Priručnik za

trgovinu
kriptovalutama
Investiraj pametno

Dipl. ek. Andrejevid Andrea

SADRŢAJ

1. UVOD ............................................................................................................................................. 5
1.1 KONSTRUKCIJA GRAFIKONA ......................................................................................... 22
1.2 ARITMETIĈKO NASPRAM LOGARITAMSKOG MERENJA ............................................. 24
2. OSNOVNI KONCEPTI TRENDA ................................................................................................. 26
2.1 LINIJE TRENDA ....................................................................................................................... 28
2.2 PRINCIP VENTILATORA ........................................................................................................ 33
2.3 LINIJA KANALA ........................................................................................................................ 34
2.4 POSTOTNO ODSTUPANJE OD TRENDA I LINIJE STOPE PROMENE TRENDA .......... 35
2.5 LINIJE STOPE PROMENE TRENDA ..................................................................................... 36
2.6 GANNOVE I FIBONACCIJEVE LINIJE .................................................................................. 37
2.7 NIVOI PODRŠKE I OTPORA .................................................................................................. 38
3. OBRASCI OBRTA TRENDA ......................................................................................................... 43
3.1 DAN OBRTA TRENDA ............................................................................................................ 44
3.2 „GLAVA I RAMENA“ OBRAZAC OBRTA TRENDA ............................................................. 45
3.3 OBRNUTI OBRAZAC “GLAVA I RAMENA” ........................................................................... 47
3.4 TROSTRUKI VRHOVI I DNA .................................................................................................. 48
3.5 DVOSTRUKI VRHOVI I DNA .................................................................................................. 50
3.6 OKRUGLI I ŠILJASTI OBRASCI............................................................................................. 52
4. OBRASCI NASTAVKA TRENDA .................................................................................................. 53
4.1 TROUGLOVI ............................................................................................................................. 53
4.2 ZASTAVE I TROUGLASTE ZASTAVICE ............................................................................... 57
4.3 KLINOVI .................................................................................................................................... 59
4.4 PRAVOUGAONICI ................................................................................................................... 61
4.5 OBRAZAC DELIMIĈNOG POVRATKA CENA ...................................................................... 62
4.6 GLAVA I RAMENA KAO OBRAZAC NASTAVKA TRENDA ................................................ 64
5. OBIM TRGOVINE........................................................................................................................... 65
5.1 RAVNOTEŢNI OBIM TRGOVINE I NOVĈANI PRILIV ......................................................... 66
6. POMIĈNI PROSECI ....................................................................................................................... 70

2
 6.1 KORIŠĆENJE JEDNOG POMIĈNOG PROSEKA ................................................................ 72
6.2 KAKO KORISTITI DVA POMIĈNA PRESEKA ZA GENERISANJE SIGNALA................... 73
6.3 KORIŠĆENJE TRIJU POMIĈNA PRESEKA ILI METODA TROSTRUKOG PRESECANJA
.......................................................................................................................................................... 74
6.4 BOLLINGEROVI POJASI ........................................................................................................ 75
6.5 KOJU DUŢINU POMIĈNIH PROSEKA KORISTITI? ............................................................ 76
7. OSCILATORI .................................................................................................................................. 78
7.1 MOMENTUM ............................................................................................................................ 78
7.2 KONSTRUKCIJA OSCILATORA POMOĆU DVA POMIĈNA PROSEKA........................... 80
7.3 INDEKS ROBNIH CENA – CCI............................................................................................... 81
7.4 INDEKS RELATIVNE SNAGE ................................................................................................ 81
7.5 STOHASTIĈKI OSCILATORI .................................................................................................. 84
7.6 KONVERGENCIJA/DIVERGENCIJA POMIĈNIH PROSEKA (MACD) ............................... 85
7.7 KADA SU OSCILATORI NAJKORISNIJI ............................................................................... 86
8. JAPANSKI GRAFIKONI OBLIKA SVEĆA .................................................................................... 88
8.1 OSNOVNE VRSTE GRAFIKONA OBLIKA SVEĆA .............................................................. 88
8.2 ANALIZA OBRAZACA OBLIKA SVEĆA ................................................................................ 90
9. TEORIJA ELLIOTTOVIH TALASA................................................................................................ 98
9.1 KOREKTIVNI TALASI ............................................................................................................ 100
9.2 PRAVILO ALTERNACIJE ...................................................................................................... 106
9.3 ĈETVRTI TALAS, KAO NIVO PODRŠKE............................................................................ 106
9.4 FIBONACCIJEVI BROJEVI KAO TEMELJ TEORIJE TALASA ......................................... 107
9.4.1 FIBONACCIJEVI ODNOSI I ODSTUPANJA OD TRENDA ........................................ 107
9.4.2 FIBONACCIJEVO POSTOTNO ODSTUPANJE OD TRENDA ................................... 108
9.4.3 FIBONACCIJEVI VREMENSKI CILJEVI ....................................................................... 108
10. UPRAVLJANJE NOVCEM I TRGOVINSKE TAKTIKE ........................................................... 110
10.1 UPRAVLJANJE NOVCEM .................................................................................................. 110
10.2 ODNOS NAGRADE I RIZIKA .............................................................................................. 112
10.3 TRGOVANJE S VIŠE POZICIJA: TRGOVINSKE NASPRAM TREND POZICIJA ......... 112
10.4 ŠTA NAPRAVITI NAKON RAZDOBLJA USPEHA ILI NEUSPEHA ................................ 113
10.5 TRGOVINSKE TAKTIKE ..................................................................................................... 113

3
 10.5.1 KORIŠĆENJE TEHNIĈKE ANALIZE ZA ODREĐIVANJE PRAVODOBNOG
ULASKA ILI IZLASKA SA TRŢIŠTA........................................................................................ 113
10.6 KORISTITE MENJAĈNICU KAO PROFESIONALNI TRGOVAC. ................................... 114
10.7 SAŢETAK UPRAVLJANJA NOVCEM I SMERNICE ZA TRGOVANJE .......................... 119
11. SAŢETAK – KONTROLNA LISTA ............................................................................................ 120
DODATAK 1: STRATEGIJA TRGOVANJA POMOĆU GANOVIH LINIJA .................................. 122
DODATAK 2 KAKO PRAVILNO NACRTATI NIVO PODRŠKE I OTPORA ................................ 126
DODATAK 3. ŢARGONSKI IZRAZI U SVETU KRIPTOVALUTA ................................................ 130

4
1. UVOD

U ovom priruĉniku ćemo vas provest korak po korak i pokazati vam sve što je
potrebno da biste još danas poĉeli trgovati kriptovalutama.

Ovaj priruĉnik za investiranje u kriptovalute je tako napisan da ćete za svega par sati
imati osećaj šta oĉekivati od vašeg nailazećeg kriptoputovanja i kako najbolje
pokrenuti to. Uţivajte u njemu, jer bi mogla biti najuzbudljivija voţnja u vašem ţivotu!

Pokazaću vam kako da nacrtate trend linije, nivoe podrške i otpora, kako prepoznati
obrasce nastavka i obrta trenda, kako nacrtati Elliotove talase i Fibonaĉijeve nizove,
kako koristiti pokretne proseke i oscilatore s puno praktiĉnih primera i dodataka.

Na kraju, naravno, moćićete predvideti kretanje cena. Lakše je nego što mislite.

Ĉesto ĉujem “kripto je riziĉno ulaganje”. Ako ste dobar analitiĉar, bićete velikodušno
nagraĊeni. Ali ako se samo kockate, trţište će vas jako brzo progutati i izbaciti.

Priruĉnik preporuĉujem za poĉetnike kao i za one koji ţele da obnove svoje znanje.

Nije lako trgovati kriptovalutom. Postoji milion faktora koje treba razmotriti i mnogo
naĉina da se zaradi na ovom trţištu. Dakle, da bi vas uveli u svet kriptovaluta, ovaj
sveobuhvatni vodiĉ će pruţiti pozadinu za ĉitavu ovu industriju. Evo kako se
rašĉlanjuje:

1. Šta su kriptovalute?
2. Koliko novca biste trebali investirati u kriptovalute?
3. Razumevanje trţišne kapitalizacije (engl. Market Cap).
4. Praćenje portfelja.
5. Alokacija Portfolia.
6. Reĉ o diversifikaciji.
7. Jedna manje omiljena tema: Porezi.
8. Regulisani instrumenti.
9. Sigurnost.
10. Ĉetiri vrste menjaĉnica.
11. Valutni parovi.
12. 24/7/365.
13. Fundamentalna analiza.
14. Tehniĉka analiza.
15. Drugi naĉini zarade u svetu kriptovaluta.
16. Principi za uspeh.

5
1. Šta su kriptovalute?
Kriptovalute su digitalna sredstva. Koristeći blockchain tehnologiju, oni stvaraju
dokazanu oskudicu koja ih ĉini vrednim za investitore i špekulante. Ima na stotine
razliĉitih kriptovaluta i sve one rade razliĉite stvari. Najstarija, najveća i najpoznatija
kriptovaluta je Bitkoin. Pokrenut 2009. godine, bitkoin je odgovoran za eksploziju celog
trţišta.

Ukoliko ţelite da saznate nešto više o Bitcoin-u, moţete poĉeti sa ĉitanjem Bitcoin
papira. To moţe biti malo zastrašujuće za novajlije, ali svako moţe nauĉiti nešto iz reĉi
njegovog kreatora. Ovaj rad je bila prva javna najava Bitkoin-a i objašnjava tehnologiju
koja stoji iza ove revolucionarne valute. Nakon toga, najbolje mesto za uĉenje o
tehnologiji koja stoji iza Bitkoin-a je stranica Jamesona Loppa - Bitcoin Resources.

Jameson daje sve vrste Bitkoin izvora koji će vam pomoći da razumete istoriju,
tehnologiju i vrednost Bitkoin-a.

Radi ovog priruĉnika, evo nekih poĉetniĉkih vokabulara s kojima bi trebali biti upoznati:

 Kriptovaluta - termin za sve digitalne valute, ukljuĉujući i Bitkoin.

 Altkoini - bilo koja kriptovaluta koja nije Bitkoin. Altkoin je skraćenica za
alternativni novac.
 Fiat - je uobiĉajeni izraz za papirni novac, kao što su USD ili JPY.
 Novčanici - novĉanik je mesto gde ĉuvate svoje kriptovalute. Jedan od najboljih
novĉanika je Ledger Nano S.
 Menjačnice/berze – su web stranice na kojima moţete kupiti i prodati
kriptovalute.

2. Koliko novca treba da investirate u kriptovalute?

Jedno od najĉešćih pitanja je: "Koliko bih trebao investirati?"

Ovo je veoma teško pitanje i zaista zavisi od vas, vaše finansijske situacije i trenutnog
investicionog portfelja. Otplata dugova i osiguravanje da imate snaţan štedni raĉun ima
prednost nad ulaganjem u kriptovalute, tako da se prvo pobrinite da imate finansije.

Kada budete spremni, najbolje je ulagati u kriptovalute uporedo sa ulaganjem na druga

trţišta.

Pobrinite se da uklonite rizik ulaganjem u nisko riziĉna trţišta kao što su akcije i
obveznice. Odatle moţete biti spremni da investirate u kriptovalute.

Nisam finansijski savetnik i nemogu donositi odluke za vas. MeĊutim, mogu ponuditi
nekoliko smernica kako bismo odluĉili koliko novca moţete uloţiti u kriptovalutu.

6
 - Koliko vremena imate da upravljate svojim portfoliom?
Ako aktivno upravljate svojim portfeljem, moţda ćete moći da uloţite više novca na
trţište kriptovaluta. Ovo je brzo trţište, i ako ne moţete ostati u toku sa svim
dešavanjima, isplatiće se da budete konzervativniji.

- Koliko je vaš portfelj rizičan?

Ako vaš investicioni portfolio sadrţi druge visokoriziĉne investicije kao što su akcije
marihuane, ili riziĉni kapital, moţda ćete ţeleti izbeći previše ulaganja u kriptovalute.
Rizik se povećava i ne ţelite da budete preeksponirani na visoko riziĉna trţišta.

- Koliko godina imate?

Kao što je sluĉaj s tradicionalnim ulaganjem, mlaĊi ljudi mogu sebi priuštiti da preuzmu
riziĉniji portfelj. Oni ne moraju da ţive od svojih investicionih raĉuna, tako da gubici ne
teţe toliko koliko bi oni imali za starije ljude.

3. Razumevanje trţišne kapitalizacije.

Jedan termin koji ćete ĉesto ĉuti je trţišna kapitalizacija. Market Cap je skraćenica za
trţišnu kapitalizaciju, a u kripto-svetu, ova metrika se koristi za merenje vrednosti
razliĉitih kriptovaluta.

Moţda razmišljate, "ne moţemo li ih samo prosuditi po ceni?"

Odgovor je ne, iz jednog jednostavnog razloga: ponude. Ako novĉić ima manju ponudu
od druge, onda će svaka jedinica vredeti više (budući da je veća oskudica). Dakle, da bi
se uporedile kriptovalute jedna s drugom, koristi se trţišna kapitalizacija.

Trţišna kapitalizacija se izraĉunava mnoţenjem cene i ponude. PreĊimo na neke

primere.

Primer 1: Bitcoin. Recimo 1 BTC = 6.000 $, a trenutno je u opticaju 17 miliona bitkoina.

To znaĉi da trţišna kapitalizacija iznosi $ 6,000 puta 17,000,000, ili $ 102 milijarde.

Primer 2: XRP. Ako je 1 XRP = $ 0.40, a ponuda je milijardi Market Cap je $ 16

milijardi.

Ovaj primer pokazuje kako uĉinkovito uporediti veliĉinu razliĉitih kriptovaluta. Svi oni
imaju razliĉiti raspored ponude, tako da je trţišna kapitalizacija najbolji naĉin da ih
uporedite. Srećom, web stranice kao što je CryptoCompare izraĉunavaju kriptovalute
prema trţišnoj kapitalizaciji, pa ĉak i rangiraju ih paralelno, tako da vi to ne morate.

7
4. Praćenje portfelja
Jedan od problema sa investiranjem u kriptovalute je da ste potpuno zaduţeni za svoje
fondove. Kod tradicionalnih trţišta, broker (kao što je Fidelity) obiĉno drţi i prati vaše
fondove za vas. Sa kriptovalutom nema brokera, a koini se drţe na berzama ili u liĉnim
novĉanicima. To znaĉi da ćete sami morati da pratite svoj portfolio.

Aplikacija CryptoCompare vam omogućava da lako pratite performanse kriptovaluta

koje drţite. Besplatno je za preuzimanje i predstavlja osnovni alat koji vam pomaţe da
pratite vaše fondove.

5. Alokacija portfelja
Jedno od najvećih pitanja investitora u kriptovalute je naĉin na koji bi trebalo da se
postavi njihov portfolio. Mnogi poĉinju ulagati u kriptovalute tako što kupuju na stotine
razliĉitih novĉića. Postoji više od dve hiljade kriptovaluta koje su dostupne, tako da je
lako biti preplavljen. Da bismo vam pomogli u organizovanju portfolija, opširnije ćete
moći proĉitati u 10. odeljku kod upravljanja novcem i trgovinskih taktika.

6. Reĉ o diverzifikaciji
Kada ljudi uĊu u svet kriptovaluta, ţele da primene tradicionalne koncepte investiranja
na ovo novo, vrhunsko trţište. Naţalost, ove strategije ne rade uvek kako je planirano.

Diversifikacija je jedan od tih koncepata.

Svaki iskusni finansijski planer će vam reći da podelite svoje investicije u razliĉitim
kompanijama, nišama i industrijama kako biste smanjili rizik. Investitori ulaze u
kriptovalute i pokušavaju da urade istu stvar, kupujući 100 (ili više) razliĉitih kriptovaluta
kako bi "smanjili rizik".

Naţalost, ovo uopšte ne pomaţe kod kriptovaluta. Ceo svet kriptovaluta je u korelaciji, i
iako postoje neki koji nadmašuju druge, ĉitavo trţište se i dalje kreće kao jedno. Umesto
pokušaja širenja rizika meĊu koinima, bolje je slediti predloţenu strategiju portfolija.
Dakle, ukoliko zaista ţelite diversifikovati, uĉinite to u drugim industrijama. Cena akcija,
obveznica, plemenitih metala i nekretnina kreću se nezavisno od trţišta kriptovaluta.
Rizik investiranja u kriptovalute smanjujete kupovinom druge imovine, a ne kupovinom
više razliĉitih kriptovaluta.

7. Jedna manje omiljena tema: Porezi.

Trgovci moraju imati na umu da su kriptovalute oporezive imovine. U većini zemalja,
sve što se moţe kupiti i prodati po višoj ceni podleţe oporezivanju. Kriptovalute nisu
izuzetak. Radi kratkoće, nećemo detaljno govoriti o porezima.

8
Umesto toga, moţda bi bilo bolje da se konsultujete sa sertifikovanim poreskim
struĉnjakom u vašoj jurisdikciji kako biste mogli da pripremite poreski plan pre nego što
poĉnete da trgujete.

U mnogim zemljama, kratkoroĉno trgovanje moţe biti preskupo za mnoge. Na primer,

Sjedinjene Drţave nude sniţene poreske stope za imovinu koja se drţi tokom jedne
kalendarske godine. To znaĉi da bi bilo bolje da "HODL"-ujete (namerno pogrešno
pisanje reĉi "drţati") kriptovalute najmanje godinu dana kako bi se uštedelo na
porezima. MeĊutim, obratite se svom lokalnom poreskom struĉnjaku da potvrdite šta
vaša drţava diktira.

8. Regulisani instrumenti
Jedan od najvećih izazova u vezi sa kriptovalutama je da je prostor izuzetno
neregulisan. Pošto je sve tako novo, to je zaista “divlji zapad finansija”. Sa
tradicionalnim trţištima, moţete se prijaviti na svoj Chase Investment raĉun i lako kupiti
i prodati proizvode klikom na dugme.

Kriptovalute nisu tako jednostavne. Morate da se registrujete na neregulisanu

menjaĉnicu, a ĉak i tada, briga je vaša odgovornost. Neki ljudi koji ovo ĉitaju moţda ne
ţele da se nose sa ovom glavoboljom i radije bi imali interakciju sa regulisanim
proizvodima koji se mogu kupiti od tradicionalnih brokera.

9. Bezbednost
Pre nego što uĊemo u srţ kako da postanete trgovac kriptovalutama, moramo razmotriti
jednu stvar, a to je: bezbednost. Najlakši naĉin da gubite novac trgovanjem kriptovaluta
je loša bezbednost. Od 2009. godine kako je Bitkoin pokrenut, milijarde dolara su
izgubljene putem hakovanja. MeĊutim, taj novac nije izgubljen u smislu da su ga
korisnici sami izgubili. Najveće ţrtve kriptovaluta su same menjaĉnice.

Menjaĉnice su glavne mete hakera. One ĉuvaju ogromne koliĉine kriptovaluta na

jednom mestu, obiĉno u “vrućim” novĉanicima (engl. “hot wallets). Ti novĉanici su
aktivno povezani na internet. Ovo ih ĉini mnogo podloţnijim hakovanjima, jer hakeri
lakše pronalaze svoj put do novĉanika.

Vrući novĉanik je kao koţni novĉanik koji drţite u dţepu, jednostavan je za korišćenje,
ali riziĉan za zadrţavanje velikih koliĉina novca.

Menjaĉnice koriste vruće novĉanike za pohranu novca, a što je još gore, većina
menjaĉnica nije osigurana. Kada se novac uzme iz menjaĉnice, vlasnici ne mogu ništa
uĉiniti.

9
Zato je sigurnost kriptovaluta toliko vaţna. Kada stavljate novac na menjaĉnicu, taj
novac više nije u vašem posedu. Menjaĉnica je odgovorna za njegovo ĉuvanje, i
naţalost, to nije sasvim sigurno. Dakle, da biste zaštitili svoj raĉun ili korisniĉki nalog na
menjaĉnici, ovde su tri jednostavna naĉina da se spreĉi hakovanje:

Hardverski novĉanik - Kada ne trgujete, vaše kriptovalute bi uvek trebalo da budu

uskladištene van mreţe. Najbolji naĉin da to uradite je u hardverskom novĉaniku.

Google Authenticator - svaka menjaĉnica vam omogućava da koristite 2-faktorsku

proveru sa svojim nalogom. To znaĉi da kada se prijavljujete, menjaĉnica će poslati
šestocifren kod na vaš broj mobilnog telefona. Menjaĉnice to rade putem tekstualnih
poruka, ali ovaj metod otvara hakerima mogućnost za praćenje/kopiranje SIM kartice.
Popravite to tako što ćete instalirati i koristiti Google Authenticator.

Password Manager - Poslednji naĉin da zaštitite svoj nalog na menjaĉnici jeste da

koristite menadţer lozinki. Većina ljudi koristi istu lozinku na svakom web sajtu, laku za
hakovanje. Umesto toga, koristite razliĉite lozinke na svakom web sajtu i postarajte se
da budu komplikovane, koristeći slova, brojeve i simbole. Menadţer lozinki kao što je
LastPass ili KeePass to ĉine za vas.

Najvaţnije, ne zaboravite da uvek ĉuvate svoje kriptovalute van mreţe. Oni su 100x
sigurniji u hardverskom novĉaniku nego na menjaĉnici.

10. Ĉetiri tipa menjaĉnice

Pre nego što stvarno zaronimo u diskusiju, razmotrićemo razliĉite vrste kriptovalutnih
menjaĉnica koje postoje.

Ima ih na stotine, a moţda ćete se i zbuniti. Ovaj odeljak će objasniti razliku izmeĊu
razliĉitih menjaĉnica i koje treba da koristite.

Fiat On-Ramps

Prva grupa menjaĉnica je fiat-on-ramps. To znaĉi upravo ono što mislite da znaĉi - da
vam ove menjaĉnice omogućuju kupovinu kriptovaluta pomoću fiata. U zavisnosti od
toga kako su regulisane kriptovalute u vašoj drţavi, moţda nećete moći koristiti svaku
od ovih menjaĉnicu, ali oni koje prihvataju depozite su: Coinbase, Binance, Gemini,
BitStamp, Bithumb i Bitfinex, i još mnogi drugi.

Da biste poĉeli trgovati kriptovalutom, morate ući u ekosistem kupujući kriptovalutu

pomoću fiata. Gore navedene menjaĉnice omogućuju vam da kupite vrhunske valute uz
pomoću fiat-a. Opcije ukljuĉuju BTC, ETH, LTC i nekoliko drugih. Najbolje je kupiti
Bitkoin. Do danas, postoji više bitkoin parova od bilo koje druge kriptovalute, pa se
drţite BTC-a za jednostavnu upotrebu.

10
Trţište altkoina

Sada kada imate po koji bitkoin, moţete poĉeti trgovati na trţištima altkoin-a. Postoje
neke menjaĉnice koje se bave samo kriptovalutama, bez ikakvog fiata. To je zato što je
dobijanje licenci za trgovinu sa deviznom valutom skupo i teško. Postoji toliko mnogo
federalnih propisa da je lakše otvoriti menjaĉnicu koja se bavi samo kriptovalutama.

To je ono što radi većina trţišta altkoina. Oni zaobilaze regulacije koji se odnose na
trgovinu kriptovalutama. Da bi nadoknadili nedostatak fiata, oni listinguju tone razliĉitih
altkoina. Ako ţelite da kupite altkoine sa malom trţišnom kapitalizacijom, tu ćete ih naći.
Primeri ukljuĉuju KuCoin, Binance, Cryptopia, CryptoBridge i druge.

Derivati / Trgovanje na margini

Poslednji tip menjaĉnice je onaj koji se bavi derivatima ili trgovanjem na margini. To su
Bitfinex, BitMEX i OKEx. Ove menjaĉnice vam omogućavaju da pozajmite tuĊi novac
(marginu) ili trgovinske derivate kako biste ušli u kratku poziciju na trţištu ili zauzeli veće
pozicije nego što moţete sebi priuštiti. Ne preporuĉujem za poĉetnike da koriste ove
menjaĉnice.

Decentralizovane menjaĉnice

Decentralizovane berze, takoĊe poznate kao DEX, su menjaĉnice koje nisu u vlasništvu
centralizovane vlasti. Alternativa su centralizovanim menjaĉnicama, kao što su Binance
i Coinbase.

Koristi koje pruţaju decentralizovane menjaĉnice su brojne, ali najvaţnije je da ne

provode KYC / AML provere nad korisnicima, te dopuštaju korisnicima da listinguju i
trguju bilo kakve koine koje ţele. Ovo je oštar kontrast u odnosu na centralizovane
menjaĉnice, koji zahtevaju provere podataka o korisnicima i imaju opseţan proces
provere za listingovanje koina.

DEX-ovi se razlikuju po naĉinu na koji su izgraĊeni i upravljani, ali svi oni stavljaju više
kontrole u ruke korisnika. Neki od njih ĉak i isplaćuju profit korisnicima, kroz tokene
menjaĉnice.

Primeri DEX-ova ukljuĉuju IDEX, CryptoBridge i Bisq.

11. Valutni parovi

Jedan od najvaţnijih pojmova za pamćenje kada se trguje kriptovalutama je koncept
valutnih parova. Kod akcija, svaka akcija je denominovana u dolarima. U kripto svetu,
stvari nisu toliko jasne. Mnoge velike kriptovalute su denominovane u dolarima. Na

11
primer, sve što se je na Coinbase-u ili Bitfinex-u moţe se trgovati prema dolaru. To
ukljuĉuje BTC, LTC, ETH i druge kriptovalute velike trţišne kapitalizacije.

MeĊutim, većina altkoina se trguje prema kriptovalutnim parovima. Na primer,

pogledajmo manju kriptovalutu kao što je Ravencoin (RVN). Ovaj koin se trguje na
Binance-u, ali samo u RVN / BTC paru. To znaĉi da dok drţite altkoine, morate uzeti u
obzir kako se altkoin ponaša prema BTC-u i dolaru. Ako RVN raste naspram BTC-a, ali
BTC pada, moguće je da ste izgubili novac.

Zbog toga je teško pratiti, ali kao pravilo, trebali biste se pobrinuti da vaši altkoini
nadmašuju BTC. Ako altkoini gube vrednost u odnosu na BTC, bilo bi bolje da drţite
BTC.

12. 24/7/365
Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir kada se trguje kriptovalutama je da se trţište
nikada ne zatvara. Na berzi postoji zvono za otvaranje i zatvaranje. Trţišta su otvorena
samo nekoliko sati svakodnevno, zatvorena su vikendom, pa ĉak imaju i praznike. Na
trţištu kriptovaluta ne postoji takva stvar, ona je otvorena 24 sata dnevno, 7 dana u
nedelji, 365 dana u godini.

To znaĉi da na grafikonu neće biti praznih sveća. To takoĊe znaĉi da će se aktivnost

menjati tokom dana, jer će se trgovci u razliĉitim vremenskim zonama probuditi. To
takoĊe znaĉi da će vaše pozicije biti otvorene preko noći (ako spavate uopšte), pa ĉak i
preko vikenda.

13. Fundamentalna analiza

Na tradicionalnim trţištima, fundamentalna analiza je alat koji se koristi za prosuĊivanje
investicionog potencijala instrumenta prouĉavanjem njegovih finansijskih izveštaja,
zdravlja, konkurencije, kulture, izvršnog direktora itd.

Fundamentalna analiza prouĉava sve osim cene, i umesto toga pokušava da utvrdi da li
je cena akcija iznad ili ispod njegove unutrašnje vrednosti.

Fundamentalna analiza u kriptovalutama je malo teţa. Samo trţište je toliko mlado da

nema mnogo podataka za podršku fundamentalnim istraţivanjima. Ĉak i tada, nema
mnogo za prouĉavanje izmeĊu svake kriptovalute. Trţište još uvek prolazi kroz
ogromna istraţivanja cena, tako da nije lako utvrditi šta je "prava vrednost" kriptovalute.
Uprkos tome, postoji nekoliko naĉina da se uradi fundamentalno istraţivanje na
novĉiću.

12
Sentiment analiza

Jedan od najlakših naĉina da se uradi fundamentalno istraţivanje jeste da se sazna

kako se trţište oseća u vezi s odreĊenim novĉićem. Ako ljudi govore pozitivno o
neĉemu, to znaĉi da kupuju. Nije bitno ako je nešto prevara ili sledeća velika stvar. Ako
ljudi kupuju, cena će rasti. Stoga je u okviru vaših interesa da merite kako se trţište
oseća prema vašoj omiljenoj kriptovaluti.

Postoji nekoliko naĉina za odreĊivanje raspoloţenja na trţištu. Najlakši naĉin da to

uradite je da koristite društvene medije. Moţete se prijaviti na Twitter i pretraţiti
“hashtag” novĉića (kao što je $ BTC). Ova jednostavna tehnika će vam pokazati svakog
trgovca koji govori o dotiĉnom novĉiću. Ako vidite mnogo pozitivnih povratnih
informacija, ili mnogo trgovaca koji kupuju ovaj novĉić, moguće je da će mu se cena
povećati. S druge strane, ako vidite da ga svi nazivaju prevarom, to znaĉi da se trgovci
drţe dalje od njega.

Osim Twittera, moţete proveriti i druge platforme društvenih medija. Postoje desetine
Facebook grupa koje moţete pregledati. Unutra skenirajte i vidite o kojim altkoinima se
govori pozitivno. Drugi sajt za društvene medije koji se proverava je YouTube.
Pretraţite naziv kriptovalute i moći ćete pronaći mnoge videozapise o tome. Pored
zvaniĉnih videa za programere, pronaći ćete i kripto YouTuberse koji nude kritike o
dotiĉnom novĉiću.

Poslednje mesto za proveru sentimenta je u sobama za ćaskanje: na Telegramu,

Redditu i Discordu. Oni imaju mnogo više volumena za razgovor, ali trebali biste biti u
mogućnosti da uĊete i vidite kako se hodleri osećaju prema dotiĉnom novĉiću. Osim
toga, programeri ĉesto provode vreme na svom Discord kanalu. Ako uspete razgovarati
s njima, moţda ćete nauĉiti nešto novo (“bullish ili bearish”) o kriptovalutama.

Trgovanje vestima

Drugi naĉin trgovanja je trgovina vestima. Kriptovalute ĉesto objavljuju partnerstva,

nadogradnje, listingovanja ili konferencije koje će uticati na cenu (u oba smera).
Praćenjem vesti, moţete steći prednost nad trgovcima koji nisu svesni istih.

Na primer, XRP je imao neverovatan rast u trećem kvartalu 2018. godine. Razog za to
– u odnosu na ostatka trţišta, koji se kretao horizontalno – bi mogla biti njihova SWELL
konferencija, koja se odrţava svakog oktobra, ĉiji domaćin je bio Bill Clinton 2018.
godine.

Cena XRP-a je iznenaĊujuće poĉela da se penje nedelju dana pre konferencije i

nastavila za vreme iste. Ako ste kupili XRP pre konferencije, u oĉekivanju njegovog
dogaĊaja, dobro ste profitirali.

13
Naţalost, nije lako biti u toku sa novostima svakog pojedinaĉnog novĉića. Zato postoji
CoinMarketCal. Ova web stranica objedinjuje sve dogaĊaje na jednom mestu, tako da
moţete lako pregledati predstojeće vesti. Ova web-stranica vam omogućava da filtrirate
prema kriptovaluti ili datumskom rasponu, tako da ste spremni trgovati s bilo ĉim što se
dogaĊa.

Ponuda i potraţnja

Poslednji deo fundamentalne analize koju moţete koristiti za trgovinu je ponuda i

potraţnja. O ovoj temi se moţda ne raspravlja dovoljno na trţištima kriptovalute jer to
nije dobro shvaćeno.

Na svakom datom trţištu postoji odreĊena koliĉina ponude i potraţnje. Ponuda je

definisana kao koliko koina je dostupno, a potraţnja je koliko kupci ţele da kupe. Ova
dva se ne mogu lako meriti, ali postoji jedan faktor koji uzrokuje kretanje cena u
kriptovalutama: emisija.

99% kriptovaluta ima raspored inflacije. Da bi se podstakla sigurnost mreţe, oni

rudarima / hodlerima / korisnicima daju sveţe štampane koine. Što je veća inflacija
valute, to će se više rudara skloniti sa trţišta. Stoga je vredno pratiti raspored inflacije u
vašoj kriptovaluti kako biste odredili kako će cena reagovati na priliv ponude.

O tome se ne govori mnogo jer se najveći deo trgovanja obavlja na BTC-u. Raspon
inflacije u Bitcoinu se mijenja samo jednom u ĉetiri godine, tako da je malo verovatno da
će cena reagovati kao takva. MeĊutim, altkoini nisu toliko dosledni. Na primer,
Ethereum je imao hard fork tri puta kako bi smanjio raspored emisije, što utiĉe na cenu
tokom vremena.

14. Tehniĉka analiza

Jednostavno reĉeno, tehniĉka analiza je korišćenje prethodnih istorijskih cena za
predviĊanje budućih cenovnih kretanja. Tehniĉka analiza se obiĉno naziva ĉitanje
grafikona jer se svi radovi odvijaju na grafikonu. Dok kod fundamentalne analize trgovac
uzima u obzir i odreĊene karakteristike odreĊenog koina, tehniĉka analiza posmatra
samo grafikon cena.

Moţda ste skeptiĉni prema tehniĉkoj analizi, kao što je mnogo ljudi.

Moţda mislite da nema šanse da grafikon bude u stanju da vam kaţe šta će cena da
uradi. Objašnjenje zašto je tehniĉka analiza jednostavna: grafikon je grafiĉki prikaz kako
se trţište oseća u vezi sa koinom. Jednostavan primer je ako cena ide gore, to znaĉi da
trgovci imaju poverenja u njenu budućnost. Kada poĉnete da uĉite tehniĉku analizu,
videćete kako trţišta već nekoliko decenija prave iste obrasce. Zato tehniĉka analiza
funkcioniše.

14
Tehniĉka analiza koristi razne alate koji pomaţu trgovcu da iznese taĉna mišljenja o
stanju trţišta. U ovom odeljku predstaviću vam neke osnove tehniĉke analize, a u
nastavku priruĉnika ćete naći detaljna objašnjenja razliĉitih tehniĉkih indikatora.

Tri su pretpostavke na kojima se temelji tehniĉki pristup:

1. Trţišna kretanja uzimaju u obzir sve dostupne informacije. Ova tvrdnja je

kamen temeljac tehniĉke analize. Tehniĉar veruje da sve što potencijalno moţe
uticati na cenu – fundamentalno, politiĉki, psihološki, ili na bilo koji drugi naĉin –
već odraţava u trţišnoj ceni. Prema tome, sledi da jedino treba istraţiti kretanje
cena.
2. Cene slede trendove.
3. Istorija se ponavlja.

Dow teorija predstavlja kamen temeljac tehniĉke analize.

Osnovna pravila:

1. Indeksi uzimaju u obzir sve dostupne informacije – transakcije na berzi

predstavljaju znanje Wall Streeta o neposrednoj i dalekoj prošlosti. Nema
potrebe dodavati nešto drugo samim trţišnim indeksima.
2. Trţišta imaju tri trenda – Primarni (traju više od jedne godine), sekundarni
(predstavljaju korekcije primarnog trenda te obiĉno traju od tri nedelje do tri
meseca) i manji trend (obiĉno traje manje od tri nedelje i predstavlja korekciju
srednjoroĉnog trenda).
3. Vaţniji trendovi imaju tri faze – akumulacijska faza, faza javne participacije te
distribucijska faza. Akumulacijska faza reprezentuje transakcije informisanih I
najpronicjivijih investitora. Ako su se u prethodnom trendu cene kretale prema
dole, u tom trenutku ti investitori prepoznaju da je trţište apsorbovalo sve
takozvane “loše vesti”. Faza javne participacije, kada većina tehniĉara koji sledi
trendove poĉinje uĉestvovati na trţištu, odvija se kada cene poĉinju znatno rasti.
U distribucijskoj fazi stiţu sve optimistiĉnije vesti. U toj poslednjoj fazi jedni te isti
investitori koji su “akumulirali”imovinu kada je trţište doseglo dno (kada niko
drugi nije hteo kupiti) poĉinju “distribuirati” pre nego što iko drugi poĉne
prodavati.
4. Indeksi moraju davati jedan te isti signal – kada je Dow raspravljao o
indeksima industrijskih i ţelezniĉkih preduzeća mislio je da se ne moţe pojaviti
niti jedan vaţan rastući ili padajući signal ukoliko oba indeksa ne daju jedan te isti
signal. Kad bi indeksi odstupali jedan od drugog, Dow je predpostavljao da je
prethodni trend još uvek na snazi.
5. Obim trgovine mora potvrditi trend – obim trgovine se mora povećavati u
smeru primarnog trenda

15
6. Pretpostavlja se da je trenutni trend prisutan sve dok se ne dobije konaĉni
signal obrta trenda
Ono povezuje trţišna kretanja i zakon fizike koji govori da se objekat u pokretu (u
ovom sluĉaju trend) nastavlja kretati u istom smeru sve dok neka spoljna sila ne
uzrokuje promenu smera. Veliki broj tehniĉkih alata je dostupno trgovcima pri
otkrivanju signala koji ukazuju na obrt trenda ukljuĉujući istraţivanje nivoa
podrške i otpora, cenovne obrasce, linije trenda te pomiĉne preseke. Neki
pokazatelji mogu ponuditi ĉak i ranije signale gubitka momentuma. Uprkos
svemu tome, ĉešće će se trenutni trend zadrţati.
Slika 1.1 ilustruje dva razliĉita trţišna scenarija. Primetite na levoj slici da je taĉka
C na niţem nivou od prethodnog vrha u taĉki A. Tada se cena smanjuje ispod
taĉke B. Prisutnost dva navedena niţa vrha i dva niţa dna daje nedvojben
prodajni signal u taĉki gde cena pada ispod nivoa u kojoj je bila u taĉki B (taĉka
S). Ovakav obrazac se naziva i „neuspešan zamah“.

Slika 1.1 Neuspešan zamah Uspešan zamah

Na desnoj slici, vrh u taĉki C nakon povratka viši je od prethodnog vrha u taĉki A.
Tada se cena smanjuje ispod nivoa u taĉki B. Neki Dow teoretiĉari ne bi smatrali
da je u taĉki S1 nastupio ĉist prodajni signal. Oni bi istaknuli da u ovom sluĉaju
postoje samo niţa dna, ali ne i niţi vrhovi. Oni bi hteli videti oporavak u taĉki E,
koji je pak niţi od vrha u taĉki C. Onda bi ĉekali još jednu najniţu vrednost ispod
taĉke D. Njima bi nivo u taĉki S2 predstavljala verodostojan prodajni signal s dva
niţa vrha i dva niţa dna. Ovaj obrazac se naziva „uspešan zamah“.

16
 Slika 1.2 Obrnut neuspešan zamah. Obrnut uspešan zamah.

Da zakljuĉimo ovaj deo tehniĉke analize sa nekoliko saveta.

Kako budete uĉili o tehniĉkoj analizi i o ĉitanju grafikona, videćete da postoji

beskonaĉan broj indikatora, tehnika, alata ili trikova koje moţete koristiti za analizu
cena. Lako je za novajlije da se preplave sa svim tim podacima i na kraju donesu loše
odluke. Zato je vaţno da poĉetnici izaberu jednu (ili dve) strategije i da ga se drţe.

Jednom kada se upoznate sa svim tim tehnikama, videćete koja vam strategija najviše
odgovara. Najbolji naĉin da napredujete kao trgovac je da odaberete svoj indikator i
uronite duboko u njega. Nema smisla imati 100 razliĉitih indikatora na vašem grafikonu,
i ne postoji naĉin na koji moţete protumaĉiti sve te podatke. Mnogo bolji pristup je
nauĉiti sve što je moguće o jednoj strategiji. Postanite majstor jedne tehnike i uspećete
kao trgovac.

I za kraj nezaboravite da koristite Tradingview, gde vam stoji na raspologanju veliki broj
alata za analizu grafikona, a takoĊe moţete pogledati analize drugih trgovaca i moţete
pratiti najnovije vesti iz sveta kripta.

15. Drugi vidovi zarade u svetu kriptovaluta

Pored trgovanja, postoji i nekoliko drugih naĉina da ostvarite profit na trţištu
kriptovaluta. Sve to nosi svoje sopstvene rizike i koristi, kao i vaša istraţivanja, ali ovaj
vodiĉ ne bi bio potpun ako ih ne spomenemo.

Rudarenje

U sistemima “proof-of-work”-a, kao što su Bitcoin i Ethereum, rudari obezbeĊuju

raĉunarske resurse za mreţu da organizuju tranzakcione blokove. Jednostavno reĉeno,
rudari pokreću podatke kroz sloţene hash algoritme kako bi kreirali prikladna rešenja.

17
Kada se pronaĊe blok, rudar je nagraĊen "nagradom za blok", što je specifiĉna koliĉina
kriptovalute.

To znaĉi da rudari koji volontiraju za mreţu mogu zaraĊivati novac na njoj. Pošto
algoritmi za rudarstvo zahtevaju ogromne resurse, to se ne moţe uraditi pomoću vašeg
osnovnog laptopa. Izgradnjom i optimizacijom specijalizovane rudarske opreme, i vi
moţete zaraditi od rudarenja kriptovaluta.

Staking

Sa koinima proof-of-stake nema proof-of-work. To znaĉi da nema rudarenja. Umesto

toga, korisnici verifikuju transakcije stavljajući koine na mreţu. Staking se radi drţanjem
novĉića u izvornom novĉaniku i osiguravanjem da je vaš novĉanik povezan s mreţom.

To je to.

Pohvaljena zbog uštede energije, proof-of-stake je postao popularniji u proteklih

nekoliko godina, jer su korisnici nagraĊeni za drţanje novĉića. Kriptovalute proof-of-
stake plaćaju svoje korisnike na osnovu toga koliko novĉića drţe i koliko dugo to rade.
Jedan od najvećih je NEO, koji plaća oko 4% ROI YTY (povrat na investiciju, iz godine u
godinu).

Mnogi proof-of-stake koini zapošljavaju “masternodes-e”. Masternodes je ono što i

sama reĉ kaţe - oni su ĉvorovi koji imaju puno koina u sebi. Masternodes zahtevaju od
korisnika da skladište više novĉića, ali daju više ROI korisnicima koji ispunjavaju uslove
za implementaciju masternodesa. Primeri ukljuĉuju DASH, PIVX i XZC.

Kod masternodes-a dobijate ĉeste dividende samo za drţanje valute. To, meĊutim, ne
znaĉi da su to beznaĉajne investicije. Ako zaradite 5% povrata na uloţeni novac, ali se
cena kriptovalute smanji za 10%, vi ste izgubili novac. Pratite ove investicije i ne
dozvolite da vas pasivni prihod zaslepi.

Arbitraţa

Znate da je na raspolaganju mnogo BTCUSD parova za trgovinu. Ako pogledate

razliĉite menjaĉnice, primetićete da cene nisu potpuno iste. Ova neefikasnost vam
omogućava da ostvarite profit - sa arbitraţnom trgovinom.

Ideja je jednostavna: ako se BTC prodaje za 6,100 dolara na jednoj berzi, a kupuje za
6,200 dolara na drugoj, moţete je kupiti za 6,100 dolara, prebaciti na drugu berzu i
prodati za 6,200 dolara. To vam daje zagarantovan profit od $ 100. Oĉigledno, raspon
(razlika izmeĊu menjaĉnica) nije toliko velik, ali ako se uradi pravilno i dosledno,
arbitraţno trgovanje moţe doneti neke dobre profite.

18
ICO-i

Poslednji naĉin da zaradite novac u svetu kriptovaluta je ICO, ili Initial Coin Offerings.
Poĉevši od 2014. godine, ICOi su poznati, uglavnom zbog ludih profita koji su stvoreni
od njih. Primetićete da su kupci Ethereum ICO-a, koji su kupili tokene za $ 0.30, do
1000x u zaradi! To je apsolutno ludo, ali ETH je jedan od najboljih ICO-a svih vremena.

Evo kratkog pregleda kako ICO-i rade. Sve poĉinje kada ICO prikupi sredstva, obiĉno u
odvojenim krugovima. Rani investitori (VC, hedge fondovi) dobijaju povoljniju cenu
tokena za rano uĉešće. Kada se prikupljanje sredstava završi, puštaju se tokeni.
Ponekad se ne puštaju svi tokeni odjednom. Umesto toga, oni su rasporeĊeni tokom
vremena koristeći takozvani raspored sticanja prava. Nakon što su tokeni pušteni
investitorima, token se listinguje na berzu.

Ovo bi trebalo da pokaţe rizike vezane za ICO-e. Nema garancije da ćete zaraditi
novac. Kada se ICO token listinguje na berzi, na otvorenom trţištu je da odluĉi koliko je
odreĊeni token vredan. To bi moglo biti iznad ICO cene, ali moţe biti i mnogo niţe! Iz
tog razloga ne preporuĉujem ICO za poĉetnike. Rizik je previsok.

TakoĊe treba napomenuti da je 2018. bila godina o pucanju “ICO Bubble”. Poĉevši od
2016. godine, ICOi su postali veoma popularni, za ljude u kripto svetu i izvan njega. U
prošlosti je bilo samo nekoliko ICO-a. Stvari su se promenile kada su mnogi shvatili da
su ICO-i odliĉan naĉin da se prikupi mnogo novca u kratkom vremenu. To je dovelo do
procvata ICO-a, gde je eksplodirao broj ICO-a i iznos prikupljenih sredstava.

Neko vreme ICO-i su bili sjajan naĉin da se napravi lak novac, jer su svi ţeleli da budu u
toku sa vrućim novim koinima. Danas je trţište postalo toliko zasićeno da su povrati na
ICO-ima nestali. Pored toga, ICO trend je polako opao kako se broj prevara povećavao.
Poznato je da organizatori ICO-a prikupljaju novac, izbace koin, a zatim potpuno
napuste projekat. To je dovelo do toga da su mnogi ICO koini apsolutno uništeni na
trţištu, a neki od njih su dostigli vrednost -90% ispod njihovih vrhunaca.

Budite oprezni sa ICO-ima i nemojte ulagati ništa više nego što moţete priuštiti da
izgubite.

STOi (Security Token Offerings), koji od samog poĉetka priznaju svoj identitet kao
vrednosne papire - i sve regulatorne obaveze koje dolaze s tim - mogu ponuditi novi put
za zaradu - ali je još uvek u ranoj fazi ova nova vrsta ulaganja.

16. Principi za uspeh

Da bismo uokvirili ovaj priruĉnik, razmotrićemo neke od smernica koje će vam pomoći
da postanete profesionalni trgovac kriptovalutama. Uskoro ćete saznati da nije dovoljno
imati dobru strategiju ili kupiti prave koine. Većina izazova trgovanja su psihološke

19
prepreke koje ćete morati prevazići. Dakle, evo nekih principa za trgovanje kako ne
biste izgubili bogatstvo.

# 1 - Gubićete novac

Prva stvar koju ćete nauĉiti kada poĉnete trgovati je da ćete gubiti novac. To je potpuno
neizbeţno. Niko ne puca 100% taĉno, pogotovo u igri trgovanja. Zapamtite, ĉak je i
Michael Jordan propustio udarce, ali je ostao u igri dovoljno dugo da postane jedan od
najvećih košarkaša svih vremena.

Kada prvi put poĉnete trgovati, lako je naljutiti se na sebe zbog gubitaka. Kada nemate
iskustva, i gubite u trgovinama, poĉinjete misliti da je sve vaša krivica. Moţda ĉak i
prestanete trgovati, misleći da niste dovoljno dobri. Ne budite previše strogi prema sebi
- prihvatite gubitke i nastavite da rastete kao trgovac.

Da biste smanjili koliĉinu novca koju gubite, moţete da uradite dve stvari. Prvo,
pobrinite se da ne preterujete s velikom veliĉinom poloţaja. A kao drugo, pobrinite se da
ako izgubite novac, još uvek dišete. Ovo drugo, je obavezno ...

# 2 - Uloţite samo onoliko koliko ste spremni da izgubite

Ovo je jednako vaţno kao i pravilo # 1.

Samo stavite onoliko novca na svoj trgovaĉki raĉun koliko ste spremni da izgubite. To
znaĉi da ukoliko cena Bitkoina padne sve do 0,00 dolara, trebalo bi da ostanete
nepovreĊeni. Mnogi ljudi gledaju na trgovanje ili investiranje kao svoju lutrijsku kartu na
bogatstvo, pa bacaju sve što imaju na nju. Na taj naĉin trgovci budu opeĉeni i na kraju
nazivaju trgovinu prevarom.

Umesto toga, samo stavite toliko novca na trţište koliko ste spremni da izgubite. Ako
ovo nije mnogo novca, fokusirajte se na poboljšanje vaše liĉne finansijske situacije pre
nego što poĉnete da trgujete. Uĉinite sve što je potrebno da biste napravili više kapitala
kako biste ga mogli staviti na trţišta. Dok ĉekate da uloţite više novca u Bitkoin, trebali
biste:

# 3 - Vodite dnevnik

Kako biste znali da li rastete kao trgovac? Jedan od naĉina je da vidite da li vaš portfolio
raste, ali to vam ne dozvoljava da vidite koje strategije ili tehnike donose najveću
zaradu. Zato je kljuĉno da vodite trgovinski dnevnik.

Unutar ovog dnevnika trebalo bi da zapišete bilo šta i sve o vašoj trgovini. To moţe
ukljuĉivati vreme, datum, menjaĉnicu, ulaznu cenu, veliĉinu pozicije, poloţaj meseca,
koju boju majice nosite, šta god. Što je više podataka, to bolje.

20
Ako vam ovo zvuĉi kao glavobolja, postoje web-stranice koje će pratiti sve vaše
trgovinske statistike za vas. Primeri ukljuĉuju Tradingdiary Pro ili Edgewonk.

Vremenom ćete poĉeti uĉiti koje su trgovine uspešnije i koji faktori dovode do većeg
profita.

# 4 – Paper Trading

Paper Trading se odnosi samo na trgovanje na papiru. To znaĉi da ne trgujete stvarnim

novcem. Umesto toga, zapisujete svoje ulazne i izlazne cene i veţbate bez novca. Ovo
moţe izgledati glupo, ali je odliĉan naĉin da se poĉne trgovati, pogotovo ako nemate
mnogo novca za ulaganje na trţište.

Najvaţnija stvar koju treba uraditi je da poĉnete trgovati. Nije bitno ako ne trgujete
stvarnim novcem. Sve dok tretirate vaš Paper Trading sa istim uverenjem kao da
trgujete stvarnim novcem, uskoro ćete uvideti da je Paper Trading izuzetno dragocen
proces.

Druga korist od trgovine na papiru je u tome što ćete se naviknuti na voĊenje dnevnika.

# 5 – UnapreĊujte u svoje znanje

Kao peto ali moţda i najvaţnije pravilo, ukoliko ţelite postati profesionalan trgovac,
morate konstantno da unapreĊujete svoje znanje, da nadograĊujete sebe, da pohaĊate
razne kurseve – nikad nemojte štedeti na tome, jer na kraju krajeva znanje je ono koje
donosi novac.

21
1.1 KONSTRUKCIJA GRAFIKONA
Vrste grafikona:

1. Stupiĉasti grafikoni (bar chart), prikazuju cenu otvaranja, najvišu, najniţu I

zakljuĉnu cenu. Oznaka sa desne strane stupca predstavlja zakljuĉnu cenu.
Cena otvaranja prikazana je oznakom na levoj strani stupca.

Slika 1.3 Dnevni stupičasti grafikon Ripple-a. Svaki stupac predtavlja aktivnosti jednog trgovinskog dana.

2. Linijski grafikoni (line chart), prikazuju samo zakljuĉne cene za svaki dan.

3.
Slika 1.4 Dnevni linijski grafikon Ethereuma. Ovaj grafikon karakteriše puna linija koja spaja izastopne zaključne cene.

22
 4. Point and figure grafikoni, kolone ispunjene slovom x oznaĉavaju rast cena,
dok kolone ispunjene slovom o prikazuju pad cena.

Slika 1.5 Point and figure grafikon Ethereum-a. Primetite naizmenične kolone slova x I slova o. Kolone slova x prikazuju rast, dok
kolone slova o pad cena.

5. Grafikoni u obliku sveće (candlestick chart), japanska su verzija stupiĉastih

grafikona. Predstavljaju iste ĉetiri cene kao I tradicionalni stupiĉasti grafikon –
cenu otvranja, zakljuĉnu, najvišu I najniţu cenu. Na grafikonu oblika sveća tanka
linija (senka) prikazuje dnevni raspon cena od najviše do najniţe cene. Širi deo

Slika 1.6 Grafikon u obliku sveda za Tron.

23
 stupca (telo) prikazuje razliku izmeĊu cene otvaranja I zakljuĉne cene. Ako je
zakljuĉna cena viša od cene otvaranja, telo je zelene boje (pozitivno). Ako je
zakljuĉna cena niţa od cene otvaranja, telo je crvene boje (negativno).

1.2 ARITMETIĈKO NASPRAM LOGARITAMSKOG MERENJA

Na grafikonima se moţe koristiti aritmetiĉko I logaritamsko
merenje. Za neke vrste analiza, posebno za dugoroĉne
analize trenda, logaritamsko merenje bi moglo imati odreĊene
prednosti.

Slika 1.6 prikazuje kako dva razliĉita merenja ustvari izgledaju.

Na aritmetiĉkom merenju vertikalno cenovno merilo prikazuje
jednake razlike za svaku jedinicu promene cena. MeĊutim, na
logaritamskom merilu postotni porasti ostaju jednaki kako se
cena povećava. Razlika izmeĊu taĉke 1 I 2 je jednaka kao I
razlika izmeĊu taĉki 5 I 10 jer obe predstavljaju dvostruko
povećanje cena. Na primer, povećanje s 5 na 10 na
aritmetiĉkom merilu jednako je kao I povećanje s 50 na 55
iako je prvo povećanje dvostruko, a drugo povećanje
Slika 1.6 Upoređenje aritmetičkog samo 10 posto.
naspram logaritamskog merenja.

Slika 1.7 Dugoročniji pogled na cenu Bitcoina korišdenjem dva različita cenovna merila. Primetite da se rastudi trend bolje vidi
na logaritamskom merilu.

24
 Slika 1.8 Linearan naspram logaritamskog grafikona.

Pretpostavimo da se cena neke valute svake godine duplira, grafikon iznad nam
pokazuje kako to izgleda na linearnom I logaritamskom grafikonu. Linearna skala nam
ukazuje na apsolutnu cenu, dok logaritamska na procentualni rast cena tokom vremena.
Na donjem grafikonu se jasno vidi da je rast ili promena cene konstantna, ravnomerna.
Linearni grafikon se još naziva I grafikonom “panike” ili “brzine”. Uzmimo za primer rast
drţavnog duga, na linearnom grafikonu izaziva paniku, dok je u stvari rast ravnomeran.

25
2. OSNOVNI KONCEPTI TRENDA
Svi alati koje koriste analitiĉari grafikona – nivoi otpora I podrške, cenovni obrasci,
pomiĉni proseci, linije trenda itd. - imaju osnovnu svrhu pomoći izmeriti trţišni trend.

Trend je smer kretanja trţišta. Smer tih vrhova I dna ĉine trend.

Slika 2.1 Tri smera trenda

Slika 2.2 Primer padajudeg trenda za Bitcoin, koji sledi horizontalan trend od mesec dana, da bi se sredinom jula obrnuo u
rastudi.

Trend ima tri smera:

1.Rastući trend se moţe definisati kao niz vrhova I dna s uzastopno višim vrednostima,

2. dok se padajući trend moţe definisati suprotno, kao niz vrhova I dna s uzastopno
niţim vrednostima.

26
 3. Horizontalni vrhovi I dna predstavljaju horizontani cenovni trend ili trţište bez
trenda. Takav oblik trţišnih kretanja odraţava razdoblje ravnoteţe cena kada su ponuda
I potraţnja uravnoteţeni.

Većina tehniĉkih alata po svojoj prirodi slede trendove što znaĉi da obiĉno imaju loše
rezultate kada trţište uĊe u fazu u kojoj se ne oĉitava nikakav trend.

Trend se klasifikuje na 3 naĉina:

1. Glavni, traje duţe od jedne

godine
2. Srednjoroĉni, traje od tri
nedelje do nekoliko meseci
3. Kratkoroĉni trend, kraći je od
dve ili tri nedelje

Svaki manji trend je deo sledećeg

većeg trenda.
Slika 2.3 Primer 3 stepena trenda: glavni, sekundarni i kratkoročni Na primer,
srednjoroĉni trend
trend. Tačke 1, 2, 3, 4 prikazuju glavni rastudi trend. Talas 2-3 prikazuje predstavlja
sekundarnu korekciju unutar glavnog trenda. Svaki sekundarni talas
korekciju glavnog
može se podeliti na kratkoročne terndove. Na primer, sekundarni talas trenda. U
2-3 može se podeliti na manje talase A-B-C. dugoroĉnom rastućem trendu trţište
se koriguje nekoliko meseci, pre
nego što nastavi rasti. Takva sekundarna korekcija se sastoji od kraćih talasa. Svaki
trend je deo većeg trenda te se sastoji od manjih trendova. Vidi slike ispod.

Slika 2.4 Glavni trend je rastudi. Unutar glavnog trenda možemo uočiti srednjoročne I kratkoročne korekcije.

Kada neko pita kakav je trend na trţištu, teško je, ako ne i nemoguće, išta reći pre nego
što znate za koji trend se osoba raspituje. Za trgovce koji drţe duge pozicije, nekoliko

27
dana ili nekoliko nedelja cenovnih promena je zanemarljivo. Za trgovce koji trguju na
dnevnoj bazi, dvodnevni ili trodnevni porast vrednosti moţe predstavljati glavni rastući
trend. Kratkoroĉni trend se primarno koristi za odreĊivanje pravog vremena ulaska ili
izlaska sa trţišta.

2.1 LINIJE TRENDA

Rastuća linija trenda je ravna crta koja spaja svaku sledeću najniţu vrednost kao što je
prikazano na slici. Padajuća linija trenda spaja svaki sledeći vrh.

Slika 2.5 Rastuda linija trenda. Padajuda linija trenda.

Pre svega da bi se nacrtala linija trenda, trend mora postojati. Neki analitiĉari grafikona
ĉak zahtevaju da nivo cena u taĉki 2 mora biti premašena kako bi se potvrdio rastući
trend.

Za crtanje probne linije trenda potrebne su dve taĉke, dok je treća taĉka potvrĊuje.
Prema tome na slici, uspešan test linije trenda u taĉki 5 potvrĊuje njenu pravovaljanost.

KAKO KORISTITI LINIJU TRENDA?

Jednom kada trend sledi odreĊen nagib, po pravilu će I nastaviti slediti jednak nagib.
Tada linija trenda ne samo da pomaţe odrediti krajnje taĉke korektivnih faza već I još
vaţnije: govori kada se trend menja.

Sve dok linija trenda nije znaĉajno preseĉena, moţe se koristiti za odreĊivanje podruĉja
kupovine I prodaje. MeĊutim, pad cena ispod linije trenda ili porast iznad linije trenda
(slika 2.7) signalizuje promenu trenda te likvidaciju svih pozicija koje su išle u smeru
prijašnjeg trenda.

28
 Slika 2.6 Primer padajude linije trenda. Padajuda linija trenda ucrtana s leva na desno spaja prva dva vrha, naredne najviše
vrednosti odbile su se upravo od linije trenda, održavajudi na taj način padajudi trend netaknutim.

Što je duţe na snazi I što je više puta testirana, to je znaĉajnija linija trenda.

Šta napraviti sa manjim prekidima linije trenda? Kako prepoznati prekid trenda?

Za tu svrhu moţemo koristiti tri filtera:

1. Zaključna cena – prekid linije trenda od strane zakljuĉne cene znaĉajnija je od

prekida neke od cena unutar trgovinskog dana.
2. Kriterijum presecanja od 1-3% - prekid trenda je potvrĊen kada zakljuĉna cena
padne ispod trend linije za 1% kod kratkoroĉnog trenda, ili 3% kod dugoroĉnog
trenda.
3. Obim trgovine – presecanje linije trenda i njen obrt, mora biti propraćen porastom
trgovinske aktivnosti.

Rastuća linija trenda po pravilu će postati otporna linija jednom kad je znaĉajno
prekinuta.

Slika 2.7 Kada je utvrđena linija trenda, kasniji pad/rast cena do trend linije može se iskoristiti za zauzimanje novih pozicija u
smeru trenda. Jednom kad je linija trenda značajno prekinuta, rastuda potporna linija trenda postaje otporna, dok padajuda
linija trenda podrška.

29
 MERENJE IMPLIKACIJA LINIJA TRENDA

Jednom kad je linija trenda prekinuta, cena se po pravilu pomakne od linije trenda za
iznos jednak vertikalnoj udaljenosti koju je cena dostigla s druge strane linije trenda pre
samog obrta trenda (Slika 2.8).

Slika 2.8 Linije trenda zamenjuju ulogu.

NAGIB LINIJE TRENDA

Najvaţnije linije trenda otprilike imaju nagib od

45 stepeni. Takve linije odraţavaju situaciju u
kojoj se cene povećavaju ili smanjuju po stopi
koja stavlja vreme I cenu u savršenu
ravnoteţu.

Ako je linija trenda previše strma (vidi liniju 1),

to obiĉno ukazuje da se cena povećava
prebrzo te da je trenutni rast neodrţiv. Prekid
takve strme linije trenda moţe biti samo
povratna reakcija na odrţivi rast bliţe nagibu
od 45 stepeni (linija 2). Ako je pak linija trenda
previše poloţena (vidi liniju 3), moţe ukazivati
da je rastući trend preslab te da se na
Slika 2.9 Nagib linije trenda.
njega teško moţe osloniti.

30
KAKO PRILAGODITI LINIJE TRENDA

Ponekad treba prilagoditi linije trenda kako

bi odgovarale ubrzavajućem ili
usporavajućem trendu. Na primer, ako je
strma linija trenda prekinuta, moţda treba
ucrtati liniju trenda sa sporijim rastom. Ako
je orginalna linija trenda previše poloţena,
moţda je potrebno ponovo ucrtati, ali pod
većim uglom.

U sluĉaju ubrzavajućeg trenda ponekad

treba ucrtatiti nekoliko linije trenda pod sve
strmijim uglom (Slika 2.11). MeĊutim, kada
sve strmije linije postanu potrebne, najbolje
je koristiti jedan drugi tehniĉki alat –
pomiĉne proseke – koji predstavljaju
zakrivljene linije trenda.

Slika 2.10 Primeri linija tenda koji su previše strme ili

previše položene.

Slika 2.11 Različite linije trenda koriste

se za određivanje različitih stupnjeva
trenda. U gornjem primeru linija 1 je
glavna rastuda linija trenda. Linije 2, 3 I 4
određuju srednjoročne rastude
trendove. Konačno, linija 5 određuje
kratkoročni porast cene u poslednjem
srednjoročnom rastudem trendu.

31
Slika 2.12 Ubrzavajudi rastudi tend zahteva ucrtavanje strmijih linija trenda kao što je prikazano na grafikonu.

UNUTRAŠNJE LINIJE TRENDA

To su varijacije linije trenda koje se ne oslanjaju na ekstremne vrednosti, seku se sa

cenama te spajaju koliko god je moguće više unutrašnjih vrhova i dna.

Slika 2.13 Primer unutrašnje linije trenda. Možemo primetiti kako se jedna te ista linija ponašala I kao podrška I kao otpor.

32
2.2 PRINCIP VENTILATORA
Ponekad se nakon prekida rastuće linije
trenda cene malo smanje pre nego što se
vrate natrag na dno stare linije trenda
(sada otporne linije). Na slici 2.14 se vidi
da su se cene vratile, ali nisu uspele
preseći liniju 1. Sada moţemo ucrtati
drugu liniju trenda (liniju 2), koja je isto
prekinuta. Nakon još jednog pokušaja
vraćanja, ucrtava se treća linija (linija
3).Prekid treće linije trenda je po pravilu
pokazatelj da se cene poĉinju kretati
prema dole.

2.14 Primer principa ventilator.

2.15 Linije širenja ventilator spajaju svaki slededi vrh kao što je prikazano na grafikonu. Prekid trede linije ventilator po pravilu
signalizuje početak rastudeg trenda.

33
2.3 LINIJA KANALA
Ponekad cene slede trend izmeĊu dve paralelne linije – oĉito, kad analitiĉar prepozna
liniju kanala (parallel channel), moţe je iskoristiti da bi ostvario znaĉajan profit.

Crtanje linije kanala je vrlo jednostavna. Pri rastućem trendu prvo nacrtajte liniju trenda
uzduţ najniţih cena. Nakon toga nacrtajte liniju od prvog istaknutog vrha (taĉka 2) koja
je paralelna sa osnovnom linijom trenda. Ako sledeći porast cene dostigne i odbije se
od linije kanala, moţemo reći da kanal moţda postoji. Ako se cene vrate i odbiju od
orginalne linije trenda ( u taĉki 5), tada kanal verovatno postoji. Jednako je i sa
padajućim trendom, ali naravno u suprotnom smeru.

2.16 Primer linije kanala.

Kada se cena naĊe na osnovnoj liniji trenda, trgovac bi trebao ući u nove duge pozicije.

Prekid rastuće linije kanala signalizuje ubrzanje prevladavajućeg trenda. Neki trgovci
koriste prekid linije kanala u rastućem trendu za zauzimanje novih dugih pozicija.

2.17 Primeri prekida linije kanala.

Kanali se na drugaĉiji naĉin mogu iskoristiti u situacijama kada cena ne dostigne liniju
kanala, što je obiĉno znak slabljenja trenda (slika 2.17 a). Na narednoj slici
nemogućnost cene da dostigne gornju granicu kanala (u taĉki 5) moţe biti rani signal da
se trend menja te povećava verovatnoću da će trend linija biti prekinuta.

34
 Kanal se isto moţe koristiti za prilagoĊavanje osnovne linije trenda. Ako cene znaĉajno
premaše rastuću liniju kanala (slika 2.17 b), to po pravilu ukazuje da trend ojaĉava. Neki
analitiĉari grafikona tada dodaju strmiju osnovnu liniju trenda od zadnjeg dna paralelnu
s novom linijom kanala.

Jednom kada se prekine trenutni kanal, cene se obično promene jednako kolika je i
širina kanala (slika 2.17 c).

Slika 2.18 Primetite kako cene fluktuiraju između gornje I donje linije kanala u razdoblju od godinu dana.

2.4 POSTOTNO ODSTUPANJE OD TRENDA I LINIJE STOPE

PROMENE TRENDA
Nakon izraţenije promene
cena one jedno kratko
vreme poĉnu kretati u
drugom smeru pre nego što
nastave u smeru orginalnog
trenda. Najpoznatija
primena tog fenomena je
50-postotno odstupanje od
trenda. Poznati su još
minimalni i maksimalni

Slika 2.19 Cene često padnu za polovinu prethodnog porasta pre nego što nastave u postotni parametri -
prijašnjem smeru. odstupanje od trenda od
jedne trećine te dve trećine.

Maksimalni postotni pad ili porast je 66 posto, što predstavlja posebno kritiĉno podruĉje.
Ako se prethodni trend odrţi, korekcija se mora zaustaviti na dvetrećine. Ako cene

35
preĊu granicu od dvetrećine, veća je verovatnoća da će se smer trenda promeniti nego
vratiti na prethodni smer.

Minimalno podruĉje odstupanja od trenda se nalazi u rasponu od 33 do 38 posto, a

maksimalno podruĉje od 62 do 66 posto.

Slika 2. 20 Horizontalne linije označavaju područja odstupanja od trenda. Prvi I drugi pad su dostigli liniju od 38%, da bi se
zadnji pad zaustavio upravo na 62% korekcije trenda. Ovo su Fibonaccijeve korekcije koji su popularne među sledbenicima
grafičkog pristupa.

2.5 LINIJE STOPE PROMENE TRENDA

Linije stope promene trenda mere stopu porasta ili pada trenda. Kako bi konstruisali
liniju stope promene rastućeg trenda, potrebno je pronaći najvišu taĉku trenutnog
rastućeg trenda. Od te najviše taĉke na grafikonu ucrtava se vertikalna linija prema dnu
grafikona gde je trend nastao. Takva se vertikalna linija onda deli na trećine. Prilikom
padajućeg trenda proces treba biti obrnut.

Ako se u rastućem trendu dogodi korekcija cena, pad će obiĉno stati na gornjoj liniji
stope promene trenda (na 2/3). Ako se to ne dogodi, cena će pasti do donje linije stope
promene trenda (na 1/3). Ako cena padne ispod donje linije, verovatno će pasti sve do
nivoa poĉetka samog trenda. U padajućem trendu, porast iznad donje linije ukazuje da
će cene verovatno nastaviti do gornje linije. Ako cena premaši i gornju liniju, verovatno
će nastaviti do vrha prethodnog trenda.

36
Slika 2.21 Linije stope promene trenda.

Linije stope promene trenda menjaju uloge jednom kad je trend prekinut. Prema tome,
za vreme korekcije u rastućem trendu, ako cena premaši gornju liniju (liniju 2/3) te cena
padne do donje linije pa se vrati, ta će gornja linija postati nova otporna granica. Tek
kada cena premaši i tu gornju granicu, verovatno će stare najviše vrednosti biti
premašene. Identiĉan princip moţe se primeniti i za padajući trend.

2.6 GANNOVE I FIBONACCIJEVE LINIJE

Gannove linije (Gann Fan) jesu linije trenda nacrtane od istaknutih vrhova ili dna pod
odreĊenim uglom. Najznaĉajnija Gannova linija nalazi se pod uglom od 45 stepeni ili
1/1. Moguće je nacrtati ĉetiri Gannovih linija iznad ugla od 45 stepeni (1/8, ¼, 1/3, ½), i
ĉetiri Gannovih linija ispod (2/1, 3/1, 4/1, 8/1).

DODATAK 1 STRATEGIJA TRGOVANJA POMOĆU GANNOVIH LINIJA

Ganove i Fibbonaccijeve linije (Fibbonacci Speed Resistance Fan) koriste se na isti

naĉin kao i linije brzine kretanja trenda. One bi trebale biti potporne linije za vreme
korekcije rastućeg trenda, a otporne ili signali za potencijalan obrt trenda za vreme
korekcije padajućeg trenda.

Najvaţnije Fibbonacijeve korekcije su 0.382, 0.5, 0.618

Kod merenja korekcije rastućeg trenda Fibbonaĉijeva linija se izvlaĉi iz taĉke, dna
odakle je rast zapoĉeo sve do cenovnog vrha. Isto se moţe primeniti I za padajući
trend, samo obrnuto.

37
 Slika 2.22 Na slici se vidi da Cardanu 0.5 Fibb linija pruža otpor, dok mu je 0.75 jaka podrška.

2.7 NIVOI PODRŠKE I OTPORA

Dna ili najniţe vrednosti na kojima cena kreće u drugom smeru nazivaju se nivoi
podrške (support). Pojam oznaĉava da je na tom nivou ili podruĉju grafikona, na trţištu
kupovni interes snaţniji od prodajnog pritiska. Obiĉno se nivo podrške identifikuje s
prethodnom najniţom vrednošću (dnom).

Nivo otpora (resistance) suprotna je nivou podrške te predstavlja nivo cena ili podruĉje
na grafikonu gde je prodajni pritisak jaĉi od kupovnog interesa ĉiji je rezultat ponovni
pad cena. Obiĉno se nivo otpora identifikuje s prethodnom najvišom vrednošću (vrhom).

Kako bi se rastući trend nastavio, svaka sledeća najniţa vrednost (nivo podrške) mora
biti viša. Svaka sledeća najviša vrednost (nivo otpora) mora biti viša. Ako korektivni pad
vrednosti u rastućem trendu dovede do toga da cena padne sve do prethodne najniţe
vrednosti, mogao bi to biti rani signal da rastući trend završava ili pak da se
transformiše u horizontalni trend. Ako vrednost padne ispod nivoa podrške, verovatan je
obrt trenda od rastućeg prema padajućem.

38
 Slika 2.23 Grafikon prikazuje nivoe podrške I otpora u rastudem I padajudem trendu.

Svaki put kada se cena pribliţi prethodnom nivou otpora, rastući trend je u posebno
kritiĉnoj fazi. Ako u rastućem trendu cena ne premaši prethodni vrh, ili pak ako u
padajućem trendu cena ne padne ispod prethodnog dna to je obiĉno prvo upozorenje
da se postojeći trend menja. Slika 2.24 prikazuje primer klasiĉanog obrta trenda.

Slika 2.24 Primer obrta trenda.

39
 Slika 2.25 Primer obrta trenda prema gore.

Dosad smo definisali nivo podrške kao prethodno dno te nivo otpora kao prethodni vrh.
MeĊutim, nije uvek takav sluĉaj. To nas dovodi do jednog intersantnog aspekta nivoa
podrške I otpora – zamene njihovih uloga. Kada cena padne ispod nivoa podrške ili
znaĉajno premaši nivo otpora, nivo podrške I otpora zamenjuju svoje uloge. Drugim
reĉima, nivo podrške postaje nivo otpora, a nivo otpora postaje nivo podrške. MeĊutim
šta znaĉi znaĉajno? Kao referentnu meru vrednosti neki analitiĉari grafikona koriste 3%.
Za kratkoroĉne nivoe podrške I otpora verovatno je taj broj manji, otprilike 1%. Kako bi
razumeli zašto se to dogaĊa, moţda bi bilo korisno reći nešto o psihologiji nivoa
podrške I otpora.

Slika 2.26 Zamena uloga nivoa podrške I otpora. Kada je u avgustu nivo podrškeza Tron probijena, zamenila je ulogu s nivoom
otpora.

40
Psihologija nivoa podrške I otpora
Trţišne uĉesnike moţemo podeliti u tri kategorije: uĉesnici sa dugom pozicijom,
uĉesnici sa kratkom pozicijom I neopredeljeni uĉesnici. Uĉesnici sa dugom pozicijom
su trgovci koji su već kupili ugovore, uĉesnici sa kratkom pozicijom su se obavezali
na prodaju, dok su neopredeljeni uĉesnici ili već izašli iz trţišta ili su neodluĉni hoće li
ući u dugu ili kratku poziciju.

Pretpostavimo da trţište poĉne rasti sa nivoa podrške. Uĉesnici sa dugom pozicijom će

biti srećni, ali će ţaliti što nisu kupili više ugovora. Ako se cena ponovo vrati na nivo
podrške, uĉesnici s dugom pozicijom mogu kupiti dodatne ugovore. Uĉesnici sa kratkom
pozicijom sada shvataju da se nalaze na pogrešnoj strani trţišta. Uĉesnici sa kratkom
pozicijom se nadaju da će se cena vratiti do nivoa na kojoj su ušli u kratku poziciju, tako
da mogu izaći sa trţišta na njihovoj taĉki pokrića.

Neopredeljeni uĉesnici se mogu podeliti u dve grupe – oni koji nisu ušli ni u kakvu
poziciju te na one koji su, iz bilo kojeg razloga, likvidirali svoje duge pozicije na nivou
podrške. Druga grupa je naravno frustrirana zbog prerane likvidacije dugih pozicija te se
nada ponovnoj prilici za ulazak u dugu poziciju na nivoima na kojima su prodavali.

Neodluĉna skupina sada uoĉava da cene rastu te odluĉuju ući u dugu poziciju pri
sledećoj dobroj kupovnoj prilici. Sve ĉetiri grupe su odluĉne kupiti pri sledećem padu
cena. Svi oni imaju “poseban interes” na tom nivou podrške. Ako se cene smanje,
ponovna kupovina sve ĉetiri grupe prirodno će povisiti cenu.

Što se više trguje na tom nivou podrške, to će taj nivo postati znaĉajniji, jer više
uĉesnika ima poseban interes. Koliĉina trgovine na odreĊenom nivou podrške ili otpora
moţe se odrediti: vremenom provedenom pri tom nivou cena I obimom trgovine.

Vaţnost zaokruţenih brojeva kao nivoa podrške I otpora. Postoji sklonost zaokruţivanju
brojeva kako bi se zaustavio porast ili pad cena. Takvi brojevi ĉesto sluţe kao
„psihološki“ nivoi podrške i otpora. Trgovac moţe koristiti tu informaciju kako bi profitirao
kad se cene pribliţavaju vaţnijem zaokruţenom broju. Primena ovog principa bila bi
izbegavati trgovinske naloge upravo na nivou nekog vaţnijeg zaoruţenog broja. Na
primer ako trgovac pokušava iskoristiti kratkoroĉni pad vrednosti na inaĉe rastućem
trţištu, ima smisla postaviti ograniĉeni nalog upravo iznad zaokruţenog broj. S obzirom
da ostali uĉesnici pokušavaju kupiti po zaokruţenoj ceni, ona moţda nikad neće dospei
na taj nivo. Trgovci koji ţele iskoristit kratkoroĉni porast cena trebali bi postaviti prodajni
nalog upravo ispod zakruţenog broja. Suprotno bi trebalo napraviti u situaciji kada
trgovac daje nalog za ograniĉavanje gubitaka na postojećim pozicijama. Uopšteno,
trebali biste izbegavati naloge za ograniĉavanje gubitaka pri većim zaokruţenim
brojevima. Drugim reĉima, naloi za ograniĉavanje gubitaka na dugim pozicijama trebali

41
bi biti postavljeni ispod zaokruţenih brojeva te na kratkim pozicijama iznad zaokruţenih
brojeva.

DODATAK 2 KAKO PRAVILNO NACRTATI ZONE PODRŠKE I OTPORA

42
3. OBRASCI OBRTA TRENDA
Cenovni obrasci su slike ili oblici koji se prikazuju na cenovnim grafikonima, koji mogu
biti klasifikovani u razliĉite kategorije te koji imaju prediktivan znaĉaj.

Obrasci obrta ukazuju da se odvija znaĉajan obrt u trendu.S druge strane, obrazac
nastavka trenda ukazuje da je trenutni trend prekinut, verovatno zbog kratkotrajnog
pregrevanja ili hlaĊenja trţišta, nakon kojeg će se inicijalni trend nastaviti.

Obim trgovine ima vaţnu ulogu pri potvrdi svih navedenih cenovnih obrazaca.

Većina cenovnih obrazaca isto tako ima kvantitativne implikacije koje pomaţu
analitiĉaru pri odreĊivanju minimalnih cenovnih ciljeva. Iako su ti ciljevi samo
aproksimacija kasnijih cenovnih kretanja, mogu pomoći trgovcu pri proceni odnosa
nagrade i rizika.

Karakteristike koje su zajedniĉke svim obrascima obrta trenda:

1. Preduslov obrta trenda jeste prethodno postojanje trenda.

2. Prvi signal obrta trenda je ĉesto prekid glavne linije trenda.
3. Što je trenutni obrazac znaĉajniji, kasniji obrazac će biti znaĉajniji. Kada
koristimo pojam „znaĉajniji“, mislimo na visinu i širinu cenovnog obrasca. Visina
oznaĉava volatilnost obrasca, dok širina oznaĉava vreme koje je potrebno da bi
se cenovni obrazac izgradio.
4. Obrasci na vrhu trţišnih kretanja po pravilu su kraći i volatilniji od obrazaca na
dnu. Promene cena u smeru suprotnom od trenda su ĉešće i izraţenije kod
rastućih obrazaca nego kod padajućih obrazaca.
5. Cene na obrascima na dnu obiĉno se kreću u manjem cenovnom rasponu te je
za njihov nastanak potrebno više vremena. Iz tog razloga obiĉno je jeftinije i
lakše iskoristiti padajuće obrasce nego slediti rastuće obrasce. Ĉinjenica da se u
rastućem trendu cene brţe smanjuju nego što rastu, ĉini opasnije rastuće
obrasce isplativijima. Prema tome, po pravilu trgovac moţe zaraditi brţe i više
novca u kratkoj poziciji na padajućem trţištu, nego u dugoj poziciji na rastućem
trţištu.
6. Obim trgovine je vaţniji u rastućem trendu. Obim trgovine trebao bi se
povećavati u smeru trţišnog trenda. U ranim fazama obrta rastućeg trenda obim
trgovine nije toliko vaţan. MeĊutim, ako se trţište nalazi na dnu, povećanje
obima trgovine prilikom obrta trenda preko je potrebno. Ako se obim trgovine
znaĉajno ne poveća u prelomnoj fazi rasta cena, trebali bismo posumnjati u obrt
trenda.

43
3.1 DAN OBRTA TRENDA
Dan obrta trenda moţe se dogoditi na vrhu ili na dnu. Dan gornjeg obrta trenda jeste
dostizanje novog vrha u rastućem trendu koji sledi niţa zakljuĉna cena u istom danu.
Drugim reĉima, cena dostiţe novu najvišu vrednost u odreĊenom trenutku u danu pa se
kasnije spusti te zapravo zakljuĉna cena padne ispod zakljuĉne cene prethodnog dana.
Dan donjeg obrta trenda predstavlja nova najniţa vrednost koju sledi viša zakljuĉna
cena.

Što je veća razlika izmeĊu najviše I zakljuĉne cene te što je veći obim trgovine to je
znaĉajniji signal za potencijalni kratkoroĉni obrt trenda. Slika ispod prikazuje kako
izgledaju dan gornjeg I donjeg obrta trenda. Primetite veći obim trgovine na dan obrta.
Jednako tako, primetite da I zakljuĉna I najviša cena dana obrta trenda premašuju
raspon prethodnog dana formirajući tako ekstremni dan. Iako ekstemni dan nije nuţan
za postojanje dana obrta trenda, ĉini ga znaĉajnijim.

Slika 3.1 Primer dana obrta trenda.

Dan donjeg obrta trenda ponekad se naziva I prodajni vrhunac. To je po pravilu

dramatiĉan obrt pri najniţim vrednostima gde su gotovo svi obeshrabreni uĉesnici s
dugim pozicijama konaĉno prisiljeni izaći sa trţišta uz velik obim trgovine. Kasniji

44
nedostatak prodajnog pritiska stvara odreĊeni vakuum na trţištu što omogućava
cenama brz porast.

3.2 „GLAVA I RAMENA“ OBRAZAC OBRTA TRENDA

Zamislite rastući trend u kojem niz uzastopnih vrhova i dna postepeno poĉinje gubiti
momentum. Nakon toga rastući trend jedno vreme zastane na niţem nivou. U tom
trenutku ponuda i potraţnja nalaze se u ravnoteţi. Nakon što se završila ta
distribucijska faza, cena pada ispod nivoa podrške te je nastao novi padajući trend.

U taĉki A cena oĉekivano sledi rastući trend te nastavlja do najvišeg vrha trenda. Obim
trgovine se povećava, te cena sasvim normalno dostiţe novi vrhunac. Korekcija do
taĉke B dogaĊa se uz manji obim trgovine, što je isto tako oĉekivano. MeĊutim, u taĉki
C se moţe primetiti da je obim trgovine manji nego u prethodnom vrhu u taĉki A. Takva
promena moţda nema velik znaĉaj, ali upozorava analitiĉara na potencijalni obrt trenda.
Cene se tada poĉinju smanjivati do taĉke D te se smanjenje nastavlja ispod vrha u taĉki
A. Trţište se ponovo vraća do taĉke E, ovaj put uz manji obim trgovine te nije sposobno
dostići prethodni vrh u taĉki C, i stime je ispunjena polovina uslova za novi padajući
trend, tj.pojavili su se uzastopni padajući vrhovi.

Slika 3.2 Obrazac „glava i ramena“

45
U to je vreme glavna linija trenda (linija 1) već prekinuta. MeĊutim, uprkos svim
upozorenjima, sve što trenutno znamo jeste da se trend promenio iz rastućeg u
horizontalni.

Sada se moţe povući poloţenija linija trenda koja spaja dva dna (oznaĉena taĉkama Bi
D) koja se naziva linija vrata. Kada zaključna cena padne ispod linije vrata, dogodio se
odlučujući potez koji označava obrazac „glava i ramena“ (Head and Shoulders). Obim
trgovine trebao bi se povećati nakon što je cena pala ispod linije vrata.

Nakon što padne ispod linije vrata, cena se obiĉno privremeno vrati ili do linije vrata ili
do prethodnog dna u taĉki D (vidi taĉku G). Taĉke D i G sada saĉinjavaju novi nivo
otpora. Ako se pad cena ispod linije vrata dogodi uz izuzetno velik obim trgovine,
verovatnost da će se cene ĉak i delimiĉno vratiti je mala jer veća aktivnost odraţava
veći prodajni pritisak.

CENOVNI CILJEVI

Metoda pronalaska cenovnih ciljeva temelji se na visini cenovnog obrasca. Na primeru

Dash-a (slika 3.3) vrh glave je na $262, a linija vrata na $249.78. Prema tome vertikalna
udaljenost je $12.22. Tih $12.22 projektuje se prema dole od nivoa na kojoj je linija
vrata preseĉena ($252,15). Cenovni cilj se projektuje do nivoa od $239.93.

Vaţno je zapamtiti da cenovni cilj koji smo dobili izraĉunavanjem predstavlja samo
minimalni cenovni cilj.

Slika 3.3 Primer obrasca “glava I ramena” u rastudem tendu.

46
3.3 OBRNUTI OBRAZAC “GLAVA I RAMENA”
Manja razlika izmeĊu normalnog I obrnutog obrasca je u tome što kod obrnutog obrasca
postoji izraţenija tendencija da se cena vrati do linije vrata nakon što se rastući trend
već oformio. Obim trgovine je puno vaţniji pokazatelj u obrnutom obrascu “glava I
ramena” (Inverse Head and Shoulders).

Tehniĉki reĉeno, razlika izmeĊu dveju vrsta obrazaca je u tome što cene mogu pasti
jednostavno zbog trţišne neaktivnosti. Cene rastu samo kada je potraţnja veća od
ponude, odnosno kada su kupci agresivniji od prodavaca.

Kod obrnutog obrasca, obim trgovine u srednjem vrhu je malo manji od obima na levom
ramenu. MeĊutim, porast cena sa srednjeg vrha ne samo da treba slediti porast
trgovinske aktivnosti, već bi ĉesto trebao I premašiti obim trgovine uz levo rame
obrasca. Manji pad do desnog ramena treba slediti vrlo mali obim trgovine. Momenat
kada cena preseĉe liniju vrata, treba da bude propraćen snaţnim povećanjem
trgovinske aktivnosti, ako je to uistinu prelomna taĉka. Kvantitativne tehnike za
odreĊivanje cenovnih ciljeva su identiĉne kao I kod rastućeg obrasca.

Slika 3.4 Obrnuti obrazac “glava I ramena”

NAGIB LINIJE VRATA

Linija vrata u rastućem obrascu obiĉno ima blagi pozitivan nagib, retko ima negativan
nagib. Negativan nagib je znak trţišne slabosti te je obiĉno praćen niskim desnim
ramenom. Za obrnuti obrazac većina linija vrata ima lagani negativan nagib.

47
 Slika 3.5 Primer obrnutog obrasca “glava I ramena”.

TAKTIKA - Agresivniji trgovci, koji veruju da su ispravno identifikovali obrazac „glava i

ramena“, ući će u dugu poziciju za vreme porasta cena kod desnog ramena. Neki
trgovci će izmeriti udaljenost od vrha do glave (od taĉke C do D) te će kupiti nakon što
se vratilo 50 ili 66% prethodnog trenda. Ako inicijalna duga pozicija ispadne profitabilna,
mogu se zasnovati dodatne pozicije za vreme presecanja linije vrata ili za vreme
povratka cena prema liniji vrata.

3.4 TROSTRUKI VRHOVI I DNA

Većina stvari koje smo rekli za obrazac „glava i ramena“ isto se mogu primeniti na
druge vrste obrazaca obrta trenda. Trostruki vrhovi ili dna (Triple top/bottom), koji su
puno reĊi, samo su manja
varijacija obrasca „glava i ramena“.
Glavna razlika jeste što se tri vrha
ili dna, koja se pojavljuju u takvom
obrascu, nalaze na istom nivou.

Obim trgovine se smanjuje sa

svakim sledećim vrhom te bi
trebao povećati u prelomnoj taĉki
trenda. Obrazac trostrukog vrha
nije završen sve dok cena ne

Slika 3.6 Obrazac trostrukog vrha. padne ispod nivoa podrške koja
spaja korektivna dna. S druge

48
strane, u obrascu trostrukog dna zakljuĉna cena se mora nalaziti iznad nivoa otpora da
bi obrazac uistinu predstavljao trostruko dno. Isto tako neophodan je velik obim tgovine
pri završetku trostrukog dna.

Kvantitativne implikacije ovog obrasca su sliĉne obrascu „glava i ramena“ te se temelje

na visini. Cene se obiĉno od prelomne taĉke pomaknu u suprotnom smeru od inicijalnog
trenda najmanje za visinu obrasca.

Slika 3.7 Obrazac trostrukog dna.

Slika 3.8 Primer obrasca trostruko dno.

49
3.5 DVOSTRUKI VRHOVI I DNA
Puno ćešći obrazac obrta trenda su dvostruki vrhovi ili dna (Double top/bottom).
Obrazac dvostrukog vrha ĉesto se naziva M-obrazac. U rastućem trendu cena dostiţe
novi vrh u taĉki A, koji obiĉno praćen većim obimom trgovine, te se smanjuje do taĉke B
uz manju trgovinsku aktivnost.
MeĊutim, povratak do taĉke C
razlikuje ovaj obrazac od
normalnog rastućeg trenda jer
zakljuĉna cena nije premašila
prethodni vrh u taĉki A te
kasnije ponovo poĉinje padati.
Obrt nije potpun sve dok cena
ne padne ispod prethodnog
nivoa podrške (oznaĉen taĉkom
B).

Slika 3.9 Obrazac dvostrukog vrha.

Kvantitativne imlikacije ovog obrasca su iste kao i kod trostrukog vrha ili dna. Za
odreĊivanje cenovnog cilja koristimo visinu obrasca koja se projektuje prema dole od
prelomene taĉke kod dvostrukog vrha. Ista tehnika se upotrebljava kod obrasca
dvostrukog dna, samo u obrnutom smeru.

Slika 3.10 Obrazac dvostrukog dna.

50
Slika 3.11 Primer obrasca dvostruko dno.

Slika 3.12 Primer obrasca dvostruki vrh.

51
ODSTUPANJA OD IDEALNOG TRENDA

Primeri iz ţivota odstupaju od idealnog obrasca. Kao prvo, ponekad se vrhovi ne nalaze
na istom nivou cena. Isto tako, drugi vrh ne uspeva uvek dostići nivo prvog vrha, što ne
predstavlja veliki problem. Problem nastaje kada drugi vrh premaši prvi vrh (kao na slici
3.12). Stvar je u tome što obrazac moţe ĉiniti kao obrt trenda, dok je samo kratkotrajna
pauza trenutnog trenda. Kako bi rešili tu dilemu mogu nam posluţiti cenovni filteri
(zakljuĉna cena, presecanje od 1-3%, obim trgovine), koje smo već prethodno
spominjali.

3.6 OKRUGLI I ŠILJASTI OBRASCI

Okruglo dno (Rounded bottom) je obrazac koji pokazuje vrlo sporu i postepenu
promenu iz horizontalnog u rastući trend. Što duţe traju, obrasci su znaĉajniji.

Šiljci (Spike/ V-reversal pattern) su obrasci koje je najteţe zapaziti i iskoristiti jer se
obrazac u obliku slova V dogaĊa previše brzo s izuzetno kratkim tranzicionim
razdobljem.

Slika 3.13 Primer šiljastih i okruglih obrazaca.

52
4. OBRASCI NASTAVKA TRENDA
Obrasci nastavka trenda (continuation pattern) ukazuju na trenutnu pauzu u
preovladavajućem trendu te da će cene posle nastaviti u smeru inicijalnog trenda.
Obrasci nastavka trenda obiĉno kraće traju te bi se mogli klasifikovati kao kratkoroĉni i
srednjoroĉni obrasci.

4.1 TROUGLOVI
Trouglovi se smatraju srednjoroĉnim obrascem, i po literaturi za njihovo formiranje
potrebno je nešto duţe od mesec dana, ali manje od tri meseca. Kod kriptovaluta taj
proces je mnogo brţi, i traje od nekoliko sati do par dana, i ujedno su i najĉešći obrazac
ponavljanja kod kriptovaluta. Postoji ĉetiri vrste trougla:

1. Simetriĉni trougao (Symmetrical triangle), prikazuje dve linije trenda koje se

meĊusobno pribliţavaju, tako da gornja linija ima negativan nagib, dok donja ima
pozitivan. Vertikalna linija na levoj strani meri visinu obrasca te se naziva baza.
Taĉka seĉenja dveju linija trenda na desnoj strani naziva se vrh.

Slika 4.1 Obrazac simetričnog trougla

Simetriĉni trougao po pravilu predstavlja obrazac nastavka trenda. Najĉešće

predstavlja pauzu u preovladavajućem trendu, nakon koje se nastavlja orginalni
trend.
Minimalni zahtev za obrazac trougla su ĉeiri taĉke obrta. Prema tome da biste
nacrtali dve konvergirajuće linije trenda, svakoj od linija su potrebne najmanje
dve taĉke. Na slici 4.1, trouglasti obrazac poĉinje u taĉki 1, gde ujedno poĉinje i
konsolidacija rastućeg trenda. Cena tada pada do taĉke 2 te se vraća do taĉke 3.
MeĊutim, taĉka 3 niţa je od cene u taĉki 1. Gornja linija se moţe nacrtati tek kad

53
 cena padne s taĉke 3. Primetite da je taĉka 4 viša od taĉke 2. Tek kad cena
poraste s taĉke 4, moţe se ucrtati donja linija. U tom trenutku analitiĉar poĉinje
sumnjati da ima posla s obrascem simetriĉnog trougla.
Iako su minimalno potrebne ĉetiri takve taĉke, dosta trougla ima šest taĉaka
obrta, kao što je prikazano na slici 4.1. To znaĉi da zapravo postoje tri vrha i tri
dna koji daju pet talasa unutar trougla pre nego što se trend nastavi.

Slika 4.2 Primer simetričnog trougla u padajudem trendu.

2. Uzlazni trougao (Ascending triangle), je manja varijacija simetriĉnog trougla.

Primetite da je gornja linija trenda poloţena, dok donja linija ima rastući nagib.
Takav obrazac ukazuje da su kupci agresivniji od prodavaca. Smatra se rastućim
obrascem jer ga obiĉno sledi rastući trend.

Slika 4.3 Obrazac uzlaznog trougla.

54
 Slika 4.4 Primer obrasca uzlaznog trougla

3. Silazni trougao (Descending triangle), smatra se obrascem padajućeg trenda.

Primetite na slici da gornja linija trenda ima negativan nagib, dok je donja linija
poloţena. Ovakav obrazac ukazuje da su na trţištu prodavci agresivniji od
kupaca što kasnije rezultira padom cena.

Slika 4.5 Obrazac silaznog trougla

55
 Slika 4.6 Primer obrasca silaznog trougla

4. Proširujući trougao, to je obrazac trougla sa širim delom na levoj strani. Linije

trenda ustvari divergiraju te stvaraju sliku koja izgleda poput zvuĉnika. Obim
trgovine se povećava kako promene cena postaju sve veće. Takva situacija
predstavlja trţište koje se izmaklo kontroli. Najĉešće se odvija pri vrhu trţišnih
vrednosti. Prema tome proširujući trougao predstavlja obrazac padajućeg trenda.
Najĉešće se pojavljuje pri kraju većih rastućih trendova.

Slika 4.7 Obrazac proširujudeg trougla

56
VREMENSKO OGRANIĈENJE ZA OBRAZAC TROUGLA - Cene bi trebale prekinuti
liniju trenda negde izmeĊu dve trećine i tri ĉetvrtine horizontalne širine trougla.
Presecanje gornje linije signalizuje nastavak rastućeg trenda. Ako cena ostane unutar
trougla ĉak i za tri ĉetvrtine širine obrasca, trougao gubi svoju moć predviĊanja te
obiĉno implicira da će cena nastaviti besciljno da luta sve do vrha i dalje.

Signal za obrt trenda je dan kada zakljuĉna cena preseca jednu od linija trenda.
Ponekad moţemo oĉekivati delimiĉni povratak cena do prelomne taĉke u smeru
suprotnom od preovladavajućeg trenda. Nakon prekida jedne od linija trenda, vrh
postaje vaţna linija podrške ili otpora.

VAŢNOST OBIMA TRGOVINE - Obim trgovine bi se trebao smanjiti jednom kada cena
uĊe u uski deo trougla. Iako se trgovinska aktivnost smanjuje za vreme formiranja
samog obrasca, pomniji pogled na obim trgovine po pravilu nam dalje bolji pogled
dogaĊa li se veći obim za vreme rastućih ili padajućih kretanja. Na primer, u rastućem
bi trendu trebala postojati odreĊena sklonost da obim trgovine bude manji u vreme
padajućih korekcija u trendu nego za vreme rasrastućih korekcija.

KVANTITATIVNE TEHNIKE – najjednostavnije je izmeriti visinu vertikalne linije koja se

nalazi na najširem delu trougla (baze) te je projektovati prema gore od prelomne taĉke.
Cene ponekad dostignu cenovni cilj obrasca u isto vreme kada se i dve konvergirajuće
linije sretnu u vrhu.

4.2 ZASTAVE I TROUGLASTE ZASTAVICE

Obrasci zastave (eng. Flag) I trouglaste zastavice (eng. Pennant) predstavljaju pauze
izuzetno dinamiĉnog trţišnog kretanja. Ustvari, jedan od zahteva za oba obrasca jeste
da im mora prethoditi izuzetno strma
promena cena. Predstavljaju situacije
do kojih dolazi nakon velikog porasta ili
pada cena, kada cene nakratko zastanu
na odreĊenom nivou kako bi “uhvatile
dah” pre nego što nastave u istom
smeru.

Obrazac zastave izgleda poput

pravougaonika ili paralelograma
omeĊenog dvema paralelnim linijama
trenda s nagibom suprotnim od
preovladavajućeg trenda.
Slika 4.8 Obrazac zastave u rastudem trendu

57
 Slika 4.9 Primer obrasca zastave u rastudem trendu

Trouglastu zastavicu karakterišu dve konvergirajuće linije trenda te je obrazac

horizontalno poloţen za razliku od zastave. Vaţan preduslov za oba obrasca da se
obim trgovine mora osetno smanjiti za vreme njihovog formiranja.

Slika 4.10 Obrazac trouglaste zastavice

Po literaturi oba obrasca traju relativno kratko, izmeĊu jednog I tri nedelje, dok kod
kriptovaluta taj proces je još kraći, svega nekoliko sati.

58
Prekid linija trenda trebao bi uvek biti propraćen povećanjem obima trgovine. Kao I
obiĉno, obim trgovine je vaţnija u rastućem trendu.

Ovakvi manji obrasci nastavka trenda pojavljuju se negde na sredini cenovnog obrasca.
Uglavnom, nakon završetka obrasca cene će preći otprilike jednaku udaljenost kao I pre
samog obrasca.

Slika 4.11 Primer trouglaste zastavice u rastudem trendu.

4.3 KLINOVI
Klinovi izgledaju sliĉno simetriĉnim trouglovima te je potrebno gotovo isto vreme da se
formiraju. Takav obrazac obrubljuje dve konvergirajuće linije trenda koje se spajaju u
vrhu. Klin obiĉno traje više od jednog meseca, ali ne više od tri.

Slika 4.12 Obrazac padajudeg klina.

59
Klin se razlikuje od simetriĉnog trougla po osetnoj kosini koja ga odlikuje. Takva kosina
moţe biti okrenuta prema gore ili prema dole, Kao i kod obrasca zastave, klin je uvek
okrenut u suprotnom smeru od preovladavajućeg trenda. Prema tome, padajući klin
(eng. Falling wedge) se smatra obrascem rastućeg trenda, dok se rastući klin (eng.
Rising wedge) smatra obrascem padajućeg trenda.

Slika 4.13 Obrazac rastudeg klina

Kvantitativne tehnike za odreĊivanje cenovnog cilja obrasca temelje se na istom

principu kao i kod ostalih obrazaca. Izmeri se najviši deo klina i ta duţina se projektuje
od taĉke proboja.

Slika 4.14 Primer padajudeg klina.

60
4.4 PRAVOUGAONICI
Pravougaonik je obrazac koji omeĊuje dve paralelne horizontalne linije. Pravougaonik
se još naziva i cenovni raspon ili podruĉje zgušenja. Predstavlja razdoblje konsolidacije
trenutnog trenda te ga obiĉno sledi trend jednakog smera kao i trend koji mu je
prethodio.

Slika 4.15 Obrazac pravougaonika u rastudem trendu.

Obrazac je završen kada zakljuĉna cena znaĉajnije preseca jednu od linija trenda te
signalizuje smer nastavka trenda. Mešutim, trţišni analitiĉar uvek mora biti oprezan da
se pravougaona konsolidacija ne pretvori u obrt trenda. Na primer, u rastućem trendu
na slici 4.15 tri vrha mogu jednako tako predstavljati obrazac obrta trenda koji se naziva
trostruki vrh.

Slika 4.16 Obrazac pravougaonika u padajudem trendu.

61
Vrlo je vaţno posmatrati obrazac obima trgovine. S obzirom da promene cene u oba
smera mogu biti priliĉno velike, analitiĉar mora paţljivo posmatrati u kojem su smeru
promene cena praćene većim obimom trgovine. Ako su porasti cena u pravougaoniku
praćeni većim obimom od padova, tada će pravougaonik verovatno slediti nastavak
rastućeg trenda. Ako je pak veći obim trgovine pri padovima cena, postoji mogućnost
obrta trenda.

Neki trgovci koriste promene cena unutar pravougaonika tako da kupuju po niskim
cenama, a prodaju blizu najviše cene raspona. Takva tehnika omogućava trgovcima da
na kratki rok iskoriste dobro definisane granice cena te profitiraju od trţišta na kojem
trend ne postoji. S obzirom da ulaze u poziciju na ekstremima cenovnog raspona, rizici
su relativno mali I dobro definisani. Ako cenovni raspon ostane isti, ovakvo trgovanje
suprotno od trenda daje priliĉno dobre rezultate. Kada je obrazac završen, trgovac ne
samo da istovremeno izlazi iz pozicije, već moţe inicirati poziciju u smeru novog trenda.

Drugi pak trgovci pretpostavljaju da pravougaonik predstavlja obrazac nastavka trenda

te u rastućem trendu zauzimaju duge pozicije blizu donje linije trenda, a u padajućem
trendu zauzimaju kratke pozicije blizu gornje linije trenda. Treća skupina trgovaca
izbegava trţišta bez izraţenog trenda te ĉeka da se pojavi jasan signal pre nego što
uloţe svoj novac.

Pravougaonici traju od jednog do tri meseca.

Najĉešća kvantitativna tehnika primenjena na pravougaonike temelji se na visini

cenovnog raspona. Izmerite visinu cenovnog rapona te projektujte tu vertikalnu
udaljenost od prelomne taĉke.

4.5 OBRAZAC DELIMIĈNOG POVRATKA CENA

Obrazac delimiĉnog povratka cena opisuje pojavu kod koje je veći porast ili pad cena
podeljen u dva jednaka I paralelna kretanja, kao što je prikazano na slici 4.17. Kada
analitiĉar grafikona vidi dobro definisanu situaciju kao na slici 4.17, s porastom od taĉke
A do taĉke B kojeg sledi pad od taĉke B do taĉke C (koji iznosi od trećine do polovine
talasa AB), pretpostavlja se da će sledeći porast (od C do D) biti otprilike jednak porastu
od taĉke A do taĉke B. Prema tome, od taĉke C se jednostavno moţe projektovati
visina talasa AB.

62
 Slika 4.17 Obrazac delimičnog povratka cena.

Slika 4.18 Primer obrasca delimičnog povratka cena. Na ovom grafikonu prethodni padajudi trend (od A do B) doneo je
procentualni pad od 50%. Računamo na još 50% pada iz tačke C I to nas dovodi do cenovnog cilja od $48 za ZCash.

63
4.6 GLAVA I RAMENA KAO OBRAZAC NASTAVKA TRENDA
Obrazac “glava I ramena” se ponekad moţe pojaviti kao obrazac nastavka trenda, ne
samo kao obrazac obrta trenda.

Slika 4.19 “Glava I ramena” kao obrazac nastavka trenda u rastudem trendu.

U verziji nastavka trenda, obrazac “glava I ramena” izgleda vrlo sliĉno obrascu
pravougaonika, osim što je srednje dno u rastućem trendu ( slika 4.19) niţe od oba
ramena. U padajućem trendu (slika 4.20) srednji vrh premašuje druga dva vrha.

Slika 4.20 “Glava I ramena” kao obrazac nastavka trenda u padajudem trendu.

64
5. OBIM TRGOVINE
Većina tehniĉara prati kretanje cena i obim trgovine. Cena je daleko najvaţniji
pokazatelj. Obim trgovine je sekundarni pokazatelj te se prvenstveno koristi kao
pokazatelj koji potvrĊuje ili osporava trend.

Obim trgovine predstavlja broj koina kojim se trgovalo u odreĊenom razdoblju i trebao bi
se povećavati u smeru trenutnog cenovnog trenda.

Slika 5.1 Primetite da su stupci obima trgovine osetno vedi kada su cene u porastu. To znači da obim trgovine potvrđuje porast
cene.

Slika 5.2 Presecanje cena kod Ethereuma iznad vrha jula, avgusta I oktobra 2016. Propradeno je osetnim porastom trgovinske
aktivnosti. Takvi obrasci nagoveštavaju rastudi trend.

65
Analitiĉar grafikona isto tako prati signale odstupanja od trenutnog trenda. Odstupanje
od trenda pojavljuje se kada cena premaši prethodni vrh uz smanjeni obim trgovine.
Takva trţišna kretanja upozoravaju analitiĉara grafikona na smanjenje kupovnog
pritiska. Dodatno, ako se obim trgovine poĉinje smanjivati pri manjim korekcijama cena,
rastući trend svakako postaje upitan.

Posmatrajući zajedno obim trgovine i cenu, ustvari koristimo dva razliĉita pokazatelja da
bismo merili istu stvar – trţišni pritisak.

Slika 5.3 Prvi deo grafikona prikazuje pozitivan trend s vedim obimom trgovine u satima kada je cena rasla. Primetite na vrhu
cenovnih kretanja da su prodavci počeli preuzimati kontrolu sa velikim crvenim volumenom, to može biti prvo upozorenje da je
dalji rastudi trend upitan. Crvena strelica na vrhu grafikona prikazuje pad ispod trend linije uz velik obim trgovine, što je signal
za obrt trenda. Primetite porast trgovinske aktivnosti nakon što je cena presekla i liniju podrške (tredi crveni volume)

Tehniĉari veruju da obim trgovine prethodi ceni, što znaĉi da se gubitak kupovnog
pritiska u rastućem trendu ili prodajnog pritiska u padajućem trendu ustvari odraţava na
obimu trgovine pre nego na cenovnom trendu.

5.1 RAVNOTEŢNI OBIM TRGOVINE I NOVĈANI PRILIV

Ravnotežni obim trgovine (eng. On Balance Volume (OBV)) predstavlja zakrivljena linija
na grafikonu obima trgovine. Ta linija se moţe koristiti da bi se potvrdio ili osporio
trenutni cenovni trend.

Konstrukcija linije ravnoteţnog obima trgovine zaista je jednostavna. Ukupnom obimu

trgovine pojedinog dana dodeljuje se pozitivan ili negativan predznak zavisno o tome je
li zakljuĉna cena tog dana bila viša ili niţa od zakljuĉne cene prethodnog dana. Treba

66
imati na umu da je vaţan smer (trend) linije ravnoteţnog obima trgovine, a ne apsolutni
iznos.

Slika 5.4 Linija na dnu grafikona prikazuje ravnotežni obim trgovine za NEO. Primetite koliko je lakše sad videti pad trenda
početkom maja 2018.

Linija ravnoteţnog obima trgovine trebala bi slediti isti smer kao i cenovni trend. Ako
cene dostignu nekoliko uzastopno rastućih vrhova i dna (rastući trend), linija
ravnoteţnog obima trgovine trebala bi slediti isti obrazac. Ako cene slede padajući
trend, linija ravnoteţnog obima trgovine isto sledi padajući trend. Tek kada linija
ravnoteţnog obima trgovine ne sledi isti smer kao i cena, postoji opasnost od obrta
trenda.

Slika 5.5 Odličan primer kako linija ravnotežnog obima trgovine nije potvrdila cenovni trend kod ZCash-a, te predviđa značajan
padajudi trend.

67
Ravnoteţni obim trgovine dobar je pokazatelj, ali ima i svoje mane. Kao prvo, celom
dnevnom obimu trgovine dodeljuje se pozitivan ili negativan predznak. Pretpostavite da
je zakljuĉna cena trgovinskog dana samo malo veća od zakljuĉne cene prethodnog
dana. Jeli razumno dodati celi dnevni obim trgovine? Ili, zamislite da je cena celog
trgovinskog dana iznad zakljuĉne cene prethodnog dana, ali na kraju završi malo ispod
nje. Trebamo li oduzeti celi obim trgovine?

Postoje i sofisticiranije formule koje kombinuju obim trgovine s cenovnim kretanjima. Na

primer, indeks potraţnje Jamesa Sibbeta kombinuje cenu i obim trgovine u jedan
trţišni pokazatelj. Novĉani priliv (engl. Money Flow) je verzija ravnoteţnog obima
trgovine u stvarnom vremenu te prati obim trgovine pri svakoj promeni cena kako bi
odredio dolazi li ili odlazi novac s trţišta. Novĉani priliv teţi da pokaţe dramatiĉne
oscilacije i moţe biti koristan u identifikaciji zona prekomernih kupovina (engl.
Overbought) I prodaja (engl. oversold). Prva stvar koja treba da se objasni su
akumulacija / distribucija, to je momentum indikator koji odreĊuje tok novca. Kada
Money Flow zakljuĉi iznad sredine, pedesetke, onda u toj sveći smo imali akumulaciju,
a kada ispod onda je reĉ o distribuciji. Što se tiĉe vremenskog perioda za koji se
posmatraju promene, 14 je podrazumevana opcija, ali se slobodno moţe
eksperimentisati I sa kraćim vremenskim periodima. Ne postoji ništa loše u korišćenju
kraćeg perioda i malo agresivnosti, šta više moţe biti veoma isplativo. Na grafikonu, mi
koristimo format 80/20 za prikaz pozicija overbought (80) i pozicija oversold (20).

Slika 5.6 Ukoliko bi samo Money Flow koristili kao indikator ulaska (u zoni prekomernih prodaja) I kao indikator mesta izlaska (u
zoni prekomernih kupovina) sa tržišta u period od 6 nedelja mogli smo ostavariti 250% profita.

68
Ipak preporuĉujem da se kod odabira taĉaka ulaska I izlaska sa trţišta koriste I drugi
indikatori koji će potvrditi signal koji nam daje novĉani priliv, a nikako da se samo na
osnovu Money Flow-a odluĉuje o tome.

69
6. POMIĈNI PROSECI
Pomiĉni prosek (engl. Moving average) je prosek odreĊenog skupa podataka, on je u
osnovi alat za sleĊenje trenda.

Slika 6.1 Desetodnevni pomični prosek primenjen na dnevni grafikon EOS/USDT. Vrednost EOS-a je nekoliko puta presekla liniju
pomičnog preseka pre nego što je pala. Vrednost EOS-a je ostala ispod proseka za vreme kasnijeg rasta.

Slika 6.2 Upoređenje pomičnog proseka 20 I 200 dana. Za vreme horizontalnog trenda od septembra do novembra, cene su
nekoliko puta presekle kradi pomični prosek. S druge strane, cene nisu premašivale duži pomični prosek 200 dana u celom
razdoblju.

70
Razlikujemo tri vrste pomiĉnog proseka:

1. Jednostavni pomiĉni prosek (engl. Simple moving average) koristi najviše

tehniĉkih analitiĉara. MeĊutim, postoje dve kritike. Prva kritika odnosi se na
ĉinjenicu da se razmatra samo razdoblje koje je ukljuĉeno u izraĉunavanje.
Druga je kritika da jednostavni pomiĉni prosek daje jednaku teţinu svim cenama
koje se koriste u izraĉunavanju.
2. Linearno vagani pomiĉni prosek (engl. Weighted average). U pokušaju da
reše prethodni problem, neki analitiĉari koriste linearno vagani pomiĉni prosek. U
takvom raĉunanju, zakljuĉna cena desetog dana, pomnoţiće se sa deset,
zakljuĉna cena devetog dana s devet, osmog dana s osam itd., Prema tome,
manji ponder se daje udaljenijim datumima. Ukupna suma se onda deli sa
sumom svih mnoţitelja. MeĊutim, linearno vagani pomiĉni prosek ne rešava prvi
problem, tj. Da se razmatra samo razdoblje koje je ukljuĉeno u izraĉunavanje.
3. Eksponencijalno vagani pomiĉni prosek (engl. Exponential smoothing) daje veći
ponder bliţim cenama. Prema tome, predstavlja vagani pomiĉni prosek. U
izraĉunavanje ukljuĉuje sve dostupne podatke ţivotnog veka vrednosnog papira.

Slika 6.3 Jednostavni naspram eksponencijalnog pomičnog proseka. 40-dnevni ekponencijalni pomični prosek (crvena linija)
osetljiviji je od jednostavnog aritmetičkog pomičnog proseka (plava linija).

71
6.1 KORIŠĆENJE JEDNOG POMIĈNOG PROSEKA
Kada se zakljuĉana cena pomakne iznad pomiĉnog proseka , pojavljuje se kupovni
signal. Prodajni signal se pojavljuje kada cena padne ispod pomiĉnog proseka. Za
dodatnu potvrdu neki analitiĉari zahtevaju da se linija pomiĉnog proseka u tom trenutku
kreće u istom smeru za koji se signal pojavio. Ako je pomiĉni prosek preosetljiv,
sluĉajna
kratkoroĉna
kretanja cena (ili
„buka“) aktiviraće
pogrešne signale.

Slika 6.4 Cene su u

novembru 2018. pale ispod
linije 50-dnevnog
pomičnog proseka.
Kupovni signal se pojavio u
martu 2019. Kada je linija
pomičnog proseka počela
rasti.

Iako kraći pomiĉni

proseci generišu veći broj pogrešnih signala, njihova prednost je u tome što će se
signali pojaviti ranije.

Duţi pomiĉni proseci daju bolje rezultate kada se kreću u istom smeru kao i cenovni
trend, dok su kraći pomiĉni proseci bolji u trenucima obrta trenda.

6.5 Kradi pomični prosek daje ranije signale. Duži pomični prosek daje kasnije signale, ali je pouzdaniji. 10-dnevni pomični
prosek porastao je krajem 2018. Pre od 50-dnevnog pomičnog proseka, ali je u decembru 2018. Dao prerani kupovni signal te
nepotreban prodajni signal u januaru 2019. (vidi okvire)

72
6.2 KAKO KORISTITI DVA POMIĈNA PRESEKA ZA GENERISANJE
SIGNALA
Ova tehnika se zove metoda dvostrukog preseka. Ta tehnika oznaĉava situaciju u kojoj
se kupovni signal pojavljuje kada kraći pomiĉni prosek premaši duţi pomiĉni prosek, i
obrnuto prodajni signal se pojavljuje kada kraći pomiĉni prosek padne ispod duţeg.

6.6 Metoda dvostrukog presecanja koristi dva pomična proseka. Kombinacija 5-dnevnog I 10-dnevnog pomičnog proseka
prilično je popularna među trgovcima. U novembru 2018. 5-dnevni pomični prosek je pao ispod 20-dnevnog te signalizovao
izraženi padajudi trend cena Status-a.

Tehnika korišćenja dvaju pomiĉna proseka generiše signale malo kasnije, meĊutim, s
druge strane signali su reĊe pogrešni.

73
 Slika 6.7 U novembru 2018. 10-dnevni pomični prosek je pao ispod 50-dnevnog, što je označilo pojavu prodajnog signala. U
martu 2019. 10-dnevni prosek je prešao preko 50-dnevnog proseka, što je naznačilo rastudi trend.

6.3 KORIŠĆENJE TRIJU POMIĈNA PRESEKA ILI METODA

TROSTRUKOG PRESECANJA
Najšire korištena kombinacija su pomiĉni proseci od 4, 9 i 18 dana.

6.8 Kombinacija 4-9-18 pomičnog proseka.

Kada ĉetvorodnevni pomiĉni prosek premaši devetodnevni i osamnaestodnevni prosek,

treba biti pripravan za kupovinu. Signal je potvrĊen kada devetodnevni prosek premaši

74
osamnaestodnevni pomiĉni prosek. U vreme korekcija ili konsolidacije trenda moguće je
da se linije pomiĉnih proseka malo ispresecaju, ali glavni trend bi trebao ostati isti.

6.4 BOLLINGEROVI POJASI

Pojas se konstruiše tako da se ucrtaju dva pojasa oko pomiĉnog proseka. Ako cena
odskoĉi od donjeg pojasa I preseĉe liniju 20-dnevnog pomiĉnog proseka, gornji pojas
postaje novi cenovni cilj. Pad cena ispod pomiĉnog proseka oznaĉava donji pojas novim
cenovnim ciljem.

Kako trgovati Bollingerov pojas u crypto-u?

U horizontalnom trendu cena se obiĉno kreće izmeĊu donje I gornje ivice Bollingerovog
pojasa testirajući na koju stranu mu je lakši proboj. Moguć je I proboj pojasa praćen
manjim volumenom, I završavanje sveće unutar Bollingerovog pojasa, posle ĉega se
cene obiĉno kreću u drugom smeru. Ova pojava je poznata I pod imenom “lažan
rast/pad”.

Slika 6.9 Primer Bollingerovog pojasa u rastudem trendu.

Prvi znak da se trend menja iz horizontalnog u rastući ili padajući trend jeste da se
sveća završi van Bollingerovog pojasa uz povećan obim trgovine. Pre nego što se novi
trend ustali moţemo oĉekivati povratak cena uz mali obim trgovine, tj. testiranje pojasa
kao novog otpora (u padajućem trendu) ili podrške (u rastućem trendu). Posle
neuspelog pokušaja da se cene vrate unutar Bollingerovog pojasa, pojas postaje nov
otpor/podrška I time je nastao novi padajući ili rastući trend (vidi sliku 6.9). Tek kada se

75
cene vrate unutar Bollingerovog pojasa I padnu ispod 5-dnevnog pomiĉnog proseka,
moţemo posumnjati da je došlo do pregrevanja trţišta, I da se oĉekuje kratkotrajna
konsolidacija, posle kojeg će se inicijalni trend nastaviti, ili pak da će doći do obrta
trenda.

6.5 KOJU DUŢINU POMIĈNIH PROSEKA KORISTITI?

Znam, zbunjeni ste, mnoštvo pomiĉnih proseka, da li pratiti duţi ili kraći, da li koristiti
samo jedan ili koristiti metodu dvostrukog/trostrukog presecanja? Ako ste pomislili da
postoji dobitna kombinacija, moraću vas razoĉarati. Svako mora razviti svoj stil
trgovanja I kroz iskustvo odluĉiti se koja mu kombinacija najviše odgovara.

U ovom poglavlju opisaću koju kombinaciju pomiĉnih proseka mi koristimo, a to je

kombinacija 5-10-20-50-100-200-500 MA. Znam zvuĉi komplikovano, ali pokušaću da
pojednostavim.

Kljuĉni I najvaţniji pomiĉni proseci su nam 20 I 50-dnevni pomiĉni prosek. Dakle prvi
kupovni signal se pojavljuje kada cena premaši 20 MA, odnosno prodajni signal kada
cena padne ispod 20 MA.

Naredni signal se pojavljuje kada 20 MA preseca 50 MA na rast ili pad. U sluĉaju

formiranja rastućeg trenda cene će izrasti iznad 20 I 50 MA I obiĉno će zastati kod 100
MA, zbog kratkotrajnog pregrevanja trţišta I prekomernih kupovina. Posle ĉega obiĉno
sledi povratak do 20 MA I testiranje istog kao nove podrške (to je obiĉno momenat kada
20 MA preseca 50 MA na rast, I mesto gde se mogu zauzeti nove duge pozicije). Kada
se novi rastući trend ustali 20 MA bi trebalo da nam posluţi kao trend linija (kada cene
padnu do 20 MA, moţemo zauzeti nove duge pozicije, sve dok cena ne padne ispod nje
što bi znaĉio prodajni signal). Isto vaţi I za padajući trend, samo obrnuto.

Sad stiţemo do duţih pomiĉnih proseka, a to su 100-200-500 MA, njih koristimo kao
otpor u rastućem trendu, ili podršku u sluĉaju padajućeg trenda, tj. Kao cenovne ciljeve.
Npr. ako cena izraste iznad 100 MA I odrţi se, naredni cenovni cilj je nivo gde se nalazi
200 MA. Isto tako I u padajućem trendu, ukoliko cene padnu ispod 100 MA verovatno
će tek na 200 MA naći podršku.

Što se tiĉe kraćih pomiĉnih proseka, 5 I 10 MA nam sluţe kao rani signali obrta ili
konsolidacije trenda, kao što sam kod Bollingerovih pojasa objasnila.

Postoje još dve veoma kljuĉne pojave kod pomiĉnih proseka koje rado volim trgovati, a
to su:

- Zlatni presek (engl. Golden cross) – to je momenat kada 50 MA preseca 200 MA

na rast, I što obiĉno naznaĉava da će se rastući trend nastaviti. Odliĉan je
momenat za zauzimanje novih dugih pozicija.

76
 - Smrtni presek (engl. Death cross) - to je momenat kada 50 MA preseca 200 MA
na pad, I što obiĉno naznaĉava da će se padajući trend nastaviti. Odliĉan je
momenat za zauzimanje novih kratkih pozicija.

Slika 6.10 Na primeru EOS-a prodajni signal se pojavio u maju 2018., dalji pad je nagovestio I Death cross u julu mesecu (levi
krug). Naredni kupovni signal se pojavio tek u decembru 2018 I februaru 2019.. I po grafikonu možemo naslutiti da je EOS
odličan za zauzimanje novih dugih pozicija jer za koji dan mu sledi zlatni presek.

77
7. OSCILATORI
Oscilator je izuzetna korisna tehnika na trţištima koja ne pokazuju izraţene trendove.
MeĊutim, oscilatori nisu ograniĉeni samo na horizontalna kretanja. Ako se u razdobljima
istaknutih trendova koriste zajedno s cenovnim grafikonima, oscilatori postaju izuzetno
vredan alat koji upozorava trgovca na kratkoroĉne ekstremne vrednosti na trţištima,
ĉesto nazivana trţištima s prekomernom kupovinim ili prodajnim pritiscima. Oscilator
isto tako moţe upozoriti trgovca da trend gubi snagu pre nego što to bude evidentno na
cenovnim kretanjima. Oscilatori mogu signalizovati da je trend blizu završetka tako da
prikazuju odreĊena odstupanja.

Opšte pravilo je da u trenutku kada oscilator dostigne ekstremnu vrednost na gornjoj ili
donjoj polovini, trenutna je cena verovatno previše ili prebrzo otišla u jednom smeru pa
se oĉekuje neka vrsta konsolidacije ili korekcije. Drugo je pravilo da bi trgovac trebao
kupovati kada je linija oscilatora na donjoj polovini, a prodavati kada je na gornjoj
polovini. Prelazak preko središnje linije ĉesto sluţi kao kupovni ili prodajni signal.

7.1 MOMENTUM
Momentum meri brzinu cenovnih promena. Analitiĉar grafikona zapravo istraţuje stope
pada ili porasta. Ako cena raste, a linija momentuma raste, te se nalazi iznad nulte

Slika 7.1 Upoređenje 10-dnevnog I 40-dnevnog momentum. Bolje je koristiti duži momentum ako želite zapaziti glavne obrte
trenda. (vidi zaokruženo)

linije, rastući se trend ubrzava. Ako rastuća linija momentuma postaje poloţenija, znaĉi
da su kapitalni dobici otprilike jednaki dobicima pre deset dana. Iako cene još uvek
mogu rasti, stopa porasta (brzina) cena postaje jednaka. Kada linija momentuma poĉne

78
padati prema nultoj liniji, rastući trend još uvek prevladava na trţištu, ali se stopa
porasta usporava. To znaĉi da rastući trend gubi momentum.

Kada linija momentuma padne ispod nulte linije, poslednja zakljuĉna cena nalazi se
ispod zakljuĉne cene pre deset dana te cena prati kratkoroĉni padajući trend. Kako
momentum nastavlja padati ispod nulte linije, padajući trend dobiva na momnetumu.
Kada linija poĉne ponovo rasti, analitiĉar zna da se padajući trend usporava.

S obzirom na naĉin na koji je konstruisana, linija momentuma uvek je jedan korak

ispred cenovnih kretanja. Porast ili pad momentuma prethodi porastu ili padu cena.

Kada linija momentuma premaši nultu liniju, stvoren je kupovni signal, dok pad ispod
nulte linije oznaĉava prodajni signal. Analiza oscilatora ne bi se trebao koristiti kao
izgovor za trgovanje u suprotnom smeru od trenutnog trţišnog trenda. Duge pozicije
treba zauzeti kada linija momentuma premaši nultu liniju samo ako na trţištu prevladava
rastući trend. Kratke pozicije treba zauzeti kada linija momentuma padne ispod nulte
linije samo ako na trţištu prevladava padajući trend.

Slika 7.3 Neki trgovci veruju da se kupovni signal pojavljuje kada linija momentum premaši nultu liniju, a kada padne ispod nulte
linije – prodajni signal (vidi zaokruženo).

Jedan od problema linije momentuma je nedostatak fiksne gornje i donje granice. Što
nas dovodi do pitanja, kako onda odrediti da li je linija momentuma previsoko ili
prenisko? Najjednostavniji naĉin kako to moţemo odrediti jeste pogledom na grafikon
momentuma. Pogledajte prethodne vrednosti momentuma i nacrtajte horizontalne linije
povrh najviših i najniţih vrednosti. Te ćete linije s vremenom trebati prilagoditi, posebno
79
nakon vaţnijih promena trenda. MeĊutim, to je najjednostavniji i najefikasniji naĉin za
identifikaciju ekstremnih vrednosti.

7.2 KONSTRUKCIJA OSCILATORA POMOĆU DVA POMIĈNA

PROSEKA
Ova vrsta oscilatora se moţe upotrebiti na tri naĉina:

1. Da bi se primetila eventualna odstupanja.

2. Da bi se identifikovala kratkoroĉna kolebanja dugoroĉnog trenda (kada se kraći
pomiĉni prosek nalazi predaleko od duţeg pomiĉnog proseka).
3. Da bi se istaknulo presecanje dvaju pomiĉna proseka, koje se dogaĊa upravo
kada oscillator preseca nultu liniju.

Slika 7.4 Stupci histograma označavaju razliku između dvaju pomična proseka. Prelazak ispod ili iznad nulte linije označava
kupovne I prodajne signale (vidi strelice). Primetite da se obrt na histogramu događa dosta pre stvarnog signala (vidi
zaokruženo).

Kada su pomiĉni proseci previše udaljeni, pojavljuju se ekstremne trţišne vrednosti što
najĉešće završava konsolidacijom trenda. Ĉesto trend zastane pre nego što se kraći
pomiĉni prosek ne vrati blizu duţeg. Kada kraći prosek dostigne duţi prosek, dostignuta
je kritiĉna taĉka. Na primer, u rastućem trendu kraći se prosek vraća prema duţem, ali
bi trebao odskoĉiti od njega. Obiĉno takva situacija predstavlja idealnu kupovnu priliku.

80
Vrlo je sliĉno testiranju rastuće linije trenda. MeĊutim, ako kraći pomiĉni prosek padne
ispod duţeg proseka, dan je signal za obrt trenda.

7.3 INDEKS ROBNIH CENA – CCI

Većina analitiĉara grafikona koristi CCI (engl. Commodity Channel Index) kao oscillator
prekomerne kupovine ili prodaje. U tom smislu vrednosti indeksa iznad +100
oznaĉavaju trţište s prekomernim kupovinama, dok ispod -100 trţište s prekomernim
prodajama.

Slika 7.5 Dvadesetodnevni indeks robnih cena. Kao što je prikazano na slici, orginalna intencija pokazatelja je inicirati duge
pozicije kada indeks pređe vrednost +100, te kratke pozicije kada padne ispod -100.

7.4 INDEKS RELATIVNE SNAGE

IRS (engl. Relative strength index - RSI) je konstruisao J. Welles Wilder. On napominje
jedan od dva glavna problema pri konstrukciji linije momentum velike su promene
uzrokovane znaĉajnim promenama cena koje nisu ukljuĉene u izraĉunavanje. Drugi je
problem što postoji potreba za konstantnim rasponom unutar kojeg bi se oscillator
kretao. Formula za IRS ne samo da umanjuje takve distorzije, već rešava I drugi
problem tako da je raspon fiksiran unutar vrednosti 0 I 100.

Wilder je orginalno upotrebio razdoblje od 14 dana. Što je kraće razdoblje, oscillator je

osetljiviji te su amplitude veće. Mi liĉno koristimo razdoblje od 8 dana.

81
 Slika 7.6 Amplitude indeksa relativne snage mogu se povedati ili smanjiti u zavisnosti od odabanog razdoblja za koje se
računaju. Primetite da 8-dnevni IRS deseže ekstremne vrednosti češde od 14-dnevnog IRS-a. Zbog toga je 8-dnevni IRS korisniji
trgovcima na kratak horizont.

Indeks relativne snage ucrtava se u rasponu od 0 do 100 bodova. Kretanje indeksa

iznad 70 bodova oznaĉavaju trţišta s preteranim kupovinama, dok trţišta s preteranim
prodajama karakterišu vrednosti indeksa manje od 30 bodova.

Slika 7.7 Primeri neuspešnog zamaha na vrhu I dnu.

Neuspešan zamah na vrhu dogaĊa se kada u rastućem trendu vrh indeksa relativne
snage (preko 70 bodova) ne uspe premašiti prethodni vrh, pa ga kasnije sledi niţe dno
od prethodnoga. Neuspešan zamah na dnu dogaĊa se kada u padajućem trendu dno

82
indeksa relativne snage (ispod 30 bodova) ne uspe pasti ispod prethodnog dna, pa ga
kasnije sledi viši vrh od prethodnoga.

Svaki snaţniji trend, rastući ili padajući, po pravilu generiše ekstremne vrednosti
oscilatora. Zakljuĉci da je u takvim sluĉajevima trţište izloţeno prekomernim prodajnim
ili kupovnim pritiscima obiĉno su preuranjeni te mogu navesti trgovca da prerano izaĊe
s profitabilnog trţišta. Pri snaţnom rastućem trendu, trţišta s prekomernim kupovinama
mogu opstati neko vreme. Sama ĉinjenica da je oscillator došao blizu gornje granice
nije dovoljan razlog za likvidaciju dugih pozicija.

Prelazak oscilatora u podruĉje preteranih prodaja ili kupovina predstavlja tek prvo
upozorenje. Tek kada se oscilator po drugi put naĊe u “opasnoj zoni”, analitiĉar bi
vrednosni papir trebao paţljivo razmotriti. Ako taj drugi prelazak u “opasnu zonu” ne
potvrdi prethodna cenovna kretanja (formirajući obrazac dvostrukog vrha ili dna na
oscilatoru), moţe se reći da potecijalno postoje odstupanja oscilatora od cenovnih
kretanja.

Slika 7.8 Linije trenda mogu se odlično iskoristiti za analizu indeksa relativne snage. Presecanje dveju linija trenda na grafikonu
označava pravodobne kupovne I prodajne signale.

Nivo od 50 bodova predstavlja srednju vrednost indeksa relativne snage te ĉesto sluţi
kao nivo podrške ili otpora porastima ili padovima vrednosti indeksa. Neki trgovci
smatraju da prelazak iznad nivoa od 50 bodova predstavlja kupovni signal, dok pad
ispod tog nivoa prodajni signal.

83
7.5 STOHASTIĈKI OSCILATORI
Stohastiĉki oscilatori temelje se na ĉinjenici da kako se cene povećavaju, zakljuĉne
cene sve su bliţe gornjem delu cenovnog raspona. U padajućem trendu obrnuta je
situacija – zakljuĉna cena je sve niţa donjem delu cenovnog raspona. Koriste se dve
linije - %K I %D linija.

Linija %D predstavlja pomiĉni prosek %K linije za zadnja tri razdoblja. Takvim

izraĉunavanjem dobijamo liniju koja se naziva brza stohastika.

Kod stohastiĉkog oscilatora imamo dve linije koje osciliraju u vertikalnoj razmeri od 0 do
100. %K linija je brţa, dok je %D linija sporija. Signal koji biste trebali ĉekati jeste
odstupanje izmeĊu %D linije I cene trţišta na koje se odnosi kada se %D linija nalazi u
podruĉju prekomerne kupovine ili prodaje. Ekstremne vrednosti oscilatora su iznad 80 I
ispod 20.

Slika 7.9 Crvene strelice prikazuju prodajne signale koja se pojavljuju kada brža %K linija padne ispod sporije %D linije pri
vrednosti oscilatora iznad 80 bodova. Kupovni signal se pojavljuje kada %K linija preseče %D liniju pri vrednosti oscilatora ispod
20 bodova (vidi zelenu strelicu). Ukoliko uporedimo stohastički oscilator I indeks relativne snage možemo primetiti da je IRS
manje volatilan te ređe doseže ekstremne vrednosti. Najkvalitetniji signali se pojavljuju kada se oba oscilatora nalaze u
područjima prekomernih prodaja ili kupovina.

Odstupanje koje najavljuje padajući trend dogaĊa se kad %D linija preĊe vrednost od 80
bodova te se pojave dva padajuća vrha dok cene nastavljaju rasti. Odstupanje koje
najavljuje rastući trend dogaĊa se kada se %D linija nalazi ispod 20 bodova te se

84
pojave dva rastuća dna dok cene nastavljaju padati. Ako se sve dogodi prema
prethodnom obrascu, stvarni signal se pojavljuje kada %K linija preseĉe sporiju %D
liniju.

7.6 KONVERGENCIJA/DIVERGENCIJA POMIĈNIH PROSEKA (MACD)

Kupovni I prodajni signali se pojavljuju kada se dve linije preseku. Prelazak brţe MACD
linije iznad sporije signalne linije predstavlja kupovni signal. Ako pak padne ispod
signalne linije, predstavlja prodajni signal. Vrednosti MACD linije fluktuiraju iznad I ispod
nulte linije. Kada se dve linije naĊu daleko iznad nulte linije, trţište se nalazi u stanju
prekomernih kupovina. Kada se obe linije naĊu daleko ispod nulte linije, trţište se nalazi
u stanju prekomernih prodaja. Prelazak iznad ili ispod nulte linije još je jedan naĉin za
generisanje kupovnih I prodajnih signala.

Slika 7.10 Signali za kupovinu I prodaju pojavljuju se kada brža MACD linija preseče sporiju signalnu liniju.

Negativna ili padajuća odstupanja pojavljuju se kada je MACD linija znatno iznad nulte
linije (u podruĉju prekomernih kupovina) te njen rast poĉinje slabiti dok cena
istovremeno nastavlja rasti. To je ĉesto upozorenje da se pojavljuje cenovni vrh.
Pozitivna ili rastuća odstupanja pojavljuju se kada je MACD linija znatno ispod nulte
linije (u podruĉju prekomernih prodaja) te njen pad poĉinje slabiti dok cena istovremeno
nastavlja padati. To je ĉesto rano upozorenje da se pojavljuje cenovno dno (vidi sliku
7.11).

85
Slika 7.11 Primetite da se obrti histograma pojavljuju pre stvarnih kupovnih I prodajnih signala, što predstavlja rano upozorenje
za trgovca.

MACD linije mogu oformiti MACD histogram. Takav histogram se sastoji od vertikalnih
linija koji oznaĉavaju razlike izmeĊu dveju MACD linija. Jednako tako, na histogramu se
posebno oznaĉava nulta linija. Kada je brţa linija iznad sporije, histogram prikazuje
pozitivne vrednosti. Trenutak kada stupci histograma presecaju nultu liniju podudara se
s kupovnim I prodajnim signalima preseka dveju linija.

Stvarna je vrednost takvog histograma u ĉinjenici da se lakše moţe opaziti udaljenost

izmeĊu dveju linija. Kada su stupci histograma iznad nulte linije (pozitivni), ali poĉinju
padati prema nultoj liniji, moţe se reći da rastući trend slabi. Obrnuto, kada se stupci
histograma nalaze ispod nulte linije (negativni) te poĉnu rasti prema nultoj liniji, padajući
trend poĉinje gubiti momentum. Iako signali nisu generisani sve dok histogram ne
preseĉe nultu liniju, takva kretanja predstavljaju rano upozorenje da trenutni trend gubi
momentum. Obrt histograma prema nultoj liniji uvek prethodi stvarnom kupovnom ili
prodajnom signal. Obrti histograma se mogu koristiti za rane signale izlaska sa trţišta.

7.7 KADA SU OSCILATORI NAJKORISNIJI

U nekim razdobljima oscilatori su korisni, dok u drugima nisu. U razdobljima
horizontalnog trenda na trţištu oscilatori usko prate cenovna kretanja. Vrhovi I dna na
grafikonu oscilatora skoro se podudaraju sa vrhovima I dnima na cenovnom grafikonu.
S obzirom da I cena I oscilator prate horizontalni trend, izgledaju vrlo sliĉno. MeĊutim, u
odreĊenom trenutku cena poĉinje rasti ili padati te poĉinje novi rastući ili padajući trend.
Po svojoj prirodi oscilator se već nalazi u podruĉju prekomerne kupovine. Ako pak
86
poĉne padati, nalaziće se u podruĉju prekomerne prodaje. Trgovac se sada nalazi u
dilemi. Treba li zauzeti dugu poziciju kada cena raste dok se oscilator nalazi u podruĉju
prekomerne kupovine? Treba li zauzeti kratku poziciju kada cena pada, dok se oscilator
nalazi u podruĉju prekomernih prodaja?

U takvim sluĉajevima najbolje je ignorisati oscilator neko vreme, dok se ne zauzme

pozicija. Razlog za to je što u ranim fazama trenda, nakon prelomne taĉke, oscilatori
ĉesto doseţu ekstremne vrednosti te se zadrţavaju na njima neko vreme. U takvim
trenucima trebate se pouzdati u osnovnu analizu trenda, a oscilatori trebaju igrati manju
ulogu. Kasnije, kada trend sazri, oscilator poĉinje igrati vaţniju ulogu. Mnogi trgovci nisu
uĉestvovali u dinamiĉnim porastima cena iako su videli signale za kupovinu, jer su
ĉekali da se oscilator naĊe u podruĉju prekomernih prodaja.

Većina kupovnih signala koje generišu oscilatori daju najbolje rezultate u rastućim
trendovima, kao I prodajni signali u padajućim trendovima. Najbolje je uvek zapoĉeti
analizu odreĊivanjem glavnog trenda trţišta. Ako je trend rastući, potrebno je razmotriti
kupovnu strategiju. Oscilatori se tada mogu koristiti za odreĊivanje pravodobnog ulaska
na trţište. Kupite u trenutku kada je trţište u stanju prekomernih prodaja, ali još uvek u
rastućem trendu. Prodajte kada je trţište u stanju prekomernih kupovina u padajućem
trendu. Ili, kupite kada linija momentum preĊe nultu liniju te kada rastući trend
prevladava na trţištu, odnosno prodajte kada linija momentum padne ispod nulte linije u
padajućem trendu.

Ne moţemo dovoljno istaknuti koliko je vaţno trgovati u smeru glavnog trenda na

trţištu. Opasnost da ćete dati preveliku vaţnost oscilatorima jednaka je iskušenju da
koristite analizu odstupanja kako biste inicirali pozicije suprotne od glavnog trenda.

87
8. JAPANSKI GRAFIKONI OBLIKA SVEĆA
Crtanje grafikona oblika sveća zahteva standardne podatke koji su potrebni i za
stupiĉasti grafikon – cenu otvaranja, najvišu, najniţu i zakljuĉnu cenu. Iako koristi iste
podatke, grafikon oblika sveća izgleda puno privlaĉnije. Informacije na grafikonu oblika
sveća lakše se mogu interpretirati i analizirati.

Slika 8.1

Pravougaonik predstavlja razliku izmeĊu dnevne cene otvaranja i zakljuĉne cene te se

naziva telo. Primetite da telo moţe biti zeleno ili crveno. Zeleno telo znaĉi da je
zakljuĉna cena veća od cene otvaranja. Crveno telo znaĉi da je cena otvaranja veća od
zakljuĉne cene. Linije ispod i iznad tela nazivaju se fitilji ili senke. One predstavljaju
najvišu i najniţu dnevnu cenu.

8.1 OSNOVNE VRSTE GRAFIKONA OBLIKA SVEĆA

Razliĉite kombinacije tela i fitilja imaju razliĉito znaĉenje. Dani u kojima je velika razlika
izmeĊu cene otvaranja i zatvaranja nazivaju se dugi dani. Sliĉno tome, dani u kojima je
mala razlika izmeĊu cene otvaranja i zakljuĉne cene nazivaju se kratki dani.

Rotirajući vrhovi su dani kada „sveće“ imaju telo s gornjom i donjom senkom ĉesto
većom od tela sveće. Kod rotirajućih vrhova boja tela je relativno nevaţna. Takve
„sveće“ predstavljaju dane kada su uĉesnici na trţištu neodluĉni.

88
 Slika 8.2

Kada su cene otvaranja i zakljuĉna cena jednake, njihove oznake se nazivaju Doji linije.
Doji grafikoni mogu imati senke razliĉitih duţina.

Postoje razliĉite vrste Doji grafikona:

1. Long-legged Doji grafikon ima dugaĉku gornju i donju senku te odraţava priliĉnu
neodluĉnost trţišnih uĉesnika.
2. Gravestone Doji grafikon nema donju senku, ali ga karakteriše dugaĉka gornja
senka. Što je gornja senka duţa, grafikon nagoveštava veći pad trţišnih
vrednosti.
3. Dragonfly Doji prikazuje suprotnu situaciju – grafikon nema gornju senku te ga
karakteriše donja senka. Po pravilu nagoveštava rast trţišnih vrednosti.

Slika 8.3 Doji grafikoni

89
Ovakvi osnovni obrasci kljuĉni su za analizu japanskih grafikona oblika sveća. Svi
grafikoni oblika sveće kombinacija su ovih osnovnih obrazaca.

8.2 ANALIZA OBRAZACA OBLIKA SVEĆA

Obrazac japanskog grafikona oblika sveća je psihološki prikaz mentaliteta trgovaca u
odreĊenom trenutku. Moţe se sastojati od jedne linije grafikona oblika sveća ili moţe
biti kombinacija nekoliko linija, ali nikada više od pet. Iako većina obrazaca sluţi za
odreĊivanje obrta na trţištu, nekoliko ih nagoveštava nastavak trenutnog trenda.

1. OBRASCI OBRTA TRENDA

Obrazac obrta je kombinacija japanskih grafikona oblika sveća koji obiĉno ukazuju na
obrt trenda. Pre nego što efektivno iskoristite obrasce japanskih grafikona oblika sveća,
morate odrediti trend. Ne moţe se dogoditi rastući obrazac obrta u rastućem trendu.
Sliĉno tome, ne moţe se pojaviti padajući obrazac obrta grafikona oblika sveća u
padajućem trendu.

Japanska literatura poznaje otprilike 40 obrazaca oblika sveća. Ovde ću pomenuti samo
neke od popularnijih obrazaca.

Dark Cloud Cover. To je dvodnevni obrazac obrta koji ukazuje na padajući trend. Prvi
dan obrasca predstavlja dugaĉka zelena sveća. Takav oblik sveće odraţava i potvrĊuje
trenutni rastući trţišni trend. Sledeći dan zapoĉinje s cenom otvaranja koja je viša od
cene otvaranja prethodnog dana. MeĊutim, kasnije se trguje po niţoj ceni sa
zakljuĉnom cenom ispod sredine tela oblika sveća prethodnoga dana. To predstavlja
znaĉajan udarac raastućim oĉekivanjima pa će mnogo trgovaca izaći s trţišta. S
obzirom da je zakljuĉna cena ispod cene otvaranja, telo „sveće“ je crveno. Ovo je jedan
od obrazaca u kojima postoji njegov obrnuti obrazac, ali ima drugaĉije ime – Piercing
Line.

Piercing Line. Ukazuje na rastući

trend. Scenario je sliĉan samo u
obrnutom smeru. U padajućem
trendu, prvi je oblik sveće crvene
boje, što oznaĉava veliko
samopouzdanje trgovaca u
padajućem trendu. Sledećeg dana
cena otvaranja dostiţe najniţi nivo,
dok su kasnije cene sve više, a

Slika 8.4

90
zakljuĉna cena je iznad sredine prvog oblika sveće.

Evening Star/Morning Star. Oba obrasca traju tri dana te daju izuzetno dobre
rezultate. Ovde ću objasniti promenu mentaliteta trgovaca prilikom obrasca Evening
Star, dok se za obrazac Morning Star moţe reći sve obrnuto.

Slika 8.5

Prvi dan obrasca oznaĉava dugaĉki zeleni oblik sveće koji u potpunosti potvrĊuje
trenutni rastući trend. Prilikom otvaranja trţišta sledećeg dana cena skaĉe iznad tela
„sveće“ prvog dana. Raspon cena tog drugog dana je manji te je zakljuĉna cena priliĉno
blizu cene otvaranja, meĊutim, još uvek je iznad tela „sveće“ prvog dana. Telo „sveće“
drugog dana zbog toga izgleda priliĉno maleno. Ovakva vrsta sveće koju sledi takozvani
dugi dan naziva se star (zvezda) obrazac. Star (zvezda) je predstavljena malim telom
„sveće“ koja se nalazi iznad ili ispod velikog tela „sveće“ prethodnog dana. Trećeg i
zadnjeg dana ovog obrasca cena otvaranja nalazi se ispod tela „sveće“ drugog dana,
dok je zakljuĉna cena ispod sredine tela „sveće“ prvog dana.

Obrazac Evening Star ne mora taĉno ovako izgledati. Na primer, trećeg dana cena
otvaranja ne mora se naći ispod zakljuĉne cene drugog dana ili se pak zakljuĉna cena
trećeg dana ne mora naći ispod sredine tela „sveće“ prvog dana.

2. OBRASCI NASTAVKA TRENDA

Svakog trgovinskog dana trgovac mora odluĉiti hoće li ući u poziciju, izaći iz pozicije, ili
ostati u njoj. Obrazac oblika sveće koji nam pomaţe identifikovati ĉinjenicu da će se
trenutni trend nastaviti korisniji je nego što moţda na prvi mah ĉini. On nam pomaţe

91
odgovoriti na pitanje treba li ostati u poziciji. Japanska literatura spominje 16 obrazaca
nastavka trenda. Jedan od tih obrazaca nastavka trenda te njegov obrnuti obrazac daju
posebno dobre rezultate pri identifikaciji nastavka trenda.

Rising/Falling Three Methods. Rastući obrazac nastavka trenda moţe se pojaviti

samo u rastućem trendu, dok se padajući obrazac nastavka trenda moţe pojaviti samo
u padajućem trendu.

Slika 8.6

Prvi dan obrasca Rising Three Methods predstavlja veliko telo „sveće“ koje u potpunosti
potvrĊuje prevladavajući rastući trend na trţištu. MeĊutim, u sledeća tri dana pojavljuju
se grafikoni oblika sveća s malim telima koja slede padajući trend. Sva tri mala tela
„sveće“ ostaju u rasponu cena grafikona oblika sveća prvog dana te su najmanje dve od
tri „sveće“ obojene u crveno. Petog dana ovog obrasca pojavljuje se još jedno veliko
zeleno telo „sveće“ sa zakljuĉnom cenom iznad zakljuĉne cene prvog dana. Cene su
napokon uspele premašiti cenovni raspon u kojem su se kretale prvog dana te će se
rastući trend nastaviti. MeĊutim, definicija je puno fleksibilnija od one koju smo
prethodno dali te to dolazi s iskustvom.

92
OBRASCI OBLIKA SVEĆA

93
94
95
96
97
9. TEORIJA ELLIOTTOVIH TALASA
Tri su vaţna elementa teorije talasa – obrazac, odnos i vreme. Obrazac se odnosi na
obrasce talasa. Analiza odnosa je korisna prilikom odreĊivanja taĉaka odstupanja od
trenutnog trenda te cenovnih ciljeva merenjem veza izmeĊu razliĉitih talasa. Poslednje,
postoje i vremenske veze koje se mogu koristiti kako bi se obrasci talasa i procenti
potvrdili.

U svom osnovnom obliku teorija govori da trţište sledi ponavljajući ritam od pet talasa
rastućeg trenda koje sledi tri talasa padajućeg trenda. Slika 9.1 prikazuje jedan takav
ciklus. Ako prebrojite talase, videćete da se jedan ciklus sastoji od osam talasa – pet
rastućih i tri padajuća. Primetite da su u rastućem delu ciklusa talasi oznaĉeni
brojevima. Talasi 1, 3, 5 – zvani impulsni talasi – jesu rastući talasi, dok se talasi 2 i 4
kreću u suprotnom smeru od prevladavajućeg trenda. Talasi 2 i 4 nazivaju se korektivni
talasi jer oni ispravljaju kretanje talasa 1 i 3. Nakon tih pet talasa, zapoĉinje korekcija od
tri talasa. Tri korektivna talasa oznaĉena su slovima a, b i c.

Slika 9.1 Osnovni obrazac.

Osim samog izgleda, kod talasa morate uzeti u obzir i veliĉinu trenutnog trenda na
trţištu. Postoji mnogo razliĉitih veliĉina trenda na trţištu. Ustvari, Elliott je zabeleţio
devet razliĉitih veliĉina trenda, od velikog superciklusa koji se proteţe dvesta godina do
izuzetno kratkog ciklusa koji traje tek nekoliko sati.

Svaki talas se deli na manje talase koji se pak dele na još manje talase. Iz toga sledi da
je svaki manji talas deo većeg talasa. Slika 9.1 prikazuje navedene odnose. Dva
najveća talasa (talas 1 i 2) mogu se podeliti na osam manjih talasa koji se pak mogu
podeliti na 34 još manja talasa. Ta dva najveća talasa su tek prva dva talasa u nizu od
pet rastućih talasa. Talas 3 će tek zapoĉeti na kraju slike. 34 manja talasa se dalje
mogu podeliti na 144 još manjih talasa i to je potpuni trţišni ciklus.

98
Brojevi koje smo dosad spominjali – 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144 – nisu sluĉajni
brojevi. Oni su deo Fibonaccijevog niza koji je matematiĉki temelj Elliottove teorije
talasa.

Slika 9.2

Jedna vrlo znaĉajna karakteristika talasa: deli li se talas na pet ili tri manja talasa,
odreĊeno je smerom sledećeg većeg talasa. Na primer, na slici 9.2 talasi (1), (3), (5)
dele se na pet manjih talasa upravo zbog ĉinjenice da je talas 1 rastući. S obzirom da
se talasi (2) i (4) kreću u smeru suprotnom od trenda, dele se na samo tri talasa.
Obratite paţnju na korektivne talase (a), (b) i (c) koji su deo većeg korektivnog talasa 2.
Primetite da padajući talasi (a) i (c) dele na pet manjih talasa. To se dogaĊa zato što se
kreću u istom smeru kao i sledeći veći talas 2. S druge strane, talas (b) se deli na tri
talasa jer se kreće u suprotnom smeru od sledećeg većeg talasa 2.

Jedna od najvaţnijih stvari koje biste trebali zapamtiti jeste da se korekcija nikad
nemoţe dogoditi u pet talasa. Na primer, ako na rastućem trţištu vidite pad od pet
talasa, znaĉi da se verovatno pojavio tek prvi od tri talasa (a-b-c) padajućeg trenda. Na
padajućem trţištu tri rastuća talasa trebao bi slediti nastavak padajućeg trenda. Porast
od pet talasa upozorava na znaĉajniji rast te bi potecijalno mogao biti prvi talas novog
rastućeg trenda.

99
9.1 KOREKTIVNI TALASI
1. CIK-CAK OBRAZAC

Cik-cak je korektivni obrazac koji se proteţe u suprotnom smeru od glavnog trenda kroz
tri talasa te se deli na manje talase u nizu 5-3-5. Slika 9.3 prikazuju cik-cak korekciju
rastućeg trenda, dok su korekcije padajućeg trenda prikazane na slici 9.4.

Slika 9.3 Cik-cak obrazac u rastudem tržištu.

Slika 9.4 Cik-cak obrazac u padajudem tržištu.

Manje uobiĉajena varijacija obrasca cik-cak je dvostruki cik-cak prikazan na slici 9.5.
Takav se obrazac ponekad pojavljuje u većin korektivnim obrascima. To su zapravo dva
razliĉita 5-3-5 cik-cak obrasca spojena takozvanim a-b-c obrascem.

100
 Slika 9.5 Dvostruki cik-cak obrazac.

2. RAVNI OBRAZAC

Jedina razlika izmeĊu ravnog I cik-cak obrasca jeste što ravni obrazac deli na manje
talase u nizu 3-3-5. Primetite na slikama 9.6 I 9.7 da se talas A deli na tri, a ne na pet
manjih talasa. Ravni obrazac se pre smatra konsolidacijskim nego korekcijskim
obrascem te se smatra znakom snaţnog rastućeg trenda. Na primer, na rastućem se
trţištu talas B vraća sve do vrha talasa A ukazujući tako na snaţno rastuće trţište.
Poslednji talas C zaustavlja se na ili upravo ispod nivoa dna talasa A, za razliku od cik-
cak obrasca koji pada priliĉno ispod tog nivoa.

Slika 9.6 Ravni obrazac na rastudem tržištu (3-3-5), standardna korekcija

101
 Slika 9.7. Ravni obrazac u padajudem tržištu (3-3-5), standardna korekcija.

Postoje dve “nepravilne” varijacije standardnog ravnog korektivnog obrasca. Slike 9.8 I
9.9 prikazuju prvu skupinu. Primetite na primerima rastućeg trţišta (slika 9.8) da vrh
talasa B premašuje vrh talasa A ted a talas C pada ispod dna talasa A.

Slika 9.8 Ravni obrazac u rastudem tržištu (3-3-5), nepravilna korekcija.

102
 Slika 9.9 Ravni obrazac u padajudem tržištu (3-3-5), nepravilna korekcija.

Druga varijacija se dogaĊa kada talas B dostigne vrh talasa A ted a talas C pada ispod
dna talasa A. sasvim je prirordno da takav obrazac oznaĉava veću trţišnu snagu na
rastućem trţištu. Takve varijacije za rastuća I padajuća trţišta prikazane sun a slikama
9.10 I 9.11.

Slika 9.10 Ravni obrazac na rastudem tržištu (3-3-5), obrnuta nepravilna korekcija.

103
 Slika 9.11 Ravni obrazac na padajudem tržištu (3-3-5), obrnuta nepravilna korekcija.

3. TROUGLOVI

Trouglovi se po pravilu pojavljuju u ĉetvrtom talasu te prethode zadnjoj promeni cene u

smeru glavnog trenda. Oni se isto tako mogu pojaviti u b talasu a-b-c korekcije. Prema
tome, moţemo reći da su trouglovi u rastućem trendu I rastući I padajući obrazac.

Elliottova interpretacija obrasca trougla sliĉna je standardnoj upotrebi tog obrasca, ali uz
dodatnu preciznost. Elliottov trougao je horizontalni konsolidacijski obrazac koji se deli

104
Slika 9.12 Korektivni (horizontalni) trouglovi.

105
na pet talasa, koji se pak deli na tri manja talasa. Elliott je isto tako klasifikovao ĉetiri
skupine trougla – uzlazni, silazni, simetrični I proširujući.

OdreĊivanje cenovnih ciljeva nakon petog I zadnjeg talasa trougla je u osnovi jednako
kao I kod standardnih obrazaca – oĉekuje se da će cena porasti ili pasti za iznos jednak
udaljenosti najšireg dela trougla (visina trougla). Osim toga, vaţno je odrediti vreme
kada će se pojaviti vrh, odnosno dno cenovnih kretanja. Prema Prechteru, vrh trougla
(taĉka gde se spajaju dve konvergirajuće linije) ĉesto oznaĉava vreme završetka petog I
poslednjeg talasa.

9.2 PRAVILO ALTERNACIJE

Pravilo alternacije govori da se trţište ne ponaša jednako dva puta zaredom. Ako se
odreĊeni rastući ili padajući obrazac pojavio poslednji put, verovatno se neće pojaviti
sledeći put. Pravilo alternacije ne govori šta će se dogoditi, ali nam govori šta se neće
dogoditi. U konkretnoj primeni pravilo nam moţe reći kakav korektivni obrazac moţemo
oĉekivati. Drugim reĉima, ako je drugi korektivni talas a-b-c obrazac, ĉetvrti talas će
verovatno biti sloţeni obrazac, kao na primer trougao. Obrnuto, ako je drugi talas bio
sloţeni obrazac, ĉetvrti talas će verovatno biti jednostavni obrazac. Slika 9.13 prikazuje
neke primere.

Slika 9.13 Pravilo alternacije.

9.3 ĈETVRTI TALAS, KAO NIVO PODRŠKE

Moramo napomenuti još jednu vaţnu ĉinjenicu – vaţnost talasa 4 kao nivoa podrške
sledećim padajućim trendovima. U trenutku kada se svih pet talasa pojavi te zapoĉne
padajući trend, cena po pravilu neće pasti ispod prethodnog manjeg ĉetvrtog talasa, tj.
Poslednjeg ĉetvrtog talasa koji se pojavio u prethodnom rastućem trendu. Postoje
iznimke od tog pravila, ali obiĉno cena kasnijeg padajućeg trenda ne pada ispod dna

106
ĉetvrtog talasa. Ta informacija moţe biti vrlo korisna za odreĊivanje donjeg cenovnog
cilja.

9.4 FIBONACCIJEVI BROJEVI KAO TEMELJ TEORIJE TALASA

Elliott govori da je matematiĉki temelj za teoriju talasa niz brojeva koji je otkrio Leonardo
Fibonacci u 13. veku. Taj se niz brojeva tako naziva Fibonaccijevi brojevi – 1, 2, 3, 5, 8,
13, 21, 34, 55, 89, 144, te tako dalje do beskonaĉnosti.

Niz ima nekoliko osobina, kao na primer gotovo konstantan odnos izmeĊu brojeva.

1. Zbir bilo koja dva uzastopna broja jednak je sledećem većem broju.
2. Odnos višeg i niţeg broja u nizu konvergira prema 0,618 nakon prva ĉetiri broja u
nizu.
3. Odnos niţeg i višeg broja u nizu otprilike je 1,618, tj. inverz broja 0,618.
4. Odnos dvaju naizmeniĉnih brojeva konvergira 2,618 ili pak njegovom inverzu
0,382.

9.4.1 FIBONACCIJEVI ODNOSI I ODSTUPANJA OD TRENDA

Već smo pre spomenuli da se teorija talasa sastoji od tri elementa – obrasca, odnosa i
vremena. Već smo govorili o obrascima, koji su najvaţniji od sva tri elementa. Sada
ćemo govoriti o primeni Fibonaccijevih odnosa i odstupanja od trenda. Navedeni odnosi
i odstupanja mogu se primeniti na cenu i vreme, iako se smatra da su cenovni odnosi i
odstupanja pouzdaniji. Kasnije ćemo se vratiti na temu vremena.

Pre svega, pogled na slike 9.1 i 9.2 ukazuje da se osnovni oblici talasa uvek dele na
manji broj talasa, koji su pak Fibonaccijevi brojevi. Celi se ciklus sastoji od osam talasa,
pet rastućih i tri padajuća – oba Fibonaccijeva broja. Dve kasnije podele talasa daju 34 i
144 talasa – oba Fibonaccijeva broja. MeĊutim, matematiĉki temelji teorije talasa na
Fibonaccijevom nizu ne sastoje se samo od brojanja talasa. Jednako tako je vaţna
proporcionalna veza meĊu razliĉitim talasima. Sada ćemo nabrojati najĉešće naĉine
upotrebe Fibonaccijevih procenata:

1. Ponekad se jedan od tri impulsna talasa produţi. Druga dva talasa onda jednako
vremenski traju, te su i jednake veliĉine.
2. Minimalni cenovni cilj za vrh talasa 3 moţe se odrediti mnoţenjem duţine talasa
1 s 1,618 te dodavanjem iznosa dnu talasa 2.
3. Vrh talasa 5 moţe se pribliţno odrediti mnoţenjem talasa 1 s 3,236 (2x1,618) te
dodavanjem iznosa vrhu talasa 1 za maksimalni te dnu talasa 1 za minimalni
cenovni cilj.
4. Ako su talas 1 i 3 otprilike jednaki, te se oĉekuje da će talas 5 biti veći, cenovni
cilj se moţe odrediti tako da se udaljenost od dna talasa 1 do vrha talasa 3
pomnoţi s 1,618 te doda taj iznos dnu talasa 4.

107
 5. Kod korektivnih talasa u standardnoj 5-3-5 cik-cak korekciji, talas c je ĉesto
jednak talasu a.
6. Još jedan naĉin kako izmeriti potencijalnu duţinu talasa c jeste pomnoţiti duţinu
talasa a s 0,618 te od dna talasa a oduzeti taj iznos.
7. U sluĉaju ravnog korektivnog 3-3-5 obrasca, kada talas b dostigne ili premaši vrh
talasa a, talas c će biti za 1,618 puta veći od talasa a.
8. Kod simetriĉnog trougla svaki prethodni talas manji je za 0,618 puta.

9.4.2 FIBONACCIJEVO POSTOTNO ODSTUPANJE OD TRENDA

Prethodni odnosi pomaţu prilikom odreĊivanja cenovnih ciljeva kod impulsnih i
korektivnih talasa. Još jedan naĉin kako odrediti cenovne ciljeve jeste koristiti postotna
odstupanja od trenda. Najĉešće korišteni brojevi u analizi odstupanja od trenda su
61,8%, 38% te 50%.

Slika 9.14 Tri horizontalne linije na grafikonu prikazuju Fibonaccijeve linije odstupanja od trenda na 38, 50 te 62%. Korekcija
cena zaustavila se upravo na liniji od 50%.

9.4.3 FIBONACCIJEVI VREMENSKI CILJEVI

Vremenske ciljeve je teţe predvideti pa se smatraju najmanje vaţnima od sva tri kljuĉna
elementa teorije. Fibonaccijevi vremenski ciljevi odreĊuju se od znaĉajnih vrhova ili dna.
Tako na dnevnom grafikonu analitiĉar unapred prebroji dane od znaĉajnih taĉaka obrta
nadajući se da će se novi obrti dogoditi upravo na Fibonaccijeve dane, tj. 13., 21., 34.,
55., ili 89. trgovinski dan.

108
Slika 9.15 Na grafikonu prikazani su Fibonaccijevi vremenski ciljevi mereni u danima. Možda je to slučajnost, ali četiri
Fibonaccijeva vremenska cilja podudarile su se sa značajnim obrtima cena Huobi Token-a.

109
10. UPRAVLJANJE NOVCEM I TRGOVINSKE TAKTIKE
Prethodna poglavlja predstavila su najznaĉajnije tehniĉke metode koje se koriste za
trgovanje i predviĊanje na finansijskim trţištima. U ovom ćemo poglavlju zaokruţiti priĉu
o procesu trgovanja tako da ćemo zadatku tržišnog predviđanja dodati kljuĉni element
trgovinske taktike (ili pravovremenog ulaska ili izlaska s trţišta) te aspekt koji se ĉesto
predviĊa – upravljanje novcem.

TRI ELEMENTA USPEŠNOG TRGOVANJA:

1. Predviđanje cena ukazuje na smer oĉekivanog trenda trţišta. On nam daje

odgovor na pitanje – treba li ući u dugu ili kratku poziciju. Ako je predviĊanje
cena pogrešno, sve što ćemo kasnije reći više ne stoji.
2. Trgovinska taktika odreĊuje pravovremeni ulazak ili izlazak s trţišta.
3. Upravljanje novcem predstavlja alokaciju sredstava. Ukljuĉuje podruĉja kao što
su stvaranje portfelja, diversifikacija, koliko novca investirati ili rizikovati, šta
napraviti nakon razdoblja uspeha ili neuspeha te treba li trgovati konzervativno ili
agresivno.

10.1 UPRAVLJANJE NOVCEM

Opšte smernice pri alokaciji sredstava te odreĊivanju veliĉine ulaganja:

1. Ukupna investirana sredstva trebala bi biti ograničena na 50% ukupnog kapitala.

Druga polovina sluţi kao rezerva u trenucima eventualnih neuspeha ili slomova.
Na primer, ako ukupni kapital iznosi 100.000 dolara, samo bi 50.000 dolara
trebalo biti dostupno za trgovanje.
2. Ukupna investicija na pojedino tržište trebala bi biti ograničena na 10-15%
ukupnog kapitala. Prema tome, od 100.000 dolara na raĉunu, maksimalno bi se
10.000 do 15.000 dolara moglo poloţiti na raĉun margine za pojedino trţište.
Takvo ograniĉenje spreĉava trgovca od prevelike investicije na pojedino trţište.
3. Ukupan iznos koji rizikujete na pojedinom tržištu bi se trebao ograničiti na 3-5%
uloženog kapitala. Tih 5% je iznos koji je trgovac voljan izgubiti ako se pojedino
ulaganje ne pokaţe u najboljem svetlu. To je vaţna uloga jer implicira koliko
daleko ćete postaviti opoziv naloga (engl. Stop loss).
4. Ukupan iznos na računima margine u pojedinoj industriji trebao bi biti ograničen
na 20-25% ukupnog kapitala. Svrha ove smernice jeste zaštititi se od prevelike
izloţenosti pojedine industrije. Trţišta u pojedinoj industriji najĉešće se kreću u
istom smeru. Veliko ulaganje na trţište jedne industrije krši naĉelo diversifikacije.
Kod kriptovaluta evo šta smatramo snaţnom podelom portfolija:

50% - Bitkoin i samo u Bitkoin

Bitkoin je kralj na ovom trţištu. U kom god pravcu Bitkoin ode, trţište ga sledi, a ova
korelacija godinama nije prekinuta. Predlaţemo da uvek drţite oko 50% vaših udela u

110
Bitkoin-u, kako biste dosledno iskoristili prednosti širokih trţišnih kretanja. Bitkoin je
kriptovaluta sa najniţim rizikom, tako da bi trebalo da ĉini većinu vašeg portfelja.

30% - u Altkoine sa visokom trţišnom kapitalizacijom

Kako ulazite u manje altkoine, rizik se povećava, tako da vaša raspodela treba biti
manja. Druga preĉka u vašem portfelju bi trebala biti u visokovredne altkoine. To znaĉi
da 30% treba dati koinima koji su u top 10 ili 20 altkoina po trţišnoj kapitalizaciji. To su
koini koji su već duţe vreme prisutni i imaju veću kupovnu podršku.

15% - u manje Altkoine

Pored velikih imena kao što su Monero (XMR) ili Litecoin (LTC), mali deo vašeg
portfelja moţe se dati ĉak i manjim altkoinima. To su riziĉnija sredstva. Ograniĉavanjem
izloţenosti riziĉnijim pozicijama smanjujete koliĉinu novca koju moţete izgubiti. Drţite
se manjeg procenta za koine sa manjom kapitalizacijom.

5% - Kockanje

Konaĉna preĉka vašeg portfolia bi trebala biti za kockanje. Da, ovo je za najriziĉnije
stvari na trţištu. Ovo ukljuĉuje koine koji su visokog rizika, ali donose visoke nagrade, ili
ICO-e koji još nisu ni pokrenuti.

U ovu kategoriju spada i trgovanje na margini na sajtovima kao što je BitMEX.

Trgovanje na margini (o ĉemu ćemo kasnije raspravljati detaljnije) je mesto gde
pozajmjujete novac drugih ljudi da biste trgovali većim pozicijama nego što biste inaĉe
mogli priuštiti. Korišćenje marginalnog trgovanja moţe biti efikasan naĉin trgovanja, ali
rizici su mnogo veći, tako da se trgovanje na margini treba tretirati s oprezom.

Šta god da uloţite u ovu kategoriju treba smatrati „dugaĉkim udarcem“ (engl.
“longshot”), ali vaša izloţenost treba da bude tako mala da ne smeta ako potpuno
izgubite celu poziciju. Zato je 5 posto.

Ova podela portfelja ne mora se tretirati kao zakon, ali je odliĉna smernica za poĉetnike.
Moţete ga modifikovati kako god ţelite, ali vaţno je razumeti razlike u riziku izmeĊu
kriptovaluta.

Diversifikacija naspram koncentracije. Iako je diversifikacija ograniĉenje prevelikog

izlaganja rizicima na trţištu, moguće je i preterati. Ako je trgovac investirao u prevelik
broj trţišta, nekoliko profitabilnih investicija moţe se izgubiti u nizu neprofitabilnih.
Morate pronaći ispravnu ravnoteţu.

Preporuĉujem korišćenje opoziva naloga. MeĊutim, odrediti gde postaviti opziv naloga
je umetnost. Trgovac mora zajedno koristiti tehniĉke alate na cenovnim grafikonima s
konceptima upravljanja novcem. Kako se to taĉno radi, pokazaćemo kasnije u delu o
111
trgovinskim taktikama. Trgovac prvo mora odrediti koliko je trţište volatilno. Što je trţište
volatilnije, opoziv naloga mora biti fleksibilnije postavljen. MeĊutim, i ovde se mora
uspostaviti ravnoteţa. Trgovac ţeli da je opoziv naloga postavljen što bliţe, tako da su
gubici što manji. MeĊutim, ako su stop-nalozi postavljeni preblizu, mogu rezultirati
neţeljenim likvidacijama zbog kratkoroĉnih promena cena (ili „buke“). Stop-nalozi koji su
postavljeni predaleko mogu izbeći takve kratkoroĉne promene cena, ali mogu rezultirati
većim gubicima. Cilj je pronaći zadovoljavajuće srednje rešenje.

10.2 ODNOS NAGRADE I RIZIKA

Najbolji trgovci zaraĊuju novac na samo 40% trgovina. Kako onda trgovci zaraĊuju
novac ako su većinu vremena nisu u pravu?

To nas dovodi do odnosa nagrade i rizika. S obzirom da se na većini transakcija gubi

novac, jedini naĉin da isplivate je osigurati da je iznos novca u dobitniĉkim
transakcijama veći od iznosa novca u gubitniĉkim transakcijama. Da bi to postigli većina
trgovaca koristi odnos nagrade i rizika. Za svaku potencijalnu transakciju odreĊuje se
profitni cilj. Navedeni profitni cilj (nagrada) onda se uporeĊuje s potencijalnim gubicima
ako ulaganje ode u gubitke (rizik). Uobiĉajeno se koristi odnos nagrade i rizika od 3
prema 1 profitni potencijal investicije mora biti najmanje tri puta veći od potecijalnog
gubitka da bi se transakcija razmotrila.

„Neka se profiti akumuliraju, dok gubitke treba skratiti“ najstariji je princip

trgovanja.

10.3 TRGOVANJE S VIŠE POZICIJA: TRGOVINSKE NASPRAM TREND

POZICIJA
Akumuliranje profita nije toliko jednostavno kao što se ĉini. Zamislite situaciju u kojoj na
trţištu trend tek nastaje, što generiše velike profite u kratko vreme. Iznenada se trend
zaustavlja , oslicator se nalazi u podruĉju prekomernih kupovina te nivo otpora postaje
vidljiv na grafikonu. Šta napraviti? Verujete da trţište ima puno veći potencijal, ali ste
zabrinuti da ćete izgubiti akumulirane profite ako trţište poĉne padati. Trebate li uzeti
profit ili proći kroz trţišnu korekciju?

Jedan od naĉina kako rešiti taj problem jeste uvek trgovati sa više pozicija. Takve se
pozicije mogu podeliti na trgovinske i trend pozicije. Trend pozicije se drţe kao duge
pozicije. Mogu se upotrebiti fleksibilni stop-nalozi te trţište ima dosta mesta kako bi se
konsolidovalo ili korigovalo. Takve pozicije generišu najveće profite na dugi rok.

Trgovinske pozicije u portfelju rezervisane su za kratkoroĉno trgovanje. Ako trţište

dostigne prvi cenovni cilj, nalazi se blizu nivoa otpora ili je u podruĉju prekomernih
kupovina, odreĊeni profiti se mogu uzeti ili se mogu implementirati uski stop-nalozi.
Svrha takvih pozicija jeste osigurati akumulirane profite. Ako se pak trend nastavi, bilo

112
koja likvidirana pozicija moţe se ponovno uspostaviti. Najbolje je izbegavati trgovanje u
samo jednoj poziciji. Povećana fleksibilnost koja se postiţe trgovanjem s više pozicija
moţe prouzrokovati veliku razliku u vašim trgovinskim rezultatima.

10.4 ŠTA NAPRAVITI NAKON RAZDOBLJA USPEHA ILI NEUSPEHA

Šta trgovac treba napraviti nakon što je izgubio novac na prethodnoj profitabilnoj
poziciji? Pretpostavite da vaš kapital padne za 50%. Trebate li promeniti svoj stil
trgovanja? Ako ste izgubili polovinu novca, moraćete udvostruĉiti ostatak novca samo
da biste se vratili na poziciju s koje ste zapoĉeli. Trebate li postati selektivniji u izboru
investicija ili pak trebate nastaviti raditi iste stvari kao i pre? Ako postanete
konzervativniji, biće puno teţe povratiti gubitke.

Puno ugodnija dilema pojavljuje se nakon što ste zaradili na profitabilnoj poziciji. Šta
napraviti sa dobicima? Pretpostavimo da ste udvostruĉili svoj kapital. Jedna mogućnost
je uloţiti sav novac pa tako udvostruĉiti veliĉinu vaših pozicija. MeĊutim, ako to
napravite, šta će se dogoditi za vreme neizbeţnog gubitniĉkog razdoblja koje će
zasigurno uslediti? Umesto da ste izgubili samo 50% vaših dobitaka, tako ćete izgubiti
sve dobitke. Prema tome, odgovori na ta dva pitanja nisu tako jednostavni ili oĉiti kao
što se na prvi mah ĉini.

Rezultati bilo kojeg trgovca izgledaju poput nizova vrhova i dna, uostalom kao i cenovni
grafikon. Trend kapitala trgovca trebao bi biti rastući ako trgovac u proseku zaraĊuje
novac. Nagore vreme za povećanje ulaganja jeste nakon akumulacije znatnih dobitaka.
To je poput kupovina u rastućem trendu kada je oscilator u podruĉju prekomernih
kuppovina. Razumnije je povećati uloge nakon pada kapitala (iako je to suprotno
ljudskoj prirodi). To povećava verovatnost da će se veće investicije pojaviti blizu dna
kapitala trgovca, a ne blizu vrhova.

10.5 TRGOVINSKE TAKTIKE

Nakon što je završio sa trţišnom analizom , trgovac bi trebao znati ţeli li kupiti ili
prodavati na pojedinom trţištu. U tom trenutku upravljanje novcem trebalo bi nam reći
koliko ćemo investirati na pojedino trţište. Konaĉni korak je kupovina ili prodaja. To
moţe biti najteţi deo procesa. Konaĉna odluka kako i na koje trţište treba uloţiti temelji
se na kombinaciji tehniĉkih ĉinioca, parametara koje nam daje upravljanje novcem te
vrsta trgovinskih naloga koji ćemo upotrebiti. Razmotrićemo ih ovim redom.

10.5.1 KORIŠĆENJE TEHNIĈKE ANALIZE ZA ODREĐIVANJE

PRAVODOBNOG ULASKA ILI IZLASKA SA TRŢIŠTA
Nećemo ponovo prolaziti kroz sve tehniĉke metode, već ćemo ograniĉiti našu raspravu
na odreĊene opšte koncepte.

113
 1. TAKTIKA KOD OBRTA. Trgovac je uvek suoĉen s dilemom treba li ući u poziciju
kada anticipira obrt ili pak treba ĉekati povratak ili reakciju nakon što se obrt
dogodi. Postoje argumenti za i protiv svakog pristupa ili za korišćenje sva tri
pristupa zajedno. Ako trgovac trguje s više pozicija istovremeno, u svakoj od tri
prilike moţe ući u poziciju. Ako pak uĊe u poziciju kada anticipira rastući obrt,
dobitak će biti niţa cena ako se anticipirani obrt stvarno dogodi. MeĊutim,
povećana je verovatnost da ta transakcija baš neće biti najbolja. Ako ĉeka dok se
obrt stvarno ne dogodi, povećaće se verovatnost za dobitak, ali je sankcionisan
višom (kasnijom) cenom. Ĉekanje kasnijeg povratka ili reakcije nakon obrta je
razuman kompromis, uz uslov da se cena uistinu vrati. Na nesreću, mnoga
dinamiĉna trţišta najĉešće trgovcu ne daju drugu priliku. Ĉekanje povratka cena
povećava verovatnost da će trgovac propustiti priliku na tom trţištu.
Ova situacija pokazuje kako trgovanje s više pozicija pojednostavljuje navedenu
dilemu. Trgovac moţe uloţiti manji iznos pre obrta, nešto više u vreme obrta te
dodati još novca pre korekcije nakon obrta.
2. PRESECANJE LINIJA TRENDA. To je jedan od najkorisnijih ranih signala
ulaska ili izlaska s trţišta. Ako trgovac ţeli ući u novu poziciju na tehniĉki znak
promene trenda ili ako razmišlja o izlasku iz stare pozicije, presecanje dugoroĉne
linije trenda ĉesto je odliĉan signal za akciju. Linije trenda se isto mogu koristiti
kao ulazne taĉke kada se ponašaju kao nivoi podrške ili otpora.
3. KORIŠĆENJE NIVOA PODRŠKE I OTPORA. Nivoi podrške i otpora su
najuspešniji grafiĉki alat za odreĊivanje taĉaka ulaska ili izlaska s trţišta.
Premašivanje nivoa otpora moţe biti signal za nove duge pozicije. Stop-nalozi se
onda mogu postaviti ispod najbliţeg nivoa podrške. Bliţi stop-nalozi mogu se
postaviti upravo ispod stvarne taĉke premašivanja, koja bi sada trebala
funkcionisati kao nivo podrške.
4. KORIŠĆENJE POSTOTNIH ODSTUPANJA OD TRENDA. U rastućem trendu
povratak cene od 40 do 60% prethodnog porasta moţe se iskoristiti za nove ili
dodatne duge pozicije.
5. KORIŠĆENJE CENOVNIH JAZOVA. Cenovni jazovi mogu se uspešno koristiti u
svrhu odreĊivanja pravovremenih kupovina ili prodaja na trţištu. Na primer,
nakon porasta cena jazovi ispod cenovnih kretanja obiĉno predstavljaju nivoe
podrške. Ako se cena smanji do nivoa ili na nivo unutar jaza, trebali biste ući u
dugu poziciju. Opoziv naloga moţe se postaviti ispod cenovnog jaza. U
padajućem trendu, ako cena poraste do donjeg dela jaza, trebali biste ući u
kratku poziciju. Opoziv naloga se moţe postaviti iznad cenovnog jaza.

10.6 KORISTITE MENJAĈNICU KAO PROFESIONALNI TRGOVAC.

Uredu, sada je konaĉno vreme da se ukljuĉite u razmenu i da trgujete kao
profesionalac. U ovom odeljku ćemo pregledati neke od zajedniĉkih karakteristika
menjaĉnica koje bi vas mogle zbuniti.

114
Order Book

Na berzi, knjiga naloga je lista svih naloga koje ĉekaju da budu popunjene. Kada se
nalog postavi ĉija je cena viša ili niţa od trenutne cene, one ostaju nepopunjene i
stavljaju se u knjigu naloga.

Na primer, evo šta vidite na Huobi-u za BTC / USD.

Postoje nalozi iznad i ispod cene koje ĉekaju da se popune. Kako kupci i prodavci
postaju agresivniji, oni će polako gurati cenu gore ili dole u knjizi naloga.

Depth Chart

Praćenje order book-a moţe vam dati prednost. Moţda vidite da postoji veliki broj
naloga za prodaju po odreĊenoj ceni, što znaĉi da se cena neće popeti mnogo iznad
nje. Da biste vizualizirali kako izgleda knjiga naloga, moţete proveriti grafikon dubine ili
“depth chart”. “Market Depth” izgleda ovako:

115
U ovom primeru, moţete videti da su kupci povuĉeni i da cena moţe pasti do $5150,
dok sa druge strane mnogo njih ĉeka da proda Bitkoin po ceni od $5700 i $5800. Kod
tih velikih order blokova se moţe zaustaviti kretanje cena, dok se ti isti “ne pojedu”.

Gledanje grafikona dubine je korisno, ali zapamtite da trgovci mogu koristiti i trţišne
naloge kako bi povećali ili smanjili cenu koina. Šta su trţišni nalozi? Drago mi je što ste
pitali ...

Market Order/Trţišni nalog

Jednom kada ste se registrovali na menjaĉnicu i deponovali sredstva, ţelite da poĉnete

da kupujete kriptovalute. Kada pogledate berzu, ĉesto ćete videti da obiĉno postoje dva
razliĉita tipa naloga: trţišni nalog i limitirani nalog. Oba ova tipa koriste razliĉite
mehanizme za postavljanje vašeg naloga, i vaţno je da znate razliku.

Trţišni nalog će izvršiti vaš nalog „na trţištu“. Ako kupujete, poĉeće sa najniţim
prodajnim nalogom i pomaknuti se gore. Prednost trţišnih naloga je da ćete odmah ući
u trgovinu. Ne morate se brinuti o ĉekanju da se vaš nalog popuni. Loša strana je da
trţišni nalozi ĉesto doţivljavaju „klizanje“.

Klizanje oznaĉava razliku izmeĊu oĉekivane kupovne cene i cene koju zapravo dobivate
kada se ona izvrši. To se dešava kada nema dovoljno naloga da popunite vaš nalog,
tako da ćete završiti sa lošijom cenom.

U zavisnosti od likvidnosti trţišta, to bi moglo da dovede do velike promene u ceni

kupovine ili prodaje. Drugi nedostatak trţišnog naloga je da berze ĉesto naplaćuju veće
naknade za njih. Proverite sa svojom menjaĉnicom koliko košta svaka vrsta naloga.

116
Limit Order/Limit nalog

Limit nalog, za razliku od trţišnog naloga, se izvršava samo unutar cenovnog limita. Na
primer, ako ţelite da kupite BTC za $ 6,000, menjaĉnica će izvršiti vaš nalog sa bilo
kojim prodajnim nalogom ispod $ 6,000.

Ako ne postoji ništa ispod $ 6,000, bićete smešteni u knjigu naloga, gde ćete biti sve
dok neko ne poĉne prodavati BTC za 6.000 USD.

Limit nalozi se preporuĉuju u većini sluĉajeva. Ne samo da vam pruţaju popust na

naknade, već će vam garantovati da ćete ući u poziciju po odreĊenoj ceni (bez klizanja
cena). Osim toga, korišćenje limit naloga će vas spreĉiti da donosite uţurbane odluke i
da uskoĉite u trgovinu. Limit nalozi vam dozvoljavaju da izaberete ulaznu taĉku i drţite
se toga.

Stop Loss

Uobiĉajeni termin u trgovanju je “stop-loss”. Ovaj termin je sleng koji se koristi za bilo
koji nalog koji vas automatski izuzima od gubitaka. Preporuĉuje se da zaustavite
gubitke ispod vaše ulazne taĉke tako da prestanete da gubite novac ako trgovina ide
protiv vas. Više o tome kasnije.

Stop-Loss se obiĉno izvršava koristeći stop-limit ili stop-market nalog. Oba ova tipa
naloga se izvršavaju taĉno onako kako je gore opisano, sa jednom malom razlikom:
stop. Kada postavite stop-limit ili stop-market, berza vam daje mogućnost da odaberete
“stop cenu”. Stop cena se definiše kao cena po kojoj će se vaš nalog aktivirati. Dok se
tradicionalni limit ili trţišni nalozi izvršavaju odmah, stop nalog ĉeka dok odreĊena cena
ne bude dostignuta pre aktiviranja.

Veliĉina pozicije i iznos rizika

Pitajte bilo kojeg iskusnog trgovca šta ga je dovelo do uspeha, a devet od deset će vam
reći da je to bilo upravljanje rizikom.

Upravljanje rizikom je upravo ono što i kaţe: upravljanje koliĉinom novca koji rizikujete u
svojim trgovinama. Mnogi poĉetnici ne znaju šta je upravljanje rizicima, jer ga ne
praktikuju kako treba. Obiĉno odreĊuju veliĉinu svoje pozicije okretanjem novĉića ili
bacanjem kockica, a stop-loss odabirom nekog “lepog” broja.

Umesto toga, pokazaćemo vam brz i jednostavan naĉin da osigurate sebi dobar
menaţment rizikom.

Prvo da definišemo neke pojmove:

117
Veličina pozicije: broj jedinica koje investirate u imovinu. U kriptovalutama, to je obiĉno
koliĉina kripto valute o kojoj se radi. Na primer, 1 BTC ili 10 XMR.

Iznos rizika: iznos kapitala koji bi bio izgubljen ako trgovac izaĊe iz trgovine sa stop
nalogom.

Iznos nagrade: iznos kapitala koji bi trgovac stekao ako napusti poziciju po ciljnoj ceni.

Odnos rizika / nagrade: iznos nagrade podeljen sa iznosom rizika.

Sjajno, sada kada su ovi pojmovi definisani, evo grubog i brzog plana za upravljanje
rizikom.

Kad god uĊete u trgovinu, posebno kratkoroĉnu trgovinu, trebate slediti ove smernice.

1. Izaberite ulaznu taĉku i stop loss. Njih treba odrediti gledajući grafikon.
2. Odredite iznos rizika kao procenat vašeg portfelja za trgovanje. Na primer, ako
imate 100.000 dolara na vašem raĉunu za trgovanje i ţelite da rizikujete 2%, vaš
iznos rizika bi bio 2.000 dolara.
Kao opšte pravilo, nikada ne bi trebalo da rizikujete više od 5% svog raĉuna na
jednoj trgovini. 2-3% je bolje za poĉetnike. Odaberite iznos rizika i nastavite na
korak 3.
3. Izraĉunajte koliko je udaljen vaš stop loss od vaše ulazne taĉke izraĉunavanjem
sledećeg:
Udaljenost do stop loss-a (%) = (Ulaz - Stop Loss) / Ulaz
4. U ovom trenutku imate ulaznu taĉku, stop loss, iznos rizika i udaljenost do stop
loss-a. Sada pronaĊite veliĉinu svoje pozicije izraĉunavanjem:
Veliĉina pozicije = iznos rizika / udaljenost do SL

To će vam reći koliko bi trebao biti vaš poloţaj. Tada moţete uzeti tu veliĉinu
pozicije i izraĉunati koliko bitkoina ili altkoina ćete kupiti da odgovaraju vašoj
veliĉini pozicije.
5. Na kraju, pobrinite se za odnos rizika i nagrade. Uvek bi trebali biti nagraĊeni
više nego što ste rizikovali u trgovini. Izraĉunajte odnos rizika / nagrade tako što
ćete podeliti udaljenost od vašeg ulaza do cilja sa udaljenosti vašeg ulaza do
stop loss-a. Preporuĉujemo da odnos rizika / nagrade budu najmanje 1,5, ali
mogu biti izmeĊu 1 i 3.
Moţete izraĉunati ove vrednosti ruĉno ili koristiti Microsoft Excel da biste ubrzali proces.
Postoje i web-stranice koje će to izraĉunati za vas, ali vam preporuĉujemo da sami
proĊete kroz taj proces kako biste razumeli šta se dogaĊa.

Vredno je ponoviti da trgovinski proces mora zapoĉeti s dugoroĉnim pogledom te se

kasnije analize pribliţavaju kratkom roku. Analiza zapoĉinje s meseĉnim i nedeljnim

118
grafikonima kako bi se dobila dugoroĉna perspektiva. Nakon toga, aanaliziraju se
dnevni grafikoni, koji su temelj za stvarne trgovinske odluke. Unutardnevni grafikoni
analiziraju se poslednji kako bi se dobila dodatna preciznost.

10.7 SAŢETAK UPRAVLJANJA NOVCEM I SMERNICE ZA

TRGOVANJE
Sledeći popis saţima većinu najvaţnijih elemenata upravljanja novcem i trgovanja.

1. Trgujte u smeru srednjoroĉnog trenda.

2. U rastućem trendu kupujte prilikom padajućih koekcija; u padajućem trendu
prodajte prilikom rastućih korekcija.
3. Akumulirajte profite, gubitke skraćujte.
4. Koristite zaštitne opozive naloga kako biste ograniĉili gubitke.
5. Nemojte trgovati impulsivno, već stvorite trgovinski plan.
6. Planirajte svoje trgovanje i izvršavajte planove.
7. Koristite naĉela upravljanja novcem.
8. Diversifikujte, ali nemojte preterati.
9. Koristite odnos nagrade i rizika u iznosu od najmanje tri prema jedan.
10. Kada dodajete nove pozicije, sledite sledeće smernice:
11. Svaki sledeći iznos pozicije trebao bi biti manji.
12. Dodajte novi kapital samo na profitabilne pozicije.
13. Nikada ne dodajte novi kapital na gubitniĉke pozicije.
14. Postavite zaštitne opozive naloga na taĉku pokrića.
15. Nikada ne ispunjavajte poziv za nadopunu raĉuna margine; ne razbacujte se
novcem nakon što ste izgubili na poziciji.
16. Zatvarajte gubitniĉke pozicije pre profitabilnih pozicija.
17. Donosite trgovinske odluke kada su trţišta zatvorena, osim u sluĉaju trgovanja
na vrlo kratak rok.
18. Radite analize od dugog prema kratkom roku.
19. Koristite unutardnevne grafikone kako biste profitirali vreme ulaska i izlaska s
trţišta.
20. Ovladajte unutardnevnim trgovanjem pre nego što se oprobate.
21. Pokušajte ignorisati opšteprihvaćeni stav; ništa što je reĉeno u finansijskim
medijima nemojte uzimati previše ozbiljno.
22. Nauĉite se osećati ugodno kada ste u manjini; ako ste u pravu oko trţišnih
kretanja, većina ljudi neće se slagati sa vama.
23. Tehniĉka analiza je veština koja se poboljšava sa iskustvom i uĉenjem. Nastojte
stalno uĉiti.
24. Pokušajte jednostavne stvari; komplikovanije ne znaĉi uvek bolje.

119
11. SAŢETAK – KONTROLNA LISTA
Kao što smo pokazali u ovom priruĉniku, tehniĉka analiza je kombinacija razliĉitih
pristupa. Svaki pristup dodaje odreĊeno znanje o trţištima. Podruĉje tehniĉke analize
sliĉno je sastavljanju velikog puzzlea. Moj se pristup temelji na kombinovanju što je više
moguće razliĉitih tehnika.

Trenutak kada korisnik uoĉi te veze i bude sposoban gledati na tehniĉku analizu kao
zbir svih pristupa, upravo je trenutak kada se on moţe nazvati tehniĉkim analitiĉarem.
Sledeća kontrolna lista pomaţe korisniku da se dotakne svih temelja, barem u poĉetnoj
fazi. Kasnije navedena lista postaje manje vaţna. Lista ne ukljuĉuje apsolutno sve što je
potrebno, ali predstavlja najvaţnije ĉinjenice koje treba imati na umu. Tehniĉar stalno
traţi tragove budućih trţišnih kretanja. Konaĉni trag koji vodi trgovca u odreĊenom
smeru najĉešće je neki manji ĉinioc koji drugi analitiĉari nisu primetili. Što više ĉinjenica
analitiĉar razmotri, veće su šanse da će pronaći pravi trag.

TEHNIĈKA KONTROLNA LISTA

1. Kakav je smer celokupnog trţišta?

2. U kojem se smeru kreću razliĉiti trţišni sektori?
3. Šta pokazuju nedeljni i mesečni grafikoni?
4. Jesu li glavni, srednjoroĉni i manji trendovi rastući, padajući ili horizontalni?
5. Gde se nalaze znaĉajniji nivoi podrške i otpora?
6. Gde se nalaze znaĉajnije linije trenda i kanala?
7. PotvrĊuje li obim trgovine cenovna kretanja?
8. Gde su 33-postotna, 50-postotna i 66-postotna odstupanja od trenda?
9. Postoje li cenovni jazovi i koje su vrste?
10. Jesu li vidljivi glavni obrasci obrta?
11. Jesu li vidljivi obrasci nastavka trenda?
12. Kakvi su cenovni ciljevi generisani od tih obrazaca?
13. Na koji smer ukazuju pomični proseci?
14. Jesu li oscilatori u podruĉjima prekomernih kupovina ili prodaja?
15. Jesu li vidljiva odstupanja na oscilatorima?
16. Pokazuju li kontrarni pokazatelji ekstremne vrednosti?
17. Šta prikazuju Elliottovi obrasci talasa?
18. Postoje li oĉiti obrasci od 3 ili 5 talasa?
19. Šta je sa Fibonaccijevim odstupanjima i projekcijama?
20. PredviĊaju li se vrhovi ili dna ciklusa?
21. Vidi li se levo ili desno pomicanje ciklusa?
22. Na koji se naĉin trend kreće: pema gore, prema dole ili horizontalno?
23. Šta prikazuju Point and Figure grafikoni i grafikoni oblika sveće?

120
Nakon što ste zakljuĉili u kojem će se smeru kretati trţište, zapitajte se sledeće:

1. U kojem će se smeru kretati trţište u sledećih nekoliko meseci?

2. Hoću li ući u dugu ili kratku poziciju?
3. S koliko ću jedinica trgovati?
4. Koliko sam spreman rizikovati ukoliko nisam u pravu?
5. Koji su moji profitni ciljevi?
6. Kada ću ući na trţište?
7. Koju ću vrstu naloga koristiti?
8. Gde ću postaviti zaštitni opoziv naloga?

121
DODATAK 1: STRATEGIJA TRGOVANJA POMOĆU GANOVIH
LINIJA
Ganove linije jesu linije trenda nacrtane od istaknutih vrhova ili dna pod odreĊenim
uglom. Najznaĉajnija Gannova linija nalazi se pod uglom od 45 stepeni ili 1/1. Moguće
je nacrtati ĉetiri Gannovih linija iznad ugla od 45 stepeni (1/8, ¼, 1/3, ½), i ĉetiri
Gannovih linija ispod (2/1, 3/1, 4/1, 8/1).

Ganove linije koriste se na isti naĉin kao i linije brzine kretanja trenda. One bi trebale biti
potporne linije za vreme korekcije rastućeg trenda.

Strategija trgovanja pomoću Gannovih linija je kompleksna strategija linije podrške i

otpora. Za razliku od tradicionalnih nivoa horizontalne podrške i otpora, Gannova linija
koristi dijagonalne nivoe podrške i otpora.

Moţe se primeniti na sva trţišta, jer se prema Gannovoj teoriji finansijska trţišta kreću
kao rezultat ljudskog ponašanja. To ih ĉini cikliĉnim po prirodi. Drugim reĉima, istorija je
dobar prediktor budućeg delovanja cena.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih su Gannove linije superiorniji od horizontalnih nivoa
podrške i otpora je da su finansijska trţišta geometrijska u svojim kretanjima.

Kako koristiti Gannove linije? Prema Gann-ovoj teoriji, postoje posebni uglovi koje
moţete nacrtati na grafikonu. Oni će vam dati dobar pokazatelj o tome šta će cena
uraditi u budućnosti. Sve Gann-ove tehnike zahtevaju jednake vremenske i cenovne
intervale. Drugim reĉima, porast 1/1 bi znaĉio ugao od 45 stepeni.

Gann je verovao da kada se cena i vreme kreću u sinhronu, onda je to idealan balans
trţišta. Najveći deo Gann-ove teorije vrti se oko ĉinjenice da kretanje cena iznad linije
1/1, linije od 45 stepeni obeleţava rastući trend, a cene ispod linije 1/1 obeleţava
padajući trend.

Kako nacrtati Gannove linije? Prvo, morate izvući savršen ugao od 45 stepeni. Većina
sofisticiranih platformi za trgovanje treba da ukljuĉi ove alate. Na platformi Tradingview
moţete locirati alat Trend Angle na levom boĉnom panelu (pogledajte sliku ispod).

Sledeći korak je da odaberete bilo koji veliki vrh ili dno na grafikonu odakle crtate
Gannove linije. Nakon što odaberete dno, izaberite alatku Trend Angle i nacrtajte
savršeni ugao od 45 stepeni.

122
Sada, sve što treba da uradite je da jednostavno postavite Gann indikator na grafikon.
Proverite da li se Gannova linija 1/1 poklapa sa linijom koju ste prethodno izvukli pod
uglom od 45 stepeni.

Korak # 1: Izaberite znaĉajan vrh, nacrtajte uglove Gannovim Fanom i priĉekajte da se

1/1 linija probije prema gore.

Ova strategija trgovanja ventilatorima radi isto na svakom vremenskom okviru. Ali
preporuĉujemo da ne idete niţe od 1h, pošto ţelite da odaberete znaĉajne vrhove. Ovo
se ne moţe videti na niţim vremenskim okvirima.

Zatim, pozabavimo se našom ulaznom taĉkom:

Korak # 2: Saĉekajte proboj iznad 2/1 Gann linije za kupovinu.

Ovaj korak je bitan jer obrt prethodnog trenda je potvrĊen tek kada je 2/1 Gannova linija
probijena na gore.

123
Nakon što smo otvorili poziciju, moramo uraditi još jednu vaţnu stvar:

Korak # 3: Ponovo primenite Gann indikator od dna koji je bio pre proboja iznad 2/1
Gannove linije. U ovom trenutku, moţete se otarasiti prethodnih Gann linija izvuĉenih iz
vrhova. Ovo će osigurati da se vaš grafikon ne zatrpa i da je cena još uvek vidljiva.

U ovom trenutku, vaša pozicija je otvorena, ali još uvek moramo da odredimo gde da
postavimo zaštitni stop loss i uzmemo profit, što nas dovodi do sledećeg koraka
strategije trgovanja pomoću Gannovih linija.

124
Korak # 4: Postavite svoj stop loss ispod najskorijeg dna iz koje ste crtali drugi Gann
Fan.

Zatim ćete saznati gde uzeti profit:

Korak # 5: Zatvorite svoje pozicije jednom kada cena padne ispod linije 1/1. Pazite se
laţnog proboja (1-3%, zakljuĉna cena).

ZAKLJUĈAK

Gannove linije su odliĉne za odreĊivanje da li smo u bear ili bull fazi trţišta, kako bi uvek
bili na pravoj strani i trgovali u smeru preovladavajućeg trenda. Dijagonalne linije
podrške i otpora odliĉno funkcionišu.

Što se tiĉe kritika. Dalje kasne signale za ulazak u poziciju. Kako bismo dobili ranije
signale, preporuĉujem da se linija ne izvlaĉi od samog vrha, nego od zadnjeg talasa
pada, a da Gannova linija izvuĉena od samog vrha sluţi samo kao potvrda da smo na
dobroj strani trţišta. Po pravilu poziciju otvaramo kada je linija 2/1 probijena, jer je onda
obrt trenda potvrĊena. Što se crypta tiĉe, moramo biti vrlo oprezni, jer usled nedostatka
momentuma i volumena vrlo ĉesto se dešavaju laţni proboji, posle ĉega cene klize niz
linije 2/1polako prema dole. I na kraju, stop loss se podešava vrlo nisko, što u sluĉaju
laţnog proboja moţe trgovcu doneti i do 50% gubitka.

Moj utisak je da Gannove linije više mogu posluţiti kao usmerenje, neko kao glavna
strategija za trgovanje. Smatram da postoje mnogo bolji indikatori za sleĊenje trenda,
koji daju ranije i taĉnije signale za ulazak u poziciju sa manjim stop loss-ovima.

125
DODATAK 2 KAKO PRAVILNO NACRTATI NIVO PODRŠKE I
OTPORA
Zone podrške i otpora su kljuĉni kada je u pitanju odreĊivanje nivoa na kojem će se
kretanje cena obrnuti. To je nešto što sam ukljuĉio u svoje trgovanje skoro od samog
poĉetka. Problem je u tome što te zone mogu biti vrlo subjektivne. U većini sluĉajeva,
trgovac obiĉno moţe samo pribliţno odrediti te potpore ili otpore.

Sećam se da sam teško identifikovao odgovarajuće zone na mom grafikonu. TakoĊe bi

se obeshrabrio kada bih video da drugi profesionalniji trgovci identifikuju bolje ili razliĉite
zone na njihovom grafikonu.

Zatim sam poĉeo da istraţujem “kako da izvuĉem podršku i otpor”. Ja liĉno smatram da
subjektivno crtanje pravih zona ne vodi nikuda.

Prvo sam ĉitao o korišćenju linijskog grafikona za crtanje odgovarajućih zona. To je

malo pomoglo:

Ali ipak, probajte sami i vidite da li radi ...

I dalje sam smatrao da je ovaj naĉin teško implementirati. Teško je razlikovati jake od
slabih zona podrške i otpora.

Polako sam smislio drugaĉiji naĉin da identifikujem zone. Shvatio sam da je ovaj novi
naĉin dosta smanjio konfuziju. Kao dodatni bonus, on takoĊe daje mnogo jasniju sliku o
tome kako se trţište ponaša.

126
1. Izaberite omiljenu vrstu grafikona
2. Identifikujte sve vrhove i dna. Ţelim da stavite crtu na svakom vrhu i dnu. Trebalo
bi da izgleda ovako:

Linije ne moraju nuţno biti potpuno na dnu. Snaţan aspekt ovog koraka je da
ćete moći lako da odredite da li je trţište u trendu ili ne, jer ćete videti visoke i
niske vrednosti. Kao što moţete videti na grafikonu iznad, trţište trenutno nije u
trendu.
3. Izvucite linije koje povezuju dva ili više ista vrha ili dna. Oni će postati vaše
glavne zone podrške i otpora. Evo kako izgleda:

127
 Kada završite ovaj proces, moţete biti sigurni da linije predstavljaju jasne zone
podrške i otpora.

DA UPOREDIMO…

128
U oba sluĉaja, nacrtane linije izgledaju sliĉno. Vidite da linijski grafikon ima jednu
dodatnu liniju. Sa moje strane, više volim da stvari budu jednostavne. Traţim samo
glavne zone podrške i otpora.

Vaţno je shvatiti da ova metoda odliĉno funkcioniše na bilo kojem vremenskom okviru.
Logika ostaje ista. Pobrinite se da zone koje identifikujete povezuju 2+ vrha ili dna. Što
više, to bolje.

129
DODATAK 3. ŢARGONSKI IZRAZI U SVETU KRIPTOVALUTA
U kripto zajednicama, offline ili online, sa porastom popularnosti kriptovalute, razvila se i
nova vrsta ţargona. Ako se pridruţite kripto-razgovoru bez poznavanja ovih ţargona,
moţda ćete se osećati izostavljenim i više nego pomalo zbunjeni.

Dakle, za kraj opisaću vam nekoliko popularnih ţargona.

Šta znaĉi reĉ „HODL“?

Prvi put kada se termin HODL

pojavio na Bitcoin-ovom
forumu za razgovor bio je
2013. i došao je od ĉlana pod
imenom GameKyuubi pod
temom „I AM HODLING“.

Po formi objave, bio je pijan i

hteo je preneti ĉinjenicu da
drţi svoj BTC, uprkos
ozbiljnom padu koji se upravo
dogodio.

Od tada, ovaj pogrešno

napisani izraz postao je vrlo
popularan u svetu Bitkoina i
kriptovaluta. Kad god osoba kaţe u razgovoru da hodl-uje, to znaĉi da veruje da će mu
ulaganje biti profitabilno jednog dana, ako to i nije danas.

U osnovi, reĉ “HODL” je prvobitno bila igra slova koja je zaradila status šaljivog
akronima:

„HODL“ - “Hold on for dear life” ili „Drţite po cenu ţivota“

Verovatno ste videli i neke druge ţargone za koje ste po prvi put ĉuli i ne razumete ih.
Evo kratkog referentnog reĉnika za neke uobiĉajene kripto-termine:

Popularni termini koji svaki trgovac kriptovalutama mora znati:

1. FOMO – Fear of missing out.

To znaĉi strah od gubitka profita koji bi mogao proizaći iz investicije ili ulaska u
poziciju.

130
2. ATH – All time high.
To znaĉi da je cena odreĊene kriptovalute probila sve dosadašnje rekorde i
trguje se po najvišoj ceni koju je ikada ostvarila.

3. BEAR – Medved.
Ovo je termin koji je pozajmljen od Wall Streeta. To znaĉi da trgovac / investitor
veruje da će cena odreĊene kriptovalute ili trţišta padati i da ţeli profitirati od tog
pada.

4. WHALE – Kit.
Ovaj termin je pozajmljen od kockara. Ono oznaĉava trgovca sa debelim
raĉunom, obiĉno onog koji je bikovski nastrojen – bullish (onaj koji misli da će
cena rasti) na cenu bilo koje specifiĉne kriptovalute. Ovi ljudi se takoĊe nazivaju
bikovskim kitovima – bullish whale.

5. BEARWHALE
Ovaj termin oznaĉava trgovca sa velikim raĉunom koji misli da će cena
kriptovalute padati – bearish.

6. BAGHODLER
To je investitor ili trgovac koji je predugo drţao odreĊenu kriptovalutu i sada se
mora suoĉiti s posledicama te odluke.

7. REKT
Ovaj termin potiĉe od pogrešno napisane reĉi "wrecked" - uništeno. Odnosi se na
trgovca ili investitora koji je potpuno uništen od gubitaka usled trenutnog pada
cena.

8. TO THE MOON
Kada cena neke kriptovalute uhvati bullish momentum, i procentualno ima velike
rastove, kaţe se „da će cena ovog koina jednog dana izrasti puno/do meseca“.

9. ADDY
Ovo se odnosi na javnu adresu (ili kljuĉ) neke kriptovalute. Na primer: "Molim
vas,recite mi svoj ADDY."

10. FUD - Fear, uncertainty, and doubt.

Strah, nesigurnost i sumnja. Ovaj izraz se obiĉno odnosi na investitore koji nisu
sigurni u potencijal situacije/trţišta.

131
11. CHOYNA
Namerno iskrivljena reĉ, koja se odnosi na Kinu. Kina je zemlja koja ima
ogroman uticaj na Bitkoin prostor, i ima ogromnu dominaciju u rudarskim i
trgovinskim aktivnostima.

12. ASHDRAKED = Situacija u kojoj ste izgubili sav svoj novac.

13. BTFD = Buy The Fucking Dip (indikacija da se kupi koin na dnu/po najniţoj
vrednosti kod velikog pada cena).
14. DILDO = Duga zelena ili crvena sveća
15. DUMP = Rasprodaja koina
16. DUMPING = Silazno kretanje cena
17. DYOR = Do Your Own Research – uradite sopstveno istraţivanje
18. FA = Fundamentalna analiza
19. JOMO = Joy Of Missing Out - najbolje opisuje trgovca koji je sretan što ne
uĉestvuje u trenutnom trendu. Drugim reĉima, trgovac preferira HODL, umesto
da prodaje u panici ili kupuje digitalne valute kao FOMO.
20. LONG = Bull pozicija na margini
21. MCAP = Market Capitalization – Trţišna kapitalizacija
22. PUMP = Uzlazno kretanje cena.
23. SHITCOIN = Bezvredan i beskoristan novĉić.
24. SHORT = Bear pozicija na margini
25. SWING = Zig zag kretanje cena
26. TA = Tehniĉka analiza
27. REVERSE INDICATOR = Neko ko uvek pogrešno predviĊa kretanje cena.

132