VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
PEĆ U LEPOSAVIĆU

Seminarski rad

Predmet: Carinski sistemi

Tema: Carine i carinski sistem Srbije

Mentor : Student:

Dr Nebojša Milanović Darko Tomović

Br. Indeksa: 110/13

 Sadržaj :

1 UVOD.................................................................................. 3
1.1 Carine............................................................................4
1.1.1 Vrste carina.................................................................................5
1.1.2 Efekti carina.................................................................................5
1.1.3 Jedinstvena carinska isprava.......................................................6
1.2 Postupak uvoza robe......................................................7
1.2.1 Postupak prevoza robe...............................................................7
1.2.2 Poseban nadzor robe pri uvozu i izvozu.................................8
1.2.3 Dokumenti koji prate robu pri uvozu i izvozu...............................8
1.2.4 Metode rada u carinskoj upravi.................................................10
1.3 Delatnost carinske uprave.............................................10
1.3.1 Zakon o carinskoj politici Republike Srbije.................................11
1.3.2 Oslobađanje od plaćanja carine.................................................11
1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije........................13
2 ZAKLJUČAK........................................................................14
3 LITERATURA......................................................................15
1 UVOD

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je u istoriji čovečanstva započelo ubiranje carine.

Pretpostavka je da carina postoji otkad i trgovina. Tako se ubirala u Starom Kraljevstvu
Egipta još u vremenu od 2700. do 2200. godine pre Hrista, mada ona nije bila neophodan deo
administracije. Naime kako je skoro sva trgovina bila u rukama države, nije bilo potrebe da se
organizuje sistem radi ubiranja neznatnih prihoda. U doba Hamubarija i Salamon, radi
korišćenja puteva, mostova, luka i drugih javnih objekata, carine se naplaćivao od građana
kao javni prihod.

Carine je ubirala država ali počesto puta i gradovi. U Kini se u vremenu od 11. do 7. veka pre
Hrista carina ubirala kao jedan od ukupno devet raznih poreza, taksa i drugih davanja u
državni budžet. Poreze i carine u antičkoj Grčkoj u malim gradovima-državama ubirali su
utjerivači koje je država unajmljivala. Stopa carine bila je relativno niska, svega 2% vrednosti
uvoznika i to najčešće stranaca. Sistem je bio blag i od strane uvoznika nije bilo razloga za
zloupotrebu. U kasnijem periodu, u doba kraljeva, ovom se izvoru prihoda pridavao veći
značaj te se i sistem u tom pravcu promenio, tako da su unajmitelj prava na ubiranje
nametanja imali jako velike ovlasti, koristeći fizičku prisilu čak povrjeđujući privatnost
domova.

Brojni oblici posebnih poreza na trgovinu ubirali su se i tokom cele rimske istorije, a
najranije su bile carinske naknade na uvoz i izvoz. Osvajanjem novih kolonija Rimljani nisu
menjali zatečeni poreski i carinski sistem, tako da su u raznim delovima Rimskog carstva
carinske stope bile različite.Rimljani su carine rezervirali na državne, provincijske ili gradske.
Jedno su vreme u rimskim provincijama carinarnici bili privatne osobe-publicani, kojima je
Rim unajmio pravo na naplatu carine za robu što je unošene i iznošena iz grada, a kroz
istoriju se sistem menjao i prilagođavao političkim odnosima i stepenu razvoja države. U
srednjem su veku carine bile sastavni deo finansijske politike komuna. Među njima je
prednjačila Venecija kao najstarija srednjovekovna komuna i najjača trgovinska sila na
Jadranu a u nekim vremenskim periodima i na celom Sredozemlju. Venecija je prva, već u 6.
veku uredila i uvela carinski sistem.1

Počeci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karadjordje
Petrović na Ostružnici kod Beograda ustanovio carinarnicu (đumrukanu) sa skelom. Prihod
od ove carinarnice išao je komandantu topčiderske vojske koji ga je koristio za plaćanje
vojnih potreba obezbedjivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski
prelazi: zabreški, šabacki i mitrovački, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove
prelaze dunavske i moravske. Znači, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz
robe poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današnjeg dana.
Jedan od pionira carinske sluzbe kod nas bio je i Vuk Sefanović Karadzić. On je u proleće
1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.2

Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih Državnih službi
uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2.
januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lično
je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle predaje srpskoj strani ove
najveće carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska djumručka (carinska) tarifa, po
kojoj su se naplaćivale carinske takse i ostale dažbine.
1
Jelena Kozomara, "Spoljnotrgovinsko poslovanje", IED, Beograd. 2005.
2
http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nama

3
Carinska služba razvijala se u skladu sa potrebama i mogućnostima aktuelnih vlasti i režima,
širenja i razvoja trgovinskih odnosa u medjunarodnim okvirima, kao i u zavisnosti od
ukupnih svetskih carinskih trendova.

Ilustracija 1: Prikaz carinarnice

1.1 Carine

Carine su vrsta posrednog poreza koji se naplaćuje kad roba prelazi carinsku liniju. Osim
zabrana izvoza , uvoza i premija , carine su najstariji oblik ograničenJa svetske trgovine. U
svom ekonomskom-istorijskom razvitku prešle su one iz jedne mere, koja je imala ponajviše
fiskalni karakter i služila povećanju državnih prihoda, u zaštitnu meru koja je trebala da
zaštiti domaću industriju od inostrane konkurencije.
Svrha carina je:
 Sprovodjenje određene politike za zaštitu domaće proizvodnje(zaštitne carine);

4
  Sprečavanje uvoza uopšte(prohibitivne carine);
 Povećanje fiskalni prihoda(fiskalne carine)
 Ranije su se primenjivale carine i pri izvozu roba(izvozne carine);
 Danas se uglavnom primenjuju carine na uvoz roba(uvozne carine);
 Carine kao instrument zaštite i mera trgovinske politike.3

1.1.1 Vrste carina

Carine delimo na:
 Specifične carine: osnovica za odmeravanje carinske stope je količina robe.
 Carine ad valorem-osnovica za odmeravanje robe je vrednost robe.
 Kombinovane carine: elementi specifičnih i ad valorem carina. Posebna vrsta
kombinovanih carina su alternativne carine, kod kojih se primenjuje ona vrsta carina
koja daje veće fiskalne efekte.
 Mešovite carine: kod koji se primenjuje jedan i drugi vid carina.
 Periodične carine: u različitim periodima primenjuju se različite carine.
 Autonomne i konvencionalne carine: državni sporazumi i ugovori sa jednom ili više
zemalja.
 Konsolidovane carine: GATT posebno ističe one vrste carina koje se utvrđuju u toku
multilateralnih carinskih konferencija.

Klauzula najvećeg povlaštenja je sastavni deo međunarodnog ugovora kojom se jedna

ugovorna strana obavezuje da neće postupati lošije nego što bi Republika Srbija postupila
prema trećoj zemlji (negativna klauzula najvećeg povlaštenja) ili da će joj pružiti sve
privilegije koje priznaje (pozitivna klauzula najvećeg povlaštenja).

Carine su preferncijalne, ako se na jednu robu plaća manja carina nego na robu iste vrste i
kvaliteta poreklom iz drugih država. Carine su diferencijalne, ako se plaća veća carina nego
na robu iste vrste i kvaliteta porijeklom iz drugih država.

1.1.2 Efekti carina

1. Carina deluje kao instrument trgovinske politike neposredno na cene a putem njih i na
druge privredne pojave i procese kod visoko elastičnog uvoza (prema cenama) carina
ne deluje na ove cene (neefektivna carina). Uslovi trgovine (terms of trade) zemlje
uvoznice se u slučaju neelastične ponude zemlje izvoznice poboljšava za celu visinu
carine. Kod manje elastičnog uvoza (efektivna carina) uslovi trgovanja zemlje
uvoznice poboljšava se u manjoj meri a kod visoko elastičnog uvoza ostaje
nepromenjen.
2. Neefektivna carina ne izaziva direktne efekte u zemlji uvoznici, indirektni efekti
mogu se osetiti kao smanjenje kupovne moći stanovništva.
3. Efektivna carina u zemlji uvoznici izaziva u većoj ili manjoj meri smanjenje uvoza
(restriktivni efekat carina), smanjenje potrošnje i povećanje proizvodnje (zaštitini
efekti carine)
4. Uvođenje carina stimuliše prelijevanje proizvodnih faktora u zaštićeni privredni
sektor iz drugi privrednih grana, a obrnut slučaj je pri ukidanju ili smanjenju carina.
5. Uvođenje carina ili njihovo povećanje izaziva apsorbovanje dela platno sposobne
tražnje putem naplate carina u korist državnih fondova.
3
Prof. dr Mladen Kovačević, "Međunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

5
 6. Zaštitne carine na gotove industriska proizvode izazivaju povećanje uvoza
reprodukcionog materijala.
7. Široka primena visokih zaštitnih carina može imati indirektnih negativnih posledica i
na uvoz.:
Poskupljenje uvozni sirovina zbog propisivanja visokih carina na njihov uvoz može znatno
povećati troškove u onim industriski granama koje se pretežno koriste uvoznim sirovinama.
Poskupljenje ove proizvodnje ovih grana može izazvati lančanu reakciju u obliku opšteg
povišenja cena u zemlji pa i cena proizvoda izvoznih industrija. Obratno, sniženje cena može
služiti kao stimulans izvoza. Sniženje carina na pojedinim sektorima može pojačavati
restriktivne efekte u nekim zaštićenim granama.

1.1.3 Jedinstvena carinska isprava

Temeljni carinski dokument je jedinstvena carinska isprava-JCI.
Uz ovaj dokument navodimo sledeće pojmove:
1. deklarant – primaoc robe, špediter
2. carinski dužnik
3. podnošenje robe
4. podnošenje carinske deklaracije

U JCI podnositelj isprave upisuje podatke o carinskom obvezniku, o količini, poreklu,

kvalitetu i vrednosti robe, na osnovi kojih se može utvrditi carinska osnovica i roba razvrstati
u određeni tarifni broj carinske tarife i drugim tarifama koje služe kao osnova za
izračunavanje carinskih olakšica ili za naplatu carine i ostalih uvoznih pristojbi i poreza na
promet pri uvozu robe. Uz carinsku deklaraciju podnose se isprave kojima se dokazuju
činjenice bitne za carinjenje robe, a deklaraciju potpisuje podnositelj. JCI se koristi pri uvozu,
izvozu, kod konsignacijske prodaje strane robe.

Postupkom izvoza dopušta se da roba napusti carinsko područje Republike Srbije. Izvoz
uključuje primenu izvoznih radnji i postupaka uključujući i mere trgovinske politike, a gde je
potrebno, i naplatu izvoznih dažbina. S izuzetkom robe stavljene u postupak spoljne obrade,
sva roba namenjena za izvoz stavlja se u postupak izvoza.

Izvozna prijava mora se podneti carinskom uredu koji je nadležan za nadzor nad mestom u
kojem je izvoznik registrovan ili u kojem se roba pakuje i tovari za izvoznu otpremu.
Odstupanja od ovoga utvrđuju se u provedbenim propisima ovog zakona. Slučajevi kada i
uslovi pod kojima roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije ne podleže
izvoznom prijavljivanju, određuju se u provedbenim propisima ovog zakona.( Član 157.
Zakona o carinskoj politici)

Puštanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da predmetna roba napušta carinsko
područje Republike Srbije u istom stanju u kojem je bila prilikom prihvatanja izvozne
prijave. .( Član 158. Zakona o carinskoj politici). Carinska uprava može odobriti izvoz robe
na temelju trgovačke ili druge isprave, knjigovodstvenog zapisa ili kombinacijom ovih
postupaka.
.

1.2 Postupak uvoza robe

6
Osoba koja je unela robu u carinsko područje Republike Srbije obavezna je, bez odlaganja,
podneti carinarnici. Roba se carinarnici podnosi skraćenom deklaracijom, osim ako se ne
zahteva carinski dopušteno postupanje ili upotreba do isteka sledećeg radnoga dana, s tim da
se podnese deklaraciju za provozni postupak.

Pisanu carinsku deklaraciju kojoj su priložene sve potrebne isprave carinski službenik će
prihvatiti i upisati u kontrolnu knjigu početnih provoznih postupaka koja se vodi u otpremnoj
carinarnici. Jednako će se postupiti i sa skraćenom deklaracijom koja se upisuje u kontrolnu
knjigu skraćenih deklaracija.

Pri proveri deklaracije, carinski službenik proverava odgovaraju li stanje, vrsta i količina robe
prijavljenim podacima, te da li je položeno odgovarajuće osiguranje. Ako je carinskom
deklaracijom podnesena roba što podleže naplati posebnih poreza, postupiće se skladno
propisanoj uredbi. Kad se ustanovi da su ispunjeni svi uslovi, carinik pušta robu glavnom
obvezniku. Glavni obveznik mora predati netaknutu robu u roku naznačenom u carinskoj
deklaraciji i to carinarnici navedenoj u carinskoj deklaraciji kao odredišnoj. Prevoz robe
moraju pratiti primerci deklaracije za postupak prevoza koje otpremna carinarnica predaje
glavnom obvezniku ili njegovom punomoćniku.

1. Postupak pri odredišnoj carinarniciRoba se podnosi odredišnoj carinarnici gdje se

predaje primerak deklaracije za postupak prevoza. Pri odredišnoj carinarnici podnosi
se carinska deklaracija za određeni postupak ili skraćenu deklaraciju kojom se roba
upućuje u privremeni smeštaj. Na osnovi primerka deklaracije za prevozni postupak
kojim je roba stavljena u privremeni smeštaj završava se prevozni postupak i
razdužuje jamstvo glavnog obveznika u prevoznom postupku.
2. Prihvaćanje i provera deklaracije Za svu robu koja se stavlja u carinski postupak
podnosi se pisana carinska deklaracija. Carinska deklaracija se može podneti tek kada
je podnesena roba. Pravilno popunjenu deklaraciju kojoj su priložene sve isprave
potrebne za primenu carinskih propisa u vezi sa zahtevanim carinskim postupkom,
carinarnica je dužna odmah prihvatiti, pod uslovom da je roba na koju se deklaracija
odnosi već podnesena carinarnici.
3. Plaćanje carinskog duga Ako je svota davanja koju je deklarant obračunao u carinskoj
deklaraciji upravo svota duga koji treba platiti, puštanjem robe deklarantu počinje teći
rok za plaćanje duga.4

1.2.1 Postupak prevoza robe

Postupak prevoza dopušta prevoz robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja
Republika Srbija i to:
 strane robe, a da ona ne podleže plaćanju carine i drugih davanja ili merama
trgovinske politike,
 domaće robe za koju je sproveden postupak izvoza

Prevoz robe odvija se:

 prema postupku provoza
 prema postupku TIR karneta određenim odredbama sporazuma TIR,
 prema postupku ATA karneta određenim odredbama sporazuma ATA kao prevoznom
ispravom

4
Prof. dr Mladen Kovačević, "Međunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

7
  poštom (uključujući pakete)

Postupak prevoza okončava se podnošenjem robe i pripadajućih isprava odredišnoj

carinarnici skladno odredbama dotičnog postupka.

1.2.2 Poseban nadzor robe pri uvozu i izvozu

1. Nadzor kakvoće: Carinarnica je dužna ovlašćenom inspektoratu odmah po
obavljanom carinjenju dostaviti popunjeni i overeni obrazac za proizvode koji
podležu nadzoru kvaliteta. Uvoznik, korisnik uvoznih proizvoda, odnosno domaći
proizvođač ne sme proizvode koji podležu nadzoru kvaliteta stavljati u promet na
tržište dok za proizvode ne pribavi uverenje o kvalitetu.
2. Zdravstveno-sanitarni nadzor: Ovim zakonom se određuju poslovi, način rada,
ovlašćenja i dužnosti tela državne uprave koja obavljaju poslove sanitarne inspekcije
te posebni uslovi za postavljanje u zvanje sanitarnih inspektora.
3. Veterinarski nadzor: Ovim se zakonom uređuje zaštita zdravlja životinja, sprovođenje
mera veterinarskog javnog zdravstva, unapređenje reprodukcije životinja, veterinarska
zaštita okoline, sistema veterinarske inspekcije i druga pitanja bitna za veterinarstvo.
4. Fitopatološki nadzor: Ovim zakonom uređuje se proizvodnja i trgovina
poljoprivrednog semena, sadnica, micelija jestivih i lekovitih gljiva, poljoprivrednog
sadnog materijala te priznanje sorti poljoprivrednog bilja i druga pitanja od značenja
za sprovođenje jedinstvenog sistema poljoprivrednog semeničarstva i rasadničarstva.5

Ostali oblici nadzora su uredba o materijama koje oštećuju ozonski omotač, zakon o zaštiti
prirode, zakon o otpadu, zakon o otrovima …

1.2.3 Dokumenti koji prate robu pri uvozu i izvozu

Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja mora preći preko carinskog prelaza, kao
mesta koje je određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava preko
carinske linije.

Lice koje unosi robu dužno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice, ili
drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz odobrenje
carinarnice, roba se može pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju određivanja carinski
dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mora biti
obuhvaćena sažetom dekleracijom.

Sažeta dekleracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a rok za njeno
podnošenje, carinski organ može produžiti najduže do isteka prvog radnog dana posle
dopreme robe. Carinski organ može, pre stavljanja robe u određeni carinski postupak,
odobriti i korišćenje komercijalnih i transportnih isprava, kao sažete dekleracije, pod uslovom
da sadrže podatke neophodne za indentifikovanje robe.

5
http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nam

8
 Ilustracija 2: Prikaz izvoza proizvoda iz Republike Srbije
izražen u procentima

U slučaju redovnog prevoza robe istim prevoznim sredstvom od strane istog lica, carinski
organ može dozvoliti da se podnese jedna dekleracija (periodična), a na zahtev deklaranta
može odobriti i predhodno deklarisanje, ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre
dopreme robe. Radi bržeg obavljanja carinskih procedura, lice koje uvozi ili izvozi robu
može na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujuće obaveštenje o
svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, odnosno obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Ova
obavezujuća obaveštenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku.

Pored standardizovane nacionalne sažete dekleracije, u carinskom postupku se koristi i

sledeća vrsta dokumenata, i to:
 Dokumenta propisana Konvencijom TIR;
 Dokumenta propisana Konvencijom ATA;
 Standardna međunarodna dokumenta JCI (jedinstvena carinska isprava);
 Dekleracija o carinskoj vrednosti (DCV).

U nastavku teksta daju se osnovni podaci o navedenim dokumentima koji su neophodni u

carinskom postupku.

Dokumenti propisani Konvencijom TIR i ATA

Obrasci TIR koriste se kao priznate dekleracije za prevoz carinske robe preko carinskog
područja, ili od jednog mesta u drugo mesto u carinskom području. Roba koja se prevozi pod
TIR karnetima smatra se stranom robom, osim ako se ne utvrdi da ima domaći status.
ATA karnet je međunarodni carinski dokument kojji se koristi za pojednostavljivanje
privremenog uvoza roba u stranu zemlju sa rokom važenja do godinu dana..

Jedinstvena carinska isprava (JCI )

Jedinstvena carinska isprava je propisani obrazac i koristi se kao pisana carinska dekleracija,
a podnosi se u setovima koji se sastoje od listova potrebnih za sprovođenje propisa za
carinski postupak u koji se roba stavlja.

Dekleracija za carinsku vrednost (DCV)

Za ovu dekleraciju propisan je poseban službeni obrazac na kome se unose podaci o vrednosti
uvezene robe u cilju naplate carinskih dažbina i poreza na dodatu vrednost.

9
1.2.4 Metode rada u carinskoj upravi
Osnovna delatnost Carinske uprave, ona koja donosi prihod carinskoj upravi odnosno puni
proračun odvija se na nivou carinarnice.

Primenom jedinstvenih postupaka koje prate jedinstveni obrasci, postignuta je standardizacija

u poslovanju koja omogućava jednostavniji i efikasniji rad carinske službe. Način postupanja
detaljno je propisan carinskim zakonom i Uredbom za sprovođenje carinskog zakona te
ostalim pratećim propisima.

Za svu robu koja se stavlja u bilo koji od carinskih postupaka podnosi se carinska deklaracija
a to je «radnja ili isprava kojom osoba u propisanom obliku i na propisan način zahteva
da se roba stavi u neki od carinskih postupaka». Nekada su postojale različite vrste
deklaracija što je otežavalo i usporavalo rad svih učesnika u postupku, što je rešio novi
Carinski zakon. Deklaracija se može podneti pisano ili elektronskom razmenom podataka,
kada to dopuštaju tehničke mogućnosti, uz obavezno odobrenje Carinske uprave.

Carinski organi moraju biti u toku i usklađivati svoj rad s međunarodno prihvaćenim
metodama rada, kako ne bi izgubila korak, jer se protok robe ne sme usporavati a naročito se
ne može zaustavljati.

Svakodnevni rad službenika u carinarnicama podložan je kontroli odnosno reviziji koju

interno provode inspektorske službe odnosno odeljenje za reviziju. Periodično se po nalogu
rukovodioca Carinske uprave sastavlja komisija u koju se imenuju službenici iz Centralne
uprave sa zadatkom da izvrše temeljnu kontrolu rada neke carinarnice. O izvršenoj kontroli se
sastavlja zapisnik na koji se carinarnice odnosno njene jedinice ocenjuju. Zavisno o nalazu
komisije, preduzimaju se pojedine radnje, a ponekad je to i osnov za pokretanje disciplinskog
pa i kaznenog postupka protiv pojedinih službenika.

1.3 Delatnost carinske uprave

Carinska uprava je sastavni deo Carinske uprave Republike Srbije.

Poslovi carinske uprave su:

 pripremanje i predlaganje sistemskih rešenja i mera tekuće ekonomske politike u

području carinskog sistema, sistema carinske i vancarinske zaštite i slobodnih zona,
 organizacija i nadzor rada carinske službe,
 praćenje i obrada podataka o izvozu, uvozu i provozu robe,
 carinski nadzor u robnom i putničkom prometu s inostranstvom,
 primena međunarodnih ugovora o trgovini i bilateralnih sporazuma iz područja
međunarodnog drumskog prometa,
 provera fizičkih i pravnih osoba u skladu s carinskim, trošarinskim i drugim propisima,
 odobravanje i provođenje carinski dopuštenog postupanja ili upotrebe robe,
 nadzor i kontrola obračuna i naplate carine, trošarina i drugih davanja,
 devizno-valutna kontrola u međunarodnom putničkom prometu s inostranstvom,

10
 sprečavanje i otkrivanje carinskih i deviznih prekršaja i kaznenih dela iz carinskog
područja,
 vođenje upravnog i carinsko-prekršajnog postupka i postupka o prekršajima u vezi
trošarina,
 briga o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i opremanju graničnih prelaza i drugih
carinskih objekata,
 nadzor nad radom međunarodnih otpremnika, provođenje stručnih ispita i izdavanje
licence za obavljanje stručnih poslova međunarodnog otpremništva,
 saradnja s inostranim carinskim službama i međunarodnim organizacijama u rešavanju
carinskih pitanja

Pored navedenih, obavlja i poslove koji se odnose na zapošljavanje, položaj, prava, obaveze i
odgovornosti službenika carinske uprave, sprovodi prvostepeno i drugostepeno suđenje, te
organizuje stručno obrazovanje i usavršavanje carinskih službenika i službenika.

Nadležnost carinske uprave proteže se na celom carinskom području Republike Srbije.

Carinsko područje Republike Srbije obuhvata teritoriju Republike Srbije, a ograničena
carinskom crtom koja je istovetna s graničnom crtom Republike Srbije.

1.3.1 Zakon o carinskoj politici Republike Srbije

Zakon o carinskoj politici reguliše osnovne elemente sistema za carinsku zaštitu privrede
Republike Srbije, prava i obaveze svih subjekata u postupcima carinjenja roba i putnika,
carinsko područje, carinsku liniju, carinski granični pojas, carinski nadzor, postupak
carinjenja robe i drugih instituta koji reguliraju sistem carinske zaštite.

Odredbe Zakona o carinskoj politici Srbije se primjenjuju jedinstveno na carinskom području

Srbije, uključujući teritorijalne vode, unutrašnje vodene tokove i važdušni prostor Srbije.
Carinsko područje Bosne i Hercegovine ograničeno je carinskom linijom koja se podudara s
granicama.

Carinski propisi se sastoje od Zakona o carinskoj politici i zakona i propisa koje usvoji
Parlament Srbije, Veće ministara Republike Srbije i /ili Upravni odbor za njihovo
sprovođenje skladno propisima Evropske unije. Za sprovođenje ovog Zakona nadležna je
Uprava carina.

Carina je kao vrsta indirektnog poreza definisana Zakonom o sistemu indirektnog

oporezivanja u Republici Srbiji, a njena uplata kao i ostalih indirektnih poreza je regulisana
Zakonom o uplatama na jedinstveni račun i raspodeli prihoda. Carinska tarifa obuhvaća:
1. nomenklaturu roba koja se osniva na harmonizovanom sistemu i Kombinovanoj
nomenklaturi koja se koristi u Evropskoj uniji;
2. carinske stope i druge dažbine koje se primenjuju na robe obuhvaćene
nomenklaturom;
3. preferencijalne tarifne mere sadržane u sporazumima kojima se odobrava
preferencijalni tarifni postupak;
4. posebne odgodive mere za određene tarifne stavove za koje je propisano smanjenje
carine ili oslobađanje od plaćanja uvozne carine;
5. druge mere predviđene drugim propisima Republike Srbije.

1.3.2 Oslobađanje od plaćanja carine

11
Od plaćanja carine se oslobađa:
 oprema stavljena u slobodni promet, a koja predstavlja ulog strane osobe osim
putničkih motornih vozila, automata za zabavu i igre na sreću;
 roba stavljena u slobodni promet za vojne i policijske snage i kazneno popravne
ustanove, a koja je u potpunosti finansirana od strane donatora;
 roba stavljena u slobodni promet za projekte obnove i rekonstrukcije Srbije ako je
projekat usvojen od strane Veća ministara Republike Srbije, ili ako je u celosti
finansiran od strane donatora ili međunarodnih razvojnih banaka;
 proizvodi i roba navedeni u Prilogu Zakona o carinskoj politici. U ovom prilogu
navedene su robe i proizvodi koji se oslobađaju od uvozne dažbine.

To su:
 robe sadržane u ličnom prtljagu putnika;
 lična imovina fizičkih lica koje svoje mesto boravka premeštaju iz strane zemlje u
Republiku Srbiju;
 lična imovina stečena nasledstvom;
 predmeti domaćinstva za opremanje sekundarnog boravišta;
 osnovna sredstva i druga oprema uvezena u svrhu prenosa poslova iz treće zemlje u
Republiku Srbiju ili potpunog prekida delatnosti u trećoj zemlji;
 proizvodi koje poljoprivrednici iz Republike Srbije dobiju na posedima smeštenim u
stranoj zemlji;
 semena, đubriva i proizvodi za obradu zemljišta koja se uvoze radi korištenja u
pograničnom području;
 roba uvezena od strane humanitarnih organizacija za besplatnu podelu žrtvama
nesreća na teritoriju Republike Srbije;
 roba za dobrotvorne i humanitarne organizacije;
 roba namenjena za potrebe slepih i hendikepiranih osoba;
 putnički automobili koje uvoze invalidne osobe;
 predmeti neznatne vrednosti koji se povremeno primaju u pismima ili paketima;
 razni dokumenti, obrasci, planovi, crteži, slajdovi i sl.;
 roba koja se uvozi u trgovačko-promotivne svrhe;
 štampani i reklamni materijal;
 proizvodi koji se konzumiraju ili koriste na trgovačkim sajmovima i sl.
manifestacijama;
 pošiljke (znaci, modeli, dizajni…) koji štite autorska prava ili prava industrijskog
vlasništva i komercijalnog patenta;
 roba koja se uvozi u svrhu pretraga, analiza ili testiranja;
 počasna odličja, nagrade i darovi;
 obrazovni i naučni materijali, instrumenti i aparati ;
 laboratorijske životinje, biološke i hemijske materije namenjene istraživanju;
 terapeutske supstance i reagensi za određivanje krvnih grupa i tipove tkiva;
 farmaceutski proizvodi koji se koriste na međunarodnim sportskim manifestacijama;
 lekovi za ličnu upotrebu;
 roba i predmeti domaćinstva i darovi za venčanje osobe koja u tu svrhu premešta
svoje boravište iz inostranstva u Republiku Srbiju;
 kovčezi sa telima, urne i drugi predmeti koji se unose u Republiku Srbiju radi
obavljanja pogreba;

12
  međunarodne konvencije i ugovori.

Za svaku od napred navedenih stavki, Zakonom su precizno utvrđeni uslovi pod kojima roba
ne podleže plaćanju carina. Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina ne odobrava se u
slučaju kad je roba izvezena sa carinskog područja Srbije po proceduri spoljne obrade, izuzev
ako ta roba ne ostane u stanju u kojem je bila izvezena. Veće ministara Republike Srbije
donelo je Odluku o sprovođenju propisa Zakona o carinskoj politici Srbije.

1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije

Zakon o carinskoj tarifi uređuje plaćanje carina i ostalih uvoznih dažbina na robu koja se
uvozi, unosi ili prima u carinsko područje.

Il
ustracija 3: Prikaz carinske naplate u periodu 2004. - 2005.

Nomenklatura harmonizovanog sistema carinske tarife je sastavni deo Zakona o carinskoj

tarifi i primenjuje se na celom carinskom i ekonomskom prostoru Bosne i Hercegovine. Robe
su razvrstane u 21 odjeljak sa 97 poglavlja, i to prema principima:
 porekla robe (životinjsko, biljno, prirodno, veštačko)
 vrste materijala (papir, tekstil, metal)
 privrednoj delatnosti (poljoprivreda, industrija i dr…)
 stepenu obrade (sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi)
 nameni proizvoda (široka potrošnja, repromaterijal, oprema i dr..). 6
Carinske stope su izražene u procentima i primenjuju se na vrednost uvezene robe (ad
valorem). Za pojedine poljoprivredno-prehrambene proizvode obračunava se i carina po
količinskoj jedinici za odgovarajuću količinu robe (compound tarifa).

Za uvoz opreme, uređaja, aparata, vozila i njihovih delova, u čijoj proizvodnji se koriste
oprema i delovi proizvedeni u Republici Srbiji, Veće ministara Republike Srbije može

6
Prof. dr Mladen Kovačević, "Međunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;

13
predložiti nižu carinu od propisane u Carinskoj tarifi Republike Srbije ili može predložiti
carinsku stopu – slobodno (nula).

Za robe koje vode poreklo iz zemalja ili skupina zemalja s kojima je Republika Srbija
zaključila sporazume koji sadrže klauzulu najpovlaštenije nacije, ili koje tu klauzulu
primenjuju na robe koje vode poreklo iz Republike Srbije, carinske stope su precizirane u
delu II Carinske tarife Republike Srbije.

2 ZAKLJUČAK

Iz svega ovog može se zaključiti da carinska služba danas izvršava više značajnih funkcija:
 fiskalnu,
 zaštitnu,
 bezbedonosnu i
 informatičku.

Fiskalna funkcija je vezana za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina i predstavlja osnovnu
komponentu u radu, zbog koje je carinska služba i formirana. Medjutim, razvojem službe
kroz izvršavanje ovog osnovnog zadatka, sve je veća prisutnost i drugih navedenih funkcija.
Zaštitnom funkcijom štiti se domaća proizvodnja, a fiskalna i zaštitna funkcija ostvaruju se
efikasnom i jednoobraznom primenom saveznih propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog,
carinskog, deviznog i poreskog sistema, a naročito primenom utvrdjenih režima uvoza i
izvoza robe i efikasnom naplatom propisane carine, drugih uvoznih dažbina, akcize i poreza
na promet. Bezbednosna funkcija se ostvaruje konstantnim aktivnostima u otkrivanju
elemenata carinskih krivičnih dela, privrednih prestupa i carinskih i deviznih prekršaja.

Ova funkcija je naročito došla do punog izražaja u poslednje vreme. Automatizacijom

carinskog poslovanja sve je više prisutna i sve više dobija na značaju i informatička funkcija
carinske sluzbe. Koristeći najsavremeniju tehniku i najnovije tehnologije u kompjuterizaciji
poslova, carinska služba raspolaže sa sistematizovanim podacima vezanim za carinsko
poslovanje, a koji su potrebni ne samo u radu carinske službe, već i najvišim državnim
organima u kreiranju ekonomske politike zemlje i u vodjenju politike spoljnotrgovinske
robne razmene.

Moderna uloga carinske službe u velikoj meri je promenjena u odnosu na raniji period.
Fiskalna funkcija, koja podrazumeva naplatu dažbina, sve više se prepliće i dopunjava
drugim funkcijama, kojima se obezbeđuje podrška lancu legalne međunarodne trgovine.
Pored toga, sve je značajnija bezbednosna uloga carinske službe, kao i borba protiv
međunarodnog terorizma i transnacionalnog kriminala, a dalji razvoj se planira upravo u
skladu sa vizijom nove uloge carinske službe na globalnom nivou i otvorenim, a sigurnim
granicama. Modernizacija i dalje unapređivanje carinske službe i transporta u Srbiji
predstavljaće jednu od najznačajnijih poluga budućeg ekonomskog razvoja naše zemlje.

Organizaciona i tehnološka poboljšanja koja su preduzeta tokom 2008. godine, a sa kojima se

nastavilo i u ovoj godini, doveli su do porasta svih pokazatelja uspešnosti u radu Uprave
carina Srbije. Osim toga, Evropska komisija je u svom Izveštaju o napretku pozitivno ocenila

14
razvoj srpske carinske službe, kao jedne od značajnih institucija za proces reformi i
prilagođavanja zahtevima Evropske unije.

3 LITERATURA

1. dr Dragana M. Đurić, dr Zora Prekrajac, dr Marijana Vidas - Bubanja, "Međunarodna

ekonomija", Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2002;
2. Prof. dr Mladen Kovačević, "Međunarodna ekonomija", Ekonomski fakultet,
Beograd, 2002;
3. Jelena Kozomara, "Spoljnotrgovinsko poslovanje", IED, Beograd. 2005.
4. Beth V. Yarbrough, Robert M. Yarbrough: ”The World Economy: Trade and Finance”
South-Western College Pub 2002.
5. Nigel Grinwade: “International Trade: New Patterns of International Trade,
Production and Investment,” Routledge, 2003.
6. http://www.upravacarina.rs/srpski/o_nama/misija.htm
7. www.uio.org

15