[- V. Meduspraine konstrukcije — tavanice Meduspratne konstrukcije su horizontalni kon. _struktivni elementi na objelfima visokogradnie. W_ ‘joy slop ulaze qrede-podviake, serklazi, rebr Tploga “Dimenzije pojedinih elemenata u sklopu kao | medusprainih konstrukelja odreduju se stafigkim acu raéunima_i_pravilni izaradnju ob visokogiadije u seizmitkim podrudjima. vag uajuseissuzspeaulac Grede / Grede kao _tinijski nosagi sluze da_premaste raspone. Prema broju oslonaca i nacinu oslanja- ~="A Aja razlikuju se konzolne grede sa jednim_oslon- com, prosle grade i_uklestene grede_sa_dva oslanga, kontualne_grede preko-vise-osienaca-i rede sa prepustom. ““Aimatura u gredama prima zatezuée napo a boton napone pritiska. Kod prosie grede to je. donja povrsina, Kod _konzoine — gomja, a kod_ uklestenih gieda Lgreda sa prepustima pojavit j@S6.Lu-gornjoj_-donjoj- zategnutal zani} Uzengi- je u gredama sa najvecim razmakom od 25-30 cm, sluze za povezivanje Sipki armature. Grede se betoniraju u oplati posle postavijone armature, a vodi se raguna 0 zastitnom sloju be- tona koji je kod zastiéenih gieda debliine 2,5 om; a kod nezastiGenih ~ 3 om Horizontaini serklazi ronjeniestoKUprOm fove. Serklazir"k ed "Stil pOjaS, povezujur ‘Siiktivie TZidove za'uKi dabllina ys ct ~Horizontalni-serklazi-moraju_imati-visinu-jed naku visini meduspratne konstrukclje a ne manju cue od 20 cm.Sirina serklaza je jodnaka debljini zida (te Na spoljnim zidovima se dopusta da serklazi budu uzi za 5 em radi postavijanja tormidke izo- laije. Armatura horizontalnih serklaza je najmanjo 4 @ 12 mm. Taéne dimenzije preseka armature dobijaju se statiékim proracunom, pri kome se odreduje | taéan razmak uzengija. (Uzengije su @ 6 na razmaku od 25 do 30 cm.) lznad olvora u Zidovima armatura serklaza ne sme da se preki- da “SerklaZi dine silop-sa_armiranobolonskiie ini dusprainim konstrukcijama, pa se izraduju istih remeno belat sia U spoljnim zidovima armiranobetonski serklazi su termicki mostovi. Njima se povedavaju gubici toplote, a viaze se i kondenzovanom vodenom arom Termoizolacijom serklaza sa spoline strane spreéavaju se pomenuti nepovoljni uticaji (sl. 197 ~"Is) zbog toga se prilikom izrade slo} termiékog materijala visine serkla2a postavija u oplatu pre beloniranja. Izmedu zida i serklaza mogu se po: javiti horizontalne pukotine, pa se zbog toga pre: porucuje da se serklaz oblozi termoizolacionim slojem vece visine (Si). On se uévrécuje rabic: “pletivom, visim od serklaza za po 10~15 em sa gomje i sa donje strane. Na zidovima sa fasad- nim opekama ili blokovima preporuéuje se postavljanje montaznih betonskih elemenata u vidu traka kao na primeru Se. a Oplata za horizontalne serklaze sastoji se od sifSineail platna od dasaka povezanih kusadi ini Priikom montazé ha zidU plata oplate pi “Savijaju se paralelno, tako da sa donjim delom ‘obuhvate zidnu masu za po 5 cm. Plaina oplate medusobno se povezuju paljenom zicom. Ova Zica obuhvata kuSake, prolazi kroz oplatu i preko zida, pa preko nje oplata lezi na zidu, tako da ne moze pasti nanize, Sa gornje strane oplata se uévrcuje letvicama (sl. 198 — A~L).‘Sika 197, ~ Horizontalni armirancbetonski serkiati — hs: termicka izolacia v visini serklaza = Is ~ 0, Gija— mk, sorklad u unutrad 174 Lr | \ ra pa a if | Is < 1€ 1 (EE | | t | Bl eee 1. Us J i este presek T-T jem zid ~ Us; spojn serklaid ~ St, ra ilaznom trakom = Se ~ me, uzengiie bic pletivo ~ 1p, |, visina mad. presek L-L ‘meduspratna konstruke zimo mater ~ tm; serklaz 6a montaznom truce ~ Nn| \. Za spoljne horizontalne serklaze postavija so samo jedno platno oplate (sl. 198 ~ x, g) jerse sa druge izraduje oplata za meduspratnu konstruk- Hye Dvostrana oplata (y) sludi za unutra&nje ser- Klaze. Kada se radi npr. tavanica od metalnih profila ili drvene grade (sl. 217). f Slika 198, ~ Oplata za horizontalne seria: jecnostrana ~ dyostrana oplata za serklaz v unulraénjom zicu ~ y5 a ‘A, tazmak kuSaka |, eva ~ L, beton~ 1, oplata 2; visina serklaza ~ hs, deblina zida ~ dz; metalni drZaéi stranica oplate ~N Nagini izrade meduspratnih konstrukcija Meduspratne kanstruk kao horizontalni konstruktivni sklopovi dele zgrade po visini na elaze, ili spratove, i istovremeno ih ukrucuju u horizontalnom smislu. Korisno i sopstveno opte- redenje prenose na oslonce. Na meduspratnim konstrukoijama, sa gomje strane, izraduju se konsirukcije poda kada se nazivaju tavanice, sa Gije donje strane je platon. Meduspratne konstrukeije izraduju se od armi- ranog | prednapregnutog betona, diveta i od me tala. miranobetonske meduspratne_ konstrukeiie. fa Tiacinima izrade su: = monolitne,froma, statiéko), funkoli, to. su_meduspratne, konstrukclje (koje sé u praks! i u propisinra Kratko “nazivejertavanice) od: = ravnih ploga i ~~ Preitia pravou pruzanja glavne armature raz- likuju se _meduspratne armiranobetonske kon- strukeije sa osloncima: =u jednom pravcu, —udva ili vige pravaca, U seizmigkim podrudjima prema Praviiniku ta- vanice moraju biti monolitne, od armitanog ili prednapregnutog betona sa horizontainim sork: lazima nad svim nosegim i veznim zidovi Mogu se upotrebiti i montazne betonske tavanice il tavanice od Supijh tela (glinenih ii betonskih),, pod uslovem da su monolitizirane betonskom plogom debline najmanje 4 em, armirane mreZom @ 6 mm, na rastojanju od 25 cin, u oba pravea. MONOLITNE ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE OD PLOCA Izraduj se na licu mesta, na objektu, izliva- njem betonske mase u prethodno pripremijenu montiranu oplatu sa armaturom, u svemu po odo- brenom statiékom ragunu, vazecim propisima, planu oplate i detaljima armature. Rayne. ploge. su povisinski nosaéi kod kojih of eR ‘ag Soar ju ravany Glavnia av natura Tavpih-plota_ moze bill U jedrionriliwvise- avaca. Ravne armiranobétonske plote’Sa gla- “vnoti”atmaturom u,jédnom praveu izraduju se kao: proste ploée, konzoine, sa prepustima, ukle- Stone | kontinual Proste ravné ploée. ~ Armiranoby nolitne meduspratne konstukcje sa ra “Gama _izlivaju_se_u_oplati_ad_ zbijen Siika, 199. ~ Prosta plaga: smor ostarjanja armature u dolu O, osnove ~ M, vertkalni prasak ~ G-G, debijina plove ~ ‘maci armature, glavne ~ C, podeone ~ m, noslvizid ~ nz, termoizoacija dimnjackih kanala vasih dimenzja 76. sdasaka. Radi produZetka veka trajanja dasaka i ToEIAnja glatke povrdine izbetonirane plote, da- ske se mogu opsiti limom. Oplata za ploée izra- duje se jo8 i od montaznih daSanih lesonitnih i metaini tabli. ‘Skela. Na slici 200 prikazana je tradicionalna oplata od’ dasaka za plodu. Zbog radne visine ploée oplata je podignuta na’ skelu od drvenih stubova preseka 10/12 ili 10/10 cm na razmaku od 1,20 do 1,80 m, i to u smeru raspona. Radi stabiinosti stubovi se povezuju i unakrsno daska- ma, Odozgo, iznad stubova je horizontaina greda — podvlaka,-dimenzija 10/12 cm, povezana pijavi- cama za stubove. Spregovi skele postavijaju se po duzini ploée na razmaku oko 0,90-1,00 m, Ispod horizontaine grede umesto drvenih stubo: va postavijaju se zbog ekonomignosti éeliéni montaini stubovi, éija se visina requlise metalnim preljkama. Savremena oplata (sI. 201 ~ So) izraduje se sa lesonitnim tablama postavijenim na teleskopske {na razviaéenje) nosaée. Na primeru (Ds) prika- HEHEHE Sika 201. — Savromono oplate 22 ravne plage: of lesonitlh tabi 4 preseku ~ U, armicanobetonska ploga — Ploéa é - 10 mm ~T, popreéne gredice ~ U, telaskopski nosaé ~ N, oplata serklaza ~ 0, deliéni padupirad - P, a oplatu od pectabrikovanth ploba ~ Gizan je savremeni dvoramni, tzv. sto sa teleskop- skim nosagima iznad kojih su prefabrikovane plode. Ravne ploée gsiohjaju_se_ng.dva_oslonca Teorgtaki faspon SVN pIOte iaracunava Se WE fine atvora za 5%. Debljina ploée izra: Gunava se kao 1/35 raspona, $ tim Sto je naj manja debljina ploée 8 cm. Ekonomiéne su do raspona od 4,00 m, sa debljinom od 8-16 cm. Taéna debljina plote utvrduje se statiékim ra~ éunom, atura ploge, Na montiranu oplatu posta- vila se armatura u dénjoj zonrplowerizuize'se od Shae FE VSI ZAR S10} Kod" sloja zastidenin konistrukcija débljina zastiliiog iznosi 1 om, a nezaaticenih 1,5 cm. Na slici 199 ~ O prikazan je pravac oslanjanja ravne ploge. Teoretski, leziéte za ravne proste ploée iznosi 8 om, ili je jednako debljini ploce. Na’ zgradama se meduspratna armiranobetonska kon strukoija od ploéa izraduje zajadno sa serklazom. Akgnzaine.plage. ~ Ako ploée imaju oslonac samo_sa jedne.strane 1U njega su ukjestene na” zivaju_se.kanzolne. ploge. .Upatrebljavajll so Za balicone, nadstresnico ir (sl. 202). ‘zraduju’se od fo celom presekiiste ine (k), ili su zakoSene pri osloncu (L). Glav- vatOral (Ga) postaja se wert Zeyn “Korizolne_ploée betoniraju se u oplati kao i artgermonaling HOGS. PORte-SS otaome-ar it “yaRONZOIE Falazi u goriijoj zoni, veoma je vazno pre samog poéetka betoniranja naknadno je prekontrolisati, Eventualno spustanje udonju Zonu znaéi rusenie konzole. Ploée sa prepustima. - [zraduju se kao_pro- ste ploge, monolitno povezane sa konzelom Kola “Gini prepust. leraduju $6 Rao meduspratné kon- Sirukcljo sa Tadstresnicemy, Za werasest~ si 202 Soy : Uklestene ploée. - Na zaradama se veoma mnogo izraduju uklestene ploce, lezista si stigno i kruto uklestena u zidove i druge nosaée. “Kontinyaline ploée.-—-Ako. se ploda niuza so ~glaivnom armaturom u jednom praveu preko Vi od dva_oslonca,naziva Se _konlinvatrta, OsTonci za kontinualne lode su zidovi sa‘kojima nije spojena, ali mogu biti | armiranobetonske grede sa kojima su kruto ii elastiéno povezane. Kontinualne ploée kao meduspratne konstrukcije postavijaju se kod popreéno postavijenih masi- vnin zidova zorada (sl. 202 - P). Sika 202, — Konzoina ploéa: iste debline preseka ~ K, skoSona ~ 1, glavna armatura ~ Ga, podeona armatura ~ Pa; ploéa ‘sa prepustom — 0; Kontinualna ploéa na zidovima: zidovi~ Z, raspont~ ts ie 178MEDUSPRATNE KONSTRUKCWE OD da. presoks, Imalu vite nadiva:rebrasta kon strukeja, lata olagana tebrom Tl ro. Pres: REBARA aU sidin,f6 jo kontnualna lost WRoActre GijiSastavljendj od niza greda T preseka (sl. 203) Rebraste meduspraine konstrukoje izraduju se sa oslanjanjem rebara u jednom ili dva prav- Sirina rebra iznosi 6/8 (qde je e ~ razmak re bara) il 15 do 30 om. ca. Sa osianianjem rebara ujednom praveu izra- Pat juju se kao: Debljina ploge d iznosi od 8 do 12 om, ine mo- ia de rbii-tanjarod Band, je vista T preseKa proce Tobraste medusoratne k¢ fies ethorebrasle maduspraine konstrulcije. --Z@Je0n0 Sa gredom, a mora se slaligki prora ft Gunati. Kreée se orijentagiono, od 30 do 60 cm._, wzinak rebara (e) je od 1-4,5 m, optimalno mm. Rebraste meduspratne konstrukeije od 1,20 doa ~Rebraste méduspratne konstrukcije primenjuju Jzraduju_se-od armiranog betona. Sastoje se se na objektima gde je vee opterecenje medu- od nosaba- rebra i ploge i dine monolitnu slali- spratnih konstrukcija (stagalista, magine ill ureda- Fo konstrokiivnu esiny, Sliéne su konfinualnim ji), a nema znaéaja sto su na plafonu nize pro- Slofama samo se kod rébrastih koristrukclja plo" storie vidljive grede (u nekim shiéajevima ovo se I &a oslanja uvek na rebro i proraéunava kao gre-regava izradom spustenih platona). Sika 203, - Rebrasta moduspratna konstrukaja v esnov: raspon ploze — Ip, raspon rebra ~ Igy, deta ~ G, S, robro ~ 1 Visina T preseka ~ do, deblina ploée d, maltor ~ 2, ploéa~3, pod ~ 4, zid ~ 8, podviaka ~ 6Sika 204. ~ Oplata rebraste konstrukele: radicianaina ed devene grade ~_D, Remo oplala ~ L, deta oplate za rebio ~ G, uzengja~¥ 9 5 trukeije izraduje se gatata, _drvenih_tabli,_dryenihtabli_obloZenih inom Leth tabli, Postavija sé na skele, Opla- Si Tr lici ee ve irprikazana je na slici Oplata tipa REMO izratlyje se od prefabriko- anin plota Na dvoramnim ili troramnim stol a(S. = Sitnoret raste meduspratne konstrukeilje Meduspratno armiranobetonske_konstrukclje sa tankim rebrima, na razmaku od 33 do 75 cm, | tankom ploéom preko rebara nazivaju se sitno- febraste meduspraine konstrukcije. Izraduju se Zajedno sa serklazima i popreénim ukrucenjima. Prema_natinuizrade-ove-konsttukeljo—mog- — livenjem u oplati; ~ sa Supiiim telima ispuna__ Monolitne sitnorebraste meduspratne konstrukeije livene u oplati Izraduju se na stamben im islignim.. zgfadaria $2 iin, Opterecenjem. Izbegavalu So dbjeki'SA digamickim ulicajimia, ~~ “Weduspraina konstrukelja sastoji se od tankih rebara, na razmaku 38 do 60 cm (max 75 cm), | tanke ploée (sl, 205). Raspon rebara je od 3 do 42 m. Rebra postavijena na malom razmaku smanjyju raspon ploée, ai istovremeno su spona izmedu zona pritiska i zatezanja u konstruk Rebra imaju trapezni oblik za lakbu demontazu oplate. Za razmake do 50 om donja sirina rebra iznosi 6-10 om, a za veGe razmake od 50 cm Sirina jo do 12 cm (pri plodi je uveéana za 2 cm). — livene ic if Ear cee a tae monaliine med sera Statigka visina rebra iznosi 25 do 30 om (sl. 205). solumontazne | Zalitn sloj armature belona je kaa kod grada, =tmontane 4225-9 cin, Atmatura rebra povezana je uzen~ Perera giiama koje prate oblik rebra, a gorni krajevi za- Monolitne an Stfukoije | ebraste.kon- laze U plotu. lzraduju se kao otvorene i zalvo- rene uzengije (u) kao na sl. 205 ~ prosok A. |h=25-300m iJ a an na: 12 912m__.__] Sika 205, ~ Sitnorobrasta meduspratna konstrukija fvena U razmak rebara-~ ¢, Sirina rebara — bo, zatvorena wzengja ~ u, oplati: dispozicfa ~ 8, deblina konstrukeile — J, ploée — do, pod ~ 4, plafon ~ 5, detal~ N, termoizolacla ~ ti, ukruéonja sitnorobrastih konstrukclja caziitih raspona — A, B iC Debjina ploée zavisi od razmaka rebara, a iznosi 1/10 njihoveg osovinskog razmaka. Ona o Propisima iznosi najmanje 4 cm pa | onda ka- da je razmak manji od 40 om. Radi lakéeg Proraéuna uzimaju so éesto tri rebra na 1m, Sdnosno 83 cm ili 50 do 60 cm. Ako je razmak rebara vedi od 50 cm, nosivost plo’e mora se dokazati Sitnorebraste meduspratne konstrukeije i serk- 'a2\ betoniraju se istovremeno. Ukvucenjo. — Sitnarebraste.meduspratne Kon sStukolje moraju_se_uktutiti.u rasponu. Pri raspo- {u.0¢. 8,00 m do. 6,00.1m.post i” Jgdno rebro. 2a ukrudenje.(sl. 205A). a FaSpOne ‘od 6,00 m do 9,00 m stavijaju se dva rebra za ukrucenje (B), a od 9,00 m do 12,00 m ~ 3 rebra (C}. Rebra za ukruéenje treba da budu armirana a po jednom sipkom u gornjoj i donjoj zoni. Pre sek armature obe Sipke treba da bude jednak preseku armature glavnog rebra. Za teze pregradne zidove sa praveima paralel- nim sa rebrima potrebno je uraditi ojaéanje kon- strukcije, koje se sastoji ii u izradi rebra vecin dimenzija od ostallh (u svemu prema statiékoin ra€unu) ili u ojaéanju debljine ploée (sl, 90). Pri upravnom postavijanju lakih_pregradnih jova na pravac rebara, ojaéanje meduspratne Konstrukcije uglavnom se ne izvodi 184Oplata za sitnorebraste konstrukelje. ~ Me- duspratne sitnorebraste konstrukclje moguée je izradili | u Korubama od trske koje trajno ostaju kao izgubljena oplata. Donja povrsina korube Je frska i siuzi kao podioga za malier pri malterisa- nju plafona. Sitnorebraste konstrukele izlivaju se U oplati od drvenih ili metalnih kalupa, koje se nazivaju korube. Zbog visine postavijanja, koru- be so oslanjaju na skele sa drvenim ili Geliénim podupiradima. Na slici 206 prikazane su drvene korube skosenin stranica koje prate oblik rebra. Divene korube premazuju se karbolineumom | nakvase pre betoniranja. Pri demontadi divenih koruba najpre se ukla~ njaju sa Gela koruba dascico (Vil), potom letva (lil), a zatim stranice korube (IV). Pri izradi novin koruiba samo se dodaju novi komadi (111111) Koll se raspadnu u demontazi. Limene korube su ekonomiénije zbog neogra- nigene upotrebe (raéuna se oko 100 puta). zra~ duju se od éeliénog lima, debline 1 do 2 mm, du- Zine 1m. Lim je na ivicama savijen i naleze na progirenu dasku ispod Tebra, Na donjem kraju Fazupitu se letvicama na svakin 0 cm po duzini (sl. 207). Sika 206, ~ Da8¢ana oplata za sitnorobrasty Konsteukcja W popresnom ~ Pp poduznom preseku ~ Pa i iegledu 0: elu korube: dascica ~ I rapezna daska ~ il, poduana leva ~Il, poovlaka ~ P, gredica ~ G, stub skele ~ 8, deo Korubo = WV Plafonska konstrukeija se izraduje poste de- montaze oplate. Ona znatno povecava, visinu tavanice pa je i to raziog Sto se ova vista izrade tavanice u praksi sve vise izbegava. ‘sika 207, Oplata sa metanim Kervbama: kore ~ A, sa prosenom priérsnom daskom = 0, Ilva A razupiranje ~ A, s@ poulogama ad Stal | elvica ~ B, ltvie ~ It, rebraste imene kerube ~ R za kasetane tavaniee = K 182p | i ! i | uw izveds strukeil| moz “sali, Noss M. Monolitne sitnorebraste konstrukeije sa Supljim telima ispune, tip TM Suplia tela ispune za izradu jzqubljene oplate sitnorebraste konsttukcije, Gija se donja Dowrsina ze direkino malteri- —Suplja tela ispure su glineni element, visine 8, 12, 16119 om, duzine | Sirine po 25 om, prema JUS B,01.030. Proizvode se pod nazivon TM-8, TM-12, TM-3-a (bez popreénih srednjih prea ga), TM-3 1 TM-S (sl. 208). Sa gornje i boénin strana elomenti Imaju Zlebove za postavijanje armatura. ‘Sika 208, ~ Suplf blokovi od gline za meduspratne kon- sirukeije tip TM rN lzrada_meduspratne TM-kon- strukcije moguéa je na ti nagina (sl. 209) i naéin izrade. - Na da8éanu oplatu na skeli u pravou raspona poredaju se TM-elementi jedan za drugim u vidu greda. U paralelne prostore izmedu njih postavi se armatura, a zatim betonira sitnore- brasta monolitna tavanica (Do). IW nagin izrade. ~ TM-blokovi se na mestu gde ne smetaju na gra- diltu poredaju jedan za drugim uv obliku grede od Supliih tela (G—d). Ammatura za ovu gredu postavija s€ u Zlebove i uévrScuje cement: nim malterom, kao i blokovi medu- sobno (sl. 209 - G). Gotove grede (G) od Supiiih tela montiraju se na objektu i postavijaju u_pravou raspona, U prostore izmedu ovih greda, predvidenim za rebra, mon- tira se armatura i zatim betonira sitndrebrasta monolitna tavanica. c Na polovini raspona | pri osloncima ispod greda, radi spretavanja ugiba (slika 210, presek M-M), postave se podupiraéi (s) sa poprecnom pod- vlakom. Il nagin izrade, ~ Kod mehanizovanih gradili- Sta sa kran-dizalicama koje prenose montazne elemente izvode se plode koje sadrze nekoliko redova grada od Suplih blokova, sa izbetonira- nim rebrima i plogom sitnorebraste konstrukcie. Kao montazne pioge, kranom se podizu uvis i po: stavijaju na objekat na licu mesta, gde se samo vi8i dobetoniranje (sl. 209 ~ Pa). Maksimalna duzina raspona Je 6,60 m Armatura postavijena u Zlebovima TM-eleme- nata doprinosi nosivosti sitnorebraste tavanice. Meduspratnim TM-konstrukcljama postize se veéa brzina u izradi i uéteda u oplati, u odnosu na monolitne sitnorebraste tavanice (koje se u sa- vremenoj gradnji retko primenjuju | zbog nakna~ dine izrade platona). Slika 209. ~ Nadiniiarage TM lavanica: na zgradi ~ Do, izradom montazrih Zuplil greda ~ G, panelima za prenos ~ Pa, daska za prvu Suplu gredu ~ d (11 ws[aise Fem Teen loci | Sika 210, —Medugpratna TM-konstrukaija: v osnovi~ 0, razmak rebra ~ e, male ~ 1, supe telo ispune ~ 2, Botonsko ebro ~ 8, podvlnt presek kroz TM kanstrukciju M-M, stub podupiraéa ~ Polumontazne meduspratne konstrukeije Meduspratne filigran-konsttukcije proizvode se u inostranstyu pod nazivom filixeram (glinena keramika) | filigran, a u nao} zem|ji pod nazivom progres i LMT (laka montazna tavanica). Meduspratna LMT konstrukcija. ~ Sastoji se iz montaznih rebara — nosaga_blokova za ispu- Uc Elemenii_za montazna rebra_(tzv. tert are dic) su spedjalan glineni proizvod u oBNKU keri- Ja Koja_proizvodati redaju jedno za drugim, po- $tavijaiu i uévrScuju armaturu izalivaju Detorom Gredice se Isporucnja- prema narudzbini u-duz- nama 2,00 do 6,40 m (sl. 211 ~ A). Blok za ispu- hu je od pegene gline tzv. keramigki blok ili fert ispuna dimenzija kao na ortezima ~ Ai B, C iY. Pre potetka izrade meduspratne konsirukcije postavijaju se drveni podupiraci sa poprecnom drvenom podvlakom na razmaku od 1 do 1,50 rm. ‘Ako je raspon lzmedu nosivih zidova veci od 4 m, izraduje se popreéno rebro za ukrucenje, Sirine 184 42 cm, armirano sa 4 x @ 8 mm. Blokovi ispune na tom mestu su razmaknuti, @ ispod njin po- stavija se plata za betoniranje. Drveni podupi- raéi moraju stajatiispod konstrukaije najmanje 14 dana nakon betoniranja. Gredni nosaéi postavijaju se u praveu raspo- na, NaleZu na oslonce (nosivi zid) 5 om, a atmatura najmanje 15 cm (presek P). Medusob- no su paraleini, na osovinskom razmaku od 40 ili 50 om, sto zavisi od girine bloka za ispunu. Pro: stor izmedu rebara popunjava so. slaganjom blokova za ispunu (s1. 211 i aksonometrija ~ LA) Betoniranje rebara i plota, kao | serklaza, veSi se istovremeno sa MB 20 ili 30. Pre betoniranja blokovi se dugo polivaju da bi se dobro naviadil, kako ne bi primili vodu iz betona. Za raspone do 5 m debljina ploée jo 4 om, a preko 5 m najmanje je 5 om. Donja povisina ove tavanice (meduspratne konstrukcije) direkino se malterigepn RERTISPUNAC wt SUS BINA 530 ase —Polumontaéna LMT meduspratna konstrakéija: blokovlispune ~ A, B, Y; rebro ferl grecica ~ H; postavifanje Dpodupiraéa ispod ksnstrukajo ~ P. raspon = |, popresno rebro —b, oplata ~ d, serklad ~ 8, sa oplatom —, raspered rebara v ‘snovi ~ O, razmak rebara ~, detalj ~ X, pod ~ 1, plota ~ 2, montane rebro ~ R, Supl}blok za ispunu ~ 4, detalj~ L, izrar | x e @f.---- iH _p.duina steporiénog kraka Lk, sora ~ L, duina podesta ~ 1 spraina visina ~ ‘ogledato — o, vertikalnl presok ~E-E,Crtanje stepenica Na osnovu dobijenih rezultata u_prothodno obavjenom proracunu naertane su stepenice na slici 223. Cria se slededin redostedom. U osnovi stepenignog prostora ucrtavaju se sve Sirine, spratnog (Sp) i meduspratnog (Mp) podesta, stepeninih krakova (&k) i za ogledalo (0). Za iscrtavanje jednakin delova gazista korisli se princip podele prave na jednake delove pomoéu proizvolino povuene prave (1-2). Iz tadke 1 povladi se prava i ucrtavaju se na njoj proizvolino odabrani jednaki delovi (a). U ste: penisnom kraku potrebno je ucrtati 8 gazista, od nosno 9 visina, pa se stoga deveti podeljak iz take 2 spaja sa tatkom 2! na pravou 1-2" Ostale lathe se prenose vertikalama sa prave 1-2 na pravu 1-2', a zatim se iscrtavaju linije visina stepenica, odnosno odvajaju gazista, U vertikalnom preseku A-A naertaju se spratni imeduspratni podesti | oznaée visinskim kotama Sa strane, van stepeni$nog prostora, nacrla se takode prava podeljena na jednake proizvoline delove. Za spratnu visinu potrebno je 18 jednakih delova, pa tacke 3 | osamnaesta 4 se povezuju sa podestnim praveima, Iz horizontalnog preseka prenose se verlikalni pravci - visine, a sa prave 3-4 horizontalni prav- ci = linije gazista i u njihovom preseku obrazuju se | stepenice u presoku. Veoma je vazno napomenuti da vertikalni pre- sek E-E prolazi samo kroz jedan stepenigni krak () kod dvokrakog stepenista, dok se drug) (It) vidi u izgledu. Krak u preseku iscrtava se debelim li- nijama, a krak u izgledu tankim linjama. Oba podesta kod dvokrakog stepenista su u proseku (U projektima se krak u preseku obavezno Srati- a) Naziv pojedinih delova stepenica. ~ U crte- Zima projekata horizontalni preseci ili osnove dobijaju se na taj natin Sto se zgrada po visini sede zamiisljenim horizontalnim ravnima, postav- ljanjem na oko 1 m iznad poda, obavezno kroz prozorske otvore, i to za svaku etazu posebno. Ove ravni horizontalno presecaju vertikalne ele- mente zgrade, zidove, stubove, otvore i kose ste- peniane konstrukaje. Vertikalni presek dobija se presecanjem zgrade zamisijenom vertikalnom ravni. Jedan verlikalni presek obavezno se crta kroz stepenice, a ostali preseci, prema potrebi, kroz karakteristiéne konstrukeije ili delove zgrade. Na slici 224 Sematski je prikazan vortikalni pre- sek L-L kroz zgradu. Posto su steperisni kraci kosi slementi, u osnovama se preseGeni krak orta prekinut jednom kosom linijom da bi bio uodiiv. (Gradevinski propi: Na horizontalnom preseku ~ osnovi podruma G-G samo je stepenisni krak r u preseku, ostala konstrukcia je iznad njega. U osnovi prizemija horizontalna ravan F-F preseca krak n, a vidi se ceo krak O. Krak r se delimigno vidi ispod kraka n, U osnovi sprata (presek E-E) pre: E-E nalazi se iznad stepenignih krakova i prese- ca ostale konstrukeije zgrado, tako da se ste- peni8ni kraci c id vide celi Odredivanje strane stepenica. - Desno ste- peni8te ima na slobodnoj strani ogradu, i to sa desne strane osobe koja se njime penje. Na me dupodestu skretanje je udesno. Levo stepeniste ima slobodnu stranu sa ogradom na levo} strani, a skretanje osobe na medupodest je ulevo. a stepeniée, BAe Gradevinskim propisima dati su uslavi za pro- jektovanje i izvodenje stepenica, kao i uslovi za njihovu sigurnost u sluéaju pozara, Propisi za projektovanje i iavodenje stepenica, znagajni za gradevinske konstrukcije, Sanose se waka zgrada sa jednim ili vige spratova na kojima borave judi mora imati jedan potpuno odvojeni stepenini prostor od nesagorivog ma terijala, a glavno stepeniste - obavezno tavanicu od armiranog betona ili nekog drugog nesago rivog materiala; = glavne stepenice moraju imati medupodest ako je spratoa_visitia iznad 3m. Pil promeni pravca stepenica Sirina podesta mora biti jedna. ka Sirini stepenignog kraka ili najmanje Sirini tr gazista. Stepenice glavnog stepenista moraju imati puna éela. Izuzeci se mogu dopustiti kod internih stepenigta u prostorijama za specijalne svrhe. Korisna girina stepenigneg kraka | iziaze stopenisia napolje mora iznositi za stambene zgrade koje imaju od prizemlja | sprat najmanje 4,10 m, a proko ove visine ~ 1,20 m. Kod spored- nih stepenica koje vode u nenastanjeni tavan i podrum najmanja Sirina iznosi 0,90 m. Razmera penjanja ne sme biti veéa od 17/29 om, a kod sporednih ~ 19/25 om. Cista visina prolaza u ste- penistu ispod stepenika | odmorigta mora biti naj manje 2,10 m; stepenisni kraci-sa.vi8e od.tti-stepenice.mo _tajuimati-sigurnu.zaStiinu ogtadu, visine 0,90.m, ine stepenice, asim ograde.na slobodnom {gelen kfaju moraju.imatirudicu 2a pridrzavany der) nepoktivene_spoline_ulazne_stepenice_ne stopenika ju bit mati vise Od deset step “Sve _zgrade-visine-preko-prizemlja...Cetiri “medusprat.-kao-.pun -Sprat, 199osim. stepenica_morajy. liftove Podela stepenica.prema Konstriktivnom postavijanju ‘om pogledu stepeni ca je prost nosaé éije se korisno isopstveno optoracen|e prenosi na oslonce. Prema visti oslon a, stepenice se po Konstruktiv- nom postavljanju mogu podeliti ni slepenice na pojedinaénim ostoncima, — stepenice polozene preko kosih ploga, —konzolne stepenice. Stopenice na pojedinaénim osloncima, ~ One su nosaéi os~ lonjeni krajevima na zidove ili kose nosace. Izraduju se | sa kosim nosadima na stedini a is- pod stepenignog kraka. Osla njanje stepenica, kao i njihovo uevi8éivanje u zid, moguée je ina nekoliko nadina: da budu na Zidu podzidane, uzidane ili jed- nostavno oslonjene. Podrumske i spoline ste penice mogu se ostoniti na dva paralelno postavliena zida (sl 226 -C iD), Spratne stepenice su sa jednim osloncem na zidu, a drugim na kosom nosaéu, il su oslonjene na dva ii vise ko- sih nosaéa Konzolne stepenice. - Ove stepanice’sujednim Krajem (st 225 — 30) ili preko ploce ukle-. Stene u hosed zid ili Kkosu armi- ranobetonsku. gredu_skeletnih zgrada, Konzoine stepenice prema propisima za gradenje u seizmickim podrugjima u SRJ, ne mogu se izradivati u Vil, VIE 1X seizmiékoj zoni. Sika 224, — Grafisko prikazivanje ste penica: osnava podruma ~ G-G, osno- va prizemija ~ F-F, osnova sprata ~ E- E, vortikaini presek kroz slepeniéai prostor~L-L; spraine visine: podruma~ Hy, prizemlja~ H, L sprata = Hat nivo: podruma ~ Pe, na ulazu ~9, prizemija — Pr, medupadest ~ 1, | sprat~ I, favan ~ T, stepenisni kracl~ rc, 0, nimpenicama od drveta ili prirodnog ili vestatkog kamena, Broj kombinacija je neograniéen. ‘Armiranobetonske stepenice i podesti od be- tona, zavisno od znaéaja objokta, kao i prema tro8kovima izrade, oblazu se pritodnim ili vesta ékim kamenom ili drugim materijalima, Pored 7 dova postavija se sokia, uglavnom od istog mate~ rijala od koga je | obloga stepenica i podesta STEPENICE OD BETONA ‘Armiranobetonske_konstrukcije stepenica_na zgradama primenjuju se Zbor nijihovih Konstruk- fini svopstava,-crpomos ha poPAr,vaynost uénosti izrade_u_svim oblicin ecima, kag SVG like_ste Si _prostora, One su i znatno jettinije od kamenih. “Svi sludajovi Konstruktivnog oslanjanja mogu se izvoditi armiranobetonskim stepenicama. Konstrukcije ica na kosim ‘armiranobetonskim ploéama lea Ee Slika 225, — Konstruktivne ostanjanje stepenica i stepenice Uuzidane ~ 1, na oba kraja ~ ¢, aa jednom kraju uzidane, a ra drtigom na zidu — D, na traverzi ~E, kosoj gredi~F, sto: ponice sa krajevima na-kasim nosadima ~ 2, od armiranog betona ~ J, na taverzama — L, konzolne slepenice ~ O: na kosoj gredi ~ T, stoponiin’ kraci na ploéama ~ 4, Konzolno} plodi ~ U, sa jecnim obraznim nosagem ~N, sa dva obrazna ‘nosaga—P iS Stepenice polozene preko kosih ploéa, ~ Pto- ko kosih ploéa stepenico leze celom svojom do- rnjom povréinom (4). Podela stepenica prema materijalima izrade Prema vrsti materijala ili prefabrikata razlikuju se: stepenice od betona, drveta i metala, U praksi se veoma éesto, prema potrebnim svojstvima, kombinuju dve ili vise vrsta materijala za slepenice. Izraduje se, na primer, noseca ste- penigna konstrukeija od armiranag betona, a ste- penice od nabijenog betona ili kamena: Metalne noseée konstrukcije stepenica mogu biti sa ste- Na zgradama sa velikim prometom na ste- penicama, kao i zbog svih pozitivnih pomenutih svojstava, posebno veliku primenu imaju stepeni- ce oslonjene na kose armiranobetonske pilose. U konstruktivnom pogledu kose armiranobe tonske stepenigne ploce opterecene su korisnim optereéenjem, stepenicama i ogradom, koje ga, zajedno sa sopstvenom masom, prenose na osionce. Prema naéinu izrade, mogu biti monolitne, polumontazne i montazne. Monolitne stepenice.na kosim ploéama izra- duju se izlivanjem. Bolona u Postav|oro; opt Se Iolenom aac rosea Fo “Slepenica. Same Stepenice, odnosno nazupéeni Ge a mast Iva nagina. Po jednom nadinu — betonska masa izllva_se_istovremeno_u oplatu za_ploge i ste- penice. Oplala za stepenice sastoji se samo iz Gela siepenica od nasatiéno postavijenih dasaka, uéveééenih u nazubliene daske na obrazu ste- penignog kraka, koje se u praksi nazivaju Gesifevi (sl. 226 ~ Ca), Sa_gornie, gazi8ne strane naliva se belon, zalim nabija i ravna. Vodica za ravnan je poviSina gazista su gornje povrdine nasatiénin dasaka na éelima stepenica, Srugl natin arade.sasto se-«"ome So se naipre betonira kosa armlranobetonska pick. anaknadno preko njene hrapave dornje povrsine, _dobetoniraju stepenici u oplati, postavljenoj kao I. ‘kod prethodnog naciatzrade stapenica. © 201 alPolumontazne stepenice. ~ Na licu_mesta najpre se. izbetoniralu kose stepénigne glove, a. rraknadno postave definitivne i Stepenici og prirodnog ill ve na, dive- tailimetala, Na ovaj natin spresava se o8tecenjé stepenica pri obavijanju drugih grubih radova ra zgradi. Montazne stepenice su_prolabdkovant. ole menti koji se na zgradi ugraduju montazom. U prefabrikacii mogu biti uradone potpuno, tako da Se ugraduju kao potpun element ili izradene od pojedinih prefabrikovanih elemenata koji se sa- Stavjaju u celinu na licu mesta, (Detalino se prouavaju u predmetu pretabrikovano gradenje.) Podela stepenica na kosim .grmiranobetonskim plocama prema konstruktivnom oslanjanju Prema nazivu konstruktivnog elementa na koji se oslanjaju kose armiranobetonske stepeniéne ploée razlikuju se slededi sistemi izrade: stepenice na kosim armiranobetonskim plo- éama oslonjenim na podastne nosato: — stepenice na kosim armiranobetonskim plo- éama oslonjenim na obrazne nosaée i 2 ~ kolenaste armiranobetonske plote. lita 227. ~ Stepenice na kosim plodama oslonjenim na podestne nosaée: verikaini prosok kroz stepanisn krak = NN, potest’ aosaci~ pn, Kosa ploéa ~ kp, vertkahipresek kroz medupodest, ~ M-M, deta podesta~ E, vortkala nesmekroth krakova ~ p, statéka Sema $ 203aS Soe Were rrrrccerere caer enannaeee STEPENICE NA KOSIM | ARMIRANOBETONSKIM PLOCAMA OSLONJENIM NA PODESTNE NOSACE Colokupno optereéenje jednog_stepenignog kraka kod dvokrakog stepenista prima kosa armt- ranobetonska ploéa | prenosi ga na dva oslonca, tu ovom,slucaju nizi vi8i podesini nosaé. Na slict 227 ~ § Sematski je prikazan pravac oslanjanja kose ploée. Za duzine stepenisnog kraka u hori. zontalinoj projekeiji do 3 m i uobiéajeno korisno i Sopsivono opterecenje orljentaciona debljina ko $e armiranobetonske slepenisne ploge iznosi oko 14 cm. Jedan od naéina na Koji se moze smanjii njena debljina je da se i duza strana kose ploge osloni na stepeniani zid. U statickom pogledu tada je ploéa oslonjena na tri strane, odnosno na dva podestna nosaéa i stepenini zid ili kosu gredu kod armiranobetonskog skeleta Podestni nosaéi oslanjajtt_se_na_stepeniine ddove. Sirine sir ‘od 20-25 cm, a visine 30-40 cm. Podisin, nosaé je Zajednicki oslonac Za Fo ploéu stepaniéndg kraka {za ravau podestnu plo- &u, Drugi oslonac_podestne plode moze biti sto- pedi ako je postavion stopenién nosaé (N). Debljina podestne ploce je 8-10 cm Prilikom projektovanja stepenigta treba da se donje povrsine plota seku u povrsini preseka sa- me grede, pa se proma tome odredule | njen pre- sek. Stepenice na kosim ploéama ostonjenim na podesine nosaée izraduju se kao monolitne live- hjem betona u_prethodno postavijenoj oplati sa amaturom, Kola obuhvata~podleste, podestne fiosade _Lstepenigne krakove. Izrada samih ste- penica je na vec opisani fiacin. Polumontazne Stepenice na kosim plogama izraduju se naknad- nim postaviianjam gotovih stepenica. STEPENICE NA KOSIM ARMIRANOBETONSKIM PLOCAMA OSLONJENIM NA OBRAZNE NOSACE Veée_dusine stepenica_odnosno Sirine_sle- peninih_krakova projektujd se za promel vedeg. broja ludi, Kose stepenisne ploée oslanjaju so na hosaée sa koja _éine Kombinovany celinu. ‘Oslonac ovih kosih nosaga.su-podesininosadi. Na slici 228 ~ H prikazano je stepeniste, Sirine do 150 om, 8a jedne strane oslonjeno na stope- nigni zid, a drugi ostonac mu je kosa podvlaka tli obrazni nosaé (nalazi se na obrazu stepenice). Na primeru K prikazan je Gest natin oslanjanja stepenica kod skeletnog sistema, u soizmickim podrusjima, ii, ako su stepenice Sirine do 180 204 om. Tada se stepenice ostanjaju na dva obrazna nosaéa. Za siriné stepeni8nog kraka do 3 m pre- poruduje se postavijanie kose stepenigne ploce na tri paralelna nosaga L, a za stepenigni krak Birine do 4 m nosaé je kosa sitnorebrasta kon- strukelja (N) Stepenice na kosim armiranobetonskim plogama oslonjenim na jedan ili dva obrazna nosaéa i podestne nosaée. —Na slici 229 Sema Sy i Sp, su prikazani pravci ostanjanja kosih ste- penignih ploga ili postavijanje glavne armature u pravcu obraznitt nosaéa. Oslanjanje obraznih nosaéa je u tackama a i b na podestnim nosa- éima, a oslonc! za podesine nosave A iB su na stepenisnim zidovirna. Data su u popreénim presecima dva slucaja izrade stopenica: na kosim plotama sa dva obra- zna nosaéa (C-C) | sa jednim obraznim nosaéem a drugim osloncem na zid T-T. Stepenigna ploéa moze se osloniti na obrazne nosaée na vise nagina; da bude sa gornje, po sredini ili sa donje strane obraznog nosaéa. Na preseku T-T prika: zana su 2 slucaja: nosaé (on) ispod ploce | i nosaé (on) iznad ploée Il. U ovom sluéaju ograda na stepenistu udvr8cuje se u podignuti gor kraj obraznog nosata umesto u stepenice. Sistem izrade stepenica sa obraznim nosaéima oslonje- nim na podestne nosaée moze se izvoditi po sviin naginima gradnje. Orjientaclone cimenziie stepenisnih_ol ta = Debljina kse armiranobetonske place izno- siod 8-10 om, Sirina abraznag nosaéa je oko 15 Gm, a visina oko 25 om. Posto primaju colokupno oplerédenje,_padestni_nosaéi_pn_su_Sirine “od 20-28 cm, a visine 30 do 40 cr, Pil role tovanja stopenica {réba paziti da spolina povrsin odesinog nosaéa_prema—stepeniétu-bude-u ravni Gola ilazne iprllazne-stepenice na-podest (deta ~ P) Stika 228, ~ Kose armiranobetonske ploée na nosaéinva: sa Jednim obsaznim nosagem ~ H, podestni nosaé ~ pn, sa dva obrazna nosaéa ~ K, sa dva obrazna nosaéa | stednjom podvlakom ~ p iL, sitnorebrasta kosa slepenisna ploca ~ N, sitna rebra ~ st, obrazni nosaé~ onSlika 209, ~ Stepenice na koskn plogama ostanjene na obrazne i podestne nosabe: vertkalni presek ~ E-£, podostn nosaéi ss kosa pleéa hp, obrazni necaé ~ on, von presok ~ 0-0, deal] na podesinom nosatu - P, valiant: sa jednim — tek dva cbrazna nosaza —U, Some eslanjania ~ S21 Sy; obraznl nesaé ispod plogo ~ Wi U —u preseku ~1, nad plote ~ Ul, sa dva obrazna nosaéa~ C-C 205 aslSiika 230, ~ Stoponice sa Kolenastiqn pi dela v padestu ~ L za Semu 8, mi Le ret ertikalni prosek ~ E-E, Some oslanjanja ploga na. a dobljina place ~ dy, vzgledu ~ E Ly SK CRG Si 3 ratsecaceseseates SESE podeste ~ Sy, na zidove ~ maksimelna deblina ~ dp, ogtedalo ~ O, stopeniceSTEPENICE NA KOLENASTIM ARMIRANOBETONSKIM PLOCAMA Amiranobstonske-—kose _steperitne—plote umesto na nosade —podviake gredo mogu so “pslanjal-na-podestie Doce, w kojima su _delimi §no ukleStene. Podesine plode priniaju optere je _celom svojom Sirinom. Donja-stane_sto- i8ne_konstrukeije je samo kolenasto izlomij ina. Oval sistem je veoma pododan za izradu op- iala,_Orijentaciona deblina kosih krakova ploca Je 16-18 cm, a podestnih ploéa ~ 18-20 cm (sl 218 —8}). / Pri projektovanju stepenica na kolenastim plogama dobro je primeniti smaknute krakove stepenica radi smanjenja debljine podesine plo- Ge. Koliko Ge krakovi bitl smaknuti, zavisi od de: bljine podestnih ploga i mesta preseka kosih do- njih povréina stepenica viseg kraka sa donjom horizontalnom povrsinom podestne ploéa.’ Na dotalju (1) dy je naimanja deblina podestne plo- Ge. Dobija se pomeranjem za duzinu gazista ni- Zeg stepenisnog kraka. Medutim, ako se visi krak pomeri za duzinu gazista, dobija se najveda de- biljina podestne plote (d,~ 2). pu a Sika 231, ~ Steponice na kolenasto} gredi ~ podvlact: horizontalni presek ~ 0-0, vortkalai preseci~ V-V i P-P, izgled = G POLUMONTAZNE | MONTAZNE STEPENICE Na slici 231 prikazane su polumontazne ste- penice koje se izgraduju.najéeS¢o kao jedno- smeme i to jednokrake ili jednokrake sa pode~ stom. Steponigna konstrukeija sastoji se iz dva ‘elementa, i to od jedne ili vi8e kosih podvlaka sa nazupéeniom gornjom povrginom, na Koju $e po- stavijaju i uévrSculu prefabrikovana i definitivno obradiena gaziéta. Podvlaka se donjim i gornjim krajem oslanja na podestne nosaée. Moze bit izradena i kao kolenasta greda, livena na licu mesta kao na prikazanom primeru ili montazna na koju se oslanjaju i podestne ploée. Drugi ele- ment su montaZna gazista sa rupama za ugra- divanje ograde. Gazista se pomoéu ubetoniranih ankera po sredini sa donje strane uévrScuju u kosu podvlaku, Raznovrsni konstruktivni sklopovi montaznih stepenica prougavaju se u predmetu prefabrikovano gradenje. 207STEPENICE OD DRVETA ktovanie i iz Gevinarstvu ogranié i penica za potrebe jedne porodice. Postaviiajuse tzrada_drvenih stepenica u savremenom gra- ih ste vodenje-stepenica_od.de- a veta odluéuju vise dobre nego loge strane drveta -_u-holu, predsoblju ili dnevnof sobi, da bi poveza- skog—matedjala—_dobre—sirang. niaza stopenica je jednostavnal suva, Poma- | spadaju il Take-konstrukelje Ley fledaju, a divo_stvara_ugodan | fopao _afibijent prostora kome senalezi-U Ta8e etna diveta hajpro dol zLnesigurnost za vreme pozara, ograniGen vek trajanja ihabanjé, Kao Trepostojanost na viagu, amo dve etaze. Izraduju se iu drugim objok- Kao aradevinskog —n “ibrajalu_se: laka obrada L ize dblika ste-_ fina npr. kad je divo vec upotrebljeno za obloge enisnih_kral cova | dekoratiwna obrada cgrada zidova ina tavanicama, ili za poslovne stepenice. Najviée_seprimenjyju-nadryenim, planinskim i POjoprivrednim zaradama, a na manjim kucattie kao tavanske stepenics. cae Zbog lake zapaljivosti stepenice od drveta se zastiduju odredenim sredstvima. Zbog neotpor Sika 292. —Natlebljene stepenice: u vesitalnom preseku ~ M-M, osianjanje na talpu kod armirenobetonske Konstrukcie detall—S, lagied ~F, ~ u, obrazina 208 ‘slanjanje na tavanjagu ~ K, detal zidne ~ V i slobocne obrazine ~ U, u fegledu ~T, talpa Ya, kolva On See |nosti drvota na viagu ne izraduju se spaline ste- penice i za podrume. Osnovna konstrukcija stepenica od drvela su obrazni nosaéi, ili obrazine, oslonjeni na pode- stne nosate, Svaki stepeniéni krak ima po dva abrazna nosaéa. Nosaé pored zida naziva se zi- dna obrazina, a.na slobodnom kraju ~ slobodna obrazina. zmedu njih se postavljaju stepenice. Nagin postavijanja odreduje i tip stepenica, pa se prema tome razlikuju: ~ pailebljene-stepenice, _ ~ uglebljene. stepenice;, ~nalezuée stepanice. Naglebljene stepenice _ Konstrukeija ovih stepenica sastoji so iz dye -paralelna_obraziné, debiine ini :-32.cm.One se na donjem delu oslanjaje | at ‘anmniranobetonsku (N) ili deventrTn a (i). Proko_armiranopetonske Modus} ratne konsirukaija a Se Janel =zfa)ukrucuje éeliénim kotvama, azatim s uaveujuna nib sbradine vezom ba Tan ale Na gornjem delu zidna obrazina udepijuje se drvenu gredu, a slobodna obrazina ucepliuje se uv slubae ograde koji se postaviia ispred podestnog nosaéa. Da se konstrukeija stepenica ne bi ola- Cc t i \ ‘exam Sika 239. ~ Uzlebljone stoponico: vertikalni presek — L-L, utega ~ U, deta ~ G, vertkalnl prosk ~T-T, dotalf prstupne ste~ ponice ~ B,Ialazne = C 209bavila usled suSenja drveta ili opterecenja, obra- _Nalebljene stepenice izraduju se na taj natin zine.se medusobno povezulu gvozdenim ulega- Sto se sa unutraénje strane obrazina obeleze i ma (u), postavijenim ispod drugog i pretposled- izdube Zlebovi, dubine 2,53 cm (sl. 282 ~U), sa njeg gaziéta ina sredini vezom u obliku punog ili poloviénog lastinog it tt t it i i Lt LJ | rit LT Slika 24, ~ NaleZuée stepenice: u osnovl | izgledu; deta] prilazne stepenice u osnovi vertikalnom preseku ~ V-V | i2gledima D iJ; dotalj ilazno stepenice u preseky ~ G-G 210repa, iu niih uvuku gazista od casaka, debline 5 om i Sirine 25-30 om (sl. 282-1). ‘vai sistom izrade stepenica primenjuje se za eporedne i favanske stepenice ina poljoprivred- 7gradama. Nagib stepenica krece se od 0"-53°, pa u osnovi zauzimaju malo prostora uslebljene stepenice Kod uzleblienih stepenica aazista se uzlebljuju apiaaine, Aho se_Zel_zalvoren. prostor “report Seponienod kraka, uzlebljuju so | aazista i dela Koo jednokrakog stepanista deblina Obrazina 6 do 7 em. Zboa lepsen ized | pogodnijed pri- laza obrazni nosaci se u dofjem del’ oslaniaiu na slepanicy. Ova stepenica, najoSée drveni fupae, treba da bude ukotvijena sa najmanje dve Eolzne kolve @ 16 mm u meduspratnu konstruk- cju il zid (sl. 283 — D). U gomjem deli zida ob- razina se uévréduje u podesini nosaé, a slobod- na u stubac ograde C. Kada su velike duzine kaka obrazine se utezu sa tri utege @ 14 mm, detalj G, presek L-L(u). Gaziine daske uGepljuju se punim éepom u obrazine G Podesti mogu biti armiranobetonske ploée Ili drvene grede, kao na rtezu u osno Na dvokrakim pravim stepenicama na medu- podestu slobodne obrazine mogu se u¢epljivati u stubac ograde, ili na zaobijeni komad Ili polukru- 2ni stubac. Nalezuée stepenice U_ovomsistemu-iztade—devenih_stepenica gazidta ill_gazi8ta sa Gelima-ne-nalaze se u pr Storu_izmedu-obraznih_nosatia. ved_se_vide sa, obrazne strane (sl. 234). Obrazni nosaéi su sie ———— a4 COouU oT DEO OSNOVE E¢ Sika 235, penice Drvone stapenice punog profila:vertikalniproseci—T-T | EE, obrazni nesaéi ~ On, varijanta pistupne ste Vv an | i | }a penasto-sasoéeni-sa gomje strane, pa se na njih peel perieta i eola, Gi fa, Gazisrie daske prolaze™ preko obrazinie, pa se na isti nagin — kako sa Geone tako i sa obrazne strane moraju obraditi. Prva.— prilazna stepenica od punog komada drveta utvrduje se u tavanjacu i sluzi kao oslonac za obrazine — prosok V-V. Daske éela i gazisla utvrduju se upugtenim vijcima u obrazine. Drveno nalezZuée stepeni8te sa stepenica- ma od greda (sl. 235) izgradeno je od greda dimenzija 32/11 cm saseéenih po dijagonali. Ste- penice su uévr8cene preko obraznih nosaéa. ‘Veoma su lake i jednostavne za izradu, a lepo iz- gledaju. Umesto drvenih mogu se postaviti éell- éni nosaéi, razliéitih profila, u svemu prema stati- éom proraéunu i izboru projektanta. U varijanti (V) prilazna stepenica uévrséuje se metalnim profilom u nosaé. U preseku T-T i osnovi prika- zan jo sluéaj gde se sa prilaznom i izlaznom ste- penicom progiruje podest. ‘[BPOLINE STEPENIGE U slobodnom prostoru na terenu u nagibu za pesadki saobraéaj sluze, osim staza u nagibu i rampi, i spoline stepenice. Materijal i obrada spoljnin stepenica zavise od mesta postavijanja, vainosti objekta i troskova izrade Najjodnostavniji oblk izrade spolinih stepenica su bastenske stepenice. Na kompakinom terenu Su samo sasecene Kosine ili su im éela zasti- Get si cl ontalno_nas!: in janih jedan iznad ciugog divenih io nasaliGna postawjene-daske, jenim Klinovima u nize gaziste.Na elma se mo: ur postavitl i vertikalne betonske Ili kamene plo &e, a gazi8ta izrade od nabijene zemije, tucanika, kamenih ili betonskih ploga. Najpogodnija raze ra penjanja za ovu wstu stepenica je 8/40 cm U gradovima podignutim u brdovitim podru- ima za peback! saobaéa) lead se jaune ste enice od postojanth materijala, otori na ha BERET aiinostorske ulicaj, kad 610"SU_purodni ‘kamen, najcesee granit, nabijenli i beton, na podiozi od Sfunka ili peska. Preporucuje se da janj 1 15/35 om ako su proraéunate po obras ~Spoline stopenice ispred ulaza u zgradu mogu povezivati trotoar neposredno sa zgradom, a to su ulazi u lokale iglavni ulazi u zarade podignute na opstoj regulaciongj liniji. Za zgrade sa pred- baStama li zgrade locirane na gradevinsko} lini izraduju se ulazne stepenice. Stika 236, ~ Razvijanje steper ‘osnevi ~ 2, igledu ~ T; dvastrane U asnovi ~ 212 izgled ~ S, vertkaini presek ~ U-U; uprayne na osu ulaza trosteane u osnovi ~ 41 preseku N-N soiUlazne. stepenice Prema ulazu u zgradu linija penjanja ulaznih stepenica moze biti u osi ulaza (sl. 236 ~ 1), up- rayno na osu (2), sa dvostranim (3) ili trostranim prilazom (4) Broj stepenica u stepenignom kraku zavisi od visi Pods DrizomaTnivoa Ti lazne staze ill fo- toara._Visina poda prizennl a hepodrumijenin zgrada iznad trotoara krece se od 30 do 60 cm, a visina podnoznog zida zgrade sa podrumom od 60 do 90 cm (i vise). Nepol ma propisima, ne moze imati vise od 9 stepenica u kraku i moraju biti masivne. Ispred ulaza u zgradu postavija se_ulazni po- est raias-80 com Siring Pozelino je da po- temelj fundiran na istu dubinu, zavisno od vrste tla, kao i za temelje zidova zgrada. Na slici 238 ~ M je primer ulaznih stepenica sa kolenastom armiranobetonskom plocom i sa oslonjenim nizim delom kraka ispod pristupne stepenice na temel). Ispod plode je prostor za prolaz, presek 0-0. Montagne ulazne stepenice. — Za manjo jod- noporodiéne zgrade pogodna je laka konstuker— ja ulaznih stepenica od gotovin elemenata (SI 289 - W). Sastoje se od: podestne pose $a dtvo: rom za resetku (a), gazista (b), obraznih nosaéa” (cy Telementa za oslahjanje obraziih nosaca (ay. Ovi elementi postavijaju se na izbetonitane stops do potrebne dubine fundiranja (df). jest Dude jos vece Sirine-da ispred viala moz6 da Sioji vise os0ba (narogito kada se ulazna vrata otvaraju upolie). Profil ulaznih stepenica je pravougaoni ili tro- ugli, sa visinom od 14 do 17 cm i odgovarajucim gazistem, Sirine 34 do 30 om. Gazita treba da su 8a blagim nagibom (sl. 1-2%) upolje, radi odvo- denja atmosferskog taloga (sl. 237 ~ 1, 2, 3) Materijal za ulazne stepenice treba da je po- stojan na aliriosferské-utieaieTda se malo haba, pa Se upotrebljava prirodni kamen, vestatki ka- (in (baton), TvaGm Tetko Klnker-opeka, Vaino je da gaziéne povisine budu hrapave, ozrnjene ji uglaéane, ali ne i polirane zbog opasnosti od Kli- zanja po njima Noseéa konstrukcija stepeni8nog kraka ulaz- nih stepenica izraduje se na nekoliko nadina, za: visno od broja stepenica u kraku, pravea razvi janja stepenica i od toga da li treba prosiriti pro- slor ispod stepenisnog kraka (sl. 237). Za manji broj stepenica u krak noseéa konstrukeija izra- duje se kao konstruktivni element zida zgrace u obliku konzolnih prepusta i konzola. Konzolni prepustiiz zida sluze kao oslonci za ravnu plocu ra koji se oslanjaju stepenice (sl. 237 - a). Kon- zolna ploéa uklestena u zid zgrade neposredan je oslonac na stepenice (e,). Posebni temelji za veci broj stepenica, zbog razligitin sloganja, odvajaju se od zgrade razdel- nigom ito u sluéaju kada su one sa linijom penja~ nja paralelnom zidu zgrade (t). Ako je potreban prostor za prolaz ispod stepeniénog kraka ulazne stepenice izraduju se sa posebnom noseéom konstrukojjom. Stepeni8ni krak oslanja se na PODRUMSKE STEPENICE U savremenim viseetaznim zgradama za ko- leklivno stanovanje podrumske prostorie sluze za sklonista, ostave ili zajedniéke garaze za vozi- la; pa_se stepenigni krakovi glavnog stepenista ‘sie Sirine produzavaju stepenisnim prostorom do podium, Uiiékim sluéajevima Izraduju se Suze- 0 &irini tsa sttinijim stepenicama, serrazme-— rom penjanja 18/26 cm. poradicnim zgradama podrumske prostorile sluze_jedno[_porodici; stepenicama_se_sluze” samo povrerieno, te se sloga izradul gine 6a -razmoronrpen|anfa do 19/25 om, Posto'sti dosta ‘strme, netigodné st i opasne narodito pri noSe- nju tereta. Izraduju se i sa uzim kraoima, korisne Birine 80, 90 i 100 em, Ako se usvoji visina ste- _Penice 19cm, Sirina im se izracunava po formuli é 4 S=52 Ww Konstrukclja za podrumske stepenice uglav- nom je ista kao i za spratne ~ ako su u istom ste- penisnom prostoru. Ako je teren kompaktan, jedan krak podrumskih stepenica moze se izbe- tonirati preko pripremijene podloge na otkopanoj kosini (sl. 239 ~ E-E). Podloga je sloj Sjunka, debljine 10-18 om, dobro nabijen i posut peskom, Beton se izliva u pripremljenoj oplati sa EeSljem. Ako se radi hidroizolacioni sloj najpre se izbelonira sloj betona, uradi hidroizolacija i tok tada postavi oplata za stepenice. 213sor « "aah 7 het a a ate 2 Sika 237, — Konstruktivno ostanjanje stepenica: sa konzolnim prepustima — a, verikaini prosect ~ N-N i NEM, alksonometrja wean, propust 2a plogu ~ Os, stepenice na konzolnoj plot ~@, U vertkalnim presecima ~ $-S i R-R i aksonometrli~ &: posebni tomelini sidovk: za stepeniste u osi ulaza ~ r, vortikalni preseci ~ U-U T-T, stepeniste upravno na osu ulaza osnovi | prosaelma ~ 2-2 1 W-W. slepeni8ni zid ~ Sz; varljanta sa zidanim spoljnien zidom opekama ~ p; detali ~D, prof ‘slopenica: ravni~ 1, sa 2upcem ~ 2, skoSeni radi osvellienja ispod stopenica ~ 3 214‘olvorom za regetku ~ a, montazno gaziste — b, obsazni ‘nosaé~ c, montaZn¥ ulozak za oslonac obrazniln nosaéa ~e, dubina fundiranja df, temaljna stopa ~ 215 netsosNova ‘Sika 289, ~ Podrumske stopanice: vertkalnl presol ~ E-E, nv podruma ~ Po, medusprata ~ mp, prizemfa ~ P TAVANSKE STEPENICE Na vigespratnim zgradama savremene arhi- tekture za izlazak na krovne terase ii na tavan izraduju se tavanske i krovne stepenice sa istim ili sa suzenim krakovima, strmije | skromnije ob- rade. Porodiéne zgrade mogu imati ove stepenice sa udim stepenisnim kracima, strmije, sa razme- rom penjanja do 19/25, Posto se tavanski prostor retko koristi, a stepeniste zauzima odreden pro- stor, veoma su praktiéne tavanske stepenice merdevine na sklapanje od diveta ili’ metala. Proizvode se prema raznim patentima. U nekoj sporednoj prostoriji obradi se otvor na tavanict koji se sa donje, plafonske strane zatvara kap- kom, Iznad kapka nalaze se drvene merdevine u skloplienom polozaju (sl. 240 - Q). Otvaranjem Kapka kukom na dugatko} motki merdevine se spustaju i Kize nanize sve do poda prostorie { istovremeno se rasklapaju ~ N. Motalne tavanske stepenice D’ sklapaju se i razviaée u potrebni poloza) preko 2globova. Zau- zimaju. manje prostora u tavanu nego drvene tavanske stepenice. Na slici F prikazane su u sklo-~ plienom polozaju. Na slic lsu ugradene u tavanicu U skloplienom polozaju sa polugom koja omeguéa- va rukovanje stepenistem 1 iz tavanskog prostora. LIFTOVI Za vertikaino trangportovanje ljudi ili_tereta jzmedu spratova sluze liftovi (dizalice). Sastoje 216 se od kabine (sl. 241 — K) ili platforme za terete, koja se krece po putanji odredeno) vodicama (Vo), Za pokretanje — vucu liftova koristi se mo- torna snaga pogonskih madina, smestenim sa ostalim uredajima u maginske kucice. Liftevi se predvidaju u zgradama koje su vise od P + 4 laze, ili sa manje etaza, zavisno od namene i karaktera objekta. Razlikuju se osobni, bolnicki, teretni | mali teretni lftovi, Prema brzini vo2nje, litovi su sporohodni (brzina voznje 0,85 ms), brzchodni (2 m/s) i eksprosni (10 mis). U litovska okna postavija se jedna kabina za osobni litt, ili se grupisu u dve ili vise njih. U pro- stor izmedu stepeninih krakova (trokrakih ste- penica) obiéno se pastavija jedna kabina, kao iu posebnim sludajevima, kada se samo jedna kabi na kreée po samonoseéoj konstrukaili, kroz ho- love ili po fasadi zgrade (tzv. panoramski liftovi). Dimenzije kabina, okana i svi drugi cinioci va ini za izradu liftova regulisani su JUS-om. Pro- jektant zgrade saraduje sa projektantom lifta k: ko bi dobio Sto boljo resenje vertikalnog trans- porta u zgradi Vozno liftovsko okno obavezno Se, od tavanice do dna, celom visinom i sa svih Siika 240. ~ Tavanske stopenice ~ merdevine na sktapanie ‘od meta: eklopliene na tavanu ~ F, sa polugom za otvarane iz tavana ~ |, olvoren poklopac na plafon i spustone stepenice do pda — D; od drvola: skloplione na tavan ~ Q, spustene do poda ~ N| | | ‘stica 241, ~ Lift itovska Kabina u oknu ~ visina dizania ~ ‘Vd, spratna visina ~ H, kabina ~ Ka, Geliéno uze ~ Cu, vodica ~ Vo, kontrateg ~ Kt strana ograduje évistom i punom ogradom, olpor- nom na pozar’ druge uticaje. zmedu steponisnih krakova to je metaina konstrukcija zastakljena armiranim staklom, kaljenim, ili staklom za ogle: dala, debljine najmanje 6 mm. Okna za liftove mogu biti zidana ili sa beton skim zidovima. Zidana se sa unutraénje strane obraduju dersovanjem i'kreée se. Noseci zidovi od opeke u koje se postavijaju konzole i delicni nosaéi, zidaju se punom opekom, jer konzole ulaze u zid 20-25 cm. Betonska i armiranobeton- ska okna izraduju se sa otvorima u koje se uéviSéuju konzole vodice kabine, protivteg, kao I sa otvorima za skelu koja sluzi za montazu lita Owvori su veliéine 10 x 10 cm, dubine 15-20 cm, zavisno od debljine zida. Ako je ovo neizvodiivo, u serklazima se postavijaju betonski zavrtnji za konzole. Za vueu kabine pulem dobosa ili lanca, 2a kabinu u isto] ravni sa podom poslednie stanice (nivo n), ostavija se sigumosni prostor iznad ka- bine najmanje 1,00 m. Dno voznog okna izraduje se sa ravnim po- dom, izuzev ako se smestaju postolie 2a odbojni- ke | redetke za odvodnjavanje. U dnu okna abez- beduje se prostor za smestaj tela velitine 0,5 x 0,6 x 0,80 mili se predvida izrada na drugi nadin. Maginska kudica se postavija:iznad voznog ‘okna a izuzetno sa strane ili u dnu voznog okna. To je prostorija za sme8taj pogonskog i koman- nog uredaja lifta. U zavisnosti od vrste i sloze- nosti komande, moze imati jednu ili vibe odaja. U maginskoj kucici, kao i u liftovskom oknu, ne smeju se postavijati nikakve instalacij ni vodovi, injaci, ekspanzioni sudovi za grejanje, armani, telefonsko instalacije i drugo, Zidovi kucice su puni, od nesagorivih materijala, odvojeni od stambenih i radnih prostorija. Tavanica na Kojo] stoje uredaji izraduje se sa malim otvorima da kroz njih ne propadaju predmeti. Zbog toga se ivice otvora podizu manzetama od betona ili lima, i to oko 5 cm iznad pode. 217,On Lbipouer | i ‘ Cgacetugatb Koved stone re visokogradnje Koll se postavijaju iziad poslednic etade po visint 8 le .od spaliah vicays fod Spoljnih uticaja. Oblici- ma i bojom pokrivaéa odreduju ‘still UU Na celo- kupan i2gled objekta, Imaju mnogo slozenii z2- datak od spoljnih zidova. ovovi se sastoje od Aovrog pokivaa 4. - Vil. Krovovi ae ( Gal) CH ye Weucer : cop (Measopees Co ji-odnosom_visine_promaherizontalednosno ‘tg. ili procentom pada (sl, 242). Nagibi.krovnih avni su: strmi, blagi, veoma blagi | ravni: = strmi nagibi su iznad 25° (L; S33%).; = Blaginagibi-su-manji-od-25°-(1-:.8),_ oma blagi nagibi.su.5°=25° (1.:.5.1li 20% i nize), ~ ia krovovi imaju nagib ispod-5*~ ~ krovie: i ‘Odnos % 4 ‘oun pokiva fe ii deo ova Noposted- 1:20 oe 3 no je iziozen Skim UUomima, Izraduje se 1: 12.5 (= 2:28) 8 a almost 1:10 10 “lpain.na-udare gréda, vera ezine alata lug) ieee 17 (pi izradi, poprave' il iz drugih tazloga). Zboq SI- 1.4 2B. vanja_i ja_atmosfergke vode sa_krovail 41:3 B poviSina moraju jublPr 125 (2:8) “ he i mt 45467 ‘eaiima i patrebj za koriséenjem tavanskog-prosio” 115 oe Se _-1a, oaredule s¢-ablt-krova, a prema weil Kraus 151,83 (= 8:4) 78 “poltivaca — nagib krovnih ravni, i obratno ut 400 oH Krovna Konstrukeja je Konstruktivni_skiop_Koji neposr rovnog poktivacs, sroga, radnka alata na Krovi, kao Lsile Vela. Podela krovova prema obliku snega. ragnks client fanog betona, > Podela krovova prema nagibu Za slivanje atmosferske vode krovne povrsine izraduju se u padu nagibu ili prema horizontal, Voligina nagiba izrazava se nagibnim ugiom kto~ TOGTOSIL na horzoMatee stopenina, heb <= nagibni ugao Sika 242, — Nagibi krovnit ravni: sa ugtom pragiba~ Q, proporcii~ Rv procentima ~ S 218 m: wu ke dnosno-slivnih povisina “vode sa krova, razliki jednovadni, dvovod- Oblik krova zavisi od mnogih objektivnin i sub: jektivnih uslova i od izbora projektanta. Nad pra: vougaonom osnevom zgrade moguée je izvesti krov sa jednom, dve, tr ili Getid krovne ravni. Pr ni, trovodni i Getvorovodni kravovi. Nad kvadrat- inom osnovom kro je Salorast, nad viseugaonomf ~piramidaini, nad kruznom — kupasti. Postoje jo8 mansardni, testerasti, ili Sed-krovovi, i luéni, a nad razudenim osnovama su slozeni krovovi (sl. 243), Elementi krova_~ Nagnute kravne ravni.nad horizontalnom _medugpratnom_konstrukceljom, ili rovnom tavanicom, obrazuju_krovni.prostor, il tavan ij. nim _stranama troug zabaile (sl. 244 A-Z1B-Z). Produzeni fasadni zidovi na stranicamarova-su. Krovninazitci. Kod jednovodnih krovova tavanski prostor obrazuju kosa krovna povrsina i vertikalni pravougaoni zid, koji se naziva Kalkan i dva boéna zabatna zida (K). Trovodni krovowi imaju Slika 243, ~ Oblici krovova: jegnovedni Je, dvovadni Dy, trovodni ~ T tri krovne ravnl.i zabatni zid, a detvarovodne-kro- “Yove obrazuju iskljucivo krovne ravni. “Nalvi8ainja preseka dve krovne kose povrsi- ne naziva se slemena lina ii sleme SI. Na Sato: rastim Getvorovodnim krovovima sleme je najvisa taéka aa krovu. Presek donjeg dela krone ravni sa zidom naziva se venac ili streha STR. Ako je kosa ravan iz arhitektonskin razioga prepustena nanize izvan zidne povisine, taj se deo krova naziva nadstregnica. Prema mestu gde se nalazi, naziva se stresna, zabatna ili kalkanska nadstre- Enica, Na Getvorovodnim krovovima sastav suse- Gnih kosih ravni je pod uglom manjim od 180° i naziva se grbina (gr). Sastav kosin susednih ra vni kod sloZenog krova, ako je pod uglom vedin od 180° naziva se uvala (u) ( WU, mansara6~ Ma, eeworovodr \iv, 3 ‘Sa, vigeugaoni — Vu, picamidainl ~ P, kupasti ~ Ku, slozeni ~ $1SI. 244, — Obici krovova: jocnovedni — A, dvovodni — 8, dvavodnl sa nazitkom ~ C, trovodni ~ D, éetvorovodni ~ G, zabat ~ z, kalkan —k, krov u izgledu Fi aksonometel -str grok tocar Cuythrege, HBT kl y boxp qty , slozen nadzidak ~ nz, krovne raval ~ vode ~ kr, grbina, gieben ~ J, slau sl,wala, u, zabainasieeha 1, stcha sr li za izrady krovne_konstaikeije-su:de= v6, éeli, aluminijum, armiranobetonski i_pred: ‘Tapregnutnosac. ~~ Bio je lako oBtadhjvo iotporno, pa se u obliku greda, daski j letava upotrebliava za izradu tz Klasiénih krovnih konstrukcija na zgradama. Nadini izrade i viste krovnih konstrukcija od pune krovne grade (sl. 245 ~ A) proutava se u ‘ovom pogiaviju, a krovnih nosaéa od zakovanih il lepjenih dasaka kojima se izraduju profil sii énih preseka kao na primerima B iC u predmetu metaine i drvene konstrukeije. Grafiéko prikazivanje krovnih konstrukeija U projektima se najpre iscrtava osnova krova To nije horizontalan presek ved ortogonalan izgled ili horizontalna projekcija zidova | celo- kupne krovne konstrukcije bez pokrivaca, Radi bolje preglednosti Kosa grada isertava se isproki 220 aus 9 Regal Cc Slika 245, ~ Elementi od diveta za izradu krovnih konstruk- aja: drvena grada~ A, greda ~ 1, stub ~ 2, talpe = 3, daske = 4, lelvice ~ 5, lelve ~ 6, elementi ad spojenth di: ppunih profila ~ B i sancuéastih ~ Cganim linijama. Stubovi se_naglaSavaju jaée, Selim linijama iako su nevidjivi od horizontalnih ada. Sve nosece konstrukeie ispod meduspra- ore armiranobotonske konstrukcije moraju se na- znasiti, kao i dimnjaci, tavanski prodori | sl. Kot: ja se horizontalna rastojanja, Vertikalni poduzni jpopreéni presoci kroz zgradu sadrée presoke yor krovnu konstrukeil. Vertikalna ravan nalazi op uz sam krovni nosaé u popreénom proseku, & ti poduzrom prolazi kroz sleme. Potrebni detalii trlaju se kao dodaci projektu ‘Ovo poglaviie se adnosi iskliudivo na krovne konstrukeije pa su vertikaini preseci nacrtani kroz krovnu konstrukeiju i potrebne konstruktivne ele- mente zgrade. Opterecenje krova U_prodlosti su drvene krovne konstrukeije izra- divine sa Tesanom gradom na osnovu iskustva gradenju. Savremene kroyne konstrukcije pro~ jektuju se na osnovu statickih proraéuna prema opterecenjima koja deluju na krov. U odnosu na tradicionalan naéin izrade one se izraduju od rezane grade sa novim vezama i spojnim ele: mentima, primenjenim struéno i namenski. Opterecenja koja-deluju.na krov-su prema pray: cu delovanja razlitita, Vertikalno opterecenje ja Vija se usled mase snega, radnika na krowu, krov; ‘og pokivacaLsopsivene maso (tezine) konsirukc Pome, ika 248, — Optorosenje krova: sila volta ~ W, teZina snoga fa, Sopsivena tozina~ Pi, ukupno opteresenye ~ P, ibuca fila ~ WS Horizontalno optereéenje na krov nastaje od dejstva vetra. Osnovno dejstvo vetra odreduje se prema tabeli datoj u tehnickim propisima a zavisi od geografsko zone, visine i zasti¢enosti objek- ta. Horizontalno dejstvo vetra koje deluje na povrsinu krova vr&i prilisak | sastoji se 12 potisku- jue i siuce sile. Pritisak vetra na krovnu ravan smanjuje se smanjivanjem nagiba tako da je kod krovnih ravni pod nagibima od 20° i manjim, on ravan nuli. Osim sila pritiska, na krovnu ravan javija se istovremeno | si8uéa sila Ws. Ima smer suprotan od pritiskujuée sile, Na suprotngj strani krovne ravni uvek deluje si8uéa sila, a njono de|- stvo sastoji se u tome Sto tozi da odigne krovni ‘“poktivaé. Ted ktovni poktivaé saviadava si silu sopstvenom masom, dok se laksi mora dobro uévrstiti za podlogu. | krovna konstrukcija se mora povezati sa Konstrukeijama na koje naleze Povezivanje krovne grade Elementi krovnih konstrukcia, t. krovna.grada. medusobne se povazui-tazaovishim tesarskim— “yezai va mesta, tzv. évorovi ojaéavaiy se rvanim spojnim sredstvima kao Sto su: diveni_ Klinovi ili Givije, priloSci, moZdanici ili zaglavei, 2-. ‘fim _metaine_spojke-Klamfe, zavrinji, ekseri, ka: dv wo, kook —n :2upE fixe, malalne_podveze, Kane zupéane iote tv. kramponke 1 melalni tmovi, Osim za mlé sve veze Se staticki proragunavaju. Iste vrste évorova primenjuju se kod razlisitih tipova krovnih konstrukeija. Samo neke od tesar- skih veza koje se najvige primenjuju, prikazane su v'ovom poglavilu uz. pojedine vrste krovova Krovni nazitci Krovni nazitcl sluze za produzavanje fasadnih. zidova lanad najvisih Tavanica fia zgradama, na fimer kada treba poveéati visine zidni_povrsi- 1a, Ovo se Gini iz arhifektoriskih razloga, ii Kada je potreban visi i veci tavanski prostor za kori- S¢enje. Poslednjih godina neupotrebljavani tava- ni rekonstrukeljama ili samo manjim gradevin- skim zahvatima pretvaraju se u potkrovija za stanovanje, Na dvovednim krovovima izraduju se Yo Slika 247. ~ Presaci krovnih nazidaka, nosed! ‘zatind nazi ~ yoo Slike 248, ~ Veliine korisnag prostora zavisno od nagiba krovniiYvavni, izrade navitka il sistema krone konstrukcije ili samo jedan nazidak ili dva istih ii raziéitin visi- ina, U isioj visini istovremeno se podizu i zabatni Zidovi, a na jednovodnim krovovima i kalkanski zi. Prema konsiruktivnim svojstvima razlikuju se nosivi i zastitni nazitci (s\. 247). ‘Nosivi nazitei sluzo 2a aslanjanje krovnih gre- dd. Najvede visine su do 1,00 m. Opterecenia preiose 1a nize konstruktivne eleménte zorade i_ Zato se Zidaju islim materjalomn Kao | spolfni zidovi _2Faid@—blokovima, opekorn (U-deblini 25-38 cm) (gl. 247) i_su_od_armiranog belona. Dimenzije hazidaka odreduju se statiékim racunima. ‘Ozidani nazitci zavréavaju se armiranobeton- skim sorktazima (W), ili se izraduju sa konzolnim istacima — veneima {Z). Zastitni nazitci(y) ne nose terete, sluze da. zaivore tavan ii patbroidje iznad venca zgrad ‘it vo tanki, 3. opeke su nalmarle de- bijine 12am, Uz nazitko se podizu Krajevi krovne konstrukelje, tj. grede na vencu (venéanice). One se postavljaju u visi poloa) na tzv. male stolice — stubove (S) sa kosim gredama tzv. pajantama. Viste drvenih krovnih konstrukelja Prema nadinu,prenosenja tereta krova na_os- lofie, drvene krovne konstrukcije od rezané grade punity profita iraduju sistemimia, hastalim is- kasivonr alta staticki proragunatim dimeny —t2b0r sistema po Kome ée-s@ izvoditi krovna konstrukeija odnos! se na izbér i reSavanjo krov- nog nosaiéa ii, kako se ranije nazivao, krovnog ve- zaéa. Krovni nosaé je Konstruktivni sklop medu~ sobno povezanih greda po odredenom sistemu u jecinoj vertikalnoj ravni. Krovni nosaéi postavljaju sé U pravcu raspona, paralelno medu sobom u praveu slemena krova. Preko krovnih_nosaéa_ prenose se opterecenja krova na nige Konstruk fiviie elemente, Prema konsituktivnem-sklopu greda u-krowaom— nosaéu i naéinu pronosenja opterecenja-na.oslo~. noe, divans krovire Konstiukcije i2raduju se sa: ~oslonjenim krovnim nosadinta, ~ > ~ obeSenim kroynim nosadima: ~ reSelkastin-Huénim-krovnin-nosegina. Atovovi_sa.oslonjenim krovnim nosacima su: prostiili krovovi.od rogova; krovovi sa raspinja- Gama ikcovovi sa foznjacama, Kipvovi-sa_obesenin_krovnim nosacima gu Ike-kao-krovni-nosaci. fH DVOVODNI KROVOVI KROVOVI SA OSLONJENIM KROVNIM NOSACIMA Prost! Ili krovovi od rogova. ~ Prosti, prazni ili krovovi od rogova igradulu se na zaradama sa meduspratnom drvendm_ili_ armiranobetonskai konstrukeijom (tavanicom). Naziv - prosti dobi SU po najjednostavnijoj krovno} konstrukeij, a prazni po tome &to u tavanu nema krovne grade: stubova, kosih greda ~ kosnika i sli Prosti ili krovovi od rogova na drvenim tavanicama Na drvenim meduspratnim konstrukcijama ro- govi se donjim krajem upiru u horizontaine grede ~ lavanjaée. Krovne nosaée (vezaée) u obliku tro- ugla obrazuje samo par rogova i tavanjaéa, po- stavijene u istom praveu, a upravno na sieme, na asovinskom razmaku ¢ = 0,60 ~ 0,90 m (sl 251) Krovni nosaéi rasporeduju se u osnovi na tal naain Sto se prvi i zavréni krovni nosaé postave uz odgovarajuée zabatne zidove na udaljenosti od 2-3 cm, Medysobno osovinsko rastojanje ‘ovih nosaéa podeli se na jednak broj razmaka od 60-90 cm, odnosno oko 80 cm, i prema tome se izmedu njih postave ostali krovni nosaci. Dimenzije rogova su za razmako e: e= 0,70 ~ 0,80 m-8~ 10x 14 ~ 12cm e= 0,80 - 0,90 m-8~ 12x 16 ~ 120m e = 0,85 ~ 0,95 m—10~ 12x 12-14 om Najmanji nagib rogova « = 40°. Duzina roga od tavanjaée do évora u slemenu iznosi max. 4,50 m. Veza rogova u slemenu mora omoguéiti pre- nos pritiska sa jednog roga na drugi i napone na, zatezanje koji se javijaju u rogovima pri jako vetru. Sema napona u krovnom nosaéu prika- zana je na slici 251. Tesarske veze u évoru na slemenu prikazane su na slici 249, Veza roga sa tavanjaéom zavise od ugla (0), tako da se 2a nagib ispod 45° primonjujo veza sa zasekom i usepljenjem (sl. 250) a za vedi nagib od 60° sa udepljeniem.Duzina ispred zasoka do kraja tavanjate, takozvana smiguéa povrsina od potiska horizon- talne komponente poduzne sile roga staticki se proraéunaya, a iznosi min. 25 cm. Ublazavanjo preloma izmedu roga i tavanjaée, radi krovnog pokrivaéa, postize se postavijanjem naro2njaka ili naro8ka od gredica, dasaka ili letvi ue ere cerca ene wah pbs Engg “@ v (sl. 250 i 252), na koje se prikrivaju dr2ati pokri- vata ~ lelve 2a crep i salonit, ii daske za limene pokrivate. U poduznom smeru krovni nosaéi se povezulu i ukruéuju spregovima protiv vetra tzv. vetrenja- éama od dasaka, firine 10 cm, Udviiduju se sa donje strane rogova, koso, pod uglom od 45°, poéevéi od slemena kod zabatnih zidova. Pored krovni nosaéa istovremeno se ukrucuju i zabati od vetra, te je u poduznom pravcu obezbedena stabilnost krova (sl. 251 - Sp) Spregovi protiv vetra od letvica /8 om na raz- maku 40-80 cm pogodniji su od dasaka ako se predvida unutraSnja obrada — oblaganje rogova za potkrovija i kod rekonstrukeije krova (sl. 251 — varijanta Vp). Slika 250. ~ Tesarske veze: roga (R) sa veznom gredom ~ Vg, narozak ~ Nr, smicuéa povrsina ~ St, Bap ~&, pi P, doit Vw 2eee eee eee eee eee | pee a . ae A EY ve ab ‘S)ka 251, — Prosi ti prazni krovovi: sa spregovima protiv vetra od dasaka (velronjaca) ~ Sp, v asnovi Vs | presecima A-A i +8; varjanta spregova sa lelvicama 5/8 cm ~ le, u osnovi ~ Vp i delu preseka Ay-Ay | ByB,; zabatni2id ~ 7b, Sema dejsiva sila nosagu— 224 | 1 | | | 1 a 4© prosti krovovi na armiranobetonskim tavanicama Ovaj sistem se primenjuje znatno vi8e nego na dtvenim tavanicama jer se zgrade moraju ukruti- ti najvigim tavanicama sa serklatima i nosivom plogom min, 4 cm dobljine, Krovni nosaéi sastoje se iz para rogova medusobno povezanih u sie~ menu, a poduzno ~ spregovima protiv vetra. Osovinski razmak nosaéa je 0,60-0,90 m. Sa onjeg kraja upiru se u drvenu gredu na vencu - venéanicu Ii prag (sl. 252). Za nju se u serklazu izradi koso leziste sa ubetoniranim ankerima, © 10 mm, na duzinskom rastojanju od 1 do 2 m. iznad le2i8ta postavija se hidroizolacioni sloj da Guva ventanicu — prag od viage iz betona. Zatim se venéanica postavi | uévrsti zavrinjima (E, G).. ~iika 252. - Bela u vensu na armirancbetonskim tavanicama: gredni podmetaé, oslonjen na prag (E), variant (a,b). 109 na! jastuku ~ F, na pragu ~ venéanicl ~ G iu slemenu ~ Ro, hidroizolacia ~ hi; prazan asimeiticni krov op8iven daskama Za potkrovje — 6, ueepljenl rogovl (ra) ~ 1 12, slemena greda za poduéne ukrucenje~ sg, Gop ~ € {sve mere sui date U cm) 225eo Osiguranje veze roga sa pragom postize se prikivanjem sa Geone strane pravin Kiam ili priloZaka od pljosteg gvozda. Na drugi natin (sl. 252 ~ F) rogovi se umesto u prag upiru u gredne podmetace, tzv. drvene jastuke ankerovane u meduspratnu konstrukeiju, a kod sitorebrasth, obaveano kroz rebo, zbog duzine ankera. Gredni podmetati dimenzija su Syn= 10 ~ 12/14 — 16 om i duzina 0,60 ~ 1,20 m. Radi zaitite od viage iz betona obavezno se postavljaju preko krovne hartije (hi). “CKROVOVI SA RASPINIAGAMA| Ova] sistem krovova primenjuje se za nagibe 40°-60° kod vedih raspona, kada je i duzina roga veda od 4,50 m, pa se ne moze raditi prost krov, Veoma jo pogodan za izradu potkrovija. Jednostavan dvovodni krov sa raspinjaéama na drvenoj tavanici Ovaj krov ima krovne nosa’e_od para rogova sal tavaitoonr rer rr rerabeac ome Razmak krovnih nosaéa e = 0,60 - 0,90 m. Usled dejstva vertikalnog { horizontalnog opte- reéenja rogovi su napregnuti u ovom sistemu na savijanje i pritisak, a tavanjaéa - na zalezanje. Postavijanjem grede raspinjaée u zonu najveéeg savijanja, a to je na 1/2 duzine roga, sprecava se savijanje rogova. Na spoju raspinjaée sa rogom oslonaéne sile se dele na kosu silu u rogu i hori- zontalnu silu, koja napreZe raspinjacu na pritisak, Radi prolaza kroz tavanski prostor raspinjaéa se postavija najnie 1,80 m od gornje povrsine tavanjaée, Slobodna duzina roga od raspinjaée do slemena je najviSe 3,50 m, a od donje veze roga do raspinjaée najvie 4,50 m. Poduzno uktudenje krovnih nosaéa za zgrade velikih duzina postiZe se spregovima protiv vetra Daske vetrenjaée mogu biti u jednom komadu {kao na slici 253 ~ C-C). Ako su postavijene iz dva komada, i to jedan iznad a drugi ispod raspi- njaéa, treba da budu jedna prema drugoj u su- protnom praveu. Prve vetrenjaée treba da polaze od slemena radi ukrudenja zabatnih zidova, jer je dejsivo sila vetra na nithove vertikaine povrsine naijaée. Sika 253. ~ Jednostavni krovowl na ermiranobetonskimn tavanicama sa raspinjaéama: raspinjaéa ~ Re, razmak rogova ~ 2, Sprog protiv vatra ~ Sp, zabani zid ~ Zz, duzina roga = Ri, rog~ Ro, narozak~ 226 vvenganica—V| | Naprezanje rogova najvece je na mestu spoja sa raspinjaéom. Ovo dejstvo se narotite izrazava pri dolovanju vetra na krovnu povrSinu ili kad se sneg zadrZi samo sa jedne strane krova, odno- sno kada je nesimetricno optereéen, Spoj raspl- njaée sa rogom treba da bude uraden tako da moze primiti sile pritiska i zatezanja koje se Jav- \jaju 1 pri jakom vetru. [ Kt \Veza raspinjad: sa rogom na tastin rep (R)) 09 Ro, raspinjaca ~ Rs; veza sa rogom pomogu ‘Sika 2 dastanog umetka~ Sica 255, ~ Dotalj na voncu kod tavanice od drvanih greda: rog ~ r, narozak ~n, greda tava cr: ee tem : Bofji nagin spoja raspinjade sa rogom je bez slabljenja roga kao na sl. 254, sa osianjanjem na dagéani podmetaé (1) prikovan na unutrasnjoj strani roga. Veza raspinjade osigurava se | zavrt- njom. Spoj u slemenu prikazan je na slici 249 a veza u strehi kod drvene tavanske konstrukoije na slict 255. Na armiranobetonskoj tavanskoj konstrukci- ji detalj na vencu prikazan je na slici 252, Jednostavan dvovodni krov sa raspinjaéama na armiranobetonskoj tavanic! Krovni nosaé ovog sistema krovova sastoji se iz raspinjaée izmedu para rogova, koji se donjim krajevima oslanjaju na kose pragove ankerovano u sko&en serklaz kao na slicl 253. Ugao nagiba krovnih ravni je najmanje 35°. Detalji évorova prikazani su za slome na slici 249 a za venac na slici 252. Krovovi sa raspinjaéama | podvlakama Ispod raspinjaéa vedih duzina od 4 m.podvlaéi se horizontalna greda podvlaka. Podvlaka samo skraéuje slobodnu duzinu raspinjaéa i no prima opterecenje krova. Postavija se U sredinu raspo- na (sl. 256) li pri krajevima dve raspinjace, kao na sl. 258, oslonjene na stubove. Razmak stu- bova po dudini osnove krode se od 3,50~4,50 1. Radi osiguranja stabilnosti u podugnom praveu a i smanjenia slobodnog raspona podvlaka, na stu- bovima se postavijaju kose (pod uglom od 45°) 227 eekratke grede, nazvane ruke ili pajante. One sa stubom i podvlakom grade pravougle trouglove sa katetama, duzine oko 1 m (sl. 257 — P). Na- prognute su na pritisak a usled vetra i na zate- zanje. Uz slubove u rasponu dolaze sa obe stra- ne a uz zabaine zidove samo sa jedne, slobodne strane, Ova pajanta se moze zameniti kosnikoi (sl. 256 — presek C-C) koji horizontalni uzduz pritisak prenosi na donji oslonac, tako da se ot- Klanja opasnost od krivijenja ili loma stuba. Pod- viake ukrucuju ceo krov u poduznom smeru, pa se spregovi protiv vetra ne moraju postavijati u nizom delu krova, odnosno ispod spoja raspi- njaéa sa rogovima. Podviakama se ukrucuju i zabatni zidovi putem gvozdenih kotvi. Krovni nosa¢i sa dve podvlake (si, 260) pogod- iji su za potkrovija. Ravan plafon izraduje se ispod raspinjaéa-horizontalnih greda u rasponu, Sika 256, ~ Krov sa raspinjadama i jednom podvlakom na érveno) tavaniel ~ G~ dl, zabatni zid ~ Zb, spreq)~Sp, raspinjata = Rs, rog — Ro Siika 257. — Detall a ga slike 260: podviake ~ py, pajante — , raspinjage ~13, rogovi ~ r 228 Od dejstva sila koje primaju od rogova raspi- nate su napregnute na prtisak. Zbog tezine pla- fonske konstrukcije sa donje strane, kao i termo- izolacionog sloja iznad, raspinjaée su napregnute ina savijanje. Da se naponi ove konstrukeije ne bi prenosill na rogove, najbolje je postaviti dve podvlake (sl. 258) i to ispod raspinjaéa, udaljene 2a 20-25 cm od spoja raspinjaée sa rogom, tako da se teret raspinjaée prenosi preko stubova na nize konstruktivne elemente, a ostaje i slobodan prosior za kori8éenje (ne smeta srednji stub). Detalj vaze u vencu na drvenoj tavanici prika- zan je na slici 255. Za ojatanje oslonca — nato- ka preko vezne grede ~ tavanjaée postavija se gredica 6/8 cm. Izrada ovog évora na armirano- betonskoj tavanici sastoji se u utvrdivaniu donjeg dela roga u kosu venéanicu (sl. 252 ~ detalj G). Stubovi sa veznom gredom povezuju se tesar skom vezom na prav Gep. Na atmiranobetonskim tavanicama voza stuba je preko drvenog i beton- skog jastuka. Krovovi sa raspinjaéama izraduju se i u neko- liko etaza na objektima u planinskim predelima, i to najyigo iz ambijentalnih razloga. ee shea en igiec Slika 259, ~ Nosivi nazidak na krovovima sa rasp jaéama v potkroviju: detal)~ X, rog~ No, termolzo- Tacja — te, anker ~ a, hldroizolacja ~ kn, ‘parozak = Na KROVOVI SA NAZITKOM — Rogovi na praznim krovavima kao i na krovovi- ma_sa raspinjaéama na belonskim tavanicama (sl, 259) oslanjaju se preko venéanica na nosive nazitke. Na crtegima krova oni se jasno vide U 230 2707-080 yp = H Ro cane) Na i : I l vertikalnim presecima. U osnovi se ne razlikuju od krovova bez nazitka, jer je celokupna kon- strukoija samo podignuta na predvidenu visinu (max 1,00 m). Krovovi sa raspinjaéima veoma su pogodni izradu potkrovija zbog velike Korisne povrsi osnove krova.Tabela 7 Krovni nosati na tavanici Naziv krovne | Dudina rege A; | poset oy -—— konstrukcije | izme ji ae pres je | izmedu osionaca | —usiovi rogova 9 y io isto kao i Prost krov tavanjaéa 60-80 cm op ba 800 y. “min 40" Konstruktivni ~ krovni Krov sa we nosai raspinjacama nl | postaviajuse | Isto Rs “ na meduraz- smaku od 0,60 do 0,90 m. hint 180 sa raspinjagama i na jocno} ne podvlaci sa ‘ raspinjaéama | ¥ ie na dvema podvakama | "eg 23t— Prodori kroz krovne ravni Sirine krovnih prozora za osvetljenje potkrovija se biraju prema medurazmaku rogova. Za pro- zore vedin Sirina ii za prodor dimnjaka, koji se nikako ne moe pomeriti u medurazmak, u ovom sistemu krovnih nosaéa rogovi se moraju skratit da bi se oslonili na susedne rogove preko greda skradenica (veksli) slika 260 ~ a ili b. Na isti nagin skraéuju se i tavanjaée j oslanjaju na skradenicu tesarskom vezom, koja se naziva polovitni puni preklop na lastin rep (C — skr) a ojaéavalu klan- fama, Umesto avin veza koriste se limene pa- puse (sl. 217 - P). \Veza u slemenu rogova debljine 10 om, i ma- njih, u ovorn primeru je bez zaseka, sa daséanim podvezicama (a). ) Sika 260. ~ Primena greda skravenica: pri slemenu ~ a, ispod raspinjaga ~_b, na tavanjaéama ~ ¢, grad skracenica (vel: sla) 5 KROVOVI SA ROZNJACAMA Na krovovima.sa.blazim. 1a, od duju se krovne konsirukgiie ga. fozniacam %njaée su horizontalne grede koje suze tavijajy upravno na Dimenzije popretnog preseka rogova krecu se od 10/12 do 12/14 cm, tako da se njima moze ako rukovati pri montazi krovne konstrukcije. Torete krova mogu primiti ovi preseci pri rasponu rogova do 4,5 m, pa se prema tome odreduje i mesto oslanjanja raga ili mesto postavijanja ro2- njaéa. Rogovi se oslanjaju i ucvrcuju za roz- njaée koje, prema mestu postavijanja u krovu (sl. 261) nose odredene nazive, | to: u vencu ven- Eanica V, ispod roga podroznjaéa P, a.u sleme- nu slemenjaéa SI, Tereti pocroznjata i sleme njaée prenose se preko krovnih stolica na nize konstruktivne elemente zgrade. Konstrukeija kro vne stolice (sl, 261) sastoji se od stuba i pajanti ili ruku (da bi se smanjio slobodni raspon 10% njaée). Za udwrSéenje rogova i ojaéanje veze uopate, sa svake strane stuba postavija se par Kledta Kl. Prema tome Koliko krovnih stolica ima u krovnom nosaéu {ili vezaéu) sistem krova sa roanjaéama dobija naziv. 232 Uy; Skice krovnih nosaéa sa jednostrukom J, dvo- strukom D i trostrukom T krovnom stolicom prika: zane su na slici 262. Na krovovima sa drvenim tavanicama horizon- talna greda u raspony u koju se na svom donjem kraju udvrScuju krovne stolice naziva se osnovica ili vezna greda Vg. U poprecnom pravou ukruce- nie krovne stolice postize se kosnicima K. Uévr- Séenje u popreénom pravcu para rogova sa stol: com wii se klestima Kl Krovna konstrukclja mora da bude povezana sa konstrukcljom zgrade zbog dejstva horizontal- nih sila vetra i seizmickih potresa. Povezivanje se vidi Geliénim trakama, 3/40 mm, ili uzengijama, @ 6 mm, ubetoniranim u serklag na svakih 60-100 cm po dufini zgrade Krovovi sa roznjaéama ili sa kroynim stolica- ma, izraduju se jedino ako u rasponu izmedu spoljnih konstruktivnih zidova postoji konstruk- tivni element koji prima opteredenje stuba kro vne stolice. Prema rasponu konstruktivnih elemenata os- nove i rasponima toga, krovne konstrukcije na drvenim ili armiranobetonskim tavanicama su sa pravim i kosim stolicama i izraduju se: = krovovi sa slemenjaom ili jednostrukomn krovnom stolicom; ~ krovovi sa podroznjaéama i dvostrukom kro: vnom stolicom; ~ vigestoliéne krovne konstrukci.Krovovi sa slemenjaéom i pravim jednostrukim krovnim stoticama Krovni nosaé (vezaé) sa jednom stolicom po- stavija se na rasponu spoljnih konstruktivnih ole- menata ~ nosecih zidova fi podvlaka do 7 m, sa konstruktivnim elementom u rasponu najpovaijni- je u sredini, i rasponu roga najvige do 4,60 m. Krovni nosaé kod dvovodnog krova sacinjava sklop greda u jednoj vertikalnoj ravni, medusob- no povezanih tesarskim vezama i éeliénim zavrt- njima. To su: ~ par rogova; = osnoviea, ili vezna greda; ~ krovna stolica (stub sa pajantama); ~dva kosnika i ~ par klesta, Na njih se oslanjaju slomenjaéa i dve venéa- nice (sl. 262 ~ J). Krovni nosaéi sa jednostrukom krovnom stoli- ‘com postavijaju se @ pravou raspona. Po duzini zgrade su modusobno paraleini, sa razmakom 3,50-4,50 m, i povezani sa horizontalnimgreda- ma: slemenjaéom i venéanicama (sl. 263). Rogovi se oslanjaju na venéanice i stemenjagu na razmaku od 60-90 cm (oko 80 cm). Raspored krovnih nosaéa nad osloncima kod dvovodnih krovova izvodi se na slededi nadin. Prvi i zadnji ktovni nosaé uz zabatne zidove, od opeke dabljine 25 cm, postave se na udalje- nju od 2-3 em od zabatnog zida, a zatim osovin- ski razmak izmedu njih podeli tako da bude u granicama 3,5~4,5 m, kako bi se postavio potre- ban bro} stednjih krovnih nosaéa. Razmak izme- du dva krovna nosaéa deli se sa razmakom rogo- va (oko 80 cm), pa se postavi potreban broj rogova. Na slici 264 u osnovi krova prikazan je raspored krovnih nosaéa na jednom delu osnove uz zabatni zid sa zabatnom nadstresnicom (zn). U vertikalnom poduznom preseku postavijena je samo jedna pajanta na stolici prog krovnog nosaéa uz zabal. Povezuje se éoliénom sponam radi ukruéenja zabatnog zida i krovne konstrukei~ je w poduznom praveu, Stub stolice ima najboli polozaj ako se nalazi diroktno iznad noseéeg konstruktivnog elementa u rasponu (sl. 263). Dozvoljava se i osovinsko odstupanje od oka 1 m. U tom slugaju javljaju se momenti savijanja u veznoj gredi (sl. 264 ~ A-A) to nije za preporuku. Tesarska veza stuba i vezne grede je sa za- sekom vezne grede za 1,5-2 cm sa klinom od tvrdog drveta koji ulazi u stud i veznu gredu. Ve~ za stuba stolice, slemenjaée i rogova prikazana je na-slici 270. Kosnici su ankerom povezani sa stubom | medusobno. Smicuéa povrsina duzine 15-20 cm je ojaéana prikovanim daskama. Slike 261, ~ Krovne stolice: jednostruka ~ A i dvostruka ~B, stub ~S, roZnjaga ~ Ri, pajante ~ Pa, klosta ~ KI ‘Sika 262, ~ Krovni nosaéi sa stolicama: jadnostruka ~ J dvosituka ~ D, i trostruka krovna stolica ~ K, venéanioa — podioznjaéa ~ Pr, slemenjaéa ~ SI, stub vveane greds = Vg Siika 263. ~ Raspored krovnih nosaéa jednostiuke krovne ‘stolice a tavanicom od crvenih greda (aksonometr|a) 238Slika 264. — Krav sa jednostrukom krovnom stolicom sa tavanicom od érvanih.groda: v osnov i presecima A-A | BB, ‘lemenjaéa ~ SI, rag Ro, venéanica ~ Vb, kosnik ~ Ko, ‘stub stolce ~ Si, pajanta ~ Pa, vezna greda ~ Va, tavanjaga ~ Ta, zebaina nadstresnica ~ an, zabaini zid ~ Zz Ska 265. - Dota vozo vonéanice sa tavanjafom: u osnov ~"0, ventanica ~ VE, kosnik ~ Ko, fog ~ Ro, presek ~ E+E, vozna greda ~ Vg, tavanjaga ~ Ta, hidroizolacia ~ fi, drvenl podmetaé — dp 2812 45%, min. Beksera O 34-5, mm | Zine 80 = {30 mm; pjavica ~ P, terme maltr— tm | 234Na slici 266 prikazana su dva na¢ina izrade velike strehe produzavanjem vezne grede do 1,00 m i drugi sludaj, kada se produzava do max. o rs « 1,70 m, pa se mora ubaciti i podlozna greda (podtoska) sa konzolnim ispadom do 1,00 m. ou (sa slike 268) na Sika 267, ~ Detal) Ou uosnevi — O, ver 235100 Jednostruke, prave krovne.stolice.na armiranobetonskim, tavanicama Izrada krovnog nosaéa i krovne konstrukcijo na drvenoj i armiranobetonskoj tavanict razlixuje se jedino po tome Sto se radi uStede u drvenoj gradi kod betonske ne postavijaju vezne grede, Veé drveni | betonski jastuci 2a oslanjanje kosni- ka pri vencu i za stubove stolica (sl, 268). Venéanica se, preko sloja za hidroizolaciju, postavija upravno na pravac krovnih nosaéa i UévréGuje celom duzinom u sorklaz, ankerima (A) na svakih 0,80-1,00 m. Upravno na venéanicu (V6) radi upiranja kosnika, postavijaju se i anke: Tuju gredni podmetaéi, jastuci od diveta, duzine 70 cm (sl. 267). Detalj E na slici 269 prikazuje vezu stuba sto- lice sa drvenim jastukom — komadom grede, duzine oko 70 cm. Taj drveni jastuk se preko sloja za-hidroizolaciu i termoizolacionog sloja, izlivonog preko cole tavanice, ubetoniranim an- kerima povezuje sa armiranobetonskom konstru- keijom. 236 presek C-C asa 45. Slika 269, Dotalj & ~ voza stuba stolice proko crvenog ja stuka: u osnovi ~ O, veitikalni preseci = V-Vi T-T| aa Sika 270, ~ Tesarske veze u slemenu: sa uéepllonjom Kosnika v stub ~ Gy, pijaviea za a > 45° — p; Kosnicl sa daSéanim padmetager koji zamenjuje zasek ine slabi stub ~ G ~ dp 2 x 3!12/40; rog ~r, mala hloSta~ Kl f a | ¢=1,20m - 40"- 50” {2 : c=max 1,50m - 50°- 60° ! . ‘gt i Eee . SSS SS Siika 274, ~ Skraévanje slemonjaéo 2a prolaz dimnjaka: duzina prepusta roga ~ ¢ zavisna od nagiba krova a: klesta ~ kl 237 ilpresen D:D f) giehe weve min. a0 0-12/12-14 om |4-16/18-24 cm 14/1416 om st ko = 14/14~16 cm kKi= 2x 8/16 om Pa 0x 1042 om max 60 om Ta = 14/20 cm 6/20 om. 42 om : Bee Stica 272, ~ Dvostruka krovna stolica ~ na drveno tavanici: Resta ~ Ki, podroinjaéa - Pa i Hz, vezna greda ~ tavanjaéa ~ Vaca stub 8 rog ~ Ro, mal nazidak ~ Na, razmek izmedu rogova e = 60-90 em Krovovi sa dvost ‘siolicaria Pri rasponu spolinih konstruktivnih zidova od 8,00 do 12,00 m, zavisno od nagiba, duzina roga znosi oko 7,00 m. Ako u rasponu postoje kon struktivni element Koji mogu primiti vertikalno optereéenie koje prenose krovne stolice, tada se mogu postaviti krovni nosaéi sa dvostrukim pra- vin krovnim stolicama, Na rasponu roga od 4,50 m, s tim da duzina roga do slemena ne prelazi 2,50 m, postavijaju se oslonci za rogove ~ hori- 238 zontalne grede koje se nazivaju podroznjace (sl 272—Rzi Po). U praksi se, prlikom izrade krovnih nosaéa, duzina roga od oslonca na venéanici do vtha slemena podeli na tri jednaka dela, tako da 213 duZine roga bude raspon roga od venéanice do podroznjaée, a 1/3 - prepust do slemena, Dejstvo vetta na Kose povréine znatno se raz~ likuje na krovovima sa strmijim nagibom od doj- stva velra na krovovima sa blazim nagibom, pa se i izrada krovne Konstrukcije sa_dvostrukim krovnim stolicama prilagodava nagibu krovaih povrsina. JSika 273. - Krovne stolice za blage nagibe: bez kosnika ~ 0, boz kosnika i sa skraéenim kleétima ~ w, jednostruka stolica bez kosnika = Krovne stolice za blage nagibe U kompletnim krovnim nosagima sa jedno- strukim ill dvostrukim pravim stolicama sile vetra preuzimaju i kosnici. Na blazim nagibima od 25° dejstvo vetra je znatno manje i zbog toga so krovni nosadi mogu izvesti bez kosnika (sl, 273 ~ eit). Dvostruke krovne stolice za nagibe oko 20°, radi prolaza, Weraduj se Sa Skracenim Klestima (sl. 273 ~w). Krovovi sa kosim krovnim stolicama —_e - Sistemi krovova sa kosim krovnim stolicama primenjuju se kada u rasponu izmedu spoljnih konstruktivnih zidova nema konstruktivnih ele- menata ili h ima, ali su u takvom polozaju da bi optereéenje krova koje prenose prave stolice iza- zvalo velike momente savijanja u veznoj gredi Kose krovne stolice sa slemenjacom ili proste kose stolice, -- Primenjuju se pri rasponi- ma spolinih konstruktivnih zidova do 7,00 m i nagibu krova od najmanje 35°. Rog je raspona 4,50 m, a oslanja se na venéanicu i slemenjaéu, Optereéenja krova koja prima slemenjaca preno- se se kod proste stolice preko dva kosa stuba, postavijena paralelno sa rogovima. Koso postav- |jeni stubovi — kose stolice stvaraju prazan, ili slo- bodan, tavanski prostor za kori8¢enjo (sl. 274 ~ B). Dvostruke | trostruke krovne stolice. - Kose krovne stolice za raspone od 10-12 m imaju i du- Ze rogove od dozvoljenih ostonaca na 4,5 (ocd venéanice do slemeniate), pa se izraduju kao dvostruke i trostruke kose stolice. Stalicki se pro- 239 illpe aaa ‘Sika 274. Kos! krovovi: sa slemenjaéom ~B, detalj nosaéa v slemeny ~ §; dvostruke Kose stolce sa ostanjanjom na sted injem zidd - a; frostruke kose stoice — ¢, sa nazidkom dvostruka kosa stolica ~ b=a | ( | racunavaju, a neki tipovi su veoma teBki za i2vo- onje Getvorovodinih krovova. | dvovodni krovoul faxode traze veoma brialiivy izradu évorova i nj ova ojadanja, pa se retko primenjuju. Za velike Faspone i potreban prazan prostor u savremeno} gvadijiradiie se upotrebljava lepliona konstruk To su nosaéi jednostavnih Konstrukcija i laki F montazu. Nima se | brzo i ekonomiéno izvadu- ju krovoul velkin raspona Koj istovremeno obe2z- Peduju i velike slobodne tavanske prostore za koridéenje (proucavaj se u montaznim konstruk- cijama). ‘Krovni nosaéi (sl, 274 ~ a) sa podroznjaéama t dyostrukim kosim stolicama prenose terele na grednji noseci zid preko vezne grede. Na armira- nobetonskim tavanicama upiru se upodlogke (ja- ‘tuke) duzine do 120 om. Nisu pogodni za prolaz kroz tavan, ni za potkrovija. £44 H/o w/ / /, ‘Sika 275, ~ Detali krovnih nazidakar nazidak noses ~ Nz, zaéttni~ 2: Ki vendanica --V6, hidroizolacia hi, kosnik — ko, stub ~ St, pajanta ~ Pa, tava Krovne stolice sa nazitcima eon eee Krovni sistemi sa venéanicama npr. jednostru- ka, dvostruka i trosiruka stolica ili krovne veSal)- ke, izraduju se sa krovnim nazitcima, sa obe strane, tako da su u poprecnom preseku krovovi simetricni. Asimetricni nastaju kod nazidaka sa- mo sa jedne strane. Treba reci da se nesimetriéni retko.primenjuju, iako se krovna Konstrukeija izvodi po istom principu kao i kod simetrignih. Simetrigni su stabilniji, jer ih kosnici ukrucujy w popreénom, a pajante u poduznom smeru. U pra- ksi se koriste i nosivi i zaatitni krovni nazitci. AKo se koriste nosivi (sl, 275 ~ Nz) debline su 25 cm, a visinom 50 cm, a najvise 1,80 m. lzbuSena ventanica postavi se preko krovne hartje (terpa- pir), na ankere prothodno uz Sablon ubetonirane. U ovoin sluéaju klegta obuhvataju rogove sa gor- nije strane venéanice. Uz zaatitni nazidak venéanica se podize na male stolice visine najmanje 120 om. aaa ah ah a Hoste — rjaga (vezna greda) ~ Ta-Vg 241ar: or tt += aso w= min 120 Sika 276, ~ Krovne stolice sa nazitcima ~ jednostruka sa jednostranim nazitkom -- a; dvostruka sa dvostranim naziteima ~ 8; $a jednostranim zaatinim ~ di sa jednostranim nosecim (Nn) nazidkom ~ & 242Tabela 8 Krovni nosadi na tavanici Naziv krovne | Dudina roga fy | Posebni Razmak saa cle | in uslovi va Frensl Golonakay 7] Forstuscle | lemedu esionaca lovi rogova @ oe Krov sa Jednostrukom 9 = 0,60~ OME pravom Neca stolicom Beas! Konstruktivni = krovni Krov sa nosaéi za dvostrukom Z| krone stolice | gta ravom postavjaju se stolicom oon na meduraz- rmaku od 3,50 - do 4,50 m. Krov sa ‘ ; trostrukom } $ 7 isto pravor siolicom ' “F : Krov sa jod- ot nostrukom ae kosom bos. stolicom ip -tet00_y s min 35° 243KROVOVISA OBESENIM KONSTRUKCIJAMA — KROVNE “VESALJKE™ Konstruktivni sklop greda koje éine sistem veéalki primenjuje se pri izradi propusia, manjh mostova i za krovne konstrukcije, Princip prijem: prenodenja opterecenja sastoji sé U vesanju hatir zontalfie’ Gred6 Ui fasponuro stil prenose tefl prokO kesnika na ‘osionce,..Na zgradama “Raristaktvn elerienirSe-AGbut hk podvlake Pri izradi Konstruktivnog sklopa veSaljki, da bi bila U statizkom pogledu siguma konstrukcija, mo- raju se zadovoljti uslovi prikazani na slici 277 ~ Rr e) ga vertikalnim serklazima min 19/19 om il dimenzija preseka «fren. EM. rc pa 5 Aloe _N presek NA eECRLECEET EEE ine VEZBA BR. 9 U razmeri “. Hacttati ukrBtanje zidova od opeke i to a) | Il sloj zidanja zida; b) vertikalni presek C-C; c) izgled zida iz pravea N; __ d) sklop zida nema vertikaini serklaz; e) ima verlikalni serklaz dimenzija preseka ll prevent JL poe Te — [eae VEZBA BR. 10 Urazmeri i nacttati zidanje zida od ope ke oko prozorskog otvora, Usvojiti broj poluope- ka (n= izraéunati duzinu otvora, Duzina zupea a iznosi: -6,5 cr 13 cm. a) nacrtati |i 11 sloj zidanja zida; »b) vertikalni presek D-D. a VEZBA BR. 11 Prema datim skicama, nacrtati u razmeri 1 su Zidanje Zid durisol-blokovima i to: a) [ll sloj zidanja zida; b} poduzni presek J; ©) izgled ozidanog zida iz pravea N; 4d) izgled ozidanog zida iz pravea M; e) vertikalni presek |. > sina “Prwnekl ‘agin VEZBA BR. 12 U razmeri 4 nacrtali zidanje pregradnog zida elementima za zidanje pregradnin zidova po modulamoj koordinaciji. a) usvofiti: a) ..... MO, b) si. MO, 0) b) nacrtati u modularnoj mredzi horizontalni pre- sok H-H; ) vertikalne preseke: A-A, B-B.er peisarste ascent VEZBA BR. 13 Nacrtali u razmeri 1 +... prozorski olvor U zidu ozicanom blokovima za zidanje. Prozor je: A ~ sa piainenom, C — sa eslinger roletnom, B ~ bez roletne. Prikazati ‘a) horizontalni presek H-H sa rasporedom blokova; b) vertikalni presek 1-1; ©) vertikalni presek 2-2. VEZBA BR. 14 U razmeri 1 naortati zidanje zidova sa olvorima za dimnjaéke kanale | to prema skica- ma A, D, & F, G Prikazati redanje opeka U | Il sloju zidanja. P47 £— + i fa ja | [ee Tate 9 mG i : : 4 284 fikali u svim etazama. deno je: VEZBA BR. 15 Kroz zgradu, koja se sastoji iz podruma, pri zemia, | 1 Il sprata, nacrtati vodenje dimnjaka u razmeti 1 ito: ~ poduini vertikaini presek A; — vertikalni presek B; feet — & ean \ Lp nana ee i eI ae on Ferree ue A 7, c ~ hotizontalne preseke delova zida sa dininja ékim kanalima u svakoj etazi (C), kao i prieucke pedi na dimnjaéki kanal Usvojiti vodenje dimnjackih kanala: 1 2 3 |. Prikijuéci pedi na dimnjaéke kanalo nisu u istoj vertikali (gledano na vertikalni presek kroz zgradu). CiSdenje garedi iz pect je: p) u podrumu; e) u svakoj etaiz. 1, U vertikalnom preseku kroz zgradu prikljuccl pegi na dimnjaéke kanale jesu na istoj vertikal Ciséenje gareti iz pedi je p) upodrumu; e) u svakoj etazl iil, Gi8éenje garezi je iz hladnog kanala podrumu zgrade. VEZBA BR. 16 U razmeri t nacrtati vodenje dimnjaka kroz zgradu prema usvojeno} skici R, 8, T. Prikijuéci na dimnjagke, kanale su na istoj vor Ci8cenje garezi predvi BeMu podrumu, N-—na spratu, G ~ preko hiadnog kanala. Zgtada ima — nema podrum, ima... etaza, Prikazat: a) vertikalni presek kroz zgradu, odnosno dim- njacki zid; b) verlikalni popreéni presek kroz dimnjacki kanal kroz calu zgradu; c) horizontalne preseke kroz zid sa dimnjaékim kanalima u svakoj etazi. Nacrtati u razmeri 1 kroz zgradu, i to Sunt-dimnjak a) vertikaini prosok W; b) detalj vodenja dimnjaka Eu razmeri 1 Sunt-ventilacija ~ dovodenje sveZeg vazduha u prostorije ©) vertikaini presek W; __ sprat 1 sort f : W spr sprat A sprat 4) detalj vodenja ventilacionog Kanala & u razmoti t ; Sunt-ventilacija — duha iz prostorije €) veriikalni presek w f) detalj vodenja ventilacionog kanala E u-ra- zmeri 1: Visina prostorija h = 0 he ase OM. . ‘odvodenje negistog vaz- -m. Visina konstrukei- VEZBA BR. 18 Prema datim skicama, u razmeri 1: . tati prozorski gtvor za prozor ‘A—bez roletne, B ~ sa plainenom roletnom, C — sa eslinger-roleinom, dia je visina zupca om Usvojiti modularne dimenzije prozorskog otvo- 12 cosses Mose MA Prikazati Fi 41) prozor u izgledu P; - 2) horizontalni presek A-A; 8) vertikalni presek B-B .nacr- nese M. ale [aja Jojo fo paps VEZBA BR. 19 Nacrtati urazmeri 1 ...... otvor za vrata u zi du, debijine: 7 cm, 12 om, 20 cm, 25 om, 29 cm, 38 cm. Visina prostorije m. Visina konsirukei- je k=... CM. Modularne dimenzije otvora za vrata Mlosos MLPostupak ugradivanja vrata jo: mokar ~ polusuvi ~ suvi. Nacrtati vrata U: fect Pre inr~skiama_Usvojiti 1) izgledu; Qe ei ga | razmeri ts a. il af 2) horizontalnom proseku FR; 4) temelje samoe ispod stubova ili 3) vertikalnom preseku N-N, \— 2) trakaste temelje ispod zidova. : Oblici preseka temeljnih stopa su: 8) pravougaoni: 4) trapezni. Dimenaije i raspone usvojiti prema Zell Materijal za izradu stopa jo: kamen, opeka, nabijeni beton, armirani beton. Nacrtati dotalje N, Q, Pu razmeri 1 a) Nacrtati osnovu stopa temolia; 'b) vertikalni presek 1-1; c} vertikalni presek 2-2. Canis ) ee erray Laer 4! aes 4+ VEZBA BR. 20 Naertati u razi i ‘a) dea zgrade u osnovi; ) verlikalni presok U-U. Materijal za stope temelia, deblinu temielinog zida, nagib terena i visinu podruma (Hp) usv prema priloZenoj tablici. to: ee QW @ 5 : A \® vezea pr: 22 > N J liu razmeri 1... meduspratnu kon- ~stFukelju (rebrastu) | to: a) u osnovi; ) vertikalnom presekt 1-1; ¢) vertikalnom preseku 2-2. U razmori 1 :....... nacttati detalje A, B, C. atlfh = soni B= : OP = vos P= 24 ; = # 1 1 be N ‘| 4 ¥ ie i VEZBA BR. 23 Nacrtati u razmeti 1 ‘+ ....... meduspratnu sit- norebrastu konstrukeiju, tip Prikazali: a) osnovu zgrade sa rasporedom rebara; b) vorikalni presek E-F; ¢} vertikalni presek G-G; d) u razmeti 4 detalj: by, bo, ba, Bay bs F VEZBA BR, 24 U razmeri 1: a... prema dati crtezima, naertati meduspratnu konstrukeiju, tip a) osnovu zgrde sa rasporedom rebara; b) vertikalni presek 3-3; ©) vertikalni presek 4-4 U razmeri 1: ..... nacrtati detalie: Jj, da, Oa. 4» Gs, Io: cd) Postaviti vertikaine serklaze u osnovi, 481,988 SS SLVEZBA BR aes ~VEzBA BR, 28 Urazmeri 1 nacrtati, prema datim crtezi ma, meduspratnu konstrukciju, tipa a) osnovu zgrade sa rasporedom rebara; b) vertikalni presek 3-3; c) vertikalni presek 4-4. Urazmeri 1 °....... detalje: by, ba, ba. d) Postaviti vertikalne serklaze u osnovi.\ 298 Prema datim ertezima, u razmeri 1: . (ai unutra&nje stepenice. Sistem ostanjanja ko- sil stepenisnih ploca jo: N—na podesinim nosacima, M-~na podestnim i obraznim nosaéima. Spratne visine SU: Hy vn. M, la ‘aims ‘Stepenice su: leve - desne. 4) lzragunati veliginu stepenignog prostora Naertati: 2) osnovu podruma 1-1; 3) osnovu prizemilja 2-2; 4) osnovu | sprata; 5) vertikalni presek kroz zgradu; 6) detalj podesta R. / 0 3 ig nacr- ilVEZBA BR. 27 Hp im; Hp ISP = ooo My Ke cee OM; KT... 1; KA oo M, Prema datim crtegima, u razmeri 1 :......nacr- Za usvojeni sistem stepenica nacrtali: tati stepenice, i to: a) osnovu podruma; N~na podestnim nosagima, b) osnovu prizemija; M-—na obraznim i podesinim nosadima, ¢) osnovu sprata; Q~ na kolenastin ploéama, d) vertikalni presek V-V. Veliginu stepenignog prostora proraéunati pre- ma podacima Hsp. 1 | | Hpr =a = Nae nich ron presek V-\V osnova prizemija osnova podrumaVEZBA BR, 28 Urazmeri 1: ue, prema datim ortezima, naertati jednosmerne dvokrake stepenice na ko- Jenastoj ploci i to: a) osnovu podruma (presek 1-1}; b) osnovu prizemlja; ¢) osnovu | sprata. Usvojiti o. = 45°, Nacrtati u razmerti 1... a) osnovu sa rasporedom Krovrih nosaéa i rogova; b) presek Cx ©) presek D- ¢) urazmeri 1 VEZBA BR. 30 a Konstruisati drvenu dvovodnu krovnukon- strukeiju. Meduspratna konstrukcija je: a) od drveta, b) armiranobetonska. Usvojti 8 = 45°, B= 60° nacrlati detalje V iP. Nacrtati u razmeri 1: ...! $a usvojenim ras- ponima L.: | i a) osnovu sa rasporedom krovnih nosaéa i rogovai »b) presek A-A; c) presek N-N; d) urazmeri 1 detalje: P, 8, V. i VEZBA BR. 29 : Konstisal drvenu dvovednu keowu kort a Loe 4 Potkrovna tavanica je: od A = drveta, B ~ armi- 4 ranobetonska. U tablici upisati raspone L 1 § VEZBA BR. 31 Konstruisati dvovodnu krovnu konstrukeiju krova. Usvojiti ugao B=... 1 raspone L. 290i Potkrovna tavanica je: a) od drveta, b) armira- nobetonska, U razmeri 1 naertat a) osnovu sa rasporedom krovnih nosaéa i rogova;, 'b) presek A-A; o) presek B-B; d) urazmetit :...... detalie 8, V, VEZBA BR. 32 Konstruisati dvovodni krov. Potkrovna tavani- cale a) od drveta, b) armiranobetonska, U razmeri 1: ... nacrtati prema usvojenim rasponima: a) osnovu krova sa rasporedom nosaéa i 10- gova; b) presek R-R; ©) presek T-T; 4d) detalje: 8, P, Vu razmeri 1 VEZBA BR. 33 Konstruisati dvovodni krov sa potkrovnom ta- vanicom a) od drveta, b) armiranobetonskom, U razmeri 1 1 ss. nacttati prema usvojonim rasponima: a) osnovu sa rasporedom krovnih nosaéa i rogova b) prosek N-N; c) presek M-M; d) urazmeti 1! ...... detalie: S, P, V, 5 @) u presecima | osnovi usvojiti debljinu vise slojnog zida ili 88 cm— VEZBA BR. 341 VEZBA BR..35 Konstruisati krovnu dvovodnu konstrukcijy u razmeri 1: ..... 1 nacrtati prema usvojenim ra: sponima: a) osnovu sa rasporedom krovnih nosaéa i ro- gova; b) vertikatni presek C-C; d) vertikalni presek D-D: ¢) detalje, Pi S prema skici VEZBA BR. 36 Konstruisati krovnu konstrukeiju na potktoyno} divenoj tavanici U razineri 1 rasponima’ nacrtati prema usvojenim a) osnovu sa rasporedom krovnih nosaéa i rogova; ») vertikalni presek R-R; ©) vertikaini presek T-T; d) urazmeri 1: detalje: V, S, 0.VEZBA BR. 37 | VEZBA 38 Konstruisati krovnu konstrukciju Getvorovodnog krova i nacrtati prema usvojenim rasponima w razmeri Vn! a) presek F-F; b) presek E-E. De EE 293s VEZBA BR. 39 | VEZBA BR. 40 Nacrtati prema usvojenim rasponima u razme- Be eee Konstruisati is 2) garam sa rasporedom krovnih nosaéa i a) petovodni; b) presek X-X; b) Sestovodni krov; ©) presek Y-Y. SS 4 ba — PRESEK 9-2VEZBA BR. 41 Prema datim crteZima nacrtati u razmeri 1 : 1. osnovu prizeilja; 2. osnovu sprata; 3. vertikalni presek A-A Usvoiit ~ medusprainu konstrukeiju a) livena na licu mesta; ) polumontaznu, tip ) montagnu, tip pratne visine su Hs — 2,88, HS ~ 3,06; — kote spoljnog terena: Kt — 0,60, Kt — 0,80, ~ kose stopenigne plote oslonjene na: } podestne nosaée; e) obrazne nosaée; f) kolenastu plodu. Krovna konstrukcija ima nagib o:...sprat Wo Nh a nom mY, 5 poser eerie onrr VEZBA BR. 42 1 odrumay, osnovu pi - O ay 4 =, % Prema datim orteZima nacrtali u razmeri 1 Za zgradu koja ima: podrum, prizemlje i | it cee ; 2. osnovu prizemija; ae 3. osnovu sprata; 4. vertikaini presek, Sve podatke i uslove za izradu ove vezbe uzeti iz vezbe br. 41. a 2 AD Qe t C Se YOO ~ 240FPOLUSAUTM, Literatura BoSko Petrovic: Odabrana pogtavia iz zemijotre- ‘snog_gradevinarstva, IRO.,Gradevinska_kajiga’, Boograd, 1989. Grupa autora: Arhitektonski prinscnik, Savez athi- tekata Srbije, Beograd, 1982-1985. g. Grupa autora: Gradevinski priruénik ska knjiga, Beograd, 197. g Desimir P. Dandevic: Arhitekionske konstrukci- Je, 1, 2,344, Institut za dokumentaciju zastito na radu, Ni8, 1975. 4. Konstruktivn sistem’ u visokogradnji, Centar za infor mativno-izdavacky delatnost, NiS, 1978. g. Zoran Radovié~ Ljubi$a Milosevic: Grade- vinsko arhitektonske konstrukaije, Univerzitet u Ni- Su, Gradevinski fakultet, Nis, 1995, g Borde Jovanovié: Beton i armirani beton za IN i1V razred gradavinske tehnicke skole, Zavod za udzberike i nastavna sredsiva, Beograd, 1978. g. Duro Peulié: Konstiuktivnl element zgrada, 1 2, Tehnigka knjiga’, Zagreb, 1975. g John Ashurst and Francis G. Dimes: Stone in Building, Printed litho in Great Britain by W & J Mackay Limited, Chatham, 1977. Lewicki, Karwowski, Pawlikovski: Wohnge- bade aus boton und stahibeton, Werner verlag, Db: sseldort, 1971 Karl Gésele, Waller Schile: Zk, toplola, viaga. Osnove, iskusiva | praktiéna uputsiva Za vs sokogradnje, .Gradovinska knjiga’, Beograd, 1979. 0 KreSimir Martinkovié: Osnove zoradarsiva HV, éasopis ,lzgradnja", Beograd, 1992-1994. g. Liljan Kodelja i Zivorad Bracanovié: Sana- aiie objekla posiije potrosa: Dom Stampe Zenica, Zagreb, 1978. 9, Milan Gojkovié: Drvene konstrukcije ~ oplate i skele, Nauéna knjiga, Beograd, 1988. q. Miodrag Petrovic: Arhitektonske konstrukalje lzciavacko-informativni centar studenata, Beograd, 1982, g. 3, Gradovin- Miodrag Radulovié, Milan Vukasinovie: Termicka zasita, arliektonski priwuénik, Beograd, 1982.9. Nada Dimié — Aleksandar Dekid: Prinénik za hidroizolaciis zerada ispod nivoa terena i ravni Krovovi, FIM Kanjiza, Kanjiza, 1994. g Petar Krstié: Arhitektonsko konstiukelje, 1 i 2 sTehnitka kajiga’, Beograd, 1963. g Separat: Slavka Stankovié i Ivana Zivié Arhitektonske konsirukeje 1 — Prozori| vrata, Atbi- toktonski fakultet u Beogradu, Skolska 1998/1999 9, (kori8éen za oivore u zidovima) Slobodan. Ilié: Kiasiéni drveni krovovi, IRO ,Gra- devinska knjiga", Beograd, 1999. 9. Stevan Kruni 1993. g. Frick KnOll Neumann: Baukonstuktionsiene, Teil 1 und 2, B. G. Teuibner, Stuttgart, 1972. Hans Banz: Baukonstruktions — Details ~ Zeichnun- ‘gon fir die Praxis ~ Karl Kramer Verlag Stuttgart ~ 1973. g. Heinrich Schmitt: Hochbaw konstruktion; Friedr Vieweg & Sohn, Braunscheig/Wiesbaden, 1984. g Yasaap Anrenoo: Apxirextypnn KonctpyKynn DwpxacHo ugyatencreo ,TexumKa’ Combis, 1987. r. Adaptacija i sanaoja, Tein, knjiga, Pri izradi ovog Udzbenika koriséoni su: Osnovni 2akon 0 izgradnjinvesticionih objekata, Jugoslovens- ki standrdi~ JUS (Savezna komisija za'standarczaci- ju), Zbirka tehniékih propisa, tehnickih uslova, mera i normativa u gradevinarstvu, Pravilnio izgradnji obje kata visokogracinje u selzmiskim podiudjina, Pravinik © tehnickim noimativima za profektovanje i izvodenje zavisnih radova u gtadevinarsivu, katalozt i prespokti ‘nasih i sttanih proizvodaéa materjala i prefabrikala, 297uvop VISOKOGRADNIA... . Gradevinske ili athitektonske Fonsituieje lerada tehnisxih erteza Razmere, ‘Objekt visokagradhje ~ zgrade Podela zgrada prema visini Podela olomenata zgrada prema polozaju Podela elemionata zarada prema funkcij ‘Osnevni konsitultivni element zerada. . Viste objekata visokograch (eqreda) prema kon situktivnom sklopu ‘Tehnologija gradenja zgrada Tradicionalni naéin gradenja Montadni naéin gradenja Polumontazni nagin gradenia Industrijski nagin gradenja Seizmicki uticaii na teritoril SAI Stepeni seizmiénosti |. ZIDOVII STUBOVI Podela zidova j stubova prema polozaju u odnosu: ‘a prostor i objekal .. Podela dova prema konstutvim syojsvima, Konstruktivnl zidovi Nokonstruktivni zidovi Veste konsiruktivnih skiopova noseéin zidova. Podela zidova i stubova prema oblicima Podela zidova i slubova prema naginima izrade. Nagini zidanja zidova. Malteri Savremani nan gradenia Zatada po jocinstveno} modulamoj koordinacii Modulama koordinaciia Zidano konstrukcije Jecnesiojni zidovt 2a izradv zidanih konsirukeja Zidanje jednostojnih zidova blokovima za zidanje. - pita pravila za zidanje zidova modularnim blokovima..... Grati¢ko prikazivanje Zidanja. Gputstvota ertane uconihih raiova, Pietabrikati od pecene gline ~blokovi za zidane" zidova. Zidanjo zidova giter-biokovima Giter-blokovi za zidanje fasadnih zidove, Zidanje zidova suplim blokovima ad pesene gine Zidan zgracie sa vertikalnim serklazima zrada kompleksmih zidova lzraga armiranh dan Kons Zidovi od opeke. . 2eane zidova od giter-blokovima : sklopa zorade 9 8 35, 37 239 Zidanje zidova opekom Elementi zida od opeke psa pravia za zane zidova epekara Sistemi zidanja zidova. 7 Zidanje Suplim opekama lzragunavanjo ‘dimonzija zidova prema brojul poluopeka Zidanje zidova opekama it sklopu zgrade ferada olvora u zidovima od opeke Zidanjo stubova i stubaca od opeke: Udubljenja ~ nile u zidovima, Dekorativni efekti na zidovima od opeka Kompleksail zidovi od opeke bez termoizolacionog sloja Zidovi od botonskih biokova Zidanje zidova Suplim blokovima od betona i lakin betona Zidanjo zldova blokovima od éeljastin betona Durisol zidovi .. Zidanje zidova durisoi-biokovima. Zidovi od kamena Zidanjo zidova lomijenim kamenom Zidanje zidova obiénim ~ grubo lomijenim kamenom . Zidanje zidova siojevitin ~ plogasto lomijenim kamenom Zidanjo zidova dotoranim lomijenim kamenom. lzrada mesovitih zidova. « Zidanje zidova obradenin kamenom Zidane zidova polutesanim kamenom, Zidanje zidova tesanicima Zidovi od drvela Izrada zidova od punog drveta lzrada zidova od brvania lzrada zidova od tesanih greda Inrada zidova od tapi zrada bondruk-zidova lzrada drvenih skeletnih zidova od taipi Betonski zidovi i stubovi Viste betona Staticki raguni Opiate za batonske Konstuicie Vrste oplata Standardna dagéana oplata. Oplate od monteznih tabi panoa Tunelske oplate. . Klizajuéa opiata Stubovi od botona Oplata za stubove Progradni zidovi ~ unuiraénje pregrade Zidani pregradni zidovi Zidanje pregradnin zidova opekama 42 a2 43 4B & 44 a 48 49 50 51 53 54 5a 54 87 7 5a 58 59 60 6t 61 o62 64 64 64 64 64 64 66 67 a na 2 B 7 a 7B 81 81 82 82 85 85 85Zidanje progradnih zidova ~ Sup\jim blokovima od peéone gline i Zidanje pregradnih’ zidova Supiim ploéama od Bosene gine idanje prearadnih zidova Supiim betonskim blokovima Zidanje pregradnih zidova malim pioéama od siporeksa Zidanje pregracnih zidova malirh durisol-ploéama Zidanje pregradnih zidova malim gipsanim plocaina Zidanje pregradnih zidova plutanim piofama Zidanje pregracinih zidova velikim takim ‘gradevinskim plogama. ... Izrada pregradnih zidova od panela larada pregradnih zidova na kosturu it skeietu Monollini pregradni zidovi Progradni zidovi sa rabicor Toplotna | zvusna izoleciazarada Toplotna zastita, : Gradevinske klimaiske zone Toplotni proracuni Toplotni proraéun 2a jednosigjni Zid. Toplotni proraéun za vigeslojni ~ slojevillzid Uticaj voiene pare Pame brane Primer iz prakse ~ na izgradionoj zaradi. Viste viseslot = sljevithzidova Naéini uévrScivanija termotzolacionin siojeva ‘Oblaganje fasadnih zidova termoizotacionim ploéama : Zvuéna zaatita : Zuuna izoladja jednoslojnim zidovinia Zyuéna izolacija vigeslojnim zidovima Posebne vrste izolovanih zidova FAMIYNJAC! | VENTILACION! KANALT as Naéin zagrevanja prostorija Dimnijaci 2a lokalno grejanje Preseci dimnjaékih kanal... lerada hmnjaékih Kanala..- Vodenje dimnjackih kanala kroz zgrade Barnjacke kapo mach! nastavel Pojedinacni ventilacioni kanal Odvodenje negisiog vazduha iz prostoria . Sovodenie svezeg vazduha u prostorie Sabimni dimnjaci rosiojni dimnjaci int-sistem. Sunt-dimnjact sunt-ventilacioni kanal junt-kanali za izbacivanjo nogistog vazduha iz prosterija i Sunt-kanali za ubacivanjé sveZeg vazduha u prostorije. Dimnjaci od krupniiy elemenaia Kai eiravanjo od kruphih elemenata Pao ra in TORY ZION) wy Prozori s.... Elemenli prozora j otvora’za prozore Mere prozota i olvora za prozore. . Mene za visine prozora : Nadprozacnici cs fasiaii— roletne na prozorima Ugradivanje prozora u zidne oivore Izrada nalprozorniika Izrada livenit natprozomiika Montazni armiranabetonski naiprozornici \ \ Parapeti : 140 85 Prozorske kiupice (each DE 140 Spoljni banci.. te 140 +98 Unutrasi bane soo 142 rata 143 «88 Elementi vrata otvora za vrata... 143 lerada nadvratnia, 143 88 Nadvratnici iveni na zgradi oplati 144 88 Montazni nadvratnici 145 Mere 2a unutraénja viata i oivore 2a vrata 145 89 Ugradivanje vrata u zidno otvore 447 90 Unrativanje spojjnih vrata 149, tv. i ot 91 Fundiranje (omelonje) objokta 150 +34 Temefi 150 88 Podela temelja prema oblicima : 150 +95. Nadi fundiranja temelja 18 23 Temeli neposredno ostonjeni na zemilino fle. 151 88 Temeii osionjeni na pojagano zemiine tle 152 88 Temeti posredino osionjeni na zemijino tle... 152 35 Povtdncko uredanjo zona i obelazvanje zgrada. 183 {Go [skop zemije za temeje. 154 100. tzrada temefja 185 ort Haka temel, 186 Temeli oon... 156 wee 4 Teme od Kana od emans 487 3 ¢ Tema oat nebyeno bot 181 [emelor-acmizaneg hatona : 183 Temeli sarnci 189~ 10) Temeli samci Od nabijendg betana - 159- jor Temetl a 0d armiranog betona 159 ‘onegrade = a evsinski) temelji.... 2161 * adam 2163 jog. lzrada a zgiadu 164 {109 Dovodenje tomoljnih stopa na istinivo. «<<... 164 {09 Hidroizolacija zorada 1657 IN Viste hidroizolacija 168 — {15 NaGini reSavanja hidvoizolacije od vlage 1 Vode y 416 Koja no pod priiskom 168: 117. Hidroizolaciia prot vlage i vode koja nije pod pri 418 _liskom na zgradama bez pocruma, 1665 - 420. Hidroizolaciia 2grada sa podrumima protiv viage i 4120 vodo Koja nije pod priiskom 168 120 Hidroizolaciia zgrada od potiska podzomne vode. 171 420. Drenaza 112- 120 133 FAINE KONSTRUKC! we 2123 : 173 - 173 > 123 pratnih konstrukciia 178 125, 1K ae 127 179 ie 179 ri ior konstTukci 180 128 Mofoliine siinorebyaste mediuspraine konstrukcije 128 _livene v oplati. feces 180 129 abrasie kant ca Suphim 131 pune. tip 130 Poluniontazné meduspraine konstrukeie 164 430. Polumontazne pune ploée sa resetkastom 482 _armaturom, tip omnia 186 137 Montazna meduspraina Konsitukcija, tip stanclard.187 139 Meduspratne konstrukcije sa osloncima 159. postavijenini @ da pravea’ 187 “ 299 aArmiranobetonske konstrukcije u skeletnom Prosti krovovi na armiranobetonskim lavanicama. 225 sistemu 188 Krovovi 8a raspinjaéama : 226 Medvepratne Konsirukclje od divene grade. 1191 Jednostavan dyovodni krovovi sa raspinjaéama na sp Meduspraino konsirukeije od greda~tavanjaéa, - 191 drvenoj tavanici.... 226 Meduspratne konstrukeije od tal Sn2,181 Jacnostavai dvovodhi krovov sa taspinjaéama na . ue “ darmiranobetonsko) tavanick 2or VI VERTIKALNE KOMUNIKACWE > *N - Krovovi ea raspinjacama i podvlaicara por K Krovovi sa nazitkom : 230 Staze i rampe AIL Prado kroz owe ravi wee Stopenice Krovovi sa roznjaéam 2 Sloper. ica’piema polodaju u zradi -.... 194 -Rroverrse-semanatam | piavim Jedaosiulin Nazivi pojedinih delova stepenica . - 195 jgouninstolicama 233 Veste fobiic stepenignih krakova 195 Proraéun stapenica . 296 Primer prorabuna stopeniea’ 197 238 Crtanje stepenica 199 239 Gradevinski propisi za stepenice 199 _Kfovavi sa-kost 239 Podela stepenica prema kensiruktivnom “frowns slolico sa naaicima : Dat postavijanju Ht ++ 200 Krovovi sa abeSenim konstrukcijama ~ krovne Podola stopenica prema materijaima fade |-.°201 yogaiie, pad Stepenice. od poe leon eon Krevne Konstrukcije sa jegnosirukom krovnom ‘onsirukcije stepenica na kosi vveSajkom i drvenom tavanicom rae armiranobetonskim plogama .. 201 Jednpstruka Krovna vesallka na belonske} Podela stopenica na kositn armiranobetenskim iavaniel 1-246 ploéama prema konstruktivnom oslanjanju. .. 203 Krovne konstiukelje sa dvostvukim krovnim Stepenice na kosira armiranobetonskim plogama vezaleamna oe 240 oslonjenim na podestne nosaée. . 204 -Kombinovani ktovni nosaél sa stolicama i Stepenice na kosim armiranobeionskim plocama ‘vosaikama : are ead osionjoni¢ na obrazne nosage 204 Vesalke na krovovimna'sa nazitcima 2252 Stopenteo na olenastin aimirandbetonski” Manga kzovow : 382 plocama é lednovodni krovovi : 253, Polumontaind i montazne stopenice 207 fodnovednt eo oe Stopenice od drveta A . 208 etvorovodni prazni krovovi. 7 we BBS EOE ee nee ji 208 Getvorovodni krovovi sa slemenjaéom 255, aetna +1211 Getyorovodii krovovi sa podroznjacama 256 Nalezuée stepenico 211 Slozeni krovovl . TT 257. Aiea laprenona erat 212 Krovna konstrukslje sa reSeikastim nosadima .-. 257 ee clearing tect Fe Krovno Konstrukeie sa nosacima od lepljenih ii Podrumske siepenice ao 213 25 Tavanske stepenice : Bie ” prikovanih profita Batibo Hie v1-7216- vin OBNAVLJANJE ZGRADA at COBteéonja zorada te 280 iguranje Konstrukeija zgrada 22261 Podela krovova proma nagibu aig | Osiguranje Konsteul Podela krovova proma material iarade S20 | Sanacija zabainih zidova oe BBP Gralisko prikazivanje krovnih konstrukeija oq. \Sanacija botonskih elamenata Optereéenje krova. ° <2) bat |Sanacija amiranobetonskih stubova ait Povezivanje krovne grade 51-221. |Sanacja amet stopa pee 278 Krovni nazite ee ee : Veste drvenih krovnith Konstruikaja . 1 22 [1K RUGENVE ZGRADA a Dyovodni Krovovi. eee ove eee : : Krovovi sa ostonjenim krovniin nosacima. 222 | X.ZADACI ZA VEZBU .... eevee 281 Prosti i krovoui ax rogova na drvenim tavanicama . : seco 282 | Literatura, 297 wr BOC. Dipl. ing. ath, Biljana Blagojevié: GRABEVINSKE KONSTRUKCNE za 1 i'l razred gradevinske 8kole obra- zovni profi: gradevinski tehniGar za visokogradnju + Dvanaesto izdanje, 2006. godina + tzdavaé: Zavod za ud2benike | nastavna sradstva, Beograd, Obiliéev Yenac $ + Likovni urednikc Tamara Popovié-Novakovié + Leklor: Selma Golovié + Korice: Nebojéa Jehliéka +!Crtez: Viadan Blagojevié, Olja Bikié, Tamara Oniéin = Gralidki urednik: DuSan Milosavijevié + Korektor: Maja Bivenko * Obim: 37% Stamparskih tabaka + Format 20 x 28 em.» Rukopis predat w Stampu januata 2006. + Stampanje zavrSeno januara 2006. godine + Stampa (i Petrova,