SAVEZ GODINA XVII(LIV), ilte JU 2 Sein BROJ 6, BEOGRAD, JUN 2008. JEVREIJSKI ni PREGLED (OS FaSteTm anna SRBIJE TJAR/SIVAN 5768. Seminari Pesah u »Lepenskom viru« 2 eHS TUISHL TR 6 Tet Od prog porosinog seminar, koji je organizovan uw saradnj sa Balkan Black Sea Region, tt »Le- Ppenskom Viruesepiembra 2004 odin prosle sa,skora pune Geir godine. U meduvremenu smo organizovali reget porodicnih aktivnost kao sto su »Sabat Kod utes, porodiene.proslave prazn- el a Posle toiko vremena, odd smo da_pokasamo da” ponovimo {3} nezaboravni seminar, 0 Kome 5e i'dancdanas_priéa, ovoga puta. sa- mi, Zaistasmo.se- potrudii da osmislimo i kreiramo interesantan program kroz Eefees wo sci Gras, pomavati igrai, Kako sa svojom. de- om, tako i 3a drugim poro- dicama, Sa jae sim cllem dh se ices paste, oxi fo novo i proved Sein fantasiéna dana. prepuna.rabavel Gil) seminara. bio. je, osim sti canja novihznanja, "uévrscvanje Porodice kao osnovne jedinke dru eee ‘tadicje w okviru nje same. Zele smo da pruzimo’ porodicama mogucnost da pobegm od svakod nevnih obavera i pritsaka ida, barem na Get dana, vizhaves sebe i svoju pores na ist natin kao Sto. je Mojsje.izbavio ceo svoj (6 nai) narod * poveo ga ka slobod: pre mnogo godina, zbog. cepa {amas i slavimo.Pessh kao jedan fod najvesih. praznikaw_jevrejskos religit Zato Smo se i odiuéit” da Seminar organiaijemo u Lepon- kom View, blast sa bogatom ‘sto- jom i tadlcijom koja je od nepro- cenjivog.zaésja. 2a ovo podrade Osim So je na srazetne) lokach, hotel otepenski Virw rch 1 mn Svo sadriaja, kao. sto sa bazen, igi lj crores eae ferent "za. razlgite vste sportova itd Seminar se odrtao od 24. do 27 ape, okupivis 153. uSesnika 5 porodis), 42 Suboice, Zeenjanina, Somibora, Novog. Sada, Zeman, Beograda, Skoplia (MaKedonia), Doboja (Bosna i Hercegovina) Zagteba (Hrvatska) Program se odvjao uti para- teina praves: Program 2a rodielje se sastoja0 ix vige raaltith aktivnosts od pre- dlavanjana tema Pesaha ? poro- dlienih vrednost, preko ciskisha-na MOD ENE Smena Ovo je posted bro} Biltena oj je pripremila redakcau sas tava objavjenom a impresuma ha posleno} strani. Pst, ako se ne yaramo, ve 04 16 godina, od ‘uceg broja to ée radi novi ure nity" abran na Kank, 1 nova Tedakcja, Mozemo im samo poze- ese eetarg eth ogae has ida prave. boli »prozvods Nadamno se da 22 to imal pos olinje love, Pu tom misin, 1 prvom red, na bol odnos Sa: Pent opiiewtraecal ae ai Tne to da ce svoj rad Bt pl Geni, onoliko kaliko se bud dlogovortisa_ Savezom, Toko fgodina, kroz redakju su prose desetine saradnika sv oreda ¥o- lonted. Po migjenju ne samo ree dakcije vee verijemo, vecine| Ge tala, Bien je, pred sth mas nay Koj je vakako tgp, dosta zalatke: da. Ganove mae ajed- Reem so cs Bktivnostina Savera 1 oping, @ dogadanjima u naio} zemli of znataja 2a zajednicy, w Teel 4 jevrejskom elu u clini da do- Frinese negovanjajevreskog Montteta, tedigja 1 kalture, da tkazuje na probleme = kojina se uotavamo, bilo dae ret 0 5 jain (ne)pilkama)antisemitiz: Ih, resttuayi ide Uslovi u koje mma je redakeje radia. nis bi Tak. “Uglawnom je Bil ostajena sama sebi, ber dovoline pomodi f Satndnje sa nerenne. Ako! podemo God toga ace glavni irvor sar anja. budacihpokotenja 0 tome ico eee eee In jevrejska sajednien'w Sibi tpravo Biten, onda se 2a-mn0g0 Su nete mati er je bilo allo. da. tome. pie st njem. Na Kes resimo to Kako je tesko ramet da sue, Sstina ret Gianovi zajednice, zaslepljent li rom mrenjom,. voi kampanje prot Bitena {judi Koj si radi Ur njems, eke trai njgowo. aa Eenj, So, sresom, bar dowd, je protlo i mes TamULTURA I sveta kulture Eva Fiser primila visoko italijansko priznanje Predsednik Italie Dordo Nap litano, 29, maja, urutio je Evi Fiser vis priznanje »Cavaire al mer ito della. Repubblicas (poéasna tit- ula viteza) za izuzetan. doprinos oblasti kulture. Ovo priznanje, koje je po rangu isto sto i francuska Legia éasti, dodeljuje se najista- Kivijim.lignostima pre svega iz oblasti kulture, nauke i humat tamog rada. Eva Filer (rodena 1920) poha- dala je osnovnu ékolu i gimnaziju u Viscu, gde je njena porodica 2i- velaizmedudva__svetska rata Njen oiac, dr Leopold Fier, glavni rabin Visca, bio je poznati talmud- ista, i dugogodisnji urednik Jevre)- skog Almanaha, zvantenog. glasila Saveza rabina Jugoslavije. Po svrse- tkustudija na Akademiji bkovnih tumetnosti_u Lion, Zivi u Beogra- du, gde je 191, zatiée bombardo- vanje i nematka okupacija. Sa majkom i mladim bratom, uspeva da iz okupiranog Beograda prebeg- ne_u Dalmaciju, na feritoriju pod iinjanskam kupaeijom Evin atne nije uspeo da se spase; tragiéno je rastradao u logora Topovske Supe uw novembra 1941. U Holokauste je izgubllo Zivot vise od trideset nijenih rodaka. Zajedno sa majkom i bratom, bila je internirana w kon- centracionom logors na ostrvu Kor full, a zatim, 1953, godine, uspe- vat da se_prebace it Bolonju. Ta Se prikjuue antassiho) ongant- Zachi =Partto dAziones. U eslobo- Genom Kimu, ponovo se” vaca timetnigkom pod ‘Do sada je imaia vie od 120 samostainih, tlodbi u_ prestinim Jesjama { muzejima stom svela Gwent su_motivd na njenim. plat ima koje" odlikije "majstortvo GrleZa_i fedinstvent olor ximsks peeati o Kojima je svelsta Sampa Baiovljona plea pata govt Rimw i pojadi jude Talje Koji su opiinil 'SalvadoraDalja. i Pabla Pasa, bicklt Ko poseduja sae ana judsla dimenzjy,boltske Hoole. Pomati sur | vival u.Je- vieiom Muzeju u Rima koje je balla Eva. Ber ‘Tema Hllokausta bila je za Evu ier ‘veoma intinne prode, Rae the strate sakjutalt Je. duboko {Clavitima svojth uspomena, TE 1968. odlutila je da Javnost pri laze radove posvetene tj temati 68 sbka bilo je isiozeno 190 godine ws memorjalnom centr Jad Qader ut Jerusalina Kompozitor Enio Morikone, inspinsan neni sikama, "Kom ponovao je 12 kompozicija, koje se flaze na muzithorn CDeu +A Eva Fischer pittores (Eva Fier, sikar eae) ‘Minogo je njenih priatelja, pos- nat Inost iz sveta umetnost, 54 Kojima se. drufila i razmenjvala idee: Dordo De Kirko, Mark S2- gal, Salvador Dal, Pablo Pikaso, Katlo Lev, Enio Morikone, Ame: eve i ar Vvedrog dua i's puno entuzi jazma, Bra Fiser aktivno stvara nova vredna dela a svom atellew 4 Rime, na radost mnogih Hubite iia umetnost, Ozekajemo dae i naa publika ustoro bil. prild da pogleda njene radove na felomti sUmetnostu Vojvodini XX. veld, koja. Geist olvorena potelioan” jie uw Muzejacavre: Tene umeinosi'n Novo Sod Nikola Regie Novo izdanje Semper idem 1U Reagradakom dramskom po- ort, 24 maja odeana fe pre- Zenlagja knjiga pokojnog, Borda eboviee:Tetaogia (drame) i dri 0: izdanje Semper Idem Utestvo- ali ou esejst | ketfar Jovan Ch lov, akademik Predrag Palave 15 stra, knjitevnik Filip David, kolu- mnista i kulturni krititar’ Teofl Pantié, dramski pisac Tanja Thc, kao i dramski umetnik Pavle Pe- KiG, koji je éitao odlomke iz Lebo- vicevih’ Knjiga. Prikazan je video zapis Demo- kratija kao moguénost (0 nacional- izmu), u kojem Lebovié govori o tome kako nikada nije bio u prili- ci da upozna Sta je demokratija, dok je lo koje je nacionalizam, ideologija hulja, upoznao jos u detinjstvu, a najvige uw logoru smrti u Auivicu, Iedavaé knjiga je BIGZ, u jim se knjizarama one mogu nabaviti Ministarka Izraela Cipi Livni boravila je u Dohi, glavnom gradu bogate ara- pske zalivske zemlje Katara, povo- dom njenog uéesa na jedno} me- dunarodno}_konferenciji, Tam pri- spolinih _poslova likom ona se srela sa vise arapski politcara, med Kojima i sa doma- Gnom, ministrom energetike Kata- ra — Abdulahom bin Hamadom. Obnovili su razgovore koji su 23- pote joi S0stiegodina izmedu Ove dve zemlje na temu mogue nosti prodajegasa iz. Katara. [zra- elu, Na tertonii Katara se nalazi 15 posto procenjenih svetskih. rez~ ceri prirodnog gasa, i Katar je fvoga tenths jedan od_najee@h pojedinacni svetskih proizvodaes i levoznika tog energenta, larael_ prvi put dobyja hotel 32 naslovom Valdorf-Astorija, Koji 2a- jecno sa firmom IPC” Jerusalim Ltd, grade i finansiraju_kanadska braéa Rajhman, Zavréetak gradnje hhotela planiran je za kraj 2010. godine, Hotel ée biti izgraden u centr ‘starog dela Jerusalima, pre- ko puta luksuznog hostela kod Da- vidove tvrdave, ma raskrsniciulica King David, Mamila i Agron. Vie~ dnost investiaje procenjuje se na 100 miliona dolara. Grupacija Hile ton-Europa zadovoljna je dogo- vorom i saradnjom sa izraelskim parinerom, firmom IPC Jerusalem Ld, i garantuje da ée izgied novog hotela biti reprezentativan i velelepan. To ce biti, kako kam redatavnici ove investicione aaj, izvanredna dopuna koleket i hotela Valdorf Astorija, Kojin do sada u svetu ima samo 4 hotela u SAD i_jedan u Dzedi, glavnom gradu Saudisjke Arabi. Haim Mile Pinkas