МЕТОДА СТРУЛТУРАЛНЕ ЛИНГВИСТИКЕ

(Миновић 1974:167)

 Метод дистрибуције (дескриптивна лингвистика),

 Метод непосредних конституената,
 Трансформациони метод,
 Формализација метода у лингвистичким истраживањима.
МЕТОДА ДИСТРИБУЦИЈЕ (ДЕСКРИПТИВНА ЛИНГВИСТИКА)
(Миновић 1974:167-171)
Као лингвистички метод се развија 20-их година прошлога вијека у
Америци. Централни појам метода је – дистрибуција (под дистрибуцијом
језичких средстава схвата се цјелокупност окружења у којима се један језички
елеменат јавља у говору).
Дистрибуција може бити ужа (када захвата само један елеманат, претходни и
сљедећи) и шира (захвата више елемената у дубини говорног тока). У
дистрибуцији се научна процедура врши у двије етапе: 1. установљавање
елемената (система), и 2. одређује се могућа дистрибуција тих елемената.
Недостаци дескриптивне лингвистике: тежња да се из језичке науке искључи
категорисање значењем језичких јединица; језичка структура може да се опише с
минималним обраћањем смислу. Поменути недостатак јасно се уочава у
немогућности да се с дескриптивног става опише ријеч као основна језичка
јединица.
 Најпознатији представници су: Франц Боас, Едвард Сапир, Леонард
Блумфилд, а дјелују као јелска школа (по универзитету у Јели, САД).
МЕТОДА НЕПОСРЕДНИХ КОНСТИТУЕНАТА
(Миновић 1974:171-175)

Као метод може се примјењивати на разним плановима језичког израза

(фонетском, морфолошком, синтаксичком), али најчешће се примјењује на
синтаксичком.
На синтаксичком плану овом методом се одређеују граматички односи
између непосредно саставних дијелова исказа (реченице).
У обиљежавању тих односа употребљавају се разне шеме и дијаграми и
симболи.