ZDRAVSTVENA NEGA

U NEUROHIRURGIJI
 
SESTRINSKE INTERVENCIJE U
DIJAGNOSTICI

•
ANAMNEZA
•
Strpljenje i sistematičnost i kod bolesti i
kod povreda su osnovni uslov dobrog
dijagnostikovanja.
 ANAMNEZA
•
Kada se radi o povredama važno prikupiti
sledeće podatke:
•
vreme povrede;
•
mesto povrede;
•
sredstvo i mehanizam povrede;
•
stanje u trenutku povrede;
•
evoluciju kliničke slike do pregleda;
•
vreme i mesto ukazane prve pomoći;
•
način i vrstu transporta.
•
Uzimanje podataka od pratioca
standardne dijagnostičke
metode
•
Po prijemu bolesnika, dobro uzete
anamneze i pregleda
•
standardne dijagnostičke metode:
•
nativni snimci;
•
kompjuterizovana tomografija;
•
magnetna rezonanca;
•
pregled likvora;
•
pregled očnog dna;
•
neurološki pregled (ispitivanje motorike,
senzibiliteta, koordinacije).
 
 
MAGNETNA REZONANCA (MR)

•
Magnetna rezonanca je neinvazivna i
precizna dijagnostička metoda
•
Ova metoda je potpuno bezbolna i
neškodljiva za pacijente,
•
Daje izuzetno precizne analize
mekotkivnih struktura kao što su
mozak, kičmena moždina, pluća, organi
stomaka, male karlice, kao i realan
anatomski prikaz regije i lokalizaciju
lezije, odnosno žarišta
MAGNETNA REZONANCA (MR)

•
Ovde se radi o tehnici snimanja
pomoću magnetnog polja.

•
Za razliku od skenera ova dijagnostička
metoda je posebno značajna što nema
zračenja.

•
Na osnovu rezultata određuje se dalji
tok lečenja i najefikasnija terapija.
MAGNETNA REZONANCA (MR)

•
Sestra informiše bolesnika o značaju i
načinu pregleda.

•
UTVRDITI KONTRAINDIKACIJE
MAGNETNA REZONANCA (MR)

•
Pacijenti ne smeju uneti u salu za MR
ODREĐENE PREDMETE

•
Nakon pregleda posebna nega nije
potrebna.
MAGNETNA REZONANCA (MR)
ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA
SA TUMOROM MOZGA

•
Tumor je patološki proces koji se razvija u
endokranijumu i koji svojim volumenom
vrši pritisak na okolne strukture ili likvorne
puteve.
 Klinička slika

•
Glavobolja

•
glavobolja koja se menja u svom
intenzitetu, učestalosti pojave i dužini
trajanja-jutarnja

•
Javlja se povraćanje najčešće u mlazu sa
ili bez mučnine
Klinička slika

•
Subjektivne tegobe
•
Pacijenti se najčešće žale
•
umor,
•
neraspoloženje,
•
usporenost,
•
nezainteresovanost,
•
slabljenje pamćenja.
Neurološki znaci
•
Mišljenje i motorika
•
znaci demencije
•
Promene u mentalnom statusu
•
epileptični napadi,
•
poremećaj vida,
•
oštećenje sluha,
•
poremećaj govora u smislu disfazija i
dizartrija,
•
motorni ispadi u smislu slabosti
ekstremiteta
•
senzorni ispadi
•
poremećaji hoda, poremećaji mikcije i
defekacije, problemi sa gutanjem.
Klinička slika

•
Bradikardija,
•
hipertenzija,
•
respiratorni poremećaji,
•
hipertermija
•
poremećaj metabolizma tečnosti i
elektrolita, ukazuju na dalji brz progresivan
razvoj kliničkog pogoršanja.
Preoperativna nega bolesnika

•
U zavisnosti od opšteg stanja bolesnika,
kao i prisutnih simtoma sestra usmerava
negu po prioritetu.

•
odgovarajući položaj

•
kontinuirano prati vitalne funkcije
Preoperativna nega bolesnika

•
Po nalogu lekara uzima uzorak krvi

•
Primenjuje propisanu terapiju i ishranu

•
Menja položaj bolesnika na određeno
vreme ( ukoliko je pasivan svaka dva sata
ili češće).

•
Kontroliše izlučevine
Postoperativna nega bolesnika

•
Odmah po prijemu u odeljenje intenzivne
nege sestra sagledava stanje bolesnika,
•
Kontinuirano prati vitalne parametre
•
vrši procenu stanja svesti na osnovu
Glazgov-koma skale;
•
sprovodi propisanu terapiju
•
Vodi dokumentaciju
Postoperativna nega bolesnika
•
kontroliše zenice;
•
kontroliše ranu i drenažu;
•
prati bilans tečnosti;
•
kontroliše CVP;
•
prati intrakranijalni pritisak
•
kontroliše protok infuzije i neguje
•
vrši aspiraciju sekreta iz disajnih puteva
•
prati diurezu;
•
sprovodi negu kože i sluzokože;
•
prati pokretljivost bolesnika u postelji;
•
kod pasivnih bolesnika-položaj
•
kod uznemirenih pacijenata
Specifične komplikacije

•
poremećaj svesti, (koji sestra procenjuje
na osnovu Glazgov-koma skale);
•
neurološki ispadi, u smislu kvadripareze i
kvadriplegije, hemipareze i hemiplegije i
gubitka senzibiliteta;
•
psihički poremećaji;
•
poremećaji vida;
•
poremećaj sluha;
•
poremećaji govora;
•
poremećaji pisanja;
•
epilepsija (pojava grčeva);
•
edem mozga (otok mozga).
ZDRAVSTVENA NEGA
BOLESNIKA SA MOŽDANOM
ANEURIZMOM
Intrakranijalne aneurizme
su nenormalna proširenja

tokom života se uvećavaju,

i predstavljaju opasnost

Ruptura aneurizme daje

kliničku sliku
 MOŽDANE ANEURIZME

•
Aneurizme mogu biti i asimptomatske

•
određene kliničke manifestacije.
•
određeni neurološki ispadi
•
jake glavobolje,
•
mogu se javiti epileptični napadi itd.
•
Ukoliko aneurizma ruptuira javlja se
iznenadna jaka glavobolja, bolesnik gubi
svest i pada kao „pokošen”.
 Nega bolesnika u
preoperativnom toku

•
Nega bolesnika u preoperativnom toku je
od posebnog značaja i usmerava se
prema potrebama bolesnika.
 Nega bolesnika

•
ukoliko je prisutna neka komplikacija,
sprovodi se specifična terapija;
•
kod bolesnika se sprovodi kompletna
preoperativna priprema opšta i specifična;
 Nega bolesnika u
postoperativnom toku
•
Najoptimalniji hirurški postupak je
isključivanje aneurizme iz cirkulacije
stavljanjem metalne štipaljke (klipsa), na
njen vrat pri čemu arterija ostaje prolazna.
•
Za pojedine vrste aneurizmi najnoviji
terapijski postupak je endovaskularna
okluzija
•
Postoperativna nega i zbrinjavanje
podrazumeva iste principe
Nega bolesnika u
postoperativnom toku
•
Za pojedine vrste aneurizmi najnoviji
terapijski postupak je endovaskularna
okluzija koja se postiže kroz femoralnu
arteriju kontrolisanim balon embolusom ili
platinskim spiralama.
•
Na ovu spiralu se talože ćelije krvi
formirajući tromb i izazivajući zatvaranje
trombom šupljine, odnosno aneurizme.

•
Postoperativna nega i zbrinjavanje
podrazumeva iste principe
KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
Sve povrede glave se mogu svrstati na
povrede mekih tkiva poglavine i
kraniocerebralne povrede
 KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
Ponekad je primarna povreda banalna, ali
sekundarna može biti teška i ugroziti život
bolesnika.

•
U ove povrede se mogu svrstati
intrakranijalni hematomi, difuzno
hipoksično oštećenje mozga i edem
mozga.
 KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
Na osnovu mehanizma povređivanja, sve
kraniocerebralne povrede se dele na:
•
zatvorene i
•
otvorene
KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
Zatvorene povrede najčešće nastaju u
•
saobraćajnim udesima,
•
pri padovima i u tučama,
•
otvorene nastaju pri povređivanju vatrenim
oružjem i ubodom tupim ili oštrim
predmetima.
KRANIOCEREBRALNE
POVREDE
•
Prelom lobanje se deli na prelom svoda i
baze lobanje.
•
Prelomi baze lobanje se tretiraju kao
otvoreni prelom
•
RIZIK-INFEKCIJA
•
U zavisnosti od sprata baze lobanje koji je
zahvaćen prelomom, postoje određene
specifičnosti u kliničkoj slici koje sestra
zapaža.
•
takođe može nastati periorbitalni hematom
(“hematom u obliku naočara”) u prvih 24
časa.
 KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
Komocioni sindrom odnosno potres
mozga može biti blag, kada ga karakteriše
očuvana svest uz privremenu neurološku
disfunkciju
•
Teža forma se karakteriše konfuzijom sa
retrogradnom i postraumatskom
amnezijom. Stanje je potpuno reverzibilno.
KRANIOCEREBRALNE
POVREDE

•
povrede obuhvataju kontuziju mozga i
intrakranijalne hematom

•
bez poremećaja stanja svesti sa kasnijim
neurološkim pogoršanjem

•
To su uglavnom povrede koje zahtevaju
hirurško lečenje
 
EPIDURALNI HEMATOM

•
Klinička slika
•
Kontinuiranim praćenjem bolesnika sestra
zapaža određene promene.
Klinička slika
•
Specifični znaci koji ukazuju na pogoršanje
su:
•
glavobolja,
•
povraćanje
•
bradikardija,
•
promena ritma disanja (javlja se
nepravilno, ubrzano i duboko disanje),
•
poremećaj svesti,
•
epileptični napadi i
•
pojava proširenja zenice koja se javlja na
strani komprimirane hemisfere.
Setrinska zapažanja

•
Produbljivanje bradikardije govori o
napredovanju krvarenja

•
tahikardija predstavlja loš prognostički
znak, što je od velike važnosti da sestra na
vreme uoči i obavesti lekara.
 
Subduralni hematomi

•
Akutni subduralni hematom
•
Akutni subduralni hematomi se
manifestuju u prvih 24-72 sata od povrede.
•
Stanje svesti je od presudnog značaja
za ustanovljavanje težine
kraniocerebralne povrede i procenjuje
se na osnovu opšte prihvaćene
Glazgov koma slale
 
Glasgow Coma Score – GCS
Sestrinska opservacija
neurohirurških bolesnika
•
Senzorne funkcije
•
Promene vezane za vid
•
Posmatranje zenica je posebno značajno
•
Procena vitalnih funkcija
•
Kontrola svinktera
•
Promene u komunikaciji
•
Različiti oblici ponašanja
Obavezna literatura

•
ZDRAVSTVENA NEGA U HIRURGIJI
– POGLAVLJE 1
– Od 243-255 strane
SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE
NEGE U OFTALMOLOGIJI
POVREDE OKA
 Povrede oka
 Prema vrsti uzroka povrede oka se
dele na:
 mehaničke,
 fizičke
 i hemijske.
MEHANIČKE POVREDE

Defekt epitela
bol različitog intenziteta.
refleksni blefarospazam
fotofobija
 epifora
Strano telo vežnjače očnog
kapka
Trunčice
 delovi predmeta
sitni insekti
Simptomatologija je identična kao kod erozije
rožnjače
 Strano telo rožnjače

Simptomatologija je slična kao kod erozije rožnjače

sitne čestice peska,
maltera,
uglja,
baruta,
metala,
drveta i sl.
STRANO TELO
osećaj stranog tela u oku i bol
pomoć
prisutni epifora
fotfobija
 blefarospazam
detaljni pregled svih delova vežnjače i gornjeg kapka
kako bi dijagnostikovala strano telo
 dužnosti su sledeće:
 ukoliko je strano telo u vežnjači
nakon vađenja stranog tela
neprijatan osećaj zbog povrede rožnjače
 stavlja zavoj preko oka
ukoliko se radi i o stranom telu zaronjenim u rožnjaču
povređenog treba transportovati u specijalizovanu
ustanovu
veće strano telo se vidi golim okom, dok se manja
strana tela otkrivaju pregledom na biomikroskopu;

Posle uklanjanja stranog tela primenjuje se ordinirana

terapija i oko se previja jednom dnevno.
KONTUZIONE POVREDE
Mogu nastati u igri
udarom lopte,
pri grudvanju snegom,
 u tuči pesnicom,
kamenom,
udarom nekim tupim predmetom,
na kapcima laceracije i hematomi,
na rožnjači dolazi do erozija epitela,
 sočivo
KONTUZIONA POVREDA
PERFORATIVNE POVREDE
perforativne povrede bez zadržavanja tela u oku
sa zadržavanjem stranog tela u oku
nakon povreda mogu se javiti mnoge komplikacije
Najteže komplikacije sa ili bez intraokularnog stranog
tela su traumatska ablacija mrežnjače i zapaljenje
unutrašnjih delova oka zbog unošenja infekcije.
 Strana tela
od metala,
nemetalna strana tela
od plastike
kamena ili drveta
Strana tela mogu biti i plemeniti metali
ukoliko se strano telo ne ekstrahuje iz oka na vreme
Trajna oštećenja
Postupak sa povređenim
 Zaštićuje oko zavojem (binokularnim)
ne trlja
ne pritiska očne kapke
Hirurško zbrinjavanje je hitno
može odložiti 12-14 sati, da bi povređeni bio zbrinut u
oftalmološkoj ustanovi
 Kompresivni zavoji se izbegavaju
 Dijagnostika

U dijagnostici je važna anamneza (kako je došlo do

povređivanja);
oftamološki pregled;
radiološke pretrage (RTG, CT mozga i orbite);
ultrazvučni pregled.
FIZIČKE POVREDE
Opekotine
plamenom ili vrelim gasovima,
vrelim čvrstim telima,
vrelim tečnostima
očni kapci, površni i dublji delovi oka
Lečenje se sastoji u ukazivanju prve pomoći, a potom
se nastavlja medikamentozna ili i hirurška terapija
 HEMIJSKE POVREDE OKA

najurgentnija stanja u oftalmologiji

bazama ili kiselinama
očni kapci su otečeni
izražena je hiperemija
 rožnjača je zamućena
 
HEMIJSKE POVREDE OKA
 Prva pomoć

što hitnije obilno ispiranje oka

HVALA NA PAŽNJI
Obavezna literatura

•
ZDRAVSTVENA NEGA U HIRURGIJI
– POGLAVLJE 2
– Od 274-280 strane