1.

Pojam keramičkih materijala

Pod keramičkim materijalima podrazumevaju se proizvodi dobijeni od mineralnih

sirovina na bazi glina.

2. Vrste glina

Razlikujemo više vrste glina:

Grnčarska glina
Ilovače
Laporasta glina
Glinasti škriljci.

3. Podela keramičkih materijala

Keramički materijali se dele na:

- materijale za široku potrošnju koji se koriste u domaćinstvu, gradjevinarstvu, itd.
- nove keramičke materijale koji se koriste u elektronici, tehnici, avioindustriji, itd.

4. Podela keramičkih proizvoda

Keramički proizvodi se dele na:

• neporozne keramičke proizvode
• porozne keramičke proizvode
• gradjevinsku keramiku
• vatrostalne proizvode
• oksidne i neoksidne proizvode i kermete.

5. Podela vatrostalnih materijala

Prema temperaturama na kojima se koriste razlikujemo:

• vatrostalne materijale (1500 – 1770oC)
• visoko vatrostalni materijali (1770 – 2000oC)
• materijali najviše vatrostalnosti (preko 2000oC)

6. Podela gradjevinskih materijala

Građevinski materijali mogu biti:

• gradjevinska veziva (cement, kreč, gips, novi materijali)
• konstrukcioni materijali (gradjevinska keramika, kamen, betonski elementi ...)
• specijalni hidroizolacioni i termoizolacioni materijali

http://skriptarnica.on.neobee.net
7. Podela cementa

Prema brzini vezivanja cemente delimo na:

• brzovezujući sa početkom vezivanja do 15 min. od momenta mešanja sa vodom,
• srednjevezujući sa početkom vezivanja od 15 do 60 minuta,
• sporovezujući sa početkom vezivanja preko 60 minuta.

Prema kvalitetu cemente delimo na:

• cemente na bazi portlandnog klinkera
• specijalne vrste cementa (npr. metalurški cementi)

8. Šema cementa

Laporac

Drobljenje,
usitnjavanje,
mlevenje

Vlaženje i
granulacija

Pečenje u
rotacionim
pećima

Klinker

Mlevenje,
prosejavanje

http://skriptarnica.on.neobee.net
9. Vrste stakla

U zavisnoati od pomoćnih materijala razlikujemo:

• Natrijum-kalcijumova stakla (normalna stakla)
• Kalijum-kalcijumova stakla (kristalna stakla)
• Bor-aluminijumova stakla (vatrostalno posudje).

10. Pojam ravnog stakla

Pod ravnim staklom podrazumevaju se ploče različitih debljina i kvaliteta stakla

dobijenih presovanjem ili izvlačenjem a mogu se i doraditi naknadnim procesima.

11. Podela baznih hemijskih proizvoda

• Bazni neorganski hemijski proizvodi

• Bazni organski hemijski proizvodi.

12. Šta su bazni neorganski proizvodi

Bazni neorganski proizvodi su proizvodi na bazi: Hlora, Azota, Sumpora, Ostalih

halogenih elemenata i Fosfora.

13. Podela baznih organskih proizvoda

Bazni organski proizvodi mogu biti:

• Aciklični i Ciklični
Ili:
• Alifatični (aciklični i ciklični) i Aromatični (ciklični – benzolov prsten).

14. Podela polimera

Polimeri mogu biti:

• Temoplastične (celuloza ili veštačke smole)
• Termostabilne, polikondenzacija

Temoplastične su: celuloid, celofan, polivinilhlorid, polietilen (ambalaža) i poliamidne

smole (vlakna i tekstil).

Temostabilne su: fenolplasti, poliestri i silikonske plastične mase.

15. Prerada polimera

Prerada polimera može biti:

• termički
• mehanički.

http://skriptarnica.on.neobee.net
16. Međunarodna i domaća klasifikacija nemetala

Prema međunarodnoj klasifikaciji razlikujemo:

• nemetalne sirovine (sirovine na bazi nemetalnih elemenata, bez uglja)
• tržišni proizvodi na bazi nemetalnih sirovina (keramika, gradjevinski materijali,staklo)

Prema domaćoj klasifikaciji imamo:

• industrija porcelana, stakla, vatrostalnih materijala ...
• industrija gradjevinskih materijala

17. Pojam i sastav belančevine

U sastav svih belančevina ulaze: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, i u manjim količinama
sumpor.
Belančevine su visoko molekularna jedinjenja, sastavljena od aminokiselina
medjusobno povezani peptidnim vezama.

18. Podela proteina

1. Prema funkciji u organizmu razlikujemo:

- strukturni proteini
- katalitički proteini
- transportni proteni
2. Prema rastorljivosti razlikujemo:
- rastvorljivi
- manje rastorljivi
- nerastvorljivi proteini.
3.Prema obliku razlikujemo:
- globularni (loptasti)
- fibrilarni (vlaknasti)
4.Prema hemijskom sastavu razlikujemo:
- proste belančevine - PROTEINI
- složene belančevine - PROTEIDI

19. Podela prostih (nekonjugovanih) proteina

Prosti proteini dele se u dve grupe:

1. GLOBULARNE (loptaste) - U koje spadaju: enzimi, proteini hormona i proteini nosači
kiseonika
2. FIBROZNE (vlaknaste).

20. Složeni proteini

Sastoje se od: prostog proteina i neproteinskog dela

Navažniji složeniji proteini su: FOSFOPROTEIDI, GLIKOPROTEIDI, LIPOPROTEIDI,
HROMOPROTEIDI, GLIKOPROTEIDI i NUKLEOPROTEIDI.

http://skriptarnica.on.neobee.net
21. Pojam ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati-predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja koja u prirodi nastaju

fotosintezom,u biljnim tkivima iz CO2 i H2O pod uticajem sunčane svetlosti.

22. Podela ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati se dele na:

1. PROSTE ŠEĆERE (monosaharide)
2. SLOŽENE ŠEĆERE (polisaharide i oligosaharide)

Najvažniji monosaharidi su:

1. GLUKOZA - se veoma lako rastvara u vodi i brzo dospeva u krv, gde se oksiduje
oslobađajući energiju.Dobija se industrijski-razlaganjem skroba.
2. FRUKTOZA - voćni šećer. Rastvara se u vodi,a njena slast je za 70% veđa od
običnog šećera-saharoze.
3. GALAKTOZA - je komponenta mlečnog šećera-laktoze, koja predstavlja jedinjenja
glukoze i galaktoze.

Oligosaharidi su složeni šećeri - dva do šest monosaharida.

Najznačajniji disaharidi: SAHAROZA, LAKTOZA i MALTOZA.

Polisaharidi su molekularna jedinjenja čiju strukturu čine monosaharidi.

Najvažniji polisaharidi su: SKROB, CELULOZA, GLIKOGEN, DEKSTRINI i dr.

23. Vrste kafe

Postoje dve glavne vrste kafe, a to su Arabica i Robusta.

24. Sastav kafe

Najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe je kofein. Pored kofeina, kafa sadrži belančevine,
vodu, masnoće i mineralne soli.

25. Šta je meso?

Meso je mišićno tkivo sa uraslim vezivnim, koštanim i masnim tkivom životinja koje se
upotrebljava za ishranu.

26. Kvalitet svežeg mesa

Razlikujemo više kvaliteta mesa:

Dobro meso je meso uhranjene i zdrave životinje.
Meso manje vrednosti je meso od slabo uhranjenih životinja, koje ima malo drugačiji
ukus, miris i boju od dobrog mesa.

http://skriptarnica.on.neobee.net
Uslovno dobro meso je ono koje je dobijeno od obolelih životinja ali od bolesti koje nisu
opasne po zdravlje ljudi, ili meso kod kog se obradom može otklonti pretnja po ljudsko
zdravlje.
Neupotrebljivo meso je ono koje je zaraženo i samim tim higijenski neispravno ili
pokvareno meso.

27. Termička stanja mesa

Toplo ili vruće meso – meso neposredno posle klanja, sa temperaturom između 30-35
stepeni.
Rashlađeno meso – meso temperature od 0 do 4 stepena, pri kojoj se može čuvati 2-3
sedmice.
Smrznuto meso – meso dovedeno do temperature od -15 do -20 stepeni.

28. Hranljivi sastojci mesa

Meso sadrži hranljive materije i to su:

• Belančevine (miozin, miogen itd.) od 14,5%-22,5%
• Masti
• Vitamini i mineralne materije
• Ugljeni hidrati

29. Vrste mesa na tržištu

Na našem tržištu postoje različite vrste mesa:

• Teletina – meso teladi starih od 3 sedmice do 3 meseca
• Junetina – meso goveda starih od 3 meseca do 2 godine
• Govedina – meso goveda staro od 2-10 godina
• Prasetina – meso svinja starosti do 3 meseca i težine od 5-15 kg
• Svinjetina – meso masnih svinja preko 40 kg i mesnatih svinja preko 80 kg
• Jagnjetina i jaretina – meso jagnjadi i jarića starosti do 3 meseca
• Ovčetina i kozetina – meso ovaca i koza starijih od 3 meseca

30. Vrste riba

Postoje rečna i morska riba.

Takođe razlikujemo i svežu ribu i proizvode od ribe ( riblje konzerve,riblje polukonzerve i
ostali proizvodi (dimljena, sušena, ikra, kavijar))

31. Riba sadrži:

- Voda (posnije 74-80%, masnije 64-72%)

- Belančevine (miozin, mioalbumin, kolagen) (od 11,5%-24,5%)
- Masti (od 0,5%-13,2%), Vitamini (A i D).
- Mineralne materije (jod, fosfor, kalcijum) i Ugljeni hidrati (od 0-0,6%)

http://skriptarnica.on.neobee.net
32. Glavni sastojci mleka

Glavni sastojci mleka su: voda (87,5%), belančevine (kazein 3%, albumin, globulin),
masti (3,5%), šećer (laktoza 3,7%), vitamini (obogaćivanje) i mineralne materije (oko
1%).

33. Konzumno mleko

Konzumno mleko može biti:

- PASTERIZOVANO
- STERILIZOVANO
- KRATKOTRAJNO STERILIZOVANO.

34. Termička obrada mleka

Pasterizacija - trajna, zagrevanje do 63°C u trajanju od 30 minuta, a zatim hlađenje do

ispod 10°C
- kratkotrajna, do 76°C u trajanju od najduže 40 sekundi
- rok trajanja 3-4 dana
Sterilizacija - najkasnije u roku od 24 časa. Zagrevanje do preko 100°C.
- vrši se pre ambalažiranja.

35. Podela mlečnih proizvoda

Mlečni proizvodi mogu se podeliti po sastavu, osnovnim svojstvima, tehnologiji dobijanja

na sledeće grupe:
1. proizvodi dobijeni koncentrisanjem iz punomasnog ili obranog mleka
2. proizvodi mlečnokisele alkoholne fermentacije
3. maslac, maslo, pavlaka i
4. sirevi

36. Podela sireva

Sirevi mogu biti:

- ekstramasni sirevi 55 % masti
- punomasni sirevi 45 % masti
- tričetvrt masni 35 % masti
- polumasni sirevi 25 % masti
- četvrt masni sirevi 15 % masti
- posni sirevi, manje od 15 % masti.

37. Uzroci kvarenja hrane

I. Mikrobiološke promene, uzrokovane mikroorganizmima

II. Biohemijske promene, uzrokovane fermentima i
III. Ostale promene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.

http://skriptarnica.on.neobee.net
38. Postupci sprečavanja kvarenja hrane

Postupci sprečavanja kvarenja hrane mogu se podeliti na:fizičke i hemijske.

Fizičkim metodama čuvanja hrane uništavaju se mikroorganizmi ili se onemogućava
njihovo delovanje. Načini fizičke metode su: PASTERIZACIJA,STERILIZACIJA,
BLANŠIRANJE, HLAĐENJE I SMRZAVANJE, SUŠENJE, KONCENTRACIJA,
ZRAČENJE i FILTRACIJA.
Hemijske metode čuvanja lako kvarljive robe primenjuju se upotrebom konzervansa koji
uništava mikroorganizme ili ih sprečava u razvoju. Hemijske metode su: SOLJENJE I
SALAMURANJE, SLAĐENJE ILI ŠEĆERENJE, KISELJENJE, DIMLJENJE i
KONZERVIRANJE HEMIJSKIM KONZERVANSIMA

39. Podela hemijske industrije

Prema sastavu proizvoda i korišćenim sirovinama u proizvodnim procesima može se

izvršiti PODELA HEMIJSKE INDUSTRIJE na:
I Industriju osnovnih hemijskih proizvoda
II Industrija ostalih hemijskih proizvoda: industrija boja, premaza i lakova,
farmaceutsko-hemijska industrija, industrija sapuna, deterdženata, kozmetičkih i drugih
proizvoda i industrija ostalih hemijskih proizvoda.
III Rafinerije nafte
IV Industrija raznih proizvoda na bazi nafte, prirodnog gasa i uglja
V Industrija gume i ostalih proizvoda na bazi kaučuka
VI Industrija proizvoda od plastičnih materijala

40. Karakteristike piva

Pivo ima nekoliko svojstva, i to:

Boja piva (svetlo i tamno u zavisnosti od postupka sušenje slada, a nijanse svetlog piva
zavise od postupka naknadnog vrenja).
Miris (aroma hmelja).
Ukus (reskost, gorčina koja potiče od hmelja, specifičnost tehnološkog postupka i
zaštićenog imena).
Penušavost piva i postojanost pene odredjuje se i ovim metodama.

41. Osnovni činioci piva

SLAD je osnovna sirovina za proizvodnju piva. Dobija se iz kvalitetnog pivarskog ječma

postupkom čišćenja, močenja vodom, klijanja, sušenja i poliranja.
HMELJ daje pivu prijatnu gorčinu i aromu, sadrži i sastojke koji deluju antiseptično.
VODA je osnovni sastojak svih pića i njen sastav utiče na kvalitet i tip piva.
KVASAC je živi mikroorganizam koji pretvara šećer u alkohol i ugljendioksid i daje pivu
dušu. U pivarstvu se koriste specijalni sojevi kvasca.

http://skriptarnica.on.neobee.net
42. Vrste meda

Postoji više vrsta meda:

- Med od bagrema
- Med od lipe
- Med od vreska
- Lavande
- Suncokretov med
- Livadski med.

43. Proizvodi od meda

Proizvodi od meda su:

- Vosak
- Mleč
- Polen
- Propolis
- Pčelinji otrov.

44. Proizvodi od soje

Proizvodi od soje su: brašno, ljuspice, komadići, odresci, prženo sojino zrno, pašteta,
sojin lecitin, grill, ulje, leci-vita, mleko, sir i griz.

45. Vrste vina

Razlikujemo: belo, crno i ružičasto vino.

Prema tehnologiji i sastavu: obična prirodna vina, penušava vina, specijalna vina.

Prema kvalitetu: stona vina, stona vina sa geografskim poreklom, kvalitetna vina sa
geografskim poreklom, visoko kvalitetna vina sa geografskim poreklom.

Prema sadržaju neprevelog šećera:

• suva vina (do 4 g/dm3),
• polusuva vina (4-12 g/dm3),
• poluslatka vina (12-50 g/dm3),
• slatka vina (preko 50 g/dm3).

46. Kvalitet vina

Jačinu vina predstavlja sadržaj alkohola izražen u procentima:

• slaba (blaga) vina (do 10% alkohola),
• normalna vina (10-12% alkohola),
• jaka vina (12-14% alkohola) i veoma jaka (14-16%).

http://skriptarnica.on.neobee.net