Doe ee one me rm a 8 UGinite ambijent prijatnijim « Komforno stanovanje uz manje ragune Konaéno bez mahovine i oteéenja Put do originalne komode _Izradite kuéicu za jezevePit ey SVAKOG Dy erele) Pe PRODAJI! TEHIKA/ALAT ‘4 KAD KOJU TIPLU UPOTRIJEBITI? ‘Tehnike budenja i izbor tipi presudni ou prilikem montage na id i plafon. Za evaki materijal postoji pravi recept za uspjeh (6 RAZLICITE CUENE, RAZLICITE ‘MoGucNosmi Brusilice eu nezaobilazan dio alata svakog “uradi sam" majstora, a koriste se 2a brudenje, poliranje, ‘odinosno skidanje slojeva boje ili nnekog drugog nanosa. Nakon sto ‘emo Neke ieprobals, ustanovili smo dane rade sve podjednako cefikasno i Zist. PROJEKT 8 POMOENICI U RADIONICI Razlika izmedu dobro osmidljene {dobro opremijene radionice pak se ne prepoznaje po tome Kako je sortirana ill koliko -profesionalnih madina stojl Parkirano u njoj, veé u malim, heprimjetnim pomoénim sredstvima koja je viasnik radionice sam napravio kako bi olakao eebi rad, 16 NOVI IZGLED KOMODE ‘Dagl Detlefsen, ekspert za apsajkling (upcycting - nova uloga, starih etvari), pokazuje nam kako se rustigni noéni stotiéi od borovine mogu preivoriti w ‘moderne komade Koji priviate poglede, ADAPTACIJA 22 INDIREKTNA RASVIETA U ‘SPUSTENOM PLAFONU Zelite da prostoriju uéinite atraktivnijom i prijtnijom zaboravak? Rasvjeta moze promijeniti mnogo toga, pa var Savjetujemo da postavite skziveno osvjetienje | spot rasvjetu za viseéih panela postevijenih na plafon 90 RENOVIRANJE SPOLIASNJIH ‘ZIDOVA Konagno sredite neugledne povrdine na vaso} kuéi. Ovaj “tretman ljepote” izvodi se jednostavno i tradi samo malo vremena. Uz nage savjete, sigurno Gere ga obaviti brzo i temeljne, STANOVANJE/GRIJANJE ‘38 TOPLOTNA PUMPA U STAROJ GRADNI ‘Zamjena starih sistema grijanja {gra znacajnu ulogu u sanaciji i ‘modernizacijistambenth objekata, br. 45 Primjena toplotnih pumpi koje igvlaGe toplotu iz vazduha i ta, a pritom Euvaju okolinu, Zesto je prvi izbor ak iu objektima starije gradnje, ‘42 DOBRA IZOLACUA - KOMFOR | (MANII RACUNI Dobro izolovane kuée trae manje energije 28 zagrijavanje i prudaju komfornije uslove stanovanja. Medutim, esto se moze uti da je laolacija étetna, pa ak i opaena Uoovorn tekstu éemo obrazlo¥iti iz kog razloga takvi pausalni zakljuéci nisu iepravni i zbog Eega je toplotna zaétita znaéejna, BASTA ‘45 PRAVA MALA VILA Volite jeBeve? Zahvaljujuéi ove) lcaéict, koja vrlo lako mozete i sami napraviti, i odgovarajuée pripremljenoj baati pozivate male korisne Zivotinje kod sebe keo Jesenje i zimske goste, 48 IZBOR GARAZNIM VRATA ‘Ako treba da zamijenite vrata od garade ane modete da odlutite koja bi za vate uslove bila idealna, pogledajte kakvih sve ima na u2/gtu | po ernu se razlikuju.BI nae KAD KOJU TIPLU UPOTRUEBITI? Tehnika buSenja i izbor tipli presudni su prilikom montaze na zid i plafon. Za svaki materijal postoji pravi recept za uspjeh usenjansu samo puka buSenj.Ona seraz- ikuja koliko se razlkuju vrsteTosobine material kji se busiatakode se ralikuja ‘tiple hoe pritom treba kristi, kao i postupak ‘busenja, Materijale modem podijlitiu ti grupe: bbeton, material za zidane i plogasti materia. Material se lako prepoznaje samo dok je id go, tcksazidan, Nakon Hoje omalterisan, neophodno jenapraviti prob busotinu da bise vidjlo tase Jie unutar zida, Ako su u zidu cig, burgljaée ‘ahacivaticrvenkastprab. Gipsane ploge od vakana dacefin sivi prah, dok eu luca ploga od gips- Jaartona prah bit bijeleDoje au oba sluéaja ée se ‘Wepitza burg. Beton dajeveoma fn prahiod svi- ietlosive do bijee bojekojt se ne grudva, Nasuprot tome, ph od poroznog betona krupnog je zr. Bijeliprah eigle od pjeStara odaje ulisakpieska Za busenje kroz zidove postoje tri postupke: — 4 {sta rotacija (Syrdlanje), vibraciono busenje Tudarno busenje. U prvom slucaju sjecivo na vrhu burgije straze materijal. Ova) postupak kristi se za busenje kroz plogaste materiale i cigle s poroanom strukturom (poroznt beton il 1as-beton/siporeks). Ova) tip busenja najbolj je izbor iu slueaju Supliecigle ako bi se zbje flo razaranje supljina Kod vibracionog busenja sjeivo burgije radi poput dlieta, Svakim udarom razbija se mate jal, a spiralno tijelo burgie, zahvaljujuei rota ij, izvlagi material izrupe. Vibraciono buse ‘je pogodno je za pune cigle. Prikom udarnog busenja umjesto velikog broja ‘malih wdaraca (oko 60.000 u minutu) zadaje se manji broj snaznijh (oko 5.000 u minut. Na ovaj natin udarna burgija napreduje kroz beton znatno brie, Dubina busenja Polio viokproija dno tiple, dutina some tiple ie mlerodavna 2aodredvo- nie cabine pe ih iztipleborem onal koje Mi Porebno cutlna ike bote ie Eunava sobronjem dzne pl, debi ne objec Koj se mont pret v- [Alo se wok treéunoteduzine ne mote nabavi, Kori se prva siedoco ‘eta dud narspolaganu. Obrtte Potiy ain podakeroabl- Eriol sets odgoveraiveh pove FCC pectoral bude vsoglaten spretnkon tp.sagem UNIVERZALNA UX TIPLA THPLA Sx Fojtntae ego abet, unl, dus loan, natok oe, Sin Sj aang gonzon ips gst mb, eto mquse matin spi pate, ‘rig nls sos ui rwnatpina oan, Ae ini sane, Bea ie poet, Toa SKF kod om, oi, be kai zk, ong hue zahaoe Ueno ol Sise nop met, gee nigh, oerusintlesinokse kr eis zinc andoje Ioshitod ci tinge ri ek ng, Taped eh ic GB ZA POROBETON (SIPOREKS) Iino leessmtey ple oem sos per abnor eb ans spaho pga om naka cba porn ser Ginepri pine oc TIPLA PD ZA PLOCE ‘oe mse otlanps, pas, gdb te cre spss ioe Foyehoje avg mde ose nae pebaing pppoe io pc odgons tin ie + look pote ove ne lod - edna kos div Supple pana hee nero ip? ral 0+ ~ eT omaque do sear wom in, Pion ono oul pos fi vse amon Ls |G —* oKzA GIPS-KARTON UNIVERZALNA F Aeojtimeats pede TIPLA ZA OKVIRE ‘njexomenivngpsto- Fegan pci, ch 0 ‘nijedose zed Siplronsipranida Nana se noid sop Acie omonsdumnrormokute motile ged, ci sl, ‘no pedo ie niki pared sharon pe, esto vink Pn ge enero ins, meg ana phidih enon dla ‘gps Nein epi enrol sinh. FURigsesmujeaon sk raion iin ving yorzanapeivin ape goa cnolf ind sour sia! one rink Ho kak ‘wuiTegou rivet hae at ane, rehohochuimnpchibssosieze outed Fecha eza fom las. Fn sop caps nafs cog ‘po sxdhomon, nico seh sie ove, eigadecbec ) « . SISTEM Fis SA UBRIZGAVANJEM sepenpmopourdu mses eed Sil galt ik Sse so ‘axe en kangen anuen FH yolesmlemranesn Horie iio edn toe esau ase ‘np ro secon ANKER FAZ deghonsrimio sue se(lonioiesrescon SA MATICOM once AD ile isuevon Pn amen aoe ih te eile, arabes de. no- poo skeen acon} rosono pete senna rkeen ‘sea mac pila ost jn low i, 70 lal saben niles oom 1 poli ire sip pwn). dene, steko ‘won doz Sane egutie ei rmag dg gaevi ramones cpeaio ‘leet oj pecinetn, tradi sam br. 4s |rasilicu prvenstveno korst stolart“wra- isan” majsori koji uglavnom iraduju projekte od drveta, jer ova) Kors lat ak i vege paveline moe uéinitisavreno glatkim i ujednacenim. Brusni papiri dostupni su u nek ko zavrinih obada Kako bi se postiglasavrieno slats povrbins, bas kakva treba da bude pie ‘go ito se na nj nanese zaitita za drvo, boa ili jepak, uslaaju da jeje ijepljenim spoje (03 ala posto wdvijevarjante:vibracione Potacione (ckscentritne) bruce, kojima éemo How bot predsavinjn nekoito Jnodelaraliiih proizvodaca, kscentar brusiice od 125 mm ne: poznatih kineskihproizvodaca ali pojedinihtrgovinskih lanaca poput Lidlovog Parks, motte pronaci vet 2220-25 evra § druge strane, ‘wpeodavnicama alata osnowns model eu se 50 do 100 evr, dok se 2a naprednije | madele, obieno one koj ima p> is oblozeno aluminijumsko uit w ej smanjenia bke i dug radnog wicks «rch indvojii poveéa suma,éak do 500 evra. Mi smo izdvojillnekoliko rodelaraltiti clenovnih katego ‘i, ana vama je da zaberete koji ‘am najvite odgovara, Puno praiine Sve ekscentrigne brusilice posed vecice i kuti a sakupljane prasine al ako mite da je to dovolino dase sakeapi ava pratina~ varie se Stogauviek preporuujemo models moguenoteu povezivanja na usisivaé Naravno, ako je pratine opasna po dra, savietulemo van da prilikom Brusilice su nezaobilazan dio alata svokog “uradi sam” majstora, a koriste se za brusenje, polianje, ‘odnosno skidonie slojeva boje ili nekog drugog nanosa. Nokon ’to smo neke isprobali, ustanowili smo da ne rade sve podjednako efikasno i gisto LICITE CIJENE, ucnostiroe "upotrebe ovog alata obavezno koristit zasttna ce NASA_ rercorey ZAPAZANJA Oscilrajud (rezonantn) krug vaéna je karak teristka svake brusilice. Naime, dok se okreée, Brusenje je bilo glavni dio brat arise) rs ponies | fest, smo ecient naprijed-nazad acklikomilimetara (= tej Et stteavenial Krug). Time se poste fino uklanjanjekrugova _ OREHIY Uslsavanjat koji ostaa kao tragovi brusenja, Uslavnom se mote re da uredajs vesim ttrajaim krugom bole i bréebruse, pa zatoobavezno obraite paznju na ovustavku Prvi utisak [akon stosmo otvorili ambsladu, detalno smo pregledli uredaj kako bso ustanovll ima I nekihosteéenja, neravnina, kakva jezavesna brads alata, dl je proizvodaé ar sam brusiiew ponudia jo neke dadatke kako bi se odmah ‘oglo potetisradom. Uglavnom, uredji su ‘alo sini nismo imalizamjerke. Konkeetno, Stanley, kao jedan od sednje skupi alats, dolazi uwkoferus tr brusna lista koja prudaju optimalno bruSenjei kesom za pratinu, dok Parkside, jedan ‘od najeftnih (oko 25 evra, dolaz sa svime sto vam je pottebno ~ ak Ladapterom za ussavanje pratine ako standard usisna cev ne adgovara prikljudku uredaja UPOREDNA ANALIZA Ovaje mozele vidjet rezuliate nokon 25 35 sekundi brusenja s granulacijom 120 jopteredenjem od dva klograma ne olaty prilikom rade. Nojbole su se pokozali Stanley (2. zdesna] i AGT fijevo},asljede ih Black+Decker (desno), Bosch, Krofronici Parkside. Veéa teZina | relatvno jake vibro cije koitole su AGT drugog mjesta POMOC ZA POZICIONIRANSE Primienc perforicanih brush lisova svaki put je molo igra KUTIJE UMJESTO KESE DIZAJN RUCKE Vedi viedojiz Stan velo. Bosch wz ru busiicu uucie Bosch (ijevo] Parkside sakuplaiy pros leyai Parksideo imaju dugme na pred: protean lt zaoblen Sablon ijn sp nuumal ute, Oromiemnoge alia stoniojevamomegulve dave ha popitu poklapajy srupome na brusnoj plod. ‘opcis od kesica, eri jedneidruge hva- aj ukvotte drugom rukem, Ovo je Ovog malog pomotnika ivi mozete naprewti od {glu somo dio prosine nasiole bruSenjem —_ ponekad vilokorisno, posebno kod obro- divene ploce ukoju éete ubosi rvene pe ivtlo su nezgodne 2a praznienie. dujete veée povrsine. radi sam br. 4sPomoénici uPROJEKT! Ova tri pomoénika brzo se prave, omoguéavajuci da se i posao u radionici odvija brzo te da sve ide lako i precizno. nogo toga éint da radionica nekog “urad sam” majtora bude savrieno mjesto 7a rad — osim od dimenzija raspolodivog prostora, dobre osvijetijenosti, prijatne tempera ture, bitno je i da su ala i uredai postavjeni na aadckvatno mjesto i poslagani tako da se lako pro nalaze u svakom momentu, Razlika izmedu dobro fosmialiene i dobro opremljene radionice ipak se ‘ne prepoznaje po tome kako je sortirana ili koliko »profesionalniti" madina stojiparkirano u njoj, veé ‘malin, neprimyjetnim pomocnim sredstvima koja je vlasnik radionice sam napravio kako bi olakSao sebi rad: recimo, montadni pribor, koi je od pomo- i prilikom fiksiranja dasaka pod pravim uglom, i stanica za usisavanje, koja efkasno sakupli pljevi ‘nui pritom jos edi usisivaé. Ovi mali pomoénich skra¢uju mnoge faze u radu ine posao opusteni- jim. To se, Konagno, vidi ukvaltetu ada. [Na narednim stranama prikazaéemo var tri ova kkva mala pomognika za radionicu - modda ée vam rad kod kuse predstaljat oS vile uzivana, STANICA ZA USISAVANJE —_steanaro PRIBOR ZA SOBILIEZAVANJE = smanais PRIBOR ZA MONTAZU STRANA 14 Uz ovaj pribor zodbilezavanie vesrenlorly odmjerenai obiiezena.PROJEKT! \Stanica za [GS Zbogom punim kesama usisivaéa i profnjavim filterime: pomoéu ciklon separatora prasina i piljevina se uklanjaju iz vazduho. (Ovo je poznat problem svakom majstoru: nakon sjeée- aja samo dvijedaske, na primes udinak usiivaga 2a ra donieu rapidno opada Il je wreCa ussivaca puna, ii se kod uredaja koji nemaju kesu fin filter zapusio sitnom. praiinom, Dobra vijeti ne morate kupovati nikakwe Skupe uredaje a usisavanje. Naime, bige dovoljno da "ukjuite jednostavan ciklonski separator (od 20 evra) jamedu iavora pratine i usisivaca. Separstor odvaja piljevina i pratima iz vazduhs i sakuplja ih u poseban fdjlak. Ovdje cemo vam pokazati kako da opremite ‘sisvaéciklonskim separatorom, Separator uklanja pilevinu i najveéi dio peatine iz vazdusne srujeusisive, jednw Kratku des sku pod Pravin Yalom iksicajie ih vjcima Banas = Moliploks ploge isijacit ili ednesite nego gle fod vn scene prema dan d- ‘menzijama.lzbuite i upustta montane rupe (0d mim (strana XX) — Ai Man. Konaéno,straniéne dielove zalifepite jedan Obileziteu sein’ poklopco [280 x395 mm) Burgljom od 10 mm izbusite pozetny rupu za ze digi 2zaimi zed petsrajevicima, ovorveliine 74mm zaciklonsk separate ybodhu tester, Seda secte up dv obi Zenelinie 10Projektna lista Kona separator ‘5 mm mabipleks %< 220 % 395 mmm [sonido 1] 220 x 25 mm [6rongn dio 2) 1280 x 395 mm [pokiopac), +280 % 365 mm (dno) vougoone line 10x 15 mm 3365 mm 2-290 mn x zoharaci 0 kuiy 13 x55 mm sevjel 2,5 x 160 mm sil 3,5 x 35 mm eA vie Ae 16 men Calin eso 11 x20 mm Zoptivns take 3 x 6m “ijepa, popir 20 imrglonj, siikon cm ‘Olovko, elerigne bullica odvjog, Gekié, Bugie 20 drvo 10 me, bur gi za divo 4 mm, vpuitaz, ubod: a letera, nod za rezone fepiho, vuglomjer, festor Brezove mubipleks ple de bine 1 mm vet suisjegene prema dimenzfoma specii- Frovenoj rad tradi sam br. 4s NACIN FUNKCIONISANJA Pian no ne, cn prt vito va vazduh iz posto prepun pfevine | sine protin hoje rozchojju unctnjos feporaiore zoho oko conti grlo| si. Neime, ona boca na Exdoveseparatra,zohvaljvl emu se one uspoe, pase tako sna nenom brzinom of Kolar. Neve) nan moe s Ll proko 90% opesh Gesica iz vazduha Sudenioka doje jookroianie vsisanog vazduka, PRECIZNOST 32,0 DIMENZIJA ] Pallom por nog spo raiora obra por ne prec tiozo | ilaza. Oni moro odgoro- tal prjudkserjvo wsvaea Dt tmonaije Husa ovo dot suv centinetima, 1PROJEKT! Za isijecanie dijelova upotriebite istte- Koko bse poklopoc siguine zatvarao,s _Kakociklonski separator ne bi povacio sfere 0 krve rezove, On je vii omogu Unuraanje srane provi se okvirod mode- —_vazduh sa stane, poklopac se u potpu Eevaisijeconjekruga malog preénike, lerskih ojsnidimenziia 10% 15 mm, "ost zaptiva zaptivnom trakom, SIGURNO | ¢vRSTO Utolke ciklonsiseporotor wee ivazduh se strane, citovmehoni- 2am vile ne funkcionise. To je bog ioga ose v oom sla Ssmanjyje brzina vazdusne ste, ean an aot sti opadaju. Keo posiiedico ‘ogo, pilevina se vide ne odvaja, vee je vsisivaé somo usisave. Prijefiksiranj citlonskog separcloravii, —_—_- Monirjte djelove zo zalarenje odoz cine, namoniin prin nanesie son gona poilopac, Pozcionrieovorena zazeplvanie. :opeu, zebusite| montajt. ition separators kolektorom jedno- stovno se priuevie zaclev sivaca, Cede Tae ey Fore E PRAVI, POVOLJAN JE (tee aI Rene Fater,sorodnik éoxopise Uredisam Pillovina se ako, une- Kolko koraka, prazni iz kutije -kolektora 12 —Obiljezovanje wedine hod razigith komada drveta? S ovim malim pomoénikom za obillezavanje to je moguée uz minimalno utrogenog vremena. Obiljezavanje sredine éetrtastog drvetailajsni samo po sebi nije problem. Ipak, koristeti naieg malog Pomoénika, ovaj posao modete skratiti za nekoliko korak. Unjsto da drvenu plogu ili ljsnu mjerte (esto se desava da ovi komadi nisu precizno isjeéeni pa sa na rnckim mjestima Siri od navedenih dimenaija, a na rnckim ui), preraéunavate polovinu i obiljetavate je stolarskom lovkom, dovolino je da naéeg pomoéni- ka za obiljczavanje postaviteiznad mjesta 2a tiple, @ 2atim ga iskositetako da obje tiple zabodene w njega Evrsto naiei a komad kome treba utvrditi sted ‘iu, Ukoliko se sada mal pomocnik vide rivmo preko komada drveta,astomatski se iertava seeding, Pomoéu pribora 20 obilezavane lako éotenaci sre ‘ulojne il isjeeenog komada dveneploee EB Skraite borove lane dimenzija 15x20 Pomoéu staka zabutilcuizbutterupe YVodeée tiple wvjek postavfale na jedna- mnmna 160mm foricjeabuseiocde ——_(ougiaod 716mm), Ovdejeodlutyix__Komrozmaku od cost. Jina take [pais ec roc. Ecimatsimolno posal irate sa cbijsoval edna =a o — PRECIZAN > ERECIZAN RAD . ¢ Kd ovog oat precizon o* rod jeod izuzeine wozno- 5, Ucoko nist pocizno ‘ Shiechrepeetcrenn naclovks ysredini ne Uzevinst odin ~ provilnosti ese prenositi 40,7 ek posse Techie inp ~ 2,6 bide aaiowed minim ctoonde osu no sredinu ~16,0_ _znaéi neuspio projekot. ——_] radi Sam be. 45 13PROJEKT! 5 ws Montazn Lijeplienje veikih povrdina bez dodaine pomoci? Uz na’ pribor za montazu to nije nikakav problem. ‘Upravo prilikom fiksiranja veéihkutija{korpusa potrebne suite rake: dvije za drbanje jeavnavanje dasa edna 2a fiksiranje vijeima. Ova) problem ries smo jednostaynim om 78 montau. Trouglasto sje’en komad deveta im uglom, zabvaljyuel dyjema izbusenim rupam, oie se jednostavno postaiti na mjesto spajanja malim stegama, Na ova) nagin ne fiksira se samo daska vee sta bilnt trougao istovremeno osigurava ispravan pravi ugao. [ajbolje kod ovog pribora:brzo se pravi, povoljan ji pri likom skladistenja ne zahtijeva mnogo prostors MATERIJAI ‘Montaéni rouglovi se prave od 30mm debele multiples ploés berez} Zot rough sbi ne forme i jednako siabilnog dr. Zari ‘eleven leads isie 1 specializovonoj prodavnici plotesiog materijala, Forebno ie jo¥ somo da prepolovite kve- Zahvalujuéi dvjoma ry {rte kako bite dob po dv (ova ugaoni komod jednostov- provougletrougla. Ova} mali po- no sefiksira siegoma. mmoénik esiguraée prav Ugaoi Uipjeino izveden projekt. Nek yam vpocilizavano prodavalc sel oo aw mulipleks plo’v od 30 mma éetr kvedrato,sva- ied 180% 180 mm Nocttote llogenalynasvatelitivadaa Konods pepoleiie cut liegonole. Skrotite vihove provog uglier ée kos ttko da dobide po dra pravouglateugla. pod pooten poll prijetsde ote amatl piliomifepienre a1dasere fitesto. zaliepil zakomad taj seabrodvie 4Kenotno, obradite se vice brusnim ‘Obiliezite pozicje montaznih rupai izbusiteih sirokom popirom broj 120 i iSmirgloteravno. burgijom 2a lap Sarke od 45 mm. lspod polozite devo kao zai Rena ater, sorod rik Eosopisa ‘Ure sam PONOVLJIVOST ‘Mentazni rouglovi ne pomas samo u tome da fiksiranje vij- mai liiepljenie produ so S10 mo- je komplikacie i samom tim brie, oni pomazu iu tome da se komadi i veze medu njima magu ponaviiati.Zahvallvjuéi tome Sto se na svakom spoju po- stovli is ugao, sva mjesta spa- jonja su isla. Vazno je do, kod korstte montazne uglove, pri kom njthovog uévrséivanja sto ‘gom komad drvete uvijek posta vite izmedy komada za obrady i stage. To éo onemogueiti po- iovlivanjeruznih oisoko od some stege. Trotkovi i ulozeno wr gronicama: osam komode kosta manieod 10 evra. Potebno vrijeme 20 proviienje: dva dye ipo sata, op cE NASTAJE OSAM Cetin kvadrata, svaki od 180x 180 mm, doju csam montaznih wovglva, Za provepikorpue po provilu je potrebno upravo ‘sam komada.TRANSFORMACUA STAROG NAMIESTAIA. OPUNG! : ogi Detlefsen, cekspet za apcojting 0 Gita Zivot 1 dalje se moze koristiti, ali unekoj novoj formi. ve Je potelo starim komadom na- ynjestaja. Otkako ga jew potpu- nosti transformisala i oblikovala, Dagi Dellefsen vite nije ostavjala etki ‘cu, Na svom patovanja kroz svijet aps ‘inga naucila je rat tehnike pomo- u koji je obezbijedila nov sj starom ramjeitaju Gj je funkcija jos o€uvana ‘Ovoga puta u njeno) apsajklingavantur sglavni ,glumei" su dva stara noéna sto- a od borov Su svoj karakteristigan izgled. Potom je Achnikom blendinga Kkreirala interesan- tne prelaze boa. Detajima na stranicama fioka | atraktivnom tapetom koju je sta vila ne dno fioke ona fe utinila atraktv nim i samu unatraénjost nocnih stoic (Ova) projekat nije zanimljv samo zbog svog dlizajnerskog aspekta i mogucnost da ispolite svoju kreaivnost. Naime, na ‘ova} natin moze se uitedet i popril uma novea, ake dzmemo u obzit koliko ‘i kostale ovakve komode nekom silo ‘nu namjestaa.PROJEKTI \ NAMJESTAJA Prije nego sto predete na obradu povrsina, orate dobro pregledati namie. Kod maniih ormana posebno je vazno da uivdite sljede¢e: da li je komad namijedtoja stabilan ii se pomalo Klati® Kaliko se dobro fioke izvlace i vraéaju® Ukoli- ko povriina bai i nije o¢uvana, provjerite da li se na njoj nalaze vece ogrebotine, pukotine, rupe. Da biste poéelisradom, nomjeitg| reba da bude suv cist, bez masnaéa i pratine, Zbog toge ormarié treba iznit (isi ga iznutra sredtvom za ciséenje NAPREDNI eS PROJEKTNA STA > Potrebne vrijeme: ‘oko 8 sot Mia > Materijal '* 2xcnatkosno od masivnog deta + Vic fiepok za do + chr git za drvene povine * faba za diva, oxde utonov ‘211 obj fime lignocolor + Sablon: 20 onto fcka + Hepa 2 oy i becicb voc meta Ukoliko vam se ini da su ormonikrv il kimavi,rastovite th na sastoyne + koine rucice dlijelove iopeth zalijepite kako treba. Stegoma stvarae pritsok,Idealno ie ostovi sve preko not da se pove BU slogoju vecih Bupa, pukotina i ogtebotina Spal ttom nanesite okini git, apotpom cijelu povedinu dobro ismi- lat builice odvjag, stege, Spahiia, ea eee ae eee Smirglonje i brusni popir bro 150, valjak za boju, cetkica,flaia za fospetivane, slikonska Spahia, Getkico 20 vosok ili krpa koje ne ostav- lotro, sunder i sedsvo za Eicon late. Ako dike Soot tine) " ameltojo nebo da se zamjene, oon? Beihttzrovnito no: stole rp 70za PROJEKT! OBRADA POVRSINA Ponte oj sy premazane isl farbam 29 sklske fable ne morju cbavezn bit islane. Nes opscikng ekspertipak rikad ne preskaée ovaj korak, jer boja zahvaljyjuéi njemu bolje prionja, Najbolje je da v vom slucoju posegnete za blokom za Smirglanje, brusnim papirom broj 150, zaifitnim naogarima i maskom za lice erie sa detava da berovina pustsmoly, koja ze probijekroz "22 aéinjen bojom no vadero| baz pao toko swore) Dab ss pret names pro rob premazat mosom 2a grundiranje 2338 o2s arene renter ener etree konske Spall unetio deblem slo nano akin gi'20.drvene povrsine ikraikoostovit da s si 1omjette bez obzira nato koliko bio o€uvan, ipak se more obroditi projmerom,nokon éego je nojbolie ‘anijetimatBijelu oyu libojy za Skolske able, Yelk izbor boja, lakove iraznih zostinih promaza, koo i Geioka, pronati gee v online prodavnic www.ome.s ee" Polvo iimirglai. Unuranje i spoliainiesranice ficka premozoti E sviielotivem bojam za.devo, Unutrinje powine dna oka premjriitapety po izbor j= pomocv metalnog lena frovncla kapel. jp bole zl kpopkom zs opete ine ovo nomjestaj posebnim: sranice foka dobijju intere pus ufioke, saninu Saru zahvalvjue ostalim Soblonima i tomnosivo) boiBLENDING TEHNIKA Prelivanje vite boja oznataya sekoo , blending” i poslize se istoimenom tehnikom. Oni koji se prvi put {regu s vom fehnikom trebolo bi nojprije de wviez- baju postupak ne drvenoj poet i pritom upotijebe 5oemeguce see lonovebos. Eo kako eo i: prvo premazile powsine jednom bojom, zaim pored ne, os bez prelvonj, novom elicom dr {gom bojom. Pokvasite sve sluZedi se flaiom srospri ‘aéem ifinom vodenom izmaglicom. PomijeSojle {vie izabrone bof lakim pokrsima Sekicom kojom stemazali prvu boju.Potom drugom éelkicom, ko- ree tee aan ee Rec ees ‘edetavajte vasrim. f Fike eli vkomodu, Ciokened named premazalipomocu cece i Gvihoje ove sw upuiblene seme ott oor foje 0 me ripe blending ikon, Oxon a col po promacah gi pet Ov eh to Kede prin ‘a frentovima fiokaudvanc- | Dos ekspert 2a ops ‘specialista zo, ,Kod tehnike sue Getike Geto se uzima vrlo malo boje, po mogucnosti se tapka na kuhinjaki ubrus, a zauim. ,svjeosivom bojom itehnikom suhe éeke blago pre- SISERIETIOE. es gel vom befor teh abe se bapa se boja nanosi na povraine: vizvelniefeka storog namjesioa v Seb Sik stil uuradi sam br. 4s =calitaormarige élkicom | bez: nim voskom 2a name}, On njeguie si devo Sade i2budite nove rupe na frontoviina i postavite odgovarajuce kozne rvéks, Now namjaita je gotov! DagiDellefsen, soradica ‘Gasopisc Uredi seam 1 drvo Kru! pokretima nanositi na namjedtaj, Postupak ponoviti nakon 24 sata.’ Natciklazai reciklaza Apsaibling éesto nazivoju nok ciklazom, Inaée, ovaj pojam prvi putie zazivio devedesetih ‘godine proslog vijeka. Oni koji a,rado korste objosnjavaju da je opsojkling, 20 razliku od reciklaze, proces prilikom koga se od neéeg starog dobija ne- Sto novo, ali tako Sto seto staro. koristivcjelosti dakle, neusit njava se ine razlaie koko bi se dobio nov material. Ne ova nagin predmet koji bismo moz- da odbail dobija nowy, veeu viijednost. nim i a i gN oO Ecodesign Compliant RVESKI RADIJATORI Ekonomicno i kvalitetno grejanje vec 23 godine Norveiki radijatori ADAX | GLAMOX su idealno trajno reenje za Va8 stan, kuéu ili poslovni prostor. Ekonomiénost, ekologija i estetika osnovne su karakteristike Norveskih radijatora koje veé 23 godine na nagem triitu nudi Rovex Inzenjering. eran inte, dag ri, ined ui pre so rad! Roe or ny Te unpeepid aniebnrt alin unin eco anand Sidbraejsmdsasigiain oranaiinee st, Dat prepara mpd fecal at CONSIGN snare upgensmaa pe Srenen hoi espe bk fam ump tae peepee som bana Serj ADAXNEO pian oma sing temo monn pater ng ‘on dl pate top ee ZASTO NORVEKI RADUATOR Norerajtrrade ma rincpa ore dlrémaene ls gre anna gree selheaktrne porn ja tradi sam br. 4s Aindanorejevanduh uae rostoraa nsojteperat beatarena rat Ptpnopriodna cian ber ‘entlatora ep ating nero kionik poser “Termrtat sa progr nk chez op mln potosj energie grefane sad sa temighim [araktersthama peso ptréama kori. Raijtor nadoknaduje ube vateg prostraipetas 100% ek tre energjeu topiskuenergj samo onda kad vam treba koko vam treba. Sse grea Glamax 303 ADAXNEO s ECO deignstadstdom praia natin upatebe, omogucaaisted energie do so wads a druge Mase seme rjana SAVREMEN! DIZAJN Kadasmo vec umgunost da biramo epee, amet za, zit ne ise imal po geo lo. ‘Nore dtr GLAMON, ADAXNEOEADAXECO BASIC 1 upravo spo) lepog diana ikralittnogrejania Dizajn be Sth ca isk termperatr la radiatora ‘coma bin poschno ut sobama koji boreve dea, ‘Naar, ti ktm vse | kad irate gran ra Sho, Kaneda, den bervak JEDNOSTAVNA MONTAZA - URADI SAM Fedsibnostsitema, modern dz aklapanjeu sak stor omoguyjaopremanevatg saben paso og prstraetapao fu skoda dizer zbtevina, ‘Nowra radsoijednotvno ve montana pone née Za mont sa vam pote od bua uo. ko sudo od evsiog ster. ednostavno bute ‘arp, posta phe sare kojete dbl wz rai jtorna odgovarjuce pie, priéwstte radjtor pr uate wu Rowen INZENJERING doo, Rovex Indonaring vee 23 godine elu’ je lisribue origin Noretki ria. Rover neniring doo, Bulevor Crvene Armije 1 1b, ok 7 T1070 New Beogred, Blvile 011/785 68 33,311 5208 sevens, prodaja@rovex.corsDeena eas Socata ee eet eet eat INDIREKTNA RASVJETA SPUSTENI PLAFON Zelite da prostoriju uginite atraktivnijom i prijatnijom za boravak? Rasvjeta moze promijeniti mnogo toga, pa vam savjetujemo da postavite skriveno osvjetlienje i spot rasvjetv iza visecih panela postavljenih na plafon. ostavjaneindirektnog osyjetlienja seit je slozenije od postavjanja ‘obiénog seta naplafon pak, kon- «cept indirektnerasvjete ima brojne pred nosti kombinuje nestotopie syjtlosra- nomjernim osyjetljenjem bez sjenki. ‘Ovoga puta pokazujemo vam kako da ppostvite indirektnoosyjetlenje koristec, mmm 22 ppanele koji se kage na plafon. Kao izvor ‘yellakorstimo LED trake Philips Hue, ‘jee bitipostajene untae aluminium: skihprofla. LED-ovi se mogu podesavath_ pomocu odgovarajuéeaplikacije i svi Hewsaznim arandmanima boa, Syetla ce biti prekrivena plofama od gips-kartona uwkojima éebit postaienaspotsvjeta PROJEKTNA LISTA > Potrebno vrijeme: 16 sat dodatno veijeme za suenje . Ip peop + Noseea jj: drvone grod- ce 48 x 24 mm, krowne leve 3,8 5,8 em, vi 4,5 x60 mm (©peia}: izolociona wna Koi Cisse 035, pec iopok Knauf ston LDS Soli UD proll, ple od gi Diomany, vei XIN 3,933 mm, vei abr oniais 45.60, pol 22 2081 uglov, prodliuéa osnewa, Paes pragnier,zopivea masa 0) Knauf Powerelast, boja za suhy grace iv, stip z0 Supine HM 5 x 52 s wick ‘ma fFischeiient profil 2.500 x 19,5, 12,5 mm [Coinc), LED toke Hue White & Ambient, LED ugrodna spot sviea Philips Hoe Kamento > Potrebni alat: ‘akumulatorski zavriog; mokaze zo lim; skalpel;noz za sjetenje izolacije; rem de 25 gipstaron roel, ek: tuéna Brusca; potopojuéa testera; isiskivoe koruio; krunosta festa; imulifunkcionalni ala; odvioe: vyak za zavjanje vijoka; Spchia; hefo- lico;libela;stolarski metark anal ert ionADAPTACUA & IZRADA KONSTRUKCIJE U prvom koraku provi se noseéa konstrukcija za spuiteni plofon od gipskartona i elemenata okaéenih na njega vir od drvenh grea proteze se dz cijelog obodaplafono,Popretni nosoi na rosjanjino od maksimalno 40 em dopunjuju drvenu konstrukeiju u ejelovitu ravan Uprvom koraku plafon se premjeravai _Noseée gredice moraju se évrsto povezati Da bi se grede plafona kasnije izdizale iznad aiid dene korsilcie pesjeka sgredomoplfon, Sada renuckde se noo nose korsulce, bee dopujen [pe 48x24 mmtesterom se sijeku naodgo- _izjednage svevisinskerazlite plafons. __duplane) drvenim elementima konstrkei varajuce dusine. Reng cddane ce gwd doupy Nokon jonceda merken Stenih dijelova plofona moguée je pode- jena, elektigor moze postovt kablove | si boéno postovjenim gredicama. priklueke, “Benj seradnik éazopisa Uradisam POSTAVLJANJE IZOLACIJE Posto je u nasem sluéaju rije€ o plafonu najvigeg sprata, on prati kosinu krova, pa éemo u okviru sliedeceg koraka postaviti i izolacioni slo). Ovaj korak se izostavija ako se spuéteni plafon postavija na redovan plafon koji ne zahtijeva dodainu izolaciu. fil siege cone imjereuveéane 2a 10mm. No fj nogin zagla. vice a lamed greda, ali se nace naborat saklena tzalaciona von (najvierovon ilikameng) siege se na mjeru du jedne krowne lene ili dugazke ibele pomocu noe 2a izolacioni meter Komad!izolacione wune dre se sami od sebe izmedu elemenata noseée konstruk- ie | grede plofona, uuradi sam bras = 23_ | ADAPTACUA LDS? Silk od Knoufa porna je brane koja ecpdgclinichiohnwanes ogee eemesmamne Buiter Sve sasleve i uglove, kao miesia gdieje hefiano, preliiepte cdgovarajuéom zap- tiynom frakom LDS Soliplan radi herme- Jigkog zoptivania. Posao oko greda olakSaée vam oko foliiu vo priéwsiteleplvom trakom, a potom Iekongéno priate oflicom bz sora nia nabore Hermetgko zoptvanje uz zidove uradite specijalnim ijepkom Knauf insulation LDS Solimur.Elekréne vodove na isi na Gin zodihtje. POKRIVANJE PLAFONA Na plofon u sobi postaviéemo ploée od gips-kartona tipa Diamant od Knaufa. Ove ploze su izrazito évrste, podnose vlagu, pruzaju zvuénu izolaciju, a lake su 20 obradu. pote pos teat Ploée Diamant debljine 12,5 mm jedno- {a potom se lome preko dovalno du- Sono se zresiesolpelom'adl exe. goeke nice. Neko aga karon se mora jena potrebnu mien, presject is druge strane, A 2 mmm 24ADAPTACUA & UPOTRIJEBLJENE cE Knauf plage Diamont veoma su otpore, al jpok lake 22 obredy.Dalisprednosi:u poreden stondardnim ploécmma, Diamant nud unop |. Byun izolaciy, Proéa je pitom i poveZane Esto \ 2, pa jeu staju de prin! veee uderce sa strane Treats Peo ace "odeze,Yokode je mpregnrone, oe in ‘pogodnom 20 viazne prosteie, Zahvalu 1 isko|skionost ke Bubrenu i krvjeni, Diomeont sistemima dovolino je postow. Tone fugne 2a ciotacy tena svakih 15 metora Ploée od gipskartona pryiste za nose- Za prekrivanje gredo plafona i upusten Ev konstrukeju vicima za brzu montezu. — dijelova potrebno je puno rezove. Medu- tim, ispat sel GLETOVANJE PLAFONA Sto su noseéa Konsrukci ploée pailjivije postavljene, to ée jednostovnie biti gletovanje. es Froko spoljaznih uglovo po- savas lojsne za zany glova i fisioju se hefal- ‘com. One ée obezbijeit veo- Tp eoieiecee is No kroju se powttina prekrvenagletma- _Sasteve ploéa vz unurainje uglove po- sombrusi. Nonoenje mase' bruenje po pun masom Knauf Powerelas!. Ona Ge potrebi ponoviivige puta spriedt nastojonje pukotna,INSTALACIJA SVJETALA Za postavijanje LED trako nopravigemo pravougaone okvire od UD profile. U Unutraznjosti okvira ée nakon postavijanja coplate nastati skrivena Supliina koja e primiti kablove i fransformatore. Okviri se postavijaju u prostor izmedu greds plafona. UD profi z0 suhu gradnju mode se zosjeéi makazema za lim il ugaonom brusilicom, « potom se sovja pod pravim uglom: Na svakom okviruizbusitjastrupa (5 mm) 20 NabiljeZenim mjestima izbuiiirupe v Fomotu kl priévrSéianje.Postovti na edgovaraiuce mje- gipskartonu od 5 mm bezpriskanja, Vo. —_mijenjene $0 na plofony. lca polos} skvira ype, cite roéuna: spod sernalaz fli, chera metal iz kompleta 2a tiple no- Benjy uSuplinama od Fis ‘ple postovivrupe Ve€ izbutene obvire od profil prigvsti (Okvirod lima éini nosoéu konstrukejy 2 zavijanjem vik u tiple [korisiivijke iz ‘oplotu koja pokriva transformatore i indi- kompleta) rekina LED svjeta,ADAPTACUA & LED INFO REFLEKTORI Pl Ugradna svetla za plafon Hue Xamen- 10 0d Philipsa v svaku sob donose savr- ambient, Zaha i Raza Pd ‘meguée in je ugrediivkupotilv, Ugradnim Dépat vena mofo suprovil pomocy , Hue Bridge kreniom od jevarajuée opli- ane o5 mover al, promjena boe, kao primiena vee i gen lerobote ero prpieas2 ‘osehundy, Chena: 220 enaz0 paket oir komod, r AS Usrediénjem dijelu metlnih okvira postovit (samo- Nokon io eletrigor prikuéitransformotore, mode se po Tepive) LED take - mimo korisili Philips Hue. Pie stavitioplota od gipskariona. toga ih skratt na odgovarajucy duzinu. ‘Oplatu prilagedavatinakon postavlianja Plage od gipskartona ako se mogusjeéi _Zalliiepeivce plate isjeéi na mjeru na svoje mjesto. lamjeritiraynomjemood- na mjeruéak iiznad glave pomoumuli- _ivigne profile 2a suhu gradniu koristeéi Sojaneprema svn okruzueim pow. funkcinolog let, ger kat mma iobiledi Teed eto pee ey oes uuradi sam brasKod sve bude suho, nanijetitemelinv pod- logu, pana kraj premazatibojam za shu grednju Root Trockenbouiare} Nokon 3 se mosa osu, onde stuge- sve viSkove gel mase, « powsinu pre- rust. Popotrebi ponovili postupck RT tle) ips Hve Xamento ugradna, spot svetla. Njthje moguce uklivivat 0 Od LED tra. eck, seradnik Zosopisa Uradi sam Za ugradna spot svietla v sedini opiate ed gipskariona napravit vere od 70, do 75 mm koristecikrunasiv tester eens Perea eer rs BecADAPTACUA = Izgled spuitenih plafona moiete postici i pomoéu ramoya oblozenih tekstilom. Lako se montiraju, a doprinose akustiénosti prostora i gine ga veoma atraktivnim. itr, u zavisnosti od dimenaija prostoriie, odaostno pla ona), kojinisu spojeni tako da se delimigne vii plafon Ussuésju ovog projektaveoma je vaino ispravno priturseivanje ‘amova. Za masivne materiale za gradnju kao to je Beton, pot ‘eban vam je anker vijak (ime Fischer), na kojidu produzene navrtke, a zatim i vijak alka Ako je ejeé 0 lakim plafonima, rorstite tiple a gips-kartone, koje vee imaju kuke. Oleviri se rave od detvrtastih lajeni od smrckovine dimenzija 15x 30 ‘mm. Prije nego sto okaitezategnate ok plafon Zeljenom bojom, A ie ojnt teksti zaheftanjezalake drvene ramove (dva Katenje se vrii pomeéu: |. okozvanog kifbran vi eee rere Lape eyae tom nawrkom i vjokalkom (za fe motel, \ Spustite okvirna material, presovile go sjed- _sjecitevidok teksto sve do Sirine lajsne. Pre- « nedute drone laganim pokrelmo} helices sarilemateriel pod vglom od 45 sepenii stavljojy usva Bjedna & jana svokih 5 cm. Polomistoto urediie na prihefojtega na ugao ramo. Zotim nastavte lajsna dolaziu sredinv olvira, adr20je zal drugoj duz9| strani rama, 'iksiranjem leksila duzlajsn. jepliene rake Sperploze (iste one koje ste kor shlize rougiov). radi sam br. 4s 297 |ADAPTACIJA RENOVIRANJE spoljasnjih zidova Konaéno sredite neugledne povrdine na vaioj kuéi. Ovaj “tretman liepote” izvodi se jednostavno i trazi samo Utvrdivanje zatetenog stanja Spoloinj zidow koji okruzujy stepenice prema podrumy _zoist rsu sjajan prizor ~ vajeme je da se saniteju pakotine i uklone mje kak bi ove povedine dielovale ‘redo liepo. malo vremena. Uz nage savjete, sigurno éete ga oba- viti brzo i temelino. Ljepak 20 lotic, koje su ako ko stanuje w kui za da oko Soim0 nije postojt nekoliko uglova ii posto povesina na koje se manje abraéa tikod nije puinj, pas vremenom postaju neugledn ‘klonjen, pase Fnarusavay ized cjelokaspnog objets ‘nanjegovim To mode bit zadnj 2d garaze, ugao ispod ‘econ balleona ita nasem slags stepeniste koje Powiinomo yagi w podrum. Rij? je 0 uabicajenim Sluplole vega tragovima zuba vremena i osteéenjima koje iaazvanim Ialozenosen raaligitio ve. zokovalo —__menskim uticajima: na nekoliko myjesta Secenjan ——_ravile suse alge | mahovima, pojavila dv se pokoja pukotina a malter je podeo da se mrvi. Mali “tretman ljepote” u takvim sluéajevima svakako se isplati. Nakon toga éesve ponavo izgledat sjaino, a pritom se sprijetti dalje sirenje malih oftecenja koja bi u buduénosti mogla zahtijevath skupe i opsedine popravke, Prilikom saniranja malterisanog spolas jeg 2ida postupak je uvijek ist: prvo se uklanja sve Sto je labave i izmrvljeno, Naslage kre¢a ili ostaci starog maltera ‘mogu se ukloniti ugsonom brusiicom wz specijalnu dijamantsku plocu, Na kraju se sve dist! od pratine, a mjesta na kojima su rasle alge temeljno se peru pod visokim kom, Nakon st se sve ponavo osu prelazi se na nanosenje novog material grundiranje i brusenje Radovi nisu tek nit narogito skupi, al planirajte dovoljno vremena za njih jer se poalije svakog koraka mora racunati Viaga je glovni na vrijeme suenja: nakon mokrog csée- vuzok pojave ja, nakon gletovanja i grundiranja, a na ‘mahavine i kraj { nakon kregenja mora se sagekat oSiecenja moliero izmedu 12124 saa prije nego Sto se nastavi s radovima. Najbolje je da ragunate na dva vikenda,Savjete 2a renoviranje idova mozate primer kod svih malersanih dove v spolcinjom : prostory obo huge Be radi sam we 457 |ADAPTACIJA Prije nego sto se prede na poprav- ke, sva miesia moraju biti femelino obrusena i o€i8éena. Za to se koriste ugoone brusilce i uredaii za Gigéenje pod visokim pritiskom. Fomodu ugaone buslice opemijne diiomantkim brusnim loncem odsranue esx Yenie zi Iijepak za plotice.Tokode,vklnjjv 2 Iba male‘ cktunjna boja. Ako nemateuredo} Brusenje zidova ‘sa sakupljagem progine, obavezno nosite za3tiinu masku za disanje, ugaonom brusilicom Za nate rodove korsimo ugaonu bruslcu s dijomantskom plotom od Festoola uz dodatak :okuplaée pratine koi e omagueit udebon rod. ahvoliyudi moguénost pomjerana usisnog ‘tka, mode ee pri iivicama. Umjesto plots kefsiimo diomantki brusnilonac 2a bruienje ‘preénika 125 mm koji je pogedon 20 beton, liiepak 20 plotice,priredni kamen, koSuljcuicigle. Beusiiev pomjerate po zidu covnomjerno i Da bite mogl brusti uz uglove, horse ber pritskania de ne bi nastajali preduboki—mulfunkcional’ ala snastovkom za sch brutene. 0 meee ‘Obruiena povisina prije nanoienja maltera —_Uske pukotine treba izdubiti multfunkcionak mum 32Ondie Lpotrebit okie Slemalicu. tom se aS on mode preci no ‘Oko dubokih pukotina i oitecenadiroko popunjavanie puketina i Na kaju zid adsite redajem za pronje pod visokim pritskom, No Uubleitelabove i ckrunjane kemade upline, 'snad 6 patina ge i Ronee, Pom ove de rmaltora oss. POPRAVKE =- GRUNDIRANJE | POPUNJAVANJE Prilikom popravki na spoljanjim zidovima vano je koristifi masu za popun ili brzovezujudi cement za koje je specijalno naznageno da su njeni za rad u spoljanjem prostoru. ‘Masa za saniranje FixsFinish Spezicl [Know posto varjant za unutan | spolicini poste, Pagodna je 20 ppopunjavanie dubokih pukotina ipa velkog preénika jer se moze nonijti v vyeoma farkom, ali v veoma debelom slojy. Pagoda je za popravke i formiranje glove. Masa se dobro hvats na skoro svaku podlogy, a sui se 24 sola {www fixundinish de) Prior i praika, a ne ebraino. Moss upotnjebiti tokom narednih 30 minuto Kae mosy z0 soniconje olecenja korisimo Fixe Finish Spril od Knavf, koji ediéno prion uz Been, lei opel — ay NanoSenje osnove (grundiranje) "Nokon popravke nokog zida, ci porrtin treba premozat osnomim premazom. Na taj nagin ce s= Iajednaet sparobnos upianio materiala, a novi prema ée biti ravnomjeran ibezfleka. Oveje je upotieblen: Univer solTielgrund bez a rasivaraéa od Schiner ‘Wohnen, 0 u nasim forborema i prodavnico- mma gradevinskog moteriala noticete (Gest C17, Zid i obruSene mies Weta kvobenin temelinim premazom, koi se izdatno nanos ‘rokom Zetkom, radi sam tas 33 Nokon sufenia masu za popunjavanje ‘nanesiSrckom glatricom:7 |ADAPTACIJA ie be o. Seneenaremnatcereer nn ‘cesentnpespas geaensene Sosa. Meneame nasros. PREMAZIVANJA = ZASTITNA BOJA Sav; U ODGOVARAJUCOJ NIJANSI javjet: zaStita od kige Koko bi obnovijeni spoliainji zid dugo ostao liep, primijeniéemo specijalni zaititni premaz. Niega je moguée namijesati u togno ‘odgovarajuéoj nijansi koja odgovara vaéem zidu. we Da it ne bi ome adore na spolciiom Zid da se wieme suiero bez porebe ne ae 1 produtavlo, moet naprevilzitin . ator koo Ho smo mi vradili, Za to smo 4 iskrsil die lee i jedns vel cir One di ves me okea ho? hoje se mode ‘provuti kanap kojim se fiksira za letve. Letve: $e ria za pogo nosote pono stolonkh ogo 'Na cijely powsiny zida jt jednom nani a bi se vice plotica zatitle od boje, ‘emeli premaz. No oj nagin ée boja Irebo th prlijept za3tinom kreptrakom kosnije bit ramomierna q Prijesomog premazivanie zida uglove ivice treba premazai Eetkom. zobtinom fosadnom bojom radi sno is no€in kao i s uobigajenam bojom 20 zidove, mm 34Ponovo spremno za pikazivanje: prilaz Podrumy nokon onacje ope sia purim siojem Jo¥jedna prednost neg izbora premaza: zahvolijvi specioln} recepir, sproéava so pojava alg, liv i mahovine ADAPTACIIA = Za poéoinike eC Projektna rofetko zo cjedenje; konto; cekscentar brusiliea; valjak 20 nanoienie boje; steko glete- ‘ica; Eek; vredoj 20 pranje pod visokim priskom; Spo- filo stemlica; malifonker ‘onan alt s dodatkom za brusenje; geo; zodio za pratiny; ugaona brusica ~ ‘po moguésvy sa ussnikorn 20 prasinu Potrebno vrijeme: oko 12 sat (ne eagunajuéi wiome suena) Materijal: ‘masa 2a saniranje Knout Fix & Finish); boja 2a foso- de; univerzcina temelina podiogo/premaz; zane eep taka; zaitina podlega 2a kreéenje;za3tiina opre- sma 20 vi i disor prilitom brusenio BOJA ZA KADE Boja izuzetne tvrdoée i sjaja koja se koristi za: eC Kade od fiberglasa ater) eons reed comer ‘n/sue-TeT: Vetdovoe, vowode Sape 2, 0244-00-32 xxarca, Larorevots drm 2 ‘si/ave-te-oe ven veda hae, 018/094 Wh oreo o/c 2S radi sam tas 35STANOVANJE GRUANJE U STAROJ GRADN]JI Zamiena starih sistema grijanja igra znogajnu ulogu u sanaciji i modernizaciji stambenih objekata. Primjena toplotnih pumpi koje izvlaée toplotu iz vazduha i tla, a pritom éuvaju okolinu, Eesto je prvi izbor éak i u objektima starije gradnje. ay it el et Nasupro sistemima ne fsilna gorivo, koji ugo- dinama koje dolaze neée biti subvencionisani toploine pumpe ée bivat sve pristupacnie.novogradnj posebno tamo gdenijespro- vedena gasfikacija, toplotne pumpe suna- el ibor sistema za giianje, dokjeu vee pstojetim zgradama dio topltnih pump ispod pet procenata. Njhov ovako mali udio neprave- ddan je, kau ekspertijersu one zapravo izuzetno pogodne kao rjedenje za modernizaciju star kus, ‘Vissncitplotaih pump nov prineip rada zna tiilinim pornanicima radoobjatnjavajuijavom: ade na principu frididera: Umjesto da toplotu luzimaju od namimaia, oplotne pampe toplata ievlade tla, podeernih voda ivazduba a pam pavaj” je pe temperatri pogodaojza grijane. Za pogon toplotne pump potrebna jeelektriénaener- bjs - za svaku potrotenn jedinicwclektrgne ener se toplotna pumpa isporuiviejedinicatoplotne énergie. Zato je potrebno da fosilna goriva poput fist lo-ubja sagorijevajuna.000 stepei js da bi zagrjl aca na temperatura 23 ste- pena Ceaiusa?Pritom su veiki gubici neisbjezni Nasuprot ome, toplotne pumpe koristeenergiju iz okoline da bi proizvele temperatura ucirkla- cijiu optegu od 3o do stepeni Celzjuss. Dake, sve wrijeme rade na niskoj tempera. bog tog sutonetoliko efikasnei ekolotke Nita ne sago jevs, pa su pljavsting ad i nepriatnimirisi svar proslosti. Toplotne pampene korstenirezcrvoar 2a lobe ni dimnjake (Ove pumpe razlikuja se na osnovu svog i2vora toplote (vazduh, voda, to), po svoj oblast pri rjene (grijanje prostorija, grijanje vode) i po snaz\(lzraene u kilovatima). Nerijetko se ko ste za grijanje varduha u prostori i zagrijava- nje vode. Napominjemo da postoje i specialne pumpe 2a topla vod koje kao svoj vor toplote koriste vazduh, Vaze 2a sosnovninivo”toplotnih pomp! er se mogu dopunit uredajem za agrjava je prostorijas pogonom na foslnagoriva.Pored toga, nihova upotteba idealno se sles predo- stimafotovoltagnih sistema ~ Sto je veoma razu- mina kombinac Toplotne pumpe za kuge « kofima fii jedna ili Aujeporodiceimaju saga do 15 kW —taénaveied- rostodredujese na osnovu precijenjene toplotne snage 7grade, dak pumipe a toplt vodu po pravilt imaju sagu od 0,6 kW, Takode postoje mod éija saga prevazland x00 kW i ni se svrstavaja ‘20 ve2u $ zvorom top Blivom, kao sitoma zo raspodfly| toplow pokuel ipo porrebi je slodi3t, Topline pumpe Princip rada toplotnih pumpi Sistem grijanje stoploinom pumpom sostjise iz Wi dijela: postrojen J posredsiiom kogi [zokvena, same plone pumps to iste roshiadno sredsto ko} Nasu oplotne sisteme, Sr vie besplatne toplote kristi izokolin, to jeft- 1 postaje rad toplotne pump Vlitina koja ovo izradava jste godiinja radna vejednost (na nje- ‘matkom Jabresabeitszahl ~JAZ).Ona predsav Tja odnosizmedu proizvedene koligine toplotne energije i urodeneelektrine energije na godit- jer nivous Oznaka energetske klase ( septembra 2015. godine sve toplotne pumpe snagedo70KW morahutmal naepnict oj df= nie energetsku Klas u potrotntelektrine ener- {ie vidamno jena televizorima,fiderma tl Stra ovihnalepnia jeste ds kupl Ika brzo togu vdjt energtsi efiasnostproizvoda G je oznaka 2a najncefikasnijeuredae, a A+++ zamaefkasnje. EU diektiva 2010/30! postalia tisokestandardekojznatnosmanyujuzagaden)e vazduba poveéaajuelasnos. Generalna toplotne pump mogu imat aa tite oxnake, al sve moraj da imaj zak ure Aaja ko dsjeinformaciju Kas energeteke efika- ‘ost, zaijevima upogledueekriene energie! tivo buke kj proavode. Oznake takode dele Evropa uti raaite Kimatske zone, Name, sak Klimek zonu potebna je odgovarsjuca Saga. Klas energeske eflasnostprkazanena 1 se porebna topo izvadi io izvuéenu toploty ini upotre- loditenjetoploe koji razvodi isparava veé na veoma naljepnici zasniva se na prosjeénim klimatskim uslovima, pa mazebitineznatno drugaéijazadruge Llimatske zone, posebno kad jerijeéo vazduh~ voda toplotnim pumpama, Neophodno je detaljno pogledat tehnik kata log proiavoda kako bist pravilnoogialtehnigke ‘moguénost toplotne pumpe za pojedine klimat ske zone, Pitom, treba da zmate da skal ide od ‘Av (2a gijanj prostora) do (aa grijanje tople potrosne vode). ve oznake u vers grijanjem pro Stora dajusena osnovu podstaka dobijenihtokom ciel godine. Toplotne pumpe takodeimajuralite ‘emake uzavisnost od toga da sea zagejavanje prostora koriste radiator ili podno grijane. One je se korste a zagrijavanjetople potrosne vode ‘obléno su spod Kase A pa dabise postigla vet efikasnost, treba joj pridruzit solaene kolektor. Kolicina vode takode je prikazana na oznaci w vidu simbola ~ kapljice i oznake kapaciteta od 3XSdo XXL. (Osimsto donos ustedu u godiinj) potroinl ener lie, nov sistem grijanja podive i cjenu staije rnekretnine. Vaéan aspekt za vlasnike nekretnina jeste ty tose energetskineefkasne zgrade uvjek {ede prodaj ill iznajmlju, Energetski pasos, osim uobitajenth podataka o gradi, navodiienergent koji se koristzagrjanje (lox-ubje, gas elektriénaenergija), kao i prosjeému fear eet titanate erica eee eee pile Erpeee ied mk sage tai [estar tet Shula toplane pumps: nal natn sakupla we pls ok veer. irara fees eheetet ath emerinec ehetele eee eater Bred eae eee ec tel ra eat Slee eerie denzacije rashladnog sredstva v toplotnoj pumpi Dppioka se precafe padi 6 rshlon sedsvo pono ve hadi va ve ult obit es pecs poe uradi sam bras‘oplte 20 grin | Ga= remy SS Kolektori vzemli potroinjutogenergenta, Energetskipasoiiadatiod ‘maja 2014 em toga sadrée i oznaku Kase ene. igetske efikasnosti (od At do H), Posto toplotna Pumpa drasticno smanjuje potrosnju energie ‘odnosu na tari kotao uéa ce se popet na estvici [lata energetskeefikasnosti - ber skupe iolacje Izvlaéenje toplote iz zemlje Usondama a izvlatene toplote iz zemije.u2tvo- renom krug kroz pasién ce cirkuliteetnost ‘otporna na smarzavanje, Ovakva sonda zahtjeva malu povrsinu ~ preenik busene rupe odgovara ‘muvickom CD-u. Posto jena din od x0 metara ‘ritodnotokom cele godine konstantna tempers {ura nezavisno od godisnjg daba, sonda a izla enjetoplote iz zemlje omoguéujevisoku efiks snost toplotne pumpe. Za instalacijy ovog tipa sonde zbog neophodnih radova na iskopavanju ‘obaverno je pribaviti odgovarajc dozvols, a 7a ddozvole je nadleina uprava voda Izvlatenje toplote iz vazduha ‘Ove pumpe agrijanjekorist besplatan vazduh ie ‘okruienja, Veoma si pogodne ra modernizsci, fleksibilne su i mogu se montiratu speljaénjem it unutrainjem prostora. Nie potrebno pray Hane bilo kakvih dozvola, ali svakako da treba ‘oul racuna o propisima, narodto onim koji se tiga zat od buke, Postoje ibeSumne toplotne [pumpe koje su pogodne za montazu i w kuéama koje se naslanjajujedna na drugu. Caimi kad temperature padnuispodtacke mrinjenjagianje ei daljeradit. Za svaki shuts, veéinatoplotnih pump kojetoplotw uzimaju te vazduha pesjeduje (Teplte 20 grionie ir 3 “Topot 2 ane | S38 i lektriénigrjaé.U poredenju sa sistemima koji toplotu crpei tl, ove pumpe sa nesto manje ef ane, Nasuprot tome roskow insalije su mani ‘bog nepostoanjainstalacija za expljenjetoplot. Invlagenje toplote iz podzemnih voda Fodzemne vode predstavijaa veoma dobro sla dite toplote relation Konstantnom tempest tom tom celegodine Cakiwzmekim bladaimn dlanima podzemne vodezadravaj temperatur tzmedup 112 stepent Celajsa, Ako pogzemath vdaima x dovlfo olin dabrog a kvaitet, tne se moguiskoristil kao ivortplote, Zap tnjennovakvih pump potrebno je bukenje dv tunare:tz dovoinogbunara pump za napaanje transporte vod do toplotne pumpe, U loplt ‘oj pump se temperatura vade sla 2a oko pet Spent, takon eg se ponovo vaéa to preko codvodnogbanarar Tea vod ragun otome da Jeovakav projetatneophodno prijvt ted je lnvodenjecbavezno pribajanje dozvle. Irvlagenje toplote iz zemlje pomoéu ravnog kolektora Ori kolektori rade pomoea vodoravnog sistema ‘mean ev postaenih spod poring, sign sistemuza pod granje.One su ukopane hadobini nakoo}setlonezamrava- 0d OF 15 tmelara,Povrina Koj Kolektor trea da zauzrie Zavisl prevashono od veltine povEine koja ese iat kao od sadraja vode uth po praviiuovo Tenos klto\ polovin zagiavane sanbene por Sine Poviina nad koleKtora ne smile ilo ‘ana nit nano] ita sme da bude ngradeno, jer to periodiéno mora obnovt svoj ezervetplote ptem sungevogzratenja atmos voda. Za Falk od sondtzaivlagenjetoplotelz zemlje ra Holeltore nije porebna dozvla al je obavezn0 "iihovo priaijivanje, Osim horzontalno posta Ten holeKora, postoj mnostvoaernatinth je $enja, poputKorpestih i rovni Kolektra, kot a slugaju nedostatka prostorapredstavj dobra alternativeAko neko eli da bude narotitoinovativan, na krov mote postavit kembinacjatoplotne pumpe, termigkog rezervoara, akumulatoraisopstenog fotovltatog pstrojenia To ima sms jer ako se nabavi nov Fotovoltaiéa ured, oS malo ce se itedjeti2bogiporuke energie w enrgetski sistem, Ukoliko se pak proavedena energies oka, ted se tao to se ne placa nae skupe ‘ektrina cnergjais lektroenergetake mie, Cak {lasnicima star otvoltagaih posteoenja ovo tote bit od intersakasnje poste povastica 2a obnovlve ievore ener, Kod vine vrada ‘tpiikepolovina poteb topiotne pape eck teiénom enerijom mote se podmiiite fotovel tainih postrojenj, Sto su potrebe 2atoplotnom ‘energjom manje, to je ove uo vl Potosunce samo preko daa, Korine a mulators ima smisizatoplotuieletrién ener fu. U Kombinacij sa sistemom 23 upravianje ‘nergiom postize se to dase solarnaenergija ne ‘mora upottjbit odmab, nego se mote slag $6 2a noioblagne dane. Kod oval sistema naroito je valno optimalno planiranje ipode- {evanje pa se treba obratitstrnjacimna ike stvom. Potpina sutonomija po provi se ipak ne maze post Toplotna pum| ze svaku agradu ‘Tehnologija toplotnih pup proteklih godina anatno oe az, tak das na ait pono Sistemi Koj sa pogodni za ugradaju tu sari teamaiagradama, Na ia treba da bra pan vlan kus oj ele da mmoderntuj svoj seme {tana nteresuju se a toplotne pump? Rajpie od teieah mogucnos Hoje sana rs- polaganja treba tabrat odgovarjucu variant Pumpevaivagnjtopltea Ua enn se nave preporucyjuusklads tim veoma su popular, alisusvakako znatno veéa investi od pumpi Iejetoplota tzvlage i vazduba, narodito ako se inna vid ddan toskow. Busoina za onda il pstavfanje holektora uuu skupe dove nabufenju il kopavanjima,zastajeneophodno angaZovane eh matina 2 buen bagers. Radovizabvatajavellku poveina gestae ponj- hhowom zai potrebno ponovo ured jelo- ‘apna bata, Nasuprot tome, nstalcjapumpe ‘ej toplotuobexbjeduje ie vardua dostajejed- nostavnij. Ko se oprediciza sistem svodovima ‘ede dudine, spljini ured) moze postaiti na pogodno mjesto udvori Drug vatan spelt prom ahora odgovarsjude toplotne pumpejeste dimensionisane sistema Sta je snagairabranog model bai prlagodena otros toplotne energie grade, oc postro- fenje efkasnje radi. Vasc ua svakako bi priikom odlueivana trebalo da se posavetsja Sa strani i2vodager posto uinak pojediath toplotnih pumps donekle move arr zaveno- sth spolsine temperature, kao temperatare tcénost ucekulej sistema geijanj. Strunk ¢eprvo araunaipotree 2 toplotnom ener jm koe, amedu ostalog,zavise od izlacje i MITSUBISHI ELECTRIC ECODAN ‘Ova toploina pumpa voi za jednu ed najbolih u svijeu, a - sipeisons dieca: toetae | elon ee perce aa ‘Minish Bec je pond set une jini Seino ‘uh za sombene prosore uvertiamaod 811-2 KW. Spann jedinicome dodati sv nostove koji uveliko| mje ‘risnizko iskustvo i doprinose udobnosti i zadovolistvy kup cai etal peoss a dll Ree oa ‘omegucava vel uitede vpotinjelehtizne energie. Splits 'stem sa spoliaSnjom i unutosnjom edinicom red ether elo RW TEL jel hcl’ nojprinval KelemisvCO2 Beton uco| na zion sedi Energetsa efkasnost Misubshi topline pumpe! sxslovajeuojiv A ++ Kaw pr tempera ‘0d 35°C. slovemeno, svi proizvod ‘odes ide inj terperohromado-25" Reread ihaaia’ ea voila teanease ico Fe weuys rena ucned, radi sam br. 4s pe dos temperat- fecal eflaso no leche sklody uso zahfevime fondova _zadobijanje subvencio. Ponuda olaksica subvencijastalno se ‘vgrodnjitopline pum nena co wom bide elo dasa route! provid fev pboliiavojuko- * 30 ujeda sro Opremijen je jimgoson 32, ECODAN PUD le zagrijanje STANOVANJE GRUANJE = raspodjeletoplote. Dabitoplotna pumpa mogla efikasno raditi, ne mora celokupna zgrada bit tzolovana. U zavisnost od konkretne situacije, nickad i veoma male investicie w zolaiju poda th plafona mogu bit dovaline, Podno geijanjetakode ile apsolutno jediniizbor. Posto toplotne pumpe poput sistems Ecodan od Mitsubishi Electrica koje mogu efikasnoraditiw ‘e€ postojecim zgradama koje ispunjavaja mini smal skup zahijeva. Naa) natin mode se zadrbath aki veé posted sistem grijanjasradjatrim pod odredenim uslovima pojedini element ipak moraju biti zamijenjeni. Sistem Ecodan, u zavisnost od natina primjene, ost jecau od tri invertors tehnologieToplotne pumpe regulisaneinyertorom mogu podeval svoju falaznu snag kontinualno(urmjesto wkoracia) i ‘saglasit jes renatnim potrebana 2a toplotnom energijom ~ ovo se moze uporeditsa LED osyjet- lenjem djasesjetlost moze podeSvat(dimovati) da bise dobio Zhen nivoosyetenjau prostor Nataj nadin one rade eikasnije od reds koji se smiogu samo wut ii iskjudth ime dati punu snage insta, Modeli koji koriste Zubadan teh- nologi zabvalujuc tome mogu odriavatitempe- rata prostoi Eki prilikom niskihspolasnjth temperatura. Ove toplotne pumpe mogu dostisi svojustopracentnu snagu Zaki prilikom tempers- tura od -15° C,aproizvodaé garantue bezbjedan radido-28° C. Zhog toga je potrebna ugradna i ddodatnog ivora topote li lektrienog gra, koji seisporucuju kao griatizashuéj nutde” Za pre- dimenzionsanjem sistema, kako bi se obese rezerve nage - ne post)ipotreba. Na taj nag vl sil kuce ima dvostrala finansjsiea Kors; 08 oui ulaganja sunifisbog ugradnje uredaa manje snage, a, sdruge strane, sistem efikasije radi jer Postoji dobro poklapanje izmedu projektovane i realnokorigéene sage, 4 ip aie aSTANOVANJE/GRUANJE KOMFOR | MANJI RACUNI Dobro izolovane kuée troge manje energije 2a zagrijavanje i pruzaju komfornije uslove stanovanja. Medutim, Eesto se moze éuti da je izolacija 3tetna, pa éak i opasna. U nastavku teksta emo obrazloziti iz kog razloga takvi pausalni zaklivéci nisu ispravni i zbog éega je toplotna zaitita znogajna. “4 Te \ Li el in & — A mm «(OFkKajase piel kane splat avreme hoje 1a topotreo nese oben stazmjerno olin scedstava ulotenih wunapredenjeenergets- Iu karekterstika gradevine. S drugestran, ako na ovome pokudate da usted, novac koji nist Zell da date na postizane visokihenergeskih performansiu periodu eksploatacjebrzo te Potroiiti na skupe energente. Aktuelni grade ins propist obubivataja i energetske kara teristke objekata te fe ingradnja nove agrade danas svakako nemoguéa bez zadoveljavajuce tcrmiéke izolacj.lako je ntina da veta ener sgelskaeikasnostabjekta, po pravil, podraz mnijeva vec investcione roskove, ona donost korist | investitora{Korisnik~ prvom zbog veéetritne vijednosténekretnine, a drugom hog dugorodne usted hoju e izolacia obez bij. Zato vam sayjetujemo da na zolaeit niu kom slucaju ne pokusavate da ubtedite, Unastavk vam razjsnjavamo rsprostranjene zablade a veri sovom temom E nergetska elikasmostobjekta jeste investi Izolacija i pojava plijesni Jedna od predrasuda 0 dobro) toplotng ila cijobjkata jest verovanje da ona potpomade Pojavairazvojpijesni.Istina je, medutim, pot- Puno suprotna. Osnovni predusloy2arazvoj pl esi jesteprisustvo vage. Zao su hladne pow finena kojima se kondenzujevlaga iz vazduha jest na Kojima do toga najéeige doar, ato sa upravo povriine na omotaeu objekta na kejima postoje tz. toplotni mostov, na kojima ter- micka izolacija nije dobro izvedena, Nasuprot tome, kvalitet hermetida termoizolacia koja nije bila ilozena via tokom gradnje obezbi- Jedive toplije zidove i onemoguciti nastajanje uslova koji pogoduju pojavi pliiesni. Zidovi koji disu U prijagnjem tekstu pomenuta je hermeti¢ka izolacijabez toplotnih mostova koja onemogu- {aya razmjena toplog iladnog vezduha kroz zidove. Ova olka kvalitetne termitke izolacije ddovodi nas do sljedece predrasude ~ da savr- eno izolovani zidovi "ne digu” te je unutrasnja ‘ima u ovakvim objektima nezdrava, Medutim, kad se kade da zidovi treba da “dibu, to se ne ‘odnosi na razmjenu vazduha izmedu spolas- je iunutradnje sredine, vee znadi da se diftzi- jom vodene pare vlaga mote transportovat kroz Konsteukeiju zida, So obezbjeduje kvalitetna ‘unutrainju klimu bez visoke viadnostivazduhs, Osnovn preduslov 2a dfuziju vodene pare jeste dda susvislojeviu konstrakej spoljainih zidows ‘objekta paropropusni,ane da postoje prekidi u izolacionom materijal, Zapravo, kod neizolo- vanih homogenih zidova ovaj proces defava se samo u minimalinoj mjeri, tako da se kroz ih nikad ne mode eliminisat suviinavlaga, Jedina imjesta na kojima takva gradevina “die” jesu spojevi koji ‘cure’ ali oni dovode ido neprijat ‘nog strujanja vazduha, vlikihtoplotnih gubi- taka i omogucavaja kondenzacija vlage, dak smislu provjetravanja nikad ne mogu zamije- iti prozore ili ventilacione sisteme. Paropro- ppusnos fsadne konstrukeije mje bitna samo sa stanavista kvaliteta unutrasnjeg varduha, vee je STANOVANJE/GRUANJE jaryuueronore 7 UNUTRA ‘weoma znaéajna za oguvanje termickih karak: teristiketradicionalnih iolacionih materjala (arvene i mineralne vune,stiropora, azleitih biljnih vlakana). Poznato je da prisustvo vlage nnarusava performanse termoizolacije, apo ‘uzdaniji naéin da se to sprijtijeste dase obez bijedi moguénost isusivanja termoizolacije w sSueaju da vlaga dospije do nje, Bogata ponuda na danaSnjem t2istu obubvata brojne termoizolacione materiale ralitog po jekla koje u tom smislu mozemo podijeliti na ‘mineralne, prirodne imaterijale na bari polimera, U mineralne izolacione materijale spadaju kamena istaklena vuna, koje se najéeSce proi- zvode i prodaju uobliku ploéa ii rolni od pre- sovanih vlakana, ai u obliku granulata kojt se uduvava u Supline i elemente konstrukeie od prirocinim izelacionim matenijalima podra- zzamijevaju se razlieiti materijai biljnog, alii ivotinjskog porijekla: trska, dvena i celulo- ‘na vlakna, vlakna konoplie i kokosa, te oviiia ‘una. Izolacija od ovakvihsirovina proizvodi se ‘uobliku ploca ili kao izoacija koja se uduvava, lolacioni materjai na bazi polimerajesu sin- tetigke pjene dobijene iz naftnih derivata, au nih se ubrajaju poliuretan | polistizen (pozna~ {ij pod imenom marke Stiroper). Ovi materi- jali najgeice se koriste w obliku ploéa od evrste pjene{imaju yeoma diroke mogucnost primyjene. (Osim toga, dostupni su iu obliku spreja koji se 43na lica mjesta nanost na Zeljene elemente kon- strukcije somotaga objekta. Upatreba ploga od Evrste pjene veoma je rasprostranjena, naro- ito onih na bazi polistitena, ito prvenstveno 2hog njihove vrlo pristupacne cijene, Najesce se koriste za izolacjafasade,aliina mnogim deugim pozicijama, Koeficijent toplotne pro- vodljvost termoizolacionih materijala na baz poliuretana i polistirena kreée se u rasponu od 0,020 d0.0,040 Wim, tako da oni obezbjeduju Potrobne vrijeme: oko 4 do 5 sati > Materijal: * Ligplena plaza (smteko) 18 mm ‘ Lojsno 14x 14 mm * Mesingona klovirsarko * Kroyna foi * Plota 20 dno. * Univerzalnivict od nerdojudeg geiko 35x45 mm + Dugatki voi 2a hefilicu > alat Uslomier/ luéni elit lenji ravno- 1} / alone, abode, adgoveraico ‘metalna testera: popir 23 broj 60; odvio, 1. elekriéni odvijoé: skalpe; hefaica; burgiio za drvo od 10 mm; bugiia 2a kp Sotke od 20 mm 45Dimenzije za =a sjetenje Predhji i zodniizid, dimenzi- jesvokog: 730 x 400 mm; 800 x 500 mm; noi slronign id, 390 x 364 mm; Rene ter, seni sronignizid 310 x sarodhikéasopiso ‘364 mm; risk srniéni zd yy Uradi sam 20 Sit ene pc ids etaicima no prllop 310.323 m;pod 664% KPIS ESAS TORI TENZ! ‘Zivotnje niposto ee ne emiju iN koristiti sredstva za austitu drveta.” L ot Fomoéu uglomiera preneste dimenzije na Ne Cao orotuponinc reat dinate Eyed pomoci eked lkowo na pred zadnjem zidu Zabutite totke promjene pravea no ulo- No posletk iimirglajeivice papirom 20 _zalvara se vrotaicima na preklop koja ‘zn0{ypi pomoéu burgije zadrvood 10 mirglanje broj 60. Proloziz prveu dre itdbo do onemoguée viz vinih poco ‘mm. Sve daskeisijecite ubodnom fese- ‘uprosionv.. vo. Montiraie dij sarke, da bi se vata slobodno kretala, Uzone Sarke s mesingo- ‘nom osnovom dobar su Sada sv isjegene sostovne dielove mo Isijecite uglove krovne folie ili nekog crugog vo izbor zo ovakov projekt ete spol nerdajuéim univerzalim vic doodbojnog material) skalpetom, kako kesnije naohorenom jer mo ‘ma (3,545 mm} ne bi lezali jedan preko drugog ilomil se. ie sklone rdanjuIojsne burg jom3a Kop sor. ke ukeovno poi izbusite sijepu Pomoéu ruéne hehe iodgovarojuchh Klavirdarkom monfrajtekorpus zo krov- oer digaélh vlogeko 20 njvtrovn pelo? nu platy. Sadrane sro oso oz prod piivetite x6 krovn plocy tmakod 80 mm, Zo kazenje. CTCL KlavirSarko moze se kupit i oblozena mmesingom, usvim specijalizovanim prodevnicama, Jez uv otkrivajucoj avanturi Pere poeerinin rt penny Perret TT een Pees eee) cn Ste ey peer ern a een Bred Mieco Pr uradi sam bras 47IZBOR GARAZNIH VRATA Ako treba da zamijenite vrata od garaze a ne mozete da odlucite koja bi za vaée uslove bila idealna, pogledajte kakvih sve ima na trzistu i po éemu se ro: ‘onih panela po cliénim vodicama iz vert- Kalnog u horizontalni polozaj pomoeu pee- nosnog mehanizma kaj pokreéespecjalni mater. laraduju seu raltim dimenaijara ibojama. zastupjenje subjlaisvijetlosiva, a poredostalih dostupnih boja moguéa ei narudzbina u raznim. nijansama prirodnog drveta. Segment mogu btt ravnih poyrsina eljfnih s pravougaonim kaset- 1nim oblikom, ka i vertikalnim providnim (pano rama) elementana U slugaju potrebeu vrata vedih dimenaija moguee je ugradit pjeSack prolaz. F unkcionisu na prncipu kretanja termoizola- Rolo garaina vrata Garaina vrata moraju biti lijepa, da se ukla- paju sa silom vase kuée, otparna na vremen: ske prilike i jednostavna za odréavanje. I7vanre seremcvagreonronin. (383) 21/6417-335 (—wwenovinarnica-net