da uhvate vezu sa
partizanskim odredima i da prebace, po mogućstvu, što veći broj boraca na
teren. N jihova oslobodilačka aktivnost je u tom pravcu u najvecem broju
slučajeva, pokazala dobre rezultate.5
Uprkos teškim uslovima u kojiima su radile partijske i skojevske orga­
nizacije, u Beogradu je počela da se razvija i posebna mreža poverenika po­
jedinih odreda. Grupa povezana sa štabom južnomoravskih brigada, koju je
vodio iknjiževnik Milorad Panic-Surep, blagovremeno je otkrila pravce kre-
tanja, brojn o stanje ljudstva i naoružanja ljotićevske ekspedicije za južnu
Srbiju i о tome ih obavestila.e
Srednjoskolslca omladina Beograda, posle odlučne pobede Crvene A r­
m ije kod Staljingrada, kapitulacije Ita lije i velikih uispeha narodnooslobodi-
lačke vojske Jugoslavije, a naročito posle drugog zasedanja AVNOJ-a, poka­
zala je velikii interes za dolazak u N O V i POJ.
Znatan broj radničlke i srednjoškolske omladine tražio je tada raznovrsne
form e i mogućnosti da se prebaci u jedinice narodnooslobodilačke vojske i
da s puškom u ruci doprinese konačnom oslobodenju zem lje. U to vreme,
usled terora policije i raznih provala, partijsko i skojevsko rukovodstvo u
Beogradu je bilo razbijeno, tako da su mnogi komunisti i njihovi simpati-
zeri delovali samoinicijativno. Tako je nekoliko grupa srednjoškolaca okup-
ljao i držao „na vezi” Mihailo Marković.7 On je pokušavao da se sa svojim
drugovima poveže sa nekim partizanskim odredom pa je zbog toga putovao
u Pom oravlje, nastojeći da se poveže sa Sumadijskim NO P odredom, ali u
u tom e nije uspeo. Ipak, ovu grupu srednjoškolaca uspeo je da poveže preko
Branka Golubovića sa partizanskim jedinicama u južnoj Srbiji i to preko
Leskovca i okoline. Partizanski odredi iz Srbije slali su u Beograd ilegalno
svoje emisare — ilegalce koji su se povezivali sa komunistima i preko njih
nabavljali potreban m aterijal za vojne jedinice i ujedno prikupljali razna
obaveštenja. Tako se izaslanik N O V i POJ iz Južne Srbije povezao sa grupom
srednjoškolaca i u proleće 1944. godine, oko 80 omladinaca iz Beograda je
prebačeno u jedinice Južne Srbije.
U proleće 1944. godine, kao što smo istakli, Mihailo Marković je preko
Branka Golubovića, svršenog učenika gim nazije iz Leskovca, k oji je u to vre­
me živeo iu Beogradu — organizovao prebacivanje komprom itovanih i sprem-
nih omladinaca članova KPJ i SKOJ-a za borbu protiv okupatora i domaćih
izdajnika iz Beograda na slobodnu iteritoriju, u leskovački kraj. T o preba­
civanje je vršeno u grupama. Prvu grnpu, sa kojom je došao i Branko Golu-
bović, preuzeo je Đorđe Jović, odveo u i3elanovce i predao Ignjatu Miljko-
viću. Tom prilikom je ugovoreno sa Golubovićem da se redovno prihvatanje

4 Zbornik dokumenata i podataka о narodnooslobodilačkom ratu jugosloven-

skih naroda — tom I, knj. 2, Beograd, 1952. 65.
5 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, Београд 1964. 283—284.
6 Историја Београда, Београд, 1974, 544.
7 J. М a р ј а н о в и ћ, Аруга гимназија у периоду рата и ослободилачке
борбе 1941—1944. (Споменица сто година Аруге београдске гимназије 1870—1970.
Београд, 1970. 107—108.

319
ovakvih grupa vrši na železničkoj postaji Vinarce i železničkoj stanici u Pe-
čenjevcu. Ova mera predostrožnosti je preduzeta zbog toga što je okupator
pojačao policijski aparat i vršio sistematske pretrese prilkom izlaska iz voza
tako da je postojala opasnost da dođe do provale i hapšenja. Kako su spo-
menute standee bile seoske, silazak putnika na njim a je bio man je uoeljiv.
Ipak zbog opreznosti ugovorena je lozinka koja je glasila: „Da li putujete iz
Beograda?” , a odgovor: „N e već sa Crvenog K r s ta ” Na taj način je prihva-
ćena druga grupa na postaji Vinarce i odvedena u Dušanbvo, gde su potom
omladinci raspoređeni u vojne jedinice N O V i POJ.
U ovo vrem e Južna Srbija je predstavljala veom a značajan centar na-
rodnooslobodilačkog rata i sooijalističke revolucije u Srbiji.8
K rajem aprila i m aja 1944. godine, vršeno je intenzivnije prebacivanje
članova SKOJ-a za jedinice N O V i POJ u južnoj Srbiji iz Beograda. Partijska
veza između slobodne teritorije i Beograda u to vrem e je dobro funkcionisala.
Iz Beogradske direkcije tramvaja, 25. aprila 1944. godine, trebalo je da po-
de gropa naprednih omladinaca na jug Srbije. U tom smislu dat je zadatak
Miloradu Laziću da se poveže -sa M ilicom Stanko vie, kako bi im dala vezu.
On je uspostavio vezu sa M ilicom i ona mu je rekla da treba da siđu na želez-
ndčlkoj postaji Vinarce, a odatle da idu za Milanovo i da traže Dorda Stanko-
vića Joleta. Pošto je na tram vajske radnike policija veoma strogo motrila, iz
ove grupe, na jug Srbije, je pošao samo M ilorad Lazić. Krenuo je vozom, pa
pošto ga je u Nišu zateklo bombardovanje morao je tu i da ostane nekoliko
dana. Zadržavajuoi se oko železničke stanice, video je da lokomotiva, posle
nekoliko dana, sa poštanskim vagonom odlazi za Leskovac. On je prišao т а -
šinovođi, pitao ga da li može da ga prebaci do Leskovca. Mašinovođa ga je
pogledao i pitao da li ide do Leskovca ili silazi pre, na što mu je M ilorad
odgovorio da ne ide do Leskovca već do Vinarca. Popeo se na lokomoitivu i
mašinovođa, ne gledajiući ga, krenuo iako je u lokom otivi bilo nekoliko Bu-
gara. Na stanici Vinarce M ilorad je sišao i otišao prema Milanovu, a tamo
uspostavio vezu lozinkom, „Poslao m e P ilja ” .
Kasnije se Lazić9 našao sa većom grupom u Petrovcu, koja je došla iz Beo­
grada i u k ojoj su bili M ileva Cukić, Milica Petrović, M ilica Popovid, Jovan
Radivojevdć i dr. Oni su, posle form iranja 13. NO brigade ušli u njen sastav.
U toku aprila je došlo nekoliko grupa skojevaca i omladinaca na slobodnu
teritoriju iz Beograda, medu kojim a je bio i Gavrilo Antic.
Polovinom m aja 1944. godine, stigla je grupa omladinaca i omladinki iz
Beograda na slobodnu teritoriju. To su uglavnom bili učenici i učenice V I
ženske i V I I muške gimnazije. Grupu su sačinjavali: Slavica Petrović, Boža
Šalabolić, Аса Vasić, Dragica Stanimirović, V ojim ir Stevanović, Radm ila Ko-
valinka,10 V oja M oki (jedini koji nije bio učenik), i M ihailo M arković, kao
vođa grupe.
Grupa je pošla vozom, iz Beograda i u koferu ponela propagandni mate-
rijal. Putovali su istim vozom, ali su se ponašali kao da se ne poznaju. Među-
tim, ispred Niša, lcod Kormana, porušena je bila pruga i grupa je tu prenočila.
Sutradan su produžili put. Dogovoreno je da siđu na pečenjevačku železničku
stanicu. No, zbog zakašnjenja voza, veza koja ih je čekala je otišla. Vođa
grupe je šetao oko stanice ne bi li nekoga našao. Vođa grupe je saopstio da se
mora prenoćiti u selu Pečenjevce i odredio zborno mesto. Sami su pronašli
prenoćište, a građani su dh veom a rado prim ili. Sutradan su se našli na odre-
đenom mestu. Vođa grupe im je saopštio da m oraju još jedim noć da prespa-
vaju u selu, a za sutradan je odredio zborno mesto na železniokoj stanici u
Leskovcu.

8 M. П е р о в и ћ , Лесковац у рату и револуцији, 336, 365.

9 Sećanje Milorada Lazića, koja je autor beležio 11. marta 1975.
10 Sećanja Radmile Kovanlinke, koja je autor beležio 12. maja 1975.

320
 Istog dana za Leskovac su otišli: Radmila Kovalinka, Slavica Petrović i
Boža Šalabolić i prenoćili kod Radmilinog strica.
Na železničkoj stanici u Leskovcu, grupu iz Pečenjevca je docekala grupa
iz Leskovca. No, na samoj železničkoj stanici desilo se nešto što nisu mogli da
predvide. P ri izlazu, jedan bugarski vojndlc je, prilikom pregleda stvari, uzeo
kofer k o ji je nosio Аса Vasić i počeo da vrši detaljan pregled. Pošto je znao
da je u njemu propagandni m aterijal, Аса je ostavio kofer i pobegao.
Grupu je očekivala i Vera Petrović. Ocenivši da je sdtuacija opasna, poku-
šala je da kofer nekako iznese iz stanice. Medutim, Vera je uhapšena, i potom
internirana za Nemačku posle maltretiranja.
Voda grupe je signalizirao da se što pre izvlače iz grada prema zapadu,
prema najbližem selu, i da se tu sastanu.
Grad je odmah bio blolciran, ali kako su ovi članovi grupe bili mladi, imali
objave i izgledali kao dečaci i devojcdce, govorili su da idu u selo po namirnice,
uspeli su da se izvuku iz grada, sem jednog koga su zadržali, ali i on je isko­
ristio nesmotrenost bugarskog stražara i pobegao. Predveče su se sastali.
Voda grupe je uspostavio vezu u Belanovcu, gde su prihvaćeni, a sutradan
su otišli u Vujanovo, gde je bila komanda područja. Tu su ostali tri dana,
a potom rasporedeni u Pustorečki odred sa kojim ulaze u sastav 11 srpske
brigade.
N edelju dana pre napada na aerodrom kod Leskovca, došla je grupa u sa-
stavu: M ilorad Erceg,11 Nikola Erceg, Nikola Čuturilo i Stevan Nušić. Sišli su
na železničku stanicu Pečenjevce. Pregazili su Jablanicu i ograncima Dobre
Glave, zaobiazeći Pečenjevce, Kaštavar i Podrim ce stigli u Dušanovo gde
su prihvaćeni. U Dušanovu su se odmorili, a sutradan su krenuli za Slavnik
preko Bojnika. Predali su propagandni i sanitetski materijal. Rasporedeni su
u 11 srpsku brigadu. Stevan Čuturilo je postavljen za kulturno-prosvetnog re-
ferenta, Stevan Nušić za sanitetskog referenta.
Dana 27. m aja 1944. godine, došla je grupa od 14 omladinaca i omladin-
ki. U toj grupi su, izmedu ostalih, bili: Hrista i Lola Begenišić, Dule Dobrović,
Anton Krković, Dušan Marković, i Mihailo Marković, kao voda grupe. Došli
su vozom i sišli na železničkoj stanici u Pečenjevcu. U selo nisu zalazili, već
su išli ograncima Dobre Glave obilazeći sela Pečenjevce, Kaštavar i Podrim ­
ce. U Dušanovu su prihvaćeni, odm orili se, a potom dobili kurira k oji ih je
preko IConjuvca, Dobre Vode i pl. Radana odveo u Gajtan. U ovoj grupi su
bili učenici. Nosili su propagandni materijal, zatim Marksov Kapital, Kako
se kalio čelik N. Ostrovskog, M a ti M. Gorkog itd.12
Grupa iz Beograda je 28. m aja 1944. godine, pošla da preko veze u L e­
skovcu, stupi u jedinice N O V i POJ. U toj grupi su bili: Olga Antić, V elja
Ostojić, Branko Radišić i dr. Jedan deo ove grupe išao je preko Pečenjevca
i Dušanova. Ova grupa je rasporedena u Jedanaestu srpsku brigadu. Iz ovih
grupa su mnogi poginuii: Radmila Radišić, Enes Lasić, Nikola Erceg i dr.13
Članovi ovih grupa su imali objave ili kao civilna lica ili kao pripadnici
nacionalne službe, a neki su išli i bez objave, je r su bli veoma mladi.
Pored ovog kanala, bilo je i drugih u južnoj Srbiji u Prokuplju i Nišu,
a bilo je i takvih slučajeva, koji su individualno dolazili. Zoran Nikolić, ko-
mesar čete Jedanaeste brigade došao je sam iz Beograda preko Brestovca,
je r je morao da beži od policije iz Beograda. Snašao se i došao na slobodnu
teritoriju.
Leskovac je služio kao punkt preko koga su mnogi otišli u južnomorav-
slce brigade bežeći iz Borskog rudnika, gde su bili na prinudnom radu.
Okupator i policija su prim etili da veliki broj omladinaca ide na jug
Srbije i da se posle toga ne vraćaju. Pošto su utvrdili da se zadržavaju u

11 Sećanja Milorada Ercega, koja je autor beležio 11. marta 1975.

12 Sećanja Dušana Markovića, koja je autor beležio 12. marta 1975.
13 Sećanja Olge Antić, koja je autor beležio 12. marta 1975.

321
vojnim partizanskim jedinicama poslali su jednu grupu ljotićevaca, k o ji su
se predstavljali kao simpatizeri NOP-a, sa zadatkom da ubijaju rakovodioce
i obavljaju speciajlne zadatke. Međutim, taj zadatak nisu m ogli da izvrše je r
su ubrzo bili otkriveni, osuđeni i likvidirani.
Pošto je, kako se vidi iz izloženog, bio priličan p riliv boraca iz Beograda,
svi oni su pozvani na razgovor, u vezi sa ubačenom grupom neprijatelja.
Istraga je utvrdila da iz ovih grupa koje su došle partijskim kanalom, preko
Leskovca, n ije bilo neprijateljskih elemenata sem jednoga k oji je posle sa-
slušanja streljan. Ovaj razgovor je teško padao ljiudima iz grupe koje su
došle, ali su razumeli predostrožnost svojih drugova. Omladinci i omladinke
iz Beograda su pokazali svojom borbenošou i odanošću da nemaju ništa sa
pomenutom neprijateljskom grupom; mnogi od njih su prim ljeni u članstvo
KPJ i vršili vojne i političke {unkcije u vojnim jedinicama N O V i POJ na
jugu Srbije.
Leskovac je prihvatio mnoge borce iz Beograda i drugih mesta, koji su
raznim kanalima dolazili u Leskovac i odatle odlazili u okolne odrede ili na
slobodnu teritoriju. Leskovac je prihvatio Milana Vilića, Ivana Ivanova, Bo-
rivoja Rolića, Bogdana Markovića, Stevana Šarića, Svetozara Vukmanovid-
-Tempa, Blagoja Neškovića, Predraga Markovića, Petra Stambolića, Koču
Popovića i mnoge druge. N a jugu Srbije, u proleće i leto 1944. godine, nalazi
se P K KPJ za Srbiju, Glavni štab N O V i PO za Srbiju i form iraju se prve
srpske divizije.
Na osnovu izloženog može se konstatovati da je Leskovac u toku NOR-a
i socijalistioke revolucije predstavljao značajan centar za prihvatanje boraca
NOR-a iz Beograda i da ovo pitanje, k oje smo ovim prilogom samo otvorili,
pokrenuli, nesumnjivo zasljužuje da se detaljnije istraži i naučno obradi.

322
 Slobodan Nešović

F R A G M E N T ! IZ E V R O PS K E A N T IF A Š IS T IČ K E ŠTAM PE О Z B IV A N J IM A
U BEOGRADU I JUGOSLAVIJI (1941— 1944)

Događaji od 27. marta 1941, koji su za mnoge posmatrače u inostran-

stvu predstavljali u izvesnom smislu i do izvesne m ere psihološku i strate-
gijsku „uvertiru” oružanom ustanku i revoluciji naroda Jugoslavije, sve do
oslobodenja Beograda, 20. oktobra 1944, m oglo bi se s pouzdanjem reći, nisu
izlazili iz „uskog polja” pažnje svetslce javnosti. Prirodno, kako neutralne i
savezničke, tako, čini se, još više — neprijateljske, nacističke. P ri tom je,
sasvim razumljivo, bilo i oseka i plima koje nužno prate ratna i revolucio­
narna zbivanja. Odmah valja naglasiti da treba zanemariti mnoge zablude,
poluistine i neistine koje su s početka širine u svetu о pravom karakteru
oružane borbe naših naroda, о tome koje su je snage začele, organizovale i
sa uspehom vodile bespućima ratnih poprišta, о tobož spontanom narodnom
dizanju ,,na bunu” zbog čudovišnih ustaško-nemačko-mađarsko-italijansko-
-bugarskih zverstava, itd. A li istina se i pored svih smišljenih planskih urota
nije mogla dugo i do kraja skrivati, ma kolilco se to želelo na izvesnim stra-
nama, i te kako moćnim. Pod silnim, čak uraganslcim pritiskom samih do-
gadaja na, u to doba, jedino „nem irnom ” , uzavrelom tlu Evrope, prerastanjem
oružanog ustanka naroda Jugoslavije u pokret” . . . od daleko većeg vojničkog
značaja nego što se to uglavnom zna u spoljnom svetu” 1 — popustili su i
veoma čvrsti ventili rutinirane, britke britanske cenzure. N a žalost „tre­
balo je politi potoke dragocjene narodne krvi, trebalo je deseci hiljade
najboljih sinova naših naroda polože svoje živote u toku dvogodišnje ne-
jednake borbe sa neprijateljem , da bi, na kraju, istina о stvarnom položaju
u Jugoslaviji prokrčila sebi put pred svetslcom javnošću” 2 — govorio je
Tito sa ogorčenjem, ali i s punim pravom.
Uostalom, na ovu temu u svetu su objavljeni nebrojeni napisi, mnoge
knjige, krestomatije, brošure, bilteni, a da se i ne govori о nesagledivim ni-
zovim a radio-emisija, о hiljadama ratnih tajnih dokumenata. Od te silne
izvorne grade m ogli bi se — a možda bi to već i trebalo timski učiniti —
sakupiti tom ovi veoma korisnog štiva, neprocenjivog značaja za našu isto-
riografiju. To bi, svakako, i te kako poslužilo i u didaktičke svrhe. Najzad,

1 Foreign Relations of the United States ■— Diplomatic Papers — The Con­

ferences at Cairo and Teheran, Washington 1961, 606 i dalje; opširnije vid.: SI.
N e š o v i ć , Inostranstvo i nova Jugoslavia, Beograd, 1964, 167— 175.
2 Prvo i Drugo zasedanje AVNOJ-a, Beograd, 1953, Prezidijum Narodne skup-
štine FNRJ, 182.

323
takav napor bi nesumnjivo doprineo što potpunijem osvetljavaju svih onih
poimanja о našoj borbi protiv fašizma i о našoj revoluciji koja su preovla-
davala ili samo kolala u svetu, u toku drugog svetskog rata. V eliki deo slo-
bodnog, demokratslcog sveta i gotovo celokupna progresivna javnost pratili
su revoluciju u Jugoslaviji sa neskrivenim simpatijama, ali se isto tako prema
njoj nisu iskazivali kao nepom irljivi neprijatelji samo H itler, Musolini i n ji­
hovi sateliti na bojnom polju, vec i mnogi reakcionarni elementi na svim
stranama, kako u savezničkim i prijateljskim zemljama tako i u nas samih.
Sve te snage koje su nastojale da zaustave točalc istorije, da preseku i uguše
revolucionarne događaje na našem tlu, čitave dve godine onemogućavale su
da svet sazna pravu istinu о revolucionarnim zbivanjim a u nas, da prati
stvaran doprinos N O V i POJ borbi protiv fašizma. Zapanjujuća je činjenica
koliko о svemu tome relativno malo znaju i oni koji mlade naraštaje upućuju
u ovo veliko i slavno poglavlje nacionalne povesti jugoslovenskih naroda.
Međutim, i pored toga, zbog prostora i namene ovog naučnog skupa,
ovo saopštenje biće pretežno, da ne rečem isključivo, posvećeno samo izves-
nim, i u nas relativno nedovoljno ili sasvim nepoznatim isečcima iz svetske
štampe. Doduše, poslednjih godina na nekim simpozijumima su zahvatane,
najvećma uopšteno ili fragmantarno, neke aktivnosti evropskih pokreta ot-
pora koje će i ovde biti pomenute. N jih su tretirali strani istoriografi i isto-
ričari, pa su i ocene davali iz svojih uglova posmatranja. Ovom prilikom prvi
put će biti izneseni neki rezultati ličnih autorovih istraživanja francuske, bel-
gijske, holandske i italijanske ilegalne štampe iz perioda 1940— 1945. godine,
usredsređenih na širu radnu temu Odjeci revolucionarnih đogađaja и Jugosla­
v iji и svetskoj javnosti i n jihov odraz na evropske pokrete otpara. Tom e će
biti pridružena i neka saznanja stečena u Moskvi, na osnovu nedavnih prou-
čavanja sovjetskih izvora iz drugog svetskog rata.
Mnoge stranice tih listova bile su posvećene ratnim naporima Jugosla­
vije u izuzetno surovim uslovima. Ti su listovi nicali, živeli lcraće ili duže
vreme, pa se pod pritiskom i represalijama H itlerovih Ubermensch-a i Mu-
solinijevih bersaljera gasili čim bi bili otkriveni izdavači, da bi opet u de-
kom iole povoljnijem trenutlcu obradovali, ohrabrili svoje čitaoce podstičući
ih na podvige protiv nacističlcih okupatora. U potvrdu teze da je ratna ma-
šina sila Osovine i te kako ranjiva, uziman je, gotovo redovno, prim er ju ­
goslovenskih partizana. Naglašavana je neustrašivost naših boraca u obraču-
nu s Nnemcima, Italijanima, Bugarima, Madarima i svim njihovim slugama
u zem lji, ne pitajući koliko su sve te neprijateljske snage brojno i tehnički
nadmoćnije od Titove N O V i POJ. To se činilo tako reći iz broja u broj ovih
glasila, iako dosta dugo vremena njihovim izdavačima nisu bile nimalo jasne
m istifikacije ličnosti Draže Mihajlovića, niti im je bila bliska T itova.ideologija,
iako su pouzdano iz raznih izvora, pa i iz samih čerčilovih (Churchill) usta,
istina znatno kasnije, saznali da je na čelu jugoslovenskog pokreta otpora
Tito i KPJ, organizator i predvodnik oružane borbe.
Bez obzira na političku obojenost, sva ova ilegalna štampa postajala je
iz dana u dan sve ubojitije oružje antifašista u svirn zemljama Evrope, koje
su bile pregažene H itlerovom satrapskom čizmom, koje su bile pritisnute
teretom nacističke strahovlade. Prvi „ob lici” pokreta otpora zapadnih zema-
lja izraženi su u sferi zametanja psihološkog rata. Borba je, na primer, u
B elgiji bila „usmerena da ohrabri duhove, da galvanizuje energije i da priba-
vi pristalice, kao i da demoralise neprijatelja i njegove saradnike” . Tajno
rasturanje letalca i novina je bila prva form a aktivne borbe, ali je ona „isto-
vremeno u početku imala i najviše žrtava” .3 Tako je, ili slično, bilo i u osta­
lim evropskim zemljama; pasivni otpor izražavao se u slušanju save/.nićkih

3 Pokreti otpora и Evropi 1939—1945, Beograd, 1968, 51.

324
radio-emisija uprkos strogoj zabrani, a aktivni otpor nastajao je izdavanjem
i širenjem ilegalne štampe.
Da bi se stekla bar približna predstava о uticaju te štampe svih politič-
kih i društvenih orijentacija, od krajnje gradanske desnice, preko liberalnih
demokrata do krajnje levice, na podizanje morala i borbenog duha u Fran­
cuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Danskoj i Norveškoj, treba reći neš-
to vise i о broju i о tiražima tih listova. Na primer, od 1939. do 1945. godine,
samo na tlu Francuske izlazilo je ništa manje od 1.034 lista pretežno na
francuskom jeziku, ali je bilo i antifašističkih glasila koja su širena na polj-
skom, španskom, ruskom, nemačkom jeziku.4 Tiraži većine ovih listova ni­
su bili u mirnodopslcom smislu veliki, ali je u Francuskoj, na okupiranoj i
„slobodnoj” teritoriji, bilo ilegalnih novina koje su doživljavale i milionske
tiraže, ma kako to izgledalo neverovatno. Kao što se to dogadalo i u Holan­
diji, ilegalni listovi, koje su izdavači puštali u prom et u malom broju prim e­
raka, pogotovu rukom pisani, dalje su ко zna koliko puta prepisivani, umno-
žavani, deljeni novim koncentričnim krugovima poznanika, prijatelja, k oji su
to isto nastavljali. Taj lanac se produžavao sve do novog broja, ukoliko bi i
kad bi stigao. Istraživači u Francuskoj, B elgiji, H olandiji i nelcim drugim
zem ljam a na zapadu već su poodavno završili rad na registrovanju ilegalne
štampe ratnog perioda. Oni su tim e dali ogroman doprinos istoriografiji pos-
lednjeg rata, pom ogli da se ne samo identifikuju osnivači, izdavači, urednici i
saradnici na ovom značajnom frontu borbe protiv fašizma, nego su sačuvali naj-
veći deo te štampe utvrđujući ponelcad i njene približne tiraže, pa, prema
tome, omogućili da se bar približno ceni koliki je bio politički uticaj sva­
kog od tih ilegalnih glasila. N eki listovi, rasturani iz anglo-američkih aviona,
bili su štampani u Engleskoj i na drugim stranama, medu kojim a je, od
decembra 1940. do avgusta 1944. bio, izgleda najznačajniji K u rije d’ler (The
C ourier de l'air)ß

1 Catalogue đes periodiques clandesting diffuses en France de 1939 a 1945,

Bibliotheque National, Paris, 1954.
6 Isto, 45—46. — Katalog obuhvata, dakle, sve ilegalne listove koji su rukom
pisani, umnožavani, štampani ili samo rasturani u oba dela Francuske sa iscrpnim
podacima о vremenu izlaženja, osnivačima i urednicima... Tako, na primer: a)
Komba (Combat) je bio organ pokreta otpora, čiji su prvi komitet direktora činili
žorž Bido (Georges Bidault), Klod Burde (Claude Bourdet), Moris Ševans (Maurice
Chevance), Pol Kost-Flore (Paul Coste-Floret), Anri Frene (Henri Frenay), Fransoa
d’Manton (Francois de Menthon), Pjer-Anri Titžen (Pierre-Henri Teitgen), a medu
urednicima Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre); Combat je izlazio 1942. i 1943. godine
i u Severnoj Africi pod upravom Rene Kapitena (Rene Capitant), ali Combat je
1940. izdavala i KP Francuske, kao što su to činili i neki regionalni komiteti; pored
toga, 1942. godine izlazio je i Combatr illustre, Combat medical (1944), i samo jedan
broj Combat actualites (1943); b) Defans d’la Frans (Defense de la France), kreirali
su ga decembra 1940. godine Filip Vijani (Philiph Vianny) i Marsel Lebon (Marcel
Lebon), imao je prve 1941. godine tiraž od 5.000, zatim 10.000 do 30.000, a u 1943.
čak i 250.000 primeraka, da bi br. 43 od 15. januara 1944. doživeo tiraž od 450.000;
с) Imanite (L ’Humanite), centralni organ KP Francuske, izlazio je na više mesta u
severnoj (okupiranoj) i južnoj (neokupiranoj) zoni od 1939. do 1944. godine. Ima­
nite je imao blizu trideset regionalnih i posebnih izdanja (za žene, za seljake, za
vojnike), tako da je ovaj list pokrivao celu teritoriju Francuske, dosežući svakako
vrlo visok ukupni tiraž; d) Liberasion (Liberation) organ slobodnih Francuza, koji
je, 1940. godine, osnovao Kristijan Pino (Christian Pineau) u severnoj (okupiranoj)
zoni, a u južnoj zoni 1941. godine Emanuel d’Astije de la Vižeri (Emmanuel d’Astier
de la Vigerie); i ovaj list je imao desetinu regionalnih izdanja (za Paris, Pa de Ka­
le); e) Populer (Le Populaire), centralni socijalistički organ, isto tako imao je vise
regionalnih izdanja; f) Rezistans (Resistance), list narodnog oslobođenja; njegovo
parislco izdanje osnovao je dr Marsel Rene (dr Marcel Renet) pod istim osnovnim
naslovom; g) L Univerzite libr (L'Universitć libre), izrazito levičarski orijentisan,
izlazio je od 1. oktobra 1940. do avgusta 1944; h) La Verite (La Verite), organ tro-

325
 U B elgiji je tokom drugog svetskog rata, od 1940. do 1944, za Valonce
na francuskom, a za Flamence na njihovom jeziku izlazilo ukupno 567 listo­
va.6 To su sve bila antifašistička glasila koja su izdavale razne političke par­
tije i patriotslca udruženja. Svima njim a je bio cilj jačanje borbe protiv ne-
mačkih okupatora.7
Pošto su Anglo-amerikanci bili vrlo zainteresovani i za ovu zemlju, pok-
lonici politike Vinstona čerčila su rasturali, od januara 1941. do septembra
1944. godine, širom Belgije i Luksemburga, ili su bacali iz aviona borbeni list
na čijem je zaglavlju bilo ispisano ime britanslcog prem ijera (Churchill —
Gasette).8
N i holandski patrioti i antifašisti nisu ni u čemu zaostajali u izdavanju
i upornom širenju ilegalne štampe. I njim a je isto tako u prvim godinama
okupacije bio osnovni, jedini cilj: borba protiv nacizma i nemačke okupaci-
je. Tokom 1944. godine, mnogi od ovih listova, u očekivanju anglo-američke
invazije, bavili su se sve vise problemima rekonstrukcije, političkom i priv-
rednom situacijom koja će nastupiti posle skore pobede nad H itlerom i svet-
skim fašizmom. Tokom okupacije u Holandiji je izlazilo oko 1.200 različitih
ilegalnih antifašističkih glasila.9 Holandani su, čini se, u nečemu i prednja-
čili u ovom vidu otpora protiv Nemaca. Oni su započeli borbu protiv oku­
patora već 15. maja 1940, tj. sutradan po kapitulaciji kraljevske vojske (14.
V 1940). Te prve antinemačke novine u H itle r o v o j evropskoj tvrđavi pokre-
nuo je iz ličnih patriotslcih pobuda i rukom ih ispisivao Bernardus Ajzen-
drat (Bernardus Ijzendraat), skromni restaurator tapiserija iz Harlema. On
je sa neustrašivošću i svakako uverenjem čvrstim kao čelik pisao u svom
Gejzenakt (Geuzenactie — Akcija potlačenih): „Jednog dana m i ćemo pov-

ckističe IV-te intemacionale, izlazio je u dužim vremenskim razmacima tokom

1940—1944. godine; i) La vi uvrier (La Vie ouvriere), izdavala je KP Francuske, i u
severnoj i u južnoj zoni, isto tako od 1940 do 144, ali tiraž ni ovog lista nije utvrđen,
itd.
6 Inventaire de la prisse clanđenstine (1040—1944) conservie en Belgique,
Centre National d’Histoire des deux guerres mondiales, Archives Generales du
Royaume, Bruxelles, 1966, 192.
7 Isto. Jedan od najrasprostranjenijih listova bio je katolički La libr ВеЩк
(La libre Belgique), koji je izlazio i tokom okupacije Belgije u prvom svetskom
ratu: L Beiz (Le Beige), L ’eho d Belžik (L'Eho de Belgique), La Beliik Indepandan
(La Belgique Independante), La Belžik nuvel (La Belgique Nouvelle), koje su izda-
vali rojalistički i demokratski orijentisani ljudi,-na tlu okupirane Belgije izlazio je
gotovo bez prekida Drapo ruž (Drapeau rouge), organ KP Belgije, ali i Известија,
informativni list, pisan rukom na ruskom jeziku. Ovaj list je prenosio uglavnom
diktate vesti Radio-Moskve. Isto, 70, reg. br. 219) — U jednom sačuvanom primerku
belgijskih Известија, kaže se, između ostalog: „Ne samo Crvena armija nego i sav
sovjetski narod bori se protiv fašističkih porobljivača. Hiljade sovjetskih partizana
svakodnevno nanosi najteže udare neprijatelju. Primeru sovjetskih partizana slede
patrioti Poljske, Jugoslavije, Grčke, Norveške i drugih okupiranih zemalja” . Nešto
dalje u prikazu vojne i političke situacije u Evropi i na Balkanu H itler na evrop-
skom vulkanu isti list kaže i ovo: „U Jugoslaviji partizani vode pravi rat protiv
nemačkih i italijanskih okupatora. Čitave oblasti oslobođene su od fašista i svi
pokušaji agresora da unište ova žarišta narodnog ustanka su propali...” (Извести-
ja, Ni 5, 1. IV 1942, 1 i 2.)
8 Isto, 26—28.
9 De ondergrondse pers 1940—1945, Martinus Hijhoff, Den Haag, 1954, En­
glish Summary, 405, — Iz predgovora ove veoma instruktivne publikacije može se
videti da su 1940. godine u Holandiji izlazila 62 lista pokreta otpora u ukupnom
tiražu od 57.000 primeraka; u 1941. je izlazilo dvostruko vise — oko 120 listova; u
1942. taj je broj opao na 96, ali je zato u 1943. registrovano 150 novih glasila u ti-
ražu od 100.000 primeraka po broju; u periodu septembar-decembar 1944. godine,
godine oslobođenja, zabeležno je izlaženje 350 biltena, a koncem godine bilo ih je
ukupno preko 500. — English Summary, 404—406.

326
ratiti svoju slobodu, baš kao i u osamdesetogođišnjem ratu. Im ajte hrabrosti
i pouzdanja! Naša zem lja neće postati deo N em ačke!” 10
Ubrzo posle ovakvih „ekscesa" potlačenih Francuza, Holanđana, Belgi-
janaca, N em ci su oštrim represalijama uspevali da često i u zametku uguše
nastajanje, a kamoli svaki eventualno ozbiljn iji rast oružanog otpora na za-
padnim bedemima svoje evropske tvrđave. U tom e su lakše uspevali u zem­
ljam a Beneluksa nego u Francuskoj, zbog malenih prostora na kojim a ne bi
m ogli dejstvovati iole veće partizanske jedinice. Zato su oni sve činili da
do gnevnih lju di ovih delova Evrope ne dopru vesti iz onih zem alja gde sup-
rotstavljanje Hitleru i silama Osovine ima karakter ozbiljne pobune protiv
„novog poretka” , u kojim a pokret otpora prerasta u gerilsko pa i u pravo,
klasično ratovanje. Zbog toga su direktive okupatorskih cenzura u svim za-
padnim zem ljam a Evrope, koje je Wermacht okupirao, od događaja od 27.
marta i 6. aprila 1941, bile uperene kako da se za agresorske sile Osovine ta
isuviše neprijatna zbivanja u Beogradu i u Jugoslaviji što povoljn ije prika-
zuju. Međutim, Nem ci su već od prvih dana svoje strahovlade na Zapadu
svakodnevno doživljavali — poraze. Ilegalna štampa je bujala, množila se,
i na taj način efikasno i sve snažnije uticala na podizanje duha, doprinosila
širenju sve izrazitijeg antinemačkog raspoloženja u najširim slojevim a naro­
da. Uegalne novine su rasturali m lekari i pekari! Kao dokaz za to služi i
prim er prostorno male Holandije, u kojoj je, pored svih prepreka i represa-
lija, izlazio tako veliki broj ilegalnih antifašističkih listova.
Radi bolje preglednosti nastojaćemo da dalje izlaganje što više približi-
mo hronologiji dogadaja.
Iz sadašnje vremenske udaljenosti, čini se, veoma je zanim ljivo kako je
reagovala univerzitetska omladina Pariza na 27-martovski „coup d'etat” u
jugoslovenskom glavnom gradu.
Pod naslovom: Zivela slobodna Jugoslavia, — ispisan rukom, kao uosta-
lom i ceo list, prek ocele prve strane L ’In iverzite lib r (L ’Universite tibre) pi­
se ovo:
„Posle ,pristupanja’, ako se tako može reći, bugarske vlade Trojn om pak-
tu, hitlerovska propaganda zaurlala je iz sveg grla: Akt mira, Osiguran m ir
na Balkanu." Izdajnik Filov, k oji je tog časa predao zem lju nemačkom im-
perijalizmu, uputio je notu sovjetskoj vladi u kojoj uverava da će potpisi-
vanje pakta ropstva (Trojn og pakta — prim. Sl. N.) doprineti miru na Bal­
kanu. Odgovorio mu je M olotov da vlada SSSR ima sasvim suprotno mišlje-
nje. Još jednom se polcazalo da je sovjetska vlada bila u pravu: rat danas
besni na Balkanu.
H itler je zaista pronašao i u Beogradu izdajnike koji će mu izručiti Ju-
goslaviju, ali je narod ove zem lje, k o ji je tokom četiri poslednja stoleća
vodio herojske borbe za nezavisnost i slobodu, zbacio izdajnike Cvetkovića i
(Cincar)— Markovića. Došla je vlada koja se odlučila za borbu p rotiv rop­
stva. Ovo je na Balkanu prvi slučaj otpora H itlerovoj hidri.
Otkrilo se pravo lice nemačkog divljeg, svirepog i perfidnog imperijaliz-
ma. Lepe reči о „plem enitoj Jugoslaviji” , о „inteligentnom i trezvenom na­
rodu Jugoslavije, ustupile su mesto bujici kleveta, manevrima za podelu i
cepanje. I najzad, svom žestinom nemački im perijalizam je nasrnuo na ovu
malu zemlju, bacio na nju i svoje vazale iz Budimpešte, Bukurešta i Sofije.
Eto, kako je H itler izgradio mir: Balkan je u plamenu. Evo „grad itelja” nove
Evrope! A li kakve li demonstracije s l a b o s t i im perijalizm a! N jem u su
potrebne desetostruko jače snage da bi skršio male narode koje inspiriše
duh slobode.

10 Isto, 403. — Posle generalnog štrajka (25—26. februar 1941) Nemci su po-
četkom marta 1941. godine, s prvom grupom boraca otpora, streljali i restauratora
tapiserija Bernardusa Ajzendrata samo zato što je više voleo slobodu od „novog
poretka”.
327
 Narodi Jugoslavije su uvideli da im u odsudnom času pravo prijateljstvo
može doći samo iz zem lje socijalizma. Potpisujuci s Jugoslavijom pakt о
prijateljstvu i nenapadanju, SSSR je potvrdio apsolutnu nezavisnost svoje
spoljne politike. О ovom događaju od izvanredne važnosti, kao i о svim ak-
tima staljinističke spoljne politike, nacistička štampa ćuti. Post equitem se-
del сlira cura. (Prema Horaciju: N evolja uvek galopira zajedno s jahadem
iza njegovih leda).
Francuslci univerzitet pozdravlja narode Jugoslavije herojskih tradicija-11
Odmah posle Hitlerove odluke da izvrši invaziju Jugoslavije rešio je da
komadanjem njene teritorije za sebe veže Italijane darovanjem dela Slove-
nije, „hrvatske krune” , Dalmacije i protektoratom u Crnoj Gori, Madare
poklonom Bačlce, Baranje i N ovog Sada, a Bugare ostvarenjem njihovih me-
galomanskih planova о San-Stefanskoj velikoj Bugarskoj. Svemu tome je bio
cilj da se u što kraćem roku zbriše s т а р е Balkana ta nepolcorna država i
time skrati što je mogućno vise rok za napad na SSSR, je r je plan Barba­
rossa bio odreden za 15. maj 1941.
To je bila prilidno realna H itlerova zamisao, pošto su se susedi Jugos­
lavije isuviše lakomo upustili u još jednu krvavu avanturu na Ballcanu u
toku jednog istog stoleca, bez iole stvarnih izgleda na krajnji uspeh Führe-
rovog Blitzkrieg-a. Bilo je već prilično jasno da se drugi svetski rat nede
okončati ni tako Iako, a još manje brzo, iako je о tom e iz časa u čas bru-
jala sva propaganda sila Osovine i njenih satelita. Jasan indikator za to bili
su dogadaji od 27. marta 1941. u Beogradu, i sve ono što je nastalo posle
toga. Gebelsova propagandna mašinerija je zato i strahovala od mogucnih
nepoželjnih posledica samara, k oji je Hitleru opaljen na ulicama Beograda
u trenutlcu kad je on svom japanskom savezniku Macuoki želeo da prikaže
svoj triju m f u Evropi. Zbog toga je Gebelsov štab izdao za 6. april 1941. go­
dine — prema svojevrem enom otkriću La lib r Belžik (La lib re B elgique) —
posebnu direlctivu u kojoj se nareduje:
1. „Za komentare о događajima na Balkanu kao osnov m oraju služiti
službeno nemačke izjave. Pre svega, treba objasniti da je epoha u toku koje
arou' moRii odlučivati ponovo evoluirala. Nemačlco napredovanje
ne znači napad na Hrvate, Srbe ili Grke ili uopšte narode, već se vodi pro­
tiv političara korumpiranih od Engleslce, koji su samim tim protiv Nemačke.
Ovi. šefovi isto tako snose odgovornost za jugoslovensku izdaju Fiihrera, ko­
ji je poslednji put u Beču pružio rulcu u cilju ocuvanja mira.
2. Zakljucenje pakta izmedu Jugoslavije i Sovjeta ne sme se prikazivati
kao senzacionalan dogadaj, i on ne može ni na k o ji način uticati na političku
i vojnu akciju na Balkanu.
3. M oraju se izbegavati aluzije u odnosu na stav Turske.
4. što se tiče saopštenja Jugoslavije k oji se odnosi na karakter otvore-
nih gradova izvesnih jugoslovenskih gradova, treba sacekati nemacke vojne
odluke.

11 L ’Universite libre, Paris, № 15/41 od 15. IV 1941. — Bibliotheque Nationale,

Paris, Catalogue đes periodiques clandestins diffuses en France de 1939 a 1945, Pa­
ris, 1954, str. 193, reg. br. 859. — Verovatno je ubrzo i francuskoj univerzitetskoj
omladini, pa i celoj ovoj naciji postalo jasno da su se njihove nade u SSSR izjalovi-
le baš kao što su bila prazna radovanja i velika iščekivanja u Beogradu i celoj zem­
lji od pakta zakljudenog u Moslcvi u nodi između 5. i 6. aprila 1941. godine. Staljin i
vlada SSSR, zbog svojih odnosa sa Berlinom, nisu bili spremni da idu ni korak da­
lje od verbalnih protesta Sofiji i platonskog pakta ljubavi s Kraljevinom Jugosla­
vijom. Iz Moskve nisu dak, kako je to priznala i Правда od 4. aprila 1941, upudeni
ni pozdravi povodom preolcreta od 27. marta, iako su ti dogadaji u izvesnoj meri
bili od prelomnog značaja za ishod divovske bitke po cidi zimi pred snegom zave-
janom Moskvom, pa i od izvesnog uticaj a na sam tok drugog svetskog rata.

328
 5. U objašnjavanju nedavnih ratnih događaja treba izbegavati poređenja
sa kampanjama u Norveškoj i Francuskoj. V alja imati velike rezerve kad
se ovo pitanje raspravlja. Uzimati u obzir terenske nepogodnosti naročito
u Jugoslaviji.
6. U vezi sa sadašnjim političkim događajima belgijski listovi, koji, po
pravilu, ne izlaze ponedeljkom pre podne, mogu se izuzetno pojaviti na četi-
ri stranice, ali se ne smeju smatrati vanrednim brojevim a.” 12
Međutim, sve ovakve mere propagande i sve one čudovišne represalije
kojim a su nacistički okupatori težili da porobljenu Evropu drže u potpunoj
polcornosti, pa ni spektakularni vojni uspesi Osovine u 1940. godini, nisu
m ogli sprečiti da se dozna ono što se zbilo u Beogradu, a zatim proširilo na
celu Jugoslaviju. U pogledu međunarodnih zbivanja, ilegalni list belgijskih
socijalista L mond di travaj (Le monde du travail), u broju za april — maj
1941. godine, konstatuje da se događaji komplikuju za sile Osovine, pa kaže:
„Dokaz za to jeste prevrat u Jugoslaviji: za 24 časa sve se sunovratilo:
oni k oji su odlučivali о sudbini zem lje — a k oji su loše radili — izbegavali
su ili su pohapšeni.
Ju goslavia se usudila da se odupre H itlerovom kolosu. Javno mnenje
je u tom e odigralo svoju ulogu, javnost nije želela da se pristupi silama Oso­
vine i to je doprinelo da se situacija potpuno izm e n i.. .
Ova promena imala je teške posledice. Nemačka je okupirala Jugoslaviju
i Grčku, i tim e požnjela prve uspehe.
M i se klanjamo hrabrosti Slovena i Grka. Oni su vise voleli da iskuse
strahote rata i invazije nego da izgube svoju cast.”
U notici uokvirenoj linijam a sa naslovom Glas njihova gospodara, re­
dakcija je prenela pasus iz jednog lista k o ji je legalno izlazio pod nemačkom
cenzurom, i k o ji je, prirodno, pisao po direktivama Gebelsa:
„Nem ačka neće tolerisati da jugoslovensku politiku diktira narod.
Nemačka neće dozvoliti da bude isprovocirana ili uvredena od strane
plaćenih agenata. To je jasno.” 13
N ije bez interesa za naša potpunija saznanja šta su pisali u 1941 — 1942.
godini i kako su se odnosili belgijski komunisti prema dogadajima u Ju­
goslaviji. Jer, i oni su nesumnjivo pratili em isije Radio-Moskve i Radio-Lon-
dona, pošto su u prvom broju svog organa za januar 1942. godine, u pregle-
du vesti iz sveta pod opštim naslovom B orba naroda p ro tiv H itlera, još po-
pularisali „herojstvo” trupa Draže Mihailovića, iako je on uveliko sarađivao
i s Nem cim a i sa izdajnikom generalom Nedićem:
„B orba partizana sve više dobija karakter stvarnih vojnih operacija.
Blizu Užica trupe generala Mihailovića uništile su devet tenkova. Nemačkim
železničkim transportima m oraju kao prethodnica da idu blindirani vozovi.
U Crnoj Gori fašisti se ne usuduju da izlaze u unutrašnjost zem lje koju go­
tovo u potpunosti kontrolišu partizani.” 14

12 La libre Belgique, Nouvelle serie de guerre, fondee le 15. aoüa 1940, Bruxel­
les, 6. april 1941, Belgapresse Feuillet 39. — Kao izdavač ovog ilegalnog lista označen
je Petar Pan, Jardin D'Emont, Bruxelles. — Po pravilu, i u Belgiji i u Holandiji
ilegalnu štampu su raznosili patrioti iz najrazličitijih društvenih slojeva, od žena,
radnika, seljaka do profesora. U zaglavlju ponekih od ovih listova, kao na L ’Eho d
Beliik (L'Echo de Belgique), bilo je ispisano: „Naš list ne traži nikakvu finansijsku
potporu... Sunarodnici! Kada pročitate ove novine dajte ih nekom od svojih prija-
telja. „ I oni su, obično, tako i činili — jedan isti primerak čitan je u vise domova.
13 Le monde du travail, № 20, april — maj 1941; Archives Generales du Ro-
yaume de Belgique, Bruxelles, Inventaire de la presse clandestine (1940— 1944), str.
99, reg. br. 301.
14 Drapeau rouge, god. II, № 1, januar 1942, str. 4 — Inventaire de la presse
clandenstine (1940—1944), conservee en Belgique, str. 39—41, reg. br. 118. Ovaj list
je osnovao Ž. Žakemot (J. Jacquemotte) 1941. godine, a izlazio je u Brislu i u dru-

329
 Da je i organ K P B elgije postupao prema sugestijama Radio-Moskve i
Radio Slobodna Jugoslavia dokaz je i to što se od avgusta i septembra 1942.
ni u Drapo ruž ni u ostalim publikacijama belgijskih komunista, više ne po-
m inju ni Draža Mihailović ni njegove četničke trupe, kao što se dotad go­
tovo redovno činilo. U to doba su i u SSSR i u listovim a K P SAD i V. Bri-
tanije sasvim presahle vesti о Mihailovićevim četnicima kao borcim a protiv
okupatora. Ova veoma nagla i za mnoge u to vrem e neshvatljiva promena u
tretiranju Draže Mihailovića u štampi komunističkih partija na zapadu ve-
zana je za diplomatsku aktivnost sovjetske vlade u odnosu na zbivanja u
Jugoslaviji posle i na em isije Slobodne Jugoslavije. Tako je vlada SSSR upu-
tila poslanstvu K raljevine Jugoslavije u Kujbiševu, notu о neprijateljskom
ponašanju četnika. D. Mihailovića, a notom sovjetslcog ambasadora u SAD
Maksima Maksimoviča Litvinova, u kojoj se skreće pažnja Stejt departmen-
tu da su potvrđene činjenice о saradnji snaga Draže M ihailovića sa okupato-
rima i о tome podneo konkretne dokaze.15 Ali i jugoslovenski poslanik u Va-
šingtonu, Konstantin Fotić uložio je zbog toga, još 5. avgusta 1942, i for-
malan protest Stejt departmentu,10 je r su i njujorški D e jli vorher (Daily
W orker) i V ork er (W ork er) ne samo prestali da uzdižu Dražu Mihailovića,
nego su počeli tvrditi da je on fašista i izdajnik.
I zaista već od broja za avgust 1942, nove serije Drapo ruž više uopšte
ne pominju Dražu Mihailovića, ali ovaj list na svoje stupce još ne uvodi ni
Tita. Od tada de, pored njujorškog i londonskog D e jli vorkera (Daily W o r­
ker) i V orkera (W orker), italijanske Unita (L'TJnita) i druga glasila komu-
nističkih partija zem alja koje je H itler okupirao — kao belgijski Drapo ruz
(Drapeau rouge), objavljivati sve iscrpnije komentare i konkretnije vesti о
narastanju udarne snage „jugoslovenskih patriota” , о sve žilavijim i uspeš-
nijim borbama partizana protiv okupatora, njihovih satelita i domaćih Hit-
lerovih slugu, i to na sve širem borbenom frontu:
„R at partizana dobija takve razmere na Balkanu da su nemački gene-
ralštab i komande italijanskih, hrvatskih i mađarskih satelita prim orani da
od sada objavljuju stvarne vojne kominikee. Madari se hvale da su ugušili
.ustanak u ukupiranom području Bačke' (koja se nalazi između Dunava i
Tise). Nemačka komanda tvrdi da je ubila 1.400 partizana tokom regularnih
operacija u planini Kozara i u blizini Sarajeva. A hrvatska komanda poseb-
110 objavlju je da je u toku šest proteklih nedelja žestokih borbi jed n a vojna
ekspedicija’ ubila 3.500 i zarobila 8.000 partizana.
Ovo su neosporno netačni izveštaji, ali oni baš brojkam a koje navode
priznaju da je u pitanju jedan stvarni rat k o ji bez predaha vode hrabri
partizani protiv omrznutih okupatora. I uprkos fanfaradi sila Osovine, ovaj
rat se samo razgara. U Jugoslaviji su se partizani, čiji broj sada dostiže 40.000,
pojavili u vise gradova koje su zaposeli italijanski garnizoni. Šireći se ovaj
pokret je zahvatio čak i sever Ita lije.” 1?
Kao i u nizu drugih listova evropskih pokreta otpora, u proglasima na-
cionalnih komiteta i KP, pa i K P Bugarske, i u centralnom organu K P Bel-

gim mestima od 1941. do 21. avgusta 1944. bez većih prekida; od septembra te go­
dine postao je glavni organ KP Belgije; štampani su čak i specijalni brojevi kao
о 1. maju ili о velikim pobedama Crvene armije protiv sila Osovine. — Ovaj list
je, u broju № 12 od 4. novembra 1941 (str. 4), u kratkoj vesti iz Jugoslavije
zabeležio: „Otkako je okupirana njihova zemlja, jugoslovenski partizani su ubili
vise od 12 hiljada fašističkih vojnika i bacili u vazduh 200 mostova i četiri stotine
skladišta municije. — General izdajnik Neđić najzad je obećao život partizanima
koji budu položili oružje: Ovo je ostalo bez odjeka..."
15 The National Archives, Washington, 860H.00/1421— 1/8, October 6. 1942.
16 Isto, 860H.00/1408, August 5. 1942.
17 Drapeau rouge, nouvelle serie, № 33, Aoüt 1942, str. 2.

330
g ije ponavlja se kao kakav dobro uvežbani lajtm otiv k o ji prati pojavu Ti-
tovih boraca na ratnoj sceni:
„N eka nas inspiriše hrabrost smelih jugoslovenskih partizana! Da bis-
m o još ove godine svršili sa hitlerizmom, udarajmo našim snagama po nep-
rijatelju svuda gde god možemo.” 18

18 Isto. — Tako je, doduše, bilo u ono gluho doba kad su se u čitavoj porob-
ljenoj Evropi samo širom Jugoslavije vodile danonoćno krvave borbe protiv sila
Osovine, kad je NOV i POJ Jugoslavije vezivala za svoj „front dug na stotine milja"
više Hitlerovih vojnika no čitava anglo-američka armija u severnoj Africi, kako se
u to vreme javno priznavalo i u samoj savezničkoj javnosti. Odskora se, na žalost,
u istoriografiju drugog svetskog rata nastoji da plasiraju svakojaka izvitoperavanja
istorijskih činjenica, da na najgrublji način prekrajaju i falsifikuju ratna doku­
menta ne jednom već objavljena u svojoj izvornoj sadržini. U tome svakako pred-
njače neki bugarski pa i sovjetski „istoricari”. Tako, na primer, bugarski prvo-
borac general Slavčo Trnski u svojoj knjizi Neotdavna, objavljenoj 1957. godine
u Sofiji, na bugarskom jeziku (u doba Beogradske deklaracije Tito — Hruščov),
na str. 122. u pozivu na oružani otpor Nemcima, doslovce stoji: „Uc te se i usvoa-
vaute opita na slavnite svetski, jogoslavski i grcki partizani!,, — „Učite se i usva-
jajte iskustva slavnih sovjetskih, jugoslovenskih i grčkih partizana!” U istoj knjizi,
objavljenoj 1970. na ruskom jeziku (Ne tak davno, Sofija — Press, str. 141), iz ovog
dokumenta izostavljeni su i jugoslovenski i grčki partizani, jednostavno kao da
nisu ni postojali, a kamoli da su ratovali i krvarili zajedno sa vojskom ujedinjenih
nacija! „Izucaüte i osvaivaute opvit slavnih sovetskih partizan!” A knjiga sovjetske
građanke R. T. Ablove Saradnja sovjetskog i bugarskog naroda и borbi protiv
fašizma (1941—1945), izdatoj u Moskvi 1973, vrvi od izvrtanja činjenica i nezamis-
ljivih falsifikata. Ona bez imalo nužnih obzira prema svemu što je u svoje vreme
zapisano u dokumentima vlade SSSR, što je objavljeno preko vodećih sovjetskih
listova Правде i Известија, iz kojih su činjenice, kako ih je ocenjivala službena
Moskva, široko publikovane u svetu, kao crvenu nit provlači svojim „istoriograf-
skim” radom jednu notornu neistinu u očiglednom nastojanju da čitaocima i, vero-
vatno, slušaocima kakve više škole, poturi rog za sveću. R. T. Ablova tvrdi da je,
tobož, bugarski narod saradivao sa narodima Sovjetskog Saveza i to od 1941. do
1944. godine! A za to vreme celokupna Bugarska, svim svojim ekonomskim i voj-
nim potencijalom, i svojom teritorijom, dunavskim i crnomorskim lukama služila
je Hitleru i silama Osovine za rat protiv naroda SSSR! R. T. Ablova je potpuno
preskočila, prećutala da bar spomene da je takvo progermansko ponašanje Bu-
garske sovjetska vlada smatrala otvorenim neprijateljstvom pa je, kad sva ta i
slicna upozorenja Moskve nisu pomogla, bila primorana da toj, po Ablovoj „prija-
teljskoj zemlji", objavi i — rat. Jer, vlada Sovjetskog Saveza je ocenila 5. sep­
tembra 1944, da nije više samo Bugarska u ratu sa Sovjetskim Savezom nego je i
SSSR u ratu protiv Bugarskе.(Внешнаја политика Советского Сојуза в период
отечественои борби, Москва, 1946 том. II, str.------- ).
I ne samo to. I sam Georgi Dimitrov, upozorio je svoje zemljake preko mos-
kovske Pravde da ne treba da se ljude na Sovjetski Savez što ih „neće da zaštiti od
bombardovanja. Oni još imaju smelosti da о tome govore iako su svim svojim
snagama pomagali Hitleru u ratu protiv velike nacije koja ih je oslobodila”
(aluzija na rat Rusije protiv Turske krajem X IX veka).
Realna nacionalna politika Bugarske zahteva od Bugarske da prestane da bu­
de vazal Nemačke; da liši Nemačku svih vojnih baza i komunikacija i sve druge
saradnje; da neodložno prekine ratno stanje protiv Engleske i Amerike; da prekine
sve operacije protiv Jugoslavije; da prihvati politiku bratskog sporazuma i pri-
kijuči se borbi sa demokratskom Jugoslavijom protiv nemačkih osvajača i reši
teritorijalna pitanja izmedu Bugarske i Jugoslavije na bazi prijateljskog ugovora.
Nacionalna politika Bugarske, sa stanovišta njene budućnosti, zahteva lojalnu sa­
radnju sa njenim susedima i velikim zemljama demokratije. Nema nijednog bu­
garskog patriota sa osećanjem za zajedničku stvar koji nije ubeden u to da je
„prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom toliko neophodno za nezavisnost i napredak
koliko i vazduh i sunce za svako živo biće” . „Bilo bi suviše naivno misliti” — po-
ručuje na kraju Dimitrov — „da bi Bugarska, ako bi u poslednjem trenutku pred
nemački poraz, promenila svoju politiku, mogla očekivati savezničku podršku. Ne,
tada bi to bilo isuviše kasno. Ništa im tada neće pomoći. Bugarska će u tom slu-
čaju morati da deli punu odgovornost zbog svog učešća u Hitlerovom ratu i njego-

331
 U bezbroj ovakvih napisa, iz holandskog ilegalnog lista kraljevske vlade
F re j Nederlang (V ry Nederland), čini se, prim er je antologijske vrednosti
i po političkim i po etičkim merilima, po dalekovidnosti i po poštenju s ko­
jim je prikazana stvarnost na Baikanu, kako je tada videna:
„Sve dubljim prodorom američkih i engleskih trupa u Italiju i ruskih
u Ukrajinu, balkansko područje biva sve izolovanije i ugroženije. Okupato-
ri se, doduše, tamo nikad nisu osećali sigurnim, a jednog se momenta čak
očekivalo da će ova tvrđava pasti. To je bilo mogućno posle kapitulacije
Italije, ali se kasnije ispostavilo da je to bila iluzija. Jedno je sigurno: posle
kapitulacije Ita lije borba na Baikanu je došla u novu fazu i Nem cim a je
krajnjim naporima uspelo da u ovom području izbegnu lcatastrofu. Od ne-
mačke invazije 1941. godine, na ovom području nijednog momenta nije vla-
dalo zatišje. Kada se imaju u vidu širine akcija i uspesi taktičke zamisli ne
može se čak ni govoriti о gerilskom ratu. Još pre italijanske kapitulacije,
proleća 1943, Nem ci su poveli operacije širokih razmera u kojim a je učes-
tvovalo ništa manje nego 8 divizija i 100 aviona u nameri da se jednim udarcem
slomi otpor u Crnoj Gori, Hercegovini i Južnoj Bosni. Posle 40-dnevnih krva-
vih borbi, (Nem ci) su bili prisiljeni da odustanu od ovog pokušaja; to je bi­
la njihova peta „ofanziva” , koja je doživela slom kao i sve p retliod n e. . .
Prim enjivanjem političkih liokus — pokusa — proklamacijama nezavisnih
područja kao što je Crna Gora, gde se u stvari ne nalazi više ni jedan Ne-
mac — napuštena je očevidno svaka realna nada za konsolidacijom Ballcana.
Balkan je za Zapad uvek bio zagonetka. Razrešavanje ove zagonetke,
medu tim, predstavlja životno pitanje čitave Evrope. Još pre ovog rata bal-
kanskom pitanju je posvećena suviše mala, a u suštini presudna — pažnja.
Još bitnije je da je do nje došlo suviše dockan. Ovaj propust nam se osve-
tio još ovoga rata. Jer kako se može drugačije objasniti činjenica da savez-
nici nisu iskoristili gotovo ništa od mogućnosti koje im je pružala kapitula-
cija Italije. Im a nečega tragičnog u saznanju da su ogromni uspesi koje su
borci za oslobođenje tih zem alja proteklih meseci postigli — plaćeni lok-
vama krvi, a ipak nisu doneli odgovarajuće rezu lta te.. .
Balkansku politiku nije Iako sagledati. I pored izvesne jasnoće koja je
usledila posle prošlog rata, još su u igri mnoge smicalice kojim a se lalco mo-
že nasesti. M i želimo da ukažemo da saveznici nisu uspeli da izbegnu ove
opasnosti. Nem ci su sa mnogo pompe obelodanili šurovanje italijanskih voj-
nih starešina sa odgovarajućim grupama u Jugoslaviji i drugde kao i to da
su im one pružile neposrednu podršlcu. Postoje znaci k o ji ukazuju da ove
manipulacije nisu bile saveznicima nepoznate, niti su se oni, što je opet
razumljivo, ovom e suprotstavljali. No, pre će b iti da se od ovih intriga pre-
vise očekivalo te se stoga tešnje povezivalo sa odgovarajućim klikama, ka­
ko italijanskim tako jugoslovenskim, nego što je bilo poželjno. U Jugoslavi-
ji je u prvom redu grupa Mihailovića uživala podršku Londona — iako je

vim zločinima. Samo ako odmah prekine s Nemačkom i sarađuje u nanošenju

poreza Nemačkoj, Bugarska će moći da se spase katastrofe”. (Правда, Москва,
27. X II 1943). Ovo Dimitrovljevo upozorenje preneo je gotovo u celosti i Njujork
Tajms (The New York Times) od 28. X II 1943, što govori о političkom značaju
ovog napisa za rasplet krize koju je preživljavala Bugarska. I lično Staljin, pored
drugih vazala, otvoreno je i Bugarima ne jednom rekao: „Postoji samo jedna mo-
gućnost da izbegnete katastrofu: prekid s Nemcima i istupanje iz rata” . (И. B.
Стаљин, О весмкој отечественној војне Советсконо Сојуза, Москва 1947, 145).
Istoriografskim netačnostima vrvi i niz drugih knjiga u poslednje vreme paralelno
objavljenih na bugarskom i ruskom jeziku. One se slobodno prodaju u svim sov-
jetskim knjižarama i u bugarskoj knjižari usred Moskve. Kao da se sistematski
od sadašnje generacije sovjetskih ljudi i ostalih, osobito omladine, skriva prava
istina о drugom svetskom ratu, osobito о tzv. „otadžbinskoj vojni Bugarske
protiv fašizma” !!

332
она sarađivala sa Iitalijanim a. Međutim, ovu grupu Mihailovića deli duboki
jaz od istinskog narodnooslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji, k o ji se oku-
pio око Titove ličnosti. Mi smo duboko ubeđeni, ialco ne možemo i ne želi-
mo na ovom mestu da ocenjujem o politički karakter ove ličnosti, da on, a
ne Mihailović, predstavlja volju jugoslovenskih naroda k oji su ostvarili ve­
liki stepen jedinstva svih svojih redova, i pored razlika u narodnosti i veri,
i otpočeo borbu za slobodu. Rezultati Darlanove taktike, preko Italijana i
Mihailovićeve klilce, bili su poražavajući. Ona je za saveznike predstavljala
lekciju koju su oni prim ili к srcu. Konferencija u Moskvi, gde se istovreme-
110 održava Sveslavenski kongres, može da izoštri čula zapadnih diplomata
u balkanske odnose: m i se nadamo da se ona (Konferencija — prim. S.N.),
u stvari, iskristalisala i odstranila teškoće i za buduća vremena, pored toga
što je Balkan za Sovjetski Savez predstavljao od davnina osetljivo područje
i što ga je sada teže nego ikada ranije organizovali protiv njegove volje.
Balkan pruža velike mogućnosti, a u bliskoj budućnosti može čak da
donese i iznenađenja. Ovo se takode odnosi i na Tursku koja će do posled­
njeg momenta sačuvati svoje zagonetno držanje.
Saveznici, medutim, m oraju da se obrate samim narodnim masama i
usmere njihovu težnju za slobodom ka idealu jednog Ballcana k oji će se ko-
načno, roden iz zajedničkog potlačivanja, ujediniti i kome će biti povereni
veliki zadaci u oslobodenoj Evropi.19
Neposredno posle toga održana je konfrencija velike trojice u Teheranu
(27. X I — 1. X I I 1943). U to vrem e Im anite, centralni organ K P Francuske,
ukazivao je na značaj jugoslovenskog primera:
„H rabri i uvek budni narodi Jugoslavije pružaju svetu prim er otpora.
Partizanske jedinice, koje je organizovao maršal Tito, posvetile su se svojoj
borbi protiv osvajača . . .
Jugoslavia je borbom za oslobodenje stekla ugled u ujedinjenim naro­
dima najveće snage na Balkanu. Francuzi svih opredeljenja razm islite о ovom
veličanstvenom primeru .. .” 20
I posle godinu dana, kad su optim isti u svetu već broj ali sltore dane
pobede, francuski komunisti su ponovo pozivali sve svoje sunarodnike, sve
istinske patriote da se po uzoru na Jugoslovene aktivno bore protiv Hitlera
i njegove soldateske, kao najvećih neprijatelja francuskog naroda, njegove
kulture i civilizacije, njegove slobode i nezavisnosti.
„M i treba da se borim o kao što čini Jugoslovenslca oslobodilačka vojska
pod rukovodstvom maršala Tita, čiji su autoritet priznali V. Britanija, SAD
i SSSR, da se poverenje ukazuje onima k o ji se b o r e .. .
Mi, Francuzi, treba da se mspirišemo jugoslovenskim prim erom , da bis-
mo sa čašću učestvovali u velikim dogadajima koji nastupaju i da borbom
omogućimo Francuslcoj da zauzme svoje mesto u svetu kao velilca nacija .. ."31
Prim er neustrašive borbe Titovih partizana je postao parola za mobili-
zaciju antifašista u svim zem ljam a porobljene Evrope. V rlo često je uz to
isticano i prirodno pravo jugoslovenskih naroda i njihovog oružanog dela,
N O V i POJ, na ustanak protiv okupatora, koji su tlačili i bezobzirno spro-
vodili svoja nacistička famozna „načela” о životnom prostoru za Nemce. I
time pravdali masovno ubijanje nevinog naroda. Iz mnogih napisa na ovu
stravičnu temu, koji se sreću u gotovo svoj ratnoj ilegalnoj štampi Evrope,
dovoljno je navesti samo šta je о tome saopštavao svojim m nogobrojnim
čitaocima organ francuskog pokreta otpora, Kom ba. U jednom izveštaju о

io Frej Nederland, god. 4, № 6,16. X I 1943; s holandskog preveo J. Pajčin, Hag.

20 L ’Humanite, № 188, 17. X II 1943; Bibliotheque National, Paris, Reg. G.
1470 (628); Catalogue des periodiques clandenstins, str. 93—94.
21 L ’Humanitte, № 268 od 1. I 1944, str. 2; Bibliotheque National, Paris, Reg.
G. 1470 (175), Catalogue des periodiques clandenstins. . . , str. 92—93.

333
nepojm ljivim zverstvima koje su okupatori počinili u Beogradu, N ovom Sa­
du, Kragujevcu, Kraljevu i po celoj Srbiji, ovaj list je upozorio vrlo kon-
kretno najširu javnost oba dela Francuske, okupirane i neokupirane, šta
su sve Nemci, Italijani, Bugari i Madari bili kadri da urade u svojoj izbe-
zumljenosti kad su se suočili s jednim narodom k oji nije pitao za žrtve u
borbi za svoju slobodu i nezavisnost.
„U svojoj nemoći” — piše Kom ba — „da se izbore s ,narodnim borcim a
za slobodu’ — kako su dosta često nazivani i partizani otkalco se u svetu
pročulo za Mihailovićevu izdaju — niti „da ih vojnički slcrše” , Nemci, Ita­
lijani, Bugari i njihovi dornaći saradnici okrenuli su se nenaoružanom delu
naroda, „počeli su da se svete svirepim ubijanjem civilnog stanovništva.
Deseci hiljada ljudi već su pali kao žrtve divljaštva onih koje naši (fran-
cuski — prim. Sl. N ) izdajnici nazivaju šampionima civilizacije. Od oktobra
(1941) Nem ci su izlepili plakate po srpslcim gradovima, objavljujući da 6e
za svakog ubijenog nemačkog vojnika biti streljano 100 Srba, a za svakog
ranjenog vojnika 50 Srba .. .” 22
I Italijanski komunisti u to doba nisu imali ni jednu lepu reč za itali-
janske okupacione trupe u Jugoslaviji, je r su i one vršile nepojm ljiva zločin-
stva nad susednim narodom.
„Po naredenju Musolinija” — saopštavala je Unit a — „italijanske oku­
pacione trupe na Balkanu pojačale su teror protiv stanovništva, okrutniji od
onog k oji sprovode sami njihovi hitlerovski gospodari.
General Roboti (Robotti) i m nogobrojni italijanski vojnici, pale kuće i
sela, ubijaju žene i decu, siluju devojke, vrše zločin za zločinom, i na taj
način sramote Italiju Garibaldija (Garibaldi) i svih Italijana k o ji su dali
svoju krv i um u borbi za slobodu i nezavisnost našeg i mnogih drugih na­
roda . . .
H erojska borba jugoslovenskih partizana protiv italijanskih i nemačkih
okupatora podseća na slavna dela Garibaldinaca u borbi protiv stranih ug-
n je ta ča . . .
Tražim o hitno povlačenje italijanskih trupa iz Jugoslavije. Pozivamo ita­
lijanske vojnike da ne pucaju na svoju jugoslovensku braću, da koriste svo­
je oružje da proteraju Hitlerovce iz Jugoslavije da bismo stvorili vladu ko­
ja će biti izraz volje našeg naroda!”23
Pošto su Nem ci ne samo narode Jugoslavije nego i sve druge, pod svo­
jom okupacijom, lišavali njihovih osnovnih ljudskih prava, centralni organ
francuskog pokreta otpora, K om bo, svojoj rubrici Na fro n tu otpora, stavio
je kao m oto član 5. Deklaracije Montanjara24 od 24. juna 1793:
„K ad vlada krši prava naroda ustanak je za narod najsvetije pravo i
neizbežna dužnost.” 25

22 Combat, № 1, maj 1942, str. 4; Bibliotheque National, Paris, Reg. G.

1470 (68).
23 L'Unita, god. XIX , № 1, 1. V II 1942, str. 2. Tako što bugarski komunisti
nikad nisu imali snage da učine, da pošteno priznaju nepravde koje je njihova voj­
ska počinila po Makedoniji, Srbiji, Sandžaku, Sloveniji.
24 Montanjari su bili grupa jakobinjskih sitnoburžoaskih poslanika u fran­
cuskoj skupštini za vreme Konventa (1792— 1795); nazvana je tako jer je zapose-
dala najviša, stepenasto poređana sedišta u dvorani; mount = na engleskom znači
penjati se (prim, lektora) predvodili su ih Mara (Jean Paul Marat — 1743— 1793),
Danton (Georges Jacques Danton, 1759—1794), Robespjer (Maximilien-Frangois-Ma-
rie-Isidore de Robespierre — 1758—1794).
25 Combat, № 36, novembar 1942, Bibliotheque, Paris, Reg G. 1470 (68). —
U ovoj svojoj stalnoj rubrici uredništvo je gotovo redovno ustupalo relativno ve­
liki prostor partizanskim borbama i njihovim smelim i humanim akcijama, kao
što je bila i ova:
„Jugoslavia

334
 Gotovo u isto vrem e XJnita je objavila veoma karakteristično pismo
uredništvu od jednog Italijana kome je brat, kao okupatorski vojnik, pogi-
nuo u Jugoslaviji:
„Ja sam brat” — kaže ovaj čitalac — „jednog italijanskog vojnika k o ji
je poginuo u borbama u Hrvatskoj. M oj brat, kao i mnogi drugi vojnici, pao
je kao žrtva fažizma koji je nasilno odveo naše vojnike u jednu civilizovanu
i slobodnu zem lju da bi razarali, sejali m ržnju i smrt.
Jugoslovenski partizani nisu nimalo odgovorni za smrt m og brata, oni
im aju pravo i dužnost da brane svoju zem lju od agresora k o ji uništavaju i
pale njihove kude, k oji masakriraju njihove žene i njihovu decu. K rivicu za
smrt moga brata snosi fašizam! On ga je ubio, on je odgovoran. Pozivam
Italijane u borbu protiv fašizma, u borbu za osvetu mog brata i svih onih
k oji budu ginuli u ovom nepravednom ratu.” 2® Narodi Jugoslavije, predvođeni
Titom i KPJ, kako je osećao i ovaj Italijan, vodili su pravedan rat u lenjin-
skom smislu. Tim e se objašnjava onako povoljno kretanje psiholoških i po-
litičkih raspoloženja prema oslobodilačkom pokretu naših naroda, čim se u
svet probila istina о tom pokretu i о izvanredno skupoj ceni kojom su narodi
Jugoslavije plaćali svoje oslobodenje. Jer, svaki uspeh Tita i N O V i POJ pro­
tiv sila Osovina bio je pravi praznik za porobljene narode Evrope. N ajb olji
dokaz za to je ono silno interesovanje koje su u slobodnom svetu i u još
okupiranim delovima Starog kontinenta izazvale i same priprem e za beograd-
sku zajedničku operaciju sovjetskih i jugoslovenskih trupa u cilju zaokru-
živanja našeg glavnog grada i uništenja nemačkih divizija i pukova k oji su
dobili zadatak da ga sa upornošću brane. Jer, Radio-Moskva, Slobodna Ju­
g o s la v ia i Tanjug, kao i sva sovjetska, a preko nje i saveznička štampa, raz-
glasili su da je о učešću sovjetskih jedinica u gonjenju Nemaca preko jugo­
slovenske teritorije u pravcu Mađarske, postignut u Moskvi, 28. septembra,
sporazum NKOJ-a i Vrhovnog štaba N O V i POJ sa Sovjetskom vrhovnom
komandom.27

Patrioti su napali jeđan gradid na 30 km od Zagreba i oslobodili 900 dece,

koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Jedan drugi logor za srpske zato-
čenike između Zagreba i Rijeke napadnut je: 60 zatočenika je oslobođeno.”
28 L ’Unita, god. X IX , № 6, 10. X II 1942, str. 2.
27 Sporazum između maršala Tita, za vreme njegova boravka u SSSR, i Sov-
jetske vrhovne komande, prema službenom tekstu vlade SSSR, glasi:
„Pre nekoliko dana Sovjetska komanda se, imajući u vidu interese razvoja
borbenih dejstava protiv nemačkih i madarskih trupa u Mađarskoj, obratila Na-
cionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije i Komandi jugoslovenske Narodno-
oslobodilačke vojske, s molbom da joj se dä saglasnost za privremeno stupanje
sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju koja se graniči sa Madarskom. Sov­
jetska komanda je pri tom saopštila da de sovjetske trupe po izvršenju svojih
operativnih zadatalca biti povučene iz Jugoslavije.
Nacionalni komite i Vrhovni štab Jugoslavije, složili su se da ispune molbu
sovjetske komande. Sovjetska komanda je pri tom prihvatila uslov koji je posta-
vila jugoslovenska strana da de na teritoriji Jugoslavije, u krajevima u kojima de
se nalaziti jedinice Crvene armije, delovati civilna uprava Nacionalnog komiteta
Jugoslavije.
29. septembra 1944. (TASS)”
( Внешнааа политика Советското сојуза в период отечественои војне, Москва,
1946, t. II, 263). — Međutim, ovaj dokument sve dešde, osobito u poslednje vreme,
pogotovu bugarski istoriografi, nepotpuno pa i proizvoljno citiraju i tumače. Doga-
da se da ga uopšte i ne uzimaju u obzir, kao da je, otprilike, Crvena armija i preko
naše granice prešla kao, na primer, preko bugarske, granice tada neprijateljske
zemlje, a ne na molbu Sovjetske vrhovne komande i po odobrenju NKOJ-a. Naro-
čito se izostavlja deo saopštenja u kojem se izričito naglašava da trupe Crvene
armije moraju poštavati nadležnost narodnooslobodilačku vlast NKOJ-a i napustiti
jugoslovensko tlo čim budu zavräile dogovorene operacije!

335
 Tako je, na primer, Radio-Helsinki, prema sovjetskoj agenciji TASS, u
svom pregledu vojne situacije na dan 9. oktobra 1944. javljao:
„Po m išljenju mnogih vojnih stručnjaka, obruč zaokruženja prestonice
Jugoslavije m ora se uskoro zatvoriti. Pošto Beograd predaje u rulce sovjet-
skih trupa i Titovih oružanih snaga, položaj nemačkih jedinica na Balkanu
postaće još kritičniji.” 28
Pozivajući se na saopštenje Slobodne Jugoslavije, Radio-London je javio
da su Nem ci u Beogradu već izolovani i da sovjetske i jugoslovenske jedinice
okružuju grad.29
Sredinom oktobra TASS je i dalje svalcodnevno, takoreći, zapisipao re-
dakcije vestima о toku beogradske operacije. Slobodna Ju goslavia isto tako,
u svim svojim emisijama iscrpno je javljala о borbama za Beograd. R ojter
(Reuter), vodeća britanska novinslca agencija, pozivajući se na ovaj posled-
nji izvor, objavila je 12. oktobra da je „komandant nemačkog garnizona u
Beogradu general List zajedno sa svojim štabom napustio grad pre nego
što je Beograd bio okružen Crvenom arm ijom i jugoslovenskim partizanima” .30
Strana štampa, kako je tih dana konstatovao i TASS, nastavljala je da
raspravlja о stupanju sovjetskih trupa na tie Jugoslavije. Tako, na primer,
u istanbulslcom listu Akšam (Alcsam) komentator Sadak smatra da se SSSR
tim e ne meša u unutrašnje poslove Jugoslavije.
„S ovjeti su" — kaže se, prema TASS-u, u članku — „zam olili odobrenje
od Tita da produ preko teoritorije Jugoslavije radi nastupanja prema Ma-
darskoj. Maršal Tito je pristao, pod uslovom da se sovjetske trupe ne me-
šaju u oblik vladavine koju je narod uspostavio, i Sovjetski Savez je prih­
vatio ovaj uslov. štaviše, TASS nije smatrala potrebnim da prećuti о ovom e
uslovu i koristila ga je za to da naglasi da Sovjeti nemaju slične cilj eve” .31
Očigledno je da je postupalc sovjetske zvanične agencije, kao što je za-
pazio i komentator Sadak, imao posebnu specifičnu težinu s obzirom na mo-
gućne spoljnopolitičke im plikacije moslcovskog sporazuma. Jer, samo nede-
Iju dana posle toga usledilo je i saopštenje Tanjuga iz Krajove, k oje su pre-
neli i TASS i Radio-Sofija, о još jednom sličnom dogovoru izmedu Tita i
nove otečestvenofrontovslce vlade Bugarske, koje je u britanskom Donjem
domu izazivalo izvesno uznemirenje. Jedan od članova Parlamenta pitao je
čak, što će vlada N jegovog britanskog veličanstva preduzeti protiv Tita, ako
je on bez saglasnosti s britanskom vladom „na mala vrata” uveo Bugarsku
u tabor ujedinjenih naroda. Da bi umirio D onji dom, podsekretar Ričard Lo
(Richard Law) je izjavio da i pored dogovora T ito — Terpešev „nijedan sa-
veznik nije priznao Bugarsku za savezničku zem lju” .32 N e treba smetnuti
s uma da je sve ovo i u Moslcvi i u K ra jovi učinjeno uoči ponovnog dolaska
Vinstona čerčila (Winston Churchill) i Antoni Idna (Anthony Eden) na sas­
tanak sa Staljinom u K rem lju (9— 20. oktobra 1944).
K oliko su tih dana Tito, Jugoslavia i Beograd bili u fokusu svetslce
demokratske javnosti, svedoči i to da su čak i britanska radio-mreža i služ-
bena agencija lansirali u svet vest da će na ovom moskovskom sastanku
Staljin — čerčil „jugoslovenski problem biti jedan od onih k oji de se raz-
m atrati za vrem e ovih dogovora” , kao i da de, prema Rojteru, i maršal Tito
doputovati u Moskvu „da bi učestvovao na konferenciji čerčila i Staljina” ,
jer se „s Titom m oraju prodislcutovati kako vojna, tako i politička pitanja.
U vojnom pogledu neophodna je razrada planova zajedničkih operacija ju-

28 Arhiv Ministarstva inostranih dela SSSR, Moskva, TASS, 9. X 1944,

list 160—0.
29 Isto.
3° Isto, 12. X 1944, list 51—0.
31 Isto, 11 X 1944, list 3—0.
32 Parliamentary Debates (Hansard) Hause of Commons, Official Report, vol.
404, № 138 i 142, od 25. X i 1. X I 1944, kolona 143—144, 788.

336
goslovenskih oružanih snaga i ruslce vojske, k oji se kredu sa istoka, i savez-
ničkih vojski, koje dejstvuju u Ita liji i na Jadranu. U političkom pogledu
mora se postići sporazum о budućoj ulozi Bugarslce i utvrditi uslovi primir-
ja.” 33 Zašto ova, nesumnjivo planslci plasirana sugestija britanskog kabineta,
nije prihvaćena ne zna se, je r dokumenti о ovome ni na jednoj strani — ko-
liko se zna, i naravno ukoliko postoje — još nisu dostupni.
Međutim, odsustvo Tita na moskovskoj konferenciji Staljin — čerčil
nimalo n ije uticalo na porast interesovanja u svetu za situaciju u Jugoslavi­
ji. V eliki listovi u V. Britaniji, SAD, i p ojm ljivo posebno u SSSR, izveštava-
li su u svakom svom izdanju о toku odlučujućih borbi za konačno oslobo-
đenje ne samo Beograda već i za proterivanje Nemaca iz Jugoslavije i s
Balltana, za skori pad Madarske.
Vesti s našeg fronta, saopštenja Vrhovnog štaba N O V i POJ, od dru­
ge dekade oktobra 1944, dobijali su izvanredno širok publicitet ne samo u
savezničlcoj i neutralnoj štampi. Pisalo se kao da su u pitanju bobe otpri-
like za — Pariz, London, Moskvu ili Vašington. Tako su organ čerčilovih
torijevaca, londonski D e lji telegraf (Daily Telegraph), i moskovske Pravda i
Izvestija, opisivali i pojedine faze bitke za Beograd.
„D ve trećine Beograda’' — javljao je već 16. oktobra D e lji telegraf —
nalaze se u rukama Crvene arm ije i Oslobodilačlce vojske maršala Tita. Ju­
goslovenske jedinice doprle su do Terazija, glavnog trga p reston ice. . . u
toku noći zauzet je i T rg S la v ija .. .”34
A nalcon saopštenja TASS-a i Tanjuga preko Slobodne Jugoslavije, od
20. oktobra о potpunom uništenju nemačkih snaga i oslobođenju našeg glav­
nog grada, slavljen je još jedan triju m f u konačnom obračunu ujedinjenih
naroda sa H itlerom i njegovom već rastočenom Osovinom — dogadaj koji
rečito govori о toliko značajnom vojničlcom doprinosu N O V i POJ pobedi
nad fašizmom, о moralnim i političkim im plikacijam a koje su doprinele
ugledu, poverenju i simpatijama za narode Jugoslavije. Italijanski komuni­
sti su to vrlo rečito izražavali u željnom očekivanju da Titova arm ija stupi
na tie njihove zem lje:
„Usled razvoja vojnih dogadaja u Ita liji i na Baikanu” — piše Unita
— „očekuje se da de za kratko vrem e narodne snage maršala Tita, uz podrš-
ku hrabre sovjetske armije, koja je oslobodila ovih dana Rumuniju, Bugar-
sku i Mađarsku, započeti operacije velikih razmera za proterivanje Nemaca i
fašista iz Julijske Krajine i sa teritorije severoistočne Italije.
M i pozdravljam o ovaj događaj kao velilcu sreću za našu zem lju i kao
prvi korak na putu oslobođenja, je r ujedinjena akcija anglo-američkih sna­
ga na jugu Italije, jugoslovenskih snaga na istoku, savezničkih snaga zajed-
no sa talijanskim partizanskim jedinicam a koje se bore na Apeninima, na
Alpima, u dolini Po, može samo ubrzati kraj naci-fašističkog tlačenja u Ita ­
liji, kraj naših patnji, razaranja i tuge.
M i moramo prim iti Titove vojnike ne samo kao oslobodioce, kao što
smo dočekali u oslobođenoj Ita liji Anglo-Amerikance, već i kao stariju bra-
ću, koja su nam pokazala kako se ustankom zadobija i pobeda protiv na-
cističkih okupatora i fašističlcih izdajnika, i k o ji nam svojim herioizm om i
žrtvama donose slobodu, uprkos teške odgovornosti u koju su italijanski
narod uvukli naši im perijalistički krugovi i fašizam, sa njihovim vise nego
20-godišnjim tlačenjem i nacionalnim zlostavljanjem .. .” 3S

33 Arhiv Ministarstva inostranih dela, Moskva, TASS, 12. X 1944, 1. 30—0.

34 Daily telegraph, London, 16. X 1944.
35 L ’Unita, god. XX I, Spec, izdanje, novembar 1944, str. 2. (Preveo prof. G.
Radossi, Rovinj) — Ovo posebno izdanje štampano je u akciji koju je povela KP
Italije za prikupljanje sredstava za list. — Zbog veoma zanimljivih stavova ovog
centralnog partijskog organa, donosimo ovde do kraja citirani članak, utoliko pre
što on u nas dosad nije objavljen. U nastavku redakcijskog napisa se kaže ovo:

337
 Doprinos k o ji su narodi Jugoslavije pod vođstvom K P i Tita dali ujedi-
njenim narodima i žrtve koje su podneli i u drugom svetskom ratu, bio je
presudni moralni i politički faktor da nova Jugoslavija izide iz poslednjeg
tragično svirepog krvoprolića sa onalco velikim međunarodnim prestižom,
k oji daleko prevazilazi okvire njene teritorije i njenih ekonomskih resursa.
„ . . . Jedan član (Ruzveltovog) kabineta” ■— pisao je ingeniozni Luj Ada-
m ič — „nedavno m i je u privatnom pismu rekao da su Jugosloveni jedini
narod koji je H itler pojarm io, a k o ji nije čekao da bude oslobođen već je
sam započeo svoje sopstveno oslobodenje — istovremeno i od stranog ne­
prijatelja i od onoga što je u njihovoj zem lji bilo pogrešno pre ovog rata.” 86
Zahvaljujući tome Jugoslavija je, kao ravnopravni član Ujedinjenih na­
roda, mogla da trasira posle rata svoju nezavisnu i nesvrstanu spoljnu i
unutrašnju politiku, osvajajući i u poratnom svetu zavidnu poziciju kao
zem lja koja se odlučno i svesno zaputila u saxnoupravni socijalizam.

„Oni (jugoslovenski partizani — prim, prev.) dolaze kao braća, jer ne samo
slovenski teritorij koji su oni oslobodili već i italijanski neće biti stavljeni pod
tretman Ugovora о primirju nego će se smatrati slobodnom teritorijom sa svo­
jom samoupravom predstavljenom od organa oslobodilačkog pokreta u kojemu
će prava i želje svakog naroda i svake nacionalnosti naći neposredni i sigurni
demokratski izraz u duhu bratske solidarnosti. U odbrani oslobodenih teritorija
nalaziće se narodne snage Titove vojske i italijanske partizanske jedinice, koje su
se borile za oslobodenje i čija će se organizacija i obeležje respektovati, kao pri-
znanje njihovim zaslugama, i u odbrani izborene demokratske slobode.
Zahvaljujući bratskim odnosima koji već danas vežu italijanske i jugosloven­
ske borce i odnosima prisne vojne i političke saradnje koja će nastupiti u nared-
nim mesecima na oslobodenim teritorijama, u kojima će se Italijani i Jugoslo­
veni naći u zajedničkom životu, u novoj atmosferi solidarnosti i demokratije, ceo
italijanski narod će se osećati u zajedništvu sa svim jugoslovenskim i balkanskim
narodima, koji su stupili u novi život zahvaljujući pobedama i naporima Tita i
njegovih vojnika. Ceo italijanski narod, na taj način, preko balkanskih naroda
povezivaće se sa Sovjetskim Savezom, koji je bio i koji će sve vise biti svetionik
civilizacije i napretka za sve narode, i koji je svojim herojizmom i žrtvama spasao
Evropu i svet od naci-fašističkog ropstva. Jedino ovo jedinstvo s narodima koji
su se najviše borili i patili u ovom ratu biće garancija mira i budućnosti i sigumog
preporoda naše zemlje. Ovom jedinstvu moramo posvetiti sve naše napore, svu
našu pažnju. Pogranične teritorije koje su uvek u prošlosti bile predmet nesloge
i sukoba koji su donosili razaranja, moraće da postanu u novoj atmosferi slobode
i bratstva sredstvo i prilika za prisniju i plodniju saradnju medu narodima.
Zbog svih ovih razloga KP Italije poziva sve komuniste Julijske Krajine i
onih pokrajina koje će se naći u granicama predstojećih akcija Titove vojske da
apeluju na svoje iskrene demokratske i antifašističke snage svojih mesta, da bi
podržali s najvećim poverenjem i najvećim oduševljenjem sve inicijative, sve ak­
cije bilo političke ili vojne, koje će Osvobodilna fronta preduzeti za oslobodenje
teritorija na kojima oni žive. KP Italije apeluje na sve partizanske jedinice da po-
većaju svoju borbenu aktivnost protiv Nemaca i fašista. Posebno se apeluje na
one jedinice koje će se naći u operativnoj zoni patriotskih jedinica maršala Tita,
da se disciplinovano stave pod njihovu operativnu komandu u cilju neophodnog
jedinstva u komandovanju, koje im, naravno, pripada zato što su bolje organizo-
vane, isltusnije, bolje vodene.
KP Italije zadužuje osim toga sve komuniste i poziva sve antifašiste da se bore
protiv najgorih neprijatelja slobode naše zemlje i, prema tome, kao saveznika
Nemaca i fašista, protiv svih onih koji otrcanim razlozima ’slovenske opasnosti’,
'komunističke opasnosti' sabotiraju vojne i političke napore naše slovenske brace
koji su upereni u cilju sopstvenog oslobodenja i oslobodenja naše zemlje; protiv
svih onih koji pomenutim razlozima suprotstavljaju Italijane — Slovenima, komu­
niste — nekomunistima, tj. protiv onih koji svakojakim lažima i neistinama i ma-
hinacijama neće da odustanu od imperijalističkih ciljeva i fašističkog tlačenja."
36 Of the United Communittee of South-Slavic Americans, Vol. II, № 4, March
17, 1944, str. 1—3, Editor, Louis Adamic, 1010 Park Avenue, New York 28, N. Y. BU
8-8762, članak Yougoslavia: March 27, 1941 — March 27, 1944.

338
 Pero Morača

OSLOBOĐENJE BEOGRADA U SVJETLU RAZVOJA I POBJEDONOSNOG

HODA JUGOSLOVENSKE SO C IJALISTIČ K E REVOLUCIJE

Bitka za oslobođenje Srbije u 1944. godini i beogradska operacija kao

njen sastavni dio, spadaju nesumnjivo u najznačajnije događaje u istorij-
skom razdoblju, što je i predmet razmatranja ovog naučnog skupa. Mada
problematika nije do kraja istražena i obrađena, treba konstatovati da je
istorijska nauka u tom pogledu dala već do sada veom a zapažene rezultate.
Pogotovo kada je riječ о vojno-političkim i posebno vojnim studijama. Taj
relativno bogati fond naučne literature daje osnovu za jedan, makar i ne-
potpun, sintetizovani pogled na neke osnovne karakteristike zbivanja i pro-
cesa k oji čine sadržaj pomenute bitke, sa stanovišta razvitka narodnooslo-
bodilačkog rata i revolucije u cjelini u njihovoj završnoj etapi.
Jedan od falctora k oji obrađuje preloman značaj bitke za oslobođenje
Srbije, odnosno Beograda, kao jednog od najznačajnijih neposrednih stra-
tegijskih ciljeva te bitke, jeste u tome da je njom e otvorena etapa završnih
operacija za konačno oslobođenje Jugoslavije. U čemu se to ogleda?
Tok i rezultati operacija na najznačajnijim frontovim a u 1943. godini,
označili su strategijski prelom u razvitlcu drugog svjetskog rata u korist
antihitlei'ovske koalicije. Dilema о ishodu rata bila je konačno riješena. Na
čvrstom uvjerenju da su osigurani uslovi za pobjedu nad silama Osovine bi­
le su zasnovane odluke Teheranske konferencije, održane krajem te godine,
koje su izrazile rješenost saveznika da udarima po Njem ačkoj, zatim i po
Japanu, okončaju ovu do tada najtežu svjetsku ratnu dramu.
Nikako nije slučajno da su se sa ovim zbivanjim a u svijetu, pa i bliže,
s takvim rješenjim a Teheranske konferencije, poklopili oni dogadaji u Ju­
goslaviji, k o ji su u državotvornim odlukama Drugog zasjedanja AVNOJ-a
našli svoj najpotpuniji izraz. Te su odluke bile zasnovane na saznanju da je
narodnooslobodilačlci pokret svojim razvitkom i pobjedama izrastao u rje-
šavajuću vojno-političku snagu na jugoslovenskom tlu. Proces toga izrasta-
nja išao je po dva, međusobno povezana i uslovljena, pravca. S jedne strane,
uspješnim pokretanjem i razvijanjem ustanka i nj ego vim izrastanjem u sve-
narodni rat oružane snage narodnooslobodilačkog pokreta postale su rav-
nopravni partner oružanim snagama okupacionih sila i, štaviše, u mnogim
ofanzivnim i defanzivnim operacijama dokazale premod svoje organizacije
i svoje ratne vještine, dok su, s druge strane, oružane snage kvislinga i do-
maćih kolaboracionista, uprkos naporima okupacionih sila da ih osposobe

339
za ulogu glavnih snaga u ratu protiv narodnooslobodilačlcog pokreta, ved
bile svedene na nivo pomocnih odreda okupacionih armija, izgubivši znacaj
strategijskog faktora na jugoslovenskom ratištu.
To je bila realna osnova odlulca AVNOJ-a, koje su i form alno oznacile
Narodnooslobodilačku vojsku kao oružanu silu nove Jugoslavije. Te odluke
nisu samo izražavale odlučnost i rješenost da se nastavi rat do pobjedonos-
nog rješenja, vec i sposobnost oslobodilačke arm ije da se uklopi u opšte
napore oružanih snaga antihitlerovslce koalicije za nanošenje odlučnih uda-
raca osovinskim silama u duhu opšteg kursa prihvadenog na Teheranskoj
konferenciji. Bio je to presudan faktor u daljem pobjednonosnom hodu ju ­
goslovenske revolucije. To je proizlazilo, prije svega, iz veoma složenog i
delikatnog međunarodnog položaja narodnooslobodilačkog pokreta, odnosno
■
—■poslije odluka AVNOJ-a — međunarodnog položaja nove Jugoslavije. Sta-
vovi „velike trojice” na Teheranskoj konferenciji, koji su faktički znadili
priznanje N O V kao saveznidke armije, nilcako još nisu značili i političko
priznanje NOP-a. Što su ratne operacije sve vise otvarale perspektivu sloma
Njemadke, to je i angažovanje sila antihitlerovske koalicije, u pitanjim a po-
slijeratnog uredenja dolazilo u prvi plan, a s tim i divergentne težnje i kon-
cepcije njihovih vlada.
Nem a potrebe ovdje posebno dokazivati do kog je stepena razvitak ope­
racija arm ija saveznidkih sila u završnoj etapi rata uticao na poslijeratno
uredenje u okupiranim evropskim zemljama. Dovoljno je se podsjetiti na
prim jer Grdke ili Poljske, na svu onu unutrašnju dramu koja se u ovoj eta­
pi rata odigravala u tim zem ljam a i na sve one okolnosti koje su opredije-
lile njihov posljeratni status. Pomenuo sam Grcku i Poljsku upravo radi
toga što je njihov geostrategijski položaj u onakvoj konstelaciji bio najprib-
ližniji položaju Jugoslavije, ukljudujudi i mnoge druge slicnosti (doratni po-
ložaj, uloga i m jcsto izbjeglickih vlada, grupisanja u pokretu otpora i odnosi
unutrašnjih društveno-politidkih snaga prema olcupatoru itd.). K ra jn ji ishod
bio je, medutim, bitno razlidit.
K rajem 1943. godine, u Poljskoj su još uvijek postojale dvije medusob-
no iskljudive struje u pokretu otpora — ona pod opštim rukovodstvom p o lj­
ske vlade u em igraciji i ona pod rukovodstvom komunista. Prva se još uvijek
držala devize „dekati — još nije vrijem e” , dok je druga, bila aktivna u borbi
protiv okupatora. Tada, krajem .1943, pa sve do sredine 1944. godine, situaci-
ja u Poljskoj je podsjedala u tom pogledu na situaciju u Jugoslaviji, u etapi
pokretanja i razvijanja ustanka u ljeto 1941. godine. Iz takvih odnosa rezul-
tirala je drama varšavslcog ustanka, avgusta 1944. godine, a zatim rješava-
juda uloga udara Crvene armije. Uodi njene ofanzive za konadno oslobode-
nje Poljske, juna 1944. godine, u M oskvi je bila form irana privremena vlada
Poljske (Poljslci komitet nacionalnog oslobodenja). Ova ce vlada, stepenom
nastupanja Crvene arm ije i poljskih oslobodilackih snaga, preuzimati vlast,
lom eci otpor snaga odanih poljskoj emigrantskoj vladi u Londonu. lalco go­
tovo dominantna u radu konferencije u Jalti, rasprava о uređenju Poljske,
koju su nametali Čerdil i Ruzvelt, nije imala nikakav bitn iji uticaj na ved
prihvadena rješenja. Prim jer Grdke je još karakteristidniji utolilco što su
se, u njenom slucaju, procesi razvijali divergentno u poredenju s razvitkom
u Jugoslaviji. Ved od sredine 1943. godine, između EDES-a i ELAS-a, na ini-
cijativu K P Grdke, postignut je sporazum о zajednidkoj komandi, što ce
dovesti, sredinom 1944, na inicijativu Čerdila, do form iranja zajednidke vla­
de u kojoj su osnovne pozicije pripale grdkoj vladi u izbjeglištvu. Tim e je
bila zapečaćena sudbina EAM-a. N jegov snažni otpor u decembru 1944. go­
dine, bio je slomljen intervencijom britanskih trupa, a sporazum u Varkizi,
februara 1945, znacilo je njegovu kapitulaciju.
Prihvatanje N O V Jugoslavije kao saveznidke arm ije na Teheranskoj kon­
ferenciji, po svojoj suštini je znacilo prvu korjenitu prom jenu stavova sila

340
antihitlerovske koalicije prema tzv. jugoslovenskom problemu. One su se
tim e konačno odrelde kursa na „objedinjavanje svih snaga otpora” u Ju­
goslaviji pod opŠtim rukovodstvom jugoslovenske vlade u izbjeglištvu i ne-
posrednom komandom Draže Mihailovića. Odmah zatim, odluke Drugog zas-
jedanja AVNOJ-a su dale podsticaj za razradu nove talctike u rješavanju to­
ga problema. Njenu osnovu predstavljala je inicijativa prem ijera čerčila da
se postigne kompromis između NKOJ-a i vlade u izbjeglištvu. U čerčilovoj
lconcepciji toga kompromisa nije bilo suštinske razlike u poređenju sa slič-
nom inicijativom u Grčkoj. Cilj je bio istovjetan — oslanjajući se na legi-
timna prava izbjegličkih vlada, na njihov status savezničkih vlada i, narav-
no, na njihove pozicije u samoj zem lji, što prije form irati zajedničke vlade,
kojim a bi bio izražen državni kontinuitet i uz podršku iz vana osigurana
prevlast starih vladajudih snaga. Dok je u Grčkoj ta koncepcija brzo reali-
zovana stvaranjem zajedničke vlade, koja je zatim mogla pozvati britanslce
trupe u pom oć radi „uspostavljanja reda u zem lji” , u slučaju Jugoslavije
stvari su išle drugim tokovima.
NKO J je prihvatio čerčilovu inieijativu, je r je to bio n ajbolji put da se
izbjegne produbljivanje krize međunarodnog položaja NOP-a u uslovima sve
vidnijih tendencija m iješanja — savezničkih sila — u unutrašnja pitanja ze-
m alja koje su se nalazile pred oslobođenjem. Tim prije, sto je i otpor Sta-
Ijina nastojanjima zapadnih savezničkih sila da se spasi kapitalističlci sistem
u pojedinim zemljama, bio opterećen velilcodržavnim aspiracijama prema
zem ljam a u kojim a su ofanzivnim operacijama Crvene arm ije stvarani uslo­
vi za revolucionarni preobražaj. Izražavajući suverenu volju jednog pokreta
koja se zasnivala na tekovinama oznakonjenim državotvornim odlulcama
AVNOJ-a, NKOJ je već u pripremanju kompromisa sa izbjegličkom vladom
bio u mogućnosti da diktira neke uslove presudnog značaja: emigrantski
vrhovi k oji su prihvatili čerčilovu inieijativu m orali su se odreći svojih do
tada najačih organizovanih snaga u zem lji — okupljenih oko četničkog pok­
reta D. Mihailovica. Javna osuda tih snaga, kao kolaboracionističlcih i dek-
iarisanje za pomoć i podršku NOP-u, bio je uslov kojeg su oni m orali prih-
vatiti. Bila je to osnova viškog sporazuma Tito— šubašić iz juna 1944. godi--
ne. Od posebnog značaja je bilo i to što je NKOJ nametnuo i svoj stav о
postupnom form iranju zajedničke vlade, nasuprot insistiranju čerčila da se
prilikom pregovora postigne saglasnost da se talcva vlada čim p rije form ira.
N jegova osnovna zam jerka na viški sporazum bila je upravo u tom e što se
odlagalo form iranje zajedničke vlade. Stoga je odmah i intervenisao kod
predsjednika vlade u izbjeglištvu I. šubašića. Čerčil je tražio da on insistira
na stvaranju zajedničke vlade, predviđajući da će N O V uskoro zaposjesti ci-
jelu zemlju. Pri tome je posebno istakao da NOP još nema dominantne po­
zicije u Srbiji i da je upravo zbog toga, kao i radi savezničke pom oći u rat-
nom materijalu, NKOJ i prihvatio sporazum, računajući da ce na taj način
dobiti u vremenu, koje mu je potrebno osobito za prom jenu odnosa snaga
u Srbiji, dodajuci da ce m aršal Tito vjerovatno vrlo brzo uputiti tamo sna­
ge N O V u kom sludaju bi se šanse izbjegličke vlade veom a pogoršale.
če rčil se nije zadržao samo na podsticanju šubašića da insistira na st­
varanju zajedničke vlade. Uskoro je vlada V. B ritanije i sama preduzela
raznovrsne m jere pritiska na novu Jugoslaviju — smanjena je pomod u
ratnom materijalu, ograničeno učešće savezničke avijacije u operacijam a na
tlu Jugoslavije itd, a zatim je i čerčil lično, prilikom susreta s Titom u
Italiji, avgusta 1944, u tom smislu vršio pritisak i postavljao zahtjeve. I u
pismenoj poruci vlade V. Britanije, lcoju je čerčil tom prilikom predao Titu,
kao prvo se preporučivalo form iranje zajedničke vlade, a zatim i upozora-
valo na nezadovoljstvo britanske vlade zbog toga što vođstvo NOP-a ,,ne da-
je dovoljno priznanja snazi i pravima srpskog naroda” . Odmah zatim, pri-

341
likom sljedećih razgovora NKOJ-a i vlade I. šubašića na Visu, sredinom
avgusta, šubašić je predložio da se NKOJ fuzionira s kraljevskom vladom.
Rukovodstvo nove Jugoslavije nije, medutim, popustilo pred tim zah-
tjevim a i pritiscima. Iako stare vladajuće snage ni tada, sredinom 1944. go­
dine, što se tiče stanja u samoj zem lji, nisu imale ozbiljnije šanse, stvara-
njem zajedničke vlade, koju bi savezničke sile prihvatile i koja bi makar i
formalno izražavala kontinuitet Jugoslavije u njenom doratnom obliku, na-
stali bi objektivno p o voljn iji uslovi za aktivnost tih snaga u samoj zem lji.
Ovako, prema klauzalama sporazuma Tito— šubašić, kraljevska vlada osta-
la je i dalje u izbjeglištvu, sa osnovnim obavezama da tamo djeluje u inte-
resu NOP-a, bez ikalcvih ingerencija u pogledu unutrašnjih poslova. štaviše,
ona je tim sporazumom preuzela obavezu da pozove sv snage u zem lji da
se okupe oko N O V i maršala Tita, što znači da su te snage od strane ofi-
cijelnog vrha Kraljevine Jugoslavije bile neposredno upućene na kontakte i
saradnju sa NOP-om, a njihov otpor takvom kursu značio je otpor spora-
zumu Tito— Subašić. Izjašnjavanje protiv sporazuma i još čvršće vezivanje
za okupatora od strane pojedinih vođstava buržoaskih snaga u zem lji (vod-
stva HSS, SLS, četnička „demokratska zajednica” itd.), vodilo je daljem raz-
bijanju fronta kontrarevolucije i njihovom izolovanju u narodu.
Takva taktika rukovodstva nove Jugoslavije, bila je zasnovana na per-
spektivama koje su neposredno otvorene opštom savezničkom strategijom
nanošenja odsudnih udara po Njem ačkoj. U takvim uslovima ono je bilo u
mogućnosti da do najvećeg stepena sinhronizuje svoju akciju u oba pravca
— na planu borbe za medunarodno priznanje, odnosno borbe za odbranu
tekovina revolucije i na planu završnih operacija za oslobodenje zem lje. Pri
tome je izuzetno povoljna olcolnost bila u tom e što su se do najvećeg stepe­
na poklopili opštepolitički i vojn i faktori, k oji su opredijelili izbor pravca
glavnog udara.
Postepeno prenošenje težišta operacija u Srbiji još od ranog proljeća
1944. godine, došlo je i kao rezultat jedne lcontinuirane težnje C K KPJ i
Vrhovnog štaba, koju možemo pratiti još od 1942. godine. Pored svih drugih
činilaca na to je presudno uticalo geostrategijski položaj Srbije, kako u
okvirim a jugoslovenskog ratišta tako i u odnosu na Balkan u cjelini, a zatim
i činjenica da je Srbija bila ujedno i okosnica akcije velikosrpske hegemo-
nističke buržoazije, odnosno jugoslovenske vlade u izbjeglištvu i njenog naj-
snažnijeg uporišta u zem lji — četničkog pokreta. Iako u analizi uzroka po-
raza ustanka u Srbiji, krajem 1941. godine, i kasnijeg usporenog razvitka
NOP-a na njenom tlu ne bismo smjeli zanemariti uticaj unutrašnjih prilika
i odnosa političkih snaga, nesumnjivo je da je i rješenost Njem ačke da po
svaku cijenu održi kontrolu na tlu Srbije upravo zbog izuzetnog značaja
njenog položaja u odnosu na Jugoslaviju i Balkan, bila jedan od bitnih fak-
tora talcvog razvitka.
Sada, na početku završne etape rata svi su ovi faktori dobili još veći i
neposredniji značaj. Riješen da odlučno brani sve što je osvojio, H itler je,
još od sredine 1943. godine, predviđajući kapitulaciju Italije, preduzimao
m jere učvršćenja odbrane Srbije. Stab vojnoupravnog komandanta Jugois-
toka form iran je jula 1943. u Beogradu. Odatle je imao da kontroliše i us-
m jerava rad uprave i kvislinške vlasti na cjelom području Balkana. Tamo
je kasnije premješteno i sjedište komandanta Jugoistoka, pod čijom je ko-
mandom bila impozantna snaga od око 1 m ilion vojnika. Takva snaga ima­
la je da posluži ne samo za odbranu pozicija u okupiranim balkanskim zem­
ljama, već i kao faktor pritislca na satelite — Bugarsku, Rumuniju i Ma-
darslcu. Na tem elju takve strategijslce orijentacije ponikla je i ideja desanta
na Drvar u vrijem e kada su već bili u tolcu snažni ofanzivni udari saveznič-
kih armija, na sovjetsko-njemačlcom frontu i na frontu u Ita liji i kada je
neposredno predstojala invazija u Normandiju. N i krajem avgusta, kada je

342
Rumunija pod udarcima Crvene arm ije i ustanka rumunskog naroda bila
izbačena iz osovinskog tabora i kada je Bugarska proglasila „centralnost” i
naredila povlačenje svojih trupa iz Srbije — Njem ačka nije m ijenjala svoju
odluku. Jeding je H itler naredio pojačanje njemačkih snaga u Beogradu i
na komunikacijama od Beograda ka Nišu i Kraljevu, kako bi se sačuvao
taj strategijski čvor i osiguralo eventualno pregrupisavanje snaga na Bal­
kanu u cilju posjedanja odbrambene linije sjeverna Albanija-Skoplje-Đerdap
od strane Grupe arm ija E, čija se glavnina još uvijek nalazila u Grčkoj.
Ova odlučnost Njem ačke da brani Balkan i da stoga posebnu pažnju
posveti odbrani Beograda i komunikacija koje njemački front u srednjoj
Evropi vezuju preko Beograda i Srbije sa njenim snagama na Jugoistoku
išla je u prilog četnicima, koji su u to vrijem e u osloncu na njemačke gar-
nizone kontrolisali veći dio teritorije Srbije. Uprkos prom jena koje su nas-
tale sporazumom Tito— šubašić i oficijelnog stava vlade I. šubašića, ruko­
vodstvo četničkog pokreta bilo je riješeno da istraje u realizaciji svojih
ciljeva. Na tem elju procjene situacije nastale udarima savezničkih arm ija na
svim frontovim a, u proljeće i ljeto 1944. godine, D. Mihailović je odlučio da,
pružajući otpor ofanzivi snaga N O V u Srbiji u saradnji sa Nijem cim a i
Nedićem, pristupi neposrednim priprem am a za preuzimanje vlasti poslije
povlačenja njemačkih snaga. U tom smislu dao je instrukcije četničkom
rukovodstvu u Beogradu, a prvih dana septembra 1944, sa M. Nedićem raz-
radio je plan о udruživanju snaga „za opštu akciju” . Tih dana provodena
je i opšta m obilizacija u četnike proglašena 1. septembra.
Ako imamo u vidu da je čerčil svoje ocjene о situaciji u S rbiji zasno-
vao upravo na činjenici da je tamo četnički pokret još u vijek imao pozicije
i organizovane snage i uporišta i, štaviše, da je četništvo, uprkos osude ko-
laboracionizma od strane vlade I. šubašića, objektivno i dalje bilo uporište
onih snaga koje su se borile za očuvanje osnova starog sistema, onda se
ovakav kurs D. Mihailovica i Nedića ne može posmatrati kao izolovana ak­
cija kolaboracionista, čija je sudbina bila isključivo vezana za okupatora.
Takvu ocjenu, takođe, potvrduje i podatak da je upravo u najkritičnijem
trenutku — 28. avgusta 1944. godine — u štab D. Mihailovica, kojeg je
prethodno, u duhu sporazuma Tito— šubašić, napustila britanska vojna mi-
sija — stigla vojna m isija SAD, čija je vlada svoje stavove prema zbivanji­
ma u Jugoslaviji još i tada form irala pod uticajem onih struja u jugoslo-
venskim emigrantskim vrhovima, koje su odlučno odbacivale sporazum sa
NKOJ-em i insistirale na zahtjevu da savezničke sile osiguraju obnovu Kra-
ljevine Jugoslavije.
Kurs je bio očevidan — učiniti sve da se snage D. Mihailovićo i Nedića
sačuvaju i održe kao protivteža NOP-u i NOV, kako bi poslužile kao faktor
pritiska na rukovodstvo nove Jugoslavije, odnosno kao faktor k oji bi uti-
cao na realizaciju sporazuma Tito— šubašić u prilog buržoaskih snaga. U
svojim predvidanjima te su snage računale i s mogućnošću da D. Mihailović
u osloncu na N edićev kvislinški aparat preuzme vlast u Srbiji i da istupi
kao njen oslobodilac. Uostalom, to je bila taktika koju je upravo tada raz-
rađivalo vožstvo HSS s V. Mačekom na čelu u Hrvatskoj i vrhovi liberalne i
klerikalne stranke u Sloveniji. Sve bi se takve kom binacije i akcije, u slučaju
uspjeha, m ogle podvesti pod klauzulu sporazuma Tito— šubašić! S takvim mo-
gućnostima je računao i čerčil kao inicijator sporazuma. Takav eventualni
rasplet ne bi prelazio ni okvire saglasnosti sila antihitlerovske koalicije, iz-
ražene u prihvatanju i podršci sporazuma Tito— šubašić, k oji je s njihovog
stanovišta značio zapravo ono što je bilo u pogledu podjele sfera uticaja
precizirano između čerčila i Staljina.
Rasplet je očevidno zavisio od stvarnih mogućnosti unutrašnjih anta-
gonističkih snaga. S te tačke gledišta treba cijeniti značaj pravovremenog
prenošenja težišta operacija N O V na tie Srbije od strane Vrhovnog štaba.

343
 U tom smislu priprem e su počele još u proljece 1944. godine. Nastupanjem
snaga NOV u Srbiji otvorena je etapa završnih operacija za konačno oslo-
bodenje zemlje. Pri tome je značajno zapaziti jednu izrazitu specifičnost fu-
goslovenskog ratišta. Dok je odnos snaga na evropskom ratištu, u cjelini
uzev, išao do tog stepena u korist savezničkih arm ija da je prem a tadaš-
njim normama ratne vještine nudio povoljne uslove za uspjeh, na jugoslo-
venskom prostoru bio je još uvijek nepovoljan po NOV. Sredinom 1944.
godine, kretao se približno 2 : 1 u korist neprijatelja. Pored krupnih snaga
u samoj Srbiji, Njem ačka je tada, sredinom 1944, raspolagala sa Grupom
arm ija E (preko 300.000 vojnika) u Grčkoj, koje je mogla upotrebiti u ope-
racijama na tlu Srbije. Medutim, s obzirom na razvoj operacija na sovjet-
sko-njemačkom frontu, odnosno na njegovom južnom krilu, na kojem se
Crvena armija, sredinom 1944. godine, približavala granicama Rumunije, mo­
gla se uskoro očekivati korjenita prom jena položaja na balkanskom prostoru.
Im ajući u vidu ove faktore, Vrhovni Stab je, sredinom 1944. godine, raz-
radio koncepciju bitke za Srbiju. U prvoj etapi bitke kao neposredni cilj
postavljeno je razbijanje četničke organizacije u Srbiji i ovladavanje njenom
teritorijom , čime bi se ujedno odgovarajuće snage N O V našle u takvom
rasporedu koji bi im omogućio učešće u operacijam a za slamanje nemačlcog
otpora u Srbiji, pri čemu se već jasno isticao presudan značaj oslobodenja
Beograda i kao čvorišta na ovom ratištu i kao glavnog grada Jugoslavije,
tj. i sa stanovišta daljih operacija za slamanje Njem ačke i sa stanovišta
učvršćenja i proširivanja tekovina revolucije.
Taj neposredni strategijski cilj snaga N O V su mogle postići prim jenom
svog oprobanog metoda ratnih dejstava: ne frontalnim potiskivanjem pro-
tivničkih snaga, ved upadom u Srbiju i probojem u njene centralne oblasti.
Na taj način je nekoliko snažnih grupa N O V iz više pravaca, u periodu
jul-septembar 1944. godine, pošto su prethodno manevarskim dejstvim a osu-
jetile njemačke nam j ere da ih ofanzivnim operacijam a u rejonim a njihovog
prikupljanja — u jugoistočnoj Srbiji, Crnoj Gori i istočnoj Bosni — potis-
nu i odbace, izvršilo prodor u Srbiji, razbivši glavninu četničlcih i Nedićevih
form acija. Slijedilo je povlačenje ostataka njihovih snaga na ju g i na za-
pad, tako da, krajem septembra i početkom oktobra 1944. godine, kada je
počela odlučujuća bitka za slamanje njemačkog otpora u Srbiji i operacija
za oslobodenje Beograda, na tom prostoru nije vise bilo organizovanih Mi-
hailovićevih snaga. Tim e su otpale sve dileme i sve kom binacije zasnovane
na pretpostavci о tobožnjim snažnim pozicijam a četnika u Srbiji i о presud-
noj ulozi koju bi oni m ogli odigrati u daljem razvitku odnosa unutrašnjih
društveno-političkih snaga i, u krajnjem , u m odalitetim a provodenja spo-
razuma Tito— šubašić, odnosno u konačnom form iranju stavova sila antihi-
tlerovske koalicije prema „jugoslovenskom problem u' i njihovim akcijama
u tom pogledu.
Takvim rezultatima prve etape bitke za Srbiju snage N O V su ujedno
ostvarile i najpovoljnije uslove za vlastito učešće u slamanju otpora njemač-
kih snaga na njenom tlu. U tom trenutku takav se zadatak neposredno na-
metnuo poslije snažnih udara i brzih prodora trupa Crvene arm ije kroz
Rumuniju i Bugarsku. Id eja njemačke vrhovne komande о form iranju nove
linije fronta za odbranu Balkana, nije vise bila izvodljiva. Glavna snaga
Grupe arm ija E ostala je van domašaja odsudne bitke za Beograd i ona
će biti primorana da se iz Grčke preko M akedonije povlači za Bosnu i da­
lje na sjever.
U trenutku kada je 17 divizija NOV, sa oko 100.000 boraca, bila sprem-
na da uđe u odlučnu bitku za konačno oslobodenje Srbije, pri čemu se iz
njihovog grupisanja jasno uočavalo da je glavni cilj predstojećih operacija
Beograda, došlo je do poznatog sporazuma NKOJ-a i Vrhovne komande
Crvene armije. Iako to nije bio sporazum između dveju vlada, je r je i

344
sovjetska strana prihvatala odredbe sporazuma Tito— šubašić, to je objek-
tivno bio krupan prilog afirm aciji NKOJ-a, a takođe i nove Jugoslavije u
cjelini, s obzirom na njegove osnovne tačke — da trupe Crvene arm ije stu-
paju na jugoslovensko tie po sporazumu sa NKOJ-em i da ce na teritoriji
gdje budu dejstvovale poštovati jugoslovensku administraciju, odnosno vlast
NOO-a. Drugim riječim a, trupe Crvene arm ije učestvovaće u operacijama
na tlu savezničke zemlje.
Uečšće trupa Crvene arm ije u oslobođenju dijela Jugoslavije sa Beogra-
dom imalo je presudno značenje za tako brz i uspješan prelom izvršen na
jugoslovenskom ratištu, u jesen 1944. godine. S druge strane, razvoj opera­
cija na sovjetsko-njemačkom frontu u ovoj etapi nedvosmisleno je potvrdio
realnost predloga kojim se vrhovna komanda Crvene arm ije obratila NKOJ-u
da se saglasi s privremenim ulaskom njenih trupa na jugoslovensku terito­
riju, koja graniči s Mađarskom u interesu „razvijanja borbenih operacija
protiv njemačkih i madarskih trupa u M adarskoj” . Pokazalo se da je beog­
radskom operacijom bilo obezbjeđeno uspješno razvijanje operacija kroz
Madarsku, je r je time bila onemogućena intervencija krupnih njemačkih
snaga, posebno Grupe arm ija E, sa balkanskog prostora u bok trupa Crve­
ne arm ije. Odmah zatim, snage Crvene arm ije, u duhu pomenutog sporazu­
ma, napustile su jugoslovensku teritoriju. Svakako da je to bilo omogućeno
činjenicom da je N O V bila sposobna da preuzme na sebe cijelo jugosloven­
sko ratište.
Тек u tako izm jenjenim uslovima, pošto je prenio svoje sjedište u oslo-
bodeni Beograd, NKOJ je nastavio pregovore sa kraljevskom vladom I. Šu-
bašića. Tada je bilo već sasvim očevidno da sporazum Tito— šubašić ni u
čemu ne predstavlja realan izraz odnosa unutrašnjih društveno-političlcih
snaga. V rijem e nam ne dozvoljava, a nema ni potrebe, da ovdje izlažemo sve
ono što je karakterisalo dinamični razvoj revolucije poslije oslobođenja Be­
ograda i konačnog oslobodenja znatnog dijela Jugoslavije. Ono racionalno
što je ostalo u tom sporazumu svelo se na to da se uvaži saglasnost sila
antihitlerovske koalicije da se Jugoslavia prizna u starom obliku što će
biti još jednom izraženo na najvišem nivou u preporukama konferenciji u
Jalti, februara 1945. godine. Iako još uvijek prisutne, ipak su suviše bile
skromne snage kontrarevolucije s kojim a je mogla računati poražena bur-
žoazija, koja je form iranjem Privrem ene vlade DFJ, marta 1945, dobila jed-
nu legalnu poziciju.

345
 N ikola P etrović

KRAJ О VSKO-VRŠ AČKA ETAPA VRH O VN O G ŠTABA N O V I POJ

I N AC IO N ALN O G K O M IT E T A OSLOBOĐENJA JUGOSLAVIJE

U ovom saopštenju pokušaću da rekonstruišem i povežem istorijske

činjenice, a događaje delimično objasnim, te tako pružim podsticaj preciz-
nijem određivanju istorijskog mesta i značaja jednog kratkog razdoblja na-
še revolucije, koje sam ja, — kako proizlazi iz naslova — uslovno nazvao
krajovsko-vršačkom etapom u delatnosti dva vrhovna, rukovodeća organa
jugoslovenske revolucije. Činjenice — kako ću ih ovde saopštiti — potiču
iz štampanih izvora, kazivanja preživelih učesnika događaja i iz nešto malo
arhivske grade, bez specijalnih arhivskih istraživanja. I sam naziv k o ji sam
odabrao — krajovsko-vršačka etapa — treba još razm otriti i, naročito, treba
potpunije odrediti sadržaj i značaj te etape.
U hronološkom pogledu krajovsko-vršačka etapa počinje 19. septembra
1944. i završava se 27. oktobra — traje, dakle, tačno 39 dana. Jer, odmah posle
pola noći, u ranu zoru 19. septembra, vrhovni komandant Narodnooslobo-
dilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i predsednik Nacionalnog
komiteta, Josip Broz Tito, poleteo je sa aerodroma na Visu sovjetskim voj-
nim avionom i prispeo, posle nekoliko sati leta, na vojni aerodrom blizu
Turn Severina u jugozapadnoj Rumuniji, odakle je, odmah nastavio put
automobilom za Krajovu, gde je stigao u rano ju tro istog dana. K rajovu je
Vrhovni komandant napustio u danima oslobođenja Beograda, da b i se vra-
tio u glavni grad nove Jugoslavije 27. oktobra. Znači, posle viške etapa, koja
je počela prvih dana juna 1944, nakon neuspelog desanta na Drvar, počinje,
tri i po meseca kasnije, nova, krajovsko-vršačka etapa. Obe zajedno traju
gotovo pet meseci. U pogledu načina, stila i tehnike rukovodenja, razume se,
i u mnogom drugom pogledu, viška i krajovsko-vršačka etapa razlikuju se
od prethodnih u mnogo čemu. Od prvih partizanskih grupa i odreda, i
prvih narodnooslobodilačkih odbora, jugoslovenska revolucija je prešla, za
tri godine, ogroman istorijski put, koji je i omogućio i zahtevao nove oblike
organizacije i nove načine rukovodenja sa strane njenih vrhovnih organa.
I međunarodni okviri u kojim a se odvijala jugoslovenska revolucija, po­
stali su 1944. drugačiji; promenio se odnos snaga kako izmedu dva zaraćena
tabora, tako i unutar velike antihitlerovske koalicije. Interesovanje za ko-
načan rasplet dogadaja u Jugoslaviji porastao je medu vodećim silama veli­
ke antihitlerovske koalicije. Uprkos ogromnih uspeha i pobeda revolucionar-
nih socijalističkih snaga u Jugoslaviji, i teških poraza kontrarevolucionarne
domaće buržoazije, s približavanjem kraja drugog svetskog rata, i pored to-

346
ga što su se odnosi između nove Jugoslavije i Engleske i Sjedinjenih Američ-
kih Država poboljšali posle drugog zasedanja AVNOJ-a, aktivna nastojanja
izvesnih rukovodećih krugova, naročito u V elikoj Britaniji, da se obezbedi
restauraeija starog, predratnog stanja, stvari u Jugoslaviji postaju veoma
intenzivne. Kao što je poznato, Vinston čerčil se, početkom 1944. godine,
nosi m išlju da iskrca oko 10 svojih divizija na jadranslcu obalu. Iskusni sta-
ri političar bukvalno je opsednut idejom restauracije m onarhije u Jugosla­
v iji i povratkom Petra I I na presto. Približavanje istočnog fronta i Crvene
arm ije Balkanskoni poluostrvu i jugoistočnoj Evropi, kao i istorijski uspesi
jugoslovenske revolucije, samo ga još više podstiču da traži nove puteve i
načine za oživotvorenje svojih zamisli.
Razume se, ni rukovodstvo naše revolucije nije sedelo skrštenih ruku.
Tačno predviđajući i procenjujući predstojeće događaje na istočnom i osta­
lim frontovima, Vrhovna komanda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi­
je uputila je, sredinom 1944, iz Crne Gore i Hercegovine, 7 udarnih elitnih
divizija u pravcu severoitsoka i Srbije, form irala nov Glavni štab i uputila
znatna kadrovska pojačanja u Srbiji. Izvršena je i reorganizacija Glavnog
štaba za Vojvodinu, uz ođgovarajuće kadrovske izmene.
U pozno leto 1944, došlo je do krupnih vojnih operacija na istočnom
frontu i, odmah zatim, do važnog zaokreta u Rumuniji. U velikoj bici kod
Kišinjeva i Jašija Crvena arm ija je odnela novu, odlučujuću pobedu, koja
će im ati za posledicu potpuno oslobodenje jugozapadnih oblasti Sovjetskog
Saveza od hitlerovskih arm ija i prenošenje vojnih operacija dalje na zapad
i jugozapad, van granica prve zem lje socijalizma. Slom fašističkih armija, u
velikom okršaju na sovjetsko-rumunskoj granici, doveo je do krupnih pro-
mena ne samo u vojnom , nego i u političkom pogledu. U Rumuniji je buk-
nuo, 23. avgusta 1944, narodni ustanak uz rukovodeću ulogu Komunističke
partije Rumunije; profašistička, vazalna Antoneskuova vlada je zbačena, u
politici te zem lje došlo je do radikalnog zaokreta; rumunska arm ija je okre-
nula oružje protiv svog dojučerašnjeg saveznika. Nemačka vojska u Rumu­
n iji je dospela u kritičnu situaciju. Crvena armija, obilazeći Karpate s juga
i severa, uskoro je izbila na bugarsko-rumunsku granicu na Dunavu i na
čehoslovačku granicu. U Slovačkoj je 28. avgusta izbio narodni ustanak, a
uskoro će položiti oružje i bugarska vojska, ne usuđujući se da prim i bor­
bu sa Crvenom arm ijom . Zahvaljujući pobedi kod Kišnjeva i Jašija i zaok-
retu u Rumuniji, Crvena arm ija naći će se, u silovitom naletu i jedinim
moćnim skokom, na severoistočnoj i istočnoj granici naše zemlje. U strate-
gijskom, operativnom i političkom pogledu tim e je, u ovom prostoru, stvo-
rena jedna nova situacija, pogotovu što su i divizije narodnooslobodilačke
vojske snažno napredovale u Srbiji, posebno opštim pravcem prema glav-
nom gradu Jugoslavije, Beogradu. Izm enjena vojnopolitička situacija je zah-
tevala donošenje adekvatnih novih odluka, pogotovu ako se im aju u vidu
pregovori k oji su, u leto 1944, počeli između izbegličke londonske vlade i
Nacionalnog komiteta.
U političkom pogledu je bilo važno da se preduzmu sve mere kako bi
se konačno oslobodenoj teritoriji Jugoslavije čvrsto organizovala revoluci­
onarna vlast i, tako onemogućila eventualna avantura najreakcionarnijih emi-
grantskih političkih krugova okupljenih oko Petra Karađorđevića, uz pomoć
eksremnih im perijalističkih krugova iz britanskog ratnog kabineta. Ili, kon-
kretnije rečeno: trebalo je računati s mogućnošću da se jedan deo emig-
rantske vlade, pa možda i sam Petar Karađorđević, iznenada iskrca avionom
negde u Srbiji ili Vojvodini. To bi dovelo do nepotrebnih komplikacija, ma­
da jedna takva avantura ne bi vise bila kadra da vrati natrag točak istorije
i ozbiljnije ugrozi već izvojevane tekovine jugoslovenske revolucije. Ruko­
vodstvo jugoslovenske revolucije je moralo računati, i računalo je, i sa tom
eventualnošću.

347
 Drugi važan, nov momenat, koji je rukovodstvo jugoslovenski revoluci­
je m oralo početkom septembra 1944. imati u vidu, bile su neposredno pred-
stojeće vojne operacije Crvene arm ije 11a tlu Jugoslavije. Sa udaljenog ostrva
Visa, koordinacija dejstva Crvene arm ije i narodnooslobodilačke vojske Ju­
goslavije — imajući u vidu i mogućnost eventualnih političkih komplikacija
sa emigrantskom vladom — teško bi se mogla ostvariti da je Vrhovni ko­
mandant i predsednik Nacionalnog komiteta i dalje ostao na dalmatinskom
ostrvu.
Uz ta dva momenta treba pomenuti i treći. S obzirom na delikatne od­
nose u samoj velikoj antihitlerovskoj koaliciji, na potrebu da se sačuva n je­
no jedinstvo i skladni odnosi u njoj, bilo je potrebno razm otriti sa sovjet-
skom vladom čitav niz osetljivih pitanja, pitanja, koja de se pojaviti od tre-
nutka prelaslca jedinica Crvene arm ije na teritoriju Jugoslavije. Trebalo je,
talcode, i dalje čuvati identitet jugoslovenske revolucije i čvrsto zastupati
njene interese, te raščistiti i razjasniti, u svetlosti jugoslovenskih interesa i
revolucionarnih perspektiva, problem e k oji će se pojaviti u trenutku pre-
laska sovjetske vojske na tie Jugoslavije. Od kapitalnog značaja je bilo za
našu revoluciju, sledeće pitanje: onemogućiti da interesi revolucionarne Ju­
goslavije postanu predmet pogadanja i neprincipijelnih kompromisa medu
rukovodećim silama velike antihitlerovske koalicije.
Im ajući u vidu te okolnosti, rukovodstvo jugoslovenske revolucije je
donelo, početlcom septembra 1944, odluku da Vrhovni komandant i predsed­
nik Nacionalnog komiteta, Josip Broz Tito, napusti Vis i premesti se bliže
severoistočnoj jugoslovenskoj granici, gde su se neposredno očekivali novi
značajni vojn i dogadaji.
K oliko je meni poznato, istorijskoj nauci nije, u ovom trenutku, pozna-
ta razmena poruka izmedu Visa i Moskve u to vreme, ali se pouzdano može
reći da je unapred bio usaglašen plan putovanja druga J. B. Tita u Krajovu
i odande u Moskvu i da, о tome, ni Velika Britanija ni SAD nisu vani u
fazi pripreme, obaveštene, kako zbog potpune konspiracije i bezbednosti
nameravanog putovanja, talco i iz političkih i diplomatskih razloga, da bi se
preduhitrili neki neprom išljeni koraci druge strane.
U vezi s poletanjem specijalnog aviona s Visa, u ranu zoru 19. septem­
bra 1944, mere predostrožnosti i konspiracije bile su, zaista, izuzetnog inten-
ziteta. Tehnička strana organizacije samoga leta je bila u rukama šefa sov­
jetske vojne m isije pri Vrhovnom štabu NOV, generala K orn jejeva i pod
neposrednom kontrolom Generalštaba sovjetskih oružanih snaga, što se mo-
že zaključiti iz druge knjige memoara maršala Štemenlca, tadašnjeg načel-
nika operativne uprave sovjetskog Generalštaba. Bez sumnje, i naši organi
na Visu uzeli su aktivnog učešća u priprem i i obezbeđivanju leta.
Da li su te, krajnje konspirativne mere bezbednosti bile opravdane?
Mada je ostrvo Vis bilo dosta udaljeno od našeg kopna i premda su na
italijanskom već bile engleske i američlce vojne jedinice, oko ostrva Visa
stalno su se vrzm ale nemačke podmornice, a nemačlca i ustaška obaveštaj-
na služba nastojale su neprestano i uspevale, da ubacuju na ostrvo svoje
obaveštajce i diverzante i pokušavali da organizuju svoju obaveštajnu mre-
žu. Naša obaveštajna služba je morala danonoćno budno da m otri na kre-
tanje neprijatelja, pogotovu posle islcustva sa desantom na Drvar.
Konspirativno, calc bez znanja posade sovjetskog vojnog aviona stacioni-
ranog na Visu pod komandom pilota Mihailova, određena je maršuta leta.
Pošlo se od pretpostavke da bi nemačlci noćni lovci, ako bi im mesto i čas
poletanja i cilj puta bili poznati, m ogli s uspehom pokušati da presretnu
avion negde nad Balkanskim poluostrvom. Stoga je rešeno da avion poleti
s ostrva Visa na zapad, prema italijanskom lcopnu i, pošto se približi Italiji,
napravi viraž od 180 stepeni, te, preko Jadranskog mora uzme kurs prema
našem kopnu i K rajovi. Posadi sovjetskog aviona saopšten je čas poletanja

348
tek 18. septembra u 19 časova uveče, dakle 6 časova pre polaslca. Tada jo j
je tek predata maršuta leta i stavljeno u zadatak da je prouče i avion prip­
reme za let.
Na ostrvu Visu je, kao što znamo, bila stacionirana jedna engleska lo-
vačka eskadrila. N i komandi te eskadrile ništa n ije saopšteno о letu, ni о
tom e ко će biti putnici aviona. U pratnji Vrhovnog komandanta i predsed­
nika nacionalnog komiteta nalazili su se samo general-lajtnant Ivan Rukavi-
na i jedan član partijskog rukovodstva za Vojvodinu, k oji je, istovremeno,
bio i član Predsedništva ÄVNOJ-a. Zatim, u svojstvu prevodilaca i kancela-
rijskog osoblja Olga Ninčić-Humo i Branka Savić i, naposletku, ađutant V r­
hovnog komandanta, generalm ajor Milan žeželj i grupa oficira garde, kao
obezbeđenje. Konspiracija je bila tako potpuna i stroga da, sem jednog ili
možda, dvojice članova pratnje nilco nije znao za cilj putovanja. I oficiri i
ostali članovi pratnje ljubopitljivo su posmatrali form iranje grupe putnika,
a među vise diskretnih pitanja bilo je, kažu, i ovakvo: „Da Stari ne odlazi,
valjda, u Srem?” Ispraćaju je prisustvovao jedino Aleksandar Ranković, od
članova najvišeg rukovodstva prisutnih na Visu. Engleska komanda i posa-
da na aerodromu, naviknuta na odlazalc i dolazak aviona na vi.ški aerodrom
svake nodi, nije obraćala naročitu pažnju ni ovoj letilici, te je tako, zaista,
uspela da se sačuva potpuna tajnost.
U savezničkim komandama u Bariju, izjutra 19. septembra, vladalo je
stanje prave uzbune. Komandant engleske baze pohitao je kod komandanta
sovjetske vojne misije generala Sokolovslcog i upitao ga: „Gde je nestao
Tito s Visa? Gde ste ga sklomli?” Hitno su obaveštene i engleska i američka
vlada, pa su, odmah zatim, London i Vašington pripitali Moskvu da li ona
nešto zna. Sovjetska vlada poverljivo je informisala Ruzvelta i čerčila о
putu druga Tita u Krajovu i njegovoj poseti Moskvi.
Zašto je izabrana baš K rajova kao privrem eno sedište Vrhovnog ko­
mandanta?
Ovaj grad, na jugozapadu Rumunije, u provinciji Oltenija, blizu Duna-
va i jugoslovenske granice, s obzirom na svoj geografski položaj i privredni
i politički značaj, imao je, već u X V I I I i X I X velcu, pa i ranije, žive veze sa
Srbijom, naročito istočnom. N jegov je značaj porastao za vreme prvog srp­
skog ustanka, a posle 1813. tu su boravile dosta velike grupe političkih iz-
beglica kako iz Srbije, tako i iz ostalih delova Balkanskog poluostrva. Po
svom geografskom položaju i kao značajan privredno-administrativni cen­
tar, K rajova je, dakle, u izvesnom smislu bila predestinirana da postane
etapa Nacionalnog komiteta i Vrhovnog Stab a pri povratku u konačno oslo-
bođenu domovinu i glavni grad nove Jugoslavije.
Svemu tome treba još dodati činjenicu da su u Krajovi, posle oslobo-
denja Rumunije, bile stacionirane razne sovjetske komandne ustanove. Zbog
toga, jedan je deo grada potpuno evakuisan, stavljen pod komandu sovjetske
vojske i obezbeden od svake eventualnosti, sa kojom je u ratu, naročito p ro­
tiv tako podmuklog neprijatelja, kakav je bio nemački fašizam, trebalo ra-
čunati.
Stigavši, kao što smo već rekli, u rano ju tro 19. septembra na aerodrom
u Turn Severin — pošto je tokom leta, samo negde nad teritorijom Srbije
nemačka protivavionska a rtiljerija otvorila nasumce vatru na avion koji je
leteo vrlo visoko — Vrhovni komandant se odvezao u rezidenciju unapred
pripremljenu, u onom delu grada koji su obezbedivali sovjetske jedinice.
Nedavno je ustanovljeno da je to bila zgrada u ulici Janka Žianu (Iancu
Jiauu) br. 14 i da je, sada, tu smeštena sekcija udruženja rumunskih knji-
ževnilca za K rajovu i redakcija književnog časopisa Ram uri. Prizem lje zgra-
cle nešto je od onda preuređeno i pregradivano.
Dva-tri dana posle prispeća u Krajovu, drug Tito je otputovao avionom
u Moskvu na važne pregovore. U nekim publicističkim napisima pogrešno

349
je pisalo da su ga u Moskvi pratili Ivan Milutinovic i M itar Bakić. Vrhovni
komandant je otputovao sam. Do pogreške i zabune u nekim napisima (mis-
lim, pre svega, na napis Zorana Žujovića u N IN -u 1972) došlo je, po svoj
prilici, zbog ovog: Ivan Milutinović i M itar Baltic, prvi član Nacionalnog
komiteta, drugi — šef Kabineta predsednika Nacionalnog komiteta — stigli
su u Krajovu prvim sledećim avionom sa Visa u Rumuniju i to vise nego
nedelju dana kasnije, kada se predsednik Tito već bio vratio iz Moskve. Ta­
da je počeo da funkcioniše vazdušni most između Visa i Krajove, kojim su
se prebacili u Rumuniju još neki rukovođeći drugovi, prvenstveno vojn i ka-
drovi.
О značaju moskovskih pregovora svedoči i sama činjenica da je to bila
prva poseta Moskvi generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije
posle početka naše revolucije; nakon sastanka s .čerčilom u Napulju bio je
to drugi sastanak s jednim od trojice lidera velike antihitlerovske koalicije,
uoči prelaska Crvene arm ije na jugoslovensku teritoriju, u jednoj veoma
složenoj međunarodno-političlcoj situaciji za jugoslovensku revoluciju posle
sastanka u Jalti i pregovora Tito— šubašić. U vezi sa svim tim pitanjim a
mnogi su problem i dobro rekonstruisani i osvetljeni od istoričara-specijali-
sta za našu savremenu istoriju, pa se ja neću na njim a zadržati. Dodaću
još nekoliko detalja u vezi s lcrajovsko-vršačkom etapom.
Još pre nego što je Vrhovni komandant otputovao za Moskvu, u Kra­
jovu je prispeo generalmajor Ljubodrag Đurić, član Glavnog štaba Srbije.
Probio se kroz severoistočnu Srbiju, prešao Dunav, na čijoj su severnoj oba-
li vec bile jedinice Crvene arm ije i, uz pomoć sovjetske komande, prebacio
se u Krajovu. Pre toga, Glavni stab za Srbiju bio je, sa Visa, već obavešten о
tom e da se sedište Vrhovne komande premestilo u jugozapadnu Rumuniju.
General-major Đurić vratio se opet u Srbiju posle povratka maršala Tita
iz Moskve. Prethodno je Ljubodrag Đurić dobio iscrpna naredenja i instruk-
cije u vezi sa predstojećim operacijama u Srbiji, naročito u pogledu beog­
radske operacije. U K rajovi ga je Vrhovni komandant naimenovao za koman­
danta Beograda i, u vezi s tim, dao mu potrebna naredenja i uputstva. Ra­
dilo se о jednom osetljivom , ne samo vojnom , nego i političkom zadatku.
Kao što je poznato, kvislinške i lcontrarevolucionarne oružane form acije u
S tb iji nisu bile ni m alobrojne ni slabe, i još nisu nameravale da se pom ire
sa svojim porazom i polože oružje. Те snage su znale da se sa njim a prave
kojekakve kom binacije i da imaju oslonca u emigrantskim velikosrpskim
buržoaskim krugovima, pa i medu nekim uticajnim političarim a SAD i Ve­
like Britanije. — Ali, da se vratim o K rajovi.
Blizu K rajove je bila stacionirana, septembra 1944, prva jugoslovenska
brigada form irana u SSSR-u od zarobljenika iz Pavelićevih oružanih jed i­
nica upućenih na Istočni front, za tim od pojedinaca, pripadnika stare ju ­
goslovenske vojske, k oji su, na ovaj ili onaj način, uspeli da se probiju u
SSSR, od nekoliko naših političkih emigranata — komunista, k oji su bo-
ravili u Sovjetslcom Savezu još od pre drugog svetskog rata. Po naredenju
Vrhovnog komandanta, dva člana iz njegove pratnje posetila su brigadu i
njen stab.
U blizini K rajove nalazilo se, dalje, veliko skladište trofejn og nemačkog,
i skladišta sovjetskog oružja. Približavao se trenutak reorganizacije i preo-
ružanja naših jedinica, koje su nadirale u Srbiju sa jugozapada i novih for-
macija, koje su se ubrzano stvarale u Srbiji. Uoči beogradske operacije bilo
je potrebno naoružati naše divizije a rtiljerijom i drugim borbenim sred-
stvima. Zadatak da preuzme artiljerijsko naoružanje i rukovodi formira-
njem novih artiljerijslcih jedinica poveren je general-majoru Branku Obra-
doviću, komandantu a rtiljerije Vrhovnog štaba. U tom cilju on je sa Visa
prekomandovan u Krajovu. Na dnevnom redu je bilo, takode, form iranje
novih vazduhoplovnih jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i sa-

350
radnja sa sovjetskim vazduhoplovnim snagama u predstojećoj beogradskoj
operaciji. Dve sovjetske vazduhoplovne divizije — pod komandom general-
-majora Crvene arm ije, poznatog vojnog pilota Vitruka — trebalo je da sa-
rađuju sa našim jedinicama i da se, u saradnji sa tim divizijama, brzo fo r­
m iraju naše nove vazduhoplovne vojne form acije. Taj zadatak je Vrhovna
komanda N O V poverila komandantu naše avijacije, general-majoru Pircu.
U vezi s tim zadatkom i on će, krajem septembra, boraviti u K rajovi. Za
vrem e borbi oko Beograda, dve pomenute sovjetske vazduhoplovne divizije
imaće svoj komandni punkt u Beloj Crkvi u Banatu. Ovo pom injem i zbog
toga što sam u nekim napisima nailazio na tvrdnju da se sastanak izmedu
predsednika Nacionalnog komiteta druga Tita i predsednika londonske vla­
de Ivana šubašića, oktobra 1944, održao, — kažu — u Beloj Crkvi u Srbiji.
Već i zbog toga što je u banatskoj Beloj Crkvi postojao vojni aerodrom i
tamo bila komanda dveju vazduhoplovnih divizija, a Banat već bio očišćen
od Nemaca, očigledno je da je sastanak održan u Beloj Crkvi u Banatu. To,
razume se, nije od bitnog značaja, ali nije ni beznačajno.
Za boravak u K ra jovi vezani su još neki, veoma važni, dogadaji vojno-
-političkog karaktera. Tu je Vrhovni komandant i predsednik Nacionalnog
komiteta potpisao pismeni sporazum sa komandantom Tredeg ukrajinskog
fronta, maršalom Tolbuhinom, о saradnji između Narodnooslobodilačke v o j­
ske Jugoslavije i Crvene arm ije u borbi za oslobodenje severoistočnih i istoč-
nih delova naše zem lje i Beograda. U stvari, sporazum potpisan u K ra jovi
zasnivao se na dogovorim a postignutim sa sovjetskom vladom i Vrhovnom
komandom prilikom boravka u Moskvi. Taj sporazum je, dobro poznat. N je­
gov politički i načelni značaj vise puta su isticani i analizirani, pa se ja na
tom pitanju neću zadržati. Pomenuo sam ga kao još jednu ilustraciju da
krajovsko-vršačka etapa nije bila neka beznačajna epizoda i da se n ije radilo
samo о dve, slučajno izabrane, usputne stanice na putu Vrhovnog koman­
danta i predsednika Nacionalnog komiteta iz Visa za Beograd. Ta etapa za-
sićena je živom i značajnom političkom i vojno-političkom aktivnošću.
U K ra jovi je Vrhovni komandant prim io, takode, komandanta sovjetskih
trupa u Bugarskoj, generala arm ije Birjuzova, i s njim, u dva maha, vodio
važne razgovore о zajedničkim operacijama Narodnooslobodilačke vojske i
Crvene arm ije u južnoj Srbiji. Istovrem eno s Birjuzovom , u K rajovi, je bo-
ravio potpredsednik Otećenstvenofrontovske vlade Bugarske, Dobri Terpe-
šev. Sadržaj i smisao tog sporazuma, postignutog u Krajovi, takode je dobro
poznat. I taj, i ostali sporazumi i medunarodni kontakti iz tog razdoblja od
četrdeset dana, još vise su učvrstili međunarodni položaj i podigli ugled
nove Jugoslavije, potvrdili doslednost i principijelnost njene medunarodne
politike prožete nepokolebljivom rešenošću da se učvrste istorijske tekovine
izvojevane tokom trogodišnje revolucionarne borbe i sankcionisane u Jajcu
i, u sklopu velike antihitlerovske koalicije, nastavi nezavisni, samonikli i
originalni kurs kojim je naša revolucija išla od samog svog početka.
Za Krajovu je vezan i jedan dogadaj iz diplomatslce istorije nove, soci-
jalističke Jugoslavije. N a dan 1. oktobra 1944. potpisao je predsednik Na­
cionalnog komiteta u K ra jovi akt о naimenovanju predstavnika Jugoslavije
u Rumuniji. Formulacija tog dokumenta ima sva obeležja prelaznog karak­
tera u kom se Jugoslavija, kao država, u medunarodno-pravnom pogledu,
nalazila u tom trenutku. Predstavnik je, tim aktom, ovlašten da „ . . . u ime
Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije zastupa interese Jugoslavije
u Rum uniji” . Dakle, u ime Nacionalnog komiteta, ne interese nove Jugosla­
vije ili samo nacionalnog komiteta, nego Jugoslavije kao takve. Jugosloven-
slci predstavnik je ovim aktom, takode, ovlašten da preuzme u Bukureštu
„ . . . imovinu i inventar bivšeg jugoslovenskog poslanstva i poslanstva N e­
zavisne države Hrvatske u R u m u n iji. . . ” Prema Dušanu Plenči, londonska
jugoslovenska vlada donela je već 12. oktobra, dakle, pre oslobodenja Be-

351
ograda, odluku kojom je potvrdila naimenovanje predstavnika Nacionalnog
komiteta u Rumuniji i kao predstavnika londonske vlade u Bukureštu. М о­
йе se, stoga, čini m i se, reći da su time obnovljeni diplomatski odnosi izme-
đu Jugoslavije i Rumunije prekinuti 1941. Zatim, da je ovim alctom nova
Jugoslavia počela da izgrađuje svoj sopstveni diplomatski aparat. U nemo-
gućnosti da to osujeti ili spreči, londonslca emigrantska vlada pohitala je da
se pridruži.
Bez ilcakvih smetnji i teškoća, predstavnik Nacionalnog komiteta je pre-
uzeo zgrade i inventar oba poslanstva, uspostavio vezu sa dosta brojnom
grupom jugoslovenskih izbeglica, radi njihove repatrijacije, odnosno mobi-
lizacije u Narodnooslobodilačku vojsku. Takoje je pokrenuo pitanje vedeg
broja jugoslovenskih plovnih objelcata na Dunavu, koje su nemački okupa-
tori bili zaplenili i upotrebljavali u svoje svrhe, posle aprila 1941.
Rumunska štampa i javnost dala je veliki publicitet dolasku predstav­
nika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije u Bukurešt i objavila
opširan intervju sa njim. Puna istina о zbivanjim a u Jugoslaviji, о ciljevim a
i uspesima narodnooslobodilačke revolucije prodrla je, tako, putem masov-
ne rumunslce štampe, u široku, najširu rumunsku javnost, prvi put u ne-
zatvorenom vidu i obliku. О boravku druga Tita u K raj ovi stamp a ništa
nije saopštila, je r se sa naše strane, iz vec pomenutih razloga, to nije ni
želelo. I lcontakti jugoslovenskog predstavnika sa rumunskim službenim kru-
govima bili su vrlo retki. To je bilo uslovljeno činjenicom što se Rumunija
bila oslobodila fašističkog režima tek oko mesec dana pre dolaska predstav­
nika Nacionalnog komiteta u Bukurešt. N ije teško shvatiti da su rumunslci
državni i partijski organi imali pune rulce raznih neodložnih poslova.
Ipalc, sačuvano je jedno poverljivo pismo Emila Bodnaraša, rukovode-
ceg komunističkog funkcionera, koji je igrao krupnu, vodeću ulogu u pri-
premanju ustanka od 23. avgusta 1944. — upućeno partijskom rulcovodstvu
u K rajovi. Bodnaraš obaveštava partijsko rukovodstvo u K rajovu о borav­
ku druga Tita u gradu i traži da se jugoslovenskim komunistima bude na
pomoći svim mogućim sredstvima.
Septembra-oktobra 1944. udareni su, dakle, tem elji kako međudržavnim
tako i m eđupartijskim vezama izmedu nove, socijalističke Jugoslavije i no­
ve, socijalistečke Rumunije, i to u jeku tešlcih, krvavih bitaka, koje su se
još vodile protiv nemačkog fasizma, kako na našoj tako i na rumunskoj
teritoriji.
U bogatoj riznici istorijskih veza između rumunskog i jugoslovenskog
naroda, kontakti uspostavljeni septembra— oktobra 1944. od posebnog su,
sasvim izuzetnog značaja. Jugoslovensko-rumunska saradnja razviće se, ota-
da, ispunjena kvalitativno novim sadržajem i inspirisana revolucionarnim
socijalističkim perspektivama.
Uskoro će se sve vise razbulctavati bitka za oslobođenje Beograda, pa
je, pismom od 10. oktobra, Predsednik Nacionalnog komiteta dao nalog
predstavniku Nacionalnog komiteta u Bukureštu da hitno dođe u Krajovu,
pođe u več oslobođeni Banat i u Vršcu izvrši sve potrebne priprem e za dola-
zak i boravak druga Tita u tom gradu. Sa aerodroma blizu Turn Severina,
istog onog na k o ji je dvadesetak dana ranije prispeo avion sa Visa, predstav­
nik Nacionalnog komiteta hitno je odleteo sovjetskim vojnim avionom, dvo-
sedom tipa Š torm ovik, u pravcu Jugoslavije, da bi se spustio na vojn i aero­
drom u Beloj Crkvi u Banatu, gde je bio smešten stab vec pomenutih dveju
sovjetskih vazduhoplovnih divizija, pod komandom narodnog heroja Jugos­
lavije i Sovjetskog Saveza, generala Vitruka. Nad aerodrom om u Beloj Crkvi
upravo je bila u toku vazdušna borba između jednog nemačkog Meseršmita,
koji se vraćao sa zadatka nad Beogradom, i dva sovjetska lovca. Pošto je
odbio da se preda, nemački avion je srušen blizu Bele Crkve, a zatim je
Štorrnovik aterirao. Put do Vršca je odmah nastavljen sovjetskim školskim

352
avionom U-12. Uz pomoć partijske organizacije, koja je već aktivno radila
u Vršcu, brzo je nađena pogodna zgrada za rezidenciju i boravak Vrhovnog
komandanta. Sekretar gradskog komiteta Vršca bio je, tada, Spasa Zrenja-
nin, borac Kosm ajsko gpartizanskog odreda, brat Žarka Zrenjanina.
Kao što smo već rekli, sa Visa je u Krajovu došao i Ivan Milutinovic,
član Nacionalnog komiteta, zadužen za pitanja privrede. Odande i on je,
posle oslobođenja Banata, upućen u Veliki Bečkerek, današnji Zrenjanin,
sa zadatkom da rukovodi poslovima oko sredivanja privrede. U Banat je
prešao iz Srema i Pokrajinski kom itet KPJ za Vojvodinu, s Jovanom Veseli-
novim na čelu, i Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine, č iji je pred­
sednik bio N ikola Grulović, a sekretar Jovan Popović. Okupacija Banata,
gde su vlast neposredno držale nemačke vlasti preko „folksdojčera” , ostavi-
la je teške tragove i jednu veoma složenu političku i privrednu situaciju,
pogotovu ako se ima u vidu tradicionalno značajni udeo podunavskiH švaba
u privrednom životu Vojvodine. A Banat je postao, takoreći, neposredna,
pozadina jednog fronta, koji će nemački fašisti uspeti da snažno organizu­
ju, kako u Sremu tako i na Dunavu. Tu su izvršili koncentraciju preko 50
elitnih divizija i, iz judoistočne Mađarske, organizovali, krajem 1944, snaž-
nu kontraofanzivu i ozbiljno ugrozili arm ije I I I ukrajinskog fronta, raspo-
ređene i učvršćene duž Dunava. Nemačka protivofanziva zadržana je, teš-
kom mukom i uz velike žrtve sovjetske i naše vojske.
Zašto ovo pom injem u vezi sa temom о kojoj je reč u mom saopštenju?
Za vreme boravka Vrhovnog komandanta i predsednika Nacionalnog
komiteta u Vršcu doneta je odluka da se obrazuje Vojna uprava za Banat,
Bačku i Baranju. Postavljalo se pitanje: sa kakvim m otivim a je doneta ta
odluka? Jedan od osnovnih razloga svakako je bila činjenica što su Banat
i Bačka postali neposredna pozadina fronta i što su petokolonaški elementi,
naročito nemačka manjina, ostali veoma snažni i dobro organizovani i posle
povlačenja nemačkih trupa. Razvitak situacije na frontu kod Balatona, i
ju žnije od njega, ubrzo posle isterivanja okupatora iz V ojvodine potvrduje
da je opreznost potpuno bila opravdana i na mestu. Vojna uprava je bila
neposredno potčinjena Vrhovnom komandantu, a u privrednim pitanjim a
Nacionalnom komitetu. Uz to je radila u najužoj vezi s Pokrajinskim komi-
tetom KPJ i Glavnim narodnooslobodilačkim odborom Vojvodine, a ukinuta
februara 1945, kada se vojno stanje konsolidovalo i nemačke trupe izbačene
iz Mađarske, uz ogromnu cenu od 250 hiljada m rtvih vojnika Crvene arm ije
i naše velike žrtve — činjenice, koje rečito svedoče о žestini bojeva i snazi
fašizma.
Iz Vršca, Vrhovni komandant se vratio u oslobođeni Beograd 27. okto­
bra 1944. Tim e je krajovsko— vrŠačka etapa završena.

353
 Petar V iš n jić

OSLOBODENJE BEOGRADA 1944. G O D INE

U leto 1944. godine Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, koja je

imala 12 korpusa — odnosno 39 divizija i vise samostalnih brigada, bataljo­
na i partizanskih odreda i ratnu mornaricu, sa preko 350.000 naoružanih bo­
raca — nanosila je snažne udarce okupatoru i njegovim slugama širom zem­
lje i oslobađala nova područja. Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije
je, u isto vreme, vodio odlučujuću borbu za učvršćenje i afirm aciju tekovi-
na narodne revolucije i za medunarodno priznavanje nove Jugoslavije. Na
sovjetsko-nemačkom frontu bile su do nogu potučene nemačka Grupa arm i­
ja Centar u Belorusiji i Grupa arm ija Juina Ukrajina, dok su anglo-ame-
ričke snage, posle uspešnog desanta u Norm andiji, razvijale ofanzivne ope-
racije na zapadnom fron tu.
K rajem jula 1944. godine, iz Crne Gore je prodrla u Srbiju Operativna
grupa divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, u drugoj polovini
avgusta iz Sandžaka 1. proleterski korpus, a početkom septembra iz istočne
Bosne 12. udarni korpus. Zajedno sa 13. i 14. korpusom Narodnooslobodilač-
ke vojske, k oji su početkom septembra 1944. obrazovani u Srbiji, te snage
su počele veliku ofanzivu za konačno oslobodenje Srbije. Raspoložive ne-
mačko-bugarske okupatorske i kvislinške nedićevsko-četničke snage, i po­
red svih nastojanja, nisu bile u stanju da zaustave brzo napredovanje jed i­
nica Narodnooslobodilačke vojske u Srbiji. Do kraja septembra one su pos­
tigle niz krupnih pobeda i oslobodile oko dve trećine teritorije Srbije, na-
nele teške poraze neprijatelju, naročito četnicima na Kopaoniku, u Župi, na
Jastrebovcu, Zlatiboru, Jelovoj gori, Suvoboru, Medvedniku, u istočnoj Sr­
b iji i dr; izbile na Dunav kod Kladova, zatim pred Niš i Leskovac i ovladale
strategijskom gredom Rudnik — Suvobor — Povlen — Medvednik, pribli-
živši se Beogradu na oko 100 km. Ono što je najvažnije za narodnooslobo-
dilački pokret na ovom području, kontrarevolueija je bila tako razbijena
da, praktično, više nije predstavljala vojnu i političku snagu. Okupator se
još držao uglavnom u Ponišavlju, od Bele Palanke do ušća Nišave, u Pomo-
ravlju, od Leskovca da ušća Morave i od Požege do Stalaća, u dolini Tim oka
na saobraćajnici Niš — Kladovo i na širem prostoru Beograda i Kragujevca.
Od 94 sreza na koje je Srbij a u to vrem e administrativno bila podeljena,
46 je bilo potpuno, 12 pretežno i 20 delimično oslobođeno. N eprijatelj je u
potpunosti kontrolisao svega 16 srezova.
N a taj način je Narodnooslobodilačka vojska, svojim operaeijama u to­
ku septembra 1944. godine, uspešno završila drugu fazu ofanzive za oslobo-

354
đenje Srbije. N jene krupne snage su zauzele takve pozicije u S rbiji da su
mogle pristupiti daljoj realizaciji osnovnog strategijskog cilja ofanzive —
konačnom oslobođenju preostalih delova Srbije i Beograda.
U međuvremenu, Rumunija i Carska Bugarska su ispale iz fasističkog
osovinskog bloka i prešle na stranu saveznika, a južno krilo Crvene armije,
u svom pobedonosnom nastupanju na zapad, izbilo je na istočne granice
Jugoslavije i na Dunavu i u Banatu uhvatilo vezu sa snagama Narodnooslo-
bodilačke vojske.
Završnoj, trećoj fazi ofanzive za oslobodenje Srbije, odnosno zajednič-
kim operacijama Narodnooslobodilačke vojske i Crvene arm ije prethodio
je sporazum izmedu Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije i V rhov­
ne komande Crvene armije. U drugoj polovini septembra 1944. maršal Tito
je s ostrva Visa avionom odleteo u Krajovu, u Rumuniju, gde se susreo s
visokim komandantima Crvene armije. Zatim, 21. septembra, maršal T ito je
odleteo u Moskvu, gde je imao nekoliko razgovora sa Staljinom i drugim
najvišim sovjetskim rukovodiocima i gde je s Vrhovnom komandom Crve­
ne arm ije potpisao sporazum na osnovu koga su trupe Crvene arm ije dobile
odobrenje da svoja dejstva prenesu na krajnji istočni deo teritorije Jugosla­
vije. Sovjetska strana je prim ila uslov, koji je postavljen s jugoslovenske
strane, da de na teritoriji Jugoslavije, u oblasti gde će se nalaziti trupe Cr­
vene armije. delovati civilna administracija Nacionalnog komiteta oslobo­
denja Jugoslavije. Isto tako, dogovoreno je da se sovjetske trupe, pošto izvr-
še svoje operativne zadatke, povuku iz Jugoslavije.
Prema ovom sporazumu, predvideno je da delovi 2. i 3. ukrajinskog
fronta Crvene arm ije prenesu operacije na istočne teritorije Srbije i V o jv o ­
dine i ostvare neposredno sadejstvo sa jedinicama Narodnooslobodilačke
vcjske. Na osnovu toga, izrađen je koordinirani plan beogradske operacije.
Ovaj plan detaljno je razmatran i usaglašen na sastanku m aršala Tita sa
načelnikom Štaba 3. ukrajinskog fronta Crvene arm ije general-pukovnilcom
Sergejom Semjonovičem Birjuzovom, 5. oktobra 1944. godine, u rumunskom
giadu K rajovi.1
Istog dana, u K rajovi je maršal Tito prim io delegaciju otečestvenofron-
tovske bugarske vlade. Ona ga je molila da i reorganizovanoj bugarskoj na­
rodnoj arm iji dozvoli da učestvuje u oslobodenju jednog dela Jugoslavije.
I pored svežih sećanja na zločine, pljačku i paljenje koje je bugarska oku-
patorska vojska počinila nad srpskim i makedonskim narodom, drug Tito
je usvojio molbu bugarske državne delegacije i, u ime Nacionalnog komite­
ta, odobrio učešće nove bugarske vojske na uskom — uglavnom pogranič-
nom delu Jugoslavije. To je trebalo da doprinese jačanju poverenja i dobrih
odnosa izmedu dve susedne zem lje, da koliko-toliko spere Ijagu za zločina
koje su bugarske okupacione trupe počinile u Srbiji i Makedoniji, da novoj,
otečenstvenofrontovskoj Bugarskoj olakša međunarodni položaj i omogući
uključivanje u antihitlerovsku koaliciju i da bugarskoj vladi pomogne da se
konsoliduje.2
Prema postignutom dogovoru u K rajovi о zajedničkim dejstvim a Na-
rodnooslobodilačke vojske, Crvene arm ije i bugarske Narodne arm ije, pred-
viden je kombinovani udar trupa Crvene arm ije (3. ukrajinski front, bugar­
ska 2. armija, koja mu je operativno bila podčinjena, i deo 2. ukrajinskog
fronta) s istoka i snaga Narodnooslobodilačke vojske (1. armijska grupa i
13. i 14. korpus — oko 100.000 vojnika) sa zapada, juga i istoka. Kad savla-
daju otpor nemačke Arm ijslte grupe Felber u okupiranim delovima istočne
Srbije i u Pomoravlju, trupe Crvene arm ije i Narodnooslobodilačke vojske
trebalo je da produže udar u dva pravca: glavnim snagama ka Beogradu,

1 P. Višnjić, Operacije za oslobodenje Srbije 1944, Beograd, 1972, 201.

2 P. V i š n j i ć , n.d. 202—203.

355
 da bi razbile preostale snage Felberove arm ijske grupe i oslobodile Beograd,
a pomoćnim snagama dolinom Zapadne Morave i prema Kragujevcu, da bi
obezbedile dejstva beogradske grupacije i sprečile eventualni protivudar ne-
mačke Grupe arm ija E na praveu K raljevo — Beograd.
Pored toga, jedinice Narodnooslobodilačke vojske i nove bugarske Na-
rodne arm ije na niškom pravcu trebalo je da oslobode N iš i Leskovac i da
stvore uslove za dejstvo na Kosovu i za udar u desni bok nemačke Grupe
arm ija E, koji bi onemogućio njeno izvlačenje iz Grčke i Makedonije na
sever, dolinom Ibra.3
Po ovom planu odvijala se treća faza ofanzive za oslobodenje Srbije.
Krajem septembra i početkom oktobra 1944. godine, jedinice sovjetskog 3.
ukrajinskog fronta su prešle bugarsko-jugoslovensku granicu i, zajedno sa
14. korpusom Narodooslobodilačke vojske, oslobodile istočnu Srbiju. Sna­
ge 2. ukrajinskog fronta Crvene arm ije prešle su rumunsko-jugoslovensku
granicu i, zajedno s jedinicama Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske
za Vojvodinu, oslobodile Banat. U isto vreme je 1. arm ijska grupa Narodno-
oslobodilačke vojske sa zapada, kroz Sumadiju, izbila u dolinu Velike M o­
rave, a 13. korpus Narodnooslobodilačke vojske i bugarska 2. arm ija su raz-
bili nemačku odbranu u niškoj operativnoj zoni i oslobodili Leskovac i Niš,
a time, u široj zoni, presekli moravsko-vardarski pravac i sprečili proboj
nemačkoj Grupi arm ija E tim pravcem prema Beogradu.
U ovakvoj situaciji, nemačka Vrhovna komanda je prenela težište od­
brane Balkana u oblast beogradskog strategijskog čvora, k oji je postao „tvr-
dava u pogledu izgradenih fortifikacijskih objekata” .4 Vrhovni komandant
Jugoistoka, general-feldmaršal Maksimilijan fon Vajks (Maximilian von Wei-
chs), računajući sa koncentričnim napadom oslobodilačkih snaga na Beog­
rad, odlučio je da ga nemačke trupe uporno brane i tim e Grupe arm ija E
stvore potrebno vreme da se prikupi na prostoru Kraljeva, Kagujevca i čač-
ka i prodre ka Beogradu, da bi stabilizovala front južno od Dunava, doli­
nom Velike Morave, dolinom Zapadne Morave, preko Sandžaka i Crne Go­
re do Jadranskog mora. Ali kako se pokretna grupa sovjetskog 3. ukrajin­
skog fronta 11. oktobra kod Velike Plane i Natalinaca spojila sa 1 armij-
skom grupom Narodnooslobodilačke vojske, a delovi 68. streljačkog korpu­
sa kod čum ića spojili sa 17. divizijom Narodnooslobodilačke vojske i delovi
64. streljačkog korpusa kod Ćićevca s 2. proleterskom divizijom Narodnooslo-
bodilačke vojske nemačke snage su bile u Srbiji tim e razdvojene, ne uspev-
ši da ostvare ideju о stvaranju moravskog fronta. V eć 13. oktobra 1944. go­
dine, jedinice 1. arm ijske grupe Narodnooslobodilačke vojske i 2. i 3. ukra-
jm skog fronta Crvene arm ije nalazile su se pred Beogradom, spremne da
otpočnu borbu za njegovo oslobodenje.
Operativnu zonu Beograda branila je korpusna grupa šnekenburger
(Schenckenburger) ukupne jačine: preko 30.000 vojnika, oko 400 raznih ar-
tiljerskih oruđa i minobacača i preko 70 tenkova i oklopnih auiomobiia.
Grupu su činili: tri raznorodne brigade, pet pukova, preko 32 razna bata­
ljona, dva tenkovska bataljona, preko devet raznih artiljerijskih diviziona
van sastava divizija i pukova, zatirn 17 samostalnih artiljerijskih bateriia,
17 pešadijskih i drugih specijalizovanih četa van sastava bataljona, jedna
samostalna oklopna četa i tri samostalna tenkovska voda. Glavninu grupe su
činili delovi 117. i 118. lovačke i 20. protivavionska divizija. Na levoj obali
Save nalazila se novoform irana divizija B ether (B öttch er) za naročitu upot-
rebu novoform iranog 9. SS korpusa i borbena grupa K ilva jn (Külwein).^ Ove

3 P. V i š n j i ć , n.d. 203—204.
4 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-311, film 191, snimak 651—54.
5 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-77, film 780, snimak 5506951—83; mikrofilm NAV-
-N-T-311, film 150, snimak 397—8, film 187, snimak 404—14; mikrofilm NAV-N-T-314,

356
nemačke snage, i druge za koje smatramo da su bile angažovane u odbrani
Beograda, a о kojim a još nemamo tačnih podataka, nalazile su se pod ne-
posrednom komandom štaba generala V ilija Snekenburgera (W illi Schbe-
ckenburger), k oji je 5. oktobra u 12 časova, posle povlačenja nemačkih sna­
ga iz Banata, prim io odbranu Beograda. Međutim, u borbama kod Avale,
uveče 13. oktobra, general Šnekenburger je smrtno ranjen, pa je njegovu
ulogu fiktno preuzeo general Fridrih Stefan (Friedrich Stephan), raniji ko­
mandant odbrane Beograda i oblasne komande 599, a stvarno rukovođenje
general Hanc Felber (Hans Felber), vojnoupravni komandant Jugoistoka,
odnosno Arm ijske grupe Srbija. Komandno mesto generala Felbera preba-
čeno je sa Topčiđerskog brda, iz nekadašnje gim nazije K ra lj Aleksandar u
zgradu današnje Savezne skupstine, a zatim, u podne 13. oktobra, u Kale-
megdansku tvrđavu, je r je „premeštanje na levu obalu Save smatrano ne-
celishodnim zbog stalne potrebe da operativno rukovodstvo neposredno dej-
stvuje” u blizini borbenih trupa. Ipak, već sutradan, ono je iz Beograda pre-
mešteno u Surčin, a dan kasnije u Rumu, a jedno komandno mesto je ure-
đeno u Batajnici da bi bilo, po mogućstvu, bliže trupama u borbi.«
Posebnu grupaciju koja je učestvovala u borbama kod Beograda činile
su nemačlce jedinice, koje su se pod borbom i uz velike napore probijale
iz istočne Srbije. Te snage su pripadale korpusu generala Valtera Stetnera
(W alter Stettner). One su bile jačine preko tri divizije, ukupno oko 30.000
ljudi. Glavninu ove grupacije su činile jedinice 1. brdske divizije i divizije
Brandenburg i 92. motorizovana brigada.
Prema zamisli nemačkog vrhovnog vojnog komandanta Jugoistoka feld,
maršala fon Vajksa, trebalo je da korpus generala Snekenburgera u opera-
tivnoj zoni Beograda upornom odbranom veže što vise jedinica Crvene armi­
je i NOVJ i stvori mogućnost i potrebno vreme za izvlačenje i prihvat Štet-
nerove korpusne grupe iz donjeg toka Velike Morave, kojoj je bio name-
njen zadatak da obrazuje front u Sremu izmedu Save i Dunava i na levoj
obali Drine u njenom donjem toku. Za izvlačenje Štetnerovih snaga preko
Beograda postojale su dve mogućnosti: kraći put kroz grad preko starog
Savskog mosta ili prelaz na pontonima i skelama zapadnije od grada, izme­
du ćukarice i Obrenovca. Ako proboj u Beogradu ne bi uspeo i ako bi Sav-
slci most i pontonsko-skelski prelaz m orali biti pre vremena razoreni, onda
je trebalo da se ova korpusna grupacija probije prostorom južno od Beog­
rada, preko Kolubarskog basena, do šabačkog mostobrana, koji se morao
držati po svaku cenu. Međutim, pošto je trebalo izvući i preostala motorna
vozila i tešku artiljeriju, ova poslednja mogućnost je gotovo bila isključena.
U vezi s tim, veliki je značaj za neprijatelja dobio i most na Drini kod Zvor-
nilca. Za napuštanje Beograda m oralo se dobiti odobrenje lično od H itlera
i vrhovnog komandanta Jugoistoka.
Nemačka Vojnoupravna komanda za teritoriju Uprave grada Beograda,
još od 1941. godine, vršila je funkciju komande Beograda i bila obavezna da
se brine za njegovu odbranu. U periodu 1941— 1943. u gradu i na prilaznim
putevima, podignuti su pojedini odbrambeni objekti. Na nekim raskrsnica-
ma ulica, kod mostova i ispred važnijih objekata izgradeni su betonski bun-
keri, a zgrade u kojim a su bili smešteni štabovi i ustanove, kasarne i bolni-
ce priprem ljene su za odbranu. Od proleća 1943. ubrzano su građena skloniš-
ta protivvazdušne zaštite. U 1944. godini broj bunkera i drugih utvrdenja
brzo je rastao, a zgrade su povezivane u utvrdene blokove i rejone. Najzna-
ča jn iji od tih rejona su bili: Kalemegdan sa Savskim pristaništem, gde
su se nalazila skladišta municije, hrane i oprem e; rejon Knez-Mihailove i

film 32, snimak 382, 474, 482, 522, 547; mikrofilm NAV-N-T-501, film 256, snimak
1179-83; kut. 25a, br. reg. 26/ba.
8 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-77, film 780, snimak 5506951—83.

357
Vasine ulice sa Studentskim trgom i današnjim Trgom Republike, k o ji je
obuhvatao nemačke ustanove i zgradama Ratničkog doma (danas Dom JNA),
Prizada, nove zgrade Uprave grada na Obilićevom vencu, Riuniona (danas
Istra), Univerziteta i Nemačkog kreditnog zavoda (danas Narodni m uzej);
rejon Nemanjine i Miloša Velikog ulice sa zgradama Glave železničke sta-
nice, ministarstva, Železničke direkcije i General-štaba; rejon Tašmajdana sa
zgradama Okružnog suda (porušena), Narodne skupštine, Poštanske direk­
cije, Narodne banke, Pravnog i Tehničkog fakulteta i Studentskog doma (da­
nas Dom Lole Ribara) kod Vukovog spomenika; rejon kliničkih i vojnih bol-
nica; rejon Auto-komande; rejon Topčidera, uključujući kasarne i stanove
na Dedinju, u Rumunskoj (danas U žičkoj) ulici i niz drugih, manjih blokova
i pojedinačno utvrđenih zgrada. Sve srednje škole bez izuzetlca, zatim većina
osnovnih, svi fakulteti i studentski dom ovi bili su zauzeti za nemačke iedini-
ce, komande i ustanove i utvrdeni. Pred napad odbrana grada je dobila svo­
ju konačnufiz ionomiju i naziv Tvräava Beograd. Komandant Jugoistoka je
3. oktobra uveče proglasio Beograd i Srbiju operativnim područjem u naj-
strožem smislu. Dan ranije je komandant odbrambene zone Beograda dobio
nadležnost oružanih snaga.7 Vladu je preuzeo stručni upravni odbor pri Šta-
bu nemačkog vojnog zapovednika za Jugoistok, a kvislinška vlada Milana
Nedića se, sa okupatorskim pozadinskim vlastima, preko V ojvodine povukla
u Beč ,da preuzme tamo svoju političku i nacionalnu dužnost” .8 Zajedno sa
Nedićevom vladom Beograd su napustili i pobegli u Austriju oni političari,
intelektualci, trgovci, zanatlije i drugi k o ji su se kom prom itovali kao sarad-
nici okupatora. Jedan deo saradnika okupatora, naročito onih nižih k oji se
nisu m ogli nadati da će biti povedeni u Nemačku, vezao je svoju sudbinu
za pokret Draže Mihailovića. Agenti specijalne policije, policijski službenici
po kvartovima, službenici Nedićeve vlade i ostali članovi raznoraznih Nedi-
ćevih organa i organizacija masovno su se priključili ostacima četničkih je ­
dinica, koje su se pred snagama 1. proleterskog i 12. korpusa NOVJ povlačile
kroz Beograd, nadajući se da će se pod zaštitom nemačkih trupa prikupiti
i konsolidovati za dalju borbu protiv NOVJ(, dok se, u šta su verovali, ne
iskrcaju anglo-američke trupe. U planu je bilo form iranje nove činovničke
vlade od socijaldemokrata, na čijem je stvaranju radio general Riter fon Gaj-
tner (R itter von Geitner), načelnik štaba Grupe arm ija Srbija. Medutim, do
obrazovanja ove vlade nije došlo zbog brze izmene vojno-političke situacije
u S rbiji i zbog oslobodenja Beograda.
Nalazeći se na dve duboke i široke reke, koje ga štite sa tri strane, Be­
ograd je imao sve uslove za organizaciju solidne i dugotrajne odbrane, pod
uslovom da mu se obezbedi zaleđe u Sremu. Koristeći pogodan relje f zem-
Ijišta, šume i prigradska naselja, organizaciju T o t i „sve trupe s drugih stra-
na koje nisu bile u punom obimu zauzete” i prisilno mobilišući, za radove,
gradsko i seosko stanovništvo s područja Beograda, neprijatelj je izgradio
snažnu odbranu, koja se sastojala od spoljnog i unutrašnjeg odbrambenog
pojasa.9 Spoljni odbrambeni pojas, s osloncem na Savu i Dunav, obuhvatao
je Beograd, u vidu polukruga dužine preko 30 km, a protezao se od Ostruž-
nice do ušća potoka Zavojnice u Dunav kod sela Vinče. Položaj na ovoj li-
n iji su podeljeni na pet odseka, dok su Zemun i Pančevo b ili posebni odseci
odbrane Beograda. Na ovom pojasu nemačke trupe su mestimično iskopale
rovove, tranšeje i saobraćajnice i grupnim rasporedom zatvorile prilaze Be­
ogradu. Sva naseljena mesta na ovoj liniji, bila su uredena za upornu i kruž-

7 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-77, film 780, snimak 5506951—83; mikrofilm NAV-

N-T-311, film 187, snimak 404—14; film 194, snimak 442—3.
e A-VII, mikrofilm NAV-N-T-311, film 194, snimak 153—4.
0 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-311, film 191, snimak 651—54; film 193, snimak
1085; film 196, snimak 694.

358
nu odbranu. Ključni objekat ovog pojasa predstavljao je rejon Avale. Zada­
tak snagä u ovom rejonu je bio da položaj na Avali „drže dokle god je to
moguće” , a zatim da se, „pružanjem odbrane sa pogodnih zem ljišnih tačaka
sa obe strane puta Beli Potok — Beograd” , postepeno povlače na unutrašnji
pojas Beograda.10
N ajjače je bio utvrđen unutrašnji odbrambeni pojas, k oji se protezao
neposredno tadašnjom periferijom grada u dužini od oko 15— 20 km. Najbo-
lje utvrdena uporista u ovom pojasu bila su na Čukarici, Banovom Brdu,
u Košutnjaku i Topčideru, na Dedinju, Banjičkom visü, Konjarniku i Veli-
kom vračaru, sa gustim vatrenim sredstvima i inžinjerijskim preprekama.
Ovde su, od Save na zapadu do Dunava na severoistoku, iskopani streljački
i, mestimično, protivtenkovski rovovi punog profila. Prilaze rovovim a štitila
je gusta artiljerijska i minobacačka vatra. Neposredno iza protivtenkovskih
rovova, a naročito pored puteva koji ulaze u grad, rasporedeni su mitralje-
ska gnezda, protivtenkovske grupe naoružane protivtenkovskim ručnim re-
aktivnim bacačima (pancerfaustima) i vatreni položaji protivtenkovske arti-
ljerije. Na južnoj teritoriji grada, u bližem zahvatu Avalskog puta, topovi su
mestimično utvrđeni u armiranobetonske bunkere. Ispred protivtenkovskih
rovova postavljena su protivtenkovska minska polja. Naročito je velika ko-
ličina protivtenkovskih i protivpešadijskih mina postavljeno na ivicama pu­
teva koji ulaze u Beograd sa pravca Smedereva, Mladenovca i Obrenovca.
Protivtenkovsku odbranu su činili međusobno povezani protivtenkovski re-
joni, a tenkovi su, u m anjim grupama, rasporedeni na verovatnim pravcima
napada glavnih protivnikovih snaga, s ciljem da protivnapadima nanose gu-
bitke delovima k oji bi se probili u zonu odbrane.
Protivavionska odbrana je takođe dobro organizovana. Skelet ove od­
brane je činio 38. m otorizovani protivavionski puk 20. protivavionske divizi­
je, sa orudima 88 i 105 mm, rasporeden u raznim delovima grada. Sva protiv­
avionska oruđa su bila priprem ljena i za gadanje zemaljskih ciljeva.11
U unutrašnjosti grada, k o ji je bio podeljen na samostalne čvorove i re-
jone odbrane, duž glavnih saobraćajnica, na trgovim a i raskrsnicama, ne-
prijatelj je izgradio veliki broj armiranobetonskih bunkera i pretvorio ih u
male tvrđave iz kojih se m oglo kružno gađati iz mitraljeza, pa i lalcih to-
pova i protivtenkovskih om đa. N a Glavnoj železničkoj stanici su sagrađene
kupole od armiranog betona, nalik na piramide, visine oko pet metara, a
slične njim a i na zemunskoj stanici. Sem ovih kupola, nacisti su ovde ko-
ristili vagone natovarene džakovima sa peskom k o ji su se kretali na šinama
postavljenim duž Štrosm ajerove ulice (danas Slobodana Penezića Krcuna),
od današnjeg Beogradskog sajma do Savskog pristaništa, paralelno sa Kara-
dordevom ülicom. Na uglovim a i oko ulaza velikih zgrada izgradeni su veliki
betonski bunkeri u koje su bila postavljena 1-2 mitraljeza. U zidovima ovih
zgrada podešenim za odbranu, izgrađene su puškarnice za pešadijska oruđa
i artiljeriju. Otvori za prozore i vrata takođe su podešeni za puškarnice, a
prolazi koji se nisu koristili potpuno su zazidani ili zabarikadirani. Tako
uređene zgrade predstavljale su svojevrsne snažne otporne tačke, dok su grupe
zgrada ili celi kvartovi činili čvorove odbrane i uporista. Kamene i gvozdene
ograde takode su uredene za odbranu. Relativno dobro razvijena podzemna
mreža vodovoda i kanalizacije i m nogobrojni duboki, blagovremeno medu-
sobno povezani, podrumi obezbeđivali su život sili siguran zaklon od artilje-
rijske vatre i lakog bombardovanja iz vazduha, kao i njen manevar.
Grad se delio na šest samostalnih utvrdenih rejona odbrane: jugoistočni,
severni, severozapadni, jugozapadni, južni i centralni, u k oji je ulazio niz

A-VII, mikrofilm NAV-N-T-314, film 32, snimak 547.

11 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-311, film 187, snimak 404— 14; kut. 25a, br. reg,
26/8a.

359
snažnih otpom ih tačaka i čvorova odbrane. Jugoistočni utvrđeni rejon obuh­
vatao je dominirajući položaj u ovom delu grada, brdo V eliki Vračar, sa
Astronomskom opservatorijom , k oji je predstavljao jedno od najjačih upo-
rišta u sistemu odbrane Beograda; severni — Kalemegdansku tvrđavu i Za-
vod za izradu vojne odeće, sa zgradama neposredno iza njih, i bio povezan
sa odbranom Savskog pristaništa, Električne centrale i Železničke stanice
Beograd — Dunav; severozapadni — Glavnu železničku stanicu i mostobran
na Savi kod mosta P rin c Eugen; jugozapadni — Senjak, Čukaricu i Banovo
brdo; južni — Topčider, Dedinje, Banjicu i Voždovac; centralni — bivši kra-
ljevski dvorac kod Terazija i niz državnih i drugih zgrada koje su bile
pretvorene u snažne otporne tačke i osigurane strujom visokog napona da
bi se sprečio upad u njih udarnih grupa (Ratnički dom, Riunione, univerzitet-
ski blok, zgrada Prizađa, Nem ački kreditni zavod, Narodna skupština, Glav-
na pošta, Narodna banka, Pravni i Tehnički fakultet, hoteli Moskva, Balkan
i Beograd, palata Albanija, zgrade ministarstava (u Nem anjinoj ulici), Že-
leznička direkcija, General-štab i dr.).12
Posadu ovih utvrđenih rejona i čvorova odbrane sačinjavale su pešadij-
ske borbene grupe, ojačane znatnim brojem artiljerijskih oruđa, minobaca-
ča i protivtenkovskih sredstava. Svaka posada je bila osposobljena za duži
otpor, odgovarala je za odbranu svoga rejona i bila potčinjena komandantu
odgovarajućeg rejona. Posade ovih objekata nisu se sraele predavati, veđ su
morale pružati otpor do poslednjeg čoveka. „N e treba se osvrtati na gubit-
ke u ljudstvu i m aterijalu" — rečeno je, pored ostalog, u jednoj instrukciji
komandanta Jugoistoka odbrani Beograda od 30. septembra 1944. godine.
Orte oficire i podoficire koji nisu m ogli da odgovore svim zahtevima u od­
brani grada, trebalo je „sm eniti i na njihova mesta postaviti poletne ljude,
pa makar oni bili i suviše m ladi” .13
Vatreni sistem u uporištima i odbrambenim rejonim a organizovan je sa
mogućnošću gadanja svih prilaza sopstvenoj i susednoj otpornoj tački, od­
nosno čvoru odbrane. Vatrena sredstva su rasporedena po svim spratovima
zgrada, kako bi bliže ulice i neposredne prilaze držala pod višeslojnom
unakrsnom vatrom. Ipak, najveća količina vatrenih sredstava razmeštena je
po prvim spratovima i suterenima. Delimično, teška oruđa (topovi i teški
m itraljezi) postavljena su samo po nižim spratovima zgrada. Za borbu pro­
tiv tenkova i samohodnih artiljerijskih oruda odredene su specijalno prip-
remane grupe, naoružane reaktivnim ručnim bacačima (pancerfaustima) i
snabdevene flašama sa zapaljivom smešom. N jih su dopunjavali snajperi i
automatičari. Ove grupe su bile vrlo opasne u uličnim borbama je r su se
teško na vreme mogle otkrivati. One su bile rasporedene po svim spratovi­
ma zgrada, a njihove osmatračnice i korekturne tačke — na tavanima i kro-
vovima.
Svoju artiljeriju Nem ci su rasporedili u raznim delovim a grada: na Ba-
novom brdu postavili su dva teška protivavionska diviziona; kod Belog dvo-
ra i na Banjici, kod Ulice Neznanog junaka — pod jedan divizion; iznad
Dubokog potoka, severoistočno od Šumica i na Strelištu kod Cvetkove me-
hane — po jedan divizion, izmedu Konjarnika i M alog M okrog Luga — je ­
dan divizion; od brda Veliki vračar načinili su centralnu artiljerijsku tvrda-
vu istočne i severne odbrane Beograda; na Karaburm i su postavili jedan
divizion, k oji je imao da kontroliše prilaze sa banatske strane i od Višnjice;
između Senjaka i današnjeg Sajma — jedan divizion; na levoj obali Save,
kod Ušća — jednu artiljerijsku grupu; na ostrvu Adi ciganliji, koja je pret-
vorena u bastion za sebe — jednu artiljerijsku grupu iz sastava 2. oklopne
arm ije; na Bežanijskoj kosi — tri artiljerijske grupe. Topovi smešteni na

12 P. V i š n j i c, n.d., 275—277.
13 A-VII mikrofilm NAV-N-T-311, film 191, snimak 651—54.

360
Bežanijskoj kosi su im ali da služe kao artiljerija šire podrške i da tuku sve
tačke u Beogradu.
Nem ci su raspolagali i avijacijom za podršku: na zemunskom aerodro-
mu, pored 75 jurišnih bombardera, lociran je i izvestan broj lovaca foke-vulf,
kao i meseršmita. Verovatno, Nem ci su u borbama kod Beograda angažova-
li avione i sa drugih aerodroma.
Trupe odbrane Beograda izvršile su posebnu obuku. Osnovne pretpostav-
ke za obuku su bile: otpor udaru oklopnih snaga, borba protiv partizana i
borba protiv oružanog ustanka stanovništva u gradu. Pri tome je posebna
pažnja posvećena izvođenju polcretnih borbenih dejstava i preduzimanju pro-
tivnapada.14
Sav grad je bio jako miniran. Osim pojedinih stambenih blokova, prip-
rem ljeni su za ruŠenje i svi važniji komunalni i drugi javni objekti: uprav-
ne i administrativne zgrade, istorijski spomenici, Kalemegdanska tvrđava,
vodovodna i kanalizaciona mreža, Pošta, Radio-stanica, Električna centrala,
Savsko pristanište, Glavna železnička stanica, Savski most i dr. Od stručnih
snaga Vojnoprivrednog rudarskog bataljona Jugo-istok form iran je specijal-
ni ored za rušenje, pod komandom poručnika Odomera (Odomer), koji je
bio potčinjen načelniku inžinjerije Štaba Grupe arm ija Srbija. Pored ovog
specijalizovanog odreda, u gradu je postojalo i niz drugih in žin jerijskill gru­
pa priprem ljenih za miniranje i rušenje. Za miniranje i rušenje Savskog
mosta obrazovana je posebna grupa, koja je imala dva odeljenja za paljenje
rnina, protivpožarno odeljenje i četu za obezbedenje. Sve ove grupe su, u
toku borbi za oslobodenje Beograda, rušile javne i privatne zgrade, razarale
kulturne spomenike, uništavale naučne institucije, pljačkale i uništavale imo-
vinu i ubijale mirno stanovništvo.15
Uporedo s Nemcima, Nedić i četnička Komanda Beograda su radili na
svom planu odbrane grada. Taj plan se, u osnovi, sastojao iz sledećeg: ob-
jedinjen im četničko-nedićevskim snagama preuzeti Beograd od Nemaca pre
dolaska trupa Crvene arm ije i NOVJ, zatim objaviti svetu i zapadnim sa-
veznicima da su te Nacionalne trupe pod komandom Draže Mihailovića bez
ič ije pomoći zauzele Beograd, čime bi se dao veliki adut saveznicima za zaš-
titu interesa Draže Mihailovića, i svih ostalih organizacija uz njega, a one-
m ogućilo ulaženje NOVJ i Crvene arm ije u Beograd. Računalo se da se po­
sle toga pozove u Beograd i kralj Petar Karađorđević, obrazuje kraljevska
vlada i cela Jugoslavia ponovo stavi pod njegovu upravu. Smatralo se da,
u tom slučaju, ni Sovjetski Savez neće smeti, a ni hteti, da nešto preduzme
p rotiv četničkog pokreta Draže Mihailovića.
S tim u vezi, potčinjavanje Nedićeve vojske i njegovih ustanova, kako
pojedinih ministarstava tako i upravnih organa četničkoj Komandi Beogra­
da, izvršeno je još i u jesen 1943. godine, kada su kompletne Nedićeve jed i­
nice i ustanove uključene u četničku vojnu i civilnu organizaciju. N a osnovu
toga, četnički komandant Komande Beograda m ajor Aleksandar Saša Mi-
hailović izradio je svoj plan za preuzimanje vlasti u gradu. U 1944. godini to
spajanje četnika i nedićevaca samo se proširilo i učvrstilo. Avgusta 1944.
Milan Nedić je, u vezi s tim, dao i konkretne zadatke svom ministru Velibo-
ru Janiću, imenujući ga za svog delegata koji će koordinirati poslove izme-
du „srpske” vlade i ravnogorske organizacije Draže Mihailovića. Po Nediće-
vom planu trebalo je onemogućiti „pobunu komunista i simpatizera naro-
dnooslobodilačkog pokreta” u Beogradu, preuzeti od Nemaca vojne i druge
značajne Objekte da ne bi bili bačeni u vazduh, jednom rečju — Beograd
vojnički osvojiti i na taj način sprečiti ulazak Crvene arm ije, a naročito

» A-VII, mikrofilm NAV-N-T-311, film 191, snimak 651—54.

1S A-VII, mikrofilm NAV-N-T-501, film 256, snimak 1179—83; kut. 25, br. reg.
61/6.

361
 NOVJ. Osim toga, odlučeno je da se, u slučaju nemogućnosti preuzimanja
Beograda na ovaj način, izradi plan za zajedničko povlačenje svih ovih kvi-
slinških vojnih organizacija u pravcu Slovenije i dalje u Austriji radi spa-
janja sa zapadnim saveznicima.
Priprem e za oslobođenje Beograda počele su znatno ranije nego što su
stigle pred Beograd jedinice NOVJ i Crvene armije. K rajem avgusta 1944.
godine, po nalogu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, na Kosm aju je for-
mirano partijsko Povereništvo, koje je upućeno u Beograd sa zadatkom da
u gradu obrazuje „tehnički punkt” , da se poveže sa okolnim partizanskim
jedinicama i partijslcim rukovodstvom, da poveže u gradu partijske organi­
zacije koje su uspele da izbegnu provale i hapšenja, oslobodilačke udarne
grupe, pripadnike NOP-a i ostale rodoljube, da organizuje politički rad i
propagandu i priprem i naoružane borbene grupe koje bi, u trenutku napada
na grad, sprečile okupatora da poruši važne objekte. Sem toga, Povereniš-
tvo je pristupilo stvaranju političkih organizacija, kao Gradskog odbora NO
fronta, odbora pojedinih četvrti i slično. Uz pomoć građana, Povereništvo
je pristupilo prikupljanju pomoći za jedinice NOVJ i upućivalo nove borce
u jedinice na vec oslobodenu teritoriju, organizovalo sanitetske tacke prve
pomoći, koje će poslužiti kad započnu borbe za grad, priprem alo vodiče za
jedinice NOVJ i Crvene arm ije i drugo. Stanovništvo je bilo tako organizo-
vano da je bilo spremno pomagati oslobodioce svim čim je moglo, a isto­
vremeno da neprijatelju svakojakim teškoćama i preprekama stvara nepod-
nošljive uslove za odbranu. Izsvestan broj omladinaca iz palanačkog logora
i boraca Kosm ajskog partizanskog odreda, omladinaca iz Beograda, dobio
je zadatak da se ubaci u grad i uključi u form acije Nedićeve Srpske državne
straže i da tu deluje u cilju slabljenja odbrane. N jim a su se pridružili i oba-
veštajni oficir 1. proleterskog korpusa m ajor Miloš Vučković, radio-telegra-
fista 21. divizije NOVJ M ilorad M ijović i dvojica beogradskih ilegalaca bra-
ća Savo i Živlco Anđelković, koje je Stab 1. proleterskog korpusa 9. oktobra
uputio da organizuju obaveštajni punkt i prebacivanje na slobodnu terito­
riju poznatih političkih ličnosti, javnih i kulturnih radnika koji su se opre-
delili za NOP. Ova grupa je uspela da uđe u Beograd i da postavi radio-sta-
nicu u ranije priprem ljenu ilegalnu bazu u Ulici vojvode Brane 50.16
U neposrednim borbama za oslobođenje Beograda i uništenje nemačke
grupacije jugoistočno od grada učestvovale su sledece jedinice: 1. armijska
grupa NOVJ (devet divizija: 1. i 6. proleterska, 5, 11, 16, 21, 23, 28. i 36. udarna
divizija, sa ukupnim brojnim stanjem oko 55.000 boraca); sovjetski ojačani
4. gardijski mehanizovani korpus (13, 14. i 15. gardijska mehanizovana i 36.
gardijska tenkovska brigada, 230. haubički artiljerijski puk, 140. minobacač-
lci puk, 58. puk gardijskih minobacača, 42. lovačka protivtenlcovska artilje-
rijslca brigada, 22. protivavionska artiljerijska divizija i 218. samostalni inži-
njerijski bataljon), 73. i 109. gardijska i 236. streljačka divizija, 5. samostal-
na gardijska motorizovana streljačka brigada, delovi 75. streljačlcog korpu­
sa, šesnaest artiljerijskih, rninobacačkih i samostalnih artiljerijskih pukova
i tri samostalna puka protivavionske artiljerije. Napad su podržavali 9. avio-
-korpus 17. vazduhoplovne arm ije i delovi Dunavske rečne ratne flotile Crve­
ne arm ije.17
Proboj spoljnje odbrane Beograda počeo je noću između 13. i 14. okto­
bra. Jedinice sovjetskog 4. gardijslcog mehanizovanog korpusa i 1. proleter­
ske divizije probile su nemačku odbranu na Avali i krenule ka Beogradu. N a
Avali je, sam komandant odbrane Beograda, general Šnekenburger teško
ranjen i uskoro podlegao ranama. Pošto su slomile otpor Nemaca kod Jaji-

10 A. В и т о р о в и ћ , Централна Србија, Beograd, 1967, 666—667.

17 Beograđska operacija, Beograd, 1964, 195— 196, 218; P. V i š n j i ć, n.d. 279.

362
 паса i Kumodraža, one su, 14. oktobra, u svitanje, m unjevitim jurišem ovla-
dale južnim delom Banjice.
Slomivši otpor neprijatelja kod Pinosave, levokrilni delovi 1. proleter­
ske divizije su, u sedejstvu sa 2. ličkom proleterskom brigadom 6. proleter­
ske divizije, u toku prepodneva 14. oktobra, zauzeli Rakovicu. Istovremeno,
jedinice 6. proleterske divizije su spustile se u dolinu Topčiderske reke, na
juris razbile nemačku odbranu u Rušnju, Resniku i K ijevu i prodrle prema
Topčideru. Istočno od Avalskog puta 5. i 21. divizija 1. proleterskog korpusa
prodirale su preko Vrčina ka Beogradu, a desnom obalom Save, savladajući
žilav otpor, nadirao je 12. vojvođanski korpus NOVJ. Posle oslobodenja
Umke 13. oktobra, 12. korpus je nastavio dejstva prema Beogradu. Preko
Makiša prema Čukarici kretala se 16. udarna divizija, a desno od nje, prema
Železniku i Žarkovu, napadale su 11. i 28. divizija ovog korpusa. K o d Želez-
nika je ove dve divizije zadržala jaka neprijateljska vatra. Da bi obezbedila
napad na Beograd od Obrenovca, 36. divizija 12. korpusa blokirala je u me-
duvremenu tamošnju nemačku posadu, koja se morala zbog toga povući
preko Save u Srem. Oslobodenjem Obrenovca bio je dobro osiguran levi
blok 1. arm ijske grupe. Četrnaestog oktobra u zoru, prednje jedinice 12.
korpusa su se već nalazile oko Banovog brda i Čukarice.
Za snagama koje su vodile borbe na periferiji grada pridolazile su, s
juga, tri sovjetske streljačke divizije i 23. srpska divizija 14. korpusa NOVJ.
U meduvremenu su se sa severoistoka Beogradu približili i delovi 46. armi­
je 2. ukrajinskog fronta Crvene armije. Povremeno su artiljeriskom vatrom
tukli nemačke položaje na istočnoj ivici grada, a u rejonu Velikog Sela, na
desnoj obali Dunava, borbu su vodile sovjetska 109. gardijska streljačka di­
vizija i 12. vojvodanska brigada NOVJ. Jedan pule ove sovjetske divizije for-
sirao je Dunav kod Ritopeka i zauzeo položaj prema putu Smederevo— Be­
ograd.
Dejstvujući na odvojenom pravcu, 1. krajiška brigada 5. divizije NOVJ
i 15. gardijska mehanizovana brigada Crvene arm ije 14. oktobra nastupale
su ka drumu Smederevo — Beograd s juga. Uveče su, kod sela Brestovika,
iz pokreta izvršile napad u bok i pozadinu 2. puka nemačke divizije Bran-
derbug i razbile ga, da bi zatim u rejonu sela Boleča bile prinudene da vo-
de osmočasovnu borbu, obezbeđujući se od jakih prethodnica korpusne gru­
pe generala Stetnera, koja je nastojala da se od Požarevca probije u Beog­
rad. Ove brigade su, 15. oktobra, stigle pred Beograd i spojile se sa glav­
nim snagama 1. arm ijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i,
kod Ritopeka, sa delovima sovjetske 109. streljačke divizije. Korpusna gru­
pa generala Stetnera je u Požarevcu, 14. oktobra, vodila teške odbrambene
borbe protiv jedinica sovjetskog 75. streljačkog korpusa i delova 14. korpu­
sa NOVJ. Sledećeg jutra, potisnuta iz Požarevca, nastavila je povlačenje pre­
ko Smedereva ka Beogradu. Istovrem eno su Dunavom pristigli brodovi Du-
navske rečne ratne flotile. Oni su, sa delovim a 75. streljačkog korpusa, ot-
počeli napad na nemačke trupe u Smederevu.
Probijanjem spoljne odbrane i izbijanjem na liniju V eliki i M ali M okri
Lug — južna ivica Banjice — Rakovica — Žarlcovo — Makiš, završeno je
podilaženje jugoslovenskih i sovjetskih jedinica glavnoj odbrambenoj lini-
j i Beograda.
Planom za napad na Beograd, k o ji su ujutru 14. oktobra u Jajincima
izradili Stab 1. arm ijske grupe NOVJ i Stab 4. gardijskog mehanizovanog
korpusa Crvene arm ije, predvideno je da se frontalnim udarom glavnih
snaga glavni udar nanese od Banjičkog visa preko Auto-komande, Slavije
(danas T rg Dim itrija Tucovića) i Nem anjinom ulicom do starog Savskog
mosta i time nemačke snage u Beogradu razdvoje na dva dela. Uz to, treba­
lo je dejstvovati i na pomoćnim praveima: od Čukarice i Topčiderskog
brda preko Mostara ka Glavnoj železničkoj stanici i od Cvetkove mehane
363
preko Vukovog spomenika prema Pančevačkom mostu, te tako razdvojene
nemačke grupe izolovati i uništiti. Napad na grad bi podržavale artiljerija
i avijacija 3. ukrajinskog fronta i brodska artiljerija Dunavske rečne ratne
flotile.
U skladu sa ovakvira planom napada, odlučeno je da glavni udar na-
nesu 1. proleterski korpus NOVJ i ojaćani 4. gardijski mehanizovani kor­
pus, a kasnije i 75. gardijska i 236. streljačka divizija Crvene arm ije, a po-
moćni udar, desnom obalom Save, 12. korpus NOVJ.1»
Sve ove snage trebalo je da smelo i odlučno prodiru što dublje u grad,
a objekte koje su Nem ci uporno branili i zaostale nemačke grupe da izo-
luju i postepeno uništavaju rezervama. Da se drugačije postupalo, bespot-
rebno bi se krvarilo i trošilo znatno vise vremena dok bi jedinice stigle do
Terazija i Kalemegdana. I to je bila jedna od bitnih osobina borbi za oslo­
bodenje Beograda.
Ipak, nije se zanemarivala ni mogućnost okruženja grada. Naime, pred-
vidalo se da se deo snaga 12. korpusa, uz pomoć jedinica Crvene armije,
prebaci preko Save, kod Obrenovca, i da oslobodi Zemun, što b i omogućilo
pad Beograda, a i odsecanje neprijateljskih snaga u Beogradu.
Neposredan napad na Beograd je počeo 14. oktobra posle podne, na-
kon što je vise od 300 artiljerijskih oruđa i minobacača i 24 gardijska mi-
nobacača („kaćuše") izvelo pripremu u trajanju od 20 minuta. Napad se od-
vija o po utvrdenom planu. Borbe su bile izuzetno uporne i žestoke, je r su
Nem ci, težeći da po svaku cenu zaustave napad, tenlcove zasipali svežnjevi-
ma ručnih bombi i protivtenkovskom vatrom, a u izvesnim slučajevima po-
lcušavali da m itraljeskom vatrom odvoje prateću pešadiju. Osobito žestoki
okršaji su vodeni kod Ban j ice, Karađorđevog parka, na Čukarici, Topčide-
ru i kod bloka zgrada ministarstva u Nem anjinoj ulici, kao i u rejonu
Opservatorije, na Velikom Vračaru.
Posle dvodnevnih borbi, 14. i 15. oktobra, znatan deo grada je oslobo-
den. Nemačke snage su držale samo severozapadni deo grada iza linije Elek-
trična centrala — Botanička bašta — Narodna skupština — nova Radio-sta-
nica — Terazije — blok zgrada ministarstava — Glavna železnička stanica.
Nem ački delovi na Čukarici su blokirani. Istočni deo grada je odsečen od
zapadnog. Na dostignutoj liniji front se stabilizovao. Da bi bili što bliže je ­
dinicama i što neposrednije uticali na tok borbi, 15. oktobra ujutru, štabo-
vi 1. arm ijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa su se premes-
tili u grad. Stab 1. arm ijske grupe se smestio na Dedinju u Rumunskoj uli­
ci (danas Užička ulica), a 4. gardijskog mehanizovanog korpusa u zgradu
Dečje klinike Medicinskog fakulteta, kod Slavije.
Za vrem e borbi u gradu jedinice NOVJ i Crvene arm ije svuda su naila-
zile na podršku oduševljenog stanovništva. Mnoštvo Beograđana, naročito
iz redova omladine, stupilo je u brigade 1. proleterskog i 12. korpusa. Naro-
čito su se isticale borbene grupe koje je beogradska partijska organizacija
jos ranije form irala za borbu protiv nemačkih okupatora i njihovih poma-
gača. Uoči borbi za oslobodenje u Beogradu su dejstvovale tri vrste grupa
otpora obeležene slovima K, S i D, koje su u svojim redovima imale preko
2.000 naoružanih članova. Da bi se izbegle provale i ubacivanje neprijatelj­
skih agenata, svaki član oslobodilačke udarne grupe u Beogradu posedo-
vao je legitim aciju sa šifrovanim znacima. Ove grupe su, ujedno, bile cen-
tri oko kojih su se okupljali ostali gradani, bilo kao borci ili kao vodiči ili
bolničari i bolničarke. Ove grupe su učestvovale u borbama za Žarkovo,
Banovo brdo, na Čukarici, kod Mostara, Auto-komande, na Slaviji, kod Te-

18 Beogradska operacija, 218—220; Zbornik dokumentata i podataka о na-

rodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, (U daljem tekstu: Zb. NOR), tom
I, knj. 13, br. dok. 158.

364
razija i u drugim delovima grada. One su po gradu organizovale osmatra-
nje, čuvanje i osvajanje važnijih objekata (vodovoda, Električne centrale,
Glavne pošte, Radio-stanice, Savskog mosta itd.), koje je neprijatelj mini-
rao i priprem io za rušenje. Gotovo da nije bilo nijednog značajnijeg objekta
na k o ji nije m otrilo budno oko rodoljuba. Požrtvovanim radom, jedna gru­
pa organizovanih rodoljuba je uspela da spreči rušenje Vodovodne centra­
le na Belim Vodama, a Radio-stanicu Beograd, koju su Nem ci m inirali,
spasli su njeni naoružani radnici i službenici. Gradski partizani su na ju ­
ris zauzeli Glavnu telefonsku centralu u Palm otićevoj ulici 2 i tako spre-
čili njeno uništenje. Organizovano je otim anje oružja i sanitetskog materi­
jala po magacinima. Skidane su nemačke oznake na raskrsnicama i putevi-
ma, ili su, prema zgodnoj prilici, okretane u suprotnom pravcu radi dezo-
rijentisanja neprijateljskih kolona. Po stanovima su se šile nove zastave
s petokrakom zvezdom, a sa starih, već postojećih skidan je kraljevski grb
i prišivana petokraka zvezda; zatim, pripremala se odeća za borce, prikup-
ljao razni m aterijal i pripremale bolnice za smeštaj i negu ranjenika.
Dok su se vodile oštre ulične borbe u gradu, sve bliže se primicala.
Beogradu nemačka grupacija iz istočne Srbije, koja se stalno nalazila pod
udarcima 75. streljačkog korpusa, 5. gardijske samostalne motorizovane stre-
ljačke i 15. gradanske mehanizovane brigade Crvene arm ije i delova 14. kor­
pusa i 1. krajiške brigade, 5. divizije NOVJ. Pre podne 15. oktobra, njeni
ćelni odredi izbili su do sela Boleča, da bi oko 13 časova doprli do jugois-
točnog predgrada Beograda, gde su ih, kod Malog M okrog Luga, napale i
skoro potpuno uništile jedinice 5. divizije NOVJ. Do Grocke je uspelo da
se povuče samo nekoliko kamiona. Goneći neprijatelja jedan bataljon 1.
brigade 5. divizije prodro je u Grocku, ali se sutradan pred novim nemač-
kim jedinicama koje su pridolazile od Smedereva morao povući. Noću iz-
medu 15. i 16. oktobra 1. brigada 5. udarne divizije, ojačana delovima sov­
jetske 15. gardijske mehanizovane brigade, izvršila je juriš na nemačku
motorizovanu kolonu na drumu izmedu Grocke i Brestovika, ali su se ove
jedinice morale povući zbog nadmoćnosti Nemaca, k oji su se te noći pri-
kupili u Grocku s namerom da se jakim prednjim odredom pošto-poto pro-
biju u Beograd i tako izbegnu uništenje.
Brz prodor Nemaca nadomak Beograda predstavljao je za naše i sov-
jetsko komandovanje izvesno iznenadenje, je r se nije očekivala tolika pok-
retljivost i toliko silovita nasrtljivost Nemaca. Verovalo se da je zastor pos-
tavljen prema njim a dovoljno čvrst i da će ih zaustaviti. Ali oni su ipak
stigli pre nego što se očekivalo i prodrli dublje nego što se smelo dopustiti.
Iako je bilo malo vremena, intervenisalo se vrlo brzo, prom išljeno i pra-
vovremeno. Bez nervoze, smušenosti i brzopletosti, dogovoreno je izm eđu
štabova 1. arm ijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa šta je
potrebno učiniti. Borcim a je otvoreno rečeno da m oraju održati položaje
po svaku cenu i onemogućiti nemačke protivnapade. Po jedinicama su odr-
žani i kratki sastanci ćelija komunista i skojevaca na kojim a su donošene
odluke da se ne odstupi ni koraka.
Oci.nivši neposrednu opasnost od nemačkih snaga s pravca Smedereva
i da bi im sprečio prodor u Beograd, Stab 1. arm ijske grupe je 15. oktobra
od Avale na Smederevski drum uputio 21. diviziju. Njena 4. srpska brigada
je posela položaje na levoj obali Bolečice, a 5. srpska brigada između Go-
log brda. Leštana i Zabrana. Istovremeno, na jugoistočnom kraju Beogra­
da, na Stojčinom brdu, položaje su poseli delovi 5. krajiške divizije. Stab
4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene arm ije uputio je svoju 14. i
15. mehanizovanu brigadu da posednu položaje kod Malog M okrog Luga.1»'
Petnaestog oktobra uveče jedan puk nemačke pešadije, podržavan tenkovi-

10 Zb. NOR, tom I, knj. 14, dok. br. 31; Beogradska operacija, 237.

365
ma i jurišnom artiljerijom , izvršio je žestok napad na ove jedinice u name-
ri da otvori prolaz Smederevskim drumom. U ovim borbama neprijatelj je
pretrpeo teške gubitke. Ne obazirući se na žrtve i koristeći noć, kao i tre-
nutnu zabunu nastalu zbog uverenja kod jedinica 21. divizije da se radi о
snagama sovjetske 15. gardijske mehanizovane brigade, koje su očekivane
s pravca Boleca, neprijatelj je ipak uspeo da se uklini, na pravcu između ,
Konjarnika i Cvetkove mehane, u prve ulice Beograda, ali je tamo, u žesto
kim borbama, sutradan teško poražen.20
Piitisak neprijateljskih jedinica sa Smederevskog druma prisilio je ju ­
goslovenske i sovjetske komande da, nastavljajući ulične borbe po gradu,
i dalje izvlače pojedine jedinice za ojačanje odbrane na jugoistočnim prila-
zima Beogradu. N a položaje 21. udarne divizije kod Bolečice upućene su,
17. oktobra, 2. proleterska i 2. lička brigada. One su se na levom krilu po-
vezale sa delovima 109. streljačke divizije Crvne arm ije i 12. vojvođarske
brigade. Da bi se sprečio eventualni proboj neprijatelja na zapad prema
Avali, iz Beograda je tamo upućena 11. udarna divizija NOVJ. Prema Avali
je upućena i 6. vojvodanska brigada 36. udarne divizije, a iz borbi u gradu
je izvučena i 16. udarna divizija NOVJ i upućena prema V elikoj Moštanici
i Rusnju. Na jugoistočnom kraju grada, iza položaja 21. d ivizije NOVJ, kon-
centiisale su se snage 5. krajiške divizije, 15. gardijska mehanizovana bri­
gada i 5. samostalna gardijska mehanizovana brigada Crvene armije.
U svitanje 17. oktobra neprijatelj je, napadajući novim snagama od Bo­
leca uspeo da pride Beogradu na nekoliko kilometara, a jedinice 21. divi­
zije NOVJ povukle su se na poslednju odbrambenu liniju kod Kumođraža.
Istog dana ujutru, Nem ci su potisli i sovjetsku 15. gardijsku mehanizovanu
brigada i zauzeli Veliki i Mali Molcri Lug. Zajedničkim protivnapadom obe
ove jedinice, i uz podršku „kaćuša” i avijacije sovjetske 17. vazduhoplovne
arm ije, u toku prepodneva ponovo su zauzeti V eliki i Mali M okri Lug i front
stabilizovan. Uveče je izvršen još jedan protivnapad i neprijatelj prisiljen
da se, uz velike gubitke, povuče prema Boleču gde je potpuno okružen.
Posle podne 17. oktobra doneta je odluka za opšti napad na nemačke
snage okružene na Smederevskom putu. U njemu su uzele učešće jedinice
NVOJ — glavna uloga je poverena 21. udarnoj diviziji, ojačanoj 2. ličkom
brigadom 6. proleterske divizije i 1. krajiškom brigadom 5. udarne divi­
zije. S njom su imale da sadejstvuju od Avale 5. Icazarska i 12. krajiška bri-
gad.i 11. udarne divizije i 6. vojvodanska brigada 16. udarne divizije, a od
Vrčina 23. divizija 14. korpusa NOVJ. Glavnina 5. udarne divizije bila je
grupisana na istočnoj i jugoistočnoj ivici Beograda. N a taj način, težište
dejstava 1. arm ijske grupe preneto je na ovaj prostor. Tu je bilo grupisano
oko pet divizija ove arm ijske grupe, dok su za borbe u gradu, pored delova
so', jelskog 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, zadržane samo 1. i 6. pro­
leterska i 28. udarna slavonska divizija.
U ovoj zoni dejstva nalazili su se komandant ili načelnik Štaba 1. arm ij­
ske grupe, a često i obojica. N jihovo prisustvo i lična pokretljivost delovali
su vrlo pozitivno na potčinjene štabove i jedinice.
Od sovjetske komande za ovaj napad su bile određene sledeće snage
Crvene arm ije: jedinice 75. streljačkog korpusa, 5. gardijska samostalna bri­
gada, ojačana minobacačkim pukom i samostalnim bataljonom amfibijskih
vozila, zatim 15. gardijska mehanizovana brigada, po jedan streljački puk
73. gardijske i 236. streljačke divizije, gardijski minobacači „kaćuše” , sa-
mostalni artiljerijski i jurišni protivtenkovski puk. Za rukovodenje navede-
nim sovjeskim snagama u rejonu borbenih dejstava obrazovana je, i upu-
ćena u Ripanj, operativna grupa Štaba 57. arm ije.21
20 Zb. NOR, torn I, knj. 14, dok. br. 10, 15, 100.
21 Zb. NOR, torn I, knj. 14, dok. br. 10, 133; A-VII, kut. 96, br. reg. 18/1; foto-
kopija izvoda iz referata о borbama 4. mehanizovanog korpusa za oktobar 1944. god.

366
 Nemačka komanda je uvidela da se ne može probiti u Beogradu, te je
u meduvremenu odlučila da obrazuje od svojih jedinica tri borbene grupe,
da napusti teško naoružanje i m otorizaciju na Smederevskom drumu i da
se pešadija probije preko Avale i dolinom Topčiderske reke na mostobran
kod Čukarice, a zatim pontonima prebaci preko Save. Sedamnaestog okto­
bra uveče, nemačka grupa za proboj krenula je u napad dvema kolonama,
jednom prema Vrčinu, a drugom u pravcu Zuca. U ogorćenoj borbi koja
je trajala celu noć, 1. krajiška brigada 5. divizije NOVJ sprečila je prvu
kolonu da se probije prema Vrčinu. Drugu kolonu je kod Zuca zaustavila
12. krajiška brigada 11. udarne divizije. Ubacujući nove snage i odlučno na-
padajući, bez obzira na velike gubitke, Nem ci su ujutru 18. oktobra probili
prvu liniju obruča, zauzeli Zuce i prodrli do Avale, a zatim na put Avala —
Ralja. Postojala je opasnost da se na tom pravcu jače nemačke snage na-
du u pozadini jugoslovenskih i sovjetskih jedinica. U tom trenutku odlu-
čujuću ulogu je odigrala sovjetska avijacija. Napadajuči u grupama od po
12 i 24 aparata, ona je vršila udar za udarom po nemačkoj grupaciji. Na
taj način je rastrojen borbeni poredak nemačkih napadnih kolona. Ubrzo
su pristigle i pešadijske jedinice NOVJ i Crvene arm ije i, uz podršku arti-
ljerije, uspele da zaustave napredovanje neprijatelja.
Pre početka opšteg koncentričnog napada, da bi se izbeglo krvoproli-
će, opkoljenoj nemačkoj grupaciji je upućen ultimatum za predaju, ali ga
njena komanda nije prihvatila. Vec ujutru 18. oktobra, ojačana 21. divizija
je razbila neprijatelja kod Bolečice i, zajedno sa sovjetskom 15. gardijskom
mehanizovanom brigadom, počela da uništava preostale nemačke jedinice
kod Boleča. Istovremeno su jedinice 74. i 233. streljačke divizije Crvene ar­
m ije prodrle prema Vrčinu i Boleču sa istoka, a delovi 4. gardijskog meha­
nizovanog korpusa sa 73. gardijskom i 236. streljačkom divizijom izbile su
na liniju Leštane — Boleč. Do večeri je nemačka grupacija kod Boleča uniš-
tena. Samo je 21. divizija toga dana zarobila preko 1.100 nemačkih vojnika,
podoficira i oficira i zaplenila 1.500 automobila, oko 200 topova i mnogo
raznog oružja i oprema.
Najžešće borbe vodene su toga dana protiv nemačkih jedinica koje su
se probile u rejon Avale. U neprekidnim napadima ova grupa je do večeri
izgubila oko 8.000 vojnika. Poginuo je i sam komandant nemačkog korpusa
general Štetner.22 U tolcu noći, uoči 19. oktobra, borbe su nastavljene. Ko-
risteći mrak, neke nemačke jedinice, u jačini od oko 15.000 vojnika, uspele
su da se probiju južno od Avale i krenu prema prelazu na Savi. Trupe pre­
ostale u obruču, posle tročasovnog bombardovanja aviacije i artiljerije, a
pod pritiskom jedinica NOVJ i Crvene arm ije, počele su 19. oktobra ujutru
da se predaju.
Nemačke jedinice koje su uspele da se probiju iz obruča nisu mogle
da dopru do prelaza na Savi. Gonjene od jedinica 12. korpusa NOVJ i delo-
va 233. streljačke divizije i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene
arm ije, one su 20. oktobra odbačene daleko na jug, ka Koceljevu. Ovde su
ponovo blokirane. Prilikom ponovoljenog proboja poginulo je i zarobljeno
još oko 3.000 nemačkih vojnika. Ostatak od oko 12.000 nemačkih vojnika
prihvatili su delovi divizije B etčer upućeni iz Šapca i prebacili u Srem.23
N a taj način, posle višednevnih tešlcih borbi, nemačka korpusna grupa
generala Štetnera bila je razbijena. Od cele ove grupe uspelo je da se spase
ukupno oko 12.000 vojnika, pod komandom general-potpukovnika Augusta
Vitmana, samo s lakim pešadijskim naoružajnem i nužnim sanitetskim ma-
terijalom k oji se mogao sa sobom nositi. Poginulo je ili zarobljeno oko 20.000

22 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-77, film 780, snimak 5506951—83; mikrofilm NAV-

-N-T-311, film 190, snimak 331; mikrofilm NAV-N-T-311, film 194, snimak 567—9.
23 A-VII, mikrofilm NAV-N-T-501, film 256, snimak 1179—83.

367
vojnika ove korpusne grupe; zaplenjeno jo j je sve teško naoružanje i sva
oprema.
Dok su vođene borbe na Smederevskom drumu i dok je đovršavano
razbijanje nemačkih snaga u rejonu Avale, jedinice NOVJ i Crvene armije,
uz pomoć stanovništva, oslobadale su Beograd deo po deo. Uprkos sve ve-
ćim gubicima, nemačke trupe su se grčevito borile za svaku ulicu, za svaku
zgradu, prelazeći povremeno i u protivnapade. U centru grada, s delovim a
36. gardijske tenkovske brigade i 236. streljačke divizije Crvene arm ije, teš-
ke borbe je vodila 1. proleterska divizija NOVJ. Oštre borbe su nastavljene
i za blok zgrada ministarstava u Nem anjinoj ulici, kod Glavne železničke
stanice i na Čukarici. Na neprijatelja u tim delovima grada zajedno su na-
padali delovi 6. proleterske i 28. slavonske divizije NOVJ, 13. gardijska me-
hanizovana brigada i 73. streljačka divizija Crvene arm ije. Do kraja dana
18. oktobra nemačke snage su u gradu bile potisnute na uzan mostobran na
desnoj obali Save, ograničen linijom Kalemegdan — Terazije — Ministarstvo
saobraćaja — Glavna železnička stanica, gde su se i dalje uporno branile
da bi zaštitile prilaze jedino ispravnom starom mostu na Savi, preko koje-
ga su se morale izvlačiti na levu obalu. Sem toga, đržale su se još i u
nekoliko izolovanih otpornih tačaka na Čukarici.
Opšti napad na preostala neprijateljska uporišta u gradu počeo je 19.
oktobra u 18 časova jednovrem enim jurišem na svim odsecima fronta, pos­
le jednočasovne snažne artiljerijske pripreme. Uskoro su jedinice 1. i 6.
proleterske divizije, sa delovim a 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, 73.
i 236. streljačke divizije, i pored žestokog otpora, uspele da zauzmu palatu
Albanija, hotela Balkan, M oskvu i Beograd, Ministarstvo saobraćaja, Glavnu
železnićku stanicu, Zavod za izradu vojne odeće i zgradu bivše Uprave gra­
da Beograda. U toku noći neprijatelj je bio prinuđen na povlačenje preko
Save. Sutradan, 20. oktobra, ujutru, zauzet je Kalemegdan i Savski most,
a uskoro zatim slomljene su otporne tačke neprijatelja na Čukarici. Beog­
rad je bio osloboden.
Ujutru 21. oktobra počeo je napad na Zemun i Bežanijsku kosu. U to­
ku dana i noći vođene su žestoke borbe. Podržavani snažnom artiljerijskofn
vatrom, Nem ci su pružali ogorčen otpor. Snažnim jurišem brigada NOVJ
i tenkova Crvene arm ije, 22. oktobra, osloboden je i Zemun, a Nem ci su
odbačeni ka Staroj Pazovi.
Gubitkom Beograda, glavnog čvorišta na Balkanu, potpuno je onemo-
gućen plan nemačke Vrhovne komande da stabilizuje front u Srbiji. Umes­
to toga, Nem ci su sada m orali da obrazuju nov front na levoj obali Drine,
povezujući ga sa frontom u Sremu i na srednjem toku Dunava.
U bici za Beograd uništen je veliki deo nemačkog garnizona i korpusne
grupe generala Stetnera; poginulo je ili je bilo zarobljeno preko 25.000 ne-
mačkih vojnika; uništeni su ili zaplenjeni gotovo sve teško naoružanje, spre-
ma i motorizacija. U borbama za Beograd poginulo je 2.953 boraca NOVJ
i oko 1.000 sovjetskih vojnika, a više hiljada je ranjeno.24
Nem ačko komandovanje, po svemu sudeći, nije očekivalo tako brz i
direktan udar na Beograd, naročito ne s tako jakim snagama. Nem ci su
potcenili oslobodilačke snage. Da to nisu učinili, verovatno bi već ranije
svoju jaku grupaciju iz istočne Srbije prebacili na severozapad i raspore-
dili na beogradskom odbrambenom frontu. Trupe NOVJ i Crvene arm ije
iznenadile su ih brzinom i smelošću udara, što je osiguralo uspeh oslobo-
dilaca, a Nem ce dovelo u katastrofalan položaj iz koga nije bilo izlaza.
beogradskoj operaciji jedinice NOVJ su uspele da kondenzuju ranije
stečena iskustva i obezbede primenu tih iskustava na jednom višem vojnič-
kom nivou.

24 Beogradska operacija, 254, 260.

368
 Vrhovni komandant maršal Tito neposredno je rukovodio ovom opera-
cijoni. On je neprestano upućivao savete, naređenja i zapovesti iz Krajove,
Vršca i Bele Crkve. Njem u je direktno bio odgovoran Stab 1. arm ijske grupe.
U oslobodeni Beograd je, već 23. oktobra 1944, došao vrhovni koman­
dant NOVJ maršal Tito, a potom su pristigli Politbiro C K KPJ, Prezidijum
AVNOJ-a, Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije i Vrhovni štab. Oni
su iz Beograda rukovodili završnim operacijama za oslobođenje preostalog
dela zem lje, konsolidacijom oslobodenih oblasti, te daljom borbom oko me-
đunarodnog priznanja nove Jugoslavije. Njihova posebna briga je bila us-
merena na izgradnju i učvršćenje nove državne organizacije, čiji su teme-
lji udareni odlukama zasedanja AVNOJ-a, a uporedo s tim i na organizova­
nje privrednog života ratom opustošenih krajeva.

369
 G . M . S la vin (S S S R )

OSLOBOĐENJE BEOGRADA I SOVJETSKO JAVNO M N E N JE

U svom referatu želeo bih da pokažem kako je, u jesen 1944. godine, u
dane kada je Crvena arm ija zajedno sa narodnooslobodilačkom vojskom
Jugoslavije uništavala fašističke osvajače, sovjetsko javno mnenje ocenji-
valo značaj oslobođenja Beograda. Та ocena je data na stranicama sovjet­
skih listova i ćasopisa, i tamo su zabeležena osećanja duboke simpatije i
bratskog prijateljstva koje su gajili sovjetski ljudi prema narodnooslobo-
dilačkom pokretu u Jugoslaviji, njegovim rukovodiocima i herojima. Iako
je ovo referat о istorijskoj temi, sama tema je takva da se m ora govoriti
ne samo о činjenicama već i о osećanjima.
Trideset godina nije tako veliko razdoblje u istoriji i nema sumnje da
u ovoj sali ima dosta i učesnika i očevidaca oslobođenja Beograda. Mogu
da kažem da se i ja veoma dobro sećam dana kada se preko radija čuo
signal poznat milionima ljudi — prvi taktovi m elodije pesme „Siroka je
m oja zem lja rođ en a . . . ” i kada se začuo svečani glas spikera koji je proči-
tao narodbu Vrhovnog komandanta maršala Staljina maršalu Sovjetskog
saveza Tolbuhinu. U naredbi je saopšteno da su jedinice Trećeg ukrajinskog
fronta, zajedno sa jedinicam a Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, po­
sle uporne borbe okončali uništavanje hitlerovskog garnizona u Beogradu i
oslobodili jugoslovensku prestonicu. P ri tom je bilo navedeno da su se u
borbama za oslobođenje Beograda istakla jedinice general-lajtnanta Gage-
na, general-majora Škodunoviča i drugih vojnih komandanata. U naredbi
Vrhovnog komandanta navedene su i jedinice Narodnooslobodilačke vojske,
koje su se istakle u borbama za oslobođenje Beograda: general-lajtnanta
Река Dapčevića, general-lajtnanta Danila Lekića i drugih starešina.
Dvadesetog oktobra 1944. godine u 22 časa, u prestonici Sovjetskog Sa­
veza, u Moskvi, u ime otadžbine izvršena je počasna paljba u čast izvanred-
nih uspeha jedinica Trećeg ukrajinskog fronta i Narodnooslobodilačke v o j­
ske Jugoslavije, koje su oslobodile Beograd — ispaljena su 24 artiljerijska
plotuna iz 324 oruđa.
Slušajući ove plotune Moskovljani su se radovali — je r radilo se о
Jugoslaviji, о njenoj narodnooslobodilačkoj vojsci, о jugoslovenskim parti-
zanima koji su bili toliko popularni među sovjetskim ljudima.
M ože se reći da je počasna paljba u čast oslobođenja jugoslovenske pre-
stonice bila dočekana u narodu sa ogrom nom radošću. U naredbi Vrhovnog

370
komandanta istaknuto je da su sovjetske i jugoslovenske jedinice „oslobo-
dile prestonicu nama savezničke Jugoslavije ”.1
Od prvih dana velikog otadžbinskog rata sovjetski narod video je u
narodima Jugoslavije svog pouzdanog saveznika. Sa svoje strane ju­
goslovenski narodi ocenili su stupanje Sovjetskog Saveza u rat p rotiv hit-
lerovske Nemačke kao podstrek za oružani ustanak protiv fašističkih oku­
patora. Komunistička partija Jugoslavije je organizovala ustanak i stala na
čelo opštenarođne borbe. Već u leto 1941 godine došlo je do borbenog sa­
veza dva bratska naroda — sovjetskog i jugoslovenskog. U jesen iste godi­
ne, u jeku borbe pred Moskvom, jugoslovenski partizani težili su da nanesu
fašističkim okupatorima što veće gubitke, opravdano smatrajući da oni sa-
m im tim pomažu Crvenoj arm iji. Sedmog novembra 1941. godine, na dan
godišnjice velike oktobarske revolucije, održana je poznata vojna parada na
Crvenom trgu i sovjetski vojnici, pod zastavom Lenjina, odlazili su od Le-
njinovog mauzoleja pravo na front.
Tog istog dana, sedmog novembra, u oslobođenom Užicu jugoslovenski
partizani, proslavljajući godišnjicu velikog oktobra, izrazili su svoju odluč-
nost da se bore protiv neprijatelja. I oni su održali datu reč — u naredbi
Vrhovnog komandanta, od 1. m aja 1942. godine, ukazivano je da je „cela
Ju goslavia zahvaćena vatrom partizanskog rata” .2
I staljingradska bitka je odjeknula kao strašni eho za neprijatelja u
Jugoslaviji. „H erojska odbrana S taljin grada. . . inspiriše naše narode” ,3 —
rečeno je u rezoluciji о stvaranju Antifašističkog veća narodnog oslobođe-
nja Jugoslavije, usvojenoj u Bihaću, 27. novembra 1942. godine.
Upravo tih dana form irane su prve jedinice regularne narodnooslobo-
dilačke arm ije koje su, podstaknute staljingradskom pobedom, nanosile sve
jače udarce neprijatelju.
„Stvaranje narodnooslobodilačke vojske” — pisala je Borba 1942. go­
dine — „označava da se borba protiv okupatora od partizanskih akcija pre-
tvorila u pravi rat. Saveznici, a naročito bratska Sovjetska Rusija, danas
mogu da računaju na organizovanu arm iju koja predstavlja ozbiljnu vojnu
snagu na Balkanu i u Centralnoj E vropi” .4
U vrem e održavanja prvog zasedanja AVNOJ-a, krajem 1942. godine, sov­
jetski ljudi su dobro znali о uspesima narodnooslobodilačkog pokreta u Ju­
goslaviji, о herojskoj borbi narodnooslobodilačke arm ije i partizana protiv
fašističkih okupatora i njihovih slugu — četnika, ustaša i drugih izdajnika.
U Sovjetskom Savezu su bile, takođe, poznate činjenice о stvaranju i
aktivnosti organa narodne vlasti u Jugoslaviji — narodnooslobodilackih od­
bora. Sovjetska štampa je sistematski objavljivala inform acije о stanju u
Jugoslaviji, koje je crpla iz saopštenja Vrhovnog štaba NOJ i iz em isija
Slobodne Jugoslavije.
Moskovski listovi i časopisi su objavljivali napise о herojim a narodno-
oslobodilačkog rata, pom injajući njihova imena — Peko Dapčević, Kosta
Nad, Đoko Pavićević i drugi. Davani su takode i podaci о rukovodiocima
narodnooslobodilačke vojske i antifašističkog veća. Prvi put se im e druga
Tita našlo na stranicama sovjetskih izdanja za vrem e rata marta 1942. go­
dine,5 a zatim je brzo postalo veom a poznato u sovjetskom narodu kao ime
rukovodioca jugoslovenskih naroda, koji se bore i komandanta narodno-
oslobodilačke vojske — saveznice Crvene armije.

1 Известија, 21 октјабрја 1944.

2 Правда, 1. маја 1942
3 Prvo i drugo zasedanje Antifašističkog veća Narodnog osolobođenja Jugo­
slavije, Beograd 1953, 55.
4 Историјски архив Комунистичке партије Јунославије, том I, књ. 2, Бео-
град, 1949, 232.
5 Vid. Soviet war news, 5 march 1942, London,

371
 U leto 1943. godine, Crvena arm ija je postigla nove velike uspehe od-
nevši pobedu u tenlcovskoj bici na Kurskoj kosi. Poraz hitlerovaca su na-
govestili, 5. avgusta 1943. godine, artiljerijski plotuni u M oskvi — prvi od
nmogih plotuna ispaljenih u čast vojnika Crvene armije. U čast oslobode­
nja Orela i Belgoroda ispaljeno je 20 plotuna iz 224 oruđa.6
Kasnije, 1944. godine, Moskva je obeležavala oslobodenje prestonice, uk-
ljučujući i Beograd, artiljerijskim plotunima iz 324 oruda.
Leto 1943. godine zapamtio je i jugoslovenski narod. U dolini Sutjeske
i na Zelengori vođena je izvanredno teška borba protiv neprijatelja. U
Moskvi je vladala zabrinutost za sudbinu narodnooslobodilačke vojske —
i njenog rukovodstva-izvesno vreme od njega nisu stizale nikakve vesti. Zbog
toga je telegram druga Tita о krahu ofanzive fašističke vojske, koji je prim-
Ijen u Moskvi,7 dočekan s radošću medu rukovodiocima Crvene armije.
Jugoslovenska braća po oružju ponovo su bili na visini zadatka, i demon-
strirali su odlučnost, vojnu veštinu i heroizam. U telegramu k o ji je upućen
iz Moskve visoko su ocenjene borbene akcije narodnooslobodilačke vojske.8
Sovjetski ljudi su bili upoznati ne samo sa bitkama koje je vodila na-
rodnooslobodilačka vojska protiv neprijatelja, već i sa žestokom borbom
protiv okupatora koja se odigravala na još neoslobođenoj teritoriji. U saop-
štenjima sovjetskog informacionog biroa koja su objavljivana svakodnevno
u desetinama miliona primeraka i koja su bila prenošena preko radija, če-
sto je javljano о podvizima jugoslovenskih partizana u neprijatelj skoj po-
zadini. Iz ovih inform acija mogućno je bilo saznati о borbenim akcijama
antifašista, о gubicima koji su naneseni neprijatelju, о podršci koju je na­
rod davao partizanima.
Komunistička partija Jugoslavije, rukovodeći antifašističkom borbom,
umela je u toku ove borbe da ostvari revolucionarni preobražaj u zem lji i
da položi tem elje nove, socijalističke Jugoslavije.
Istorijska odluka drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog os­
lobodenja Jugoslavije su naišle na veliki odjek i podršku u Sovjetskom
Savezu. Vlada Sovjetskog saveza pozitivno je ocenila pretvaranje antifašis-
tičkog veća u vrhovni zakonodavni i izvršni organ, stvaranje narodne vla­
de — Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije, i proklamovanju fede-
rativnog uredenja Jugoslavije. U saopštenju Inform acionog biroa Narodnog
komesarijata inostranih poslova SSSR, od 14. decembra 1943. godine, na-
vedeno je da odluke drugog zasedanja AVNOJ-a doprinose daljoj uspesnoj
borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemačke i svedoče о novom
uspehu KPJ, u objedinjavanju svih nacionalnih snaga u zem lji. Pri tom je
ukazivano da je za predsednika prezidijum a antifašističkog veća ponovo
izabran istaknuti političar Jugoslavije dr Ivan Ribar, a za rukovodioca Na-

8 Zašto je prva počasna paljba u Moskvi ispaljena iz 224 oruda? Jedan od

učesnika u oslobodenju Beograda maršal S. S. Birjuzov ovako odgovara na ovo
pitanje: „Na dan oslobodenja Orela J. V. Staljin je pozvao zamenika načeinika
Glavne artiljerijslce uprave generala I. Volkotrubenka i sasvim iznenada ga upitao:
može li artiljerija koja se nalazi u Moskvi da obeleži ovaj događaj snažnom arti-
ljerijskom paljbom? Volkotrubenko je odgovorio da je to sasvim mogućno: pri­
preme za paljbu biće završene za nekoliko časova. Tada se Staljin zainteresovao
koliko artiljerijskih oruda ima u gradu. Volkotrubenko je naveo zaokruženu cifru
— 200. Staljin je želeo da precizira:
— A računate И 24 topa koji se nalaze u Kremlju?
— Me, ne računam — odgovorio je Volkotrubenko.
— Znači smatraćemo da raspolažemo za poljbu ne sa 200 već sa 224 oruda.
Tako je i odlučeno da se ispali 20 artiljerijskih plotuda iz 224 oruđa”. (C. C.
Б и р и ј о з о в , Суровые годи. Москва, 1966. 223).
7 Arhiv za radnički pokret (ARP), fond CK KPJ — KI, nova sign. 1943/164.
e ARP, f. CK KPJ-KI, nova sign. 1943/163.

372
cionalnog komiteta oslobođenja — Vrhovni komandant narođnooslobodilač-
ke vojske Jugoslavije, Josip Broz Tito, kome je dodeljeno zvanje maršala.9
Dajući karakteristiku о rukovodiocu oslobodilačke borbe naroda Jugo­
slavije protiv fašističkih osvajača, sovjetska štampa je pisala da je maršal
Josip Broz Tito talentovani vojni rukovodilac, istaknuti organizator naro-
dnooslobodilačke vojske, form irane u ofanzivnim borbama što su je vodile
partizanslci odredi Jugoslavije protiv hitlerovskih okupatora.10
Sovjetska vlada je odlučila da uputi u Jugoslaviju vojnu m isiju na
čelu s general-lajtnantom N. V. Kornjejevim . M isija je stigla u rejon Drvara
23. februara 1944. godine i stupila je u vezu s maršalom Titom .11
V ojna m isija Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, na čelu s
general-lajtnantom Velim irom Terzićem, stigla je u Moskvu 12. aprila 1944.
godine.12
Tako su vlade sovjetskog naroda i naroda Jugoslavije uspostavile direk-
tnu i neposrednu saradnju, koja je doprinela uspešnom razvoju borbe pro­
tiv zajedničkog neprijatelja i prokrčila put oslobođenju Beograda.
Ova saradnja praćena je još potpunijim obaveštavanjem sovjetskog na­
roda о radu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i о doprinosu
k oji su davali narođnooslobodilačka vojska i partizanski odredi pobedi nad
fašizmom. Osim članaka u novinama i časopisima,13 izdato je niz brošura
koje su osvetljavale borbeni put naroda Jugoslavije od prvih dana oružanog
ustanka 1941. godine. Od ovih treba pomenuti brošuru J. Lenova. Sovjetski
autor ukazuje da „četvrtu godinu svoje herojske, odista nadahnute borbe
narodi Jugoslavije obeležavaju novim vojnim i političkim uspesima” 14 i ob-
jašnjava u čemu je suština tih uspeha.
Tada, 1944. godine, u Moskvi je objavljena na ruskom jeziku, a istovre­
meno i na srpskohrvatskom, slovenačkom, poljskom, češkom, bugarskom,
nemačkom, italijanskom, rumunskom i mađarskom jeziku, brošura marša-
la Tita Borba naroda p orobljene Jugoslavije. „Ova izvanredna knjiga” —
rečeno je u jednoj od recenzija — „pom oćiće celokupnoj svetskoj javnosti
da pravilno razume dogadaje koji se zbivaju u Jugoslaviji” .15
Organ Centralnog komiteta Komunistićke partije Sovjetskog Saveza ča-
sopis Бољшевик objavio je skraćeni tekst brošure.16 Ovaj časopis je objavio
i članak Edvarda Kardelja Pu t nove Jugoslavije, u kome je bila data sves-
trana karakteristika nai'odnooslobodilačkog pokreta, interpretirane odluke
i rad Antifašističkog veća i Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije.17
Ove teme obrađivane su i u predavanjima poznatog rukovodioca Komunis-
tičke partije Jugoslavije Velim ira Vlahovića, koje je on držao u leto 1944.
godine u Moskvi.
U julu — avgustu 1944. godine ,organ Narodnog komesarijata za od­
branu, list Краснаја Звезда, objavio je seriju članaka о jugoslovensikom
narodnooslobodilačkom pokretu pod naslovom Pisma iz Jugoslavije, koja
su izdata zatim i kao pobena brošura.18 U pismima se govorilo о herojima
narodnooslobodilačke borbe, borcim a i oficirim a NOV, о razlozima neuspe-

9 Внешњаја политика Советсково Сојуза в период Отечестеној војни, т.

Москва, 1946. 436.
10 Isto t. II, 86.
11 Isto, 90.
12 Внешњаја политика Советского Сојуза, т. II, 136.
13 Мировое хозјаиство и мироваја политика, № 7—8, 1944, 18.
14 Ј. Л е н о в , Борба Југославскова народа за независимост и свободу
својеј родини. Москва, 1944. 145.
15 Славјање, № 8, 1944, 40.
10 Бољшевик, № 11, 1944. 22.
17 Бољшевшс, № 16, 29, 1944.
18 М. В и т и ч, Писма из Југослиавије, Москва, 1944.

373
ha fašističkih ofanziva, о maršalu Titu čije im e „sim boliše čvrstinu i nepo-
beđivost slavne i napaćene Jugoslavije” .19 Autor je citirao na srpskohrvat-
skom jeziku pesmu koja je postala narodnom:
„T o je nama naša borba dala
da imamo Tita za. maršala."20
U brošuri se govorilo о tome kako se u herojskoj borbi protiv neprija-
teljske artiljerije, tenkova i avijacije rodila vojska, mlada narodna vojska
Jugoslavije, objedinjena idejom о bratstvu naroda, puna borbene strasti i
vatrene težnje ka pobedi. „Sm rt fašizmu — sloboda narodu” — takva je
njena vera i njena zakletva.” 21
Udarac za udarcem koje je Crvena arm ija nanosila hitlerovskoj vojsci
inspinrisali su borce za slobodu Jugoslavije. Jaško-kišinjevska operacija je
označila početak oslobođenja Balkana; to je bila jedna od najvećih bitki
velikog otadžbinskog rata. U njoj su učestvovale jedinice Drugog i Trećeg
ukrajinskog fronta u saradnji sa Crnomorskom flotom i Dunavskom voj-
nom flotilom . U toj bici sa obe strane učestvovalo je 1,540.000 ljudi, k oji su
raspolagali ogrom nom ratnom tehnikom — sa više od 23.600 oruđa i mino-
bacača, 2.300 tenkova, 2.560 aviona. Sovjetske jedinice su uspele da opkole
i unište 18 fašističkih divizija.22
Zahvaljujući razbijanju grupe arm ija Juzna Ukrajina hitlerovska koali-
cija počela je brzo da se raspada. Bližio se čas potpunog proterivanja nep­
rijatelja i iz Jugoslavije.
Samopožrtvovana trogodišnja borba njenih naroda, pod rukovodstvom
Komunističke partije protiv fašizma, za slobodu i nezavisnost, naišla je u
Sovjetskom Savezu na priznanje celog naroda. Petog septembra 1944. godi­
ne, ukazom prezidijum a Vrhovnog sovjeta SSSR, maršal Josip Broz Tito
je odlikovan Ordenom Suvorova I stepena za izvanredne uspehe u rukovo-
đenju vojskom i u rukovođenju borbenim operacijam a protiv zajedničkog
neprijatelja Sovjetskog Saveza i Jugoslavije — hitlerovske Nemacke.2» Istog
dana prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR odlikovao je za izvanredne zasluge
i za ispoljenu hrabrost i junaštvo u borbi protiv zajedničkog neprijatelja,
prvog potpredsednika Nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije, Edvar-
da Kardelja, ordenom Lenjina.24
Ordenima Sovjetskog Saveza — Suvorova I I stepena, Kutuzova I i I I
stepena, Crvene zastave i Otadžbinskog rata odlikovana je takođe velika
grupa generala i oficira narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, među ko­
jim a generali Svetozar Vukmanović, Ivan Milutinovic, M ihajlo Apostolski,
Peko Dapčević, Koča Popović, Petar Drapšin, Danilo Lekić, Kosta Nad, Slav-
ko Rodić, Vlado Šegrt, Rade Ham ović i drugi. Medu odlikovanim bili su i
oficiri koji su se istakli u borbama — pukovnici Milutin Morača, Pavle
Jakšić, M itar Bakić, Ljubo Vučković, Vlado Popović, Boško Šiljegović, Ni-
ko Strugar i drugi.
Sveslovenski komitet uputio je maršalu Titu, u vezi s njegovim odliko-
vanjem Ordenom Suvorova, čestitku25 i čestitao jugoslovenskim generalima
i oficirim a na visokim odlikovanjima. Tom prilikom je naglašeno da je
sovjetska vlada, odlikujući istaknute rukovodioce narodnooslobodilačke v o j­
ske Jugoslavije, na taj način izrazila vatrenu ljubav sovjetskog naroda pre-

10 Isto, 40.
20 Isto, 25
21 M. В и т и ч, Указ. соч., 1.
22 Правда, 23 август 1974.
23 Известија, 6 сентјабрја 1944.
24 Известија, 6. сентјабр 1944.
25 Правда 8. сентјабр 1944.

374
ша herojskim narodima Jugoslavije, čijom se borbom i junaštvom ponosio
ceo svet.26
Maršal Tito je, u svoje im e i u im e odlikovanih generala i oficira, izra-
zio prezidijumu Vrhovnog sovjeta SSSR duboku zahvalnost na odlikovanji-
ma Sovjetskog Saveza.27
О borbi i herojstvu pripadnika Narodnooslobodilačke vojske bilo je,
tih dana, reči i u saopštenjima Vrhovnog štaba N O V k oji su redovno objav-
ljivani ne samo u centralno j moskovskoj štampi već i u štampi svih sovjet-
skih republika. Tako je, na primer, istovremeno s ukazom Vrhovnog sovje­
ta о odlikovanju Tita, K ardelja i jugoslovenskih generala i oficira, u sovjet-
skim novinama bilo objavljeno redovno saopštenje Vrhovnog štaba NOV.
U njem u je navedeno da se u Srbiji uspešno nastavljaju ofanzivne operaci-
je na svim sektorima fronta i da su razbijeni četnički odredi, k o ji su po-
kušali da se probiju na oslobođenu teritoriju. U Makedoniji, na putu k oji
vodi za Prilep, razbijena je nemačka motorizovana kolona, a na železničkoj
pruzi Skoplje — Niš porušene su dve stanice. U Crnoj Gori i Sandžaku, ju­
goslovenske jedinice su prešle u kontranapad i zauzele su gradove Berane,
Savnik i Andrijevicu. U zapadnoj Bosni je osloboden Drvar. U Hrvatskoj je
uništena neprijatelj ska kolona u rejonu Ogulina, na pruzi Karlovac — Zag­
reb dignut je u vazduh oklopni voz. U Sloveniji, jugoslovenske jedinice koje
nastupaju, zauzele su neprijatelj ska uporišta i presekle železničku prugu
M aribor — Celovec.28
To je bio redovan izveštaj Vrhovnog štaba N O V u kom e je b ilo reči о
vojnim akcijama samo u toku jednog dana, ali se i po ovom izveštaju mog-
lo suditi о obimu borbenih operacija oslobodilačke arm ije i о značaju uda-
raca koje je ona nanosila neprijatelju.
Šestog septembra 1944. godine, Sovjetski informacioni biro preneo je
vest koja je s radošću prim ljena u Jugoslaviji. Sovjetske jedinice u Rumu­
niji, pošto su učinile prodor prema zapadu, prevalile su vise od 100 kilome-
tara, i, zauzevši grad Turn— Severin, izbile na granicu Rumunije i Jugoslavije.29
U vezi s tim đogađajem maršal T ito se obratio pripadnicima narodno-
oslobodilačke vojske naredbom u kojoj je rečeno: „N eka izbijanje slavne
Crvene arm ije na našu granicu probudi kod vas novi entuzijazam i ispuni
vas rešenošću da nanesete još snažnije udarce nemačkim okupatorima i
izdajnicima domovine. Dokažite i u ovim poslednjim borbama da ste vi do-
stojni saveznici nepobedive Crvene arm ije.” 3«
Izvršavajući naredbu maršala Tita borci i komandiri narodnooslobodi-
lačke vojske, otpočeli su ofanzivnu operaciju oslobađajući nove gradove i
oblasti.31 Odlučujuće borbe и Jugoslaviji — pod ovim naslovom je list Кра­
сна ja Звезда objavio 12. septembra 1944. godine, intervju sa potpredsenni-
kom AVNOJ-a M. Pijade, koji se tada nalazio u Moskvi: „Sada, pošto je
Crvena arm ija izbila na Dunav, na jugoslovensku granicu, položaj Nemaca
u našoj zem lji postao je kritičan” — izjavio je M. Pijade.
Medutim, neprijatelj je još uvek bio snažan — on je raspolagao ne
samo arm ijom koja je brojala oko 570.000 ljudi,32 već je raspolagao i pred-
nošću u naoružanju.
Zajednička dejstva Crvene arm ije i NOV, u jesen 1944, osim vojnog
efekta imala su i veliki politički značaj.

20 Правда, 8. сентјабр 1944.

27 Славјане, № 10, 1944, 41.
28 Правда, 6. сентјабр 1944.
29 Сообшћение Советсково Информбијиро, т. 7, Москва, 1945. 148.
30 Краснаја Звезда, 12. сентјабр 1944.
31 Белградскаја операција, Москва, 1944. 121.
82 Краснаја Звезда, 12. сентјабр 1944. Белградскаја операција, 82.

375
 Sovjetska arm ija je bila spremna da pruži neposrednu pomoć bratskom
jugoslovenskom narodu.33 Komandant Trećeg ukrajinskog fronta Maršal F.
I. Tolbuhin dobio je direktivu Vrhovne komande о pripremama za Beograd-
sku operaciju.34
Dvadesetprvog septembra 1944. godine, sa ostrva Visa u Moskvu, do-
putovao je maršal Tito radi usaglašavanja pitanja о uzajmnoj akciji sovjet­
ske i jugoslovenske vojske, a takođe radi rešavanja niza važnih vojno-poli-
tičkih pitanja. Sovjetsko-jugoslovenski sporazum, k oji je zaključen za vreme
ove posete, bio je nov dokaz da Sovjetski Savez uvažava suverena prava ju-
goslovenskog naroda.
U njemu je još jednom podvučeno da Sovjetski Savez smatra Nacional-
ni komitet oslobodenja istinskom vladom Jugoslavije koja ostvaruje držav-
nu vlast u zem lji, i pruža mu svestranu podršku.
U interesu uzajamne koordinacije sovjetske i jugoslovenske vojske, V r­
hovni Stab je naredio načelniku štaba Trećeg Ukrajinskog fronta, generalu
S. S. Birjuzovu da se susretne s maršalom Josipom Brozom Titom , u ru-
munskom gradu Krajovi.
„N aši pregovori završeni su istog dana” — pisao je u svojim memoari-
ma S. S. Birjuzov. „Uveče je već bio potpisan sporazum о vojnoj saradnji
u borbi protiv zajednickog neprijatelja. M i smo se čvrsto dogovorili da će
oružane snage Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Bugarske odmah otpočeti
najtešnju koordinaciju, ali će istovremeno one ostati samostalne arm ije su-
verenih država. N i о kakvoj hegem oniji nije m oglo biti ni govora.” 35
Uoči stupanja na tie Jugoslavije jedinice Trećeg ukrajinskog fronta,
komandiri, politički organi, partijske i komsomolske organizacije jedinica,
kao i uvek, razjašnjavali su vojnicim a ne samo borbene zadatke. Oni su ih
istovremeno upoznavali sa stanjem u Jugoslaviji, sa uspesima narodnooslo-
bodilačke borbe, popularisali su odluku sovjetske vlade о odlikovanju jugo­
slovenskih heroja.36
Vojnici Trećeg ukrajinskog fronta su nastojali da saznaju što više о
bratskoj zem lji, о borbi njenih naroda protiv fašističkih osvajača. Učesnici
Beogradske operacije se sećaju da su na svim politićkim časovima i služ-
benim savetovanjima vojnici bukvalno opsedali svoje načelnike i rukovo-
dioce partijskih organizacija, nastojeći da dobiju detaljne podatke о svemu
što se događalo u Jugoslaviji.37
„K ako je otpočela okupacija Jugoslavije? К о su ustaše i četnici? Im a li
u Jugoslaviji mnogo partizana?. . . K oliko Beograd ima stanovnika? Kakvo
će u Jugoslaviji biti uredenje posle pobede nad H itlerom ? I po onome s kak-
vim su ogrom nim interesovanjem slušali vojnici odgovore na postavljena pi­
tanja, kakvim su otrovnim i oštrim epitetima nazivali četnilce i ustaše, а
ujedno i kralja, m oglo se zaključiti da je Jugoslavija za njih — saveznička
zem lja, zem lja slovenska, bratska, koja je pod fašističkom okupacijom pod-
nela velike patnje, i da obavezno treba pomoći njenim n arodim a. . . ” 38
Vodeći računa о molbama boraca i komandira, politička uprava fronta
je priprem ila i izdala In fo rm a c iju о Jugoslaviji. U njoj je data detaljna

38 Освободителнајa миссија..., 209.

34 С. С. Б и р ј у з о в , Суровие годи. Москва, 1966, 461
35 Совјетские вооруженние сили в борбе за освобождение народов Југо-
славии, Москва, 1960. 137, Беглрадскаја операција, 96.
36 В. Ф. Т о л у б ко, Н. И. Б а р и ш е в , От Видина до Белграда. Москва,
1968, 44.
37 Освобоџение Југо-Восточној и Централјној Eeponu војсками 2-го и 3-го
Украинских фронтов. 1944—1945. Москва, 1970, 254.
38 В. Ф. Т о л у б ко, Н. И. Б а р и ш е в , Указ. сон, 44.

376
karakteristika vojno-političkog stanja u zem lji, dati su podaci о herojskoj
borbi narodnooslobodilačke vojske protiv fašističkih okupatora.39
Sovjetski vojnici — predstavnici zem lje u kojoj su na vlasti bili trud-
benici — duboko su poštovali radne ljude Jugoslavije, k o ji su smelo pošli
u borbu protiv fašističkih porobljivača.
U vezi s prelaskom jugoslovenske granice Politička uprava Trećeg ukra­
jinskog fronta je poslala jedinicama i objavila u ldstu fronta Советски Воин
predsetnik — letak u kome je rečeno:

„Drugovi borci i oficiri!

Uvek pamti da si doŠao u Jugoslaviju ne zbog toga da nametneš Jugo­

slaviji svoj zakon i sistem već da bi dostigao i uništio hitlerovslce razbojni-
k'.; k o ji beže pod tvojim udarcima.
Sarađuj i pomaži jugoslovenskom stanovništvu, vojnicim a i oficirim a
Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u svemu što doprinosi našoj bor­
bi protiv zajedničkog neprijatelja — nemačko fašističkih osvajača.” 40
B orci i oficiri su smatrali predstojeće stupanje na tie Jugoslavije jed-
nim od najuzbudljivijih događaja u svom životu.
„S vi su bili uzbuđeni. Svi su želeli da što pre pređu granicu i da se sus-
.retnu s jugoslovenskom braćom, sa herojiskim vojnicim a NOV, da im po-
mognu da isterajü iz zem lje omrznute osvajače.” 41
Noću 28. septembra sovjetske jedinice su prešle bugarsko-jugosloven-
sku granicu. Nešto kasnije, one su se susrele sa jedinicama Narodnooslo-
bogilačke vojske Jugoslavije i jugoslovenskim partizanima. S vojne tačke gle-
dišta ovaj susret je predstavljao, po oceni lista Краснаја Звезда, „izvan-
redno važan događaj.” 42
Zajednička dejstva vojnika dve bratske arm ije uvećala su snagu n ji­
hovih udaraca i služila kao zaloga razbijanja okupatora u Srbiji.
Petog oktobra 1944. godine, list Правда je ukazivao: Nastupanje u Ju­
goslaviji odvija se sve bržim tempom. Naša vojska spojila se sa jedinicama
Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i zajedno sa njom vodila je bor­
bu za uništenje nemačke vojske u rejonu zapadno od Negotina.” Правда je
podrobno informisala о istorijskom susretu sovjetskih i jugoslovenskih voj-
n’ ka.43
Vesti о stupanju Crvene arm ije na teritoriju Jugoslavije, о susretu sa
narodnooslobodilačkom vojskom i о prvim borbama koje su zajedno vodili
vojnici obe arm ije, о toplom prijem u koji su priredili stanovnici gradova i
sela svojim oslobodiocima, naišle su na širok odjek u sovjetskoj javnosti.
Oktobarskih dana 1944. godine, nije bilo lista ili časopisa u kojim a nisu ob-
ja vljiva n i članci, dopisi, beleške о susretima sovjetskih vojnika u Jugosla­
viji, о borbenim akcijama njene narodnooslobodilačke vojske. Casopis V o j­
na i rabočii klass u članku K rah balkanske avanture H itlera izdvojio je
ulogu koja je pripadala u pripremanju ovog kraha „herojskoj narodnooslo-
bodilačkoj vojsci Jugoslavije, kojom rukovodd maršal Tito, koja je blokirala
sve značajnije snage ne samo hitlerovskih vazala, nego i samih Nemaca” .44
List Космомољскаја правда ovako je opisao jugoslovenske partizane: „U

89 Советские вооруженние сили и борба за освобоџение народов Југо-

славии, 145.
40 В. Ф. Т о л у б ко, Н. И. Б а р и ш е в , От Видина до Белграда, 66.
41 Краснаја Звезда, 5. октјабр 1944, Уралскиј рабочиј, 6. октјабр 1944.
42 Правда, 5. октјабрја 1944.
43 Војна и рабочщ клас, № 19, 1944, 10.
44 Комсомоллјскаја правда, 7. октјабрја 1944.

377
tiim strašnim danima oni su pojačald svoj pritisak na neprijatelja i svu-
da, gde god je bilo mogućno, pružali su veliku pomoć sovjetskoj vojsci.” 45
Veliku pomoć vojnicim a Crvene arm ije pružali su i obični građani. N a
primer, jednu jedinicu, koja je odlučivala о sudbini operacije opkoljavanja
krupne nemačke grupacije, provele su po planinskim stazama jugosloven­
ske devojke.46
Pisac Konstantin Simonov, koji se tih dana nalazio u Jugoslaviji kao
dopisnik lista Краснаја Звезда, objavio je niz dopisa u kojim a je odrazio
poitovan je i simpatije sovjetskog naroda prema borbenom jugoslovenskom
narodu i topla osećanja koja su gajili jugoslovenski trudbenici prema prvoj
zem lji socijalizma. Jedanaestog oktobra 1944. godine, on je opisao svoj sus-
ret sa maršalom Titom i opisao ga kao vojskovođu i čoveka.47 Zapažanja
talentovanog pisca, u jeku borbe, bila su u to vreme od velikog interesa za
sovjetskog čitaoca; danas su ona ne od m anjeg interesa za istoričara. Naime,
maršal Tito je govorio о svom boravku u glavnom gradu Jugoslavije u dani­
ma kada je otpočeo oružani ustanak. On se retko tako radovao kao onda
kada su mu ja vili da je od Nemaca zarobljeno prvih 15 pušaka.
Maršal Tito je, takode, odgovorio na pitanja pisca о najtežem i najra-
dosnijem danu koji mu je ostao u sećanju, za više od tri godine borbe.
— „M ožda je to jedan isti dan” — rekao je Maršal — „za vrem e bitke
na Neretvi. N ajteži je on bio dok je bilo neizvesno da li đe partizani uspeti
da prebace ranjenike preko relce, a najsrećniji je postao onog trenutka kad
je maršal Tito video da je i poslednji ranjenilc prebačen preko Neretve.” 48
U listuКраснаја Звезда objavljena je reportaža о borbi prestonice Ju­
goslavije protiv neprijatelja. Partizani su u Beogradu ubijali okupatore i
njihove sluge. U Beogradskim preduzećima su organizovane sabotaže i di-
verzije. N a komunikacijama oko grada je vođena žestoka borba protiv oku­
patora. Naročito je pojačana borba naroda u Beogradu i njegovoj okolini
— rečeno je u listu — u vezi s približavanjem gradu jedinica Narodnooslo-
bodilačke vojske i Crvene arm ije.49 „К ао i u čitavoj Jugoslaviji, Nem ci se
nikad nisu sigurno osećali ni u Beogradu” 50 — pisao je Красниј флот.
Ovakvi i slični napisi i članei pomagali su sovjetskim ljudim a da dobi-
ju jasniju sliku о teškom i slavnom putu, k o ji su prešli jugoslovenski par­
tizani i njihova herojska armija; doprinosili su jačanju borbenog jedinstva
sovjetskog i jugoslovenskog naroda.
О borbenoj saradnji sovjetskih i jugoslovenskih jedinica u periodu Be-
ogradske operacije već je dosta napisano,51 piše se i biće još napisano. N e
dotičući se ovde vojnog aspekta, valja podvući da su od prvog susreta voj-
nici dve arm ije našli zajednički jezik i borili se rame uz rame.
Komandant Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, heroj Sovjet­
skog Saveza, gardijski general-lajtnant tenkovslcih jedinica V. I. Ždanov, iz­
dao je naredenje da se što je mogućno vise jugoslovenskih vojnika posadi
na tenkove i smesti na lcamione i artiljerijslca motorizovana oruda, te da
se dalje nastupanje nastavi u najtešnjoj saradnji sa njima. ,,0d ovog tre­
nutka” — svedoče V. F. Tolublco i N. I. Barišev — .jugoslovenski vojn ici
se nisu odvajali od tenkista sve do potpunog oslobodenja Beograda. Idući
u sastavu tenkovskih i mehanizovanih brigada, tenkovskih i artiljerijskih

45 Комсомоллјскаја правда, 7. октјабрја 1944.

40 К. С и м о н о в , Встреча с маршалом Тито, Краснаја Звезда, 11. октјаб-
рја 1944.
47 Краснаја Звезда, 11. октјабрја 1944.
48 Краснаја Звезда, 21. котјабрја 1944.
49 Красниј флот, 22. октјабрја 1944.
50 Белградскаја операција, Москва, 1964, М. М. М и н а с ј а и, Освебожде-
није народов Југо-Восточној Европи, Москва, 1967.
51 В. Ф. Т о л у б к о , н. И. Б а р и ш е в , Указ. соч., 131— 132.

378
 pukova, izviđačkih i snajperskih jedinica oni su rame uz rame sa motori-
zovanim jedinicama i automatičarima napadali neprijatelj ska uporišta.” 52
U jesen 1944. godine, Crvena arm ija je nastupala ne samo u Jugoslaviji
već i na celom ogromnom frontu od Baltika do Karpata. Jedinice Trećeg pri-
baltičkog fronta, uz sadejstvo jedinica Drugog pribaltičkog fronta, 13. ok­
tobra su na juriš zauzele prestonicu Sovjetske Litvije — grad Rigu. Sovjet­
ska Ukrajina je 15. oktobra proslavila svoje potpuno oslobodenje — nijedan
fašistički okupator nije vise ostao na tlu Ukrajine.
Tih radosnih dana Komunistička partija Sovjetskog Saveza i Sovjetska
vlada, u svojim proglasima narodu, napominjujući da predstoje i ubuduće
teška iskušenja i da treba dotući neprijatelj a, pozivali su da se radi neu-
m orno u pozadini za front, za potpunu pobedu. Odazivajući se ovom pozi-
vu, sovjetski patrioti su izjavljivali da će snabdeti Crvenu arm iju svim onim
što je neophodno za potpuno proterivanje hitlerovaca van granica Sovjet­
skog Saveza, za pružanje pomoći narodima Evrope u njihovoj borbi.
Samopožrtvovani rad naroda SSSR, koji su težili da pomognu Crvenoj
arm iji da što pre razbije fašističke porobljivače, bio je istovremeno i dop­
rinos oslobodenju naroda Jugoslavije. Sovjetska javnost je još jednom potvr-
dila da pomoć Crvene arm ije u izvršavanju njene internacionalne m isije
smatra svojim najvišim zadatkom.
Predstavnici bratskog jugoslovenskog naroda k oji su se tada nalazili u
SSSR, svuda su nailazili na najsrdačniji prijem. Tako je, na primer, na za-
jedničko zasedanje Akadem ije nauka SSSR, koje je održano 17. oktobra
1944. godine, bio pozvan da istupi jugoslovenski naučnik dr Zlatan Sremec.
Sovjetski naučnici su ga pozdravili izražavajući, kako je pisala Правда, „vat-
rene simpatije prema jugoslovenskom narodu koji se herojslci b o ri” .5»
Odnos poštovanja i prijateljstva koji su sovjetski ljudi gajili prema trud-
benicima Jugoslavije izražavao se i u malom, i u velikom. Da bi za vreme
napada na Beograd izbegla veće rušenje grada i smanjila broj žrtava medu
njegovim stanovnicima, komanda Crvene arm ije je naredila, svojim jedini­
cama, da pri operacijama napada oprezno prim enjuju ratnu tehniku.54
Konstantin Simonov je, u listu Краснаја Звезда, opisao kako su sov­
jetski artiljeristi, likvidirajući neprijateljsku osmatračnicu na Avali, ,,nas-
tojali da ne oštete spomenilc Neznanom junaku, iako su zbog toga i sami
bili izloženi opasnosti” .55
Sovjetska štampa je poklanjala mnogo pažnje borbi za oslobodenje Be­
ograda. „Ulicu po ulicu, kvart po kvart čistili su od Nemaca sovjetski v o j­
nici i Titovi vojn ici” — pisala je Правда. Građand su, bez obzira na opasnost,
pomagali sovjetskim borcima. Oni su ja vlja li gde se kriju fašisti, gde se
nalaze njihova m itraljeska gnezda.50
„N a ulicama Beograda u žestokim borbama protiv zajedničkog nepri-
jatelja jačalo je prijateljstvo izmedu sovjetskih i jugoslovenskih vojnika” ,
pisao je list Совјетскаја Белорусија” .57
Jedan od oslobodilaca Beograda Petar Babić, seća se kako su sovjetski
i jugoslovenski vojnici priticali jedan drugom u pomoć, kako se vešto bo-
rila jedna mala grupa crvenoarmejaca koja je pritekla u pomoć njegovom
vodu. Posle odlaska ove grupe komandir voda, narodni heroj Jugoslavije
M irko Rokviđ-šoša, gledajući put Crvenoarmejaca rekao je: „E, brate, bori-

б2 Правда, 18. октјабрја 1944.

53 Освободитељнаја мисија советских вооружении сил во второј мировој
бојње, 222.
54 Краснаја Звезда, 28. декабрја 1944; К. С и м о н о в , Рассказы, Масква,
1946, 146.
55 Правда, 22. октјабрја 1944.
66 Совјетскаја Белоруссией, 22. огстјабрја 1944.
67 Град борбе и слободе, Београд 1941— 1945, Београд, 1964, 448.

379
ш о se i mi junački, ali ovim baćuškama (tako su Jugosloveni od milošte
nazivali crvenoarm ejce — G. S.) — svaka čast i poštovanje.” 5R
Ujutru 20. oktobra, sovjetski i jugoslovenski vojnici su posle zajednič-
kog juriša ovladali Kalemegdanskom tvrđavom, gde su se još uvek držali
hitlerovci. Na Kalemegdanu su se susreli i snažno, bratski zagrlili sovjetski
general V. I. Ždanov i jugoslovenski general Peko Dapčević, k oji su nepos-
redno rukovodili borbenim operacijama u Beogradu.59 K rajem dana glavni
grad Jugoslavije je bio potpuno osloboden.
Sovjetske novine, u poslednjoj dekadi oktobra 1944. godine, pune su
vesti i dopisa u kojim a se opisuje radosna atmosfera koja je vladala u Be­
ogradu posle proganjanja neprijatelja. „N a ulicama Beograda mnoštvo lju­
d i” — pisala je Известија. „Staro i mlado izašlo je da pozdravi vojnike koji
su doneli slobodu napaćenom gradu. Sovjetske borce i komandire i vojnike
maršala Tita okružila je gomila Beograđana. Žene i deca bacaju cveće i vo­
ce pravo u otvore tenkova, predaju bukete na dar pešadincima.” 60
U vezi s oslobodenjem jugoslovenskog glavnog grada, Vrhovni koman­
dant N O V maršal Tito je pisao: „Oslobodenje Beograda je za naše narode
od istorijskog značaja upravo zbog toga što je zem lja tih izmučenih naroda
ona arena na kojoj su zajednički prolivali krv sinovi velikog Sovjetskog Sa­
veza sa najboljim sinovima Jugoslavije. Tim e je još jednom snažno zapeča-
ćeno krvno bratstvo između naroda Jugoslavije i naroda Sovjetskog Saveza.” 61
Sveslovenski komitet je, 20. oktobra, poslao maršalu Titu pozdravni te­
legram u kome je toplo čestitao njemu, Narodnooslobodilačkoj vojsci i na­
rodim a Jugoslavije izvanrednu pobedu.
Pominjući snažne artiljerijske plotune, kojim a je Moskva u ime cele
sovjetske zem lje odala počast junačkim vojnicim a, k oji su oslobodili pres-
tonicu bratske Jugoslavije, Sveslovenski komitet je ukazivao da je ovim
svečanim plotunima izražena radost koju je doživljavao sovjetski narod, ko­
j i gaji tople simpatije prema njemu bliskim po krvi, duhu i junaštvu he-
rojskim narodima Jugoslavije.62
U Sovjetslcoj javnosti visoko je ocenjen vojnostrategijski, politički i
međunarodni značaj oslobodenja prestonice Jugoslavije i celokupne beog­
radske ofanzivne operacije.63
Oslobodenje Beograda je bilo vesnik skorog proterivanja fašističkih oku­
patora sa celokupne teritorije Jugoslavije. Nemačka armijska grupa S rb ija
bila je razbijena, bio je rešen ishod borbe za Srbiju. Osnovnim snagama
grupacije fašističkih arm ija E bio je nanesen snažan udarac. Samo u bor-
bama za Beograd ubijeno je 16.800 hitlerovaca, 9.739 vojnika i oficira za-
robile su jedinice Crvene arm ije i NOV.64 Položaj hitlerovske arm ijske gru­
pacije E postao je još teži. Šest divizija ove grupacije, koje su prebačene u
Jugoslaviju bile su razbijene, a ostale su m ogle da se povlače iz Grčke uglav­
nom preko rejona sa lošim komunikacijama, izlažući se pritom napadima
jugoslovenskih jedinica. Nedićeva vojska je prestala da postoji kao vojna
snaga, a odredi Mihailovića su počeli da se raspadaju.
Posle oslobodenja Beograda komanda N O V je imala mogućnost da izvrši
neophodne priprem e za dalje vojne operacije krupnih razmera, je r je NOV,
zahvaljujući pomoći Sovjetskog Saveza postala u tehničkom pogledu znat­
no jača 65

58 Освободитељнаја мисија. . . , 223.

69 Известија, 22. октјабрја 1944
60 Правда, 22. октјабрја 1944.
01 Славјане, № 11, 1944, 44.
62 Известија, 26. октјабрја 1944.
63 Београд, Београд, 1964, 339.
64 J. В. T i t о, Govori i članci, Tom II, Zagreb, 1959. 11.
05 Агитатор и пропагандист Красној Армиј, № 18; 1944, 9.

380
 Stvoreni su, takođe, uslovi za mobilisanje novih vojnika u NO V. Trud-
benici, naročito omladina, težili su da -stupe u njene redove.
Posle beogradske operacije, Vrhovni štab je pristupio reogranizovanju
NOV. Pri tom e je korišćeno iskustvo Crvene armije.
Sovjetska javnost se s pravom ponosila time što su u Jugoslaviju došli
vojnici prekaljeni u velikim bitkama, koji su dostojno predstavljali zem lju
socijalizma. Predsednik prezidijum a Vrhovnog sovjeta SSSR M. I. Kalinjin,.
pominjuci jedinice koje su se proslavile svojim podvizima, pomenuo je i
gardijski oklopni divizion iz sastava brigade kapetana drugog ranga Derža-
vina. Ovaj divizion je otpočeo svoj borbeni put na Volgi, kraj Staljingrada,
borio se na Azovskom moru, iskrcavao desante na Krim u, a zatim je zajed-
no sa jedinicama Crvene arm ije i Narodnooslobođilačke vojske Jugoslavije
oslobadao Beograd. „Divizion se sada bori na Dunavu” — ukazivao je M. I.
Kalinjin — „prešavši u toku dve godine našeg nastupanja čuveni put od
Volge do srednjeg tolca Dunava, od Staljingrada do Beograda.” 88
Oslobodenje Beograda je označilo lcrah hitlerovskih planova na Baika­
nu. Komanda Crvene arm ije je pregrupisala svoje snage za dalje nastupanje,.
s ciljem da protera hitlerovce iz Madarske i Austrije.
Politički značaj oslobodenja Beograda je bio ogroman. Narodna vlast
je sada bila u mogucnosti da na tem elju koji je udaren odlukama zaseda-
nja AVNOJ-a u Jajcu, gradi svetlo zdanje nove, demokratske, federativne
Jugoslavije. Iako je predstojala još teška unutrašnja i spoljnopolitička bor­
ba, saznanje о tome da se u jugoslovenskoj prestonici kao punopravno za-
konodavno telo nalaze Antifašističko veće narodnog oslobodenja Jugoslavi­
je, Nacionalni komitet oslobodenja i Vrhovni štab N O V stvaralo je kod svih
neprijatelja jugoslovenskih naroda pesimističko raspoloženje. I naprotiv, pri-
jatelji, u prvom redu sovjetski ljudi, radovali su se od sveg srca što pre-
stonicom Jugoslavije vladaju oni kojim a ona s pravom pripada.
Ova radost je bila izražena u m nogobrojnim dopisima i reportažama о-
Beogradu, k oji su u oktobru i novembru 1944, bili objavljeni u sovjetskim
listovim a i časopisima. Tim osećanjem je bio prožet i članak pisca Ilje
Erenburga, objavljen u listu Краснаја Звезда. Dozvolite da ga podrobnije
citiram:
„N ije Iako Jugoslavia odnela pobedu, ona je placena krvlju najboljih.
Lako je zauzeti grad kada imaš deset vojnika protiv jednoga neprijatelja,
kada imaš hiljade aviona, ogromna skladišta hräne, kada se godinama pri-
premaš. Ali nisu tako vojevali Titovi vojnici. Oni su m orali hrabrošću da
nadoknaduju gvožde i hieb. Pesnici de napisati р о е т е о crnogorskim bri-
gadama, о Kozari, о zauzeću Prozora, о velikoj bici koja je, ne zamirudi,.
trajala trideset sedam dana. A mi ćemo jednostavno redi: oni su pobedili
uprkos svemu, pobedili su samo zato što je na njihovoj strani bila nevid-
ljiva i uvelc prisutna Istina.
Istina je dovela do Dunava sa daleke Volge veliku saveznicu Jugoslavi­
je — Crvenu armiju. Kako je lepo što su naši vojn ici ušli u Beograd za-
jedno s Jugoslovenima. Jer u najtežim danima m i smo se borili za njihovu
slobodu, čak i u ono vreme kada je na Zapadu titrala zloslutna senka Mi-
hailovica, kada su neki listovi nazivali heroje — partizane „banditim a", 1
tada smo m i znali da de dodi dan trijum fa i da de se Crvena arm ija sus-
resti sa arm ijom maršala Tita. M i u Beogradu nismo slucajni gosti, ve c
smo drugovi po oružju i po srcu.” 87
Kao drugovi po klasi, sa posebnom pažnjom očekivali su sovjetski lju ­
di vesti о prvim merama narodne vlasti koje su preduzete u jugoslovenskoj
prestonici. Oni su videli da se te mere preduzimaju u interesu radnika i se-

06 Краснаја Звезда, 21. октјабрја 1944.

07 Известија, 14. нојабрја 1944.

381
ljaka. To je potvrdila i vest о svečanom zasedanju Narodnooslobodilačke
skupštine Srbije, održane 9. novembra 1944. godine u Beogradu, na kojoj
je govorio maršal Tito. Listovi su navodili njegove reči о tom e da je u vrt-
logu velike nadčovečanske borbe iskovano ne samo vekovno bratstvo i jedin­
stvo naroda Jugoslavije, već je i stvorena nova istinska narodna vlast.®8
Jugoslavija je bila prva zem lja u kojoj su za vrem e drugog svetskog
rata na vlast došli istinski predstavnici naroda. Danas takvih zem alja ima
dosta, ali, upoznajući se sa dokumentima i svedočanstvima toga doba, isto-
ričar ne može a da ne vidi s kakvim osećanjem radosti su sovjetski ljudi
— proleterski internacionalisti — prim ili izjavu iz prestonice bratske zem­
lje о tome da tamo vlada zaista narodna vlast.
О političkom značaju oslobodenja Beograda javljano je takode u vesti-
ma о konferencijama narodnooslobodilačkog fronta, antifašističkih organi­
zacija žena i omladine, о obnavljanju rada sindikata i sl.
Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja koje su se oslobadale,
Jugoslavija je — i na to je skrenuta pažnja sovjetskoj javnosti — dočekala
svoje oslobodenje raspolažući državnim aparatom i borbenom i prekalje-
nom arm ijom , zbog čega je potpuno uspostavljanje države išlo lakše nego
u drugim evropskim zemljama.®9
Kad je reč о značaju oslobodenja Beograda za jačanje međunarodnog
položaja nove Jugoslavije, taj značaj je istaknut za vrem e posete Moskvi,
krajem novembra 1944. godine, potpredsednika NKOJ E. Kardelja i pred­
sednika kraljevske vlade I. šubašića. U to vreme, u Beogradu je već bio
postignut sporazum о form iranju jedinstvene jugoslovenske vlade od pred­
stavnika NKOJ i emigrantske vlade.
Oslobodenje Beograda je doprinelo jačanju pritiska na neprijatelja i
na Istoku i na Zapadu. Kao što je pravilno ukazao kolektiv sovjetskih i iu-
goslovenskih vojnih istoričara u svom radu Beogradska operacija, izvan-
redan značaj ove operacije nije samo u postizanju velikih borbenih uspeha,
k oji su predstavljali važan doprinos rešavanju krupnih strategijskih zada-
taka. „Beogradska operacija — to je pre svega izraz jedinstva ciljeva borbe
slobodoljubivih naroda, njihovog bratstva po oružju koje se rodilo još 1941.
godine.” ™
Upravo je tako, u jesen 1944. godine, sovjetska javnost ocenjivala bor­
bena dejstva dve prijateljske arm ije. Upravo je zbog toga u jednom progla­
su CK SK P (b), povodom dvadesetsedmogodišnjice velikog Oktobra, bilo
rečeno: „Pozdrav jugoslovenskom narodu! Živela herojska Narodnooslobo-
dilačka vojska Jugoslavije, koja rame uz rame sa Crvenom arm ijom osloba-
da svoju domovinu od nemačkih porobljivača..” 71
Centralni komitet SK P (b) je poslao ovaj pozdrav u im e celog sovjet­
skog naroda. I kao odgovor na ovo bio je telegram maršala Tita u kome on,
u im e Narodnooslobodilačke vojske i naroda Jugoslavije, šalje srdačne čes-
titke i plameni pozdrav narodima Sovjetskog Saveza, povodom 27-godišnji-
ce velike oktobarske revolucije.72
„Sovjetsko-jugoslovensko prijateljstvo cementirano je krvlju ” — ove re-
či prvi put su se čule za vreme borbe za oslobodenje Beograda. H iljade v o j­
nika Crvene arm ije i N O V dale su ovde svoje živote. Sovjetska javnost zna
da jugoslovenski narod sveto čuva uspomenu na njih. U listovima iz tog
perioda, a zatim i u memoarima učesnika borbe za oslobodenje Beograda,
opisana je sahrana sovjetskih vojnika 22. oktobra 1944. godine, na trgu Sla-

88 Славјање, № 11, 1944, 18.

68 Белградскаја операција, Москва, 1964, 272.
70 Правда 1. нојабрја 1944.
71 Правда, 8. нојабрја 1944.
72 В. Ф. Т о л у б к о , Н. И. Б а р и ш е в , От Видина до Белграда, 225.

382
■vija. „Pogrebna povorka je na celom putu prolazila kroz špalir Beograđana.
Ceo grad je ponovo izašao na ulice da isprati na poslednji put sovjetske v o j­
nike k oji su pali smrću heroja.
N a trotoarima, prozorim a i balkonima zgrada — svuda su b ili ljudi.
Jedni su pognute glave nemo stajali, drugi su, surovog izraza lica, s ogrom-
nim uzbuđenjem i tugom posmatrali tenkove i vojsku koja je prolazila
pokraj njih, treći su, ne mogavši da se uzdrže, p la k a li.. .” 73
D irljiva pažnja, kojom su stanovnici Beograda okružili poginule sinove
sovjetske zemlje, dostojno su ocenili njihovi sunarodnici.
S. S. B irju zov se seća sahrane petorice tenkista na Bulevaru oslobode­
nja. „Sveža grobnica sva je prekrivena ružama. N a postranoj ploči gore de-
setine voštanih sveća, nemo stoje Srbi i naši vojn ici."74
List УралскИ рабочи i mnogi drugi listovi, ja vljali su tih dana iz Beo­
grada о otknivanju spomenika sovjetskim vojnicima. Citirana je beograd­
ska Политика, koja je pisala: „Velika ljubav za slobodom dovela je crvenoar-
m ejce u naše krajeve. Boreći se za slobodu svih onih koje je ugnjetavao fa-
šizam oni su prešli hiljade kilometara, prevalili mnoge planinske klance,
duboke reke, široke ravnice. N eprocenjive su njihove žrtve, neuporediva je
njihova borba.” 75
Susret sa Beogradom, sa jugoslovenskim narodom, ostavio je snažan
utisak na učesnike oslobodenja jugoslovenske prestonice. N eki od njih, zna-
ju ći da predstoje još teške bitke, m olili su da ako poginu budu sahranjeni
u bratskoj Jugoslaviji, a njihova želja je bila ispunjena. Na groblju oslobo-
dilaca Beograda leže poginuli kod Budimpešte, pukovnik I. A. Strižov, pu-
kovnik V. Z. Finkin, kapetan K. F. Bezdedov i drugi heroji.70
Različite su bile m anifestacije prijateljskih odnosa između Sovjetskog
Saveza i naroda Jugoslavije. SSSR je isporučio narodnooslobodilačkoj voj-
sci veliku količinu različitog oružja, od pušaka do tenkova i aviona, koja je
dodeljena mnogim jugoslovenskim divizijama.
Prvih meseci posle oslobodenja, Beograd i drugi gradovi su veom a os-
kudjevali u namernicama i gorivu. Na molbu NKOJ Sovjetski Savez je ispo-
ručio Jugoslaviji 50.000 tona žita, iako je u to vrem e i samo sovjetsko sta-
novništvo oskudevalo u žitu. Mornari Dunavske flote odlično su izvršili za­
datak — dovezli su namirnice stanovništvu Beograda i drugih gradova.77
Stanovnicima Beograda pripalo je oko 17.000 tona namirnica. „Ova pom oć”
— ukazivao je kasnije jugoslovenski istoričar dr J. M arjanović — „odigrala
je izuzetno važnu ulogu prvih dana posle oslobodenja” .78
Dunavska flota je dovezla u Beograd i gorivo tako da je jugoslovenska
prestonica rešila problem osvetljenja i vode.79
Sovjetski Savez je pružio pomoć i u obnavljanju železničkih pruga i
mostova na oslobodenoj jugoslovenskoj teritoriji, u razminiranju Dunava.
Početkom 1945. godine, sovjetska vlada je donela odluku da pruži pomoć
Jugoslaviji u obnavljanju mosta preko Dunava u Beogradu. Naredbom Dr-
žavnog komiteta odbrane, radom na obnovi je rukovodio general V . A. Go­
lovkov. Bez obzira na velike teškoće most je u relativno kratkom vremenu
ponovo spojio dve obale.so

73 C. C. Б и р ј у з о в , Суровие годи, 481.

74 Ураллјскиј рабочиј, 2. декабрја 1944.
76 Град борбе и слободе, Београд 1941—1944, 230.
7в Советские вооружение сили.. . , 142.
77 Београд, 350.
78 Ј. В. T i t o , Goyori i članci, tom II, 11.
70 Освободитењнаја мисија советских вооружении сил, 230.
80 Советские вооружение сели.. . , 142.

383
 Jedinice Crvene arm ije su pružile stanovništvu Beograda veliku pom oć
i u raščišćavanju ruševina, u obnovljenju električne centrale, vodovoda i dru­
gih objekata od vitalnog značaja.81
Sovjetski ljudi znajući na osnovu sopstvenog iskustva kakve strahote
donosi rat, bili su zainteresovani za obnovu u Jugoslaviji, pratili su vesti о
izgradnji na oslobodenoj teritoriji. Tako je, na primer, časopis Slavjanje
javljao da su organi vlasti, uz pomoć radnika i stanovništva, posle oslobo­
denja velilcih industrijskih centar — Beograda, Kragujevca, Subotice — pre-
duzeli energične mere na obnavljanju porušenih preduzeća i da se na či-
tavoj oslobodenoj teritoriji na zgarištima grade dom ovi i otvaraju škole.82
Vernu sliku о herojskom putu koji su prošli narodi Jugoslavije, о tro-
godišnjoj oružanoj borbi protiv okupatora i njihovih pomagača, о obnavlja­
nju privrede. izgradnji narodne kulture, pružila je izložba otvorena u M oskvi
u jesen 1944. godine, koja je privukla veliku pažnju gradana prestonice. Ek-
sponati su prikazivali razvoj partizanske borbe, stvaranje borbenog jedin­
stva naroda i tem elja nove, narodne Jugoslavije. Mnogobrojne fo togra fije
su svedočile о političkom životu, о obnavljanju industrije, о brizi narodne
vlasti za trudbenike i njihovu decu.
„Fosetioci prolaze salom” — pisao je časopis Slavjane — ,,diveći se
podvizima naroda Jugoslavije k oji su dali svoj doprinos Ujedinjenim naci-
jama, konačnom uništenju hitlerovske Nemačke.” 83

it

U vrem e oslobodenja Beograda i istočne Srbije sovjetski ljudi na fron­

tu i u pozadini, kao i ceo Sovjetski narod, ponovo su se pokazali kao pravi
prija telji jugoslovenskog naroda — svog borbenog saveznika. I jugosloven­
ski narod visoko je ocenio ovo prijateljstvo. О tome su pesme pevane.
Moskovski časopis Огонек objavio je jednu od tih pesama, којгх su na
frontu u Jugoslaviji zapisali sovjetski pesnici Semjon Gudzenko i Aleksan-
dar Gutorovič i preveli je na ruski jezik:

„К о će nam о duzet i pravo

da pesme pevamo naše?
Nastupa zajedno s nama
stlna R u sija ."Bi

Trudbenici Jugoslavije, koje je Komunisticlca partija vaspitala u duhu

prijateljstva prema zem lji velikog Lenjina, odavno su maštali о tom e da
i njihova zem lja pode putem socijalizma. I nisu samo maštali, već su se i
samopožrtvovano borili da se crvena zastava zavijori nad njihovom domo-
vinom, da se susretnu sa sovjetskim ljudim a na slobodnoj jugoslovenskoj
zemlji.
I sovjetski ljudi, u najtežim trenucima velikog otadžbinskog rata, čvrsto
su verovali da će ne samo razbiti hitlerovske horde nego da će i pom oći
svojim jugoslovenskim prijateljim a da proteraju fašističke porobljivače.
Navešćemo kao potvrdu dva autoritativna svedočanstva. Jedno od njih
pripada istaknutom rulcovodiocu Komunisticke partije Jugoslavije, Rodolju-
bu Colakoviću. N a dan oslobodenja Beograda on je bio na gradskim uli­
cama:

81 Славјање, № 11, 1944. 19.

82 Isto.
83 Агањок № 50—51, 1У44, 5.
84 K. С и м о н о в , Рассказы, Москва, 1946, 161.

384
 „Prolazi konjički odred Crvene arm ije. Zveket konjskih kopita po asfal-
tu odzvanja kao eho i zvuči za mene kao najlepša muzika. Evo, konjanici
su zapevali nekakvu vojničku pesm u . . . i setih se kako sam pre dvadeset
pet godina, u jeku građanskog rata u Rusiji, u ovom istom gradu kao mladi
student maštao о tome kako bi bilo divno da postanem vojnik Revolucije
u konjici Budonog, slavnog komandanta Konjidke armije, da idem u poho-
de, da tučem buržuje na svim kontinentima i razvijem crvenu zastavu nad
svim gradovima sveta. Svega se toga setih slusajuci pesmu vojnika bratske
Crvene arm ije na ulici tek oslobodenog Beograda, i oči se m oje ispuniše
suzama radosnicama.”
A evo šta je pisao za vrem e otadžbinskog rata о uverenosti sovjetskih
ljudi da de oni razbiti hitlerovce i dodi u oslobođeni Beograd, pisac Kon­
stantin Simonov. On je, isto kao i R. Čolaković, ispričao о pesmi, ali о
pesmi posvedenoj Beogradu, koju su u jesen 1941. godine, u teškim dani-
ma rata, pevali u dalekoj sovjetskoj pozadini, u Srednjoj Aziji. T o je bila
pesma о onima koji su se u okupiranoj Evropi smelo borili protiv hitlero-
vaca, a zvala se: N o ć nad Beogradom. I evo, prvih dana posle oslobodenja
Beograda ova pesma je bila izvedena u jugoslovenskoj prestonici pred audi-
torijum om sovjetskih i jugoslovenskih vojnika. '
„O vo je pesma” — rekla je interpretatorka, obradajuci se prisutnim u
dvorani — ,,iz jednog film a о vašem Beogradu. Taj film smo mi snimali
pre tri godine veoma daleko odavde, u evakuaciji, u Srednjoj A ziji. Tada je
tamo bilo veoma hladno, teško i loše nam je bilo. I Nem ci su zauzeli Har­
kov. I bili su došli do Moskve. Ali, mi smo ipak snimali taj film .” 8®
Ova istinita epizoda poslužila je K. Simonovu da podseti: „U najtežim
danima rata sovjetski ljudi zajedno sa Crvenom arm ijom , zajedno sa Ko-
munističkom partijom jednodušno su i nepokolebljivo verovali u pobedu.” 86
Susret u Beogradu je predstavljao ostvarenje nade sovjetskog i jugo­
slovenskog naroda. Dan posle oslobodenja jugoslovenske prestonice potpu-
kovnik Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije Pavle Savid sada predsed-
nik Srpske akademije nauka i umetnosti, pisao je u moskovskom listu
Красшчи флот:
„Naša istorija to je istorija narodne borbe protiv ugnjetača. U toj velikoj
borbi uvek je pobedivao narod, pobedivao je svojim heroizmom, samopožr-
tvovanjem , junaštvom. Beograd je postao simbol ove vekovne borbe za slo­
bodu, za čast našeg naroda.
. . . Iz pepela i ruševina izgradide se novi, ponosni i srecni grad, novi
Beograd — ponos naše nove slobodne federativne Jugoslavije."
T ri decenije koje su protekle, pošto su ovi redovi bili napisani, potvrdi-
le su istinitost sadržanu u njima.

85 K. С и м о н о в , Рассказы, 175.
86 Красниј флот, 21. октјабрја 1944

385
 D r M ilan B ork ović

K O M U N IS T I BEOGRADA U B O R B I ZA KO NAČNO OSLOBODENJE ZEM LJE

(do Osnivačkog kongresa K P Srbije)

M i demo u ovom referatu pokušati da analiziramo nekoliko problema,

koji su neposredno vezani za rad beogradske partijske organizacije u borbi
za konačno oslobodenje zem lje: prvo, delovanje Pokrajinskog komiteta KPJ
u Beogradu i van njega, tokom 1943— 1944 godine; zatim, rad Pokrajinske
partijske tehnike do njenog pada u ruke neprijatelja 29. jula 1944; učešće
beogradskih komunista u pripremama za oslobodenje svoga grada, a zatim
i ostalih delova Jugoslavije i na kraju, analizirali smo Osnivački kongres
K P Srbije, budući da je on održan u glavnom gradu nove Jugoslavije u Be­
ogradu, u vrem e kada su jedinice jugoslovenske arm ije oslobadale posled-
nje stope naše zem lje i zarobljavale ostatke vojske nacističke Nemačke i
njenih saveznika. Dakle, pokušaćemo da šire osvetlim o jedan izuzetno bo-
gat period naše revolucionarne prošlosti, na osnovu prvorazrednih, do sada
neobjavljenih partijsko-političkih dokumenata i drugih izvora informacija.

1. N a pori PK-a и c ilju obnavljanja beogradske partijske organizacije

Da bismo objasnili aktivnost KPJ Beograda u završnoj fazi rata, neop-

hodno je istaći napore Centralnog komiteta KPJ i P K KPJ za Srbiju, koji
su vršeni tokom 1943, u cilju obnavljanja i konsolidovanja ove organizaci­
je, obzirom da je u proleće, leto i jesen 1942. godine, pod naletom policije
bila gotovo razbijena. U pismu od 16. januara 1943, koje je C K KPJ uputio
PK-u, posebno se insistira na obnavljanju i učvršćenju beogradske partij­
ske organizacije: „Učvršćenje (beogradske) partijske organizacije i njenom
daljem razvitku treba prići, sem ostalih organizacionih i političlci mera, i
čišćenjem svih sumnjivih i nedovoljno proverenih članova. Na rukovodeća
mesta treba uzimati Partiji najodanije i najproverenije kadrove. Slažemo
se sa vašom konstatacijom da je beogradska mesna organizacija uvek bila
i ostala nepresušni izvor kadrova. Utvrđujući tu činjenicu, mi dodajem o —
beogradska organizacija bila je i mora ostati jedna od najboljih šlcola za
podizanje partijskih kadrova.” 1
О velikom hapšenju u Beogradu i teškim gubicima u kadrovima, P K
KPJ za Srbiju je obavestio C K KPJ 23. januara 1943: „Hapšenje druga

1 Arhiv za radnički pokret Beograd, br. 20, pismo CK KPJ od 16 januara

1943. — PK KPJ (u daljem tekstu: ARP)

386
Puške (Janko Lisjak — Puška, sekretar M K KPJ Beograda — M. В.), pot-
puno nas je poremetilo. Nasa mesna organizacija je uništena. Tu smo imali
najviše gubitaka. M i moramo sve ispočetka pod vrlo teškim uslovima.” 2
Beogradska partijska organizacija je pretrpela u februaru 1943. nove
gubitke. Dvadeset trećeg februara, u borbi sa policijom , usred Beograda,
izgubio je život Stanislav Sremčević Crni. On je po nalogu P K KPJ za Srbi­
ju došao iz Aranđelovca sa dužnosti sekretara Okružnog komiteta KPJ. Do-
bio je zadatak da organizuje Mesni komitet KPJ u Beogradu. Istovremeno
je bilo planirano da bude kooptiran za člana P K KPJ za Srbiju.8
Posle ovih provala, Pokrajinski komitet KPJ je, u proleće i leto 1943,
činio nove napore kako bi se obnovio partijsko-politički rad u gradu, ali
usled stalnih racija policije rezultati su bili veoma slabi. S tim u vezi Pok­
rajinski komitet je pisao u svom izveštaju od juna 1943: „Strašne provale
su tako reći sve uništile. I što je ostalo, raspustili smo i otpočeli mi lično
odabiranje i proveravanje ljudi. Uskoro ćemo imati partijske jedinice i ak­
tive u važnijim preduzećima u prvom redu, a i u drugim ustanovama."4
Međutim, najveće gubitke je pretrpela partijska organizacija Srbije, a
to znači i Beograda, usled provale, koja je nastupila u ovom gradu počet-
kom oktobra 1943. Tada je uhapšen Vasilije Buha Jova, član P K KPJ za
Srbiju i Vera M iletić Mira, koja je sa dužnosti člana Okružnog komiteta
KPJ Požarevac, bila prebačena u Beograd da rukovodi obnavljanjem partij­
ske organizacije u gradu i da u najbrže mogućem vremenu obrazuje Mesno
partijsko rukovodstvo.
U vezi sa ovom provalom Petar Stambolić je, 9. oktobra, uputio pismo
M om i Markoviću, članu P K i komesaru Glavnog štaba za Srbiju (Markoviđ
se tada nalazio u šum adiji): „U Beogradu smo pretrpeli težak udarac. Pao
je stan u kome je Mira, (Vera M iletić — M. B.) stanovala. Tamo je pao sta-
ri m aterijal о mesnoj partijskoj organizaciji; referat о organizacionom pi­
tanju (oko 40 stranica), koji je otkucan i neki m aterijal Specijalne policije,
koji je ranije d o b ije n . . . U stanu je pao i drug Jova (V asilije Buha — M. B.).
Gledam da obezbedim šta se može, ali ne znam kako će se razvijati i šta
su sve našli.” 5
О ovoj provali Stambolić je obavestio i sve okružne komitete KPJ na
terenu, koji su ođržavali neposredne veze sa Beogradom kao i članove Pok­
rajinskog komiteta. A li ni sam nije znao, (mada se nalazio u Beogradu), ka­
ko će se uhapšeni držati.
Moma Marković je, na primer, u pismu od 16. oktobra 1943, ne znajući
kakvo je držanje Vasilije Buhe i Vere M iletić pred policijom , predložio Po-
krajinskom komitetu da što hitnije obavesti Centralni kom itet KPJ i Vrhov­
ni štab kako bi se zamenom oslobodili pohašpeni partijski radnici u Srbiji.®
Partijsko sklonište u Beogradu (Lastina ulica br. 9), u kome je ilegalno
stanovala Vera Miletić, otkrio je provokator Lazar Dožić, s policijskim pse-
udonimom Sotir Sotirović. U istom stanu, čiji su vlasnici bili Mirko i Oli-
vera Parezanović, 5. oktobra su uhapšeni prvo Vera Miletić, a kasnije Vasi­
lije Buha. Tim e je bio prekinut rad na obnovi partijske organizacije u Be-

2 ARP, CK KPJ, 248, Izveštaj PK-a KPJ od 23. januara 1943.

3 ARP, CK KPJ, 31. Pismo Blagoja Neškovića od 14. januara 1943. — Josipu
Brozu Titu.
4 Arhiv Srbije, 46, Izveštaj PK-a — CK KPJ od juna 1943. (u daljem tek-
stu: AS).
5 Arhiv Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije, PKS, 402 (u daljem
tekstu: A-IRPS).
e A-IRPS, PKS, 407.

387
ogradu, i on će se nastaviti tek neposredno pre oslobodenja ovog grada,
0 čemu će biti reči u daljem tekstu.7
Vasilije Buha i Vera Miletić, u policiji su već na samom početku priz-
nali gotovo sve Sto su znali о radu partijske organizacije u Srbiji. Na osno-
vu njihovog priznanja bio je uhapšen veliki broj članova KPJ, Skoja i sim-
patizera NOP-a u Beogradu i Požarevcu i otkriven veliki broj ilegalnih par­
tijskih skloništa.

2. Rad Pokrajinske partijske tehnike и Beogradu tokom 1944. godine

Neophodno je na ovom mestu istaći da od septembra 1943. godine se-

dište PK-a nije više bilo u Beogradu. T ri člana PK : B lagoje Nešković, sek­
retar, i članovi: Moma Marković i Ljubinka Milosavljević, posle form iranja
Prve šumadijske (5. oktobra) i Prve južnomoravske brigade (10. oktobra),
pošli su sa ovim jedinicama krajem novembra 1943. za Sandžak, odnosno
istočnu Bosnu, gde će ostati sve do jula 1944. godine.
U Beogradu je sve do marta 1944. boravio Petar Stambolić, član P K i
v.d. komandanta Glavnog Staba, a tada je i on otiSao na ju g Srbije. Tamo
su već od ranije najaktivnije delovala 2 člana Pokrajinskog komiteta: Ne-
deljko Karaičić Milisav i Dragi Stamenković Janko, koji su sem partijskih
zadataka, obavljali dužnosti članova Glavnog štaba, iako to zvanično nisu
bili. Dušan Petrović Sane, sekretar O K KPJ Kragujevac, bio je kandidat za
člana P K KPJ i zadužen za rad valjevskog, čačanskog i kraljevačkog ok-
ruga.8
Dok su se nalazili u Bosni — u prva dva-tri meseca, članovi PK i Glav­
nog Staba imali su veoma slabe veze sa Srbijom . Na taj način bio je za iz-
vesno vreme praktično paralisan rad P K i Glavnog Staba kao kolektivnih
rukovodstava, iako je prvih meseci 1944. postojanje P K na okupu bilo ne­
ophodno. S tim u vezi je i pismo Dragog Stamenkovića — Petru Stamboli-
ĆU, od 2. januara 1944. godine, u kome је između ostalog, rečeno: „M i ose-
ćamo preku potrebu da se jednom ceo P K nađe na okupu, kako bi pretre-
sao čitavu situaciju u Srbiji i kako bi PK-a mogao pravilno da rukovodi
borbom koja se razgara. Onde gde bi bio PK Partije i kad bi se on našao,
nužno je da se nade i PK-a Skoja.” 9
Iako je bilo u interesu partijske organizacije Srbije da P K od sredine
1943. ode iz Beograda na teren okružnih komiteta Šumadije i južne Srbije
1 da iz tih ustaničkih područja rukovodi oružanom borbom (ali ne i da na-
pusti teritoriju ove pokrajine nekoliko njegovih članova krajem 1943.), ti­
me je ipak, bio prekinut svaki dalji napor na obnavljanju partijske organi­
zacije Beograda. Posle odlaska Petra Stambolića na jug Srbije marta 1944,
od organizovanog dela komunističkog pokreta, u Beogradu ostaje sada sa­
mo Pakrajinska partijska tehnilca, kojom je rukovodio Svetislav Kanački
Rista ili Mali, (imao je dva pseudonima). Ova tehnika bila je naročito aktiv-
na sve do kraja jula 1944. godine. U njoj je redovno štampan list JNOF-a
Глас, Наше вести, umnožavani mnogi drugi m aterijali koji su upućivani ok-
ružnim komitetima; slati su pojedini delovi mašina, geštetneri, radio-aparati
i druga oprema radi kompletiranja okružnih i sredskih partijskih tehnika.
Upućivani su i tehničari iz Beograda radi opravke pojedinih radio-apa-
rata i jedne radio-stanice, koju je trebalo osposobiti u sedištu PK-a na jugu

1 Istorijski arhiv grada Beograda (u daljem tekstu: IAB) Mg, 288, sećanje
Brane Perović; J. М а р ј а н о в и ћ , Србија у народноослободилачгсој борби,
Београд, 1964, 284—287 (u daljem tekstu: Београд).
8 ARP, telegram Blagoja Neškovića — CK-u i VS-u. Verovatno je pisan po-
četkom 1944. godine.
» A-IRPS, PKS, 468.

388
Srbije. О tom e je pisao Petar Stambolić 22. januara 1944. godine, članovima
PK-a u Jablanci: „Našao sam rađio-tehničara i nastojim o da ga privolim o
da dode dole. Radio-tehničara bih poslao na punkt u Leskovac i vi uredite
da ga drugovi prihvate i dobro čuvaju. On bi se možda po obavljenom po-
slu vratio, te čitav posao sa njim izvedite konspirativno.” 10
Ilegalni partijsko-propagandni m aterijal iz ove štamparije (tehnike), upu-
ćivan je u sedište gotovo svih okružnih komiteta, a zatim simpatizerima
NOP-a u Beogradu: u P T T predujeće, Rogožarski, u pekaru Soko u štofaru
Vlade Ilića, u industriju m otora u Rakovici, u fabriku šećera i mnogim
pojedincim a po kvartovima i reonima, bez obzira što tamo nisu postojale
partijske organizacije i skojevski aktivi. Sem toga, simpatizeri NOP-a u
mnogim delovima Beograda, dobijali su radio-vesti i drugi propagandni ma­
terijal preko kanala Miloša Mandarina i njegovih drugova, koji je upućivan
iz tehnike PK-a za Vojvodinu preko Belegiša. О borbama jedinica NOVJ i
PO, mnogi simpatizeri NOP-a obaveštavani su i preko radio-stanice Slobod-
na Jugoslavija, čije su em isije ilegalno hvatane i u kojim a je redovno objav-
ljivano saopštenje Vrhovnog štaba N O V Jugoslavije о razvoju ratnih opera­
cija na prostoru naše zemlje.
Medutim, od aprila 1944, pa nadalje, sve je bilo teže održavati tehnički
punkt PK-a u Beogradu. Saveznička bombardovanja su bila jedan od ozbilj-
nih Jrazloga usled čega je bilo ograničeno kretanje gradana, te su tokom
m aja i juna vršene pripreme da se pokrajinska partijska tehnika prebaci
na neko bezbednije mesto. Ü planovima je bio Kosm aj i Sumadija. U vezi
sa opasnošću koja je dolazila iz vazduha, Svetislav Kanački je uputio 4. ju­
la pismo Okružnom komitetu KPJ Mladenovac: „Situacija je takva da mo-
ramo odmah preći na izgradnju tehničlcog pokrajinskog punkta i što pre
prebaciti još potrebnog materijala. Mora se dobro voditi računa da se pri
izgradnji ili uništenju m aterijala tehnika ne k o m p rom itu je. . . Baza mora
biti veća da se mogu najmanje 4 druga skloniti."11
Pokrajinska partijska tehnika je bila stalno predm et interesovanja Ge­
stapoa i Specijalne policije i njim a je pošlo za rukom da je otkriju 29. jula
1944. godine, kada je bilo uhapšeno 21 lice zajedno sa Svetislavom Kanač-
lcim, od kojih je većina streljana. Medutim, još nema dovoljno podataka ka­
ko je došlo do pravale, ко je provalio pokrajinsku tehniku, kako je i kada
pogubljen Svetislav Kanački itd. Nemoguće je objasniti i mnoga druga pi­
tanja u vezi sa ovim slučajem, je r autoru ovog teksta nije bio dostupan ni
jedan policijski dokumenat, koji bi detaljnije rasvetlio celo ovo pitanje.
Izvesno je, medutim, da je Kanački svoje poslednje pismo iz Beograda
uputio Okružnom komitetu KPJ Valjevo, 27. jula 1944, dakle samo dva da­
na pre provale.12 Sačuvano je više partijskih dokumenata iz prve polovine
avgusta 1944, koja govore о padu tehnike PK. Četvrtog avgusta Božidarka
Damjanović Kilca, član O K KPJ Mladenovac, uputila je iz Posavine pismo
O K KPJ Mladenovac, u kome izveštava da je njihov kurir bio 30. jula u
Beograd i da je saznao od simpatizera NOP-a koji su saradivali na tehnici,

A IRPS, PKS, 447.

11 AS, OKM, 767. — 23. jula 1944. Draža Marković, tada sekretar OK KPJ Mla­
denovac , uputio je pismo Svetislavu Kanačkom: „Primio sam tvoje pismo. Punkt
za tehniku je obezbeđen. Ima jedan sasvim dobar, koji se može odmah koristiti,
samo za njega zna jedan član OK i još jedan sreski partijski rukovodilac. Ako će'
trebati da jedan čovek sa našeg terena bude povezan sa punktom i da kao purif
služi tehnici onda bi mogli odmah koristiti ovaj punkt pošto bi ovaj čovek odlično
odgovorio ovom zadatku, pa i mi bi ga mogli dati za taj posao.” (A-IRPS, PKS, 620).
12 U ovom pismu Kanački potvrduje da je poslednji izvestaj iz Valjeva dobio
28. juna, insistira da im veze sa OK Kragujevac budu redovnije kako bi mogli iz
Beograda da im se pruži pomoć u raznim propagandnim materijalima. (AS, OKV,
76).

389
da je Kanački tog istog dana ubijen.13 О provali u Beogradu, O K KPJ Mla-
denovac je uputio pismo O K KPJ Kragujevac, 11. avgusta, u kome je reče-
no izmedu ostalog i ovo: „Drug Rista je po svemu sudeći pao. Kako smo
obaveštini od nekih drugova iz Beograda, koji su došli u odred, drug Rista
se ubio, a i još (2 ili 3 druga), sa njim u jednom obezbedenom stanu. Veze
sa Beogradom više nemamo.” 14
Još dva dokumenta govore da je Svetislav Kanački ubijen. О tome je
pisao Marko Nikezić (tada član O K KPJ Mladenovac) — Pokrajinskom ko-
mitetu KPJ za Vojvodinu polovinom avgusta 1944: „Ja se sada nalazim u
Sremu gde sam došao radi povezivanja sa jedinicama koje treba da se pre-
bace u Srbiji. O K Mladenovac sad mi je javio da je drug Rista pao. On je
sa dva druga opkoljen u stanu kako ja vljaju drugovi — ubio dva agenta,
oba druga koja su bila sa njim i onda sebe.''15
Pokrajinski kom itet KPJ (sedište P K tada je bilo u Jablanci), nije od­
mah obavešten о provali koja se dogodila u Beogradu. On je 8. avgusta, dak-
le 10 dana posle provale, uputio pismo na adresu Kanačkog, u kome ga oba-
veštava о planovima P K i Glavnog štaba za Srbiju, da instaliraju uz njego-
vu pomoć radio-stanicu u Beogradu, preko koje bi Kanački održavao veze
sa PK-om i obaveštavao ga о prilikama u gradu: „Ako dode do tebe druga-
rica C. ona ima svoj stan, te ne treba da je vodiš u stan gde je presa. Nak-
nadno ćemo poslati telegrafistu i radio-stanicu, koja de raditi u stanu gde
je presa."16
Samo dan kasnije (9. avgusta), Blagoje Nešković, u im e Pokrajinskog
komiteta, izvestio je Centralni komitet KPJ о provali koja se dogodila u
Beogradu: „M islim da tim e otpada svaka kombinacija, za sada, da ma koga
šaljemo sa stanicom u Beograd, već ćemo morati da se orijentišem o na te-
ritoriju u blizini Beograda, gde postoje naši odredi. Ovom provalom nije
nam ništa ostalo u Beogradu.” 17
Petar Stambolić (u sećanjima koja sam lično zabeležio juna 1973), smat­
ra da je Kanački popustio pred policijom . U potvrdu svoga stava navodi i
podatak da je о tome lično posle rata razgovarao sa Boškom Bećarevićem,
šefom IV antikomunističkog odseka Specijalne policije (Bećarević se nala­
zio u istražnom zatvoru Udbe) i da mu je ovaj i tada potvrdio da je Ka-
nački priznao. Stambolić takođe ističe da je jedino Kanački znao za stan
u Garibaldijevoj ulici, gde su se skrivali B lagoje Nešković i Petar Stambo-
lić. To je još jedna potvrda, po njemu, da je Kanački imao slabo držanje
pred klasnim neprijateljem.
Slično m išljenje ima i dr B lagoje Nešković, tada sekretar P K KPJ za
Srbiju, s tom razlikom što on smatra da su priznali i neki drugi pripadnici
NOP-a, a ne samo Kanački, ali su ovi pod neobjašnjivim okolnostima pušte-
ni iz zatvora.18
Prema svemu izloženom, ipak se može zaključiti da Kanački nije ubi­
jen prilikom hapšenja, već kasnije likvidiran od strane Specijalne policije.
Izvesno je i to da je Kanački popustio pred policijom . Međutim, značajno
je istaći da pomenuta provala nije bila proširena ni na jednu drug partijsku
organizaciju van Beograda, iako su kuriri mnogih okružnih komiteta, kao
na prim er: Mladenovca, Kragujevca, Požarevca, Leskovca i drugih neposred,

13 AS, OK M, 775. — 7. avgust Draža Marković, je uputio pismo članovima

OK na terenu: „Verovatno ste čuli о pogibiji druga Riste. To pričaju mnogi drugo-
vi koji su došli u odred, a sa kojim sam se ja sastajao." (AS, OK M, 782.)
14 AS, OK Ar, 484.
15 AS, PKS, 643.
AS, PKS, 58.
17 ARP, CK KPJ, 213.
18 Sećanja B. Neškovića, koja sam lično zabeležio u njegovom radmno kabi­
netu, 12. oktobra 1974. godine.

390
no sarađivali sa tehnikom Pokrajinskog komiteta, odnosno sa njenim ru-
kovodiocem Svetislavom Kanačkim. Iz ovog se može videti da Kanački ni-
je priznao mnoge punktove i kanale, koji su bili izuzetno važni za dalji rad
NOP-a u Srbiji.
Padom Pokrajinslce tehnike, prestao je svaki oblik organizovanog par­
tijskog rada u Beogradu. Ali, to nikako ne znači da simpatizeri NOP-a, k oji
nisu bili provaljeni, nisu samoinicijativno preduzimali pojedine akcije: skup-
lja li su oružje, municiju, sanitetski m aterijal i drugo i priprem ali se za
odlučujuće borbe.

3. Učešće beogradskih komunista и priprem am a za oslobodenje svoga

grada

Da bi se rad na ovoj aktivnosti beogradskih rodoljuba kanalisao i usme-

rio, partijske organizacije u Sremu i Kosm aju upućuju pojedince ili grupe
ili grupe drugova za Beograd da se povežu sa preostalim članovima KPJ i
Skoja i da im daju uputstva za rad. Početkom avgusta, na primer, iz Srema
je upućen za Beograd Sveta Baslać, koji je poznavao dosta drugova, a ovi
su se nalazili u gradu. Na osnovu uputstava koja je dobio od partizanskog
komandanta Rada Kušića, organizovao je više grupa simpatizera NOP-a. Is-
tim povodom, Marko Nikezić je uputio u Beograd, krajem avgusta 1944,
Veru Andrić da uhvati vezu sa ljudim a koji su radili ranije u partijskoj teh-
nici i da uspostavi vezu sa sremskim partizanima.19
Po nalogu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, Okružni kom itet za
Mladenovac je još krajem avgusta na Kosm aju form irao Partijsko poveren-
stvo, koje je trebalo da uđe u Beograd, organizuje „tehnički punkt" i da se
poveže sa oslobodilačkim grupama u gradu, koje su izbegli provalu; da or­
ganizuje politički rad medu simpatizerima NOP-a i priprem i udarne par-
tizanske grupe, koje bi u trenutku napada na grad jedinica NOVJ, sprečile oku­
patora da poruši najvažnije objekte. Sekretar ovog poverenstva je b ila Olga
Vrabič Nada, dotadašnji sekretar partijskog poverenstva za mladenovački
srez i članovi: Ž ivojin Anđelković Žine, Rajko Đaković i Kaća Baložan. N ji­
ma su se pridružili i m ajor Miloš Vučković i radiotelegrafista Sava Anđel-
ković, koje je komanda Prvog proleterskog korpusa, posle oslobodenja Va-
ljeva, uputila sa radio-stanicom u Beograd. Tam o je trebalo da organizuju
obaveštajni punkt i prebacivanje na slobodnu teritoriju poznatih javnih,
kulturnih i političkih radnika, k o ji su bili simpatizeri NOP-a.2»
Posle kraćeg vremena (7. septembra), Žika Anđeloković, koji je u Po-
vereništvu bio zadužen za vojne akcije i organizaciju borbenih grupa, pos-
lao je izveštaj о svom radu Draži Markoviću, sekretaru O K KPJ Mladeno­
vac: „M i smo pomalo avanturistički stigli, dok se Nada (Olga Vrabič — M. B.),
još uvek ne javlja.21 Po mom sektoru, uradio sam do sada sledeće: iz preu-
zete jedne grupe je većina rukovodilaca, bivši partizani i skojevci, prefor-
mirao sam ih u 4 čete, ukupno 320 ljudi. Svakog dana do 10 časova imam

19 Ч. Б о р ђ е в и ћ , КПЈ — организатор и носилац НОР-а у Београду од

1941— 1944, Београд у рату и револуцији 1941—1945, Београд, 1971, 34.
20 Ј. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 319; А. В и т о р о в и ћ , Централна Срби-
ја у НОР-у, 666.
21 Živojin Anđelković, Miloš Vučković i Sava Anđelković (po podacima Mi-
lorada Jankovića: Bitka za oslobodenje Beograda, Политика 20. X 1974. radio­
telegrafista je bio Milorad Mirović) deo puta su prešli malim, zaplenjenim nemač-
kim kolima, deo puta peške. U međuvremenu su uhvatili na putu za Kragujevac.
jednog funkcionera Nedićeve vlade (dr Đonić lekar) sa automobilom, kod koga je
pronadena hrpa dokumenata i tako su bezbedno ušli u grad. Ostali članovi ovog
poverenstva, ušli su u grad preko veze, koje je u Beogradu i okolini, imalo Sresko
partijsko poverenstvo za srez vračarski.
391
indirektnu vezu sa svakim od njih, tako da već u 11 časova može da dođe
do akcije. Telefonska centrala je minirana. Kako ona ne može da bude pop-
ravljena, a druge nema, to sam jednu grupu od 15 pušaka i jedne zbrojovke
smestio u kudu sa telefonom blizu centrale. Jedan drug de iz centrale te-
lefonirati grupi čim bude stigla naredba za dizanje u vazdu h. . . Druga akci­
j a . . . skidam sve oznake sa raskrsnica u suprotnom pravcu, tako da njiho­
ve kolone malo šetaju po Beogradu. Pošto Nade i ostalih još nema, to sam
preuzeo i jedan. deo njihovog posla, tj. dao sam u štampu 10.000 primeraka
I I zasedanja, koje mislim da razdelim po Beogradu.’’22
Radi ostvarivanja vojnih zadataka, početkom septembra 1944. godine,
upućen je u Beograd i izvestan broj omladinaca, simpatizera NOP-a, koji
su tada bili u Zavodu za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Pa-
lanci. Na osnovu uputstava, koja su dobili od O K Mladenovac i štaba Kos-
m ajskog partizanskog odreda, uspeli su da se prijave nedićevsko-ljotićev-
skim komandama u Beogradu; da prim e oružje, a zatim da predu u ilegal-
nost i da po zadatku Povereništva izvode mnoge akcije i vrše priprem e za
oslobodenje B eograda2*
U pismu Pokrajinskog komiteta KPJ, koje je upućeno OK-u KPJ Mla­
denovac, 18. septembra 1944. bili su jasno precizirani zadaci mesnog pove-
renstva: „U Beogradu bi trebalo otpočeti sa akcijama, odnosno sa likvidi-
ranjem izvesnih tipova, agenata, gestapovaca i izrazitih neprijatelja NOB-e.
To znači da bi sa vašeg terena m orali slati manje grupe, zapravo ubaciti ih
u Beograd i to odabrati one koji bi tamo imali nelcog oslonca i koji bi se
tamo m ogli zadržati po nekoliko dana, a kad im zapreti opasnost da se pov-
rate na teren. Inače, takve grupe treba stvarati i u samom Beogradu.
Poverenstvo treba da posveti masovnom političkom radu u Beogradu
veliku pažnju, kao i održavanje kontalcta sa uglednim ljudima, k oji se ni-
čim nisu okaljali prema NOP-u. Skrećemo vam pažnju da u Beogradu ne
idete za tim da pre svega i po svaku cenu prvo stvarate partijske organiza­
cije, pa tek onda skupljate ljude u NOP, već se treba povezati sa svim
ljudim a koji simpatišu NOB-u. Treba smatrati članovima NOF-a (sreskog,
gradskog i drugih) svakog onog koji prepričava vesti povoljno za NOB-u.
Razne grupe simpatizera, u kojim a su ljudi povezani medu sobom i čine
razne usluge NOB-i (a takvih „d iv ljih " grupa ima dovoljno u Beogradu), tre­
ba smatrati odborim a NOF-a, pa ih kao takve čak i oform iti.” 24
О uspešnom ubacivanju Poverenstva u Beograd i о njegovim akcijama
u gradu, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, obavestio je Centralni komitet
KPJ, 19. septembra 1944, P K posebno ističe kao izvanredan uspeh to što je
u Beogradu ubačena i otpočela sa radom partizanslca radio-stanica, čije je
em isije P K uspeo da uhvati čak na jugu Srbije.2®
Od ubacivanja u Beograd do oslobodenja ovog grada, Partijsko pove­
renstvo je obavilo niz značajnih poslova. Prema nekim podacima, već tada
je bilo organizovano oko 600 ljudi u gradu, čiji je zadatak bio da zaštite
važnije objekte u gradu od nemačkog uništenja, ili je na pojedinim stra-
tegijskim punktovima trebalo izvršiti napad na nemačke i kvislinšlce posa-
de. Sem rada na vojnim zadacima, Poverenstvo je nastojalo da organizuje
politički rad medu simpatizerima NOP-a. Sredinom septembra bio je orga-
nizovan privrem eni gradski odbor NOF-a, mnoge selccije AFŽ-a, aktivi Sko­
ja, sanitetski punktovi za prvu pom oć ranjenicima i mnoge druge aktiv­
nosti.26 ,

22 AS, PKS, 6227.

28 А. В и т о р о в и ћ, n.d, 667.
2‘ AS, OKM, pismo PK od 18. 1X1944. — OK-u Mladenovac.
25 A-IRPS, CK KPJ, 64.
28 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 320.

392
 • Veći deo oktobra meseca bio je u znaku priprem a jedinica NOVJ i je ­
dinica Crvene arm ije za konačno oslobodenje Beograda. Pored pomenutih
jedinica, u neposrednim borbama na ulicama, učestvovale su brojn e oslo-
bodilačke grupe gradana. Neke su bile ranije form irane ali je znatno bio
veći broj onih koje su form irane u toku samih uličnih borbi. 0 tome čita­
m o u sećanjima Milana žeželja, generalpotpukovnika JNA, pored ostalog i
sledeće: „B orci Trinaeste proleterske doživeli su retku radost. Sreli smo se
sa odredom beogradskih partizana, k oji su još pre napada na Beograd, for-
m irali boračku jedinicu. Bilo ih je oko 200, svi u civilnim odelima. Oružje
im je ličilo na ono naše iz prvih dana revolucije. Bio je to radostan susret.
Ovaj odred se naoružao zaplenjenim neprijateljskim oružjem. Svi su izrazili
želju da udu u sastav Trinaeste hrvatske proleterske brigade, za koju su već
čuli. Želja im je bila ispunjena. Iako smo im ali po četama boraca koji su
došli za vreme beogradske operacije, proleteri naše brigade su s posebnim
oduševljenjem pričali da u svom sastavu imaju beogradski bataljon, kao
što ima i Prva proleterska."27
Posle nekoliko dana borbi, Beograd je osloboden 20. oktobra 1944. go­
dine, te tako postao centar iz koga je Vrhovni štab N O V i POJ rukovodio
operacijam a za konačno oslobodenje Jugoslavije. Oslobodenje Beograda je
im alo ne samo vojnostrategijski, već i moralno-politički značaj. Oslobodenje
glavnog grada Jugoslavije je izazvalo oduševljenje u celoj zem lji. U svim
oslobođenim gradovima i selima Srbije, ođržavani su zborovi, konferencije
i mitinzi.
Odmah posle oslobodenja počele su da se form iraju društveno-političke or­
ganizacije za grad i reonska politička rukovodstva. Na inicijativu PK KPJ
za Srbiju, još 18. oktobra 1944, form iran je Mesni komitet KPJ za grad
Beograd, koji je neposredno rukovodio radom na organizaciji celokupnog
politickog mehanizma u gradu. Sastav M K KPJ bio je tada sledeći: Dragos­
lav Mutapović, sekretar i članovi: Grga Jankes, Dušan Šijan, Marko Nilte-
zić i Milena Bubalo. Kasnije su kooptirani u M K i sledeći drugovi: Milan
Sijan, Milan Trninić, Stevan Jovičić, Neda Božinović, Bora Drenovac, Saša
Samardžić i Zoran Žujović.28
Rejonski kom iteti KPJ su bili form irani tek u januaru 1945. Zbog toga
je Mesni komitet neposredno rukovodio obnavljanjem partijskog rada u
svim delovima Beograda. Odmah su posle oslobodenja bile form irane par­
tijske organizacije u preduzećima, kvartovim a i ulicama. Takođe su obra-
zovani novi aktivi Skoja, k oji su radili na okupljanju omladine u akcijama
i aktivnostima narodnooslobodilačkog pokreta.
U ovom periodu partijska organizacija Beograda, kao i sve druge u
Srbiji, bila je angožovana na rešavanju mnogih, vrlo značajnih zadataka.
Neosporno, najvažnije je bilo mobilisati sve ljudske i m aterijalne snage za
konačno oslobodenje Jugoslavije. Parola: „Sve za front, sve za pobedu” ,
isticana je od pripadnika NOP-a svuda i na svakom mestu. Intenzivno se
radilo na obnovi ratom porušene privrede, na form iranju i učvršćenju or­
gana narodne vlasti i društveno-političkih organizacija. Partija je posebnu
brigu poklanjala političkom radu u masama i preko konferencija JNOF-a,
po kvartovim a i rejonim a tumačila liniju i politiku KPJ u NOR-u i revoluciji.
Posebno su Mesni komitet i organizacije KPJ bili angažovani na okup­
ljanju gradana, a naročito omladine u radne brigade, koje su radile na
m nogim radnim akcijama. Vodena je briga о ishrani stanovništva, о uniš-
tenju grupica neprijatelja, posebno četničkih bandi, koje su se skrivale u

27 M. Ж е ж е л » , Одакле можемо угледати Београд, Град борбе и сло­

боде, 315.
28 A-IRPS, bez broja, Zapisnik sa I partijske konferencije grada Beograda,
koja je održana 4. I I 1945.

393
pojedinim napuštenim objektim a. Intenzivno se radilo na pružanju podrške
vojnim organima, uređenju bolnica i smeštaju ranjenika i mnogim drugim
pitanjima. U pojedinim delovim a oslobođenog grada, već 17. oktobra poče-
la je da obavlja svoju dužnost komanda grada Beograda. Aktivnost partij­
ske organizacije i vojno-pozadinskih organa, doprinela je da je, neposredno
posle oslobodenja Beograda, stupilo u jedinice NOVJ preko 20.000 gradana.29
Već 27. oktobra 1944, na inieijativu M K KPJ, bio je form iran Gradski
odbor JNOF-a. Medutim, ipak, društveno-političke organizacije koje su se
konstituisale odmah posle oslobodenja Beograda, nisu bile organizaciono
učvršćene sve do Prve mesne partijske konferencije, koja je održana 4.
februara 1945. Na toj konferenciji je konstatovano da u gradu aktivno ra­
di Gradski i Radnički odbor za grad Beograd, 13 rejonskih i 10 radničkih
odbora fronta. Tada je postojao i gradski odbor AFŽ-a i 14 rejonskih od ­
bora, 16 sindikalnih saveza itd.30
Među značajne zadatke koje su rešavali Pokrajinski kom itet KPJ i Mes-
ni komitet KPJ za grad Beograd kao i rejonski kom iteti KPJ posle oslobo­
denja Srbije, predstavljao je bez sumnje i rad na organizacionom jačanju
i osposobljavanju Partije u legalnim uslovima rada. Zbog toga se „organi­
zaciono pitanje” redovno stavljalo kao posebna tačka dnevnog reda na sas-
tancima rukovodstava i organizacija KPJ. Nism o m ogli utvrditi koliko je
bilo članova KPJ neposredno posle oslobodenja grada Beograda. Izvesno je
međutim, da ih je početkom januara 1945. na terito riji 6 rejonskih komiteta
bilo 598, a samo mesec dana kasnije u Beogradu je bilo u 92 partijske ce-
lije 916 članova KPJ i 288 kandidata, ne računajući one članove i kandidate
u vojnim jedinicama. U istom periodu je bilo 1.457 članova Skoja i preko
20.000 članova USAOS-a.31
Niz aiteija u Beogradu, Partija je organizovala od oslobodenja ovog
grada do 15. maja 1945. godine, preko Skoja, USAOS-a, JNOF-a, Crvenog
krsta, Sindikata i drugih društveno-političkih organizacija. Značajne akcije
su bile: raskrčivanje ulica od ruševina i njihovo osposobljavanje za saobra-
ćaj; sabirana akcija za postradale krajeve. Samo u Beogradu, od završetka
kongresa USAOS-a (novembra 1944) do 15. maja 1945, u ovoj akeiji je učes-
tvovalo 29598 omladinaca i omladinki, k oji su na dobrovoljnoj osnovi dali
117.970 radnih časova. Ovu akeiju u Beogradu je prihvatila i organizacija
Narodnog fronta, AFŽ-a i druge društveno-političke organizacije, pa je sa-
kupljeno 44 miliona 370 hiljada dinara i preko 3 miliona kuna. Sem toga,
prikupljeno je 5,5 vagona raznih namirnica, kao i veća količina obuće i odeće.32
Masovna omladinska akcija, organizovana u proleće 1945, koju je na-
ročito Partija pomagala, bila je i berba kukuruza u V ojvodini, zaostalog
od jeseni 1944, je r je zbog borbi na sremskom frontu veliki broj muške
radne snage bio otišao u vojsku, te kukuruz nije bio obran. U februara i
martu 1945, izBe ograda je otišlo na rad u V ojvodinu oko 2.000 omladinaca
i oko 1.000 članova JNOF-a. Mesni kom itet KPJ za Beograd, bio je odredio
50 članova KPJ, k oji će rukovoditi isa ove dve brigade.33 Značajne su bile
i sledeće akcije: sakupljanje obuće, odeće i hrane za borce na frontu, da-
vanje krvi za ranjenike, popravka porušenih kuća, izgradnja mostova, ško-
la, puteva, bolnica, pruga i drugih objekata.
Izneti podaci ubedljivo pokazuju da je KPJ u Beogradu od samog os­
lobodenja ovog grada, paralelno sa mnogim drugim akcijama, intenzivno

28 J. М а р ј а н о в и ћ , Београд, 337.
30 Kao nap. 28.
31 A-IRP, PKS, neregistrovano. Izveštaj PK-a KPJ početkom januara 1945. —
CK-u KPJ; M. Б о р к о в и ћ , Ској и омладински покрет у Србији 1941—1945,
Београд, 1970, 355; kao пар. 30.
32 Глас JNOF-a Srbije, br. 16, 16. I 1945.
33 AS, PKS, neregistrovano, Izveštaj MK KPJ Beograd od 26. II 1945.
394
radila na obnovi ratom porušene privrede. Tim e su stvoreni uslovi ne samo za
poboljšanje životnog standarda stanovništva, već i na prebacivanje priv­
rede na ratni kolosek, odnosno mobilizaciju svih ljudskih i m aterijalnih
snaga za konačno oslobodenje Jugoslavije.

4. Osnivački kongres K P S rb ije (Beograd 8— 12. 5. 1945)

U jesen 1944, u periodu kada je veliki deo Jugoslavije bio osloboden, u

Srbiji se vrše priprem e za održavanje Prvog (osnivačkog) kongresa K P Sr­
bije. Partijska organizacija Beograda je bila ponosna što jo j se pružila p ri­
lika da svojom aktivnošću doprinese da se ovaj značajan skup održi u što
boljim uslovima.
Odluka о stvaranju Komunističke partije Srbije, doneta je juna 1944.
na sastanku Politbiroa Centralnog komiteta KPJ na Visu, s tim što je pre-
poručeno da se izvrši posle održavanja Velike antifašističke narodnooslo-
bodilačke skupštine Srbije.34
N a tom sastanku su prisustvovali i Blagoje Nešković, sekretar P K KPJ
za Srbiju i članovi: Spasenija Babović, Moma Marković, Ljubinka Milosav-
ljević, Slobodan Penezić Krcun i drugi vojno-politički rukovodioci Srbije.
U nizu pitanja о kojim a se raspravljalo, posebno je analizirana vojno-poli-
tička situacija u Srbiji, stanje u partijskoj organizaciji, slabosti i nedos-
taci u radu rukovodstva NOP-a u Srbiji, a doneti su zaključci za budući rad.35
Čim se Pokrajinski komitet okupio na jednom mestu (polovina jula
1944), medu članovima P K je vladalo m išljenje da treba Onsivački kongres
održati u najskorije vreme. U vezi s tim, 16. jula 1944, PK KPJ za Srbiju
je uputio pismo Centralnom kongresu sledeće sadržine: „B ilo bi potrebno
da se form ira i CK Srbije, je r neprijatelj i nepostojanje C K koristi u pro-
pagandi kao argumenat protiv Partije. Mislim o da na ovoj terito riji (Top-
lica i Jablanica — M. B.) i okolini ima uslova da izvršim o priprem e kakve
budete rekli da su potrebne za form iranje CK, a čim se povežemo sa Šuma-
dijom , biće i tamo tih uslova. Dakle, očekujemo uputstvo i direlctive kako
da se izvrše pripreme, a mislimo da ćete vi poslati drugove ili imena dru-
gova, koji treba da sačinjavaju CK.” 3e
Posle kraćeg vremena (22. jula), Centralni kom itet je odgovorio Pok-
rajinskom komitetu i dao mu bliža uputstva u vezi priprem a za Osnivački
kongres K P Srbije. U jednom delu pisma je rečeno: „Što se tiče stvaranja
K P Srbije, m i se u principu slažemo sa vama. Medutim, smatramo da se
Osnivački kongres ne bi smeo održati p rije zasedanja Osnivačke skupštine
antifašističkog saveta Srbije. Izvršite sve pripreme, a kongres održati u
pogodno vreme, kada ćete m oći na kongresu već pokazati značajnije po­
liticise i vojne rezultate. Ako bi održali kongres sada, on bi imao daleko
m anji značaj. Mi ćemo vam u tom pogledu dati naknadno upute.1’37
Ali, kako je skupština ASNOS-a održana kasnije nego što se očekivalo,
pored ostalog i zbog ofanzive Nemaca, Bugara, četnika i nedićevaca na
oslobođenu teritoriju na jugu Srbije, to su i priprem e za kongres počele
tek po oslobođenju cele uže Srbije. U pismu Pokrajinskog komiteta — ok-
ružnim komitetim a KPJ za Srbiju od 29. novembra 1944. dato je uputstvo
kako da se vrše priprem e na terenu u organizacijama i rukovodstvima za
održavanje kongresa. Naglašeno je da treba prethodno održati sastanak os-

34 Оснивачки конгрес КП Србије, београд, 1972.

35 Cit. sećanje Blagoja Neškovića.
30 AS, CK KPJ, 58; M. Borković, KPJ u Srbiji 1943— 1945, rukopis, str. 372.
37 AS, PKS, pismo CK KPJ — PK-u KPJ od 22. jula 1944; M. Borković KPJ
u Srbiji 1943—1945, str. 372.

395
novnih partijskih organizacija i na njim a birati delegate za sreske (gradske)
partijske konferencije. Na sreskim (gradskim) konferencijam a birali su se
delegati za okružne partijske konferencije, a na ovim delegati za kongres.38
U toku decembra 1944. i januara 1945, paralelno sa najvažnijim zadaci-
ma koje su rešavali organi narodne vlasti i P K KPJ Srbije, intenzivno su
održavani zborovi i konferencije po okruzima, srezovima, gradovim a i je ­
dinicama NOVJ. N a svim tim konferencijam a podnošeni su referati: 1. О
političkoj situaciji u zem lji i svetu; 2. О organizacionom pitanju Partije; i
3. О zadacima Partije u izgradnji vojske i države.39 Na okružnim partijskim
konferencijam a prisustvovalo je u proseku od 200— 250 delegata kao i pred­
stavnici Pokrajinskog komiteta. U sklopu ovih referata diskutovalo se о
najvažnijim zadacima k o ji su tada stajali pred partijskom organizacijom
Srbije.
Kao glavni nedostaci u organizaciono-partijskom radu istaknuti su, na
gotovo svim partijskim konferencijam a — sektaStvo u pogledu prijem a no­
vih članova, pogotovo iz redova Skoja; nedovoljan rad sa kandidatima i
slab ideološko-politički rad. О svim ovim propustima i slabostima kao i о
m nogim drugim zadacima, doneti su odgovarajući zaključci.
Sa okružne partijske konferencije, koja je održana u Kragujevcu 16.
januara 1945, upućen je telegram Pokrajinskom komitetu KPJ. Ü njemu
je rečeno izmedu ostalog i sledeće: „Pod vašim rukovodstvom naša Partija
je zauzela dostojno mesto, medu ostalim partijskim organizacijama Jugos­
lavije. V i ste energično rukovodili borbom srpskog naroda u najtežim da-
nima naše istorije, izveli ga danas na široki put novih pobeda za konačno
oslobodenje Jugoslavije od fašističkih porobljivača i domaćih izdajnika. U
izgradnju nove demokratske države, kojom vi rukovodite, naša partijska
organizacija pružiće vam punu podršku.” 40
Priprem ajući se za osnivački kongres, partijske organizacije gotovo svih
okruga na svojim konfrencijama, birale su i nova rukovodstva. Prvi put po­
sle izbijanja oružanog ustanka u Srbiji, neposrednim i^tajnim glasanjem
izabrani su mesni, sreski i okružni kom iteti KPJ, s tim što su sreski i ok-
ružni kom iteti imali plenume i boroe, kao izvršne partijske organe.
Kao glavni, neposredni zadaci na gotovo svim konferencijama, isticana
je potreba angažovanja svih ljudskih i m aterijalnih snaga za oslobodenje
cele Jugoslavije, a s tim u vezi i obnova ratom opustošene zem lje. О tome
je u jednom delu zaključaka Mesne partijske konferencije grada Beogra­
da, održane 4. februara 1945. rečeno: „K a o prvi i osnovni zadatak postavlja se
puna m obilizacija i aktivizacija svih snaga za pomoć fron tu. Parola: ,Sve za
front, sve za pobedu’, treba da bude naše najm oćnije oružje pomoću koga
ćemo tući sve one k oji sabotiraju našu borbu i koji na bilo koji način sme-
taju aktivizaciji masa. M eriti ljude prema tom e koliko daju i koliko su
spremni da daju borbi. Raditi svim silama na učvršćenju i izgradnji naše
narodne vlasti. Politički dotući velikosrpski šovinizam i pokazati masama
da je pravilno rešenje nacionalnog pitanja bio tem elj uspeha NOP-a. Najve-
ći naš neprijatelj u jačanju NOF-a je naše sektaštvo. Potrebno je mnogo
sm elije obuhvatiti što sire narodne mase u frontu.” 41
Prvobitno su partijske organizacije i rukovodstva na terenu bili oba-
veštini da će se kongres K P Srbije održati krajem januara, a potom je rok
pomeren za polovinu februara. Verovatno da su pomeranja vršena zbog to­
ga što se računalo da će Srem, Banat i Bačka b iti oslobodeni ranije, ali kako

38 AS, PKS, 731; M. Borković, KPJ u Srbiji 1943— 1945, 373.

38 Isto.
40 A-IRPS, PKS, neregistrovano.
41 AS, PKS, neregistrovano.

396
su se borbe na Sremskom frontu bile odužile, kongres je održan tek od 8.
do 12. m aja 1945. godine.42
U sačuvanim dokumentima, nismo m ogli pronaći spisak delegata k oji
su učestvovali na Prvom kongresu K P Srbije. Delegati u okruzima, pred-
lagani su na okružnim konferencijama, a u vojsci na brigadnim, odnosno
divizijskim konferencijama. Izvesno je da je sa teritorije O K Prokuplje
predloženo 16. delegata, iz Pirota — 10, Leskovca — 20, Vranja — 12; Mes-
na konferencija grada Beograda predložila je 25 delegata it d .«
Za ostale Okružne komitete KPJ nema podataka čak ni о broju pred-
loženih delegata, već se iz izveštaja s okružnih konferencija može videti da
se diskutovalo о delegatima, da su delgati predloženi, ali njihov broj i ime­
na nisu navedeni. N i u kongresnom materijalu, koji je u celosti sačuvan i
pre izvesnog vremena objavljen, nema spiska delegata k oji su prisustvovali
kongresu.
Iako je cela Srbija bila oslobođena, kongres je ipak održan u strogoj
ilegalnosti. Ni jedan od dnevnih listova: Борба, Политика, niti bilo koji dru­
gi list, nisu zabeležili ni jednu reč о Prvom kongresu K P Srbije, iako je о
skupštini ASNOS-a i Kongresu USAOS-a, koji su održani još sredinom no-
vem bra 1944, opširno pisano.
U periodu priprem a za Osnivački kongres, organizacionom jačanju i
proširenju partijske organizacije PK KPJ i okružnim komitetim a na terenu
poklanjali su posebnu pažnju. Stvarane su nove partijske ćelije, priman u
članstvo KPJ veliki broj novih članova. Radu sa kandidatima poklanjana
je sve veća briga. N ajveći broj članova KPJ prim ljen je iz redova Skoja.
Skoj je bio, u stvari, rezervoar Partije, uostalom, kao u toku celog rata-
Stvarani su novi rejonski, opštinski, mesni i sreski kom iteti KPJ i Skoja.
Stvarani su takođe odbori JNOF-a, Sindikata, AFŽ-a, odbori USAOS-a itd-
Od januara do aprila 1945, partijska organizacija u Srbiji je osetno po-
rasla. Decembra 1944, dakle, neposredno posle oslobodenja ove pokrajine,
biio je svega oko 3.500 članova KPJ; krajem januara 1945. blizu 6,000, a
krajem aprila iste godine bilo je 23.848 članova, od kojih 8.314 u vojsci;
4.894 kandidata i 23.117 članova Skoja.44
Zanim ljiv je podatak da su 4 okruga, znatno odskakala od ostalih p a
broju članova i kandidata KPJ. Tako je, na primer, krajem aprila 1945,
Okružni komitet KPJ Beograd imao 1.671 člana KPJ i 1.125 kandidata, a.
M K Beograd 1.710 članova i 520 kandidata; O K Kragujevac 1.361 člana i 631
kandidata; OK Leskovac 1.324 člana i 200 kandidata; O K čačak 1.127 člano-
va i 306 kandidata itd. N ajveći porast članova KPJ zabeležen je na terito­
r iji O K Zaječar. Dok je ovaj okrug neposredno posle oslobodenja imao sve­
ga oko 50 članova KPJ, za nepunih 5 meseci prim ljeno je preko 1.100 čla-
nova KPJ i 300 kandidata. Slična situacija je bila i na teritoriji OK čačak.
Posle oslobodenja ovog okruga bilo je svega oko 80 članova KPJ. Razume se,.
najveći porast zabeležen je na teritoriji M K Beograda, ali to je i normalno,
obzirom na broj stanovništva, kao i to da je Beograd bio glavni grad nove
Jugoslavije, gde su bile smeštene sve savezne i republičke ustanove, Gene-
ralštab JNA i mnoge druge političke i društvene institucije.
Posle višemesečnih priprema i neizvesnosti koja je vladala oko mesta i
datuma održavanja, Osnivački kongres K P Srbije održan je u oslobodenom
Beogradu, od 8. do 12. m aja 1945. U stvari, odlukom Centralnog komiteta.

42 AS, PKS, 731, neregistrovano; A-IRPS, PKS, br. 1, neregistrovano.

43 Među delegatima grada Beograda bili su pored ostalih i: Dragoslav Mu-
tapović, Marko Nikezić, Neda Božinović, Grga Jankes, Steva Jovičić, Dušan Šijan,,
Milan Sijan, Milan Trninić, Zoran Žujević, Milena Bubalo i drugi (A-IRPS, PKS,
neregistrovano).
44 Оснивачки конгрес К Л Србије, 63.

397'
KPJ, Šesta partijska konferencija je pretvorena u Prvi (osnivački) kongres
K P Srbije. N a Kongresu je izvršena analiza rada partijske organizacije Sr­
bije, sumirani su postignuti uspesi i donete odluke za budući rad, koje su
čitavu partijsku organizaciju orijentisale u pravcu sprovodenja i ostvarenja
linije CK KPJ u uslovima izgradnje socijalizma.
Kongresu je prisustvovalo 459 delegata iz svih krajeva federalne jed i­
nice Srbije, Vojvodine i Kosova i M etohije i predstavnika partijske orga­
nizacije iz Jugoslovenske narodne armije. Podneto je pet referata: Blagoje
Nešković, О p o litič k o j situaciji и S rb iji, V ojvodini, Kosovu i M e to h iji; Jo-
van Veselinov, О organizacionom stanju partijskih organizacija и S rb iji,
V ojvodini, Kosovu i M e to h iji; Petar Stanibolić, О ulozi komunista и izgrad-
n ji vlasti; V oja Leković, О jedinstvenim sindikatima i M itra M itrović: О agi-
ta ciji i propagandiA5
Na ovom značajnom skupu komunista Srbije govorio je i Josip Broz
Tito, generalni sekretar KPJ, Edvard K ardelj, clan Politbiroa C K KPJ i v i­
se članova CK KPJ. U diskusiji je uzelo učešća 64 delegata, predstavnika
partijskih organizacija po okruzima i jedinicam a NOVJ. Svi su oni iznosili
rezultate rada koje je Partija postigla u NOR-u i revoluciji kao i probleme
sa kojim a su se sukobijavali u toku rata. U pozdravnom govoru, k oji je
održao na Kongresu, Josip Broz Tito je govorio о vojno-političkoj situaciji
u zem lji i u svetu, a posebno se osvrnuo na ugled, koji je nova Jugoslavia
svojom borbom postigla u toku rata: „Ju goslavia tako razorena i razrušena,
blagodareći neizmernim žrtvama i životim a najboljih sinova naših naroda,
(m ože) da se ponosi što je postigla tako visoki medunarodni ugled kakav ni-
kad nije imala nijedna zem lja na Balkanu. Naša nova Jugoslavia, sa svojom
slavnom Jugoslovenskom arm ijom , poštovana je i cijenjena od svih slobo-
doljubivih naroda svijeta. To je u prvom redu djelo Komunističke partije
Jugoslavije, to je djelo onih boraca koje je dala Komunistička partija Ju­
goslavije. Tim više i jače, zadaci k oji se, u punoj svojoj oštrini postavljaju
pred nas, m oraju biti smatrani kao zapovijest koju svaki član Partije mora
izvrša va ti. . . 1. Učvršćivati našu narodnu vlast, 2. Učvršćivati jedinstvo i brat­
stvo naroda Jugoslavije, stečeno sa toliko krvi i napora i 3. Uložiti sve svo­
je -snage u izgradnji naše razorene zem lje.” 46
Sticanjem okolnosti, prvog dana oKngresa, u popodnevnoj sednici, de-
legatima je saopšteno da je Nemačka potpisala kapitulaciju. Moša Pijade,
predsedavajući Kongresa, prekinuo je sednicu. Medu deiegatirna je nastu-
pilo ogromno veselje.47 Rat je bio završen. Nastupila je nova etapa — pe­
riod obnove i socijalističke izgradnje u kome će Partija, isto kao i u ratu
imati ulogu organizatora i mobilizatora masa u izgradnji nove socijalističke
Jugoslavije.
Posle intenzivnog petodnevnog rada, Osnivački kongres K P Srbije doneo
je na kraju Rezoluciju о narednim zadacima, u kojoj izmedu ostalog stoji
da: „Stvaranje komunističke partije Srbije još jače podcrtava dužnost i za-
datke komunista Srbije prema najširim masama ne samo njihovim nacio-
nalnim, već i prema njihovim ekonomskim i socijalnim težnjama, omogu-
ćava ostvarenje tih težnji u interesu najširih narodnih masa Srbije."48 U
Rezoluciji je posebno naglašeno da je jačanje naše nove države, demokrat­
ske federativne Jugoslavije najvažniji zadatak svih naroda koji u njoj žive:
„Zato se pred Komunističkom partijom Srbije postavlja kao osnovni zada­
tak — borba protiv šovinističkih i hegemonističkih tendencija i to uglav­
nom velikosrpskih, borba za bratski odnos medu svim nacionalnim grupa-

45 Isto, 1—234.
46 Isto, 209—210.
47 Isto, 56.
48 Isto, 225.

398
ma koje žive u Srbiji, Vojvodini, Kosovu i M etoh iji” i da de se „ K P Srbije
i dalje najodlučnije boriti za čuvanje bratstva, jedinstva i ravnopravnosti
svih naroda Jugoslavije” . Kongresna Rezolucija takođe ističe da se ,,u da­
ljem proširivanju i jačanju partijske organizacije m ora ići ka poboljšanju
socijalnog sastava članstva i rukovodstva Partije iz redova ljudi k o ji su naj-
odaniji stvari naše Partije, koji po svom društvenom položaju daju najveći
doprinos izgradnji i obnovi naše zemlje, a to je radnička klasa i siromašno
seljaštvo” , i da se „danas naša Partija, kao rukovodeća sila u državi, pove-
zuje s masama na taj način što uvlači mase u izgradnju i upravljanje dr-
žavom.” 49
U toku petodnevnog rada, Osnivački kongres K P Srbije je doneo zna-
čajne odluke, koje su bile od neocenjive važnosti u daljem radu komunista
Srbije. Stvaranjem K P Srbije, u čiji su sastav ušle i partijske organizacije
V ojvodine i Kosova i Metohije, još više je istaknuta obaveza komunista Sr­
b ije prema radnim ljudim a i njihovim progresivnim težnjama u nacional­
nom, ekonomskom i uopšte društvenom i političkom životu. Stvaranjem
Komunističke partije Srbije učvršćen je ravnopravan položaj naroda Srbi­
je prema drugim narodima Jugoslavije.
Na kraju svog uspešnog rada, Kongres je izabrao Centralni kom itet K P
Srbije od 43 člana i 6 kandidata za C K K P Srbije. Na prvom plenarnom
sastanku, 12. maja, CK je izabrao i Politbiro C K K P Srbije u k o ji su ušli:
Blagoje Nešković, politički sekretar, Jovan Veselinov, organizacioni sekre­
tar i članovi. Spasenija Baboviđ, V oja Leković, Dušan Petrović, Petar Stam-
bolić, M itra M itrović, M ilentije Popović i D obrivoje Radosavljević.50
Posle Kongresa, njegove odluke su prorađivane na sastancima ruko-
vodstava i osnovnih partijskih organizacija. Održavana su pokrajinska sa-
vetovanja (za Vojvodinu) oblasna (za Kosovo i M etohiju), okružna i sreska
(u užoj Srbiji), itd. Na svim savetovanjima podnošeni su referati о radu i
odlukama Kongresa, gde su davane nove smernice za nove uslove rada par­
tijskog članstva i rukovodstava Komunističke partije Srbije.
Odluka Centralnog komiteta KPJ о osnivanju Komunisticke partije Sr­
bije, bila je od velikog značaja. Konstituisanje K P Srbije pom oglo je Parti­
j i da još više učvrsti svoje političke pozicije, da se još čvršće poveže sa
radnim masama i da ih povede u borbu za izvršenje novih zadataka. U toku
oslobodilačkog rata partijska organizacija u S rbiji je, smelo, uz ogrom ne
žrtve, organizovala i vodila narod Srbije u borbu protiv okupatora i doma-
đih izdajnika; obezbedila rukovodeću ulogu radničke klase u toj borb i i po-
vezala se sa širokim masama trudbenika. Zbog toga kao i na bazi promena
koje su nastale u toku rata — ostvarenje bratstva i jedinstva naroda Jugos­
lavije i rukovodeće uloge Partije u novoj državi — stvorena je K P Srbije.
Komunistička partija u Srbiji, pod rukovodstvom Centralnog komiteta, mo-
bilisala je radničku klasu, radno seljaštvo i ostale trudbenike Srbije, u pr­
vom redu, na obnovi zem lje i xzgradnje socijalizma.
N a kraju da napomenemo i to da su, još 1937. godine, održani kongresi
komunističkih partija u Hrvatskoj i Sloveniji i izabrani centralni kom iteti
ovih pokrajina. Marta meseca 1943, izabran je Centralni komitet K P Make­
donije. Medutim, u SR Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, osnivački kongresi
K P održani su tek u jesen 1948, dakle neposredno posle Petog kongresa KPJ.

«» Isto, 226—227.
60 A-IRPS, neregistrovano, Zapisnik sa sednice CK Srbije.

399
 D r Branko Petranović

N A C IO N A L N I K O M IT E T OSLOBODENJA JUGOSLAVIJE (N KO J) U
OSLOBOĐENOM BEOGRADU

Oslobođenjem Srbije s Beogradom u jesen 1944, NOVJ je dobijala novo

strategijsko uporište za dovršavanje konačnog oslobodenja zemlje, ekonom-
slcu osnovu za dalje vodenje rata i nove izvore za m obilizaciju ljudstva.1 čet-
nički pokušaj opšte m obilizacije, septembra 1944, doživeo je potpun neus-
peh, a Mihailović prinuđen da napusti Srbiju. Velike pobede NOVJ su na-
goveštavale skoro međunarodno priznanje promena do kojih je došlo u
Jugoslaviji tokom narodnooslobodilačkog rata. Krupne vojne i političke po-
sledice ovih događaja, naročito u Srbiji, nisu, razumljivo, m ogle da izmaknu
pažnji britanskih oficira pri najvišim štabovima NOVJ. Umesto da Srbija
postane poprište građanskog rata, kao što se predskazivalo u ranijim bri-
tanskim analizama i prognozama о daljem razvitku događaja u Jugoslaviji,
Mihailović je ostao usamljen na sceni, odbačen od naroda, vlade I. šubašića,
kralja i britanskog saveznika. Nasuprot tome, narodnooslobodilačka borba
u Srbiji doživljuje plimu koja nastaje dejstvim a naraslih srpskih jedinica
NOV, prodorom snaga, NOVJ iz Bosne i Sandžaka, pojačane aktivnosti or­
ganizacija i pristalica narodnooslobodilackog pokreta. Pomenuti činioci, po­
vezani s dolaskom trupa Crvene arm ije na tlo Jugoslavije, na osnovu pret-
hodne saglasnosti NKOJ-a, izneveravali su nade spoljnih i unutrašnjih sna­
ga koje su računale na gradanski rat, meteže „opstrukciju” velikih razmera i
nastupanje privrednog haosa. T o ne znači da su politička i ideološka pred-
ubedenja u delu britanskih krugova о korenima rojalističke privrženosti
naroda Srbije i izvorim a antipartizanskog nezadovoljstva u njojn estala pre­
ko noći, a na drugoj strani — u okvirim a narodnooslobodilackog pokreta
sasvim istisnute sumnje u politiku zapadnih saveznika pogrejavane oritan-
skom intervencijom u Grčkoj i boravkom m isije SAD, na čelu s pukovni-
kom Mak Doulom (Macdowell), kod D. Mihailovića.2 „Pad Beograda” F. Ma-
klin ocenjuje kao prekretnicu u „povijesti jugoslovenskih partizana” . Po
Maklinu, rat u Jugoslaviji je time ušao u svoju poslednju fazu, je r je ne-
mačka strategija usmeravana isključivo na osiguravanje komunikacija uzduž
kojih će se vršiti njihovo povlačenje. U izmenjenoj vojn oj situaciji Maklin

1 Od oslobodenja Srbije do maja 1945. „mobilisano je i odazvalo se na poziv

za vojsku 250.000 ljudi” . — Оснивачки конгрес КП Србије, Београд, 1972, 35.
2 Izveštaj britanskog majora Hennikera, šefa britanske vojne misije kod Glav­
nog štaba NOV i PO Srbije о situaciji u Srbiji, od aprila do kraja 1944. — D. B i­
b e r , Retrospektiva, VUS 27 lipanj 1973.

400
vidi prestanak pravog „gerilskog ratovanja” i svršetak „rom antičnog raz-
doblja oslobodilačkog rata” .3 A li i za Maklina vojna i politička nadmoćnost
narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji nije nastupila s neposrednim či-
nom oslobodenja Beograda. „Ta supermacija” , kaže brigadir mese i po da­
na pre oslobodenja glavnog grada, „n ije samo vojna. Putovanja kroz oslo-
bođena područja centralne Srbije pruža obilate dokaze о krajnje prijatelj-
skom stavu civilnog stanovništva u manjim gradovima i kotarima prema
partizanskim snagama. U Beogradu i u većim gradovima, k o ji su još pod
njemačkom okupacijom, partizani imaju efikasnu i ekstenzivnu podzemnu
organizaciju i mogu računati na podršku većine stanovništva, pogotovo rad­
nicke klase i intelektualaca. Brzo širenje partizanskog utjecaja n ije iznena-
dujuce. Treba se prisjetiti da je velik om jer ne samo partizanskih boraca
i podoficira, nego i vojnih i političkih rukovodioca srpski, i da je pokret,
k oji je imao svoje podrijetlo u Srbiji, uveliko ostao srpski po svom karak-
teru i pripadnosti."4
NKOJ je u Beogradu započeo novu i poslednju fazu svog rata, koju
karakterišu više momenata čija ćemo osnovna obeležja pokušati da nave-
demo u daljem izlaganju.

N ajviši državni i vojn i organi nove Jugoslavije: AVNOJ, NKO J i V rhov­

ni štab, bili su spremni za prelaz na slobodnu teritoriju Srbije još počet-
kom oktobra 1944. članovi rukovodećih tela nove Jugoslavije prebačeni su
na aerodrom kod Valjeva, odakle su prešli u oslobođeni Beograd. Pretsed-
nik NKOJ-a, maršal Tito, stigao je u Beogradu iz Banata, posle povratka iz
SSSR-a i Rumunije, nastavljajući na Dedinju razgovore s I. Subašićem о
obrazovanju jedinstvene vlađe, započete u Beloj crkvi. U Beogradu je Tito,
27 oktobra 1944, govorio na Banjici borcima, komandirima, komandantima
i političkim komesarima N O V .5
Rad NKOJ-a je započeo u teško oštećenom gradu od nemačkih (1941) i
savezničkih bombardovanja (1944), nemačkih razaranja pri povlačenju i po-
sledica tek završenih borbi, mada se život brzo obnavljao, zahvaljujući orga-
nizovanom naporu vojnih organa i političkih organizacija, pođržanih nese-
bičnošću gradana. Komanda mesta i Mesni komitet Partije daju, zajedno
sa imenovanim Izvršnim narođnooslobodilačkim odborom Beograda (IN O O )
i Jedinstvenim narodonoslobodilačkim frontom (JNOF), smer i pečat počet-
noj obnovi, sredivanju privrednih prilika i političkoj aktivnosti. N ajviši po-
litički i državni organi Jugoslavije pomažu izgradnji organa vlasti i poli-
tičkih organizacija federalne Srbije: ASNOS-a i JNOF-a. Od C K KPJ potekla
je, 30 decembra 1944, inicijativa za osnivanje Jedinstvenih sindikata rad­
nika i nameštenika Jugoslavije (JSRNJ),8 kao poslednje masovne društveno-
-političke organizacije koja se form ira u toku rata — uskoro i ostvarena na
skupu sindikalnih delegata u Beogradu, od 23 do 25 januara 1945.

3 Izveštaj F. Maklina iz februara 1945. — Isto, VUS 13 lipanj 1973.

4 Isto, VUS 24 siječanj 1973.
5 Arhiv radničkog pokreta (ARP), CK KPJ, 1944, к — 26, maršal Tito — A.
Ranković od 6-X-1944, reg. br. 291. — J. B. T i t o , Govori i Članci, Zagreb, 1959,
244—8.
6 ARP, CK KPJ, к — 25, 1944/405, CK KPJ — rukovodstvima Slovenije, Bos­
ne i Hercegovine, Crne Gore i Kosmeta.

401
 2
Rad JNKOJ-a i drugih organa vlasti i uprave oslanja se na prethodno iskus-
tvo, stečeno u ratu, tokom sastanka NKOJ-a i Pretsedništva AVNOJ-a, odnosno
njihovih članova u Jajcu, na Vlašiću i Rogu, u Drvaru i na Visu.7 Osim toga,
najviši državni organi nove Jugoslavije i političko rukovodstvo sada su stal-
no i na okupu. Prelazak AVNOJ-a i NKOJ-a označavao je i početak plodne
zakonodavne delatnosti Pretsedništva AVNOJ-a, a na drugoj strani rad na
stvaranju centralnog aparata uprave.
Kao neposredni organ AVNOJ-a, NKOJ je na sednicama do oslobodenja
Beograda, držanim zajedno sa Pretsedništvom AVNOJ-a, ili odvojeno, utirao
puteve organizaciji obnove većih razmera, savladivanju posledica rata, me-
dunarodnom priznanju i unutrašnjem ustrojstvu revolucionarne vlasti. U
Arršenju svoje izvršno-naredbodavne funkcije NKO J je odgovarao AVNOJ-u.
Zbog ratnih uslova i medunarodnih obzira tvorci odluka AVNOJ-a u Jajcu
označili su i AVNOJ i NKOJ kao „privrem ene organe vrhovne narodne vla­
sti” , tako da NKOJ nije dobio form u vlade, iako je organizovan kao vlada i
ima sva obeležja „narodne vlade".8
Aktivnost NKOJ-a, na čelu s maršalom Titom , kao pretsednikom, i E.
Kardeljom , kao potpretsednikom, nastavlja se u punoj m eri u oslobodenom
Beogradu. Sastav NKOJ-a i njegov organizacioni izgled pretrpeli su od osni­
vanja izvesne izmene. Ivan Milutinović, poverenik za narodnu privredu, po-
ginuo je na Dunavu, na domaku glavnog grada, 23 oktobra 1944; Todor
Vujasinović, poverenik za ekonomsku obnovu, nalazio se na čelu ovog re-
sora do 9 decembra 1944, kada je preuzeo rukovođenje Povereništva za ru­
de; A. Hebrang je došao na čelo Povereništva za trgovinu i industriju od
31 oktobra 1944, vodeći od 1 februara novoform irano Povereništvo za indu-
striju; do 9 decembra 1944. poverenik za šume i rude bio je Sulejman Fili-
pović, da bi od tog datuma preuzeo izdvojeno Povereništvo za šume; za
povereriika zä trgovinu i snabdevanje imenovan je od 1. februara 1945. ing.
Nikola Petrović; na čelu Povereništva za poljoprivredu nalazio se od 30
avgusta 1944 Mane ču čkov.e
Izgradnju upravnog aparata NKOJ-a odlikuje više mera: prihvataju se
raniji službenici k oji se nisu ogrešili о patriotske obaveze u toku rata; ime-
nuju se državni podsekretari i pomoćnici u pojedinim povereništvima; vrši
se rekonstrukcija nekih povereništava ukidanjem starih ili osnivanjem no­
vih, izdväjanjem pojedinih grana uprave u samostalne resore. U sistemu no­
ve uprave posebno mesto dobijaju dva nova organa: Privredni savet NKOJ-a
i Kom isija za privrednu obnovu zem lje u njegovom sastavu. Privredni sa­
vet zadužen je za rukovođenje privredom i usaglašavanje rada svih priv-
rednih povereništava u čiji su sastav ulazili: poverenici trgovine i indus-
trije, finansija, poljoprivrede, ishrane, šuma, ruda, saobraćaja, građevina i
predstavnik Povereništva narodne odbrane. K om isija za privrednu obnovu
zem lje se nalazila u sastavu Privrednog saveta i radila pod rukovodstvom i
nadzorom pretsednika Privrednog saveta.

7 S. N e š o v i ć , Temelji nove Jugoslavije, Beograd, 1973, 205.

* U Odluci AVNOJ-a vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom pred-
stavničkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu oslobodenja Jugoslavije kao
privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji, za vreme narodno
oslobodilačkog rata, (tač. 7) stoji pored ostalog: „Nacionalni komitet ima sva obe-
ležja narodne vlade.”
• Sl. N e š o v i ć , n.d.,261.

402
 3

Ratna situacija je prikrivala sve snage za front i đovršavanje dela na­

rodnog oslobodenja, ali se istovremeno sa ratnim naporom naglašava zna*
čaj obnove saobraćaja, rudnika i industrijskih preduzeća u pozadini, sredi-
vanje ekonomskih prilika, prikupljanje neobrane letine i pom oć stanovništvu
opustošenih krajeva. Na sednici NKOJ-a, od 19 decembra 1944, odobreni su
krediti za poslove narodnog zdravlja, socijalne pomoći, poljoprivrede i preh
rane. Za isplaćivanje preuzetog činovništva NKOJ, početkom februara 1945,
odlučuje da štampa novčanice u iznosu od 5 m ilijardi dinara.10 NKOJ pri-
m enjuje Odluku Pretsedništva AVNOJ-a о prelazu u državnu svojinu nepri-
jateljske imovine, о državnoj upravi nad imovinom. neprisutnih lica i о
sekvestru nad im ovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuđile, koja
je objavljena početkom februara 1945. Ova odluka daje pravnu osnovu za
masovnu elcsproprijaciju gradanskih slojeva u Jugoslaviji i nemačke nacio­
nalne manjine u specifičnoj form i konfiskacije, koja odgovara karakteru
revolucije u Jugoslaviji, vodeći stvaranju državnog sektora privreda. NKOJ
daje i prve opšte smernice za obnovu zem lje. Januara 1945. obrazuje se Vr-
hovna komisija za zamenu novca. Pre početka povlačenja raznih novčanih
jedinica u prometu određen je privrem eni kurs dinara na oslobođenoj te­
rito riji Jugoslavije. U Povereništvu trgovine i industrije NKOJ-a izraden je
početkom 1945. Projekt odluke о suzbijanju špekulacije i privredne sabo­
tage.11
Sem na vlastite izvore za prehranu stanovništva NKOJ se oslonio i na
pom oć anglo-američke vojne organizacije za pomoć civilnom stanovništvu.
(AM L). Na osnovu ugovora od 19 januara 1945, k o ji je u im e Vrhovnog Sta­
ba zaključio maršal Tito, organizacija A M L je imala da snabdeva oslobođe-
ne krajeve Jugoslavije lekovima, hranom i odećom. U govor je rađen u sag-
lasnosti s jugoslovenskom kraljevskom vladom u Londonu, koja je preko
Sretena Vukosavljevića dala posebnu izjavu da prihvata sporazum Vrhovnog
štaba s AML. Usled otpora vodstva nove Jugoslavije da osoblje ove organi­
zacije doprema i deli pomoć, ugovorom je predviđeno da se ovim poslom
bavi samo ograničen broj od 300 savezničkih vojnika i službenika.12
N ovo zakonodavstvo Pretsedništva AVNOJ-a daje osnovu i okvir za rad
NKOJ-a. Diskontinuitet novog poredka sa starim, srušenim u revoluciji, iz-
ražava odluka о poništavanju pravnih propisa izdatih za vrem e neprijatelj-
ske okupacije i о delimičnom ukidanju propisa koji su važili u K raljevini
Jugoslaviji, a protivni su duhu i principim a narodnooslobodilačke borbe.
Početkom 1945, osnivaju se Vrhovni sud Jugoslavije i ustanova javnog tu-
žilaštva. NKOJ na pomenutoj decembarskoj sednici utvrduje formulu zak-
letve za javne službenike. Donoseći nove propise NKOJ se zadovoljava utvr-
đivanjem osnovnih načela i davanjem opštih uputstava, nastojeći da se osta-
ve što šire nadležnosti pojedinim federalnim jedinicama.13 U Beogradskoj
fazi rada NKOJ pokušava da razvije i učvrsti veze sa pretsedništvima ze-
m aljskih veća, koje, ipak, ostaju nezadovoljavajuće do obrazovanja vlada
federalnih jedinica aprila — maja 1945.
Razmatrajući budućnost Sandžaka, NKOJ i Pretsedništvo AVNOJ-a, sta-
ju na stanovište da za njegovu egzistenciju kao pokrajine ne postoje ni po-
litički ni ekonomski ni etnički razlozi.14 ZAVN O Sandžaka je donelo, 29 mar-

10 J. S m о d 1a к a, Partizanski dnevnik, Beograd, 1972, 224, 255.

11 B. P e t r a n o v i ć , Političke i pravne prilike za vreme Privremene vlade
DFJ, Beograd, 1964, 34, 37.
12 J. S m o d l a k a , n.d, 247.
13 Isto, 224.
14 В. P e t r a n о V i ć, n.d, 97—8.

403
ta 1945, odluku о podeli oblasti, uvažavajući političku, ekonomsku i geog-
rafsku gravitaciju pojedinih srezova ove oblasti prema Srbiji, odnosno pre­
ma Crnoj Gori.
Brzo sređivanje prilika na oslobođenim teritorijam a, čvrstina novog po-
retka, efikasnost nove politike i njen novi, revolucionarni duh, jezgrovito
je predstavio brigadir F. Maklin februara 1945. Šef angloameričke raisije
vidi medu novim pojavama u Jugoslaviji niz dalekosežnih promena. „Stabil-
na politika” (da damo drugi naziv „partijskoj lin iji” ), kaže Maklin, ,,u unut-
rašnjim i vanjskim poslovima zamijenila je neodlučno manevriranje. Visoki
stupanj poštenja u javnom životu zam ijenio je opću korupciju, pojavila se
efikasnost (bar po balkanskim standardima) umjesto neefikasnosti. A naj-
važnije je od svega da je, nakon četiri godine izuzetno krvavoga rata, u ko-
jem su se prvi put Srbi, Hrvati, Slovenci i drugi borili rame uz rame pro­
tiv zajedničkoga neprijatelja, postignuto nacionalno jedinstvo i ravnoprav­
nost, umjesto dominacije jedne rase i rezultirajuće bratoubilačke borbe ko­
ja se vodila pod starim režim om .” Po Maklinu, „partizani” su se „adminis-
trativno” izvrsno pokazali, uspostavljajući red u neredu na k oji su naišli;
oni su istovremeno pokazali „zdrav razum” , „um jerenost" i „prilagodljivost” ,
spojenu sa neiscrpnim oduševljenjem i energijom. Nasuprot protivnicim a
„sJabim, neorganiziranim i diskreditiranim svojom suradnjom s neprijate-
lje m " narodnooslobodilački pokret je okupljao u svojim redovim a najaktiv-
n ije snage zem lje.15

Iz Beograda se planiraju vojne operacije NOVJ za oslobodenje Jugosla­

vije. Vrhovni komandant NOVJ uskladuje operacije NOVJ s armijama za-
padnih saveznika u Ita liji i sovjetskom arm ijom u Mađarskoj. Feldmaršal
H arold Aleksander, vrhovni saveznički komandant na Sredozemlju, boravio
je u Beogradu od 21 do 24 februara 1945, raspravljajući s maršalom Titom
pitanje koordinacije budućih savezničkih operacija sa operacijam a NOVJ
i m aterijalne pomodi NOVJ, kao i administrativnih mera koje će preuzeti
oružane snage Jugoslavije i zapadnih saveznika, kada se budu sastale. Gra­
danske snage u zem lji su očekivale — umesto ravnopravnih razgovora —
pritisak Aleksandera na vodstvo nove Jugoslavije sličan onome u Grčkoj,
gubeći iz vida drukčiji unutrašnji odnos snaga u ovim zem ljam a i meduna-
rodni položaj Jugoslavije.10

NKOJ je u Beogradu dovršio borbu za medunarodno priznavanje pro­

mena do kojih je došlo u Jugoslaviji tokom narodnooslobodilačkog rata.
Izlazeći u susret savezničkim zahtevima о rešavanju tz\. ustavnog pitanja u
Jugoslaviji, obrazovanjem jedinstvene vlade, NKO J je na osoben način obez-
bedivao legitimnost revolucionarnih promena. Borba NKOJ-a za sticanje me-
dunarodnog priznanja jasno otkriva odnos između snažnog revolucionarnog
subjekta i velikih sila, k oji je sposoban da prevazide njihove posebne inte­
rese. NKOJ je mogao da pristane na uslovljeno medunarodno priznanje pu-
tem stvaranja jedinstvene vlade uveren u svoju snagu, radikalne promene
političkih odnosa u Jugoslaviji, tokom narodnooslobodilačke borbe stečeni

D. 3 i b e r, VUS 13 i 20 lipanj 1973.

19 Isto, VUS 18 srpanj 1973. — Tom prilikom Aleksander je posetio Sremski
front i u Mađarskoj susreo sa sovjetskim maršalom Tolbuhinom. On se vratio u
svoj štab u Kazerti 28 februara 1945.

404
vojn i i politiČki ugled i protivurečnosti koje su postojale među velikim
saveznicima.
0 snazi novog poretka govori, prvo, snažna vojna sila narodnooslobo-
dilačkog pokreta, na koju su saveznici morali da računaju i u prethodnim
fazama rata. Drugo, NKOJ i AVNOJ su se oslanjali na razvijeni sistem na-
rodnooslobodilačkih odbora. Treće, dajući široku amnestiju saradnicima oku­
patora revolucionarna vlast je i u ovoj završnoj fazi rata izuzimala ratne
zločince i intelestualne vođe i podktrekače kolaboracije. četvrto usvajanjem
mogućnosti da svi pojedinci, grupe i stranke slobodno izraze svoju volju
N KO J je izuzimao sve one kategorije gradana koji su bili nosioci nacionalne
izdaje u toku rata. NKOJ je, na kraju, imao osnovu da se suprotstavi po-
kušajima narušavanja državne suverenosti nove Jugoslavije. Uprkos britan-
skim nagoveštajima da je njihova politika usaglašena sa drugim saveznicima
NKO J je ostao na stanovištu da strane snage — da bi se snašle na tlu Ju­
goslavije u okviru operacije protiv zajedničkog neprijatelja — m oraju pret-
hodno da dobiju odobrenje vodstva nove Jugoslavije. Držeći se ovog principa
NKO J je prihvatio molbu Sovjetske komande da sovjetske trupe privrem e­
no udu na jugoslovensku teritoriju koja se graniči sa Mađarskom, stim da
se povuku iz Jugoslavije čim izvrše svoje operativne zadatke. Sovjetska ko­
manda je prihvatila uslov da će u onim oblastima Jugoslavije gde budu
operisale jedinice Crvene arm ije delovati civilna administracija NKOJ-a.17
Vrhovni štab je odobrio, takođe, da Britanci iskrcaju u Dubrovniku tri ba-
terije topova s posadom, koje su kasnije potpomagale jedinice N O V u Crnoj
Gori i Hercegovini.18 Maršal Tito je bio protiv koriščenja jugoslovenskih lu-
ka od strane zapadnih saveznika bez prethodnog pristanka. Još konkretnije
on je bio protiv toga da se uspostavljaju pomorske baze u bilo kojem ju-
goslovenskom pristaništu i u bilo koje vrem e; tražio da se razlikuju po­
morske baze i sidrišta, i stupao protiv toga da se u njim a „instalira” britan-
sko pomorsko osoblje. Britanska shvatanja о pravu na korišćenje jugoslo­
venskih luka najtvrde je manifestovao V. Cerčil, javljaju ći brigadiru Mak-
linu, 23 novembra 1944, sledeće: „N a prim jer, mi ćemo se iskrcati gdje god
želimo, kad god želim o i toliko puta koliko odaberem o." Svoje „pravo” B ri­
tanci zasnivaju na uverenju da ono proizlazi iz dogovora sa SSSR-om u
Moskvi, a na drugoj strani britanski vojni i politički rukovodioci odbijaju
da prihvate ograničenja u jugoslovenskim teritorijalnim vodama kao nedoz-
v o ljiv presedan i nesaglasno ponašanju drugih savezničkih vlada, čije su
teritorije već bile oslobodene.1»
K oliko je analiza NKOJ-a о snazi novog poredka u vrem e zaključenja
Beogradskog sporazuma bila tačna, najbolje pokazuje podrška koju je spo­
razum dobio u zem lji i u savezničkim krugovima, nezavisno od nastalih
kom plikacija i kraljevog otpora njegovoj primeni, čiju iluzornost otkrivaju
nepovoljne reakcije gotovo svih zainteresovanih učesnika u rešavanju tzv.
jugoslovenskog problema.
Borba za medunarodno priznanje dobija uglavnom završni oblik Beog-
radskim sporazumom, k oji su maršal Tito i I. šubašić zaključili 1. novem­
bra 1944, nastavljajući sutradan razgovore oko sastava Namesništva i Vlade,
kao i о nadležnostima Namesništva. Sporazum je predviđao Regentstvo (Na-
mesništvo) na koje kralj prenosi ovlašćenja do odluke naroda, što je nova
ustanova u odnosu na raniji Viški sporazum. V eć na Visu šubašić je priz-
nao AVNOJ, NOVJ s maršalom Titom , demokratske tekovine narodnooslo-
bodilačkog rata i federativno uredenje Jugoslavije. Im ajući u vidu stvarnost

17 S 1. N e š о V i ć, Inosiranstvo i nova Jugoslavia 1941—1945, Beograd —

Ljubljana, 1964, 331.
18 Isto 355
19 D. B i b e r , VUS 14 i 21 ozuljak 1973.

405
političkih odnosa u Jugoslaviji namesnici se mogu uzeti i kao form alni ču-
vari kraljevskih prerogativa, pa i neka vrsta kontrole izvršenja sporazuma.
Bitno je, medutim, da je uz izuetu novinu Beogradski sporazum bio nova
potvrda („obnova” ) već ranije zaključenog sporazuma na Visu. Dopunom
Beogradskog sporazuma posle boravka I. Subašića i E. K ardelja u Moskvi,
pozicija Petra I I se suštinski nije popravila, je r je AVNOJ i dalje ostao glav­
ni zakonodavni organ do Ustavotvorne skupštine. Komunike о moskovskim
razgovorima pokazuje da je i tom prilikom konstatovana „neophodnost stva-
i-anja jedinstvene jugoslovenske vlade na osnovu sporazuma", zaključenog
između maršala Tita i I. Subašića.20 NKOJ i šubašić su se sporazumeli da
se obrazuje „jedinstvena vlada" od predstavnika svih naroda i svih fede-
ralnih jedinica Jugoslavije, da u njoj dodu go izražaja ljudi raznih politič-
kih orijentacija, ali koji pomažu osnovne težnje narodnooslobodilačke bor­
be. Iza grupa, koje su kasnije pokušale da se legalizuju kao opozicija, krile
su se dobrim delom snage preostalih neprijatelja. Navodna opozicija se po-
naša kao da Jugoslavia nije ni prošla kroz revoluciju i kao da ona nije u
toku. Gradanske snage u zem lji i u em igraciji istrošile su već u ratu i ono
malo predratnog prestiža. Kao i u ratu „opozicija” je nesposobna da utiče
na tqk stvari i unutrašnji politički razvoj, nesamostalna i očekuje rasplet
pomoću stranih faktora. Stare snage žive u iluzijama о form alnoj demokra-
tiji. One su nedoräsle dinamici revolucionarnog razvitka i odmeravanju sa
novim društvenim snagama na otvorenoj političkoj sceni. Način njihove bor­
be je qslanjanje na potučene snage u zem lji i zapadne savezničke sile, zap-
ravo na najkonzervatnije krugove u tim zemljama. „O pozicija" omalovažava
vlastiti nacionalni napor, „pacifikaciju” u zem lji zamišlja kao „izm iren je”
pobedničkih snaga i dojučerašnjih neprijatelja; preovladava psihologija pot-
cenjivanja unutrašnjih naprezanja u ime oslona na strane činioce.
U saopštenju Borbe od 12 decembra 1944, kaže se da nova vlada treba
što pre da organizuje „gradanske vlasti u zem lji” , da pristupi ekonomskoj
obnovi i priprem i i sprovede izbore za Ustavnotvornu skupštinu, i omogući
da narodi Jugoslavije na tim izborim a u punoj m eri izraze svoju istinsku
volju. Ovaj prelazni i privrem eni režim, do odluke Ustavotvorne skupštine,
ima u vidu tekovine narodnooslobodilačke borbe, prilike i raspoloženje u
zem lji, kao i medunarodno pravni položaj Jugoslavije u društvu U N .21
Pokušaj odbacivanja Beogradskog sporazuma od strane Petra II, k o ji
s pravom nazivaju „salonslcim udarom” , nije izazvao ozbiljn ije posledice, ako
izuzmemo odugovlačenje njegove primene. Petar I I istupa protiv AVNOJ-a
kao zakonodavnog tela i predloženih namesnika, zalažeći se za vladu od
krajnje desnice do krajnje levice. Kralj se našao više nego usamljen. Bri-
tanska intervencija, poput one u Grčkoj, nije dolazila u obzir. Za V. čerčila
AVNOJ je bio de fecto jugoslovenska vlada. K ralj je sasvim opravdano ose-
ćao da je primena sporazuma jednaka njegovoj abdikaciji. On je precenji-
vao protivurečnosti izmedu V. B ritanije i SAD u odnosu na „jugoslovenski
problem ” , što ne znači da različita gledanja nisu i postojala. Zvanični kru-
govi u SAD su bili raspoloženi za monarhiju, što se vidi iz tajnog memoran-
duma State Departmenta о sporazumu Tito — šubašić, uručenog lordu Ha-
lifaksu 23 decembra 1944, ali ni Amerikanci nisu previđali isuviše očiglednu
činjenicu da su protivnici narodnooslobodilačkog pokreta svedeni na „mrzo-
voljnu nemoć” .22 Od kralja se ograđuje i šubašićeva vlada, pozivajući se na
neustavnost njegovog postuplca je r povlači poteze bez saglasnosti vlade kao
drugog ustavnog faktora. K raljeva opstrukcija je dočekana u Jugoslaviji
demonstracijama koje su organizovane na inieijativu C K KPJ, predstavlja-

20 Sl. N e š o v i ć , Inostranstvo i nova Jugoslavia 1941—1945, 354.

21 Борба 12 децембар 1944.
22D. B i b e r , VUS 5 rujan 1973.

406
ju ći novi plebiscitam i dokaz о stvam oj v o lji naroda. U đirektivi partijškog
vođstva traženo je da se ne napadaju „Englezi", mada je bilo prisutno uve-
renje da iza kraljevog stava stoje Britanci.23 Suprotstavljajudi sö Britanci-
ma kralj se suočio sa direktnim čerčilovim dezavuisanjem izvršenog „držav-
nog udara". čerčil je, 18 januara 1945, u Donjem domu istupio u korist no­
ve Jugoslavije i maršala Tita, podvlačeći da je on „n ajozbiljn iji pddržavalac
maršala Tita u inostranstvu” , da je on ved pre više od jedne godine upoz-
nao svet „ sa herojstvom njegovih gerilaca" i da je po njemu T ito „van
svake sumnje sada njen neospom i gospodar" (m isli na Jugoslavijü — B.P.).24
Politički odnosi u Jugoslaviji bili su do tog stepena izmenjeni da bilo kak-
ve form alne smetnje, nemodne pretenzije em igracije i dvörske spletke, nisu
m ogle da vrate događaje u predašnje stanje. J. Smodlaka kazuje da su Šu-
bašićevu vladu (kada se februara 1945. našla ü Beogradu) nazivali „vladom
na gostovanju” .2s Maršal Tito je takođe kraljevsku vladu, pödetkom 1945,
smatrao „običnom igrarijom ” ,28 iako je bio zainteresovan da se prilikom
obrazovanja jedinstvene vlade sačuva form a legalnosti. Britanski predstav­
nici u Jugoslaviji, videli su, februara 1945, da je sporazum T ito — šubašić,
zbog poredka stvorenog u revoluciji, samo „privid köritinüiteta" ili, kako
kaže Maklin, „uljudna izm išljotina” , koja služi da se „u dovolji neposrednim
zahtjevim a situacije” .27 M. Gvol, kojeg Britanci podržavaju za potprötsedni-
ka budude jedinstvene vlade, uvida da je narodnooslobodiladki pokret vla­
da jući faktor i gospodar situacije, mada je on to nazivao „kontrolom ". On
sam predstavlja da de u Jugoslaviji živeti „kao usred Sahare", odsečen od
svih izvora novosti. Grolu to nije smetalo da protestvuje kod Britanaca što
njihova štampa piše da AVNOJ uživa podršku naroda, a nä drugoj strani
n ije krio nezadovoljstvo što ödlükama Krim ske k on feren cije' (Jälte) nije
rešeno da se AVNOJ proširi ne sämo nekompromitovanim poslanicima Na­
rodne skupštine iz 1938, ved i poslanicima ranijih skujpština.28 Što se tide
namesnika, рак, koje je kralj imehovao 2 marta 1945, oni su m orali da ra-
de sporazumno s NKOJ-em, a ria drugoj strani, njihova. uloga je bila više
pocasna, a oni bez iiticaja u javnom životu.
Dolaskom šubašideve vlade u Beograd bližio se kraj paralelizmu vlade.
Karakteristidno je da je šubašideva vlada stigla u Beograd posle Krimske.
konferencije i „preporuke” о proširenju AVNOJ-a clanovimä N aiodne skup-
štine K raljevine Jugoslavije i njegovim pretvaranjem ц „privrerpeni Parla­
m ent” , što je nesumnjivo stvaralo samo privid da se kraljeva, pozicija učvrš-
duje, je r su prvo, poslanici AVNOJ-a sledili liniju JNOF-a, kao i veliki deo
kooptiranih poslanika avgusta 1945, i drugo, „preporuka" je omogudavala
selektivni m etod u prijem u poslanika poslednje kraljevske skupštine vode-
di raduna о tom e ко se u toku rata dasno držao prema okupatoru.29 Za pro-
veru držanja bivših poslanika odreden je i specijalan odbor AVNOJ-a u koji
su izabrani. M. Pijade, E. K ardelj, dr P. Gregorid, F. Frol, dr R. Pribicevid,

23 Maklin istide da su postojäle „prolazne sumnje” u namere Velike Britanije,

dok Čerdil nije razjasnio svoj stav u govoru od 18 januara 1945. — D. B i b e r ,
VUS 20 lipanj 1973. — ARP, k-26, 1945/13, CK KPJ od 13 januara 1945, reg. br.
21448. — Demonstracije protiv kralja održane su u Beogradu, Nišu, Kragujevcu,
Novom Sadu, Subotici, Pandevu, Somboru i drugim gradovima Srbije Vojvodine;
u Crnoj Gori i uopšte na oslobodenim podrucjima Jugoslavije. . :
24 S 1. N e š о V i d, Inostranstvo i nova Jugoslavija 1941—1945, 377.
25 J. S m o d l a k a , n.d, 261.
26 D. B i b e r , VUS 20 lipanj 1973.
V Isto, VUS 13 lipanj 1973.
28 Isto, VUS od 3 rujan 1973.
20 D. Biber navedi u VUS-u od 19 rujna 1973, da je I. šubašić pitao maršala
Tita 27 januara 1945. da li bi bio za proširenje AVNOJ-a.

407
М. Vujačić, М. Đilas, А. Ranković, R. čolaković, В. Andrejev, N. Petrović i
A. Hebrang.30
U analizi ove „preporuke" i njenog smisla moramo, najpre, poći od to­
ga da se njom e sankcioniše sporazum Tito — šubašić. Ona znači i pokušaj
stvaranja jačeg opozicionog jezgra u AVNOJ-u, a na drugoj strani i vid
odobrovoljavanja kralja da prihvati namesnike i zaključeni sporazum. S ob-
zirom na poreklo AVNOJ-a, njegov sastav, prirodu i funkciju ova „prepo-
ruka” je i vid mešanja u novi poredak. N a drugoj strani, Krim ska preporu-
ka je ilustrativan prim er snaga i spretnosti vodstva nove Jugoslavije da
preporuku prihvati, a da tim e ne dovede u pitanje dalji revolucionarni raz-
vitak. Pre svega, AVNOJ je na Krim u priznat, samim tim što se govori о
njegovoj popuni; drugo, broj poslanika k oji treba da udu u AVNOJ nije
bio tačno utvrden; treće, vodstvo nove Jugoslavije stavilo je do znanja osve-
dočenu činjenicu da su izbori za poslednju Narodnu skupštinu K raljevine
Jugoslavije izvedeni pod krajnje nedemokratskim uslovima i u znaku broj-
nih falsifikata vlade M. Stojadinovića; četvrto, revolucionarne snage su mo-
difikovale ovu preporuku, polazeći od činjenice da poslanici nisu bili „čisti"
od saradnje s okupatorom, zašto im je osnovu davala i sama „preporuka".
Jednom rečju, revolucionarne snage su bile u stanju da prihvate preporuku
zato što su apsolutno držale unutrašnju situaeiju u svojim rukama.

☆
NKOJ je održao poslednju sednicu 5 marta 1945. u Beogradu, na kojoj
j e maršal T ito dao kolektivnu ostavku u ime NKOJ-a. U cilju sprovodenja
Beogradskog sporazuma о stvaranju jedinstvene vlade, Pretsedništvo AVNOJ-a
j e donelo Zakon о ukidanju onih članova Odluke AVNOJ-a k o ji su se odno-
sili na osnivanje, rad i sastav NKOJ-a i Zakon о raspuštanju NKOJ-a. Ostav­
ku je dala i kraljevska vlada. Članovi ove vlade su, po dolasku u Beograd,
razgovarali s maršalom Titom , 18 februara 1945, a nekoliko dana kasnije
(26 februara) održali zajednički sastanak s NKOJ-em.3i
Nova jedinstvena vlada je obrazovana 7 marta 1945. Ova vlada je pos-
tavljena ukazom namesnika, ali vrednost ove form alne činjenice umanjuju
druge dve činjenice, koje izražavaju stvam e političke odnose u zem lji: prvo,
Vladu su postavili namesnici, ali na predlog Pretsedništva AVNOJ-a; i dru­
go, Vlada je položila zakletvu Pretsedništvu AVNOJ-a a ne kralju. Raspuš-
tanjem NKOJ-a i kraljevske vlade stvorene su form alne pretpostavke za
obrazovanje jedinstvene vlade. Tim e se i ukidao paralelizam vlada. U vezi
s novom vladom dužni smo da istaknemo sledeće: jedinstvena (privrem ena)
vlada n ije monolitna; u n joj postoji opoziciono jezgro od tri člana (I. Šu-
bašić, J. Šutej i M. Grol), istina izolovano u sastavu same vlade, bez uticaja
na njen rad i lišeno korena u narodu. T o jezgro je um rtvljeno već samom
drukčijom političkom situacijom u Jugoslaviji, a na drugoj strani, vlada-
jućom pozicijom AVNOJ-a u sistemu vlasti. Ova podela, form alno gledano,
nije vidljiva, je r jedinstvena vlada nije stvorena fuzionisanjem dveju pret­
hodnih vlada, dakle na principu „delegacija” , što bi jo j i faktički omogu-
ćavalo da se izdvaja kao posebno, pa ma i manjinsko telo. Saveznici su, ne-
zavisno od protivurečnosti njihovih interesa, išli na stvaranje jedinstvene

30 B. P e t r a n o v i ć , n.d, 137.
31 Pored članova kraljevske vlade I. šubašića ovom sastanku prisustvovali su
maršal Tito, dr I. Ribar i 6 poverenika NKOJ-a. J. Smodlaka navodi da je na ovom
sastanku odklonjena kandidatura M. Grola i J. Šuteja za namesnike, jer se za
njih zalagao Petar II. Sporazumno je rešeno da Vlada predloži kralju za names­
nike: prof. A. Belića ili jednog od druge dvojice Srba koji su mu „ostavljeni na
izbor”, zatim dr A. Mandića i ing. D. Serneca. — J. S m o d l a k a , n.d, 266.

408
vlade u ime „ujedinjavanja” svih snaga, iza čega se krilo uslovljavanje sa-
vezničkog priznanja promena u Jugoslaviji. Novostvorena vlada nije bila for-
malno nastavak NKOJ-a, ali je to ona de facto.®2 Ona se pojavlju je kao nas-
tavak NKOJ-a zato što po svom sastavu, radu i drukčijem odnosu snaga,
kao i perspektivi, polazi od odluka AVNOJ-a. N jen program, dalje, izražen
u Deklaraciji, koju je maršal Tito pročitao preko Radio Beograda, vodi ra-
čuna о nastavljanju revolucionarnih promena pod osobenim uslovima priv-
rem enog ustavnog uređenja. U novom sistemu vlasti, Privremena vlada DFJ
je izvršni organ, k oji sprovodi volju društvenih snaga koje su izvojevale
pobedu u oružanoj revoluciji. Rad ove vlade, nakon njenog obrazovanja, po-
kazao je jasno da stare snage nemaju društveni ni medunarodni oslonac da
sporazum pretvore u podelu vlasti, ublaže opšti pravac razvitka ili oslabe
v o lju rukovodećih činilaca nove Jugoslavije da demokratske revolucionarne
prom ene sve više produbljuju na socijalističkim osnovama.

S2 V. S i m o v i ć , AVNOJ, Beograd, 1958, 115.

409
 D r Dušan Živković

K O N S T IT U IS A N JE NARONOG FR O N TA SRBIJE N O V E M B R A 1944.

U BEOGRADU

Bez obzira na neuspehe u pregovorim a sa predstavnicima raznih gra­

danskih stranaka u 1941. godini, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je, kroz
čitavi period rata i revolucije, nastojao da uspostavi saradnju sa svim onim
snagama koje su se izjašnjavale za borbu protiv okupatora. No, sem kon-
takata koji su održavani sa levim zem ljoradnicim a Dr Dragoljuba Jovano-
vića, ti pokušaji su ostajali bez rezultata. Sam Dragoljub Jovanović i nje­
govi bliski saradnici, sem nekih k oji su se odmah opredelili za NOP, poka-
zivali su neodlučnost, kolebljivost i strah, a sa druge strane nastojali da iz
te saradnje izvuku što više koristi za svoju stranku, što se naročito potvr-
dilo u toku 1944. i posle oslobodenja Beograda.1 Kako su se dalje razvijali
dogadaji u vezi sa stvaranjem fronta i pregovorim a sa gradanskim stran-
kama u 1943. godini na području Srbije, veoma ubedljivo pokazuje jedan
izveštaj P K KPJ za Srbiju od juna 1943. Centralnom komitetu KPJ u kojem
se kaže: „Pitanje ostvarenja jedinstvenog NO fronta pokušali smo da reši-
mo uglavnom preko Bogdanovića2 i Ribnikara. Ali nismo uspeli. Prvi se i
sam polcolebao da dode к nama kada mu je M ihajlo (dr B lagoje Nešković)
da о rok da jasno odgovori i odmah pođe, izgovarajući se na porodicu, a oni
njegovi (m isli se na leve zem ljoradnike — D. Ž.), sve same „glavešine” čak
međusobno govore protiv nas. Drugi nas je povezao sa nekim koji su na ге­
й т а za nas, ali porodica ih sprečava da se aktivno bore. Sada smo čuli da
neki građanski političari održavaju sastanke, orijentišu se „na rusku uticaj-
nu sferu” i da bi sa nama razgovarali. Pokušaćemo i to. Inače, m i to je ­
dinstvo ostvarujem o odozdo.” 3
Što se tiče ostalih gradanskih stranaka u Srbiji, treba napomenuti da
su čak i one koje su bile u opozicionom bloku pre rata i učestvovale u
pregovorim a oko stvaranja narodnog fronta, uvek bile antikomunističke ras-
položene i da nikad nisu iskreno prihvatile saradnju sa KPJ. Za vreme oku­
pacije one su se uglavnom pasivizirale, da bi kasnije, oživljavanjem četnič-
ke organizacije, počele ponovno sa organizovanjem i saradnjom sa Dražom
M ihailovićem. U očljiva je bila njihova prisutnost na četničkom kongresu u

1 Arhiv radničkog pokreta, eBograd, broj 138/1943 (u daljem tekstu: ARP).

2 M. Borković, KPJ u Srbiji 1943—1945, rukopis, nap. br. 452.
3 Zb. NOR, tom I, knj. 5, 229.

410
selu Ba, januara 1944, gde se većina tih stranaka izjasnila protiv NOP, da-
ju ći svestranu podršku Draži, kralju i m onarhiji.4
Uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a, CK KPJ traži od P K Srbije da poša-
lju odreden broj delegata, a pre svega, po mogućnosti dr Dragoljuba Jova-
novića i Dušana Bogdanovića, kao članove Glavnog odbora Narodne seljač-
ke stranke. Medutim, Dragoljub se i tada izvukao i našao razlog za svoju
kolebljivost.5 P K KPJ za Srbiju je, 2. januara 1944, ponovo uputio pismo
Jovanoviću, tražeći od njega stav po pitanju odluka Drugog zasedanja
AVNOJ-a i uopšte njegov stav po pitanju njegovog učešća i učešća njegovih
ljudi u organima NOP-a. N i na ovo pismo Jovanović nije reagovao. N jegovo
interesovanje se odjednom pojavilo u leto 1944. godine, kada sal je svoga
čoveka u Toplicu kod P K i Glavnog štaba Srbije, da ispita mogućnost sa­
radnje sa NOP na paritetnoj osnovi. U Toplici su njegovog delegata lepo
prim ili i ponovo pozvali Jovanoviea da dode na oslobodeni teritorij, stavlja-
ju ći mu u izgred kooptiranje u Glavni N 0 0 za Srbiju. U vezi s tim P K je,
16. jula 1944. godine, izveštavao C K KPJ sledeće: „Sa onim što smo rekli
delegatu i što je on video ovde, izgleda da je neobično zadovoljan i da će
ovoga puta Dragoljub doći, možda ubrzo. Gornje pitanje je u vezi sa stra-
hom da ga ne odbacimo što je do sada odsustvovao od borbe.” 4
U julu 1944. godine, P K KPJ za Srbiju se nalazio sav na okupu na oslo-
bodenoj teritoriji Jablanice; tada se njegov intenzitet pojačao u radu po
svim sektorima. Upravo od tada počinje i njegova svestrana angažovanost
oko stvaranja odbora Jedinstvenog narodnog oslobodilačkog fronta i oko
afirm acije ove masovne organizacije na citavom području Srbije,7 što potvr-
duje i izveštaj P K KPJ za Srbiju, od 16. jula, k oji je upućen Centralnom
komitetu i u kome se kaže: „Pristupili smo form iranju seoskih, opštinskih,
sreskih i okružnih odbora NO fronta na ovoj teritoriji, a prići ćemo i u
čitavoj Srbiji, ne čekajući form iranje Glavnog odbora NOF-a. Тек će to
olakšati što brže stvaranje Glavnog odbora i otkloniti sve slabosti u našem
političkom radu i radu N 0 0 .” 8
Za razliku od Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, gde su se naj­
pre stvarali glavni odbori fronta, pa tek onda lokalni odbori, u Srbiji se
proces odvijao suprotnim pravcem, tj. najpre su birani seoski, opštinski itd,
pa tek onda u novembru 1944, izabran je Glavni odbor fronta. Ovakav pos-
tupak može se dovesti u vezi sa specifičnostima razvoja NOR-a u Srbiji, gde
je, tele krajem 1944, izabrana Antifašistička skupština — odmah konstituisa-
na u riajviši organ vlasti, i uopšte dosta sporiji tempo razvoja ustanka u
godinaina posle burne 1941.
P K KPJ za Srbiju je, 24. jula 1944. godine, na osnovu opštih smernica
koje je dobio od CK KPJ, uputio direktivno pismo svim područnim komi-
tetima u kome se objašnjavaju osnovna načela organizacije fronta i ukazuje
na njihovu različitost u odnosu na NOO-e. „Do sada, u S rb iji” , piše PK,
„nism o imali organizacije NOF-a, već smo imali samo NOO-e. Razlika izme-
du odbora NO fronta i NOO-a je ta što su odbori fronta opštepolitičke or­
ganizacije, a N 0 0 su organi vlasti. Zadatak odbora NOF-a jeste da ostvari
jedinstvo čitavog naroda za borbu protiv okupatora i izdajnika, tj. da ujedi-
ni sve demokratske elemente bez obzira na političku pripadnost. Odnos
izmedu odbora NOF-a i N 0 0 je takav da odbori fronta moraju biti osno-
vica na kojoj počivaju N 0 0 ; odbori fronta mobilišu narod oko sprovodenja

4 Токови. револуције бр. V III, Београд, 1973, 143—202.

5 Arhiv Instituta za radnički pokret Srbije, fond PKS, br. 422.
0 M. Borković, n. rukopis, 186.
7 ARP, fond CK KPJ, br. 11/167, 172, 247.
8 M. Borković, n. rukopis, 313.

411
odluka NOO-a, ističu svoje kandidatske liste za izbor NOO-a it d ... Odbore
NOF-a treba stvarati za sela (seoski), grad, opštinu, srez, o k ru g . . .” ® Iz da-
ljeg teksta proizlazi da je pitanje kriterijum a za pripadnost članstvu u NOF,
zatim organizaciona struktura samih odbora (broj čalnova predsedništva izvr-
šnih odbora, način izbora itd.) potpuno isto kao i u drugim pokrajinama.
Polovinom avgusta, P K Srbije je izradio Nacrt Osnova Narodnooslobo-
đilačkog fronta S rbije i uputio ga Centralnom komitetu KPJ na odobrenje
i verifikaciju. Iz popratnog pisma, koje je P K Srbije uputio Centralnom
komitetu, kao i iz samog Nacrta Osnova, uočavaju se izvesne dileme, a i
nejasnoće oko stvaranja i delovanja NOF-a. Rukovodstvu Srbije nije bilo
jasno, da li je Narodni front „opšte politička narodno-oslobodilačka orga­
nizacija” , ili „politička partija” ; zato se u N acrtu ne govori о Program u, ne­
go о Osnovama i ne о Statutu nego о Pravilniku. Iz pisma sekretara P K
S rbije dr Blagoja Neškovića se uočava, međutim, da rukovodstvo NOP-a
Srbije shvata Narodni front kao opštu narodnu političku organizaciju, ko­
ja treba da u trenutku veoma delikatne vojno-političke situacije u samoj
Srbiji, „gde je politika naših neprijatelja da po svaku cenu zakrvare srpski
narod, da stvore utisak i u zem lji i u inostranstvu da se u Srbiji odigrava
,gradanski rat’, s obzirom da oni u tom e im aju danas punu podršku i po-
moć okupatora, a sutra će možda još nečiju imati, i ako ih u tom e ne spre-
čim o” .10
Značajna karakteristika ovog N acrta programa, odnosno Osnova NOF-a
S rbije jeste, što se u njemu održava trenutna vojno-politička situacija, koja
je tada vladala u Srbiji. U njemu se u posebnoj tačci podvlači da NO P „ne­
ma za cilj promenu društveno-ekonomske strukture” , što znači da rukovod­
stvo NOP Srbije, procenjujući opšti značaj Srbije u ostvarenju politike KPJ,
kao i računice domaće i vanjske reakcije, k oji su na Srbiju gledali kao na
svoj bastion i glavno uporište kralja i monarhije, — n ije htelo u datom
trenutku zaoštravati odnose u takvoj političkoj klimi, već se pridržavalo
opšte linije i političke platform e, proklamovane odlukama Drugog zasedanja
AVNOJ-a. Još jedna osobenost koja se zapaža u ovom N a crtu i koje ga iz-
dvaja od sličnih programa u drugim pokrajinama, jeste izvesno poistoveći-
vanje Fronta sa NOP-om i njegova subordinacija i zavisnost od organa vlasti.
Medutim, posle intervencije CK KPJ, ovi stavovi su usaglašeni sa opštom
linijom NOP-a u celoj Jugoslaviji, ali su i dalje ostale izvesne dileme oko
izbora najviših organa vlasti i najvišeg organa NOF-a, zbog čega se P K
KPJ za Srbiju, 6. septembra 1944. godine, obraća C K KPJ za pomoć. Naime,
dileme su bile: da li da se Glavni N 0 0 Srbije pretvori u Glavni odbor NOF,
pa tek onda da se form ira Savet, odnosno Antifašistička skupština, ili da se
Glavni N 0 0 konstituiše u Savet, a da se zatim „na inieijativu Predsedniš-
tva Saveta” form ira Glavni odbor NOF-a Srbije.11 Mada su se svi ovi prob-
lemi, uz pomoć CK KPJ, postepeno rešavali. složenost situacije u Srbiji je
nametala Pokrajinskom komitetu veliku obazrivost u odnosu na širinu plat­
form e NOF-u i pristupanja u redove ove organizacije dojučerašnjih otvore-
nih neprijatelja. Zato P K Srbije, usvajajući prim edbe C K KPJ na dotadašnji
rad, u isto vreme izražava i bojazan od prevelike širine u političkom radu
fronta.12
Dok se izmedu P K KPJ za Srbiju i Centralnog kom iteta vodila prepiska,
i dok su se razrešavali problem i i zauzimali stavovi u pitanjim a stvaranja
Glavnog odbora fronta i drugih problem a u vezi sa frontom — na terenu
se, već od jula 1944, vodila živa politička aktivnost oko izbora odbora fronta

9 Arhiv Srbije, fond OK Pt. br. 32.

10 ARP, br. 214/1974.
11 Isto, br. 237/1944.
12 Isto, br. 245/1944.

412
u selima, opštinama i srezovima i pritom se pravile, negde manje, a negde
vede greške, usled nedovoljnog shvatanja ove nove organizacije. Partijske
organizacije, odnosno sreski i okružni kom iteti vodili su tadnu evidenciju о
izabranim clanovima odbora fronta i о istima pisali karakteristike. Iz mno-
gih izveštaja evidentno je da su u odbore birani, ne samo članovi Partije,
kojih je bilo, naročito u višim odborima, priličan broj, nego i drugi građani
k oji se nisu komprom itovali za vreme NOR-a. Kako su pojedini kom iteti i
aktivnosti u početku shvatali front, vidi se iz jednog izveštaja O K KPJ za
Toplicu, od 28. septembra 1944, gde se kaže: „N aši drugovi ne znaju da ob-
jasne što je odbor fronta, šta je front, te se dešava da narod ne pravi raz-
liku između odbora fronta i NOO-a, ili ako pravi ne zna šta su zadaci i šta
treba da radi odbor fr o n ta . . . Dešava se dak i pojedinim članovima sreskih
komiteta da ne znaju šta je front, a isti stvaraju odbor fronta.” 1^ No, bez
obzira na sve ove manjkavosti, rad na stvaranju odbora fronta uspešno je
napredovao i narod ih je dobro prihvatao.
Oslobođenjem skoro ditave Srbije sa Beogradom, u glavni grad Jugos­
lavije preselile su se sve centralne institucije NOP-a: CK KPJ, Vrhovni štab
NOVJ, Predsedništvo AVNOJ-a, kao i sve institucije Srbije. Beograd je pos­
tao centar vojno-političke aktivnosti za celu zemlju. To je uslovilo veoma
intenzivnu politicku aktivnost svih organa i organizacija NOP-a u Srbiji,
koja je inače u mnogo čemu, a naročito u konstituisanju vlasti i drugih
politidkih organizacija, izostajala iza drugih jugoslovenskih pokrajina. U
svim delovim a zem lje, uključujući i Makedoniju, već su od opštepolitičkih,
prerasla u najviša zakonodavna tela. Zato se u Srbiji, a posebno u Beogra­
du razvila veoma živa politiöka aktivnost oko priprema na održavanju Anti-
fašističke skupštine Srbije i oko izbora Glavnog odbora JNOF-a.
Posle svestranih priprem a i dolaska delegata iz svih krajeva Srbije i
jedinica NOVJ, Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije
je održana u Beogradu, od 9. do 12. novembra 1944. godine. Posle detvoro-
dnevnog rada Velika antifašistička skupština Srbije je donela nekoliko zna-
čajnih odluka i izabrala Predsedništvo skupštine Srbije.14
Dva dana po završetku skupštine, tj. 14. novembra 1944, održana je os-
nivadka skupština Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. Na ovoj
skupštini, kojoj su prisustvovali isti delegati k o ji su pre dva dana izabrali
ASNOS, — podneta su dva referata: О Narodnooslobođilačkom fro n tu S rb i­
je (Sreten Žujović) i О organizacionim form am a rada JNOF-a (dr B lagoje
Nešković). Skupština je izabrala Glavni odbor JNOF-a, od 81 člana i njegov
Izvršni odbor, od 33 clana. Za predsednika JNOF-a Srbije, izabran je Sta-
noje Simic, a za sekretara dr Blagoje Neškovid. Potpredsednici su bili: Sre­
ten Žujović i Milan Smiljanid. U Izvršni odbor su, pored istaknutih partij­
skih i politickih radnika, bili izabrani i pojedini predstavnici bivših gradan­
skih politidkih partija, kao: Jaša Prodanovid, šef bivše Republikanske stran­
ke; Života Đermanovid i Ruža Pribidevic, clanovi Glavnog odbora bivše Na­
rodne seljadke stranke itd. Mada su sve priprem e za ovu skupštinu i sam
tok skupštine povedene u manifestacionom i mobilizacionom duhu svih ude-
snika i mada i nije bilo oprednih m išljenja о politidkoj i organizacionoj kon-
cepciji Narodnog fronta — rukovodstvo NOP Srbije je, na osnovu saznanja
da postoje i da se na poseban nadin proturaju u narod i druga m išljenja о
nadinu ustrojstva ove politidke organizacije, ostajudi dvrsto na jedinstve
nosti fronta i protiv svih koalicionih oblika — ovo pitanje posebno istaklo
u osnovnom referatu Sretena Žujovića i osudilo dr Dragoljuba Jovanovica,
kao nosioca i podstrekada ideje о koaliciji u JNOF-u. Žujović se u svom
referatu najpre osvrnuo na udešde dr Ivana Ribara u NOB od prvog dana
13 M. Borkovic, n. rukopis, 316.
14 Глас, орган ЈНОФ Србије, 19. новембар 1944.

413
 ustanka, a zatim je naveo kako se u to isto vrem e (1941) razgovaralo i sa
d r Dragoljubom Jovanovićem, koji se posle toga „n ije pojavljivao za sve
ove tri i po godine” , a sada uslovljava svoje učešće u frontu svojim poli-
tičkim interesima.1« Ovakav stav prema dr Dragoljubu Jovanoviću nije bio
slučajan. On je imao deo masa uz sebe i to je hteo iskoristiti za obezbede-
nje jačeg politickog uticaja u vlasti. Međutim, takvoj njegovoj političkoj
koncepciji nije se m oglo ni smelo udovoljiti, je r bi to sa jedne strane bio
presedan u dotadašnjoj praksi oko stvaranja NOF-a, a sa druge strane bi
se dala mogućnost i drugim političkim liderima da postave pitanje učešća
svojih partija na koalicionoj osnovi, što bi ugrozilo jedinstvo NOP-a i opštu
koncepciju KPJ о ukidanju višepartijskog sistema u novoj Jugoslaviji.
Stvaranje Izvršnog odbora JNOF-a predstavlja završetak jedne etape u
radu ove generacije. Predstavlja njeno konstituisanje na najvišem nivou, ali
ne i njeno definitivno organizaciono oform ljenje na čitavoj terito riji Srbije.
Izborom Izvršnog odbora, JNOF je dobio svoj puni politički legitim itet, ali
ne i svoju potpunu afirm aciju na terenu. Mada su u Izvršni odbor JNOF-a
Srbije izabrani uglavnom sve provereni ljudi i pristalice NOP-a, a za sekre-
tara dr B lagoje Nešković, sekretar P K KPJ za Srbiju, — za dobar deo masa
Srbije trebalo se boriti, trebalo ih je osvajati i pridobijati za NOP. Trogo-
dišnja strahovlada okupatora, Nedića i ostalih kolaboracionista, a posebno
perfidna i obmanjivačka politika Draže Mihailovića, učinili su svoje. Zato
se u ovoj pokrajini, organizovanju i izboru odbora JNOF-a, m oralo prilaziti
veoma brižljivo i sa puno političkog takta. Ako se uzme u obzir i nedovolj-
no poznavanje ove organizacije, od strane mladih partijskih kadrova, k oji
su se sa njenim imenom upoznavali tek 1944, onda se može shvatiti i kolika
odgovornost je bila na partijskoj organizaciji u vezi afirm acije JNOF-a.
Posle potpunog oslobodenja Srbije, Partija je, svesna značaja oform lje-
nja i učvršćenja organizacije JNOF-a, kako zbog unutarnjih tako i spoljno-
političkih potreba, ulagala velike napore u objašnjavanju masama: Sto je
Narodni front, kakvi su njegovi ciljevi i zašto je nužno jedinstvo naroda u
borbi protiv svih otvorenih i zamaskiranih neprijatelja. U tu svrhu, svakod-
nevno su organizovani zborovi i konferencije fronta po ulicama, kvartovi­
ma, ustanovama, fabrikama, selima itd. Tako je na prim er, samo u Beogra­
du Partija organizovala do početka februara 1945, oko 650 zborova na k o ji­
ma su birani odbori fronta, a na jednoj konferenciji gradskog JNOF-a za
Beograd, krajem februara 1945, konstatovano je da je u Beogradu u JNOF
obuhvaćeno oko 100 hiljada g r a d a n a .16
Naročitu aktivnost su pokazale organizacije fronta u januaru 1945, posle
izjave kralja Petra, osuđujući njegove planove da obezvredi tekovine NOB
i ne prizna sporazum Tito — šubašić. N e samo u Beogradu i Srbiji, nego
u čitavoj Jugoslaviji, na svim oslobođenim područjima, narod je, predvoden
KPJ, kroz organizacije Fronta, dao jednodušan odgovor kralju i svima oni-
ma k oji su ga podržavali. To je bio prvi javni narodni plebiscit, posle kojeg
je bilo jasno i kralju i onima k oji su ga podržavali, da je m onarhija sah-
ranjena. Medutim, bilo je i onih, k oji su m islili da će uz pomoć Zapada,
obezbediti povratak i kralja i višepartijskog sistema, zbog čega su, ne oba-
zirući se na raspoloženje masa, ulagali krajnje napore u borbi protiv JNOF-a
i uopšte protiv NOP-a.
Ocenu rada i značaja JNOF u S rbiji i njegovo mesto u daljoj borbi za
izgradnju novih društvenih odnosa, dao je Osnivački kongres K P Srbije,
koji je održan u Beogradu, od 8. do 12. maja 1945. godine. U Rezoluciji ko­
ja je tada doneta о JNOF kaže se: „Postignuti su značajni uspesi u stvara­
nju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta u Srbiji. Pravilnom politi-

15 Isto.
16 M. Borković n. rukopis, 317.

414
körn privlačenja vrhova gradanskih stranaka i aktivizacijom najširih slo­
jeva naroda u Jedinstvenom narodnooslobodilačkom frontu uspelo se da se
velikosrpska reakcija u Srbiji, na čelu sa Dražom Mihailovićem, u velikoj
m eri politički izolu je."17 U Rezoluciji se, medutim, isto tako konstatuje: ,,Na-
ša Partija je rukovodeća sila u našoj državi. Tim e se potpuno izmenio na-
čin povezivanja naše Partije s najširim slojevim a naroda. Ranije se naša
Partija povezivala s masama rukovodenjem borbe masa protiv neprijatelja
naroda, protiv fašističkih okupatora i njihovih pomagača. Danas se naša
Partija, kao rukovodeća sila u državi, povezuje s masama na taj način što
uvlači mase u izgradnju i upravljanje državom, što postavlja ostvarenje, ne
samo narodnooslobodilačkih zahteva masa, već ostvarenje njihovih ekonom-
skih i socijalnih težnji.” 18

17 ARP, fond CK KPJ, sv. 11/200.

18 Isto.

415
 D r V ićen tije Đ orđević

P R V I (O S N IV A Č K I) KO N G R ES K O M U N IS T IČ K E PA R TIJE SRBIJE

Odluka о osnivanju nacionalne partije u Srbiji — Komunističke parti­

je Srbije, doneta je na plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije
Jugoslaviie juna 1944. godine na Visu.
Međutim, pre nego što bi detaljnije analizirali rad i odluke Osnivačkog
kongresa Komunističke partije Srbije da ukratko iznesemo hronologiju do-
gadaja osnivanja nacionalnih partija kod nas u olcviru Komunističke parti­
je Jugoslavije, kao i da odgovorim o na pitanje (u granicama naših saznanja)
zašto je nacionalna partija u Srbiji osnovana tek maja 1945. godine; isto-
rijska naulca to sa pravom očekuje od nas.
Sprovodeći u život proklamovanu politiku nacionalne ravnopravnosti,
Komunistička partija Jugoslavije je na Ćetvrtoj zem aljskoj konferenciji (23—
24. decembra 1934, Ljubljana), donela Odluku о stvaranju u okviru jedinstve-
ne KPJ komunističkih partija Hrvatske i Slovenije, a ,,u najbližoj budućno-
sti” i komunističke partije Makedonije.1
Takvim svojim odlukama, ćetvrta konferencija je podstakla Komunis-
tićku partiju Jugoslavije da se još više angažuje na razrešavanju međuna-
cionalnog problema u Jugoslaviji. Medutim, to nije bilo ni malo Iako, tre­
balo je uložiti mnogo napora i truda da bi se odluka, о kojoj je reč, spro-
vela u delo. Bilo je dilema i pitanja u vezi pomenute odluke i medu komu-
nistima, na koja je trebalo dati pravovrem eni odgovor. Jedno od takvih je
bilo: zašto se ne stvara Komunistička partija Srbije? Na ovo pitanje u to
vreme odgovorio je B lagoje Parović, kada je neposredno posle Splitskog
plenuma C K KPJ (1935) objavio članak u Proleteru, organu CK KPJ,2 pod
naslovom О stvaranju K P Hrvatske i Slovenije, u kome se založio da se
proces njihovog form iranja ubrza, a ujedno je i objasnio zašto se ne stvara
K P Srbije. Prema Blagoju Paroviću (k o ji tumači i zvanični stav C K KPJ
— V. Đ.), to se ne čini iz sledećih razloga: ,Prvi i glavni razlog: ne stvaramo
je zato što radne mase u Srbiji ne traže stvaranje K P Srbije. T o je i razum-
ljivo. Srpski narod nije nacionalno ugnjeten. Srbi su vladajuća nacija i ne
osećaju nacionalnog ugnjetavanja sa strane drugih narodnosti. Prema tome
ni lclasna borba ne zauzima oblilce borbe za nacionalno oslobodenje. Pitanje
narodnog imena se ne postavlja tom oštrinom kao kod ugnjetenih nacija,
niti je zajednički naziv Partije ozbiljna zapreka okupljanju radnih masa oko

1 Оснивачки конгрес КП Србије, Београд, 1972, 5.

2 Prolet er, 7—8, juli-avgust 1935.

416
takve partije. Drugo, m i stvaranjem K P Hrvatske i K P Slovenije ne idemo
na stvaranje federativne partijske organizacije, niti to znači naše „partijsko
cijepanje Jugoslavije.” 3 Odgovor B lagoje Parovića možemo delimično uva-
žiti.
Stvaranje nacionalnih komunističkih partija Slovenije i Hrvatske pre
drugog svetskog rata (aprila i avgusta 1937) i Komunisticke partije Makedo­
n ije u toku rata (marta 1943), još više će učvrstiti jedinstvo Komunističke
partije Jugoslavije i ovi činovi imaju veliki istorijski značaj, naročito sa
marksistidko-lenjinistickog prilaza u rešavanju nacionalnog pitanja u Jugo­
slaviji.
Posle završetka drugog svetskog rata C K KPJ je doneo odluku da se
partijske konferencije P K KPJ za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, tako­
de, pretvore u osnivacke kongrese komunističkih partija za Bosnu i Herce­
govinu i Crnu Goru. Medutim, CK KPJ je kasnije odložio priprem anje po-
menutih partijskih konferencija i kongresa i one su održane tek posle Pe~
tog kongresa KPJ (ujesen 1948).за
Polazeći sa jasnih nacionalnih opredeljenja Komunistička partija Ju­
goslavije se dosledno borila da se što pre ostvari politika ravnopravnosti
jugoslovenskih naroda i narodnosti. To što ona nije odmah mogla da spro-
vede svoje odluke u delo često nije zavisilo od njene dobre volje, je r je za
osam ostaljivanje nacionalnih komunističkih partija u okviru KPJ, skoro sve
do raspuštanja Kominterne, morala da traži m išljenje i od ove instance, a
poznato je kakvu borbu je u pravom smislu reči sa njom vodilo novo ru­
kovodstvo KPJ na čelu sa Josipom Brozom Titom , da bi dokazalo i odbra-
nilo nacionalni i nezavisni interes Jugoslavije i njene KPJ.
Polazeći od jasnih nacionalnih interesa i idejnih pozicija KPJ, m i isti-
čemo da se, sa ustankom u Srbiji 1941. godine, osećala potreba da se fo r ­
mira K P Srbije. Doduše, inicijativa za njeno stvaranje potelda je od članova
P K KPJ iz Srbije, tek juna 1944. godine, kada su članovi Pokrajinskog ko­
m iteta KPJ za Srbiju, verovatno pređložili (kao što je ustaljeno m išljenje)
CK KPJ, a ovaj na Višom sastanku tu inicijativu prihvatio i doneo Odluku
da se form ira K P Srbije, ali je to uslovio time da se to izvrši nakon osni­
vanja ASNOS, kao što je i bilo.4 Na tom plenumu su bili prisutni B lagoje
Nešković, sekretar P K KPJ za Srbiju i članovi PK : Spasenija — Cana Babo-
vid, Moma Markovic, Slobodan Penezic, Ljubinka M ilosavljevic i drugi voj-
no-politidki rukovodioci iz Srbije. Ovom prilikom , pored ostalih pitanja, po­
sebno je izvršena analiza vojno-političke situacije u Srbiji. A bilo je reči
i о radu partijske organizacije i rukovodstva NOP-a u Srbiji u toku rata.
U vezi sa ovim, prema secanju pojedinih udesnika Viškog sastanka, doneseni
su i zaključci za budući rad.5
Posle povratka sa Visa, lcada su se članovi Pokrajinskog komiteta KPJ
za Srbiju našli na oltupu u Srbiji, ponovo se došlo do zakljudka da treba
ubrzati priprem e za osnivanje K P Srbije, je r se za ovaj čin osećala i poli-
tička potreba. Zbog toga je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju 16. jula 1944.
godine, uputio pismo CK KPJ sledede sadržine: „B ilo bi potrebno da se
form ira i CK Srbije, je r neprijatelj i nepostojanje C K koristi u propagandi
kao argumenat protiv Partije. Mislim o da na ovoj terito riji (Jablanica i To-
plica — V. Đ.) i okolini ima uslova da izvršim o priprem e kakve budete rek-
li da su potrebne za form iranje CK, a čim se povežemo sa Šumadijom, bide
i tamo tih uslova. Dakle, očekujem o uputstvo i direktive kako da se izvrše

3 Isto.
3a B. P e t r a n o v i ć , 30 godina Socijalističke Jugoslavije, Beograd, 1973, 191.
4 Moma Markovic, Sedanja data autoru 1974.
5 Isto.

417
pripreme, a m islim o da ćete vi poslati drugove ili imena drugova k oji treba
da sačinjavaju C K ."«
Na odgovor se nije dugo čekalo. Već 22. jula 1944. godine, C K KPJ je
poslao odgovor P K KPJ za Srbiju, u kome je izrazio saglasnost da treba
osnovati nacionalnu partiju Srbije u okviru KPJ, ali je predložio da se prvo
održi konstituisanje Antifašističke skupštine narodnog oslobodenja Srbije,
pa tek posle toga Osnivački kongres Komunističke partije Srbije. U pismu
C K KPJ pored ostalog se kaže: „Izvršidete sve pripreme, a sam kongres m o­
di dete održati posle zasedanja Osnivačke skupštine Antifašistidkog saveta
Srbije (veća — V. D.), u pogodno vreme, kada ćete m oći na Kongresu, već
pokazati znadajne politidke i vojne rezultate."7
Pošto je skupština ASNOS-a, koja je bila vrhovno i zakonodavno telo,
održana kasnije nego što se u prvi mah predvidalo, to su i priprem e za Kon­
gres počele tek krajem 1944. godine u vrem e kada je bila oslobodena samo
Uža Srbija i deo Vojvodine.
Da bi što b olje izvršio odgovarajuće priprem e za Kongres, Pokrajinski
kom itet KPJ za Srbiju je, 29. novembra 1944. godine, uputio pismo svim
okružnim komitetim a u kome je dao uputstva kako da se na terenu u ru-
kovodstvima i organizacijama izvrše priprem e za održavanje ovog istorij-
skog skupa. V pismu se insistira da treba prethodno ođržati sastanak os­
novnih partijskih organizacija i na njim a birati delegate za sreske konfe­
rencije. N a sreskim partijskim konferencijama, birali bi se delegati za ok-
ružne konferencije, a na njim a za Osnivadki kongres.8
Partijske organizacije na terenu su bile, prvobitno, obaveštene da će
se kongres održati krajem januara, pa za polovinu februara 1945. godine.
Medutim, njegovo održavanje je m oralo biti ponovo odloženo, jer se pro-
boj sremskog fronta odužio (probijen je tek 12. aprila 1945. godine), a želja
je bila da svi delovi Srbije budu oslobodeni. Tako je, Prvi kongres Komu-
nističke partije Srbije, održan u Beogradu od 8. do 12. m aja 1945. godine,
kada je u duhu odluke CK KPJ, Šesta pokrajinska konferencija KPJ za
Srbiju pretvorena u Prvi (Osnivački) kongres Komunističke partije Srbije.
U sastav K P Srbije ušle su i pokrajinska organizacija V oivodine i oblasna
organizacija Kosova i Metohije. (Oblasna organizacija Sadžaka bila je neš-
to ranije već ušla u sastav partijske organizacije Srbije). Ovaj istorijski ein
za komuniste u Srbiji, označio je trenutak kada su oni m ogli u slobodnoj
zem lji slobodno da se organizuju, da izaberu svoje rukovodstvo i da se svim
snagama bace na izgradnju novog socijalistidkog života.'*
U pripremama Kongresa organizacioni i politidki rad u masama, je
pojacan na inicijativu Partije. T o je proizlazilo iz potrebe da se na jačanju,
učvršdenju i omasovljenju organizacija SKOJ-a, USAOS-a, JNOF-a, AFŽ-a i
drugih, sinhronizovano deluje i na platform i KPJ jade izrazi. Samo od po-
detka januara do kraja aprila 1945. godine, održano je na teritoriji uže Sr­
bije 26.222 politidke konferencije, 5.890 zborova i 206 mitinga po nizu aktuel-
nih politidkih pitanja i tema. Raduna se da je na svim ovim skupovima uces-
tvovalo preko pet miliona gradana.10
U ovom periodu ojacala je partijska i skojevska organizacija u užoj
Srbiji, Vojvodini i Kosovu i M etohiji. U užoj Srbiji, krajem aprila 1945. go­
dine, bilo je 23.848 dlanova KPJ; 4.894 kandidata za clanove KPJ i 23.117 dla­
nova SKOJ-a. U Vojvodini dlanova KPJ 12.023; kandidata 3.543 i 17.548 dla­
nova SKOJ-a i na Kosovu i M etohiji dlanova KPJ 2.247; kandidata KPJ i

• AS, CK KPJ, 58.

■> AS, PK, Pismo CK KPJ — PK KPJ za Srbiju od 22. V II 1944.
8 AS, CK KPJ, neregistrovano.
0 Isto.
10 Isto.

418
skojevaca 3.456.11 Ukupno članova Partije u Srbiji bilo je 38.118, od toga bro-
ja 14.130 članova Partije, k oji je organizaciono pripadao Srbiji, nalazio se
u vojnim jedinicama JA.12 Partija je iz rata izašla organizaciono učvršćena.
U Srbiji su bili sprovedeni izbori za nova rukovodstva u svim većim mes-
tima, a partijska organizacija je obuhvatala skoro sva sela i veće zaseoke.
Partija je za kratko vreme ostvarila neposrednu rukovodeću ulogu u ma-
sovnim političkim organizacijama, u vojsci i u organima nove narodne vlasti.
Pred Partijom su, u pogledu unutrašnjeg života i razvitka, stajali veom a
krupni i složeni poslovi. Pre svega, trebalo je izgrađivati novu državnu orga­
nizaciju, koja bi se zasnivala na odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, pa
je u tom duhu Antifašističko veće Sandžaka odlučilo, 25. marta 1945. godine,
da se od ukupno osam, šest srezova prip oji Srbiji. U vezi s tim, 17. aprila
1945. godine, održano je vanredno zasedanje Antifašističke skupštine Srbije,
na kome su delegati iz Vojvodine i sa Kosova i M etohije izrazili želju na­
roda i narodnosti koje su predstavljali da se uključe u federalnu jedinicu
Srbiju u okviru Demokratske Federativne Jugoslavije. Na drugoj sednici
vanrednog zasedanja Narodne skupštine Srbije (9. aprila), obrazovana je pr­
va vlada lederalne Srbije.1*
U ovom periodu Partija je takođe odlučila da se organizacije sa ovih
pcdručja povežu u jednu celinu, što je i učinjeno na Osnivačkom kongresu
Komunističke partije Srbije, koji je prihvatio želju delegata da u sastav
K P Srbije udu pokrajinska organizacija Vojvodine i Oblasna organizacija
Kosova i Metohije, dok je deo partijskog članstva oblasne organizacije San-
džaka (šest sreskih komiteta, kao što smo već naveli, to učinio krajem mar­
ta 1945. godine.
N a Kongresu je prisustvovalo 459 delegata iz svih delova Srbije i pred­
stavnici partijske organizacije iz JA. Nacionalni sastav delegata bio je slede-
ći: Srba — 411; Crnogoraca 17; Muslimana 8; Albanaca 7; Hrvata 6; Mađa-
ra 3; Jevreja 2; Makedonaca 1 i Rusa 1. Socijalni sastav delegata: radnika
158; intelektualaca 240; seljaka 61.14
Učesnici kongresa — članova KPJ od 1920. do 1930. godine bilo je 7; od
1930. do kraja marta 1941. — 98; i od aprila 1941. do m aja 1945. godine bilo
je 354 delegata. Prosečni partijski staž delegata na Kongresu iznosio je 3,5
godine.1»
N a početku rada Kongresa je rečeno da se otvara Šesta pokrajinska
konferencija Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju i istovremeno sa-
opštava odluka Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije о pret-
varanju Šeste pokrajinske konferencije u Prvi (Osnivački) kongres Komu-
nističke partije Srbije.16 Ova Odluka, kao što smo već naveli, donesena je
na sednici CK KPJ juna 1944. godine na Visu, „ali su tu bili potrebni izves-
ni uslovi da bi se ta odluka ostvarila". Uslovi koji su bili postavljeni bili
su ispunjeni još u novembru 1944. godine, kada se konstituisao ASNOS,
JNOFS, USAOS, a u januaru 1945. godine AFŽ Srbije i Sindikat.
K oliko je ovaj ein imao izuzetan značaj za sve koji su na njemu prisus-
tvovali najbolje se može ilustrovati činjenicom da su rad kongresa pratili
i uzeli učešće najviši politički i vojni rukovodioci NOR-a i revolucije na če-
lu sa Josipom Titom , generalnim sekretarom C K KPJ, Vrhovnim komandan-

" J o v a n Veselinov-Žarko, referat po organizacionom pitanju, stenografske

beleške, str. 49—50, AS, CK KP Srbije, neregistrovano.
12 Isto.
18 Борба, 10. април 1945.
14 AS, CK KP Srbije, neregistrovano.
15 Isto.
10 Kongres je otvorio A. Ranković i saopštio odluku CK KPJ о pretvaranju
Seste pokrajinske konferencije u Prvi (osnivački) kongres Komunističke partije
Srbije.

419
tom Jugoslovenske arm ije i predsednikom Vlade Demokratske federativne
Jugoslavije.
U ime radnog predsedništva Kongres je pozdravio medu prvim a revolu-
cioner, robijaš i ratnik Moša Pijade, koji je rekao: „Meni je stalo do toga
da vam kažem koliko se osećam srećnim što sam doživeo ovaj čas da u
oslobođenom Beogradu i u oslobodenoj zem lji, natopljenoj krvlju najboljih
komunista, mogu da pozdravim ovaj Kongres Komunisticke partije Srbije.” 17
Na kongresu je podneto pet referata: B lagoje Nešković: О p o litič k o j
situaciji и S rb iji; Jovan Veselinov: О organizacionom stanju P a rtije; Petar
Stambolić: О učestvovanju komunista и izgradnji vlasti; V oja Leković: О
sindikalnim pitanjim a i Mitra M itrović: О agitaciji i propagandist
Na kongresu je govorio i Josip Broz Tito, generalni sekretar CK KPJ,
članovi Politbiroa CK KPJ i vise članova CK KPJ. Po referatim a je uzelo
učešće u diskusiji 64 delegata, predstavnika partijskih organizacija i jed i­
nica JA. U diskusiji, učesnici su iznosili rezultate rada KPJ u toku NOR-a i
revolucije, kao i organizacione i političke probleme sa kojim a se Partija bo-
rila u ratu i iskustvima posle oslobodenja Srbije. U govoru, k oji je održao
zadnjeg dana rada Kongresa (12. maja, pre podne), Josip Broz Tito je govo­
rio о vojno-političkoj situaciji u zem lji i svetu, osvrnuvši se posebno na re­
zultate borbe i ugled koji je nova Jugoslavija postigla nadčovečanskom bor­
bom i herojizm om u toku drugog svetskog rata i rekao: „Iak o razorena i
razrušena, Jugoslavija može blagodareći neizmernim žrtvama i životim a naj­
boljih sinova naših naroda, da se ponosi što je postigla tako visoki medu-
narodni ugled, kakav nikad nije imala nijedna zem lja na Balkanu. Naša
nova Jugoslavija, sa svojom slavnom Jugoslovenskom arm ijom , poštovana
je i cijcnjena od svih slobodoljubivih naroda svijeta. To je u prvom redu
djel.) Ivomunističke partije Jugoslavije, to je djelo onih boraca koje je dala
Komuribtička partija Jugoslavije. Tim vise i jače zadaci koji se u punoj
svojoj oštrini postavljaju pred nas, m oraju biti smatrani kao zapovjest, ko­
ju svaki clan Partije mora izvršavati. A koji su to zadaci? To su: 1. Učvršći-
vati našu narodnu vlast; 2. Učvršćivati jedinstvo i bratstvo naroda Jugosla­
vije stečeno s toliko krvi i napora i 3. Uloziti sve svoje snage u izgradnju
naše ra/orene zem lje.1»
N a Kongresu je govorio i Edvard Kardelj koji je između ostalog nagla-
sio značaj form iranja K P Srbije i rekao: „Centralni kom itet Partije nije bez
ikakvog uzroka doneo rešenje da se reorganizuje naša Partija u Srbiji. Mis-
lim da bi bilo nepravilno preći preko te činjenice u diskusiji. N e radi se
samo о promeni imena. Radi se о novom pristupu zadacima Partije, radi se
о novoj form i rada Partije. CK naše Partije je još pre nekoliko godina pris-
tupio form iranju hrvatske, slovenačke i makedonske partije. U ono vreme
CK KPJ je rešio da se još ne stvara Komunistička partija Srbije, je r još
nije bilo potrebno, je r je srpska buržoazija držala zajedno sa hrvatskom i
slovenačkom reakcijom, vlast u svojim rukama. Prema tom e nije bilo pot­
rebno u ono vreme pristupiti takvoj reorganizaciji u kojoj se naglašava na­
cionalna uloga Partije. Danas je stvar drukčija. Jugoslavija se sada počela
da izgrađuje na principu federacije, na principu ravnopravnosti naroda Ju­
goslavije. Taj princip federacije daje našoj Partiji ogromnu snagu; zahva-
ljujući pored ostalog i tom načelu mi smo pobedili u toku narodnooslobo-
dilačlcog rata. U ovoj situaciji kada su svi narodi ujedinjeni na osnovi fe­
deracije, nepostojanje posebne Komunističke partije Srbije, m oglo bi dati
oružje u rukama velikosrpske reakcije, da iskoristi to kao argumenat pro­
tiv naše Partije, da dokaže kako, tobože, srpski narod gubi, kako on nije

11 Kao nap. 1.
18 Isto, 5—6.
10 Isto, 269.

420
ravnopravan sa ostalim narodima Jugoslavije. Zadatak Komunističke par­
tije Jugoslavije, prema tome, jeste, da stvori od naše Partije u Srbiji ruko-
vodeću nacionalnu snagu, da olakša našoj Partiji u Srbiji da se povezuje
sa narodom, da bude njegova rukovodeća snaga. To je ono najvažnije što
ćete vi učiniti na prvom Kongresu.” 20
Osim članka Blagoja Parovića u P roleteru i reči Edvarda K ardelja na
Osnivačkom kongresu K P Srbije, о razlozima zbog kojih nije ranije stvorena
K P S ib ije, kao nacionalna partija, nema pisanih tragova. Verovatno je о
tom e bilo reči na Viškom plenumu CK KPJ juna 1944. godine, ali m i za sa­
da nismo u mogućnosti da о tome pouzdano govorim o bez dokumenata,
k o ji bi naše pretpostavke potvrdili. I naš je zadatak da istražim o i odgovo-
rimn na pitanje da li je, gde i kada о ovom e pored navedenog raspravljano
na još nekom partijskom forumu. Ističemo da je za nas obrazloženje Edvar­
da Kardelja istorijski tačno i prihvatljivo, kao i obrazloženje Blagoja Pa-
rovida.
Prvi kongres K P Srbije je, inače, izvršio analizu rada partijske organi­
zacije u Srbiji i doneo odluke koje su partijsku organizaciju orijentisale u
pravcu sprovodenja i ostvarenja linije CK KPJ u uslovima izgradnje soci-
jalizma. Pored zadataka koje je CK KPJ postavio pred celu Partiju: obnova
ratom opustošene zemjle, učvršćenje narodne vlasti, očuvanje i dalje razvi-
jan je tekovine revolucije. Kongres K P Srbije je, pred komuniste u Srbiji,
kao jedan od osnovnih zadataka postavio — borbu protiv šovinističkih i he-
gemonističkih tendencija, za bratski odnos medu narodnostima koje žive u
Srbiji, i borbu za najpotpunije ostvarenje prava svih narodnosti. Posebno
je naglašena uloga komunista u angažovanju širokih narodnih slojeva, V o j­
vodine, Kosova i M etohije u rešavanju nacionalnih pitanja.
Osnivački kongres Komunističke partije Srbije je doneo važne odluke,
koje su bile od značaja u daljem životu i radu komunista Srbije. Pored os­
talog, doneta je i rezolucija о daljim zadacima u kojoj je, pored ostalog,
naglašeno da je jačanje Demokratske Federativne Jugoslavije jedan od naj-
važnijih zadataka svih naroda i narodnosti koji u njoj žive i rade, te da se
,u daljem proširivanju i jačanju partijske organizacije mora ići ka pobolj-
šanju socijalnog sastava članstva i rukovodstva Partije iz redova lju di koji
su najodaniji stvari naše Partije, koji po svom društvenom položaju daju
najveći doprinos izgradnji i obnovi naše zem lje, a to je radnička klasa i
siromašno seljaštvo.” 21
N a kraju rada je konstatovano da je Kongres jednodušno prim io sve
predložene drugove za članove (43) i kandidate (6) C K K P Srbije,22 i to:
Antunović Ristu, Babović Spaseniju, Batanović Milovana, Cvetić Bosu, Des-
potović Mitu, Dilić Jovana, Đorđević Dragoslava, Filipović Krstu, Josipović
Srbu, Jovanović Isu, Jovanović Desimira, Leković Voju, Ljubičić Radoja,
M arković Dragoslava, M arković Momu, M ilosavljević Milosava, Milosavlje-
vić Ljubinku, Minić Milku, Minić Miloša, M itrović Mitru, Mugošu Dušana,
N edeljković Radisava, N eoričić Milijana, Nešković dr Blagoja, Nim ani Dža-
vida, Pajković Đoku, Penezić Slobodana, Petrović Dušana, Petroviđ Nikolu,
Pijade Mošu, Popović Milentija, Radosavljević Dobrivoja, Radovanović Mi-
liju, Ranković Aleksandra, Romac Paška, Stambolić Petra, Stamenković Dra-
gog, Stefanović Svetislava, Stojanović Branislava, Šoti Pala, Todorović Mi-
jalka, Veselinov Jovana i Žujović Sretena, za članove Centralnog Komiteta,
a za Kandidate: Dragoslav Mutapović, Pavle Jovičić, Ljubodrag Jovičić i Ve-
libor Lju jić.23

20 Isto, 83—84.
21 Isto.
22 Isto.
23 Isto.

421
 N a prvoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta Komunističke partije
Srbije, održane 12. maja 1945. godine, izabran je Politički biro C K K P S u
koji su ušli: Nešković dr Blagoje, Veselinov Jovan, Spasenija Babović, Le-
ković Voja, Petrović Dušan, Stambolid Petar, M itrović Mitra, Popović Mi-
lentije i Radosavljevid Dobrivoje.24
Prva sednica Političkog biroa Centralnog komiteta Komunističke par­
tije Srbije, održana je 13. maja 1945. godine i na njoj je izvršeno konstituisa-
nje Političkog biroa i raspodela rada i izvršen izbor instruktorskog aparata.
Nešković dr Blagoje je izabran za političkog sekretara, Veselinov Jovan za
organizacionog sekretara, Babovic Spasenija je zadužena za AFŽ i organi-
zaciona pitanja, Markovic Moma za organizaciona pitanja, Petroviđ Dušan
za sindikat, Leković V oja za rad sa omladinom, M itrovic Mitra, za agitaciju
i propagandu, a Petar Stambolić, M ilentije Popovid i Radosavljević D obri­
vo je nisu dobili konkretna zaduženja.
Za instruktore C K K P Srbije izabrani su: Jovičić Stevan, Minie Milka,
Hašinbegovid Selmo „a kasnije, eventualno, drugovi Dušan Bogdanov i Dra-
goslav Đorđević” .
Na istoj sednici je rešeno da „drug M ikica Ranovčević, član O K šabac,
bude sekretar O K Vranje, da Rade Borisavljevic, član O K N ovi Pazar, zame-
ni druga Stevana Jovičića na dužnosti sekretara Mesnog komiteta Niša i
da drug B lagoje Bogavac zameni drugaricu Milku Minić, sekretara O K
čačak” .2®
Odluke kongresu su bile prorađivane na sastancima partijskih ruko­
vodstva i osnovnih organizacija, a delegati su još na završetku rada Kon­
gresa dobili zadatke da „po dolasku na svoj teren, odmah prenesu sve zak-
ljučke čitavom članstvu Partije, da bi se na taj način mobilisale najšire ma­
se u pogledu linije koja je ostvarena na Kongresu".26
Drugi sastanak Politidkog biroa C K K P Srbije (a ne CK KPS, kako sto-
ji u originalu zapisnika — V. Đ.) održan je 3. juna 1945. godine (ne 3. m aja
kako takode stoji u originalu zapisnika — V. D.), je r je zapisničar verovatno
ispustio da rimskom V doda još jednu ertu). Ovo potvrđuje i sama sadržina
zapisnika u kome se, pored ostalog, govori i о tom e šta sve posle Kongresa
treba uraditi i kako organizovati funkeionisanje Centralnog komiteta.27 Ovom
sastanku su prisustvovali sledeći članovi Političkog biroa: dr B lagoje Neš-
lcovid— „Blaško", Dobrivoje Radosavljević— „B ob i” , Moma Marković, Spase­
nija Babović— „Сапа", ing. M ilentije Popovid, V oja Lekovid, Rista Antuno-
vic— „B aja ” , Dušan Petrovid— „Sane” , Petar Stambolid— „P era " i Jovan V e­
selinov— „Žarko". Pseudonime navodimo iz razloga što se u zapisnicima naj-
češće dlanovi organa CK vode po njima. Sastanku je takođe prisustvovao i
Sreten Žujovid— „Crni” , kao član Centralnog komiteta K P Srbije, k o ji „pre-
poručuje da se dnevni red uvek stvori pre i obaveste svi drugovi ranije о
njem u” .28
M ilentije Popovid je na ovoj sednici podneo izveštaj sa savetovanja za
okruge Niš i Pirot; Dušan Petrovid za Kragujevački okrug; Rista Antunovid
je podneo izveštaj za Novopazarski okrug; о stanju u V ojvodini ocenu je
dao V oja Lekovid; о stanju u Beogradskoj i Zaječarskoj partijskoj organi-
zaeiji govorio je Dobrivoje Radosavljevid; Petar Stambolid je podneo izveš-
la j о savetovanju u Užičkom i čačanskom okrugu, dok je Moma M arković

24 Isto.
25 AS fond CK KPS, Zapisnik sa prve sednice Politbiroa CK KP Srbije —
neregistrovano.
28 Isto.
27 AS, fond CK KPS, Zapisnik sa Druge sednice Politbiroa CK KP Srbije,
neregistrovano.
28 Isto.

422
izneo svoja zapažanja sa savetovanja Sreskog kom iteta K P Ub. U celini, uka-
zano je na sve uspehe i slabosti u radu partijskih organizacija i rukovod-
stava sreskih, mesnih i okružnih komiteta K P Srbije. Ovaj prvi značajniji
sastanak ima za nas neocenjiv značaj, je r su se na njemu podnosili sve-
obuhvatni organizacioni i politički izveštaji.29
Partijskim organizacijama u federalnoj Srbiji rukovodio je Centralni
kom itet Komunističke partije Srbije. Organizacionu strukturu K P Srbije u
ovom periodu upotpunjavanju P K Vojvodine, Oblasni kom itet Kosova i M e­
tohije, kao i okružni komiteti, sreski, mesni i rejonski komiteti.
Aparat Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije sastojao se od
Organizaciono-instruktorskog odelenja, Odelenja za kadrove, Odelenja za agi­
taciju i propagandu i nekoliko komisija (sindikalnu, za žene, vojnu, za obra­
zovanje, za ekonomsku i socijalnu politiku i izgradnju narodne vlasti).
N a kraju da kažemo i to da Prvi (Osnivački) kongres Komunističke par­
tije Srbije, označava odlučno poglavlje u istorijskom razvoju i radu Ko-
munističke partije Jugoslavije — odnosno Saveza komunista Jugoslavije.

20 Isto.

423
 Vojislav ć irk o v ić

R A D N IC K A K LASA BEOGRADA I STVAR AN JE J E D IN S T V E N IH

S IN D IK A T A JUGOSLAVIJE

Kapitulacijom Jugoslavije, aprila 1941. godine, napredni radnici i ko­

munisti su se po preduzećima uključili u priprem u ustanka i stupali u prve
partizanske odrede po njegovom izbijanju, postali nosioci narodnooslobodi-
lačke borbe i socijalističke revolucije, kroz koju će izgraditi jedinstvo masa,
a tim e i jedinstvo radničke klase. Radnička klasa Jugoslavije, posle teške
i uporne borbe u K raljevini Jugoslaviji i u toku rata protiv okupatora i
njegovih saradnika, uspeće da form ira svoj jedinstveni sindikalni pokret u
završnoj fazi rata, januara 1945. godine.
Inicijativa KPJ za stvaranje sindikalne organizacije potekla je u času
kada je oslobodenje cele zem lje bilo stvar neposredne perspektive. V eć ta­
da je bila oslobođena istočna polovina zem lje sa Beogradom. Na toj oslobo-
denoj teritoriji nalazila su se m nogobrojna industrijska preduzeća, rudnici
i zanatski pogoni, k oji su delom bili uništeni ili onesposobljeni za proizvod-
nju. Odlučujući faktor za pokretanje ovih ratom um rtvljenih — proizvodnih
potencijala u trenutku oslobodenja, su industrijski radnici i zanatski maj-
stori. Za pokretanje proizvodnih preduzeća narodna vlast preduzima hitne
mere. Nacionalni kom itet oslobodenja Jugoslavije (N KO J) razmatrao je, 17.
novembra 1944. godine, privrednu i finansijsku situaciju.1 Doneta je odluka
о obnovi privrede u kojoj su dobile prioritet najvažnije grane: saobraćaj,
industrija i poljoprivreda. Prema odluci, u obnovi industrije trebalo je pok-
loniti naročitu pažnju onim industrijskim preduzećima, koja su imala po-
seban značaj za privredu. Formulisanjem opšteg plana obnove i privrednog
razvitka na svim sektorima obnove, preduzimane su planske mere. Uzima-
ju ći u svoje ruke obnovu i normalizaciju života, narodna vlast se oslanjala
na najšire radne slojeve, organizovane u antifašističke organizacije.
Sa uspostavljanjem narodne vlasti u oslobodenim gradovima Makedo­
nije, Srbije i Beograda, form irali su se i odbori jedinstvenog narodnooslo-
bodilačkog fronta (JNOF). Stvaranje odbora JNOF-a (seoskih, gradskill, rad-
ničkih odbora, rejonskih, sreskih i okružnih) počelo je u S rbiji od polovine
1944. Članovi odbora su m ogli da postanu svi oni koji su prihvatili program
narodnooslobodilačkog pokreta. Kao glavni ciljevi narodnooslobodilačkog po­
kreta istaknuti su: nastavljanje rata do pobede, obnova zem lje i dalja izgrad-

» Борба, 19. X I 1944.

424
nja države.2 T iodbori nisu bili organi vlasti, niti su zam enjivali upravu pre-
duzeća, već su predstavljali opštu narodnu političku organizaciju, koja je
kroz aktivnost svojih članova uticala na organe narodne vlasti, na rad pre-
duzeća — pomagala, jednom rečju, državne mere usmerene na okončanje
rata i podm irivanje potreba naroda. Preko form iranih radničkih odbora
JNOF-a, radnicima je ukazivano da oni treba da budu najaktivnija snaga
jedinstvenog narodnooslobodilačlcog fronta u očuvanju tekovina narodno-
oslobodilaćke borbe.
Form iranje radničkih odbora JNOF-a u fabrikama, većim preduzećima,
rejonim a i gradovima vršena je na inieijativu radnika. Podsredstvom JNOF-a
organx narodne vlasti izdavali su uputstva da se po fabrikama i pređuzećima
izaberu radnički odbori — strukovni odbori.з Pod njihovim rukovodstvom
otpočela je obnova porušenih i delimično oštećenih fabrika, preduzeća, rud-
nika i dr. Uporedo sa obnovom, radnički odbori su poveli borbu protiv osta-
taka bivšeg režima i saradnika okupatora.4 N jih ov osnovni zadatak je bio
da što jače učvrste redove radničke klase pred koju je postavljen ogroman
i vrlo odgovoran zadatak: snabdevanje fronta potrebnim materijalom ; stva­
ranje uslova za ekonomsku obnovu zem lje i obezbeđenje minimalnog život-
nog standarda stanovništva. U tom cilju bilo je potrebno organizovati rad-
nike u radne bataljone. Radni bataljoni su, pored rada u svojim preduze-
ćima, pružali pomođ radnicima drugih preduzeća, čija su postrojenja bila
vise oštećena. Međutim, radnici iz fabrika, koje nisu raspolagale potrebnim
sirovinama, odlazili su u druge fabrike da popune upražnjena mesta, omo-
guće noi'malan rad u fabrikama i povećaju proizvodnju.5
U beogradskim fabrikama i preduzećima form irani su radnički odbori
JNOF-a, neposredno posle oslobodenja Beograda. Pod njihovim rukovodstvom
otpočela je obnova industrije koja je u toku rata, a naročito za vreme bor­
bi za oslobodenje Beograda, bila sasvim zamrla. Među prvim fabrikama
obnovljena je fabrika poljoprivrednih sprava i radiotelegrafska stanica Go-
đcvacfi Radnici Beograda, pored obnavljanja preduzeća i fabrika, aktivno
su uzeh učešća u takmičenju od 4. do 11. decembra 1944, koje je sprovedeno
na inieijativu JNOF-a. Akcija je obuhvatala: 1. čišćenje ulica, 2. prikuplja-
n je skija, 3. skupljanje pomoći za sirotinju, 4. prikupljanje vune, 5. davanje
krviJ
Radnička klasa Beograda je, da b i objedinila svoje redove i stvorila
uslove za postizanje većih rezultata na polju političke i radne delatnosti,
održala 10. decembra 1944. godine, konferenciju, na n joj je učestvovalo hi-
ljadu radničkih delegata iz svih beogradskih fabrika, rejona i većih predu-
zeća. N a konferenciji je razmaträna politička situacija kao i zadaci k oji
stoje pred radničkom klasom Beograda za snabdevanje fronta i obnovu po-
rušenog grada. Konferencija je izabrala Gradski radnički odbor JNOF-a.8
Radnici su na svojim konferencijama samoinicijativno odlučivali da produ-
že radno vreme, davali obećanja da će se boriti protiv svih pojava „zabuša-

2 Referat dr Blagoja Neškovića о organizacionim formama rada NFJ-a,

održan 14. X I 1944. na skupštini JNOF-a Srbije, Beograd 1944.
3 Arhiv grada Splita. Zapisnik Oblasnog narodnooslobodilackog odbora za Dal-
maciju od 14. X II 1944.
1 Борба, 20. X I 1944.
5 Isto, 21. X I 1944. Radnici fabrike šećera iz Beograda, pošto su obnovili
svoja postrojenja odlazili su na rad u druge fabrike. Sličnih primera bilo je više,
što se da videti iz štampe tog vremena.
о Isto, 20. X I 1944.
7 Б. П е т р а н о в и ћ , Обнова у Београду 1944—1945. Годшињак града Бео-
града, књ. X V II, Београд. 1970, 175.
8 Политика, 11. X II 1944.

425
vanja, aljkavosti i lenjosti’, protiv rasipništva i neracionalnog iskorišćava-
nja mašina i njihovog namernog uništavanja.9
Sa oslobođenjem istočnih krajeva zem lje i Beogradom, državna, imo-
vina okupatora i njegovih saradnika i imovina koju je neprijatelj nasilno
prisvojio, preuzeta je od organa nove vlasti. Da bi zaštitili zatečenu imovinu
od daljeg uništavanja i razvlačenja, zemaljski organi vlasti su izdavali uput-
stva oblasnim i okružnim narođnooslobodilačkim odborima о zabrani samo-
volje.K» Slična uputstva za zaštitu zatečene imovine donosili su i savezni stru-
kovni organi.11 Radi potpunije zaštite te imovine, narodna vlast je, na osno­
vu odluke Predsedništva AVNOJ-a od 21. X I 1944. godine, izvršila prvo krup-
no preuzimanje sredstava za proizvodnju.12 Odluka je obuhvatila tri kate-
gorije imovine: 1. celokupnu imovinu Trećeg Rajha i njegovih državljana
k oji su se nalazili na teritoriji Jugoslavije; 2. imovinu lica nemačke narod-
nosti, izuzimajući ona koja su se borila u redovim a N O V i POJ, ili su bili
pripadnici neutralnih država za vreme okupacije; 3. imovinu ratnih zloči-
naca i njihovih pomagača, kao i lica koja su osuđena od strane gradanskih
i vojnih sudova na gubitak imovine u korist države, bez obzira na državljan-
stvo, a u slučaju jugoslovenskih državljana nezavisno od činjenice da li su
se nalazili u zem lji ili inostranstvu.18
Pri izvođenju konfiskacije neprijatelj ske im ovine i njihovih saradnika,
radnici su pružili veliku pom oč organima narodne vlasti. Та pom oć je na-
ročito došla do izražaja kod konfiskovanja imovine vlasnika k oji su u toku
rata saradivali sa okupatorom. Radnici su davali obaveštenja о skrivenoj
robi, sirovinama, rezervnim delovima za mašine i sl.
Iako je narodna vlast, konfiskacijom neprijatelj ske im ovine i njegovih
saradnika, uzela u svoje ruke ključne pozicije u privredi, nije odmah bila
sposobna da obezbedi redovna prim anja radnicima zaposlenim u državnim
preduzećima, iako je nastojala da radnicima obezbedi životni minimum.14
U nekim mestima m aterijalno obezbeđenje je vršeno u novcu, koji je
bio u opticaju za tu oblast,15 a negde je to plaćanje vršeno u naturi ili kom-
binovano.16
Radnički odbori JNOF-a, u okviru svoje aktivnosti, nisu m im oišli ni
radničko snabdevanje. U fabrikama i preduzećima su otvarali radničke men­
ze, koje su uz pomoć organa narodne vlasti snabdevali namirnicama iz kon-

9 Arhiv grada Splita, zapisnik Oblasnog narodnooslobodilačkog odbora za

Dalmaciju od 14. X II 1944.
10 Pri uspostavljanju vlasti imaju N 0 0 preduzeti ove mere: osigurati sva
trgovačka preduzeća stražom, ukoliko nema komande mesta paziti da se ništa iz
dotičnih preduzeća ne iznosi, deli, uništava ili sl. U tom treba sprečiti svaku samo-
volju koja bi narušavala dalji rad, bilo od strane sadašnjih vlasnika, bivših vlasni­
ka ili trećih lica. U slučaju da osiguranje nekih preduzeća hoće preuzeti vojska,
ima se to njoj prepustiti, jer u pravilu će osiguranje vršiti ona” . Arhiv grada Splita.
Uputstvo Zemaljskog antifašističkog vijeća Hrvatske. Odelenje narodnog gospo-
darstva, br. 2284 od 24. X 1944.
11 Arhiv Pokrajinskog komiteta SK Kosova. Okružnica Centralnog komiteta
oslobodenja Jugoslavije — Povereništvo za šume i rude, br. 275, od 30. X I 1944.
12 Odluka Predsedništva AVNOJ-a о prelazu u društvenu svojinu neprijatelj-
ske imovine, о državnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i sekvestru nad
imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuđile. Sluzbeni list DFJ, 2/45. —
Odluka objavljena 6. I I 1945.
» Isto.
14 Борба 22. X I 1944.
15 Za vreme II svetskog rata neperjatelj je na teritoriji Jugoslavije stvorio
sedam raznih valutarnih područja na kojima je bilo sedam različitih valuta: „srpski
dinar” , „hrvatska kuna” , italijanska lira, albanski frnak, bugarski lev, nemačka
marka i mađarski peng.
16 Arhiv grada Splita. Uputstvo Oblasnog narodnooslobodilačkog odbora za
Dalmaciju, br. 262, od 22. X II 1944.
426
fiskovane imovine neprijatelja i njegovih saradnika,17 i drugih izvora. Pre­
ko tih menzi radnicima je omogućena pristojna ishrana, koja je bila jedan
od glavnih uslova za sredivanje proizvodnje. Radi potpunijeg snabdevanja,
radnički odbori JNOF-a sa upravama preduzeca i rejonskim odborim a JNOF-a,
osnivali su nabavljačko-potrošačke zadruge na bazi samopomoći, razvijajući
pri tom u najpunijoj m eri inicijativu masa: sakupljali su dobrovoljne pri-
loge, pronalazili prevozna sredstva za prevoz namirnica i dr.18 U nizu prob­
lema koje su rešavale uprave zadruga bilo je i finansijsko pitanje. One su
to pitanje delimično rešavale iz dobrovoljnih priloga članova zadruge, a de-
lom iz kredita koji su podizali kod narodnooslobodilačkih odbora.19
Snabdevanje stanovništva u velikim gradovima je predstavljalo daleko
veći problem za organe narodne vlasti i organe radničkih odbora po fabri-
kama i preduzećima. T o se naročito odražavalo u Beogradu, k o ji je bio od-
sečen od svog bogatog zaleda — Srema i Banata, je r su m ostovi na Savi i
Dunavu bili porušeni. Im ajući sve to u vidu zadrugari beogradskih zadruga
izabrali su svoje delegate, k oji su 11. decembra 1944. godine, održali konfe­
renciju; na njoj su osnovali Savez radničko-službeničkih nabavljačko-potro-
šačkih zadruga Beograda. N a konferenciji su doneta pravila Saveza koja su
služila kao osnova radničko-službeničkim nabavljačko-potrošačkim zadruga-
ma.20 Izborom Saveza se želelo postići objedinjavanje finansijskih sredstava
zadruga i prevoznih sredstava, s ciljem da se izvrši nabavka veće količine
raznovrsnih namirnica, a takode i drugih proizvoda. Međutim, široko obuh-
vatanje stanovništva u zadruge, stvorilo je mogućnost ostacima bivšeg re-
žima da se uvuku u rukovodstva zadruga i sabotiraju nabavku namirnica.
N jih ova špekulantska i neprijateljska aktivnost doći će naročito do izra-
žaja u 1945. godini, kada će narodna vlast preduzeti i oštrije m ere protiv
sabotaže, korupcije i špekulacije. Radom Saveza upravijao je Privrem eni
organizacioni odbor, sve do izbora Centralne uprave Saveza.
Radnički odbori po fabrikam a i preduzećima obrazovani su da b i po-
m ogli u radu upravama preduzeća, vršili kontrolu, organizovali radnike ra-
di izvršenja planova rada i pomagali u vaspitanju mladih kadrova. U držav-
nim preduzećima, fabrikama i rudnicima, upravu je postavljao onaj N 0 0 pod
čiju je nadležnost spadalo dotično preduzeće. Takođe su uprave preduzeća
ili poverenici N 0 0 postavljani u privatna preduzeća, sem kod onih č iji su
vlasnici učestvovali u narodnooslobodilačkoj borbi.21
Uključivanje radnika u opštenarodni politički pokret, Jedinstveni na-
rodnooslobodilački front, u preduzećima i radionicama oživeo je politički
život. Pojačana politička aktivnost omogućila je svakom radniku da shvati
opštenarodne interese, k oji su postali i njegovi „klasni” interesi. Preko kon­
ferencije, sastanaka radnih grupa i zidnih novina, radnici su se upoznavali
sa osnovnim zadacima proizvodnje, s političkom situacijom u zem lji i inos-
transtvu. Tako ostvareni neposredni prilaz u mnogome je doprineo podiza-
nju svesti radničke klase i prenošenju radnog poleta na širi krug radnih masa.

« Борба 22. X I 1944.

18 Isto, 20. X II 1944. Radnici V II, IX i X I rejon osposobljavali su stare de-
reglije za prevoz hrane iz Banata.
19 Isto.
!0 Prema pravilima u svakom rejonu je trebalo osnovati zadrugu. Pravo na
učlanjenje imao je svaki radnik, a pored njih u zadruge su se mogli učlaniti na-
meštenici i rukovodeće osoblje preduzeća ili ustanova, porodice boraca narodno-
oslobodilačke vojske, kao i porodice poginulih partizana. Ostala gradanska lica,
ukoliko su želela da se učlane u zadrugu, morala su prethodno podneti molbu
za prijem u zadrugu, na osnovu koje bi uprava rezonske zadruge donosila odluku.
Ulog za učlanjenje u zadrugu iznosio je 3000 dinara. Isto.
21 Uprave preduzeća su se sastojale od 3 do 5 članova. Na čelu uprave je bio
direktor, koji je lično odgovarao za tehnički i administrativni rad u preduzeću.
Clanovi uprave su mogli biti radnici i nameštenici.
427
 Stvaranjem radničkih odbora JNOF-a po preduzećima i fabrikama, os~
tvaren je prvi vid organizovane delatnosti radničke klase u oslobođenim
krajevim a Jugoslavije. Radnici su, pod njihovim rukovodstvom, za vrlo krat-
k o vrem e postigli značajne rezultate u obnovi fabrika, preduzeća, rudnika,
saobraćaja i dr.22
Uslovi pod kojim a je obnavljana zem lja su zahtevali od radničke klase
velike napore, disciplinu i svest. Za ostvarivanje tih zadataka, neophodno
je bilo potrebno pristupiti osnivanju jedne široke masovne organizacije ra­
dnika, koja bi, pored rešavanjaaktuelnih privrednih pitanja, rešavala i nji-
hova materijalna, socijalna, politička i kulturna pitanja i vršila zaštitu eko-
nomskih interesa radničke klase. Uslovi za osnivanje takve organizacije su
postojali 1944. godine, kada je bio oslobođen veći deo zem lje sa Beogradom.
Inieijativu za osnivanjem sindikalne organizacije je dao Centralni komitet
KPJ, decembra 1944, preko nacionalnih i pokrajinskih partijskih rukovod­
stava.23 Akcija za organizovanje jedinstvenih radničkih sindikata prvo je
započeta u Srbiji, odnosno u Beogradu. Gradski radnićki odbor JNOF-a Be­
ograda, održao je, 27. decembra 1944, konfereneiju kojoj su prisustvovali
sekretari fabričkih i rejonskih odbora JNOF-a. Na konferenciji je razmat-
rano pitanje osnivanja jedinstvenih radničkih sindikata i doneta odluka da
se pristupi osnivanju jedinstvenih radničkih sindikata. K onferencija je iza-
brala sazivački odbor od 18 članova za pripremu velikog zbora svih beog­
radskih radnika, nameštenika, komunalnih i državnih činovnika, na kojem
bi se izabrao akcioni odbor za osnivanje jedinstvenih sindikata Jugoslavije.24
Istog dana, Odbor je doneo odluku da se veliki zbor beogradskih radnika
održi 31. decembra 1944. godine. U vezi s tom odlukom sazivački odbor je
izdao proglas radničkoj klasi Beograda, u kome ih je pozvao da uzmu učeš-
ća na velikom zboru gde će biti izabran akcioni odbor.25
Veliki zbor beogradskih radnika je održan 31. decembra 1944, na trgu
Slavija. Zboru su prisustvovali, pored 15.000 beogradskih radnika i pred­
stavnici radnika iz najvažnijih radničkih centara Srbije, Slovenije i delega-
cije narodnooslobodilačke vojske sa fronta.26 Na zboru su izneti zadaci koje
pred radničku klasu Jugoslavije postavlja KPJ, narodna vlast i JNOF, u ob­
novi i izgradnji zem lje. Prihvativši postavljene zadatake, Zbor je doneo re-
zoluciju u kojoj je pozvao radničku klasu Jugoslavije da uzme aktivnog učeš-
ća u obnovi i izgradnji zem lje, u kome se između ostalog kaže: „Iak o rat
još nije zvršen, ipak su stvoreni svi uslovi za stvaranje i izgradnju moenog
jedinstva radničkog sindikalnog pokreta Jugoslavije . . . N ova Ju goslavia pru-
ža mogućnost najširim narodnim masama da prvi put uzmu sudbinu u svo­
je ruke, da izgrade sebi novu otadžbinu, kakva odgovara njihovim interesi-
ma i željama najsnažnije izraženim u borbi protiv tuđinskih fašističkih za-
vojevača i njegovih sl ugu. . . Pred zem ljom još uvek stoji kao najglavnija
zadaća m obilizacija svih snaga za što brže uništenje okupatora i njegovih
pomagača, a za oslobodenje naše domovine.27
Na kraju rada Zbor je izabrao Akcioni odbor za organizovanje jedin­
stvenih sindikata Jugoslavije. U odbor su izabrani: Radoje Dakić, Stevan
Petrovid, Bogoljub Konstantinović, Ljupče Đorđević, V oja Srzentić, Draga
Stefanović, M ihajlo Švabić, Vasilije Petrović, M ilosav Urošević, Dušan Pet-

22 Arhiv grada Splita. Uputstvo Oblasnog narodnooslobodilackog odbora za

Dalmaciju od 22. X II 1944.
23 Преглед историје Савеза комуниста Југосливије, Београд, 1963, 453.
24 Борба, 29. X II 1944.
25 Isto.
28 Na Velikom zboru Sloveniju su predstavljali delegati Nacionalnog udruže-
nja Slovenaca, koje je formirano novembra 1944. u Beogradu od slovenačkih iz-
beglica. Isto, 1.1 1945.
27 Isto.

428
rović, Dušan Šijan, Milosav Milosavljević, Živorad Đukić, Rista Stevanović,
Radovan Milijanović, N atalija Labudović, Gojko Berberović, Pero Zečević,
Miladin Mihajlović, Danica Galović, Ivan Golub, i Lazar Pujić.28
Izabrani Akcioni odbor je dobio zadatak da pride obnavljanju sindika­
ta u Srbiji, po svim strukama, i uspostavi vezu sa radnicima ostalih fede-
ralnih jedinica u cilju stvaranja jedinstvenih sindikata Jugoslavije. Prema
direktivi CK KPJ ova inicijativa, za obnavljanje sindikalnih organizacija,
trebala je da potekne od samih radnika, a zborovi organizuju u Skoplju,
N ovom Sadu, Splitu i drugim mestima gde postoje uslovi. Sprovodeći di-
rektivu CK KPJ, nacionalna i partijska rukovodstva organizovala su zborove
radnika na kojim a su izabrani delegati za osnivačku konferenciju sindikata.
Već 1. januara 1945, Akcioni odbor je održao osnivačku sednicu, na ko­
jo j je za predsednika Akcionog odbora izabran Radoje Dakić, za potpred-
sednika Pavle Pavloviđ i Laza Stefanović, a za sekretara Dušan Petrović i
blagajnik M ihajlo Švabić.29 Na konferenciji su izabrani delegati kojim a je
stavljeno u zadatak da upoznaju Povereništvo za socijalnu politiku i M ar­
sala Jugoslavije Josipa Broza Tita sa odlukom velikog zbora beogradskih
radnika о form iranju jedinstvenih sindikata u Jugoslaviji.30
Na konferenciji je Akcioni odbor, saobrazno odluci velikog zbora, do­
neo odluku da se pristupi sazivanju konferencija pojedinih struka, izboru
delegata i upisu članova u sindilcate. Akcioni odbor je rešio da se prizna
članstvo svim radnicima koji su ranije bili članovi u Nezavisnim sindikati­
ma, U jedinjenom radničkom sindikalnom savezu (URSS), i u Opstem rad-
ničkom savezu.31 Takode je odluceno da sva imovina kako pokretna, tal«>
i nepokretna, koja je bila svojina ranijih sindikata i radnika, pripadne pre­
ma strukama njihovih sindikata.
Drugog januara 1945, izabrana delegacija je posetila maršala Tita i vo~
dila razgovor о osnivanju jedinstvenih sindikata Jugoslavije.32 Na kraju raz-
govora maršal Tito je u ime svoje i Nacionalnog komiteta oslobodenja Ju­
goslavije obećao da će pružiti podršku u naporima za poboljšanje položaja
radnika i potpom oći njihovu inicijativu za stvaranje jedinstvenih sindikata.
Iako su jedinstveni sindikati Jugoslavije bili tek u formiranju, od prvog;
dana su se priđružili sindikalnim organizacijama saveznickili zemalja u na-
stojanju da se medunarodno povežu sve sindikalne organizacije slobodolju-
bivih zemalja, kako bi radnicka klasa uspešno saradivala u ostvarivanju
trajnog mira u svetu, uložila sve svoje snage za dosledno iskorenji-
vanje fašizma i svih njegovih ostataka, za podizanje životnog standar-
da kako u medunarodnom, tako i u nacionalnom merilu. U tom cilju,
Akcioni odbor jedinstvenih sindikata Jugoslavije je uputio, 11. januara 1945,
Britansko-sovjetskoj kom isiji za saziv medunarodne sindikalne konferenci­
je u Londonu zahtev da se jugoslovenskim sindikatima omogući rad u Me-
đunarodnoj sindikalnoj konferenciji, koja je zakazala svoj rad od 6. do 17.
februara 1945. godine u Londonu.33 Medutim, predstavnici britanskih tredu-

28 Isto.
29 Arhiv Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije (u daljem tekstu ACV
SSJ), fond KZ/I 45. Zapisnik Akcionog odbora za formiranje jedinstvenih sindi­
kata od 1. I 1945.
30 U delegaciju su izabrani: Radoje Dakić, Dušan Petrović, Laza Stefanović,,
Pavle Pavlović i Mihajlo Švabić. U delegaciju su ušli kao predstavnici federacije:
Đuro Salaj, kao predstavnik Hrvatske i Miloje Milojević, kao predstavnik Crne
Gore. Isto.
31 Zahtev svakog radnika za priznavanje staža u pomenutim sindikatima
utvrđivao se na osnovu izjava dva člana pomenutih sindikata.
32 Борба 3. I 1945.
33 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (u daljem tekstu A-VII), kutija 37, br.
2/2— 1. Apel Akcionog odbora za formiranje jedinstvenih sindikata.

429-
niona Valter Sitin i Dojtrine, k oji su u isto vrem e bili članovi britansko-sov-
jelsk e kom isije za saziv Međunarodne sindikalne konferencije, s nepovere-
njem su gledali na razvoj sindikalnog pokreta u novoj Jugoslaviji. Sitin i
D ojtrin su pokušali da se direktno umešaju u sindikalni pokret radničke
klase Jugoslavije na taj način što su tražili da jedan od jugoslovenskih de­
legata bude Bogdan Krekić, čovek njihovog poverenja.34 Delatnost Bogdana
Krekića, u toku narodnooslobodilaćke borbe, razotkrivena je do kraja tek
na procesu Draži Mihajloviću. Medutim, njegova ranija socijal-demokratska
shvatanja, kako se vidi iz telegrama Valtera Sitina, bila su itekako poznata
predstavnicima Zapada.
Opštezemaljska sindikalna konferencija Jedinstvenih sindikata radnika
1 nameštenika Jugoslavije, održana od 23. do 25. januara 1945, izabrala je
5 delegata za Medunarodnu sindikalnu konferenciju: 3 sa pravom glasa i
2 u vidu posmatrača na čelu sa Đurom Salajem.35 Prema ključu k oji je
odredila Kom isija za saziv medunarodne sindikalne konferencije, jugoslo­
venski sindikati su im ali pravo da izaberu 3 — 4 delegata.3®
Medunarodna sindikalna konferencija je održana od 6 — 17. februara
u Londonu i na n joj su rešavana mnoga važna pitanja iz medunarodnog
radničkog pokreta: pom oć sindikata savezničkim armijama u završnim rat-
nim naporima, stav radničkih sindikata prema organizaciji Ujedinjenih Na-
cija, učešće radničkih sindikata na m irovnim konferencijama, stvaranje pod-
loge za međunarodnu radničku sindikalnu organizaciju, učešće sindikata u
posleratnom razvoju m irnodopskog života i problem posleratne obnove po-
rušenih zemalja.37 Jugoslovenska sindikalna delegacija, koja je na konferen­
c iji učestvovala ravnopravno sa svim ostalim delegacijama, znatno je dop-
rinela konstruktivnom radu medunarodne organizacije.
Učešće predstavnika jugoslovenskih sindikata na Medunarodnoj sindikal-
noj konferenciji imalo je vanredni značaj za afirm aciju nove Jugoslavije,
je r su to bili prvi delegati na medunarodnim konferencijam a izabrani u njoj.
Akcioni odbor za form iranje jedinstvenih sindikata sazvao je 23. janu­
ara 1945. godine, u Beogradu Opštezemaljsku sindikalnu konferenciju Je­
dinstvenih sindikata radnika i nameštenika Jugoslavije. K onferenciji je pri-
sustvovalo 123 delegata sa rešavajućim pravom glasa od 144 pozvanih dele­
gata.38 Delegati k oji nisu prisustvovali konferenciji, u većini slučajeva su bi­
li sprečeni zbog razrušenog saobraćaja i nedostatka prevoznih sredstava. Po­
red delegata iz radnih kolektiva sa oslobodenih teritorija i neoslobodenih
krajeva, K onferenciji su prisustvovali predstavnici Antifašističkog veća na­
rodnog oslobodenja Jugoslavije, predstavnici Vrhovnog štaba Narodnooslo-
bodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, predstavnik Povereniš-

A-VII, 37, 1/44— 1. Valter Sitrin je uputio, 19. I 1945. godine, telegram Bog-
danu Krekiću u kome je tražio sledeće: „Molim javite da li su delegati na kon­
ferenciji demokratski izabrani.”
35 Arhiv Radničkog pokreta (u daljem tekstu ARP), fond Saveza sindikata
Jugoslavije, k-1. Stenografske beleške Opštezemaljske konferencije JSRNJ od 23.
do 25.1 1945.
36 A-VII, 37, 74/1. Delegati za medunarodnu sindikalnu konferenciju birani
su po sledećem ključu: na 250.000 nacionalnih članova sindikata 2 delegata, od
250—300 hiljada jedan više i dalje na svakih 500.000 članova jedan vise.
37 A-VII, 37, 1/52—1. Telegram Medunarodne sindikalne konferencije, od 19.
I I 1945.
38 Po republikama na konferenciji je učestvovalo: iz Srbije 40 sa rešavajućim
pravom glasa i 15 sa savetodavnim pravom glasa, Hrvatske 14 od 20 pozvanih,
Slovenije 5 od 20 pozvanih, Bosne i Hercegovine 19, Crne Gore 6, Makedonije 8,
Kosova i Metohije 11 i Vojvodine 18 delegata. Socijalni sastav konferencije je bio
sledeći: 111 radnika i 12 nameštenika, činovnika i intelektualaca. ARP, fond Saveza
sindikata Jugoslavije. Stenografske beleške Opštezemaljske konferencije JSRNJ,
od 23. do 25. I 1945.

430
tva za socijalnu politiku Nacionalnog komiteta Jugoslavije i presdtavnik
Antifašističke skupštine narodnog oslobodenja Srbije (ASNOS).
Konferencija je razmatrala pitanja: zadaci jedinstvenih sindikata na ovoj
etapi narodnooslobodilačke borbe; organizaciona struktura jedinstvenih sin­
dikata; jedinstveni sindikati i socijalno-politička pitanja i kulturno-prosvet-
ni rad i sindikalna škola.39
Razmatrajući privredno stanje u zem lji Konferencija je postavila pred
sindikalne organizacije sledeće zadatke: da izvrše m obilizaciju radničke kla­
se u jednu jedinstvenu organizaciju koja bi usmerila sve snage u obnovi
oštećene i razrušene privrede, pružila svestranu pom oć frontu u cilju ko-
načnog oslobodenja zem lje, pod osnovnom parolom Partije: „Sve za front
— sve za pobedu nad fašizm om ." U sklopu ovih zadataka sindikalnim orga­
nizacijama je preporučeno da organizuju i razviju novi odnos prema radu,
organizuju takmičenja, razvijaju samoinicijativu radnika u radionici, pre-
duzeću i na svakom radnom mestu, učvrste radnu disciplinu, vode borbu
p rotiv svakog „zabušavanja i sabotiranja” u privredi.
Isto tako, Konferencija je postavila važne zadatke u oblasti radnog _za-
konodavstva i socijalnog osiguranja. Dok je u staroj Jugoslaviji postojalo
vise zakona i uredaba koje su odredi vale radne odnose i zaštitu radništva
(Zakon о zaštiti radnika, Zakon о radničkim poverenicima i radničkim ko-
morama, Zakon о minimalnim nadnicama, Uredba о arbitraži i dr.), svi oni
nisu pružali potpunu i sigurnu zaštitu radnika od nemilosrdnog eksploati-
sanja kapitalista i od gladi u slučaju da ostanu bez posla. Svi ti zakoni pre-
stali su da važe u novoj Jugoslaviji.
Konferencija je postavila zahtev za izradu jednog osnovnog zakona о
radu u kome bi bili zastupljeni svi elementi radnog zakonodavstva: pravila
i dužnosti radnika; osmočasovno radno vreme, koje je pre rata predstav-
lja lo jedno od važnih pitanja sindikalne borbe protiv eksploatatora u Ju­
goslaviji, a koja je u drugim kapitalističkim zemljama odavno bilo rešeno;
plaćeni godišnji odm or za sve radnike i nameštenike; izjednačavanje žene sa
muškarcem” za jednak rad jednaka plata” ; zaštita majke, dece i omladine,
obezbediti zaključivanje ugovora, onamo gde to zahtevaju sindikalne podruž-
nice. Iako su ovi zahtevi bili u duhu novog sistema vlasti, pristup njihovom
rešavanju nije bio moguć zbog teške privredne situacije u zem lji. Delegati
konferencije su napravili ogradu kod zavođenja 8-časovnog radnog dana,
davši mogućnost preduzećima da za kraće vrem e mogu produžiti radno
vreme, ukoliko to potrebe nalažu. Medutim, za rešavanje svih pitanja, u
prvom redu godišnjeg odmora, bila su potrebna materijalna sredstva, sa
kojim a narodna vlast u vreme zasedanja konferencije nije raspolagala. Ipak
te odluke su bile polazna osnova narodnoj vlasti i sindikalnim organizaci­
jam a za rešavanje tih pitanja.
U cilju rešavanja m aterijalnog položaja radnika, Opštezemaljska sindi­
kalna konferencija je postavila zahtev za donošenje uredbe о regulisanju
radničkih i namešteničkih nadnica koja bi donekle rešila m aterijalni polo-
žaj radnika i onemogućila privatne poslodavce da zakidaju radničke nadnice
i namešteničke plate. Kao zaštitu radničkih interesa, istakla je potrebu os­
nivanja radničkih ustanova u prvom redu radničkih poverenika, koji bi pred-
stavljali radničku klasu pred upravom preduzeća i privatnim vlasnicima. Oni
b i dobili u zadatak da vrše kontrolu izvršenja proizvodnog plana, utrošak
m aterijala, zaštitu m aterijalnih i socijalnih interesa radnika i nameštenika i sl.
Posebnu pažnju Konferencija je poklonila pitanju socijalnog osiguranja
radnika i nameštenika i konstatovala da je socijalno osiguranje u K raljevini
Jugoslaviji bilo razbijeno, nepotpuno i neefikasno, a koje je u toku rata još
više razbijeno i m aterijalno upropašćeno. Uočivši ove problem e socijalnog
39 Isto.

431
osiguranja, Konferencija je đonela zaključak da se socijalno osigxiranje svih
kategorija rasformira, a zatim organizuje u jednu centralnu osiguravajuću
ustanovu, koja bi preuzela sve poslove javnih i zasebnih ustanova socijalnog
osiguranja. Za slučaj bolesti, nesreće, starosti, invalidnosti, smrti i nezapos-
Ienosti, time što bi se osiguravanje svih kategorija uredilo tako da služi pot-
puno interesima osiguranika. I ova odluka, kao i odluke iz radnog zakono-
davstva, zahtevala je velika materijalna ulaganja i bila skopčana za rešavanje
i drugih socijalnih pitanja (zaštita m ajke i deteta, dece, radniöke omladine
i dr.). Posebnu brigu je trebalo posvetiti x'adnim invalidima, kojim a je pored
osiguranja rente trebalo omogućiti i osposobljavanje za rad, k oji će odgova-
rati njihovoj telesnoj konstrukciji i fizičkim mogućnostima.
Pored navedenih zadataka, Konferencija je postavila kao neophodno za
budući rad sindikalnih organizacija stručno i marksističko obrazovanje rad­
nika i nameštenika. U vezi stim postavila je zadatke da se: organizuje izlaže-
nje sindikalne štampe, form iraju kulturno-umetničke ustanove, pristupi or­
ganizovanju u svim fabrikama i radionicama radničkih kulturno-prosvetnih
klubova i form iraju razglasne stanice. Posebnu pažnju je posvetila uzdizanju
kadrova, form iranju sindikalnih škola i kurseva. Odlučila je da se pokrene
list Rad kao centralni organ Glavnog odbora JSRNJ.
Opštezemaljska sindikalna konferencija je osudila predratne „cepače” ra-
dničkog pokreta, prihvatila odluke I I zasedanja AVNOJ-a i rešila da usposta-
vi saradnju sa sindikalnim pokretima savezničkih zemalja.
Na osnovu zaključaka koje je donela u rezolucijama, Konferencija je iz-
dala Proglas radničkoj klasi Jugoslavije u kojem ih je pozvala da prihvate
zaključke konferencije i pristupe njihovom izvršavanju .40
Na kraju rada, Konferencija je donela Privrem eni Statut Jedinstvenih
sindikata radnika i nameštenika Jugoslavije, kojim su utvrđeni osnovni prin-
cipi i organizaciona struktura Jedinstvenih sindikata. Konferencija je na os­
novu Privrem enog statuta izabrala Glavni odbor JSRNJ, od 29 članova i fi-
nansijslcu kontrolu od 5 članova .41
Posle izbora Glavnog odbora, JSRNJ je održao, 26. januara 1945. godine,
sednicu na kojoj je izabran Izvršni odbor od 13 članova i Plenum od 15 čla-
nova. Za predsednika Izvršnog odbora je izabran Đuro Salaj, a za potpret-
sednika Laza Stefanović. Za sekretare su izabrani: Radoje Dakić, Đuro Špo-
ljarić, Tone Fajfer, Sava Medan i Asparuh Korubinovski.42 Pošto je izabran
Izvršni odbor i Plenum Glavni odbor je doneo uputstvo za upisivanje čla-
nova u sindikalne organizacije i naplaćivanje članarine.
Prema Privrem enom statutu organizacija Jedinstvenih sindikata sastav-
ljena je od 21 strukovnog saveza .43 Organizaciona struktura je bila podešena

40 ARP, fond Saveza sindikata Jugoslavije, k-1. Proglas Glavnog odbora JSRNJ.
41 U Glavni odbor JSRNJ izabrani su: Đuro Salaj, Lazar Stefanović, Radoje
Dakić, Đuro Špoljarić, Tone Fajfer, Asparuh Korubinovski, Sava Medan, Lazar
Plavšić, Pepca Kardelj, Gojko Berberović, Franc Svetek, Mihajlo Švabić, Bogdan
Krekić, Dušan Petrović, Pašaga Mandžić, Ivan Božičević, Adam ICatić, dr Jerko
Radmilović, Rista Stefanović, Boris Petrovski, Albin Vipotnik, Mihajlo Milovano-
vić, dr Miloš Popović, Isa Jovanović, Voja Srzentić, Franc Leskošek, Josip Cazi i
N. Kaleša. U Finansijsku kontrolu si izabrani: Pavle Pavlović, Miša Paunović, Milo­
rad Belić, Ivan Serjanović i Stane Kreševac. Isto. fond Saveza sindikata Jugoslavije,
k-1. Stenografske beleške Opštezemaljske konferencije JSRNJ, od 23. do 25. I 1945.
42 U Izvršni odbor GO JSRNJ izabrani su: Dura Salaj, Lazar Stefanović, Du­
ra Špoljarić, Tone Fajfer, Asparuh Korubinovski, Radoje Dakić, Sava Medan, La­
zar Plavšić, Pepca Kardelj, Bogdan Krekić, Franc Svetek, Mihajlo Švabić i Gojko
Berberović. U Plenum su izabrani: Marko Belinić, Dušan Petrović, Pašaga Mandžić,
Ivan Božičević, Adam Katić, dr Jerko Radmilović, Rista Stefanović, Boris Petrov­
ski, Albin Vipotnik, dr Miloš Popović, Iso Jovanović, Vera Srzentić, Franc Lesko-
šek, Josip Cazi i Viktor Baleša. Борба 27. I 1945.
43 Organizaciju JSRNJ su sačinjavali: Savez železničara i transportnih rad-

432
prem a opštim zadacima jedinstvenih sindikata k oji su proizlazili iz uloge i
karaktera jedinstvenih sindikata s jedne strane, a s druge, struktura se pos-
tavljala na elastičnu osnovu.
Osnovni princip organizacije jedinstvenih sindikata jeste dobrovoljno or-
ganizovanje članova u sindikalnu organizaciju, izbom ost i demokratski cen-
tralizam u kome svaki savez i zemaljski odbor zadržava autonomnost, skup-
lja članarinu, organizuje radnike — sindikate i dr. U opštoj organizaciji JSRNJ
bio je usvojen dvojni sistem: vertikalni i horizontalni. Ovaj prvi sistem je
izražavao organizaciju po strukama (profesionalnim savezima) sa central-
nom upravom saveza, mesnim odborim a i podružnicama u preduzećima, dok
je horizontalni obuhvatio rad glavnih odbora po republikama, mesnim sin­
dikalnim većima, koja su objedinjavala rad svih mesnih odbora i svih pod-
ružnica u jednom mestu, i kao vrhovno rukovodstvo sindikalne organizacije,
Centralni (Savezni, Glavni) odbor jedinstvenih sindikata.
Na sličnom principu organizacije počivala je i KPJ (republički i mesni
kom iteti), tako da je ovakvo ustrojstvo sindikata adekvatno i organizacionom
principu Partije.
Osnovne jedinice JSRNJ su podružnice. One se form iraju u centrima ra­
da i proizvodnje, čime je omogućavana direktna intervencija sindikata na
sektoru privrede. Podružnice su se stvarale u preduzećima sa preko 15 čla-
nova, a u brojno slabijim jedinicama form irana su „platišta ”.44 U sindikal­
nim podružnicama su postojali razni sektori rada: sektor za tarife, takmi-
čenja, pronalaske, zaštitu rada, socijalno osiguranje, kulturno-prosvetni, fis-
kulturni i sportski rad. Pri svim sektorima rada su form irane komisije, izu-
zev kod fiskulturne, gde je postojao referent.
Prema odredbama Privrem enog statuta najviši organ JSRNJ jeste opšte-
zcm aljski sindikalni kongres. Kongres sačinjavaju delegati strukovnih save­
za birani na kongresima delegata zemaljskih odbora republika i autonomnih
pokrajina. Kongres bira Glavni odbor od 29 članova, a on iz svoje sredine
Izvršni odbor i Plenum.
Organizaciona izgradnja sindikata je nastavljena u toku 1945. i 1946,
preko kongresa sindikalnih saveza i plenarnih sednica glavnih odbora. U
sindikalne organizacije je učlanjeno, do 31. decembra 1945. godine, 662.432
plaćajuća člana. Medutim, u sindikate je bilo upisano preko 750.000 članova.
Stvaranje Jedinstvenih sindikata Jugoslavije, nasuprot drugim društve-
no-političkim organizacijama (Narodnog fronta, Antifašističlcog fronta žena,
Ujedinjenog saveza antifašističke omladine), koje su stvorene u toku rata,

nika i nameštenika Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika rudarske industrije

Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika metalne industrije Jugoslavije; Savez
pomorskih i lučkih radnika i nameštenika Jugoslavije; Savez radnika i namešteni-
ka rečne plovidbe i obalskog rada Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika indus­
trije drveta Jugoslavije; Savez poljoprivrednih radnika i nameštenika Jugoslavije;
Savez radnika i nameštenika industrije ishrane Jugoslavije; Savez radnika i na-
meštenika industrije tekstila i odeće Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika ko-
žarsko-prerađivačke industrije Jugoslavije; Savez intelektualnih radnika i državnih
službenika Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika građevinske industrije i gra-
đevinarstva Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika grafičke industrije Jugoslavi­
je; Savez bankarskih, osiguravajućih i privatnih nameštenika i trgovačkih po-
moćnika Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika komunalnih preduzeća i usta­
nova Jugoslavije; Savez radnika i nameštenika hotelsko ugostiteljske industrije
Jugoslavije; Savez radnika i nameštenilca hemijske industrije Jugoslavije; Savez
berbersko-vlasuljarskih i higijenskih radnika i nameštenika Jugoslavije; Savez
kućno-pomoćnog osoblja Jugoslavije i Opšti (mešoviti) savez radnika i namešteni-
ka Jugoslavije. ARP, fond Saveza sindikata Jugoslavije, k-1. Stenografske beleške
Opštezemaljske konferencije JSRNJ od 23. — 25. I 1945.
44 Привремени статут ЈСРЊ, Београд, 1946. 6.

433
izvršeno je pred kraj rata, odnosno pošto je oslobođen veći deo zem lje od
okupatora i njegovih saradnika.
Stvaranje Jedinstvenih sindikata razbijen je jaz k oji je postojao u Kra-
Ijevini Jugoslaviji izmedu radnika i nameštenika. U sindikalne organizacije
se učlanjuju radnici i nameštenici bez razlike na položaj i funkcije koje su
obavljali. širina sindikata ide dotle da organizacija ujedinjuje gotovo sve
zaposlene: kvalifikovane i nekvalifikovane radnike, intelelctualne i manuelne
radnike, privatne nameštenilce i državne službenike. Organizacija je poied
industrijskih obuhvatila i poljoprivredne radnike. Iako masovan, sindikat
nije bio pandan Narodnog fronta, već samo deo ove opšte, narodne organi­
zacije i političke osnove narodne vlasti. Kao vanpartijska organizacija
JRSNJ je trebala da povezuje Partiju sa radničkom klasom naročito na sek-
toru privrede.
Rukovodeća uloga Partije, preko sindikata, ogledala se u dva pravca:
prvo, nijedna važnija odluka о sindikatu nije mogla da se donese bez sag-
lasnosti KPJ, i drugo, rukovodeću poziciju u organizaciji Partija je ostvari-
vala preko svojih članova koji su radili u sindikatima. Jula 1945, Centralni
komitet KPJ stvara sindikalnu komisiju, kao svoj interni savetodavni organ,
za sprovođenje partijske politilce među sindilcalno organizovanim članovima.
U novostvorenim uslovima rad sindikalnih organizacija se znatno izme-
nio i proširio. Pored aktivnog sudelovanja u obnovi razrušene privrede, sin­
dikalne organizacije su dobile u zadatak da pomažu i podstiču narodnu vlast
u rešavanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih pitanja, koja su pre rata
zanemarivana ili se njim a posvećivalo vrlo malo pažnje. U rešavanju tih
pitanja, Jedinstveni sindikati su od prvog dana aktivno saradivali sa orga-
nima narodne vlasti i drugim društveno-političkim organizacijam a .45

45 Arhiv CV SSJ, fond O/II—169. Izveštaj о brojnom stanju članova sindi­

kata (bez datuma).
P rilog 1
S P I S А К

STUDENATA IZ CRNE GORE A K TIV N IH BORACA STUDENTSKOG POKRETA

BEOGRADSKOG UNIVERZITETA 1 (1922— 1941)

Kriterijum za izradu ovog spiska je bio da u njega uđu samo aktivni borci
studentskog pokreta, a ne i onaj veliki deo tzv. „simpatizera” . To znači da su u
spisak ušli članovi KPJ i SKOJ-a i onaj deo „Narodnih studenata”, koji im je po
idejnoj opredeljenosti i političkoj aktivnosti bio najbliži.
Spisak sam sačinio najvećim delom uz pomoć preživelih aktivista Student­
skog pokreta, kao i uz konsultaciju pisanih materijala.
Buđući da je ovaj Spisak sačinjen 35—45 godina posle događaja о kojima je
reč, prirodno je da u njemu ima nedostataka (nepreciznosti). Sasvim je sigurno
da njime nisu obuhvaćeni svi studenti — aktivisti. Moguće su i pojedinačne greške
u kriterijumu, u naznaci vrste fakulteta ili u grupisanju po generacijama.
I

KLUB MARKSISTA

(1922— 1929)
BAKIĆ MITAR, st. prava
BILJURIĆ MARKO, st. filozoz.
BOŽOVIC MILUN, st. prava
BRKOVIĆ SAVO, st. prava
VUKANOVIĆ RADOVAN, st. prava
VUKČEVIĆ JOVAN, st. filoz.
VUČINIĆ VUKA, st. prava
VUSOVIC DANILO, st. filoz.
VUSOVIĆ LABUD, st. filoz.
VUŠOVIĆ LJUBO, st. filoz.
GARCEVIĆ GOJKO, st. prava
JAUKOVIĆ RADOJICA, st. tehn.
JOVANOVIĆ BLAŽO, st. prava
LAINOVIĆ ANDRIJA, st. filoz.
LAKOVIĆ MILIJA, st. prava
MARKOVIC RADISAV, st. prava
MILUTINOVIĆ IVAN, st. prava
RADEVIĆ NIKOLA, st. prava
SAMARD2IĆ GOJKO, st. tehnike
PAVIĆ NIKO, st. filoz.
POPOVIĆ NIKOLA, st. prava
RAIČKOV1Ć VASO, st. prava
STANIĆ ALESANDAR, st. filoz.
STRUGAR SAVO, st. prava
ĆETKOVIĆ MILOVAN, st. medic.
ĆETKOVIĆ MILOS, st. filoz.
USKOKOVIĆ DUŠAN, st. filoz.
USKOKOVIĆ PETAR, st. prava
POPOVIĆ VUKSAN, st. prava
PAVIĆ NIKO, st. filoz.

II

GENERACIJA 1929—1933
Pravni fakultet
ALEKSIĆ PAVLE KRSTAJIĆ VIDOJE
BOŽOVIĆ M ILUTIN KRUŠCIĆ VUKMAN
VEŠOVIĆ MIRKO KUJAČIĆ SLOBODAN
VUKOTIČ MILAN LABOVIĆ NIKOLA

435
VUKOTIĆ MILOVAN LJUMOVIĆ RADOSAV
VUŠOVIć IVAN MARINKOVIĆ JOVAN
VUKMANOVIĆ SVETOZAR MALOVIC JOSIF
GAGOVIĆ JAKOV NOVOVIC BOGDAN
ŽARIĆ STANKO OBRADOVIĆ BOŽO
ZEKOVIć VELJKO POPOVIĆ MILADIN
IVEZIĆ STOJAN POPOVIC MILUTIN
JOJIĆ LJUBO RADOVIĆ PETAR
JOKSIMOVI SAVO SRZENTIĆ VOJO
KNEŽEVIĆ VUK STRUGAR ĐURO
KOTLICA BOGDAN CEMOVIĆ VUKSAN

Fllozofski fakultet
BANDOVIĆ MILAN LOPIČIĆ ĐORĐIJE
BANJEVIC MIRKO LOPIČIĆ NIKOLA
BOŽOVIć STOJAN MARKOVIć VIDAK
VUKOVIĆ RADOVAN MITROVIĆ STEFAN
ĐILAS MILOVAN MRVALJEVIĆ BLAŽO
ĐUKIC ANDRIJA RADOVIĆ BLAŽO
JOVANOVIĆ JAGOŠ RASPOPOVIĆ NIKO
JOVIĆEVIĆ MILO DŽAKOVIĆ VUKOMAN

Poljopr.-šumarski fakultet
VLAHOVIĆ DUŠAN JOVANČEVIĆ RADOSLAV
VUČKOVIĆ NIKO PRLJA VASO
GORANOVIĆ MAKSIM SAICIĆ VLADO
ŽIŽIĆ TOMAŠ

Medlcinski fakultet
BOŠKOVIĆ MILO LAKIĆ RADOJE
VILOTIJEVIĆ RADOŠ LAKOVIC MIHAILO
ZEČEVIĆ MIĆO MIKIĆ ŽARKO
JOVANOVIČ PERO

Tehnički fakultet
BOJOVIĆ OBRAD RADEVIĆ MARKO
VUŠOVIĆ NOVICA SARDELIĆ MIRKO
GARDAŠEVIĆ ILIJA SMILJANIĆ BLAŽO

III

GENERACIJA 1933— 1938

Pravni fakultet
Pošto je na ovom fakultetu u ovom periodu bilo veoma mnogo crnogorskih
studenata — aktivista u studentskom pokretu, radi bolje preglednosti daćemo nji-
hova imena po srezovima.

Andrijevački srez
BABOVIĆ BOGDAN LALIĆ MIHAILO
BAKIĆ VOJO LEKIČ RADOVAN
BOJOVIC SVETOZAR MARJANOVIČ ALEKSANDAR
VUKOVIĆ MILEVA METOVIĆ BARJAM
VLAHOVIĆ MANOJLO MIJOVIĆ CEDO

436
DELETIĆ BRANKO PAUNOVIĆ VOJO
DRAGOVIĆ DRAGOMIR TOMOVIČ RAJKO
ĐAKOVIĆ SPASOJE TURKOVIĆ VUKO
ĐUKIĆ RADUN TURKOVIć CVETKO
ĐUKIĆ ŠĆEPAN ĆULAFIĆ MILORAD
ZULEVIĆ BOŽO ŠAHMANOVIĆ HAJRO
IVANOVIĆ VULE ŠOŠKIć VIDO
JELIĆ MILOS SOŠKIĆ DAVID
KELJANOVIĆ MILIĆ

Barski srez

BOŠKOVIĆ ĐURO N IK Ić NIKOLA

BOsKOVIĆ JOVO PLAMENAC JOVO
VUKMANOVIĆ BRANKO RADOMAN BOŽO
DARČEVIĆ NIKOLA ROLOVIĆ VLADO
ĐAKONOVIĆ NIKO ROLOVIć ĐORĐE
ĐONOVIč JANKO SRZENTIĆ MIRKO
MASANOVIć BRANKO

Beranski srez

ARSENIJEVIĆ MIRKO MALISIĆ MILOS

BABOVIĆ DRAGIŠA MARKOVIĆ MIKETA
BOŠKOVIĆ DUŠAN MILJKOVIĆ MITO
VELJIĆ BRANKO M ITROVIć RADOMIR
VELJIĆ VOJO NEDIĆ ĐOKO
VELJIć SVETOZAR NEDIĆ NIKOLA
VUKIĆEVIĆ RADIVOJE PAJKOVIĆ MILOS
VULETIĆ MIJAT POPOVIĆ SEKULE
JOKSIMOVIĆ SAVO CARIČIć LJUBO
LABOVIĆ RAJKO * SĆEKIĆ VLADO

Bjelopoljski srez

AĆIMOVIĆ MILISAV OBRADOVIĆ M ILIKA

BOGAVAC VELIM IR POPOVIĆ BRANKO
BURDŽEVIĆ RIFAT POPOVIĆ RATOMIR
VUKSANOVIĆ ALEKSANDAR RADOSAVLJEVIĆ LJUBO
JELIĆ MILOVAN RADOVIĆ PAVIĆ
ŽIŽIĆ ŽIVKO STANIĆ ĐORĐE
MBSIć MUHAMED SĆEKIĆ MALIS A
OBRADOVIĆ DRAGOLJUB SĆEPANOVIĆ JOVO

Bokotorski srez

ABRAMOVIĆ VLADO DROBNJAKOVIĆ VELJKO

BOŽINOVIć NEDA MITROVIĆ RATKO
VRBICA JOLE ĆATOVIĆ VELJKO

Đanilovgradski srez

BABIć ?TVOJIN DRAGOVIć VELJKO

BATRIĆEVIĆ MIRKO ĐURIČKOVIĆ BOŠKO
b o b i c i ć m i t .o š 7ARIĆ STANKO
BRAJOVIć JOKAS j o v o v ić s o l o m u n
BRAJOVIĆ b o s k o KEKOVIĆ VELJKO
VUJOVIĆ PETAR PELEVIĆ MILOŠ
KOVAČEVIĆ ĐOKO PEROVIĆ PUNISA
KOLJENSIĆ MILISAV SEKULIĆ BAJO
LAKIĆ VLADO SARANOVIĆ MILAN
MRAKOVIĆ BLAŽO ŠĆEPANOVIĆ JEFTO-ČAJO
OTAŠEVIĆ LAZAR

Kolašinski srez

ANĐELIĆ LJUBO DREICALOVIĆ IVO

BULATOVIĆ LAKIĆ JANKOVIĆ DRAGIŠA
VLAHOVIĆ MILIJA MAŠKOVIĆ MIJAT
VLAHOVIĆ BATRIĆ MEDENICA ĐURO
VUJISIĆ MILOVAN MITRIĆ VOJO
VUJISIĆ MOJSIJE RADOVIĆ JAGOŠ
RADOVIĆ MILOŠ RAKOČEVIĆ MILORAD
RADOVIĆ RADTVOJE RAKOČEVIĆ NOVICA
RAKOVIĆ MILE SELIĆ VLADETA
RAKOČEVIĆ BAJO STEFANOVIĆ MOJSIJE
RAKOCEVIĆ JAGOŠ

Nikšićkl srez

BALJEVIĆ PAVLE MAROJEVIĆ M ILINKO

BACKOVIĆ ALEKSA MI.TUŠKOVIĆ RADOJICA
BIJELIĆ TVRTKO MIĆUNOVIĆ ŠPIRO
JOVANIĆ MIHAILO NIKOLIĆ VLADO
KOVAČEVIĆ VELJKO — Babin NIKČEVIĆ VOJIN
KOLJENŠIĆ VLADO NIKČEVIĆ JOVO
BOJOVIĆ DANILO PEROVIĆ V. MARKO
BOJOVIĆ DUSAN PEROVIĆ L. MARKO
BOROVINIĆ LJUBO PEROVIĆ NIKOLA
VUJOVIĆ MILOSAV PERUNOVIĆ NIKOLA
VUJOVIĆ KRSTO PERUNOVIć DOBROSAV-ĐEDO
VUKIĆEVIĆ MLTUSKO PESALJ DRAGO
GOLOVIĆ MOMO RAIČEVTĆ M ILISAV
DRAŠKOVIĆ BRANKO RADOVIĆ RAŠO
ĐURAŠEVIĆ VO.TO RAIČEVIć RADOŠ
ĐUROVIĆ MILINKO SIMOVIĆ DUSAN
ZEKOVIĆ VELJKO RAIČEVIĆ PEJO
KOSTIĆ IVAN CUPIĆ LJUBO

Pljevaljski srez

BAJROVIĆ AHMO KNEŽEVIĆ JOKO

DRNDA SĆURO PAVIĆEVIĆ MIŠO
ĐUROVIĆ BRANKO PE.TANOVIĆ MILOVAN
ZEC ILIJA RADOVIĆ MILOVAN
JAUKOVIĆ MIĆUN ŠEHAGIĆ SULEJMAN

Podgorički srez

BEŠIĆ RAJO PAVIĆEVIĆ RAŠKO

BOŽOVIĆ RADTSAV M ILIČKOVI MILOŠ
VUJOŠEVIĆ DIMITRIJE PA VIć VASA
VUKOTTĆ MILAN PEROVIĆ RADO.TICA
VUKOTIĆ MILOVAN-BAĆA PETROVIĆ VESELIN

438
VUKČEVIĆ SAVO POPOVIĆ RADOSLAV
KR AL JEVIĆ STEVO POPOVIC VOJIN
LADIC MARKO POPOVIĆ VUJADIN
LALOVIć VESELIN SEKULOVIC MILIJA
LUBARDA SAVO TODOROVIĆ VOJO
M ARTINO VIć VLADO-BAJICA TOMOVIĆ BUDO
MUGOSA SPIRO ŠKERVIĆ SLOBODAN

Cetinjski srez

ADŽIĆ VLADO MUDREŠA KRSTO

BAJKOVIC FILIP PAVIĆEVIĆ MIROJE
BURIĆ SAVO PETRIČEVIĆ BRANKO-KADA
VOJVODIC GAJO POPOVIC SAVO
VOJVODIC ĐURO RADOMAN MISO
VUJANOVIĆ NIKOLA RAŽNATOVIC VOJO
VUKOTIĆ MIHAILO KOSTIC ILIJA
DAPĆEVIĆ PEKO LOMPAR BLAŽO
DRECUN JOKO LOMPAR DUSAN
MARINOVIC DANICA MARINOVIĆ ŽARKO
MARTINOVIC NIKO ČAKIC RANKO
MARTINOVIĆ SVETO CELEBIC MILOVAN
MIĆUNOVIĆ VELJKO SEKULIC RADOJE-MAKSO

Šavnički srez

BAJAGIĆ BLAŽO JELIĆ MAŠO

BAJAGIC VUKO KARADŽIC VOJIN
BAJAGIC RADOSAV KNEŽEVIC ŽIVAN
BLAGOJEVIC OBREN NOVOSEL DOKO
GAGOVIC MILUN OBRADOVIC DUSAN
GAGOVIĆ MILJAN PFJOVIC VASILIJE
GOLOVIć CEDO PEROVIC BRANKO
GRBOVIĆ MILJAN STANIC ILIJA
ĐERKOVIĆ JOVAN TOMIC BOGDAN
ZIŽIĆ VELJKO TOMIC VELJKO
ŽUGIC MILOS TOPALOVIC TODOR
ŽUGIĆ STOJAN STBALIC MIJUSKO
JAUKOVIC VOJIN SOLOVIC MOMCILO

FiIo7ofski fakultet

BAJKOVIC SAVO KUSTUDIC ANDA

BULATOVIC ZARIJA KOSTIC DUSAN
BLEČIĆ VILOTIJE LABUDOVIC MILORAD
BULAJIć VUKAŠIN MEĐEDOVIC JUNUS
VIDOVIC VLADO MEĐEDOVIC SUKRIJA
VUJOSEVIĆ BOGDAN NBDOVIC VUCETA
DAJOVIĆ VOJIN POPOVIC VOJIN
ĐUROVIC DUSAN PRELEVIC NIKOLA
ERBEZ ILIJA RADOMAN PAVLE
ŽARIĆ RATKO RADOVIC RADOVAN
JANKOVIć BLAŽO SPASOJEVIC KICA
JAUKOVIC VIDOSAVA SRDANOVIC VOJIN
JOVANOVIĆ PETAR STTPANIC ERNEST
JOVOVIC VUKO TOMIC GOJKO
KOSTIC VASLILIJA
Telmički fakultet

BOŽOVIĆ ČASLAV NIKOLIĆ VOJIN

VLAHOVIĆ VELJKO NILEVIĆ BLA20
DERETIĆ VOJO PEJATOVIĆ MIRKO
DIMIĆ ТОМА PLAMENAC SAVO
IVANOVIĆ DRAGIŠA RADULOVIĆ MILADIN-KRCUN
KOVAČEVIĆ VOJO SELIĆ VOJO
KUSTUDIĆ VLADO SOFTIĆ TUFO
MIČUNOVIĆ VLADIMIR SMIRNOV OLJEG

Mcdicinskl fakultet
BJELADINOVIĆ ČEDO MEDIGOVIĆ MILO
BOŽOVIĆ BORO MIJOVIĆ PAVLE
ĐUKANOVIĆ VOJO MITROVIĆ VELJKO
ĐERKOVIĆ VOJO POPOVIĆ VLADO
ĐERKOVIĆ MARIJA RAŠOVIĆ LJUBO
IVEZIĆ MILORAD SRZENTIĆ SPIRO
MARTINOVIĆ STANKO HODŽIĆ MEHO

Poljopr.-šumarski fakultet

ANDRIJAŠEVIĆ SAVO ĐUROVIĆ RADOSAV

ARSENIJEVIĆ MIRKO ZOGOVIĆ BOŽIDAR
ASANOVIĆ DABO JAKIĆ VELIM IR
BARJAKTAREVIĆ MILIČKO JAUKOVIĆ DRAGO
GOSOVIĆ GOJKO ICAŠĆELAN ĐURO
GRUB ОVIĆ RISTO KAPISODA SĆEPAN
DAMJANOVIĆ VLADO KNEŽEVIĆ VELJKO
DAMJANOVIĆ MALISA LAKIĆEVIĆ M ILUTIN
DELEVIĆ MILAN MARTINOVIĆ VASO
ĐERKOVIĆ MILOŠ POPOVIĆ MILAN
ĐILAS MILIVOJE SELIĆ LUKA
ĐURAŠKOVIĆ VOJO ŠOBAJIĆ VOJO
ĐURIČIĆ BLAŽO

IV

GENERACIJA 1938— 1941

Pravnl fakultet

ANĐELIĆ VOJISLAV LONČAREVIĆ MOMCILO

ANĐELIĆ VUKOMAN MARTINOVIĆ VESELIN
ANDRIĆ DIMITRIJE MAROJEVIĆ RADISAV
BAJČETIĆ MOMČILO MAKSIMOVIĆ DRAGIŠA
BAI.ETIĆ JOVAN MATIJASEVIĆ RAJKO
BOŽOVIĆ VOJIN MEDNICA LJUBO
VLAHOVIĆ BRANKO MIJUŠKOVIĆ VITOM IR
VOJVODIĆ TODOR MILOSEVIC RAJKO
VUJISIĆ DRAGO MIJOVIĆ ARSO
VUJISIĆ ILLTA MIĆANOVIĆ VELJKO
VUIOVIĆ OBREN MUGOŠA ILIJA
VUJOŠEVIĆ JOVAN — LOLA NIKOLIĆ ACO
VUJOŠEVIĆ MILJAN NIICOLIĆ JOVAN
VUJOŠEVIĆ RADOMIR NIKOLIĆ M ILU TIN
VIJKIĆEVIĆ DUŠAN NIKČEVIĆ RADISAV
VUČJNIĆ DRAGO NIKČEVIĆ MILAN
VUČINIĆ ĐORĐIJE NIKČEVIĆ TOMICA

440
IVANOVIĆ LJUBO RADULOVIC RADULE
JOKOVIC ĐOKO STOJANOVIC BOŽO
KAPIČIĆ PAVLE CUKOVIC ZDRAVKO
LOPICIC STEVO CULAFIC BOGOLJUB
LUCIC ADAM SCEPOVIC GAVRILO

Medicinski fakultet
ALEKSIĆ RADOMIR LOMPAR DOKO
BALETIĆ MARKO MARKOVIC MILOVAN
BOLJEVIć MIHAILO MATIC RADOVAN
VRBICA MILO MASOVIC DUSAN
VUJISIĆ M ILIKA MEDIGOVIC VOJO
VUKSANOVI CEDO MILATOVIC VESELIN
VUKSANOVIć MOJSIJE MIRKOVIC DOBRINKA
VULEKOVIĆ PAVLE MIISTKTC MILICA
GILIC ALEKSANDAR MIĆUNOVIC LAZAR
GOLOVIć ZORA ORLANDIC BLAŽO
GOLOVIC OLGA PII.ETIC MITAR
DAPČEVIĆ LTUBO POPOVIC VLADO
ĐURIC NIKOLA POPOVTC MILOVAN
JAUKOVIC JOVAN POPOVTC PERO — CRNI
JAUKOVIĆ MOMCILO RADTJSINOVTC BRANKO
JOVANOVIĆ LUKA ROSIC DANICA
KANDIC BRANKO SERLATIC JAGOS
KAPIČIĆ JOVO ST ANISIC MIL1JA
KLIKOVAC ĐORĐIJE SAVICEVIC MIODRAG2
LALIĆ MILOSAV TOMIC MILOJKA
LAUSEVIC DAVID HAJDUKOVIC SRĐA
LISICIC VELIM IR SARENAC STJEPAN

Poljopr.-šumarski fakultete
ALJKOVIĆ SALKO POPOVIC MILAN
BRAJOVIč STANOJE POPOVIC SAVO
VODOPIĆ SADO RADACA JOVO
GALICIC HIMZO RADULOVIC MATO
JOJIĆ BAJO RAICKOVIC PETAR
JOVOVOIC RADOSAV — PUCO REDŽEPAGIC JUSUF
KNEŽEVIC MATO REDŽEPAGIC EM IN
KUĆEVIĆ MUNIB CETKOVIC RAJKO
LAZOVIC PAVLE ULICEVIC MARKO
LALOVIC VASILIJE ŠUŠOVIC SAVO
MARKOVIC TOMAS

Teološki fakultet5
ANTUNOVIC MATO KALUĐEROVIC VOJISLAV
BALTIC VOJISLAV LOMPAR MIHAILO
BIJEDIC VELJKO MRAOVTC DUSAN
BULATOVIC VESELIN NIKOTJC JAGOS
BURIC RADOSAV NOVAKOVIC VOJISLAV
BUTUPOVIC RADULE POPOVIC JOVO Ž. ŠULO
VUKČEVTC NIKOLA RADULOVIC MILO
ĐUKANOVIC MILO TONKOVIC VASO

EKVS4
BOŽOVTC JOVAN KOMATINA BRANKO
BURZAN MTT.ORAD MARTTNOVIC VLADO
VRRTPA DINA MAŠKOVTć VOTTSLAV
VUKČEVIĆ MILOVAN MASOVIC NADEŽDA
ZARUBICA MILORAD POPOVIC VIDAK

442
VUKOSAVLJEVIć RAŠ КО PAVIĆEVIĆ MILOŠ
VUŠOVIĆ JANKO PAVLOVIĆ MILOVAN
GAŽEVIĆ NIKOLA PAVIĆ SRBOLJUB
GARDAŠEVIĆ RADOVAN PAĐANIN MILIJA
ORDINIĆ ZARIJA PETROVIĆ RADOVAN
D ArčEVIĆ IVO POPOVIĆ BOŽO
DAMNIANOVIĆ ALEKSA POPOVIĆ VOJO
DRAGOVIĆ SPASQJE PRELEVIĆ RADE
ĐURANOVIĆ BAJO RAIČEVIĆ PERO
ĐTiRANOVIĆ VULETA RAICEVIĆ NIKOLA
ĐURKOVIĆ DUŠAN — BARO RAIČEVIĆ RADIVOJE
ĐDROVIć JOVAN RADOVIĆ RATKO
ĐUROVIĆ ARSENIJE RADULOVIĆ MIŠO
ŽARKOVIĆ PERO RADOJEVIĆ SVETOZAR
ILIĆKOVI BRANKO RASPOPOVIĆ MIRO
JAKIĆ RADOMAN RAŠOVIĆ BOSKO
JAUKOVI DANILO SE LIć BRANISLAV
JE LIC JEZDO SIMONOVIC DANILO
JOVANOVIĆ BATRIĆ STANISIĆ MIRKO
KALUĐEROVIĆ VELJKO TANOVIĆ RAKO
KLIKOVAC ZARIJA ĆETKOVIĆ VASILIJE
KOVAČEVIĆ VLADO ĆETKOVIĆ VOJISLAV
KRIVOKAPIĆ RADOVAN ĆULAFIĆ MILAN
KRSTAJIĆ DARA ĆULAFIĆ MIROSLAV
KOLJŠENIĆ KOSTA CEROVIĆ DRAGOMIR — GIGO
KOMATINA RADOMIR ČOKORILA DARA
LAKOVIĆ PETAR ŠOČ PERO
LALATOVIĆ PUNIŠA ŠOĆ RADOVAN
LALOVIĆ PERO ŠOĆ STEVO
LAKETIĆ NOVAK

Filozofski fakultet

BAJIĆ KRSTO KNEŽEVIĆ VELIM IR

BURIĆ ALEKSA LAJOVIĆ MILEVA
VUKADINOVIĆ VUKADIN LONČAREVIĆ DURO
GANIC IBRAHIM NIKČEVIĆ MIRKO
VUKIĆEVIĆ RADULE MIĆUNOVIĆ VUKAŠIN
DELEVIĆ DRAGO PAVIČIĆ DAŠO
ĐIKANOVIĆ M ILU TIN PAJOVIĆ DRAGUTIN
ĐURICKOVIĆ OLGA RADOVIć BOSA
ŽARKOVIĆ BOŽO RONČEVIĆ DRAGIŠA
ŽIŽIĆ PUNISA RED2EPAGIĆ IBRAHIM
IVANOVIĆ UROŠ

Tehnički fakultet

BULAJIĆ SVETO MALISIČ VOJO

BULATOVIĆ VUKO MARKOVIĆ NIKOLA
BURIĆ STANKO MARKOVIĆ BLAŽO
VELAŠEVIĆ MILORAD MIJOVIC V ELIM IR
VUJICA DRAGOLJUB M IKIĆ LTUBO
VUJOŠEVIĆ MILADIN MILATOVIĆ VELJKO
VUKOTIĆ LJUBOMIR MIRKOVIĆ BAJO
VUKSANOVIĆ MILOŠ MIRKOVIĆ VLADO
GILIĆ MILOŠ M IŠOLIć CVETKO
DAPČEVIĆ VLADO NAKIĆENOVIĆ SLOBODAN
DERBIJAĐI RUDOLF NIKČEVIĆ ĐORĐIJE
DOŽIĆ LAZAR NOVOVIĆ MIRKO
DRAGOVIĆ BORO OSMANAGIć MEDO
IVANOVIĆ VELIZAR PEJANOVIĆ SVETOZAR

441
 V
SKOPSKIFAKU LTET

ALIGRUDIĆ VASO LEKIC DANILO

BAŠIĆ BECO LEKOVIC DRUGUTIN
BOŽOVIC RADOMIR — RACO MARTINOVIĆ OLGA
BRAJOVIC DRAGUTIM MEDENICA MILINKO
VU.TOVIC MINJA MOJASEVIC MILJAN
VU.TOŠEVIC MITAR OBRADOVIC ALEKSIJE
VUKOTIC VELIŠA ORLANDIĆ BLAŽO
VUKOTIC DUSAN PAVIĆEVIC VUKO
VULETIĆ DUSAN PRELEVIC RACO
GARČEVIĆ NOVAK PRLJA VUKICA
DELETIĆ SLOBODAN RADUNOVIC VUKAŠIN
DRAGO.TEVIĆ SAVO ROLOVIC MIODRAG
DURASKOVIC MARKO SAVELJIĆ PERIŠA
DUROVIC VASILIJE — VAKO SEKULOVIC RAJKO — ODŽA
ZOGOVIĆ RADOVAN TMUSIĆ VUKO
IVANOVIĆ ALEKSA USKOKOVIC STEVO
IVANOVIC VUKAŠIN FATIC PERO
JOVANOVIC TOMO HAJDARAGIĆ LUTVO
KAPICIĆ OLGA ČELEBIC LUKA
KIŠIĆ ILIJA ČOBELJIĆ VELJKO
KOVAČEVIĆ RADOVAN OTJKIĆ MIHAILO
KOVAČEVIC SAVKA DŽUDOVIĆ UROŠ

VI
SUBOTICK1 FAKULTET

BOGETIC SAVIC LUBARDA ILIJA

BOJOVIC RADOSAV LJUMOVIC VUKSAN
BOJOVIC RATKO MAKSIMOVIC ALEKSA
BURIC MIRKO MIJUSKOVIC VUKSAN
VOJVODIĆ VOJISLAV MILETIC BOŽO
VUJOVIC DORDIJE MICUNOVIC VELJKO
VUJOŠEVIĆ TODOR MICUNOVIC JANKO
VUKOVIC MILORAD MICUNOVIC PAVLE
GOLUBOv^IC UROS PEJANOVIC SAVO
DRAGOJEVIĆ DRAGO PEJOVIC ANDRIJA
DRAGOVIC VOJO POPIVODA KRSTO
DRAGOVIC ILIJA RADOVIC PETAR
DURUTOVIC GOJKO STOTKOVIC JELENA
ŽARTC MIROTF, T^DTC TADIJA
IVANOVIC DOKO CETKOVIC MIHAILO
JOVANOVIC BOŽO ŠEKULARAC NIKOLA
KALEZIĆ MILIVOJE ŠUKOVIĆ MIRKO
LEKIC RISTO SUKOVIĆ PETAR

1 U spisku nedostaju podaci za Veterinarski fakultet (osnovan 1935/36. g).

U spisak sam uneo desetak crnogorskih studenata sa Kosmeta (čiji su rodi-
telji tamo kolonisti posle I sv. rata). Za vreme njihove politićke aktivnosti u s111-
dents ко rn pokretu partijska organizacija Kosmeta je bila u sastavu part, organi­
zacije Crne Gore.
2 Student je starije generacije. U ovom je periodu prešao sa Zagrebačkog
univerziteta.
3 Za ovaj fakultet ne raspolažemo podacima za ranije periode (generacije).
4 Ekonomsko-komercijalna visoka škola osnovana je 1937. godine. Imala je
rang fakulteta. Bila je u sastavu BU.

443
 S kraćenice

1. — Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske . . A — IHRPI-I

2. — Arhiv Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije . . . A — IiRSP
3. — Arhiv J u g o s la v ije ................................................................... AJ
4. — Arhiv S r b i j e ........................................................................... AS
5. — Arhiv za rađnički pokret B e o g r a d ....................................... ARP
6. — Arhiv Vojnoistorijskog i n s t i t u t a ........................................... A — V II
7. — Istorijski arhiv B e o g r a d a ....................................................... IAB
8. — Zbornik dokumenata i podataka о narođnooslobodilačkom
ratu jugoslovenskih n a r o d a ................................................... Zb NOR

444
 S A D R Ž A J

Uvodno izlaganje str..

P. Damjanović, Otvaranje skupa — — — — — — — — — — — 5

D. Gligorijević, Pozdravna reč predsednika Gradskog komiteta SK Beograda 9
D r S. Cvetković, „Antifašizam komunističke partije 20-tih godina” — — — 13
M r M. Vesović, „Rad KPJ na izdavanju štampe i literature u Beogradu od
Kongresa ujedinjenja do Obznane” — — — — — — — — — 18-
Dr T. Milenković, „Desni socijalisti u Beogradu 1919— 1921. godine” — — — 35
D r D. Živlcović, „Umjesto Drugog sindikalnog kongresa — Beogradslca sin-
dikalna konferencija” — — — — — — — — — — — — 51
D r M. Nikolić, „Osnivanje nezavisne radničke partije Jugoslavije” — — — 71
Dr B. Gligorijević, „Pokret nastavnika i profesora u Beogradu 1923. godine” 91
D r M. Palić, „Uloga centralnih rukovodstava komunističkog pokreta i beo­
gradskog proletarijata u organizovanju poljoprivrednih radnika u
Vojvodini 1921—1929. godine” — — — — — — — — — — — 104
D r T. Stojkov, „Vodstva gradanskih stranaka u Beogradu prema društveno-
-političkim problemima u Jugoslaviji između dva svetska rata” — — 117
D r R. Guz.ina, „Krvava litija” u Beogradu kao izraz političkih sukoba u buržo-
askoj Jugoslaviji — — — — — — — — — — — — — — 125'
D r I. Očak, „Beogradski period života i rada Rade Končara” — — — — 136
D r N. Jovanović „О ulozi zavičajnih udruženja studenata Beogradskog uni­
verziteta u revolucionarnom radu uoči drugog svetskog rata” — — — 151
D r M. Vasić, „Omladina Beograda i pitanje odbrane zemlje 1938— 1939.
godine" — — — — — — — — — — — — — — — — 174-
M. Stanišić, „Učešće studenata iz Crne Gore u revolucionarnom pokretu Beo­
gradskog univerziteta” — — — — — — — — — — — — 194
M. Folic, „Uticaj naprednog studentskog pokreta Beogradskog univerziteta na
razvitak KPJ SKOJ-a i omladinskog pokreta na Kosovu 1930— 1941.
godine" — — — — — _ — — — 212

445
 Str.
N. Andrić, „Naša stvarnost” — — — — •— — — — — — — — —■ 228
D r V. Glišić, „Razvoj i delatnost PK KPJ za Srbiju u Beogradu 1941— 1942.
godine” — — —■ — — — — — — — — —• —• — — — 233
Dr P. Kacavenda, „Uloga SKOJ-a u stvaranju jedinstva omladine Beograda u
borbi protiv okupatora 1941. godine” — — — — — — — — — 248
D r G. Jakovöev, „Neke karakteristike NOP-a Beograda 1941— 1944. godine” — 255
M r M. Kreso, „Slom njemačke okupacione uprave u Beogradu 1944. godine” — 275
M. Miladinović, „Hrabrost i humanost boraca NOR-a i socijalističke revolucije
Beograda 1941-—1944. godine” — — —■ — — _ _ _ — — — — 290
M r M. Bodrožić, „Prilog izučavanju delatnosti gradanskih političara u Beo­
gradu 1941—1945. godine” — — — — — — — — — — — — 304
H. Rakić, „Leskovac i okolina značajni punktovi za prihvatanje boraca NOR-a
i socijalističke revolucije iz Beograda za vojne jedinice NOV i POJ u
južnoj Srbiji” — — — ■ — — — — — — — —• — _ _ 317
S. Nešović, „Fragmenti iz evropske antifašističke štampe о zbivanjima u Beo­
gradu i Jugoslaviji 1941—1944. godine” — — — — — — — — 323
P. Morača, „Oslobodenje Beograda u svetlu razvoja i pobedonosnog hoda
jugoslovenske socijalističke revolucije” — — — — •— — — — 339
D r N. Petrović, „Krajovsko-vršačka etapa Vrhovnog štaba NOV i POJ i Nacio­
nalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije” — ■— — — _ _ .— — 346
Pukov. P. Višnjić, „Oslobodenje Beograda 1944. godine” — — — — — 354
G. M. Slavin, (SSSR), „Oslobodenje Beograda i sovjetsko javno mnenje” — — 370
D r M. Borković, „Komunisti Beograda u borbi za konačno oslobodenje
zemlje” — — — — — — — — ■ —• — — — — — — — 386
D r B. Petranović, „Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije (NKOJ) u oslo-
bodenom Beogradu” — — — — — — — — —• ■ — — — — 400
D r D. Zivković, „Konstituisanje Narodnog fronta Srbije novembra 1944. go­
dine u Beogradu” — — — — — — — — — — — — — 410
M r V. Đorđević, „Prvi Osnivački kongres KP Srbije” — — — — — — 416
V. ćirković, „Radniöka klasa Beograda i stvaranje Jedinstvenih sindikata
Jugoslavije” — — — — — — — — — — — — —• — — 424
Prilog 1 — — — — — — — — — — — — — — — — — — 435
Skraćenice — — — — — — — — — — — — — — — — — 444

446
 IN S T IT U T ZA SA VR E M E N U ISTO R IJU
IR O „N AR O D N A K N JIG A ”
BEOGRAD

za izdavača
V ID A K PE R IĆ

korektor
PREDRAG K R S T IĆ

korice
ZORICA A LE K S IĆ

Prvo izdanje

Tiraž 1.500 primeraka

GRO „Kultura” — OOUR štamparija „Slobodan Jović”

Beograd 1979