Komentar je objavljen 14. 7. 2016.

Izvršenje na zaradi i drugim stalnim novčanim

primanjima

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/15, u daljem tekstu: Zakon), stupio je
na snagu 1. jula 2016. godine, a njegov predmet jeste postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno
namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama, postupak
obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja može se, u skladu sa ovim Zakonom, činiti, između
ostalog, i na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, koja zaposleni ostvaruje od poslodavca
kod koga je u radnom odnosu. Konkretno, izvršnim sudskim odlukama kao izvršnim ispravama, sud
obavezuje poslodavce da na određeni deo primanja zaposlenih stave zabranu, odnosno izvrše odbijanje
konkretne sume novca radi naplate dosuđenog potraživanja pravnog ili fizičkog lica prema zaposlenom.
Prema utvrđenoj zakonskoj terminologiji:
1) potraživanje označava pravo izvršnog poverioca da zahteva od izvršnog dužnika određeno
davanje;
2) izvršni poverilac je lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u
postupku obezbeđenja;
3) izvršni dužnik je lice prema kome se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u
postupku obezbeđenja;
4) rešenje o izvršenju označava rešenje suda kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvršne
isprave;
5) rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave označava rešenje suda ili javnog izvršitelja
kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave;
Izvršenje na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima izvršnog dužnika regulisano je čl.
288–298. Zakona, a na istu materiju odnose se i čl. 257–270. Zakona.

Iznos zarade koji može biti predmet izvršenja po Zakonu

Pomenuli smo da prema odredbama Zakona sud dosuđuje obustave na zaradu zaposlenog. To
praktično znači da poslodavci, nakon što utvrde mesečnu zaradu zaposlenog za isplatu (neto), na osnovu
osnovne zarade zaposlenog, učinka i uvećanja po svim osnovama utvrđenim aktom poslodavca (minuli
rad, noćni i prekovremeni rad i rad na praznik), imaju obavezu da izvrše obustavu u skladu sa dobijenom
sudskom presudom. Kad je, međutim, reč o primeni zakonskih odredaba o obustavi po izvršnoj sudskoj
odluci, postoji jasno ograničenje do koje granice se zarada može umanjivati po ovom osnovu. U članu
258. Zakona utvrđena je sledeća regulativa:
„Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se
sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno
do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu
sa zakonom.
Isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika i primanja lica u
rezervnom sastavu za vreme vojne službe.
Izvršenje na minimalnoj zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine. Izvršenje
na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog
dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo da bi se
namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja,
novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje
koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja.
Izvršenje na primanju na osnovu naknade štete u obliku novčane rente koje nije izuzeto od
izvršenja, zatim po ugovoru o doživotnom izdržavanju i ugovoru o osiguranju života, može da se
sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se
isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.“
Prema navedenim odredbama, izvršenje je moguće sprovesti na:
– zaradi ili plati,
– naknadi zarade ili plate, i
– penziji
do iznosa 2/3 zarade ili naknade zarade, plate ili naknade plate i penzije. Ovo važi i za plate oficira,
podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne
službe.
Kada su u pitanju minimalna primanja, u skladu sa zakonom, izvršenje na minimalnoj zaradi i
minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine (1/2).
Takođe, do polovine primanja (1/2) može se sprovesti izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih
vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka, i to samo da bi se
namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane
rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno
usled smrti dužnika izdržavanja.
Treba imati u vidu da Zakon u članu 288. definiše da se pod pojmom zarada, podrazumevaju sva
primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (neto zarada). Uz
ovo treba imati u vidu i odredbu člana 298. Zakona, koji propisuje da se izvršenje shodno primenjuje i
na primanja na osnovu socijalnog osiguranja i na druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika.

Primanja zaposlenog koja čine osnov za izvršenje

U članu 289. Zakona precizirano je da se u rešenju o izvršenju na zaradi određuje plenidba dela
zarade izvršnog dužnika i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom poveriocu dok se
potraživanje izvršnog poverioca ne namiri u celini.
Bitan je, takođe, i stav 2. člana 288. Zakona, u kome stoji: „Zarada obuhvata sva primanja
zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.“
Ovaj poslednji stav ukazuje na to da predmet sudskog izvršenja, dakle, predmet obustava po
sudskim odlukama, nije samo zarada, već su to i druga primanja koja ostvaruje zaposleni. Ovde je data
široka formulacija da su to „sva primanja zaposlenog po osnovu rada“, koja u samom Zakonu nije
bliže razjašnjena, što svakako zahteva i dodatno pojašnjenje. Prema našem mišljenju, primanja
zaposlenog po osnovu rada predstavljaju širi pojam od definicije zarade iz Zakona o radu. Predmet
izvršenja mogu biti samo primanja sa karakterom zarade za zaposlenog, a ne i nadoknade povećanih
troškova koji su u funkciji izvršenja posla (naknada prevoza na posao ili dnevnica za službeni put, na
primer). Prema odredbi člana 290. Zakona, rešenje o izvršenju na zaradi proteže se i na povećanje
zarade koje usledi posle dostavljanja rešenja o izvršenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen.
Stoga, primanja na kojima se može sprovoditi postupak izvršenja jesu:
1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine osnovna zarada, deo zarade po
osnovu radnog učinka i uvećana zarada po svim osnovima, u skladu sa aktima poslodavca;
2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.),
uključujući i zaradu iz očekivane i ostvarene dobiti;
3) naknade zarade po svim osnovima odsustva sa posla, koje isplaćuje poslodavac (odsustvo na
praznik, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, vojna vežba i odazivanje na poziv državnog organa,
bolovanje, prekid rada do i preko 45 dana bez krivice zaposlenog i dr.);
4) druga primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade: topli obrok, regres, solidarne pomoći
koje imaju karakter zarade, terenski dodatak, dodatak za odvojen život, otpremnina pri sporazumnom
prestanku radnog odnosa i sva druga primanja ostvarena po osnovu radnog odnosa a koja nisu izuzeta
shodno članu 105. stav 3. Zakona o radu.
Sva navedena primanja ulaze u osnov za izvršenje, odnosno za umanjenje po osnovu dosuđenih
sudskih rešenja o izvršenju.
Kada je reč o primanjima zaposlenog koja čine osnov za izvršenje, treba imati u vidu i kratku
odredbu člana 298. Zakona, prema kojoj „odredbe koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno se
primenjuju i na primanja na osnovu socijalnog osiguranja i druga stalna novčana primanja izvršnog
dužnika.“ Verovatno će za objašnjenje ove odredbe, odnosno nabrajanje na koja se tu primanja
zaposlenog misli, biti potrebno detaljnije tumačenje nadležnog ministarstva, međutim, navedena odredba
da „izvršenje na zaradi primenjuje i na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja“ znači da se izvršenje
(plenidba) propisana Zakonom može sprovesti i od primanja koja se zaposlenom isplaćuju po osnovu
bolovanja do 30 dana koje isplaćuje poslodavac i po osnovu bolovanja preko 30 dana koje se isplaćuje
iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
U navedenoj odredbi člana 298. Zakona takođe je rečeno da se izvršenje na zaradi primenjuje i na
„druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika“. To je još jedan kriterijum koji je Zakon
postavio, i koji se mora u praksi imati u vidu kod opredeljenja na koja se primanja zaposlenog ili
penzionera stvarno mogu primeniti obustave.
S druge strane, radi zaštite dužnika i sprečavanja eventualnog ugrožavanja njegovih egzistencijalnih
potreba, mora se strogo voditi računa o tome koja su to primanja na kojima se nikako ne može
sprovoditi postupak izvršenja. Prema odredbama člana 257. Zakona, ne mogu biti predmet
izvršenja:
1) primanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente
zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled
smrti dužnika izdržavanja;
2) primanja na osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom
osiguranju;
3) primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti;
4) primanja na osnovu privremene nezaposlenosti;
5) primanja na osnovu dodatka na decu;
6) primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;
7) potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.
Prema tome, ukoliko dužnik pored zarade i naknade zarade i drugih novčanih primanja ostvaruje i
neko od prethodno navedenih primanja, onda predmet izvršenja ne mogu biti napred navedena primanja
pod 1)–7).
S obzirom na to da zaposleni imaju veći broj primanja koja nisu zarada, a koja ipak čine njihov
dohodak, ostaje da se vidi da li su od izvršenja, odnosno plenidbe oslobođena primanja kao što su
otpremnina pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade, otpremnina pri otkazu ugovora o radu po osnovu
tehnološkog viška i sl.
Prema našem mišljenju, predmet izvršenja ne bi mogla da budu ni primanja po osnovu naknade za
pomoć i negu drugog lica, primanja za nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje propisanih
zakonom, a takođe, izvršenje se ne može sprovesti ni ako se umesto zarade zaposlenom samo uplaćuju
doprinosi za socijalno osiguranje radi kontinuiteta u penzijskom stažu.

Obračun obustava po sudskim presudama kada one prelaze dve trećine zarade
 Prethodno smo naveli da prema odredbi Zakona, izvršenje na zaradi može da se sprovede do iznosa
od dve trećine zarade ili naknade zarade. U određenim slučajevima, međutim, na zaradu zaposlenog
mogu biti stavljene i dve sudske zabrane, od dva različita poverioca, koje prevazilaze zakonski
maksimum od dve trećine zarade. Kako se u tom slučaju namiruju ove obaveze? Ovo pitanje se
razrešava prema odredbama člana 270. Zakona, u kome stoji:
1) Ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog za izvršenje na istom potraživanju, a svi ne mogu
da se namire u celini, redosled njihovog namirenja određuje se prema danu prijema predloga za
izvršenje u sudu. Naredni izvršni poverilac namiruje se kada se prethodni namiri u celini;
2) Više izvršnih poverilaca koje je podnelo predlog za izvršenje istog dana namiruje se istovremeno.
Ako u tom slučaju svi izvršni poverioci ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno
visini potraživanja.
U slučaju nedostajućeg novčanog primanja dužnika, Zakon predviđa „srazmerno namirivanje“, što
podrazumeva da se:
– iznos svakog pojedinačnog potraživanja deli sa iznosom ukupnog potraživanja, radi dobijanja
procenta njegovog učešća,
– dobijenim procentom množi iznos zarade dozvoljen za izvršenje i na taj način dobija srazmeran iznos
potraživanja koji se može izvršiti.

Prvenstvo u namirenju potraživanja

Sudska rešenja mogu se odnositi na namirenja po mnogobrojnim osnovima, pa zato Zakon

uspostavlja određeno prvenstvo u namirenju. Naime, prema članu član 292. Zakona, izvršni poverioci
imaju prvenstvo u odnosu na druga potraživanja kad se vrši namirivanje po osnovu:
– zakonskog izdržavanja,
– novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad, i
– novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja.
Dakle, ova potraživanja imaju prvenstvo u namirenju nad ostalim izvršnim poveriocima i kada je
izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih poverilaca već počelo, a takođe imaju pravo prvenstva i u
odnosu na tzv. administrativne zabrane, zbog čega se u praksi ova potraživanja često označavaju kao
„privilegovana“.
Uz ovo, članom 291. Zakona precizirano je upravo pominjano namirenje izvršnih poverilaca
zakonskog izdržavanja i novčane rente. Prema tim odredbama, ako više izvršnih poverilaca potražuje od
istog izvršnog dužnika zakonsko izdržavanje, novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za
rad ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja (dakle potraživanja
sa pravom prvenstva u namirenju), a njihova potraživanja premašuju deo zarade koji može biti predmet
izvršenja, rešenje o izvršenju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih, srazmerno visini potraživanja.
Ako posle početog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja rešenja o izvršenju poslodavcu)
usledi novi predlog za izvršenje radi namirenja iste vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o
izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, srazmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom izvršnom
poveriocu.
Rešenje kojim se menja ranije rešenje o izvršenju dostavlja se i izvršnom poveriocu na čiji predlog je
doneto ranije rešenje, koji ima pravo na prigovor protiv rešenja.

Izvršenje na zaradi kada zaposleni ima i sudske i administrativne zabrane

Videli smo da Zakon tretira odbijanje od zarade zaposlenog po osnovu sudskih presuda. Međutim, na
zaradu takođe mogu biti primenjene i tzv. administrativne zabrane, koje karakteriše pristanak
zaposlenog da mu se određena obaveza odbija od zarade. Karakter administrativne zabrane imaju: razne
kreditne pozajmice poslodavca, prodaja robe na kredit kod poslodavca, rate zajma za nabavku zimnice,
ogreva i udžbenika i sl. Otuda sledi i logično pitanje: da li se ograničenje izvršenja (najviše do dve trećine
na zaradi, odnosno do polovine na minimalnoj zaradi) odnosi i na izvršenje po osnovu administrativnih
zabrana?
Zakon ove administrativne zabrane naziva „zabrane sa pristankom izvršnog dužnika“, pa u članu 297.
utvrđuje sledeće:
1) Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana) ima dejstvo
rešenja o izvršenju na zaradi;
2) Uprkos administrativnoj zabrani, izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu
rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i novčanu rentu zbog potpune ili
delimične nesposobnosti za rad (privilegovana potraživanja) namiruju se pre poverilaca u čiju korist je
uvedena administrativna zabrana, do punog iznosa ili srazmerno visini potraživanja i ako je izvršenje radi
namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom zabranom već počelo.
Ono što je bitno sa stanovišta redosleda namirenja, a upravo imajući u vidu navedena
„privilegovana“ potraživanja, jeste zakonsko opredeljenje da administrativna zabrana nema uticaja na
sprovođenje izvršenja na zaradi radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, novčane
rente potpune ili delimične nesposobnosti za rad i radi novčane rente za izgubljeno izdržavanja usled
smrti dužnika izdržavanja.
Saglasno navedenim odredbama člana 297. stav 2. Zakona, kada se radi o navedenim
„privilegovanim potraživanjima“, bez obzira na to da li zaposleni već ima administrativnu zabranu ili se
ona stavi po njegovom odobrenju posle donošenja sudskog rešenja o izvršenju po „privilegovanim
potraživanjima“, ukupan iznos izvršenja može preći zakonsko ograničenje od 2/3 zarade, odnosno 1/2
minimalne zarade, s tim da sam iznos po sudskom rešenju, iako se radi o „prioritetnim potraživanjima“ ne
sme preći ovo zakonsko ograničenje. Isto je i ako je administrativna zabrana stavljena na zaradu posle
sudskog rešenja o izvršenju ostalih potraživanja, tj. ukupan iznos može preći 2/3 zarade, odnosno 1/2
minimalne zarade, ali iznos po sudskom rešenju ne sme preći ovo ograničenje. Dakle, bez obzira na
činjenicu da li je administrativna zabrana stavljena na zaradu pre ili posle donošenja sudskog rešenja o
izvršenju na zaradi po osnovu „privilegovanih“ potraživanja, ukupan iznos administrativne zabrane
stavljene pre ili posle rešenja o izvršenju „privilegovanih“ potraživanja mogu preći ograničenje od 2/3
zarade, tj. 1/2 minimalne zarade. Odnosno, u ovom slučaju, ne važi ograničenje da ukupna izvršenja na
zaradi ne mogu biti veća od 2/3 zarade, tj. 1/2 minimalne zarade.
Na bazi ovih odredaba, i navedenih odredaba čl. 291. i 292. o prvenstvu u namirenju potraživanja,
možemo dati dva primera redosleda namirenja potraživanja.
U prvom primeru, ukoliko postoji administrativna zabrana na zaradi, pa nakon toga poslodavac
dobije rešenje suda po kojoj poslodavac mora da tom zaposlenom izvršava obustavu od zarade (što se
čini na bazi ovog sudskog rešenja), ako nisu u pitanju tzv. privilegovana potraživanja, mora se prvo
namiriti administrativna zabrana a zatim obustava po dobijenom sudskom rešenju, tako da obe obustave
ne budu veće od 2/3 zarade, odnosno 1/2 minimalne zarade.
U ovakvom slučaju, zaposleni, kao dužnik potraživanja, a radi zaštite svoje zarade, trebalo bi da
obavesti sud pre donošenja rešenja o izvršenju ostalih potraživanja da mu je već stavljena
administrativna zabrana na zaradu i u kom iznosu, kako bi sud mogao ispravno da utvrdi iznos po
osnovu ostalih potraživanja i da obustave ne pređu ograničenje od dve trećine zarade, odnosno polovine
minimalne zarade.
Dakle, u ovom slučaju ne sprovodi se srazmerno izvršenje, već se izvršenje po osnovu
administrativnih zabrana sprovodi u celosti, a izvršenje po osnovu rešenja suda sprovodi se na
preostalom iznosu primanja zaposlenog.
U drugom primeru, ako postoji administrativna zabrana koja je stavljena pre ili posle (što nema
nikakav značaj) potraživanja s pravom prvenstva u namirenju („privilegovano potraživanje“), moraju se
prvo namiriti potraživanja s pravom prvenstva u namirenju, pa tek nakon toga administrativna
zabrana.
Dakle, posle namirenja „privilegovanih potraživanja“ (zakonsko izdržavanje, novčana renta za
izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i novčana renta zbog potpune ili delimične
nesposobnosti za rad) od ostatka zarade se vrši obustava administrativne zabrane koja je na zaradu
stavljena po njegovom pristanku nezavisno od toga što ukupne obustave prelaze 2/3 zarade, odnosno
 polovine minimalne zarade.
Izvršenje se dakle sprovodi na sledeći način:
– po sudskom rešenju vrši se naplata iz zarade najviše do dve trećine, odnosno polovine minimalne
zarade;
– od preostalog dela zarade, preko dve trećine zarade, odnosno polovine minimalne zarade, vrši se
obustava administrativne zabrane koja je na zaradu zaposlenog stavljena po njegovom pristanku. U
ovom slučaju ne poštuje se ograničenje opterećenja zarade, jer je administrativna zabrana stavljena po
pristanku zaposlenog kada je zarada već bila opterećena do zakonskog ograničenja.
Praktično, u ovim slučajevima zaposlenom može da se izvrši obustava i celog preostalog dela zarade s
obzirom na to da je zaposleni za to dao svoj pismeni pristanak, shodno članu 123. stav 1. Zakona o
radu.
Prema tome, možemo precizirati:
1) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju potraživanja po sudskom rešenju o izvršenju a da to nisu
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju, redosled namirenja se odvija po datumu dospelosti
potraživanja, pa ako je prvo stavljena na zaradu administrativna zabrana pa je posle toga dobijeno
rešenje suda o izvršenju, mora se prvo namiriti administrativna zabrana a zatim obustava po dobijenom
sudskom rešenju. Ukupan iznos svih ovih obustava ne može biti veći od 2/3 zarade, odnosno 1/2
minimalne zarade ili naknade zarade zaposlenog.
2) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju potraživanja po sudskom rešenju o izvršenju a to jesu
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju, bez obzira na postojanje prethodno stavljenih
administrativnih zabrana na zaradu, redosled namirenja je takav da se prvo moraju namiriti sudska
rešenja na potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju, pa tek nakon toga administrativne zabrana.
Ukupan iznos po sudskim rešenjima ne može biti veći od 2/3 zarade, odnosno 1/2 minimalne zarade ili
naknade zarade zaposlenog, ali ukupan iznos po sudskim rešenjima i administrativnim zabranama može
preći ograničenje od 2/3 zarade, tj. 1/2 minimalne zarade.

Promena poslodavca i namirenje potraživanja po sudskom rešenju

U praksi je moguće da u toku plaćanja po sudskim rešenjima (za alimentaciju, štetu i sl.) zaposleni
menja poslodavca. Takav slučaj predviđa član 294. Zakona, koji precizira da rešenje o izvršenju
deluje i prema novom poslodavcu izvršnog dužnika, i to od trenutka kada se novom poslodavcu
dostavi rešenje o izvršenju.
Naime, poslodavac kod koga je izvršnom dužniku prestao radni odnos, dužan je da odmah
preporučenom pošiljkom s povratnicom dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu i da o tome
obavesti javnog izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi poslodavac, o tome odmah obaveštava
javnog izvršitelja.
U daljem ovom postupku, javni izvršitelj je dužan da načini uvid u evidenciju zaposlenih i zdravstvenog
osiguranja, da dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu izvršnog dužnika i o tome obavesti izvršnog
poverioca.
Ali, ako posle tog uvida utvrdi da izvršni dužnik nema stalna novčana primanja, poziva izvršnog
poverioca da u roku od osam dana predloži dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu
sredstva i predmeta izvršenja. Ako izvršni poverilac ništa ne predloži u roku, izvršni postupak se
obustavlja.
Poslodavac na isti način postupa i kada su u pitanju administrativne zabrane, tj. novom poslodavcu
dostavlja administrativnu zabranu. Ako mu nije poznato kod koga je izvršni dužnik zasnovao radni
odnos, o tome bez odlaganja treba pismeno da obavesti izvršnog poverioca koji je doneo
administrativnu zabranu, kako bi on mogao preduzeti mere za naplatu svog potraživanja.

Obaveze poslodavaca po osnovu sprovođenja izvršenja na zaradama zaposlenih

 Sve sudske i administrativne zabrane poslodavac je dužan da redovno obustavlja od zarade
zaposlenog, u skladu sa navedenim odredbama zakonskih propisa, a koje tuženi nije izmirio. Pri tome,
podsećamo da je pravnosnažna sudska odluka ona sudska odluka koja se više ne može pobijati žalbom.
Koje su posledice ako poslodavac ne postupi prema rešenju suda i ne obustavi dve trećine zarade u
korist izvršnog poverioca (fizičkog lica)?
Ukoliko privredno društvo, kao poslodavac, propusti da postupi prema rešenju i da propisani novčani
iznos obustavi od zarade svog zaposlenog, kao izvršnog dužnika, i izvrši isplatu izvršnom poveriocu,
tada, saglasno članu 295. Zakona, izvršni poverilac može, sve do okončanja izvršnog postupka, podneti
predlog javnom izvršiocu da donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju i kojim se poslodavac
obavezuje da namiri izvršnom poveriocu sve obroke koje je poslodavac nije zaplenio i naplatio, i
određuje sredstvo i predmet izvršenja ako poslodavac ne namiri obroke u roku.
Rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvršenje na zaradi izvršnog dužnika.
Osim toga, poslodavac koji nije postupio prema rešenju o plenidbi zarade, shodno članu 296.
Zakona, takođe odgovara za štetu koju izvršni poverilac pretrpi u slučajevima kada:
1) poslodavac nije postupao prema rešenju o izvršenju, ili
2) posle okončanja radnog odnosa izvršnog dužnika nije novom poslodavcu odmah dostavio rešenje
o izvršenju preporučenom pošiljkom s povratnicom, ili
3) što nije odmah obavestio javnog izvršitelja da ne zna ko je novi poslodavac izvršnog dužnika.

Komentar pripremila Redakcija