1

2
3
Уз поштовање Закона о безбедности саобраћаја,што пре стићи до места
интервенисања.
Уз поштовање свих прописаних мера личне безбедности, коришћењем личне и
заједничке заштитне опреме и технике, расположивих средстава за гашење,
интервенисати на лицу места уз минималну потрошњу средстава за гашење безбедно
угасити пожар.

4
Тактика гашења пожара изучава методе и дефинише принципе и упутства за успешно
и правовремено спашавање људских живота, материјалних и културних добара и
гашење пожара.
Класификација пожара.
Типизација ватрогасних справа и опреме.
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ.
Употреба личне заштитне опреме.
Употреба ватрогасних справа и опреме.
Константна теоријска и практична обука и провера знања.
Физичка обука запослених радника.
Тактичко психолошка припрема.
Стечено знање, искуство, начин и брзина размишљања и доношења одлуке.
Превентивна заштита од пожара + Средства за гашење пожара +Ватрогасне справе и
опрема + Безбедност и здравље на раду+ Размишљање = Тактика гашења пожара и
спасавања.

5
6
Пожар је процес неконтролисаног сагоревања који има штетне последице по људе,
материјална и културна добра и животну средину.
Параметри који дефинушу пожарно оптерећење су:
- Површина пода одерђеног пожарног оптерећења (м2)
- Дебљина и врста гориве материје (кг/м3)
- Општа маса материјала у одређеној запремини или на читавој површини (кг)
- Густина распореда пожарног оптерећења на читавој површини пода
- Пошто се у зони горења увек налазе различите материје, битна особина је
специфично пожарно оптерећење које се дефинише као однос укупне количине
топлоте која се може ослободити сагоревањем гориве материје у просторији и
одговарајуће површине пода.

- Po=Σmi*ζ*K/Fp
- mi – маса гориве материје
- ζ – процентуални губитак масе (коефицијент сагоревања)
- K – топлотна вредност (MJ/kg)
- Fp – површина пода

7
Зону горења чини простор око и унутар гориве материје у коме се врши хемијски
процес горења – реаговање (сједињавање) гориве материје са кисеоником. Величина
ове зоне зависи од количине гориве материје, од обима захватања гориве материје
пожаром, од простора у коме је пожар настао, резервоарима код којих је дошло до
пожара итд. Висина зоне горења (бакља пламена) код пожара на отвореном простору
директно је пропорционална брзини сагоревања гориве материје и површини зоне
горења.
Зона топлотног дејства се са једне стране граничи са зоном горења, а са друге стране
ове зоне налази слободан простор. Гориве материје које се налазе у овој зони
угрожене су дејством топлотног зрачења.
Зона задимљавања формира се од границе зоне топлотног дејства ка периферији
простора захваћеног пожаром. Зона задимљавања је сваки простор у коме се налазе
продукти горења који отежавају приступ месту пожара – зони горења, било због
смањења видљивости или отежаног дисања, а простире се од тачке, где нема честица
продуката горења, где је видљивост најмање 12 метара, концентрација кисеоника
најмање 16% и где токсичност продуката сагоревања не представља опасност за људе.
Зона задимљавања може бити и у зони топлотног дејства.
Обим зоне задимљавања код пожара у затвореним просторијама зависи од услова
ширења продуката горења и размене гасова са спољном средином, а такође и од
физичко-хемијских особина гориве материје.

8
Обим зоне задимљавања на отвореном простору зависи од интензитета пожара,
односно од брзине сагоревања гориве материје, разлике температура околног ваздуха
и температуре у зони горења, то јест брзине кретања продуката горења.
Утицај ветра и временских прилика (смер ветра може значајно да побољша или
погорша успех интервенције).

8
У првој фази долази до ширења пожара и ватром је обухваћено до 80% гориве
материје. Док има релативно довољно кисеоника, горење је интензивно и брзо се
шири. Због ослобођене топлоте током сагоревања гориве материје, развијају се
гасови који се шире. Настали притисак продуката горења отежава доток свежег
ваздуха у жариште, горење слаби и опада интензитет размене гасова. Однос количина
свежег ваздуха и продуката горења се мења и услед тога је могуће смањење
интензитета пожара.

У другој фази, после постизања максималне брзине сагоревања гориве материје,

долази до активног горења пламеном, тако да се пожар непрекидно шири док не
захвати целу гориву материју и достигне максимални обим. За ову фазу горења је
карактеристична стална брзина смањења гориве масе.
У трећој фази, брзина горења нагло пада, као и интензитет пожара и долази до
догоревања гориве материје.

Када се пожар развије, топли гасови и пламен загревају горње делове конструкције,
од којих се топлота рефлектује и загрева остали гориви материјал у просторији,
проузрокујући ширење пожара. Део овако настале топлоте преноси се на
конструкционе елементе и провођењем у суседне просторије, као и на цео објекат.
Развијена је теорија динамике пожара која обухвата неколико основних фактора

9
утицаја – горивих материја и њихове количине, величину просторије, термичке
карактеристике, положај и величину отвора, који одређују тзв. вентилациони фактор,
густину-начина слагања горивих материја, одимљавања, итд.

9
Динамика пожара је процес развоја пожара у времену и простору.
Брзина сагоревања гориве материје, и дужина трајања пожара, зависи, не само од
пожарног оптерећења, већ и од осталих елемената битних за развој пожара. Брзина
ширења пожара зависи од врсте горивих материја захваћених пожаром, њихових
физичко-хемијских особина, површине горења итд.
Површинска брзина горења дефинише се као потрошња масе (сагоревање гориве
материје) у јединици времена са површином пожара,
Пожари у затвореном простору, настају на предвидив начин. У сврху реконструкције
сценарија пожара, развој се може поделити на три фазе пожара, које имају
јединствене карактеристике и сопствени временски оквир. Ове кривуље развоја
пожара често упућују на узрок пожара.
фаза 1 – почетно паљење почетни пожар, повећање обима пожара,
фаза 2 –максимални развој пожара – разбуктала фаза пожара, и
фаза 3 – опадање.
Наведене фазе формирају карактеристични ,,потпис пожара” и важне су за
предвиђање развоја пожара, прорачун кретања дима, топлоте, функционисања
аутоматских система за гашење пожара, процену времена за евакуацију и
одређивање ризика излагања присутних лица топлоти. Постоји неколико основних
физичких одлика везаних за сваку фазу развоја пожара, укључујући:ниску
температуру, мали дим, неприметан пламен; више топлоте, много дима, ширење

10
пламена; јаку топлоту, производњу дима, раширен пламен; смањење пламена, топлоте
и дима са знатним тињањем.
На прелазу из фазе 1. у фазу 2., понекад се појављује бљесак, зависно од количине
топлоте настале у почетним стадијумима пожара и величине и конфигурације
просторије у којој је пожар настао.
У затвореном или притвореном простору, пожар се не развија равномерно, пошто је
током његовог трајања отежан прилив свежег ваздуха и смањује се количина
кисеоника потребна за процес горења. Додатне компликације настају због различитих
вентилационих услова који утичу на струјање ваздуха, а самим тим и на развој пожара.
Важно је знати и положај места где настаје пожар у просторији, положај просторије у
згради (подрум, нижа/виша етажа, поткровље).
Притисак продуката горења у горњим деловима просторије је виши, а у доњим нижи
од спољњег притиска. Продукти горења у таквим случајевима у виду конвекционе
струје дижу се изнад зоне горења, образујући испод плафона слој дима. Повећањем
притиска у тој зони, загрејани гасовити, продукти сагоревања, струје кроз различите
отворе пролазе у атмосферу или у суседне просторије и просторије на вишим
спратовима.
На одређеној висини (посматрано од нивоа пода) притисак у просторији је једнак
атмосферском. Раван на којој је притисак у просторији једнак атмосферском назива
се неутрална раван или површина једнаких притисака. На положај, неутралне равни
утичу степен отворености и узајамни распоред отвора (врата, прозори, вентилациони
отвори, светларници), као и висина, запремина и положај просторије (подрум, спрат).

10
Изузетно топло време погодује настанку и ширењу пожара на отвореном простору.
Јак ветар додатно отежава активности на гашењу јер изазива брзо ширење пожара у
правцу ветра.
Ако горива материја може да развије температуре преко 600 ⁰С , што се скоро увек
постиже, зрачење загрева околне површине које су и нешто даље од домета врелих
гасова и дима. Ово зрачење се рефлектује од зидова и других површина. Простор се
прегрева и условљава паљење горивих материја удаљених од жаришта. Посебан
утицај као рефлектујућа површина има таваница. Како јој температура расте, она
постаје јак извор секундарног зрачења. Приливом врелих гасова у слој дима, његова
температура расте и просечна температура ваздушне масе у просторији се повећава
сразмерно ослобођеној енергији у пожару.
Колика ће се енергије ослободити из просторије, зависи од отвора на просторији и
заптивености прозора и врата.
У 08:45 часова авион Боинг 767 ударио у северну кулу светског трговинског центра
између 94. и 98. спрата. 09:03 часова други авион Боинг ударио је у јужну кулу СТЦ-a
између 78. и 84. спрата. Куле близнакиње су почеле да се евакуишу и прва кола хитне
помоћи су кренула у њиховом правцу. Сви тунели и мостови који воде у Менхетн су
били затворени.
У 10:05 срушила се јужна кула СТЦ-а и затрпала преко 350 ватрогасаца и 60
полицајаца који су спасавали људе у њему. Солитер се срушио због тога што је пожар

11
авионског горива растопио носиву челичну конструкцију. У 10:29 потпуно се срушила и
северна кула након чега је цели јужни Менхетн био обавијен густим димом. Почела је
масовна евакуација Њујорка коју је наредио тадашњи градоначелник Рудолф Ђулијани.
У подручје је дошла Америчка национална гарда.

Жртве се броје у хиљадама: 265 у четири авиона, 2.595 укључујући и 343 ватрогасца, 23
њујоршка полицајца и 37 лучких полицајаца у СТЦ-у. Најмање 2.985 особа је укупно
погинуло. Поред солитера СТЦ, са по 110 спратова, пет других зграда и четири станице
подземне железнице је такође или уништено или тешко оштећено. Укупно на Менхетну
је оштећено 25 зграда. Комуникацијска опрема као што су радио, телевизијски и
мобилни предајници су били неупотребљиви.
Са СТЦ-а, суочени са очајном ситуацијом у условима дима и пожара од авионског
горива око 200 људи је скакало у смрт, падајући на улицу или оближње кровове зграда
на стотине метара ниже. Поред тога, неколико људи у солитерима се након удара
авиона попело на спратове изнад спрата удара у нади да ће на крову солитера бити
спашени хеликоптерима. Ипак није постојао план за такву могућност спашавања.
Према неким изворима, људима је онемогућен приступ крову пошто су врата која иду
на кров била закључана. Око 1.366 људи је било заробљено на спратовима изнад
спрата који је претрпео удар авиона у северном солитеру. Нико од њих није преживио.
Око 600 људи је било заробљено изнад спрата који је претрпео удар у јужном солитеру.
Само 18 је успело да побегне на време пре него што се солитер срушио.

11
12
Пожари у затвореном простору - унутрашњи пожари су они који се развијају у простру
ограниченом грађевинским конструкцијама (просторије у згради, објекту или у
шупљинама конструкција). Унутрашњи пожар може прерасти у спољни пожар када
ватра експлозијом, рушењем или на други начин пробије преграду (конструкцију) и
пожар се пренесе на спољашњи простор.

13
Пожари на отвореном простору - спољни пожари настају када су захваћени спољни
делови грађевинских објекта или се пожар у потпуности развија на отвореном
простору, изван грађевинских објеката. Овде спадају пре свега шумски пожари,
пољски пожари - пожари стрних усева крмног биља житарица, пожари отворених
складишта.

14
Мали пожар је онај када је захваћена мала количина горивог материјала (поједини
предмети, мале површине). Ако се одмах приступи гашењу може се без тешкоћа
угасити разним приручним средствима или ручним ватрогасним апаратима.
Средњи пожар је онај у којем су ватром захваћене једна или више просторија неког
објекта, или веће количине гориве материје, односно мање површине на отвореном
простору. За њихово гашење потребно је ангажовање једног ватрогасног одељења,
која може дејствовати са два или три млаза воде (или пене).

15
Велики пожари су пожари у којима је захваћен кров, читав спрат, већи подрумски
простор или читав објекат. На отвореном простору ови пожари обично захватају веће
површине или веће количине горива. За гашење ове врсте пожара користи се
ватрогасне јединице формације вода или чете, са одговарајућом опремом уз примену
6-12 млазева воде (или пене) и употребом осталих специјалних средстава за гашење.
За евентуалне друге интервенције (спасавање људи и имовине) неопходна је и
додатна специјална опрема и техника.
Катастрофални (блоковски) пожари су они пожари који су захватили више објеката,
насеља, већи комплекс шума, као и велике површине отворених складишта. Гашење
ових пожара захтева бројне и добро опремљене ватрогасне јединице, а често и
ангажовање становништва и других служби, уз масовно коришцење технике. Гашење
може трајати данима.

16
Сваки пожар има три фазе и то: почетну, разбукталу и фазу живог згаришта.
Почетни пожар карактерише се малим интензитетом горења, релативно ниском
температуром и спорим ширењем пожара. Дужина трајања ове фазе није строго
одређена и зависи од врсте гориве материје (чврсте материје временски најдуже
горе).
Разбуктали пожар се разликује од почетног по томе што интензитет горења достиже
максимум (као и температура), а брзина ширења пожара је највећа. Обично у овој
фази, долази до рушења носеће конструкције а често и целог објекта. Пожар у
разбукталој фази је тешко локализовати-ставити под контролу, па су за гашење
потребне веће снаге и више средстава за гашење пожара.
Живо згариште представља завршну фазу у којој је главна маса гориве материје
изгорела и нема више услова за стварање нових жаришта ватре. Интензитет горења се
постепено смањује, температура опада и пожар се гаси. Међутим, обавезна је
контрола згаришта, како би се утврдило има ли скривених жаришта испод рушевина
или пепела и другим местима.

17
Стандард SRPS утврђује класификацију пожара у 5 класа, у зависности од врсте
горивог материјала

А – пожари чврстих материја -Пожари са стварањем жара — дрво, папир, слама,

текстил, угаљ и сл
Б – пожари запаљивих течности - Пожари без жара — бензин, уља, масти, лакови,
восак, смоле, катран и др.
Ц – пожари запаљивих гасова – Гас у системима за грејање, метан, етан, пропан,
бутан, ацетилен, и др.
Д – пожари запаљивих метала -Алуминијум, магнезијум и њихове легуре, натријум,
калијум и др.
Е – пожари електро инсталација
Ф – пожари биљних и животињских уља и масноћа

По европској норми ЕN2, раније је била предвиђена и класа пожара Е и односила се

на пожаре у електричним инсталацијама (до 1.000 волти). Међутим, та норма је
одбачена, тако да се сви ватрогасни апарати могу користити код инсталација слабе
струје, све док се поштује најмања прописана сигурносна удаљеност наведена на
ватрогасном апарату.
Ова класификација је нарочито битна за избор средства за гашење пожара и тактички

18
наступ.

18
Разблаживање материја водом – користи се код запаљивих материја које се мешају са
водом (алкохоли, базе, киселине).

19
20
21
Као резултат горења настају различити продукти, засићени и незасићени оксиди
(угљендиоксид, угљенмоноксид, азотни и сумпорни оксиди итд), код пожара
пластичних маса као продукт сагоревања ослобађа се фозген. Остали продукти
горења су водена пара и други гасови, као и чврсте честице чађи и катранских пара.
Чађ из дима је, у ствари, угљеник у чистом облику, а настаје услед непотпуног
сагоревања. То су у ствари веома ситне честице угљеника које могу да горе.
Боја дима зависи од врсте материје која гори и услова сагоревања (потпуно или
непотпуно). По боји и мирису дима може се некад одредити материја која гори. Када
гори дрво дим сивкасто црн.
Продукти саоревања апсорбовани употребом средстава за гашење (вода и пена)
имају изразита корозивна својства.

22
Хемијски састав продуката зависи од хемијског састава гориве материје и довода
кисеоника. Већина горивих материја су хемијска једињења угљеника, па се као
резултат горења добија угљен-диоксид (СО2) и угљен-моноксид (СО).
Разне материје у процесу пожара ослобађају се приликом хемијских
реакција:хлороводоник, фозген, угљенмоноксид, алдехиди...
Штетно делују на људе изазивајући – отежано дисање, замрачење (обструкција),
надраживање – кашаљ, сузе (иритација), физичка немоћ (инкапацитација). 90%
жртава пожара настрада услед тровања димом
Без заштитне опреме, боравак и рад у срединама захваћених пожаром је опасан по
живот

23
При пожарима у затвореним објектима велике тешкоће при гашењу и спашавању
угрожених лица представља присуство велике количине дима и високе температуре.
У таквим случајевима је неопходно извршити одимљавање објекта или путева за
евакуацију. Одимљавање се врши преносним уређајима и опремом за одимљавање.
Одимљавањем се смањује или потпуно елиминише дим и остали гасовити продукти
сагоревања; смањење температуре у унутрашњости објекта; побољшава видљивости;
повећање сигурности при интервенисању; смањење штете од пожара.
Одимљавање објекта могуће је извршити природном вентилацијом (отварањем
отвора на највишој тачки објекта, прозора- луфтера у степенишном простору) или
вештачком вентилацијом (постављањем уређаја за убацивање свежег ваздуха или
уређаја за извлачење дима).
Одимљавање убацивањем свежег ваздуха се врши преносним вентилаторима
различите снаге и капацитета. Мобилни уређаји за одимљавање методом
надпритиска (вентилатор) се поставља на самом улазу у објекат. Растојање од улаза
мора да буде толико да ваздушна купа свежег ваздуха потпуно затвори улазни отвор.
Код стандардних улазних врата то растојање је око 3 метра. Овом методом се ствара
разлика између спољашњег атмосферског притиска и вишег притиска у објекту. Дим и
гасови унутар објекта потискују се од стране убаченог ваздуха, који је под вишим
притиском, крећући се ка излазним отворима (врата, степениште, отворен прозор и
сл.)

24
Одимљавање извлачењем дима и продуката сагоревања из нижих просторија објекта
врши се употребом посебних уређаја “димовука” . Делови уређаја – тунели се убацују у
објекат а на излазу објекта се постављају вентилатори који извлаче дим кроз тунеле и
избацују на отворен простор.
При одимљавању објекта мора се обратити посебна пажња о начину постављања
уређаја, излазним отворима, утицају ветра, кретању дима кроз објекат и евентуалном
угрожавању лица заосталих у објекту.
Овај део тактичког дејства при пожару и спашавању посебно је нашао примену код
одимљавања степенишног простора у вишеспратницама, као и код одимљавања
подрумских просторија у почетној фази гашења пожара.
Правилном и стручном применом уређаја за одимљавање, акција гашења и спашавања
је безбеднија, бржа и успешнија.

24
Када је велика влажност ваздуха знатно је мања опасност од настанка и ширења
пожара, што је нароћито изражено код пожара на отвореном простору.

25
Код великих пожара, топлотно зрачење је опасно на простору од 30 до 40 метара од
места пожара. Пре свега пожаром могу да буду захваћени објкекти и предмети који се
налазе у правцу дувања ветрова, ова опасност се повећава скоро за 50%..
Пламен се повија у правцу дувања ветра и битно повећава опасност.
Опасност од летећих искри зависи од струјања ваздуха у зони пожара, брзине горења,
јачине ветра, врсте запаљивх материја у околини и топлотне енергије саме искре.
Ветар значајно утиче на ширења пожара односно на прилив свежег ваздуха у зону
горења при чему се повећава интензитет горења. Повећањем температуре у зони
горења повећава се издвајање усијаних честица које се под утицајем ветра могу
преносити на суседне објекте и предмете и изазвати њихово паљење.
Под утицајем ветра постоји опасност да се више појединачних пожара споје у један
заједнички, у веома кратком времену. Ова појава је позната као ватрена олуја.

26
Најчешћи продикт непотпуног сагоревања Угљенмоноксид (СО) је гас без боје и
мириса, а уколико га у ваздуху има више од 0,05%, што је веома мала количина,
представља опасност по живот. Ако човек један сат удише ваздух у коме има свега
0,2% СО, настаје гушење и смрт.
Веома токсичан гас без боје мириса и укуса, веома брзо се везује за крв и изазива
озбиљна тровања, а често и смрт.
Тешко уочљив – тек када се испоље симптоми тровања (главобоља, несвестица, бол у
грудима, недостатак ваздуха, убрзано дисање, несигуран ход, општа малаксалост,
поремећај равнотеже и зујање у ушима)
Лакши од ваздуха – брзо се шири заузимајући горње делове просторије.
Може у смеши са ваздухом градити експлозивну смешу (12,5-74%)
Може горети плавичастим пламеном.
Брзо се везује за крв (200 пута лакше од кисеоника)
Мере заштите – лична заштитна опрема и опрема за заштиту органа за дисање
У просторијама у којима се услед сагоревања гориве материје развије велика
количина угљен-диоксида постоји опасност по људе који се ту налазе. Угљен диоксид
је тежи од ваздуха он смањује концентрацију кисеоника што отежава нормално
дисање. Када је концентрација угљен-диоксида у затвореном простору 2% човек
тешко дише, а ако је концентрација 5% људи губе свест.

27
Локализација - предузимање радњи чији је циљ спречавање ширења пожара на
незахваћену површину.
За што краће време увођење довољног броја млазева
Локализација може бити активна и пасивна.
Активна подразумева гашење пожара и спречавање његовог ширења на друге објекте
и простор.
Пасивна подразумева заштиту угрожених објеката и простора, пожар се не гаси.
Пожар се сматра локализованим – стављеним под контролу када је спречено његово
даље ширење, обезбеђена је могућност његовог гашења расположивим снагама и
средствима. Локализација такође значи да су отклоњене опасности по људе и друга
материјална добра, опасности од експлозија и рушења конструкција објеката.

28
Пожар се сматра ликвидираним-елиминисаним, када је горење прекинуто и
предузете све мере за спречавање обнављања горења.
Ликвидација или елиминисање пожара, је временски период, од момента
локализације до момента потпуног прекида горења.
Период ликвидације пожара, карактерише се непрекидним дејством, постепеним
смањењем површине пожара и обима послова.
Трајање овог периода зависи од величине пожара до момента локализације пожара,
величине и облика пожарног оптерећења, начина гашења и ефикасности
употребљених средстава. У периоду ликвидације пожара врше се тактичка дејства на
увођењу допунских снага и прегруписавања истих, отварање и растављање
конструкција, отклањање опасности од деформисаних и склоних паду конструкција,
заштита од прекомерно употребљене воде, евакуација материјалних вредности и др.

29
30
Експлозивно сагоревање је веома брза хемијска реакција оксидације праћена
значајним ослобађањем енергије у веома кратком времену, која изазива ударни
талас у околном простору.
Експлозијом се назива свака брза трансформација неке материје која ослобађа
високу температуру и велику количину гасова у врло кратком времену. Разликујемо
две врсте експлозија дефлаграције и детонације
Дефлаграција је тип експлозије код које се зона реакције простире звучном брзином
кроз почетну средину. За почетак и ток дефлаграције није неопходно присуство
кисеоника из ваздуха. Дефлаграција производи ударни талас и ствара буку.
Детонација је тип експлозије при којој се зона реакције оксидације простире
надзвучном брзином. У фронту детонацијског таласа се стварају врло високе
температуре и притисак.

31
32
33
Тактичко дејство ватрогасних екипа обухвата целокупну акцију –интервенцију

34
Пријем дојаве:- телефони, радио уређаји, сирене, разглас, мегафони итд. - системи за
дојаву - јављачи пожара (ручни, аутоматски), директна веза - куриром
Подаци о догађају који су битни за ангажовање одговарајућих снага и средстава
- Тачна адреса места догађаја,
- Шта гори (врста и количина гориве материје) –или који је други догађај у питању,
- Постојање опасности за људе (има ли угрожених и страдалих) и околину
- Најкраћа маршута кретања и алтернативне маршуте
- Подаци о лицу које пријављује догађај и број телефона.

35
Конкретно ангажовање екипа на месту догађаја са тачно дефинисаним задацима на
извиђању, локализовању и ликвидацији догађаја – пожара
Извиђање пожара има за циљ сагледавање свих потребних информација на бази
којих се може донети конкретна одлука о даљој акцији.
Морају се установити места где су људи затечени пожаром, као и путеви њихове
евакуације;
Одредити место и размере пожара, правац и брзину ширења и сходно томе одредити
број и места млазничара за пожарне секторе;
Утврдити евентуалну опасност од експлозије, од тровања продуктима горења,
обрушавања конструкција и слично;
Утврдити потребу отварања и разбијања конструкције објекта;
Одредити потребу евакуације материјалних вредности и путеве и правце њихове
евакуације, заштиту од дима и начине одимљавања;
Установити начине континуираног снабдевања средствима за гашење
Одлука се мора донети за релативно кратко време, што никако не значи да треба да
буде исхитрена или преурањена
Одлука мора садржати оптимално решење за успешну акцију гашења и спасавања
Доношење одлуке има посебну тежину за онога који је доноси, као и за њене
непосредне извриоце.
Елементи одлуке : Правац наступа ватрогасних снага и средстава,Могућност и правац

36
евакуације,Подела задатака у оквиру ангажованих снага,
Избор опреме и средства за гашење,Начине снабдевања средством за
гашење,Штићење околних површина и горивих материја
Издавање команди за рад: - команда је конкретизовање одлуке која мора да се
изврши у времену и простору, - команде морају бити прецизне и
недвосмислене, - команде издаје руководилац интервенције хијерархијски
(руководиоцима сектора).

36
Фактори који утичу на процену потребних снага:Обим и интензитет пожара,
Угроженост људи и потреба за евакуацијом, Пожарно оптерећење, Број пожарних
сектора, Правци ширења пожара и опасности по окружење, Вредност и значај гориве
материје и објекта који гори
Време потребно за локализацију пожара, Могућност настанка експлозије
Правци концентрисања снага: Највећа опасност по угрожене људе, Опасност од
настанка експлозије, Правци најинтензивнијег ширења пожара
У случају великих пожара неопходно је ангажовање (садејство) других ватрогасних
јединица и других служби (полиција, војска, цивилна заштита, грађани). У таквим
случајевима се обавезно формира оперативни штаб за руковођење интервенцијом.
Све информације добијене са терена се сливају у штаб, где се врши глобална
процена и доношење одлуке о појединачним – секторским активностима на
интервенцији или о евентуалним евакуацијама угрожених

37
38
Координацијом се обезбеђује: Међусобно испомагање екипа на појединим
секторима рада, Међусобна испомоћ у људству, Испомоћ у потребној техници,
Испомоћ у средствима за гашење, Помоћ у деловању по главним правцима наступа у
акцијама гашења и спашавања

При гашењу пожара обезбеђење сталне и сигурне везе на терену где се одвија
интервенција је један од основних задатака који обезбеђује успешно руковођење
гашењем пожара. Осим везе која се остварује на месту интервенције, неопходна је и
стална веза са КОЦ-ом или командом јединице, или са другим суседним јединицама
и важним установама, које могу да допринесу успешнијој интервенцији. На месту
интервенције обезбедује се веза применом техничких уређаја везе или преко курира.
Најчешће се користи радио-веза и систем мобилне телефоније. Међутим, и тамо где
су обезбеђена техничка средства везе, веза преко курира је неопходна при гашењу
сваког пожара.
Веза треба да омогући прикупљање обавештења о промени ситуације и о раду на
појединим секторима. Веза обезбеђује преношење наређења од руководиоца
интервенције до свих позиција - млазничара. Веза мора функционисати стално од
извиђања до завршеткла акције гашења.
Сигнализација - звучна, светлосна или специјалним заставицама и руком има такође
велики значај у остваривању потребних обавештења и преношењу наређења. Веома

39
је важно претходно увежбавање људства да би се поједини задаци обавили према
одређеним сигналима, без усменог наређења. Сигнализацијом се обезбеђује правилно
извршавање појединих задатака у току интервенције. Посебно, треба да се обезбеди
могућност да сви заинтертесовани буду обавештени о некој изненадној опасности када
треба све снаге да се евакуишу и повуку на безбедне положаје.

39
40
41
42