Podprocesi pamćenja, organizacija i pohrana informacija

Podprocesi pamćenja:
1. Kodiranje (na koji se način fizički stimulus prevodi u reprezentaciju koja se onda
skladišti u memoriju)
2. Skladištenje (na koji se način informacije(reprezentacije)zadržavaju u memoriji)
3. Izvlačenje (na koji način pristupamo DM kako bismo došli do informacije koja nam je
potrebna)

Kodiranje

Kodiranje u OM-pretežno akustično, može biti i semantičko ali slabije

Kodiranje u DM- semantički(doduše i vizuelno i akustično)

Teorija utelovljenosti- sve informacije su multimodalne, odnosno semantika podrazumeva

aktivaciju i senzomotornih zona i struktura aktivnih prilikom doživljavanja emocija

Skladištenje

Pamćenje može biti:

● Deklarativno(eksplicitno)-semantičko, epizodičko
● Nedeklarativno(implicitno)-proceduralno, primovanje, uslovljavanje, neasocijativno

Deo sadržaja dugotrajne memorije koji obuhvata činjenično znanje, dakle znanje o
pojmovima i informacije različite vrste nazivamo deklarativnim znanjem. Operacije za koje
je potrebno znanje o proceduri da bi se došlo do željenog ishoda, naziva se proceduralno
znanje. (tj. znanje o nečemu i kako se obavljaju pojedine operacije)
Talvingova klasifikacija sadržaja DM
Sadržaji koji se odnose na lično iskustvo deo su epizodičke memorije, dok pojmovi i
proceduralno znanje čine inventar semantičke memorije.
Načelna razlika između sadržaja epizodičke memorije i semantičke memorije je u tome
što je sadržaj epizodičke memorije uvek konkretan jer se odnosi na pojedinačne događaje
i stanja koje smo imali u svom iskustvu. Nasuprot tome, sadržaj semantičke memorije je
apstraktan, jer pojedinačni pojmovi u najvećem broju slučajeva predstavljaju kategorije
koje mogu da obuhvate veliki broj različitih istanci, ali se ne mogu izjednačiti ni sa jednom
konkretnom istancom.
Sadržaj epizodičke memorije se po pravilu sastoji od događaja koje smo prethodno iskusili,
dok se sadržaj semantičke memorije svodi na činjenice i ideje.
Sadržaj semantičke memorije-simboličkog karaktera dominantno uskladišten u verbalnom
kodu. Zasnovana na osnovu značenjske, asocijativne i kategorijalne povezanosti među
pojmovima.
Sadržaj epizodičke memorije-kodovan u okviru različitih čulnih modaliteta, dakle vizuelnih,
auditivnih, taktilnih, gustativnih, olfaktornih itd.(analogne predstave). Organizacija EM
zasnovana na prostornim i vremenskim kriterijumima.
Sadržaj semantičke memorije nije ograničen na pojmove koji se odnose na pojedinačne
entitete već uključuje i šire smisaone celine koje se dobijaju kombinacijom pojmova. Ovakav
odnos između pojmova i njegovih odlika dozvoljava da se pojam i skup odlika izraze u obliku
propozicija koje predstavljaju minimalne jedinice znanja koje mogu da se sastoje kao
samostalne tvrdnje. Propozicije mogu da se generišu ne samo na osnovu datog pojma i
njegovih odlika već propoziciona forma dozvoljava stvaranje neograničenog broja
kombinacija različitih pojmova i njegovih odlika. Time inventar semantičke memorije postaje
praktično neograničen jer je u njega moguće uključiti bilo koju tvrdnju koje je deo opšteg
znanja. Sadržaj semantičke memorije nije moguće u potpunosti svesti na simbolički,
odnosno verbalni kod jer je mentalna reprezentacija datog pojma može da sadrži i
informacije kodovane u različitim čulnim modalitetima.
Organizacija pojmova u semantičkoj memoriji
Svaki pojam moguće je odrediti preko skupa distinktivnih odlika, tj. karakteristika koje ga
jednoznačajno specifikuju i po kojima se dati pojam razlikuje od ostalih pojmova. Pojam nam
je poznat ukoliko su nam poznate njegove distinktivne odlike, ali i njegova povezanost sa
drugim pojmovima. Međutim, znanje o svetu nije znanje o skupu izolovanih pojmova već
uključuje i njihovu međusobnu povezanost(znanje o određenom pojmu uključuje i znanje o
njegovoj povezanosti sa drugim pojmovima)
Zanimanje za semantiku počelo u okviru veštačke inteligencije
–Cilj: simulacija razumevanja prirodnog jezika i prevođenje sa jednog jezika na drugi
–Osnovna ideja: računaru je dovoljan spisak reči (pojmova) i pravila (sintaksa)
–Ishod: prve simulacije prevođenja nisu bile uspešne
–Razlog: nije dovoljan samo spisak reči i pravila po kojima se one povezuju u rečenice ->
računaru je falilo znanje o realnom svetu

Rešenje: pojmove razvrstati u kategorije – povezati ih na osnovu značenjskih ili asocijativnih

karakteristika
Razvoj modela semantičke memorije:
● Semantičke mreže (model hijerarhijskih mreža, šireće aktivacije, prototipa,
preklapanja odlika)
● Propozicije(Anderson)- Minimalna jedinica znanja koja može da stoji kao samostalna
tvrdnja koja se može verifikovati
● Šeme (Bartlet)- Šire celine, sadrže centralni pojam, ali i druge pojmove, događaje,
akcije
MODEL HIJERARHIJSKIH MREŽA

Kilijanov program za simulaciju verifikacije iskaza- da bi mogla uspešno da obavi postavljeni

zadatak, mašina mora da operiše inventarom pojmova koji bi bili definisani ne samo lokalno
preko skupa disktinktivnih odlika već i kontekstualno, što znači da svaki pojam mora da ima
definisano mesto u široj organizaciji pojmova koja predstavlja znanje o svetu.

Kilijan predlaže hijerarhijski tip organizacije zasnovan na odnosu nadređenih i podređenih

pojmova. U ovakvoj organizaciji skup podređenih pojmova čini kategoriju označenu
nadređenim pojmom (pas, mačka=>sisar), a svaki pojam definisan je skupom distinktivnih
odlika. Hijerarhijska organizacija dobija oblik semantičke mreže međusobno povezanih
pojmova. Veza između hijerarhijskih nivoa ima status kopule(pomoćni glagol „je“/npr. pas je
sisar) dok veza između pojma i njegovih odlika ima status predikata(npr pas „laje“). Smer
veze između nadređenih i podređenih pojmova NIJE ARBITRARAN. Da bi iskaz bio smislen,
smer veze mora da ide od subjekta ka predikatu iskaza (pas=>sisar) tj. od podređenog ka
nadređenom pojmu, jer bismo u suprotnom dobili iskaze koji nemaju smisla i koje je stoga
nemoguće verifikovati(sisar je pas). Subjekat i predikat iskaza određeni su ili položajem u
hijerarhijskoj organizaciji (pas=>sisar), ili odnosom pojma i distiktivnih odlika na istom ili
različitim hijerarhijskim nivoima(pas=>laje, pas=>diše). Distinktivne odlike sa višeg nivoa u
hijerarhiji propagiraju na sve niže nivoe.

Kilijanov model je imao dva značajna ograničenja. Priroda hijerarhijske organizacije je svela
repertoar iskaza na jednostavne iskaze (pas je sisar, ptica ima krila), a ograničen je bio i
repertoar pojmova kojima je mašina operisala.

Zadatak verifikacije iskaza- Pretpostavka o širećoj aktivaciji predstavlja osnovni mehanizam

kojim Kolins i Kilijan objašnjavaju eventualne razlike u vremenu verifikacije u zavisnosti od
broja hijerarhijskih nivoa između subjekta i predikata iskaza. Pošto je vreme verifikacije
obrnuto proporcionalno stepenu pobuđenosti(veći stepen pobuđenosti praćen je kraćim
vremenom verifikacije), iskazi kod kojih između subjekta i predikata postoji manji broj
hijerarhijskih nivoa trebalo bi da budu verifikovani brže. U ovom eksperimentu Kolins i Kilijan
prikazuju iskaze koji se razlikuju po broju hijerarhijskih nivoa između subjekta i predikata i
broju hijerarhijskih nivoa između subjekta i odlika označenih predikatom.(orao je orao, orao
je ptica, orao je životinja) i iskazi kod kojih su postojece hijerarhijske razlike između pojma i
njegovih odlika (orao je ptica grabljivica, orao leti, orao diše). Najbrže se verifikuju iskazi kod
kojih ne postoji razlika u hijerarhijskim nivoima između subjekta i predikata, sporije se
verifikuju iskazi u kojima je razlika jedan hijer. nivo a najsporije dva hijer. nivoa...
Zaključak- veze na nivou odnosa nadređenih i podređenih pojmova su jače od veza na nivou
odlika pojmova.

MODEL PROTOTIPA

Konstatujući da su pojedini pojmovi u većoj ili manjoj meri dobri predstavnici kategorije
kojoj pripadaju, Rošova zaključuje da su oni organizovani oko prototipične istance ili
prototipa za datu kategoriju, i da su od nje u većoj ili manjoj meri udaljeni. Prototip kao
idealni reprezent date kategorije u najvećem broju slučajeva predstavlja APSTRAKTNU
instancu koja je uslovno rečeno „prosek“ osobina predstavnika date kategorije. Relativnu
udaljenost pojedinog pojma od prototipa Rošova izražava stepenom pripadnosti kategoriji
što je ekvivalentno pojmu tipičnosti a pripadnici date kategorije koje češće srećemo
odlikovaće se i većim stepenom pripadnosti. Imajući to u vidu, prototip nije fiksan, već
može da varira u zavisnosti od kulture, epohe a moguće su i individualne razlike. Kategorija
predstavljena prototipom nije zatvoren skup sa jasno određenim granicama već se može
smatrati klasterom pojmova čije su granice fluidne i gde pripadnik jedne kategorije može
istovremeno da pripada i nekoj drugoj kategoriji. Pripadnik date kategorije koji je bliži
prototipu češće se navodi kao primer kategorije. Prototip ima ulogu referentne tačke, on je
neka vrsta „kotve“ u odnosu na koju se određuju ostali članovi kategorije.
-Efekat primovanja izraženiji je za istance bliže prototipu!!!
-Predstavnici kategorija bliži prototipu dele veći broj karakteristika s ostalim članovima
kategorije.

Dobijeni nalazi su u saglasnosti sa MŠA. Oba modela polaze od pretpostavke da je tipičnost

ključni činilac koji određuje odnos među pojmovima. Razlika između dva pristupa je u toe
što Rošova pretpostavlja apstraktnu instancu(prototip) koja predstavlja „kotvu“ u odnosu na
koju se određuje pripadnost pojedinih pojmova datoj kategoriji i što ne postulira šireću
aktivaciju kao mehanizam kojim bi se objašnjavali empirijski nalazi, iako bi ovaj mehanizam
mogao lako da se uklopi u opšte pretpostavke kodela prototipa.

Propozicije: alternativni opis odnosa među pojmovima(Anderson)

Naše ukupno znanje nije ograničeno na znanje o pojedinačnim pojmovima i njihovoj jačoj ili
slabijoj semantičkoj povezanosti sa drugim pojmovima. Ono obuhvata i različite sadržaje koji
čine šire značenjske celine koje prevazilaze opseg jednog pojma i koje mogu da se izraze
samo kombinacijom pojmova. U prikazanim modelima semantičke memorije pojmovi su
određeni skupom disktinstivnih odlika i njihovih veza s ostalim pojmovima. Pošto veza
između podređenih i nadređenih pojmova ima status kopule(je) navedene primere moguće
je prikazati kao iskaze(kanarinac je ptica). Veza između pojma i njegovih pojedinačnih odlika
ili veza između podređenog i nadređenog pojma izražena u obliku iskaza predstavlja
propoziciju. Anderson pod propozicijom podrazumeva minimalnu jedinicu znanja koja može
da stoji kao samostalna tvrdnja koju je moguće verifikovati. U formi propozicije moguće je
iskazati bilo koji sadržaj koji uključuje subjekat i predikat.(mladić je mislio da je zakasnio na
voz).

Izvlačenje

-pobuđivanje, prizivanje informacija

Raspoloživost i dostupnost

Mi pohranjujemo mnogo više informacija nego što smo u stanju da saopštimo

•Na to nam ukazuju razlike tačnosti u zadacima rekognicije i reprodukcije (Mandler et al.,
1969)
•Ispitanicima je data lista od 100 reči u pet uzastopnih pokušaja

•Ispitanici su bili u stanju da reprodukuju u proseku 38% reči sa liste, ali su u proseku
prepoznavali 96% reči

•Ovo ukazuje na to da ispitanici NISU ZABORAVILI REČI, vec im one NISU BILE DOSTUPNE!

Znakovi za izvlačenje

Ispitanicima je izlagan spisak reči koje su se mogle svrstati u nekoliko kategorija (imena
životinja, ptica, dečaka i povrda)
–Polovina ispitanika je radila zadatak slobodne reprodukcije bez ikakvog navođenja
–Druga polovina ispitanika je imala nazive kategorija
•Rezultat: Druga grupa bila je uspešnija u prisećanju

•Kada su i prvoj grupi naknadno ponuđeni nazivi kategorija, ispitanici su bili u stanju da se
prisete reči koje su im prvobitno bile nedostupne

Pamćenje zavisno od konteksta

Zadatak prisecanja– polovina iz prve grupe radila prisecanje pod vodom, a polovina na plaži,
i isto tako za drugu grupu

1. Grupa učila na plaži 2. Grupa učila pod vodom

Ovakva zavisnost od konteksta nije zabeležena za zadatak rekognicije

•Nema efekta na uspešnosti na ispitu (da se ispit sprovodi u prostoriji u kojem je održavano
i predavanje)

•Postoje efekti u psihoterapiji – npr. pacijenti koji dobijaju tretman na klinici, pokazuju
poboljšanja na klinici, ali ne uspevaju da održe naučena ponašanja kod kude

•IMPLIKACIJE – uvek je korisno prisetiti se konteksta u kojem se odvijalo učenje

•Smith, 1979 – učenje reči u podrumu – reprodukcija u istoj ili drugoj sobi
–Ispitanici koji su radili reprodukciju u istoj sobi bili uspešniji
–Međutim, 3. grupa ispitanika koja je radila reprodukciju u drugoj prostoriji dobila instrukciju
da se priseti konteksta učenja – ova grupa je podjednako bila uspešna u reprodukciji kao i
ona koja se prisedala u istoj sobi u kojoj je i učila

Kognitivna relevantnost propozicija

-Uglavnom zadaci reprodukcije i rekognicije

•Ispitanici čitaju tekst, a nakon toga im se ponude četiri rečenice – zadatak je da prepoznaju
rečenicu koja je bila u tekstu
–Tačna rečenica + dve rečenice sa istom propozicijom (jedna data u pasivnom obliku, a
druga sa izmenjenim redosledom reči)
•Npr. Pas je pojeo slasnu kost, Pas je pojeo kost slasnu...
–Rečenica sa promenjenim smislom (Pas je pojeo slasnu slaninu)
•Neposredna reprodukcija i odložena reprodukcija izražena brojem slogova teksta ( 0, 80 i
160)
(ispitanici zapamtili SMISAO iskaza a ne površinsku strukturu)

Šeme: znanje o kontekstu

Propozicije su svakako deo našeg ukupnog znanja, ali su one i dalje izolovani elementi, koji
mogu i ne moraju da budu uklopljeni u šire celine. Međutim, naše znanje nije sastavjeno
samo od pojedinačnih pojmova, niti od pojedinačnih, više ili manje složenih propozicija.
Ono obuhvata komplekse tvrdnji i različite aspekte događaja i stanja, ono se sastoji i od
međusobno povezanih širih celina koje mogu da variraju u obimu i koje mogu biti više ili
manje koherentne. Takve celine kroz koje organizujemo naše znanje nazivamo
ŠEMAMA.(zašto se šema restorana razlikuje od šeme bioskopa?). U okviru pojedinih šema
moguće su podšeme, tačnije specifična očekivanja vezana za kontekst. Šema jednog pojma
može biti deo šire šeme ali i šeme vezane za neki drugi pojam. Redosled događaja i
operacija u okviru date šeme nazivamo skript ili scenario i on predstavlja integralni deo
šeme datog pojma. Ukoliko bi se poremetio skript i koherentnost šeme bila bi dovedena u
pitanje. Naše znanje je moguće opisivati na više nivoa moralnosti. Uvodeći pojam šeme i
skripta jasne granice između memorijskih entiteta počinju da se gubem ustupajući mesto
fluidnim celinama zasnovanim na iskustvu i očekivanjima.
Kognitivna relevantnost šema
-Frederik Bartlet
Rekonstruciono pamćenje- kombinovanje informacija iz originalnog materijala sa znanjem
koje već posedujemo. Pri tom, ovako rekonstruisani materijal često sadrži elemente do kojih
se došlo zaključivanjem, ali delove koji se odnose na sadržaj ali nisu deo izvornog materijala.
Model šireće aktivacije(Kolins i Loftusova)

Unutar date kategorije moguće je napraviti hijerarhiju karakteristika po opštosti, odnosno

po tome koliko članova neke kategorije poseduje datu karakteristiku, što bi mogao da bude
kriterijum po kojem bi neka karakteristika bila uvrštena u karakteristike nadređenog pojma.
Kategorizacija pojmova zasnovana je na karakteristikama pojedinačnih predstavnika date
kategorije, a njihove zajedničke osobine čine skup odlika kategorije. Kategorija je apstraktna
pošto je određena skupom osobina predstavnika koje obuhvata. Tačnije, pripadnici date
kategorije mogu međusobno da se razlikuju po mnogim osobinama, ali postoji skup osobina
koje su im zajedničke i koje čine inventar osobina kategorije. Šta će biti skup osobina koji
određuje datu kategoriju zavisi od dva činioca: broja članova date kategorije koji dele istu
osobinu i učestalosti pojedinih predstava date kategorije.(u evropi npr vrabac golub, u nekim
drugim krajevima možda noj ili flamingo).
Ovaj model sadrži dve novine u odnosu na MHM:
● Hijerarhijska mreža je napuštena i zamenjena specifičnom „topografijom“ koja je
izvedena iz semantičkih veza između pojmova
-što su pojmovi više semantički povezani, veza među njima je jača, a aktivacija se brže
širi
-Posledično= vreme verifikacije je krade

Šireća aktivacija je osnovni mehanizam kojim se objašnjavaju razlike u vremenu

verifikacije(kategorizacije)

MHM i MŠA imaju tri zajedničke karakteristike:

● Opis organizacije pojmova u semantičkoj memoriji koji je zasnovan na prostornoj
metafori, odnosno sistemu semantičkih mreža
● Pretpostavka o aktivaciji koja se u različitom stepenu propagira na sve pojmove u
semantičkoj mreži
● Treča karakteristika proističe iz prethodne dve. Stepen aktivacije uslovljen je
strukturalnim karakteristikama semantičke mreže i obrnuto je proporcionalan
relativnoj „udaljenosti“ pojmova u okviru definisanih struktura

Kognitivni plasticitet-definicije i teorijski okvir

Razvoj kognitivnih sposobnosti

Mlađa dob- neurogeneza i razvoj sposobnosti (IF do 21, 22 godine)

Odrasla dob- kvantitativne kognitivne promene(klistarizirane (netaknute kognitivne
sposobnosti ili stagniraju) i fluidne sposobnosti); verbalne sposobnosti (rečnik) ostaju
kristalizirane; a verbalno radno pamćenje opada: kod osoba kod kojih dolazi do slabljenja
RM, dolazi do smanjenja volumena frontalnog korteksa (najviše povezan sa IF i RM)
Sposobnost radnog pamćenja je visoko povezana sa opštim akademskim uspehom (bolja
sposobnost kodiranja, izvlačenja)

Plasticitet(po James-u)- posedovanje strukture dovoljno slabe da se na nju može delovati,

ali dovoljno jake da se ne može delovati odjednom

Razvoj ideje plastičnosti

Dogma o nepromenljivosti odraslog mozga(Santiaga Ramon y Cajala)

Bio je skeptičan u pogledu neurogeneze, odnosno mogućnosti nastanka novih neurona, u

odrasloj dobi, dok je istraživao optimizam vezano za mogućnost regeneracije nakon
povreda, tzv. restorativnu plastičnost. Dok James govori o plastičnosti povezanoj sa
stvaranjem navika i učenjem, Cajal se dotiče promena u neuronima pri restorativnim
zahvatima. Njegova razmišljanja o mogućem odnosu neuronske plastičnosti i mentalnih
aktivnosti dovele su do pretpostavki o povezanosti naslednih i stečenih sposobnosti,
profesionalnih veština, umetničkih postignuća i učinaka obrazovanja s različitim obrascima
kortikalne organizacije i adaptacije. On je pretpostavio kako „cerebralna gimnastika“
povezana s mentalnom vežbom može, osnaženim grananjem dendrita i kolaterala aksona,
modifikovati obrazac povezanosti kortikalnih piramidalnih stanica koje je smatrao „psihičkim
stanicama“.
Hipoteza trošenja-wear and tear-prema kojoj se naše sposobnosti i mehanizmi područja u
njihovoj pozadini upotrebom troše, tako i slabe, i ne možemo puno u vezi toga uraditi.

Izazivači dogme

Hebova teorija- kao osnovu učenja navodi porast u učinkovitosti sinapse, odnosno kontakta
između dva neurona, do kojeg dolazi zbog toga što predsinaptička stanica opetovano i
ustrajno podražuje postsinaptičku stanicu.(fire together-wire together) Kod Hebovog pravila
je ključan vremenski raspored, odnosno, dva se neurona povezuju samo ukoliko neuron A
podstakne ispaljivanje neurona B, ne ukoliko je to ispaljivanje istovremeno. Hebovo pravilo
opisuje ono što je danas poznato kao plastičnost zavisna od podudarnosti šiljaka, i
predstavlja osnovu asocijativnog učenja koje se uveliko koristi u različitim oblicima
proučavanja i rehabilitacije pamćenja. Takođe, Hebovo učenje odražava važnost
kontigviteta-rasporeda pojavljivanja- uslovnog i bezuslovnog podražaja za uspešnost
klasičnog uslovljavanja.

Bach-y-Rita i Merzenich- dokazali da se kortikalna mapa može menjati te kako neoštećena

područja mozga mogu preuzeti funkciju onih oštećenih.

Rozenzweig i saradnici su utvrdili da:

1. Različita iskustva uzrokuju promene u cerebralnoj neurohemiji i anatomiji
2. Obogaćeno iskustvo poboljšava sposobnost učenja i rešavanja problema

Prvi nalazi dolaze iz istraživanja uticaja različitih vrsta treninga na sposobnost rešavanja
problema kod pacova u kojima je utvrđena značajna povezanost nivoa
acetilkolinesteraze(AChE) u cerebralnom korteksu i sposobnosti rešavanja problema. AchE
je je bila viša kod onih pacova koji su bili uključeni u složeniji trening te ispitani složenijim
zadacima, a grupe štakora uključenih u različite treninge su sve redom imale više nivoe Ache
od kontrolnih pacova. Što govori da je trening ostavljao trag u nivoima AchE u mozgu. Dalja
istraživanja utvrdila su promene, posebno okcipitalnog korteksa, u kortikalnoj debljini,
veličini neurona i sinapsi, porastu granjanja dendrita, broju sinapsi po neuronu.

Era neuroimaginga
Neuroimaging- razvoj tehnika funkcionalnog snimanja mozga za vreme obavljanja
kognitivnih aktivnosti
Hipoteza trošenja(use it or lose it)- funkcije će slabiti i propadati (tek) ako ih ne potičemo i
ne upotrebljavamo. *danas dominantna

Plasticitet

Plastičnost predstavlja latentni kognitivni potencijal. O plastičnosti govorimo kao o

kapacitetu za sticanje veština pri čemu veština predstavlja svaku radnju ili aktivnost koja se
može naučiti vežbom ili observacionim učenjem.
Raspon plastičnosti varira s obzirom na vreme trajanja, intenzitet ili instrukciji datoj nekom
intervencijskom kontekstu(npr neke sesije mogu trajati nekoliko nedelja ili meseci- što može
ograničiti raspon utvrđene plastičnosti).

Prilikom definisanja plastičnosti treba imati na umu:

1. Nivo plastičnosti(neuralni nivo, ponašajni nivo, društveno-kulturni nivo)
2. Vremensko trajanje intervencije(kratkoročno, dugoročno, njihova adaptivnost)
3. Mehanizme u pozadini plastičnosti
4. Razvojne razlike (osetljivi periodi razvojne razlike u asimptoti i rasponu plastičnosti,
upotreba različitih sposobnosti u različitim razvojnim periodima, razvojne razlike u
zahtevima okoline)

Teorijski okvir proučavanja plastičnosti

Plastičnost je usko povezana sa teorijom celoživotnog razvoja koja na razvoj gleda kao na
celoživotnu adaptaciju. TCR- podrazumeva mogućnost promena u svim životnim periodima,
a ono što se menja kroz životna razdoblja su eventualno rasponi mogućih promena.
Teorije razvojne regulacije- navode kako se one, osim kroz biološke mehanizme, mogu
iskazivati i kroz delovanje 3 ključna mehanizma:
1. Selekciju
2. Optimizaciju
3. Kompenzaciju
S obzirom na ograničenja koje nameću biološki i kulturološki faktori, kod svakog od nas
dolazi do porasta specifičnosti(selekciji) motivacije i kognitivnih sposobnosti, usmeravamo se
u odabrane domene, one kojima se bavimo ili koji nas zanimaju. Starenje je pritom,
karakterisano dvema karakteristikama: smanjenjem rezerve kognitivnih sposobnosti i
povećanjem proceduralnog i deklarativnog znanja. Tokom starenja opada mehanika, ali raste
pragmatika inteligencije. Kada zahtevi za sposobnostima dostignu granicu ili prag kapaciteta
pojedinca, dolazi do optimizacije sposobnosti. Uz optimizaciju razvija se i kompenzacija pri
kojoj se razvijaju alternativne strategije ili veštine kojima se pokušava nadomestiti slabljenje.

Nivoi plastičnosti

Neuralna plastičnost
Odnosi se na mogućnost promene u neuralnim krugovima kao odgovor na promene u
neuronima ili glia stanicama i može se očitovati u promenama sinaptičkih veza, neurogenezi,
pojačanoj mijelinizaciji aksona ili promenama u veličini ili obliku neurona. Ključno pitanje
neuralne plastičnosti je kako iskustvo ili kognitivna stimulacija utiču na mozak i osnažuju
njegov rad. Postoje dve hipoteze: a) zaštitna- prema kojoj je osnažena neuralna struktura
rezultat dodatne stimulacije i koja štiti od neuralnog propadanja i b) odgađajuća- prema
kojoj neuralne strukture osnaživanje tokom celog života mogu odgoditi kognitivni pad
uprkos morfološkom i funkcionalnom propadanja. Potonja hipoteza skladna je s
konstruktom kognitivne rezerve.

Konstrukt kognitivne rezerve- prestavlja razliku između opažene razine kognitivnog

funkcioniranja osobe i razine koja je očekivana temeljem stupanja neuropatologije ili
oštećenja mozga prisutnog kog promatrane osobe. Može se definisati kao akumulacija
iskustva, veština, znanja i promena koje se zbivaju tokom celog života i doprinose boljem
kognitivnom funkcionisanju osobe u prirustvu različito izazvanih promena na
mozgu.(doprinose genetske razlike i životna iskustva). Razlikujemo pasivnu (mozgovnu)
rezervu koja se odnosi na kritični prag neuralne rezerve po čijem iscrpljenju funkcionalni
deficiti postaju očigledni i aktivnu kognitivnu rezervu kojom opisujemo pokušaje
suočavanja s deficitima kroz optimizaciju ili kompenzovanje oslabljenih sposobnosti krpz
korišćenje alternativnih procesa.

Bihejvioralna/kognitivna plastičnost

Je manifestacija plastičnosti na bihejvioralnom nivou. To su primetne promene u

ponašanju nastale kao posledica npr. starenja ili neke intervencije. Postoji skladnost sa
neuralnim nalazima o smanjenju kortikalnog volumena povezanog s dobi koji se najpre
ogleda u prefrontalnim regijama te delom u temporalnim i parijetalnim regijama u kojima je
lokalizovana većina navedenih kognitivnih sposobnosti.
Učinkovitost kognitivnih treninga i intervencija određuje se prema nekoliko kriterijuma
važnih za razumevanje kognitivne plastičnosti:
1. Veličina efekta treninga ili promene
2. Održavanje efekta treninga
3. Mogućnost generalizacije efekta treninga na srodne ili anje sprodne sposobnosti te
svakodnevno funkcionisanje(transfer efekta)
4. Efekt odgovora na dozu- koliko je treninga potrebno za ostvarivanje željene
plastičnosti

Sociokultiralna plastičnost

Visoki nivo plastičnosti čini se najadaptivnijim kada rešavamo neki novi zadatak-potrebno je
što brže usvojiti zadatak ili novu veštinu kako bi se naša izvedba opisala kao jako dobra.
Visoki nivoi plastičnosti, gledamo li dugoročno, mogu biti indiktivan faktor rizika za
kognitivni pad ili demenciju- jer će se u ovom kontekstu tumačiti kao nestabilnost sistema ili
sposobnosti.

Flinov efekat-generacijski rast IQ-a

Mehanizmi plastičnosti

Hipoteza o neuralnoj učinkovitosti- inteligencija nije funkcija toga kako naporno mozak radi,
beć kako učinkovito radi

Razvojne razlike u plastičnosti

Osetljivost, tj. plastičnost se smanjuje najpre u sistemima nižeg nivoa, a potom u

kognitivnim sistemima višeg nivoa. U početku razvoja stvara se veliki broj sinapsi a okolinski
ulazi određuju one koje će „opstati“. Gustoća sinapsi se smatra indikatorom plastičnosti, a
ona doseže svoj vrhunac gustoće sinapsi događaja u prefrontalnom korteksu regiji povezanoj
s kognitivnim funkcijama višeg reda.

Zašto dolazi do smanjenja plastičnosti?

● Dovršetak plastičnosti zbog postignutog sazrevanja(prestanak plastčnosti zbog
neurohemijskih promena u pojedinim delovima mozga)
● Samo-završavanje učenja(sam proces učenja može dovesti do zaustavljanja
plastičnosti jer je promena u načinu izvođenja neke misaone ili motoričke aktivnosti
za resurse mozga zahtevnija od početnog učenja)
● Stabilizacija ograničenja plastičnosti(sama plastičnost ne jenjava, ali je skrivena
drugim faktorima)

Zaboravljanje

Kriva zaboravljanja(Ebbinghaus)
-169 lista od 13 besmislenih slogova, liste učio svakog dana u intervalu između 20 min i 31
dan
Osmislio je besmislene slogove kako bi istraživanje o učenju oslobodio ranijeg naučenog
materijala.
Sastavio je veliki broj listi besmislenih slogova koje sus e sastojale od 3 slova, takozvanog
trigrama ( suglasnik- samoglasnik- suglasnik).
U određenom ritmu ih je učio i dosećao ih se.
Učio ih je u različitim vremenskim intervalia i testirao se nakon svakog učenja.
Ebinghaus je sam bio ispitanik u svom eksperimentu.
Ustanovio je da uvek postoji neko zaboravljanje bez obzira da li se slogova dosećao
neposredno nakon učenja, 20 minuta nakon ili nekoliko meseci nakon učenja.
Ustanovio je da je u početku zaboravljanje brzo, zatim postupno usporava. Brza
zaboravljanja su verovatnije logaritamska nego linearna.

Permanentno skladište- Deo pamćenja gde se čuva materijal koji je zauvek zapamćen

Metod uštede-
Kada je ponovo nakon izvesnog perioda ucio isti taj materijal trebalo mu je dosta manje
vremena nego kada je prvobitno učio.
koliko je potrebno da se ponovo nauči već poznato(u merenju zadržavanja/retencije)
-zaboravljanje je u početku brzo, zatim postupno usporava
Trag pamćenja(engram)
Engram je neuralni trag ili pojava nekog sećanja. Ime je dao Ričard Semon
-neuralna pojava jednog sećanja

Karakteristike tragova pamćenja:

● Propadanje (s vremenom)
● Učvršćivanje (što su engrami stariji više se odupiru daljem propadanju)

Ako u nekom trenutku imamo dva jednako jaka traga pamćenja, trajniji i kasnije zaboravljeni
biće onaj stariji trag od ta dva traga.

Retencija - Period zadržavanja materijala

Zaboravljanje složenih veština

Većina istraživanja samog zaboravljanja je u problemu, zato što : je ograničen set materijal, i
retka su istraživanja retencije duže od 1 mesec.

Na primer kada bismo ispitanike ispitivali o događajima ili materijalu koji su učili pre 6
meseci ili par godina, glavni problem bi bio što nemamo načina da proverimo tačnost
odgovora, isto tako kada bismo se sami prisećali nekog događaja od pre par godina ne bismo
mogli u potpunosti da se setimo.

Kakvi bi događaji trebali biti kako bismo mogli da istražujemo njihovo pamćenje, odnosno
zaboravlanje, ada pritom imamo mogućnost kontrole ili provere toga što se stvarno dogodilo
?
- Moguće je istraživati događaje koji su bili dovoljno uočljivi, prepoznatljivi, o kojima
se pisalo i pričalo u medijima
Spovedeno je istraživanje gde je publika ispitana da se priseti događajaod pre 10,20,30
godina. Dokazano je da postoji velika k okooličina zaboravljanja, da mlađi bolje pamte od
starijih.

Istraživanje zaboravljanja predmeta u školi

Kod lica i imena postoji kontinuirani pad kroz 30ak godina, dok kod stranih jezika u početku
postoji pad, ali dolazi do trajnog skladišta i u jednom trenutku zaboravljanje staje.

- Zašto je teže govoriti strani jezik nego razumeti?

- Zato što je teže da te informacije izvučemo iz naseg mozga, a dok čitamo neki tekst
na stranom jeziku, mi se prisećamo tih informacija, i lakše ih razumemo.

Kako bismo razumeli šta nas neko pita, smislili i pronasli odgovor, potrebna nam je radna
memorija.

Pamćenje veština
Dokazano je da postoje neke veštine koje se jako tesko, pa skoro i nikada ne zaboravljaju, na
primer pilotiranje.
Neke vrste sadržaja praktično se ne zaboravljaju, npr kontinuirane motoričke veštine, r+dok
recimo jezik, koji se zaboravlja vrlo brzo ali dalja retencija je odlična, dalje, reanimacija kod
recimo srčanog udara, vrlo strma osim u slučaju kada se te veštine vežbaju povremeno.

Zatvorene veštine (polotiranje, vožnja bicikla itd.)

-kontinuirana veština, jedna aktivnost je znak za dosećanje druge aktivnosti
-veština zatvorene petlje
Pr. Kada vozimo biciklo pritiskom na levu pedalu podiže se desna, i to nam je znak da
trebamo pritisnuti i desnu pedalu, i naizmenično ponavljati radnju ( leva, desna, leva,
desna).

Otvorena veština(npr daktilografija)

-svaki pritisak na tipku označava odvojeni odgovor na odvojeni stimulus
Kad nam neko nesto diktira, svaki stisak na tipku nije znak za dosećanje sledećeg slova, zato
što su slova u rečenici slučajno raspoređena, i na primer neće uvek nakon slova Rići slovo
A,već neko drugo slovo.

Svakodnevne neke veštine mogu biti primer za kombinaciju otvorenih i zatvorenih veština.
Npr.Davanje prve pomoći.

Teorije zaboravljanja

Zaboravljanje je problem kodiranja, informacija se ne kodira dobro, pa je zato ne možemo

dozvati.
Frojdovska teorija motivisanog zaboravljanja gde imamo supresiju informacija kojih se ne
želimo dosetiti.

Dve najčešće teorije su :

● teorija interferencije (prethodno postojeće predstave bivaju sve više i više
zaklopljene onima koje dolaze nakon njih) (ometanje)
● teorija o propadnju traga (predstave koje opstaju trpe promene koje sve jače i jače
utiču na njigovu prirodu) ( Ne možemo se dosetiti, nemamo adekvatan način da
dozovemo informaciju iz DM)
● multikomponentna teorija memorijskog traga(zaboravljanje podrazumeva
rasparčavanje i gubitak odvojenih komponenti umesto opšteg zamagljenja)

Retroaktivna interferencija
-Neko novo gradivo izaziva zaboravljanje starog. Što je veća količina novog gradiva,
zaboravljanje starog će biti veće.
Na interferenciju utiče sličnost materijala
-interferencija unazad
-povećava se kako raste količina novog
-najdrastičnija kod dosećanja slabih tragova pamćenja

Proaktivna interferencija
-staro gradivo onemogućava učenje novog
Pr. vesti
-PI i RI održavaju interakciju naših istkustava
-interakcija korisna kad se novo nadograđuje na staro
-što su iskustva sličnija veća mogućnost njihove interakcije

Lažna sećanja

Rekonstruktivna priroda pamćenja

• odnosi se na rekonstrukciju epizodičkog sećanja

• vođena shemom koja menja i iskrivljava kodiranje i reprezentaciju informacije
• rekonstrukcija se odvija kroz
• gubljenje ili usklađivanje detalja
• prilagođavanje/usklađivanje info. s očekivanjima

• “Prisećanje” = vrlo rekonstruktivno

• eng. recollection
• “Sećanje” se stvara od delova događaja koji su doista pohranjeni u pamćenju i…
 Zaključaka donesenih u vreme događaja
 Zaključaka donesenih između događaja i
prisećanja
 Zaključaka donesenih u vreme dosećanja

Izvori lažnog sećanja

Distorzije kodiranja:
• selekcija:
• selektivno kodiranje informacija koje odgovaraju prethodnom znanju
• interpretacija:
• zaključci nastaju kako bi se nov materijal uskladio s aktiviranim shemama
• integracija:
• kombinovanje karakteristika različitih događaja u jedinstvenu reprezentaciju
pamćenja

Pogrešno motrenje izvora poruke:

• Johnson (eng. source monitoring)
• evaluativni proces kojim se mentalna iskustva pripisuju unutrašnjim (misli, osećanja)
izvorima
• razlikovanje unutarnjih od spoljnih izvora je ključno za izbegavanje LS
• Schacter – pogrešno pripisivanje (propust pamćenja)

Izvori lažnog sećanja(greške pohrane i izvlačenja)

• verbalna LS se događaju kada se pamte semantički povezani pojmovi (DRM paradigma)
• često se lažno sećamo reči visoke asocijativne snage u odnosu na riječi na listi
• greške spajanja
• nastaju kada se pogrešno doseti dela reči i krivo ju se poveže s drugom reći
• konfabulacija
• uključuje lažno dosećanje(naraciju) autobiografskih događaja i česta je kod
patoloških stanja konfuzije

Propusti pamćenja

● Zaboravljanje(prolaznost, rastresenost, blokiranje)

● Iskrivljenost(pogrešno atributiranje, sugestibilnost, pristrasnost)
● Intruzije(postojanost)

Poremećaji pamćenja

Amnezija
• gubitak pamćenja za određeno vremensko razdoblje ili za
određene događaje
– posljedica traume
– patoloških promjena
– intenzivnog neugodnog čuvstva ?
• privremena ili trajna

Retrogradna(staro pamćenje)
Anterogradna(novo pamćenje)

Kategorizacija poremećaja pamćenja

• Bolest: Korsakovljev sindrom, Alzheimerova bolest
• Problem: heterogenost deficita, dijagnostička pogreška
• Lokalizacija: frontalno vs. temporalno
• Problem: heterogenost oštećenja
• Funkcija: STM vs. LTM oštećenje;
anterogradna vs. retrogradna
• Problem: točna procjena deficita, nema modela
Amnestički sindrom
1. izražena anterogradna amnezija
2. varijabilna retrogradna amnezija
3. neoštećeno STM
4. očuvana opća inteligencija (g)
5. neoštećene vještine
6. rezidualni kapacitet pamćenja
• česti uzroci:
– Korsakovljev sindrom, virusni encefalitis, anoksija, lezije, epilepsija
• vode do ozleda neuralnih krugova koji povezuju hipokampus, frontalne i
temporalne režnjeve
• istraživanja uglavnom Korsakovljevog sindroma

Korsakovljev sindrom
• 1887.-1891. – opisi poremećaja
pamćenja u slučajevima dugotrajnog alkoholizma
• 1% alkoholičara
– Wernicke-Korsakoff sindrom (akutna + hronična faza bolesti)
• nedostatak vitamina B1, trovanje metalima, infekcije
– Poremećaj percepcije i pamćenja
• Teškoće neverbalnog materijala
• Pamćenje uz ponavljanje
– Anterogradna amnezija
– Perseveracije i konfabulacije

Mogućnost učenja u amneziji

• Klasično kondicioniranje
– rukovanje s pribadačom
• Evaulativno kondicioniranje
• procenjivanje ugodnosti nepoznate melodije
• Johnson, Kim & Risse (1995)
• Ne-asocijativno učenje
– slaganje puzzle-a (Brooks i Baddeley, 1976)
– veštačka gramatika (Squire i sur., 1993)

Psihogena amnezija
• izgubljeno ili nepristupačno autobiografsko znanje
– događaji iz detinjstva, identitet
• anterogradno pamćenje očuvano
• jak deficit retrogradnog pamćenja
• amnezija bez očitog organskog razloga
– u porastu
• “histerična amnezija”/disocijativna reakcija
Disocijativna amnezija
• specifična za neku situaciju/PTSP
• Freud
• 25-45% homicida zagovara amneziju
• obično povezani s ekstremnim stanjima
– «zločin iz strasti»
– alkoholna intoksikacija ili psihotična stanja
• amnezija za zločin nike uvek pozitivna za počinitelja

Fugak
• naglo i neočekivano beg iz preteće životne situacije
• Ne-sećanje prošlosti, sačuvana uobičajena ponašanja
• amnezija i gubitak identiteta
• nekoliko sati ili dana (pacijent N.N.)
• obično nađeni u šetnji daleko od kuće
• 3 predispozicijska faktora
• jak, percipitativan stres
• depresivnost
• istorija organskih amnezija
• teško isključiti lažiranjeoda

Amnezija u detinjstvu
• nesposobnost dosjećanja događaja pre 4. godine
• ključna mozgovna područja nisu još razvijena
• deca kao amnestičari
• razvoj «selfa» od 3. godine
• sjećanja prije tog razvoja ne mogu se pronaći
• povezuju s teorijom uma
• Obe ideje je teško dokazati

VEŽBE 1
Teorija nivoa obrade, zadaci za ispitivanje dubine obrade
Model Atkinsona i Šifrina
Informacija koju registruju naša čula kratkotrajno se zadržava u čulnoj memoriji, a njeno
trajanje zavisi od čulnog modaliteta. Ukoliko nije prosleđena u dalje nivoe obrade,
informacija se gubi. Deo informacija iz čulne memorije prosleđuje se u operativnu memoriju,
gde se takođe kratkotrajno zadržava,a zatim u dugotrajnu memoriju, ge biva osmišljena.
Osmišljena informacija se vraća u operativnu memoriju, čime postaje sadržaj kojim
trenutno operišemo. Informacija u operativnoj memoriji može da se obnavlja, da se ponovo
prosledi u dugotrajnu memoriju i u njoj trajno uskladišti, ili da se izgubi.
Teorija nivoa obrade(Krejk i Lokhart)
Polazi od pretpostavke o postojanju različitih načina kodovanja informacija(stimulusa) tj.
različitim kongitivnim nivoima na kojima je stimulus obrađen. Pojam „kodovanje“ odnosi se
na obradu određenog aspekta stimulusa i privremeno ili trajno zadržavanje tog aspekta u
nekom od memorijskih domena. (npr da li je reč napisana malim i velikim slovima ili kako se
ta reč izgovara itd.) Tipovi kodovanja se razlikuju po tome koji se aspekt stimulusa obrađuje i
zadržava u nekom od memorijskih domena. Različiti aspekti stimulusa zahtevaće ne samo
različite načine kodovanja već i angažovanje različitih komponenti sistema obrade
informacija. Obrada fizičkih karakteristika stimulusa odvija se u ranim fazama obrade, a
značenje podrazmeva aktivaciju procesa u poznijim fazama obrade koji se odigravaju u
dugotrajnoj memoriji. Analiza stimulusa obavlja se korz niz sukcesivnih faza, od nivoa fizičkih
karakteristika do dubljih nivoa koji uključuju značenje. Razlika između pojedinih vrsta
kodovanja ogleda se, pre svega, u trajanju materijala.
LOP teorija- fokusira se na dubinu procesiranja uključene u memoriju i predviđa što će se
dublje informacije obrađivati, duže će trajati memorijski trag. Osnovna ideja je da je
pamćenje zapravo samo ono što se dešava kao rezultat obrade informacija.

Bedlijev model RADNE MEMORIJE- vizuelno-spacijalna matrica, fonološka petlja, centralni

izvršilac i epizodički bafer
Prelazimo sa RM na dugotrajnu memoriju
Razlikujemo sledeće procese:
1. Kodovanje (encoding) - proces uskladištavanja inf. u DM (bottom up, od dole ka gore)
2. Skladištenje materijala - način na koji se pothranjuju informacije u DM, koliko traju
3. Izvlačenje (retrieval) - prisećanje, prepoznavanje (top down, od gore ka dole)
4. Gubljenje materijala - zaboravljanje

Kako se odvija celokupan kognitivni proces?

Teorija nivoa obrade (Craik i Lockhart, 1972)
Što je informacija bolje elaborirana, što više zahvata semantičke, dugotrajne memorije to će
ta informacija duže ostati pothranjena i lakše ćemo je se prisetiti. Osnovna ideja: ispitanicima
su davali zadatke, prva grupa je trebala da da odgovor da li je prikazana reč napisana
velikim slovom, II da li se reči rimuju, III da li reč označava životinju (kategorija, DA/NE,
semantička memorija, model DM)
Obrada na najdubljem nivou podrazumeva da se stimulus obradio i na nižim nivoima
Različiti nivoi kodovanja stimulusa utiče na to koliko će se informacija zadržati
Od nivoa fizičkih karakteristika, do nivoa koji uključuju značenja, a za obradu svakog od
nivoa odgovoran je poseban domen memorije
Koliko će trajati materijal, zavisi od toga koliko je ‘duboko’ obrađen — obrada na
dubljem nivou - duže trajanje materijala

Uticaj kodovanja na uspešnost prepoznavanja reči, Tulving i Craik

Da li je prikazan stimulus stari ili novi? Ispitanici koji su imali najdublju obradu kasnije u
zadatku prisećanja su imali uspešnost skoro 50%
Problem teorije:
1) Cirkularnost - nivo obrade se objašnjava preko brzine zaboravljanja, ako se brže
zaboravlja - obrada je plića; fali nezavisan kriterijum za određivanje dubine obrade
2) Pretpostavka o serijalnoj obradi - uvek započinje na nižim i završava se na dubljim
nivoima
Rumelhart i Mekliland 1982 - čitanje je paralelan proces
Ipak, TNO nije odbačena, jer postoje robusni empirijski nalazi koji govore u prilog efekata
različitih načina kodovanja

Teorija više skladišta VS Teorija nivoa obrade

Da li su u suprotnosti? Ne.
Šta objašnjava jedna a šta druga? Teorija više skladišta objašnjava u kojim se
domenima odvija proces; govori o kompleksnosti stimulusa i u kojem domenu se koji
aspekt obrađuje
TNO - kako se odvija proces u tim domenima

Čime sve manipulišemo u istraživanju memorije i zašto?

Polazi se od toga šta je CILJ istraživanja; ispitivanje procesa, ispitivanje kapaciteta (STM,
RM) ispitivanje organizacije i znanja (DM)
Manipulacija vrstom zadatka - ispitujemo proces (prepoznavanje, prisećanje)
Manipulacija vrstom materijala - ispitujemo organizaciju znanja (pamćenja reči, slika)
Manipulacija vremenom koje protekne između izlaganja stimulusa i zadatka -
REPRODUKCIJE/REKOGNICIJE – ispitujemo trajanje naučenog
Manipulacija instrukcijom zadatka - ispitujemo implicitno i eksplicitno učenje

Neke razlike u ispitivanju RM, STM i DM

U okviru STM - pamćenje kraćih nizova brojeva, slova, reči i to određenim redosledom
U okviru RM - dvostruki zadaci (kapacitet RM, CI…)
Kod DM - duže liste stimulusa (reči, rečenice, slike)
Dva tipa zadatka: rekognicija (prepoznavanje), reprodukcija (prisećanje)
Koji od dva zadatka zahteva dublju obradu? Reprodukcija

Rekognicija vs reprodukcija
Dve faze u oba zadatka
I faza: ispitaniku se izlaže lista stimulusa
II faza: dva zadatka se razlikuju spram toga šta se traži od ispitanika

U čemu se ogleda ovaj nivo razlike u testovima znanja?

Testovi znanja: višestruki izbor (rekognicija) dopuna (reprodukcija), esejsko pitanje
(reprodukcija)
Za uspešnost na testovima rekognicije potrebno je manje vremena za učenje
IMPLIKACIJA - MNEMOTEHNIKE, tehnike koje poboljšavaju učenje

Primena TNO
Mnemotehnike
Refraziranje: prilikom učenja, nove pojmove objašnjavate onima koje znate
Metod lokacije: kada treba da zapamtite neku listu, redosled, povezujete sa nekim mestima
Mentalna vizualizacija: prilikom učenja pravite šeme, stvaranje slika u glavi

TED TALK: istraživanja primene mnemotehnika na pamćenje kod obolelih od multiple

skleroze
Primena TNO u drugim oblastima
TNO i marketing
Kako pamtimo reklame? Brendovi; I grupa da li je naziv brenda napisan malim slovima; II
grupa da li imate ovaj brend kod kuće, da li ste ga kupili (povezivanje sa ličnim iskustvom)
Rezultati: obema grupama dat zadatak prisećanja, druga grupa je imala viši procenat tačno
reprodukovanih brendova
Zaključak: stručnjaci iz oblasti marketinga bi trebalo da prave reklame na način da aktivno
uključe učesnike u svoj brend
Da li primećujete ovu tendenciju u reklamama, kako se to radi? Koka kola, porodična
okupljanja, evociranje emocija vezanih za prazničnu atmosferu
(Vučić, pogledajte semafor LOL)

TNO i edukacija
1) što se gradivo organizuje tako da zahteva obradu informacija na više nivoa, to će obrada
biti dublja: auditivni ili vizuelni materijal
2) kako je obrada automatski proces - usmeravanje pažnje na koncepte koji su ključni i koji
treba da se zapamte
3) povezati novo znanje sa postojećim šemama - objašnjavanje novih konstrukata pomoću
nekih opšte poznatih npr: radna memorija kao deo komponente računarskog sistema
Koja teorija je govorila o načinu organizovanja stimulusa? Geštalt principi u opažanju, dobra
forma se lakše usvaja, pamti, reprodukuje

VEŽBE 2
Način reprezentacije znanja

Talvingova klasifikacija sadržaja DM

Semantička memorija i epizodička memorija
Semantička memorija: tu su smeštena sva naša znanja o pojmovima i proceduralno
znanje (znanje koje se odnosi na to kako nešto radimo)
Sadržaj organizovan na osnovu značenjske, asocijativne i kategorijalne povezanosti među
pojmovima; sadržaj je apstraktne, simboličke prirode
Epizodička: sećanje na događaje iz našeg života; sadržaj ima prostornu i vremensku
komponentu; možemo da evociramo događaj u vremenu i prostoru; sadržaj je
konkretne prirode, mentalne reprezentacije su zasnovne na čulnom iskustvu

Kako je uskladišteno znanje u semantičkoj memoriji?

Da li uviđamo problem; kako znamo da je torta slatkog ukusa? (iskustvo, aktivirano čulo
ukusa) - znanje o konkretnim pojmovima smo stekli kroz čulno iskustvo, ne možemo
reći da je sadržaj semantičke memorije u potpunosti apstraktne prirode zbog ČULA

Priroda mentalnih reprezentacija

Kako su informacije kodirane?
Grafemski kod - kako izgleda reč
Fonološki kod - kako reč zvuči
Talving – razlike na nivou semantičke i epizodičke memorije ogledaju samo u sadržaju već i
na nivou formata mentalnih reprezentacija

Teorije jedinstvenog i dvostrukog koda

Da li postoje dva domena DM? Jedan u kojem su uskladištene predstave u simboličkom
(jedinstvenom) i drugi u kojem su smeštene analogne reprezentacije
Teorija dvostrukog koda - u pitanju su 2 zasebna, funkcionalno različita domena, dve
vrste predstava se pobuđuju, skladište i obrađuju na različit način
Teorija jedinstvenog koda – i simboličke i analogne predstave opisuju se istim,
jedinstvenim kodom, pobuđuju se i obrađuju na isti način, istim mehanizmom

Istraživanje vizuelnih predstava

Zadaci prepoznavanja i reprodukcije
Nikersonova i Šepardova istraživanja ispitivali su zadatke rekognicije, prepoznavanja
prethodno prikazanih slika (po 600 stimulusa pa su dodali još 600 u zadatku prepoznavanja=
Procenat prepoznavanja slikovnog materijala je visok a zaboravljanje sporo
Sending - 2560 slika - uspešnost rekognicije - 90%
Ovakva uspešnost u rekogniciji se ne dobija na verbalnom materijalu
Međutim ova istraživanja nisu sistematski varirala različitost vizuelnih slika - moguće je da su
bile visoko diskriminativne
Mana istraživanja: autori nisu kontrolisali koliko su slike različite

Goldstein i Chance, 1970

Po 14 slika - lica, mrlja od mastila i pahuljica
U zadatku prepoznavanja dodato još 70 slika iz istih kategorija
Najuspešniji kada su prepoznavali lica! (71%)
Sa opadanjem smisaonosti slika, opada i tačnost reprodukcije

Teorija dvostrukog koda, Alan Paivio

Paivio je pokazao u zadacima slobodne reprodukcije da se konkretni pojmovi tačnije
reprodukuju u odnosu na apstraktne
Pretpostavio je da konkretne reči imaju dvostruke reprezentacije - verbalne, simboličke
(logogeni) i čulne, analogne (imageni)
Konkretne reči možemo vizualizovati, te je reprodukcija olakšana jer postoji dodatni
indikator (znak za izvlačenje), koji povećava verovatnoću prisećanja

Da li mogućnost vizualizacije utiče i na prepoznavanje iskaza (zahteva pliću obradu)?

Zadatak prepoznavanja iskaza

Pet rečenica sa sadržajem koji je teško zamisliti i 5 rečenica koje se lako vizualizuju
Zatim su emitovali jednu rečenicu identičnog sadržaja ili rečenicu u kojoj je zamenjen
subjekat i objekat (promena značenja) ili je promenjena jedna reč (isto značenje)
Pokazali su da su ispitanici lako uočili promenu značenja kod konkretnih rečenica, jer su
sadržaj vizualizovali, ali nisu uočili zamenu reči kada se značenje ne menja

Teorija jedinstvenog koda - Zenon Pilišin

Načelne kritike TDK: dvostruki kod je neekonomičan za kognitivni sistem
Ukoliko zaista skladištimo potpunu replikaciju sveta oko nas količina informacija prevazilazi
kapacitete DM
Pilišin: predstave nisu replikacija već sadrže samo ključne karakteristike objekata (skup
propozicija)

Empirijski nalazi protiv TDK

Holms i Lengford – u Paivijevom eksperimentu sa rečenicima, apstraktne rečenice su bile
manje razumljive i zato su ispitanici bili neosetljivi na promenu značenja
Mezerova – prikazivala rečenice sa konkretnim i apstraktnim sadržajem, koje je ujednačila
po razumljivosti; izostaju efekti konkretnosti

Mentalna vizualizacija
Ukoliko su vizuelne predstave zaista replikacija realnih objekata, onda se mora pokazati da
postoji i strukturalna i funkcionalna analogija
Npr sa objektima u realnosti manipulišemo, da ih posmatramo, okrećemo
Da li se ta manipulacija preslikava i na mentalnom planu?

Ronald Finke - 5 principa mentalne vizualizacije

1. MV pobuđujemo informacije o FIZIČKIM karakteristikama objekata, koje nisu prethodno
eksplicitno obrađene (koliko ima krugova u logou za Olimpijske igre)
2. MV je ekvivalentna OPAŽANJU - aktivirani su slični mehanizmi
3. Prostorna organizacija elemenata vizuelne predstave odgovara prostornoj organizaciji
elemenata objekata (dužina eksploracije VP)
4. Zamišljene transformacije i fizičke transformacije dele zajedničke dinamičke karakteristike
(mogu da zamislim kako okrećem telefon i da ga isto tako u realnosti okrećem - mentalna
rotacija)
5. Struktura vizuelnih predstava analogna je strukturi opaženog objekta (moguća je detaljna i
precizna eksploracija VP)

Ispitivanje veličina mentalnih predstava

Zamislite zeca pored slona, zamislite zeca pored muve, da li zec ima noge, da li ima kljun
Pritisnite taster kada konstatujete odgovore (ZV:RT)
Ispitanici su izjavljivali da je mentalna slika zeca pored muve bila daleko veća nego kad su
zamišljali zeca pored slona - očuvan relativni odnos između realnih objekata
RT: za odgovor da li zec ima noge je bio brži kada je zec zamišljen uz muvu, VP je veža
nego kad je zec zamišljen uz slona
RT je bilo duže za odgovore na pitanja koja nisu sadržala karakteristiku objekata

Mentalne mape
Ispitanici su prvo proučavali mapu, zatim im je rečeno da generišu vizuelnu predstavu mape
i da zamisle da se kreću (od tačke A do B i da stisnu taster kada stignu do B, ili od tačke A
do C koja je udaljenija, varirana dužina između lokaliteta)
Rezultati: fizička distanca (u cm) i vreme koje je bilo potrebno da mentalno pređu je u
linearnom odnosu - što su destinacije duže, duže je vremena potrebno da ‘mentalno’ pređu

Mentalne rotacije
Ispitanicima prikazivana geometrijska tela u parovima; u polovini slučajeva prikazani su
identični objekti, iz drugog ugla
Pretpostavili su da će vreme odgovora biti povezano sa uglom rotacije
Potvrdili pretpostavku – mentalna rotacija je funkcionalno analogna rotaciji fizičkih objekata
Gde se dešava eksploracija VP? Vizuelno-spacijalna matrica

VEŽBE 3
Efekti konkretnosti i pozicije u nizu

Koji sadržaj je lakši za pamćenje? Verbalni, konkretne (smislene)

Kako se to može primeniti u svakodnevnom životu? Povezujemo s prethodnim znanjem,
pravimo analogije

Zadatak slobodne reprodukcije: osnove

Prikazujemo slike, reči a kad prikazujemo reči možemo da prikazujemo imenice, glagole,
prideve itd. (dužina reči, frekventnost, konkretnost)
Vreme izlaganja, vreme reprodukcije – dubina obrade
Vreme između reprodukcije i izlaganja – razdvajanje efekata RM i DM

Zadaci za ispitivanje pamćenja

Bolje pamtimo slikovni materijal, vizualizacija;
Goldstin i Čens: na pamćenje slikovnog materijala utiče smisaonost slika
Efekat konkretnosti - tačnija reprodukcija konkretnih reči (mentalna vizualizacija) -
Paivio
Nema efekta konkretnosti - podjednaka reprodukcija konkretnih i aps.
Teorija jedinstvenog koda - postoji zajednički kod za obe vrste reči - propozicioni
Efekat apstraktnosti - tačnija reprodukcija apstraktnih reči
Apstraktne reči su često više emocionalno zasićene

Efekat pozicije u nizu

Efekat početka - tačnija reprodukcija reči sa početka liste (DM)
Efekat kraja - tačnija reprodukcija reči sa kraja liste (KM)
Mardok - je iste efekte pozicije u nizu zabeležio za različite dužine liste (20,30,40 stimulusa)
- stabilni efekti, prisutni uvek prilikom slobodne reprodukcije /variran je broj stimulusa

Glenzer: u osnovi efekata pozicije u nizu stoje 2 mehanizma, efekat kraja pripisuje tome što
se materijal s kraja liste zadržava u operativnoj memoriji
Efekat početka pripisuje pobuđivanju iz dugotrajne memorije – ispitanici imaju vremena da
ponavljaju prvih nekoliko stimulusa
Glenzer je razdvajao efekte DM i KM tako što je varirao vreme između reprodukcije i početka
izlaganja
I grupa - reprodukcija odmah nakon izlaganja
II grupa - reprodukcija nakon 10 s
III grupa - reprodukcija nakon 30 s

Šta će nam u životu efekat pozicije u nizu?

Pri komunikaciji i davanju instrukcija - instrukcija jasne, kratke, rezimiranje na kraju davnja
instrukcija
Javni govori/predavanja - imati dobar početak, ali držati pažnju i tokom sredine izlaganja,
kako bi se povećala verovatnoća da se upamti i središnji deo izlaganja
Zaključak, završetak predavanja: rezimiranje uz ‘take-home message’

Teorija dvostrukog koda - primena

Mnehmotehnike - pamćenje pomoću vizualizacije i stvaranjem konkteksta
Edukacija - način organizovanja kursa - da se znanje konkretizuje kroz neko iskustvo
Marketing - ekstenzija TDK / kako mirisi i slike utiču na verbalno prisećanje reklama
Stimulusi: dve vrste flajera
Procedura: ispitanike pozvali na istraživanje o reklamama, nije im spomenuta reprodukcija
Nakon što su predali flajer, 5 min razgledaju drugi materijal a zatim im je upitnik sa pitanjima
o proizvodu - da li se sećaju naziva i drugih detalja – prvo prisećanje
Nakon toga, dat im je ponovo papir koji je mogao biti beo, beo sa mirisom, žut i žut sa
mirisom – + ponovo i navođeno prisećanje
Nakon 2 nedelje – ponovno i navođeno prisećanje
Šta govore rezultati Lwina i sar?
• Tekst sa flajera koji je imao i SLIKU cveda uvek se tačnije reprodukovao u odnosu na flajer
koji je imao samo sliku produkta • Flajer koji je imao MIRIS dodatno je pomogao reprodukciju
teksta reklame, što je naročito vidljivo kada se reprodukcija obavila nakon 2 nedelje • Zašto
je u pitanju ekstenzija DKT - jer ukazuje i na ulogu mirisa prilikom procesa kodovanja ali i
prisećanja – dakle, ne samo slika već i miris kao dodatni znak za prisećanje • Zašto je ovo
bitno za marketing?
Motorna vizualizacija se smatra kognitivnim procesom koji predstavlja osnovu za usvajanje
motornih veština
• Studije sa tehnikama neuroodslikavanja pokazale da su iste zone aktivne prilikom
zamišljanja izvođenja određenih pokreta kao i one prilikom stvarnog izvođenja istih pokreta
• Implikacije su dalekosežne – upotreba tehnika motorne vizualizacije – ne samo u
istraživanjima u okviru kognitivne psihologije, ved i u rehabilitaciji, pripremi sportista i
fizioterapiji
Sposobnost -> znači da postoje individualne razlike! – Ali – može se uvežbavati!
• Osnovna funkcija vizualizacije je da pomogne prilikom samo-regulacije misli, osecanja i
ponašanja • Pokazano je da svi izuzetni sportisti koriste tehnike mentalne vizualizacije!

Top down proces -> „vuče“ podatke iz dugotrajne memorije u radnu memoriju kako bi se
prisetili ili stvorili novo iskustvo!
• Počinje kad zatvorimo oči (ali ne nužno)
• Predstavlja kvazi senzorni i kvazi motorni proces – To znači da su aktivirane senzorne
zone, iako u spoljašnjoj stimulaciji nema ničega – Odnosno motorne zone iako osoba ne
izvodi pokret!

INTERNA EKSTERNA
EMV – bolja za karatiste, penjače po stenama, košarkaše.
IMV– bolja kod sportova koji zahtevaju brzo reagovanje i kretanje u prostoru – npr
slalom trka
Motorna vizualizacija – primena u sportu
• Istraživali hipotezu neuralne efikasnosti – Ako se setimo automatskih i kontrolisanih
procesa, šta mislite koji su „neuralno efikasniji“ i šta bi to moglo da znači? • U istraživanju su
koristili eksperimentalni nacrt i prekršt različitih mera
Merenje motorne/mentalne vizualizacije – Bihejvioralna mera? - RT
– Upitnička mera? – živost MV, lakoća pobuđivanja MV...
– fMRI mera? – aktivacija motornih zona zaduženih za određene pokrete

Dosadašnja istraživanja su pokazala da postoji FUNKCIONALNA EKVIVALENTNOST MV i

izvođenja stvarnih pokreta! Na bihejvioralnom planu – isto je vreme potrebno da se izvede
pokret kao i da se zamisli izvođenje pokreta
Setite se pretraživanje mentalne mape (Koslinovo istraživanje)
Na neuralnom planu – postoji aktivacija sličnih zona pri izvođenju pokreta i pri zamišaljanju
izvođenja pokreta

Zhang et al. (2019) Uzorak: profesionalni igrači košarke i odbojke Zadatak: Zamišljali da
izvode slobodna bacanja i servis Gde očekujete da de košarkaši biti „neuralno efikasniji,
odnosno odbojkaši, pri izvođenju kojih pokreta?

REZULTATI – bihejvioralne mere

Gornji grafik – živost MV
I košarkaši i odbojkaši imaju „življe“ slike kada zamišljaju pokrete iz svog sporta
Donji grafik – temporalna kongruentnost
Što je manja, to znači da je vreme izvođenja pokreta i vreme zamišljanja sličnije I košarkaši i
odbojkaši imaju kongruentnije vreme kada izvode pokrete iz svog sporta

REZULTATI – fMRI mere

Slike mozga pokazuju zone koje su aktivne prilikom zamišljanja pokreta
Grafikoni pokazuju nivo aktivacije (beli stubiči ukazuju na slobodna bacanja, a crni na servis
u odbojci)

VEŽBE 4
Epizodička memorija, autobiografska i lažna sećanja

Korak unazad
Semantička memorija:
Organizacija znanja - teorije koje se bave načinom na koji su pojmovi organizovani u DM
/model hijerarhijskih mreža, model prototipa, šeme

VEŽBE 4 - EPIZOIDIČKA MEMORIJA, AUTOBIOGRAFSKA SEĆANJA, FLEŠ I LAŽNA

SEĆANJA, DRM PARADIGMA

Epizodička memorija - sadržaj ima prostornu i vremensku komponentu, sadržaj je konkretan

i zasnovan na čulnom iskustvu
Status epizodičke memorije: da li je funkcionalno odvojen domen?
Prvobitno Talving smatrao da su SM i EM funkcionalno povezani domeni
Na tu ideju je došao zahvaljujući efektu pozicije u nizu (Efekat početka, epizodička
memorija)
Kasnije, smatrao je da ipak EM nije odgovorna za efekte početka

Zašto? Sadržaje možemo locirati u vremenu i prostoru

U slučaju zadatka reprodukcije, vremensko-prostorna odrednica nije relevantan atribut
pojmova koji se pamte

Još razlika SM i EM
Sadržaj semantičke memorije je nešto što trajno skladištimo a EM može da sadrži
privremeno događaje i informacije kao npr: termin ugovorenog sastanka ugovoren za 3
dana, pamtimo dok se sastanak ne održi, posle taj termin zaboravljamo
Sadržaj epizodičke memorije su događaji i iskustva, međutim samo manji deo trajno
zadržavamo
Sadržaji epizodičke memorije su podložni značajnim promenama (lažna sećanja) što nike
slučaj sa sadržajima semantičke memorije

Status EM danas
Novije studije neuroodslikavanja:
Danas se smatra da su EM i SM dva funkcionalno zasebna domena koja su u
međusobnoj interakciji
AUTOBIOGRAFSKA SEĆANJA
Ključna karakteristika EM vezana je za prirodu sadržaja, moguće ih je locirati u vremenu i
prostoru i koji se odnose na LIČNO ISKUSTVO – AS

U kojoj meri možemo da tvrdimo da su AS pouzdana?

Šta zaboravljamo, šta pamtimo?

Teškoće u istraživanju AS
- Nemogućnost jasnog prikazivanja stimulusa (ako je sadržaj lične prirode i ispitujemo
prošlost, šta bi bio stimulus?)
- Praćenje ponašanja ispitanika (odgovori su podložni iskrivljavanju)
- Različite tehnike - teško je integrisati nalaze i dođi do objašnjenja

ISTRAŽIVANJA AUTOBIOG: SEĆANJA

1) Sistematsko vođenje dnevnika - koje događaje pamtimo, tok zaboravljanja
2) Istraživanje pouzdanosti - saglasnost grupe ljudi vezanih za neke događaje, upitnici
Istraživanja svedočenja očevidaca
Istraživanja lažnih sećanja
3) Istraživanja sećanja na određenu vrstu događaja (npr: utakmice, filmovi)
4) istraživanje vrste događaje koji se pamte vezanih za dob ispitanika (pratimo koji su
događaji koji je individua zapamtila tokom svog života)
5) Fleš sećanja - vrsta AS koja je praćena EMOTIVNIM REAKCIJAMA

SISTEMATSKO VOĐENJE DNEVNIKA

Jedan od najpouzdanijih načina ispitivanja AS (LINTONOVA; VAGENAR)
Osoba beleži događaje iz svakodnevnog života u određenom periodu (Lintonova i Vagenar
su 6 godina); sledi zadatak reprodukcije
Za svaki događaj se daje naziv a na drugoj strani se piše datum, vreme, mesto, ko je
učestvovao + emotivni ton + važnost događaja
ISTRAŽIVANJE LINTONOVE

Tokom 6 godina svaki dan je beležila događaje iz svog života; 1x mesečno nasumično
izdvojila 2 kartice a zatim pokušala da se priseti događaja koji je na njoj bio opisan i odredi
datum
Funkcija zaboravljanja (za razliku od Ebinghausove) je bila LINEARNA
Na osnovu linearne f-je — zaboravljanje AS odvija se relativno sporo i konst. Tempom
Dve vrste zaboravljanja: stapanje sličnih događaja u jedinstveni događaj - ŠEME; neki
događaji se jednostavno zaborave

ISTRAŽIVANJE VAGENARA

Takođe, 6 godina svaki dan; salijentnost - to jest koliko se često javlja u odnosu na neki
vremenski okvir
Emotivna uključenost i prijatnost događaja
Koristio specijalne indikatore - šta, ko, gde, kada se dogodilo

Rezultati
Vremenski interval nije značajno uticao na broj događaja kojih se prisetio (u saglasnosti sa
Lintonovom)
Prijatni događaji se bolje pamte ukoliko nije proteklo mnogo vremena od događaja
Emotivna uključenost uticala ali opet samo ako nije previše vremena proteklo od događaja
(do 1,5 godine)
Salijentnost - događaji koji su posebni tačnije se pamte
Koji se događaji najviše pamte?
Protok vremena samo po sebi ne utiče ni na šta; ono što je relevantno i šta se dešava -
vremenom se zatrpavamo DOGAĐAJIMA koji nadolaze - dolazi do retroaktivne inhibicije
naše aktivnosti posle učenja koje ometaju obnavljanje onoga što smo učili.

Više značajnih događaja – sećanje na događaje koji su mu prethodili biće pod većim uticajem
interferencije nego da je u tom periodu bilo manje značajnih događaja
Da li se podjednako pamte događaji iz svih perioda života? Ne! Jer broj značajnih događaja nije
podjednako raspoređen na sve periode života

Koji se događaji najviše pamte?

Rubin, Wetzler i Nebes, 1986
Ispitivanje sa 50 i 70-godišnjacima
Rezultati: najviše detalja se pamti iz ranog zrelog perioda (između 20 i 30te godine) i neposredne
prošlosti; događaji iz zrelog perioda (između 30 i 40 godina) se relativno slabo pamte
Zašto? U ranom zrelom periodu se dešavaju najvažniji događaji, između 40 i 60 period relativne
stabilnosti

FLEŠ SEĆANJA
Odnose se na značajne trenutke bilo da su privatne prirode ili događaji opšteg karaktera
Odlike: izrazita živost, pamćenje velikog broja detalja, visoka uverenost u tačnost
onoga čega se sećamo

Fleš sećanja - događaji (značajni) koji su izazvali POJAČANU emocionalnu r-ju

Ovakvih događaja češće se prisećamo, ćešće pričamo o njima sa prijateljima, čitamo u
novinama – razlog zašto smo uvereni da su naša sećanja izuzetno pouzdana i da se ne
menjaju

Fleš sećanja - pouzdanost

Najser i Harš: ispitivali sećanje neposredno i tri godine nakon tragedije šatla Čelindžer 1986.
Godine; upitnik vezan za sam događaj ali i za mesto na kom su ispitanici bili u tom trenutku
Rezultati: od 220 pitanja, na 150 ispitanici dali različite odgovore od onih tri godine ranije;
25% ispitanika je dalo u potpunosti različite odgovore - pouzdanost fleš sećanja je mnogo
mala
Kristijanson (1989)
Istraživanje sećanja na ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea
Godinu dana nakon atentata ispitanici su tačno reprodukovali samo opšte činjenice iz
dnevne štampe
– FLEŠ SEĆANJA ipak NEMAJU poseban status u odnosu na ostala AS u DM
DRM paradigma - izlaže se lista semantički ili asocijativno povezanih reči, sledi zadatak
reprodukcije/rekognicije
Mehanizam: primovanje, kontekst, šeme

SVEDOČENJE OČEVIDACA

Pitanje koje nije samo značajno u smislu ispitivanja pouzdanosti AS, tj naše EM
ELIZABET LOFTUS
Dva ključna nalaza:
Način na koji se postavi pitanje izuzetno utiče na tačnost prisećanja - sugestivna pitanja
Postavljanje pitanja koja ne sadrže elemente događaja mogu da izazovu lažna sećanja
TED talk – Elizabet Loftus
• Koji slučaj je iznet na početku govora?
– Slučaj Stiva Tajtusa
• O kojoj vrsti psihoterapije je pričala da je problematična u smislu implementacije lažnih
sećanja?
– One u kojima se koristi analiza snova, hipnoza, to jest neka vrsta sugestije
• Koji eksperiment je pokazao da način ispitivanja utiče na sedanja očevidaca?
– Shopping mall exp
• Koja se etička pitanja spominju?
– implementacija LS u terapijske svrhe
• Još jednom, na osnovu eksperimenta koji smo izveli i na osnovu eksperimenta Loftusove,
koji mehanizam je verovatno zadužen za pojavu lažnih sedanja ili nepostojecih detalja?
– Primovanje, asocijativne veze, kontekst, šeme

Rezime
• Danas smo se osvrnuli na deo DM koji je zadužen za čuvanje i skladištenje naših
iskustava i životnih događaja
• EM je funkcionalno zaseban domen DM, ali je u interakciji sa SM
• Istraživanje EM se sprovodi ispitivanjem autobiografskih sećanja
• Postoji nekoliko linija istraživanja AS, a danas smo se najviše osvrnuli na istraživanja koja
se odnose na njihovu pouzdanost, odnosno na lažna sedanja
• Pamtimo najviše događaje iz ranog zrelog perioda, kao i događaje iz neposredne prošlosti
– slično efektu pozicije u nizu

VEŽBE 5
Kognitivni trening

Mala retrospektiva
– plastičnost NS-a
• William James (1890) – među prvima istakao ideju o plastičnosti NS-a
– Plastičnost u smislu stvaranja navika i učenja
• Ramon y Cajal (1907) – „Regeneracija nerava“
– Verovao u regeneraciju nerava nakon povreda
– Nakon Ramon y Cajala -> nastaje dogmatsko gledište na plastičnost NS-a
 Wear and tear
Naši neuralni resursi se
starenjem i upotrebom
troše i ne možemo ništa
učiniti povodom toga
Hebbova teorija
Teorija o neuralnoj
osnovi učenja Njegova
istraživanja dovela u
upit dogmatska
shvatanja „Neurons that
fire together, wire
together“
Use it or lose it
Istraživanja na životinjama i
na osobama sa određenim
neurološkim deficitima:
1. Različita iskustva dovode
do promena u cerebralnoj
hemiji i anatomiji
2. Obogaćeno iskustvo ->
poboljšava rešavanje
problema

Kognitivna plastičnost
Predstavlja latentni kognitivni potencijal
– Kapacitet za sticanje veština
• U istraživačkom smislu: – razlika u učinku u normalnim uslovima i učinka koji su posledica
nekog treninga (uvežbavanja)
• Plastičnost se ispituje unutar određenog eskperimentalnog i intervencijskog okvira
– Zato je neophodno detaljno opisati kontekst ispitivanja
– Ali i zbog toga što plastičnost varira!

Kognitivni treninzi
Predstavljaju intervencije u vidu jasno strukturiranih vežbi, to jest zadataka koji su usmereni
na razvoj određene kognitivne funkcije
– npr. pamcenje, pažnja, jezik, izvršne funkcije
• Temelje se na ideji plastičnosti nervnog sistema, ali se pomoću njih i „puni“ kognitivna
rezerva koja može u kasnijoj dobi pomoci osobama da se bolje suoče sa kognitivnim
propadanjem

Karakteristike ponovljenih/zavisnih merenja:

– Najmanje 2 merenja nad ISTIM ispitanicima
– U oba merenja koriste se isti testovi/zadaci/eksperimenti
• Zato se i zovu zavisna merenja, jer mere između prvog i drugog merenja za istog
ispitanika često su u visokim korelacijama
• Ovakav nacrt ima posledice i na analizu podataka, tako da se ta korelacija između
merenja mora statistički „otkloniti“ kako bi se ocenili efekti razlika između dva merenja –
testovi za zavisna merenja

Da bi se videli efekti treninga potrebno je imati eksperimentalnu(e) i kontrolnu grupu –

eksperimentalni nacrt
– Efekti treninga moraju biti izraženiji u eksperimentalnoj grupi nego u kontrolnoj
• Šta mislite zašto do efekata može da dođe i u kontrolnoj grupi?
– Placebo efekat