Master Rada Olivera Mihailovic Final 29.08.2016.

UNIVERZITET U BEOGRADU
MASTER STUDIJE
MENADŽMENT POSLOVNIH PERFORMANSI
MASTER RAD
UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U
SEKUNDARNO-TERCIJARNOM OBLIKU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
NA PRIMERU KBC ZEMUN
Mentor: Student:
Prof. dr Nataša Petrović Olivera Mihailović
Beograd, 2016. godine

Komisija koja je pregledala rad
kandidata OLIVERA (BRANISLAV) MIHAILOVIĆ,
pod naslovom: UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM
U SEKUNDARNO-TERCIJARNOM OBLIKU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA PRIMERU KBC ZEMUN
i odobrila odbranu:
Mentor: Prof. dr Nataša Petrović, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka
_____________________________________________
Član: Prof. dr Mirjana Drakulić, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka
_____________________________________________
Član: Prof. dr Ivana Petrović, vanredni profesor

Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet
_____________________________________________
III
ZAHVALNICA I POSVETA
Zahvaljujem se svima koji su mi na bilo koji način pomogli tokom mog obrazovanja i izrade Master
rada. Posebnu zahvalnost dugujem svom mentoru, Prof. dr Nataši Petrović (Fakultet
organizacionih nauka), na prihvatanju mentorstva, svim korisnim savetima, smernicama i pomoći
oko konceptualizacije i izrade master rada. Takođe želim da se zahvalim Prof. dr Mirjani Drakulić
(Fakultet organizacionih nauka), rukovodiocu programa master studija na studijskom programu
Menadžment poslovnih performansi Univerziteta u Beogradu, koja je pratila razvoj i obaveze svih
studenata, vodila brigu o nama i sve vreme podržavala korisnim savetima tokom studija. Bojani
Marjanović, (Univerzitet u Beogradu), zahvaljujem na svim instrukcijama i smernicama koji su mi u
znatnoj meri olakšali praćenje programa. Zahvaljujem svim nastavnicima koji su bili deo
obrazovnog procesa na master programu, od kojih sam mnogo naučila i poslovni sistem počela da
sagledavam iz sveobuhvatnije perspektive i u kontekstu praćenja ostvarenja poslovnih performansi.
S velikom ljubavlju i zahvalnošću želim da naglasim da sam neizmernu podršku dobila od svoje
dece i roditelja. Zahvaljujem im se od srca na pomoći, ukazanom poverenju, velikoj žrtvi,
razumevanju i ljubavi koju sam dobijala od njih u cilju da master studije završim uspešno. Moj cilj
bio je i njihov cilj! Uspeh koji sam postigla tokom Master studija, pored upornosti i želje za novim
dostignućem je postignut isključivo zahvaljujući njihovoj velikoj podršci i ljubavi. Takođe, želim
da se zahvalim sestri Jeleni i njenoj deci, Milici, Ivanu i Ani Zlatković.
Master rad posvećujem porodici

svojoj deci, Marku i Katarini Mihailović
i roditeljima Branislavu i Radmili Milićević
IV
APSTRAKT
U sektoru zdravstva i zdravstvenih usluga, tokom obavljanja rutinskih aktivnosti i procedura, postoji
posebno izražen zahtev za podizanjem kvaliteta rada u najširem smislu. Rad se bavi pitanjima
odnosa zdravstvene organizacije i zaštite životne sredine kroz kritički odnos prema dosadašnjoj
upravljačkoj praksi, od generisanja medicinskog otpada do mogućnosti za njegovo rešavanje na
osnovu zakonskih, strateških i planskih dokumenata Republike Srbije. Na primeru ustanove u
sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite (KBC Zemun) i aktuelne prakse u oblasti
upravljanja otpadom, vršeno je istraživanje percepcije zaposlenih o pitanjima koja se odnose na
znanja i praksu vezanu za to. Analizirane su mogućnosti koje pruža proces akreditacije zdravstvenih
usluga u delu koji se odnosi na standarde u vezi medicinskog otpada i kao rezultat daju se
preporuke i predlozi za poboljšanje sveukupnih poslovnih performansi organizacija u oblasti
zdravstvene zaštite sa ciljem sprečavanja rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kako onih koji su
neposredno uključeni u pružanje zdravstvene usluge ali i korisnika ovih usluga. Proces akreditacije i
sama akreditacija doprinose celovitom poboljšanju kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Kroz
proces akreditacije pojedinačnih zdravstvenih ustanova, poboljšava se usaglašenost za zahtevima
zakona u ovoj oblasti kao i kvalitet pružene usluge u sektoru zdravstva na nivou Republike Srbije u
celini.
Ključne reči: upravljanje, zdravstvo, medicinski otpad, akreditacija, standardi, KBC Zemun
V
ABSTRACT
In the field of healthcare and health services, there is a growing need for quality improvement, in
its broadest sense, during the execution of routine activities and procedures. The current master
thesis elaborates the issues related to healthcare management and environmental protection
through critical reappraisal of existing management models, from medical waste generation to the
possibilities for its management and disposal in the accordance with legal, strategic and plan
documents of the Republic of Serbia. The survey about employees' perceptions regarding the
knowledge and current practice of medical waste disposal was carried out at the University Clinical
Hospital Centre Zemun, a tertiary care centre. The possibilities provided by healthcare
accreditation, in terms of standards of medical waste management were analyzed, and as a result,
the recommendations for the improvement of the entire organization of healthcare system were
made with the intention of reducing the environmental health hazards for both healthcare
providers and consumers. The process of accreditation and the accreditation itself contributes to
the comprehensive quality improvement of medical facilities. Through the process of accreditation
of individual hospitals, the quality of healthcare services as well as their accordance with legal
standards is also improved, resulting in the quality improvement of the entire healthcare system in
the Republic of Serbia.
Keywords: management, healthcare, medical waste, accreditation, standards, Clinical Hospital

Centre Zemun
VI
CURRICULUM VITAE
Olivera Mihailović (1978)

Srbija, Beograd
e-mail: olivera.mihailovic1@gmail.com
OBRAZOVANJE
2015. - Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci, Diplomirni inženjer manadžmenta (240 ESPB)
2014. - Fakultet za menadžment, Operativni menadžment, Sremski Karlovci, Menadžer (180 ESPB)
2002. - Pravno birotehnička škola „9. Maj“ Beograd - Poslovni sekretar, V sss
1997. - Pravno birotehnička škola „9. Maj“ Beograd - Pravni tehničar, IV sss
RADNO ISKUSTVO
2008. i dalje KBC Zemun, Sektor za pravne i administrativne poslove, Stručni saradnik
2007-2007. - Credit Agricole Meridian Bank, blagajnik
2001-2007. - TIN Trade, pomoćnik direktora, stručni konslultant iz oblasti makretinga
1997-1998. - CIP Saobraćajni institut, poslovni sekretar
STRUČNA USAVRŠAVANJA
2014. - Položen stručni ispit iz „OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA“ Ministarstvo unutrašnjih poslova
Republike Srbije
2013. - „Smart target“ Konsalting agencija, edukacija iz oblasti Marketinga
2012. - „ORACLE“ Key users na Pilot projektu implementacije Oracle eBusiness Suite rešenja u
modulu Oracle Human Resources u KBC Zemun
Radovi koji su pisani tokom diplomskih i master studija su prezentovani na domaćim i

međunarodnim skupovima kao i objavljivani u časopisima nacionalnog i vodećeg nacionalnog
značaja
DODATNE KVALIFIKACIJE
MS Office (Word, Excel, PowerPoint, Access)

Maternji jezik: Srpski; Drugi jezik: Engleski; Francuski
VII
Izjava o akademskoj čestitosti
Student/kinja: Olivera Mihailović
Broj indeksa: 125/2015
Student/kinja: master akademskih studijа Menadžment poslovnih performansi, Univerzitet u
Beogradu
Autor/ka master rada pod nazivom: Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom
obliku zdravstvene zaštite na primeru KBC Zemun
Potpisivanjem izjavljujem:
o da je rad isključivo rezultat mog sopstvenog istraživačkog rada;
o da sam rad i mišljenja drugih autora koje sam koristio/la u ovom radu naznačio/la ili citirao/la u
skladu sa Uputstvom;
o da su svi radovi i mišljenja drugih autora navedeni u spisku literature/referenci koji su sastavni
deo ovog rada i pisani u skladu sa Uputstvom;
o da sam dobio/la sve dozvole za korišćenje autorskog dela koji se u potpunosti/celosti unose u
predati rad i da sam to jasno naveo/la;
o da sam svestan/na da je plagijat korišćenje tuđih radova u bilo kom obliku (kao citata, prafraza,
slika, tabela, dijagrama, dizajna, planova, fotografija, filma, muzike, formula, veb sajtova,
kompjuterskih programa i sl.) bez navođenja autora ili predstavljanje tuđih autorskih dela kao
mojih, kažnjivo po zakonu (Zakon o autorskom i srodnim pravima, Službeni glasnik Republike Srbije,
br. 104/2009, 99/2011, 119/2012), kao i drugih zakona i odgovarajućih akata Univerziteta u
Beogradu;
o da sam da sam svestan/na da plagijat uključuje i predstavljanje, upotrebu i distribuiranje rada
predavača ili drugih studenata kao sopstvenih;
o da sam svestan/na posledica koje kod dokazanog plagijata mogu prouzrokovati na predati master
rad i moj status;
o da je elektronska verzija master rada identična štampanom primerku i pristajem na njegovo
objavljivanje pod uslovima propisanim aktima Univerziteta.
Beograd, ________________________ Potpis studentkinje
________________________
VIII
SADRŽAJ:
1. UVOD ................................................................................................................................................ 1
2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I PROBLEMATIKA MEDICINSKOG OTPADA ................................................ 5
2.1. Stvaranje medicinskog otpada kao rezultat pružene zdravstvene usluge ................................ 7
2.2. Kategorizacija, osobine medicinskog otpada i rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu kao
posledica neadekvatnog upravljanja medicinskim otpadom........................................................... 9
2.3. Savremene metode tretmana medicinskog otpada i rizici po lica koja su uključena u ovaj
proces ............................................................................................................................................. 15
3. UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI ........................................................ 18
3.1. Glavni ciljevi i aktivnosti upravljanja medicinskim otpadom .................................................. 21
3.2. Analiza zdravstvenog sistema u kontekstu popunjenosti kapaciteta i neposredan uticaj na
upravljanje medicinskim otpadom u Republici Srbiji ..................................................................... 22
3.3. Upravljanje medicinskim otpadom kao element unapređenja kvaliteta, zdravlja i bezbednosti
i zaštite životne sredine u Republici Srbiji ...................................................................................... 23
3.4. Razvoj infrastrukture i ljudskih resursa u sektoru zdravstva i upravljanje medicinskim
otpadom ......................................................................................................................................... 26
3.5. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene
zaštite i oblast zaštite životne sredine ........................................................................................... 28
3.6. Analiza zahteva standarda zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa
zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom ................................ 31
3.7. Podizanje kvaliteta usluga u sektoru zdravstva u Republici Srbiji........................................... 33
4. UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U SEKUNDARNO-TERCIJARNOM OBLIKU ZDRAVSTVENE
ZAŠTITE ............................................................................................................................................... 36
4.1. Obaveze i praksa organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite u
Republici Srbiji ................................................................................................................................ 37
4.2. Mesto i uloga KBC Zemun kao sekundarno-tercijarne ustanove u zdravstvenom sistemu
Republike Srbije .............................................................................................................................. 40
4.3. Prikaz postojeće organizacije KBC Zemun ............................................................................... 41
4.4. Analiza upravljanja medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene
zaštite u Republici Srbiji na primeru KBC Zemun ........................................................................... 44
IX
4.4.1. Analiza zakonske obaveze u vezi medicinskog otpada u KBC Zemun .......................... 45
4.4.2. Analiza adekvatnosti Plana upravljanja otpadom KBC Zemun u kontekstu zakonske
obaveze................................................................................................................................... 46
4.5. Analiza ispunjenosti Akreditacionih standarda u kontekstu postojećeg upravljanja
medicinskim otpadom u KBC Zemun kao mogućnost poboljšanja ................................................ 48
4.6. Analiza mogućnosti za unapređenje Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun .................... 60
5. ISTRAŽIVANJE I ANALIZA STAVOVA ZAPOSLENIH O UPRAVLJANJU MEDICINSKIM OTPADOM U
KBC ZEMUN ........................................................................................................................................ 66
6. ANALIZA REZULTATA U SEKTORU ZDRAVSTVA U KONTEKSTU OSTVARIVANJA NACIONALNIH
MILENIJUMSKIH CILJEVA .................................................................................................................... 76
6.1. Svetsko istraživanje vrednosti (WVS) i nacionalne varijable................................................... 77
6.2. Analiza uticaja varijabli nacionalne kulture i ekonomije na sektor zdravstva u Republici Srbiji
........................................................................................................................................................ 80
6.3. Akreditacija organizacija u oblasti zdravstva i ostvarenje nacionalnih milenijumskih ciljeva 86
7. KOMENTAR I DISKUSIJA REZULTATA ISTRAŽIVANJA ...................................................................... 89
8. ZAKLJUČAK...................................................................................................................................... 92
9. LITERATURA .................................................................................................................................... 94
PRILOG: Anketa..............................................................................................................................98
X
SADRŽAJ TABELA
Tabela 1. Stvaranje medicinskog otpada u zavisnosti od razvijenosti zemlje...................................... 8

Tabela 2. Ukupna proizvodnja medicinskog otpada po regionima...................................................... 8
Tabela 3. Stvaranje medicisnkog otpada u zavisnosti od veličine izvora ............................................. 8
Tabela 4. Stvaranje medicinskog otpada prema tipu otpada: Zapadna Evropa .................................. 8
Tabela 5. Klasifikacija medicinskog otpada ........................................................................................ 10
Tabela 6. Profesionalne opasnosti prouzrokovane rukovanjem otpadom ........................................ 12
Tabela 7. Kategorije otpada stvorenog u različitim tipovima medicinskih usluga............................. 13
Tabela 8. Bolesti prouzrokovane kontaktom sa infektivnim medicinskim otpadom ........................ 14
Tabela 9. Primeri infekcije prouzrokovane izlaganjem infektivnom medicinskom otpadu............... 14
Tabela 10. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa
zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine (8 standard) sa kriterijumima za vrednovanje
usaglašenosti ...................................................................................................................................... 30
Tabela 11. Organizaciona struktura u KBC Zemun ............................................................................. 42
Tabela 12. Propisi koji uređuju upravljanje (medicinskim) otpadom ................................................ 47
Tabela 13. Standardi za organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite i oblast
životne sredine-upravljanje medicinskim otpadom od Standarda 4-22 ............................................ 53
Tabela 14. Zbirni rezultati prosečnih ocena pojedinih standarda na bazi ocenjivanih kriterijuma i
mogućnost za akreditaciju na osnovu uslova za dobijanje akreditacije ............................................ 59
Tabela 15. Svetski indeks bede, 2013. ............................................................................................... 81
Tabela 16. Svetski indeks bede, 2014. ............................................................................................... 82
Tabela 17. Corruption perceptions Index (CPI 2014.) ........................................................................ 83
Tabela 18. Ocene za Srbiju po izvorima za period 2011.- 2014; CPI 2014.- Republike bivše SFRJ .... 84
Tabela 19. Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima relevantnim za Srbiju ................................... 85
XI
SADRŽAJ SLIKA
Slika 1. Opšti proces/logika funkcionisanja .......................................................................................... 6

Slika 2. Srpska verzija Evropskog kataloga otpada (EKO) i poglavlje 18-medicinski otpad.................. 9
Slika 3. Relacije između uzroka i posledica neadekvatnog upravljanja medicinskim otpadom ........ 11
Slika 4. Dijagram toka pravilnog razvrstavanja medicinskog otpada ................................................. 24
Slika 5. Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada u Republici Srbiji ....... 26
Slika 6. Šema internih stejkholdera u KBC Zemun ............................................................................. 43
Slika 7. Šema eksternih stejkholdera KBC Zemun .............................................................................. 43
Slika 8. Svetsko istraživanje vrednosti-izveštaj iz 2008. ..................................................................... 77
Slika 9. Svetsko istraživanje vrednosti-izveštaj iz 2015. ..................................................................... 78
Slika 10. Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI) za 2015. godinu .......................................... 87
SADRŽAJ GRAFIKA
Grafik 1. Polna struktura ispitanika .................................................................................................... 67

Grafik 2. Obrazovna struktura ispitanika ........................................................................................... 68
Grafik 3. Struktura zaposlenih ispitanika ........................................................................................... 68
Grafik 4. Odgovor ispitanika na pitanje da li su upoznati sa pojmom medicinski otpad ................... 69
Grafik 5. Odgovor ispitanika na pitanje kada su se prvi put susreli sa pojmom medicinskog otpada70
Grafik 6. Odgovor ispitanika na pitanje da li medicinski otpad spada u kategoriju opasnog otpada 70
Grafik 7. Odgovor ispitanika na pitanje da li postoji zakon koji se odnosi na medicinski otpad ....... 71
Grafik 8. Odgovor ispitanika na pitanje da li se upravlja medicinskim otpadom u KBC Zemun ........ 72
Grafik 9. Odgovor ispitanika na pitanje da li zdravstvene ustanove organizuju obuke o pravilnom
postupanju sa medicinskim otpadom za medicinsko osoblje ............................................................ 74
postupanju sa medicinskim otpadom za nemedicinsko osoblje........................................................74
XII
1. UVOD
Koncept savremene bolnice zasnovan je na principu efektivne, efikasne i brze dijagnostike i
medicinske usluge u cilju da korisnik usluge (pacijent) što pre nastavi svoje uobičajene životne
aktivnosti. Savremena bolnica, koja prati duh vremena, podrazumeva savremenu opremu, stručan i
obučen kadar kao i adekvatne prostorne i druge kapacitete. Bolnice predstavljaju dinamičan
sistem, koji se menja u duhu vremena i u skladu sa potrebama društva. Smanjenje rizika pružanja
ove usluge uz uspešnost ishoda lečenja kao i sveopšti kvalitet ovog procesa se zato u današnje
vreme postavljaju kao jedan od osnovnih zadataka. Praćenje vizije i misije kao i dobra organizacija
predstavlja osnovne uslove za funkcionisanje ovako kompleksnog sistema. Medicinski otpad koji se
generiše kao „negativan proizvod“ medicinske usluge i njegov potencijalno negativan uticaj na
ljude i životnu sredinu (uz znatno smanjenje bolničkih i drugih infekcija kao moguća posledica), sve
više dobijaju na značaju preko obaveza sadržanih u zakonima, strategijama, standardima ali i
dobroj upravljačkoj praksi u ovoj oblasti.
Naučni cilj predložene teze „Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku

zdravstvene zaštite na primeru KBC Zemun“ je da se na naučno utemeljen način ukaže na razmere
značaja adekvatnog upravljanja medicinskim otpadom kao mogućnost da se spreče rizici po
zdravlje ljudi i životnu sredinu i unaprede poslovne performanse organizacija u oblasti zdravstva i
zdravstvene zaštite.
Cilj rada je podizanje sveukupnog kvaliteta poslovanja koji danas predstavlja imperativ koji se
postavlja pred svaku organizaciju bez obzira na sektor i delatnost u kojoj se nalazi. U sektoru
zdravstva i zdravstvenih usluga, tokom obavljanja rutinskih aktivnosti i procedura, postoji posebno
izražen zahtev za podizanjem kvaliteta rada u najširem smislu. U radu je naglašen problem
generisanja medicinskog otpada kao i mogućnosti za njegovo rešavanje na osnovu zakonskih,
strateških i planskih dokumenata Republike Srbije. Kroz primer ustanove u sekundarno-tercijarnoj
oblasti zdravstvene zaštite i aktuelne prakse u oblasti upravljanja otpadom, analiziraju se
mogućnosti i daju predlozi za poboljšanje sveukupnih poslovnih performansi organizacija u oblasti
zdravstvene zaštite sa ciljem da se spreče rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu kako onih koji su
neposredno uključeni u pružanje zdravstvene usluge ali i korisnika ovih usluga.
Predmet rada je medicinski otpad (i praksa njegovog upravljanja) koji je heterogena mešavina
komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada,
dezinficijenasa i ambalaže, kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih
organizacija. Preciznim i pažljivim sprovođenjem menadžment aktivnosti - planiranja,
organizovanja, sprovođenja i kontrole upravljanja medicinskim otpadom, obezbeđuje se
minimiziranje ili potpuno otklanjanje opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i postizanje
optimalnog nivoa zaštite korisnika usluga i zaposlenih u zdravstvu. Predmet rada je sagledavanje
aktuelne prakse u oblasti upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun i istraživanje percepcije
zaposlenih o pitanjima koja se odnose na znanja i praksu. Sagledavajući sve ovo u kontekstu
podizanja kvaliteta osnovnog procesa (zdravstvene zaštite), posebno se daju preporuke i
mogućnosti za poboljšanje aktuelne prakse u KBC Zemun. Osnovu za analizu date teme čini
raspoloživa stručna i akademska literatura iz ove oblasti kao i interna dokumenta organizacije.
Osnovna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja

kvaliteta i poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima.
Pomoćna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja

kvaliteta i poslovnih performansi u sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u delu
upravljanja zaštitom životne sredine i upravljanja medicinskim otpadom.
Rad je zasnovan na proveri postavljene hipoteze u kontekstu zahteva savremene menadžment

prakse i željenih performansi za organizacije u ovoj oblasti. Hipoteze će biti proveravane na
praktičnom primeru KBC Zemun kao organizaciji u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene
zaštite u Republici Srbiji. Na ovom primeru sagledaće se trenutno važeći trendovi razvoja u oblasti
upravljanja medicinskim otpadom i zaštitom životne sredine (ali i oni koji će važiti u bliskoj
budućnosti) za organizacije u ovoj oblasti a u kontekstu ispunjenja zahteva akreditacionih
standarda u Republici Srbiji kao mogućnost sveukupnog poboljšanja.
Metodologija koja je primenjena u izradi ovog master rada je:
1. Metod koji je zasnovan na analizi sadržaja, zasnovanih na podacima iz literature („qualitative

thesis“);
2
2. Metod zasnovan na podacima koji su specijalno prikupljeni za potrebe istraživačkog rada
(projekta), putem ankete („quantitative thesis“).
Prvo poglavlje - Uvod, u kome biće dat metodološki okvir istraživanja, odnosno biće opisani cilj,
predmet, hipoteze i metode istraživanja.
Drugo poglavlje - Problematika medicinskog otpada. U ovom delu rada biće reči o problemu
medicinskog otpada koji se generiše pružanjem medicinske usluge i mogućim posledicama
njegovog uticaja na zdravlje bezbednost i životnu sredinu usled neadekvatnog upravljanja njime.
Treće poglavlje - Upravljanje medicinskim otpadom. U ovom delu rada biće reči o osnovnim
postavkama upravljanja medicinskim otpadom kroz analizu aktuelne svetske prakse u ovoj oblasti,
analizu zakonodavnog i strateško-planskog okvira u Republici Srbiji za oblast zdravstvene zaštite,
životne sredine i posebno upravljanja medicinskim otpadom kao i akreditacionim standardima koji
važe za organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite a koji se odnose na ovu
oblast.
Četvrto poglavlje - Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene

zaštite u Republici Srbiji. U ovom delu rada biće sagledane obaveze i praksa organizacije u
sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite u Republici Srbiji na primeru KBC Zemun.
Analiziraće se i sagledati trenutni model i rezultati upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun
(analizom aktuelnog Plana upravljanja otpadom). Zatim će se ova praksa analizirati kroz
zakonodavne, strateško-planske, menadžment i akreditacione zahteve za ovakvu organizaciju i
upravljanje otpadom koji se generiše prilikom pružanja medicinske usluge ovakvog tipa. Poseban
akcenat će biti stavljen na moguće načine poboljšanja upravljanja medicinskim otpadom u KBC
Zemun na osnovu napred navedenih analiza i mogućnosti. Posebno se analizira i sledeće:
akreditacioni standardi kao alat menadžmenta zdravstvene ustanove za sveukupno poboljšanje
kvaliteta, proces akreditacije kao doprinos poboljšanju kvaliteta osnovnih procesa ali i procesa
podrške (upravljanje zaštitom životne sredine, upravljanje otpadom) kao i smanjenje sveukupnog
rizika prilikom pružanja zdravstvene usluge, zahtevi standarda za akreditaciju koji se odnose na
procese podrške a podrazumevaju usaglašenost rada zdravstvene ustanove za zakonskim
zahtevima. Na osnovu zahteva u akreditacionim standardima, menadžmentu je omogućeno
3
praćenje poslovnih performansi zdravstvene ustanove. Zahtevi standarda za akreditaciju koji se
odnose na procese podrške, pomažu i olakšavaju usaglašavanje rada zdravstvene ustanove sa
zahtevima dobrovoljnih upravljačkih standarda (ISO 9000, 14000, 18000).
Peto poglavlje - Ovo poglavlje čini istraživanje i analiza stavova zaposlenih o upravljanju
medicinskim otpadom u KBC Zemun, koje je urađeno u KBC Zemun u periodu od 01.06.2016. do
11.07.2016. godine. Istraživanje je urađeno metodom posebno kreiranog upitnika na uzorku od
276 ispitanika što čini oko 25% svih zaposlenih u KBC Zemun. Glavni ciljevi istraživanja su se
odnosili na dobijanje odgovora na sledeća istraživačka pitanja: Da li su zaposleni u KBC Zemun
upoznati sa medicinskim otpadom, kao i njegovom kategorizacijom? Da li su zaposleni u KBC
Zemun upoznati sa adekvatnim upravljanjem medicinskim otpadom? Koji su stavovi zaposlenih u
KBC Zemun o mogućnostima poboljšanja upravljanja medicinskim otpadom u njihovoj zdravstvenoj
instituciji?
Šesto poglavlje - U cilju potvrde postavljenih hipoteza ovo poglavlje čini analiza rezultata u sektoru
zdravstva u kontekstu ostvarenja koncepta održivog razvoja i ostvarenje nacionalnih Milenijumskih
ciljeva (2000-2015. godine) koji se odnose na sektor zdravstva. Analiza je vršena primenom različiti
međunarodno priznatih indikatora.
Sedmo poglavlje - Komentar i diskusija rezultata istraživanja u kontekstu postavljenih hipoteza kroz
primer ustanove u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite i aktuelne prakse u oblasti
upravljanja otpadom. Analiziraju se mogućnosti i daju predlozi za poboljšanje sveukupnih poslovnih
performansi organizacija u oblasti zdravstvene zaštite.
Osmo poglavlje - Zaključak ovog rada predstavlja kritički osvrt na osnovu analize aktivnosti u oblasti
upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji i percepcije zaposlenih o ovim pitanjima u
jednoj ovakvoj organizaciji. Proces akreditacije i sama akreditacija doprinose celovitom poboljšanju
kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Kroz proces akreditacije pojedinačnih zdravstvenih ustanova,
poboljšava se usaglašenost za zahtevima zakona i kvalitet u sektoru zdravstva na nivou Republike
Srbije u celini.
4
2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I PROBLEMATIKA MEDICINSKOG OTPADA
Zdravstvo predstavlja kompleksan sistem javnih delatnosti za koji se mogu izdvojiti sledeće
osnovne uloge: Kurativna, odnosno lečenje obolelih putem terapija; Preventivna, u cilju suzbijanja,
minimizacije širenja ili sticanja bolesti; Borba protiv širokog spektra epidemija; Zaštita životne
sredine; Obezbeđivanje odgovarajućih povoljnih životnih uslova; Zdravlje i bezbednost
zaposlenih, kao i učesnika u lancu korisnika usluge. Kako bi se postigao cilj i optimalni nivo učinka u
poslovanju, na osnovu principa efikasnosti i efektivnosti, pre svega, neophodno je usaglasiti
procese rada sa zakonskom regulativom, kao i sa zahtevima međunarodnih (dobrovoljnih)
standarda. Celokupan sistem zdravstva u Republici Srbiji postalja kao osnovi cilj unapređenje
kvaliteta zdravstvenih usluga, kako u državnom, tako i u privatnom sektoru zdravstvene zaštite.
„Zahtevi korisnika menjaju se i postaju sve veći. Dostupnost modernih informacionih tehnologija
omogućava bolju informisanost korisnika i dovodi do većih očekivanja u sistemu zdravstvene
zaštite. Savremeni korisnik očekuje da dobije takvu zdravstvenu zaštitu u kojoj će rizik po njegovo
zdravlje biti minimalan, a korist od pružene zdravstvene zaštite maksimalna. On se ne zadovoljava
samo rešavanjem zdravstvenog problema, već zahteva i prijatan ambijent, ljubazno osoblje,
informisanost o stanju svog zdravlja i medicinskim procedurama kojima će biti podvrgnut, odnosno
postaje aktivni učesnik u donošenju odluka o svom lečenju. Тroškovi zdravstvene zaštite su u
porastu, a često se za veoma visoku cenu dobijaju srazmerno mali i ograničeni efekti po zdravlje
stanovnika. U takvim uslovima, zahteva se veća efikasnost u sistemu zdravstvene zaštite, odnosno
da se za uložena sredstva obezbedi najveća dobit po zdravlje ljudi“ (Strategija za stalno
unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata, 2009).
Pružena zdravstvena zaštita, iako se to očekuje i podrazumeva, nije uvek bezbedna a izvori
opasnosti, pored onih koji nisu pomenuti a od značaja su za ovaj rad, mogu biti materije koje imaju
neku od osobina koja može da izazove oštećenje zdravlјa ili gubitak života ili oštećenje životne i
radne sredine (otrovne, kancerogene, zapalјive, eksplozivne, korozivne, radioaktivne i dr.).
Neželјeni događaji se mogu svrstati u dve velike grupe: neželјeni događaji u direktnoj vezi sa
medicinskim procesima i neželјeni događaji u direktnoj vezi sa svim ostalim procesima. „Jedan od
glavnih zadataka je identifikacija opasnosti po zdravlje i životnu sredinu koja može da proistekne iz
pogrešnog upravljanja medicinsim otpadom“ (Jakšić i dr., 2001, str. 34).
5
Ranija praksa u segmentu upravljanja medicinskim otpadom je bila takva da se sa medicinskim
otpadom postupalo kao sa klasičnim komunalnim otpadom, a ne kao sa opasnim otpadom. Ovo je
posebno bilo izraženo u manjim zdravstvenim organizacijama i nerazvijenim sredinama.
Slika 1. Opšti proces / logika funkcionisanja, po uzoru na Izvor: (Croft, 2012, pp. 6)
Kao ulazni elementi predstavljeni su zahtevi korisnika, kojima se kroz određene aktivnosti (pružanje
zdravstvenih usluga) stvara „pozitivan proizvod“, odnosno efikasna i kvalitetna pružena
zdravstvena usluga u vidu dijagnostike i lečenja i kao „negativan“ proizvod (otpad) koji nastaje
prilikom ispunjenja zahteva glavnog procesa, odnosno pružanje zdravstvene usluge krajnjim
korisnicima, tj. pacijentima. Negativan proizvod (otpad) nastaje kao mogući nastupajući rizik
izvršenja u procesu sprovođenja mnogih aktivnosti u zdravstvenoj ustanovi i ima veliki uticaj na
bezbednost i zdravlje svih učesnika u pružanju zdravstvene usluge, tako i na životnu sredinu.
Pomenute rizike neophodno je svesti na minimum, praćenjem i merenjem njegovog uticaja na
pojedinca i okolinu na svim nivoima zdravstvene zaštite. Jedan od načina smanjenja rizika po svim
osnovama je primena procedura, pravila, propisa (zakonom regulisanih i dobrovoljnih).
6
2.1. Stvaranje medicinskog otpada kao rezultat pružene zdravstvene usluge
Prilikom pružanja medicinske usluge neizbežno se stvaraju i otpadi kao „negativni proizvod“ ovako
pružene usluge. Kako se ovaj otpad stvara u sektoru zdravstva on „sektorski gledano“ može da se
nazove medicinski otpad. Postoji više definicija medicinskog otpada koje se smatraju prihvatljivim
prilikom kategorizacije i razvrstavanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim
ustanovama. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, 2016. („Sl. glasnik RS", br. 36/2009,
88/2010 i 14/2016) definicija medicinskog otpada: „medicinski otpad jeste otpad koji nastaje iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi ili životinja i/ili sa drugih mesta u kojima se
pružaju zdravstvene usluge (iz dijagnostike, eksperimentalnog rada, laboratorija, čišćenja,
održavanja i dezinfekcije prostora i opreme), a obuhvata neopasan i opasan medicinski otpad, i to:
• Neopasan medicinski otpad koji nije zagađen opasnim ili drugim materijama, a koji je po svom
sastavu sličan komunalnom otpadu (reciklabilan, biorazgradiv i dr.);
• Opasan medicinski otpad koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili više
opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom, i to: patoanatomski otpad, oštri predmeti,
farmaceutski otpad, uključujući citotoksični i citostatički otpad, otpad zagađen krvlju i telesnim
tečnostima, infektivni, ostali opasan medicinski otpad (hemijski otpad, otpad sa visokim
sadržajem teških metala i otpadne boce pod pritiskom)”.
„Pravilno odvajanje medicinskog otpada je odgovornost lica koje stvara svaku stavku otpada, bez
obzira na njegov položaj u organizaciji. Rukovodstvo zdravstvene ustanove je odgovorno za
sigurnost pravilnog odlaganja, transport, skladištenje i da se svi zaposleni pridržavaju ispravnih
procedura” (Chartier et al., 2014).
Količina stvaranja ovakvog otpada je različita od zemlje do zemlje i kao takva može da posluži i kao
indikator razvijenosti zemlje u kojoj se ovakav otpad stvara. Na količinu stvaranja otpada utiču
mnogi faktori, odnosno zavisi i od toga koji se region posmatra, veličine posmatranog izvora (tipa
zdravstvene ustanove), tipu otpada u okviru kategorije medicinskog otpada, neposrednih
proizvođača i drugih posmatranih parametara. Sve ovo prikazano je u sledećim tabelama na
osnovu literaturnih podataka.
7
Tabela 1. Stvaranje medicinskog otpada u zavisnosti od razvijenosti zemlje
Izvor: (Prüss et al, 1999, pp. 13, preuzeto od Jakšić i dr., 2001, str. 26)
Godišnja proizvodnja otpada

Stepen razvijenosti zemlje
(kg/stanovnik)
Visoko razvijene zemlje
• Ukupni medicinski otpad 1,1-12,0
• Opasan medicinski otpad 0,4-5,5
Srednje razvijene zemlje
• Opasan medicinski otpad 0,3-0,4
Nerazvijene zemlje
Tabela 2. Ukupna proizvodnja medicinskog otpada po regionima

Region Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Severna Amerika 7-10
Zapadna Evropa 3-6
Latinska Amerika 3
Istočna Azija
• Visoko razvijene zemlje 2,5-4,0
• Srednje razvijene zemlje 1,8-2,2
Istočna Evropa 1,4-2,0
Istočni Mediteran 1,3-3,0
Tabela 3. Stvaranje medicisnkog otpada u zavisnosti od veličine izvora

Izvor Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Univerzitetska bolnica 4,1-8,7
Opšta bolnica 2,1-4,2
Regionalna bolnica 0,5-1,8
Domovi zdravlja 0,05-0,2
Tabela 4. Stvaranje medicinskog otpada prema tipu otpada: Zapadna Evropa

Klasa otpada Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Hemijski i farmaceutski otpad 0,5
Oštri predmeti 0,04
Sagorljiva ambalaža 0,5
8
2.2. Kategorizacija, osobine medicinskog otpada i rizik po zdravlje ljudi i životnu
sredinu kao posledica neadekvatnog upravljanja medicinskim otpadom
Medicinski otpad razvrstan je u grupu otpada 18 00 00 prema prema Evropskom katalogu otpada
(EU Direktiva 75/442/EEC). „U osnovi, u Evropskom katalogu otpada, otpad se definiše na osnovu
sledeća tri kriterijuma:
1. Poreklo otpada tj. definisanje industrijske grane ili sektora iz koga potiče otpad (prve dve cifre -
zdravstveni sektor - 18).
2. Proces tokom kojeg nastaje otpad (druge dve cifre - otpad koji nastaje pri pružanju zdravstvenih
usluga u porodilištima, iz dijagnostike, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi - 18 01).
3. Tip otpada (treći par cifara - neinfektivni otpad - otpad čije sakupljanje i Nacionalni vodič za
bezbedno upravljanje medicinskim otpadom 14 odlaganje ne podleže posebnim zahtevima za
sprečavanja infekcija, 18 01 04).
Slika 2. Srpska verzija Evropskog kataloga otpada (EKO) i poglavlje 18 - medicinski otpad
Izvor: (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Priručnici za upravljanje medicinskim otpadom, 2012)
Prema Evropskom katalogu otpada, svaki tip otpada poseduje klasifikacioni broj ili sopstveni kod
koji se sastoji od 6 cifara (primer, 18 01 03). Ukoliko izvesne kategorije otpada pored
klasifikacionog broja sa 6 cifara poseduju i zvezdicu koja stoji iza cifara, zvezdica označava da taj
otpad spada u opasan otpad (primer: 18 01 03*, Infektivni otpad)“ (Ministarstvo zdravlja,
Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje otpadom, 2008).
9
„Odeljak br. 18: Otpad koji nastaje pri pružanju zdravstvene zaštite u medicini i veterini (ljudima i
životinjama) i/ili srodnim istraživanjima zaveden je pod brojem 18 00 00 sa pododeljcima.
Pododeljak br. 18 01: Otpad iz bolnica i/ili domova zdravlja, otpad koji nastaje pri postavljanju
dijagnoza, lečenju ili pri obavljanju preventivnih zdravstvenih usluga kod ljudi (u humanoj
medicini)“ (Ministarstvo zdravlja, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje otpadom, 2008).
Tabela 5. Klasifikacija medicinskog otpada

Izvor: Evropski katalog otpada (EU Direktiva 75/442/EEC)
Preporučeni
postupci ili
INDEKSNI metode
BROJ NAZIV OTPADA tretmana i
OTPADA odlaganja
F/H B T O
18 OTPADI OD ZDRAVSTVENE ZAŠTITE LJUDI I ŽIVOTINJA I/ILI S TIM POVEZANOG ISTRAŽIVANJA (IZUZEV OTPADA IZ
KUHINJA I RESTORANA KOJI NE DOLAZI OD NEPOSREDNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE)
18 01 Otpadi iz porodilišta, dijagnostike, tretmana i prevencije bolesti ljudi
18 01 01 Oštri instrumenti (izuzev 18 01 03) +
18 01 02 Delovi tela i organi uključujući kese sa krvlju i krvne produkte (izuzev 18 01 03) +
Otpadi čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja
+ +
18 01 03* infekcije
Otpadi čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog
sprečavanja infekcije (npr. Zavoji, gipsevi, posteljina, odeća za jednokratnu + +
18 01 04 upotrebu i pelene)
18 01 06* Hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne supsance +
18 01 07 Hemikalije drugačije od onih navedenih u 18 01 06 od ili sadrđe opasne supstance + K
18 01 08* Citotoksični i citostatični lekovi + +
18 01 09 Lekovi drugačiji od onih navedenih u 18 01 08 + K
18 01 10* Otpadni amalgam iz stomatologije + +
18 02 Otpadi od istraživanja, dijagnostike, tretmana ili prevencija bolesti životinja
18 02 01 Oštri instrumenti (izuzev 18 02 02) +
Otpad čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja
+ +
18 02 02* infekcije
Otpad čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja
+
18 02 03 infekcije K
18 02 05* Hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne supsance + +
18 02 06 Hemikalije drugačije od onih navedenih u 18 02 05 + K
18 02 07* Citotoksični i citostatični lekovi + +
18 02 08 Lekovi drugačiji od onih navedenih u 18 02 07 + K
10
Oko 10-25% medicinskog otpada čini opasan otpad rizičan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. „U
nedostatku jasnih zakona i smernica, utvrđivanje odgovarajuće klasifikacije određenih vrsta otpada
treba da se zasniva na razumevanju principa prenošenja bolesti i opasnih hemijskih izlaganja”
(Chartier et al., 2014). Na Slici 3. su prikazane relacije između uzroka i posledica neadekvatnog
upravljanja medicinskim otpadom.
Slika 3. Relacije između uzroka i posledica neadekvatnog upravljanja medicinskim otpadom

Izvor: (Jakšić i dr., 2001, str. 34)
Medicinski otpad se može definisati i kao rizičan rezervoar (potencijalno) opasnih mikroorganizama
koji mogu inficirati bolničke pacijente, zdravstvene radnike ili širu javnost generalno. Drugi
potencijalni rizik od nastanka infekcije uključuje širenje ponekad otpornih mikroorganizama iz
zdravstvenih ustanova u životnu sredinu. Ovi rizici su dugo vremena veoma malo istraživani i nisu
bili predmet istraživanja.
11
Otpad kao i njegovi proizvodi takođe mogu prouzrokovati povrede, na primer: povrede oštrim
instrumentima; trovanje i zagađenje; nepravilno bacanje farmaceutskih proizvoda, posebno
citostatika i antibiotika, zagađenje otpadnih voda toksičnim elementima ili jedinjenjima, opekotine
od radioktivnih materija i dr. Razni izveštaji, analize i praksa pokazuju ko spada u grupu
najugroženijih. „Glavne rizične grupe su:
• Doktori, medicinske sestre, medicinsko pomoćno osoblje i pomoćno osoblje na održavanju;

• Pacijenti u zdravstvenim ustanovama ili kućnom lečenju;
• Posetioci zdravstvenih ustanova;
• Radnici u službi podrške kao što su perionice, rukovaoci otpadom i prevoznici;
• Radnici na odlaganju otpada (kao što su deponije i spalionice), uključujući i lešinare“ (Prüss,
Giroult, Rushbrook, 1999. p. 20).
Tabela 6. Profesionalne opasnosti prouzrokovane rukovanjem otpadom

Infekcije
• Kože i krvi proistekle iz direktnog kontakta sa otpadom i od inficiranih rana
• Respiratorne i infekcije oka koje proističu iz izlaganja infektivnoj prašini, posebno za vreme rada na
deponiji
• Infekcije koje proističu od ujeda divljih ili zalutalih životinja koje se hrane na otpadu
• Enterične infekcije prenesene od insekata koj se hrane na otpadu
Hronična oboljenja
• Radnici pri insineratorima su posebno izloženi hroničnim respiratornim bolestima, uključujući i rak,
koje proističu od izlaganja prašini i opasnim jedinjenjima
Akcidenti
• Mišićno-skeletna iščašenja uzrokovana rukovanjem teškim kontejnerima
• Rane koje proističu od kontakta sa oštrim predmetima
• Trovanja i hemijske opekotine, uzrokovane malim količinama opasnog hemijskog otpada
pomešanog sa opštim otpadom
• Opekotine i druge povrede uzrokovane radom na deponijama otpada ili od eksplozija gasa metana
na deponijama
„U svetu se svake godine potroši oko 12 milijardi komada injekcija i svi špricevi i igle se sigurno ne
odlože propisno. Na taj način se stvara značajan rizik od povreda i infekcija i onemogućava
reciklaža i ponovno iskorišćenje. Godišnje se širom sveta, zbog ponovnog korišćenja špriceva i igala
bez sterilizacije, javlja oko 8-16 miliona infekcija Hepatitisa B, 2,3-4,7 miliona infekcija hepatitisa C i
80 000-160 000 HIV (Human Immunodeficiency Virus) infekcija“ (Jakšić i dr., 2001, str. 33).
12
„Mnoge od ovih infekcija mogle bi biti izbegnute ako bi se špricevi odlagali propisno i sigurno.
Ponovna upotreba korišćenih špriceva i igala za injekcije posebno je česta u Arfici, Aziji i zemljama
Centralne i Istočne Evrope. U zemljama u tranziciji, dodatnu opasnost predstavljaju lica koja hodaju
po smetlištima i vrše ručno sortiranje otpada sakupljenom u zdravstvenim ustanovama. Ova praksa
je uobičajena u mnogim regijama sveta. Lica su na smetlištima direktno izložena toksičnim i
infektivnim materijalima, ubodima igala i povredama“ (Jakšić i dr., 2001, str. 33).
Tabela 7. Kategorije otpada stvorenog u različitim tipovima medicinskih usluga

Izvor: (Jakšić i dr., 2001, str 24)
Kategorije otpada
Izvori
A B V G D Đ E Ž
Usluge pacijentima
Opšta medicina + +* + + + + +
Hirurške + +* ** + + + + +
Operacione sale + +* ** + + + + +
Oporavak i intenzivna nega + +* + + + + +
Karantin + + + + + + +
Dijaliza + +* + + + +
Onkologija + +* + + + +
Hitna pomoć + +* ** + + + + +
Kućna nega + +* + + + +
Patologija + +* ** + + +
Radiologija + +* + + +
Laboratorijske usluge
Biohemija + +* + + + +
Mikrobiologija + +* + + + +
Hematologija + +* + + + +
Istraživanja + +* ** + + + + +
Patologija + +* ** + + + +
Nuklearna medicina + +* + + + +
Pomoćne usluge
Centri za transfuziju + +* + + +
Farmacija + + +
Centralno postrojenje za sterilizaciju + + +
Praonice + + +
Kuhinje +
Održavanje + + + +
Administracija +
Čekaonice +
Ustanove sa stalnom zdravstvenom zaštitom + + + + + +
* - krv i telesne tečnosti; ** - tkiva i kosti; A - opšti otpad; D - infektivni i potencijalno infektivni otpad; B -
patološki otpad; Đ - medicinski pribor; V - radioaktivni otpad; E - farmaceutski otpad; G - hemijski otpad;
Ž - sudovi pod pritiskom
13
Tabela 8. Bolesti prouzrokovane kontaktom sa infektivnim medicinskim otpadom
Izvor: (Jakšić i dr., 2001, str. 30 )
Bolesti prouzrokovane
Tipovi otpada
Bakterijama Virusima Parazitima/gljivicama
Staphylococcosis Hepatitis B
Infektivan otpad od oštrih
Streptococcosis Hepatitis C
instumenata
Tetanus AIDS
Trachoma
Antrax
Infektivna prašina nastala od Conjuctivitis
Upala puća Mikoza
otpada Upala pluća
(bakterijska)
(virusna)
Organizmi koji žive i razmnožavaju Denga groznica Malaria filariasis
Cholera
se u otpadnim vodama Žuta groznica Schistosomiasis
Zalutale životinje i glodari koji se Leptospirosis Leishmaniasis
Besnilo
hrane na otpadu Tularemija Echinococcosis
Tabela 9. Primeri infekcije prouzrokovane izlaganjem infektivnom medicinskom otpadu

Tip infekcije Primeri organizama uzročnika Prenosnici

Gastroenterološka Enterobacteria, t.j. Salmonella, Shigella spp; Feces i/ili ostaci
infekcija Vibrio cholerae povraćanja
Mycobacterium tuberculosis, virus boginja; Udisanje; pljuvačka
Respiratorna infekcija
Streptococcus pneumoniae
Očna infekcija Herpes virus Očni sekreti
Neisseria gonorrhoeae; Genitalni sekreti
Genitalna infekcija
herpes vurus
Kožna infekcija Streptococcus spp. Gnoj
Antraks (Crni prišt) Bacillus anthracis Sekreti kože
Meningitis Neisseria meningitidis Cerebrospinalni
AIDS HIV virus Krv, seksualni sekreti
Junin, Lassa, Ebola, Svi krvni produkti i sekreti
Hemoragična groznica
Marburg virusi
Staphylococcus spp. Krv
Streptococcus spp.
Sepsa Pseudomonas aeruginosa
Proteus
Meningocossus
Coagulase-negative
Staphylococcus spp.:
Bakteriološke infekcije Staphylococcus aureus,
Enterobacter, Enterococcus,
Klebsiella, Streptococcus spp.
Candida infekcija Candida albicans Krv
Hepatitis A Hepatitis A Feces
Hepatitis B i C Hepatitis B i C Krv i telesne tečnosti
14
2.3. Savremene metode tretmana medicinskog otpada i rizici po lica koja su
uključena u ovaj proces
U cilju zadovoljenja svih higijenskih, sanitarnih a pre svega bezbedonosnih aktivnosti, postoji
nekoliko metoda tretmana medicinskog optada. Medicinski otpad kategorisan kao opasan ili
potencijalno opasan otpad zahteva posebne metode tretmana i to su: „fizičko-hemijski postupci
tretmana medicinskog otpada jesu drobljenje, mlevenje, hemijska dezinfekcija/sterilizacija ili drugi
slični postupci kojima se postiže neprepoznatljivost, smanjenje zapremine i/ili uklanjanje opasnih
svojstava medicinskog otpada; termički postupci tretmana infektivnog otpada jesu
dezinfekcija/sterilizacija parom, suva sterilizacija toplotom, insineracija (spaljivanje) i ko-
insineracija (su-spaljivanje), ili drugi slični postupci kojima se postiže uklanjanje opasnih svojstava
medicinskog otpada; dezinfekcija/sterilizacija parom ili autoklaviranje jeste fizički postupak
tretmana koji podrazumeva termičku obradu pod strogo kontrolisanim operativnim uslovima
(pritisak, temperatura, zasićenost vodene pare, vreme trajanja i dr.) čiji rezultat je bezbedan nivo
sterilnosti od 105 ili manje mikroorganizama); ostali postupci tretmana medicinskog otpada jesu
sve ostale priznate metode, uključujući, mikrotalasno, gama i ultraljubičasto zračenje, i dr”
(Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, 2010.).
Sterilizacija - najčešći metod tretiranja medicinskog otpada koji medicinski otpad (procesom
sterilizacije) pretvara u bezopasni komunalni otpad. To znači da ukoliko se medicinski otpad najpre
steriliše, a nakon toga usitni u posebnim postrojenjima, tako da se ne može prepoznati kao otpad
koji je medicinskog porekla, tada se on može bez rizika odložiti na deponiju. Sterilizacija (parom)
medicinskog otpada vrši se u specijalnim aparatima koji se nazivaju autoklavi a proces sterilizacije
autoklaviranje. Osnovna svrha autoklaviranja (sterilizacije parom) je da dovede do smanjenja
stepena sadržaja bioloških agenasa u otpadu.
Materijal koji se steriliše u autoklavima (sterilizacija putem pare) su; upotrebljeni oštri predmeti,
špricevi, cevčice, slomljeno staklo, krv i kontaminirane tečnosti, zavojni materijal i tupferi (umrljani
krvlju i drugim telesnim sekretima i ekskretima) i sl. „Tokom upotrebe autoklava, nophodno je vršiti
nekoliko oblika testiranja njegovog rada: a) periodično testiranje režima rada; b) testiranje prilikom
svake promene u radu uređaja; c) regularna (rutinska) kontrola procesa sterilizacije (Ministarstvo
zdravlja, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje otpadom, 2008).
15
Spaljivanje - odnosno insineracija, je jedan od načina na koji se medicinski otpad eliminiše
(spaljuje), uključujući tu i neke vrste hemijskog otpada, ali ne i radioaktivni otpad. Postoje striktno
predviđene kategorije otpada koje mogu biti spaljene u postrojenjima i to su: „Sav medicinski
otpad „visoko infektivne” prirode, to jest, od pacijenata koji su u strogoj izolaciji i boluju od
poznate infektivne bolesti ili sa sumnjom na neko infektivno oboljenje iz patogena grupe opasnosti
4 (na primer, Lassa, Ebola i virusi hemoragične groznice, itd.” (Ministarstvo zdravlja, Nacionalni
vodič za bezbedno upravljanje otpadom, 2008).
„Prema raspoloživim podacima na našem tržištu trenutno postoji oko 20 različitih proizvođača
opreme koja se koristi za rešavanje problema infektivnog medicinskog otpada, uglavnom iz zemalja
Evropske unije i Severne Amerike. Uređaji su zasnovani na različitim metodama
dezinfekcije/sterilizacije, destrukcije ili spaljivanja infektivnog medicinskog otpada. Spaljivanje
infektivnog medicinskog otpada je metod koji je u značajnoj meri zastupljen u svetu, međutim u
ovom trenutku nije prihvatljiv za veće gradove, iz više razloga, od kojih su najznačajnije poteškoće
u iznalaženju i određivanju adekvatne lokacije za postavljanje i opremanje centralnog postrojenja
za spaljivanje, s obzirom na protivljenje građana i organa lokalne samouprave“ (Beočanin, Sovilj,
Dimitrijević, 2008).
Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, 2015. („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 i 91/2015),
rizik je definisan kao: „Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja
zaposlenog usled opasnosti”. Rizici koji se mogu pojaviti kod lica (operatera) koji radi na
postrojenju za tretman medicinkog otpada insineracijom, izjednačeni su sa rizicima operatera koji
radi na postrojenjima na licu mesta. „Kod postrojenja za autoklaviranje, potencijalna izloženost
respiratornim i dermalnim kontaktima se može javiti kod radnika koji smeštaju do 500 kg
medicinskog otpada u korpe za tretman. Mogućnost povreda od toplote, pare i mehaničke opreme
je takođe velika. Punjenje kontejnera netretiranim i mlevenim medicinskim otpadom za tretman
radio talasima je ručno kontrolisano od strane radnika. Operater koji puni mleveni medicinski
otpad ima kompletnu zaštitnu odeću i odgovarajući respirator, kako bi se minimizirali rizici
izlaganja. Izlaganje radio talasima niske frekvencije može biti izbegnuto doslednom
predostrožnošću za vreme tretmana“ (Jakšić i dr. 2010, str 40).
16
U svim ovim procedurama važna je adekvatna primena zaštitne opreme. „Važna zaštitna oprema
je: rukavice, kapa i maska/maska za lice, odelo/kecelja (dugih rukava), gumene čizme sa debelim
đonom, naočare/zaštitne naočare za oči, štitnik” (Sharma, 2002, p. 9). „Problem upravljanja otpada
dugo je bio van žiže interesovanja. Javlja se potreba za razvijanjem jasno definisane i adekvatne
nacionalne strategije upravljanja otpadom, harmonizovane sa EU regulativama i standardima.
Direktive evropskog parlamenta i saveta 2006. godine donele su preporuku koja se odnosi na
upravljanje medicinskim otpadom. Član 4: Države članice treba da preduzmu sve potrebne mere
kako bi osigurale odlaganje otpada bez ugrožavanja zdravlja ljudi, upotrebom metoda koje neće
štetno uticati na prirodnu sredinu, naročito vodu, vazduh, zemljište, biljni i životinjski svet. Za
minimizaciju ovih spoljašnjih rizika po zdravlje i životnu sredinu treba sprovesti akcije na
postupanju sa zagađujućim materijama na njihovom izvoru. Na kraju procesa otpad treba da bude
razdvojen i koncentrisan unutar medicinskih ustanova da bi se pojednostavili opravljanje njime i,
gde god je povoljno, otpad treba reciklirati, tako da ne uđe u tok koji zahteva odlaganje“ (Beočanin,
Sovilj, Dimitrijević, 2008).
„Održivo upravljanje otpadom omogućava smanjenje broja deponija i oslobađa površine za

rekultivaciju poljoprivrednog zemljišta. Reciklaža spada u metode koje doprinose maksimalnom
iskorišćenju sirovina iz otpada. Većina zemalja odlučuje se za ove metode: kompostiranje organskih
komponenata, rekuperaciju energije i reciklažu sekundarnih sirovina, jer u njima pored eliminacije
otpada vide i ekonomsku računicu. Reciklažom se čuvaju sirovine i enrgija. Od odbačenih i
beskorisnih proizvoda dobijaju se sirovine koje bi se u drugačijoj situaciji morale crpsti iz prirodnih
izvora“ (Jovanović, 2011, str. 26). U smislu napred navedenog, održivo upravljanje otpadom i
njegov tretman (posebno medicinskim otpadom na koji se neposredno odnosi tema rada) je
značajno i u Republici Srbiji. Ovo je u širem osvrtu prikazano u nastavku rada kao segment
sveobuhvatne analize ove tematike i problema koji se mogu javiti u slučaju neadekvatnog
upravljanja medicinskim otpadom.
17
3. UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI
„Upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u
okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad
tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja“ (Ministarstvo
poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, b.d). Drugim rečima,
može se reći da se pod medicinskim otpadom podrazumeva i sav otpad koji nastaje u medicinskim
ustanovama, bez obzira da li pripadaju državnom ili privatnom sektoru. Medicinski otpad,
generalno govoreći, ne zauzima veliki deo, u ukupnom zagađenju životne sredine ali je on
potencijalno među najopasnijim vrstama otpada.
Otpad koji nastaje u zdravstvenoj ustanovi može se klasifikovati u osam glavnih kategorija:
1) Opšti otpad (otpad kućnog tipa, materijali za pakovanje, otpadne vode iz perionica);
2) Patološki otpad (organi, tkivo, delovi tela, krvi, telesne tečnosti i dr.);
3) Radioaktivni otpad (otpad komtaminiran radionuklidima);
4) Hemijski otpad (tečne, čvrste i gasovite hemikalije);
5) Infektivni i potencijalno infektivni otpad (sadrži infektivne agense, virulencije);
6) Medicinski instrumetni (igle, skalpele, špricevi i sl.);
7) Farmaceutski otpad (lekovi, vraćene hemikalije, vraćene iz upotrebe);
8) Sudovi (boce) pod pritiskom (inertni gas, aerosoli, mogu eksplodirati u određenim uslovima).
„Uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u

Republici Srbiji, jedan je od preduslova za uređenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u
celini“ (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje otpadom,
2008). „Zemlje u razvoju, među kojima i Republika Srbija, protekle decenije provele su u fazi
generisanja i nagomilavanja opasnog otpada, dok je formiranje adekvatne infrastrukture za
upravljanje istim, potpuno izostalo. Takođe, u pomenutim uslovima, nije se mogla razviti svest o
opasnom otpadu na društvenom i individualnom nivou.
18
Danas, potreba za uključivanjem u evropske i svetske tokove, nametnula je neophodnost uvođenja
drastičnih promena u odnos prema opasnom otpadu što ima za cilj uspostavljanje i funkcionisanje
budućeg sistema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“ (Panić, 2010, str. 10). Zagađenje
koje dolazi iz zdravstvenih ustanova je specifično i može da bude veoma opasno, kako po zdravlje
ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama, tako i po zdravlje okoline i životne sredine. Smanjenje
negativnih uticaja na životnu sredinu, uključujući i smanjenje rizika od ekoloških katastrofa i
podizanje „ekološke“ svesti svakog pojedinca na planeti Zemlji, predstavlja osnovni korak u
obezbeđenju kvalitetnog i bezbednog načina života. Veliki akcenat se stavlja na činjenicu da je rizik
u procesu upravljanja medicinskim otpadom u znatnoj meri prisutan. Zato je neophodno
pridržavati se svih pravila, procedura, zakona i svih drugih akata kojima se reguliše pravilno
postupanje i rukovanje njime, jer neadekvatnim postupanjem medicinskim otpadom, može se
stvoriti gorući a možda i jedan od najvećih problema zaštite životne sredine u Republici Srbiji.
„Kao i mnoge države u razvoju, Republika Srbija je započela sa ozbiljnim promena u oblasti zaštite
životne sredine, koje su rezultirale izdvajanjem niza ozbiljnih problema koji zahtevaju poseban
pristup prilikom rešavanja. Kako je dosadašnja praksa upravljanja opasnim otpadom ocenjana kao
izuzetno loša i potpuno neodrživa u budućem približavanju Srbije evropskim tokovima, postalo je
jasno da su neophodne krucijalne promene“ (Panić, 2010, str 154). Zaključak za prethodno
navedeno proističe na osnovu iznetih činjenica, kao i iz brojnih analiza, ispitivanja i istraživanja koje
su urađene u poslednjih nekoliko godina. Problem koji zasigurno postoji ogleda se u tome da su
mnogi usvojeni zakoni i drugi propisi iz ove oblasti, nejasno i ne jedinstveno postavili ciljeve koji
treba da obezbede zadovoljavajuće efekte.
„Zakon o upravljanju otpadom predstavlja prvi korak u približavanju nacionalnog zakonodavstva u

ovoj oblasti zakonodavstvu EU. Propisima koji će biti doneti na osnovu ovog zakona stvaraju se
uslovi i zakonodavno-pravni okvir za implementaciju međunarodnih obaveza i zahteva koje
proizilaze iz direktiva EU o upravljanju otpadom“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, 2010).
19
„Srbija se danas nalazi u procesu uspostavljanja adekvatnog, evropski orijentisanog, održivog
sistema upravljanja otpadom i opasnim otpadom, što se direktno odražava i na neophodnost
izmene postojećih sistemskih zakona i drugih pratećih dokumenata, u toj oblasti, počevši od
generalnog uređenja pitanja zaštite životne sredine (Zakon o zaštiti životne sredine) do rešavanja
same problematike otpada (Zakon o otpadu)“ (Panić, 2010, str 114).
Slabost sistema zaštite životne sredine u Republici Srbiji ogleda se u ograničenim budžetskim
sredstvima i investicijama u ovu oblast. „Sadašnji sistem i dalje nedovoljno obuhvata posledice
ljudskih ekonomskih aktivnosti, odnosno ugrožavanje i zagađivanje životne sredine poreklom iz
poslovnog sektora. Iako je to pre svega proizvod nasleđenog stanja, kao i posledica kontinuirano
teških uslova poslovanja, izgradnja i funkcionisanje sistema zaštite životne sredine sa takvim
odnosom prema poslovnom sektoru, jednostavno nije moguće. To ne mora nužno da znači veliko
povećanje troškova poslovanja, ali sadašnja situacija svakako nije održiva, jer lokalne vlasti nemaju
mehanizme za regulaciju većih izvora zagađivanja čije poreklo nije od obavljanja komunalnih
usluga, jer su oni u nadležnosti centralnih organa. Ovo je kompleksan problem koji zahteva
drugačije vođenje politike zaštite životne sredine i na centralnom i na lokalnom nivou i njegovo
rešavanje je težak ali neizbežan posao Srbije u veoma bliskoj budućnosti“ (Marković, 2014., str. 50).
Mnoga istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine pokazuju da Republika Srbija spada u grupu
zemalja koja je obeležila veoma nizak (nezadovoljavajući) nivo upravljanja otpadom. Zaključak koji
proističe iz ove činjenice, što pakazuju i mnogi indikatori a to je problem u primeni zakona i drugih
zakonskih akata, nedovoljno (nedostatak) razvijene infrastrukture, neracionalna organizacija koja
prouzrokuje visoke troškove, pružene usluge su na minimalnom (donjoj granici) pragu kvaliteta,
nerazvijena svest širokoj javnosti o značaju životne sredine, kao i mnogi drugi faktori koji utiču na
nezadovoljavajući i očekivani stepen kvaliteta upravljanja u ovoj oblasti.
Na ovaj podatak ključni indikatori koji takođe pokazuju nemogućnost suočavanja sa ovim ozbiljnim
problemom su i razni indeksi u kojima se Republika Srbija nije proslavila svojim kotiranjem na
mnogim rang listama upoređujući je sa ostalim zemljama sveta. Problem ekonomske krize,
nezaposlenosti, odliva stručnjaka i profesionalaca iz različitih oblasti nauke, Republiku Srbiji
direktno svrstava u zemlje koje se nalaze u zoni preživljavanja. To ukazuje na oskudan način života i
samim tim mesto za kvalitet nije na pijadestalu prioriteta uređenja ove zemlje.
20
3.1. Glavni ciljevi i aktivnosti upravljanja medicinskim otpadom
Smatra se da je jedna od glavnih aktivnosti rukovodioca u svim organizacijama (bez obzira kojom se
delatnošću bavi) minimiziranje nastanka negativnih rezultata i uticaja, a alat koji koristi za takve
aktivnosti je faza planiranja zasnovana na kvalitetu i utvrđivanju ciljeva kvaliteta. Primarni rezultat
planiranja kvaliteta treba da bude u skladu sa postizanjem bezbednosti, zadovoljstva i uživanja
poverenja krajnjih korisnika usluge. Dobro (pravilno) upravljanje otpadom pomaže u procesu
kontrole i znatno smanjenje bolničkih infekcija, prekida i minimizira cikluse infekcija, povećava
sigurnost i bezbednost na radu, znatno umanjujući rizik od povreda oštrim predmetima. Takođe
utiče na sprečavanje dugoročnih štetnih posledica mnogih oboljenja (kancer, itd.) koje izazivaju
oslobađanje toksičnih materija kao što su dioksini, živa i olovo u životnu sredinu i doprinosi znatnoj
uštedi finansijskih sredstava i resursa. Loše (nepoštovanje zakonske obaveze) upravljanje
otpadom je štetno, kako po zdravlje ljudi tako i po životnu sredinu, izuzetno neekonomično, skupo
i može imati velike posledice na pojedinca i njegovu okolinu.
Glavni ciljevi upravljanja otpadom u smisli gore navedenog zato su:
• Zaštita zdravlja ljudi i životne sredine;
• Smanjenje (minimizacija) količine proizvedenog otpada;
• Pravilan, propisan (poštovanje zakonskih regulative i pravila dobre prakse) tretman i odlaganje
otpada.
Aktivnosti u upravljanju medicinskim otpadom u smislu postizanja navedenih ciljeva su sledeće:

Detaljni podaci i informacije o timu za upravljanje medicinskim otpadom; Smanjenje količine
otpada, njegova ponovna upotreba i mogućnost reciklaže; Proizvodnja i pravilna klasifikacija
otpada; Propisno razvrstavanje i pakovanje otpada; Obeležavanje, pravilna selekcija i čuvanje
otpada unutar ustanove; Transport medicinskog opada u okviru i van ustanove; Adekvatna obrada
medicinskog otpada i konačno odlaganje; Dokumentovanje svih koraka i čuvanje zapisa o tome;
Obuka učesnika (neposrednih pružaoca usluge, zaposlenih); Mere opreza i prevencija od požara;
Zaštita životne sredine; Detaljne procedure za hitne slučajeve (povrede, opasnosti, akcidentne
situacije) istaknuti na vidljivim mestima; Obavezna upotreba lične zaštitne opreme (LZO); Redovna
kontrola infekcija i njena minimizacija na najmanju moguću meru.
21
3.2. Analiza zdravstvenog sistema u kontekstu popunjenosti kapaciteta i
neposredan uticaj na upravljanje medicinskim otpadom u Republici Srbiji
Analiza zdravstvenog sistema u kontekstu popunjenosti bolničkih kapaciteta u segment upravljanja
medicinskim otpadom u Republici Srbiji prikazuje da: „U bolnicama u Republici Srbiji postoji blizu
41.000 kreveta sa približnim brojem od 11 miliona bolničkih dana. Prosečna zauzetost kreveta je
72% na godišnjem nivou. Prema postojećim podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih
2.700 kreveta, koji se nalaze u vojnim bolnicama i privatnim klinikama. Procenjuje se da sve
zdravstvene ustanove u Republici Srbiji godišnje stvaraju oko 48.000 t medicinskog otpada. Oko
9.600 t ovog otpada se smatra infektivnim, odnosno opasnim otpadom. Procena količine
infektivnog medicinskog otpada koja se stvara u zdravstvenim ustanovama ne računajući privatni
sektor i sektor veterinarske medicine, zasniva se na proceni proizvodnje od 0,7 kg otpada po
postelji dnevno“ (Strategija upravljanja otpadom, 2010.).
KBC Zemun obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu delatnost na

tercijarnom nivou iz više grana medicine, kao i specijalističko-konsultativnu i stacionarnu
zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite sa kapacitetom od 640 bolničkih
postelja. „Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom do skora je predstavljalo značajan problem
zbog nepostojanja razdvajanja otpada u zdravstvenim ustanovama i njegovog odlaganja na
deponijama gde se mešao sa komunalnim otpadom. Ministarstvo zdravlja je 2007. godine započelo
specifične aktivnosti na uvođenju uniformnog sistema upravljanja medicinskim otpadom, a
posebno kategorijom infektivnog medicinskog otpada. U 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji
instalirano je 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada, nabavljeno je 25 vozila za
transport medicinskog otpada i sprovedena je obuka medicinskih radnika za razvrstavanje otpada u
zdravstvenim ustanovama” (Strategija upravljanja otpadom, 2010.).
„Visoko razvijene zemlje proizvode do 6 kg opasnog medicinskog otpada po osobi godišnje. U

većini nerazvijenih zemalja i zemalja u tranziciji nema razdvajanja medicinskog otpada na infektivni
i neinfektivni. U tim zemljama, ukupan opasan medicinski otpad se kreće od 0,5 do 3 kg po sobi
godinje” (Jakšić, Ilić, Balaban, 2001. str. 26).
22
„U Srbiji je, kada se posmatraju zaposleni iz Plana mreže, postignuta obezbeđenost od 281 lekara
na 100.000 stanovnika, dok je u EU taj broj nešto veći - 321 lekar na 100.000 stanovnika”
(Ministarstvo zdravlja, Plan razvoja zdravstvene zaštite RS, 2009).
3.3. Upravljanje medicinskim otpadom kao element unapređenja kvaliteta,

zdravlja i bezbednosti i zaštite životne sredine u Republici Srbiji
Kada je reč o unapređenju kvaliteta, treba istaknuti sledeće: „Dugo vremena je trebalo da u svetu
preovlada shvatanje da glavni problem kvaliteta nije u tehnici, već u menadžmentu. U trci za
profitom, koji je bez sumnje najveći pokretač razvoja biznisa, kvalitet je žrtvovan, jer se
tradicionalno posmatrao isključivo kao luksuz i trošak. Novi koncept kvaliteta locira odgovornost za
kvalitet na menadžment organizacije. Kada je novi koncept kvaliteta pokazao, na primeru Japana,
da kvalitet i profit mogu biti komplementarni, a ne konfiktni ciljevi, tog momenta je došlo do
eksplozije kvaliteta“ (Heleta, 2008, str. 6).
Veoma važan element unapređenja kvaliteta u sektoru zdravstava prilikom pružanja zdravstvenih
usluga, predstavlja i adekvatno zbrinjavanje medicinskog otpada, koje je u skladu sa domaćom
zakonskom regulativom kao i sa osnovnim principima profesionalne prakse upravljanja
medicinskim otpadom, prevencije (zaraznih) bolesti i promocije zdravlja. Unapređenje kvaliteta
zaštite zdravlja koja ima za cilj bezbednost zaposlenih u zdravstvenim institucijama, korisnika
usluga a ujedno i zaštite životne sredine, bazira se na uvođenju jedinstvenog sistema upravljanja
medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u Republici Srbiji.
Upravljanje kao aktivnost u menadžmentu, jednako se može definisati i kada je upravljanje

otpadom u pitanju, jer je definisano kao sprovođenje zakonskih propisanih mera i procedura
postupanja sa otpadom u okviru osnovnih procesa a to su: odvajanja-segregacije, sakupljanja,
transporta, tretmana, ponovnog iskorišćenja i konačnog eliminisanja, odnosno odlaganja otpada u
životnu sredinu. Upravljanje otpadom uređeno je velikim brojem propisa koji neposredno ili
posredno uređuju ovu oblast. Kompleksnost i značaj uređivanja ove oblasti ukazuje na
neophodnost preispitivanja postojećeg zakonodavno-pravnog sistema i uspostavljanja novih okvira
za pravno i ekonomsko zaokruživanje te oblasti. Pojedine kategorije medicinskog otpada (visoko
rizične grupe, infektivni otpad) mogu biti značajna pretnja zdravlju zaposlenih u zdravstvenim
ustanovama.
23
U sektoru zdravstva i zdravstvenih usluga, tokom obavljanja svakodnevnih rutinskih aktivnosti i
procedura, pored komunalnog otpada (koji zauzima najveći deo), generiše se značajna količina
medicinskog otpada. Ovaj otpad se kategorizuje kao opasan otpad (biohazardan, patogeni i dr.), pa
se zato zahteva poseban pristup pri njegovom sakupljanju, skladištenju i daljem tretiranju, do
konačnog rešavanja.
Slika 4. Dijagram toka pravilnog razvrstavanja medicinskog otpada

Izvor: (Priručnik za upravljanje medicinskim otpadom, Publikacija 12/002)
24
„Medicinski otpad - heterogena mešavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog,
farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalaže, kao i hemijskog otpada iz
zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove strategije” (Strategija upravljanja
otpadom, 2010). Unapređenje kvaliteta rada putem ispunjenja zakonskih regulativa kao i puteva
dobre kliničke prakse, predstavlja osnovu za smanjenje rizika od nastanka svih eventualnih
uzročnika opasnosti, pogotovo u sektoru zdravstva.
Primenom Strategije za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenta

predstavlja jedan od osnovnih ciljeva koji teži dostizanju najvišeg nivoa kvaliteta rada i bezbednosti
pacijenata u Republici Srbiji. „Primena ove strategije ima za cilj da smanji: neujednačen kvalitet
zdravstvenih usluga; neprihvatljiv nivo variranja u ishodima po zdravlje lečenih pacijenata;
neefikasno korišćenje zdravstvenih tehnologija; vreme čekanja na medicinske procedure i
intervencije; nezadovoljstvo korisnika pruženim zdravstvenim uslugama; nezadovoljstvo zaposlenih
u sistemu zdravstvene zaštite; troškove koji nastaju zbog lošeg kvaliteta” (Strategija za stalno
unapređenje kvaliteta zdravsvetne zaštite i bezbednosti pacijenata, 2009).
Na osnovu Priručnika za sprovođenje mera za bezbednost pacijenata prema zahtevima Agencije za

akreditaciju zdravstvenih ustnova Srbije (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije,
2010.) „Najjednostavnija definicija bezbednosti pacijenta je prevencija grešaka i neželjenih
događaja tokom pružanja zdravstvenih usluga. Razvojem novih tehnologija, medicine i samog
procesa lečenja, zdravstvena zaštita razvija multidisciplinarni pristup lečenju, postaje kompleksnija
i sve skuplja. U takvim uslovima i koordinacija među zdravstvenim profesionalcima je mnogo
složenija. Pacijenti su stariji sa komorbiditetima koji često zahtevaju pravljenje prioriteta i
donošenje težih odluka. Pružanje zdravstvenih usluga u takvom okruženju predstavlja veći rizik za
nastanak neželjenih događaja. Neželjeni događaji uglavnom se povezuju sa bolničkim lečenjem, ali
mogu se desiti tokom pružanja usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite“.
Pravilnim postupanjem upravljanjem otpadom, menadžment i zaposleni u KBC Zemun poštuju

„Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu - Izbor najoptimalnije opcije za životnu
sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje
životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date
ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu
25
sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno“
(Zakon o upravljanju otpadom, 2016). Primenom ovog načela postiže se optimalni nivo bezbednosti
svih učesnika u lancu upravljanja otpadom, od menadžmenta do krajnjih korisnika (pacijenata).
3.4. Razvoj infrastrukture i ljudskih resursa u sektoru zdravstva i upravljanje

medicinskim otpadom
U Republici Srbiji pružena zdravstvena usluga stanovništvu obavlja se kako u državnoj službi tako i u
privatnim sektorima, odnosno privatnoj praksi. Obaveza Republike Srbije je da se obezbedi
adekvatan tretman medicinskog otpada koji se tako stvara, posebno infektivnog medicinskog
otpada. „Sistem centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, sa opremom za
transport predstavlja najefikasniji i najefektivniji način upravljanja medicinskim otpadom na
celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Nakon izgradnje insineratora za tretman medicinskog otpada,
infektivni medicinski otpad će se spaljivati, u skladu sa zahtevima Direktive 2000/76/ EC“ (Strategija
upraljanja otpadom, 2010). Razvoj infrastrukture za upravljanje ovim otpadom po okruzima je
prikazan na slici 5.
Slika 5. Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada u Republici Srbiji
Izvor: (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje
medicinskim otpadom, 2008, str. 43)
26
Veći gradovi i centri (najveći proizvođači otpada) a to su Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad, dobili
su autoklave u kojima će se vršiti tretman medicinskog otpada. Svaki okrug, prepoznat kao
centralno mesto u kome će se vršiti tretman infektivnog medicinskog otpada opremljen je
autoklavom. Njihova obaveza je tretman infektivnog otpada iz zdravstvenih ustanova u okrugu.
„Deponije predstavljaju mesto za konačno odlaganje ostataka iz procesa sterilizacije parom

infektivnog medicinskog otpada. To znači da se sav otpad koji je tretiran u autoklavima u
ustanovama u kojima se nalaze ova postrojenja, odlaže kao komunalni otpad po završenoj obradi
na lokalnim deponijama. Većina deponija u Republici Srbiji nisu sanitarne deponije i na njima se još
uvek ne zakopava svakodnevno otpad, niti se dodatno tretira. Ovakva praksa je prisutna na
sanitarnim deponijama. Mnoge deponije nemaju uređen pristup, a na njima takođe često dolazi i
do nekontrolisanog sagorevanja odloženog otpada“ (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,
Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, 2008). Na osnovu Zakon o
upravljanju otpadom, 2016. („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), „Deponije otpada se
dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlaže, i to: 1) Deponije za inertan
otpad; 2) Deponije za neopasan otpad; 3) Deponije za opasan otpad. Zajedničko odlaganje opasnog
otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno, osim u slučajevima utvrđenim
posebnim propisom“.
Jedno od glavnih pitanja koje se često postavlja i zahteva konkretan odgovor a to je: u čijoj je
„nadležnosti“ razvijanje i jačanje svesti svakog pojedinca kada je oblast životne sredine a samim
tim i upravljanje medicinskim otpadom u pitanju? „Uspostavljanje politike o razvijanju javne svesti
zarad efikasnog upravljanja otpadom je prvenstveno obaveza ministarstva nadležnog za životnu
sredinu i lokalne samouprave na svim nivoima. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj
pogrešnog upravljanja otpadom na životnu sredinu, na zajednicu u kojoj živimo i konačno,
dugoročno, na naše zdravlje i kvalitet života“ (Beogradska otvorena škola, 2011). „Razvoj ljudskih
resursa za odgovarajuće i održivo upravljanje otpadom se može podeliti u tri glavne oblasti:
profesionalna obuka kadrova (uključujući i obuku proizvođača opasnog i medicinskog otpada);
obrazovanje i razvijanje javne svesti. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje
preporuka za akcije koje će povećati nivo svesti najšireg stanovništva o problemima životne
sredine, a posebno kod dece i mladih ljudi, čime se stvara podloga za buduće akcije i održivo
27
upravljanje otpadom i osigurati adekvatnu tehničku i profesionalnu kompetentnost na svim
nivoima u institucijama i organizacijama, uključujući i kompanije iz privatnog sektora, sa
odgovornošću za upravljanje otpadom (Jovanović, Mihailović, Jovanović, 2015, pp. 321-328,
samocitat).
3.5. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog

nivoa zdravstvene zaštite i oblast zaštite životne sredine
Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanove Srbije propisuje programe za akreditaciju različitih
nivoa zdravstvene zaštite. „Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije je osnovana
oktobra 2008. godine da obavlja stručne, regulatorne i razvojne poslove u postupku akreditacije
zdravstvenih ustanova. Operativno je počela sa radom u julu 2009. godine, sa ciljem da svojom
delatnošću preuzme propisana javna ovlašćenja koja obuhvataju utvrđivanje standarda za
akreditaciju zdravstvenih ustanova, procenu kvaliteta pružene zdravstvene zaštite stanovništvu,
rešavanje u upravnim stvarima o akreditaciji zdravstvenih ustanova, izdavanje javnih isprava o
akreditaciji (sertfikat) i vođenje evidencije o izdatim sertifikatima” (Agencija za akreditaciju
zdravstvenih ustanova Srbije, 2008).
Akreditacija - „Akreditacija jeste postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na

osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih standarda rada zdravstvene ustanove u određenoj
oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grani medicine, stomatologije, odnosno farmaceutske
zdravstvene delatnosti“ (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, 2015). „Akreditacija se zasniva na
standardima koje je moguće dostići nizom aktivnosti koje su definisane kriterijumima. Svaki
standard ima više kriterijuma. Kriterijumi predstavljaju jasne korake, tj. aktivnosti koje treba
preduzeti da bi se ispunio standard. Standardi podrazumevaju optimalne standarde kvaliteta i
bezbednosti i usmereni su na unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite u okviru
zdravstvenih ustanova Srbije“ (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, 2008).
Standard - „Standard je dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se

utvrđuju, za opštu i višekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove
rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu” (Institut za
standardizaciju Srbije, 2003). Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i
tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine i odgovornosti organizacije,
28
predstavljaju najbrojnije standarde (ukupno 22 standarda). Standardi za akreditaciju zdravstvenih
ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u oblast zaštite životne sredine i
odgovornosti organizacije obuhvataju sledeće zahteve koji su sadržani u standardima (ukupno 22
standarda), a to su: „Prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih
bolesti; Procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i
zaraznih bolesti; Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim
intervencijama i zaraznih bolesti; Razdvajanje medicinskog otpada; Odlaganje medicinskog otpada
u okviru zdravstvene ustanove; Odlaganje otpada na centralno privremeno odlagalište za otpad;
Postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom; Program za obavljanje sterilizacije
medicinskog otpada; Prostorije za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada; Zaposleni na obradi
medicinskog otpada su adekvatno edukovani i imaju odgovarajuću zaštitnu opremu; Procedure za
vršenje sterilizacije; Tim za upravljanje medicinskim otpadom; Nacionalne smernice i Tehničko
uputstvo za transport medicinskog otpada; Plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija;
Revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija; Postupci i procedure za smanjenje
rizika od požara; Program sterilizacije; Prostorije za sterilizaciju; Zaposleni u sterilizaciji su
edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu; Sterilizacija se vrši prema prethodno utvrđenim
procedurama; Tim za sterilizaciju; Bezbedno rukovanje opremom, materijalom, uređajima i
prostorom” (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, 2011).
Kriterijum - Kriterijum „(grč. kriterion) primarno znači 'osnova za prosuđivanje' ili 'davanje suda o
nečemu' (npr. kriterijum za formalnu istinu su logički zakoni). U savremenoj upotrebi pojam
kriterijum poprimio je više značenja, među kojima: pravilo ili test na kome se može zasnivati neka
odluka; osnova za poređenje; referentna tačka u odnosu na koju se druge stvari mogu oceniti;
postavljena ugledna mera za sve dalje aktivnosti; nešto idealno, u smislu da se pomoću toga može
nešto oceniti” (Dželebdžić, 2013, str. 6). Svaki standard (ukupno 13) predviđen akreditacijom
zdravstvenih ustanova u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene zaštite u Repbulici Srbiji sadrži
određen broj kriterijuma koji zahtevaju detaljnije obrazloženje (kroz procedure) svih aktivnosti i
njihovo pravilno sprovođenje u praksi. Kritirijumi konkretnije govore o procedurama koje je
neophodno sprovoditi u konkretno opisanoj situaciji.
29
Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarno-tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u
oblasti zaštite životne sredine (8 standard) sa brojem njihovih pojedinačnih kriterijumima za
vrednovanje usaglašenosti sa ovim zahtevima, navedeni su i prikazani u Tabeli 10.
Tabela 10. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa

zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine (8 standard) sa kriterijumima za vrednovanje
usaglašenosti; Izvor: (Jovanović, Mihailović, 2015, pp. 94-98, samocitat)
Broj
Zahtev akreditacionog standarda za zdravstvenu ustanovu sekundarnog i kriterijuma za
Standard
tercijarnog nivoa u oblasti životne sredine (8) vrednovanje
usaglašenosti
Vrši se prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih
1.0 6
bolesti.
Postoje procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim
2.0 5
intervencijama i zaraznih bolesti.
Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim
3.0 6
intervencijama (komisija) vrši kontrolu širenja infekcija.
Vrši se razdvajanje medicinskog otpada u skladu sa Pravilnikom o upravljanju
4.0 medicinskim otpadom, a zdravstvena ustanova ima Plan upravljanja medicinskim 3
otpadom koji se redovno revidira.
5.0 Medicinski otpad unutar zdravstvene ustanove odlaže se na adekvatan način. 6
Medicinski otpad se pre transporta odlaže na centralno privremeno odlagalište za
6.0 5
otpad.
U zdravstvenoj ustanovi postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim
7.0 5
otpadom.
8.0 Postoji program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada. 3
Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija medicinskog
9.0 7
otpada.
Zaposleni na obradi medicinskog otpada poseduju kvalifikacije, adekvatno su
10.0 5
edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu.
11.0 Postoje odgovarajuće procedure za sterilizaciju medicinskog otpada. 3
12.0 Tim za upravljanje medicinskim otpadom nadgleda obradu medicinskog otpada. 5
Transport medicinskog otpada izvodi se prema Pravilniku o upravljanju medicinskim
13.0 5
otpadom.
14.0 Postoji plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija. 5
Vrši se revizija i provera plana u praksi za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih
15.0 2
situacija.
16.0 Postoje postupci i procedure za smanjenje rizika od požara. 5
17.0 Postoji program za obavljanje sterilizacije. 3
18.0 Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija. 6
Kvalifikovana lica zaposlena u sterilizaciji adekvatno su edukovana i imaju adekvatnu
19.0 5
zaštitnu opremu.
20.0 Postoje adekvatne procedure za vršenje sterilizacije. 8
21.0 Tim za sterilizaciju nadgleda sterilizaciju. 5
Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom, uređajima i
22.0 3
prostorom.
Ukupno 106 različitih kriterijuma
30
3.6. Analiza zahteva standarda zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog
nivoa zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom
U cilju postizanja ujednačenog kvaliteta svakog procesa rada u procesu akreditacije, neophodno je
u sve bazične procese implementirati elemente obezbeđenja kvaliteta poštujući zakonsku
regulativu i dobrovoljne standarde (akreditacione strandarde). Identifikacija rizika svakog procesa,
otkrivanje i razvijanje mehanizma za njihovo otkrivanje u preliminarnoj fazi i upravljanje je veliki
izazov, ali i pokretač unapređenja i razvoja performansi u najstarijoj zdravstvenoj ustanovi na
Balkanu, KBC Zemun. Da bi implementacija bila efikasna, neophodno je na početku usaglasiti sve
procese rada sa zakonskom regulativom i dobrovoljnim standardima. Proces akreditacije nakon
administrativnog podnošenja zahteva za akreditaciju, Agenciji za akreditaciju zdravstvenih
ustanova Srbije, kao i drugih administrativnih zahteva, pristupa procesu samoocenjivanja.
Samoocenjivanje - „Samoocenjivanje je proces ocenjivanja kvaliteta rada ustanove radi evaluacije

nivoa usklađenosti sa postavljenim standardima koji sprovode zaposleni u zdravstvenoj ustanovi.
Samoocenjivanje pruža mogućnost organizaciji da preispita svoj rad i da ga proceni u skladu sa
akreditacionim standardima, odnosno da proceni: gde se ustanova nalazila ranije; gde je trenutno i
kako sebe vidi u budućnosti” (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, 2008). Polazna
tačka je snimak postojećeg stanja, procena mogućih načina poboljšanja u cilju postizanja
performansi procesa. Pre početka samoocenjivanja neophodno je suočiti se sa svim mogućim
iznenađenjima i propustima koji će do početka ovog procesa ostati u prošlosti.
„Kao sto se iz navedene tabele vidi, Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i
tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u oblast zaštite životne sredine i odgovornosti organizacije
obuhvataju pored 22 standarda i 106 različitih drugih kriterijuma. Ovo je daleko najveći broj
standarda (i kriterijuma) koje zdravstvena organizacija ovog nivoa treba da ispuni! To ovu oblast
stavlja u ravan (barem po broju standarda i kriterijuma) „najkompleksnijih“ za akreditaciju.”
(Jovanović, Mihailović, 2015, pp. 94-98, samocitat). Na osnovu prethodno navedenog i same
kompleksnosti izvršenja procesa neophodno je napraviti logičan niz koraka (operacija) koje se
izvode prema uređenom redosledu koji je određen skupom poslovnih (akreditacionih) pravila.
„Analizirajući zahteve standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog
nivoa zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine, može se konstatovati sledeće: standardi
31
od 1-3 se odnose na prevenciju, procedure i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim
intervencijama, odnosno osnovnim procesom ustanova ovog nivoa; Standardi od 4-13 i od 17-21
(delom i 22) se odnose na oblast upravljanja otpadom (medicinskim otpadom različitih kategorija);
Standardi od 14-16 i 22 se odnose na planove u slučaju akcidentnih situacija i upravljanje rizikom i
zaštitom od požara” (Jovanović, Mihailović, 2015, pp. 94-98, samocitat). O tome koliki značaj
akreditacija zdravstvenih ustanova sekundarno-terijarnog oblika zdravstvene zaštite stavlja akcenat
i daje važnost segmentu životne sredine i standardu 8, opisuje prethodna analiza, pogotovo u delu
koji se odnosi na medicinski otpad i rizike koje nepravilno rukovanje može da izazove.
Zbog toga svi učesnici u ovom procesu (lekari, medicinske sestre, pomoćno osoblje) moraju
predstavljati harmoničan i skladan sistem (zupčanik) koji mora funkcionisati u pravcu poboljšanja
postojeće prakse, jer ako jedan zupčanik zastane ili se pokvari, ceo sistem prestaje da radi na
usaglašen način. Zato je neophodno preduzeti sve neophodne mere bezbednosti i unapređenja po
svim osnovama. „Takođe, analizirajući zahteve standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova
sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine, može se
konstatovati da su svi standardi pokriveni odgovarajućim zakonskim zahtevima koji se neposredno
odnose na zahteve pojedinačnih standarda i kriterijuma koji ih bliže određuju. Najveći deo zahteva
standarda u ovoj oblasti se odnosi na zakon o upravljanju otpadom i set podzakonskih akata u
oblasti medicinskog otpada. Ovaj deo je u praksi organizacija u Republici Srbiji prepoznat kao „Plan
upravljanja otpadom“ i spada u elementarnu zakonsku obavezu organizacije” (Jovanović,
Mihailović, 2015, pp. 94-98, samocitat).
Uvođenjem dobrovoljnih standarda i njihovih kriterijuma u praksu KBC Zemun, se u znatnoj meri
povećava nivo predostrožnosti, predviđanje rizika i sprečavanje uzroka koji mogu nastati kao
posledica nedostatka pisanih pravila i procedura kao i njihovog pridržavanja. Pozitivan rezultat se
može ogledati u razvijanju svesti svih učesnika u lancu upravljanja otpadom a samim tim se stiče i
novo vrednovanje, značaj i uloge životne sredine, promene u načinu ponašanja i promene u
određivanju potrošnje resursa. Zdravstveni radnici prve informacije iz ove oblasti započinju u
srednjim i visokim školama, ali sa realnim problemima i rizicima koji može nastati usled nedostatka
i nedovoljnog poznavanja ove oblasti, mogu spoznati tek na radnom mestu.
32
3.7. Podizanje kvaliteta usluga u sektoru zdravstva u Republici Srbiji
„Visoki troškovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinu
rezultat su poraznog stanja u organizaciji upravljanja otpadom” (Agencija za zaštitu životne sredine,
b.d). Međutim, bez obzira na teško stanje u zemlji, ekonomske krize, nedovoljan broj resursa i sve
druge potencijalne nevolje koje se mogu pojaviti kao otežavajuća okolnost, sektoru zdravstva i
podizanju kvaliteta u ovoj oblasti neophodno je dati najvažnije mesto u postavljanju prioriteta.
„Moderni poslovni sistemi, zbog sve izraženije interakcije u kompleksnom, krajnje složenom i
nestabilnom okruženju, šire su uključeni u društvo - oni, pored ekonomske misije, imaju i
društvenu odgovornost. Pitanja društvene odgovornosti su najteža od svih sa kojima se suočava
menadžment pri definisanju misije poslovnog sistema. Opšta područja aktivnosti i društvene
odgovornosti preduzeća su: 1. sprečavanje i rešavanje ekoloških problema 2. unapređivanje
obrazovanja, umetnosti i zdravlja zajednice 3. doprinos rešavanju opšteljudskih i socijalnih
problema i unapređivanja zajednice“ (Milenković, Ćosović, Stanković, 2010).
Postoje mnoge definicije koje se odnose na kvalitet zdravstvene zaštite ali jedna od
najprihvaćenijih definicija kvaliteta zdravstvene zaštite, ističe da je „kvalitetna zdravstvena zaštita
ona koja omogućava organizaciju resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile
zdravstvene potrebe korisnika za prevencijom i lečenjem, na bezbedan način, bez nepotrebnih
gubitaka i na visokom nivou njihovih zahteva". Ova definicija pokazuje da je kvalitet rezultat načina
na koji se koriste resursi, a ne toga koliko ih je na raspolaganju. U navedenoj definiciji prepoznata
je potreba za bezbednom zdravstvenom zaštitom i poštovanjem ljudskih prava. Takvom
zdravstvenom zaštitom obuhvaćena su tri osnovna polazišta za kvalitet: korisnici, odnosno
pacijenti, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici i menadžment sveukupnim kvalitetom”
(Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata, 2009).
Svrha i značaj sistema zdravstvene zaštite ogleda se u tome da ovaj sistem postavlja kao osnovni
cilj očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, koji se postiže obezbeđivanjem zdravstvenih usluga
stanovništvu Republike Srbije, u segmentu moderne i tradicionalne medicine na što efikasniji način,
a koje su u isto vreme dostupne i prihvatljive građanima ove zemlje kao i građanima celog sveta.
33
„Sistemi zdravstvene zaštite su: Pod jakim uticajem važećih normi i vrednosti u društvu; Često
reflektuju socijalna i kulturalna očekivanja gradjana; Pod uticajem jedinstvene nacionalne istorije,
tradicije i političkog sistema” (Simić, 2006). Kvalitetno pružanje zdravstvene usluge zahteva
ispunjenje osnovnih elemenata kao što su: organizacija (efikasna, zasnovana na zakonskim i
dobrovoljnim upravljačkim sistemima), resursi (lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinske sestre-
tehničari, zdravstveni saradnici, nemedicinsko osoblje kao resurs podrške), finansije (budžetski i
sopstveni izvori finansiranja), obrazovanje (edukacije, seminari, stručna usavršavanja,
simpozijumi), naučno-istraživačko područje iz oblasti medicine (unapređenje zdravstvene struke
na osnovu istraživačkih rezultata), zaštita životne sredine (zaštita bezbednosti i zdravlja svih
zaposlenih u sektoru zdravstva kao pružaoca usluge i pacijenata kao primaoca zdravstvene usluge) i
uspešnost menadžmenta (rukovodioci organizacije kao i vođe grupe sektora) koji će sve elemente
povezati u jedinstven sistem, kako bi pružena zdravstvena usluga bila što delotvornija a
zadovoljstva korisnika optimalna.
Unapređenjem svih elemenata postiže se optimalni nivo kvaliteta u svim procesima zdravstvene
zaštite i struke koji će takođe znatno uticati na poboljšanje uspešnosti lečenja ljudi u Republici
Srbiji, putem optimalnog korišćenja rezultata istraživanja iz ove oblasti. U kontekstu podizanja
sveukupnog kvaliteta u sektoru zdravstva u procesu pružanja zdravsvetne usluge, glavni cilj koji se
postavlja je pre svega rešavanje svih tekućih i novonastalih problema, koji će rezultirati
usmerenošću na najprioritetniju oblast (zdravstvo), u procesu provećanja efikasnosti i efektivnosti
zdravstvenog sistema kao i mogućnosti za smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Prema Strategiji
za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenta („Sl. glasnik RS“, br.
15/2009): „teži se dostizanju najvišeg nivoa kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata u Republici
Srbiji“.
Primena ove strategije ima za cilj da smanji: neujednačen kvalitet zdravstvenih usluga; neprihvatljiv
nivo variranja u ishodima po zdravlje lečenih pacijenata; neefikasno korišćenje zdravstvenih
tehnologija; vreme čekanja na medicinske procedure i intervencije; nezadovoljstvo korisnika
pruženim zdravstvenim uslugama; nezadovoljstvo zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite;
troškove koji nastaju zbog lošeg kvaliteta” (Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene
zaštite i bezbednosti pacijenata, 2015.).
34
Na taj način postiže se zadovoljstvo i viši stepen poveranja kroz proces povećanja poslovnih
performansi kako u sektorskom delu (zdravstvu) tako i u delu koji se odnosi na korisnike
zdravstvene usluge (pacijente). KBC Zemun koji predstavlja jedan segment zdravstvenog sistema,
predstavlja veliki potencijal za unapređenje svih procesa (glavnih i podrške) i nepresušan izvor ideja
i mogućnosti za unapređenje, koja se ogledaju u primeni dobre kliničke (stručne) prakse, znanja,
sposobnosti, obučenih resursa i logistike, koji predstavljaju ovakav kopleksan poslovni sistem.
„Misija stalnog unapređenja kvaliteta je da promoviše značaj bezbedne i kvalitetne zdravstvene

zaštite i omogući stvaranje uslova za obuku zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u
zdravstvenim ustanovama, kao i informisanje javnosti o značaju i rezultatima stalnog unapređenja
kvaliteta u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja i boljeg kvaliteta života stanovnika Republike
Srbije. Vizija stalnog unapređenja kvaliteta je dostizanje bezbedne i sigurne zdravstvene zaštite
koju zajedničkim naporima razvijaju svi ključni akteri u zdravstvenom sistemu u interesu korisnika.
Zdravstvena zaštita zasnovana je na najboljim dokazima iz prakse i istraživanja, i u skladu je sa
najvišim profesionalnim i etičkim standardima” (Strategija za stalno unapređenje kvaliteta
zdravsvetne zaštite i bezbednosti pacijenata, 2009).
„Sagledavajući oblast zaštite životne sredine u zahtevima akreditacionih standarda za ustanove

ovog nivoa (ukupno 22 standarda) potrebno je reći da se pored standarda koji se neposredno na
ovo odnose, postoje i dodatni kriterijumi koji bliže vrednuju usaglašenost sa zahtevima svakog
pojedinačnog standarda” (Jovanović, Mihailović, 2015, pp. 94-98, samocitat).
Podizanje kvaliteta rada zdravstvene ustanove u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite

u Republici Srbiji (u cilju ostvarenja zahteva svih zakonodavno-planskih dokumenata ali i njenih
celokupnih performansi), prikazano je u sledećem delu rada, gde je za primer uzet KBC Zemun kao
ustanova u ovoj oblasti koja u svojoj praksi nema uvedene akreditacione standarde.
Na ovom primeru će se dalje analizirati ispunjenje zakonskog zahteva, odnos kvaliteta i

poslovnih performansi u segmentu zaštite životne sredine i posebno upravljanje medicinskim
otpadom a u cilju provere i potvrde postavljene Osnovne i Pomoćne hipoteze.
35
4. UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U SEKUNDARNO-
TERCIJARNOM OBLIKU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
U cilju potvrde Osnovne hipoteze - da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do
poboljšanja kvaliteta i poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima i
Pomoćne hipoteze - da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja
kvaliteta i poslovnih performansi u sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u delu
upravljanja zaštitom životne sredine i upravljanja medicinskim otpadom, u ovom delu rada su
sagledane obaveze i praksa organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite u
Republici Srbiji na primeru KBC Zemun. Zatim će se ova praksa analizirati kroz zakonodavne,
strateško-planske, menadžment i akreditacione zahteve za ovakvu organizaciju i upravljanje
otpadom koji se generiše prilikom pružanja medicinske usluge ovakvog tipa. Poseban akcenat će
biti stavljen na moguće načine poboljšanja upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun na
osnovu napred navedenih analiza i mogućnosti.
Posebno se analizira i sledeće: akreditacioni standardi kao alat menadžmenta zdravstvene

ustanove za sveukupno poboljšanje kvaliteta, proces akreditacije kao doprinos poboljšanju
kvaliteta osnovnih procesa ali i procesa podrške (upravljanje zaštitom životne sredine, upravljanje
otpadom) kao i smanjenju sveukupnog rizika prilikom pružanja zdravstvene usluge, zahtevi
standarda za akreditaciju koji se odnose na procese podrške, podrazumevaju usaglašenost rada
zdravstvene ustanove za zakonskim zahtevima.
Na osnovu zahteva u akreditacionim standardima, menadžmentu je omogućno da pratiti poslovne

performanse zdravstvene ustanove. Zahtevi standarda za akreditaciju koji se odnose na procese
podrške, pomažu i olakšavaju usaglašavanje rada zdravstvene ustanove sa zahtevima dobrovoljnih
upravljačkih standarda (ISO 9000, 14000, 18000).
36
4.1. Obaveze i praksa organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene
zaštite u Republici Srbiji
Sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ovim zakonom se
uređuje i organizacija zdravstvene službe kao i opšti interesi u zdravstvenoj zaštiti (prava i obaveze
pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova
Srbije) i druga ključna pitanja vezana za sprovođenje ovog zakona. Na osnovu Člana 2 Zakona o
zdravstvenoj zaštiti 2015. („Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010,
57/2011, 119/2012, 45/2013.-dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015), definiše se da je:
„Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa
osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice“.
Sigurnost sistema zdravstvene zaštite kao i njen kvalitet svakom pojedincu predstavlja jedan od
najvažnijih segmenata na listi prioriteta koja se sigurno nalazi na samom vrhu. „Zdravstvena
delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata
sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz
upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja
zdravstvena služba“ (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, 2015).
Jedan od prioritetnih činioca zdravstvene delatnosti i zaštite zdravlja je sprečavanje i suzbijanje

epidemije zaraznih bolesti, praćenje i sprečavanje hroničnih masovnih zaraznih i nezaraznih bolesti.
Neophodno je utvrditi epidemiološko-higijensko sistematsko praćenje, kao i sistematsko praćenje i
ispitivanje uticaja zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi, ispitivanje zdravstvene ispravnosti
životnih namirnica (hrane, vode za piće) i dr.
Na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, 2015. („Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon,
88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013.- dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015),
zdravstvenu službu čine: „1) Zdravstvene ustanove i privatna praksa; 2) Zdravstveni radnici i
zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj
praksi. Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa određene poslove
zdravstvene delatnosti. Zdravstvena ustanova može se osnovati kao: 1) Dom zdravlja; 2) Apoteka;
3) Bolnica (opšta i specijalna); 4) Zavod; 5) Zavod za javno zdravlje; 6) Klinika; 7) Institut; 8) Kliničko-
bolnički centar; 9) Klinički centar”.
37
Osnovne oblasti delovanja u segmentu javnog zdravlja na osnovu Zakona o javnom zdravlju („Sl.
glasnik RS", br. 15/2016), su: „1) Fizičko, mentalno i socijalno zdravlje stanovništva; 2) Promocija
zdravlja i prevencija bolesti; 3) Životna sredina i zdravlje stanovništva; 4) Radna okolina i zdravlje
stanovništva; 5) Organizacija i funkcionisanje zdravstvenog sistema; 6) Postupanje u kriznim i
vanrednim situacijama“. U trećem segment član 8 Zakona o javnom zdravlju („Sl. glasnik RS", br.
15/2016) koji se odnosi na oblast životne sredine i zdravlje stanovništva ističe da „sprovođenje
javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata:
1. Praćenje i analizu stanja životne sredine, odnosno analizu vode (površinske i podzemne vode,
vode koje se koriste za piće i rekreaciju), vazduha, zemljišta, buke, vibracija, jonizujućeg
zračenja, nejonizujućeg zračenja, otpadnih voda i otpada;
2. Praćenje i kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti vode za piće i procenu uticaja njenog
zagađenja na zdravlje stanovništva;
3. Praćenje i kontrolu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u cilju
nadzora kroz posebne programe ministarstva zdravlja i lokalne samouprave i procenu njihovog
uticaja na zdravlje stanovništva;
4. Dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i praćenje prisutva štetnih mikro i makroorganizama”.
U cilju postizanja efikasnog organizovanja u sektoru zdravstva, postoje i posebni zahtevi u pogledu
obezbeđenja neophodnog broja potrebnih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za
zdravstvene ustanove bez obzira kom nivou zdravstvne zaštite pripadaju (primarnom,
sekundarnom ili tercijarnom). Jedan od parametara za utvrđivanje je i vrsta i obim stručnih
poslova, stepena korišćenja medicinske opreme i bolničkih postelja. Vrsta i obim stručnih poslova
odnosi se na broj: poseta kod lekara; bolnički (stacionarno) lečenih pacijenata, specijalističkih i
konsultativnih pregleda, dijagnostičkih i terapijskih usluga, zauzetih postelja po zdravstvenom
radniku na poslovima pružanja zdravstvne nege i dijagnostičkih usluga.
Zdravstene ustanove u Republici Srbiji se rangiraju po nivoima zdravstvene zaštite. „Nivoi

zdravstvene zaštite: 1. Samozaštita-porodica. Samozaštita je neprofesionalni, laički nivo zz i
ostvaruje se u porodici. Na ovom nivou obezbeđuju se mere za očuvanje i unapređenje zdravlja,
samodijagnozu, samolečenje, kao i socijalna podrška i nega obolelih i slabih članova porodice;
38
2. Primarna zdravstvena zaštita. Prvi profesionalni nivo zdravstvene zaštite. Prvi nivo kontakta sa
zdravstvenom službom; 3. Sekundarna zdravstvena zaštita. Specijalističko-konsultativna i
stacionarna zdravstvena delatnost; 4. Tercijarna zdravstvena zaštita. Visoko specijalizovana
specijalističko-konsultativna i stacionarna zdravstvena delatnost;” (Sistem zdravstvene zaštite i
organizacija zdravstvene službe u Republici Srbiji, b.d.)
Primarni nivo zdravstvene zaštite mora biti osnovni i centralni deo sistema zdravstvenе zaštite i
koji mora pokriti najmanje 2/3 zdravstvenih potreba. Obavlja se u domovima zdravlja i zavodima za
zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje. To su ustanove u koje građani mogu da odu bez uputa: dom
zdravlja, apoteka, studentska poliklinika i sl. Najvažnija ustanova na primarnom nivou je dom
zdravlja.
Sekundarni nivo treba da kroz rad opštih i specijalnih bolnica rešava složenije zdravstvene
probleme koristeći specijalizovane kadrove i višu tehnologiju rada. Ukoliko dom zdravlja nije u
mogućnosti da pruži odgovarajuću specijalističku zdravstvenu zaštitu, lekar će uputiti pacijenta na
sekundarni nivo (bolnice). Pacijenti se upućuju na bolničko lečenje kada njihov zdravstveni problem
nije moguće rešiti usled tehničkih uslova doma zdravlja ili je potrebno stručno mišljenje višeg
nivoa.
Tercijarni nivo zdravstvene zaštite mora pružiti vrhunsku dijagnostiku i lečenje kroz
visokospecijalizovanu kadrovsku i tehnološku opremljenost. Takođe, tercijarni nivo mora pružati
stručnu pomoć i podršku sekundarnom nivou i obavljati delatnost medicinske edukacije i
naučnoistraživačkog rada. Zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou obavljaju: klinika, institut,
kliničko-bolnički centar, klinički centar. Ustanove tercijarnog nivoa mogu se osnivati samo u
sedištima univerziteta sa fakultetom zdravstvene struke. Takođe, ustanove tercijarnog nivoa (u
državnoj svojini) u čijem sedištu ne postoji opšta bolnica, moraju pružati i zdravstvene usluge
sekundarnog nivoa tj. opšte bolnice” (Mitrović, Gavrilović, 2013).
U nastavku je u kontekstu ispunjenja zahteva i obaveza koje su napred navedene, prikazana

praksa, mesto i uloga KBC Zemun kao sekundarno-tercijarne ustanove u zdravstvenom sistemu
Republike Srbije koja je predmet ove analize.
39
4.2. Mesto i uloga KBC Zemun kao sekundarno-tercijarne ustanove u zdravstvenom
sistemu Republike Srbije
Kliničko bolnički centar Zemun (u daljem tekstu KBC Zemun) je najstarija zdravstvena ustanova na
području Republike Srbije i ovom delu Evrope. Bolnica je osnovana 25. februara 1784. godine,
spajanjem katoličkog i pravoslavnog karantina. Ovaj datum se obeležava kao dan bolnice. Više od
dva veka postojanja, još uvek je pionir u primeni mnogih naprednih medicinskih otkrića i
dostignuća kako u regionu, tako i šire. U KBC Zemun se obavlja zdravstvena delatnost na
sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Ova kompleksna zdravstvena ustanova
predstavlja jednu od visokospecijalizovanih specijalističko-konsultativnih poslovnih sistema, kao i
stacionarnu zdravstvenu delatnost. KBC Zemun se kroz vekove svog postojanja suočavao sa velikim
teškoćama. Najstarija bolnica na Balkanu, povodom velikog jubileja - 220 godina postojanja, za svoj
doprinos razvoju medicinske nauka i prakse odlikovana je ordenom Nikola Tesla I stepena. „KBC
Zemun sa tradicijom dugom 230 godina, danas je savremena zdravstvena ustanova koji
svakodnevno pruža kvalitetne i savremene mustidisciplinarne usluge pacijentima, pokrivajući
region s oko 500.000 stanovnika“ (Milenković, 2014, pp. 44-47).
KBC Zemun je profilisan kao urgentni zdravstveni centar za čitav prekosavski region. U kontekstu
organizacije povezan je u akademski sistem obrazovanja Republike Srbije kao nastavna baza
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u oblasti hirurgije i interne medicine. „Pored
nastavnih aktivnosti vezanih za nastavne baze Medicinskog fakulteta, KBC Zemun je nastavna baza
Visoke zdravstveno-sanitarne škole strukovnih studija „Visan“ u čijem radu je angažovano 5
profesora strukovnih studija i 3 saradnika u nastavi“ (Milenković, 2014, pp. 1023).
Danas KBC Zemun korača u pravcu moderne, savremene, organizovane, dijagnostičko-terapijske

zdravstvene ustanove, sa ciljem pružanja kvalitetne zdravstvne usluge na sekundarno-tercijarnom
nivou zdravstvene zaštite. „Godišnje se u KBC Zemun lečilo i ispitivalo oko 20.000 građana,
obavljalo više od 7000 hirurških intervencija u 10 operacionih sala. U polikliničkoj službi se
obavljalo oko 300.000 specijalističkih pregleda“ (Milenković, 2014, pp. 1019). Bez obzira na pol,
funkciju, radno mesto, godine života ili bilo koji drugi parametar, zaposleni u ovakvom poslovnom
sistemu u sektoru zdravstva, kao jednog od lidera u pružanju zdravstvenih usluga u Republici Srbiji,
svojim aktivnostima unapređuju sistem u korak s vremenom moderne tehnologije.
40
4.3. Prikaz postojeće organizacije KBC Zemun
Organizacija je zasnovana na optimalnoj povezanosti srodnih medicinskih službi, zajedničkih
medicinskih službi koje obavljaju dijagnostičke postupke i nemedicinskih službi koje obezbeđuju
logističku osnovu za efikasan rad svih službi radi pružanja zdravstvenih usluga građanima. KBC
Zemun, kao najstarija zdravstvena institucija na području Balkana, pored glavne centralne
stacionarne zgrade, u svom sastavu ima i izdvojene objekte koji čine ovaj kompleksni sistem i to:
Specijalistička poliklinika, Bolnica za pedijatriju, Služba Internističke gerijatrije, Služba neurologije,
Službe fizikalne medicine kao i Služba Medikalne onkologije. Kao multidisciplinarna i svrsi shodna
institucija, u svom sastavu ima dve bolnice sekundarnog oblika zdravstvene zaštite i to: Bolnicu za
ginekologiju i akušerstvo i Bolnicu za pedijatriju.
U sistemu zdravstvene zaštite, pored teritorijalne organizovanosti zdravstvenih ustanova kojim se

omogućava pružanje zdravstvenih usluga najvećem broju stanovnika sa određene teritorije (ili
onima koji gravitiraju toj teritoriji), nivo organizacije zdravstvene ustanove zavisi od kadrovske
strukture i ispunjavanju tehničkih uslova (prostor i medicinska oprema). U skladu sa zakonskim
okvirom i ispunjavanjem posebnih uslova predviđenih za organizovanje medicinskih službi na
različitim nivoima zdravstvene zaštite, kao osnovne organizacione jedinice na nivou tercijarne
zadravstvene delatnosti formirane su Klinika za Internu medicine i Klinika za Hirurgiju.
Ove dve Klinike su neposredno povezane sa više posebno organizovanih jedinica (zajedničke
medicinske službe) u kojima se obavljaju poslovi medicinske dijagnostike kojima se detektuje
trenutno stanje pacijenata, i na osnovu čijih rezultata specijalističke službe preduzimaju konkretne
mere radi zbrinjavanja i lečenja pacijenata. U smislu kadrovskih, tehničkih i svih pratećih procesa
(procesa podrške) formirane su nemedicinske službe, čija je obaveza da sprovođenje zakonodavno-
pravnih normi, tehničke opremljenosti i domaćinsko upravljanje osnovnim i obrtnim sredstvima
ove multidisciplinarne i multifunkcionalne zdravstvene ustanove, dostigne optimalni nivo u svim
segmentima poslovanja. Organizovanje i pružanje zdravstvene usluge u jednom ovakvom sistemu
bazira se na više organizacionih celina, međusobno povezanih u segmentu glavnog procesa
zdravstvenih službi kao i pratećih procesa podrške i čine ih sledeće segmenti sa pratećim službama
u svom sastavu: 1. Klinika za Internu medicinu; 2. Klinika za Hirurgiju; 3. Zajedničke medicinske
službe; 4. Sektor nemedicinskih službi.
41
Tabela 11. Organizaciona struktura u KBC Zemun
Izvor: Interni dokument, Sistematizacija KBC Zemun
1. KLINIKA ZA INTERNU MEDICINU
1. Služba nefrologije
2. Služba endokrinologije
3. Služba pulmologije sa pneumoftiziologijom
4. Služba gastroenterologije sa hepatologijom
5. Služba internističke gerijatrije
6. Služba hematologije
7. Služba medikalne onkologije
8. Služba kardiologije
9. Služba neurologije
10. Odeljenje intenzivne terapije
2. KLINIKA ZA HIRURGIJU
1. Služba opšte hirurgije
2. Služba urologije
3. Služba neurohirurgije
4. Služba ortopedije sa traumatologijom
5. Služba baromedicine
6. Služba za otorinolaringologiju sa maksilofacijalnom hirurgijom
7. Služba operacionog bloka sa sterilizacijom i intenzivnom terapijom
3. ZAJEDNIČKE MEDICINSKE SLUŽBE
1. Služba za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja
2. Služba za specijalističke i konsultativne preglede
3. Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
4. Služba za radiološku dijagnostiku
5. Služba za laboratorijsku dijagnostiku
6. Služba transfuziologije
7. Služba za kliničku patologiju
8. Služba za farmaceutsku delatnost
9. Služba za naučno-istraživačku delatnost
10. Služba za zdravstvenu negu
11. služba anestezilogije sa reanimatologijom i terapijom bola
12. Služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku
4. SEKTOR NEMEDICINSKIH SLUŽBI
1. Služba za pravne i administrativne poslove
2. Služba za ekonomsko-finansijske poslove
3. Služba za tehničke i druge slične poslove
KBC Zemun raspolaže sa 640 postelja. Kadrovsku strukturu čini ukupno 1285 zaposlenih (stanje na
dan 31.07.2016.) od čega je 1171 finansirano iz sredstava budžeta Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje (257 lekara, 697 medicinskih sestara sa višom i srednjom stručnom
spremom, 7 farmaceuta, 5 zdravstvenih saradnika i 205 nemedicinskih radnika).
42
Zbog nemogućnosti zapošljavanja novih lica, zbog ograničenih finansijskih sredstava, preostali deo
zaposlenih finansira se iz sopstvenih izvora. Posebnu i neophodnu celinu čine nemedicinske službe
koje obezbeđuju logističku podršku medicinskim službama i odgovorne su za ukupno finansijsko
poslovanje ustanove, postupanja u skladu sa svim zakonskim propisima, kao i za obezbeđivanje
tehničke podrške u održavanju medicinske i ostale opreme neophodne za pružanje savremenih
medicinskih usluga. Najvažnije institucije koje imaju uticaja na rad KBC Zemun i čine njene
stejkholdere su: Ministarstvo zdravlja, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Sekretarijat za
zdravstvo grada Beograda, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Slika 6. Šema internih stejkholdera u KBC Zemun
Slika 7. Šema eksternih stejkholdera KBC Zemun
43
4.4. Analiza upravljanja medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku
zdravstvene zaštite u Republici Srbiji na primeru KBC Zemun
KBC Zemun postupa sa medicinskim otpadom u skladu sa nacionalnim propisima i međunarodno
usvojenom praksom. „Proizvođač medicinskog otpada dužan je da sačini plan upravljanja
medicinskim otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog medicinskog otpada i/ili
200kg opasnog medicinskog otpada” (Zakon o upravljanju otpadom, 2016). Plan upravljanja
otpadom opisuje politiku i procedure za upravljanje otpadom u KBC Zemun. Cilj uređivanja ove
oblasti životne sredine je upravljanje otpadom na način kojim se putem pravilnog odlaganja i
rukovanja ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina, prevenciju nastajanja otpada razvojem
čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od
njegovog štetnog dejstva, razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada i razvijanje svesti o
upravljanju otpadom. Plan je potrebno evaluirati u cilju praćenja nastalih promena i preduzimanja
mera za unapređenje. Plan su dužni da poštuju i sprovode svi zaposleni u KBC Zemun.
U KBC Zemun infektivni medicinski otpad se generiše u više organizacionih jedinica i to u Klinici za
Internu medicinu, Klinici za Hirurgiju, kao i zajedničkim medicinskim službama (Služba kliničke
patologije, Služba za transfuziju krvi i dr.). Medicinski otpad nastaje (gotovo) svakodnevno u
rutinskim aktivnostima i to prilikom postavljanja dijagnoza, lečenja ili pružanja medicinske nege, a
može nastati i prilikom istraživanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama naučne,
terapijske, dijagnostičke ili slične medicinske delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad
koji nastaje prilikom pružanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih,
tako i u domovima za smeštaj starih lica, odnosno u svim ustanovama u kojima se pruža medicinska
nega i zdravstvena usluga u bilo kom obliku.
Nakon izvršenog procesa operacije pacijenata kao i postavljanja dijagnostičkih anamneza, stvara se
tzv. negativan proizvod tj. medicinski infektivni otpad. On nastaje kako u procesu izvršenja
hirurških intervencija (krv, amputacija delova tela itd.), tako i u osnovnim dijagnostičkim analizama
prilikom utvrđivanja zdravstvenog stanja korisnika zdravstvene usluge, odnosno pacijenta (tupferi,
gaze, itd.). Kako bi na adekvatan način tretman negativnog proizvoda izvršili na pravilan način,
neophodno je primeniti zakonsku regulativu kao i primenu znanja iz oblasti zaštite životne sredine
svih učesnika u lancu odgovornosti.
44
KBC Zemun rukovodi se Planom za upravljanje medicinskim otpadom i uverenjem da je upravljanje
otpadom odgovornost svake pojedinačne osobe, odnosno zaposlenog u ustanovi. Posvećenost
zaštiti zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine je na optimalnom nivou. Direktor zdravstvene
ustanove snosi opštu odgovornost za upravljanje otpadom i za ispunjavanje svih dužnosti koje
nameću zakoni i propisi na snazi. Jedna od ključnih dužnosti direktora je da promoviše upravljanje
otpadom na pozitivan način, uz stalnu posvećenost unapređenju načina rada. Obezbeđivanje
povremene revizije i kontinuirano unapređenje u praksi u upravljanju otpadom u okviru ustanove,
kako bi se osigurala primena visokih standarda rada, i na taj način identifikovale oblasti u kojima su
potrebna poboljšanja i performanse.
4.4.1. Analiza zakonske obaveze u vezi medicinskog otpada u KBC Zemun
Plan upravljanja medicinskim otpadom predstavlja zakonsku obavezu svake zdravstvene ustanove
pa i KBC Zemun. Plan postavlja ciljeve i određuje aktivnosti koje treba da obezbede poboljšanje u
svim aspektima upravljanja otpadom (nastajanje, razdvajanje, pakovanje, obeležavanje,
privremeno odlaganje, transport, sterilizaciju, mlevenje i konačnu eliminaciju otpada) kao i uredno
vođenje i čuvanje dokumentacije i svih spisa kojima se ovaj proces prati. Plan upravljanja otpadom
prikazuje način upravljanja otpadom u KBC Zemun. KBC Zemun ima dužnost, obavezu i
odgovornost da ograniči količinu otpada koju proizvodi kroz svoje aktivnosti, u meri u kojoj je to
neophodno i ekonomski izvodljivo. Ovaj cilj će se postići pažljivim planiranjem određene količine
materijala koji trebuje ustanova. U slučajevima u kojima je proizvodnja otpada neizbežna,
zastupljena politika je pravilno razvrstavanje, rukovanje i odlaganje otpada uz odgovarajući
tretman. Plan za upravljanje otpadom definiše politiku (strategiju) upravljanja medicinskim
otpadom, procedure i postupke u KBC Zemun.
Postavljanji ciljevi i definisane aktivnosti opisuju se u planu upravljanja otpadom u cilju poboljšanja
performansi svih aspekata upravljanja otpadom, uključujući proizvodnju, razvrstavanje, pakovanje,
obeležavanje, transport, čuvanje, tretman i konačnu dispoziciju koja je u skladu sa zakonima i
podzakonskim propisima. Poslovna i primarna obaveza zaposlenih je da poštuju, primenjuju i
održavaju odredbe ovog plana kroz edukacije i obuke. Podržava se uverenje da je upravljanje
otpadom odgovornost svake osobe zaposlene u ustanovi. Posvećenost se ogleda u ulaganju resursa
radi odstvarenja najvažnijeg cilja a to je zaštita zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine.
45
Lice odgovorno za upravljanje otpadom, tj. koordinator za upravljanje otpadom, posebnim
rešenjem određuje direktor Centra. Lice odgovorno za upravljanje otpadom izrađuje nacrt plana
upravljanja otpadom, odgovornost je takođe i sprovođenje, ažuriranje plana upravljanja otpadom,
prateći zakonske okvire i propise iz ove oblasti. Nakon preduzetih aktivnosti dužan je da direktoru
Centra podnosi izveštaje o svim pitanjima koja se tiču upravljanja otpadom. Odgovoran je za
svakodnevno funkcionisanje i monitoring sistema upravljanja otpadom. Neophodno je da ima
direktnu komunikaciju sa zaposlenima. Koordinator za upravljanje otpadom je direktno odgovoran
direktoru Centra.
4.4.2. Analiza adekvatnosti Plana upravljanja otpadom KBC Zemun u kontekstu zakonske
obaveze
Zakonska regulativa jasno propisuje koje elemente Plan upravljanja otpadom u svakoj organizaciji
treba da ima. Prema članu 4. Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom, („Sl. glasnik RS”, br.
78/2010) „Plan upravljanja medicinskim otpadom sadrži naročito: 1. Podatke o vrsti, količini i
poreklu otpada koji se stvara; 2. Tokove kretanja medicinskog otpada unutar zdravstvene službe u
kojoj nastaje; 3. Mogućnosti za minimizaciju, ponovno iskorišćenje medicinskog otpada i reciklažu;
4. Broj, obaveze i odgovornosti osoblja angažovanog u postupku upravljanja medicinskim otpadom;
5. Operativne procedure upravljanja medicinskim otpadom prema mestu nastanka; 6. Raspored
kesa i kontejnera za odlaganje medicinskog otpada; 7. Odstupanje sa otpadom na mestu nastanka,
prevoz unutar zdravstvene službe, način i uslove skladištenja; 8. Identifikaciju metoda tretmana i
konačno odlaganje otpada; 9. Vođenje i čuvanje dokumentacije i evidencije; 10. Mere prevencije
od povreda oštrim predmetima i nastanka infekcija; 11. Mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika
angažovanih u postupku upravljanja medicinskim otpadom (opremljenost radnom odećom,
obućom i zaštitnim rukavicama, u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na
radu); 12. Mere zaštite od požara i eksplozija; 13. Uslove zaštite životne sredine utvrđene u skladu
sa posebnim propisima; 14. Način postupanja u akcidentnim situacijama; 15. Program obuke
osoblja za upravljanje medicinskim otpadom; 16. Procena troškova upravljanja medicinskim
otpadom na godišnjem nivou”. Brojnim propisima, (zakonima, podzakonskim aktima, uredbama,
pravilnicima i direktivama), oblast zaštite životne sredine, uže posmatrano otpad (medicinski
otpad) uređena je ova oblast i oni su zbirno prikazani u tabeli broj 12.
46
Tabela 12. Propisi koji uređuju upravljanje (medicinskim) otpadom
Propisi koji uređuju upravljanje medicinskim otpadom (Zakoni, Pravilnici, Uredbe):
1. Zakon o upravljanju otpadom, („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)
Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr.
2. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016)
Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju
3. (Sl. list SRJ, međunarodni ugovori, br. 2/99)
Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011,
4. 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015)
5. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS", br. 15/2016)
6. Zakon o sanitarnom nadzoru („Sl. glasnik RS", br. 125/2004)
Zakon o sahranjivanju i grobljima („Sl. glasnik SRS br. 20/77, 24/85-dr. zakon, 6/89-dr. zakon, Sl. glasnik RS br.
7. 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon, 101/05-dr. zakon, 120/12-US)
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija („Sl. list SRJ", br. 15/95, 28/96 i 37/2002 i „Sl. glasnik RS", br.
8. 101/2005 - dr. zakon)
9. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima („Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 107/2012)
Zakon o prevozu opasnih materija („Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 - ispr., „Sl. list SRJ“, br. 24/94, 28/96 - dr.
10. zakon i 68/2002 i „Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - dr. zakon)
11. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama („Sl. glasnik RS", br. 25/96, 26/96 - ispr. i 101/2005 - dr. zakon)
12. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 93/2012)
13. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Sl. glasnik RS", br. 78/2010)
14. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Sl. glasnik RS", br. 12/95)
Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. glasnik RS", br.
15. 55/2001)
Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava („Sl. list SRJ, br.
16. 16/94 i 22/94 - ispr., „Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS", br. 78/2010 - dr. pravilnik)
Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit
17. otpada („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09)
Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija („Sl. glasnik RS", br.
18. 54/92)
Pravilnik o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa
19. odstranjenim delovima ljudskog tela („Sl. glasnik RS", br. 9/99 i 10/99 - ispr.)
20. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju („Sl. glasnik RS", br. 53/2002)
Propisi koji uređuju upravljanje medicinskim otpadom (Direktive EU)
1. Direktiva Saveta 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva)
2. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja
3. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima
4. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada
5. Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada
6. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu
7. Directiva 84/631/EEC o nadzoru i kontroli prekogranicnog kretanja opasnog otpada u EU
8. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagadjenja
Direktiva 97/11/EC kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEC o proceni uticaja odredjenih javnih i
9. privatnih projekata na životnu sredinu
10. Direktiva 2001/42/EC o proceni uticaja odredjenih planova i programa na životnu sredinu
11. Direktiva 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada
12. Direktiva 91/689/EEC o opasnom otpadu
13. Direktiva 89/369/EEC o redukciji zagađenja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada
14. Direktiva 89/429/EEC o redukciji zagađenja iz postojećih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada.
15. Uredba Saveta 259/93/EEC o nadzoru i kontroli prenosa otpada unutar, u i van EZ
16. Uredba 2150/2002 Parlamenta i Saveta o statistici otpada
17. Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (1989)
47
U nadležnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije je da obezbedi kontrolu nad upravljanjem
medicinskim otpadom kao i kontrolu primene propisa u ovoj oblasti. Upravljanje otpadom uređuju
mnogi Propisi (Zakoni, Pravilnici, Uredbe), kao i Direktive EU. Primenom zakonske regulative i
dobrovoljnih standarda ima za cilj da smanji rizik po zdravlje ljudi i okolinu.
Analizirajući na ovaj način adekvatnost Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun, može se u
najkraćem reći da je plan sačinjen u skladu sa zakonskim zahtevom za ovakvu vrstu ustanove i kao
takav sadrži sve zahteve koji su na ovaj način postavljeni.
4.5. Analiza ispunjenosti Akreditacionih standarda u kontekstu postojećeg

upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun kao mogućnost poboljšanja
Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (u daljem tekstu Agencija) sa operativnim
radom zvanično je počela u mesecu julu 2009. godine, iako je osnovana u oktobru 2008. godine.
Cilj Agencije kao i samog procesa akreditacije je prevashodno unapređenje kvaliteta rada što
rezultira optimizaciji u lečenju i bezbednosti pacijenata, jednaki uslovi za pružanje zdravstvenih
usluga u svim zdravstvenim institucijama i možda među prioritetnim je svakako uspostavljanje
poverenja korisnika u celokupan sistem zdravstvenog sistema. Vrednosti i ciljevi kojima je Agencija
usmerena su: bezbednost i usmerenost na pacijenta, delotvornost, pravovremenost, pravičnost i
efikasnost.
Do sada je u svim oblicima poslovanja, bez obzira na delatnost kojom se organizacija bavi, princip
stalnog unapređenja kvaliteta rada podrazumeva definisanje standarda koji se integrišu kroz
strukture (resurse neophodne za kvalitetno obezbeđivanje zdravstvene zaštite), procese (sve
aktivnosti od prvog kontatka sa korisnikom do konačnog rešavanja problema) i ishode (krajnji
rezultat u cilju poboljšanja zdrvstvenog stanja korisnika).
U poslovnim sistemima u kojima se obavlja pružanje zdravstvene usluge (držvanom i privatnom

sektoru zdravstva) podizanje kvaliteta usluga i ukupnog poslovanja predstavlja imperativ koji se
postavlja kao nulti prioritet u ovoj oblasti. Praksa je pokazala (pogotovo u velikim poslovnim
sistemima) da je kao osnova unapređenja svih poslovnih procesa bitan FOKUS (usmerenost) ka
temi koja je predmet posmatranja.
48
Činjenicu potvrđuje i Vodič za samoocenjivanje Agencije za akreditaciju (2010), navodeći da je
„Fokus (težište) na određenoj temi,
• Find a process to improve (naći proces koji treba unaprediti);

• Organize to improve a process (organizovati se da se proces unapredi);
• Clarify what is known (razjasniti ono što je poznato);
• Understand variation (shvatiti varijacije);
• Select a process improvement (odabrati proces unapređenja).“
Strategijom za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijanata (2009)

definisani su: „Specifični ciljevi:
1. Edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
2. Planska kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika o stalnom

unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata kao jedan od kriterijuma za
relicenciranje zdravstvenih radnika
3. Praćenje i evaluacija akreditovanih programa kontinuirane edukacije
4. Izrada planova stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika na nivou

zdravstvene ustanove
5. Uključivanje oblasti stalnog unapređenje kvaliteta i bezbednosti pacijenata u nastavne

programe dodiplomskih i poslediplomskih studija škola i fakulteta zdravstvene struke”.
Na osnovu Vodiča za samoocenjivanje (Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije,

2010), navodi se da je: „Kvalitet zdravstvene zaštite prepoznat kao jedna od najvažnijih
karakteristika sistema zdravstvene zaštite, kako državnog tako i privatnog sektora. Stalno
unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata su sastavni deo svakodnevnih aktivnosti
zdravstvenih radnika i svih drugih zaposlenih u zdravstvenom sistemu. Stalno unapređenje
kvaliteta (SUK) predstavlja kontinuirani proces čiji je cilj dostizanje višeg nivoa efikasnosti i
uspešnosti u radu, kao i veće zadovoljstvo korisnika i davalaca zdravstvenih usluga“.
49
Da bi se na pravi način pristupilo sagledavanju u ispunjenju ovih zahteva, potreban je način
sagledavanja postojeće prakse upravljanja medicinskim otpadom „iznutra ali i spolja“. Identifikacija
i stepen ispunjenja zahteva Akreditacionih standarda u kontekstu postojećeg upravljanja
medicinskim otpadom u KBC Zemun (pogled iznutra), kao mogućnost poboljšanja, vršena je
metodom „samoocenjivanja“ a kao alat za ovo je korišćen Vodič za samoocenjivanje.
Na osnovu ovako utvrđenog „početnog stanja“ akreditacionih standarda u oblasti upravljanja

zaštitom životne sredine (standard 8) i dobijenih rezultata, opisuje se trenutno stanje i „zrelost“
organizacije da pristupi procesu akreditacije zdravstvene ustanove u ovoj oblasti.
„Razvoj ekološke svesti čovečanstva uticao je na izvesne napretke u rešavanju problema životne
sredine“ (Petrović, 2016, str. 52). Razvojem ekološke svesti i unapređenjem znanja, raznim
naučnim istraživačkim dostignućima i otkrićima, sopstvenim uticajem na okolinu, znatno će se
unaprediti kvalitet planete Zemlje, kako i unapređenje održivoj razvoja iz ove oblasti. „Ideja i
zamisao održivog razvoja se oslanja na sledeće principe: Princip predostrožnosti; Princip
predviđanja rizika; Princip sprečavanja uzroka; Princip novog vrednovanja životne sredine; Princip
promene načina ponašanja; Princip promene načina potrošnje“ (Petrović, 2016, str. 59).
„Skala za ocenjivanje ispunjenosti kriterijuma koristi se za prikazivanje nivoa usaglašenosti koje je

zdravstvena ustanova postigla po svakom kriterijumu standarda. Skala za ocenjivanje ispunjenosti
kriterijuma sadrži ocene 1-5, i to:
1. Ocena 1 koja podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu;
2. Ocena 2 koja podrazumeva da se kriterijum uvodi u primenu;
3. Ocena 3 koja podrazumeva da se kriterijum primenjuje;
4. Ocena 4 koja podrazumeva unapređenu primenu kriterijuma;
5. Ocena 5 koja podrazumeva najbolju primenu kriterijuma;
6. Bez odgovora-u slučaju kada je nemoguće u datoj zdravstvenoj ustanovi primeniti neki
kriterijum” (Pravilnik o akreditaciji zdravstvenih ustanova, 2009)
50
Samoocenjivanje i način ocenjivanja - „Ispunjenost kriterijuma koristi se za prikazivanje nivoa
usaglašenosti koje je zdravstvena ustanova postigla po svakom kriterijumu standarda. Skala
obuhvata ocene 1–5:
Ocena 1 - Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati obrazloženje zbog
čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere i aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo
kriterijum.
Ocena 2 - Podrazumeva da se kriterijum uvodi u primenu. Protokoli i procedure se tek pripremaju

i uvode u primenu; Nedovoljna dokumentacija; Nerazumevanje od strane osoblja i pacijenata;
Nedostatak kontinuirane prakse, nedostatak koordinacije; Prisutnost rizika; Potrebno je predložiti
mere i aktivnosti koje će se preduzeti da bi se kriterijum adekvatno uveo u primenu.
Ocena 3 - Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi, ali je

prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije; Implementacija nije dosledna, kao ni
razumevanje od strane osoblja; Nedovoljno dokaza o stalnom unapređenju kvaliteta; Rizici svedeni
na minimum.
Ocena 4 - Podrazumeva unapređenu primenu kriterijuma. Kompletna dokumentacija; Protokoli i

procedure u primeni; Razumevanje od strane osoblja; Prepoznate potrebe pacijenata; Rizik
smanjen ili eliminisan; Prisutni dokazi o stalnom unapređenju kvaliteta.
Ocena 5 - Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijuma bez

nedostataka; Široka primena najbolje prakse; Premašena očekivanja klijenata; Uspešno upravljanje
rizikom.
Ocena BO (bez odgovora) - kada je nemoguće u datoj zdravstvenoj ustanovi primeniti neki
kriterijum” (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustnova Srbije, Vodič za samoocenjivanje, 2010).
U analizi ispunjenosti Akreditacionih standarda u kontekstu postojećeg Plana upravljanja

medicinskim otpadom u KBC Zemun kao mogućnost poboljšanja izuzeti su iz ocenjivanja
Standardi od 1-3 jer se direktno ne odnose na oblast upravljanja medicinskim otpadom, i to su:
(1) Vrši se prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti (6
kriterijuma); (2) Postoje procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim
51
intervencijama i zaraznih bolesti (5 kriterijuma); (3) Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja
infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama (komisija) vrši kontrolu širenja infekcija (6
kriterijuma). Zato su analizirani standardi od Standarda 4-22. Ovo je prikazano u Tabeli 13.
Ovakvo ocenjivanje (na osnovu prikazane metodologije i dobijene ocene) prikazuje „zrelost“
organizacije (KBC Zemun) za proces akreditacije, kao mogućnost poboljšanja aktuelne prakse u
sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene zaštite u Republici Srbiji u kontekstu ocene
aktuelnog Plana upravljanja otpadom kao zakonske obaveze KBC Zemun.
52
Tabela 13. Standardi za organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite i oblast
životne sredine – upravljanje medicinskim otpadom od Standarda 4-22
STANDARDI ZA AKREDITACIJU ZDRAVSTVENIH USTANOVA PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM U OCENA ISPUNJENOSTI KRITERIJUMA NA OSNOVU PLANA UPRAVLJANJA
SEKUNDARNOG I TERCIJARNOG NIVOA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE KBC ZEMUN OTPADOM I AKTUELNOG STANJA U KBC ZEMUN
STANDARD 4.0 - Razdvajanje medicinskog otpada
Vrši se razdvajanje medicinskog otpada u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, a zdravstvena ustanova ima Plan upravljanja medicinskim otpadom koji se redevno
Kriterijum
revidira
Ocena 3.
Vrši se razdvajanje medicinskog otpada prema Katalogu Plan (4.3) sadrži ove elemente
Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
4.1 otpada. Razvrstani medicinski otpad se pakuje na adekvatan Medicinski otpad se pakuje na
ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
način adekvatan način
minimum
Plan (4.3) sadrži ove elemente. Ocena 3.
Medicinski otpad se pakuje u adekvatne kese, kontejnere i Medicinski otpad se pakuje na Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
4.2
kante adekvatan način ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 1.
Na svim deponijama za odlaganje medicinskog otpada
Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
4.3 istaknute su i jasno vidljive instrukcije za razdvajanje i Ovaj segment nije opisan u Planu
obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere i
obeležavanje otpada
aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
STANDARD 5.0 - Odlaganje medicinskog otpada u okviru zdravstvene ustanove
Kriterijum Medicinski otpad unutar zdravstvene ustanove odlaže se na adekvatan način
Plan (4.4) sadrži elemente. Ocena 5.
5.1 Vrši se dnevno sakupljanje medicinskog otpada Medicinski otpad se pakuje na
Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijum bez
adekvatan način nedostataka. Uspešno upravljanje rizikom
Ocena 1.
Plan ne definiše eksplicitno mesta
Mesta za odlaganje medicinskog otpada locirana su strateški u Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
5.2 za odlaganje medicinskog otpada u
okviru same zdravstvene ustanove obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere i
okviru same zdravstvene ustanove
Na mestima odlaganja otpada u okviru zdravstvene ustanove Plan (4.2) sadrži elemente. Ocena 5.
5.3 otpad se razdvaja i odlaže prema kategorijama u jasno Medicinski otpad se pakuje na Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijum bez
označene kontejnere određene boje i oznake adekvatan način nedostataka. Uspešno upravljanje rizikom
Plan (4.5) sadrži elemente. Pranje i Ocena 3.
dezinfekcija kolica za transport Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
Vrši se redovno čišćenje i dezinfekcija mesta odlaganja
5.4 otpada vrši se jednom dnevno, a ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
otpada, kao i samih kontejnera
prostor za privremeno odlaganje minimum
otpada najmanje dva puta nedeljno
Ocena 3.
Rukovanje otpadom na mestima odlaganja obavlja se uz Plan (Bezbednost i zaštita na radu)
5.5 poštovanje odgovarajućih mera zaštite (nošenje rukavica, opisuju poštovanje ovih mera
zaštitne odeće i obuće, zaštitnih naočara) zaštite
minimum
Ocena 3.
Postoji fiksni raspored za odlaganje otpada na svakom mestu Plan (4,5) prijazuje fiksni raspored Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
5.6
predviđenom za odlaganje sakupljanja otpada sa odeljenja ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
STANDARD 6.0 - Odlaganje otpada na centralno privremeno odlagalište za otpad
Kriterijum Medicinski otpad se pre transporta odlaže na centralno privremeno odlagalište za otpad
Ocena 5.
Otpad se transportuje do centralnog privremenog odlagališta Plan (4.4.2) opisuje transport do
6.1 Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijum bez
za otpad u zatvorenim, pokretnim, plastičnim kontejnerima cetralnog privremenog odlagališta
nedostataka. Uspešno upravljanje rizikom
Ocena 1.
Određuje se putanja i dnevni raspored transportovanja otpada, Plan (II) sadrži putanju dnevnog Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
6.2
kako bi se izbegao kontakt sa dostavom čistog materijala rasporeda transportovanja otpada obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere i
Ocena 3.
Plan (4.4.3) opisuje vreme Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
6.3 Vreme odlaganja otpada iznosi između 24 i 48 časova
odlaganja otpada ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Centralno privremeno odlagalište za otpad je odgovarajuće veličine za
dnevno odlaganje medicinskog otpada i mora biti locirano na Ocena 5.
odgovarajućem mestu. Ne sme biti locirano u blizini objekata u kojima se Plan (4.4.3) opisuje vreme Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijum bez
6.4
vrši pripremanje hrane. Lako je dostupno za čišćenje, ima odgovarajuće odlaganja otpada nedostataka. Uspešno upravljanje rizikom
osvetljenje i ventilaciju i zaštićeno je od ulaska glodara, ptica I drugih
životinja. Pristupačno je za kamione i vozila komunalne službe higijene.
Ocena 5.
Pristup centralnom privremenom odlagalištu za otpad je Plan (4.4.3) opisuje vreme
6.5 Podrazumeva najbolju primenu kriterijuma. Uspešna primena kriterijum bez
dozvoljen samo ovlašćenim licima odlaganja otpada
nedostataka. Uspešno upravljanje rizikom
53
STANDARD 7.0 - Postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom
Kriterijum U zdravstvenoj ustanovi postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom
Ocena 3.
Odgovorno lice je završilo odgovarajuću obuku, poseduje Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
7.1
odgovarajuće iskustvo i stručne kvalifikacije vezane za kriterijum 7.1 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 1.
Odgovorno lice je član Komisije za sprečavanje i kontrolu Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
7.2
širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama vezane za kriterijum 7.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 3.
Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
7.3 Odgovorno lice predlaže politiku upravljanja otpadom
vezane za kriterijum 7.3 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Odgovorno lice istražuje sve probleme u vezi sa upravljanjem Ocena 3.
otpadom i o njima izveštava direktora zdravstvene ustanove i Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kritierijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
7.4
Komisiju za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih vezane za kriterijum 7.4 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
sa zdravstvenim intervencijama minimum
Ocena 1.
Odgovorno lice učestvuje u radnoj grupi za zaštitu životne Plan ne sadrži elemente vezane za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
7.5
sredine u datom upravnom okrugu kriterijum 7.5 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
STANDARD 8.0 - Program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada
Kriterijum Postoji program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada
U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju medicinskog otpada postoji Ocena 1.
zona za privremeno odlaganje, merenje otpada, beleženje, Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
8.1
dekontaminaciju, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i zona za
vezane za kriterijum 8.1 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
sterilizaciju, usitnjavanje i skladištenje obrađenog otpada aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
Ocena 1.
Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
8.2
aktivnosti vezane za kriterijum 8.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
8.3
dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju vezane za kriterijum 8.3 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
STANDARD 9.0 - Prostorije za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada
Kriterijum Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija medicinskog otpada
Ocena 1.
Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim” Plan ne sadrži elemente vezane za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.1
materijalom ka zoni sa „čistim” materijalom kriterijum 9.1 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha. Vazduh se iz zone Ocena 1.
dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu. U zoni gde se vrši pranje i Plan sadrži elemente vezane za
Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.2 čišćenje obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha. U zoni obrade otpada kriterijum 9.2 ali je u praksi
postoje kanalizacioni sifoni za odgovarajuće čišćenje zone. Podovi, zidovi drugačije obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
i radne površine projektovane su tako da se postignu visoki higijenski aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
Ocena 3.
9.3 Postoje kontrolisane zone skladištenja medicinskog otpada
minimum
Ocena 1.
Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.4
odnosu na zonu prijema vezane za kriterijum 9.4 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Postoji prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera za
Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.5 skladištenje i transport medicinskog otpada, koji je
odgovarajuće pripremljen kako bi se izbeglo izlivanje otpada
Plan (4.5) opisuje da se jednom Ocena 1.
Za skladištenje i transport medicinskog otpada koriste se dnevno vrši pranje kontejnera, ne Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.6
zatvoreni kontejneri koji se nakon upotrebe peru i dezinfikuju svaki put nakon koriščenja obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Postoji mesto za odlaganje dezinfikovanih transportnih Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
9.7
kontejnera vezane za kriterijum 9.7 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
54
STANDARD 10.0 -Zaposleni na obradi medicinskog otpada su adekvatno edukovani i imaju odgovarajuću zaštitnu opremu
Kriterijum Zaposleni na obradi medicinskog otpada poseduju kvalifikacije, adekvatno su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu
Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu Ocena 3.
Plan (Bezbednost i zaštita na radu)
(gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
10.1 opisuju obavezu nošenja zaštetne
vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
opreme
zaštitne naočare) minimum
Ocena 3.
Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
10.2 opisuju obavezu nošenja zaštetne
akcidentne situacija ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
opreme
minimum
Ocena 3.
Obezbeđen je obavezni uvodni program i obavezna obuka za
10.3 rad za zaposlene na sterilizaciji medicinskog otpada,
uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi
minimum
Ocena 1.
Oprema za hitne slučajeve, kompleti za saniranje izlivanja itd.
10.4 dostupni su na mestu tretmana medicinskog otpada, a
zaposleni su obučeni da ih koriste
Ocena 3.
10.5 Zaposleni su vakcinisani protiv zaraznih bolesti (HCV, HBV itd.) opisuju obavezu nošenja zaštetne
opreme
minimum
STANDARD 11.0 - Procedure za vršenje sterilizacije
Kriterijum Postoje odgovarajuće procedure za sterilizaciju medicinskog otpada
Ocena 1.
Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje, za svaki Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
11.1
sterilizator, dostupna su zaposlenima vezane za kriterijum 11.1 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Sprovođenje postupka sterilizacije, praćenje i verifikacija Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
11.2
evidentiraju se za sve metode sterilizacije vezane za kriterijum 11.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Svakog dana se vrši provera celokupne opreme I evidentiraju Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
11.3
rezultati vezane za kriterijum 11.3 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
STANDARD 12.0 - Tim za upravljanje medicinskim otpadom
Kriterijum Tim za upravljanje medicinskim otpadom nadgleda obradu medicinskog otpada
Formiran je tim za upravljanje medicinskim otpadom.Tim obuhvata: Planom nije predviđen tim koji je naveden Ocena 3.
Direktora zdravstvene ustnove, Načelnike odeljenja, odnosno u kriterijumu 12.1. Ne postoji: načelnici Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
organizacione jedinice, Načelnika farmaceutske zdravstvene delatnosti, odeljenja, načelnik farmaceutske
12.1 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
Glavnu sestru, Načelnika tehničke službe, Šefa finansijskog odeljenja, Šefa zdravstene delatnosti, šef finansijskog
komisije za kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama I odeljenja, šef komisije za kontrolu minimum
zaraznih bolesti, Lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom infekcija
Ocena 4.
12.2 Tim se redovno sastaje i vodi zapisnike o svom radu
minimum
Ocena 3.
Tim analizira sve postupke i procedure obrade medicinskog Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
12.3
otpada vezane za kriterijum 12.3 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 3.
12.4 Tim preporučuje mere za obradu medicinskog otpada
minimum
Ocena 3.
Tim ispituje sve probleme vezane za obradu medicinskog Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
12.5
otpada i izveštava o njima vezane za kriterijum 12.5 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
STANDARD 13.0 - Nacionalne smernice i Tehničko uputstvo za transport medicinskog otpada
Kriterijum Transport medicinskog otpada izvodi se prema Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom
Ocena 1.
Postoji plan transporta i raspored sakupljanja otpada koji je Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
13.1
dostupan za potrebe zaposlenih koji rade u ovoj oblasti vezane za kriterijum 13.1 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Zdravstvena ustanova treba da ima obučenog, iskusnog vozača Ocena 1.
koji je tehnički stručan da vrši transport medicinskog otpada. Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
13.2
Vozač mora da nosi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu i ima vezane za kriterijum 13.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
odgovarajuću dokumentaciju o transport otpada aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
Zdra vs tvena us ta nova treba da i ma vozi l o koje je pos ebno na menjeno za Ocena 4.
s ve s vrhe, s a odgova ra jućom opremom, ka o š to s e za hteva u Tehni čkom
uputs tvu za tra ns port otpa da , koje treba da s l uži za prevoz otpa da Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
13.3 prvens tveno i zmeđu zdra vs tvene us ta nove i centra l nog i l i l oka l nog mes ta vezane za kriterijum 13.3 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
za tretma n. Sva ko premeš ta nje otpa da na ova j na či n treba da bude minimum
propra ćeno odgova ra jućom dokumenta ci jom, tj. otpremni nom za otpa d
U slučaju otpada iz ambulanti ili iz kućnih poseta otpad treba da se Ocena 4.
spakuje u kontejner koji je pravilno zatvoren, a taj kontejner treba da se
13.4 prevozi u prtljažniku vozila, kao što se zahteva u Tehničkom uputstvu za
vezane za kriterijum 13.4
transport otpada. Za ovaj tip transporta otpada nije neophodna nikakva
dokumentacija o transport otpada minimum
Ocena 1.
Pre utovara, vozač treba da proveri sav otpad i pripadajuću
13.5 dokumetnaciju, kako bi uočio eventualne očigledne greške u obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
vezane za kriterijum 13.5
dokumentaciji, pakovanju ili obeležavanju aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
55
STANDARD 14.0 - Plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija
Kriterijum Postoji plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija
Ocena 3.
Planom su predviđeni neki od rizika
Planom su određeni rizici u slučaju nastanka masovnih Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
14.1 u slučaju nastanka masovnih
nesreća i akcidentnih situacija ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
nesreće i akcidentnih situacija
minimum
Ocena 3.
Planom su određena lica odgovorna za upravljanje i Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
14.2 O svemu se obaveštava Koordinator
koordinaciju u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 3.
Planom je predviđen sistem komunikacija u slučaju masovnih Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
14.3
nesreća i akcidentnih situacija vezane za kriterijum 14.3 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 4.
Plan sadrži određene opisane
U planu je opisana procedura obaveštavanja zaposlenih u Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
14.4 procedure ali samo za neke
slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
situacije
minimum
Ocena 1.
Plan predviđa zbrinjavanje žrtava u slučaju masovnih nesreća Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
14.5 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
na teritoriji opštine vezane za kriterijum 14.5
STANDARD 15.0 - Revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija
Kriterijum Vrši se revizija i provera plana u praksi za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija
Ocena 4.
Vrši se periodična revizija plana za slučaj masovnih nesreća i Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
15.1 Vrši se periodična revizija plana
akcidentnih situacija ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 1.
Redovno se obavljaju praktične vežbe i provere plana na Plan ne sadrži elemente vezane za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
15.2
terenu kriterijum 15.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
STANDARD 16.0 - Postupci i procedure za smanjenje rizika od požara
Kriterijum Postoje postupci i procedure za smanjenje rizika od požara
Ocena 3.
*Zdravstvena ustanova se pridržava važećih zakona i propisa iz Plan se poziva na Dokument o Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
16.1
oblasti zaštite od požara protivpožarnoj zaštiti u KBC Zemun ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 3.
Plan se poziva na Dokument o Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
16.2 Zapaljive i eksplozivne materije čuvaju se na adekvatan način
protivpožarnoj zaštiti u KBC Zemun ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 3.
Redovno se vrši provera dokumentacije, obavlja testiranje i
16.3 održavanje sistema za detekciju požara, alarmnog sistema, kao
i sistema za gašenje požara
minimum
Ocena 3.
Mere zaštite od požara uzimaju se u obzir prilikom svake Plan se poziva na Dokument o Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
16.4
nabavke za potrebe zdravstvene ustanove protivpožarnoj zaštiti u KBC Zemun ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 3.
16.5 Postoji tim koji je odgovoran za zaštitu od požara
minimum
STANDARD 17.0 - Program sterilizacije
Kriterijum Postoji program za obavljanje sterilizacije
Ocena 1.
U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju postoji zona
17.1 dekontaminacije, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i
zona za sterilizaciju
Ocena 1.
Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
17.2
aktivnosti vezane za kriterijum 17.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, Plan ne sadrži elemente vezane za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
17.3
dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju kriterijum 17.3 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
56
STANDARD 18.0 - Prostorije za sterilizaciju
Kriterijum Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija
Ocena 1.
Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim“
18.1 materijalom ka zoni sa „čistim“ materijalom, uz postojanje
zasebnih ulaza, odnosno izlaza za svaku zonu
Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha. U zoni dekontaminacije, Ocena 1.
obezbeđen je negativan pritisak vazduha. Vazduh se iz zone Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
18.2
dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu. U zoni gde se vrši pranje i vezane za kriterijum 18.2 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
čišćenje obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha
Ocena 1.
Postoje zone skladištenja sa ventilacijom sa pozitivnim Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
18.3
pritiskom za sterilna pakovanja i uobičajene zalihe vezane za kriterijum 18.3 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
18.4
odnosu na zoni obrade materijala vezane za kriterijum 18.4 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 3.
Pakovanje sanitetskog materijala, instrumenata i posteljine
18.5 vrši se odvojeno (kako bi se sprečila mogućnost kontaminacije
platnom ili vlaknima)
minimum
Ocena 3.
Zatvorena kolica za prenos sterilisanog materijala drže se Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
izvan odeljenja, a u blizini zone skladištenja materijala vezane za kriterijum 18.6
minimum
STANDARD 19.0 - Zaposleni u sterilizaciji su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu
Kriterijum Kvalifikovana lica zaposlena u sterilizaciji adekvatno su edukovana I imaju adekvatnu zaštitnu opremu
Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu Ocena 3.
(gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
19.1 opisuju poštovanje ovih mera
vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
zaštite
zaštitne naočare) minimum
Postoje zaposleni koji rade u zoni kontaminacije i zaposleni Ocena 1.
koji rade u zoni sterilizacije (ukoliko to nije slučaj, preduzimaju Planom nije predviđena ovakva Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
19.2
se mere predostrožnosti kako bi se izbegla kontaminacija striktna podela obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
čistih zona) aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
Ocena 1.
Postoji sistem upozorenja zaposlenih, odnosno alarmni sistem
Planom nije predviđen ovakav način Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
19.3 koji se aktivira u slučaju isticanja etilen oksida i koji pokreće
upozorenja obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
sistem ventilacije za eliminaciju toksičnih gasova
Ocena 1.
Planom su predviđene samo neke
Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
19.4 mere u manjoj meri (npr.isticanje
akcidentne situacije (npr. isticanje gasa) obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
gasa, nije navedeno)
Ocena 3.
Postoji program i obezbeđena je obavezna obuka za zaposlene Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
19.5
u sterilizaciji, uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi vezane za kriterijum 19.5 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
STANDARD 20.0 - Sterilizacija se vrši prema prethodno utvrđenim procedurama
Kriterijum Postoje adekvatne procedure za vršenje sterilizacije
Ocena 3.
Sterilizatori su smešteni u zasebnu zonu u odnosu na zonu Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
20.1
obrade vezane za kriterijum 20.1 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 1.
Gasni sterilizatori sa etilen oksidom imaju izvodni sistem
20.2 direktno u spoljašnju sredinu, kao i sistem za ventilaciju sa
negativnim pritiskom vazduha
Ocena 1.
Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje za svaki Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
20.3
sterilizator dostupna su zaposlenim licima vezane za kriterijum 20.3 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 3.
Poštuju se parametri kao što su vreme i temperatura ciklusa Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
20.4
sterilizacije vezane za kriterijum 20.4 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Ocena 1.
Postoje mere i procedure koje onemogućavaju sterilizaciju
20.5 materijala za jednokratnu upotrebu (prema uputstvu
proizvođača)
Ocena 3.
Za sve metode postupka sterilizacije vodi se pismena Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
20.6
dokumentacija vezane za kriterijum 20.6 ali je prisutan nedostatak odgovarajuće dokumentacije. Rizici svedeni na
minimum
Svakog dana vrši se provera celokupne opreme i evidentiraju Ocena 1.
20.7 rezultati, što podrazumeva: Rezultate testa na prisustvo spora, Plan ne sadrži eksplicitne elemente Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
Vreme izlaganja pritisku i toploti, Sadržaj svakog kontingenta, vezane za kriterijum 20.7 obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Zaposleno lice koje vrši sterilizaciju kontingenta aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
Ocena 3.
Postoji sistem za registrovanje svakog predmeta koji se
20.8 sterilize (brojem ili bar-kodom) i to: Tip sterilizatora, Datum
sterilizacije, Kontingent sterilizacije
minimum
57
STANDARD 21.0 - Tim za sterilizaciju
Kriterijum Tim za sterilizaciju nadgleda sterilizaciju
Tim za s terilizaciju je kons tituis an na odgovarajući način. (Članovi tima Ocena 1.
mogu biti: direktor zdravs tvene us tanove, načelnici, odnos no š efovi
organizacionih jedinica, načelnik farmaceuts ke zdravs tvene delatnos ti, Planom nije predviđen Tim za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
21.1 glavna s es tra, načelnik tehničke s lužbe, načelnik finans ijs kog odeljenja, obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
sterilizaciju
član komis ije za kontrolu infekcija povezanih s a zdravs tvenim aktivnosti koje će se preduzeti da bi se uveo kriterijum
intervencijama i zaraznih boles ti i drugih)
Ocena 1.
Planom nije predviđen Tim za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
21.2 Tim se redovno sastaje i vodi zapisnik o svom radu
sterilizaciju obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
Ocena 1.
21.3 Tim analizira sve postupke i procedure sterilizacije obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
sterilizaciju
Ocena 1.
21.4 Tim preporučuje mere za sterilizaciju obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
sterilizaciju
Ocena 1.
Tim ispituje sve probleme vezane za sterilizaciju i izveštava o Planom nije predviđen Tim za Podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu. Potrebno je dati
21.5
njima sterilizaciju obrazloženje zbog čega kriterijum nije uveden u primenu i navesti mere I
STANDARD 22.0 -Bezbedno rukovanje opremom, materijalom, uređajima i prostorom
Kriterijum Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom, uređajima i prostorom
Zdravstvena ustanova raspolaže opremom, materijalom i Ocena 3.
medicinskim uređajima tako što: Planira nabavku nove i Plan ne navodi eksplicitno Podrazumeva da se kriterijum primenjuje. Procedure uglavnom u upotrebi,
savremene opreme; Redovno i preventivno je održava i o tome kriterijum 22.1
vodi evidenciju; Redovno baždari opremu; minimum
Ocena 3.
Planom je previđeno smanjenje
22.2 Smanjuju se rizici za pacijente i zaposlene u svim objektima rizika na svim nivoima ali ne
postoje procedure
minimum
Ocena 3.
Vrši se obuka zaposlenih lica za bezbedno korišćenje Planom nisu eksplicitno predviđene
22.3 celokupne opreme. Postoje posebni programi, a svaka koje su to tačno obuke. Obuke se
sprovedena obuka se evidentira ne evidentiraru
minimum
„Uslovi za dobijanje akreditacije: Akreditaciju zdravstvena ustanova stiče na period od jedne

godine, ako: je ostvarila 40-50% ocena 4 i 5; nema više od 20% ocena 1 i 2; kriterijumi koji se
odnose na bezbednost pacijenta u procesu lečenja nisu ocenjeni ocenom manjom od 4.
Akreditaciju zdravstvena ustanova stiče na period od tri godine, ako: je ostvarila 51-70% ocena 4 i
5; nema više od 15% ocena 1 i 2; kriterijumi koji se odnose na bezbednost pacijenta u procesu
lečenja nisu ocenjeni ocenom manjom od 4. Akreditaciju zdravstvena ustanova stiče na period od
sedam godina, ako: je ostvarila 71-100% ocena 4 i 5; nema više od 10% ocena 1 i 2; kriterijumi koji
se odnose na bezbednost pacijenta u procesu lečenja nisu ocenjeni ocenom manjom od 4“
(Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustnova Srbije, Vodič za samoocenjivanje, 2010). Zbirni
rezultati prosečnih ocena pojedinih standarda na bazi ocenjivanih kriterijuma i mogućnost za
akreditaciju na osnovu uslova za dobijanje akreditacije su prikazani u Tabeli 14. Ovi rezultati
pokazuju da organizacija KBC Zemun nije „zrela“ da pristupi procesu akreditacije (u segmentu
Standarda 8 - Zaštita životne sredine i upravljanje medicinskim otpadom) na nilo koji rok, bez
obzira na poštovanje zakonske obaveze preko Plana upravljanja otpadom koji poseduje.
58
Tabela 14. Zbirni rezultati prosečnih ocena pojedinih standarda na bazi ocenjivanih kriterijuma i
mogućnost za akreditaciju na osnovu uslova za dobijanje akreditacije
59
4.6. Analiza mogućnosti za unapređenje Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun
Akreditovane organizacije u oblasti zdravstva i zdravstvene zaštite imaju brojne prednosti u odnosu
na one organizacije koje nisu akreditovane. Ovo se posebno odnosi na sekundarno-tercijarne
organizacije u sektoru zdravstva. „Akreditacija podiže bezbednost bolesnika, sigurnost, kvalitet
rada i doprinosi da može da se, kroz procedure, proceni svačiji rad i odgovornost. Lako se
identifikuje ko je za šta odgovoran, kako personalno, tako i svaka tačka gde ima problema, ali i
tačka gde se dobro radi“ (Šćepanović, 2014, pp. 54-57). „Akreditacija ovako velike ustanove je
obaveza, zatim čast i izazov za ustanovu, ali i za instituciju koja akreditaciju sprovodi. Ustanova
time dobija zvaničnu potvrdu da ono što radi radi na dobar i kvalitetan način u skladu sa pravilima
dobre kliničke prakse, prema evropskim i svetskim standardima“ (Aranđelović, 2015, pp. 53-58).
Koncept savremene bolnice zasnovan je na principu efikasne i brze dijagnostike u cilju da korisnik
usluge (pacijent) što pre nastavi svoje uobičajene životne aktivnosti. Ovo ukazuje i na znatno
smanjenje bolničkih infekcija. Savremena bolnica, koja prati duh vremena, podrazumeva
savremenu opremu, stručan i obučen kadar kao i adekvatne prostorne kapacitete. Praćenje vizije i
misije kao i dobra organizacija i adekvatan menadžment proces, predstavljaju osnovne preduslove
za funkcionisanje ovako kompleksnog sistema. Bolnice predstavljaju jedan dinamičan sistem, koji
se razvija i menja u duhu vremena i u skladu sa potrebama društva kao i u pravcu zadovoljenja
potreba svih zainteresovanih strana. Ovo u prvi plan stavlja proces menadžmenta i sve specifičnosti
ovog procesa (koje su zastupljene u sektoru zdravstva) koji ima univerzalni karakter i značaj.
Planiranje predstavlja prvu fazu menadžment procesa koji se u menadžment literaturi zasniva na
ciklusu planiranja, organizovanja, sprovođenja (koordinacije) i kontrole. Na ovaj način se
menadžment proces ne završava, već rezultati kontrole predstavljaju osnov za novi ciklus planiranja
sa elementima plana koji se postavljaju na osnovu postignutih rezultata u realizaciji prethodnog
plana, preko ključnih indikatora performansi koji služe za praćenje njegovog ostvarenja. U literaturi
je poznata podela planova na osnovu vremenskog horizonta (u budućnosti) na koje se definisani i
usvojeni planovi odnose. Postoji podela na operativne planove koji se odnose na taktičko-
operativne odluke i aktivnosti i mogu biti od najkraćih vremenskih intervala (sat, smena, dnevna
smena, dan, mesec, kvartal, godišnji i sl.), koji u praćenju realizacije moraju imati adekvatne
indikatore za merenje performansi spram vremena na koji je plan definisan.
60
Ovi planovi i njihova realizacija u organizaciji se daju u formi dnevnih, mesečnih i godišnjih
izveštaja. Strateški planovi u literaturi se odnose na realizaciju aktivnosti i praćenje ove realizacije u
periodu od nekoliko godina (najčešće) 5 pa do (najčešće) 10 godina.
Definisanjem planova se na osnovu navedenog menadžment procesa (PDCA ciklusa) a na osnovu

usvojene misije i vizije organizacije, na osnovu kojih se definiše i usvaja strategija (strategijski plan)
a kasnije pomenuti taktično-operativni planovi. U svim ovim planovima postoji detaljna razrada
onoga što će se u određenim delovima organizacije činiti u cilju realizacije postavljenog strateškog
plana. Ovo se odnosi na pojedine sektore organizacije i njenog poslovanja i na sve organizacione
jedinice u okviru sektora do pojedinačnih izvršilaca. Tako postoje planovi organizacije, sektora,
odeljenja, grupa, smena i svakog pojedinca.
Potpuno identičan konceptualni pristup je primenjen u akreditacionim standardima (za akreditaciju

medicinskih ustanova u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite) kao i dobrovoljnim
standardima ISO serije koji se odnosi na međunarodno priznati model menadžmenta u različitim
segmentima poslovanja organizacije. Za određene oblasti poslovanja koje zadiru u horizontalno
posmatrano sve oblasti poslovanja kao što je: upravljanje zaštitom životne sredine, bezbednost i
zdravlje na radu, zaštita od požara i upravljanje rizicima, to mora biti uzeto u ovakvu vrstu
planiranja bez obzira da li se radi o glavnim procesima (pružanje zdravstvene usluge) ili procesima
podrške (prateće službe).
Svaki plan u tom smislu treba da pored sektorski definisanih obaveza i ovih pomentih zajedničkih
obaveza pruži jasne odgovore na sledeća pitanja: KO, GDE, ŠTA, KAKO, ZAŠTO, KADA i na koji način
treba da uradi? Plan upravljanja otpadom kao dokument je predviđen kao obavezan za tip
organizacije kao što je KBC Zemun i delatnost koju obavlja. Kao zakonska obaveza traži se od
organizacije da napiše šta će i na koji način ovim planom da sprovede u periodu njegovog važenja
koji je najčešće od 2-3 godine.
Na taj način (posmatrano u vremenskom horizontu) može se reći da je ovaj plan između
operativnog i strategijskog planiranja odnosno plana, jer se revizija predviđena planom vrši u tom
periodu. U zakonu se ne kaže kako će se nešto „planirati“ već se samo nalaže organizaciji da to
bude element njenog Plana upravljanja otpadom.
61
Kako će se nešto organizovati, uraditi i kontrolisati ne piše u zakonu i ostavljeno je onome ko
ovakav plan pravi, pa je samim tim (verovatno) prisutna i značajna razlika u planovima upravljanja
otpadom a obzirom na sve specifičnosti organizacija i sektora u kome se nalazi. Zbog ovakvog
zakonskog zahteva u Planu upravljanja otpadom organizacije se (verovatno) neće nalaziti pisana
procedura kako se nešto radi i na koji način, već će pisati da to treba da se uradi.
Ovakva formulacija utiče na konceptualni prekid menadžment procesa, na mogućnost da svako

radi kako misli da treba, što može da izazove ozbiljne greške i rizike s veoma ozbiljnim posledicama.
Analizirajući Plan upravljanja otpadom KBC Zemun, upravo je prisutna formulacija: „Treba da se...“,
ali se uglavnom eksplicitno ne navodi kako. Ovo je suštinski problem Plana upravljanja otpadom u
KBC Zemun, jer pored jasno definisanih zahteva pojedinaca, na osnovu Plana nije definisano kako
se to radi pa je na taj način definisana odgovornost bez jasno definisanih uslova, procedura,
resursa i sl. Konstatuje se da je ovo u menadžment kontekstu još jedna nedoslednost ovog plana.
Praćenje realizacije pojedinih elemenata plana takođe nisu definisani, pa na taj način realizaciju
ovog plana nije moguće kontrolisati (nedostatak ključnih indikatora performansi), kao i onoga ko se
bavi kontrolom realizacije plana predstavlja još jednu od ključnih neusaglašenosti ovog plana sa
zahtevom elementarnog menadžment procesa PDCA ciklusa. Ova nedoslednost je prisutna i u
brojnim taktičko-operativnim aktivnostima koje su vezane za lica koja neposredno učestvuju u
aktivnostima i njihovoj realizaciji a koja su predviđena Planom upravljanja otpadom u KBC Zemun.
Plan upravljanja otpadom u KBC Zemun, kao drugi (nakon revizije) je u ovom radu kroz analizu
sadržaja uzet u razmatranje, s tim da ne postoji izveštaj o realizaciji prvog usvojenog plana, čiji bi
rezultati poslužili za kreiranje drugog plana sa elementima za poboljšanje. Zbog toga se postavlja
pitanje: Na osnovu kojih ulaznih parametara je uopšte vršeno planiranje važećeg i usvojenog
plana? To ponovo ukazuje na nedoslednost menadžment procesa i njegovog planiranja na ovako
prisutan način.
Može se reći da na ovaj način sagledan i analiziran Plan upravljanja otpadom u KBC Zemun
zadovoljava zakonom predviđenu obavezu organizacije (predviđeno u članu 4. Pravilnika o
upravljanju medicinskim otpadom), koji je napred prikazan u tački 4.4.2. Međutim, pored
zadovoljenja ovako elementarne zakonske obaveze postoje analizirani elementi Plana koji nisu do
kraja usaglašeni sa opštim zahtevom menadžment procesa (PDCA ciklus).
62
Uviđajući ovu nedoslednost u oblasti zdravstvene zaštite, ne samo u oblasti zaštite životne sredine,
zakonom predviđene obaveze i načinom kako da se sprovedu konkurentne aktivnosti u
zdravstvenoj organizaciji, zakonodavac je doneo 2010. godine standarde za akreditaciju
zdravstvenih ustanova na svim nivoima (primarni, sekundarno-tercijarni). Cilj donošenja ovih
standarda je bio da se unificira praksa ovih organizacija na osnovu zakona, menadžment principa,
kao i na osnovu PDCA ciklusa. Ovi standardi i njihova primena u organizaciji je još uvek dobrovoljna
ali je pretpostavka da će (u bliskoj budućnosti) postati zakonska obaveza.
Kao konačna ocena ove analize i konačan rezultat je da postoji plan koji je sačinjen bez ulaznih
parametara planiranja, nema definisanog (pisanog) uputstva kako i na koji način nešto treba da se
uradi ali postoji odgovornost izvršilaca koji su za to zaduženi. Uočeno je da ne postoji definisano
praćenje realizacije i kontrola realizacije ovog plana, kao ni predložene mere poboljšanja. Ono što
postoji su samo pojedinačni elementi svega ovoga koji nisu postavljeni na način da dosledno i
kozistentno prate tok menadžment procesa. Opravdani razlozi uvođenja akreditacionih standarda
u sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, kao buduća (zakonom predviđena) obaveza u
Republici Srbiji, pogotvo na primeru KBC Zemun, bi bio da se poštovanjem i primenom ovih
akreditacionih standarda radi bolje, kvalitetnije i više a iz budžeta će dobijati isti dohodak za isti tip
posla. Na taj način se uspostavlja odnos između ostvarenih rezultata i korišćenih resursa
(efikasnost) i prikaz širine u kojoj meri su realizovani planom predviđene aktivnosti u odnosu na
ostvareni planirani rezultat (efektivnost) u praksi organizacije.
Jedino na ovaj način će se afirmisati kvalitet celokupnog rada organizacije, osnovnih i procesa
podrške, što će uticati na kvalitet pružene zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Time će se postići
kvalitet pružene zdravstvene usluge u skladu sa sličnim zahtevima kvaliteta koji se postavljaju pred
organizaciju istog ili sličnog tipa u svetu. Takođe će doprineti i ostvarenju nacionalnih
milenijumskih ciljeva, odnosno tri cilja koja su s tim u vezi u oblasti zdravstvene zaštite. „Poštujući
sve odredbe zakona, kroz primenu sistemskog pristupa upravljanju a na osnovu zahteva standarda
koji se odnosi na sistem kvaliteta i zaštitu životne sredine (ISO 9001, ISO 14000 ali i drugih
upravljačkih standarda), organizacija pristupa procesu unapređenja celokupnog poslovanja i boljem
tržišnom pozicioniranju u skladu sa zahtevima korisnika i zainteresovanih strana“ (Jovanović,
Mihailović, Jovanović, 2015, pp. 321-328, samocitat).
63
Sve ukazuje na činjenicu „Da unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga ide ruku pod ruku sa
unapređenjem produktivnosti, sniženjem troškova i porastom profitabilnosti” (Živković, Đorđević,
2013, str. 17). Za dostizanje i realizaciju svakog principa stalnog unapređenja kvaliteta potrebno je
definisanje standarda i pokazatelja za tri osnovna aspekta zdravstvene zaštite: strukture, procesa i
ishoda” (Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata,
2009). „Socijalna sigurnost sve više postaje briga kompanije. Od ljudi se očekuje individualni
doprinos u zajedničkom kreiranju posla. U svim navedenim elementima utvrđuje se mogući uticaj
na kvalitet i ulogu kvaliteta u stvaranju određenih standarda, alata i tehnika da se pomogne
njihovom uređivanju” (Živković, Đorđević, 2013., str. 16).
Primena akreditacionih standarda u sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, odnosno u

KBC Zemun, predstavlja plodno tlo za ostvarenje i efikasno sprovođenje svakodnevnih aktivnosti
poštujući principe kvaliteta koji će imati znatan uticaj na sigurnost bezbedne primene zdravstvene
struke, kao i podizanje zadovoljstva, sigurnosti pacijenta u dobijenu zdravstvenu negu jer: „Stalno
unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite zasniva se na vrednostima koje su ugrađene u koncept
kvaliteta rada i usvojene u svakodnevnoj praksi zdravstvenih ustanova. 1. Usmerenost na
korisnika-pacijenta - zaštita koja se pruža je kreirana prema specifičnim potrebama pacijenta koji
je uključen u planiranje, analizu i sprovođenje svog lečenja. Ova zdravstvena zaštita je dogovorena
sa pacijentom nakon što je on dobio potpune informacije o svom zdravstvenom stanju. 2.
Bezbednost - podrazumeva da se radi o stvaranju takvog sistema zdravstvene zaštite u kome je
bezbednost pacijenta primarna, a potencijalna opasnost da se naudi pacijentu tokom dijagnostičkih
ili terapijskih procedura svedena je na najmanju meru. U tom sistemu se umanjuje opasnost da se
naudi i onima koji pružaju zdravstvenu zaštitu. Ovim su obuhvaćeni kako rizici iz prakse, tako i oni iz
okruženja u kome se obezbeđuje zdravstvena zaštita. 3. Delotvornost - pružena zdravstvena zaštita
je odgovarajuća za pacijenta, a intervencija postiže željeni ishod po zdravlje. 4. Pravovremenost -
zdravstvena zaštita je pružena onda kada je prepoznata potreba za njom, odgovarajuća je i bez
nepotrebnog čekanja. 5. Efikasnost - podrazumeva da se resursi koriste na način, i u okruženju koji
obezbeđuju najbolju vrednost za uložen novac, posebno kada su u pitanju željeni ishodi po zdravlje
korisnika. 6. Pravičnost - podrazumeva da postoji jednak pristup uslugama za sve korisnike u stanju
zdravstvene potrebe bez obzira na razlike po polu, etničkoj i verskoj pripadnosti, invaliditetu,
socijalno-ekonomskim karakteristikama i mestu stanovanja“ (Strategija za stalno unapređenje
64
kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata, 2009). Jedna od realnih mogućnosti
unapređenja Plana upravljanja otpadom je i mogućnost uvođenja koncepta „čistije proizvodnje“ u
sektor zdravstva i zdravstvenih usluga. „Ekološki program Ujedinjenih nacija (The United Nations
Environment Programme) razvio je sledeću definiciju čistije proizvodnje, koja se i danas najčešće
upotrebljava: „Čistija proizvodnja predstavlja kontinualnu primenu integralne preventivne ekološke
strategije za procese, proizvode i usluge radi povećanja efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i
životnu sredinu“ (Petrović, 2016, str. 152).
U slučajevima u kojima je proizvodnja otpada neizbežna, cilj je da se omogući bezbedno

razvrstavanje, rukovanje i odlaganje otpada i da sva lica koja takvim otpadom rukuju to čine
pažljivo, kako bi izbegla rizik od povreda ili štetnih posledica, što po njih same, to i po druge ljude,
uključujući opštu javnost. Prema Petrović (2016, str 152) „Zadatak čistije proizvodnje je da utiče na
smanjene negativnih uticaja proizvoda tokom njihovog celokupnog životnog ciklusa-od ekstrakcije
sirovina, preko proizvodnje i upotrebe proizvoda, do njihovog konačnog odlaganja kao otpada. Ovi
uticaji se odnose na ekološke uticaje, uticaje na zdravlje ljudi i uticaje na bezbednost“ (Petrović,
2016, str. 152).
Napred navedena analiza kao rezultat, podrazumeva da je hitno potrebno unaprediti postojeći
Plan upravljanja otpadom u KBC Zemun u skladu sa navedenim principima i zahtevima.
65
5. ISTRAŽIVANJE I ANALIZA STAVOVA ZAPOSLENIH O UPRAVLJANJU
MEDICINSKIM OTPADOM U KBC ZEMUN
Istraživanje i analiza stavova zaposlenih o upravljanju medicinskim otpadom u KBC Zemun, kao deo
master teze „Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene
zaštite na primeru KBC Zemun“, rađeno je u KBC Zemun u periodu od 01.06.2016. do 11.07.2016.
godine. Istraživanje je urađeno metodom posebno kreiranog upitnika na uzorku od 276 ispitanika
što čini oko 25% svih zaposlenih u KBC Zemun.
Glavni ciljevi istraživanja su se odnosili na dobijanje odgovora na sledeća istraživačka pitanja:
• Q1: Da li su zaposleni u KBC Zemun upoznati sa medicinskim otpadom, kao i njegovom

kategorizacijom?
• Q2: Da li su zaposleni u KBC Zemun upoznati sa adekvatnim upravljanjem medicinskim

otpadom?
• Q3: Koji su stavovi zaposlenih u KBC Zemun o mogućnostima poboljšanja upravljanja

medicinskim otpadom u njihovoj zdravstvenoj instituciji?
U istraživanju su učestvovali ispitanici koji su zaposleni u KBC Zemun, na neodređeno, određeno

vreme i po osnovu drugih formi angažovanja. Ispitanici su obuhvatili najšire starosne kategorije
muškog i ženskog pola, koji je procentualno zastupljen u skladu sa procentom u polnoj strukturi
zaposlenih. Ispitanici su različitog stepena školske spreme i tipa posla koji obavljaju kao i različitog
stepena organizacione pripadnosti i svih poslovnih procesa u KBC Zemun kako osnovnih, pružanje
medicinske usluge u užem smislu, tako i u svim ostalim procesima podrške. Ispitanici su (uže
posmatrano) različitog stepena „uključenosti“ u proces upravljanja medicinskim otpadom a
uzimajući u obzir i respektujući sve elemente i faze ovog procesa predviđenog Planom upravljanja
otpadom. Naime, na osnovu Plana upravljanja otpadom, definisani su i zaduženi pojedinačni
izvršioci u određenim fazama realizacije ovoga plana i oni su zato kao takvi morali i da budu
uključeni u istraživanje. U anketi je, pored svega navedenog, bio uzet u obzir Kadrovski plan KBC
Zemun (odobren od strane Ministarstva zdravlja), što je podrazumevalo procentualnu (aktuelnu)
obrazovnu strukturu zaposlenih po različitim kategorijama (lekari, zdravstveni saradnici,
farmaceuti, medicinske sestre-srednja/viša, nemedicinski kadar i dr.).
66
Pojedinačna pitanja koja su bila predviđena istraživanjem, a sa ciljem odgovora na definisana
istraživačka pitanja i rezultati do kojih se došlo prikazani su na graficima koji se nalaze u nastavku.
Treba napomenuti da je sprovođenje ovog istraživanja rezultiralo i pozitivnim reakcijama i
podsticajima mnogih zaposlenih na rukovodećim pozicijama u KBC Zemun ne samo da se uvere u
značaj dobijenih rezultata, već i da se motivišu da i sami primene slična periodična ispitivanja,
posebno u oblasti anketiranja znanja zaposlenih, posle pohađanja različitih organizovanih obuka,
usavršavanja i edukacija. Takođe sprovedenim istraživanjem se uticalo i na podizanje nivoa svesti
ne samo ispitanika, već i ostalih zaposlenih u KBC Zemun na važnost adekvatnog upravljanja
medicinskim rizikom, te postojanjem visokog stepena rizika u ovoj oblasti kako po zaposlene, tako i
po životnu sredinu uz prisutne troškove neadekvatnog odlaganja medicinskog otpada.
Anketu je popunilo 276 ispitanika, oba pola. Od ukupnog broja ispitanika, muškog pola je bilo
ukupno 72 ispitanika (26,1%), a ženskog pola ukupno 204 ispitanika (73,9%), što je prikazano na
Grafiku 1. Kasnijom analizom nije ustanovljena razlika u odgovorima ispitanika po polu.
Grafik 1. Polna struktura ispitanika
Anketa je obuhvatila i starosnu strukturu ispitanika, odnosno godine života. Rezultati ankete
pokazuju da su ispitanici starosne strukture od 19 do 62 godine života, a od ukupnog broja, pet se
nije izjašnjavalo. Ukupan radni staž u zdravstvu i samim tim kontakt sa ovom oblašću (upravljanje
medicinskim otpadom) je od dva meseca do 42 godine radnog staža u sektoru zdravstva. Jedan od
parametara analize je i obrazovna strukutura ispitanika, formirana na osnovu kategorija zaposlenih
predviđenih Kadrovskim planom KBC Zemun.
67
Od ukupnog broja ispitanika 3,3% su specijalisti, 19,9% ispitanika je sa visokom školskom spremom,
višom stručnu spremu ima 31,9% ispitanika, a najveći deo je sa srednjom stručnom spremom
(47,5%), što i odgovara kategorisanoj kadrovskoj strukturi. Sa završenim osnovnim obrazovanjem
(nemedicinski kadar), bilo je 0,7% ispitanika. Ovi podaci predstaviljeni su na Grafiku 2.
Grafik 2. Obrazovna struktura ispitanika
U anketiranju je učestvovalo: 51 lekar (18,5%), tri farmaceuta (1,1%), četiri zdravstvena saradnika
(1,4%), 192 medicinske sestre sa srednjom i višom stručnom spremom (69,6%), a nemedicinskih
radnika ukupno 26 (9,4%). Navedena struktura ispitanika je takođe u relaciji sa kadrovskom
strukturom KBC Zemun.
Grafik 3. Struktura zaposlenih ispitanika
68
Kada je u pitanju prvo istraživačko pitanje koje se odnosi na to da li su zaposleni u KBC Zemun
upoznati sa medicinskim otpadom, kao i njegovom kategorizacijom, rezultati istraživanja su
pokazali da su zaposleni u KBC Zemun upoznati sa pojmom medicinskog otpada, jer dobijeni
rezultati na ovo pitanje pokazuju da je od ukupno 276 ispitanika, 273 odgovorilo pozitivno što
predstavlja zavidnih 98,9%, dok je troje odgovorilo negativno što predstavlja samo 1,1% ispitanika.
Iz ovoga se može zaključiti da su ispitanici ne samo upoznati sa medicinskom otpadu, već i da on
predstavlja svakodnevni nusprodukt njihovih aktivnosti. Na Grafiku 4. je prikazan odgovor
ispitanika na ovo pitanje.
Grafik 4. Odgovor ispitanika na pitanje da li su upoznati sa pojmom medicinski otpad
Dalja analiza koja se odnosi na medicinski otpad je prikazana na Grafiku 5. Bez obzira što rezultati
istraživanja pokazuju da je veći procenat (42%) onih koji su se sa temom i značajem medicinskog
otpada upoznali još u srednjoj školi, veliki deo ispitanika (35,9%) je odgovorio da su se sa pojmom
medicinskog otpada susreli tek na radnom mestu. Ovo implicira da temi i problematici medicinskog
otpada treba dati daleko veći značaj u edukaciji u formalnom stručno medicinskom
srednjoškolskom i visokoškolskom obrazovanju uz njegovo akcentovanje i tokom obavljanja
obaveznih stručnih praksi.
69
Grafik 5. Odgovor ispitanika na pitanje kada su se prvi put susreli sa pojmom medicinskog otpada
Ono što se i moglo očekivati od ispitanika je da svi imaju razvijenu svest o tome da medicinski
otpad svakako spada u kategoriju opasnog otpada i da se prema njegovom generisanju treba
ophoditi sa povišenim stepenom pažnje, imajući u vidu rizike koji nosi jer je na ovo pitanje
pozitivno odgovorilo 268 ispitanika (97,1%), dok je samo dvoje odgovorilo negativno (0,7%), a
šestoro se izjasnilo da ne zna odgovor na ovo pitanje (2,2%). Ovim je takođe pozitivno odgovoreno
i na prvo istraživačko pitanje koje se odnosilo i na kategorizaciju medicinskog otpada. Rezultati
odgovora ispitanika su dati na Grafiku 6.
Grafik 6. Odgovor ispitanika na pitanje da li medicinski otpad spada u kategoriju opasnog otpada
Analizom odgovora ispitanika na pitanje da li u Republici Srbiji postoji zakon koji se odnosi na
medicinski otpad, došlo se do zaključka da ispitanici „mešaju“ zakonodavne dokumente pa tako za
njih je sve „zakon“, iako se često ne radi o zakonu, već o podzakonskom aktu kao što je ovde slučaj.
Naime u Republici Srbiji postoji Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, ali ne i poseban
70
zakon koji se odnosi na medicinski otpad i njegovo upravljanje. Može se reći i da su ispitanici
odgovorili i tačno i netačno u isto vreme, jer je za njih zakon sve ono što spada u zakonodavnu
regulativu bez obzira na pravnu hijerarhiju i značaj dokumenata, imajući u vidu da postoji Zakon o
upravljanju otpadom kao „krovni“ zakon a Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom je
podzakonski akt, odnosno prateći dokument ovoga zakona. Rezultati na ovo pitanje su sledeći: 140
ispitanika (50,7%) je odgovorilo pozitivno, 13 ispitanika (4,7%) je odgovorilo negativno dok je
nikako nezanemarljiv broj od 121 ispitanika (43,8% ) dalo odgovor da ne zna, a dvoje (0,7%) je
odgovorilo nešto drugo.
Ovim rezultatima je dobijen i deo odgovora na prvo istraživačko pitanje, jer potpuno znanje o
medicinskom otpadu podrazumeva i poznavanje odgovarajuće zakonske regulative, što bi značilo
da zaposleni u KBC Zemun nisu dovoljno upoznati sa ovom oblašću, imajući u vidu da je na
postavljeno pitanje tačno odgovorilo samo 4,7% ispitanika. Preciznije, kada je reč o medicinskom
otpadu, neophodno je da svi učesnici u procesu, a zaposleni u sektoru zdravstva, bez obzira da li su
posredno ili neposredno uključeni u oblast zaštite životne sredine i segment koji se tiče upravljanja
medicinskim otpadom, imaju i osnovna znanja o zakonskoj regulativi koja bliže određuje
definisanje i kategorizaciju medicinskog otpada, te smernice i pravila adekvatnog upravljanja
medicinskim otpadom. Rezultati odgovora na ovo pitanje su prikazani na Grafiku 7.
Grafik 7. Odgovor ispitanika na pitanje da li postoji zakon koji se odnosi na medicinski otpad
Drugo istraživačko pitanje se odnosilo na ispitivanje da li su zaposleni u KBC Zemun upoznati sa

adekvatnim upravljanjem medicinskim otpadom. Odgovor na ovo istraživačko pitanje se odnosio
na dobijanje odgovora ispitanika da li su upoznati sa definicijom upravljanja medicinskim otpadom.
71
Analizom dobijenih odgovora koji su zahtevali od ispitanika da napišu definiciju upravljanja
medicinskim otpadom, dolazi se do zaključka da je evidentno da većina ispitanika uopšte nije
upoznata sa onim šta koncept upravljanja medicinskim otpadom suštinski podrazumeva kao i
konceptom upravljanja u celini u smislu svih faza ovog procesa (PDCA ciklusa) kao i sa konceptom
„životnog ciklusa“ od momenta kada nešto postane i tretira se kao medicinski otpad. Naime, čak
149 ispitanika odnosno više od polovine - 53,99% ne zna odgovor na ovo pitanje, osam nije
odogovorilo (2,9%), dok je nešto manje od polovine, odnosno 119 ispitanika (43,12%) odgovorilo
na ovo pitanje.
Analiza njihovih odgovora pokazuje njihovu ličnu percepciju šta bi trebalo da predstavlja
upravljanje medicinskim otpadom, pri čemu su u najvećem procentu (preko 80%) odgovori bili
neusklađeni sa postojećom zakonski usvojenom definicijom i onim što ona suštinski znači. Ovim se
može zaključiti da je odgovor na drugo istraživačko pitanje nažalost pokazao nedovoljno znanje
ispitanika, te da bi edukacija iz ove oblasti svakako bila neophodna u KBC Zemun.
Takođe se istraživao i stav zaposlenih o tome da li se u KBC Zemun upravlja medicinskim otpadom.
Veći deo ispitanika, njih 240 (87%) je odgovorilo pozitivno, dok je pet ispitanika (1,8%) odgovorilo
negativno, a ipak nezamarljiv broj od njih 31 (11,2%) da ne zna. Rezultati su prikazani na Grafiku 8.
Grafik 8. Odgovor ispitanika na pitanje da li se upravlja medicinskim otpadom u KBC Zemun
Treće istraživačko pitanje se odnosilo na stavove zaposlenih u KBC Zemun o mogućnostima

poboljšanja upravljanja medicinskim otpadom u njihovoj zdravstvenoj instituciji. Odgovor na ovo
istraživačko pitanje je dobijeno analizom odgovora ispitanika na pitanje: „Kako bi poboljšali
upravljanje medicinskim otpadom na vašem random mestu?” Od ukupno 276 ispitanika, njih 136
72
(49,28%) nije dalo odgovor na ovo pitanje što se može protumačiti njihovom nezainteresovanošću
za ovu oblast, 16 ispitanika (5,8%) je odgovorilo da ne zna, dok 22 ispitanika (8%) smatra da je
upravljanje medicinskim otpadom u skladu sa postavljenim pravilima i procedurama. Svi ostali,
odnosno ukupno 102 ispitanika (36,96%) predlaže na prvom mestu različite i permanentne
edukacije, zatim jasne smernice i uputsva za bolje, sigurnije i svakako kvalitetnije upravljanje
medicinskim otpadom koji dovodi i do smanjenja rizika odnosno, na taj način se postiže
bezbednost kako pružaoca zdravstvene usluge (zdravstvenog radnika) tako i korisnika usluge
(pacijenta).
Može se zaključiti da iako veliki procenat ispitanika od približno 37% ima svoj stav i predloge za
moguća poboljšanja upravljanja otpadom, veliki broj odnosno više od polovine - 55,08% nema svoj
stav te bi svakako trebalo raditi na motivisanosti zaposlenih kako u davanju predloga mogućih
poboljšanja, tako i u boljem uključivanju u donošenju i sprovođenju procedura i pravila koja se
odnose na adekvatno upravljanje medicinskim otpadom.
Daljom analizom su obuhvaćena neka interesantna pitanja kao pitanje koje se odnosilo na znanje
ispitanika o tome da li zdravstvene ustanove organizuju obuke o pravilnom postupanju sa
medicinskim otpadom za medicinsko osoblje ili se zaposleni upoznaju neposredno sa ovim
postupcima tokom pružanje pružanje zdravstvene usluge. Rezultati su prikazani na Grafiku 9. i
pokazuju da 134 (48,6%) se apsolutno slaže sa stavom da zdravstvene ustanove organizuju obuke iz
ove oblasti, 54 ispitanika (19.6%) se veoma slaže, 73 ispitanika (26,4%) se slaže, dok se njih osam
(2,9%) ne slaže i sedam (2,5%) apsolutno ne slaže.
U daljim istraživanjima bilo bi zanimljivo dalje anketirati ispitanike koji se ne slažu i apsolutno ne
slažu sa tvrdnjom da zdravstvene ustanove ne organizuju ove obuke, te da se vide razlozi takvog
odgovora, odnosno da li su ovi ispitanici kratko na poslu, da li nikada nisu prošli ovakve obuke itd.
Takođe treba napomenuti da u KBC Zemun ne postoje pisani dokumenti o održanim obukama.
73
postupanju sa medicinskim otpadom za medicinsko osoblje
Na pitanje da li zdravstvena ustanova organizuje obuku o pravilnom postupanju sa medicinskim

otpadom za nemedicinsko osoblje, dobijeni rezultati su predstavljeni na Grafiku 10. Rezultati
pokazuju 111 ispitanika (40,2%) se apsolutno slaže sa ovom tvrdnjom, 37 ispitanika (13,4%) se
veoma slaže, a 92 ispitanika (33,33%) se slaže. Kao i u odgovorima na prethodno pitanje, manji broj
ispitanika, odnosno njih 15 (5,4%) se ne slaže i 21 (7,6%) se apsolutno ne slaže. Ovak ukupan
procenat od 36 % nije zanemarljiv i dosta je veći od onog iz prethodnog pitanja (5,4%).
Može se zaključiti da ispitanici smatraju da je nepotrebna edukacija za nemedicinsko osoblje kada

je u pitanju upravljanje medicinskim otpadom, što je svakako pogrešno imajući u vidu da svi
zaposleni u zdravstvenoj ustanovi mogu da dođu u dodir sa medicinskim otpadom, te da u daljim
istraživanjima, edukaciji i organizaciji upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun bi poseban
akcenat trebalo staviti na nemedicinsko osoblje. Takođe treba reći da ne postoje pisana
dokumenta o edukaciji nemedicinskog osoblja, te da nažalost za nemedicinski sektor ovakve obuke
nisu praksa.
postupanju sa medicinskim otpadom za nemedicinsko osoblje
74
Na kraju kao zaključak sprovedenog istraživanja, treba istaći da su svi zaposleni (bez obzira na
formu radnog odnosa) upoznati u najvećoj meri sa osnovnim elementima upravljanja medicinskim
otpadom i medicinskim otpadom u KBC Zemun, te da su svesni značaja kvalitetnog i adekvatnog
upravljanja medicinskim otpadom zaposlenih - medicinskog osoblja koji su s njim u kontaktu, kao i
korisnika usluga (pacijenata). No, stavovi ispitanika da nemedicinsko osoblje ne mora da bude
upoznato i obučavano iz ove oblasti su pogrešni. Takođe, rezultati su pokazali da ispitanici relativno
dobro poznaju osnovne elemente procesa upravljanja medicinskim otpadom, što jeste u korelaciji
sa zakonskom obavezom KBC Zemun, no bez dovoljno prezicnijih znanja i motivacije da se ovaj
proces poboljša, tako da je svakako potrebno dodatno edukovati sve zaposlene (medicinsko i
nemedicinsko osoblje) tako da budu informisani i sa postojećom zakonskom regulativom iz ove
oblasti.
Rezultati istraživanja takođe ukazuju na potrebu dodatnih obuka za konkretne delove procesa u
kojima medicinski otpad nastaje „kao negativan sporedni proizvod“ u cilju kvalitetnijeg
sprovođenja postojećeg Plana upravljanja otpadom. Zbog toga se kao jedan od bitnijih zaključaka
ovog istraživanja ističe potreba da se postojeći Plan upravljanja medicinskim otpadom u KBC
Zemun unapredi kroz dodatne obuke i korišćenjem dobre prakse nekih od sličnih organizacija na
sekundarno-tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Ovo organizacija KBC Zemun treba da uzme u
obzir i da ove obuke započne u što kraćem roku, a da se ove obuke ugrade u inoviranoj formi u
budućem Planu upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun.
Dalje, može se zaključiti da segment unapređenja u ovoj značajnoj oblasti svakako treba da bude
sveukupno poboljšanje svih procesa upravljanja, čime se još jednom potvrđuje i osnovna hipoteza
master rada (na primeru KBC Zemun koji nije akreditovan), da samo sprovođenje odredbi
akreditacionih standarda u oblasti sekundarno-tercijarne zdravstvene zaštite može i da dovede do
poboljšanja sveukupnog kvaliteta rada i procesa.
75
6. ANALIZA REZULTATA U SEKTORU ZDRAVSTVA U KONTEKSTU OSTVARIVANJA
NACIONALNIH MILENIJUMSKIH CILJEVA
Proces koji podrazumeva ostvarenje nacionalnih Milenijumskih ciljeva (2000-2015. godine)
podrazumeva ostvarenje tri cilja koji se uže odnose na sektor zdravstva i zdravstvene zaštite a to
su: smanjivanje smrtnosti dece, unapređenje zdravlja žena u reproduktivnom periodu i borba
protiv HIV/SIDE, tuberkuloze i ostalih bolesti. Sledeći nacionalni cilj - ostvarenje održivosti životne
sredine, čemu doprinos treba da daju različiti sektori uključujući i sektor zdravstva i zdravstvenih
usluga. Dosadašnji negativni socio-ekonomski trendovi u Republici Srbiji, uticali su negativno i na
sektor zdravstva i zdravstvene zaštite, što u velikoj meri utiče na pružen kvalitet u svim oblastima
zdravstvene zaštite. U skladu sa ovim istraživanjem, na samom početku analize i nadalje će ovo biti
uzeto za polazišne vrednosti nacionalnih varijabli. U tom smislu će se dalje analizirati uticaj varijabli
nacionalne kulture i ekonomije na sektor zdravstva u Republici Srbiji u skladu sa temom ovoga
rada.
Svaki segment društvenog života u nekoj zemlji vezan je za vežeći sistem vrednosti, socijalni i
ekonomski kontekst u kome se neka pojava ili proces posmatra. To je razlog zbog čega je ovu vrstu
analize bilo potrebno uzeti u obzir u širem smislu sagledavanja zdravstvenog sistema u Republici
Srbiji i uže posmatrano procesa upravljanja medicinskim otpadom. Na ovaj način posmatrano,
moguće je upravljanje medicinskim otpadom povezati sa osnovnom tezom ovog rada a to je
uvođenje akreditacionih standarda (na bazi evropske prakse u ovoj oblasti) neophodno u cilju
poboljšanja i uređenja ovog procesa sa onim što je aktuelni dostignuti nivo u svetu.
U cilju potvrde Osnovne hipoteze - da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do

poboljšanja kvaliteta i poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima, u
nastavku ove analize biti prikazano i analizirano mesto Republike Srbije (u kontekstu sektora
zdravstva i zdravstvenih usluga) preko različitih indikatora koji se odnose na „svetsku mapu
vrednosti, indeks bede, indeks korupcije i Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI)”.
76
6.1. Svetsko istraživanje vrednosti (WVS) i nacionalne varijable
Svetsko istraživanje vrednosti (World values survey) uz primenu mnogih indikatora, pokazuje kakav
je položaj određene zemlje i kako se u određenom (posmatranom) vremenskom intervalu
vrednosti menjaju i koji su to parametri koju utiču na promenu položaja svake zemlje u odnosu na
svetsko istraživanje vrednosti. Osnovni indikatori koji su se koristili u ovoj analizi pokazuje sledeće:
„Analiza podataka politikologa Ronalda Inglharta i Kristijana Velcela prikazuje da postoje dve
glavne dimenzje kulturne varijacije u svetu a to su:
1) Tradicionalne vrednosti u odnosu na Sekularno-racionalne vrednosti;
2) Vrednosti preživljavanja naspram vrednosti samoizražavanja” (World values survey, 2015).
Republika Srbija
Slika 8. Svetsko istraživanje vrednosti - izveštaj iz 2008.

Izvor: WVS world values survey
Na osnovu ovih pokazatelja, tradicionalne vrednosti naglašavaju značaj religije, veze između
roditelja i dece, poštovanje prema autoritetu i tradicionalne porodične vrednosti. Ljudi koji
prihvataju ove vrednosti odbijaju razvod, abortus, eutanaziju i samoubistvo. Ova društva imaju
visok nivo nacionalnog ponosa i u njima postoji visoko izraženi stepen nacionalizma.
77
Sekularno-racionalne vrednosti favorizuju suprotni model ponašanja od onih sa tradicionalnim
vrednostima. Ova društva pridaju manji značaj religiji, tradicionalnim porodičnim vrednostima i
autoritetima. Razvod, abortus, eutanazija i samoubistvo vide kao mogućnost slobode i izbora
pojedinca, i kao takve ne nailaze na društvenu osudu.
Republika Srbija
Slika 9. Svetsko istraživanje vrednosti - izveštaj iz 2015.

Izvor: WVS world values survey
Na prikazanoj mapi na x osi, zemlje koju su bliži nuli su u zoni preživljavanja i tekškoj ekonomskoj
situaciji a dalje od nule na x osi u zoni samoizražavanja i u povoljnoj ekonomskoj situaciji. Zemlje
koje se nalaze bliže nuli na y osi imaju vrednosti sistem koji je više vezan za tradicionalni model sa
velikim uticajem religije a dalje od y ose nalaze se zemlje koje imaju sekulatno-liberalne vrednosti
sa smanjenim uticajem religije. Upravljanje otpadom i „higijenske navike” u najširem smislu su
kulturološka i vrednosna tekovina pa je zato upravljanje medicinskim otpadom stavljeno u kontekst
vrednosti, kulturološke matrice i dostignutog nivoa ekološke svesti. Povišeni stepen svesti u vezi
pitanja životne sredine, njene zaštite, mesta i uloge svakog pojedinca i uticaja na njegov kvalitet
života raste sa sekularno-racionalnim vrednostima, vrednostima izražavanja i ekonomskoj snazi
zemlje (x, y osa dalje od 0).
78
Ekonomski kontekst je neophodno uzeti u obzir jer se u skladu sa tim menja i vrednosna matrica u
smislu prihvatljivosti i onog što je neprihvatljivo pa se na taj način pitanja životne sredine i njene
zaštite (upravljnje medicinskim otpadom i otpadom uopšte) stavljaju na začelje prioriteta koji su
vezani za pitanje opstanka (deo x ose prema 0). „Na nivou teorije, značaj istraživanja vrednosti
samoizražavanja je višestruk. Pre svega, budući da je u pitanju nov koncept, on do sada nije bio
predmet detaljnije teorijske ili empirijske analize, kako u našoj zemlji, tako i šire, pa je ovo
istraživanje skroman doprinos izučavanju ovog fenomena. Budući da su u pitanju vrednosti koje su,
prema teoriji, u osnovi demokratskog ponašanja pojedinca, odnosno, demokratske političke
kulture, njihovo istraživanje dodatno dobija na značaju u našoj sredini u kojoj su se nedavno desile
korenite društvene promene koje su dovele do sloma autoritarnog režima i uspostavljanja
demokratskih institucija. Inglhartova teorija predviđa da su takve promene moguće jedino u
situaciji raširenosti vrednosti samoizražavanja, što slučaj Srbije čini svojevrstnim prirodnim
eksperimentom za proveru osnovnih teza ove teorije o odnosu demokratije i političke kulture. Iz
toga sledi i praktičan značaj istraživanja vrednosti samoizražavanja koji mogu ukazati na kvalitet
političke kulture u Srbiji“ (Pavlović, 2009, str. 11).
Zbog svega navedenog se može zaključiti da su dostignuti stepen svesti o ovim pitanjima kao i
kvalitet upravljanja medicinskim otpadom (uže posmatrano), adekvatni mestu na kome se nalazi
Republika Srbija na svetskoj mapi vrednosti. Može se takođe zaključiti da u Republici Srbiji postoji
određeni nivo svesti o pitanjima koje se vezuju za oblast životne sredine (upravljanje otpadom i
medicinskim otpadom) ali s obzirom da se nalazi u zoni preživljavanja, ovaj stepen svesti ne nailazi
na adekvatnu potvrdu u praksi zbog slabe ekonomske situacije jer pitanja životne sredine i njihovog
rešavanje imaju svoju visoku ekonomsku cenu.
Sve ovo pokazuje da se sa ekonomskim razvojem i ova pitanja mogu rešavati na adekvatniji i
primereniji način (kako se to radi u svetu), što će na kraju uticati na podizanje kvaliteta celokupne
usluge i performansi u sektoru zdravstva i zdravstvene zaštite i u Republici Srbiji.
79
6.2. Analiza uticaja varijabli nacionalne kulture i ekonomije na sektor zdravstva u
Republici Srbiji
Nepovoljni ekonomski trendovi (inflacija, nazaposlenost, kamatne stope i dr.) koji su najveći deo
populacije doveli do ivice siromaštva, kao i rast drugih društveno neprihvatljivih pojava, pogoduju
razvoju korupcije, napoverenja u zdravstvni sistem, „bujanje“ sumljive privatne prakse (u smislu
kvaliteta i legalnosti) u Republici Srbiji i pojavi nezadovoljstva kod zdravstvenih radnika (odlazak u
inostranstvo zbog boljih uslova života, kao i pojava sindroma burnouta). Kao jedan od osnovnih
ciljeva zemalja u svetu su smanjenje inflacije, nezaposlenosti i kamatne stope, a istovremeno
povećanje BDP-a po glavi stanovnika. „Indeks bede” (World Misery Index) se dobija sabiranjem
prve tri vrednosti i kada se oduzme godišnji rast BDP-a (inflacija + nezaposlenost + kamatne
stope - godišnji rast BDP-a).
Istraživanje indeksa bede Instituta Kejto (Cato) iz Vašingtona (koji se bavi istraživanjima javnih
politika), koje je prikazano u (Tabelama 15 i 16), je razvijeno i urađeno na osnovu pomenutih
parametara. Rezultati ove analize prikazuju rang listu zemalja koji su dobijeni izračunavanjem na
osnovu prethodno navedene forumule za indeks bede. Na osnovu rezultata u tabelama vidi se da je
Republika Srbija „u zoni preživljavanja“ što implicira da se pitanje životne sredine (upravljanje
otpadom i dr.) niskog stepena prioriteta i praktične mogućnosti poboljšanja u realizaciji. Tokom
tranzicije u kojoj se još uvek nalazi Republika Srbija nedovoljno se vodilo računa o pitanjima životne
sredine (upravljanje otpadom uošte) pa se o ovome u budućnosti mora daleko više voditi računa i
pokaže veliki značaj ukoliko želimo da prihvatimo praksu razvijenih evropskih zemalja.
„Republika Srbija se suočava sa velikim izazovima u unapređivanju sistema zaštite životne sredine,
u okviru temeljnih društveno-ekonomskih reformi ka tržišnoj ekonomiji i građanskom društvu. Ovaj
proces podrazumeva unapređenje dosadašnje politike zaštite životne sredine i sektorskih politika
ka upravljanju zaštitom životne sredine i prirodnim resursima na principima održivog razvoja”
(Odluka o utvrđivanju nacionalnog programa zaštite životne sredine, 2010). Metodom
upoređivanja ovih tabela može se zaključiti da je u 2013. godini Republika Srbija bila lošije
pozicionirana („bednija”) na trećem mestu, odnosno na samom vrhu Indeksa bede nego naredne
godine. Nešto malo bolje je bila kotirana u 2014. godini, kada je zabeležila neznatno pomeranje na
osmo mesto.
80
Tabela 15. Svetski indeks bede, 2013.
Izvor: Institut Kejto (Cato), Misery Index Scores
81
Tabela 16. Svetski indeks bede, 2014.
Izvor: Institut Kejto (Cato), Misery Index Scores
82
Na žalost, neizbežni pratilac i pokazatelj „bede“ je korupcija, koja se pominje prilikom analiza
mnogih zemalja sveta, tako i Republike Srbije. Globalni Indeks percepcije korupcije (CPI), poslednji
objavljen za 2014. godinu, biće analiziran za slučaj ovog istraživanja. Globalni Indeks percepcije
korupcije (CPI), 2014., odnosi se na istraživanje i analizu sledećih parametara i zaključak (rangiranje
zemalja) je na osnovu sledećih indikatora: „Globalni (175 država/teritorija); Agregatni indeks (do
12 različitih izvora podataka); Koji meri opažanje (eksperata/poslovnih ljudi); Korupcije
(„zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist“); U javnom sektoru (državni funkcionere i javni
službenici)“ (Transparency International, CPI 2014).
Tabela 17. Corruption perceptions Index (CPI 2014.)

Izvor: Transparency International
Globalni Indeks percepcije korupcije (CPI), poslednji objavljeni izveštaj je za 2014. godinu, meri i
prikazuje stepan korumpiranosti u javnom sektoru, odnosno stepen korumpranosti državnih
funkcionera i javnih službenika.
83
„Indekse se sačinjava na osnovu 12 različitih istraživanja i studija, koja ispituju mišljenja stručnjaka,
prestavnika institucija i poslovnih ljudi“ (Transparency International, 2014). Zemlje koje se nalaze
na vrhu tabele Indeksa korupcije (bliža 100) prikazuje da su te zemlje u znatnoj meri isključene iz
raznih oblika korupcije ili manje korumpirane (niži stepen korupcije) u odnosu na zemlje koje su
rangirane sa manjim brojem na prikazanoj tabeli (bliži 0), kod kojih je izražen visok stepen
korupcije. Iz prikazane tabele se može zaključiti koje zemlje spadaju u visoko korumpirane zemlje a
koje su to zemlje koje poštuju tradicionalne i bazične vrednosti života, sopstvenog rada, truda i
potrebe za unapređenjem sopstvenih vrednosti i sistema u kome žive (nekorumpirane zemlje ili sa
niskim stepenom korupcije). Na osnovu israživanja, kao najmanje korumpirane zemlje objavljenih
rezultata ovog Indeksa, su: Danska, 92 (1. mesto), Novi Zeland, 91 (2. mesto), Finska, 89 (3. mesto) i
Švedska, 87 (4. mesto) itd. Zemlje koje su označene sa većim stepenom korupcije su: Somalija, 8
(174 mesto) koje deli sa Severnom Korejom, 8, Sudan, 11 (173. mesto) i Avganistan, 12 (172.
mesto).
Tabela 18. Ocene za Srbiju po izvorima za period 2011 – 2014; CPI 2014 – Republike bivše SFRJ
Izvor: Transparency International, 2014
CPI 2011 Broj

CPI CPI CPI Skor
(po novoj Rang Zemlja istraživanja -
2012 2013 2014 2014
metodologiji) CPI 2014
BF 49 49 53 53 39 Slovenija 58 9
EIU 38 38 38 38
FH 47 47 47 47
61 Hrvatska 48 9
GI 42 42 52 42 64 Makedonija 45 6
PRS ICRG 31 31 31 31
WEF 35 35 37 43
76 Crna Gora 42 4
WJP / 35 35 34 78 SRBIJA 41 7
Broj istraživanja 6 7 7 7
Srednja ocena 40 39 42 41 80 BiH 39 6
Republika Srbija je takođe bila deo analize kada je indeks korupcije u pitanju. Analiza prikazuje da
je: „Srbija je obuhvaćena u 7 istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa. Posmatrana
je teritorija Srbije bez Kosova i Metohije (istraživanja na osnovu kojih se sačinjava CPI se posebno
rade i za ovu teritoriju i odražavaju percepciju o korumpiranosti tamošnjih javnih službi, tako da je
Kosovo posebno rangirano na ovoj listi).
84
Istraživanja koja su relevantna za Srbiju su objavljena do avgusta 2014. Četiri istraživanja su
sprovedena tokom 2014. godine, a tri obuhvataju podatke iz 2013” (Transparency International,
2014).
Tabela 19. Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima relevantnim za Srbiju

Izvor: Transparency International, 2014
Izvor Uzorak
1. FH (Freedom House, Nations in Transit) 2013 Opažanja nerezidenata; ispitanici uglavnom potiču iz razvijenih zemalja
BF (Bertelsmann Foundation) Transformation Index 2014
2.
EIU (Economist Intelligence Unit) 2014 Stručnjaci angažovani od strane banke/ institucije
3.
GI (Global Insight Country Risk Ratings) 2014
4.
PRS ICRG (Political Risk Services International Country Risk Guide) 2014
5.
Opažanja rezidenata; ispitanici su uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni
6. WEF (Report of the World Economic Forum, Executive Opinion Survey) 2014 poslovni ljudi i multinacionalne firme
7. WJP (World Justice Project Rule of Law Index) 2014 Lokalni stručnjaci i opšta populacija
Kao konačan zaključak može se videti da se Repbulika Srbija i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo
korupcije visok ali isto tako se može videti da su promene slične i kod zemalja u regionu. „Utisak o
visokoj raširenosti korupcije imaju i građani Srbije, što proizlazi iz rezultata istraživanja koja se vrše
na nacionalnom uzorku (npr. Globalni barometar korupcije). CPI je “agregatno istraživanje”
(istraživanje grupe istraživanja), osmišljeno kako bi se prevazišli nedostaci svakog pojedinačnog
istraživanja o korupciji; Da stimuliše naučna istraživanja, analize uzroka i posledica korupcije, na
međunarodnom i domaćem planu; Da doprinese podizanju svesti o korupciji u javnosti - i stvori
klimu za promene” (Transparency International, 2014).
Ovo dovodi do nezadovoljstva celokupnog stanovništva Republike Srbije pruženim kvalitetom

zdravstvene zaštite, zdravstvenih radnika kao pružaoca zdravstvenih usluga ali i pacijenata kao
korisnika istih. Sve ovo ukazuje na neophodnost unapređenja stanja u društvu i zdravstvenog
sistema kao značajnog socijalnog elementa, kao i podizanje kvaliteta usluge koje se pružaju u ovom
sektoru uopšte. Pokušaj da se ovaj segment unapredi (pored unapređenja zakonske regulative
2009. godine), je pojava standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Uvođenjem pravila,
procedura koja se moraju primenjivati poštovati u akreditovanom sistemu, pogotovo u sektoru
zdravstva, znatno smanjuje rizik od svih prethodno navedenih rizika koji još nisu pod kontrolom ni
sektorskog sistema, ni celokupnog sistema u Republici Srbiji.
85
6.3. Akreditacija organizacija u oblasti zdravstva i ostvarenje nacionalnih
milenijumskih ciljeva
Na osnovu Zakona o akreditaciji („Sl. glasnik RS“ br. 73/2010): „Akreditacija je utvrđivanje od
strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za ocenjivanje usaglašenosti ispunjava zahteve
odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda, i kada je primenljivo, sve
dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti, kako bi se vršili određeni poslovi ocenjivanja
usaglašenosti. Sertifikat o akreditaciji je dokument kojim se potvrđuje da je telo za ocenjivanje
usaglašenosti kompetentno za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti, za određenu oblast i
obim”. Akreditacija zdravstvenih ustanova predstavlja postupak koji se sprovodi u određenom
vremenskom intervalu i vrši ocenjivanje kvaliteta rada zdravstvene ustanove, primenjujući
optimalni nivo standarda i njihovih kriterijuma koji su predviđeni u sekundaro-tercijarnom obliku
zdravstvene zaštite kakav je i KBC Zemun.
Akreditacija organizacija u oblasti zdravstva i zdravstvene zaštite je u Republici Srbiji poverena

Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije a prikaz dosadašnjih rezultata rada i njihova
analiza za period od 2008-2016. godine, na osnovu Informatora o radu (Agencija za akreditaciju
zdravstvenih ustanova Srbije, 2010) je prikazana u nastavku: „Agencija je potpisala 196 ugovora o
akreditaciji (nisu uračunata 4 ugovora koja su raskinuta na zahtev zdravstvene ustanove) sa:
• 113 domova zdravlja koji učestvuju u projektu Ministarstva zdravlja i Međunarodne banke za
obnovu i razvoj „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou“ - DILS (4 ugovora raskinuta na
zahtev zdravstvene ustanove);
• 13 bolnica koje su učestvovale u projektu Ministarstva zdravlja i Svetske banke „Razvoj
zdravstva Srbije - dodatno finansiranje“;
• 7 zdravstvenih ustanova u kojima je pilotiran postupak akreditacije kroz Projekat Ministarstva
zdravlja i Evropske Unije „Podrška Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije“;
• 50 zdravstvenih ustanova koje su podnele zahtev za sticanje akreditacije;
• 13 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite čiji je osnivač AP
Vojvodina koja podržava akreditaciju ovih ustanova;
• U toku su pregovori o zakučivanju ugovora o akreditaciji sa 3 zdravstvenih ustanova koje su
podnele zahtev za akreditaciju“.
86
Trend poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite u Republici Srbiji na osnovu svega ovoga je moguće
pratiti i preko Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) za 2015. godinu. Ovaj Indeks
objavila je kompanija Health Consumer Powerhouse (HCP) Ltd., i prikazuje funkcionisanje
nacionalnih sistema zdravstvene zaštite u prikazanim (rangiranim) zemljama. Dobijeni rezultati su
prikazani na Slici 10, koja uključuje i Republiku Srbiju. Evropski zdravstveni potrošački indeks
analizira sve nacionalne zdravstvene sisteme primenom 48 različtih pokazatelja (indikatora), koji
uključuju raznovrsne oblasti (prava i informisanost korisnika usluge, pristup zdravstvenoj zaštiti,
ishodi tokom lečenja, obim i područje usluga, prevencija, korišćenje farmaceutskih proizvoda i dr.).
Na prikazanoj skali obuhvaćeno je 35 država i prikaz pozicije svake od njih. Republika Srbija se
nalazi na 30. mestu u 2015. godini. Nakon prvog uključivanja Republike Srbije u EHCI, 2012. godine
(gde je završila kao poslednja na rang listi), bilo je veoma jakih reakcija kako Ministarstva zdravlja u
Beogradu, tako i mnogih zdravstvenih organizacija na teritoriji Republike Srbije.
Slika 10. Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI) za 2015. godinu

Izvor: (Björnberg A., Report Euro Health Consumer Index, 2015)
87
Analizirano u vremenskom horizontu, Republika Srbija je od 2012.-2015. godine poboljšala svoj
rezultat na listi evropskih zdravstvenih sistema i pomerila se sa 33. mesta (2014.) na 30. poziciju u
izveštaju za 2015. godinu. Kada se analizira pozicija to i ne predstavlja veliki napredak u odnosu na
ukupan (pomeren) rezultat. Međutim, ukoliko se u obzir uzme da je to napredak koji beleži 81 bod
od (maksimalnih 1000 bodova), za koliko se Repbulika Srbija pomerila na skali, predstavlja najveći
pomak koji je do sada ostvarila ijedna rangirana zemlja u Evropi. Ovakav uspeh uglavnom je
pokazatelj uspešnog ostvarenja nacionalnih milenijumskih ciljeva a to su: smanjenja smrtnosti
novorođenčadi i boljeg pristupa uslugama zdravstvene zaštite. Na ovaj način je potvrđena Osnovna
hipoteza - da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja poslovnih
performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima.
U tom cilju kao i u cilju ostvarenja nacionalnih milenijumskih ciljeva, KBC Zemun kao najstarija
bolnica na Balkanu, neguje istorijsko bogatstvo zasnovano na korenima prvih otkrića u oblasti
medicine, ali je takođe predodređen da nastavi u cilju zadovoljenja budućih savremenih tokova
koje se nameću kao neophodnost podizanja sveukupnog kvaliteta poslovanja. Ovo se postiže
primenom zakonske regulative, dobrovoljnih akreditacionih standarda, pravila dobre prakse,
poštovanje principa i pravila poslovne etike: „1. Profesionalno obavljanje poslovne delatnosti; 2.
Savesno i potpuno preuzimanje i izvršavanje obaveza i odgovornosti; 3. Obavljanje privredne
delatnosti na način kojim se ne ugrožava profesionalni ugled; 4. Korišćenje dopuštenih sredstava za
postizanje poslovnih ciljeva; 5. Poštovanje propisa o nespojivim poslovima; 6. Čuvanje poslovne
tajne; 7. Izbegavanje sukoba između ličnih i interesa privrednih subjekata; 8. Obavljanje poslovnih
aktivnosti na način kojim se ne nanosi šteta postojećim akcionarima, članovima ili ortacima; 9.
Obavljanje poslovnih aktivnosti koje povećavaju vrednost kapitala privrednog društva; 10.
Uzdržavanje od korišćenja političkog uticaja ili pritiska radi ostvarivanja poslovnih ciljeva; 11.
Ostvarivanje poslovne saradnje sa drugim privrednim subjektima „bona fide”; 12. Rešavanje
sporova sa poslovnim partnerima putem pregovora ili posredovanja, uz nastojanje da se nastave
poslovni odnosi; 13. Poštovanje prava intelektualne svojine; 14. Obavljanje poslovne aktivnosti u
skladu sa propisima o zaštiti i unapređenju životne sredine; 15. Uvažavanje standarda poslovne
etike i doprinos daljoj afirmaciji morala u poslovnim odnosima” (Kodeks poslovne etike, 2006).
88
7. KOMENTAR I DISKUSIJA REZULTATA ISTRAŽIVANJA
Analiza organizacionog (upravljačkog) konteksta organizacije u segmentu zaštite životne sredine
(upravljanja medicinskim otpadom) na nivou organizacije u kontekstu eksternih obaveza,
sagledavana je preko zahteva relevantnih zakona i zahteva sektorskih standarda za akreditaciju
zdravstvenih ustanova sekundarno-tercijarnog oblika zdravstvene zaštite. Analiza je vršena
poređenjem ovih zahteva i Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun i preko stepena ispunjenosti
ovih zahteva. Analiza organizacionog (upravljačkog) konteksta organizacije u segmentu zaštite
životne sredine na nivou organizacije u kontekstu internih obaveza, vršena je (takođe) preko Plana
upravljanja otpadom i analizom konkretnih aktivnosti pojedinačnih izvršilaca koji učestvuju u ovom
procesu i ključnih indikatora performansi procesa.
U radu su korišćene metode ispitivanja - tehnikom pismenog anketiranja putem posebno kreiranog
upitnika (kasnije statistički obrađenog) kao i metod intervjua osoba koje su na osnovu svojih radnih
zaduženja, direktno uključene u proces upravljanja medicinskim otpadom. Primenjene su i metode
analize sadržaja kroz korišćenje podataka, naučne i stručne literature iz oblasti zdravstva i
zdravstvene zaštite, upravljanja zaštitom životne sredine (posebno upravljanja otpadom),
zakonodavnih, strateških i planskih dokumenata Republike Srbije koji se odnose na ovu oblast kao i
EU direktiva, internih izveštaja organizacije, kao i internet sadržaja.
Pored ovoga, analiza je rađena i metodom anketiranja, preko analize informisanosti i percepcije
svih zaposlenih u vezi načina upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun, na osnovu
dosadašnje prakse uz pomoć posebno pripremljenog upitnika za potrebe ovog istraživačkog
projekta. Na osnovu svih ovih analiza i dobijenih rezultata dati su predlozi poboljšanja kao predlozi
konkretnih aktivnosti u kontekstu poboljšanja performansi organizacije.
U cilju potvrde osnovne i pomoćne hipoteze da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje

dovode do poboljšanja kvaliteta i poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim
nivoima, najpre su analizirani Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i
tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i oblast zaštite životne sredine.
89
U tom smislu je urađena analiza zahteva standarda zdravstvenih ustanova sekundarnog i
tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom kao i
sagledane zakonodavne obaveze i praksa organizacije u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene
zaštite u Republici Srbiji. Kao primer koji je analiziran u radu sagledano je mesto i uloga KBC Zemun
kao sekundarno-tercijarne ustanove u zdravstvenom sistemu Republike Srbije i predstavljen prikaz
postojeće organizacije KBC Zemun.
Zatim su urađene analize upravljanja medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku

zdravstvene zaštite u Republici Srbiji na primeru KBC Zemun, analiza zakonske obaveze u vezi
upravljanja medicinskim otpadom i analiza adekvatnosti Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun u
kontekstu ispunjenja zahteva zakonske obaveze za ovakav tip organizacije.
Potom je urađena analiza ispunjenosti Akreditacionih standarda u kontekstu postojećeg

upravljanja medicinskim otpadom u KBC Zemun preko modela ocenjivanja (za samoocenjivanje ali i
eksterno ocenjivanje), kao i sagledane mogućnosti poboljšanja i analiza sagledanih mogućnosti za
unapređenje Plana upravljanja otpadom u KBC Zemun kao aktuelnog modela upravljanja
(medicinskim) otpadom.
Rezultati i ocene do kojih se došlo nedvosmisleno pokazuju nemogućnost i „nezrelost“ organizacije

KBC Zemun da se pristupi procesu akreditacije u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene
zaštite.
Akreditacioni standardi kao i ISO standardi se zasnivaju na konceptu PDCA ciklusa. Usvajanjem
ovakvog koncepta PDCA ciklusa u menadžment praksu u KBC Zemun će se već značajno popraviti
pristup koji može da dovede do željenog nivoa poboljšanja. Na ovaj način se vrši „ekstenzija“
procesa planiranja (Plan), u oblasti upravljanja medicinskim otpadom (sadržano u Planu upravljanja
otpadom), na to kako nešto treba u konkretnom slučaju da se organizuje, realizuje i sprovede u
delo (Do), kontoliše (Check), i sagleda sve što bi moglo da bude element poboljšanja ovako
definisanog procesa (Act).
90
Plan upravljanja otpadom u KBC Zemun, kao obavezna zakonom predviđena regulativa, je
ispunjenje početne faze (prvog dela) PDCA ciklusa. Znači samo je formalno ispunjen deo koji se
odnosi na (P) ali su mehanizmi realizacije (D) bez posebne kontrole i provere (C), kao i proces
unapređenja (A), ispunjeni u nezadovoljavajućem obimu što ova oblast zahteva.
Ocena se daje na osnovu stepena ispunjenja dela PDCA ciklusa koji se odnosi na Do-realizaciju i
Check-kontrolu. Tek na osnovu onoga što se ustanovi ovim preispitivanjem može se preporukama
(na osnovu ocena) pristupiti merama poboljšanja dela PDCA ciklusa, odnosno Act-segmentu
unapređenja.
U KBC Zemun, zdravstvenoj ustanovi koja je uzeta za primer u ovom radu do sada se nije
razmišljalo o uvođenju akreditacionih standarda kao i uvođenju dobrovoljnih upravljačkih
sistema ISO. Ovakva vrsta upoređenja aktuelne menadžment prakse u kontekstu zahteva sadržanih
u akreditacionim strandardima može značajno pomoći ovoj organizaciji da unapredi sve svoje
poslovne performanse. Uvođenjem ovih zahteva u poslovnu praksu na primeru Standarda broj 8
(Zaštita životne sredine), koji se najvećim delom odnosi na segment upravljanja medicinskim
otpadom je prikazano u Poglavlju 4. Pored toga u cilju celovitom pristupu budućeg unapređenja i
performanse poslovnog sistema u ovoj oblasti a na osnovu svega pomenutog, treba razmotriti
navedene zahteve i mogućnosti.
Sve ovo kao pristup može da bude uzeto i kao „model za pristup budućem poboljšanju“ u
sveukupnom unapređenju i poboljšanju performansi poslovnog sistema u oblasti sekundarno-
tercijarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Ovakav pristup može da se shvati i kao „model poboljšanja” i za sve druge organizacije u
Republici Srbiji, bez obzira na sektor u kome se organizacija nalazi, ako se u obzir uzme
poređenje zakonskih zahteva sa zahtevima sektorskih akreditacionih standarda koji su najčešće
„zahtevniji“ od zakonske obaveze. Primena svih načela i principa osiguravaju Republici Srbiji,
uključujući i sektor zdravstva, čvrste temelje na kojima će se graditi savremeni i moderni sistemi,
kako u oblasti zdravstva tako i u svim segmentima poslovanja u kontekstu ostvarenja
nacionalnih milenijumskih ciljeva (2000-2015. godine).
91
8. ZAKLJUČAK
U sektoru zdravstva i zdravstvenih usluga u Republici Srbiji, tokom obavljanja rutinskih aktivnosti i
procedura, postoji posebno izražen zahtev za podizanjem kvaliteta rada u najširem smislu. Rad
„Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene zaštite na
primeru KBC Zemun“ se bavi pitanjima odnosa zdravstvene organizacije i zaštite životne sredine
kroz kritički odnos prema dosadašnjoj upravljačkoj praksi, od generisanja medicinskog otpada do
mogućnosti za njegovo rešavanje na osnovu zakonskih, strateških i planskih dokumenata Republike
Srbije. Na primeru ustanove u sekundarno-tercijarnoj oblasti zdravstvene zaštite (KBC Zemun) i
aktuelne prakse u oblasti upravljanja otpadom, vršeno je istraživanje percepcije zaposlenih o
pitanjima koja se odnose na znanja i praksu vezanu za to.
U radu je analiziran segment odnosa organizacije u ovoj oblasti i relevantnih pitanja vezanih za
životnu sredinu i njenu zaštitu koja se najviše odnose na pitanja upravljanja medicinskim otpadom.
Neposrednim uvidom u segment istraživanja i rezultatima ankete potvrđena je nedovoljna
ispunjenost zahteva sadržanih u akreditacionim standardima u oblasti životne sredine (standard 8)
i aktuelne menadžment prakse. Dobijeni rezultati ankete potvrđuju nedovoljnu informisanost o
pitanjima vezanih za predmet istraživanja (upravljanje medicinskim otpadom) na reprezentativnom
uzorku od ¼ od ukupnog broja zaposlenih u KBC Zemun, bez obzira na radno mesto, pol i stepen
školske spreme. Rezultati nedvosmisleno pokazuju potrebu za dodatnim obukama, usavršavanjem i
edukacijama iz oblasti zaštite životne sredine u delu koji se odnosi na upravljanje medicinskim
otpadom, kao i širenje svesti i znanja o mogućim posledicama i rizicima po zdravlje ljudi (pružaoca i
korisnika usluga) kao i životnu sredinu uopšte.
Analizirane su mogućnosti koje pruža proces akreditacije zdravstvenih usluga u delu koji se odnosi
na standarde u vezi medicinskog otpada i kao rezultat daju se preporuke i predlozi za poboljšanje
sveukupnih poslovnih performansi organizacija u oblasti zdravstvene zaštite sa ciljem sprečavanja
rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kako onih koji su neposredno uključeni u pružanje
zdravstvene usluge ali i korisnika ovih usluga. Proces akreditacije i sama akreditacija doprinose
celovitom poboljšanju kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Kroz proces akreditacije pojedinačnih
zdravstvenih ustanova, poboljšava se usaglašenost za zahtevima zakona u ovoj oblasti kao i kvalitet
pružene usluge u sektoru zdravstva na nivou Republike Srbije u celini.
92
Osnovna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja
kvaliteta i poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima. Sistemsko
uređenje svih procesa u ustanovama ovakvog tipa doprinosi opštem podizanju poslovnih
performansi, što za krajnji rezultat ima minimizaciju grešaka, rizika, akcidenata a sa druge strane
poboljšanje produktivnosti i optimizaciju svih navedenih procesa. U skladu sa naučnim ciljem
predložene teze, predmetom rada, metodama rada a na osnovu svih ovih napred navedenih
analiza i dobijenih rezultata, zaključuje se da rad organizacije, samo na osnovu pridržavanja
odredbi zakonskih obaveza, podrazumeva minimalni osnov za ispunjenje elementarnog kvaliteta
rada.
Tek ispunjenje zahteva standarda za akreditaciju (stepen njihove ispunjenosti i ocena na osnovu
kriterijuma svakog od standarda), podrazumeva unapređenje performansi organizacije u celosti u
svim poslovnim procesima. Zaključak je da samo ispunjenje osnovnih zakonskih zahteva ne može
dovesti do poboljšanja kvaliteta i poslovnih performansi, tek ulazak u proces akreditacije i
ispunjenje standarda i njihovih zahteva, mogu dovesti do poboljšanja kvaliteta i poslovnih
performansi organizacija u sektoru sekundarno-tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.
Osnovna i pomoćna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do

poboljšanja poslovnih performansi organizacija u sektoru zdravstva na svim nivoima je na ovaj
način potvrđena. Problem adekvatnog upravljanja medicinskim otpadom se ne može posmatrati
separatno ili isključivo u jednom segmentu njegovog rešavanja, već se mora svemu pristupiti
interdisciplinarno da bi se tek na taj način, sagledavši problem u celini, moglo predložiti održivo
rešenje. Na taj način današnje predloženo rešenje i njegova realizacija neće postati sutrašnji gorući
problem. Zadovoljenje svih zahteva koji su ugrađeni u predlog ovakvog rešenja (preko percipirane
širine sagledavanja) daje nadu za dugoročnost ovakvog pristupa i rešenja u sektoru upravljanja
medicinskim otpadom u Republici Srbiji. Sve ovo ukazuje na neophodnost unapređenja stanja u
društvu i zdravstvenog sistema kao značajnog socijalnog elementa, kao i podizanje kvaliteta usluge
koje se pružaju u Republici Srbiji u ovom sektoru uopšte.
93
9. LITERATURA
1. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Akreditacioni program, Vodič za
spoljašnje ocenjivače, 2010. http://www.azus.gov.rs/
2. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Istorija, http://www.azus.gov.rs/
3. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Standardi za akreditaciju zdravstvenih
ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, http://www.azus.gov.rs/wp-
content/uploads/2009/12/Standardi-sekundarni-i-tercijarni-nivo.pdf
4. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Vodič za samoocenjivanje, 2010.
http://www.azus.gov.rs/
5. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustnova Srbije, Informator o radu agencije, 2016.
6. Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Priručnika za sprovođenje mera za
bezbednost pacijenata prema zahtevima Agenicije za akreditaciju zdravstvenih ustanova
Republike Srbije,
http://www.azus.gov.rs/wp-content/uploads/2010/01/prirucnik-sa-koricama.pdf
7. Aranđelović A. (2015), Lekarska Komora Srbije, Glasnik, List Lekarske Komore Srbije,
Savremena medicina je timski posao, godina VII, broj 24, pp. 53-58
8. Beočanin R., Sovilj B., Dimitrijević I. (2008), Arhitektura i eko-dizajn u upravljanju medicinskim
otpadom, Festival kvaliteta 2008, http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/22.pdf, prisutpano
(08.08.2016.)
9. Beogradska otvorena škola, Nova politika za zavijanje javne svesti o upravljanju otpadom na
lokalnom nivou od razumevanja do potrebe,
https://rs.boell.org/sites/default/files/nova_politika_za_razvijanje_javne_svesti1.pdf
10. Björnberg A. (2016), Euro Health Consumer Index, Health Consumer Powerhouse, Report
2015,2016-01-26,
http://www.healthpowerhouse.com/files/EHCI_2015/EHCI_2015_report.pdf
11. Chartier Y., et al. (2014). Safe management of wastes from health-care activities, Second
edition, World Health Organization, Geneva
12. Croft N. H. (2012): Upcoming strategic changes to ISO’s management system standards,
Chairman, ISO/TC176/SC2 - Quality Systems, pp. 6
94
13. Dželebdžić R.O., (2013), Teorijsko-metodološke osnove definisanja kriterijuma i indikatora
prostornog razvoja Srbije, Beograd, doktorska disertacija
14. EU Direktiva 75/442/EEC
15. Hanke H.S., Cato Institute, Measuring Misery around the World,
http://www.cato.org/publications/commentary/measuring-misery-around-world,
(pristupano 12.08.2016.)
16. Heleta M., (2008), Menadžment kvaliteta, Univerzitet Singidunum, Beograd
17. Institut za standardizaciju Srbije, Standardi, http://www.iss.rs/rs/
18. Interni dokument, Sistematizacija KBC Zemun, Organizaciona struktura u KBC Zemun
19. Jakšić B., Ilić M., Balaban M. (2001), Upravljanje medicinskim otpadom, Urbanistički zavod
Banja Luka, Banja Luka
20. Jovanović Đ., Mihailović O., Jovanović L., Kvalitet i zaštita životne sredine u sektoru zdravstva,
Ecologica, Volume 22, No 78., pp. 321-328
21. Jovanović Đ., Mihailović O., Medicinske ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa, Standardi
za akreditaciju i zaštita životne sredine, Kvalitet & Izvrsnost, godina IV, broj 9-10
22. Jovanović K. L. (2011), Principi održivog razvoja u rešavanju globalnih ekoloških problema,
Beograd
23. Kodeks poslovne etike („Sl. glasnik RS“, br. 1/2006)
24. Marković P. (2014), Stanje zaštite životne sredina na lokalnom nivou u Srbiji, Beograd,
http://www.skgo.org/upload/files/Stanje_sistema_ZZS_na_lok_nivou_u_Srbiji.pdf
25. Milenković B., Ćosović M., Stanković S., Društvena odgovornost preduzeća-Imperativ
savremenog menadžmenta,
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/MilenkovicCosovi
cStankovic.pdf
26. Milenković S. (2014), Materia Medica: Kliničko bolnički centar Zemun, Beograd, 230 godina,
volume 30, Issue 1, pp. 1019
27. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine,
Otpad, http://www.sepa.gov.rs/
28. Ministarstvo zdravalja Republike Srbije, Priručnik za upravljanje medicinskim otpadom,
Upravljanje medicinskim otpadom, Publikacija 12/002
95
29. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje otpadom,
Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, 2008.
http://www.komorabiohemsrbije.org.rs/pdf/vodic_medicinski_otpad,.pdf
30. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije
2010.-2015.
31. Misery Index Scores as of December 31, 2013.
http://www.cato.org/publications/commentary/measuring-misery-around-world (pristupano
12.08.2016.)
32. Mitrović M., Gavrilović A. (2013), Organizacija i menadžment u zdravstvenom sistemu Srbije,
FBIM Transactions, http://www.meste.org/fbim/fbim_srpski/FBIM_najava/II_mitrovic.pdf
(31.07.2016.)
33. Odluka o utvrđivanju nacionalnog pragrama zaštete životne sredine („Sl. glasnik RS“, br.
12/2010
34. Panić M. (2010), Upravljanje opasnim otpadom, planiranje, organizacija, funkcionisanje
sistema, Geografski Institut „Jovan Cvijić“ Srpske Akademije nauka i umetnosti, Beograd,
http://www.gi.sanu.ac.rs/rs/izdanja/posebna/pdf/gijc_pi_080_milena_panic_srp.pdf
35. Pavlović Z., (2009), Vrednosti samoizražavanja u Srbiji, U potrazi za demokratskom politikom i
kulturom, Institut društvenih nauka, Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje,
Beograd
36. Petrović N. (2016), Ekološki menadžment, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
37. Plan upravljanja otpadom KBC Zemun, 2012, Interni dokument (revidiran 2014.)
38. Pravilnik o akreditaciji zdravstvenih ustanova („Sl. glasnik RS", br. 112/2009)
39. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 78/2010)
40. Prüss A., Giroult E., Rushbrook P. (1999), Safe management of wastes from health-care
activities, World Health Organization, Geneva
41. Sharma M. (2002), Hospital Waste Menagement and its Monitoring, New Delhi
42. Simić S., Istraživanja sistema zdravstvene zaštite, Institut za socijalnu medicinu, Medicinski
fakultet u Beogradu,
wwold.med.bg.ac.rs/.../2006.../epidemioloska%20istrazivanja%20.../Istrazivanja%20
96
43. Sistem zdravstvene zaštite i organizacija zdravstvene službe u Republici Srbiji, b.d. pristupano
31.07.2016. godine
44. Strategija upravljanja otpadom za period 2010.-2019. godine („Sl. glasnik RS“, br. 29/10)
45. Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata („Sl.
glasnik RS, br. 15/2009)
46. Šćepanović R. (2014), Lekarska Komora Srbije, Glasnik, List Lekarske Komore Srbije, Rast broja
usluga uz prepolovljene kapacitete, godina VI, broj 23, pp. 54-57
47. Transparency International, Corruption perceptions Index (CPI 2014.), Corruption perceptions
Index (CPI 2014.),
http://www.transparency.org/research/cpi/overview, pristupano 12.08.2016., preuzeto
www.transparentnost.org.rs
48. WVS world values survey, Findings and Insights, Inglehart–Welzel Cultural Map,
http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp (pristupano 12.08.2016.)
49. Zakon o akreditaciji („Sl. glasnik RS“ br. 73/2010)
50. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 i 91/2015)
51. Zakon o javnom zdravlju („Sl. glasnik RS", br. 15/2016 od 25. februara 2016., primenjuje se od
04. marta 2016.)
52. Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)
53. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010,
99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013.- dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015)
54. Živković Ž., Đorđević P., (2013), Upraljanje kvalitetom, Bor
55. http://kbczemun.bg.ac.rs/ pristupljeno 31.07.2016. godine
97
PRILOG
ANKETA: ANALIZA STAVOVA ZAPOSLENIH O UPRAVLJANJU
MEDICINSKIM OTPADOM U KBC ZEMUN
1. Pol
Ženski
Muški
2. Godine života________
3. Godine radnog staža u zdravstvu __________
4. Obrazovanje
Osnovna škola
Srednja škola
Viša škola
Fakultet ili više, šta?______________
5. Zaposleni ste na radnom mestu

Lekara
Farmaceuta
Zdravstvenog saradnika
Medicinske sestre (viša/srednja)
Nemedicina
6. Da li ste čuli za pojam medicinskog otpada?
Da
Ne
Ne znam
7. Kada ste prvi put čuli za pojam medicinski otpad?
Na radnom mestu
Na fakultetu
U srednjoj školi
Ne znam
8. Šta spada u medicinski otpad
U medicinski otpad
spada___________________________________________________________________
________________________________________________________________________
Ne znam
9. Da li medicinski otpad može da spada u kategoriju opasnog otpada?
Da
Ne
Ne znam
98
10. Definicija upravljanja medicinskim otpadom
Upravljanje medicinskim otpadom
je_______________________________________________________________________
________________________________________________________________________
Ne znam
11. Da li u Republici Srbiji postoji zakon koji se odnosi na medicinski otpad?
Da. To
je_______________________________________________________________________
________________________________________________________________________
Ne
Ne znam
12. Da li ste mišljenja da treba da postoji poseban zakon koji se odnosi na medicinski otpad?
Da
Ne
Ne znam
13. Da li se upravlja medicinskim otpadom u KBC Zemun?
Da
Ne
Ne znam
14. Kako bi poboljšali upravljanje medicinskim otpadom na Vašem radnom mestu?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
99
Na sledeća pitanja zaokružite jednu od ponuđenih tvrdnji:
1 – Apsolutno NE, 2 – Ne slažem se, 3 – Ne znam, 4 – Slažem se, 5 – Apsolutno DA
R.br Pitanje Tvrdnja

15. Medicinski otpad se odvaja od drugog otpada 1 2 3 4 5
16. Infektivni otpad se odvaja od drugog medicinskog otpada 1 2 3 4 5
17. Otpad koji sadrži ljudske organe, tkiva i telesne tečnosti se odvaja od drugog
1 2 3 4 5
medicinskog otpada
18. Farmaceutski otpad se odvaja od drugog medicinskog otpada 1 2 3 4 5
19. Oštar otpad se odvaja od drugog medicinskog otpada 1 2 3 4 5
20. Medicinski otpad se u bolnicama klasifikuje prema njegovog toksičnosti 1 2 3 4 5
21. Visoko infektivan medicinski otpad se klasifikuje kao opasan otpad 1 2 3 4 5
22. Medicinski otpad se sakuplja iz zdravstvenih ustanova na dnevnoj bazi 1 2 3 4 5
23. Medicinski otpad se prilikom sakupljanja odvaja od drugog komunalnog otpada 1 2 3 4 5
24. Medicinski otpad se zasebno sakuplja iz zdravstvenih ustanova 1 2 3 4 5
25. U zdravstvenim ustanovama postoje specijalizovana skladišta za medicinski otpad 1 2 3 4 5
26. U zdravstvenim ustanovama postoje mesta za privremeno skladištenje medicinskog
1 2 3 4 5
otpada na svakom odeljenju
27. U zdravstvenim ustanovama postoje kontejneri dizajnirani za transport medicinskog
1 2 3 4 5
otpada
28. Odvojeni medicinski otpad se zasebno odvozi na dalji tretman ili skladištenje 1 2 3 4 5
29. Zdravstvene ustanove se “oslobađaju” medicinskog otpada tako što ga odvoze
1 2 3 4 5
vozila Gradske čistoće
30. Visoko infektivni medicinski otpad se tretira u zdravstvenim ustanovama pre
1 2 3 4 5
skladištenja
31. Oštar otpad se steriliše u zdravstvenim ustanovama pre skladištenja 1 2 3 4 5
32. Krv i kontaminirane tečnosti se dezinfikuju pre skladištenja 1 2 3 4 5
33. Medicinski otpad se vraća dobavljaču radi dalje obrade 1 2 3 4 5
34. Zdravstvene ustanove se “oslobađaju” medicinskog otpada tako što ga zakopavaju
1 2 3 4 5
na za to određene lokacije
35. U zdravstvenim ustanovama postoje spalionice za medicinski otpad 1 2 3 4 5
36. Zdravstvene ustanove razvijaju planove za upravljanje medicinskim otpadom 1 2 3 4 5
37. U zdravstvenim ustanovama postoje specijalizovane jedinice koje se bave
1 2 3 4 5
upravljanjem medicinskim otpadom
38. Zdravstvene ustanove organizuju obuke o postupanju sa medicinskim otpadom za
1 2 3 4 5
medicinsko osoblje
39. Zdravstvene ustanove organizuju obuke o postupanju sa medicinskim otpadom za
1 2 3 4 5
nemedicinsko osoblje
HVALA ŠTO VODITE RAČUNA O MEDICINSKOM OTPADU I ŽIVOTNOJ SREDINI!
100

Master Rada Olivera Mihailovic Final 29.08.2016.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rada Olivera Mihailovic Final 29.08.2016.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

Beograd, 2016. godine

Mentor: Prof. dr Nataša Petrović, redovni profesor

Član: Prof. dr Mirjana Drakulić, redovni profesor

Član: Prof. dr Ivana Petrović, vanredni profesor

Master rad posvećujem porodici

Keywords: management, healthcare, medical waste, accreditation, standards, Clinical Hospital

Olivera Mihailović (1978)

Radovi koji su pisani tokom diplomskih i master studija su prezentovani na domaćim i

MS Office (Word, Excel, PowerPoint, Access)

Beograd, ________________________ Potpis studentkinje

Tabela 1. Stvaranje medicinskog otpada u zavisnosti od razvijenosti zemlje...................................... 8

Slika 1. Opšti proces/logika funkcionisanja .......................................................................................... 6

Grafik 1. Polna struktura ispitanika .................................................................................................... 67

Naučni cilj predložene teze „Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku

Osnovna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja

Pomoćna hipoteza je da standardi za akreditaciju i njihovo ispunjenje dovode do poboljšanja

Rad je zasnovan na proveri postavljene hipoteze u kontekstu zahteva savremene menadžment

Metodologija koja je primenjena u izradi ovog master rada je:

1. Metod koji je zasnovan na analizi sadržaja, zasnovanih na podacima iz literature („qualitative

Četvrto poglavlje - Upravljanje medicinskim otpadom u sekundarno-tercijarnom obliku zdravstvene

Godišnja proizvodnja otpada

Tabela 2. Ukupna proizvodnja medicinskog otpada po regionima

Region Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Tabela 3. Stvaranje medicisnkog otpada u zavisnosti od veličine izvora

Izvor Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Tabela 4. Stvaranje medicinskog otpada prema tipu otpada: Zapadna Evropa

Klasa otpada Dnevna proizvodnja otpada (kg/krevet)

Tabela 5. Klasifikacija medicinskog otpada

Slika 3. Relacije između uzroka i posledica neadekvatnog upravljanja medicinskim otpadom

• Doktori, medicinske sestre, medicinsko pomoćno osoblje i pomoćno osoblje na održavanju;

Tabela 6. Profesionalne opasnosti prouzrokovane rukovanjem otpadom

Tabela 7. Kategorije otpada stvorenog u različitim tipovima medicinskih usluga

Tabela 9. Primeri infekcije prouzrokovane izlaganjem infektivnom medicinskom otpadu

Tip infekcije Primeri organizama uzročnika Prenosnici

„Održivo upravljanje otpadom omogućava smanjenje broja deponija i oslobađa površine za

3) Radioaktivni otpad (otpad komtaminiran radionuklidima);

4) Hemijski otpad (tečne, čvrste i gasovite hemikalije);

5) Infektivni i potencijalno infektivni otpad (sadrži infektivne agense, virulencije);

6) Medicinski instrumetni (igle, skalpele, špricevi i sl.);

7) Farmaceutski otpad (lekovi, vraćene hemikalije, vraćene iz upotrebe);

„Uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u

„Zakon o upravljanju otpadom predstavlja prvi korak u približavanju nacionalnog zakonodavstva u

Glavni ciljevi upravljanja otpadom u smisli gore navedenog zato su:

• Zaštita zdravlja ljudi i životne sredine;

• Smanjenje (minimizacija) količine proizvedenog otpada;

Aktivnosti u upravljanju medicinskim otpadom u smislu postizanja navedenih ciljeva su sledeće:

KBC Zemun obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu delatnost na

„Visoko razvijene zemlje proizvode do 6 kg opasnog medicinskog otpada po osobi godišnje. U

3.3. Upravljanje medicinskim otpadom kao element unapređenja kvaliteta,

Upravljanje kao aktivnost u menadžmentu, jednako se može definisati i kada je upravljanje

Slika 4. Dijagram toka pravilnog razvrstavanja medicinskog otpada

Primenom Strategije za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenta

Na osnovu Priručnika za sprovođenje mera za bezbednost pacijenata prema zahtevima Agencije za

Pravilnim postupanjem upravljanjem otpadom, menadžment i zaposleni u KBC Zemun poštuju

3.4. Razvoj infrastrukture i ljudskih resursa u sektoru zdravstva i upravljanje

„Deponije predstavljaju mesto za konačno odlaganje ostataka iz procesa sterilizacije parom

3.5. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog

Akreditacija - „Akreditacija jeste postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na

Standard - „Standard je dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se

Tabela 10. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa

Samoocenjivanje - „Samoocenjivanje je proces ocenjivanja kvaliteta rada ustanove radi evaluacije

„Misija stalnog unapređenja kvaliteta je da promoviše značaj bezbedne i kvalitetne zdravstvene