Lamed Mjtu!{b!sbep{obmf!!

J{bcsbp!j!qsjsfejp!Jwbo!Ojoj~!
````````````````````````````````````````````````````````````````````````!
!Godina 2 !!Broj 3 Mart 2009

! !
Zlatni suncokret
„Stanislav Vinaver“ i „Branko Ćopić“ (zbirka „Pelerina“,
1993), dok je roman „Pijavice“ nagrađen "Nagradom
grada Beograda" (2006). Roman „Mamac“ nagrađen je
Davidu Albahariju "Ninovom nagradom" (1996), potom nagradom "Fon-
dacije Balkanica" (1998), dok je 2006. ovo Albaharijevo
delo ponelo i jedno od najuglednijih evropskih priznanja -
„Most Berlin“, nemačku nagradu za književnost i
prevodilaštvo. Kako je pisac nedavno otkrio, postoji ne-
koliko verzija scenarija za „Mamac“, a nedavno je urađen
i scenario prema romanima „Mrak“ i „Pijavice“.
Jedan od u svetu najprevođenijih autora sa
srpskohrvatskog govornog područja, pisac „moderne,
sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti“, David
Albahari rođen je 15. marta 1948. u Peći. U Zagrebu je
studirao englesku literaturu i jezik. Prvu knjigu, zbirku
priča „Porodično vreme“, objavio je 1973. Pored romana,
priča i eseja, bavi se prevođenjem sa engleskog jezika,
uključujući dela Beloua, Nabokova, Singera, Pinčona,
Sema Šeparda... Do emigracije u Kanadu, 1994, ostavio
je snažan urednički pečat u časopisima Vidici, Književna
reč, Pismo, Kulture Istoka, kao i u ediciji "Prva knjiga"
Matice srpske. Uoči rata u bivšoj Jugoslaviji bio je
predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, i po-
Slike vremena zla magao evakuaciju civila iz Sarajeva.

Milica Jovanović, Danas

„Svake noći u drugom gradu“ - zbirka 20 priča o ________________________________________________________
nelagodnom, teškom, tamnom vremenu zla - složena je i
lucidna slikovnica sadašnjosti kojoj autor prilazi D. Alan Aycock
realistički, ali i na ivici čudesnog i fantastike, sa
uplivima groteske i tamnog humora, navodi se u
obrazloženju žirija književne nagrade „Zlatni sunco-
Tvecjob!Mpupwf!afof!
kret“, koja je upravo dodeljena Davidu Albahariju.
Tusvluvsbmop!qptsfepwbokf!v!
U Albaharijevoj percepciji vreme nije milosrdno ni
prema kome, a pogotovo ne prema onima koji su cjcmjktlpk!njupmphjkj!
okrenuti mnogim gradovima i svuda se suočavaju sa !
svojim životom, kulturom i društvenošću, koji ih duboko Tema koja se ponavlja u mitologiji dovodjenje
određuju. Pisac je sveznajući pripovedač, koji donosi
neutralnu priču raznih junaka. Suočava se s raspadom
je junaka ili razbojnika u nepokretno stanje, nje--
svoga života i u toj ekstazi otkrića sopstvenog poraza, ili govom/njezinom pretvorbom u ne`ivi predmet.
malih trijumfa, survava se u definitivan pad. Zauzima Koliko znam, Levi Strauss je prvi ponudio zadovo-
prostor Beograda, Ljubljane, Zagreba, Salcburga, Min- ljavaju}e tuma~enje teme imobilizacija/trans-forma-
hena, Kalgarija... Zbirka je, po Albaharijevim rečima, cija, svojom analizom Tsimshianskog ciklusa o
inspirisana „brojnim književnim večerima u raznim našim
'Asdiwalu': pretvorba lovca Asdiwala u kamen
i evropskim gradovima“.
kona~ni je ishod slo`enog niza simetri~nih geograf-
Nagradom „Zlatni suncokret“ Albahari je upotpunio skih, dru{tvenih, ekonomskih i kozmolo{kih opozicija
zaista impresivnu kolekciju zasluženih književnih izra`enih u mitu koje se razvijaju dijalekti~ki, i gde
priznanja - između ostalog, dobitnik je "Andrićeve
nagrade" (zbirka priča „Opis smrti“, 1982), nagrada
Asdiwalovi pothvati predstavljaju dinami~no posre-
1
dovanje teze i antiteze. ^ak je i Mary Douglas, koja
nipo{to nije nekriti~na prema Levi-Straussu, pri-
mijetila: “Neki mo`da nisu vjerovali da mitovi mogu
imati razradjenu simetri~nu strukturu. Ako je tako,
trebalo bi uvidjeti svoju gre{ku.
Stoga, da bismo protuma~ili neki primjer imo-
bilizacije i transformacije, moramo o~evidno razmo-
triti {iru simboli~ku strukturu mita, ukoliko ona
izra`ava proturje~ne dogadjaje ili tendencije. Potom
se moramo upitati da li lik, koji postaje nepokretan i
izmijenjen, predstavlja takvu sredi{nju to~ku izmedju
tih proturje~nosti da se mitski zaplet ne mo`e dalje
odvijati dok se ne dodje do toga dramati~nog
rje{enja.
Cilj mi je da ovim napisom poka`em kako nam
gore opisani ‘recept’ omogu}uje da razumijemo
pretvorbu Lotove `ene u stup soli, {to bi ina~e ostalo
tajanstvenim mitolo{kim dogadjajem. Da se taj cilj
ne bi ~inio bezna~ajnijim negoli jest, napominjem
odmah da je mit o Lotu strukturalno analogan mno-
gima drugim zna~ajnijim mitovima Staroga i Novog
zavjeta, te o~ekujem da }e odgonetka sudbine Lotove
`ene, uz obja{njenje pripadne joj simboli~ke struk-
ture, ukazati na zanimljive odjeke u celokupnoj he-
brejskoj i kr{}anskoj mitologiji.
[to se ti~e novije kritike ‘strukturalisti~kih’
tuma~enja Biblije profesora Juliana Pitt-Riversa
(1977), ulo`io bih, medjutim, tri prosvjeda. Prvo,
iako dr`im da je ovaj esej nadahnut djelom Claude
Levi-Straussa (kao i tekstovi Sir Edmunda Leacha),
nije mi namjerom djelovati unutar bilo kojih njego-
vih teoretskih parametara, niti izvesti analizu koju bi
i Levi-Strauss uzeo za ‘strukturalisti~ku’. To {to sam
napisao valja suditi prema postignutome. Drugo, ne
ka`em da ova analiza otkriva jedinu poruku mita o
Lotovoj `eni; sasvim je mogu}e da ima onoliko
egzegetski vrijednih poruka, koliko bi se na{lo osoba
sklonih hermeneutici. Jedino mjerilo uspjeha jest
interpretacija koja bi osim mene, intelektualno i
estetski zadovoljila barem i neke moje ~itatelje.
Tre}e, ne prihva}am Pitt-Riversovu zabranu da se
strukturalnoj analizi podrvgne bilo koji tekst {to
pripada izmi{ljenom razmedju {to ga on povla~i
izmedju mita i ‘stvarne’ povijesti. Dr`im ‘irever-
zibilnost’ i ‘progresiju’ povijesti ~udoredja sastavnim
dijelom poruke/poruka teksta, a ne njegovim izvanj-
skim }imbenikom, i stoga predmetom istoga pristupa
kao {to je to i svaki drugi dio teksta. Shodno tome
uvrstio sam taj }imbenik u svoju analizu.
Ne}u op{irno ispripovijedati mit o Lotu, zato {to
je dostupan svim ~itateljima koji nisu upoznati s
pojedinostima. Pri prou~avanju mita, odmah sam
zamijetio niz proturje~nih dogadjaja koji ‘zagradjuju’
pretvorbu Lotove `ene u stup soli.
2
Prvo, mit po~inje pri~om kako Lot iskazuje
gostoljublje dvojici preru{enih andjela koje je poslao
Bog da ga izvijeste o tome koliko je Sodoma grije{-
na. Gostoljublje se, prema mores starih (ali i mo-
dernih) semitskih naroda, iskazivalo blagovanjem
beskvasna kruha. Kraj mita, s druge strane, govori o
Lotovoj opijenosti vinom {to su mu ga dale k}eri.
Tako slijed {to otpo~inje suzdr`ano{}u i dru{tvenom
formalno{}u, zavr{ava neumjereno{}u i zanemariva-
njem dru{tvenih pravila.
Druga tema usko povezana s prvom ti~e se
identiteta Lotovih pratilaca. Na po~etku mita to su
dva preru{ena, Lotu nepoznata mu{karca. A na kraju,
pratilje su mu dvije `ene ‘preru{ene’ Lotovim pijan-
stvom u vi{e negoli prisne prijateljice.
Tre}e, mit po~inje Bo`jom prijetnjom da }e
uni{titi Sodomu, a zavr{ava stvaranjem plemena Mo-
abaca i Amonaca, poteklih iz incestne veze Lota i
njegovih k}eri.
^etvrto, mit se isprva zbiva unutar sodomskih
zidina, a na kraju u pe}ini, u brdima iznad Soara. Ta
se zemljopisna izmena mo`e najbolje shvatiti kao
kontrast izmedju ‘kulture’ grada i ‘prirode’ pustinje –
suprotnost s kojom su upoznati prou~avatelji Levi-
Straussa i Sir Edmunda Leacha.
Kona~no, mit po~inje u dru{tvu homoseksualaca
koji, zbog svoje (o~evidno isklju~ive) seksualne sklo-
nosti ne mogu imati djece (a preru{eni andjeli
simboli~ki osljepljuju/kastriraju mu{karce u Sodomi).
Mit zavr{ava incestnom vezom u koju su se upustile
Lotove k}eri s opravdanjem da moraju roditi djecu
(lokalitet gdje se zbiva taj dogadjaj nalikuje utrobi –
pe}ina u brdima iznad Soara).
Vratimo li se sada problemu posredovanja, pitat
}emo se kako ~udnovata pretvorba Lotove `ene u
stup soli ‘razrje{ava’ navedene proturje~nosti?
Klju~ moje rasprave jest upravo to {to se Lotova
`ena pretvorila u stup soli: ta bi se neobi~na sudbina
najjasnije mogla protuma~iti u etnografskom
kontekstu drevnoga Sredozemlja. Starim je Hebrejima
sol imala tri glavne konotacije: prvo, ona bije{e sim-
bol pro~i{}enja, o~uvanja i besmrtnosti; drugo, bila
je simbol siroma{tva i neplodnosti; tre}e, simbo-
lizirala je savez, kako pri zaklju~ivanju mirovnih
pregovora, tako i pri `enidbenim ugovorima. Sva su
tri zna~enja relevantna za moju raspravu (pret-
postavljam da ~injenica {to u geografskom podru~ju
o kojemu govori mit zaista ima puno soli, ne}e ni
potkrijepiti ni poni{titi ovdje ponudjeno obja{njenje).
Razmotrimo najprije sol u odnosu na dru{tvenu
suzdr`anost Lotova gostoljublja prema preru{enim
andjelima, i u odnosu na dru{tveni prestupak Lotova
pijanstva. Poznata semitska metafora izjedna~ava
gostoljublje sa solju koju dijele doma}in i gost;
zaista, svako dru`enje za stolom, uklju~uju}i `rtve
ponudjene Bogu, propra}eno je primjerenim za~i-
njanjem solju. Zapravo, ~ak bi se moglo re}i da je
sudbina Lotove `ene iznimnom potvrdom dru{-
tvenosti: ona je ponudjena kao `rtva Bogu gotovo na
isti na~in kao {to je Lot ponudio hranu preru{enim
andjelima, a k}eri mu{karcima Sodome u znak
potvrde pretjerana osje}aja politesse. Nasuprot tome,
zamijetit }emo nedostatak dru{tvene suzdr`anosti u
Lotovu pijanstvu, jedna~e}i to sa neposlu{no{}u
njegove `ene, zbog ~ega se pretvorila u sol. Jo{ su
va`nija, mislim, bo`anska uplitanja {to izravno utje~u
na primjere dru{tvene suzdr`anosti, odnosno pres-
tupa: preru{eni andjeli na ~udesan na~in izbavljuju
Lota s obitelji iz Sodome i od njezinih stanovnika,
{to je nagrada za gostoljubivost. Bog, prihvataju}i
Lotov ‘`rtveni' dar, istodobno ka`njava njegovu `enu
poradi njezine prekomjerne vezanosti uza grad
osudjen na propast. Lotovo ‘sveto’ pijanstvo (ima
re}i o tom predmetu u norve{kim i indijskim kon-
tekstima) spa{ava ga od krivice zbog incesta, {to se
pak na drevnom Bliskom istoku vezivao uz zami{-
ljaje bo`anstva i izuzetnosti. Sol je tu va`na da bi
podsjetila na posredovanje izmedju Boga i ~ovjeka.
Opreku izmedju identiteta Lotovih gostiju i
njegovih k}eri, upravo razrje{ava njegova `ena.
Zaplet logi~no zahtijeva neki prijelaz od Lotova
odno{aja s dvojicom andjela, do njegova odno{aja s
vlastitim k}erima. Njegova `ena omogu}uje takav
prijelaz ili posredovanje, jer utjelovljuje vrijednosti i
k}eri i andjela: poput k}eri, Lotu je `ena dru`ica i
~lan doma}instva, ali, kao i mnogi likovi u mitologiji
Petoknji`ja, nikad se ne imenuje, niti je genealo{ki
vezana uz nekog patrijarha. S obzirom na potonje,
ona je sli~na strancima koji se pokazuju andjelima;
zaista, mo`emo ~ak re}i da je njezina sudbina nekom
vrstom apoteoze, kakvu do`ivljavaju i drugi
mitolo{ki likovi klasi~ne starine.
Proturje~nost izmedju uni{tenja Sodome i
stvaranja Moabaca i Amonaca, {to proizilazi iz
strukture mita, opet nas vra}a slici soli koja
predstavlja sudbinu Lotove `ene: diskontinuitet do
kojega je do{lo uni{tenjem gradova Sodome i
Gomore, i kontinuitet koji podrazumijeva bo`anski
blagoslov kako bi nastale nove dru{tvene skupine,
stari su Hebreji obuhva}ali idejom saveza potvr-
djenog uzimanjem soli. Mo`e se u jednu ruku re}i
da savez uklju~uje diskontinuitet: jer za sobom
povla~i obostrane obaveze {to ih sudionici utvrdjuju
kao nove, i koje nisu morale prije postojati (kao u
bra~nom ili u mirovnom ugovoru); u drugu ruku,
savez tra`i imprimatur, dozvolu predaka, koja
najposlije potje~e od Bo`jeg autoriteta, te mora biti
ovjeren kontinuitet koji podrazumijeva stvaranje bilo
3
kojeg dru{tvenog oblika. Tako preobrazba Lotove
`ene predstavlja savez izmedju Boga i Lota koji se
formalno mora propratiti uzimanjem soli. Naravno,
sol se ovdje mo`e shvatiti i kao simboli~no o~uvanje
saveza.
Mislim da bismo zemljopisno putovanje Lota i
njegove obitelji iz Sodome u brda iznad Soara,
trebali stoga shvatiti kao metafori~ki obred prijelaza
iz staroga dru{tva u novo. To valja povezati sa
simboli~nim imobilizacijama {to postoje u mnogim
kulturama kako bi se naglasio nedru{tveni zna~aj
osoba u posljednjoj fazi obreda prijelaza. Trajnu
zemljopisnu nepokretnost Lotove `ene u pusto{i
Prirode izmedju stare Kulture Sodome i nove Kulture
{to nastaje u pe}inama soarskih brda, valja stoga
tuma~iti kao moralnu analogiju njezinu nepro-
mjenljivo rubom statusu u obredu prijelaza, stari
Hebreji koristili pri~uvno svojstvo soli u nastojanju
da o~uvaju ~isto}u i trajnost statusa {to ga valja
osvojiti.
Proslijedimo li tako dalje, mo`emo re}i da je
Lotova `ena, s obzirom na status `ene i majke,
anomalna i dru{tvu homoseksualaca koje je napustila,
i incestnom ménage a trios {to zapo~inje. Njezin
posredni~ki polo`aj zato i mora postati nepokretnost,
jer bi se na{la u proturje~noj situaciji bilo da krene
naprijed, bilo natrag. Mo`da je jalovost soli jedin-
stveno prikladna slika za Lotovu `enu kao `enu i
majku u oba dru{tva, jer su im njezine reproduktivne
funkcije neva`ne.
Naposljetku, polo`aj Lotove `ene kao `ene i kao
genealo{kog ‘stranca’ takodjer je osudjuju na
nepokretnost izmedju po~etnih i zavr{nih dogadjaja
mita. Prou~imo li ‘odvratnosti’ u Levitanskom
zakoniku, vidi se da su stari Hebreji, kao i mnogi
drugi narodi, izjedna~ili pravila o hrani i pravila o
spolnosti. U oba slu~aja pravila napose nagla{avaju
‘odvojenost’ djelovanja, a one koji se svjesno dr`e
pravila {to odvajaju razli~ite vrste hrane, s jedne
strane, i razli~ite vrste spolnih partnera s druge, nazi-
va ‘~istima’ i ‘besprijekornima’. Odno{aji s osobom
istoga pola, ili s osobom iz krvnoga srodsva stoga su
‘odvratni’ i ‘ne~isti’. Tako je i Lotova `ena kao
`ena, anomalna sodomitskom dru{tvu: kao ~lan (pret-
postavimo) obiteljske skupine odvojena od Lota, ona
takodjer odudara od njegova incestnog odno{aja s
k}erima. Stoga se mo`e pretpostaviti da sol u koju
se je pretvorila nema samo konotaciju jalovosti, ve}
i ~isto}e, jer ona ne mo`e, po pravilu, sudjelovati u
odvratnostima i ne~isto}i ni Sodome, niti brdskih
pe}ina.
Rekao bih, mo`da preuzetno, da sam otkrio
simetriju i proturje~nosti u mitu o Lotu, te da je
sudbina Lotove `ene neizbje`na pa odgovara njezinoj
ulozi posrednika izmedju tih proturje~nosti. Kako
sam ve} napomenuo, ova teza ne}e do}i do punog
izra`aja ako se ne bude i drugdje primenjivala. ^ak i
jednostavno propitivanje pokazat }e da u biblijskoj
mitologiji postoji mno{tvo nepokretnih ili u kretanju
sprije~enih likova: Noa u barci navrh Ararata, Izak
svezan za `rtvenik ispod Abrahamova no`a, ovan
koji }e ga zamijeniti zapetljan u grmlje, te Isus na
kri`u – od najzna~ajnijih su primjera. [tovi{e,
opre~nosti koje sam prona{ao u tom mitu spadaju u
standardne teme: neumjerenost i suzdr`anost u odno-
su na hranu i spolnost, grad i pustinju, dvozna~an
polo`aj `ene u formalno patrilinealnom dru{tvu i
odnos saveza prema `rtvovanju, namisli su {to tvore
klju~ne metafore u cijelom Starom i Novom zavjetu.
(Iz knjige Edmunda Leacha i D. Alana Aycocha:
Strukturalisti~ke interpretacije Biblijskog mita,
August Cesarec, Zagreb, 1988. Prijevod Gordane
Slabinac)
__________________________________
Nikola Ra~i}
!!!!!Njtjkb!Gjmjqb!\wbsdb
Kad vrednosni sistem doživi kolaps i ljudski životi
izgube vrednost, kad suprotstavljanje sili destrukcije u
naponu njene snage postane opasan poduhvat, svaka
uspešna realizacija života postaje podvig, a ako taj
podvig poprimi neslućene razmere i opstane u oštroj
suprotnosti spram sile, onda je to svojevrsno čudo.
Uloga čoveka čije se ime nalazi u naslovu ovog
teksta, u događajima koji spadaju u manje poznato
poglavlje istorije, sve više se sagledava u pravoj
veličini.
Filip Švarc je rođen u Vršcu, 19. jula 1894. godine,
od oca Samuela, po zanimanju trgovca, i majke
4
Regine rođene Koper, domaćice1. Od jedanaestoro
dece Švarcovih, sedmoro je umrlo od tada čestih
infektivnih bolesti. Filip je u Vršcu pohađao osnovnu i
srednju školu2. Na početku 20. veka, Vršac je imao
dosta kvalitetnih osnovnih i srednjih škola u kojima se
obrazovanje sticalo na srpskom, nemačkom, mađar-
skom, rumunskom i hebrejskom jeziku (veronauku i
hebrejski jezik predavao je rabin Adolf Sidon od
1873. do 1918.). Prema popisu iz 1910. u Vršcu je
živelo 876 Jevreja, a ukupan broj stanovnika iznosio
je oko 20 0003.
Nakon završene srednje škole Filip Švarc upisuje
studije medicine u Budimpešti. Međutim, ubrzo pošto
je diplomirao i započeo postdiplomske studije, 1919.
godine napušta Budimpeštu, jer je antisemitizam u
Mađarskoj nakon raspada Austro-Ugarske i poraza u
Prvom svetskom ratu, sve više uzimao maha. Pošto je
želeo da se bavi naučnim radom, odlučio je da
akademsku karijeru nastavi u nekom drugom univer-
zitetskom centru. U to vreme, kulturni i naučni centri
u Nemačkoj bili su privlačni za mnoge Jevreje iz
istočne Evrope. Akademsko okruženje na Frank-
furtskom univerzitetu, nudilo je studentima kvalitetne
predavače i dobre uslove za rad, i Filip Švarc će
upravo u toj sredini od 1919. pa sve do 1933. godine,
sa uspehom ostvarivati svoju profesionalnu karijeru4.
Odmah po dolasku u Frankfurt, zaposlio se kao
asistent na Institutu za patologiju. Premda je njegov
rad na institutu bio vezan za oblast opšte patologije i
patološke anatomije, u fokusu Švarcovog naučno-
istraživačkog rada tokom 20-tih godina (1920-1927),
bila je i neuropatologija; u tu oblast spada i post-
doktorska disertacija na temu cerebralne traume kod
novorođenčadi, koju je odbranio 1923. godine i koja
se danas smatra za jedan od značajnih radova koji
predstavljaju preteču moderne perinatologije5.
Pored toga, bavio se i drugim istraživanjima u
oblasti neuropatologije, kao što su moždani udar i
tumori centralnog nervnog sistema, u okviru inter-
disciplinarnih projekata na patološkom i neurološkom
institutu. Takođe, u domenu opšte patologije, radio je
na istraživanju tuberkuloze6.
1
Matične knjige rođenih JO Vršac, Istorijski Arhiv Bela
Crkva
2
Renate Heuer, Siegbert Wolf: Die Juden der Frankfurter
Universitat, Frankfurt am Main, New York 1997; Dr. Suzan
Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa autorom.
3
F. Mileker: Povesnica slobodnog kraljevskog grada Vršca,
Vršac 1886; Dr. Cvi Asaria: Toldot Jehudej Jugoslavia,
Ahavat Rehim 1995.
4
Renate Heuer, Siegbert Wolf: Die Juden der Frankfurter
Universitat, Frankfurt am Main, New York 1997; Dr. Suzan
Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa autorom.
5
Renate Heuer, Siegbert Wolf: Die Juden der Frankfurter
Universitat, Frankfurt am Main, New York 1997; Dr. Suzan
Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa autorom.
6
Isto
 Jedno vreme, od 1. juna 1926. do 31. maja 1927. go-
dine, Filip Švarc je u Frankfurtu radio na Institutu za
neurologiju „Ludvig Edinger“, na čijem čelu se u to
vreme nalazio Kurt Goldštajn. Pošto se institut
finansirao iz sopstvenih izvora, Švarc je dobijao
mesečna primanja za svoj rad, što je za njega bio
značajan izvor prihoda, obzirom da u Institutu za
patologiju nije dobijao primanja. Naime, od dolaska
na Institut za patologiju, u jesen 1919. godine, Švarc
nije primao platu, a od 1923. godine, kada nakon
odbranjenog postdoktorata (habilitacija) ima status
predavača, takođe nastavlja da radi bez novčane
naknade. Objašnjenje za takvu situaciju, nalazimo u
prepisci administracije instituta, gde u više navrata od
1924. godine, institut traži za njegov rad novčana
sredstva od pruskog ministarstva za nauku, s obraz-
loženjem da je nakon mirovnog sporazuma, sklop-
ljenog posle Prvog svetskog rata, Švarc postao
jugoslovenski državljanin, te da kao stranac ne može
da bude zaposlen u državnoj službi. Velika inflacija
tih godina u Nemačkoj, obezvredila je njegovu ušte-
đevinu, međutim, on je i dalje svim snagama nastav-
ljao svoj naučno-istraživački rad, često na ivici
egzistencije7.
Godine 1927. postao je vanredni profesor opšte
patologije na Frankfurtskom univerzitetu; imao je 33
godine, i bio je najmlađi profesor univerziteta u Ne-
mačkoj. Međutim, s obzirom da je bio stranac, i dalje
nije primao platu. Zavisio je od stipendija, honorara i
drugih primanja, kao npr. plate koju je dobijao na
institutu „Ludvig Edinger“. Od tog novca, jednim
delom je sam finansirao i troškove svog naučno-
istraživačkog rada8.
Dan posle koga više ništa nije bilo isto u Nemačkoj,
bio je 30. januar 1933. godine, kada je Hitler došao na
vlast. Nekoliko nedelja kasnije, donet je novi zakon o
državnoj službi. Bio je to kraj slobodnog i nesputanog
bavljenja kulturom, naukom, umetnošću, i uvod u
devastaciju od koje će se Evropa dugi niz godina
oporavljati. Novi zakon imao je za cilj da omogući
brzu čistku - otpuštanje svih profesora univerziteta je-
vrejskog porekla, ali i svih ostalih koji su bili politički
nepodobni za novu vlast. Mnogi veliki naučnici, neki
od njih i dobitnici Nobelove nagrade, bili su otpuštani,
hapšeni, slati u koncentracione logore. Impresivan je
broj nemačkih nobelovaca do tog vremena, ali stoji i
činjenica da se u Nemačkoj posle 1933. nikada više
takva dostignuća nisu ponovila u tom obimu.
Bio je ponedeljak, 21. mart 1933, kada se Filip
Švarc sreo sa svojim kolegom Fišerom u krugu
gradske bolnice u Frankfurtu. Iskreno zabrinut i
uznemiren, dobronamerno je upitao Švarca zašto već
7
Arhivska dokumentacija o Filipu Švarcu, Univerzitet
Frankfurt na Majni, Reg. br. 14/17.
8 10
Isto. V. i: Renate Heuer, Siegbert Wolf: Die Juden der
Frankfurter Universitat, Frankfurt am Main, New York
1997
5
nije „otputovao“, pošto je i sam nameravao da istog
dana pobegne ako već nije bilo prekasno. Sat vremena
kasnije, Švarcu je telefonirao kolega Rajndorf sa
Medicinskog fakulteta i savetovao mu da napusti
Frankfurt što je pre moguće. Rajndorf je čuo na
fakultetu šta se sprema, tako da je Švarc zahvaljujući
prijateljskom gestu svog nemačkog kolege bio na
vreme upozoren. Nekoliko dana pre toga, policija je
izvršila pretres Švarcove kuće, pod izgovorom da
traže skriveno oružje. Par dana kasnije, čuo je od pri-
jatelja, da je šef policije bez ikakvih stvarnih indicija,
morao da sprovede pretres i istragu protiv njega i još
nekih drugih profesora9.
Iste večeri, Švarc je sa svojim petogodišnjim sinom,
otputovao vozom u Cirih. Nekoliko dana kasnije,
pridružila mu se i supruga sa dvogodišnjom ćerkom.
Smestili su se kod ženinih roditelja, koji su živeli u
Cirihu. Ubrzo, zahvaljujući jednom kolegi, i uz
prećutno odobrenje direktora instituta, uspeo je da
dopremi u Cirih deo svog naučno-istraživačkog mate-
rijala. Tako je tenzija koju je Švarc osećao u zadnjih
dve do tri godine, i koja je sve više rasla, napokon
doživela rasplet10.
Svakodnevno su stizale vesti o suspenzijama,
isterivanju, hapšenjima, maltretiranju i samoubistvima
univerzitetskih profesora širom Nemačke. Početkom
aprila, Švarc je u Cirihu sretao kolege profesore, koji
bi u normalnim uslovima trebalo da budu na svojim
radnim mestima, da drže predavanja na fakultetima u
Frankfurtu, Berlinu, Vircburgu. U Švajcarskoj su
pokušavali da pronađu neko zaposlenje na tamošnjim
fakultetima i institutima, ali bez uspeha. Takođe,
propala su i nadanja nekih da će se na nemačkim
univerzitetima pokrenuti protesti i otpor prema takvoj
politici11.
Švarc je uvideo potrebu da se nešto preduzme.
Smatrao je da prognani intelektualci moraju sami da
se organizuju, jer na vidiku nije bilo drugog rešenja. I
što je najvažnije, on sam je krenuo u realizaciju te
zamisli; postao je glavni inicijator i osnivač Odbora za
pomoć nemačkim naučnicima.
Sredinom aprila 1933, u ciriškim dnevnim novinama
Neuen Zurcher Zeitung, pojavila se vest da je „save-
todavni odbor za nemačke naučnike“ počeo sa radom.
Za svega nekoliko dana i nedelja, pristigla je lavina
upita i zahteva za registraciju, sa svih nemačkih
univerziteta. Tih nekoliko novinskih redaka proizvelo
je mnoga nadanja. Odbor je svima poslao upitnike
koje je trebalo popuniti. Ogroman broj zahteva koji su
9
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972. Dr. Suzan
Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa autorom.
Dr. Suzan Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa
autorom.
11
Isto
potom stizali, izneo je na videlo prave razmere
nesreće koja je zadesila građane Nemačke12.
Međutim, uprkos početnog uspeha da ideja zaživi,
sva nastojanja Odbora da pronađe odgovarajuća reše-
nja za izgnanike, nailazila su na prepreke i donosila
nova razočaranja. Trebalo je hrabrosti i upornosti da
se uprkos tome započne novi radni dan. Kontakti sa
francuskim, holandskim i engleskim organizacijama
za zbrinjavanje izbeglica, uprkos iskazanoj dobroj
volji, ostali su bez opipljivih rezultata. Među onima
koji su se Odboru obratili za pomoć, bio je nemali
broj naučnika svetskog glasa. Ali, neizvesnost da će
poduhvat biti uspešan bivala je sve veća13.
Zbog rastućeg obima posla, prostorija u kojoj je
Odbor obavljao svoje aktivnosti, postala je premala.
Švajcarski prijatelji i poznanici pružili su dragocenu
pomoć. Jedan poslovan čovek ustupio je Odboru dve
prostrane prostorije za nove kancelarije. Drugi, trgo-
vac nameštajem, pozajmio je na korišćenje stolove,
ormare, stolice i pisaće mašine. Filip Švarc je priložio
deo svoje ušteđevine za potrebe Odbora, a dvojica
profesora, Mejer i Ber, takođe izbeglice iz Nemačke,
priložili su 1000 švajcarskih franaka. To je bio ukupan
novac kojim je Odbor raspolagao, i bio je dovoljan za
naredna tri meseca rada. Savetodavni odbor zvanično
je postao organizacija pod nazivom: Notgemeinschaft
Deutscher Wissenschaftler im Ausland (Organizacija
za pomoć nemačkim naučnicima u inostranstvu), a
osnivač i predsednik bio je Filip Švarc14.
Nacistički zakoni u Nemačkoj prisilili su mnoge
intelektualce jevrejskog porekla, ali i one koji su bili
označeni kao politički nepodobni, da napuste zemlju u
kojoj su živeli i radili, i doprinosili njenom napretku.
Shvativši da se stanje u Nemačkoj sve više pogoršava,
mnogi od njih tražili su način da napuste zemlju. Za
veliku većinu, odlazak u Ameriku ili u Veliku Brita-
niju, nije bio moguć zbog restriktivnih imigracionih
zakona koji su u tim zemljama tada bili na snazi.
Takođe, postalo je jasno da na američkim univer-
zitetima nema slobodnih mesta, pre svega zbog
oporavljanja od ekonomske krize, ali i zbog raspro-
stranjenog antisemitizma prilikom zapošljavanja uni-
verzitetskih profesora15.
Osnovna svrha organizacije Notgemajnšaft bila je
pomoć svim prognanim intelektualcima koji su bili
angažovani na univerzitetima ili u naučnim i kultur-
nim institucijama, u pronalaženju zaposlenja u drugim
zemljama koje bi bile voljne da ih prime. Od poseb-
nog značaja je činjenica da je organizacija bila osno-
12
Dr. Suzan Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa
autorom. Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajn-
šaft, Bodlean Library, London.
13
Isto
14
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
15
Wyman D. S.: The Abandoment of Jews: America and
the Holocaust 1941-1945, New York 1984.
6
vana i finansirana od strane samih izbeglica. Ako se
ima u vidu da je Filip Švarc bio otac dvoje maloletne
dece, da se našao u izbeglištvu, bez izvora prihoda, i
da je morao da izdržava svoju porodicu, onda se može
razumeti kakav je bio njegov entuzijazam, ali i rizik
tog poduhvata.
Nepunih osam nedelja od Švarcovog dolaska u
Cirih, Notgemajnšaft je raspolagao sa prostranim i
dobro opremljenim kancelarijskim prostorom, bilo je
volontera ali i plaćenih aktivista koji su radili i do 14
sati dnevno; kompletirana je kartoteka sa imenima i
podacima svih naučnika i intelektualaca koji su se
obratili organizaciji za pomoć. Vrata su bila otvorena
za sve, za Jevreje i nejevreje, za sve koji su se našli
pod udarom nacizma16.
Popularnosti Notgemajnšafta doprinelo je i jedno
„upozorenje“ koje je izdao Savez nemačkih univer-
ziteta, napisano u malicioznom maniru i objavljeno u
listu Miesbacher Anzeigers17. Namera je bila da se
organizacija za pomoć diskredituje, ali za potencijalne
interesente, bila je to dobrodošla informacija i odlična
preporuka. Ljudi su dolazili i da lično dobiju potrebna
obaveštenja, da podnesu zahtev, često putujući iz
udaljenih krajeva.
Nadanja i očekivanja bila su brojna, ali
spasonosnog rešenja još nije bilo na vidiku.
Krajem maja 1933. godine, kada je saznao da je
švajcarski profesor pedagogije, Albert Malhe, anga-
žovan na projektu reforme univerziteta u Turskoj,
Filip Švarc mu je odmah uputio pismo. Profesor
Malhe je odgovorio da su pripreme za reformu u toku
i da će za nekoliko profesora možda biti par slobodnih
mesta. Švarc je zatim poslao telegram u kome je pitao
da li bi bilo korisno da predstavnik Notgemajnšafta
otputuje u Tursku. Odgovor je glasio: „Očekujemo
vašeg predstavnika“. Švarcov saradnik iz Notgemajn-
šafta, profesor Kacenštajn, obezbedio mu je 100
engleskih funti za putne troškove18.
5. jula 1933., Filip Švarc je doputovao u Istanbul.
Na železničkoj stanici dočekao ga je profesor Kerim,
član državne Komisije za reformu univerziteta i
profesor matematike na Univerzitetu u Istanbulu.
Rekao je Švarcu da se spremi da za nekoliko sati
putuje u Ankaru, gde se nalazi sedište vlade i državne
administracije. Vreme do polaska voza, iskoristili su
da obiđu stari deo grada gde se nalazio univerzitet.
Profesor Kerim je govorio o potrebi stvaranja jednog
modernog univerziteta u Istanbulu, po evropskim
standardima, rekao je da je na sadašnjem univerzitetu
sve „trulo“ i zastarelo, i zgrade i predavači, da turska
omladina može da dobije kvalitetno obrazovanje samo
u inostranstvu, i da zato turska vlada namerava da
16
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
17
Isto
18
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
stvori kvalitetan domaći obrazovni sistem, u duhu
opšte modernizacije društva čiji je glavni zagovornik
predsednik Turske, Kemal Ataturk. Bio je impresio-
niran spiskom matematičara i fizičara koji su bili
registrovani u Notgemajnšaftu. Razgovor su vodili na
francuskom i nemačkom. Filip Švarc je odlično
poznavao francuski jezik, koji je u Turskoj bio prvi
strani jezik i jezik diplomatije. Iskoristio je priliku i da
se raspita za cene i uslove života, da se upozna sa
uslovima stanovanja i pogleda nekoliko tipičnih
turskih stanova koje mu je pokazao profesor Kerim.
Zahvaljujući ljubaznosti svog domaćina, Filip Švarc je
stekao dosta dobru sliku o prilikama u Istanbulu i
Turskoj. Već od tog prvog susreta, među njima se
rodilo prijateljstvo koje je trajalo dvadeset godina, sve
do Kerimove prerane smrti19.
Sledećeg dana, kada je Švarc doputovao u Ankaru, u
toku prepodneva primio ga je sekretar Ministarstva
obrazovanja, Rišti-beg. Prisutni su bili i profesor
Albert Malhe i Salih Zeki-beg, predsednik državnog
Odbora za obrazovanje. Profesor Kerim je već
prethodnog dana obavestio ministra obrazovanja o
razgovoru koji je vodio sa Filipom Švarcom.
Zvanični pregovori trebalo je da počnu istog dana
popodne.
Tačno u dva sata popodne otpočeo je istorijski
sastanak kojim je predsedavao ministar obrazovanja
Dr. Rešid Galip. Odmah do njega sedeli su Filip Švarc
i prof. Malhe, zatim, Salih Zeki-beg i Rišti-beg. U sali
je bilo prisutno oko dvadeset ministrovih saradnika.
Za dugačkim stolom sedeli su članovi komisije za
reformu univerziteta i zvaničnici Odbora za obra-
zovanje i zapisivali svaku reč. Dr. Rešid Galip
srdačno je pozdravio Filipa Švarca i poželeo mu
dobrodošlicu. Pregovori su mogli da počnu. Za sve
vreme tokom sastanka diskusija je vođena na fran-
cuskom jeziku. Turski zvaničnici postavili bi pitanje
Švarcu da li može da im preporuči profesora za
određenu struku, a zatim bi on, koristeći kartoteku
koju je poneo sa sobom, izneo svoj predlog i čitao
detaljnu biografiju i akademska dostignuća svakog od
19
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972.; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
Mustafa Kemal Ataturk (1881-1938), osnivač moderne
Turske. Rođen je u Grčkoj koja je bila pod kontrolom
Turaka. Bio je jedan od najboljih diplomaca u vojnoj
akademiji. Kao mladi oficir kritikovao je vladu Osmanskog
carstva i ušao u Turski nacionalni komitet jedinstva i
napretka. Učestvovao je kao oficir u prvom svetskom ratu.
Kada je 1923. godine uspostavljena Turska Republika,
Mustafa Kemal dobio je naziv Ataturk (»otac Turaka«).
Sprovodio je politiku modernizacije, potiskujući religiju,
uvodeći evropske običaje, emancipaciju žena, obavezu
prezimena. Reformisao je pravni sistem i zamenio arapsko
pismo latiničnim. Encyclopedia Britannica 1997.
7
kandidata. Za novi univerzitet u Istanbulu predložio je
tri profesora, od kojih je za dvojicu izneo i lične utiske
budući da je sa njima razgovarao prilikom podnošenja
zahteva u prostorijama Notgemajnšafta u Cirihu.
Nakon toga, predložio je da se ova tri profesora stave
na listu do konačnog donošenja odluke. Međutim, sa
turske strane usledilo je novo pitanje za još jednog
profesora koji im je bio potreban. A nakon Švarcovog
odgovora, turski predstavnici su postavili sledeće
pitanje, sveukupno trideset puta! I svaki put je između
pitanja i odgovora u sali lebdelo iščekivanje i
napetost. „Izgubio sam osećaj za vreme, a verovatno i
svi ostali u sali. Zaboravio sam na sve nevolje i
komplikacije. Bio sam svestan da se za sve nas koji
smo sramno isterani iz Nemačke u ovim satima rađao
novi život. Otkrio sam jednu čudesnu zemlju koja nije
bila zaražena zapadnjačkom kugom!“ – zapisao je
Švarc u svojim sećanjima na taj događaj20.
Kada je lista zahteva bila iscrpljena, Švarc je
predložio da se angažuje još jedna grupa visoko-
rangiranih predavača koji bi svake godine po nekoliko
nedelja boravili na univerzitetu, držali predavanja i
davali savete i sugestije profesorima i studentima.
Na kraju, obe strane su se sporazumele o visini plate
za profesore i o opštim odredbama ugovora koji bi se
pojedinačno sklapao sa svakim od kandidata. U pauzi
pregovora, dogovoreni zaključci su formulisani u
pismenoj formi, a potom su pregovarači ponovo
zauzeli svoja mesta. Dokument je čitan polako, reče-
nicu po rečenicu, a obe strane su davale saglasnost na
naglas pročitani tekst. Potom je ustao ministar Galip i
održao govor: „Danas, na ovaj izuzetan dan, uspeli
smo da postignemo jedinstven sporazum. Kada je
Konstantinopolj pao pre skoro 500 godina, vizantijski
učenjaci odlučili su da napuste zemlju. A mi ih nismo
zadržali. Mnogi od njih otišli su u Italiju. Rezultat
toga bila je Renesansa. Danas smo spremni da
primimo uzvratni poklon od Evrope. Očekujemo da će
to doneti našem narodu prosperitet i preporod. Ako
nam donesete vaše znanje i metode, ako našoj omla-
dini pokažete put ka napretku, mi vam nudimo našu
zahvalnost i divljenje“. Potom je u ime turske vlade,
sporazum potpisao ministar Galip, a zatim i Filip
Švarc, u ime svoje organizacije. Bilo je devet časova
uveče; pregovori su trajali ukupno sedam sati! Švarc
je poslao u Cirih telegram sledeće sadržine: „Ne tri,
već trideset“21.
Profesor Malhe je neposredno posle pregovora
prišao i čestitao Švarcu. On je veoma malo učes-
tvovao u diskusiji, ali je, po sopstvenom priznanju,
zadovoljno posmatrao kako se stvari odvijaju. Naime,
20
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972
21
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
originalni plan reforme univerziteta predviđao je da
predavački kadar na novom reformisanom univer-
zitetu bude biran ravnomerno, iz svih evropskih
zemalja, da ne bi prevladao jedan kulturni ili politički
uticaj. Za tako nešto bilo je potrebno vreme. Zato je
Malhe priznao da je tokom svoje savetodavne aktiv-
nosti na izradi plana, sumnjao u to da bi novi
univerzitet mogao da otpočne s radom već u
novembru 1933., kako je bila zacrtala turska vlada.
Međutim, niko nije očekivao da bi kadrovi takvog
renomea i ranga mogli da dođu u Tursku, a naročito
ne tako iznenada i u tolikom broju22.
Za razliku od Švajcarca Malhea kome je mnogo
toga u Turskoj bilo strano i daleko, Švarc je već u
prvom svom kontaktu uspostavio prisan odnos sa
Turcima. Kada je čuo tursku muziku, prepoznao je
neke slične zvuke koje je toliko puta čuo u svom
detinjstvu i ranoj mladosti u rodnom Banatu – u
srpskom, mađarskom i rumunskom folkloru ali i u
jevrejskom bogosluženju. Isto tako, nije mu pred-
stavljalo prepreku ni da razume te ljude izvan čisto
verbalne komunikacije. Pozitivni utisci koje je pro-
fesor Kerim preneo svojim pretpostavljenima, u
narednim godinama boravka u Turskoj postaće još
intenzivniji23.
Sutradan nakon pregovora, ministar Galip je saop-
štio Švarcu da je upoznao predsednika Ataturka i
njegove savetnike o postignutom dogovoru, i zamolio
ga da za dve nedelje ponovo dođe u Tursku sa
konačnom potvrdom i listom kadrova. Pored trideset
dogovorenih, ostalo je da se izabere još pet predavača.
Povrh toga, ministar je garantovao da će svi predavači
i osoblje, kao i njihove porodice, biti pod zaštitom
turske vlade, bez obzira da li su u Nemačkoj na
slobodi, u zatvoru ili u koncentracionom logoru. „Oni
(nacisti) nam ne mogu praviti probleme. Mi znamo
kako ćemo sa njima da izađemo na kraj“ – rekao je
ministar. Potom je izneo velike planove: potpuna
obnova obrazovnog sistema za koju će biti potrebno
angažovanje još 150 do 200 stranih predavača, i osni-
vanje arhitektonskog, fakulteta likovnih, muzičkih i
primenjenih umetnosti! Zatim je usledio razgovor sa
ministrom zdravlja, Refik-begom, koji ga je zamolio
da predloži kandidate za šefove osam odeljenja u
glavnoj bolnici u Istanbulu i na institutima u sklopu
novog medicinskog fakulteta24.
Istog dana, Švarc je Orijent ekspresom otputovao
nazad u Istanbul, gde ga je dočekao profesor Kerim,
22
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
23
Dr. Suzan Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa
autorom.
24
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
8
oduševljen zbog ishoda pregovora. Bio je već obave-
šten o svim detaljima sporazuma i želeo je da čuje da
li će stvarno biti moguće da se ovo „čudo“ i ostvari.
Očigledno, obe strane su bile mišljenja da se dogodilo
„čudo“25.
Po dolasku u Cirih, posle dva dana putovanja
vozom, Švarc je morao da organizuje kontakte sa
kandidatima; telefonirao je u Frankfurt, Berlin, Lon-
don, Mančester, Pariz, itd. Pozivao ih je da dođu u
Cirih, obezbedio putne troškove za one kojima je to
bilo potrebno, a u celom poslu pomagali su mu
profesori Levi i Nojmark, Neti Kacenštajn, Ida Volf i
supruga profesora Levija. Trojica profesora koji su
bili na listi kandidata, Kantorovic, Desauer i Kesler,
bili su uhapšeni od strane nacista. Švarc je našao način
da pribavi njihov formalni pristanak na angažovanje u
Turskoj, kako bi mogao da deluje u pravcu njihovog
puštanja na slobodu26.
Vest o onome što se desilo u Turskoj, munjevito se
širila među izbeglicama. Optimizam je zamenio apa-
tiju i razočaranje. U prostorijama Notgemajnšafta
otpočeli su razgovori sa kandidatima.
25. jula Švarc je ponovo doputovao u Istanbul gde
ga je primio ministar obrazovanja. Odmah na početku
razgovora, ministar mu je šaljivim tonom rekao da je
„opasan komunista“, i da su sa nemačke strane stigle
denuncijacije protiv njega već istog dana kada je
napustio Tursku. Međutim, Turci se nisu dali zavarati.
Ministar ga je obavestio da su svi njegovi predlozi
prihvaćeni. Zajedno sa Švarcom, doputovao je i pro-
fesor Nisen koji je trebalo da predaje hirurgiju na
novom medicinskom fakultetu u Istanbulu. Njih dvo-
jica su potom pozvani da obiđu istanbulske bolnice i
da pomognu prilikom odabira nove lokacije za
medicinski fakultet. Odlučeno je da centralna zgrada
novog univerziteta bude smeštena u nekadašnjoj
zgradi Ministarstva odbrane na Bajazitovom trgu. Tu
je trebalo da budu smešteni rektorat i administracija,
pravni i ekonomski fakultet i šest instituta (za
biohemiju, infektivne bolesti, zaštitu zdravlja, farma-
ciju i istoriju medicine), kao i dekanat i biblioteka
medicinskog fakulteta. U jednoj staroj zgradi na
Bajazitovom trgu, izgrađenoj u prvoj polovini 19.
veka, trebalo je da budu smeštena četiri odseka
medicinskog fakulteta (opšta anatomija, histologija i
embriologija, patološka anatomija, opšta i ekspe-
rimentalna patologija). Na čistini pored centralne
zgrade planirana je izgradnja univerzitetske opser-
vatorije. U prostranoj zgradi u blizini Bajazitove dža-
mije, koju je ranije koristila vojska, trebalo je da bude
smešten institut za stomatologiju. Iza velikog zdanja
Sulejmanije, planirana je bila izgradnja instituta za
biologiju, sa dva botanička i jednim odsekom za
25
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
26
Isto
zoologiju. Stare palate u blizini Bajazitovog trga i Aja
Sofije trebalo je preurediti za potrebe instituta za
matematiku, fiziku, hemiju i filozofiju. Takođe, otpo-
čeli su radovi na renoviranju pet starih bolnica:
Guraba, Haseki, Đerahpaša, Šišli i Bakirkej. Trebalo
je naći i adekvatnu lokaciju za radiološki institut27.
Turska republika, koja je proglašena 29. oktobra
1923, tek zaživela, narod još nepriviknut na nove
velike društvene promene, u svim segmentima imala
je improvizovana rešenja.
Razlog za žurbu turske vlade da Švarc što pre
dostavi pojedinačne ugovore, bio je u tesnoj vezi sa
donošenjem dekreta o raspuštanju starog univerziteta i
ostalih naučnih institucija. Naime, turski parlament je
1. avgusta 1933, izglasao zakon o raspuštanju dota-
dašnjih obrazovnih i naučnih ustanova i otpuštanju
nastavnog osoblja na starom Istanbulskom univer-
zitetu Darilfinun. Naravno, među nastavnim i naučnim
kadrom koji je bio otpušten, ova odluka primljena je
sa negodovanjem. Zato je bilo potrebno da se izvrše
sve neophodne pripreme, kako bi novi univerzitet na
vreme započeo s radom28.
Zahvaljujući Švarcu, angažovani su fizičari Maks
Born i Džems Frank, dobitnici Nobelove nagrade, i
matematičar Ričard Kurant, kao savetnici u turskoj
vladi za osnivanje fakulteta prirodnih nauka. Frankov
veliki ugled, Bornova skromnost i trezvenost i
Kurantova visokoučena retorika, ostavili su snažan
utisak na turske zvaničnike. Nema sumnje da je nji-
hovo prisustvo dodatno učvrstilo ceo projekat29.
Početkom avgusta u Istanbulu se pojavio profesor
Zauerbruh. On je u to vreme pominjan u među-
narodnoj štampi u kontekstu protivljenja nacističkom
režimu. Profesor Nisen, koji se od ranije poznavao sa
njim, pitao je Švarca da li bi možda vredelo i njega
uključiti u ceo poduhvat (dva mesta na odseku za
hirurgiju ostala su nepopunjena u Istanbulu i Ankari),
budući da je iskazao simpatije za organizaciju
Notgemajnšaft i da ozbiljno razmišlja da napusti
Nemačku. Zauerbruh je bio „arijevac“ i renomirani
profesor hirurgije, tako da bi njegov odlazak iz
Nemačke u znak protesta doprineo otporu protiv
nacizma.
27
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.; Bentwich Norman: The Rescue and
Achievement of Refugee Scholars. The Story of the
Displaced Scholars and Scientists 1933-1952, Hague 1953.
28
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
29
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.; Bentwich Norman: The Rescue
and Achievement of Refugee Scholars. The Story of the
Displaced Scholars and Scientists 1933-1952, Hague 1953.
9
Pošto je Zauerbruh želeo da se aktivno uključi u
celu stvar, Švarc ga je upoznao sa profesorom
Malheom i ministrom obrazovanja Dr. Galipom, a
potom je uz posredovanje ministra spoljnih poslova,
Numan-bega, bio primljen i u audijenciju kod pred-
sednika vlade Ismet-paše30.
Nekoliko dana kasnije, Zauerbruh se sastao i sa Fon
Fabriciusom, nemačkim diplomatom u Generalnom
konzulatu Nemačke u Istanbulu. Posle tog sastanka,
Zauerbruh je preneo Švarcu krajnje neočekivanu vest.
Naime, Fon Fabricius je poručio da su oni u ne-
mačkom poslanstvu uvređeni, jer ih Švarc još nijed-
nom od dolaska u Istanbul nije posetio! Usledilo je još
veće iznenađenje – Fon Fabricius i generalni konzul
pozvali su Švarca i profesora Nisena na zabavu koja je
trebalo da se održati u Generalnom konzulatu! I u toj
situaciji došla je do izražaja Švarcova dovitljivost.
„Može, ako uklone sve zastave sa kukastim krstom“,
odgovorio je Zauerbruhu. Nekoliko minuta kasnije,
posle obavljenog telefonskog razgovora, Zauerbruh je
rekao da je uslov prihvaćen!31
U cilju razumevanja situacije u kojoj su se našli
emigranti, treba naglasiti da iako su ugovori bili
sklopljeni između Notgemajnšafta i turske vlade, kao
dve ugovorne strane, oni su morali da budu kasnije
potvrđeni i od strane nemačke vlade32, uprkos činje-
nici da je ta ista vlada grubo otpustila te ljude i
proglasila ih nižim bićima. Međutim, obzirom da je
dogovor već bio postignut, i da zbog delikatnih odno-
sa sa turskom vladom, nemačka vlada nije mogla
otvoreno da se suprotstavi, pokušala je da iz toga
izvuče bar neku korist, i mogućnost za eventualne
manipulacije, ako se ukaže pogodna prilika. Da ironija
bude veća, Ministarstvo propagande je ceo projekat
proglasilo za deo programa „kulturne propagande u
inostranstvu“!33 U tom smislu treba razumeti i odnos
između Notgemajnšafta i nemačkih zvaničnika.
Na zgradi Nemačkog konzulata u Istanbulu koja se
nalazila nedaleko od hotela u kome je Švarc stanovao,
kao i na motornom čamcu koji je pripadao konzulatu i
koji je bio ukotvljen u blizini, uvek su bile vidno
istaknute velike zastave s kukastim krstom. Međutim,
dva dana kasnije, kada su Švarc i profesor Nisen došli
na pomenutu zabavu, nije bilo nijedne zastave, ni na
zgradi, ni na čamcu.
Fon Fabricius i generalni konzul ljubazno su
dočekali Švarca i Nisena. Činilo se da je zabava bila
organizovana njima u čast. U ulozi domaćice bila je
’frau’ Jenke, sestra Fon Ribentropa, koji će 1938. po-
stati nemački ministar spoljnih poslova. Fon Fabri-
30
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
31
Isto
32
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
33
Isto; Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
cius, koga je Zauerbruh opisao kao ne baš naklo-
njenog nacistima, poželeo im je uspeh u daljem radu i
objasnio da shvata položaj u kojem su se našli. Zabavi
je prisustvovao i izvesni Post, viši činovnik jedne
nemačke banke. Sve je proteklo bez značajnih
događanja, a Zauerbruh se sledećeg dana vratio u
Nemačku34.
Nakon 1. avgusta 1933, kada je izglasan reformski
zakon u parlamentu, i kada je rešeno pitanje
odgovarajućeg smeštaja za strane profesore, njihove
porodice i osoblje, Švarc, Nisen i Albert Malhe otpo-
čeli su rad na definisanju pojedinih detalja ugovora.
Najvažnije tačke ugovora koje su uspeli da se
dogovore sa turskom stranom bile su da kandidat za
profesuru na Istanbulskom univerzitetu prihvata oba-
vezu da nakon tri godine objavljuje udžbenike i drži
predavanja na turskom jeziku; da aktivno ispunjava
svoje obaveze na fakultetu i da drži dodatna pre-
davanja za širu publiku, u cilju prosvećivanja
stanovništva. Dogovoreno je i da svaki direktor insti-
tuta ima pravo da zapošljava strane saradnike. Na
insistiranje ministra obrazovanja i profesora Malhea,
Filip Švarc je pristao da i sam potpiše ugovor o
angažovanju na medicinskom fakultetu, u svojstvu
profesora patologije, i da prihvati mesto direktora
instituta za patologiju35.
Ministar obrazovanja, Rešid Galip, povukao se
sredinom avgusta sa dužnosti, a rukovođenje Odbo-
rom za obrazovanje je do daljnjeg preuzeo ministar
zdravlja Refik-beg. Nekoliko dana po preuzimanju
dužnosti, Refik-beg je došao u Istanbul i potvrdio sve
odluke i aktivnosti svog prethodnika. Preduzeo je
nadgledanje građevinskih radova na rekonstrukciji i
izgradnji novih naučnih i obrazovnih institucija, i
vršio odabir koji će kadrovi iz stare garniture da budu
zadržani u službi. Švarc i profesor Nisenom dogo-
varali su se sa Refik-begom o visini plate za strane
profesore i drugo osoblje, putne troškove i ostale
novčane nadoknade. Pored Švarca i Nisena, u nekim
od tih razgovora učestvovali su i pomenuti savetnici:
Kurant, Frank i Born36.
Pripreme za veliku reformu univerziteta bile su u
toku, a Švarc i Nisen su slobodno vreme koristili da se
bolje upoznaju sa gradom i sredinom u kojoj će živeti.
Uživali su u lepotama Bosfora, Marmare, obilazili
brojne kulturno-istorijske znamenitosti i družili se sa
svojim turskim domaćinima. Trebalo je i prionuti na
učenje turskog jezika, ne samo radi lakšeg snalaženja
u novoj sredini, već i zato što je to bilo predviđeno
odredbama ugovora. Pokazalo se da za Švarca to nije
34
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
35
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
36
Isto
10
predstavljalo veliki problem, jer je uočio neke dodirne
tačke sa srpskim, mađarskim, rumunskim i hebrej-
skim. Bili su to jezici uz koje je u svom rodnom
Banatu proveo detinjstvo i ranu mladost37.
Iz sedišta Notgemajnšafta u Cirihu stizali su
izveštaji o sve većem broju registracija. Ali, osećalo
se i nestrpljenje i strepnja da čitava stvar ne propadne.
U međuvremenu je nastao mali zastoj u komunikaciji
između Švarca i ministra Refik-bega. Iako to nije
trajalo duže od dve nedelje, za izbeglice je svaki detalj
bio potencijalno važan indikator. Bilo je to vreme u
kojem su iskusili velika razočaranja, vreme koje je
donosilo neizvesnost i nesigurnost. Međutim, otprilike
dve nedelje kasnije, Švarc je dobio uveravanja od
Refik-bega da sve ostaje kako je i dogovoreno. Dobio
je i nacrte po kojima se ubrzano uređivao prostor za
institut za patologiju, a u skladu sa sugestijama koje je
ministru ranije izložio. Ogroman broj radnika bio je
angažovan na gradilištima u tom periodu. Stare zgrade
je trebalo obnoviti i prilagoditi za nove namene, a
trebalo je izgraditi i nove objekte. U međuvremenu,
Švarc je otputovao u Cirih, jer je svaki od kandidata
koji su preko Notgemajnšafta bili angažovani u
Turskoj, trebalo da potpiše ugovor. Profesor Nisen je
ostao u Turskoj da koordinira tekuće aktivnosti38.
Ugovori koji su potpisivani u Cirihu, podrazumevali
su angažovanje u trajanju od 3 ili 5 godina, u
zavisnosti od volje kandidata. Nakon toga, slati su u
Ženevu, gde je Husein Džemal-beg, turski ambasador
u Švajcarskoj, stavljao svoj potpis u ime turske vlade.
Pojedini kandidati želeli su da pre potpisivanja
ugovora posete Tursku, što im je bilo omogućeno, a
turska vlada je velikodušno obezbedila novčanu
kompenzaciju na ime putnih troškova39.
Nakon dugotrajnih pregovora, dogovora i priprema,
poduhvat je konačno ušao u fazu realizacije. U
međunarodnoj štampi počeli su da se pojavljuju napisi
o velikom poduhvatu u Turskoj i o ulozi Notge-
majnšafta u celoj toj stvari. Pošto je Filip Švarc
prihvatio ponudu da predaje na Medicinskom fakul-
tetu u Istanbulu, kao i mesto direktora Instituta za
patologiju, trebalo je naći rešenje ko će u Cirihu ruko-
voditi aktivnostima organizacije Notgemajnšaft40.
U junu 1933, ubrzo nakon prve Švarcove posete
Turskoj, Notgemajnšaft su posetili Čarls Gibson i
Volter Adams iz organizacije „Assistance Council“ sa
sedištem u Londonu, koju je osnovao lord Beveridž i
koja se bavila pružanjem pomoći visokoškolskim pre-
37
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
38
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
39
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
40
Isto
davačima i naučnicima. Oni su došli sa ponudom za
saradnju i predlogom da se sedište Notgemajnšafta
premesti u London. Obzirom na denuncijacije koje su
protiv Notgemajnšafta stizale iz Nemačke (u to vreme
je objavljeno i pomenuto „upozorenje“ Saveza nemač-
kih univerziteta), Filip Švarc je smatrao da je od
naročite važnosti da Notgemajnšaft zadrži karakter
nezavisne organizacije, i zato je odbio predlog o
premeštanju Notgemajnšafta u London. Takvo stano-
vište se pokazalo ispravnim u toku pregovora sa
turskom vladom – Notgemajnšaft je pre svega bio
organizacija, osnovana i finansirana od strane samih
univerzitetskih predavača i naučnika41.
Na predlog Filipa Švarca formiran je nadzorni odbor
koga su činili ugledni profesori: Maks Born, Ernest
Kasirer, Kurt Goldštajn, Rihard fon Mizes i Franc
Simon. Takođe, obezbeđena su sredstva za budući rad,
tako što je svako od izbeglica, ko bi preko Notge-
majnšafta dobio angažman, ugovorom preuzeo
obavezu da u više rata organizaciji isplati novčanu
pomoć u visini jedne mesečne plate. Samo od ugo-
vora, zaključenih sa turskom vladom, obezbeđeno je
20.000 švajcarskih franaka. Ostalo je samo da se
pronađe naslednik Filipa Švarca, koji bi u Cirihu
preuzeo dužnost rukovođenja aktivnostima Notge-
majnšafta, kada novi univerzitet u Istanbulu otpočne s
radom. Izbor je pao na Dr. Frica Demuta, iskusnog
pravnika, koji je do odlaska iz Nemačke radio na
ekonomskom fakultetu u Berlinu42.
Opraštajući se od svojih saradnika u Cirihu, Filip
Švarc se osvrnuo na osnovnu ideju vodilju koja ga je
rukovodila prilikom osnivanja i rukovođenja ovom
organizacijom. Istakao je da cilj organizacije nije bio
samo pronalaženje egzistencije za izbeglice, već i
okupljanje onih snaga koje će se boriti protiv degra-
dacije duha. Nepunih šest meseci nakon grubog
isterivanja iz Nemačke, prognanici nisu više bili
usamljeni pojedinci – sada su mogli da odlučnije i
sigurnije zakorače u budućnost koja je bila puna
izazova43.
Konačno, 27. oktobra 1933, brod kojim je
doputovao Filip Švarc i druge izbeglice pristao je u
večernjim časovima u istanbulsku luku. Neki su već
bili pristigli nekoliko nedelja ranije. Grad na Bosforu
bio je neuobičajeno osvetljen – slavio se važan jubilej,
deset godina od osnivanja Republike. U hotelu su ih
čekale pozivnice za svečani prijem koji je održan
narednog dana u predsedničkoj palati44.
Do kraja oktobra svi su već bili u Istanbulu, čitave
porodice u širem sastavu, profesori, asistenti, tehničko
osoblje, sa suprugama, decom, taštama i svekrvama -
41
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
42
Isto
43
Isto
44
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
11
sve ukupno više od 150 ljudi. Razgledali su grad, i
pokušavali da se priviknu na osećaj da ih niko ne
gleda popreko. Većina njih doputovala je direktno iz
Nemačke, gde su iskusili prezir, nipodaštavanje i
progon. Uveče bi se okupili na terasi hotela „Park
Oteli“ gde bi razmenjivali utiske i vodili duge razgo-
vore, ili bi u tišini posmatrali Bosfor45.
10. novembra 1933, novi ministar obrazovanja,
Hikmet-beg, pred okupljenim zvanicama i najvišim
zvaničnicima, održao je svečani govor na otvaranju
novog Univerziteta u Istanbulu. Ubrzo su svi prionuli
na rad. Izbeglice je rukovodio elan da nastave rad u
svojim profesijama, a Turci su pred sobom imali
velike zadatke koje im je postavio predsednik Ataturk.
U početku je sve bilo manje-više improvizovano,
profesori i studenti sedeli su i na stolovima, drvenim
sanducima, držali predavanja koje je turski saradnik
simultano prevodio, rečenicu po rečenicu. Povremeno
bi ispričali neku šalu, i na ozbiljnim licima studenata
pojavili bi se osmesi – bili su to počeci uspešnog
školovanja i prijateljstva, koje će pamtiti mnoge
generacije turskih studenata46.
Svi profesori emigranti na novom Univerzitetu u
Istanbulu, koje je Filip Švarc odabrao, bili su jevrej-
skog porekla, izuzev Repkea, Keslera, Ristova i fon
Hipela. „Za mesta koja su bila na raspolaganju, rado
bih bio odabrao više nejevreja, ali ih nije bilo!“,
komentarisao je Švarc47.
Pravni, ekonomski i filozofski fakultet, odmah su
otpočeli s radom, po planu i programu koji su zajedno
sastavili domaći i strani profesori. Fakulteti prirodnih
nauka, takođe su otpočeli s radom uz manje ili veće
poteškoće, ali instituti su se suočili sa problemom ne-
dostatka osnovnih sredstava, nije bilo potrebne teh-
ničke opreme i instrumenata. Zato se u početku
izvodila samo teorijska nastava, koja je uprkos nedo-
statku sredstava za rad, bila veoma sistematična i
savremena.
Na Medicinskom fakultetu ubrzo su se javile
ozbiljne teškoće. Iako su kabineti i amfiteatri bili
opremljeni potrebnim nameštajem, instrumenti i
tehnička oprema bili su zastareli i neupotrebljivi.
Neke zgrade još nisu bile završene, a obrazloženje je
glasilo da je prestanak radova „privremen“48.
Međutim, strani predavači su opet našli impro-
vizovana rešenja. Ono malo starih mikroskopa koji su
bili na raspolaganju, premeštano je u krug od pre-
davanja do predavanja. Strani profesori i asistenti ipak
su uspeli da svoje studente upoznaju sa suštinom i
osnovom fiziologije, biohemije, histologije, mikro-
biologije i patologije, u sklopu koje je bilo omo-
45
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972
46
Isto
47
Isto
48
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
gućeno da svaki student dobije priliku da vrši
autopsiju. Naročito se radilo sa domaćim asistentima,
koji su ubrzano bili obučavani i osposobljavani da
usvajaju nova znanja. Svi emigranti na univerzitetu
bili su svesni da prolaze kroz period velikih iskušenja,
i bili su odlučni u tome da istraju, što je na kraju
donelo zasluženi uspeh. Zaposleni na klinikama našli
su se u naročito teškom položaju, jer su bolnice bile
zapuštene i loše opremljene. Međutim, veoma brzo se
proširila vest da strani hirurzi (Nisen, Lipman i
Igershajmer) prosto čine čuda u lečenju bolesnika, pa
su pacijenti u velikom broju nagrnuli u bolnice i
klinike na kojima su radili pomenuti lekari. Teško
obolela deca, mladi i stari, su doslovno rečeno
kampovali u dvorištima ovih ustanova. U isto vreme,
ova trojica profesora, intenzivno su obučavali studente
i asistente, naročito kada je reč o praktičnoj nastavi,
tako da su ovi za tri meseca mogli da nauče više nego
u toku celog dotadašnjeg studiranja. Može se reći da
je njihov doprinos umnogome koristio ugledu
celokupne emigrantske zajednice49.
Ali, uprkos optimizmu, iskrsli su ozbiljni problemi.
Izveštaji koje su slali strani predavači, direktori
instituta i zaposleni na klinikama, o potrebi nabavke
opreme, udžbenika, boljoj organizaciji rada – ostali su
bez odgovora, izgubljeni u kanalima birokratije ili su
bili namerno stopirani od strane pojedinaca u admi-
nistraciji. Postojao je i problem korupcije, nasleđen iz
prošlih vremena. Pojedini domaći profesori smatrali
su da se stvari u njihovoj zemlji ne mogu tako naglo
promeniti nabolje. Međutim, Filip Švarc nije tako mi-
slio. Verovao je da ima onih kojima je stalo da refor-
me uspeju. Zato je odlučio da upozna predsednika
republike sa pravim stanjem stvari50.
Prilika za to ukazala se u februaru 1934, kada se u
kući Dr. Ginzberga sreo sa generalom Ali Fuadom,
ličnim prijateljem i saradnikom predsednika Ataturka.
U razgovoru koji je trajao nekoliko sati, Švarc ga je
upoznao sa problemima koje je trebalo rešiti. Nedelju
dana posle toga, general Ali Fuad se ponovo sastao sa
Švarcom, tražeći da predloži šta bi trebalo uraditi.
„Treba početi iznova“, glasio je Švarcov predlog. U
periodu između zimskog i letnjeg semestra, na duž-
nost rektora postavljen je Ćamil-beg, a imenovan je i
novi dekan Medicinskog fakulteta. Iz Ankare je stigao
i general Fuad, koji je naložio da ne sme više biti
odlaganja u sprovođenju reformi. Novi rektor se
ekspresno obračunao sa korupcijom na univerzitetu, i
u roku od nekoliko nedelja omogućio stranim
profesorima i stručnjacima da normalno nastave rad. I
profesor opšte anatomije, Nuretin Ali Berkol, novi
dekan Medicinskog fakulteta, dobro se pokazao na
novoj dužnosti. Povećan je broj bolničkih kreveta na
49
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972
50
Isto
12
klinikama i uvedene su promene u radu bolničkih
administracija. Izvršena je reorganizacija i proširenje
centralne biblioteke Medicinskog fakulteta, a na
svakom od instituta formirane su zasebne biblioteke.
Veliku važnost imalo je osnivanje posebne Komisije
za nabavku učila i ostale opreme, čime su stvoreni
mehanizmi za konstantno unapređenje rada instituta,
klinika, bolnica, i univerziteta u celini. Dovršena je i
izgradnja i rekonstrukcija zgrada pojedinih instituta,
koji su opremljeni u skladu sa prvobitnim planom, a
utvrđeno je da je zastoj u radovima nastao usled
malverzacija preduzimača. Uskoro su svi instituti,
fakulteti i klinike, bili opremljeni sa potrebnim nameš-
tajem, udžbenicima, savremenom tehničkom opre-
mom i instrumentima51.
U toku zimskog semestra 1934. godine, na predlog
profesora Vinterštajna, uvedena je nova praksa da se
svake dve nedelje u najvećem amfiteatru održavaju
diskusije o raznim temama u kojima su učestvovali
nastavno osoblje, studenti, ali i istaknuti intelektualci
Istanbula, čime je uspešno ostvarena komunikacija
između stranih predavača i stručnjaka i domaće inte-
ligencije. Već tokom letnjeg semestra 1934. bilo je
jasno da je reforma univerziteta uspela52.
U očima najviših turskih zvaničnika, Filip Švarc je
uživao sve veće poverenje. Njegovo lično zalaganje i
ostvareni rezultati čitave emigrantske zajednice,
doprineli su da on bude uključen u važne državne
projekte. Sredinom marta 1934, ministar ekonomije,
Dželal-beg, se sastao sa njim u kući Dr. Ginzberga.
Izrazio je u ime svoje vlade i predsednika Ataturka,
zahvalnost za sve što je dotad bilo učinjeno, i želju da
se ta saradnja proširi. Zamolio je Švarca da odabere
grupu renomiranih stručnjaka koji bi pomogli moder-
nizaciju turske ekonomije. Objasnio je da Turska
raspolaže znatnim resursima: velikim rezervama uglja,
gvožđa, hroma, bakra, hidroenergetskim potencijalom,
pšenicom, voćem, duvanom, pamukom i kvalitetnom
drvnom građom53.
Turska je nameravala da razvije poljoprivredu,
posebno sisteme navodnjavanja, stočarstvo, tekstilnu i
hemijsku industriju, metalurgiju – sve su to bili prio-
ritetni zadaci za koje je hitno bilo potrebno naći
odgovarajuće stručnjake. Ministar je predložio da se
za sve navedene grane privrede, osnuje komisija
sastavljena od stranih stručnjaka, a jedan od njih bi
51
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933., Kopenhagen 1972; Bentwich
Norman: The Rescue and Achievement of Refugee
Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
52
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
53
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933, Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
predsedavao komisijom i bio u direktnom kontaktu sa
njim. Tokom razgovora sa Švarcom, Dželal-beg je sve
ove zadatke zapisivao na jednom listu papira, a Švarc
je postavljao dodatna pitanja i objašnjenja, budući da
se radilo o pojmovima i problemima koji su bili
daleko van njegove struke. Povrh toga, Dželal-beg je
potom napomenuo da je potrebno naći odgovarajućeg
stručnjaka koji bi radio na izradi zakonodavstva i
nadgledao sprovođenje zakona u praksi, i da je
potrebno novim zakonima zaštititi radnike od eksplo-
atacije, kako u državnom tako i u privatnom sektoru.
Takođe, trebalo je angažovati stručnjake koji bi
izradili plan saobraćajne infrastrukture u skladu sa
novim privrednim zahtevima54.
Način na koji je ministar izneo Švarcu ove velike
državne planove, u jednom neposrednom i otvorenom
razgovoru, ukazavši mu poverenje i poverivši mu tako
važan zadatak, ostavilo je na njega dubok utisak. Za
Švarca je ovo predstavljalo još obimniji poduhvat od
reforme univerziteta. Znao je mnogo stručnih ljudi u
Nemačkoj koji bi na odgovarajući način mogli da
obavljaju pomenute poslove. Oni su svojevremeno
vršili odgovorne funkcije u Nemačkoj, a sada su bili
otpušteni i izopšteni. Zatražio je od ministra dve
nedelje da sastavi spisak ljudi, „trust mozgova“, koji
bi mogli da se prihvate ovog posla55.
Profesori Nojmark, Ristov i Repke, pomogli su
Švarcu da se sumiraju osnovne ideje koje je ministar
izneo u svom planu. Razumeli su da je čitava zamisao
bila da se stvori demokratsko i liberalno društvo u
kome će se na najbolji način iskoristiti privredni
potencijali uz pomoć planske ekonomije inicirane od
strane države. Turska vlada se složila sa ovakvom
njihovom interpretacijom. Bio je to, po svemu sudeći,
turski „New Deal“, reforma privrede i društva, zasno-
vana na planskoj ekonomiji i poštovanju građanskih
prava i sloboda. Švarc i pomenuta trojica profesora
predložili su turskoj vladi da se za pomenute funkcije
imenuju dva profila kandidata. Prvi profil činili bi
ljudi sa naučnim i političkim iskustvom koji bi kreirali
potrebne ekonomske i zakonodavne mere, dok bi
drugi profil obuhvatio stručnjake sa iskustvom u
praktičnoj primeni zacrtanih planova. Nije bilo
sumnje da se takvi ljudi mogu pronaći u Nemačkoj, i
da bi bili voljni da prihvate ponudu turske vlade56.
Tri dana nakon razgovora sa ministrom Dželal-
begom, Švarc je stupio u kontakt sa Fricom Demutom,
koji je rukovodio aktivnostima Notgemajnšafta u
Cirihu, radi prikupljanja potrebnih podataka na os-
novu kojih bi se sačinila lista potencijalnih kandidata.
Ubrzo je Švarc dostavio potrebnu dokumentaciju
54
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933, Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
55
Isto
56
Isto
13
Dželal-begu, koji mu je naložio da u septembru
otputuje u Švajcarsku i sačini ugovore sa kandi-
datima57.
Šest nedelja kasnije, Švarc je sa ministrom Dželal-
begom usaglasio konačni izbor kandidata. Dr. Porten
je 7. decembra 1934. imenovan za predsednika Komi-
sije stručnjaka, u čijem su sastavu bili Dr. Bades i Dr.
Vajgerts. Imenovanja ostalih stručnjaka bila su nada-
lje u nadležnosti predsednika Komisije, Dr. Portena58.
U toku zimskog semestra 1934. godine Švarc je od
ministra zdravlja, Dr. Refika, saznao o kontra-
diktornoj ulozi profesora Zauerbruha, sa kojim se
upoznao početkom avgusta 1933. u Istanbulu. Zauer-
bruh je tada iskazao simpatije za aktivnosti Notge-
majnšafta i čak nagovestio mogućnost da bi i on sam
mogao da emigrira iz protesta prema režimu u
Nemačkoj. Međutim, prilikom audijencije kod Ismet-
paše, predsednika vlade, na koju je zamolio da ide
sam, bez profesora Nisena i Švarca, Zauerbruh je
izdejstvovao da on izvrši „stručnu proveru“ druge po
redu grupe kandidata koje je Švarc predložio za
bolnice, institute i ostale ustanove. Međutim, „bolja
rešenja“ koja je predložio Zauerbruh, sastojala su se u
tome, da su se na listi našli arijevci, ali ne i bolji
stručnjaci. Švarc je ponovo podneo svoju listu, budući
da Zauerbruhovi kandidati nisu bili voljni da dođu u
Tursku. Zauerbruh je opet imao primedbe. Zatim je u
Ankaru stiglo zvanično pismo odeljenja za kulturu pri
nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, u kome su
osporavali imenovanje profesora Elingera i Engela,
zbog njihove navodne komunističke delatnosti. Švarc
je u dogovoru sa ministrom zdravlja Refik-begom,
odlučio da se obrati fon Fabriciusu, diplomati u
nemačkom poslanstvu u Istanbulu. Fon Fabricius je
odgovorio da u toj stvari odlučujuću reč ima
Zauerbruh. Savetovao je Švarca da mu se obrati
pismom. Ali, odgovor od Zauerbruha nikada nije
stigao. Posle duže pauze, i verovatno na tursko
insistiranje, nemačko ministarstvo je ponudilo kom-
promis - dvojicu profesora čije su supruge bile Jevrej-
ke, i koji su odbili da se razvedu. Švarc je prihvatio
ovu ponudu, i tako je ova afera nakon nekoliko meseci
bila okončana59.
Očigledno je da je cilj nemačkih vlasti nakon
uspešne misije Notgemajnšafta, bio da se izvrši
opstrukcija. Sa druge strane, nemačko ministarstvo
propagande je pokrenulo medijski napad protiv
emigranata, u čemu su učestvovali i neki turski
novinari. Zauerbruh se sledeći put pojavio u Turskoj u
vreme staljingradske bitke, navodno zbog zdrav-
57
Isto
58
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
59
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933, Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.
stvenog stanja Numan-bega, koji je tada bio ministar
spoljnih poslova. Zauerbruhova misija ticala se
uključivanja Turske u rat na strani Nemačke. Turska
je odbila ovu „ponudu“. Poslednja vest o Zauerbruhu i
njegovom izdajstvu stigla je nakon neuspelog poku-
šaja atentata na Hitlera u julu 1944. Ispostavilo se da
su se zaverenici sastajali u Zauerbruhovoj kući, i da su
posle neuspeha, svi osim njega bili uhapšeni60.
U poslednjoj fazi univerzitetske reforme, turska
vlada je ponovo angažovala Švarca da pronađe
adekvatne stručnjake – arhitekte, muzičare i likovne
umetnike, za osnivanje likovnih, muzičkih i fakulteta
primenjenih umetnosti. U toj grupi, u Istanbul i
Ankaru došli su poznata imena kao npr. Karl Ebert,
teatrolog, Paul Hindemit, čuveni kompozitor, Cuk-
majer, Liko Amar, Bruno Taut - osnivač i dekan
Arhitektonskog fakulteta u Ankari, Martin Vagner,
stručnjak za urbanizam i autor novog urbanističkog
plana Istanbula, akademski slikar Leopold Levi,
profesor na Akademiji primenjenih umetnosti u Istan-
bulu – svi su oni uz pomoć Notgemajnšafta emigrirali
u Tursku. Emigrant Ernest Pretorius, dirigent,
zaslužan je za osnivanje turskog nacionalnog
simfonijskog orkestra u Ankari, u kome su dobili
zaposlenje brojni muzičari izbegli iz Austrije i Ne-
mačke, i koji su istovremeno radili kao predavači na
Konzervatorijumu u Ankari61.
U prvoj grupi profesora koje je Notgemajnšaft
izabrao za predavače na Istanbulskom univerzitetu,
trojica njih bili su već uhapšeni u Nemačkoj: Kan-
torovic, Desauer i Kesler. Zahvaljujući upornosti
Filipa Švarca i zalaganju turske vlade, oni su izbegli
sigurnu smrt62.
Profesor stomatologije, Alfred Kantorovic, bio je
1933. godine uhapšen od strane Gestapoa i četiri
meseca držan u zatvoru u Bonu. Potom je premešten u
koncentracioni logor Bergermor gde je proveo četiri
meseca, nakon čega je bio prebačen u koncentracioni
logor Lihtenberg, u kojem su zatvarani istaknuti levi-
čari, Jevreji i intelektualci63.
U jednom pismu datiranom 6. oktobra 1933, sa
oznakom „poverljivo“, koje je Filip Švarc u svojstvu
predsednika Notgemajnšafta uputio Lauderu Džounsu,
predstavniku Fondacije Rokfeler za Evropu, on moli
za posredovanje da se profesor Kantorovic oslobodi iz
logora: „…Kolega Kantorovic, koji je imenovan za
profesora stomatologije i čiji je ugovor potpisan od
strane turske vlade, nalazi se u koncentracionom lo-
60
Isto
61
Prvi i drugi međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih
naučnika u Turskoj 1933, Kopenhagen 1972; Arhivska
dokumentacija organizacije Notgemajnšaft, Bodlean
Library, London.; Bentwich Norman: The Rescue and
Achievement of Refugee Scholars. The Story of the
Displaced Scholars and Scientists 1933-1952, Hague 1953.
62
Isto
63
Isto
14
goru. Nadam se da će turska vlada pomoći da se
uvaženi kolega pusti na slobodu. Da li bi vi mogli da
se takođe zauzmete kod nemačkih vlasti da se
gospodin Kantorovic oslobodi? Ovo je, naravno, samo
predlog. Ja ne znam da li ste vi u mogućnosti da
ostvarite takav uticaj“64.
16. oktobra 1933. Švarc odlazi u Pariz, na zakazani
sastanak sa L. Džounsom. Iz službenih beleški sači-
njenih tom prilikom, saznajemo da je L. Džouns oba-
vestio Švarca da fondacija nije u mogućnosti da
pomogne u pregovorima te vrste. Švarc je na istom
sastanku pitao za mogućnost da fondacija dotira platu
dvojici mladih asistenata koji bi onda mogli da iz
Nemačke dođu u Tursku. L. Džouns je objasnio da oni
ne mogu da pomognu, jer je Univerzitet u Istanbulu
tek u početnoj fazi osnivanja, ali da će kasnije, kada
univerzitet počne s radom, poslati u Tursku svog pred-
stavnika da se upozna sa tamošnjom situacijom65.
Alfred Kantorovic je ipak uspeo da se spase iz
logora, zahvaljujući Švarcovoj upornosti i intervenciji
turske vlade, i da zajedno sa suprugom i četvoro dece
bezbedno stigne u Istanbul. Tamo je predavao stoma-
tologiju i bio direktor Stomatološkog instituta od
1933. do 1948. godine. Uveo je sistem preventivne
stomatološke zaštite u turskom zdravstvu, napisao
brojne udžbenike i naučne radove. Koliko je bio ce-
njen stručnjak u Turskoj, govori podatak da je izradio
veštačku vilicu za Ataturka, a potom i za iranskog
šaha Rezu Pahlavija, tokom njegove zvanične posete
Turskoj66.
Zahvaljujući Filipu Švarcu i intervenciji turske
vlade, iz nemačkog logora uspeli su da se spasu fizičar
Fridrih Desauer i ekonomista Gerald Kesler, koji je do
1951. godine radio u Turskoj kao profesor i direktor
Instituta na Univerzitetu u Istanbulu67.
Turska je ponovo postala odredište za izbeglice, kao
i u 15. veku kada su sefardski Jevreji bili progonjeni
od strane inkvizicije. Od 1933. do kraja rata, preko
300 profesora, asistenata i stručnjaka, i preko 50
tehničara i ostalog osoblja našlo je utočište u Turskoj.
Ako se tome doda, da je velika većina njih došla sa
svojom užom ili širom porodicom, onda se može
govoriti o više od 1.000 ljudi68.
64
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
65
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
66
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
67
Isto
68
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953; Prvi i drugi
međunarodni simpozijum o egzilu nemačkih naučnika u
Turskoj 1933., Kopenhagen 1972
 Čak i oni retki pojedinci koji su uspeli da dobiju
američke ili britanske vize, nisu mogli da računaju da
će tamo dobiti zaposlenje, ili bar ne adekvatno zapo-
slenje, pa su se opredelili da prihvate ponudu i dođu u
Tursku, gde su mogli da nastave da se bave svojom
profesijom. Jedan od njih bio je i profesor Rudolf
Nisen, hirurg, koji je već bio na putu za S.A.D. kada
je primio telegram sa pozivom da dođe u Tursku.
Odlučio je da prihvati tu ponudu69.
Plata koju su strani profesori i drugo stručno osoblje
dobijali u Turskoj bila je dosta dobra i u proseku se
kretala oko 750 turskih lira (u to vreme 1 američki
dolar vredeo je 1,8 turskih lira). Za troškove pre-
seljenja u Tursku obezbeđeno je bilo 250 lira po
osobi, a isti iznos isplaćivan je i za troškove odlaska iz
Turske. Zagarantovan je bio i godišnji odmor u
trajanju od 6 nedelja, a u slučaju bolesti, prva tri
meseca isplaćivan je pun iznos plate, a nakon toga
umanjena plata u zavisnosti od godina staža. U slučaju
smrti, porodici bi bila isplaćena suma od 1000 turskih
lira. Svi putni troškovi za službena putovanja, stručne
seminare i sl. isplaćivani su u istom iznosu kao za
najviše turske činovnike. Emigranti nisu mogli da
obavljaju privatnu praksu, ali u slučaju vršenja
konsultantskih usluga, imali su pravo na honorar.
Ugovori su podrazumevali angažman u trajanju od 3
ili 5 godina, sa mogućnošću obnavljanja70.
Među izbeglicama u Turskoj, bilo je renomiranih
univerzitetskih profesora, naučnika, lekara raznih
profila, pravnika, arhitekata, inženjera, umetnika,
bibliotekara, laboranata, i još mnogo drugih struč-
njaka. O tome koliko su pojedini stručnjaci koji su
izbegli u Tursku bili ugledni u naučnom svetu, govori
i podatak da je Albert Ajnštajn vodio prepisku sa
najmanje njih šesnaest, a osim Ajnštajna, bilo je preko
deset nobelovaca koji su održavali veze sa pojedinim
izbeglim profesorima71.
Turska vlada je izdvajala velike sume novca da bi
obezbedila potrebne uslove za rad. Pozitivan uticaj
koji su izbeglice ostvarile u svim segmentima turskog
društva tokom svog boravka od 1933. do posleratnog
perioda, vidljiv je i danas. Od dolaska nacista na vlast
u Nemačkoj, pa do kraja rata, u Turskoj su se
promenila dva predsednika (Kemal Ataturk je na
predsedničkom položaju bio sve do svoje smrti 10.
novembra 1938. Sledeći predsednik bio je Ismet
Ineni, sve do 1950. godine). U tom periodu na čelu
turske vlade nalazila su se četiri premijera, promenilo
se pet ministara spoljnih poslova, šest ministara
69
Nissen Rudolf: Helle Blatter – Dunkle Blatter,
Erinnerungen eines Chirurgen, Stuttgart 1969.
70
Arhivska dokumentacija organizacije Notgemajnšaft,
Bodlean Library, London.
71
Isto.; Bentwich Norman: The Rescue and Achievement
of Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars
and Scientists 1933-1952, Hague 1953
15
unutrašnjih poslova i pet ministara obrazovanja72.
Doslednost s kojom je za sve to vreme turska vlada
vodila nepromenjenu politiku prema izbeglicama, ne
uskraćujući im prava koja su prvobitno dogovorena sa
organizacijom Notgemajnšaft, donela je znatnu korist
kako turskom društvu i samim izbeglicama, tako i
sveukupnom naučnom i kulturnom nasleđu Evrope i
sveta.
Izazovi koji su stajali na putu takvoj doslednoj
turskoj politici nisu bili nimalo zanemarljivi. Iz
Nemačke su u više navrata tokom ovog perioda vršeni
pritisci na tursku vladu da se izbeglice proteraju nazad
u Nemačku (čak je i Hitler lično intervenisao)73.
Situacija je postala naročito kritična u proleće 1941,
kada se Turska praktično našla okružena nemačkim
trupama. Uz pomoć svojih agenata, nacisti su per-
manentno vršili prismotru izbegličke zajednice u
Turskoj, od 1933. godine pa do kraja rata. Među
dokumentima nemačke ambasade u Turskoj, 1980.
godine pronađen je izveštaj izvesnog Dr. Herberta
Skurle, visokog činovnika u nemačkom ministarstvu
za nauku i obrazovanje, koji je u to vreme u više
navrata boravio u Turskoj, kako bi sačinio detaljan
izveštaj o izbeglicama koji su preko Notgemajnšafta
došli u Tursku. Skurla je u svom opširnom izveštaju
izbeglice nazivao „emigrantskom klikom“, „nepri-
jateljima“ i sl., a za Filipa Švarca koji je nesumnjivo
smatran „neprijateljem“, pored biografskih i drugih
podataka, naveo je da je Jugosloven i „nearijevski
elemenat“. U izveštaju je naveo i da je Univerzitet u
Istanbulu postao „jevrejski“, da se Jevreji nalaze na
visokim položajima kao savetnici u vladi, te da imaju
znatan uticaj u turskoj ekonomiji i politici74.
Tokom egzila u Turskoj životni standard izbeglica
bio je dosta dobar. Deca su imala obezbeđeno
školovanje, a društveni život se odvijao normalnim
tokom. Mnogi od njih bili su u prilici da finansijski
pomažu prijatelje i rođake u drugim državama, koji su
se tih godina našli u nevolji. Pošto je tokom Drugog
svetskog rata Turska bila neutralna država, mnogi su
koristili mogućnost slobodne prepiske da pomognu
svojim prijateljima, rođacima i poznanicima da uspos-
tave međusobni kontakt, a istovremeno, to je bio i put
kojim su u slobodni svet stizale informacije o tome šta
se dešavalo u Nemačkoj75.
Filip Švarc je 1935. godine otputovao u Vršac, kada
je primio vest o majčinoj smrti. Samuel Švarc, Filipov
otac, odlučio je tada da se preseli kod sina u Tursku,
gde je živeo do svoje smrti. Sestra Filipa Švarca živela
je sa svojim mužem i četvoro dece u Vršcu sve do
72
Encyclopedia Britannica 1997
73
Muller H.: German Librarians in Exile in Turkey, 1933-
1945, u publikaciji: Libraries & Culture, 33, 1998.
74
Grothusen K. D.: Der Scurla Bericht, Frankfurt 1987.
75
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
nemačke okupacije 1941. godine. Zajedno sa ostalim
vršačkim Jevrejima, ona i njena porodica bili su 1941.
deportovani u logor i ubijeni. Samo je jedan od njena
četiri sina uspeo da preživi, tako što je pobegao iz
logora i pridružio se partizanima76.
Filip Švarc je u Turskoj živeo do 1953. godine. Za
svo to vreme radio je u Istanbulu kao profesor
anatomije na Medicinskom fakultetu i direktor Insti-
tuta za patologiju. Za vreme dok je on bio na čelu
instituta, uspeo je da u ovu ustanovu uvede metode
rada po najsavremenijim standardima. U Turskoj je
objavio osam stručnih knjiga, bavio se istraživanjem
kanceroznih oboljenja, tuberkuloze, i mortaliteta kod
dece i novorođenčadi77.
Za 14 godina delovanja organizacije Notgemajnšaft
(1933-1948), koju je Filip Švarc osnovao aprila 1933,
nađeno je utočište za više od 2.000 intelektualaca iz
porobljene Evrope78.
1953. godine odlazi da radi u univerzitetskoj bolnici
Voren Stejt Hospital (Pensilvanija, S.A.D.). Tamo
nastavlja istraživanja u oblasti neuropatologije, objav-
ljuje mnoge naučne radove i udžbenike. Umro je 1.
decembra 1977. u Fort Lauderdejlu na Floridi79.
(Ovaj rad nagradjen je na 52. konkursu SJOS iz
oblasti Memoari i hronike)
_____________________________________
Jan Buruma
Sloboda se ne može propisati
dekretom
Ne mogu da odgovaram u ime Timotija Gartona
Eša ili "Anglosaksonaca", pa ću zato govoriti samo u
svoje ime. Ako je gospodin Brikner bio toliko ljubazan
da pročita moju knjigu, ne mogu da razumem kako je
zaključio da je ona napad na Ajan Hirši Ali. Dve
poslednje rečenice Ubistva u Amsterdamu glase: "I
Ajan Hirši Ali je morala da napusti scenu (Holandiju).
Bez nje, moja zemlja deluje nekako manja."
Divim se Ajan Hirši Ali i slažem se s većinom stvari
za koje se zalaže. Liberalna demokratija se mora
braniti od nasilnog ekstremizma i žene treba zaštititi
od zlostavljanja. Za takve stvari ne može biti verskog
opravdanja. Skeptičan sam samo u vezi s njenom
analizom socijalnih problema koji su se javili u evrop-
skim društvima kad se doselio veliki broj izbeglica i
76
Dr. Suzan Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa
autorom.
77
Isto
78
Bentwich Norman: The Rescue and Achievement of
Refugee Scholars. The Story of the Displaced Scholars and
Scientists 1933-1952, Hague 1953.
Sedište organizacije Notgemajnšaft preseljeno je 1936. u
London; Arhivska dokumentacija organizacije
Notgemajnšaft, Bodlean Library, London.
79
Dr. Suzan Švarc, ćerka Filipa Švarca, prepiska sa
autorom.
16
imigranata koji nisu poreklom sa Zapada. Revo-
lucionarni islamizam, čiji je izvor na Bliskom istoku,
zaista jeste pretnja za sva slobodna društva. Ja se od
Hirši Ali razlikujem verovatno po tome na šta stavljam
naglasak. Okrenuvši se od predanog islamizma k
ateizmu, ona je sklona da u svakoj religiji – a naročito
u islamu – vidi koren sveg zla (a posebno zlostavljanja
žena). Tradicije različitih kultura, plemenske običaje,
istorijske pretke, koji su svi među sobom veoma
različiti, čak i u muslimanskom svetu, ona je sklona da
poistoveti i posmatra kao jednu monolitnu pretnju.
Islam, kako se praktikuje na Javi, nije isti kao onaj u
marokanskom selu, u Sudanu ili Roterdamu. I sama
Hirši Ali u autobiografiji opisuje kako postoje značajne
razlike između njene rodne Somalije i Saudijske
Arabije.
U Evropi se ni marama ne može jednostavno uzeti
kao simbol verske zadrtosti. Neke žene je nose da bi
se odbranile od muške agresije, druge zato što na
tome insistiraju njihovi roditelji, a neke po sopstvenom
izboru, kao prkosni znak identiteta, čak i pobune.
Brikner se divi buntovnicima. Da li treba da budemo
na strani samo onih pobunjenika čija nam se sta-
novišta i potezi dopadaju? Ili život u slobodnom
društvu podrazumeva da ljudi mogu, sve dok to ne
škodi nekom drugom, da odaberu kako će izgledati,
govoriti, klanjati se, čak i kad nam se to ne dopada?
Slobodouman građanin ne toleriše različite običaje i
kulture zato što misli da su divni već zato što veruje u
slobodu.
Biti tolerantan nije isto što i ne priznavati razliku. Ne
pada mi na pamet da branim diktaturu u ime
tolerancije prema drugim kulturama. Nasilje nad
ženama, u stvari nad ljudima, ne može se tolerisati i
treba ga zakonski kažnjavati. Nikada ne bih branio
sakaćenje genitalija kod dece ili pravo da se tuku
žene, bez obzira na to kako glasilo obrazloženje za
tako nešto. Ubistva radi vraćanja časti su ubistva i
treba ih tako i tretirati. Ali, sve su to stvari koje se tiču
sprovođenja zakona. Mnogo je teže shvatiti kako se
može stati na put tome da nasilne ideologije zaraze
obične muslimane i ugroze slobodna društva. Nisam
ubeđen da su od pomoći izjave – poput onih koje je
iznosila Ajan Hirši Ali – da je islam uopšteno uzev
"nazadan", a njegov prorok "perverzan".
Ona, naravno, ima puno pravo da to govori, kao što
gospodin Brikner ima pravo da muslimane opisuje kao
"brutalne". Mene nimalo ne "uznemiruje" njena kritika
islama, niti sam joj branio da se "poziva na Voltera".
Međutim, ako je cilj reforma islama, onda takve
optužbe nisu najbolji način da se to postigne, naročito
ukoliko izjave stižu od zakletog ateiste. Optuživanje
islama, a da se pri tom ne uzima u obzir mnoštvo
njegovih varijeteta, govori o slepilu za razlike. Nije
svaki musliman, pa ni svaki ortodoksni musliman,
neko ko će sutra postati sveti ratnik. Izolovanje džiha-
dista i borba s njihovim opasnim dogmama isuviše su
važna stvar da bi se pribeglo polemici koja je suviše
paušalna.
Gospodin Brikner je važan francuski intelektualac,
tako da sam siguran da njemu sve ovo ne treba ni
govoriti – baš kao što ni on meni ne treba da drži
lekcije o opasnostima kulturnog relativizma. Ali čini se
da njega manje zanima suptilna argumentacija nego
jednostavni retorički trikovi. Jedan od njih je upotreba
maketa, odnosno povezivanje različitih stvari s ciljem
da se neko ocrni. Na primer, tvrdnja da Ajan Hirši Ali
upoređuju s fašistima ili čak nacistima. Ja nikada
nisam rekao tako nešto. Kad Brikner kaže kako ju je
jedan holandski kritičar nazvao nacistom, on, u stvari,
navodi primer koji sam opisao u knjizi. A zapravo je
holandski kritičar Gert Mak nikada nije nazvao
nacistom. On je samo uporedio ton njenog filma
Potčinjavanje sa nacističkom propagandom, a onda
sam ga ja zbog toga kritikovao. Brikner uzima taj
izolovani primer da bi rekao kako ja i drugi "filozofi iz
fotelje" etiketiramo "branitelje slobode" kao fašiste,
dok fanatike predstavljamo kao žrtve.
Usput rečeno, zanimljiv je osećaj kad vas gospodin
Brikner nazove "filozofom iz fotelje". U ovoj stvari
mogu da govorim i u ime Timotija Gartona Eša; dok je
on godine provodio s disidentima iz istočne Evrope, a
ja s kineskim i južnokorejskim pobunjenicima, Brikner
je, koliko je meni poznato, retko boravio van centra
Pariza. Ali to kažem samo uzgred.
U drugom karakterističkom slučaju preterivanja
zamišljenom tako da se nešto ocrni putem asocijacija,
Brikner pominje najpre otvaranje islamske bolnice u
Roterdamu, a onda i italijanske plaže koje će biti
rezervisane samo za muslimanke. Ne vidim zašto bi
to bilo mnogo gore od otvaranja košer restorana,
katoličkih bolnica ili plaža rezervisanih za nudiste, ali
on smatra da postoji neka srodnost između takvih
ustupaka i segregacije u državama na jugu Amerike,
ili čak aparthejda u Južnoj Africi. Onda nije ni čudo što
mene, i još ponekog, asocira s inkvizicijom i srednjo-
vekovnim lovom na veštice. Zašto to čini? Zato što je
Garton Eš pomenuo neporecivu lepotu i glamur Ajan
Hirši Ali. Možda i nije trebalo da to ističe, ali ipak –
inkvizicija?!
Pitanje je šta valja učiniti s radikalnim islamizmom .
Brikner, izvodeći neobičan hokus-pokus, veruje da
smo Garton Eš i ja "na istoj liniji" s američkom i
britanskom politikom iako "nismo saglasni s tom poli-
tikom". Nisam siguran šta time želi da kaže. A onda
napada Buša i Blera što se "fokusiraju na vojna
pitanja, na štetu borbe idejama". Ja zapravo jesam
protiv "fokusiranja", naročito u slučaju ovog drugog
rata s Irakom, dok je Brikner pisao peticije za podršku
ratu. On ima pravo na mišljenje, ali nije jasno zašto
gospodu Blera i Buša optužuje za "naivnost" – ako
već on sam nije naivan. Kako bilo da bilo, on sada
veruje da bi naše vlade trebalo da krenu u borbu "na
'terenu dogmi', reinterpretacije svetih spisa i religijskih
tekstova".
Sad smo možda zaista naišli na teren kulturnih
razlika. U čudnovatom napadu galskog šovinizma
Brikner objavljuje kako je "francuski model
superioran". Ima nečeg simpatično staromodnog, čak i
osvežavajućeg, u toj vrsti nacionalnog ponosa. A šta
je to što Brikner smatra tako superiornim? Seku-
larizam, pretpostavljam. Kao i republikanizam. Ja
odmah priznajem da ima mnogo toga čemu se treba
diviti u Francuskoj i "modelu" koji ona predstavlja.
Ipak, Briknerov stav da država treba da se meša u
dogme ili u tumačenje svetih spisa možda bi mogao
17
da ima neku težinu u postrevolucionarnoj Francuskoj.
Ja verujem da je to, bez ikakve sumnje, veoma loša
ideja. Iz mnogo razloga poželjno je da muslimani, kao
i svi drugi, budu slobodni da reinterpretiraju religijske
tekstove, a da svi mi dovodimo u pitanje dogme. To
svakako nije posao države, jer ako bi bio, onda bi se
otvorio put autoritarnosti.
Šta, uostalom, Brikner predlaže da se uradi s
milionima muslimanskih vernika koji žive u Evropi? Da
im se kaže kako da tumače svoje svete spise? Da ih
primora da slede primer Ajan Hirši Ali i napuste svoju
veru? Možda bi bilo bolje da to urade na osnovu svog
slobodnog izbora; očekivati da će ih država naterati
na tako nešto nije u potpunom skladu sa slikom koju
Brikner ima o sebi – slikom prosvećenog borca za
slobodu.
Uobičajeno svojstvo one vrste polemike u koju se
Brikner upušta jeste česta upotreba reči "mirenje" i
"kolaboracionista". Retko kad to čini naivno. Njegov je
cilj da ljude koji žele da se prilagode većini muslimana
putem tih reči asocijativno poveže s nacističkim kola-
boracionistima. Ukoliko nije samo zloban, to može
značiti da on uspon islama vidi kao nešto što se može
uporediti s formiranjem Trećeg rajha. Ako je takav
slučaj, onda on nije usamljen. Iako vidim opasnost
islamizma, smatram da je taj stav preterano
alarmistički.
I sad smo stigli do poslednjeg briknerovskog hokus-
pokusa: posle sveg frktanja i busanja u grudi kako
neće ni za stopu popustiti pred muslimanima i kako
treba braniti Ajan Hirši Ali od "neprijatelja slobode"
poput mene, on iznenada zaključuje kako danas
"nema ničega što podseća na strašnu opasnost kakva
je bio Treći rajh", pa čak i da je "vlast mula u
Teheranu samo tigar od papira". Odjednom mi, "filo-
zofi iz fotelje", postajemo pravi paničari koji nemaju
hrabrosti da "brane Evropu". Nismo li već jednom čuli
nešto slično? Potreba da se Evropa brani od stranih
pretnji; umorni intelektualci kojima klecaju kolena i koji
sumnjaju u sebe... ali ne, ne, sada se spuštam na nivo
Paskala Briknera, kralja pobunjenika s Leve obale.
(Tekst je objavljen na sajtu internet magazina
Perlentaucher) .
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Eb!mj!•jubuf!
WWW.ELMUNDOSEFARAD.EU?
Ne zaboravite da otvorite
www.makabijada.com
Toni Džad
IZ MRTVOG DOMA
O modernom evropskom sećanju
1
«Problem zla biće osnovni problem poratnog
intelektualnog života u Evropi – kao što je smrt postala
osnovni problem nakon prošlog rata.»
Hana Arent
«Zaborav, a usudio bih se čak da kažem i istorijska
greška, jeste bitan činilac u stvaranju nacije; stoga
napredak u istorijskim istraživanjima često predstavlja
opasnost za nacionalni identitet... Suština jedne nacije
leži u tome da svi pojedinci imaju mnogo toga zajed-
ničkog, ali i da su mnogo štošta zaboravili.»
Ernest Renan
Krajem 20. veka moglo se pomisliti da je Holokaustu
osigurano središnje mesto u zapadnoevropskom iden-
titetu i pamćenju. I dalje su, naravno, postojali pojedinci
i organizacije – «revizionisti» – koji su uporno nastojali
da dokažu kako masovno istrebljenje Jevreja nije bilo
moguće (aktivniji, doduše, u Severnoj Americi nego u
samoj Evropi). Ti su ljudi, međutim, tavorili na krajnjoj
političkoj margini – a njihovo isticanje tehničke neiz-
vodljivosti genocida i nehotice je potvrđivalo čudo-
višnost nacističkog zločina. S druge strane, sveprisutna
volja za pružanjem nadoknade s kojom su Evropljani
priznavali, podučavali i obeležavali gubitak svojih
Jevreja donosila je rizike sasvim drugačije prirode.
Na prvom mestu, uvek je pretila opasnost od povratne
reakcije. Čak su i umereniji nemački političari
povremeno iskazivali frustracije zbog tereta nacionalne
krivice – već 1969, vođa bavarskih Hrišćanskih soci-
jalista, Franc Jozef Štraus, dopustio je sebi da javno
izrekne stav kako «narod koji je postigao tako izuzetan
ekonomski uspeh ima pravo da bude pošteđen priče o
'Aušvicu'». Političari, razume se, imaju svoje pobude.a
Možda još indikativnija za predstojeću kulturnu promenu
bila je široko rasprostranjena potreba da se iznova, na
pragu 21. veka, otvori pitanje nemačkih stradanja, nakon
što je pažnja godinama bila usmeravana na jevrejske
žrtve.
Umetnici i kritičari – među kojima i Martin Valzer,
savremenik Jirgena Habermasa i uticajan književni glas
u poratnoj Saveznoj Republici – pokrenuli su raspravu o
jednoj drugoj «nepriznatoj prošlosti»: ne o istrebljenju
Jevreja, već o mahom prećutkivanoj drugoj strani novije
nemačke istorije. Zašto, pitali su, nakon svih ovih
godina, ne bismo govorili o spaljivanju nemačkih gra-
dova, pa i o neprijatnoj istini da život u Hitlerovoj
Nemačkoj nije (za Nemce) bio preterano neugodan, bar
ne do poslednjih godina Drugog svetskog rata? Da li
zato što bismo, naprotiv, morali govoriti o onome što je
Nemačka učinila Jevrejima? Ali o tome govorimo već
decenijama; već nam je to prešlo u rutinu, postalo
18
navika. Savezna Republika je načelno jedna od
najfilosemitskijih nacija na svetu; pa dokle ćemo (mi,
Nemci) morati da se plašimo i sopstvene senke? Nove
knjige o «zločinima Saveznika» – bombardovanju Drez-
dena, spaljivanju Hamburga i potapanju nemačkih
izbegličkih brodova za vreme rata (o čemu govori i
roman Gintera Grasa Im Krebsgang, iz 2002) – pro-
davale su se u ogromnim tiražima.
Na drugom mestu, ta nova istaknuta uloga Holokausta
u zvaničnim prikazima evropske prošlosti donosila je sa
sobom opasnost od jedne druge vrste iskrivljavanja. Jer
prava neprijatna istina o Drugom svetskom ratu glasila je
da ono što se dogodilo Jevrejima između 1939. i 1945.
za većinu protagonista ni izdaleka nije bilo onako važno
kao što bi to odgovaralo naknadnoj osetljivosti. Ako su
mnogi Evropljani decenijama uspevali da ignorišu
sudbinu svojih suseda Jevreja, nije to bilo zbog osećaja
krivice i potiskivanja nepodnošljivih uspomena, već
zbog toga što se – osim u glavama šačice visoko ran-
giranih nacista – Drugi svetski rat nije ticao Jevreja. I za
same naciste, istrebljivanje Jevreja bilo je samo deo
jednog ambicioznijeg poduhvata rasnog čišćenja i
raseljavanja.
*
Razumljivo iskušenje, dakle, da se u devetsto
četrdesete naknadno učitavaju spoznaje i emocije nastale
pola stoleća kasnije nužno sa sobom povlači i preradu
istorijske građe: postavljanje antisemitizma u središte
evropske istorije. Kako bismo, inače, uspeli da obra-
zložimo sve što se tih godina zbivalo u Evropi? Ali ovo
je suviše lako – a u izvesnom smislu i suviše utešno.
Razlog, na primer, što je Viši, nakon poraza iz 1940, bio
prihvatljiv za većinu francuskog naroda, nije ležao u
tome što je ljudima prijalo da žive pod režimom koji
proganja Jevreje, već u tome što je petenovska vlast
Francuzima dopuštala da nastave da žive u iluziji
bezbednosti i normalnosti, uz minimalno uznemiravanje.
To kako je režim postupao s Jevrejima nije imalo
značaja: Jevreji naprosto nisu bili toliko bitni. A gotovo
isto je važilo i za većinu drugih okupiranih teritorija.
Danas nam takva ravnodušnost može izgledati
šokantno – kao simptom ozbiljnog poremećaja u
moralnom stanju Evrope u prvoj polovini 20. veka. I s
pravom se prisećamo da je u svakoj evropskoj zemlji
bilo i onih koji su i te kako videli šta se događa Jevrejima
i koji su činili sve što je bilo u njihovoj moći da
prevladaju ravnodušnost svojih sugrađana. Ako, me-
đutim, zanemarimo ovu ravnodušnost i umesto toga
krenemo od pretpostavke da je većina ostalih Evropljana
Drugi svetski rat doživela na isti način kao i Jevreji –
kao Vernichtungskrieg, istrebljivački rat – onda ćemo
sebi natovariti novi sloj pogrešnog sećanja. Iz današnje
perspektive, «Aušvic» je najvažnija stvar koju treba znati
o Drugom svetskom ratu. Ali u to vreme nije izgledalo
tako.
A nije tako izgledalo ni u Istočnoj Evropi. Za
Istočnoevropljane, koji su se tek 1989. oslobodili tereta
službenih komunističkih tumačenja Drugog svetskog
rata, zapadnjačka opsednutost jevrejskim Holokaustom s
kraja veka nosi u sebi teško prihvatljive implikacije. S
jedne strane, u poređenju sa Zapadnom Evropom posle
1945, Istočna Evropa imala je više toga da se seća – i
više toga da zaboravi. Više je Jevreja bilo u istočnoj
polovini Evrope i više ih je ubijeno; najveći broj
pogubljenja dogodio se baš u ovom regionu, i mnogo je
više domaćeg stanovništva u njima aktivno učestvovalo.
Ali s druge strane, poratne vlasti u Istočnoj Evropi
ulagale su mnogo više napora da prebrišu svako javno
sećanje na Holokaust. Ovo ne znači da su na Istoku ratni
zločini umanjivani – naprotiv, svuda su ih ponavljali kao
refren u zvaničnoj retorici i čuvali kao svetinju u
spomenicima i školskim lekcijama. Stvar je naprosto u
tome da Jevreji nisu bili deo priče.
U Istočnoj Nemačkoj, gde se teret odgovornosti
pripisivao isključivo Hitlerovim zapadnonemačkim
naslednicima, novi režim nije isplatio restituciju Jevre-
jima nego Sovjetskom Savezu. U školskim udžbenicima
u DDR-u, Hitler je bio predstavljen kao oruđe mono-
polističkih kapitalista koji su zaposeli teritoriju i započeli
ratove vođeni interesima krupnog biznisa. «Dan sećanja»
koji je 1950. ustanovio Valter Ulbriht nije obeležavao
uspomenu na nemačke žrtve nego na jedanaest hiljada
palih «boraca protiv Hitlerovog fašizma». Nekadašnje
koncentracione logore na tlu Istočne Nemačke – u prvom
redu Buhenvald i Saksenhauzen – komunistički režim je
na neko vreme pretvorio u «specijalne izolacione
logore» za političke zatvorenike. Mnogo godina kasnije,
nakon što je Buhenvald postao spomenik, proklamovani
ciljevi «nemačkog fašizma» u zvaničnom vodiču su bili
opisani kao «zatiranje marksizma, odmazda zbog izgub-
ljenog rata i brutalni teror nad svima koji su pružali
otpor». U istoj brošuri, ispod fotografija selekcione ram-
pe u Aušvicu bile su navedene reči nemačkog komuniste
Ernsta Telmana: «Buržoazija je ozbiljna u svom naumu
da uništi partiju i celokupnu avangardu radničke klase».b
Ovaj tekst uklonjen je tek nakon pada komunizma.
* što su se i retrospektivno trudile bio je da svaki trag o
Ista verzija događaja mogla se prepoznati i širom
komunističke Evrope. U Poljskoj je bilo nemoguće
poricati ili umanjivati ono što se dogodilo u logorima
smrti u Treblinki ili Sobiboru. Ali ta mesta više nisu
postojala – Nemci su se svojski potrudili da ih izbrišu sa
lica zemlje pre nego što su pobegli pred prodorom
Crvene armije. A tamo gde su materijalni dokazi ipak
preživeli – kao u Aušvicu, na nekoliko kilometara od
Krakova, drugog po važnosti poljskog grada – tim doka-
zima je naknadno pripisano drugačije značenje. Iako su
93 odsto od procenjenih milion i po ljudi ubijenih u
Aušvicu činili Jevreji, u muzeju koji je tamo osnovan
pod poratnim komunističkim režimom žrtve su bile
popisane samo po nacionalnosti: Poljak, Mađar, Nemac,
itd. Tačno je da su poljske đake redovno vodili da
razgledaju stravične fotografije; pokazivali im hrpe
cipela, kose i naočara. Ali niko im nije govorio da je to
što vide najvećim delom pripadalo Jevrejima.
Postojao je, razume se, i Varšavski geto, čiji su život i
smrt obeleženi na tlu gde se jednom nalazio. Ali u
poljskom sećanju, jevrejska pobuna iz 1943. ostala je u
19
senci varšavskog ustanka samih Poljaka godinu dana
kasnije. U komunističkoj Poljskoj, premda niko nije
poricao ono što su Nemci učinili Jevrejima, o toj temi se
retko govorilo. Ponovno «utamničenje» Poljske pod
Sovjetskim Savezom, kao i rasprostranjeno uverenje da
su Jevreji blagonaklono dočekali komuniste i čak im
pomogli da preuzmu vlast, zamaglili su u javnom
pamćenju nemačku okupaciju. U svakom slučaju, ratna
stradanja samih Poljaka odvlačila su pažnju domaćeg
stanovništva od jevrejskog Holokausta, a donekle su se s
njime i nadmetala: ovo pitanje «komparativnih žrtava»
još decenijama će trovati poljsko-jevrejske odnose.
Paralela je od samog početka bila neprikladna. U
Drugom svetskom ratu poginulo je tri miliona (nejev-
rejskih) Poljaka; srazmerno manje od procenta stradalih
u nekim delovima Ukrajine ili među Jevrejima, ali
brojka je svejedno užasna. Postojala je, međutim, i jedna
razlika. Za Poljake, preživljavanje pod nemačkom
okupacijom bilo je teško, ali izvodljivo. Za Jevreje je
preživljavanje pod nemačkom okupacijom bilo moguće
– ali u principu neizvodljivo.
Tamo gde je domaći marionetski režim sarađivao sa
nacističkim gospodarima, njegove žrtve su dobile
spomenike. Ali malo se pažnje posvećivalo činjenici da
je među tim ljudima bilo nesrazmerno mnogo Jevreja.
Postojale su nacionalne kategorije («Mađari») i iznad
svega društvene kategorije («radnici»), ali etnička i
verska određenja su se brižljivo izbegavala. Drugi
svetski rat označen je kao antifašistički i tako se o njemu
predavalo u školama; rasistička dimenzija rata se
ignorisala. Devetsto sedamdesetih, čehoslovačka vlada
se čak postarala i da prefarba zapise na zidovima praške
sinagoge Pinkas, gde su bila nabrojana imena čeških
Jevreja stradalih u Šoi.
Kad su prerađivale noviju istoriju ovog regiona,
poratne vlasti svakako su mogle da računaju na trajni
rezervoar antijevrejskog raspoloženja – jedan od razloga
tome zataškaju (sedamdesetih godina, poljski cenzori su
uredno zabranjivali aluzije na lokalni antisemitizam u
međuratnim godinama). Ali ako su Istočnoevropljani u
retrospektivi poklanjali manje pažnje stradanjima
Jevreja, to nije bilo samo zato što su svojevremeno bili
ravnodušni ili zaokupljeni vlastitim opstankom. Bilo je
to zato što su i sami komunisti prouzrokovali dovoljno
patnje i nepravde da bi iz toga nastao čitav jedan novi
sloj ozlojeđenosti i sećanja.
U periodu između 1945. i 1989, zbog brojnih
deportacija, hapšenja, montiranih suđenja i «norma-
lizacija», gotovo svako u sovjetskom bloku bio je ili
gubitnik ili pak saučesnik u gubitku nekoga. Stanovi,
radnje i druga imovina prisvojena od mrtvih Jevreja ili
proteranih Nemaca neretko su, posle samo nekoliko
godina, ponovo eksproprisani u ime socijalizma – s
posledicom da se, nakon 1989, pitanje nadoknade za
gubitke iz prošlosti pretvorilo u beznadežno zapetljanu
raspravu o datumima. Treba li ljudima dati nadoknadu za
imovinu koju su izgubili s dolaskom komunista na vlast?
A u slučaju da se takva restitucija uvede, kome bi je
trebalo dati? Da li onima koji su do imovine došli posle
rata, 1945, samo da bi je izgubili nekoliko godina
kasnije? Ili pak restituciju treba dati naslednicima onih
kojima su preduzeća i stanovi oduzeti ili pokradeni u
nekom trenutku između 1938. i 1945? U kom trenutku?
1938? 1939? 1941? Nad svakim od ovih datuma lebdele
su politički osetljive definicije nacionalne ili etničke
legitimnosti i moralnih prioriteta.c
Povrh svega, javile su i dileme specifične za
unutrašnju istoriju samog komunizma. Da li sve odgo-
vorne za to što su Rusi pozvani da tenkovima uguše
Mađarsku revoluciju 1956. ili Praško proleće 1968. treba
izvesti pred sud zbog tih zločina? Odmah nakon
revolucijâ iz 1989, mnogi su smatrali da treba. Ali među
njihovim žrtvama bilo je i bivših komunističkih vođa.
Ko zaslužuje pažnju potomstva: nepoznati slovački ili
mađarski seljaci proterani sa svojih poseda, ili
komunistički birokrati koji su te seljake proterali, ali su i
sami nekoliko godina kasnije postali žrtve? Kojim
žrtvama – kojim sećanjima – dati prvenstvo? Ko o tome
da odlučuje?
Pad komunizma je, dakle, doneo i bujicu gorkih
sećanja. Žestoke rasprave o tome šta učiniti sa dosijeima
tajne policije, bile su samo jedna dimenzija priče. Pravi
problem ležao je u iskušenju da se sećanje na komu-
nizam prevaziđe izvrtanjem sećanja. Sve što je nekad
važilo kao zvanična istina sada je bilo iz korena
diskreditovano – postalo je, moglo bi se reći, zvanično
neistinito. Ali i taj vid razbijanja tabua skopčan je sa
rizicima. Pre 1989, svaki antikomunista bivao bi ocrnjen
«fašističkim» katranom. Ali ako je «antifašizam» bio
samo još jedna komunistička laž, sada je lako moglo
pasti u iskušenje da se s naknadnim simpatijama posma-
traju ili čak favorizuju svi ranije diskreditovani
antikomunisti, uključujući i fašiste. Nacionalistički pisci
iz tridesetih godina ponovo su ušli u modu. U nekim
zemljama, postkomunistički parlamenti usvajali su
dekrete koji su slavili maršala Antoneskua iz Rumunije i
druge njemu slične na Balkanu i u Srednjoj Evropi. Do
nedavno omrznuti kao nacionalisti, fašisti i nacistički
saradnici, oni su sada dobijali spomenike kao ratni heroji
(Rumunski parlament je čak odao poštu Antoneskuu
minutom ćutanja).
Zajedno sa diskreditovanom retorikom antifašizma
padali su i drugi tabui. Sada se o ulozi Crvene armije i
Sovjetskog Saveza moglo raspravljati u drugačijem
svetlu. Novooslobođene baltičke države zahtevale su da
Moskva prizna nelegalnost pakta Molotov-Ribentrop i
Staljinovog jednostranog ukidanja njihove nezavisnosti.
Poljaci, koji su konačno (aprila 1995) od Rusa izdej-
stvovali priznanje da je 23.000 poljskih oficira pobijenih
u Katinskoj šumi zaista ubio NKVD a ne Vermaht,
zahtevali su da se poljskim istražiteljima omogući
neograničen pristup ruskim arhivima. Avgusta 2005,
izgledalo je malo verovatno da će Rusi ispuniti ove
zahteve, a sećanja su i dalje tištala.d
Rusi su, međutim, imali vlastita sećanja. Sa stanovišta
satelitskih zemalja, sovjetska verzija novije istorije
vrvela je od neistina; ali za mnoge Ruse, ona je sadržala
više nego zrnce istine. Drugi svetski rat jeste bio «Veliki
otadžbinski rat». Sovjetski vojnici i civili jesu, u apso-
20
lutnim brojkama, bili njegove najveće žrtve; Crvena
armija jeste oslobodila ogromne delove Istočne Evrope
od strahota nemačke vladavine; a poraz nanesen Hitleru
jeste doneo nepomućeno zadovoljstvo i olakšanje većini
sovjetskih građana – i ne samo njima. Nakon 1989,
mnogi su u Rusiji bili iskreno zapanjeni prividnom
nezahvalnošću bivših bratskih nacija koje su 1945.
oslobođene nemačkog jarma po cenu sovjetskih vojnih
žrtava.
Uza sve to, rusko sećanje bilo je podeljeno. Podela je,
štaviše, dobila i institucionalnu formu, jer pojavile su se
dve civilne organizacije koje su zastupale kritičke ali
dijametralno suprotne poglede na komunističku prošlost.
«Memorijal» su 1987. osnovali liberalni disidenti s
ciljem da utvrde i objave istinu o sovjetskoj istoriji.
Članovi su posebno isticali povrede ljudskih prava i
značaj priznavanja svega što je počinjeno u prošlosti
kako se isto ne bi ponovilo i u budućnosti. «Pamjat»,
osnovana dve godine ranije, takođe je težila preispi-
tivanju prošlosti i odavanju dužnih počasti (ime
organizacije na ruskom znači «pamćenje»), ali time se i
svaka sličnost završava. Osnivači «Pamjati», antiko-
munistički disidenti, ali nipošto liberalni, želeli su da
ponude ulepšanu verziju ruske prošlosti: očišćenu od
sovjetskih «laži», ali isto tako i oslobođenu nekih drugih
uticaja stranih ruskom nasleđu, pre svega «cionističkih».
Za nekoliko godina, «Pamjat» se uključila i u
nacionalističku politiku, mašući zapostavljenom i «zlou-
potrebljenom» ruskom istorijom kao oružjem za odbranu
od «kosmopolitskih» izazova i nepoželjnih uljeza.
Politika mučnih uspomena – koliko god one bile
različite u pojedinostima ili čak protivrečne – činila je
poslednju preostalu sponu između nekadašnje sovjetske
matice i njenih imperijalnih poseda. I jedni i drugi bili su
ozlojeđeni zbog toga što međunarodna zajednica potce-
njuje njihova stradanja i gubitke u prošlosti. A šta je sa
žrtvama Gulaga? Zašto i njima nije ponuđena nadoknada
i ukazana ista počast kao i palim ili preživelim žrtvama
nacističke represije? Šta je s milionima ljudi za koje se
nacistička ratna represija pretvorila u poratnu komu-
nističku represiju bez uočljivog predaha? Zašto je Zapad
toliko nezainteresovan?
Želja da se komunistička prošlost potre i sumarno
osudi – da se sve, od Lenjina pa do Gorbačova, čita kao
jednoznačna priča o diktaturi i zločinu, bešavni narativ o
režimima i represijama koji su nametani spolja ili su ih u
ime naroda sprovodile nereprezentativne vlasti –
donosila je nove rizike. Kao prvo, u pitanju je bila loša
istorija, koja je brisala svaki trag iskrenog poleta i
angažovanja iz prethodnih decenija. Drugo, to novo
pravoverje imalo je savremene političke implikacije.
Ako Česi – ili Hrvati, ili bilo ko drugi – nisu igrali aktiv-
nu ulogu u mračnoj strani vlastite nedavne prošlosti; ako
je istočnoevropska istorija počev od 1939 – ili, u slučaju
Rusije, od 1917. do 1991 – bila isključivo delo drugih,
onda čitava ta era postaje neka vrsta parenteze u nacio-
nalnoj priči: uporediva s mestom dodeljenim Višiju u
francuskoj poratnoj svesti, s tim što je u ovom slučaju
period daleko duži a arhiva ružnih uspomena još
mračnija. Čak su i posledice slične: na festivalu u
Karlovim Varima 1992, čehoslovačke vlasti su zabranile
prikazivanje BBC-jevog dokumentarca o atentatu na
Rajnharda Hajdriha u Pragu 1942, zbog «neprihvat-
ljivih» kadrova u kojima se vidi kako Česi iskazuju
javnu podršku nacističkom ratnom režimu.
S ovim postkomunističkim preuređivanjem sećanja u
Istočnoj Evropi, počeo je da se ruši i tabu upoređivanja
komunizma sa nacizmom. Štaviše, političari i naučnici
sada su insistirali na takvim poređenjima. Na Zapadu je
ta uporednost ostala kontroverzna. Problem nije ležao u
direktnom poređenju Hitlera sa Staljinom: retko je ko
poricao čudovišne osobine obojice diktatora. Ali suges-
tija da bi i sam komunizam – pre i posle Staljina –
trebalo staviti u istu kategoriju sa fašizmom ili naciz-
mom imala je neugodne implikacije za prošlost Zapada, i
to ne samo u Nemačkoj. Za mnoge zapadne inte-
lektualce, komunizam je bio neuspela varijanta
zajedničkog progresivnog nasleđa. Ali za njihove kolege
u Srednjoj i Istočnoj Evropi, on je bio isuviše uspela
domaća primena kriminalnih patologija autoritarizma 20.
veka, pa se kao takav morao i pamtiti. Evropa se
ujedinjavala, ali evropsko pamćenje ostalo je duboko
asimetrično.
2
Problem evropskih mučnih uspomena Zapad rešava
tako što ih, sasvim doslovno, okamenjuje. Do početka
21. veka, širom Zapadne Evrope, od Stokholma do
Brisela, nikle su spomen-ploče, memorijalni centri i
muzeji posvećeni žrtvama nacizma. Ponegde su, kao što
smo videli, to bile dopunjene ili «ispravljene» verzije
već postojećih spomenika; ali mnogo je bilo i novih.
Neki su težili izrazito pedagoškoj funkciji: Spomenik
Holokaustu koji je januara 2005. otvoren u Parizu spojio
je dva već postojeća obeležja, «Spomenik neznanom
jevrejskom mučeniku» i «Centar za savremenu jevrejsku
dokumentaciju». U kamenom zidu s urezanim imenima
76.000 Jevreja deportovanih iz Francuske u nacističke
logore smrti, prepoznatljivi su istovremeno odjeci
američkog Spomenika Vijetnamu i – u mnogo manjim
razmerama – ambiciozne zamisli Memorijalnog muzeja
Holokausta u Vašingtonu, ili Jad Vašema u Jerusalimu. I
zaista je većina takvih objekata posvećena – delimično
ili u celini – uspomeni na Holokaust: najimpresivniji
među njima otvoren je u Berlinu 10. maja 2005.
Eksplicitna poruka najnovije serije spomenika u
oštrom je kontrastu sa dvosmislenim i zaobilaznim
pristupom koji je odlikovao prethodnu generaciju takvih
lapidarijuma. Berlinski memorijal, na veoma uočljivoj
površini od 19.000 kvadratnih metara odmah uz
Brandenburšku kapiju, najeksplicitniji je od svih: umesto
ekumenskog spomenika «žrtvama nacizma», on je,
sasvim otvoreno, «Spomenik pogubljenim evropskim
Jevrejima».e U Austriji, mladićima koji se pozovu na
prigovor savesti omogućeno je da vojni rok služe u
državnom Gedenkdienst-u («Komemorativnoj službi»,
osnovanoj 1991), kao pripravnici ili vodiči u najvećim
ustanovama posvećenim Holokaustu. Nema, dakle,
nikakve sumnje da Zapadnoevropljani – a Nemci pre
svega – sada imaju obilje prilika da se suoče sa svim
21
strahotama svoje ne tako davne prošlosti. Kao što je
nemački kancelar Gerhard Šreder podsetio zvanice na
obeležavanju šezdesete godišnjice oslobađanja Aušvica,
«sećanja na rat i genocid jesu sastavni deo našeg života.
Ovu činjenicu ništa ne može da promeni; ta sećanja su
sastavni deo našeg identiteta».
Nešto dalje na istoku, međutim, senke opstaju. U
Poljskoj, gde je novoosnovani Institut za nacionalno
sećanje uložio veliki trud kako bi podstakao ozbiljna
naučna istraživanja spornih istorijskih tema, zvanični
izrazi kajanja zbog načina na koji su Poljaci postupali sa
svojom jevrejskoj manjinom izazivaju glasne proteste.
Jedan od tužnijih primera je i komentar dobitnika
Nobelove nagrade za mir i heroja Solidarnosti, Leha
Valense, izrečen 2002, povodom objavljivanja knjige
Jana Tomasa Grosa Susedi – uticajne studije ovog
američkog istoričara o ratnim masakrima koje su nad
Jevrejima izvršili njihovi susedi Poljaci: - Gros, požalio
se Valensa u jednom radio-intervjuu, želi da poseje
razdor između Poljaka i Jevreja. On je «mediokritetski»
pisac... Jevrejin koji bi da zgrne pare.
Koliko je teško ugraditi uništenje Jevreja u savremeno
sećanje postkomunističke Evrope jasno se vidi iz
mađarskog iskustva. Vlada Viktora Orbana je 2001.
uvela Dan sećanja na Holokaust, koji se obeležava 16.
aprila (dana kad je, ratne 1944. godine, u Budimpešti
ustanovljen geto). Tri godine kasnije, Orbanov naslednik
na mestu premijera, Peter Međeši, otvorio je Memo-
rijalni centar za Holokaust u budimpeštanskoj zgradi u
kojoj su nekad bili internirani Jevreji. Ali Centar za
Holokaust uglavnom je poluprazan, pa eksponate i
dokumentaciju razgleda tanka reka posetilaca među
kojima su mnogi stranci. Za to vreme, na drugom kraju
grada, Mađari hrle u Terorhaz.
Terorhaz (Kuća terora) je, kao što joj i samo ime kaže,
muzej užasa. Taj muzej priča priču o državnom nasilju,
torturi, represiji i diktaturi u Mađarskoj od 1944. do
1989. Datumi su značajni. Sudeći po tome kako je
predstavljena hiljadama đaka i ostalih posetilaca koji,
kao u kakvom muzeju voštanih figura, prolaze kroz
sumorne rekonstrukcije policijskih ćelija, sprava za mu-
čenje i isledničkih soba nekad smeštenih pod tim istim
krovom (Kuća terora nalazi se u upravnoj zgradi
nekadašnje tajne policije), ova verzija mađarske istorije
ne pravi bitnu razliku između besprizornika iz partije
Strelastih krstova Ferenca Salašija, koja je bila na vlasti
od oktobra 1944. do aprila 1945, i komunističkog režima
ustanovljenog posle rata. Pripadnici Strelastih krstova –
kao i istrebljenje 600.000 mađarskih Jevreja kojem su
ovi aktivno doprineli – prikazani su, međutim, u samo tri
sobe. Ostatak veoma prostrane zgrade posvećen je
bogato ilustrovanom i neosporno pristrasnom katalogu
komunističkih zločina.
Poruka tog mesta, ne čak ni naročito prikrivena, glasi
da su komunizam i fašizam ekvivalentni. A nisu:
postavka i sadržina budimpeštanskog Terorhaza jasno
pokazuju da je u očima muzejskih kustosa komunizam
ne samo duže trajao, nego i naneo daleko više zla od
svojih neonacističkih prethodnika. Za mnoge Mađare iz
starije generacije, ovo je tim uverljivije što se poklapa s
njihovim vlastitim iskustvima. Takvu poruku potvrdilo
je i mađarsko postkomunističko zakonodavstvo kad je
zabranilo javno isticanje svih obeležja nedemokratske
prošlosti: ne samo kukastih krstova ili simbola strelastog
krsta, nego i nekad sveprisutne crvene zvezde s pri-
godnim srpom i čekićem. Radije nego da procenjuje
razlike između režima koje ti simboli predstavljaju,
Mađarska je – po rečima premijera Orbana na otvaranju
budimpeštanske Kuće terora 24. februara 2002 – jedno-
stavno «zalupila vrata bolesnom dvadesetom veku».
Ali ne zatvaraju se ta vrata baš tako lako. Mađarska je,
kao i ostatak Srednje i Istočne Evrope, još uvek na udaru
promaje.f Iste one baltičke države koje od Moskve
zahtevaju da prizna kako se o njih ogrešila pokazuju
upadljivu sporost u preispitivanju sopstvene
odgovornosti: otkad su stekle nezavisnost, ni Estonija ni
Letonija ni Litvanija nisu podigle nijednu optužnicu
protiv preživelih ratnih zločinaca u svojim sredinama. U
Rumuniji – uprkos priznanju predsednika Ilijeskua da je
njegova zemlja učestvovala u Holokaustu – «Spomenik
žrtvama komunizma i antikomunističkog otpora» otvo-
ren u Sigetu 1997 (delom uz novčanu pomoć Saveta
Evrope) obeležava uspomenu na probrane međuratne i
ratne aktiviste Gvozdene garde i druge rumunske fašiste
i antisemite koji su reciklažom postali mučenici na meti
komunističkog progona.
U prilog svog stava o «ekvivalenciji» između
stradanja pod fašističkim i komunističkim režimima,
komentatori iz Istočne Evrope mogli bi da ukažu prstom
na kult «žrtve» u savremenoj političkoj kulturi Zapada.
Istoriju koju pišu pobednici, primećuju oni, sada
zamenjujemo istorijom koju pišu žrtve. Dobro, ali onda
budimo dosledni. Sve i ako su nacizam i komunizam
imali potpuno različite namere – sve i ako, po formu-
laciji Rajmonda Arona, «postoji razlika između filozofije
čija je logika čudovišna, i one koja je podložna
čudovišnom tumačenju» – slaba je to bila uteha za
njihove žrtve. Ljudska stradanja ne mogu se meriti
ciljevima onih koji su za ta stradanja odgovorni. Po toj
logici, ispada da za ljude koje na takvim mestima muče
ili ubijaju, komunistički logor nije ni bolji ni gori od
nacističkog.
Slično tome, naglašavanje «prava» (i restitucije za
njihovu zloupotrebu) u savremenoj međunarodnoj
sudskoj praksi i političkoj retorici pružilo je argument
onima koji smatraju da njihova stradanja i gubici nisu
dobili dužno priznanje – pa tako ni nadoknadu. Pojedini
konzervativci u Nemačkoj, podstaknuti međunarodnom
osudom «etničkog čišćenja», iznova otvaraju raspravu o
potraživanjima nemačkih zajednica koje su izgnane sa
svojih poseda krajem Drugog svetskog rata. Zašto bi,
pitaju oni, njihova viktimizacija imala manju težinu?
Svakako da se ono što je Staljin činio Poljacima – ili, u
novije vreme, ono što je Milošević činio Albancima – po
svojim bitnim odlikama ne razlikuje od onoga što je
čehoslovački predsednik Beneš učinio sudetskim Nem-
cima posle Drugog svetskog rata. Već prvih godina
novog stoleća, u respektabilnim krugovima se
razgovaralo o otvaranju još jednog spomeničkog kom-
22
pleksa u Berlinu: «Centra protiv izgona», muzeja koji bi
bio posvećen svim žrtvama etničkog čišćenja.
Ovaj najnoviji obrt, s nagoveštajem da su svi vidovi
kolektivne viktimizacije u suštini uporedivi, pa čak i
uzajamno zamenjivi, te da stoga zaslužuju ravnopravno
sećanje, izazvao je žustru reakciju Mareka Edelmana,
poslednjeg preživelog komandanta ustanka u Varšav-
skom getu, u trenutku kada je 2003. potpisivao peticiju
protiv predloženog centra:
Kakvo sećanje! Pa zar su oni toliko stradali? Zato što
su izgubili kuće? Naravno da je tužno kad vas prisile da
se iselite iz rođene kuće i napustite svoje imanje. Ali
Jevreji su, pored kuća, izgubili i čitave svoje porodice.
Izgoni donose stradanja, ali toliko je stradanja na ovom
svetu. Stradaju i bolesnici, pa im niko ne podiže
spomenike.g
Edelmanov odgovor zahteva kratko objašnjenje. Među
milionima Evropljana koji su tokom Drugog svetskog
rata nasilno iščupani iz korena i proterani iz svojih
domova bilo je i više od jedanaest hiljada etničkih
Nemaca: iz poratne Poljske, Čehoslovačke, Jugoslavije,
Rumunije i Mađarske. Tim ljudima i njihovim strada-
njima neki u Nemačkoj žele da podignu spomenike.
Izgoni su obavljani beskompromisno i prilično surovo,
naročito u Čehoslovačkoj: od tri i po miliona «sudetskih
Nemaca» proteranih sa svojih predratnih ognjišta i
poljoprivrednih dobara, hiljade su pomrle na putu za
Nemačku (premda možda ne i svih 270.000, kako
uobičajeno navode sudetskonemački izvori).
Sâmo to iskustvo – školski primer «etničkog čišćenja»
avant le mot – bilo je mnogo gore nego što nagoveštava
Edelman, tim gore, za mnoge, zbog toga što je potisnuto
iz evropskog sećanja. S druge strane, iako je ukupan broj
Nemaca izgnanih od 1945. do 1947. bio značajan,
teškoće kroz koje su oni prolazili jednostavno nisu upo-
redive s ratnim postupcima samih Nemaca prema
Poljacima, Grcima ili Srbima, a prema Jevrejima
pogotovu – što bi Edelman morao znati bolje od gotovo
bilo kog živog čoveka.h
U svakom slučaju, Edelmanova reakcija nas
blagovremeno podseća na rizike koje donosi preterivanje
s kultom spomenika – i skretanje pažnje s ubica na žrtve.
S jedne strane, u načelu nema granica za sećanja i
iskustva koja zaslužuju spomenike. S druge strane,
obeležavanje uspomena na prošlost putem građevina i
muzeja ujedno je i način da se ta prošlost savlada pa čak
i zapostavi – budući da se odgovornost za pamćenje
prepušta drugima. Dokle god su postojali ljudi i žene
koji su se zaista sećali, iz ličnog iskustva, ovo možda i
nije bilo toliko važno. Ali danas, kako je osamde-
setjednogodišnji Horhe Semprun podsetio ostale preži-
vele logoraše 10. aprila 2005, na svečanosti povodom
šezdesete godišnjice oslobađanja Buhenvalda, «krug
aktivnog sećanja se zatvara».
Čak i kad bi Evropa mogla, na neki volšeban način, da
zauvek očuva živo sećanje na zločine iz prošlosti – a s
tim su ciljem, koliko god neprikladnim, muzeji i
podizani – to ne bi imalo mnogo svrhe. Sećanje je samo
po sebi sporno i pristrasno: ono što je za jednoga pri-
znavanje, drugome će izgledati kao previđanje. Pri tom
je sećanje loš vodič u prošlost. Prva poratna Evropa
izgrađena je na svesnom pogrešnom sećanju – na
zaboravu kao načinu života. Počev od 1989, Evropa se,
naprotiv, gradi na kompenzatornom višku sećanja: na
institucionalizovanom javnom sećanju kao temelju
kolektivnog identiteta. Ona prva nije mogla da potraje –
ali neće potrajati ni ova druga. Izvesna mera zapos-
tavljanja pa čak i zaborava jeste nužan preduslov za
građansko zdravlje.
Ovo, međutim, ne podrazumeva zalaganje za amneziju
kao način života. Jedna nacija se najpre mora nečega
sećati kako bi to nešto počela da zaboravlja. Sve dok
nisu prihvatili pravo značenje Višija – umesto onog koje
su izabrali da pogrešno upamte – Francuzi nisu mogli da
ga skinu s dnevnog reda i nastave dalje. Isto važi i za
Poljake i njihovo zamršeno sećanje na Jevreje koji su
nekad živeli među njima. Isto će važiti i za Španiju, koja
je punih dvadeset godina nakon prelaska na demokratiju
velom ćutanja prekrivala bolne uspomene na građanski
rat. Javna rasprava o tom ratu i njegovom ishodu tek je
počela.i Nemci su, tek pošto su do kraja shvatili i
apsorbovali čudovišnost svoje nacističke prošlosti – kroz
šezdesetogodišnji ciklus poricanja, obrazovanja, debate i
konsenzusa – bili u stanju da je prihvate kao životnu
činjenicu: drugim rečima, da je ostave iza sebe.
Instrument za prizivanje prošlosti u svim ovakvim
slučajevima zapravo i nije bilo sećanje. Bila je to
istorija, u oba njena značenja: kao tok vremena i kao
stručno izučavanje prošlosti – ovo potonje iznad svega.
Zlo, iznad svega zlo u razmerama u kakvim ga je
počinila nacistička Nemačka, nikad se ne može prizvati
u sećanje na zadovoljavajući način. Već i sama
čudovišnost zločina čini svako obeležavanje uspomene
nepotpunim.j Njegova inherentna neshvatljivost – krajnja
teškoća da ga pojmimo kroz smireno prisećanje – otvara
vrata umanjivanju pa najzad i poricanju. Pošto je zločin
nemoguće prizvati onakvog kakav je zaista bio, uvek
postoji opasnost da ga prizovemo onakvog kakav nije
bio. Pred ovim izazovom i samo sećanje je nemoćno:
«Jedino istoričar, sa svojom strogom strašću prema
činjenici, dokazu, dokumentu, koji su temelj njegovog
poziva, može biti delotvoran čuvar».k
Za razliku od sećanja, koje samo sebe potvrđuje i
učvršćuje, istorija doprinosi otrežnjavanju sveta. Većina
onoga što istorija ima da ponudi izaziva nelagodu pa čak
i dublje potrese – a to je i razlog što nije uvek politički
razborito mahati prošlošću kao moralnom batinom za
kažnjavanje nekog naroda zbog njegovih grehova iz
prošlosti. Ali istoriju svakako treba naučiti – i
povremeno obnavljati lekcije. U jednom popularnom
vicu iz sovjetske ere, slušalac poziva Radio Jerevan i
postavlja pitanje: «Da li je», kaže on, «moguće pred-
videti budućnost?» Odgovor: «Da, ništa lakše. Tačno
znamo kakva će biti budućnost. Više muka nam zadaje
prošlost: ona se stalno menja.»
Naravno da se menja – i ne samo u totalitarnim
društvima. Pa ipak, rigorozno istraživanje i preispitivanje
rivalskih evropskih prošlosti – kao i mesta koje te
prošlosti zauzimaju u kolektivnoj svesti Evropljana o
sebi samima – u poslednjim decenijama je jedno od ređe
23
isticanih dostignuća i izvora evropskog jedinstva. To
dostignuće će, međutim, neumitno pasti u vodu ukoliko
se ne bude stalno obnavljalo. Varvarska novija istorija
Evrope, onaj mračni «drugi» nasuprot kome je brižljivo
izgrađena poratna Evropa, već je izvan domašaja sećanja
mladih Evropljana. Već u sledećoj generaciji, spomenici
i muzeji će skupljati prašinu – obilaziće ih, kao danas
bojna polja zapadnog fronta, samo privrženici i rođaci.
Ako mislimo da u godinama koje dolaze upamtimo
zašto se činilo tako važnim izgraditi određenu vrstu
Evrope na stratištu krematorijuma u Aušvicu, u tome
nam samo istorija može pomoći. Nova Evropa, povezana
obeležjima i simbolima svoje jezive prošlosti, jeste
izuzetna tekovina; ali ona večito ostaje pod hipotekom te
iste prošlosti. Ako Evropljani misle da očuvaju ovu
vitalnu sponu – ako je cilj da evropska prošlost ostane
izvor opominjućeg smisla i moralne svrhe za evropsku
sadašnjost – onda se pouka o tome mora prenositi svakoj
novoj generaciji. «Evropska unija» možda jeste odgovor
na istoriju, ali nikada ne može biti njena zamena.
Prevela s engleskog Arijana Božović
Copyright © 2005 by Tony Judt
Naslov originala: Tony Judt, From the House of the Dead:
On Modern European Memory, u: New York Review of
Books, Volume 52, No. 15, 6. oktobar 2005.
Tekst je odlomak iz «Epiloga» Džadove knjige Postwar: A
History of Europe Since 1945 (Penguin, 2005).
__________________________
a
Kad je predsedniku SAD-a Ronaldu Reganu savetovano
da, tokom svoje posete Zapadnoj Nemačkoj 1985, izbegne
obilazak vojnog groblja u Bitburgu (gde je sahranjen i
izvestan broj esesovaca) i da umesto toga oda poštu
stradalima u jednom od koncentracionih logora, kancelar
Kol ga je u pismu upozorio da bi to «imalo ozbiljne
psihološke posledice po prijateljska osećanja nemačkog
naroda prema narodu Sjedinjenih Američkih Država».
Amerikanci su spremno kapitulirali; Regan je obišao i
Belzen i Bitburg.
b
Citat u: Ian Buruma, «Buchenwald», Granta, No.42.
c
Kada je 1991. glasao za restituciju imovine oduzete posle
rata, Čehoslovački parlament se eksplicitno ograničio na
posede eksproprisane posle 1948 – kako bi isključio
sudetske Nemce proterane u periodu 1945-1946, pre
dolaska komunista na vlast.
d
Pod predsednikom Putinom, Rusija ostaje pri tvrdnji da je
baltičke države 1940. oslobodila Crvena armija, nakon čega
su one dobrovoljno pristupile Savezu Sovjetskih
Socijalističkih Republika.
e
Spomenik nije primljen bez kontroverze: pored onih
kojima se nije dopala apstraktna koncepcija, neki su ga
kritikovali – a u tome im se pridružio i hrišćansko-
demokratski gradonačelnik Eberhard Dipgen – zbog toga
što je od Berlina napravio «prestonicu pokajanja».
f
Marta 2004, osamdeset četvoro mađarskih pisaca, među
kojima i Peter Esterhazi i Đerđ Konrad, istupilo je iz
tamošnjeg Udruženja književnika u znak protesta zbog
tolerantnog odnosa ovog udruženja prema antisemitizmu.
Povod su bili komentari pesnika Kornela Debrenteija na
dodelu Nobelove nagrade za književnost Imreu Kertesu,
piscu koji je preživeo Holokaust. Nagrada je, po
Debrenteiju, bila «cena za mirnu savest» isplaćena piscu
koji samo povlađuje «sklonosti ka užasima» svojstvenoj putovanju u dubine duše i u susret Bogu. Njen koliko
«njegovoj manjini». nezemaljski toliko i zemaljski zanos je značio,
g
Trygodnik Powszechny, 17. avgust 2003. međutim, da se Tereza morala izboriti ne samo sa
h
Videti: Radomir Luza, The Transfer of the Sudeten svojim nego, pre svega, sa tuđim strahovima: "Nema
Germans: A Study of Czech-German Relations, 1933-1962 sumnje da se najviše plašim onih koji smatraju da je
(New York University Press, 1964); Pertti Ahonen, After đavo jednako velik kao Bog", pisala je Tereza u
the Expulsion: West Germany and Eastern Europe 1945- vremena kada se nije moglo "ni govoriti ni ćutati
1990 (Oxford University Press, 2003), poglavlje I: «From nekažnjeno", kako se španski humanista Huan Luis
the Expulsions to the Rise of the Expellee Organizations»; Vives žalio u jednom pismu Erazmu Roterdamskom. I
Norman M. Naimark, Fires of Hatred: Ethnic Cleansing in to ne bez razloga, jer je između 1559. i 1562. u Španiji
Twentieth-Century Europe (Harvard University Press, na hiljade ljudi spaljeno na lomačama Inkvizicije. I
2000), poglavlje IV: «The Expulsion of Germans from upravo tada je Tereza smelo kretala svojim putem ka
Poland and Czechoslovakia»; i Tony Judt, Postwar: A savršenstvu, u Put savršenstva upisivala svoje čežnje
History of Europe Since 1945 (Penguin, 2005), poglavlje I: i svoje strahove. Što joj je češće posete činio Isus
«The Legacy of War». Hristos, središte svih njenih vizija, to manje su njeni
i
U Madridu je poslednji spomenik Franku tiho uklonjen u ispovednici želeli da imaju bilo kakvog posla sa njom:
zoru, pred publikom koju je činilo stotinak posmatrača, 17. "Toliko im je izvesno izgledalo da te vizije dolaze od
marta 2005. đavola, da su neki hteli da ga isteraju iz mene."
j
«Mi, preživeli, nismo pravi svedoci... Mi smo... manjina Čitati Terezu iz Avile nije lagodan niti posao koji
koja odstupa od pravila: mi smo oni koji, blagodareći treba preduzimati olako. U želji da proniknem u tu
dovijanju ili sposobnosti ili pukoj sreći, nisu dotakli dno. vezu između božanskog i đavolskog, tragala sam i za
Oni koji jesu, oni koji su videli Gorgonu, nisu se vratili da drugim meni srodnim čitanjima Tereze. Nalazila sam
nam o tome pričaju, ili su se vratili nemi» – Primo Levi, takva čitanja u književnosti i van nje. Na tom putu
The Drawned and the Saved (Simon and Schuster, 1988). nisam mogla zaobići ni neodoljivu i neuhvatljivu
k
Yosef Hayim Yerushalmi, Zakhor: Jewish History and skulpturu koju joj je posvetio Đanlorenco Bernini, što
Jewish Memory (University of Washington Press, 1989) . prikazuje trenutak kada je Tereza osetila da joj anđeo
________________________________________________________________________________________________
probada srce zlatnom strelom i nanosi joj neverovatno
jak bol u kojem je kondenzovana algebra ekstaze.
Aleksandra Mančić Nisam mogla a da ne zastanem i pred čitanjem ovog
čitanja koje kaže da je to onaj "čas bez daha" kada
Algebra ekstaze dolaze "slatki srsi što nas prožimaju i koji bi i slepcu
omogućili da progleda i sagleda sopstvene oči", kako
Sa ekstazama Tereze iz Avile prvi put sam se srela je pisao Jovica Aćin, još jedan čitalac Tereze iz Avile.
slučajno. Čitajući roman Enrika Larete Slava don I to čitanje mi je otvorilo put ka paradoksu u kojem
Ramira, koji je, negde tridesetih godina dvadesetog dodir sa svetim rađa bolni sukob, gde gubici postaju
veka, preveo jedan od prvih srpskih hispanista, Kalmi slučajni, a dobici pravilni, gde antagonizam između
Baruh, na poslednjih tridesetak stranica našla sam i svetice i veštice ima istu tačku oticanja, gde je
Odlomke iz Života svete Tereze iz Avile, koje je, kao prestup, prestup u odnosu na profano, a sveto, uslov
dodatak, prevela Isidora Sekulić. Bila je to knjiga u života koji ruši logiku dozvoljenog i mogućnog.
izdanju Narodne prosvete, u kojoj je Isidora Sekulić Shvatila sam da je Terezina "želja da umre u sebi",
bila jedan od članova uređivačkog odbora Biblioteke koja prevodi čežnju za nebeskim životom i za
stranih pisaca, zajedno sa Ibrovcem, Ćorovićem, proživljavanjem besmrtnosti unapred, koja prevodi
Todorom Manojlovićem. "Vrlo lična u svemu što je njenu želju da umre da ne bi umrla - što je
radila i pisala, bila je gonjena od ljudi uopšte", paradoksalno jezgro mističkog postojanja - u stvari
zabeležila je Isidora o Terezi uz te odlomke iz želja bliska svakome od nas.
autobiografije "jedne od", kako je rekla, "najjačih GLASNIKOVE KNJIGE
duhovnih snaga Španije svoga doba, koja je to,
uostalom, ostala do danas".
Na tim stranicama našla sam i ove Terezine reči:
"O, Bože, još, u času kad ovo pišem, ja sam u vlasti
svetog i nebeskog ludila; učini da svi kojima govorim
budu ludi od tvoje ljubavi, ili mi dopusti da nikad više
ne govorim." Neobične su bile reči koje su se nizale,
zaprepašćujući spojevi nečega što mi se do tada činilo
Lamed
nespojivim: Tereza je pisala o Bogu govoreći o
Mjtu!{b!sbep{obmf!!
prihodima i o kamatama, o točku i izvlačenju vode iz Redakcija: Ana [omlo i Ivan Nini}
bunara. Bile su to slike koje su očaravale svojom Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
natprirodnom svakidašnjošću. Vreme je prolazilo, a 42268 Netanya, Israel
moje druženje s Terezom iz Avile se nastavljalo. Telefon: +972 9 882 61 14
Što sam više upoznavala delo žene koju nazivaju
e-mail: ninic@netvision.net.il
vrhuncem mistične književnosti, to sam više uviđala
da je ona sama središte svoga dela, te povesti o

24