(LINDAR DEBELIH ZIDOVA OPTE- REGEN UNUTRASNJIM I SPOLJNIM PRITISKOM Na si. 1 je dat popretni presek Supljeg dlindra debelih zidova, koji je optereéen unutrasnjim pritiskom p, i spoljnim pritis- fom Py. Unutrasnji i spoljni_ polupretnik clindra oznaéen je sa r,, odnosno 7. Ako su pritisci ravnomerno raspodeljeni po imam? 4 Proizvoljnoj taki sa koordinatom r Gur®, ™#Ponsko stanje, prikazano na sl. 3. “ze normalne napone 9, io, odredujemo covim obrascim: sim ant 6, artnet pt ot dE a er Gf — nr? @ “Bikar Gi pontnt a at (at — ny” Napon u ake: ij Ut aksijalnom. pri 6, isi od ij Praveu a, zavis a. ‘ile N, koja optereéuje cilindar na ili pritisak 3 Ovaj napon je po povr- T pe, Parvin rar ™_ a@rh GLAVA VI PRORACUN CILINDRIGNIH I SFERNIH LJUSKI DEBELIH ZIDOVA Sini popretnog preseka konstantan i jednak N Ge 15" @) Kod cilindra, sa obe strane zatvorenog dnom, usled delovanja pritiska na dno, javija se aksijalna sila N; u tom slugaju, fapon u aksijalnom pravcu dobijamo po obrascu_ _ Punt Pert oe ni nt 4) Radijalno pomeranje proizvoline téke cilindra u_centrifugalnom smeru moze se proratunati po obrascu fant and GF =n E rire (+ w) =n)E uNr ~ Bre — le su E is — modul elasti¢nosti i Poasonov Peedtient za materijal cilindra. a ry r ©)PRORACUN ee oe ‘Ako su naponi Op» O> Os prethodno a: éunati, radijalni napon se moze odrediti pomocu jednostavnijes obrasca (6) (6; — U9, — #92) Svi gore dati obrasci va%e takode iu slugaju da su pritisci Py 1 Pp, lincarno raspo- Geljeni dué cilindra ili se slabo menjayu po proizvoljnom zakont. U slugaju opteregenja samo unutrasnjim pritiskom py = P (24 proizvoljni_ napon w Txsijalnom praveu), imamo: pnt ° BG re |o -wrtdtws wor a Na sl. 3 su dati dijagrami raspodele napo- nao, i 0, po popretnom preseku, a usled delovanja ‘unutragnjeg pritiska. (9) Za proizvoline vrednosti pritisaka py i Pe maksimalni naponi se javijaju u rn tatkama Supljeg cilindra koje se nalaze na unas) ovrtini cilindra, Po energetskoj teoriji Evrstoce (po teoriji najveée deformacione energie utrokene na promenu oblika), uslov pojave plastiénih de- formacija u tim tatkama ima sledeti oblik: 1 V3 lence ore, m]- .. oO) Pisteetiet —_ en 2Wov, gde suo, = — p,— page rasnjim tatkama;’ “TM nape, une Py (1? + 74?) : oe at) = Pas ang — 2a kruty, pon u unutragnjim tackama: 7 N ; m (r_? — ry? napon u aksija, 1) ialnom pe, veu; 6, =granica tetenja materija), Ako na cev bez dna del nji pritisak py = p, (Pp, = Owe plastiéne deformacije je . tra Pojavy . ant + nt Tope P= (uy T Ako usled postojanja. dna im dopunsku aksijainu silu N= pr umes obrasca (11) dobijamo izraz: : (Ua) re — 7? P= oy Jednaéina (11) pokazuje, da za proizvolinu debljinu zida, tj. za bilo koliko veliki polu- preénik 72, plasti¢ne deformacije nastaju ako jep > oz), 3. Prema tome, u cevovodima se uvek mogu javiti plastitne deformacije ako je unutrasnji pritisak visok, tj. ako je iznad o,/)3, Takve cevovode treba proracunavatine osnovu grani¢nog optereéenja. ' Naponi u cilindrima debelih zidova, medusobno spojenih naviagenjem pri jednakoj duzini sparenih delova [6 Preklopom 8 nazivamo_razliku pretnika dodirne povrSine steznog i stegnutog dela. ‘Ako je duzina sparenih delova jednaka, 75: podela povrSinskog pritiska Py PO Po’ ini haleganja je ravnomerna; povrsinski (Kop taktni) pritisak je u tom slugaju jednak . 8 de Pe TT Re ) 7 Toa?) "By Ovde su: dy — pretnik po njas ky = did By = alte — I debijine zida za unutrasnji i spoljni (al, 4); B, i By— moduli elastiGnostss wrsine nalega Koeficiientt wi eae .CILINDAR DEBELIH ZIDOVA pop pEsgry wi Kocficijenti za unutragnji sone ini cilindar. . ql tt a materijal_ sparenih cilindara nar: 8 mops TERE (12s) Toke lke je unutrainji deo puni cilindar 1 voy onda je coe & = Se (12b) 2d, ——— formacija. Treba imati u vidu da je sinh de odreden na os- ra mera delova pre Mesovanja (naviagenja), trek neSto vedi od stvar- nog preklopa. To se ob- janjava time 8to na po- ywini delova ostaju po- se zavrine obrade_ne- ravnine (ogrebotine), k je se skidaju pri preso- yanju (navlacenju), Kod brudenih’ delo- varazlika izmedu stvar- sogiizmerenog preklo- alunosipriblizno 10—20 mikrona, Silu “navlaéenja mozemo odrediti po obrascu P= pyr dl, —duzina povrtine J—koeficijent trenja, Momenat uvijanja, pri kome potinje me- Gtsvbno obrtanje delova, odredujemo po obrascu navlacenja; Mm Pee ae lf oo: Ako ie preklop veliki, granica propor- Gishosti moze biti prekoragena kod jednog ied oba sparena delay a tomn sluéaju ée Dynimki pritisak biti manji_od_ pritiska mops Proraéunat po obrascu (12), pa se spoj Plaiengees aati na osnovu metoda teorije “costi (vidi eh VII, Grafians ° clingy stupak za odredivanje napona ima sa debelim zidovime [6 Vvodime oznaku 1. er 7 (13) Ys YOM PRT KA 211 Obrasce (1) j (2) z, é . ) 5 (2) 7a proraéun nape - emo sada napisati u Sledccom, MePOna Mo %-B-Ax 14) % Btayx, (15) Bde su Ai B konstante; Obrasci(14) i¢ | 15)su jednatine prave linije, koje se medusob: no razlikuju samo po znaku tangensa pravca. Ako usvojimo koordinatne qisteme xo, i xo, i postavimo ih tako da se koordinatni poéeci i ordinatne ose poklapaju, a da su apscisne ose u suprotnim smerovimna, Prave (14) i (15), nacrtane u ovim koordinat. him sistemima, nastavljace se jedna na drugu, Ukoliko oblast negativnih vrednosti: pro. Tienlfive x mema fizitkog smisla, deo prave Tevo od koordinatnog potetka odnosi te na napon ¢,, a onaj desno na napon o,. Pretpostavimo da su nam. poznati pritisci Pri Pe i polupretnici r, ir, i da treba da od redimo velitinu napona. Desno i levo od Koordinatnog poéetka nanosimo duéi Ox = Mii!) i) Oxy = Ir? GL 5). Na oanev, Braniénih uslova, radijaini naponi za unut. raénju i spoljnu taéku jednaki su pritiscima, Uj. Ga = — py odnosno o,, = — Pe oho \ ! | | 1, & Sl. 5. ‘ : wa Ako u koordinatnom sistemu x6.) a za vrednosti apscisa x, i x,, nanesemo po ordi- nati ove pritiske i dobijene tatke spojimo pra- vom linjjom, dobijamo dijagram napona o,. Dabismo dobili dijagram napona 6,, dovoljnoje212 da dobiftnu pravu produzimo desno od kor Ginatnog pocetka, Treba imati u vidu da su na ovim dijagramima naponi 9, i dati u zavisnosti od promenijive x, ane u ee od poluprecnika, pa tacke na dijagramu koje | Sl. 6. su blize koordinatnom pogetku_odgovaraju spoljnim tatkama cilindra, a tatke najdalje od koordinatnog potetka — unutrainjim tatkama cilindra. Radi jasnijeg uvida u karakter promene napona o, io, u zavisnosti od polupretnika, pogodno ‘je konstruisati dopunski dijagram Ar? = x, kako je prikazano na sl. 5. Time je olakSano kori8éenje graficki dobijenog regenja. Kao drugi primer, na sl. 6 je data konstruke cija dijagrama napona o, i, za dva cilindra spojena navlaéenjem. U levom delu dijagrama, od tatke xg, nanesen je povréinski pritisak py u odgovarajuéoj razmeri i dobijena tatka spo- jena sa tatkama x i x, (py = 0, p, = 0). U potetku povrsinski pritisak mode proizvoljno da se usvoji, a kasnije odredi u saglasnosti sa zahtevima zadatka. Dobijene kose prave, u levom delu dijagrama, daju vrednosti napona 9,, a njihov produzetak u desnom delu dijag- rama odreduje napone o, (u delovima p,). Poito smo dobili napone’¢, i c,, na osnovu obrasca (6) mozemo da izratunamo radijalno pomeranje bilo koje tatke. Velitinu ‘preklopa 3, koja je neophodna za dobijanje potrebnog povrsinskog pritiska Pr» izracunavamo po obrascu (12). Izlozeno grafitko re’avanje vati samo u granicama clasti¢nih deformacija, Kod pri mene kako grafitkog re’avanja, tako i datih obrazaca, treba sve vrednosti uzimati vodedi raéuna 0 njihovom znaku, smatrajuéi da su PRORACUN CILINDRICNIH I SFERNIH Lousxy DEBEr, ELI ey, Moy, aponi pri zateranju ey, N ~ negativni. Radijalng Viti, oy tivna ako im je smer qq Pomerania Pitgg Cetra, 7 8 pa Mt Spojeni citings; Ako je cilindar debetiy » samo unutrasnjim pritiskom “1% Optey cilindra su jae napregns tt (vidi sl. 3). © od spo Da bi se postigla Tavnomerni napona ina taj natin obese rad spoljnih slojeva cilindra se takozvani spojeni cilindri, {Pot blang iz dye ili vibe cevi, navucene jednq, Se sa preklopom [6]. 4 Na drugy Dijagram raspodele napona : genja, za spojeni cilindar kojt oat ia ra dio. al dve cevi, dat je na sl. 75a. Veednont ne napona odredujemo po obrascima (1) i (2) w zavisnosti od povrSinskog pritiska pj» koji je pak zavisan od preklopa 3 prema jednacini (12). (Za unutra’nju cev py = 03 ~2= ‘za spoljnu cev p; = Py Ps = 0). Ako spojeni cilindar opteretimo unutra’- njim pritiskom, napone od unutrainjeg po tiska sabiramo sa naponima usled navlacenis. Dijagram raspodele ukupnih napona dat je na sl. 7,5. oe Isprekidanom linijom je daca raspods ja odgovara unutrasnjem pritisku p. : : Optimalni povrSinski pritisak usled Be lagenja i njemu odgovarajuci preklop moves? odrediti iz uslova jednake otpornosti unut njih tataka unutrainje i spoline ov oo proragunu na osnovu teorije mp ped gencijalnog napona, jednake ven eae valentnog napona za unt i ne Yobijamo. za, vrednost povrSinskog pritsks as wat dL, (16).cILIN) = ralry_koeficijent iho tearail epotinnr cee 1 unutrasnju t spoljnu ce it ee a tisak, eine iyi radi tl j tatki unut. eras PA pon w opasnoj tacki unul salen Meeui ice pri tome jednak ili SP cit : a (17) y veci efekat auto- jemo da se najveci ef 0 Nao postize u sluéaju kada je ete Pei dodirne povrsine jednak ure 8 n= |e (18) aaj ustov je pehoph (ede ie R= Ir), (19) ‘pis yrednost povrSinskog (kontakt- » optim nop) risk a) (20) me PIT hy Preklop, koji odgovara ovom pritisku, je jedi doar + ®) _ 2Pm 3 na 3 21) EU —%) E i adkvivalentni napon u opasnoj tatki Cy =. (22) Uporedujuéi velitinu unutranjeg pri- tia, koja odgovara podetku plastignih defor- ‘uci za celinu (sklop) ili za pojedini sastavni clindar, moemo zakljuditi da usled auto- pti spajanju ovaj pritisak raste u ofoosu lt+k Toplotna naprezanja u cilindru debelih zidova [6] Cu te gacionarnog toplotnog rezima, kada ‘ature unutragnje i spoljne povrsine sant Konstantne po. Gulia i ee ty arate temperatura u proizvoljnoj tatki, "IU r od ose, odreduje se po obrascu In tey 7 OP (23) . ink AL™ Ten, 5 = nly > fs — pad temperature; koeficijent debljine zidova; ‘imenzionalni polupretnik. pes DAR DEBELM! ZIDOVA POD DEsSTVOM pRry ihe hall SKA 213 Napone u istoj taki, koji 1 © javliaju usted Reravnomernog zagrevania, op eit Us na osnov lededihy mt = ac 1 2 o aT 20-4 inal . Lal 1 7 a (<, ') ne 24 aET 5 Cra 1 - Ing (25 Sahel, 26 gde su: a —koeficijent linearnog Sirenja; E— modul elastiénosti; 1 — Poasonov koe. ficijent za materijal cilindra. Dati obrasci vaze ako je posmatrani pre- sek udaljen od krajeva cilindra najmanje za 1,5 7». Raspodela napona u blizini krajeva ne odgovara jedna¢inama (24)—(26) i zavisi od uslova u krajnjim presecima, U sluéaju slobodnih krajeva, naponi su obiéno manji od onih koje dobijamo po ovim obrascima; ako su cilindri zatvoreni, tj. ako Postoje dna, naponi mogu biti vrlo veliki, te se zahteva specijalna analiza. Ako je zagrevanje znatno, treba u proraéu- nima koristiti elastitne konstante materi- jala, koje odgovaraju stvarnoj temperaturi (Srednjoj), Obrasci (24) do (26) se ne mogu primenjivati ako su razlike temperature veo- ma velike. Za proratun cilindara, uzevsi_u obzir Promenu mehaniékih osobina materijala pri zagrevanju vidi [6]. Cilindri debelih zidova optereéeni po duzini promenijivim aksisimetriénim opteregenjem U stutaju opreresenja pritakom, Koji se linearno menja po duzini, napone i pot izratunavamo na osnovu Lameovih jednatina (str, 209), Ove jednadine ne vaze u sludaju sloZenijeg zakona promene pritiska, kao i u slugaju parejalnog opterecenja ili Koncentri- sanih sila koje prenose prsteni. U tom sluéaju je dosta teSko dati tatno revenje zadatka 0 deformaciji cilindra, koji se u vecini slutajeva moe resiti samo numeriSkim metodama.214 Senje zadatka 0 deformaciji cilindra, opterecenog ravnomernint pritis- kom alom dehi bogne povrsine vidi [9]. Neke druge slugajeve opterecenja cilindra debelih zidova, kao i primere za_primenu tacnog resenja’ w ingenjerijskim proracuninia vidi pod [8] i [2]. S obzirom na slogenost tadnih sluduju jednostaynija pribli se osnivaju na uvodenjut izves Za tatno nag inju resenja, koj nih pretpostavki. Takva regenja, pomoéu_kojilt dobijamo regultate zadovoljavajuée taénosti, data stu (4 (2) ; Dalje su dati proragunski_ obrasci_naj- jednostavnijer pribliznog resenja [2], w kome je potpuno taéno zadovoljen usloy kompati- bilnosti deformacija, a uslov ravnoteze cle- menta zapremine — priblizno. Ovaj poslednji je zamenjen uslovom minimuma potencijalne energije. U ovom resenju je, sem toga, usvojena i hipoteza 0 nepostojanju smi¢uce deformacije, koja je sli¢na po karakteru hipotezi ravnih_ prescka, upotreblienoj kod proracuna Stapova. Uvodimo bezdimenzionalne t 4 ip =t]rs i usvajamo oznake u—modul clastignosti i Poasonoy koe jent materijala cilindra; & = r/ry— koef cijent debljine zida cilindra, Kod aksisimetritnég optéreéenja cilinidra (vidi sl. 8—12), napone u proizvoljnoj taéki i pomeranje te tatke proratunavamo po obrascima koordinate E(t — ») 7 (1 + w) (1 — 2p) alg a Br (ings eee 1))s = (ine etal) en 8) 29) 2 Bd=» (1+ 0) (= 2p) i [- pe PB = (30) ict. ay PRORACUN CILINDRICNIE T SFERNT LIUSKT ENE, Sa SEMA zy uy gle su Ai B—tunkeije «, A”, BM — njit dit . WNOVi drupi i teed? 8 AY, U slugaju da su a ngs lian cilindta pritisci py i py jo Posmatra konstante ili linear i nui, su_definisane lee Tunkeije, fur ii u deci izrazima 8) ako je duzina tog (1. 2r,), imamo dela cilindrg A> cue CC sin af + Cy cos a i } eB (Cysingt 4 + , ep, eB RG Bm ~ me-a8 (Cy sina + Cy eonay” } ne—B6 (Cy sin BE + C4088. 4. Parad wnk EU—k& > b) ako je duzina dela mala, imamo A= CV (2) + QUO 4 Cala” FOUGN+QN@D+ — +GMGD + GUEO+ OK GY ep, ~ pr) (V-wyn Ed-m)? B= — mC @)+ GUeds | +OQU@DEAUEHE +MICGViGO+GVUEH+ +O, Va BR) + UGH + Grad twne Ed-%” # gde su Vis Vay Va, Vy—funkeije A konstante su ozatene sa C,” i Cj’. -AR DEBELIH ZIDOVA POD DEISTVOM PRITISKA 217 D: z crn! ee unutrasnju ivicu Konstanti, datih na dijageamu sf 20, odnose uvodi na 20, odnos ¢ sila se na slucaj kada se momenat m uvodi po 1 8 nda i stednjoj liniji_ povesine krajnjeg preseka Ma Po (sl. 11) pri tom raspodela normalnih > apona ‘ 0; Gee 2S Po krajnjem prescku ima oblik prikazan na a4 "Pe sl 21 (ak ~ rrp 0,5 Paw Po8to smo izratunali integracione konstan- G0 i 2B te i na taj natin odredili funkcije A iB, po obrascima (27) — (29) moi namo napone a, mo da proracu- i 4) kao i pomeranje 2 ‘ i po krugu stednjeg Radijalni naponi u unutrasnjim i spoljnim peed Wook onda eG = 05 tatkama, cies Jeo unutrasnjem, a ednosti Kenotant! ©, i Cy date su odnosno spoljnjem pritisku. Stoga se ne daju oe eeamima sl 19, obrasci za napone o,. aa Za slutaj cilindra male dudzine, izrazi za 6 funkcije 4 i B (33) i (34) sadrée osam integ- it racionih konstanti, Cetiri. odredujemo iz 8a os Jt fa ‘ * Le al 1 | ant a a + if ae St al J “2 Phy “ al \ ¢ Hel sl 1, napa Sptereéenja cilindra momentom, “some PO obimu krajnjeg preseka, ¥ te ng idl 8111), integracione konstante n i a fagramima sl. 20 (momenat m ‘Upreen:t snicu dugine obima srednjeg “merce ». Treba imati u'vidu da ee SL,20. 1 Dost mines, Preseka momentom xa, smettenog higite nagine, isnosti \inje a, SI PRED pode MEMS, FAEON ey love keg te ronnie nih h tale etiri iz : rdinatnom potetku, a ostale cet nh dover PELEOMe se. vred- franignih uslova ‘suprotiog raja. elindra,2 CUN C NIL 1 PRORACUN CILINDRIC 218 Treba imati u vidu da priblizno resenje, dato u [1]: daje nesto smanjene vrednosti na pona, dok rekenja koja su. gore izlozena (ob 28), [2]s daju poveéane napone 27) rasci (2 Kada se odrede naponi pomocu ovih i drugih metoda, mogu da se ustanove granice u koji stvarne vrednosti_ napona se krecu ma Manje tatno, ali jednostavnije reSenje problema o aksisimetriénim deformacijama ilindra debelih zidova, mozemo takode da .dobijemo pomocu_ teorije aksisimetritnog savijanja tankozidnih cilindritnih Ijuski (vidi gl. V). U cilju povecanja taénosti proraéuna, opteretenja koja u tom slutaju deluju na spoljnu ili unutrasnju povrsinu treba svesti 1 pith? xo |e -E,L1-ht na srednju povrsinu, time Sto cemo da izmeni mo njihovu vrednost u odnosu ra/rq' (za spolj- nje opterecenje) ili r,/r, (za unutrasnje opte- recenje). Zatim, obiénim postupkom, odre- dujemo radijalna Pomeranja tataka srednje Povriine w, i najzad naj po obrasci pone proratunavamo on: Edy “no-n U-a) aa 3 (38) (39) ade su: y — rastojanj v rastojanje posmatrane taél cdnje povrsine, mereno u smeru aioe 5 Ts — srednji_polupretnik; N, 3 Ny njeg polupresake nie duzine obima sred- = a 1 fits? | | st+ a) glice : ———))) SFERNIN LIUSKL Ding ui Proraéun évestit sklopova) kod rz deloy rent - i Kod razligite duzin . povrsinski-pritisak ji Parcnih or tisa ner de deljen po povrSini nalesan a duacg dela otezavaju nj, bodni gam NU njegoy 1 Rae, te oga znatno rast I krajeva_povrgine naleganie i Drtsgk ge vimo da je pritisak ravnomern*® P'tbowy, duz cele povrsine Anja, masa Podelig demo pribliznu vrednost stedme™ da pritiska. Pri tom, srednju arin em nost radijalnog pomeranja tatake naleganja duzeg dela, treba odredy metoda prikazanih na str. 214." inshop ku vied. '@ Dovrtin, ti Pomogy SL. 22, Za slutaj naleganja kratkog obruéa m dugatko Suplje vratilo (s1. 22), imamo da je srednji pritisak naleganja jednak (@) gde suk, i hy — kocficijenti debljine ade \unutrasnjeg i spoljnjeg, cilindra. Obrazac (40) se razlikuje od one samo time 8to je U imenitelju_ do a cijent *, koji yzima uw obzir ae ova ke krajeva unutrasnjeg dela var ne or | ficijent zavisi od odnosa izmedt O07 aaj Sine naleganja J i njenog Pre nu a wt ane vrednosti koeficijent® ida nuts vrednosti koeficijenta de ae mam 3h B njeg dela ky, date su ae oe dels Uticaj slobodnih krajev ae povrsine &ito izrazen kod male i ge ob8" ganja (za Id, < 0.5)» kada uzeti u obzir. DovA EBELIB ZIDESKA LOPTA pays TvOM pris at Kod lopte debelih ai po debljine, opteretene 854), rev nim pritiscimal Pa i Po (S*LOPTA DEBELIH ZIDOVA POD DESSTVOM PRITISKA 219 preseka su istovremeno i glavne ravni (sl. 25). Naponi u proizvoljnoj tacki, sa koordinatom sodreduju se na osnovu obrazaca Pa® — Poo (Pa — Py) a*b* oS @ HP 4) = 22% — P40 (Pa ~ Po) abot @— Bt @— B27 © (42) ee V Sl. 25. Radijaino Pomeranje u istoj tatki iznosi: A= 2p) pga® — py? ; E eens ( Ld+w (spy el ) a2 2 ae ‘a Uslov evs i 'tstoGe po teoriji najveceg tangenci- Wlnog Aapona a ‘PO teoriji najveceg tangenc oe G < (43) Tea MPa) Sor. ) Najveci naponi se javijaju u tatkama na unutrasnjoj povrini lopte. Toplotna naprezanja u lopti Kod stacionarnog temperaturnog stanja, napone u proizvoljnoj tatki sa koordinatom r, odredujemo na osnovu sledecih obrazaca: . ae =@+b- =}: (as) ab —— r aE nee Dae ae -@th)+s5 16) 2 be gde su ty i fy — temperatura spolinje i unut- rainje povrsine, "‘Temperatuta u_ proizvoljnoj tacki . at(r—b) + bn (@ -1) t= 7@=5 + 4) >a” ut4 (ig * 220 PRORACUN CILINDRICNIH T SFERNUT LIUSKI Dope, aur LITERATURA I IZVORI - 1. Buaepman B. JI., Pacter unanuapon epesneit Howomapen I. Bam LUNE! MA CHMMETPHUYIO OTHOCHTe:TEIO JInxapes K.P Dmg dort Harpyaxy, WaMeHmMotyrocn no winite, Tpyster Masmnnn Hi on2, Qf28¥una ge Lh. propo wayanto-TextutuccKolt — Koncbepemunit Pacuerbt wa mpowuocr, y ocbea BH MBTY, msiinx. MBTY, 1946 (cm. ravoxe [6] 1. 1, Mamria, 1956. "um opoeee rapa XV, § 4). 6. Tlonomapes C. 1, Bune; : 2. Boapummwon G. B., Pacuer toxcrocrenmpm Haxspee Kee Maxyinnat Be on, TOMBIX ULTIMAPOB, HAXOAAUMAXCA TON jelicTRHEM Pagmuna H. HH. Deonocuen BM” MpowsnombHo ocecHMMeTPHYHOIL HarpyaKit, 6. acer Ha mpownocrs pa . i +Pacuctbt Ha MPOYHOCTh, HKECTKOCTS M MOJSYYCCTA t. IL, Mauirua 1958. MHOC poeta” SAeNEHTOR MaiNHocTpONTeMBBIX KOHCTpyEAUi« 7. Tlonomapen C. Jt, nog per. C. JI. Hotomapena, Mauris, 1953, © “yueroM Hanencnane eye ACE mma, exanin savepiana np narpena Seek tae Hepon H TexiniKos» Ne 1, 1982, 8. TIpokonon B. kK, Papu yrore OCeCHMMeTPHYHO Harpy>KeHH PO roe 3. TepuGepr E. &., Crpenanona A. TIpumeuene peuenna aaqaun o nanpaxcer cOcToaHMM ToNCTOcTeHHOrO UAMHIpA K ompe- HOTO To) ReneHMIO HanpwKeHMIL B cTyMMe TypOuHHOrO Rummnapa, sl Tpiicnanan marewanina it mee aucxa, 6. <«[Ipounocts anementoR naponpix tra», 7. XIIT, phim. 2, 1949, ‘ryp6un», Mamrus, 1951. 9. Mlanupo T. C., 0 oxanme Honore scpyronoro ‘wwmtnzpa aapremnen, ape 4. Kontopopny 3. B., Ochosst pacuera xumu- 7PTKcHHbIM Ha yuactKe OoKonoit noneps oa at som natn Ww antaperon, Monnes, 1546, ¢{PUMAN arcuate ase