Projektovanje Dizalica ACO 1

Машински факултет
Универзитета у Београду
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
ДИЗАЛИЦА
-ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК-
МОСНА ДИЗАЛИЦА НОСИВОСТИ 40 t И РАСПОНА 16 m
Оверио (потпис/датум): Име и презиме: Aлександар Мијић

Број индекса: 1130/15
Професор: др Ненад Зрнић

Асистент: мас. инж. маш. Горан Милојевић
Школска година: 2016 / 2017.

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДИЗАЛИЦА Задатак бр. 1
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У
БЕОГРАДУ Лист бр. 2
САДРЖАЈ
1. УВОД
1.1. Технички опис..................................................................................................................................3-4
1.2. Пројектни задатак..............................................................................................................................5
2. ПРОРАЧУН ГЛАВНОГ НОСАЧА

2.1. Анализа оптерећења.......................................................................................................................6-9
2.2. Усвајање геометријских карактеристика......................................................................................9-13
2.3. Доказ чврстоће............................................................................................................................14-23
2.4. Доказ деформација..........................................................................................................................24
2.5. Доказ времена пригушења осциловања конструкције.............................................................25-26
2.6. Доказ стабилности.......................................................................................................................27-40
2.7. Анализа оптерећења услед закошења.......................................................................................41-43
2.8. Провера заварене везе.....................................................................................................................44
3. ПРОРАЧУН ЧЕОНОГ НОСАЧА.....................................................................................................45-50

4. ПРОРАЧУН ЗАВРТАЊСКЕ ВЕЗЕ..................................................................................................51-53
5. ПРОРАЧУН ПОГОНСКЕ ГРУПЕ....................................................................................................54-55
6. АНАЛИЗА ДИЗАЛИЦЕ У ПРОГРАМСКОМ СОФТВЕРУ „KRASTA“......................................56-60
7. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................61
8. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА(ПРИЛОГ)
Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

1130/15 Александар Мијић 2016/17.
1. УВОД
1.1. Технички опис
сл. 1 Двогредна мосна дизалица
Дизалице су група најшире примењених средстава у руковању материјалима и историјски су

присутна веома дуго. Области примене су разне али су у индустрији нашле велику примену и
срећу се у различитим конструктивним облицима, зависно пре свега од процеса који опслужују
и карактеристика у тим процесима.
Избор дизалица може се обавити према:
- носивости,
- предметима којима се манипулише,
- захватним уређајима,
- врсти транспортног пута,
- начину управљања,
- евентуалној надградњи.
Једна од најчешће присутних група дизалица у индустрији су мосне дизалице. Мосне

дизалице могу да имају два главна носача (сл. 1) или један главни носач.

сл. 2 Скица двогредне мосне дизалице
Главни делови:
1-главни носач
2-колица
3-погон кретања крана
Главни носачи су везани за чеоне носаче. У чеоним носачима су смештени точкови. Точкови
омогућавају транслаторно кретање мосног крана по кранским шинама. По главним носачима
мосног крана крећу се колица са витлом.
Витло је уређај за дизање терета или повлачење. Изводи се у бројним облицима и величи-
нама у зависности од намене. Састоји се од ротирајућег добоша на који се намотава или који
повлачи уже или ланац, којим се директно или преко котурача подиже терет.
сл. 3 Витло

1.2. Пројектни задатак
Према важећим стандардима и прописима урадити главни машински пројекат електричне

двогредне мосне дизалице следећих карактеристика:
сл.4 Изглед завршног модела пројекта
o Носивост – 40000kg
o Распон – 16m
o Висина дизања – 7m
o Брзина дизања – 3m/min
o Брзина кретања колица – 20m/min
o Брзина кретања дизалицe – 20m/min
o Погонска класа (FEM) – 1 Am
o Шина је постављена изнад вертикалног лима главног носача.
Дизалица се поставља на постојећу кранску стазу у објекту корисника. Главни нисачи мосне
дизалице су лимени носачи кутијасте конструкције. Електромоторно витло и чеоне носаче
дизалице потребно је усвојити из стандардног програма произвођача STAHL.
(www.stahlcranes.com)
Бр. З. :13 ______________________

2. ПРОРАЧУН ГЛАВНОГ НОСАЧА

2.1. Анализа оптерећења
Усваја се витло „STAHL” АS 7100-12 са следећим карактеристикама:
Носивост: Q  40000kg
Растојање између точкова витла: S pw  2240mm „STAHL” каталог , стр. 2/15
Маса витла: G0  mv  2930kg „STAHL” каталог , стр. 2/15
сл. 5 „STAHL” каталог , стр. 2/15
Крајњи положај куке: z1  1048mm
Средњи положај куке:
e4  144mm

Одређивање притиска по точку, на основу формула из каталога:
S pw  z1 2240  1048
R1max   Q  0.3  G0   40000  0.3  2930  115.22kN
2  S pw 2  2240
z1  e4 1048  144
R2max   Q  0.2  G0   40000  0.2  2930  112.29kN
2  S pw 2  2240
За прорачун потребно је у обзир узети и утицај динамике, с тога следе динамички коефи-
цијенти:
1  1   где је   0.1 ( 0    0.1 ) , следи 1  1.1
2  2min  2  vh где је брзина дизања vh  3m / min , док се коефицијент  2 одређује према:
2.8  vh ,max
*теоријски донамички коефицијент 2,t  1  „STAHL” каталог , стр. 1/25
Rr  lr
0.45 
1500  z a
3
- максимална брзина дизања vh,max  m / s  0.05m / s ,
60
- затезна чврстоћа ужета Rr и сила кидања ужета Fu :

- корисна висина дизања lr  Vh  1m  7m  1m  6m
n  Fu 1000
- коефицијент коришћења z a  „STAHL” каталог , стр. 1/25
mh  g
n  4 (број ужади)
mh  40000kg (носивост) , следи z a  6.24
2.8  0.05
2,t  1   1.091
1870  6
0.45 
1500  6.24
* кочиона класа HC:
1.07  0.24  vh,max  2,t  1.12  0.41 vh,max

1.07  0.24  0.05  1.091  1.12  0.41 0.05
1.082  1.091  1.14  HC 2
Следи да је минимални динамички коефицијент 2min  1.1 и коефицијент  2  0.34 .
На основу тога израчунава се вредност динамичког коефицијента 2 :

2  1.1  0.34  0.05  1.117
Реакције у точкова помножене динамичким коефицијентима износе:
 S pw  z1 
F1  2    Q   1  (0.3  G0 )  128.55kN
 2 S 
 pw 
 z e 
F2  2   1 4  Q   1  (0.2  G0 )  125.33kN
 2 S 
 pw 
2.2. Усвајање геометријских карактеристика
Емпиријске препоруке за избор димензија попрепчног пресека носача:
„ДИЗАЛИЦЕ“ ( Давор З. Острић; Слободан Б. Тошић) , стр.225. , поглавље 7.1.1.
L
H  800  1142.86  970mm
20  14
H
D  323.33  485  480mm
3  2
сл. 13 Попречни пресек главног носача
сл. 14 Дебљина вертикалног лима на основу висине носача 1  5mm
(за погонску класу 1)

сл. 15 Дебљина лима горњег појаса у зависности од дебљине вертикалног лима  2  7mm
H1  H  2   2  956mm
h  (0.4  0.6)  H  485mm
c  (0.1  0.2)  L  2400mm
L
Lt   2600mm
5  7
l  0.1 L  1600mm
сл. 16 Главне геометријске величине дизалице
Емпиријска препорука за геометријску величину D1 :
Re
R  1 цела конструкција је од истог материјала
Re i
D1  65   2  R  455mm  420mm
Други начин за одређивање висине главног носача је према критеријуму нормираних

вредности напона тј. према критеријуму чврстоће:
сл. 17 Положај резултујуће силе

- растојање између оса точкова b  O2  1500mm ( „STAHL” каталог , стр. 2/40)
- резултујућа сила R  2F1  257.1kN
F1  b
- растојање резултујуће силе од осе точка ex   750mm
R
сл. 18 Реакције ослонаца
F  0  F
t A  R  FB  0
R  ( L  ex )
M B  0  FA  L  R  ( L / 2  ex / 2)  0  FA 
2L
Момент савијања меродаван за прорачун:
R
Mx   ( L  ex )2  93424.72kNcm
4L
На основу условно нормираног допуштеног напона који износи („Металне
конструкције у машиноградњи 1“ , стр. 181.) следи да је минимална висина главног носача која
задовољава овај критеријум:
3 M x
Hč   1674.14mm
2  1   
Трећи критеријум за одређивање потребне висине главног носача је критеријум према

нормираном угибу и одређује се на основу:
F1 b
- коефицијенти    1 и    0.09375 , (МКЕ , стр. 182. )
F1 L
- модул еластичности за челик E  21000kN / cm2 ,
1
- максимални угиб f max  k  L  1600  3.2cm где је коефицијент за погонску класу 1
500

сл.19 Зависност коефицијента к од начина управљања дизалицом и од погонске класе
(„Металне конструкције у машиноградњи 1“, стр. 182.)
Следи да је минимална висина главног носача који задовоњава овај критеријум:
F1  L3  (1    (1  6 2 ))
Hf  3  1125.42mm
48E  (0.166  1  0.2   2 )  f max
Добијене вредности за висину главног носача према наведеним критеријумима износе:
 Критеријум према емпиријским препорукама H e  970mm ,
 Критеријум чврстоће H č  1675mm ,
 Критеријум према угибу H f  1126mm .
Критеријум према емпиријским препорукама је мање значајан од последња два. На основу

добијених вредности за висину према критеријуму чврстоће и према критеријуму угиба, бира
се већа вредност и као таква увећава се за 10%. Новонастала геометријска величина је усвојена
висина главног носача и износи:
H  1850mm
Следе остале вредности главних геометријских величина које се усвајају за даљи прорачун:
- дебљина вертикалног лима 1  10mm ,
- дебљина лима горњег и доњег појаса  2  12mm ,
- растојање између горњег и доњег појаса H1  1826mm ,
- ширина појаса D  730mm ,
- растојање између вертикалних лимова D1  650mm .

сл. 20 Изглед попречног пресека усвојеног главног носача
Површина попречног пресека:
A  2  D   2  2  H1  1  540.4cm2
Аксијални моменти инерције за осу x и y:
1  H13  D   23 H   1182.63  73 1.23 182.6 1.2 2 

Ix  2   2   D   2  ( 1  2 )2   2   2   73 1.2  (  ) 
12  12 2 2  12  12 2 2 
I x  2494423.22cm4
 2  D3  H  3 D   1.2  733 182.6 13 65 1 

Iy  2  2   1 1  H1  1  ( 1  1 ) 2   2   2   182.6 1 (  ) 2 
12  12 2 2  12  12 2 2 
I y  475536.63cm 4
Отпорни моменти за осе x и y:
Ix 2494423.22
Wx    26966.74cm3
ymax 92.5
Iy 475536.63
Wy    13028.4cm3
xmax 36.5

2.3. Доказ чврстоће

2.3.1. Доказ напона у пресеку I-I
(пресек на средини главног носача)
Усваја се шина следећих димензија, на основу „STAHL” каталога , стр. 2/40 за усвојено витло:
сл. 21 Димензије шине
- висина шине hš  45mm
- ширина шине k  50mm
сл. 22 Приказ деловања оптерећења на носач
Сила изнад шине:
F1H  F1  ka где је ka  0.1 , коефицијент оптерећења услед кретања дизалице , усвојен из

„Металне конструкције у машиноградњи 1“ , стр. 19.
F1H  128.55  0.1  12.855kN
RH  2F1H  25.71kN

Континуална тежина:
kN kg
q  1.2  A    1.2  540.4  7.85 105  0.050906 где је   7.85 105 густина челика.
cm cm3
Момент савијања у вертикалној равни:
R qL2 257.1 0.050906 16002

MVI  ( L  ex )2  1  (1600  75)2  1.1
4L 8 4 1600 8
MVI  111343.63kNcm
Момент савијања у хоризонталној равни:
RH qL2 25.71 0.050906 16002

M HI  ( L  ex )2  1 ka  (1600  75)2  1.1  0.1
4L 8 4 1600 8
M HI  11134.36kNcm
Момент увијања:
H
yš   hš  970mm
2
D1 1
M t1  F1  (  )  F1H  yš  128.55  (32.5  0.5)  12.86  97
2 2
M t1  5489kNcm
M t1  M t 2
L
M tA   M t1  M t 2    5489kNcm
2L
M tB  M tA   M t1  M t 2   5489kNcm
Трансвезална сила:
L  ex qe
FTI  2 F1  1 x
2L 2
FTI  124.62kN

Локални утицаји од шине постављене на средини вертикалног лима:
сл. 23 Утицајна зона
- положај тежишта (  c оса мерена од дна горњег појаса)
16 1.2  0.6  5  4.5  (1.2  2.25)

c   2.1378cm
16 1.2  5  4.5
сл. 23 Тежишна оса утицајне зоне
-момент инерције шине и утицајне зоне у појасном лиму α
16 1.23 5  4.53
I   (1.2 16  (2.1378  0.6)2 )   5  4.5  (1.2  2.25  2.1378)2  124.42cm4
12 12
- локални напон
F1 I
y  где је z1  3.25 3  односно дужина утицајне зоне локалног притиска износи
1  z1 1
z1  16.22cm . Следи да је вредност локалног напона:
kN
 y  7.92
cm2

сл. 24 Тачке на којима се проверавају напони
Допуштени напон за усвојени материјал, челик S235, износи:
Re 23.5 kN
 dop    15.67 2
1 1.5 cm
Тачка 1:
Нормални напони у ивичној тачки:
MVI 111343.63 kN
 zV 1   y1   92.5  4.33 2
Ix 2494423.22 cm
M HI 11134.36 kN
 zH 1   x1   36.5  0.85 2
Iy 475536.63 cm
kN
 up1   zV 1   zH 1  5.18
cm2
 up1   dop , доказ чврстоће је задовољен за тачку 1.
сл. 25 Дијаграм напона у вертикалној и хоризонталној равни

Тачка 2:
Нормални напони:
MVI 111343.63 kN
 zV 2   y2   91.3  4.08 2
Ix 2494423.22 cm
M HI 11134.36 kN
 zH 2   x2   33.5  0.78 2
Iy 475536.63 cm
Тангенцијални напони:
Тангенцијални напон услед вертикалне трансвезалне силе:
FTI  S x 2 D   2 ( H1   2 )
 21  где је S x 2 статички момент одсечка контуре и износи Sx2    4025.22cm3
I x  1 2 2
FTI  S x 2 124.62  4025.22 kN

 21    0.2 2
I x  1 2494423.22 1 cm
Тангенцијални напон услед укупног момента увијања:
-површина која се одупире увијању износи A*  ( H   2 )  ( D1  1 )  12130.8cm2
M tA 5489 kN
 22    0.23 2
2  A  1 2 12130.8 1
*
cm
Услови који су потребни да се задовоље за тачку 2 су следећи:
kN
-  zV 2   zH 2   dop →  zV 2   zH 2  4.86   dop , услов задовољен.
cm2
kN
-  y   dop →  y  7.92   dop , услов задовољен.
cm2
kN kN
-  21   22  0.6 dop →  21   22  0.43 2
 0.6 dop  9.4 2 , услов задовољен.
cm cm
-  u 2  ( zV 2   zH 2 )2   y 2  ( zV 2   zH 2 )   y  3  ( 21   22 )2   dop →  u 2  6.96 kN2   dop

cm
Пошто су сви услови задовољени, тачка 2 задовољава доказ чврстоће.

Тачка 3:
Нормални напон:
kN
 zH 3   zH 2  0.78
cm2
Тангенцијални напон:
FTI  S x 3 H H
 31  где је S x 3 статички момент одсечка контуре и износи S x 3  S x 2  1  1  1  8193cm
3
I x  1 2 2
FTI  S x 3 124.62  8193 kN

 31    0.41 2
I x  1 2494423.22 1 cm
kN
 32   22  0.23
cm2
Упоредни напон за тачку 3:
 u 3   zH 32  3  ( 31   32 )2  1.35
Како је  u 3   dop тачка 3 задовољава доказ чврстоће.

2.3.2. Доказ напона у пресеку III-III
(пресек на месту везе главног и чеоног носача)
Пре самог прорачуна потребно је одредити висину главног носача на месту пресека III . На
основу препоруке, H 2  0.5H („Дизалице“, стр. 242.) ,висина главног носача на месту пресека
III :
H III  0.5  H  0.5 1850  925mm
Усваја се H III  924mm
H1III  924  2 12  900mm
сл. 29 Изглед попречног пресека главног носача на месту пресека III
сл. 30 Положај пресека III

Крајњи положај колица до чеоног носача:
er  O3  292mm  29.2cm
сл. 31 „STAHL“ каталог, стр.2/40
Трансвезална сила:
L  (er  ex ) 1 1600  (29.2  75) 1

FTIII  2 F1  1 qL  2 128.55   1.1  0.0511600
2 2 2 2
FTIII  285.15kN
Момент савијања у вертикалној равни:
MVIII  FA  e3 где је FA  FTIII и e3 положај пресека III у односу на ослонац и износи:
e3  180  30  150mm  15cm
MVIII  FA  e3  285.15 15  4277.3kNcm
сл. 32 „STAHL“ каталог, стр.82.

Момент савијања у хоризонталној равни:
L  (er  ex ) 1
M HIII  FHIII  e3 где је FHIII  2 F1H  1 qLka  28.52kN
L 2
M HIII  FHIII  e3  28.52 15  427.73kNcm
Момент увијања:
L  (er  ex ) 1600  (29.2  75)
M TIII  2M t1  2  5489 
L 1600
MTIII  10263.22kNcm
Аксијални моменти инерције за осе х и y:
1  H1III 3  D   23 H  
I xIII  2   2   D   2  ( 1III  2 ) 2   485824.896cm 4
12  12 2 2 
  D3  H  3 D  
I yIII  2 2  2   1III 1  H1III  1  ( 1  1 ) 2   273838.4cm4
12  12 2 2 
Статички момент пресека III:
D   2 H1III   2 H1III H1III 73 1.2 90  1.2 90 90

S XIII      1     1  3009.78cm3
2 2 2 4 2 2 2 4
Површина која се одупире увијању:
AIII   D1  1    H1III   2   6019.2cm2

Тачка 1:
Отпорни моменти у тачки 1 за осе х и y:
I xIII I xIII 485824.896

WxIII     10515.69cm3
ymax H 46.2
1III
 1
2
I yIII I yIII 273838.4
WyIII     7502.42cm3
xmax D 36.5
2
Упоредни напон:
M VIII M HIII kN
 u1III    0.46 2
WxIII WyIII cm
Како је  u1III   dop  15.67kN / cm2 , доказ чврстоће је задовољен.
Тачка 3:
FTIII  S xIII 285.15  3009.78 kN

 31III    1.77 2
I xIII  1 485824.896 1 cm
M TIII 10263.22 kN
 32 III    0.85 2
2  AIII  1 2  6019.2 1 cm
2
M  kN
 u 3 III   HIII   3  ( 31III   32 III )  4.54 2
2
W cm
 yIII 
Како је  u 3III   dop  15.67kN / cm2 , доказ чврстоће је задовољен.

2.4. Доказ деформација
Доказ деформација врши се према критеријуму:
f  f dop
f - израчунати угиб
f dop - допуштени угиб
сл. 33 „Металне конструкције у машиноградњи 1“ , стр. 53. – угиб главног носача
Угиб главног носача услед покретног оптерећења износи:
R1  L3
f   (1    (1  6   2 )) , где су:
48  E  I x
E  I x - савојна крутост
R1
Коефицијенти:   1
R1
128.55 16003

b 150

L 1600
 0.094 → f 
48  21000  2494423.22

 1  11  6  0.0942   0.41cm 
Допуштени угиб одређује се према изразу:
f dop  k  L , где су:
k - коефицијент за дизалицу који се усваја на основу погонске класе и начина управљања

( k  1/ 750 , ISO 22986)
1
L  16m - распон мосне дизалице → f dop  k  L  1600  2.13cm
750
Како је f  f dop , доказ деформација је задовољен.

2.5. Доказ времена пригушења осциловања конструкције
Да би се одредило време пригушења осциловања главног носача са колицима и погонским

теретом, усваја се једноставан једномасени динамички модел:
сл. 34 „Металне конструкције у машиноградњи 1“ , стр. 125.
- редукована сопствена маса носача у средини распона, m1 :
m1  0.5  (mQ  mkol )  0.468  mmosta , где је:
mQ  40000kg - маса терета(носивост),
mkol  2930kg - маса колица,
mmosta    A  L  7850  0.05404 16  6787.42kg - маса моста,
Следи m1  0.5  (40000  2930)  0.468  6787.42 → m1  24641.51kg
- коефицијент еластичности носача, 11 :
1.0  L3 1.0 16003

11    1.63 103 cm / kN
48  E  I x 48  21000  2494423.22
- период једне пригушене осцилације,  :
  2    11  m1  2    1.63 103  24641.51  0.125886s

- логаритамски декремент који представља показатељ брзине пригушења осциловања,  :
1/16  H / L  0.1156  1/16  1/17 →
Укупно време пригушења осцилације:
 0.125886
T  3  3  3.15s
 0.12
Услов који је потребно задовољити:

T  3  T , где је Td - допуштено време пригушења осциловања мосне дизалице и износи:
 d
Td  12...15s ( „Металне конструкције у машиноградњи 1“ , стр. 127.)

Како је T  3   3.15s  Td  12...15s , доказ времена пригушења осциловања конструкције

је задовољен.

2.6. Доказ стабилности
H1
У зависности од односа Sv  , могу се код лимених носача дизалица јавити четири
1
карактеристична случаја, на основу којих се уграђују адекватна укрућења.
H1 182.6
Sv    182.6
1 1
сл. 36 – Критеријуми потребне уградње укрућења
Re 23.5
(R   1)
Rei 23.5
За критеријум 3, потребно је уградити следећа укрућења:
- главна вертикална укрућења,
- један ред хоризонталних укрућења у притиснутој зони вертикалног лима.
Кратка вертикална укрућења нису потребна јер се шина налази изнад вертикалног лима.

Растојање између главних вертикалних укрућења:
a  2470mm
Дебљина укрућења:
 d  1  10mm
2.6.1. Провера стабилности укрућења
Хоризонтално укрућење:
Момент инерције подужног укрућења I r  3H113  3 182.6 13  547.8cm3 , на основу тога
усваја се L профил следећих карактеристика:
- попречни пресек који се разматра у даљем прорачуну:
Au  A1  18  12  15.5  18 12  33.5cm2
- тежиште попречног пресека:
A1  (br  e1  0.5  1 ) 33.5  (9  2.54  0.5 1)

e   6.96cm
Au 33.5
- аксијални момент инерције:
Iu  1.5  14  18  12  e2  I1  A1  (br  e1  0.5  1  e)2
Iu  1.5 14  18 12  6.962  116  15.5  (9  2.54  0.5 1  6.96)2  346.48cm4
- полупречник инерције пресека:
Iu
iu   3.22cm
Au

- ефективна виткост штапа:
a 247
   76.71
iu 3.22
- релативна виткост штапа:

  76.71
   0.826 , где је v -виткост на граници течења:
v 92.9
- коефицијент  , коефицијент који изражава степен еквивалентних геометријских

емперфекција и одговара кривој извијања, у овом случају В:
- коефицијент извијања:
2  2
 , где је   1   (  0.2)    1  0.339(0.826  0.2)  0.8262  1.894
2
   2  4
2
Следи    0.7092
1.894  1.8942  4  0.8262
-гранични напон стабилности штапа износи:
kN
 kr    Re  0.7092  23.5  16.67
cm2

- напон услед момента савијања:
M V 1 H1 111343.63 182.6 kN
 zV 2*  ( )  ( )  2.04 2
Ix 4 2494423.22 4 cm
M H 1 D1 11134.36 65 kN
 zH 2*   (  1 )   (  1)  0.78 2
Iy 2 475536.63 2 cm
kN
Укупни напон износи    zV 2*   zH 2*  2.82 .
cm2
Према стандарду JUS U.E7.081/1986 услов који је потребно испунити за доказ стабилности
штапа, који чине угаоник и извесна утицајна зона у вертикалном лиму (сл. 41):
     kr
kN kN
Како је     0.7092  2.82  2 2
  kr  16.67 2 доказ стабилности је задовољен,
cm cm
укрућење је довољно круто.
сл.42 Расподела напона

2.6.2. Провера еластичне стабилности вертикалних лимова на избочавање
сл.43 Изглед уграђених укрућења – поља која се проверавају
Нормални напони услед савијања у влакну 2:
H1 182.6 kN
 zV 2   zV  4.33  4.27 2
H 185 cm
(0.5D1  1 ) (0.5  65  1) kN
 zH 2   zH  0.85  0.78 2
0.5D 0.5  73 cm
Напони на ивицама плоча поља 1 и поља 2:
Расподела напона у датом пресеку (сл. 44):

ПОЉЕ 1:
Коефицијент избочавања:
сл. 45 „Металне конструкције у машиноградњи 1“, стр. 245 - ПРИЛОГ
Ојлеров критичан напон избочавања:
Критичан напон избочавања плоче:
Релативна гранична виткост:
па је .
Релативна виткост штапа:

Коефицијент извијања:
Гранични напон избочавања:
Контрола стабилности поља 1:
Доказ је задовољен, поље је стабилно.

ПОЉЕ 2:
(сл. 45)
Криичан напон избочавања плоче:
па је
Контрола стабилности поља 2:
Поље задовољава доказ стабилности.

2.6.3. Провера еластичне стабилности појасних лимова
сл. 46 „Металне конструкције у машиноградњи 1“, стр.203 – Расподела напона на појасном

лиму
Нормални напони:
(сл.45)
Критичан напон избочавања плоче:
па је

Контрола стабилности појасног лима:
Услов је задовољен.

2.6.4. Провера стабилности поља уз ослонац
сл. 47 Приказ поља и тангенцијалних напона
Средња висина носача:
па је

Критични смичући напон:
8.35
Услов је задовољен.

2.6.5. Провера стабилности главног носача на бочно извијање
сл. 43 Попречни пресек који се проверава
Еквивалентна сила притиска:
Mx
D  S px , где је M x  MVI  111344kNcm и S px статички момент одсечка контуре:
Ix
H1  2 H H
S px  D   2  (  )  2  1  1  1
2 2 2 4
182.6 1.2 182.6 182.6
S px  73 1.2  (  )  2  1  16386.13cm3
2 2 2 4
111344
Следи → D  16386.13  731.43kN
2494423.23
Аксијални момент инерције:
D3   2 H D  733 1.2 182.6 65 1

Ip   2  1  1  ( 1  1 )2   2 1 (  ) 2  237753.1cm4
12 2 2 2 12 2 2 2
Површина посматраног попречног пресека:
H1 182.6
Ap  D   2  2   1  73 1.2  2  1  270.2cm2
2 2
Полупречник момента инерције:
Ip 237753.1
ip    29.66cm
Ap 270.2
Ефективна дужина извијања штапа:
1
Lk    L  1600  1106.74cm
2.09
Ефективна виткост штапа:
Lk 1106.74
   37.31
ip 29.66


  37.31
   0.4 , где је v виткост на граници течења
v 92.9
  0.9621 (на основу релативне виткости, „МКЕ“, стр. 198. – ПРИЛОГ)

Радни напон услед еквивалентне силе притиска износи:
D 1 M 731.43 1 11134.36
r    0.9  HI    0.9   3.58kN / cm2
Ap  Wy 270.2 0.9621 13028.4
Како је  r  3.58kN / cm2   dop  15.67kN / cm2 услов је задовољен.

2.7. Анализа оптерећења услед закошења
сл. 45 Приказ сила које делују на носач
Силе у точковима:
R11  R12  115.22kN
Растојање колица од ослонца А:
ekol  er  ex  29.2  75  104.2cm
Резултујућа сила:
R  R 11  R12  2 115.22  230.44kN
Тежина чеоног носача:
1800
Gč  kg  900kg  12kN
2
Реакције ослонаца:
L  ekol 1 1
FA  ( R11  R12 )   qL  Gč
L 2 2
1600  104.2 1 1
FA  230.44   0.05090 1600  12
1600 2 2
FA  262.16kN
ekol 1 1
FB  ( R11  R12 )   qL  Gč
L 2 2
104.2 1 1
FB  230.44   0.05090 1600  12
1600 2 2
FB  61.73kN

Максимални и минимални збирови сила:
 max
R  2 FA  524.31kN
 min
R  2 FB  123.46kN
Укупна резултанта:
R  '
max
R   min R  647.78kN
сл. 45 Приказ растојања на дизалици
Делови распона у односу на оптерећења:
'
 R  123.46  0.191
min
 R 647.78
'
  1   '  1  0.191  0.81
ls  L    1/ 2   1600  0.81 1/ 2   495.04cm
Коефицијенти:
  1 
di Lt
 1  0.5
n l 2 Lt
f  0.3 1  e( 250 )   0.25
Хоризонталне реакције у правцу y осе:
Fy   f  R '  0.5  0.25  647.78  80.97kN
' d1 0.191
Fy11   (1  ) f R'   (1)  0.25  647.78  15.43kN
n n 2
 d0 0.81
Fy12   (1  ) f R'   (1)  0.25  647.78  65.54kN
n n 2
n  2 - број точкова

Сила у десном и левом ослонцу:
FL   Fy  0.81 80.97  65.54kN  Fy12

FD   ' Fy  0.191 80.97  15.43kN  Fy11
Момент закошења:
( Lt  S pw ) (450  224)
M HZ  FL  65.54  7405.95kNcm ,
2 2
где је Lt  450cm , дужина чеоног носача.
сл. 46 Дужина чеоног носача
(„STAHL“ каталог, стр. 82.)

2.8. Провера заварене везе
сл. 47 Изглед заварене везе главног носача
Дебљина угаоног шава:
aš  7mm
Статички момент одсечка контуре:
H1III   2
S p  D 2   3994.56cm3
2
За шину постављену изнад вертикалног лима, услов који је потребно задовољити:
 u  V 2  VII 2   šdop , где је
FTIII  S p 285.15  3994.56

VII    1.67kN / cm 2
I xIII  2aš 485824.9  2  0.7
F1 128.55
V    11.32kN / cm 2
z1  aš 16.22  0.7
Како је  u  V 2  VII 2  11.44kN / cm2   šdop  12kN / cm2 , доказ заварене везе је задовољен.
(Допуштени напони за шав, „Дизалице“, стр. 245.)

3. ПРОРАЧУН ЧЕОНОГ НОСАЧА
Усвојени чеони носач:
сл. 48 „STAHL“ каталог, стр.82.

сл. 49 Приказ оптерећења и главних димензија
сл. 50 Шематски приказ оптерећења главних носача (прве две скице) и чеоног носача

Максималне силе које оптерећују носач:
F1  F2  R  2 F1  257.1kN
F3  F4  R1  2 F3  250.66kN
L  ekol 1 1600  104.2 1

FA  R  1 qL  257.1  1.1 0.050906 1600  285.15kN
L 2 1600 2
L  ekol 1 1600  104.2 1
FC  R1  1 qL  250.66  1.1 0.050906 1600  279.13kN
L 2 1600 2
Хоризонталне силе изнад шине:
-носач АВ : FH AB  F1  ka  128.55  0.1  12.86kN
-носач CD : FHCD  F3  ka  125.33  0.1  12.53kN
сл. 51 Место пресека за проверу напона
Реакција у ослонцу D:
M 3  M tAIII  M tIII  10263.22kNcm
D1 1 65 1
M1  2  ( F3  (  )  FHCD  yš in e )  2  (125.33  (  )  12.53  97)  10703.18kNcm
2 2 2 2
1
FD   M1  M 3  FC  (l  ex )  FA  l1   276.12kN где је Lt  450cm дужина чеоног носача,
Lt
а величине l  290cm и l1  80cm .

Доказ напона:
Пресек II-II
сл. 52 Изглед попречног пресека чеоног носача на месту II-II
Аксијални моменти инерције:
xmax  14.5cm
ymax  32.3cm
Моменти савијања:
M VII M
Упоредни напон:  uII   ymax II  HII  xmax II  10.3kN / cm2
I xII I yII
Како је  uII  10.3kN / cm2   dop  15.67kN / cm2 , пресек II-II задовољава доказ чврстоће.

Пресек I-I
сл. 53 Изглед попречног пресека чеоног носача на месту I-I
Положај тежишта(за колико је yc померена од доњег појаса):
Аксијални момент инерције за x осу:
Момент у вертикалној равни у датом пресеку:
, услов је задовољен.
Где је

Где је
Где је

4. ПРОРАЧУН ЗАВРТАЊСКЕ ВЕЗЕ
сл. 54 Изглед прирубне плоче са потребним геометријским величинама за прорачун
Растојање између завртњева вршено према препорукама из књиге „Металне конструкције у

машиноградњи 1“ , стр. 66.
Растојања између крајњих завртњева:
Усвајају се „ОТ“ завртњеви М20, класе чврстоће 8.8 за први случај оптерећења.
сл. 55 Површина пресека стабла завртња која носи оптерећење

Растојање завртњева од тежишта плоче:
Трансвезална сила која делује на сваки од завртњева:
Резултујућа сила:
Тангенцијални напон:
Допуштени напон смицања:
сл. 55 Вредности допуштеног напона („МКЕ1“, стр. 58.)
  20.42kN / cm2   dop  28kN / cm2

Нормални напон:
Оса претурања је вертикална ивица прирубне плоче.
 z  6.18kN / cm2   z dop  22kN / cm2
je дебљина плоче.
 b  8.33kN / cm2   bdop  32kN / cm2
При истовременом дејству нормалног и тангенцијалног напона, потребно је задовољити:
  2
( )2  ( ) 1
 dop  dop
У овом случају је 0.565  0.09  1 тако да је доказ завртањске везе у потпуности задовољен.

5. ПРОРАЧУН ПОГОНСКЕ ГРУПЕ
сл. 56 Конструктивно решење – одвојени погон
Брзина кретања моста:
Степен корисности механизма за кретање:
Коефицијент трења у лежишту:
Коефицијент трења котрљања:
Коефицијент закошења:
Пречник точка:
Пречник осовинице точка:
Укупни отпор кретању:

Снага једног мотора погона моста:
Укупна снага погона моста:
Усваја се снага кретања витла:
Pvitla  3.8 kW
Усваја се снага мотора за подизање терета:
Pdiz  24 kW
Укупна инсталисана снага:
P  Pmosta  Pvitla  Pdiz  34.56 kW

6. АНАЛИЗА ДИЗАЛИЦЕ У ПРОГРАМСКОМ СОФТВЕРУ „KRASTA“
Попречни пресек главног носача:
Геометријске карактеристике главног носача:

Попречни пресек чеоног носача:
Геометријске карактеристике чеоног носача:

Приказ дизалице са попречним пресецима:
Приказ оптерећења са силама у точковима:
Приказ оптерећења од сопствене тежине:
Приказ комбинованог оптерећења:

Угиб:
Трансвезалне силе:
Дијаграм момената савијања:

Приказ напона:
Упоређивање резултата:
Резултати добијени прорачуном Резултати добијени у програму KRASTA
1. I x  2494423.22cm4 I x  2514539.62cm4
2. I y  475536.63cm4 I y  478119.8cm4
3. Wx  26966.74cm3 Wx  27361.69cm3
4. Wy  13028.4cm3 Wy  13099.17cm3
5. MV 1  111343kNcm MV 1  108900kNcm
kN kN
6.  zV 1  4.3  zV 1  4
cm2 cm2
7. f  0.408cm f  0.396cm

7. ЛИТЕРАТУРА
1. Давор З. Острић , Слободан Б. Тошић: „Дизалице“ (Београд, Машински факултет 2005. год.)
2. Зоран Петковић, Давор Острић: „Металне конструкције у машиноградњи 1“ (Београд,

Машински факултет, 1996. год.)
3. www.stahlcranes.com


Projektovanje Dizalica ACO 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje Dizalica ACO 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Машински факултет

Оверио (потпис/датум): Име и презиме: Aлександар Мијић

Професор: др Ненад Зрнић

Школска година: 2016 / 2017.

1.2. Пројектни задатак..............................................................................................................................5

2. ПРОРАЧУН ГЛАВНОГ НОСАЧА

2.2. Усвајање геометријских карактеристика......................................................................................9-13

2.3. Доказ чврстоће............................................................................................................................14-23

2.4. Доказ деформација..........................................................................................................................24

2.5. Доказ времена пригушења осциловања конструкције.............................................................25-26

2.6. Доказ стабилности.......................................................................................................................27-40

2.7. Анализа оптерећења услед закошења.......................................................................................41-43

2.8. Провера заварене везе.....................................................................................................................44

3. ПРОРАЧУН ЧЕОНОГ НОСАЧА.....................................................................................................45-50

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

сл. 1 Двогредна мосна дизалица

Дизалице су група најшире примењених средстава у руковању материјалима и историјски су

Избор дизалица може се обавити према:

- предметима којима се манипулише,

- врсти транспортног пута,

Једна од најчешће присутних група дизалица у индустрији су мосне дизалице. Мосне

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

сл. 2 Скица двогредне мосне дизалице

3-погон кретања крана

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

1.2. Пројектни задатак

Према важећим стандардима и прописима урадити главни машински пројекат електричне

сл.4 Изглед завршног модела пројекта

o Брзина дизања – 3m/min

o Брзина кретања колица – 20m/min

o Брзина кретања дизалицe – 20m/min

o Погонска класа (FEM) – 1 Am

o Шина је постављена изнад вертикалног лима главног носача.

Бр. З. :13 ______________________

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

2. ПРОРАЧУН ГЛАВНОГ НОСАЧА

Усваја се витло „STAHL” АS 7100-12 са следећим карактеристикама:

сл. 5 „STAHL” каталог , стр. 2/15

Крајњи положај куке: z1  1048mm

сл. 6 „STAHL” каталог , стр. 2/40

Средњи положај куке:

сл. 7 „STAHL” каталог , стр. 2/40

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

Одређивање притиска по точку, на основу формула из каталога:

сл. 8 „STAHL” каталог , стр. 2/77

1  1   где је   0.1 ( 0    0.1 ) , следи 1  1.1

2  2min  2  vh где је брзина дизања vh  3m / min , док се коефицијент  2 одређује према:

- затезна чврстоћа ужета Rr и сила кидања ужета Fu :

сл. 9 „STAHL” каталог , стр. 2/77

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

- корисна висина дизања lr  Vh  1m  7m  1m  6m

mh  40000kg (носивост) , следи z a  6.24

сл. 10 „STAHL” каталог , стр. 1/24

1.07  0.24  vh,max  2,t  1.12  0.41 vh,max

сл. 11 „STAHL” каталог , стр. 1/24

Следи да је минимални динамички коефицијент 2min  1.1 и коефицијент  2  0.34 .

На основу тога израчунава се вредност динамичког коефицијента 2 :

сл. 12 „STAHL” каталог , стр. 1/24

Број индекса: Презиме и име: Датум: Шк.год. Прегледао:

2  1.1  0.34  0.05  1.117

Реакције у точкова помножене динамичким коефицијентима износе:

Емпиријске препоруке за избор димензија попрепчног пресека носача:

„ДИЗАЛИЦЕ“ ( Давор З. Острић; Слободан Б. Тошић) , стр.225. , поглавље 7.1.1.