 Velika većina sagovornika/ca je do posla došla preko prijave na oglas, tek sporedno se javlja da

su na tom radnom mestu od otvaranja, a samo pojedinci navode da su posao dobili preko
preporuke prijatelja ili poznanika/protekcija. Takođe velika većina je promenila više različitih
firmi i radnih mesta u proteklih 5 godina.
 Prva i osnovna razlika se uočava između muškaraca i žena. Žene nakon posla i pre posla imaju
kao obavezu kuću i decu dok muškarci navode odlazak na kafu.
 Patrijarhalni obrasci se primećuju i na radnom mestu, pa tako muškarci se uvek nađu da
„pomognu“ koleginicama kad treba da se radi fizički teži posao.
 Uočljivo je da se da u manjim sredinama kao i tamo gde i ima manje zaposlenih atmosfera na
radom mestu je bolja i prisnija, za razliku od velikih firmi sa većim brojem zaposlenih na jednom
mestu.
 Žene se na poslu druže više prema generacijskoj podeli.
 Dopadljivost radnog mesta koje imaju sagovornici/ce je individualno i zavisi od tipa osobe.
 Zamerke radnim mestima variraju od same prirode posla koja može biti dosadna, repetitvna i ne
zahteva razmišljanje, preko zahteva za teškim fizičkim radom pa sve do neadekvatnog poslovnog
prostora, nepotizma i protekcionizma. Neorganizovanost menadžmenta je još jedan od čestih
razloga za nezadovoljstvo poslom.
 Ako se uzme u obzir da su svi sagovornice/ci zaposleni na mestima koja zahtevaju komunikaciju
sa ljudima – najveća zamerka poslu kojem rade jeste upravo rad sa ljudima tj komunikacija sa
nervoznim kupcima/korisnicima. Interesantno je da se kod pojedinaca upravo komunikacija i rad
sa ljudima navode kao pozitivna strana posla.
 Zaposleni u direktnom kontaktu sa ljudima, neretko u prodaji se osećaju napuštenima i
nezaštićenima od strane poslodavaca. Radna mesta poput HR-a se smatraju „izmišljenim“
radnim mestima za čije plate zarađuju upravo ljudi iz prodaje.
 Kompjuter, sigurnosne kamere i/ili kasa su tehnički uređaji koji se koriste, pored njih javljaju se
jošđ i tablet ili određene aplikacije koje koriste uglavnom osobe na menadžerskim pozicijama.
Određeni poslovi su više manuelnog tipa, i ne zahtevaju visoku tehnologiju, tako će mašinovođa
imati na radnom mestu radio stanicu dok će ljudi koji se bave popravkom vozova da se više
oslanjaju na grube alate.
 Mail je forma koju velika većina sagovornika/ca zna da koristi i koju koristi.
 Sporadično određena zanimanja zahtevaju da se poseduje licenca ili znanje korišćenja
specifičnih softvera koji su neophodni za obavljanje posla.
 Žene štite jedna drugu na radnom mestu, posebno u koliko su žene u manjini kao zaposleni i ako
se radi o manjem mestu.
 Zaposleni se uglavnom druže na poslu a neretko i nakon posla, što će zvaisiti od veličine mesta
ali i pozicije. Za druženje na radnom mestu, tokom pauza, u većini slučajevane postoje za to
specifično određena mesta već se druženje obavlja u javnom prostoru, iza radnog objekta za
pušaće ili improvizovanom zatvorenom prostoru za nepušače.
 Druženja nakon posla nisu retka, ali će zavisiti od obaveza nakon posla i smene. Muškarci i
mlađe sagovornice koje još uvek nemaju decu češće izlaze i druže se nakon posla, dok se starije
žene i majke češće druže van posla na zvaničim okupima kao što su rođendani i slične proslave.
 Velika većina sagovornika/ca ne smatra da ih posao koji obavljaju ispunjava, tek sporadično se
javlja da se bave poslom kojim su želeli da se bave barem do određene mere.
 Promene koje su nastupile u proteklih 5 godina kod svih sagovornika/ca su se desile u samom
vrhu kompanije, što je uticalo i na zaposlene. Velika većina te promene navodi kao negativne u
vidu dezorganizovanog poslovanja, protekcionizma, smanjenja plata, smanjenja broja
zaposlenih, mobinga. Samo pojedinci navode da je posao postao lkaši i manje stresan sa
promenom.
 Svi sagovornici/ce bi se u slučaju nužde obratili svom direktnom nadređenom, bez pokušaja da
se preskoči upravljačka hijerarhija. Stepen do kojeg se veruje da bi takvo obraćanje donelo
željeni rezultat varirra od predhodnoih iskustava u sličnim situacijama i od poverenja u sam
rukovodeći/menadžerski aparat u firmi za koju rade.
 U srbiji ne postoji navika učlanjivanja u sindikate od strana radnika, tek povremeno se radnici
udružuje u sindikate u okviru određene firme ili profesije.
 Postoji ubeđenje da se sindikalne aktivnosti odvijaju samo u Beogradu a ne i u unutrašnjosti,
unutrašnjost je tu samo kao pridruženi ogranak gde zaposleni imaju pravo da budu u sindikatu.
 Oni koji imaju iskustva/članstvo u sindikatima navode i pozitivan uticaj sindikata na mogućnosti
zaposlenih, ipak, sami sindikati se vide kao neko ko vrlo lako može da bude u dogovoru sa
poslodavcem pre nego da pomaže zaposlenima. Sama člinjenica da sindikat nije postigao svoj cilj
npr povećanje plata ili da spreči smeanjenje plata se vidi kao dosluh sindikata i poslodavaca.
 Irena: Puno se govori o korupciji i sindikati se svrstavaju u istu grupu politički "nečistih" elita koji
ne gledaju interes radnika. Uvek je neko iznad (nedodirljiva elita) odgovoran i odlučuje .
 Irena: Osuda korupcije ali licno zaposljavanje je, sem u jednom slucaju,"preko veze" (i u javnom i
u privatnom sektoru)
 Uloga sindikata je danas ipak mnogo manja i slabija nego što je to bila u prošlosti. Takođe postoji
verovanje da su sindikati pre dostupni u državnim nego u privatnim firamma tj da je zaštita
zaposlenih moguća u državnom sektoru ali ne i u privatnom.
 Tek sporadično se javlja svest o tome da postoji mogućnost sindikalnog udruživanja i za
zaposlene u privatnom sektoru ali ne i volja i inicijativa da se tako nešto uradi.
 Razlog zašto se sindikati doživljavaju kao da su u dosluhu sa rukovodstvom je što se članstvo u
sindikatu plaća, sindikalni predstavnici imaju velike plate i kancelarije koje su na istoj lokaciji gde
i menadžment. Fizička odvojenost od radnika koje zastupaju budi sumnju i nepoverenje.
 Sagovornici/ce koji imaju decu uglavnom ne žele da im deca ostanu u Srbiji. Sporadično navode
da bi voleli da im deca ostanu ali samo kao subjektivnu i sebičlnu želju a da ipak svojoj deci žele
bolju budućnost izvan Srbije.
 Kao jedan od razloga za želju da deca žive i odrastaju izvan srbije vidi se i nedostatak kulturnog
sadržaja uz preovladavanja kiča i šunda
 Tek sporadično se gostoljubivost i srdačnost ljudi u Srbiji navodi kao argument zašto bi voleli da
im deca odrastaju i žive u Srbiji.
 Podela posla u domaćinstvima je i dalje tradicionalno partijahalna, kuća, kuvanmjke hrane i
kućni poslovi su mahom na ženama kao i briga o deci. Očevi/muževi se bave nabavkom. U koliko
se radi o muškarcu koji nije oženjen, brigu o njemu još uvek vodi majka.
 Irena: Raspodela poslova u domaćinstvu uvek prati patrijahalni obrazac (sem u jednoj zajednici
gde cerka i majka same zive i jos jednoj gde su dva brata pa je podela ravnopravna)
 Periodično se javi da muškarci smatraju kako u domaćinstvu postoji podela poslova ali se kroz
razgovor uočava da je njihov posao u kući sveden na usisavanje i teže poslove, dok se žene češće
 bave svim ostalim poslovima. Veoma retko se javi da muškarcu nije problem da radi bilo koji
posao u domaćinstvu.
 Oslonac, kada se naiđe na probleme, i dalje sačinjavaju porodica i/ili partner i najbliži
prijatelji/kumovi. Oni su potpora kojioj se obraća za savet i utehu.
 Promene se primećuju na ličnom nivou- roditelji uočavaju da su školske knjige skupe a da se
svake godine menjaju te je nemoguće da mlađe dete „nasledi“ knjige starijeg. Ili na nivou grada-
otvaranje/zatvaranje fabrika, gradnja, sve veća nezaposlenost, mali broj otvorenih radnih mesta,
snižavanje plata radnicima. Niko se ne bavi građanima ove zemlje. Još jedna od promena koja se
uočava jeste i učestala izgradnja objekata.
 Problem sa izbeglicama sa Kosova (othering) koje su se naselile u manjim gradovima i zauzele
radna mesta.
 U odnosu na izbeglice i doseljenike, Romi se ne vide kao problem u društvu ili drugo, oni su deo
zajednice koja trpi zbog izbeglica.
 Odnos koji je otvoreniji prema drugima, posebno Albancima i kosovarima imaju osobe koje su i
same ranije u životu bile imigranti na radu u inostranstvu.
 Problem u Kraljevu je prvenstveno nedostatak posla i otuđenost ljudi. Na nivou cele zemlje to
mogu biti školstvo i zdravstvo, finansije. Korupcija je još jedan od problema.
 Izbor osobe koja može da pomogne u rešenju problema je na građanima mesta i Srbije, problem
je stranačka opredeljenost na osnovu koje se predstavljaju kandidati.
 Pripadnost stranci je rezervisana za ljude koji nemaju problem da se bave „prljavim poslom
politike“.
 Generalno ne postoji niko ko bi na lokalnom ili državnom novou mogao da ređi problem, država
koja se vidi kao glavni krivac za kreiranje problema koji se uočavaju nije voljna da ih reši.
Sporadično se javlja mišljenje da bi crkva trebala da ima jači uticaj na društvo.
 Irena: STANJE U DRUSTVU I DRŽAVI JE LOŠE (KORUPCIJA, NEDOSTATAK UREĐENOG SISTEMA) A
GRAĐANI NAJCESCE SU ODGOVORNI ZA TO, ali I DRZAVA ALI BEZ PRECIZIRANJA jasnog aktera.
NESTRUČNI NEKOMPETENTNI LJUDI UPRAVLJAJU DRŽAVOM NA SVIM NIVOIMA. NAJVECI
PROBLEM U DRUSTVU JE POLITIKA, NEKOMPETENTNOST I ponekad EKONOMIJA...
NEPOVERENJE U INSTITUCIJE I POLITIKU
 Sagovornici/ce smatraju da su sami krivi za to što se dešava jer oni daju svoj glas na izborima.
 Izlazak na iozbore je obaveza i dužnost ali nije nešto što se vidi kao mogućnost da se dođe do
promene ili poboljšanja situacije
 Irena: IZLAZAK NA IZBORE JE VAŽAN ALI IM NIJE BAS JASNO ZASTO
 Pripadanje grupama se svodi kod muškaraca na pripadnost navijačkoj grupi ili sportistima ali
posmatrano ukupno, ne postoji neka velika povezanost sa pripadnošću bilo kojoj grupi.
 Apolitičnost je izražena među sagovornicima/cama
 Irena: PREFERIRAN POLITIČKI SISTEM-UREĐENJE JE ČESTO neki ka DESNO ORIJENTISAN (IZBOR
POSTOJECIH POL AKTERA JE NAJCESCE NIKO A AKO SE I POMENE TO JE NEKADADASNJI dSS
DANAS SU TO DVERI ) Nisam izdvajala mnogo citata, sve je slicno kAO I U fes STUDIJI
 Demokratija nije nešto što se smatra zastupljenim na ovim prostorima. Smatra se da ne postoji
demokratija već samo imitacija iste. Demokratsko uređenje je dobro ali kada postoji što u Srbiji
nije slučaj.
 Sporadčio se javlja da je socijalizam bolje uređenje od demokratskog. (verovatno povučeno
iskustvom života u socijalizmu, staroj Yu, nasuprot sadašnje situacije)
 Irena: STAV O DEMOKRATIJI POTVRDJUJE NALAZ FES ISTRAZIVANJA (NE PRAVI SE RAZLIKA
IZMEDJU DEM PERFORMANCE I SUSTINE DEMOKRATIJE)
 Irena: IAKO JE DRUŠTVO ODGOVORNO za sve IPAK POSTOJI PONOS STO SU SRPSKE NAC
PRIPADNOSTI I PERCEPCIJA DISKRIMINACIJE SRPSKOG NARODA SPOLJA (pojavilo se 3 puta u 9
intervjua)
 Irena: POLITICKA INFORMISANOST I PISMENOST I KORISĆENJE INTERNETA (slaba)
 Postoje naznake da se sporadično javlja aktivizam u kojem učestvuju i sagovornici/ce ali u koliko
takva aktivnost ne urodi plodom dolazi do razočarenja i povlačenja.
 Ponos na mesto u kojem žive i gde su rođeni „pravi Kraljevčanin“ u odnosu na pridošlice sa
Kosova. Ponosan „Beograđanin“.
 Ponos na sposobnost čoveka da osmisli tehnologiju koja danas postoji, i na posedovanje
zdravlja.
 Situacija 90-ih je ostavila posledice u sećanjima ljudi, beda i nemaština su ukorenile strah da se
tako nešto može ponovoti.
 Od novina se čitaju sportski žurnal i Blic, TV se prati samo po koja određena emisija ili strane TV
stranice, preko internea Netflix. Od soc mreža na netu prate se Instagram, Facebook, ređe
Twitter i Reddit. Muškarci izdvajaju i sajtove sa oglasima za automobile. Na internetu se prate
prijatelji i vesti ali se ne obraća pažnja da li se negde učlanjuju ili ne u cilju praćenja tih vesti i
informacija. Izuzetak je Instagram gde se ciljano prate oglasi ili stranice koje šire vesti o školstvu i
zdravstvu.
 Irena: OTHERING
o Prema doseljenicima/izbeglicama iz ratova 90. (sa Kosova, BIH i Hrvatske – iste
nacionalnosti)
o SELO – GRAD
o RADNIK-GAZDA/ POL ELITA – GRAĐANI (ovo sa pol elitom u smislu otheringa se cesto
pojavljuje ali ne moze se izdvojiti adekvatan citat vec je pomesano sa stavovima prema
drzavi i politici, mozda taj deo ubaciti u othering iako je indirektan)
o GEJ POPULACIJA
o Isfeminizirani muškarci koji nemaju svoj stav
o STARI VS MLADI (I DIJASPORA)
o Manjine ne bi smele da imaju prava na školu i TV na svom jeziku
 Problem migranata koji kradu i otimaju od naše dece. Migranti mogu da ostanui samo ako se
deklarišu kao Srbi. U koliko ne žele da budu Srbi treba ih deportovati.