Komentar je objavljen 11. 10. 2012.

Komentar o izmenama i dopunama Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 -
ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006
- ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i
93/2012 - u daljem tekstu: Zakon) kompleksan je sistemski propis, koji obuhvata širok dijapazon
materije poreske administracije. Zato je svaka njegova izmena značajna i ima širok uticaj na mnoga
pitanja poreskog sistema. Tako je i sa poslednjim izmenama i dopunama ovog zakona objavljenim u
"Službenom glasniku RS", broj 93/2012 (u daljem tekstu: izmene Zakona), koje su stupile na snagu 6.
10. 2012. godine, s tim što se odredbe izmena Zakona koje se odnose na izmene kod preuzimanja
nadležnosti Poreske uprave za poreski prekršajni postupak, za preuzimanje drugostepenog postupka po
žalbama protiv rešenja jedinica lokalne samouprave, na obračun kamate i utvrđivanje poreske obaveze
licu koje obavlja neregistrovanu delatnost, primenjuju od 1. januara 2013. godine, a odredbe izmena
Zakona koje se odnose na obavezu isključivog podnošenja elektronskih poreskih prijava za pravna lica
koja nisu veliki poreski obveznici, kao i za preduzetnike, primenjuju se od 1. jula 2014. godine.
Osnovni razlog za izmenu Zakona je prenošenje nadležnosti na Poresku upravu za obavljanje
poslova državne uprave u oblasti igara na sreću iz Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik RS", broj
88/11), izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih
poslova, kao i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br.
62/06 i 31/11 u nadležnosti Deviznog inspektorata.
Takođe, od 1. januara 2013. godine Poreska uprava biće nadležna i za prvostepeni
poreskoprekršajni postupak za javne prihode koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje (osim kada je taj
postupak, prema zakonu kojim su uređeni prekršaji, u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda), kao i za
odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013.
godine donesu jedinice lokalne samouprave.
Izmenama Zakona se uređuje i oporezivanje lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu
delatnost, po stopi po kojoj se oporezuju drugi prihodi fizičkih lica prema zakonu kojim se uređuje
oporezivanje dohotka građana, bez priznavanja normiranih troškova. Oporezivanje ovih delatnosti vršiće
se od 1. januara 2013. godine.
Propisuje se izmena metoda obračuna kamatne stope na iznos manje ili više plaćenog poreza i
sporednih poreskih davanja tako što se, umesto komforne metode obračuna, uvodi metod prostog
interesnog računa od sto, počev od 1. januara 2013. godine.
Produžen je, sa 12 na 24 meseca, rok na koji se može izvršiti odlaganje plaćanja poreskog duga i
smanjena je stopa kamate koja se obračunava za vreme odloženog plaćanja poreskog duga obvezniku
koji je zahtev za odlaganje podneo pre dospelosti tog duga ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu.
U cilju smanjenja troškova poreskog postupka, poreski obveznici - pravna lica koja nisu svrstana u
velike poreske obveznike, kao i preduzetnici, od 1. jula 2014. godine, poreske prijave podnose
isključivo elektronskim putem.
Pogledajmo detaljnije u nastavku najvažnije novine u zakonu.

1. Proširenje primene Zakona

 Ovim Zakonom se uređuju postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se Zakon
primenjuje, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i
prekršaji. Ovo je osnovno, "originalno" dosadašnje opredeljenje o svrsi Zakona, međutim, u inoviranom
članu 1. dodate su i nove njegove namene, pa se tako Zakonom uređuje i postupak:
1) izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova,
uključujući i druge poslove koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, bili u nadležnosti Deviznog
inspektorata;
2) obavljanja poslova državne uprave u oblasti igara na sreću.
Izmenama Zakona ukinuti su Devizni inspektorat i Uprava za igre na sreću kao organi državne uprave,
a njihove nadležnosti u celini je preuzela Poreska uprava. Odnosno:
1) Danom stupanja na snagu izmena Zakona (od 6. 10. 2012. godine), Poreska uprava je preuzela
nadležnosti za obavljanje poslova državne uprave u oblasti igara na sreću iz Zakona o igrama na sreću
("Sl. glasnik RS", br. 88/2011). Odredbe o nadležnostima Poreske uprave u vršenju kancelarijske i
terenske kontrole u oblasti igara na sreću, o poslovima koji se obavljaju u kancelarijskoj kontroli
poslova u oblasti igara na sreću, o učešću priređivača igara na sreću u postupku kancelarijske kontrole
poslova u oblasti igara na sreću, kao i o promenama naknade za dobijanje odobrenja i priređivanje igara
na sreću preuzete su iz Zakona o igrama na sreću i ugrađene u tekst Zakona u novim čl. 129lj-129r.
Postupke u oblasti igara na sreću koje je započela Uprava za igre na sreću, a koji nisu okončani do dana
stupanja na snagu izmena Zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa ZPPPA;
2) Danom stupanja na snagu izmena Zakona (od 6. 10. 2012. godine), Poreska uprava je preuzela
nadležnosti za izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih
poslova, kao i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br.
62/2006 i 31/2011), bili u nadležnosti Deviznog inspektorata.
Odredbe o kancelarijskoj i terenskoj kontroli menjačkog poslovanja, o merama koje se preduzimaju
u postupku kontrole, odnosno onemogućavanja kontrole, o postupku oduzimanja ovlašćenja za
obavljanje menjačkih poslova na zahtev ovlašćenog menjača i u slučajevima oduzimanja ovlašćenja od
strane Poreske uprave, preuzete su iz Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkih
poslova ("Sl. glasnik RS", br. 7/2012), koja prestaje da važi i ugrađene su u tekst Zakona u novim
članovima 129g do 129l. Postupke koje je Devizni inspektorat započeo u vršenju navedenih nadležnosti,
a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu izmena Zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa
Zakonom. Rezidenti - pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje
menjačkih poslova izdato do dana stupanja na snagu izmena Zakona, nastavljaju da rade na osnovu tog
rešenja u skladu sa odredbama Zakona.

2. Proširenje nadležnosti Poreske uprave u postupcima protiv poreskih akata

Od 1. januara 2013. godine, Poreska uprava biće nadležna i za prvostepeni poreskoprekršajni

postupak za javne prihode koje ona utvrđuje, kontroliše i naplaćuje (osim za slučajeve kada je
prekršajni postupak, prema zakonu kojim su uređeni prekršaji, u isključivoj nadležnosti prekršajnog
suda), kao i za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje, za svoje
izvorne javne prihode, od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalne samouprave. S tim u vezi,
usaglašena su ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava kod utvrđivanja, naplate i kontrole njihovih
izvornih javnih prihoda na koje se primenjuje Zakon i dopunjene su odredbe koje uređuju nadležnosti
Poreske uprave. Znači, od 1. januara 2013. godine Poreska uprava biće nadležna za prvostepeni
poreski prekršajni postupak za javne prihode koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje na osnovu Zakona
(osim kada je taj postupak, prema zakonu kojim su uređeni prekršaji, u isključivoj nadležnosti
prekršajnog suda), tako da 1. januara 2013. godine, Poreska uprava pokreće i vodi prvostepeni poreski
prekršajni postupak i izriče kazne za poreske prekršaje, osim u slučaju kada je, prema zakonu kojim se
uređuju prekršaji, prvostepeni prekršajni postupak u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda. Saglasno
novim rešenjima, i pojam sekundarne poreske obaveze je proširen u smislu da se pod ovim pojmom,
pored kamate po osnovu dospelog a neplaćenog poreza i troškova postupka prinudne naplate (što važi
do 31. 12. 2012. godine), obuhvataju i novčane kazne i troškovi prvostepenog poreskog prekršajnog
postupka za koji je nadležna Poreska uprava.
U članu 70. Zakona, kojim se uređuje redosled izmirenja, izvršena je dopuna, pa se od 1. januara
2013. godine, raspored uplaćenog iznosa vrši po sledećem redosledu:
1) iznos glavne poreske obaveze;
2) kamata;
3) troškovi naplate;
4) kazna.
U vezi s novim nadležnostima Poreske uprave u pogledu pokretanja i vođenja prvostepenog
prekršajnog postupka, propisuje se da kada se u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja,
odnosno u postupku terenske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj,
poreski službenik ovlašćen za sprovođenje redovne naplate, poreski izvršitelj, odnosno poreski
inspektor u postupku terenske ili kancelarijske kontrole, dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za
pokretanje poreskog prekršajnog postupka (čl. 115a i 134a Zakona).
U pogledu zastarelosti propisuje se da se poreski prekršajni postupak ne može više pokrenuti ako
protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen. Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja
prvostepenog poreskog prekršajnog postupka, prekid zastarelosti, zastarelost izvršenja kazne i druga
pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji (član
114b Zakona).
Poreska uprava biće nadležna da vodi drugostepeni poreski postupak po žalbama poreskih
obveznika podnetih protiv prvostepenih odluka nadležnih poreskih organa jedinica lokalnih samouprava
pri utvrđivanju, naplati i kontroli njihovih izvornih javnih prihoda.

3. Postupanje banaka kod realizacije naloga klijenata za isplatu zarada

Novim odredbama u nekoliko članova Zakona (čl. 30a, 179, 181) uređuje se postupanje banaka kod
realizacije naloga za isplatu zarada, naknada zarada i naknada za privremene i povremene poslove, kao i
sankcije za banke i odgovorna lica u njima, za nepoštovanje tog načina postupanja. Ovim izmenama
ublažava se regulativa prema kojoj banka neće dozvoliti isplate zarada i naknada zarada ako nisu
istovremeno izvršene uplate poreza i doprinosa obračunatih u skladu sa zakonom, tako da se ove za
praksu vrlo rigorozne mere zamenjuju odredbama kojima se bankama propisuje obaveza
izveštavanja o izvršenom platnom prometu po osnovu isplata zarada i naknada zarada.
Prema konkretnim odredbama u novom članu 30a Zakona, banka preko koje se vrši realizacija
naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, uključujući i ugovorenu naknadu za privremene i
povremene poslove, u celini ili delimično, kao i realizacija naloga za plaćanje poreza i doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje na te isplate, do isteka dana u kome je realizovala te naloge, dostavlja
Poreskoj upravi, u elektronskoj formi, informacije o izvršenom platnom prometu po tim osnovama. Ove
informacije se dostavljaju u obliku elektronskih evidencija, koje sadrže: poslovno ime banke koja je
realizovala naloge; datum realizacije naloga; poslovno ime, odnosno naziv isplatioca; iznos zarada,
odnosno naknada zarada, odnosno ugovorenih naknada za privremene i povremene poslove, koje su u
toku tog dana isplaćene po nalogu svakog isplatioca; iznose poreza i doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje koji su u toku tog dana plaćeni na zarade, na naknade zarada, kao i na naknade za
privremene i povremene poslove po nalogu svakog isplatioca; uplatne račune javnih prihoda na koje su
te uplate izvršene, kao i druge podatke neposredno povezane sa izvršenim nalozima za isplatu zarada,
naknada zarada i ugovorenih naknada za privremene i povremene poslove.
Način i postupak dostavljanja, kao i bližu sadržinu elektronskih evidencija banke, na predlog Poreske
uprave, propisuje ministar za poslove finansija, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu izmena
Zakona.
 Ne treba izgubiti iz vida da su za nepoštovanje navedenih obaveza izmenama Zakona propisane
sankcije. U članu 179. stav 10. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do
600.000 dinara kazniti za prekršaj banka, koja do isteka narednog dana od dana u kome je realizovala
naloge za isplatu iz člana 30a Zakona, ne dostavi Poreskoj upravi propisane informacije o izvršenom
platnom prometu u elektronskoj formi. U članu 181. u tački 3a) propisano je da će se novčanom
kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniti odgovorno lice u banci, koje do isteka narednog dana od
dana u kome je banka realizovala naloge za isplatu iz člana 30a Zakona, ne dostavi Poreskoj upravi
propisane informacije o izvršenom platnom prometu u elektronskoj formi.

4. Dostavljanje poreskih akata

Prema odredbama Zakona, poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu,
zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u
poreskom postupku. Ovde pominjemo poreski akt jer je izmenjen član 36. Zakona koji se odnosi na
dostavljanje poreskog akta. Cilj izmena je da se preciziraju odredbe kojim se uređuje dostavljanje
poreskih akata u pismenom obliku, kako bi se dostavljanje učinilo efikasnijim. Pre svega, ukinuto je
dostavljanje poreskih akata elektronskim putem preko imejla, a uvedeno isticanje poreskog akta na
oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa (u slučaju kada nije bilo moguće da se izvrši shodno drugim
odredbama ovog člana koje uređuju dostavljanje).
Prema novim odredbama člana 36. Zakona, dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku
pravnom licu i preduzetniku vrši se na adresu njegovog sedišta, upisanog u registru agencije nadležne za
privredne registre, kao i u drugim javnim registrima, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je
registrovana kod agencije nadležne za privredne registre, a ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti,
dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku vrši se na adresu navedenu u poslednjoj podnetoj
poreskoj prijavi.
Poreski akti smatraju se dostavljenim poreskom obvezniku kada se uruče:
- poreskom obvezniku,
- njegovom zakonskom zastupniku,
- njegovom punomoćniku,
- njegovom poreskom punomoćniku,
- njegovom zastupniku po službenoj dužnosti.
Ako je poreski obveznik preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče
punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana,
odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika.
Dostavljanje se, u smislu Zakona, smatra urednim i kada navedena lica odbiju da prime poreski akt ili
odbiju da potpišu prijem poreskog akta, ako lice koje vrši dostavljanje o tome sačini službenu belešku.
Ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku
roka od pet dana od dana navedenog u obaveštenju pošte kojim je poreski obveznik ili drugo lice
pozvano da dođe u poštu radi prijema poreskog akta, a isto se tom pozivu pošte nije odazvalo.
Imajući u vidu procesni značaj dostavljanja poreskih akata (od dana dostavljanja teku rokovi za
ulaganje pravnih lekova, od tog dana se računa dospelost određenih obaveza...), na iznet način
preciziraju se odredbe koje uređuju dostavljanje kako bi se ono, a samim tim i naplata poreza, učinilo
efikasnijim.

5. Novine kod odlaganje plaćanja poreskog duga

S nekoliko inoviranih članova (73, 74) i članom 41. izmena Zakona, utvrđeno je nekoliko novina kod
odlaganja plaćanja poreskog duga.
Najpre, utvrđeno je produženje roka (sa 12 na 24 meseca), na koji plaćanje poreskog duga može biti
odloženo, kao i da se zahtev za odlaganje može podneti i pre njegove dospelosti.
Lica koja zahtevaju odlaganje plaćanja poreskog duga, čiji je iznos na dan podnošenja zahteva po
svim osnovama koje naplaćuje Poreska uprava, za pravno lice do 500.000 dinara, za preduzetnika do
100.000 dinara a za fizičko lice do 50.000 dinara, neće biti u obavezi ni da daju sredstva obezbeđenja
naplate (kako je do sada bilo uređeno), ni da ispune uslove propisane Uredbom o bližim uslovima za
odlaganje plaćanja poreskog duga ("Sl. glasnik RS", br. 53/03, 61/04 i 71/05). Naime, prema toj
uredbi, plaćanje poreskog duga može se odložiti obvezniku ako dug velikog i srednjeg pravnog lica
iznosi najmanje 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju, ako dug malog
pravnog lica i preduzetnika iznosi najmanje 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem
finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda, odnosno ako dug fizičkog lica iznosi
najmanje 10% oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje.
Po novim zakonskim odredbama u članu 73. stav 1. Zakona, Poreska uprava može, na pismeni i
obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod
uslovom da plaćanje tog duga na dan dospelosti:
1) za poreskog obveznika predstavlja, odnosno predstavljaće neprimereno veliko opterećenje;
2) nanosi, odnosno nanosiće bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Na taj način se omogućava da pravo na odlaganje ostvari veći broj poreskih obveznika s manjim
poreskim dugovima, na procesno jednostavniji način.
Pošto se zahtev poreskog obveznika za odlaganje može podneti i pre dospelosti poreza, može se
konstatovati da ovakvo rešenje pogoduje poreskim obveznicima, jer se njime omogućava podnošenje
zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga koji još nije dospeo, a poreski obveznik koji je, svestan
svoje ekonomske situacije i platežne moći u trenutku njegove dospelosti, procenio da neće moći da
izmiri svoje obaveze po njegovom dospeću, biće u situaciji da taj poreski dug plati, za na njega
primereniji način.
Ne treba zaboraviti, da poreski dug u smislu odlaganja plaćanja, predstavlja svaku obavezu poreskih
obveznika prema javnim prihodima koje naplaćuje Poreska uprava, odnosno svaku obavezu poreskih
obveznika prema izvornim javnim prihodima koje naplaćuje nadležni poreski organ jedinice lokalne
samouprave. To praktično znači da se pod poreskim dugom koji se može odlagati podrazumevaju sve
obaveze po osnovu poreza, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, novčanih kazni, taksi i drugih
javnih prihoda koje se naplaćuju u skladu sa Zakonom. Otuda navedene novine mogu biti značajne za
mnoge privredne subjekte.

6. Nova metodologija obračuna kamate na javne prihode

U skladu sa Odlukom Ustavnog suda Srbije, koji je proglasio da konformni metod obračuna zatezne
kamate nije u skladu sa ustavom, koriguju se i odredbe o obračunu kamate u Zakonu. Stoga, novim
odredbama u članu 76. stav 2. Zakona propisano je da se od 1. januara 2013. godine, na iznos manje ili
više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj
godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom
prostog interesnog računa od sto.
Takođe, uređuje se dan od kada pravo na kamatu ima obveznik poreza na dodatu vrednost kome se,
u roku propisanom zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ne izvrši povraćaj tog poreza,
kao i obvezniku koji je podneo zahtev i ispunio propisane uslove za refakciju, odnosno za refundaciju
poreza. Obvezniku poreza na dodatu vrednost kome se neblagovremeno vrši povraćaj poreza, kamata
bi se obračunavala za poreske prijave podnete za poreski period počev od 1. januara 2013. godine, a
obvezniku kome se neblagovremeno vrši refakcija, odnosno refundacija - počev od rešenja kojima se
obvezniku utvrđuje to pravo koja budu doneta po zahtevima podnetim od 1. januara 2013. godine.
 S obzirom na to da se kamata plaća i kod odlaganja plaćanja poreza, odnosno kod obustave
izvršenja poreskog upravnog akta, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije
uvećanoj za deset procentnih poena, usvojeno je da od 1. januara 2013. godine kamatna stopa kod
odlaganja plaćanja poreskog duga obveznicima koji su zahtev za odlaganje plaćanja podneli pre
dospelosti poreskog duga ili su sami prijavili dospelu poresku obavezu čije odlaganje plaćanja zahtevaju,
iznosi koliko i godišnja referentna stopa Narodne banke Srbije, primenom prostog interesnog računa od
sto.
Sve navedene novine u obračunu kamata primenjuju se počev od 1. januara 2013. godine.

7. Poreske obaveze za neregistrovanu delatnost

U Zakon su uneti novi članovi 129a do 129r, koji regulišu novu materiju - utvrđivanje poreske
obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost.
Navedenim članovima uređuju se način i postupak utvrđivanja poreske obaveze licu koje obavlja
neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost. Ta poreska obaveza utvrđivaće se rešenjem, primenom
metode procene poreske osnovice parifikacijom, po stopi po kojoj se oporezuju drugi prihodi fizičkih
lica prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana, bez priznavanja normiranih troškova
(čija visina sada iznosi 20%). To bi trebalo da podstakne registraciju, odnosno prijavljivanje obavljanja
delatnosti tih lica, u skladu sa propisima, imajući u vidu da se prihod od obavljanja samostalne delatnosti
oporezuje po stopi od 10%.
Na ovaj način, od oktobra 2012. godine poreznicima će pripasti obaveza da kontrolišu i nelegalne
privrednike. Do sada je to bila obaveza tržišne inspekcije koja ipak ima znatno manje zaposlenih od
poreske uprave. Firme iz "sive zone" neće se kažnjavati, već će im biti ponuđeno da uz stimulativne
uslove pređu u legalnu zonu.
Od dana stupanja na snagu izmena Zakona, licima koja obavljaju neregistrovanu, odnosno
neprijavljenu delatnost, biće ostavljena mogućnost da se postepeno uvedu u legalne tokove, da se
registruju kod nadležnih organa i plaćaju paušalni porez po stopi od samo 10% (imajući u vidu da se
prihod od obavljanja samostalne delatnosti oporezuje po stopi od 10%). Ukoliko to ne učine do 1.
januara 2013. godine, i ukoliko budu predmet poreske kontrole nakon tog perioda, rešenjem poreskog
organa dobijali bi 45 dana da plate svoje tako utvrđene poreske obaveze po stopi od 20% po kojoj se
oporezuju drugi prihodi fizičkih lica prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana, bez
priznavanja normiranih troškova. Oduzeta roba u tom postupku vraćala bi im se samo ukoliko u
propisanom roku plate poresku obavezu i izvrše registraciju kod nadležnog organa.

8. Rukovođenje poreskim upravama

Prema novom članu 168a Zakona, organizacionim jedinicama Poreske uprave (obrazovanim za
obavljanje poslova iz nadležnosti Poreske uprave, konstituisanim na osnovu akta ministra - kojim su
uređeni način obrazovanja, broj, struktura, mreža i delokrug tih organizacionih jedinica) rukovode
zaposleni - rukovodioci, koji se biraju na način i po postupku uređenim Zakonom za popunjavanje
izvršilačkih radnih mesta. Odluku o izboru rukovodilaca koje ne postavlja Vlada donosi direktor
Poreske uprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, a biraju se
na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Ministar nadležan za poslove finansija može bliže urediti organizaciju, postupak i način ispitnog
postupka za izbor kandidata na navedena radna mesta, u delu uslova i sadržaja koji se odnosi na ocenu
stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su neophodne za rukovodioce. Poreska uprava dužna je
da, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu izmena Zakona, javnim konkursom pokrene
postupak za izbor rukovodilaca organizacionih jedinica.
Novim članom 167a ZPPPA, propisuje se da direktor Poreske uprave ima zamenika direktora, koji
za svoj rad odgovara direktoru. Zamenika direktora postavlja Vlada, na period od pet godina, na
predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu.

9. Prelazne odredbe izmena Zakona

S obzirom na određene bitne novine u Zakonu, uređuju se sledeće prelazne odredbe za njegovu
primenu:
1) Danom stupanja na snagu izmena Zakona Poreska uprava:
- preuzima od Deviznog inspektorata poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje
menjačkih poslova, poslove izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkih
poslova, kao i druge poslove koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju, sada u nadležnosti
Deviznog inspektorata. Postupke koje je Devizni inspektorat započeo u vršenju tih nadležnosti koji ne
budu okončani do dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, okončaće Poreska uprava u skladu
sa novim Zakonom. Rezidenti - pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za
obavljanje menjačkih poslova izdato do dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, nastavljaju da
rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama Zakona;
- preuzima od Uprave za igre na sreću poslove državne uprave u oblasti igara na sreću. Postupke u
toj oblasti koje je započela Uprava za igre na sreću, koji ne budu okončani do dana stupanja na snagu
izmena i dopuna Zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa Zakonom. Priređivači igara na sreću
kojima je do dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona izdato rešenje o davanju dozvole,
odnosno odobrenje za priređivanje igara na sreću od strane Uprave za igre na sreću u skladu sa
Zakonom o igrama na sreću, nastavljaju sa priređivanjem tih igara do isteka roka važenja dozvole,
odnosno odobrenja;
- preuzima zaposlene i postavljena lica Deviznog inspektorata i Uprave za igre na sreću, kao i njihov
poslovni prostor, predmete, informacioni sistem, arhivu, opremu i sredstva za rad.
2) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju s radom Devizni inspektorat i Uprava za igre na
sreću.
3) Od 1. januara 2013. godine primenjivaće se odredbe koje uređuju:
- visinu kamatne stope i metod njenog obračuna;
- raspored poreskog duga, imajući u vidu da se u sporedna poreska davanja ubrajaju i novčane
kazne, u skladu sa nadležnošću Poreske uprave i za vođenje prvostepenog poreskog prekršajnog
postupka za javne prihode koje ona utvrđuje, naplaćuje i kontroliše;
- dospelost obaveze plaćanja novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku koji vodi Poreska
uprava;
- dan od kada se obračunava kamata obvezniku poreza na dodatu vrednost kome se vrši povraćaj
tog poreza;
- utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, kao
i
- pokretanje i vođenje prvostepenog prekršajnog postupka koji nije u isključivoj nadležnosti
prekršajnog suda i izricanje kazni - za poreske prekršaje, za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i
drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju, sada u nadležnosti Deviznog
inspektorata, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću.
- finansijsku disciplinu, s obzirom na to da se uređuje način i postupak utvrđivanja poreske obaveze
licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost;
- efikasnost poreskog postupka, imajući u vidu novopredložene odredbe koje uređuju dostavljanje u
tom postupku.
 10. Preciziranje pojedinih odredaba ZPPPA

Vrši se preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba ZPPPA, kako bi se njegova

primena realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinela bržem sprovođenju poreskog
postupka i efikasnijem radu poreske administracije, i to:
- imajući u vidu da je Ministarstvo finansija i privrede po pitanju koje lice može biti poreski
punomoćnik dalo više istovetnih mišljenja, kako bi se izbegle dalje nepotrebne nedoumice i dodatna
tumačenja u članu 14. ZPPPA precizira se da poreski punomoćnik može biti i fizičko i pravno lice
koje je rezident Republike Srbije,
- vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju ministarstva,
- preciziraju se odredbe koje uređuju sekundarnu poresku obavezu kada je neko lice odgovorno za
dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika, u smislu da se one odnose na glavnu poresku
obavezu, kamatu i troškove prinudne naplate,
- vrši se i preciziranje odredbe koja uređuje izbor metode poreske osnovice, tako što se taj izbor
odnosi i na metodu parifikacije bliže uređenu članom 58a ZPPPA, s obzirom na to da se metode
procene poreske osnovice uređuju odredbama čl. 58, 58a i 59. ZPPPA.
Komentar pripremila Redakcija