You are on page 1of 3

Република Србија

ISSN 0353-9555
Републички завод за статистику

САОПШТЕЊЕ СН40
број 180 - год. LXXI, 01.07.2021.
Статистика становништва СРБ180 СН40 010721

Витални догађаји, 2020.

У Републици Србији у 2020. години број живорођене деце био је 61 692, а умрло је 116 850 лица. Природни
прираштај је -55 158. Процењен број становника у Републици Србији у 2020. години износи 6 899 126. Наведене
вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода.

Табела 1. Витални догађаји, 2011–2020.


Просечно
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 годишње
(2011–2020)

Живорођени 65598 67257 65554 66461 65657 64734 64894 63975 64399 61692 65022
Умрли 102935 102400 100300 101247 103678 100834 103722 101655 101458 116850 103508
Природни прираштај -37337 -35143 -34746 -34786 -38021 -36100 -38828 -37680 -37059 -55158 -38486

Од 2011. до 2020. године, број становника у Републици Србији је само на основу природног прираштаја смањен
за 384 858.
Стопа природног прираштаја у Републици Србији је износила -8,0‰ (смањена за 2,7‰ у односу на вредност из
2019.). У Београдском региону је, као и у 2019. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног
прираштаја (-4,9‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону
Јужне и Источне Србије (-11,1‰).

Табела 2. Витални догађаји на 1000 становника, 2020.

На 1000 становника

природни
живорођени умрли
прираштај

РЕПУБЛИКА СРБИЈА 8,9 16,9 -8,0


СРБИЈА – СЕВЕР 9,6 15,8 -6,2
Београдски регион 10,2 15,1 -4,9
Регион Војводине 9,0 16,5 -7,5
СРБИЈА – ЈУГ 8,3 18,1 -9,8
Регион Шумадије и Западне Србије 8,6 17,4 -8,8
Регион Јужне и Источне Србије 7,9 19,0 -11,1
Регион Косово и Метохија ... ... ...

Неповољне тенденције у природном кретању становништва Републике Србије, а посебно регионалне разлике,
могу се потпуније сагледати на нивоу градова/општина. https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/
Од укупног броја градова/општина у Републици Србији, стопа природног прираштаја у 2020. години позитивна
је у три општине.

Табела 3. Градови/општине са позитивном стопом


природног прираштаја
Прешево 1,4
Нови Пазар 4,4
Тутин 7,0
Графикон 1. Градови/општине са најнижом и највишом стопом наталитета

2019. 2020.

Црна Трава 3,5 Црна Трава 2,7


наталитета (у ‰)

наталитета (у ‰)
Најнижа стопа

Најнижа стопа
Топола/Ражањ 4,7 Топола 3,8

Рековац/Аранђеловац 4,8 Аранђеловац 3,9

Неготин 5,2 Мало Црниће 4,2

Мало Црниће/Гаџин Хан 5,4 Бабушница 4,3

Република
Република Србија
Србија 9,3 Република Србија 8,9
Највиша стопа наталитета

Највиша стопа наталитета


Тутин 21,7 Тутин 16,7

Нови Пазар 15,0 Нови Пазар 14,8


(у ‰)

(у ‰)
Прешево 13,9 Сјеница 13,4

Сјеница 13,3 Прешево 12,8

Бујановац 12,0 Бојник 12,4

0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20

Највећи број рађања, 18 584, забележен у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост мајки
при рођењу детета је 30,1 година, док је просечна старост мајки при рођењу првог детета 28,8 година. У
градским насељима, просечна старост мајке је 31,0 година, а у осталим насељима 28,5 године. Учешће броја
живорођених у укупном броју живорођених у градским насељима је 66,3%, а у осталим насељима 33,7%. Стопа
укупног фертилитета, тј. број живорођене деце по једној жени, износи 1,5.

Графикон 2. Градови/општине са најнижом и највишом стопом морталитета

2019. 2020.

Тутин 7,1 Тутин 9,7


морталитета (у ‰)
морталитета (у ‰)
Најнижа стопа

Најнижа стопа

Прешево 7,4 Нови Пазар 10,4

Нови Пазар 8,2 Прешево 11,4

Бујановац 9,9 Нови Сад 12,5

Нови Сад 10,8 Сурчин 12,7


Република
Република Србија
Србија 14,6 Република Србија 16,9
Највиша стопа морталитета

Највиша стопа морталитета

Црна Трава 36,3 Црна Трава 33,6

Гаџин Хан 31,2 Рековац 31,1


(у ‰)

(у ‰)

Бабушница 26,6 Гаџин Хан 30,9

Жабари 25,1 Мало Црниће 30,6

Рековац 24,8 Ражањ 28,6

0 10 20 30 40 0 10 20 30 40

2 СРБ180 СН40 010721


У Републици Србији је, према подацима за 2020. годину, регистровано 116 850 умрлих лица (60 450 мушкараца
и 56 400 жена). Просечна старост умрлих у Републици Србији је 75,1 година. Највећи број умрлих је у старосном
интервалу од 75 до 84 године. Посматрано по полу, међу лицима старосне групе 75-84 године, више умиру
жене – 53,7%, од мушкараца – 46,3%.
Број умрлих насилном смрћу је благо опао у односу на претходну годину и у 2020. години износи 2 660 (са
2 833 на 2 660). Број самоубистава је за 46 случајева мањи него у 2019. години и износи 895.
Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 55 305
лица (47,3% од укупног броја умрлих лица), и то: 25 617 мушкарца и 29 688 жена. Тумори су на другом месту,
од којих је у 2020. години умрло 21 392 лица (18,3% од укупног броја умрлих), односно 11 977 мушкараца и
9 415 жена, док су на трећем месту болести које могу да се доведу у везу са COVID-19 (умрло 10 356 лица
(8,9%), односно 6 629 мушкараца и 3 727 жена).

Графикон 3. Умрли према Међународној статистичкој класификацији болести и сродних здравствених проблема
(МКБ-10) 1

Болести система крвотока


14,3
2,5
3,0 Тумори

5,7 47,3
Covid-19
8,9
Болести система за дисање

18,3
Болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма

Болести система за варење

Остало

Методолошка објашњења:
Општа стопа наталитета представља однос броја живорођених и процењеног броја становника у години
посматрања.
Општа стопа морталитета представља однос броја умрлих и процењеног броја становника у години посматрања.
Стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета у години
посматрања.
Процењен број становника 2020. године израчунат је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и
станова 2011, природног прираштаја и унутрашњих миграција.
Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису
садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Контакт: mirjana.popovic@stat.gov.rs, тел.: 011 2412-922, локал 270


Издаје и штампа: Републички завод за статистику, 11 050 Београд, Милана Ракића 5
Tелефон: 011 2412-922 (централа) • Tелефакс: 011 2411-260 • www.stat.gov.rs
Одговара: др Миладин Ковачевић, директор
Tираж: 20 ● Периодика излажења: годишња

1
http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=151

СРБ180 СН40 010721 3

You might also like