ANATOMIJA

Prof. dr Sanja Milenković

• U odnosu na veličinu delova koji se ispituju anatomija je
obično podeljena na:
1. Makroskopsku anatomiju (posmatranje golim
okom) i
2. Mikroskopsku anatomiju (posmatranje pod
mikroskopom).

• Pored toga postoje i embriologija kao nauka koja

proučava embrion i fetus, odnosno, proučava prenatalni
razvoja i teratologija koja prouča kongenitalne
anomalije.
• Radi sistematičnosti anatomija je podeljena na
sistemsku anatomiju koja proučava različite
sisteme tela (skeletni , mišićni , sistem za
varenje , itd.) i regionalnu anatomiju koja
proučava odnose u pojedinim regionima tela
(glava i vrat , gornji udovi, grudni koš , itd.).
• Anatomija je morfološka nauka.
• Prema postupku proučavanja građe, uzimajući
u obzir razvoj nauke i savremenih tehnologija,
anatomija može biti posmatrana sa više
apsekata.
1. Sistemska (deskriptivna) anatomija
2. Topografska (hirurška) anatomija
3. Plastična anatomija
4. Klinička (rendgenska) anatomija
• Sistemska (deskriptivna) anatomija je najveća
i najvažnija grana anatomije.
• Naziva se deskriptivna zbog toga što je naučna
metoda koja se koristi deskripcija (opisivanje).
• Cilj upotrebe ove metode u anatomiji je da
opiše spoljašnji izgled, veličinu, boju, oblik,
konzistenciju, unutrašnju građu
(makroskopski!) organa bez obzira u kom se
delu tela nalaze.
• Topografska (hirurška) anatomija proučava i
opisuje međusobne odnose organa, bez obzira
kom organskom sistemu oni pripadaju,
odnosno ona proučava položaj organa i
njegove odnose s okolnim strukturama.
• Na primer ona opisuje prostorni raspored svih
organa male karlice bez obzira kom organskom
sistemu oni pripadaju.
• Shodno navedenom postoji terminologija koja
opisuje osnov odnosa:
1. Skeletotopija: određivanje položaja u odnosu
na skeletne elemente
2. Sintopija: određivanje položaja u odnosu na
okolne organe
3. Holotopija: određivanje položaja u odnosu na
celo telo
• Plastična anatomija proučava izgled i
proporcije spoljašnje površine tela kao i odnos
između pojedinih delova tela u mirovanju i u
pokretu.
• Ovaj način proučavanja anatomije je veoma
značajan za stomatološku protetiku, estetsku
stomatologiju, plastičnu hirurgiju, medicinske
sestre i likovnu umetnost.
Batrolomeo Pasaroti je naslikao „Čas
anatomije za umetnike“
Slika se nalazi u galeriji Borgeze u Rimu, Italija
Ulje na platnu koje prikazuje čas anatomije koji se predaje studentima slikarstva, a
sprovodi se seciranjem leša.
Smatra se da je na slici Mikelanđelo koji drži
predavanje svojim studentima, koristeći seciranje
leša i time prikazuje građu ljudskog tela,
proporcije, međusobne odnose.
Takođe se smatra da je pred njim tadašnji cenjeni
udžbenik anatomije Andreasa Vesaliusa, lekara i
anatoma, De humani corporis fabrica (ili struktura
ljudskog tela, u prevodu sa latinskog
• U sklopu ovih detalja dolazi se do
nezaobilazne centralne figure samog
Mikelanđela kao učitelja, koji je, sem
slikarstva, poznat po izuzetnim anatomskim
skicama i crtežima.
Studija o torzu i nogama, Mikelanđelo
Buonaroti
Čovek koji drži svoju odranu kožu, Mikelanđelo Buonaroti
Skica leve butine i noge, Mikelanđelo Buonaroti
 prikazan je takozvani ecorche (reč francuskog
porekla), u slikarstvu i vajarstvu manir
skiciranja delova tela bez kože da bi se istakli
mišići i struktura tela.

Andreas Vezalijus, Andrija Vezal (Andreas Vesalius, Andries Van Wesel

(1514–1564) bio je flamanski lekar i anatom, nemačkog porekla, koji se
često navodi kao reformator i osnivač moderne ljudske anatomije.
On je autor jedne od najuticajnijih knjiga o anatomiji ljudskog tela
objavljenoj pod nazivom: Sedam knjiga o građi ljudskog tela (lat. De
humani corporis fabrica libri septem).
Knjigu je izdao Johanes Oporinus (Johannes Oporinus) u Bazelu, 1543.
Ecorche.
• Klinička (rendgenska) anatomija proučava anatomiju
pojedinih delova tela na živom čoveku pomoću specijalno
konstruisanih aparata koji omogućavaju uvid u oblik,
unutrašnji izgled i građu pojedinih tkiva i organa
• Kliničku anatomiju čine:
✓ Radiološka anatomija
✓ Radiloškoj anatomiji pripadaju i CT anatomija i MR
anatomija
✓ Radioizotopna anatomija
✓ Ultrazvučna anatomija
✓ Endoskopska anatomija
• Radiološka anatomija - najstarija, opšte efirmisana grana
kliničke anatomije koja pomoću rendgenskog aparata
omogućava prikaz unutrašnjih struktura organizma.
• Radiloškoj anatomiji pripadaju i:
✓ CT anatomija (prikaz struktura pomoću skenera)
✓ MR anatomija (prikaz sturiktura pomoću magnetne rezonance koja je
zasnovana na detekciji magnetskih svojstava pobuđenog jedra vodonika u
različitim tkivima (ona tkiva koja imaju malo vodonika slabo se ili uopšte
ne prikazuju, npr. koštano tkivo)
CT
MR
• Radioizotopna anatomija koja pomoću radioaktivnih
izotopa (kao izvora elektromagnetskog zračenja)
proučava morfologiju, ali i funkciju organa na temelju
selektivno nakupljanja izotopa u određenim tkivima i
organima,
• Ultrazvučna anatomija koja je bazirana na
različitom stepenu refleksije ultrazvučnog
talasa na granici različitih medija u tijelu i
omogućava gledanje organa u pokretu
• Endoskopska anatomija proučava unutrašnji
izgled šupljih organa i telesnih šupljina pomoću
endoskopa (koji se uvodi u telo kroz usta, analni
otvor, mokraćovod ili pak kroz kožu čoveka.
 Anatomska terminologija

• Većina anatomski termina je zasnovana na latinskom

jeziku jer latinski bio zvanični jezik nauke.
• U isto vreme je i univerzalni jezik koji razumeju svi, i na
taj način je obezbeđena šira komunikacija, s obzirom na
to, da je anatomska terminologija standardizovana u
mnogim zemljama.
 Anatomska terminologija

• Anatomski položaj i anatomske ravni tela

• Glavni delovi tela su:
1. Glava (caput)
2. Vrat (collum)
3. Trup (truncus)
4. Grudni koš (thorax)
5. Trbuh (abdomen)
6. Karlica (pelvis) – donji, izdvojeni, deo trbuha
7. Parni gornji udovi (membrum superius / extremitas superior)
8. Parni donji udovi (membrum inferius / extremitas inferior)
Glavni delovi tela
 Osnove građe tela čoveka

• Ljudsko telo je sagrađeno na osnovu četiri glavna principa:

1. Postepenost u građi tela čoveka

2. Bilateralna (dvostrana) simetrija građe tela čoveka
3. Segmentacija (metamerija) građe tela čoveka
4. Odnos neuralnog i visceralnog kanala prema osovinskom
skeletu čoveka
Glavni delovi tela
 Glava (caput)

Vrat (collum) Parni gornji udovi

(membrum superius /
extremitas superior)

Grudni koš (thorax)

Trbuh (abdomen)
Trup (truncus)

Karlica (pelvis)

Parni donji udovi (membrum inferius

/ extremitas inferior)
 Glava (caput)

Vrat (collum) Parni gornji udovi

(membrum superius /
extremitas superior)

Grudni koš (thorax)

Trbuh (abdomen)
Trup (truncus)

Karlica (pelvis)

Parni donji udovi (membrum inferius

/ extremitas inferior)
 Gornji udovi Donji udovi
(extremitas superior / membrum superius) (extremitas inferior / membrum inferius)
Glava (caput) nadlaktica Parni gornji udovi
- Povezani su sa grudnim košem - Povezani su sa karlicom pomoću
(brachium) (membrum superius /
pomoću ramenog pojasa
Vrat(obruča)
(collum) karličnog pojasa (obruča)
extremitas superior)
- Na slobodnom delu ruke se razlikuju: - Na slobodnom delu noge se razlikuje
1. nadlaktica (brachium) 1. natkolenica (femur) šaka (manus)
2. podlaktica (antebrachium) 2. potkolenica (crus)
3. šaka (manus) 3. stopalo (pes)
Grudni koš (thorax) podlaktica
• palac (pollex) • palac (hallux)
(antebrachium)
• kažiprst (indeks)
Trbuh (abdomen)
• srednji prst (digitus medius)
• prstenjak (digitus anularis)
• mali prst Karlica (pelvis)
(digitus minimus)
Donji udovi
(extremitas inferior / membrum inferius)
natkolenica
m - Povezani su sa karlicom pomoću (femur)
karličnog pojasa (obruča)
- Na slobodnom delu noge se razlikuje
1. natkolenica (femur)
potkolenica
Parni donji udovi (membrum inferius
2. potkolenica (crus) (crus) inferior)
/ extremitas
3. stopalo (pes)
• palac (hallux)

stopalo (pes)
 Gornji udovi Donji udovi
(extremitas superior / membrum superius) (extremitas inferior / membrum inferius)
Glava (caput) nadlaktica
- Povezani su sa grudnim košem - Povezani su sa karlicom pomoću
(brachium)
pomoću ramenog pojasa
Vrat(obruča)
(collum) karličnog pojasa (obruča)
- Na slobodnom delu ruke se razlikuju: - Na slobodnom delu noge se razlikuje
1. nadlaktica (brachium) 1. natkolenica (femur) šaka (manus)
2. podlaktica (antebrachium) 2. potkolenica (crus)
Rameni obruč
3. šaka (manus) 3. stopalo (pes)
Grudni koš (thorax) podlaktica
• palac (pollex) • palac (hallux)
(antebrachium)
• kažiprst (indeks)
Trbuh (abdomen)
• srednji prst (digitus medius)
• prstenjak (digitus anularis)
• mali prst Karlica (pelvis)
(digitus minimus)
Karlični obruč
Donji udovi
(extremitas inferior / membrum inferius)
natkolenica
m - Povezani su sa karlicom pomoću (femur)
karličnog pojasa (obruča)
- Na slobodnom delu noge se razlikuje
1. natkolenica (femur)
potkolenica
2. potkolenica (crus) (crus)
3. stopalo (pes)
• palac (hallux)

stopalo (pes)
 Kažiprst (Indeks) Srednji prst (Digitus medius)
Prstenjak
(Digitus anularis)

Mali prst
(Digitus minimus)

Šaka (manus)
Stopalo (Pes)

Palac (hallux)
• Pri opisu anatomskih elemenata veoma je bitna prostorna
orjentacija.
• U tom cilju se koriste različiti orijentiri, koji mogu biti stvarni
delovi tela ili zamišljene geometrijske ravni.
• U odnosu na njih su definisani određeni topografski
anatomski pojmovi.
 Anatomski položaj i
anatomske ravni tela
• Da bi se opisali delove ljudskog tela, njihova lokalizacija i
njihovi odnosi sa ostalim delovima neophodno je poznavati
nekoliko opšte usvojenih referentnih tačaka.

Pre svih je ANATOMSKI POLOŽAJ TELA koji podrazumeva:

Ꙩ uspravan položaj tela sa licem okrenutim napred,
Ꙩ skupljene noge usmerene ka napred,
Ꙩ ruke uz telo i
Ꙩ dlanovi okrenuti napred
Ꙩ sa palcem usmerenim od tela.
 uspravan položaj tela sa
licem okrenutim napred

skupljene noge
usmerene ka napred

ruke uz telo

dlanovi okrenuti napred

palac usmeren od tela

Anatomski položaj tela je
usvojen konvencijom i
razlikuje se
od fiziološkog položaja tela.
ANATOMSKI POLOŽAJ
• Da bi se precizno opisale anatomske
strukture neophodno je poznavanje
osnovnih ANATOMSKIH RAVNI TELA

• Postoje tri osnovne orjentacione

ravni koje se međusobno seku
pod pravim uglom

Razlikujemo:
1. Medijalnu (središnju ravan)
2. Frontalnu (prednju ravan)
3. Transverzalnu (horizontalnu ravan)
 sagitalna

transverzalna

frontalna
 Anatomske ravni

Čeona (frontalna) ravan

Bočna (sagitalna) ravan

Vodoravna (horizontalna) ravan

 Medijalna (središnja) ravan
• Ona prolazi vertikalno kroz
sredinu kičmenog stuba i
pupak i deli telo na levu
(sinistri) i desnu (dextri)
polovinu
• Svaka vertikalna ravan kroz
telo koja je paralelna sa
medijalnom ravni se naziva
sagitalna ravan.
• Osnovne ose ljudskog tela su:
• Vertikalna (kraniokaudalna) osa koja odgovara dužini tela, te se
stoga proteže odozgo prema dole i ona je ujedno i uzdužne osa jer
se proteže po najdužoj osi tela. U odnosu prema vertikalnoj osi
određuje se što je gore, odnosno dole – gornji (superior, cranialis) i
donji (inferior, caudalis)
• Sagitalna (ventrodorzalna) osa (venter – trbuh, dorsum – leđa) se
proteže od napred ka pozadi i prema ovoj osi se određuje šta je
napreda, a šta pozadi – prednji (anterior, ventralis) i zadnji
(posterior, dorsalis)
• Transverzalna (poprečna) osa se proteže zdesna na lev oi
posmatranjem celog tela u odnosu na ovu osu se određuje šta je
desno (dexter) i levo (sinister). Ako primenimo orjentaciju u jednoj
antimere tada se određuje šta je medijalno (medialis, bliže ravni
simetrije) ili lateralno (lateralis, udaljenije od ravni simetrije)
superior

inferior
 Frontalna (prednja) ravan
• se pruža paralelno sa
čelom, a normalno u
odnosu na medijalnu
ravan i deli telo na prednji
deo (anterior) i zadnji
(posterior) deo (stomak,
leđa).
 Sagitalni presek

• SAGITALNA (SREDNJA, MEDIJANA)

RAVAN – prolazi kroz telo tako da ga
deli na dve jednake polovine – desnu
i levu.

• Za organeu koji su bliži sagitalnoj

ravni kažemo da su smešteni
MEDIJALNO (medialis = prisredini), a
za udaljenije organe kažemo da su
smješteni LATERALNO (lateralis =
postrani).
lateralno lateralno

medijalno
posterior anterior
Frontalni presek
 Transverzalna (horizontalna) ravan
• seče pod pravim uglom medijalnu i
frontalnu ravan i deli telo na gornji
(superior) i donji (inferior)deo.
• Često se naziva aksijalna ravan
posebno u radiologiji.
 Transverzalna (horizontalna) ravan
• Neophodno je biti pažljiv prilikom korišćenja ove ravni za opis.
• Zašto?
• Termin transverzalna samo označava da je ona normalna u
odnosu na dužu osu neke anatomske strukture.
• Na primer poprečni, transverzalni presek kroz ruku je
horizontalan, a kroz stopalo je frontalan.
Horizontalni presek
sup.
Za sportove je veoma važno poznavanje ravni tela
Proučavanje balansa omogućava da se treniraju određene grupe mišića
kako bi sportista bio u dobroj kondiciji
• Treba zapamtiti veoma važne i standardno
usvojene termine, a izvedeni su prema
anatomskom položaju i anatomskim ravnima
tela
• Termin medijalni znači bliže središnjoj ravni, a
lateralni znači dalje od nje.
• Tako, u anatomskom položaju, palac je lateralno od
malog prsta.
medijalno
• Intermedijarni znači da leži između dva objekta od kojih
je jedan medijalni, bliži središnjem delu tela, a drugi
lateralni dalji od središnjeg dela tela
rectus femoris - plav
vastus lateralis - žut
vastus intermedialis - zelen
vastus medialis - crven
• Kod gornjih ekstremiteta radijalno znači lateralno, ulnarno
znači medijalno.
• Kod donjih ekstremiteta fibularno znači lateralno, a tibijalno
znači medijalno.
• Zašto?
radijalno znači lateralno, ulnarno znači medijalno.
UM RL
 FL TM

fibularno znači lateralno, a

tibijalno znači medijalno.
• Takođe, kod ekstremiteta termini proksimalno
(bliže) i distalno (dalje) se koriste za opis tačne
lokalizacije dela ekstremiteta
• Unutrašnji (interni) i spoljašnji (externi) znači bliže odnosno
dalje od centra nekog organa ili šupljine.
• Površno (superficialis) i duboko (profunda)
znači bliže i dalje od površine tela
• Termin središnje (medialis) se koristi da se opiše deo tela koji
se nalazi između dva druga dela tela koji su napred ili nazad
(anterior – posterior), gore ili dole (superior –inferior),
odnosno unutra ili spolja (internus – externus).
 Anatomske ravni i
ose su međusobno
normalne!

. Osnovne ravni i ose: 1. Sagitalna ravan; 2.

Frontalna ravan; 3.Horizontalna ravan;
4.Vertikalna osa; 5. Sagitalna osa; 6.
Transverzalna osa
Dexter

Sinister
 inferior = donji intermedius = srednji između dve tvorevine
superior = gornji externus = spoljašnji
cranialis = gornji (za trup i glavu) internus = unutrašnji
caudalis = donji (za trup i glavu) superficialis = površinski
anterior = prednji profundus = duboki
posterior = zadnji proximalis = bliži korenu noge ili ruke
ventralis = prednji distalis = udaljeniji od korena noge ili ruke
dorsalis = zadnji ulnaris = medijalni na ruci
sinister = levi radialis = lateralni na ruci
dexter = desni tibialis = medijalni na nozi
medialis = bliže ravni simetrije fibularis = lateralni na nozi
lateralis = udaljeniji od ravni simetrije palmaris = na strani dlana
medius = srednji plantaris = na strani tabana
medianus = u ravni simetrije, središnji
 Konstitucija ljudskog tela

• Konstitucija ljudskog tela je skup urođenih osobina,

izraženih u spoljašnjem obliku tela, u građi organa i tkiva, u
načinu reagovanja i djelovanja organa, te prema sklonosti u
odnosu na bolesti, a prema Kretschmeru i po karakteru
pojedinaca.
• Postoje tri osnovne konstitucije: astenična, fibrozna i
piknička.
 Konstitucija ljudskog tela

• Astenična (leptosomna) konstitucija je najčešća od svih

konstitucija, a osnovna obeležja su joj: visok rast,
srazmerno dug grudni koš sa oštrim rebranim uglom, široka
karlica, dugi udovi, glava sitna s uskim lice i tankim nosom.
 Konstitucija ljudskog tela

• Fibrozna (atletska) konstitucija je retka i približava se

antičkom pojmu lepote.
• Osnovne odlike su: visok stas, snažan kostur, dobro razvijen
grudni koš, snažan vrat, široka ramena, uska karlica, lice
oblo ili četvorougaono, a nos širok.
 Konstitucija ljudskog tela

• Piknička (adipozna) konstitucija se odlikuje niskim rastom,

širokim grudnim košem, uskim ramenima, kratkim udovima i
vratom, širokom karlicom, a glava je velika sa širokim licem.
• Posebno je naglašena sklonost ka gojaznosti u poodmaklim
godinama.
• Pored ovih postoje još gracilna, displastična i druge konstitucije
prema Kretschmeru (1921).
 Anatomski položaj i
anatomske ravni tela
• Da bi se opisali delove ljudskog tela, njihova lokalizacija i
njihovi odnosi sa ostalim delovima neophodno je poznavati
nekoliko opšte usvojenih referentnih tačaka.

Pre svih je ANATOMSKI POLOŽAJ TELA koji podrazumeva:

• uspravan položaj tela sa licem okrenutim napred,
• skupljene noge usmerene ka napred,
• ruke uz telo i
• dlanovi okrenuti napred
• sa palcem usmerenim od tela.
 Osnove građe tela čoveka

• Ljudsko telo je sagrađeno na osnovu četiri glavna principa:

1. Postepenost u građi tela čoveka

2. Bilateralna (dvostrana) simetrija građe tela čoveka
3. Segmentacija (metamerija) građe tela čoveka
4. Odnos neuralnog i visceralnog kanala prema osovinskom
skeletu čoveka
 1. Postepenost u građi tela

• Postepenost, hijerarhija, u građi tela se ogleda građom tela

koja počinje od najmanje gradivne jedinice, ĆELIJE, koja
gradi TKIVA, različita tkiva grade ORGANE, različiti organi
iste funkcije grade ORGANSKI SISTEMI i finalni proizvod je
ORGANIZAM.
 Ćelija

• Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalna jedinica građe živih

organizama, takva da samostalno ispoljava i objedinjuje
životne funkcije

• Ćelija ima svoje delove (telo, nastavci, ćelijske organele), ali je

ona najsitniji deo organizma kod koga postoji kontrolisana
razmena materija sa okolinom i održivost metaboličkih
procesa

• U organizmu čoveka postoji oko 200 razlčitih vrsta ćelija

 Ćelija
• ĆELIJA (Cellula) je osnovna i najmanja morfološka i
funkcionalna jedinica organizma (koja se proučava u
anatomiji).
• Ona ima ćelijsku membranu, jedro i citoplazmu u kojoj se
nalaze organele.
• Jedro sadrži genetički materijal (DNK) koji u fazi deobe
oblikuje hromozome (46 XX žene, 46 XY muškarci), a delovi
DNK su geni.
• Sve ćelije u našem telu nemaju istu funkciju, ali imaju isti
sadržaj.
• Nauka koja proučava ćelije se naziva Citologija.
 Tkivo

• TKIVO je skup međusobno povezanih podjednako

diferenciranih ćelija i njihovih produkata (to su supstance koje
ćelija stvara i koje formiraju međućelijsku supstancu).
• Nauka koja proučava tkiva se zove Histologija.
Tkiva su u odnosu na tip ćelije, a samim tim i na supstancu koju
stvaraju te ćelije podeljena u 4 tipa:

1. Epitelno tkivo
2. Vezivno ili potporno tkivo
3. Mišićno tkivo
4. Nervno tkivo
 Epitelno tkivo
• Epitelno tkivo je građeno od gusto zbijenih ćelije sa veoma
malo međućelijske supstance.
• Ćelije su pločaste, cilindrične ili kuboidalne.
• Epitel se hrani difuzijom iz krvnih sudova koji se nalaze u
OBAVEZNOM vezivnom sloju ispod epitela (Subepitel).
• Razlikujemo dve vrste epitela:

a) Pokrovni epitel koji prekriva slobodne površine tela i gradi

kožu i sluzokože.

b) Žlezdani epitel koji gradi žlezde ii ma naglašeno sekretornu

funkciju.
 2. Vezivno ili potporno tkivo
• Vezivno ili potporno tkivo ima kao komponentu veoma
izraženu međućelijsku supstancu koju proizvode same ćelije.
• Postoje 4 vrste vezivnih tkiva podeljenih na osnovu čvrstine
(konzistencije) međućelijske supstance:
a) Krv
b) Vezivno tkivo u užem smilsu
c) Hrskavično tkivo
d) Koštano tkivo Vezivno, hrskavično i koštano tkivo stvaraju
skeletni deo Lokomotornog sistema!
 Krv

• Krv je tkivo (drugačije se zove “tečno tkivo”)

kod koga je međućelijska supstanca tečna,
naziva se krvna plazma, i u njoj se nalaze
(“plivaju”) krvne ćelije.
 Vezivno tkivo u užem smilsu

• Vezivno tkivo u užem smilsu je sagrađeno od ćelija koje se

zovu fibrociti i koje produkuju mekanu međućelijsku
supstancu u koju su potopljena vlakna (npr. kolagena).
• Funkcija ovog tkiva je da učestvuje u građenju svih organa
određujući im oblik, daje im mehaničku potporu i dovodi
krvne i limfne sudove, kao i nervna vlakna do svake ćelije u
organu.
• Pored toga povezuje organe i ispunjava šupljine nastale
oštećenjem nekog drugog tkiva koje se regeneriše.
 Hrskavično tkivo

• Hrskavično tkivo je sagrađeno od ćelija koje se nazivaju

hondrociti, međućelijska supstanca je značajno čvrsta
konzistencije kaučuka.
• Osnovna funkcija ovog epitela je da izgrađuje hrskavicu u
telu (npr. zglobna hrskavica)
 Koštano tkivo

• Koštano tkivo je najčvršće tkivo u organizmu (zbog toga što su

kosti mineralizovane!) i grade ga ćelije koje se nazivaju
osteociti i mineralizovana međućelijska supstanca.
• Osnovna funkcija ovog tkiva je da gradi kosti.
• Vezivno, hrskavično i koštano tkivo stvaraju skeletni deo
Lokomotornog sistema!
 Organi
• Organi su anatomske celine sastavljene iz različitih tkiva koja
imaju zajedničku definisanu funkciju.

• Skupovi funkcionalno povezanih organa zovu se sistemi

organa.
 Nivo strukturne organizacije
• Biohemijski (atomi, molekuli)
• Ćelijski
• Tkivni
• Organ
• Organski sistemi
• Organizam
 Metrički sistem
• Metar (m)
• Centimetar (cm)
• Milimetar (mm)
• Micrometar (mm)
• Nanometar (nm)
Epiteli
 Ljudsko telo je sagrađeno na osnovu četiri glavna principa:

1. Postepenost u građi tela čoveka

2. Bilateralna (dvostrana) simetrija građe tela čoveka
3. Segmentacija (metamerija) građe tela čoveka
4. Odnos neuralnog i visceralnog kanala prema osovinskom
skeletu čoveka
 Postepenost, hijerarhija, u građi tela

• Postepenost, hijerarhija, u građi tela se ogleda građom tela

koja počinje od najmanje gradivne jedinice
1. ĆELIJE, koja gradi
2. TKIVA, različita tkiva grade
3. ORGANE, različiti organi iste funkcije grade
4. ORGANSKE SISTEME i finalni proizvod je
5. ORGANIZAM
 ĆELIJA (Cellula)

• ĆELIJA (Cellula) je osnovna i najmanja morfološka i

funkcionalna jedinica organizma (koja se proučava u
anatomiji).
• Ona ima ćelijsku membranu, jedro i citoplazmu u kojoj se
nalaze organele.
• Jedro sadrži genetički materijal (DNK) koji u fazi deobe
oblikuje hromozome (46 XX žene, 46 XY muškarci), a delovi
DNK su geni.
• Sve ćelije u našem telu nemaju istu funkciju, ali imaju isti
sadržaj.
• Nauka koja proučava ćelije se naziva Citologija.
 TKIVO

• TKIVO je skup međusobno povezanih podjednako

diferenciranih ćelija i njihovih produkata (to su supstance
koje ćelija stvara i koje formiraju međućelijsku
supstancu).
• Nauka koja proučava tkiva se zove Histologija.
• U uvodu anatomije će biti obrađeno samo epitelno tkivo,
dok će ostala tkiva biti obrađena u skladu sa organskim
sistemom kome pripadaju.
 Napomena:

• U uvodu anatomije će biti obrađeno samo epitelno tkivo,

dok će ostala tkiva biti obrađena u skladu sa organskim
sistemom kome pripadaju.
 Podela tkiva

• Tkiva su u odnosu na tip ćelije, a samim tim i na supstancu

koju stvaraju te ćelije podeljena u 4 tipa:

1. Epitelno tkivo
2. Vezivno ili potporno tkivo
3. Mišićno tkivo
4. Nervno tkivo
 a) Epitelno tkivo

• Epitelno tkivo koje je građeno od gusto zbijenih ćelije sa

veoma malo međućelijske supstance.
• Ćelije su pločaste, kockaste ili kuboidalne, cilindrične ili
kolumnarne.
 a) Epitelno tkivo

• Epitel se hrani difuzijom iz krvnih sudova koji se nalaze u

OBAVEZNOM vezivnom sloju ispod epitela (Subepitel).
• Epitelne ćelije leže na bazalnoj membrani
E

BM

SE
Prema broju ćelija epitel može biti:

• Jednoredan (jedan sloj ćelija -jednoslojan)

• Višeredan (više redova ćelija - višeslojan)
• Kada poseduje jedan sloj ćelija različite visine, zbog čega im se
jedra nalaze na različitim visinama kažemo da je
pseudoslojevit (sve ćelije leže na bazalnoj membrane, ali ne
dopiru sve do površine epitela).
Jednoredan
Višeredan

Pseudoslojevit
 Karakteristike svih epitela su da je to:

• Avaskularno tkivo jer nema krvnih sudova, odsustvo krvnih sudova

• Inervacija se završava u subepitelnom tkivu gde su krajevi
senzitivnih nervnih završetaka
• Snažni međućelijski spojevi čiji tip zavisi od funkcije koju epitel
obavlja
• Epitelne ćelije su morfološki i funkcionalno polarizovane
• Poseduju bazalnu membranu na kojoj leže epitelne ćelije i
subepitelno tkivo
Apikalni region

Bazalna membrana

Bazalni region
 a) Epitelno tkivo

• Razlikujemo dve vrste epitela:

a) Pokrovni epitel koji prekriva slobodne površine tela i
gradi kožu i sluzokože.
b) Žlezdani epitel koji gradi žlezde i ima naglašeno
sekretornu funkciju.
 Pokrovni epitel
• Pokrovni epitel je epitel koji prekriva slobodne površine tela i gradi
kožu i sluzokože
• Prema obliku površinskih ćelija (pločaste, kockaste ili cilindrične)
epiteli mogu biti:
1. Jednoredni (jednoslojni) pločasti epitel
2. Jednoredni kockasti epitel
3. Jednoredni cilindrični epitel
4. Pseudostratifikovani cilindrični epitel
5. Višeredni (višeslojni) pločasti epitel
6. Višeredni kockasti epitel
7. Višeredni cilindrični epitel
8. Prelazni epitel
Jednoredni (jednoslojni) pločasti epitel Višeredni (višeslojni) pločasti epitel

Jednoredni kockasti epitel Višeredni kockasti epitel

Jednoredni cilindrični epitel Višeredni cilindrični epitel

Pseudostratifikovani cilindrični epitel

Prelazni epitel
Jednoredni (jednoslojni) pločasti epitel

Jednoredni kockasti epitel

Jednoredni cilindrični epitel

 1. Jednoredni (jednoslojni) pločasti epitel

• Jednoredni (jednoslojni) pločasti epitel je sagrađen od

jednog reda pločastih, spljoštenih ćelija sa diskoidnim
centralno postavljenim jedrom.
• U ove epitele spadaju:
✓ Vaskularni epitel koji se zove Endotel,
✓ Epitel koji oblaže telesne šupljine i zove se Mezotel,
✓ Epitel glomerula bubrega i
✓ Epitel koji oblaže alveole pluća.
• Osnovne funkcije ovog epitela su razmena materija,
lubrikacija tj. omogućava trenje (mezotel) i barijera u CNS-u.
 2. Jednoredni kockasti epitel

• Jednoredni kockasti epitel je sagrađen od jednog reda

kockastih ćelija sa krupnim, sferičnim, centralno-
postavljenim jedrom.
• Ovi epiteli se nalaze u:
✓ izvodnim kanalićima egzokrinih žlezda,
✓ bubrežnim tubulima,
✓ površini jajnika (germinativni epitel) i
✓ folikulu štitaste žlezde
• Osnovne funkcije su sekrecija i apsorpcija.
 3. Jednoredni cilindrični epitel

• Jednoredni cilindrični epitel je sagrađen od jednog reda izduženih

ćelija sa okruglim ili ovalnim jedrom.
• Ponekad ćelije poseduju cilije (trepljasti epitel) ili sadrži ćelije koje
luće mucus (sluz).
Ovi epiteli se nalaze u:
✓ digestivnom trakt (od želuca do debelog creva),
✓ oblažu izvodne kanale nekih žlezda,
✓ oblažumale bronhije (trepljasti epitel) i
✓ nalazi se u nekim regionima uterusa (materice).
• Osnovne funkcije su mu apsorpcija, sekrecija (mukus, enzimi...),
cilije koje omogućavaju transport materija duž epitela (mukus,
reproduktivne ćelije).
 4. Pseudostratifikovani cilindrični epitel

• Pseudostratifikovani cilindrični epitel je epitel koga gradi jedan red

ćelija različite visine, zbog čega im se jedra nalaze na različitim
visinama.
• Značajno je da sve ćelije leže na bazalnoj membrane ali ne dopiru
sve do slobodne površine epitela.
• U ovom epitelu se mogu nalaziti ćelije koje produkuju mucus kao i
ćelije sa cilijama.
• Ovaj epitel se nalazi u:
✓ traheji i bronhijalnom stablu,
✓ ductus deferensu i
✓ kanalićima epididimisa.
• Osnovne funkcije ovog epitela su sekrecija (mukus) i ako ima cilije
transport mukusa duž epitela
 5. Višeredni (višeslojni) pločasti epitel

• Višeredni (višeslojni) pločasti epitel je debeo epitel građen

od više slojeva ćelija.
• Bazalne ćelije su kockaste ili cilindrične, metabolički i mitotski
aktivne s obzirom na to, da im je osnovna funkcija da stvaraju
ćelije gornjih slojeva.
• Najpovršnije ćelije su pločaste i mogu biti mogu biti mrtve
(ljuštenje kože, deskvamacija) i ispunjene keratinom i taj epitel
zovemo KERATINIZOVANI EPITEL.
• Takođe, mogu biti žive, nekeratinizovane (bez keratina) i taj
epitel zovemo NEKERATINOZOVANI EPITEL.
 5. Višeredni (višeslojni) pločasti epitel

• Ovaj epitel se nalazi kao nekeratizovan u:

✓ usnoj duplji,
✓ jednjaku i
✓ vagini,
• Kao keratinizovan se nalazi u koži i zove se epidermis.
• Osnovna funkcija je zaštita tkiva ispod njega.
 6. Višeredni kockasti epitel

• Višeredni kockasti epitel obično sadrži dva sloja kockastih

ćelija.
• Nalazi se u:
✓ izvodnim kanalima egzokrinih žlezda (znojne, pljuvačne i
mlečne žlezde).
• Osnovna funkcija je zaštita.
 7. Višeredni cilindrični epitel

• Višeredni cilindrični epitel je sagrađen od više slojeva ćelija i

bazalne ćelija su najčešće kockaste,a površinske ćelije su
izdužene.
• Nalazi se u:
✓ većim izvodnim kanalima egzokrinih žlezda i
✓ delu muškog uretera.
• Osnovna funkcija je zaštita i sekrecija.
 8. Prelazni epitel

• Prelazni epitel se drugačije zove UROEPITEL i podseća na

višeslojni pločasti i višeslojni kockasti eptel.
• Bazalne ćelije su:
❖ kockaste ili cilindrične, a
• Površinske ćelije su:
❖ kupolaste ili pljosnate (zavisno od stepena istegnutosti epitela
pri punjenju urinom).
• Nalazi se u donjim partijama urinarnog trakta (ureteri, bešika,
deo uretre).
• Osnovna funkcija je istezanje mokraćnih organa pri punjenju
urinom.
 Osnovna odlika epitelne ćelije je polarizovanost

• Ona ima:
1. Bazalni region (leži na bazalnoj membrane),
2. Apikalni region (nalazi se na slobodnoj površini
epitela i
3. Lateralni region (nalazi se ka susednoj ćeliji).
 Apikalni region

• Apikalni region se karakteriše posedovanjem prstolikih

produžetaka koji se zavisno od funkcije ćelije razlikuju
veličinom, dužinom i prečnikom.
• Variraju od relativno kratkih i često brojnih mikroresica,
mikrovila, preko treplji, cilija koje mogu biti prisutne u
manjem ili većem broju do relativno retko zastupljenih
stereocilija i kinocilija koje najčešće odlikuju čulne epitele.
 Apikalni region

• Mikroresice su 1 – 3 μm dužine, može ih biti 15000/ćeliji,

različitog su oblika i dužine i često se nazivaju „četkasta ivica“.
• Mnoge epitelne ćelije (crevni epitel, epitel bubrežnih tubula
...) sadrži mikroresice i one se pasivno kreću a omogućavaju
povećanje apsorptivne površine.
 Apikalni region

• Stereocilije su duge, nepokretne mikroresice do 120 μm

dužine.
• Kod muškog genitalnog trakta olakšavaju apsorpciju, a u
unutrašnjem uhu su to čulni mehanoreceptori, organizovani u
stepenaste snopove.
 Apikalni region

Peharasta ćelija

• Cilije su dužine 5-10 μm, može ih biti par do 100/ćeliji i često

se opisuju pod mikroskopom kao kratki dlakoliki izraštaji sa
tamnom linijom u osnovi – bazalna tela.
• One se nalaze u trepljastom epitelu (trahea, bronhije,
jajovodi) i omogućavaju aktivno sinhrono pokretanje.
 Lateralni region

• Lateralni region se karakteriše međućelijskim

adhezivnim i komunikacionim vezama:
1. Zonula occludens,
2. Zonula adherens,
3. Macula adherens – dezmozom i
4. Pukotinaste veze.
• Sve ove strukture omogućavaju povezanost epitelnih
ćelija.
 Lateralni region
• Zonula occludens je najbliže apikalnom regionu epitelne ćelije
i predstavlja lokalizovana mesta srastanja (okluzije) ćelijskih
membrana susednih ćelija u vidu pojasa.
• Ona je selektivna barijera (paracelularni put transporta
materija kroz epitel vode, elektrolita, malih molekula i
transport kroz vanćelijske kanale u okviru zonule occludens).
• Različita složenost i broj okluzionih zonula occludens kod
različitih epitela omogućava različiti propustljivost:
✓ veća brojnost, veća nepropustljivost (npr. crevni i epitel
bešike),
✓ manja brojnost, bolja propustljivost (bubrežni tubuli).
 Lateralni region

• Adhezivne veze su naročito značajne kod epitela koji imaju

ulogu fizioloških barijera jer ograničavaju propustljivost
epitela.
• Zonula adherens sprečava fizičko narušavanje barijere, a
Macula adherens je brojna tamo gde su važne čvrste veze
između ćelija (epidermis).
• Zonula adherens je adhezivna veza u vidu pojasa, a Macula
adherens je lokalizovana tačkasta adhezivna veza.
 Lateralni region

• Pukotinasta veza je komunikaciona veza koja

omogućava koordinisanu aktivnost susednih ćelija,
transport jona i malih molekula i predstavlja grupu
transmembranskih kanala građenih od 2 polukanala
(koneksoni) sa mogućnođću otvaranja i zatvaranja.
Zonula occludens je najbliže apikalnom
regionu epitelne ćelije i predstavlja
lokalizovana mesta srastanja (okluzije)
ćelijskih membrana susednih ćelija u vidu
pojasa.

Zonula adherens sprečava fizičko

narušavanje barijere, a Macula adherens
je brojna tamo gde su važne čvrste veze
između ćelija (epidermis).
Zonula adherens je adhezivna veza u vidu
pojasa, a Macula adherens je lokalizovana
tačkasta adhezivna veza.
Pukotinasta veza /gap junction) je
komunikaciona veza koja omogućava
koordinisanu aktivnost susednih ćelija,
transport jona i malih molekula i predstavlja
grupu transmembranskih kanala
građenih od 2 polukanala (koneksoni) sa
mogućnođću otvaranja i zatvaranja.
 Bazalni region

• Bazalni region čini donji, bazalni deo epitelne ćelije koji leži
na bazalnoj membrane.
• U ovom region se nalaze veze sa bazalnom membranom:
✓ Hemidezmozomi i
✓ Fokalne adhezije.
• Karakteristika membrane bazalnog dela ćelije su uvrati
(bazalni lavirinti ) koji su veoma izraženi u proksimalnim i
distalnim tubulima bubrega, nekim izvodni kanalima
pljuvačnih žlezda, i sl.)
Bazalna membrana
 Bazalna membrana

• Bazalna membrana je vanćelijski matriks epitelnih tkiva i

nalazi se ispod bazalnog regiona epitelnih ćelija.
• Svetlosnim mikroskopom na PAS bojenju se vidi kao tanak
tamno-ružičasti sloj između epitela i vezivnog tkiva.
 Bazalna membrana
• Ona je sagrađena od matriksnih fibrila:
✓ Kolagen tipa IV (najzastupljeniji, gradi suprastrukture), XV i
XVIII,
✓ Laminina (glikoproteini koji se vezuju za integrinske receptore
bazalnog regiona epitelnih ćelija;
✓ Entaktin/nidogen (mali, sulfatni glikoproteini, povezuju
laminin sa mrežom kolagena IV),
✓ Proteoglikani (perlekan je najčešći), i ima zadatak da vezuju
vodu te tako reguliše transport jona kroz bazalnu membranu.
 Bazalna membrana

• Osnovne funkcije bazalne membrane su:

✓ vezivanje ćelija za suepitelno vezivno tkivo,
✓ kačenje epitelskih ćelija za podepitelsko vezivno tkivo,
razdvajanje epitelnog tkiva od veziva, nerava i mišićnog tkiva,
regulacija kretanja materija u i van vezivnog tkiva,
✓ održavanje tkivne arhitekture,
✓ regulacija i signalizacija (morfogeneza, fetalni razvoj,
zarastanje rana, oblik, proliferacija, diferencijacija,
pokretljivost, genska ekspresija, apoptoza).
 Bazalna membrana

• Fokalne adhezije na bazalnoj membrane su dinamične veze i

važne: u migraciji ćelija i detekciji i prenosu signala iz van
ćelijskog matriksa u unutrašnjost ćelije.
• Hemidezmozomi koji su čvrste stabilne veze – kod epitela
izloženih abraziji i mehaničkom trenju (koža, rožnjača,
sluzokoža usne duplje, jednjaka, vagine).
 b) Žlezdani epitel

• Žlezdani epitel koji gradi žlezde i ima naglašeno sekretornu funkciju.

• Grade ga ćelije specijalizovane za sekreciju različitih sekretornih
produkata:
✓ proteini (pankreas),
✓ lipidi (adrenalna i lojne žlezde),
✓ kompleksi ugljenih hidrata i proteina (pljuvačne žlezde),
✓ mleko (mlečna žlezda) i
✓ znoj (znojne žlezde).
 b) Žlezdani epitel

• Žlezdani epitel može da gradi:

1. EGZOKRINE ŽLEZDE
2. ENDOKRINE ŽLEZDE
 1. EGZOKRINE ŽLEZDE

• EGZOKRINE ŽLEZDE su podeljene na osnovu broja ćelija na:

1. Jednoćelijske (unicelularne) egzokrine žlezde (peharaste –
mukozne ćelije tankog creva i respiratornog trakta) i
2. Višećelijske (multicelularne) egzokrine žlezde.
 1. EGZOKRINE ŽLEZDE

• Višećelijske egzokrine žlezde su na osnovu strukturne

organizacije parenhima (sekretornog dela žlezde) i
prisustva/odsustva grananja izvodnih kanala podeljene na:
1. JEDNOSTAVNE ŽLEZDE koje ne razgranat izvodni kanal
2. SLOŽENE ŽLEZDE koje poseduju razgranat izvodni kanal.
 1. EGZOKRINE ŽLEZDE

• Na osnovu tipa sekretornog produkta žlezde su podeljene na:

1. Mukozne (viskozan, sluzav produkt sekrecije),
2. Serozne (vodenast produkt sekrecije) i
3. Serozno-mukozne (mešovit tip sekrecije).
Prema obliku građe su podeljene na:
✓ cevaste (tubularne, acinarne) i
✓ oblika meška
 Proste razgranate

ACINARNE
TUBULARNE

Složene razgranate
 2. ENDOKRINE ŽLEZDE

• ENDOKRINE ŽLEZDE grade ćelije organizovane u vidu ćelijskih

traka, (izuzetak je tireoidna žlezda koja gradi folikule) najčešće
u blizini kapilara i pokazuju manje izraženu polarizovanost
ćelija
• Njihovi sekretorni produkti su HORMONI.
 2. ENDOKRINE ŽLEZDE

• Hormoni mogu biti:

1. steroidni hormoni (produkti holesterola i luče se u
ovarijumima, testisima, kori nadbubrežne žlezde),
2. peptidni i proteinski hormoni (insulin, glukagon, hormon
rasta (GH), adrenokortikotropni hormon (ACTH), FSH, LH... i
luče se u hipotalamusu, hipofiza, i paratireoidnoj žlezdi,
pankreasu, pojedinačne endokrine ćelije digestivnog i
respiratornog trakta) ,
3. aminokiseline i analozi arahidonske kiseline (kateholamini,
prostaglandini, prostaciklini, leukotrieni, hormone tireoidee),
a luče ih neuroni i brojne ćelije, uključujući srž nadbubrega.