7.0. OPITNI HIDROGEOLOSKI RADOVI Opitni hidrogeotoski radovi po svom Karakteru i znaéaju predstavjaju istrazne tadose &jim se i2vodenjem prikupliu podact za kvanttativm i kvalitativm analiza hidrogeotoSkih uslova terena. Zbog toga su od posebnog znaéaja i kao takvipredstanjaiu nezameniiv vid istrazivanja. Njihova primena zahteva znaéajna materjalna stedstva pa tho togt njima prethodi odgovarajuca analiza na osnovu koje treba dase stekne slika } potrebi izvodenja isin, o obimu i naginu izvodenje u konkretnim uslovima sredine, sobzirom da oni nisu sami sebi ci Tage, kao &to Ce se videti iz daljeg teksta to su nezamenijivi radovi 2a odredi- svanje kolitinsi kategoria podzernin voda, za odreivanjeiverifikaciju hidrogeototich parametara, 24 prognozi Tezervi podzemnih voda, za sagledavanje procesa v formiranju Tedima podzemnih voda u veStaéko nastalim usiovima, odnosno za formiranje podzemnih voda u clini dr. U ovom delu osvrmucemo se na one opitne radove Koji se najdeite izvode u hidrogeoloSkoj praksi time se svakako ni iz daleka ne iscrpluje fond poznatih opitnih radova, odnosno metoda istrazivanja. 7.1. OPIT CRPENIA VODE IZ VODNIH OBJEKATA 1, Opite postevke Cepenje iedanskih yoda iz bunara i drugih'vodnih objeksta (podsazumevajust pri tome i otvaranje bunara sa sumoialvon) predstavja jedan od najvaznihvidowa hidro- oolodkih istrazivanja iu poslednje vieme predstavija osnovnu metodu 23 odredivanje oliginskih.Kategorija izdandkih voda, za odtedivanje hidrogeololkih parametara i za ‘cen eksploatacionih rezervi. Radiigiti vidovi erpenja koji se obiéno izvode pri istrazivanju lezita izdanskih voda su dosta teSk i skupi. Na mnogim objektima istraivanja za razlitite efape istraZiva- nia za eepljenje odlazi 35—#0 au nekim slcajevima i 60% od ukupno utrofenihsredstava za istrazivania. ‘Ovakvo stanje je obiéno posledica odredenth zahteva; tako napr,N. 1. Plotnikov (1968) navodi zahteve Koji pri tom treba da budu ispunjeni na osnovu vazeCih instrukcia Predvideno je da se iz svt itre2nih bunara, odnosno butotina treba da tzvedu probms, opitna ii optinoeksploataciona crponja;zatim da irada bunara nije opravdana bez poto- nee erpenja vode. Kada se radi o istrazivarjima za potsebe vodosnabdevania, iti autor178 navodi zahtev da rezim opitno-eksploatacionih cxpenja treba da bude blizak eksploata- cionom retimu. Isto tako, obexbedenost rezervi za projektovanje vodozahvatnih objekata po nnekim vaZetim zahtevima w hidrogeolotko} praksi (N. I. Plotnikoy, 1968), stepen istraZe nosti eksploatacionih rezervi A“ kategorijene bi trebalo da bude manji od S0% od odre- deni potreba. U toku istrativanja letista desto treba iavoditi dugotrajna i skupa expenja da bi se gorepomenuti zahteviispunili. Tako nape. ako se radi zahtevima u vodi do 300-500 hiljada m?/dan crpenja u takvom obimu je nemoguée izvestiu fat istrazivanja, ‘Nesumnjivo je da takvi zahtevi ne uzimaju w obzir hidrogeoloske uslove istraZi- vanja i proutavanja lezita (Kako to kaze N. I. Plotnikov, 1968), Koliginske karakteristi ke uslova formiranja prirodnih rezerviizdanskih voda, stepen hidrogeolotke prouvenosti letiita kao i dosadainje ikustvo u istrazivanju lezista. Zbog toga svemu tome treba ‘voditi raduna u eiju usaviSavanja metodikeistrazivanja lezista Radliiti vidowi cxpenja, koja se izvode u toku istrazivanja lezita imaju sioj individualni cl). Ovo treba imatiu vidu posto takav prilaz. omoguéava da se u toku projek- tovanja radova i istrazivanja celishodnije igaberu i iskoristeradovi za reavanje konkretnih hidrogeolodkih zadataka, Zhog toga na potetku treba odrediti zadatak za cije se rebavanje predvidaju capenja, a zatim da se izabere metoda za izvodenje crpenje za refavanje postavljenog zadatka i runsku shemu za obradu rezultats crpenja. U sadainje vreme, u zavisnosti od cilia i duzine erpenja, ctpenja se iadvajaju u 3 grupe: proba, opitna i opitno-eksploatsciona. Po broju bunara koji se Koriste pri opitu crpenja, expenja se mogu izvoditi iz pojedinacnih bunara, iz pojedinacnih bunara s pratéfim osmairackim bunarima (iz tz sgrupe bunara) i grupna expenja kada se erpenje izvodi istovremeno iz grupe bunara sa uzajamnim dejstvom. ri izboru tipske raunske sheme za odredivanje Kolektorskih svojstava vodo- nosnih naslaga veliki znaéajimaju hidrogeolo%ki uslov otkrivanjaizdanske zone po njenoj debljin. $ te tacke gledita svi goreizdvojeni vidovi crpenja vode mogu se grupisati na capenje iz savréenih bunara i rpenje iz nesaviéenih bunara. ‘vi vidovi crpenje pri istrazivanju leisiaigvode se za retavange sledecih osnownih zadataka: 1. Utwrivanje zavisnastiizdaSnosti bunara od snizenjanivoa v njima (krve ida nosti bunara). Ovaj zadatak moze da bude reSen opitnim erpenjem iz pojedinaénih bunara pri stacionarnom rezimu filtacije, a takode i grupnim crpenjem s uzimanjem w obzir uaajamanog dejstva vodozahvata, . Kriva igdafnsti predstavia jednu od vaznih hidrogeoloSKih karakteristika na fosnovu koje se mofe odrediti maksimalna izdsinost bunara. Krve i2dainosti bunara sa tuzimanjem u obzir njhovog uzajamnog desfva mogu biti iskori8éene za ocenu eksplon tacionih rezervi izdanskih voda hidraulikorh metodom (metoda ekstrapolacie velicine snitenja nivoa). Treba, ipak, primetii, da se krive izdaingsti bunara retko Korste za cent» eksploatacionih rezervi izdanskih voda pri reSavanj& problema vodosnabdevanja Jerupnth potrosaea. Pi istraivanju lezista izdanskih voda od veéog privrednog znataja, krve izda- Snosti bunara mogu biti iskorigene za ocenu eksploatacionih moguénosti vodozahvata179 infiteactonog tipa koji se izgraduju u zoni hranjenja (u prirodno} zoni reka, vodnih akumulaijai dr. 2, Za kvantitativnv ocenu hidrogeolotkih parametara indani: Koeficjents filtra- cif, koeficjenta vodoprovodnosti, Koeficjenta. nivoprovodnosti i plezoprovodnost Koeficienta gravitacione i elastigne specificne izdainosti ya setavanje ovih zadataka izvode se crpenja vode iz pojedinaénih bunara ti grape bunara s obaveznim osmatranjima u medi osmatraéich bunara. Za odresivanie aerko Koefilentafiltraie ili keeficjenta vodoprovodnosti mogu biti iskoriséent podaci probaih ii opitnih cxpenja iz pojedinagnin bunara bea prateih osmatretkih unart 3, Za odredivanje snizenja nivos izdani u uslovima uzajamnog delovanja bunara {ii vetisine snienja izdaSnosti opitnih bunara, Za reSavanje ovih zadataka izvode se ‘xpenja iz pojedinaenih, a zatim iz grupe bunara pri njthovom uzajamnom dejstyu. Opitne fadove u ovom siuéaju treba izvoditi pri jednom te istom rezinnu indafnosti i snizenja 4. Za odredivanje opitnim putem fiktimog ,polupreénika uticgja bunara. Cepenja za ove potrebe treba izvoditis primenom osmatraékih bunara 5, Proucavanje hidrogeoloskih uslova ista2nog polja metodom hidrogeolotkos pisuskvenj. Ova zadatak se rlava pomoéu erpenja iz pojedinih bunara ai supe Dinara, alisobaveznim prsustvom osmatraékih bunara {si oBuvanjem postojane izda nosti optnih bunara za sve vreme expljenja, . 6. Za neposedno odredivanje kolitina eksploatacioni rezerviizdanskih vods « istraznom polju detaljnihistraZivana po vsokim privtednim kategorijama (po kate- forjama A'1 B). Za teSavanje ovog zadatka pri israzivanju krupnih lei8ta obitno se {evade dugotrajna probno-ksploataciona crpenj. Pre nego sto predemo na izlaganje metodike ievodenja cxpeia uratko é=mo sovanuti na nek opstehidrodinamicke postavke. Upraksistraznih hidrogeoloth radove Goskora je preovadivalo mijenje da u foku opitih istrazvanja u okvira istrenog pola team stacionarni retim fltracje u kome se svi hidrodinamithi element toka Kao 810 fu: pats! (nivoa),prtisk, brzine — u vremenv ne mets i Aosta postojani. ‘U yea! stim obrada podataka i odredivanje hidrogeoloSkih parametara se ivodllo po jednasinama stacionarnog retina Medutim, u_poslednje vreme preovladava misjenje da se prilkom izvodenje opitnih erpenja u vedi slucajeva jaja nestacionarni rezim filtracie, tj, da s hidrod- semnithi element toka menjju u toku vremena tezeti pri tom nekoj postojan} velit Samo u pojedinim auéaevima, kao napr. pi crenju vode iz bunara blizureks ii drugih ‘vodnih akurmulacija dosta brzo nastaje stacionarni rezim filtracije. " U mnogim sluéajevima (narogito u oblasti izdanskog toka) postavija se pitanje — nakon kojeg viemena od potetka crpenja u okviru opitnog pola nastaju jl se moze Smatrati da so nastall stacionarniuslow iltraije, a samim tim { blagovremena primena dgovarajuih metoda za odredivanje hidrogeolotkih parametaa. Na Zalos odzedenih kaiterjuma u tom pogledu nema, da bi se na osnovs njth sudilo 0 stepenu sabilizace filtracionog toka v toku izvodenja opitaexpenje, Ovi rite | f t t ‘ }180 rijumi do sada isu razradeni. U praksi hidrogeoloskih radova_pitanje neophodnostt fduzih opitnih erpenja za refavanje odredenog, zadatka relava se vslovnim normama, "Takeo stanje stvari dovodi do toga da se opitna cxpenja poneksd neopravdano invode dude iako to nije potrebno,odnosno iako se ne zahteva za odredivanje hidrogeoto- ‘Skih parametara. Sve to dovodi do poskupljenja ovih radova. U drugim sluéajevima nedovoljna duzina opitnih erpenja dovodi do formiranja nestacionarnog retima filtracije, a ako se potom primenjuju metode odredivanja parame- tara po metodama stacionarnog redima jasno je da ée doci do gresaka. Opitnim i laboratorskim isptivanjima utwrdeno je u toku izvodenja opite cxpenja u pocetku $ marjim, a zatim s veéim snidenjem nivoa u opitnim bunarima, da je Sstepen stabilizacje toka u toku vremens najvii pri postizanju maksimalnog snizenja hivos, Zbog togs je vrednost koeficijenta filtracije odredena po jednaZini Dipuit-a za prvo ‘manje snizenje obiéno manja,u odnosu na drugo veée snizenje. 'U toku opitnih crpenja, kada se w potetku poste veée snizenje, azatim manje us proradunima se dobija obrnuta slika. Koeficijent filtracje odreden na osnovu veligine drugog snidenja ima veéu vrednost u odnosu na koeficijent Kofi je odreden ma osnovu prvog veéeg snizenja. ‘Ovakve greske mogu biti v potpunosti zaobidene ukoliko se za ocenu vodopro- pusnosti vodonosnog sloja Koriste poznate metode za nestacionarne uslove filtraciie. Feorija nestacionarnog redima filtraije je u sadaSnje viene dosta razradena i mode da bude Siroko KoriSéena u praksi hidrogeoloskih istrazivanja, ‘Treba imati u vidu da u uslovima nestacionarnog rezima filtracje mogu bolje { potpunije da se prouce kvalitatime karakteristike parametara vodonosne stedine a neki (od nih, napr. Koeficijent piezoprovodnosti (nivoprovodnosti),"ie’mogu biti odredeni drugim metodama, KoriSéenjem jednagina nestacionarnog rezima izdanskog toka u toku ‘yremena, moze ne samo da se postigne kvalitetnije odredivanje filtracioni svojstava stena nego da so u nizu sluéajeva skrati duina i2vodenja opitnih crpenja, a samim tim da se smanje finansijska sredstva. To je nesumnjivo jedan od puteva daljeg_ usaviSavanja ‘metodike istraivanja lezista izdanskih vod. U nekim opitnim poljima (kao napr. blizw reke), kada do stabilizacije nivos dolazi dosta brzo, jednatina nestacionarnog rezima fitracije se svodi na jednaginu stacio- narnog rezima, Koja je izrazena kroz formuluDipuita Sto je veoma, dest sua. U takvim uslovima hidrogeoloéki parametri mogu da budu odredeni dosta tagno po tim metodama, U uslovima stabilizaciefiltracionog toka u okviru istraznog polja éesto se dopus- taju ozbiline greSke pri odredivanju parametara. Napr. pri izvodenju opitnih erpenja iz pojedinacnih bunara u uslovno stacionarnom toku koristi se formula Dipuita u koju kao to je poznato ulazi polupresnik uticaja bunara Medutim, u radovima poznatih hidrodinamigara (N.N. Pavlovskog, P. J. Kocine i dr) dokazano je da veligina polupreénika uticaja opitnog bunara moze da bude ‘odredena semo analizom nestacionarnog rezima filtracije,t. sa uzimanjem u obzir faktora ‘wemena. Zato u uslovima stacionarnog rezima izdanskog toka za pojedinaéne bunare sustinski 1 ,polupretnik uticaja ne postoji, posto se utica} crpenja y toj ili onoj meri Iasprostie do spolainiih granica izdani. U jednatinu Dipuita, Koja Kirakterie uslove stacionarnog redima, ne treba da ude polupreénik uticaja, vet rastojanje od opitnog bbunara do spoljaénje granice izdani ili tzv. fiktivni polupresnik uticaja bunara u odnosu rna vreme. Pri opitnim erpenjima iz pojedinaénih bunara neophodno je da se imaju u vidu granice izdani u Kojima se pritsak jevlja kao odreden i stan.181 Posto je u veéini suésjeva granica i2dani u odnosu na istrazno polje i opitne bunare'w njemu dosta udaljena, a erpenja se izvode 2a krage veeme, celishodno je odre- divati parametre vodonosne stedine u uslovime neogranienog, vodonosnog soja u planu, a fiktimi polupreénik uticaje treba odredivati s Uzimanjem u obzir faktora vremena (Binderan, 1963). Pri obradi podataka probnih cxpenja iz pojedinacnih bunara i izboru raéunskih zavisnosti 2a kvantitativno odredivanje hidrogeolosigh perametara treba imati u vidu da se dobija nesto manje vrednost za koeficjent filtracje u odnosu na realne uslove. Ovo se bjainjava time Sto jednadina Dipuita ne uzima u obgie unvtragej otpor bunsra;pr-erpe- nju iz nesaveéenih bunara ne uzima se dopunski otpor na nesavrtenstvo bunara. Za poslednji sueaj svsishodno je Koristiti enalitiske zavisnosti koje se daju u radovima V. D. Babutkina (1951) iN. N. Verigina (1962). 2. Metodita izvodenja probnih erpenja Probna expenja vode vremenski su karatkotrajna i obiéno se izvode iz pojedinas- nih bunara bez osmatraekih bunara. Takva kratkotrajna probna crpenja ili probna otva- ranja samoialivnth bunara iavode se u cil dobjanja prethodnih karakteristikao fltracio- nim svojstvima vodonosnih naslaga i o Kvalitetu izdanskih voda. Takva erpenja po pravilu se izvode u periodu prethodnih istraZivanja, Rezultati probnih erpenja dozvoljavaju takode da se da relativna ocena o izdani koja se istrazuje (w planu). Ova expenia se obigno izvode u uslovima stacionarnog setima sa jednim ili dva sniZenja nivoa, Dudina probaih cxpenja izdnosi 2-3 smene po jednom sniZenju mimo vremena koje je potrebno za pro- ‘isavanje bunara pre posetka probnih erpenja. Probns crpenja u uslovime nestacionarnog fetima treba izvoditi pri jednoj pos- tojanoj, maksimalno mogusoj izdainosti opitnog bunara. Dinamicki nivo pri tome nepre- kkidno e se menjati u toku vremena. Dutina crpenje u ovom shucaju treba da se kontroli- 5 preko djagrams zavsnost: S= nu tok ivodenaopita expen. Ne osnovu ovog 300 mm;h/p <1; Sina kansla 0,3 <(b/B) <08. Ako u gomie jednatine unesemo b=B, dobi¢e se obrasci koji se primenjuju za preliv bez.botne kontrakeije. Trougaoni prety (s1. 7.1.9) daje dosta precizne vrednosti manjih proticaja pa se upottebljava kod merenja izdainosti bunara, odnosno proticaja vode. Povecanjem ugla povetava se propusna sposobnost preliva ali se umanjuje taénost merenja. Primenjuju se prelivi sa uglovima 120, 90, 60, 45 i 20°, Preliv sa y= 90° zove se Tomsonov preliv. Visina prelivoog mlaza kod ovih preliva treba da je u sledesim granicama: 005 m2l214 ‘OBRASCI 2A ODREDIVANJE KOEFICUENTA FILTRACUE U OKVIRU IZDANISA NIVOOM POD PRITISKOM, BUNARI UDALJENI OD POVRSINSKIH VODA. TADELA 7.1.10. SLIKA AUTOR NAPOMENA. 7 cowatRadna aun ae car a DOSHATRACKA BUNARA sees oo wa) CO we = «a0 ‘ns BEF Osuarnacine ‘OBRASCI ZA ODREBIVANIE KOEFICHENTA FILTRACUE U OKVIRU IZDANI SA ‘SLOBODNIM NIVOOM U ODSUSTVU HIDRAULICKE VEZE S POVRSINSKIM VODAMA ‘TABELA7.LL SLIKA AUTOR NAPOMENA, feven bwer 2 osuaracra NARA ew 07230. HR ; ‘ozatiagn SoM Su735 ama mes opi nsNastavak, tabele 7.1.11. 215 1 02660. jy 1320 is a coapsten) SLIKA AUTOR NAPOMENA coo ta 7 oma ome eon 1 [RR 8 peor et Roe [eer osvirmdan GuNaRA | EO 1 oe Fait — Vale emnrad sama omy a ideale eleant oan an iata-t eee ra et cower we Hehe hited PGES shins 2 osmarRAEKa BuNARA Tite es hora ant = 1a ! He G8 p0ig¥RL-ersnn ty |tomncnanbone a eon hr (Babudiin ) ec osnaraaden inane anInEree 216 Nastavak tabele 7.11 SLIKA AUTOR NAPOMENA kw 015 Jorsinn sb ~arsinh gh} Dieavapraman Tease eae | ean art cpa T “Te f Das { 7 osaiaadns BuNAt | eo QDtraig ABEL ors gS) | oy cobcoe airterereeerrt (ceina auinin) nas sn y= oe a onan ream Coins naubuin) pug _| 628984 Fi Geogr wens [Fenn sme r in = 109 = eins) foeastne nd ao T 4 T 498210 “a15-£1 7 ney od ° ce osuaeatnn wana a 4 Tl l. agar’ , U sunrm ouncran zaranosti 0 0 Sr Li a i217 OBRASCI ZA ODREDIVANJE KOEPICUENTA FILTRACHE U OKVIRU IZDANI SA ‘SLOBODNIM NIVOOM U USLOVIMA POSTOJANJA AKTIVNE HIDRAULICKE VEZE SA POVRSINSKIM VODAMA TABELA 7.112. SLIKA AUTOR NAPOMENA 07330 _ 4g x tosxs) Tere atms3f9% Trane vee 9f720bg 20s 2 osmaragaa BUNARA eas | aneda je osm var “ ma pair i Pecan) a azn Le py, a eon a ae omar wanes wet | SS we a Te ke wryO.yt 2 OSMATRAEKIN BUNARA oe2 os mara BUNARA eez osyatradaih BARA218 Nastavak tabele 7.1.12. SLIKA AUTOR NAPOMENA ee 0160. (23 1g ZL -orsinn BEL) (sonsiin) = G98 1231288! arson SLY 12660. 4p 0661 t<03m a6 OBRASCI ZA ODREDIVANTI SLOBODNIM NIVOOM, BUNAI 1e KOEFICUENTA FILTRACUE U OKVIRU IZDANISA, RI UDALIENI OD POVRSINSKIH AKUMULACUIA VOBE TABELA 7.1.13. SLIKA AUTOR NAPOMENA. ‘evden puna 2 osuarnagea BUNA > weer) TASS, | ewo Vesna oun Waal UI ee SAMUS > Atal kas ox reop0ps nO st 138 eee ‘ per osmareacai NARA We eee Sah mae woonn a) A219 U prethodnim tabelam4 uzete su slede¢e oznake k —koeficijentfitracije, Q— indasnost bunara, ss — snienje nivoa vode u bunaru, 1, 82 — snienje nivaog vode u osmatrackim bunarima, x1, Xs — rastojanje osmatrackih bunara od opitnog bunara, a — rastojanj izmedu bynara i reke, h— debljina iadani u zoni bunara, hy, hy — debljina izdani u zoni osmatraékih bunara, 1 — polupreénik bunara, 1 duaina filtra, ‘m — debljina vodonosnog sloja u izdani sa nivoom pod pritiskom. Orijentaciona wrednost veligine ,b (popravka Forhajmera) u zavisnosti od debijine vodonosnog sloja (mm) ili debljine izdani w zoni bunara (h) uw odnose ma duzinu filtra(D) mote da se odredi iz tabele (tab. 7.1.14). TABELA 7.1.14, fm/t ii h/t 15 ] 20 |25 30 | 35 | 40 | 45 os7 | 078 Jon 065 | o61 | oss | 084 yo/tilih/t 50 9.0 039 | 039 lb osz | | 04s} 044 Debljina aktivnog vodonosnog sloja (mg) ili visina stati¢kog nivoa izdani iznad uuslomno uzete granice podine moze da se odredi iz tabele 7.1.15 (po Zamarinu). 5 TABELA 7.1.15. as | os. | 10 3 il He La) | 15664 say [_7648) 20(s4) | ODREDIVANJE KOEFICUENTA FILTRACUE NA OSNOVU PODATAKA OPITA CRPENIA IZ BUNARA I RASKOPA SA PRILIVOM VODE KROZ DNO_ ‘A. U okvitu izdani sa nivoom pod pritiskom ‘Ako je dno bunara polukruzno, a debljina vodonosnih naslaga veca (m > 101), { wz uslov R/m <10, po Forhajmeru(s. 7.1.36), Koeficient fitraije moze da se odredi:ese 220 1. Za bunar i dva osmatraéka bunsra po obrascu: ne ot6(+-—) po 1.1.63 8 2, Za bunari jedan osmatradki bunar ono - + xo}. no 3, Za bunar, bez osmatraékih bunara: pe 2N6Q rs ‘Ako je dno bunara ravno, m > 10r ili R/m <10, koefiijent filtracije se odreduje po Forhajmeru. na sledeti natin (sl. 7.1.37): 1. Za bunar i dva osmatraéke bunara: 4, Za bunare sa kvadratnim presekom: 016 Ossas ke gde je: a—strana kvadrata, aoe ii 917.136 7.1.64 90 7.1.37 711.66 7.1.61 7.1.68 7.1.69221 ‘Ako je debljina vodonosnih naslaga ogranidena i uz uslov R/m>4 ir/m<05, po Babuskinu, koefiijen filtratije moze da se odredi na sledeéi nadin 1. Za bunar sa polukruznim dnom (3. 7.1.38): fire ni] 5 1+ £141,185 1p ¢ Be) — 7.1.70 ° $.7:1.38 SI. 7.1.39 saan orem 22, Za bunar sa ravnim dom (sl. 7.1.39): Q F R 1374 (14185 e—& 7A [usrt £0 wo], B. U okviru izdani sa slobodnim nivoom U uslovima postojanja plitkog bunara, koeficjent filtracje priblitno moze da se ‘dedi po obrascu Porheta (sl. 7.1.40): 3a q__it aan ya S1.7.1.40 SL 7.141. U uslovima doticanja vode kroz dno, odnosno pri 0,5 (¢/¢ <0,5), koeficijent fltracje moze da se odredi po obrascu Babuskina (3. 7.1.41) 0169 [1574 x 4 x= 2860 [1574 £1 e185 eS 113 xe La eS). 1 gieje:c— rastojanje od podine do dna bunara. ¥ Za vodne objets kvadratnim presekom: 016.0 57 0888 R | Ql sre 141,185 1g 744 Ossas ms eH 7 MEE22 ‘ODREDIVANJE KOEFICUENTA FILTRACUE NA OSNOVU PODATAKA CRPENJA IZ BUNARA I RASKOPA 8A PRILIVOM VODF SAMO KROZ DNO U uslovima postojanja izdani sa nivoom pod pritiskom koeficijent filtracije moze da se odredi na slede¢i nagin: 1. Za bunar, odnosno raskop i dva osmatratka objekta, po obrascu’ Skabala- novise: qa.9s 14.6 3. Za bunar bez podataka osmatranjau susednim objektima: Q . 101 } 1096s | | 2, Odredivanje hidrogeoloikih paremetara w ilovime i | nestacionarnog rezima filtracije 5 | 2.1, Odredivanje kocficijonta vodoprovodnosti (), koefcijenta filtrate (k), specifiéne izdainosti (u) i koeficijenta piezoprovodnosti (a) po metodu Theisa Za odredivanje hidrogeoloSkih parametara, koristi se osnovna jednacina elasti¢- ‘nog rezima izrazena jednatinom: Q : ‘ SMO. 7178 TInaGe, ova metoda je poznatat literaturiikao etalon metoda*. Poito se odredivanje parametara wri grafoanalitickim putem, to je potrebno da se najpre nacrta etalon krivaili,standardna kriva" zavisnosti .W(u)" od veligine ,u* na osnovu datih vrednosti za ovu funkeiju ili pak na osnovu tabele vrednosti Wu) 22 ra2- ligite vrednosti (u) koje je dao Wenzel (tab. 7.1.16). Prema tome, etalon kriva ima koordinate sa'vrednostima W(u) i, Vrednosti ovih veligina nanose se u logaritamskoj razmeri i na osnovu dobijanih taGaka izvlaci se kerva (6. 7.1,42). ie i” Na osnovu dobijenth podataka cxpenja crtaio representations krivu w isto} razmeri:(u kojoj je data i etalon kriva) sa Koordinatama $ i 1/t, ako se radio buna, ii sa apscisom 1/t?, ako je u pitanju osmatratki bunar (sl. 7.1.44).ns TABELA VREDNOSTI W(u) ZA RAZLICITE VREDNOSTI ,«" PO WENZEL-U (G. 8, Water Supply Paper 887) TABELA 7.1.16 vo] 1] 2] asi] 4 ste]a[s] 9 110° 0,219 ho"? | 1,82 1,22 | 0,91 | 0,70 0,56 | 0,45 | 0,37 | 0,31 0,26] ho | aos | 335] 296] 268 | 247] 230] 245 | 203 | 1,99 o> | 6,33 5,64 | 5,23] 4,95 4,73 | 4,54 | 439] 4,26 4,16] lo | 8,63 7,94 | 7,53 | 7,25 7,02 | 6,84 | 6,69 | 6,55 6,44 fio |1094 | 1024| 984 | 955 | 933| 914 | s99| 886 | sa ho-é | 13.24 | 1255 | 1224 | 11,85 | 11,63 | 11,45 | 11,29 | 11,16 | 11,04 ho-? [554 | 1ass | iad | a4as | 1393 | 1375 | 1346 | 13.46 | 13,34 Posto su obe krive nacftane prilazi se odredivanju velitine za proragun hidrogeo- loskih parametara, w (w) aah 30) DUAGRAM FUNKCIJE wu) (ETALON METODATheis } 20) 08} 06 ou 03] 02| o ‘Sl. 7.1.42. Etalon (standardna) kriva zavisnosti W(u) od u224 48m REPREZENTATIVNA KRNA Na osnovu podataka erpenia wm 7 89) wt 2x5 BY RO BA Sl, 7.143, Reprezentativna kriva sa Kooedinatama Si 1/t Reprezentativna kriva, koja. obiéno radi na pausu nanos se na etalon kr, f pomera sve dotle dok se ne postigne makcimalno moguée poklapanje taéaka jedne i éruge krive, voded} pri tome strogo raéuna da koordinate, odnoso, apicise budu strogo para- lelne (vii h7.1.44). 8 i Poito je izvedeno poklapanje krivih, odreduje se potom proizvoljno jedna taka, | npr. .M*, sa koordinatama W(u)j ,u'* na osnovu etalon krive isa koordinatama $i 1/t na osnowa reprezentativne krive. | Odtedivanje koefcijenta vodoprovodnostivri se na osnova obrasca Q an8 Te Wo), } 71.79 gde je: T — koeficijent vodoprovodnosti u m?/see; Q~ indainost bunara um? /see; yh S— snizenje nivos u bunaru u m; ¥ ‘W(u) — eksponencijalna integralna funkija, odreduje se po dijagramu, Koeficijent filtracije se odreduje na osnovu obrasca: k-7, 7.1.80225 gde je: k — koeficijent filtracije u m/sec; m ~ debljina vodonosnog horizonta u m, Specificna izdainost (1) odreduje se po obrascu oe 4 7181. de je: ~ specifigna izdatnost; T ~ koeficijent vodoprovodnosti; t —vreme u sekundama u tack .M“; —rastojanje u m, osmatratkog bunara od opitnog bunara; u — veli¢ina koja se odreduje sa etalon krive. asm 3 JPOKLAPANJE ETALON. KRIVE. | REPREZENTATIVNE. KRIVE (METODA Theiss } O'N—aa0 500 4a ecD DBO on erase " mt SL. 7.1.44, Poklapanje etalon krve i eprezentatime krive U literaturi Sovjetskih aytora (Boever, Sestakov i dr.) etalon Kriva se predstay- Jja sa Korrdinatama W(u) i 1/, a reprezentativna kriva sa," i,t, posto se smatra da Je ovo pogodniji natin iz disto,prakti¢nih razioga, a na osnovu poklapanja krivih i226 odredivanja take ,M", vrii se direktno otitavanje veligina t° Q vidi sl. 7.1.45). 4aT ing) z + | i | ‘fe ] 7] i iT __| way Sar SI. 7.1.45, Btalon kriva i reprezentativna kriva 2a odreivane Ti a nna osnovu osmatrackih bunara (po F.M. Bogeveru) Odredivanje koeficijenta ,,1" i koeficijenta ,.a" po.F. M. Boteveru se izvodi na osnovu obrasca: aLOuy 45S? 7.1.82 gdeje: S° —velitina koja se direktno dobija sa dijagrama;, I ae" . * ade je : i a — koeficijent piezoprovodnosti; 1° — velitina koja se dobija direkino sa dijagrama. 2.2. Odredivanje koeficijenta vodoprovodnosti (1), koeficijenta filtracije (k), koeficijenta piezoprovodnosti (a) i specifidne isdainosti (u) po metodu Jacob-a Za odredivanje hidrogeo!oskih parametara po ovo} metodi koristi se osnowna jednagina elasti¢nog rezima u logaritamskoj zavisnosti (7.1.83). flldrogeoloski podaci se ‘odreduju na osnovu podataka erpenja i osmatranja nivoa u bunaru i osmatraékim bunari- ma, grafoanaliti¢kim putem, preko dijagrama zavisnosti S = lg {), odnosno $/Q= f(lgt), (Vidi sl, 7.1.461 7.1.47); 0.1830, 225at aes a 7.1.83 i }27 Poitou toku expenja mote da bude ostvareno vi ralciti indatnost i snizenja to se dijagram zavisnosti S = f{lg 1), za vibe snizenja (sl. 7.1.45) moze da pojednostavi svodenjem na jedan dijagram zavisnosti S/Q = f(ig t). NanoSenjem dobijenih podataka Sridenje S Vreme erpenia | Sriéenje S (ig t) za raalititeizdasnosti | Sl. 7.1.46. Dijagramizavisnosté-a)S = f(t) 1b) S (po G. Teupinsu, 1964) Specifiéne srifenje 5 bgt Sl, 7.1.47. Dijagram zavisnosti $/Q = f(g t) za vise izdasnosti sveden na zavisnost za ma koju izdasnost (po G. Trupin-u, 1964)a 228 snitenj ili specifitnog snizenja $/Q u funkeiji vremena na semi logaritamski dijagram obija se reptezentativna kriva pomenuthh zavisnost. Medutim, usled nesavréensva buna 1a, nehomogenosti vodonosnih horizonata u pogledu vodoprovodnost isl. éesto dotazi o deformacije reprezentativne krive, tako da se na osnovs analize krive ukoliko dode do fodgovarajusth deformacija mogu dx otkriju uzrocitakvih anomalija. Tako npr. prema podacima koje navodi G. Trupin (1964), na osnovu prouéavanja u tom pogledu, promens vodoprovodnosti u okviru vodonosnog horizonta dovodi do deformacija reprezentativne keive. Ako u tok expenja dode do toga da je depresioni levak poteo da zahvata zonu $2 manjim vrednostima koeficjenta vodoprovodnosti u odnosu na prethodns zonu, dolazi do deformacijareprezentatie krive Koja je prikazana nas. 7.1.48) S1.7.1.48. Promene oblika depresionog evka koje ukazuju na sredinu sa rmanjim koeficijentom vodoprovodnost, prava 1. (po G. Trupin-, 1964) Potto se depresja potne da Sri v okviu sredine sa manjim koefilfentom vodo- provodnosti depresion!levak zadobija asimelsitn obit, sto dovodi do deformacie repre: Zentatvme Keive (prava 2, al. 7.1.48). ~ UUkoliko dode do obsnutogslueaiy da se utia} bunara potinje da Siu okvina sredine sa vedim koeficjentom vodoprovodnostiu odnosu na prethodnu sredinu takode Gazi do deformaciereprezentativn prave (vis. 7.1.48, prava 1). Kao iu prethodnom sluesju dolazi do formiranja asimetitnog depresionog levka, Posto potortdolazi do Stenja depres w okviru nove stedine ido pojaéanog hrs nenja bunata doles do deforma reprezentatime pve (sl. 7.1.49, prava 2), odosno do usporavanj u snizenju nivoa. ‘Ukoliko se pak, radio iztropnoj homogenoj vodonosnoj sre toku erpenja iz neogranigenog vodonosioghorizont, dobice se reprezentatimna prva ber deformacis, fu tok erpenja dot 6 do postupnog paralelnogsnienja dinamitkog nivoa Odedvanje Koeiejenta vodoprovodnostt po metodi Jacob vd se na osnove obrasca:229 roe, 7.1.84 ue, rss SI. 7.1.49, Promene oblika depresionog levka koje ukazuju na sreainu sa veéim oeficijentom vodoprovodnosti (po G. Trupin-v) gde je: | T — koeficijent vodoprovodnostis Q ~idasnost pri erpenju; S$ — snienje nivoa u toku erpenjas : 5/Q~ specifigno snizenje it toku expen. ners. Koeficijent filtracije, posto se odredi koeficijent vodoprovodnosti odreduje se po obrascu: . . 7.1.86 gde je: k — Kooficijent filtacije; | ‘T — koeficijent vodoprovodnosti; } ‘m — debljina vodonosnog horizonta. Specifiéna izdasnost (j), odreduje se na osnovu obrasca: 2,25 T to aan 7.187.— speeifitna izdasnost vodonosnog horizonta; ‘T — koeficijent vodoprovodnosti to — tacka preseka reprezentatizne prave st apscisom koja pokazuje vreme od potetka erpenja do tatke to; = tastojanje osmetraékog bunara od opitnog ili eksploatacionog bunara Koefieijent piezoprovodnosti se odreduje po obrascu: aeaasrtn 4 7.1.88 Medutim, treba istati da se ovaj natin obrade podataka ne moze primeniti pre vega iz sledetih razloga. Prvo, 2a osmatraéke bunare koji se nalaze na zastnim restos nyima od opitnog bunara, Kontrolno vreme moze da bude veée of wrement izvodenin opitnog crpenja (ako su osmatratki bunari na velikom raslojanju od opitnog bunara) i ago, potiebmo je odrdatistabiina, postojanu-izdainost u toku expenja Ko nije wok moguée, Inase, po ovo} metodi koeficjent nivoprovodnosti mote da se odredi ina osnows podataka osmatranja wstaljenja vos nakon zavrienog erpenje vode iz bunara 1skods frafoanalitichim putem preko djagrama zavinosti S = F/t), ple je © veme nskon fenog crpenja, Mnogi autori smatraju da se na ovaj nacin, uopste, dobijaju daleko fealnje wediosti, posto st uticajinesavrenstva bunara, otpor filra i drugi utcali ns ‘ovaj nagin izbegnuti. 2 23.| Odreidivanje koeficjenta vodoprovodnosti (1), koefiejente,piezopro todaost fa), koeficventa nivoprovodnosti (on) po metodi N. N. Bindemana ¢ 1,8; Jozvina Za vodonosni horizont sa nivoom pod pritiskom osnovnsa jednacina moze da bude preobrazena na sledeci naéin: * [Ako se uzme da je’ OAS Oy 2252 4, 71.90 ir i 9483 Q : TAI Fy onda jednacina (7.1.89) dobija sledeti vid: S+A+Cigt 7192 he231 4j, zavisnost: S = lg) je izrazena jednatinom prave lini. ‘Ako se ista predstavi grafi¢ki u semilogaritamskoj razmeri, tj, ako se na apscisu nanesu logaritmi vremens (1), a na ordinatu snizenje nivoa, dobija se prava sa ugzonim koeficjentom ,,C* isa podetnom ordinatom , A (vidi sh. 7.1.50), 5 Si, 7.1.50. Dijagram zavisnosti $= {lg ) 2a Sl. 7.1.51. Dijagram zavisnosti S(2H-S) = odredivanje hidrogeolotkih parametara vo- = fllg t), za odredivanje hidrogeoloskih, donosnog horizonta sa nivoom pod pritis. parametara vodonosnih parametara vodo- kom (po N.N. Bindemanu) nosnih horizonata sa slobodnim nivoom (p0N.N. Bindemanu) Koeficijent ,,C* se odreduje na osnovu dijagrama, odnosno, na osnovu izbora dve take po obrascu: | 7.1.93 Velitina A“ se direktno odreduje sa dijagrama oditavanjem njene vrednosti ‘na ordinati u podetku koordinatnog sistema. Foto se odrede vlitine "oA", mote we prstupil odredvanj vodoprovod nosti i Koeficijenta piezoprovodnosti po obrascime Tokm = 2183 | 7.1.94 g . 1 gertigr ose 19s U uslovima izdani sa slobodnim nivoom umesto dijggrama 2avisnosti $= f(g ), crta se dijagram zavisnsoti S(2H-s) = f{lg t). Ova zavisnost je takode izrazena pravom linijom (vidi sl. 7.1.51), &ija jednatina ima sledeti vid: ‘yp SQH-S)=A+Clgt, 7.1.96 \232 ade je: 0366Q | 2,25 an 8 ig fo ete ie ; 71.91 7.1.98 Kao i kod vodonosnih horizonata ss nivoom pod pritiskom veligina A“ se odreduje duzinom otsecka na ordinati, a koeficijent ,,C“, po obrascu: S,QH ~ $2) ~ $ (2H — $s) ce By) 7.1.99 lets Ith Koeficijent filtracie (k) i koeficijent nivoprovodnosti, posto se odrede veli¢ina A“ 0%, odreduju se po sledetim obrascima: 0,366Q k= eee, A. a 7.1100 A i Ian=2igr—035+2. 7.1101 VELICINA FILTRACIONOG OTPORA £ U ZAVISNOSTI OD ODNOSA I/m (DUZINE RADNOG DELA FILTRA PREMA DEBLIINI VODONOSNOG HORIZONTA) | ODNOSA m/r (DEBLIINE ‘VODONOSNOG HORIZONTA PREMA POLUPRECNIKU BUNARA), PON. N. BINDEMANU (1963). TABELA 7.1.17 1 mt - m| 05 1 3, | 19 | 30 | 100 | 200 | soo | 1000 | 2000 1] 0.00391 [0,122 |2.04 f204 |243 ars [338 ]oos 96 |900 |03| 0.00297 | 0.0008| 1,29 [479 |92 [145 [17.7 [218 bao | 282 15] 0165 | 0.494] o(656 | 226 | 421° 65 | 786 | 9.64 bio [ize (7 | 0000546] 0,0167| 0,237 | o,879| 1,69] 2.67 | 3.24 | 401 | 458 | 5.19 (09 | 0.000088 0.0015) 010251) 0,128 | 0,3 | 0,528] 0,668| 0,864) 0.983) 1,12 U obrascima (7.1.95 i 7.1.101), veligina 1“, predstavije’polupresnik bunara, a ako se dredivanje parametara visi na osnovu osmatrackih bunare to veligna ,«* pred stavlj rastojanje osmatrackog bunara od centra bunara ‘Ako snizenje nivos (8) nije veée od 15-20% od prvobitne debljine vodonosnog horizonta (H), za vodonosne horizonte sa slobodnim nivoom, hidrogeoloski parametr rmogu da se odreduju kao i za vodonosne horizonte sa nivoom pod pritiskom, koristeéi se dijagramom $= f(g ).233 Navedeni obrasci se kovste 2a odredivanj hidrogeotoskih parameters po poda ‘ma iz savrtenth bunara, Pri Korséenju podataka crpenja iz nesavedenih bunara, metodika odredivanja ostaje ista, ne menjaju seni obrasci (7.1.94 i 7.1.99), 2a odredivanje vodopro- vodnosti | koefiijenta fltracje, U nekoliko se menjaju obrasci (7.1.95 i 7.1.101), 2a odedivanje koeficijenta piezoprovodnosti, tako da oni zadobijajuslededi vid: wae e095 ose, vaca lean= 2igr ~ 035 + A —o34e, 71.103 ade je: £ — velidina hidraulickog otpora na ratun nesavrdensiva bunara, Veligina ,£* se odreduje na osnovu tabele 7.1.17, posto je ova velidina za osmat- raéke bunare veoma mala, to se praktiéno moze da zanema Pri izradi dijagrama S = f(g 1) i S(2H—S) = f(g 0, snizenje nivoa i vreme se izre 2avaju u najpogodnijim jedinicama (snizenje v metrima ili santimetrima; vreme w minu- tima, easovima, danima), imajuéi pri tome u vidu da razmemnost koeficijenta piezopro- vodnosti (a), Kosficijenta nivoprovodnosti (in), Koeficijenta filtracje (K), zavisi od razmerosti sniZenja i vremena, Tako npr. ako je snigenje dato w metrima, a vreme w danima, koeficijent piezoprovodnosti bice izrazen u m?/dan, ako je snizenje w metrima a vreme u nimutima, koeficient piezoprovodnosti bite izrazen u m?/min, Razmernost vodoprovodnosti (T= k m) zavjsi od toga u emu je izrazena izdainost bunara, Ako je izda&nost data u m°/dan, vodorpovodnost ée biti izrazena u m? /dan, odnosno u m? /as, ako je iadasnost data w satime. Dijagram S = f{lg t), moze se prikazivati u ma kojoj pogodnoj rezmeri. Pri obradi podataka erpenja, take mogu biti rzbacane (u dozvolenim granicama). Zbog toga treba izvlaciti osrednjenu pravu, a 2a odredivanje Koeficjenta ,,C* i velitine ,,A“ koristtt vrednosti Si Ig t* dveju tacaka sa tako dobijene prave, 24 Odredivanje koeficijenta vodorpovodnosti (T) na osnov podataka 0 po- novnom ustaljenju nivoa dani nakon zairienog erpenja, po metodi Hornera Po zavréenom crpenju vode iz bunara sa postojanom izdatnosu Q, potinje podi- zanjenivoa tako da umesto snizenja immo podizane, ,S. Velitina shizenja bilo kom ‘omentu viemena nakon zavrsenog crpenja more da se odredi na osnova ove jednatine (po F. M. Botevers) ooo oe APART bso Ra BC aah ny gde je: T +t — vreme od potetka crpenja do momenta kada se odreduje polozaj nivoa 1u toku podizanja u tacki sa koordinatom 1; T — vreme erpenja, odnosno, od potetka crpenja do momenta podizanja nivoa; — ostale oznake kao iu prethodnim obrascims Pri malim vrednostima argumenata (u), funkeija .;* moze kao Sto smo i ranije videli da bude zamenjena logaritamskom funkeijom u sledeéem vidw Tt pepe. 71.105 gdeje: § — velivina podizanja, uzeta od veli¢ine dinammi¢kog nivoa u momentu zavrinog cexpenia; Q — iadasnost bunara pre prekida crpenja vode; T =k m-— koeficient vodoprovodnosti; 1 — vreme od momenta prekida expenja Suiting jednadine (7.1.108 i 7.1.105) se sastojiu tome, Sto se smatra da °) se iz bunara izvodi neprekidno expenje vode sa izdaino8u ,Q", ali u momentu vremena sup “7, na tom istom mestu stupa u rad zamis- a Jeni bunar w Koji se utiskuje voda takode s2 indaSio%u ,,Q° izazivajuci povisenje nivoa. Na taj natin veliina ustajenja nivoa se jevlia kao rezultanta povigenja nivoa usted rada zamifjenog bunara w toku vement Ti {ari nizenja nivoa usled erpenja vode iz bunara 3 zaperiod vremena od ,.T” do TH Koeficijent T= kim se odreduje kao i kod prethodnih metoda grafoanalitickim putem, preko dijagrama zavisnost a Thy visa 71.52 int Sednasina (7.1105) na tj nasin je SI. 7.1.52. Dijagram zavisnosti ustaljenja predstavijena pravom linjjom sa_ugaonim i eae beam NOSQON.1 Koefcjentom: | Plotnikovu): aS=f(0), ° | om): Si 4 i a react ous) eae ; Upuoni koeticjent B se odredje po dvema tatksme s prvolinkos dela ) diagram: ae H ah a ta 71.106 4 +t +4 nett { Koefisjentvodorpovodnost seated po obras: q T=km 2 7.10107 4a B Ova metoda omoguéava da se odredi visina nivoa vode w bunaru bez odgovaraju- ih oshatrenja do potpunegustalena nea, Za ovo odredivane pteebno je das pravo Tia deo agtema, produ do preseka 88 orGnatom (3. 7.12), Taha predstana trazena velignu ustaljenog statickog nivos. ¥ 5. Oareaivanje polupresnikaiuticaja bunara U domatojjstranoj meraturi Gest a i sledeeinazvis radius dejstva buna, gadis uta radjus deprsionog levka",,radjs depese™ 1a. nats, ova pare wracs Tedtaja jedan od znatajoh paraitara kod odgovargjtih hidrogelodih235 proracuna, te Gemo se 2bog toga zadriati i na prikazu metoda njegovog odredivanja koje se uglavnom Koriste u hidrogeoloskoj praksi. Odinah treba reéi da 56 u hidrogeotogit pod ovim terminom podrazumeva ras- tojanje od centra bunara do krajnjih granica depresionog,levka ge je dinami¢ki nivo jednak stati¢kom nivou. Na veliGinu polupreénika uticja bunara, uticu mnogi faktori medu kojima treba istati: duzinu crpenja, Kooficijent fltracje, snizenje nivoa, graniéne uslove vodonosnog horizonta, odnosno hranjenja, elastiéna svojstva vode i stena i druge lokalne uslove. Medutim, treba istati da navedeniuslovi jos uvek u potpunostinisu odrazeni u postojetim formulama za odredivanje ove velidine koja se javlj kao njihova funkcija U uslovima neogranisenog vodenosnog horizonta, u toku vremena polupreénik uticaja ima nestacionarni karakter, U toku dutih expenja mnog istrazivati (N. K. Girinski, V.N. Séelkagov i de.), smatraju da poluprecnik uticaja bunara postepeno dostize granice oblasti hranjenja vodonosnih horigonata. Medutim, u toku erpenja moze doti i do njegove stabilizacje, narotito u uslovima u Kojima dolazi do Kompenzacie iscrpjnih voda na ragun povetinskih vods usled hidrauli¢ke povezanosti ii na ratun isticanja vode iz sused- nih yodonosnih horizonata i a, kada zadobija stacionarni karakter. lz ovoga proiziazi da polupreénik uticaja bunara ima posebni znataj kada su u pitanju duza erpenja (izvorista vodosnabdevanja, odvodnjavanje is.) U veéini slucajeva depresioni levak Koji se formira pri erpenju skoro uvek je as metsignog oblika i obicno je bez oftrih granica. Kao rezultat gorepomenutih uslova koji zbog svoje slozenosti dozvoljavaju odzedivanje samo neke fiktivne* velidine polupreénika uticaja bunara (koja odgovara prostojshemi bunara) koji se nalaziu centro kruga u okviru koga se pretpostavlja da se odvija raynomerno hranjenje vodonosnog horizonta. Prema tome, postojete metode za odredivanje ove velitine éesto daju samo pri litne veednosti za polupreénik uticaja, 0 emu treba voditiraduna pri Korienju odrede- nih ragunskih ii grfiekih zavisnosti Znatno bolt rezultati mogu se postiéi na osnovu osmatranja snizenja nivoa u ‘osmatraékim bunarima ili sliénim objektima na manjoj i veéoj udaljenostl od eksploata- cionih bunara i érugih vodozahvata nace, za odcedivanje paluprecnika uticeja Koriste se pored odredenth ratunskih i grafoanalitickih metoda i tablice na osnovu Kojih se odreduju priblizne vrednosti zavisnosti od specifigne iadatnosti bunara, odnosno, granulometijskog sastava stena {sl |. Odredivanje poluprecnika uticaja bunara pri erpenju iz usamiljenih eksploatacionih bunara i drugih vodozahvatnih objekata Za odredivanje polupretnika uticaja bunara u zavisnosti od dudine erpenja i pri odsustvu hranjenja na ragun inflltracije u okvira rasprostranjenja depresionog levka, koristi se obrazac: ‘ Rea (CHET 74.108 ¥ H dee: R — poluprecnik utiaje um 41 — Koeficient koj je po Kusakinu 47; po Sulce-u 60; po Sulce-Veberu 74 * Vidi rad M, Borel: Radius destva bunara, 1968.236 4H — deblfina yodonosnog horizonta um; k ~koeflejjentfitracije u m/see; ‘T — dudina expenja u satima; 1 — specifigna izdatnost u delovima jedinice. Kao so se vidi, u gornjem obrascu nije uzeta u obzir velitina snizenja nivoa w toku expenja. Za odtedivanje velitine ,,R" pri crpenju vode iz raskopa|temelja isl. Koristi se obrazac PP. Kusakina, koji ima strogo uslovni Karakter. Pre svega, Korsti se kada su u pitanju erpenja iz raskopa u okviru peskovito-Sjunkovitih stena pri k > 100 m/dan; R=28/HE, 71.109 gde je: S—snizenje nivoa um; H ~ debljina vodonosnog horizonta; Kk — koeficijent filtracije u m/dan. Tzdainost bunara izrazena je u ratunskoj zavisnosti obrasca Kozeni-a, koji se takode kotisti za odredivanje polupretnika uticaja bunara, a koj gsi ae nafBE fe naa ie de je: T — dudina expenja u satima; : Q - izdainost bunara um? sat; 14 — specifigna izdasnost v delovima jedinice; k —kooficijent filtracije. Ako se bunar nalazi blizu reke u uslovima postojanja hidrauligke povezanosti iamedu podzemnih i povrSinskih voda, fiktivni polupreénik uticaja bunara odreduje se po formull Forhajmera . ? R ar, ; i 7411 ide je: 2 — rastojanje od centra bunara do reke. U tabeli 7.1.18 dati su analitigki izrazi za polupretnik uticaja bunara po M. Boreliju (1968) pri stacionarnom i nestacionarnom reZimu filtracie za razliite racunske sheme usamljenog bunara, ¥ 2. Odredivanje polupreénika uticaja bunara) ¥ na osnovu podataka erpenja iz grape bunara Polupresnik uticaja bunara priblizno se moze odrediti na osnow preobrazenih obrazacs Dipi-ai to: U uslovima postojanja vodonosnog horizonta sa nivoom pod pritiskom, na ‘osnovu dva osmatratks bunara po obrascu:ANALITIEKI IZRAZL ZA. POLUPREENIK UTICAJA BUNARA (Ry) USMISLU OIPIA 24 RAZLRITE. SHEME TABELA 71.18 TIP STRUJANIA | SHEMA STRUJANJA [eTacionmanefsiacs z 2 3 4 BUNAR U NEPOKRETNO, IZDAN BEZ CBN SSLOBODNO | ARTESKO STRUJANIE: 72 7 BUNAR U POKRETNOS IZDANI PROTICAJA VELICINE OEPRESUE ne pestot [Rts V ERT ARTESHO STRULAKE 3 BUNA Doone OvRETNOL GOAN ha pene NO) GRAN! 2 VO | SPOUINE VOOE KONG ue a a on Be Antes sTRUME Troe z BUNAR UPOKRETHO 2 IRDANI,PAD PODINE i a tO@OONA DAN |Stateni izrax Betray Cia PROPORCIONALNA |Stoteni izraz BERRESI ite 85 o nuauaue nureact za KOD) |Stoteni izrax NUE ISPARANJEM PO SHEML 6 PODZEMNOC REZERVOARA KOMBINOVANO OBNAYLIM stoteni igraz 287i i 238 Siig ra ~ Signy WgR.= Seta Siler Ig foe. 7112 Na osnovu eksploatacionog bunara i jednog od osmatraékih bunara po obrascu Sigr — Silgr IgR, = 284 Sule: 4 74.113 = ss B Bde je; S ~ snizenje nivoa u eksploatacionom bunaru S1 iS: ~ snitenje nivoa u osmatrackim bunarima; 1 ~ polupreénik eksploatacionog bunara; 11 itz ~rastojanje do prvog i drugog osmatrackog bunara. U okviru vodonosnih horizonata sa slobodnim nivoom polupretnik uticaja se odreduje na osnovu dva osmatraéka bunara po obrascu: = Si@H—Si)igr2~ $,2H~S,) ign Re SHS a _ Gi =S:) ~ GH-5, —S) 7.114 Na osnovu eksploatacionog bunara i jednog od osmatraékih bunara po obrascu: TALS gde je: H ~ statitki nivo pre pocetka erpenja; c ih, — dinami¢ki nivo u eksploatacionom i osmatraskom bunaru. Ukoliko se zna ili odredi koeficijent filtracije drugom metodom, polupreénik uticaja bunara moze da bude odreden na osnovu podataka iz eksploatacionog bunara po preabrazenim obrascima Dipi.a. Ako se bunar nalazi u okviru vodonosnog horizonta sa nivoom pod pritiskom po obrascu’ + km IgR = 2,73 4 igr. 7.116 Kada je bunar u izdani sa slobodnim niyoom, po obrascu: KH? 2 136 4G W) sgt, 7ALIT a g IgR ‘ade je: |m ~ debijina vodonosnog horizonta; Q~izdatnost bunera. ~ ostale oznake kao i u prothodnim obrascima, >a ‘Navedeni obrasci se primenjuju u uslovima stacionarnog rezima filtracij.239 U uslovima nestacionathog rezima filtracije za odredivanje fiktivnog polupresni- ev uticaja.R* Koristi se i obrazac koji proizlal iz osnovne jednatine elastiénog reZima, po V.N. Scelkasovu (1949): Rt = 225at, i Ra 1SVat 7Ad18 de je: a —koeficijent piezoprovodnosti; t — duzina trajanja crpenja; Rg — fiktivni poluprecnik uticaja bunara, ‘Ukoliko se radi o bunaru v izdani sa slobodnim nivoom umesto koeficijenta piezoprovodnosti unosi se vredniost koeficijenta nivoprovodnosti (N. N. Bindeman, 1963). Unosoéi izraz ,Ra“*v obrazac s-—Q— in 2358 4aT a dobiamo —g nat, 7A19 aot Oat sto ustvari predstavja poznati obrazac Dipi re nego sto predemo ria dalj ilaganje osvenucemo se na zapa2anja N. N, Bin- éemana (1963), kada je v pitanju odredivanje polupreénika uticaja bunara. Plikom odredivanja poluprecnikea uticaja bunara kako navodi npr. N. N. Binde- rman (1963) treba voditi raguna da u nekim shuGajevima predstava stablizacii moze da bude prvidna ida se joijausled nesavrienstva pribora za merenje nivoa ii naéina mere, nj, poo se brzina snienja nvoa v bunarima w tok wremena veoma brzo smanjuje. U fabel 7.1.19 (po N.N. Bindemanu) na osnova navedenih podataka pokazano je kako bi tebalo da se menja snizenje u bunaru'u toku crpenja, a na rastojanju od 100 do 300m ‘od nega pri vrednosti Koefieijenta piezoprovodnosti: a= 10 m?/dan. TABELA 7.1.19 | Snivene ivoa of snizenj na kraj 10. dana w % ‘Vreme od posetka : | crpenja u danima ‘ubunaru na rasto- | y bunaru na rasto- u glaynom bunara e fi janjuod 100m) janju od 300 m 0s 86 6 . 46 10 89 70 38 20 3 9 n 50 7 a1 87 100 100 100 100 di st Iz tabele se vidi da nakon prvih 12 sati crpenja snizenje u glavnom bunaru dostize vrednost od 86% od jnizenja na kraju crpenja i da se za isto vreme u toku slede- ‘ih 12 casova poveéava za samo 3%, tj. brzina promene nivos smanjuje se za vite od 30 a240 puta, Takva zakonitost Kerakteristigna je i 2a osmatracke bunare. Tako npr. na rastoja- nju od 300 m, saizenje nakon 12 casova erpenja iznosi 46%, a u sledetih 12 Easova svega 12h, tj. i u ovom sluéaju brzina izmene nivoa se smanjuje za 4 puta. U toku duzih cxpenja promene w nivou su sve manje i manje Pri malim apsolutnim vrednostima snizenja (narotito u osmatradkim bufarima), nakon reativno kratkog erpenja promene u snizenju nivos postaju tako male, da se ne rmogu da registruju ni najosetlfivjim nivomerima. Zbog toga se esto izvodi nepravilan zakjuéak o toboze ustalenom kretanju (rezimnu), na osnovu Gega se za dalje proraéune koriste formule za stacionarni redim fltracije, uzimajuci pri tom da je polupreénik uti caja bunara stabilan, Sve ovo moze da dovede do pogretaka narotito kada je u pitanju cena ekiploatacionih rezervi podzemnih voda (za duti viemenski period). Zhog toga je neophodno potrebno da se pri ivodenju opita crpenja ustanovi dali je dotlo do stvame ili prividnestabilizacie nivoa, odnosno rezima filtracie U tom pogledu potrebno je da se izvede Kontrolni proratun snizenja nivos w vreme preipostaijene stabilizacie, posto se prethodno odrede koeficjenti vodoprovod: nosti i piezoprovodnosti na osnovu prvog perioda crpenja (erazenom na dijagramu: $= f(t) prave linje ili po podacima o ustaljenju nivos nakon zavrienog,crpenje). Zatim, po formli Dipia (7.1.113), unose¢i u nju vrednost fiktivnog polupretnika uticaja bunara pri nestacionamom rezimu filtracje izraéunatog po obrascu (7.1.112), odreduje se snidenje nivoa koje odgovara vremenu izvodenja opita. Ukoliko je pri tom osmotreno snizenje manje od proracunatog moze se na osnovu toga izvesti zakljudak 0 posto- janju lokalnog prihranjivanja i stvarne stabilizacije nivoa, to magi da se na osnovu ppodatake crpenja polupreénik uticaja bunara moze odrediti po formuli Dipéa (1.114). 'U studaju kada je osmotreno snizenje nivoa veée od proracunatog po formulama 2a nestacionami rezim filtracije ili je priblizno njemu, ond¥sé stabilzacie nivoa javija kao priviina, to je povezano sa nesavrSenstvom merenja promena u nivou. 3, Grafoanalitigka metoda odredivanja poluprecnika uticaja bunara ‘Ako postoje podaci osmatranje nivoa u toku erpenja vode iz bunars, iz dva ili vite osmatrackih bunara w nizu, za odredivanje poluprecnika uticaja moze se uspesno oristiti grafoanaliti¢ka metoda predlozena od strane Kola (1941). Postepak odredivanja se sastji usledeéem. Na semilogaritamski dijagram, na ‘osu ordinate, nanose se veligpe snizegja nivoa u bunaru, odnosno, osmatrackim bunarima (rrednosti 24S Kod vodonostih horizonata sa nivoom pod pritiskom ili vrednostt ‘S(2H-S) za vodonosne horizonte sa slobodnim nivoom), a na apscisu rastojanje @, fosmatragkih. bunara od centra bunara u loggrtamskoj rezmeri (dijagram zavisnosti f(0. Dobijeni diagram, posto jednim svojim delom odgovera formuli pi. predstav- Jjen je pravom linjjom koja u taéki se apscisom daje vrednost logaritma polupreénika uticaja bunara, i Primer (po G. Gastany-u). Na sl. 7.1.53 dat je dijagram zavisnosti S = f(r), 2a odgovarajuca sniZenja nivoa vode w glavnom i osmatradkim bunai¥ina, na osnovu cepa je grafoandlitiékom metodom odzedena fiktivna vrednost polupretnika uticaja bunara od 70m,241 sum t a omg © 08, os, OB, j 1. 7.1.53, Dijagtam zavisnosti S = (7), po G. Gastany-a | 4, Odredivanje pohiprecnika uticaja bunara na osnovu tabela Verovatne vrednosti poluprednika uticaja za rastresite stene pri expenju iz sertikalnih vodozahvate u trajanju od nekoliko dana, mogu da se odrede po tabeli 7.1.20, oju je dao D. 1. Séegoljev (1948). TABELA 7.1.20 Stena Preénici preoviadavajucih R, (m) F frakeija, (mm) | i ’ Pesak: | eel ty | finozrni 0,05-0,10 + 25-50 sitnozrni | 0,10-0,25 50-100 scednjezeni 0,25-0,50 100-200, Krupnozeni 0,50-1,00 300400 grubozmi 1,00-2,00 400-500 Sijunak: i} ‘ sitnozmi 500-600 srednjezmni 600-1500 ‘krupnozmi | 1500-3000 Polupretnik uticaja buhara se oilentaciono mote odrediti na snows vrednosti specifgne izdasnosti bunara po tabeli7-1.21., po Kolu (1941), koji smatra da polupret, sae ateaja bunara zavst od specifiénog sniznja nivoa vode u bunaru, a samim tim { od specifigne indasnosti bunara. | ao lee