78 VIII. Predavanje - Socijalni (politiki) stavovi 1.

Odreenje stava Pojam stava smatra se jednim od kljunih pojmova socijalne psihologije jedan od najosobenijih i najneophodnijih pojmova (prema Allportu, 1935). Korien vie od bilo kog drugog pojma u socijalnoj psihologiji. Nekoliko razloga je odgovorno za ovu injenicu: a. Sloenost pojma stava odavno je traen pojam kojim bi bilo mogue prikazati kompleksno ponaanje ljudi (sledstveno trihotomnoj podeli psihikog ivota na intelektualnu, emocionalnu i konativnu (voljnu) sferu koja potie jo od Platona. Iako je ljudsko ponaanje kompleksno, ono je obino prikazivano polazei od shvatanja da je samo jedna od ovih funkcija iskljuivo ili dominantno u akciji. Pojam stava upravo ukljuuje integraciju svih ovih funkcija. b. Pojam stava omoguava da se prevazie jednostranost i sociologistikog i psihologistikog objanjavanja ljudskog ponaanja; omoguio da se savladaju ove dve krajnosti i da se poveu, za drutveno ponaanje oveka, dva znaajna momenta: delovanje socijalnih inilaca i osobenost i aktivnost samog oveka. Stav je pojam koji predstavlja meulanu promenljivu (interveniuu varijablu): on je steena dispozicija da se na odreeni nain opaa, misli, emocionalno reaguje i deluje; ali, kakvo e to reagovanje biti zavisi od iskustva pojedinaca formiranog u toku njegovog ivota, koje je izgraeno pod uticajem socijalnih inilaca. c. Pojam stava, potpunije nego do tada korieni pojmovi, omoguio je ono to je cilj svakog naunog nastojanja predvianje; upravo zbog dva gore navedena svojstva on se pokazuje pogodnim za objanjenje i predvianje ponaanja ljudi u vezi sa drutveno vanim pojavama i pitanjima. d. Stav se smatra relativno trajnom predispoziicijom; to znai da u odreenom, relativno duem vremenskom periodu moe da usmerava ponaanje pojedinca, ali i da se znatno lake menja u odnosu na neke druge dispozicije (kao to su vrednosti ili motivi odreeni unutranjom psihodinamikom). Stoga je interesovanje psihologa za stavove, ujedno interesovanje za mogunost njihivio menjanja tj. usmeravanja i kontrole ljudskog ponaanja. Prema Allportu (1935) tri osnovna ishodita savremenog pojma stava: 1. u eksperimentalnoj psihologiji druge polovine 19. veka u laboratorijskim istraivanjima vremena reakcije, pamenja, miljenja, kada se uvode koncepcijske prethodnice pojma stava mentalni i motorni stavovi. 2. u psihoanalizi, koja naglaava dinamike i nesvesne osnove stavova 3. u sociologiji, gde se stavovi shvataju kao indikatori drutvenog i kulturnog uticaja i gde je prvo i poelo sistematsko istraivanje stavova (Thomas, Znainecki, 1921). Svi imamo grubu predstavu o tome ta je to stav. Kada se kae da imamo stav prema neemu, to predstavlja skraen nain da se kae da imamo neka

79 oseanja ili miljenja u pogledu toga da li nam se to neto dopada ili ne dopada, da li ga odobravamo ili ne odobravamo, da li nam je privlano ili odbojno, da li imamo u to poverenja ili nemamo. Takva oseanja odraavaju se u onome to govorimo i ta radimo, a, takoe, kako reagujemo na ono to drugi govore ili rade. J. R. Eiser (Ajzer), 1986: navodi neke od osnovnih pretpostavki koje su sadrane u pokuajima odreenja ili upotrebi termina stav: (1) Stavovi su subjektivna iskustva (odrednica karakteristina za veinu definicija). (2) Stavovi su iskustva o nekom problemu ili objektu (nisu prosto raspoloenja ili afektivne reakcije nego je problem ili objekat deo tog iskustva). (3) Stavovi su iskustva o nekom problemu ili objektu izraeni kao evaluativna dimenzija. Kada imamo stav prema nekom objektu ne samo da ga jednostavno doivljavamo, ve ga doivljavamo kao vie ili manje poeljan, bolji ili loiji, itd. Stavovi se mogu meriti du nekog evaluativnog kontinuuma. (4) Stavovi ukljuuju evaluativne (vrednosne) sudove. Odredica slina prethodnoj. Meutim, treba imati na umu da suenje moe biti svesno procenjivanje objekta, ali moe biti i nauen uslovni odgovor. (5) Stavovi mogu biti jeziki izraeni (saopteni govorom). Mada postoji donekle i mogunost neverbalnog izraavanja stavova, ne moe se za vrste koje ne govore rei da imaju stavove. (6) Izraavanje stavova je u principu podlono razumevanju. Kada drugi ljudi izraavaju svoje stavove mi ih moemo razumeti (ne zato imaju takav stav, ve kakav je njihov stav). Mada predstavljaju subjektivna, privatna, iskustva ona se odnose na javne stvari. (7) Stavovi se saoptavaju (komuniciraju). Ne samo da je izraavanje stavova podlono razumevanju, ve su oni obino tako formirani da ih drugi mogu opaati i razumevati. Izraavanje stavova je socijalni in (pretpostavljaju publiku koja moe ovo izraavanje da razume). (8) Razliiti pojedinci se mogu slagati ili ne slagati u svojim stavovima (poto se stavovi mogu jeziki saoptavati i poto imaju javne reference). (9) Ljudi koji imaju razliite stavove prema nekom objektu razlikovae se prema tome za ta smatraju da je istinito ili neistinito u vezi sa tim objektom (slaganje ili neslaganje podrazumeva procenu istinitosti). (10) Stavovi su predvidljivo povezani sa socijalnim ponaanjem. Ova pretpostavka je predmet rasprava. a. ako ne postoji sklad izmeu stav i ponaanja, teko je znati ta takve verbalne ekspresije znae; b. iako su ljudi motivisani da postupaju pozitivno prema onome prema emu imaju pozitivan stav, to nije jedini motiv socijalnog ponaanja; c. ako se kae da stavovi uzrokuju ponaanje, postavlja se pitanje prirode interveniuih varijabli. Moemo dodati jo dve karakteristike: (11) Stav je relativno trajan sistem, tj. usmerava pojedinca u relativno duem razdoblju (12) Stav je nauena, steena predispozicija.

80 2. Pokuaji definicije stava Ipak, jo uvek ne postoji saglasnost u pogledu definicije ovog pojma. Veliki broj pokuaja definisanja. Hronoloki pregled nekih pokuaja definicije. Thomas i Znainecki, 1921 stanje svesti (prva definicija); Tendencija da se bilo pozitivno, bilo negativno reaguje prema odreenim osobama, objektima ili situacijama (Morgan, 1956); English & English, 1958 trajno steena predispozicija da se na dosledan nain ponaa prema nekoj grupi objekata; Allport (1935) mentalno i neuralno stanje spremnosti, formirano na osnovu iskustva, koje vri direktivni ili dinamiki uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir (naglaava dispozicionu, tj. fizioloku osnovu; steenost; ulogu u relativno doslednom ponaanju ljudi; direktivni uticaj, tj. da moe ostvarivati pozitivan ili negativan uticaj; dinamiki uticaj, tj. da od stava ne zavisi samo procena i miljenje nego i akcija. Implicira da se stav ne moe posmatrati neposredno, nego da se moe shvatiti kao spremnost za odgovor o kojoj se moe zakljuivati na osnovu ispoljenog ponaanja. Kre, Krafilf, Balaki (Krech, Crutchfield, Ballachey, 1962): trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, oseanja i tendencije da se preduzme akcija za ili protiv a u odnosu na razliite objekte (u prvi plan stavlja sloenost stava). Definicija koja izraava bazine elemente pojma: Njukomb (Newcomb, 1950): Nauena predispozicija da se na konzistentan nain, pozitivno ili negativno, reaguje na dati objekat. Istie se: a. nauena steena socijalnim uenjem b. predispozicija za ponaanje c. princip konzistentnosti d. evaluativna priroda stava 3. Teorijski pristupi stavovima Pokuaji teorijskih uoptavanja o odravanju i menjanju stavova. Odslikavaju napore da se empirijski podaci poveu u koherentan teorijski sistem koji bi omoguio bolje razumevanje stavova. Ipak, nije dolo do stvaranja ire teorijske koncepcije koja bi dala odgovor na pitanje o ulozi stavova u drutvenim zbivanjima, niti na njihovo mesto u strukturi celokupne linosti. Teorije ostale na interpersonalnom nivou.

81 U osnovi mogu se izdvojiti dva osnovna pristupa izuavanju stavova na individualnom nivou: strukturalni (koji se bavi problemom sloenosti ili strukture stavova, tj. pitanjem ta je stav) i funkcionalni (koji se bavi pitanjem koje funkcije stavovi imaju za pojedinca). Strukturalni pristup a. Problem sloenosti stava Tradicionalno se smatra da postoje tri osnovne komponente stava: kognitivna, afektivna i konativna (voljna ili ponaajna). Kognitivna: percepcije, informacije, shvatanja, znanja i uverenja kognitivne reprezentacije - o objektima prema kojima postoji stav; prema Rotu (1973) ukljuuje i sudove, pa i vrednosne sudove (dajemo ocenu vrednosti objekta - da li je neto dobro ili ravo i sl.) Emocionalna: oseanja koja pojedinac ima prema objektu prema kome postoji stav (volimo ga, ne volimo ga, svia nam se ili ne, prijatan nam je ili neprijatan, privlaan ili odbojan i sl.). Pojedini autori evaluaciju objekta svrstavaju u ovu komponentu stava i smatraju da je ona izraz pojedinevih usvojenih vrednosti. Konativna (ponaajna): sastoji se u tendenciji da se uini neto u odnosu na objekat prema kojem imamo stav, da se pristupi akciji u vezi sa tim (da se pomogne, podri neto prema emu imamo pozitivan ili osujeti neto prema emu imamo negativan stav i sl.). Ove komponente mogu biti vie ili manje izraene i ekstremne. Analiza sloenosti stava dovodi do pitanja o meusobnoj povezanosti ili usklaenosti ove tri komponente. Smatra se da postoji povezanost izmeu stepena izraenosti sve tri komponente (na pr. ukoliko je jedna izrazitije pozitivna, verovatnije je da e i druge biti izrazitije pozitivne itd.). Prema miljenju nekih istraivaa ta povezanost je visoka, a prema drugima samo umerena. Znatan deo pokuaja da se promene oseanja ljudi prema nekim problemima tako to e im se ponuditi vie informacija o tom problemu zasnovan je na implicitnoj ideji da su kognitivna i afektivna komponenta stava povezane. Takoe, pretpostavka strukturalnog pristupa je da postoji saglasnost izmeu izraenih stavova i ponaanja. ematski prikaz strukturalne analize stavova (koji pokazuje odnos izmeu uverenja, vrednosti, intencije - tj. spremnosti za ponaanje - i ponaanja) (prema Pennigton, 1986). Uverenja Stavovi Vrednosti Primer: Petar ije politike stavove elimo da razumemo i predvidimo posledice tih stavova ima pozitivan stav prema DOS; to je rezultat odreenih uverenja o DOS (da ima demokratski potencijal i potencijal za promene, da e ekonomski Intencije Ponaanje

82 otvoriti zemlju prema svetu i sl.). Poto je stav pozitivan ova uverenja su povezana sa nekim vrednostima koje Petar ima (da su demokratija i ekonomski liberalizam neto dobro i poeljno). Pozitivan stav vodi spremnosti da se Petar u odnosu na DOS ponaa na pozitivan nain, na pr. glasa za njenog kandidata, ulani se u neku od partija koalicije i sl. Ukratko, oekujemo da pronaemo konzistentnost izmeu stavova i intencija da se ponaa na odreen nain. Znanje o tome ta Petar namerava da uradi dozvoljava da se sa velikim dozom pozdanosti predvidi ta Petar zaista i radi (glasa na izborima za DOS i sl.). Meutim, uprkos znanju o uverenjima, vrednostima, stavovima i intencijama ljudi se ne ponaaju uvek u skladu sa onim to govore. Navike, socijalne norme, grupni pritisak i sl. takoe snano utiu na ponaanje. Fibajn i Ajzen (Fishbein i Ajzen, 1975) ponudili specifiniji model, u pokuaju da objasne neslaganje izmeu stavova i oekivanog ponaanja. Istraivai su do tada, smatraju oni, pokuavali da povei pogrenu vrstu stavova sa pogrenom vrstom ponaanja. Da bi se omoguilo predvianjemoraju se uzeti u obzir stavovi prema specifinom objektu i intencije da se ispolji specifino ponaanje. U gornjem primeru, nije vaan generalan Petrov stav prema DOS da bi se predvidelo specifino ponaanje (glasanje za DOS-ovo lokalnog kandidata), ve upravo stav prema glasanju za lokalnog kandidata. Znanje o tom stavu kao i o specifinom vrednovanju glasanja uopte, u ovom sluaju vodi preciznijem predvianju ponaanja. Pojedini autori se suprotstavljaju ideji o tri komponente stava (Shaw, Wright, 1967, Fishbein, 1963). Oni naglaavaju samo afektivni deo stava (smatrajui da su znanja samo osnov za formiranje stava, ali ne i sama komponenta stava, a da je stav osnov za ponaanje, ali ne i samo ponaanje). Prema tom stanovitu, stav je afektivna reakcija zasnovana na evaluativnim koncepcijama, koja prethodi ponaanju. (Oekivanje-vrednost struktura stava) Struktura stava = opisuje se kao sloaj oekivanja (tj.opaene instrumentalnosti ili korisnosti objekta prema kome se ima stav za postizanje pojedinevih ciljeva, ili opaanje da objekat stava poseduje odreene atribute) + vrednosti (tj. vrednovanja ciljeva ili atributa povezanih sa objektom prema kome se ima stav). Na osnovu saznanja o pojavi, ona se vrednuje i na tom vrednovanju se zasniva afektivna reakcija koja odreuje stav. Prema ovom modelu, kognitivna komponenta stava se razdvaja od afektivne ili evaluativne. Uverenja o nekom objektu stava definiu se kao opaanje da objekat povezan sa odreenim ciljevima ili atributima. Afektivni ili vrednosni aspekat stava definie se kao evaluacija ciljeva ili atrubuta koji su sa objektom povezani. Jednom stvorena vrednosna (afektivna) reakcija ne samo da deluje na ponaanje, ona deluje i na saznanje o datom objektu. Primer: uverenje = crnci su atletski graeni; evaluacija = znai da se atletski smatra neim to je dobro, tj. pozitivno se vrednuje. Stav predstavlja sumu

83 evaluativno zasienih uverenja. Tendencije ponaanja nisu deo stava ve predstavljaju samo intencije (namere) da se ponaa na odreen nain. Ova koncepcija priznaje vanost povezanosti sve tri komponente, ali pod stavom podrazumeva samo jedan element afektivni. Fishbein (Fibejn) stav je evaluativno zasiena suma uverenja. Uverenje o objektu stava se definie kao opaanje veze izmeu objekta stava i odreenih atributa ili ciljeva. Dve koncepcije strukture stava mogu se prikazati ovako iber, 1998): A. Stav je struktura tri komponente (tradicionalni tro-komponentni model) Afekat Objekat (osobe,situacije) Stavovi Kognicije Ponaanje

B. Stav je afektivna reakcija (oekivanje-vrednost model) Objekat Kognicija Vrednovanje Ponaanje

b. Pojmovi srodni pojmu stava Za strukturalni pristup je karakteristino posmatranje stavova u odnosu na druge srodne pojmove uverenje, vrednosti,mnenja. Vei broj pojmova po svom sadraju su slini pojmu stava. Ipak mogue je meu njima povui razlike. Uverenje u veoj meri je naglaena intelektualna operacija; kada je re o uverenju po pravilu postoji naglaeno pozivanje na injenice i argumente. Slino razlici izmeu stava i uverenja koju postavlja Fibejn (videti napred). U koncepcijama koje potiu iz teorija uenja (Doob, 1947) smatra se da stavovi imaju afektivne (dinamike, motivacione) i kognitivne (direktivne) karakteristike, a uverenja samo kognitivne. Kada su uverenja zasnovana na pretpostavci da postoje argumenti, iako loginih argumenata nema govorimo o verovanjima. Kada su zasnovana na izrazito pogrenim tumaenjima, koja su u suprotnosti sa stvarnim stanjem govorimo o praznovericama. Mnenje ili miljenje predstavlja prelaz izmeu stavova i uverenja. Intelektualna osnova je manje istaknuta nego kod uverenja, a emocionalni momenat manje izrazit nego kod stavova. Stavovi su optiji mnjenja specifinija. Stavovi su trajniji, a mnenja prolaznija. Fibejn upotrebljava pojmove uverenja i mnenja kao alternativne pojmove (Fishbein & Ajzen, 1972). Drugi socijalni psiholozi pretpostavljaju da su mnenja ili tek otvoreno izraavanje

84 stavova (manifestacija stavova u konkretnoj situaciji), ili da se mnenja odnose na injenine stvari koje su potencijalno proverljive (prema objektivnom kriterijumu), dok se stavovi odnose na neto to je stvar ukusa. Postoji shvatanje da su stavovi integracija vie speciifinih mnenja, na pr. kod Ajzenka (Eysenck, 1954.) Vrednosti srodan pojmu stava. Ideje ili situacije za koje postoji uverenost da predstavljaju neto dobro, poeljno, ijem ostvarenju treba teiti (na pr. vrednost humanizma, slobode, demokratije), etiki kodovi. Vrednosti su optije od stava i mogu biti izvor stavova. Na pr. vrednost humanosti = princip koji je izvor mnogih stavova: stava protiv diskriminacije, protiv rata, za ravnopravnost ena i sl. Meutim, u koncepciji oekivanje-vrednost vrednosti se posmatraju kao komponenta stavova. (O odnosu stava i vrednosti kasnije e biti posebno rei). Drugi srodni pojmovi interes, crta linosti, navika i motiv. Interes i motiv vie se istie konativna (voljna) komponenta dispozicije ponaanja, a manje ukazuje na sadraj prema kome su usmerene dispozicije nego kod stavova. Uvek se izraava pozitivan odnos prema objektima. Crte linosti optija dispozicija od stavova, ne oznaavaju direkciju (neutralne su) i manje su dinamike dispozicije. Navika :takoe su dispozicije da se u odnosu na odreene objekte ponaa na odreen nain, ali su manje istaknute emotivna i konativna komponenta i specifinije su od stavova. Sentimenti najsrodniji pojmu stava: sloene dispozicije za reagovanje u vezi sa odreenim objektima ili osobama (anahron pojam; naglaava instinktivni karakter). c. Vrste stavova Prema razliitim kriterijumima podele: 1. Lini (karakteristini samo za odreenog pojedinca) i socijalni (zajedniki za vei broj ljudi, s obzirom na koje ih je mogue uporeivati, i koji se odnose na drutveno znaajne pojave). Prvima se bavi psihologija linosti a drugima socijalna psihologija, kao i druge drutvene nauke). 2. Prema tome na koje pojave se odnose: politiki, ekonomski, estetski i dr. 3. S obzirom na njihovu logiku zasnovanost: izdvajaju se predrasudni stavovi (logiki nezasnovani). d. Dimenzije stavova Dimenzije prema kojima se pojedinci koji imaju isti stav razlikuju (i koje je mogue meriti): a. Direkcija: da li je odnos prema objektu pozitivan ili negativan b. Sloenost: koliina i vrsta znanja, emocija i tendencija ka akciji ukljuenih u stav

85 c. Ekstremnost: stepen pristajanja uz neki stav (stav moe biti u razliitom stepenu pozitivan ili negativan, tj. neki objekat se u razliitom stpenu prihvata ili odbacuje. obino se podrazumeva postojanje linearnog kontinuuma stava od ekstrmene naklonosti do ekstremne odbojnosti d. Usklaenost: kada su sve tri komponente koje ine stav iste valencije sve tri pozitivne ili sve tri negativne. Usklaenost je vea ukoliko je vei ne samo stepen podudarnosti valencije, ve i stepena izraenosti pojedinih komponenti. O usklaenosti se govori i kao o konzistentnosti pojedinevih stavova meusobno (meusobnoj pobezanosti i usklaenosti pojedinevih stavova u jedinstven sistem). e. Doslednost: u kojoj meri se stavovi primenjuju na sve sluajeve gde ih je mogue primeniti f. Snaga: manifestuje se u otpornosti stav prema menjanju (najotpornija vrsta stava su predrasude). g. Otvorenost ili izrazitost stava: ogleda se u spremnosti da se stav manifestuje, da se ispolji Funkcionalni pristup Bavi se pitanjem kakva je funkcija pojedinog stava za linost pojedinca tj. istie motivacionu (a ne kognitivnu, kao neke druge teorije) ulogu stava. U funkcionalnosti stava za zadovoljenje razliitih motiva moe se nai objanjenje procesa formiranja i menjanja stavova (McGuire, 1969, Smith Bruner, & White, 1956). Najpoznatija je Kacova (Katz, 1960) funkcionalna teorija. Po njemu, glavne funkcije koje stavovi imaju za pojedinca, grupisane prema motivacionoj osnovi, jesu: a. Instrumentalna ili utilitaristika slue da se postigne neka korist ili nagrada, a izbegne teta ili kazna. Deca formiraju pozitivne stavove prema onim objektima ili pojavama koje dovode do zadovoljstva, a negativne prema onima koji stvaraju, ili od kojih se oekuje, nelagoda (dinamika formiranja stava zavisi od prolih ili sadanjih percepcija korisnosti koju objekat ima za pojedinca). U ovom smislu funkcija stava je i adaptivna da bi se pojedinac socijalno prilagodio on ui ili preuzima ona miljenja koja ima njegova okolina (uloga socijalne ulaznice koja omoguava pristup odreenim grupama i zauzimanje odreenih uloga (osnov u bihejvioristikim teorijama uenja). b. Odbrambena funkcija slui tome da se pojedinac koji formira stav odbrani od neugodnih saznanja o sebi ili uopte od prihvatanja nekih istina o stvarnosti koje bi mogle da povrede njegovu linost. Stavovi ovde imaju selektivnu ulogu o sebi i drugima se prihvataju samo odreene injenice, to omoguava odranje unutranje ravnotee, samo-potovanja i izbegavanje konfliktnih situacija. Primer predrasude kod osoba nesigurnih u sopstvenu vrednost: negativni stavovi prema nekim manjinskim grupama pomau da se osoba osea vie vrednom (osnov u psihoanalitikoj teoriji). c. Funkcija manifestovanja linih vrednosti - stavovi se formiraju i istiu kao izraavanje neega to je u skladu sa linim vrednostima pojedinca i predstavom koji ima o sebi. obino je re o integrisanom sistemu stavova koji se steeni u detinjstvu na osnovu identifikacije sa roditeljima ili drugim

86 znaajnim osobama (religijska uverenja, patriotizam, ideoloke orijentacije). Pojedinac nalazi lino zadovoljstvo u izraavanju stavova koji odraavaju njegov sistem vrednsoti (osnov u humanistikim teorijama samoaktualizacije). d. Funkcija saznavanja i osmiljavanja izraava tenju da se shvate stvari oko sebe i pojave u svetu u kome se ivi; da se svet doivi celovito i predvidivo, da su znanje i iskustvo stabilni i integrisani. Ne elja za znanjem ve za organizovanjem i osmiljavanjem znanja konzistentna slika sveta. esto moe voditi pojednostavljenju stvarnosti na pr. stereotipi. (Istie se u getaltistikoj koncepciji, a, takoe, dolazi do izraza u teorijama konzistencije). Od funkcije zavisi koncepcija promene stava: Valja znati a. Koji stavovi? b. Kojim funkcijama slue? U ovoj koncepciji do menjanja stav dolazi kad vie ne zadovoljavaju funkciju koju su do tada imali. Najtee se menjaju odbrambeni stavovi. Pruanje vie informacija o objektu moe biti efikasna kod menjanja stavova saznajne prirode ali ne i kod ego-odbrambenih stavova. Kritika: - nedovoljna povezanost elemenata ovog teorijskog sistema - nepostojanje dovoljno iskustvenih podataka kao dokaza Kritika tradicionalnih pristupa istraivanju stavova, Ajzer i van der Plajt (Eiser & van der Pligt, 1984). Ova istraivanja su se bavila, pre svega, objanjavanjem pojedinevog vrednovanja pojedinanog objekta. Ali, zanemarila su socijalni kontekst ili referentni okvir u kojem se procenjivanje nekog objekta odigrava. Ona su otkrila da objekti sa vie pozitivnih atributa ili asociranih ciljeva izazivaju vie pozitivnih stavova (dopadanja). Meutim, evaluacije su relativna ocenjivanja (i postavlja se pitanje u poreenju sa im, u odnosu na ta se neto pozitivno ocenjuje?). 1. Pojedinci stvaraju preferencije i vre izbore izmeu alternativnih objekta, opcija ili aktivnosti. Ne moemo predvideti ponaanje na osnovu stavova ako nemamo informacije koje nam omoguavaju da predvidimo preferencijalni izbor (izbor meu preferencijama ili alternativama koja postoje). U socijalnom kontekstu gde pojedinci nemaju mogunost izbora, nema potrebe uvoditi pojam stava da bi se objasnilo njihovo ponaanje. 2. Kao to evaluacije nisu apsolutne, to nisu ni specifini kriterijumi na kojima se one zasnivaju. Pojedinci se razlikuju u svojim evaluacijama istog objekta, opcija ili aktivnosti stoga to koriste razliite kriterijume procenjivanja (koji aspekat objekta se smatra ili bira kao relevantan). Teorija stavova mora biti u mogunosti da rauna sa ovim neslaganjem kao sa bazinom ivotnom injenicom. U socijalnom kontekstu gde ne postoji mogunost neslaganja, nije potreban pojam stava da bi se objasnile razlike u ponaanju ljudi. Tamo gde postoji stavovski egocentrizam tj. nemogunost da se zauzme perspektiva drugog i shvati sopstvena selektivnost u pogledu kriterijuma evaluacije nekog objekta ili situacije ljudi koji zastupaju jednu stranu kontroverze jednostavno ne mogu da prihvate kao razumno stanovie svojih oponenata. To, prema miljenju autora, moe imati dalekosene socijalne i politike posledice: ako neko misli da niko razuman ne moe imati stanovite suprotno njegovom sopstvenom, to podrazumeva da

87 oponent nije razumno bie, da se, ta vie, ne moe ni urazumiti, iz ega, in extremis, sledi da se jedino moe potui ili kontrolisati drugim sredstvima. Reju, odgovarajua teorija stava mora da bude sposobna da objasni ne samo zato neka osoba osea privlanost prema nekom objektu, ve zato je to tako u svetu u kome postoje alternativni objekti koji se mogu dopadati, odnosno drugi ljudi koji iste objekte vrednuju na drugi nain. panja mora biti usmerena na principe kao to su selektivnost i diferencijalno naglaavanje, i na procese subjektivne kategorizacije i diskriminacije. Ovaj zahtev moe zadovoljiti tek societalni pristup izraivanju stavova na agregatnom nivou, o kome e u narednim predavanjima biti vie rei. 4. Formiranje socijalnih (politikih) stavova Stavovi su rezultat socijalizacije. Oni se usvajaju socijalnim uenjem. Oni su posledica prethodnog iskustva koje utie na ponaanje u vidu stvorenih dispozicija ili unutranjih reakcija na stimuluse. Znai, nisu determinisani genetskim niti fiziolokim faktorima. Svi faktori koji odreuju proces socijalizacije predstavljaju i faktore formiranja socijalnih stavova. Sve faktore formiranja stavova moemo svrstati u tri velike kategorije prema njihovoj optosti i prema tome da li deluju posredno ili neposredno. 1. Opti, univerzalni faktori koji (posredno) utiu na celokupno drutveno zbivanje razvitak proizvodnih snaga i odnosa, istorijski razvitak, i sl. 2. Pripadnost odreenoj zajednici ili grupi - karakteristine norme i vrednosti, stavovi i uverenja zajednica i grupa kojima pojedinac pripada i sa kojima se identifikuje (kulturne zajednice, velike drutvene grupe kao to su nacija i klasa i male, primarne grupe, kao to je porodica, prijatelji). Grupa utie na formiranje stavova: a. time to deluje na izbor i filtriranje informacija koje e dospeti do lanova grupe; one informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe ne ire se u grupi. b. naglaavanjem vrednosti za koje se grupa zalae kao i verodostojnosti komunikacija i komunikatora stavova i vrednosti c. putem socijalne podrke koju grupa prua odravanju stavova koji su u skladu sa shvatanjima grupe 3. Specifini uslovi i mehanizmi formiranja stavova (izloenost komunikacijskim porukama, odreenom nainu organizovanja poruka i sl.) Mehanizmi formiranja stavova (videti, takoe: mehanizmi socijalnog uenja uopte) Olport (Allport, 1936) je formulisao etiri bazina mehanizma formiranja stavova, koji se najee, u realnom ivotu, ne pokazuju u istom obliku, ve kao meusobno povezani: mehanizam integracije - stavovi nastali na osnovu

88 integracije pojedinanih iskustava tokom ivota, na racionalnoj osnovi (uporedi sa akumulacionim modelom procesa politike socijalizacije!); mehanizam imitacije - preuzeti stavovi na osnovu socijalnog naslea, preko primarnih grupa i drugih agensa socijalizacije; mehanizam traume ona pojedinana iskustva koja su svojom emocionalnom ukljuenou i intenzitetom dovela pojedinca do stava o nekoj pojavi ili ljudima, najee izrazito negativnog i teko promenljivog (rat, hiperinflacija, migracije i sl.); mehanizam diferencijacije - na osnovu ve formiranih stavova stvaraju se novi stavovi prema objektima sa kojima pojedinac nema dovoljno iskustava, stavovi se generalizuju na druge objekte (uporedi sa modelom interpersonalnog transfera!). Mehanizmi formiranja politikih stavova videti modele politikog uenja iz teorije politike socijalizacije (svi oni se mogu promeniti na objanjavanje usvajanja politikih stavova). Teorija uenja- vie govori o mehanizmima formiranja stavova nego to predstavlja celovit teorijski pristup. Ajzenk (Eysenck, 1954) smatra da pojam stava treba posmatrati u okvirima teorije uenja. Sve definicije stava su saglasne u tome da je on formiran u procesu socijalnog uenja. Osnovni mehanizmi: a. klasino uslovljavanje neki objekt prema kome je stav ve formiran dovodi se u vezu sa objektom koji za pojedinca nema izraenu vrednost, i u tom procesu se formira slian stav kao prema prvom objektu; b. instrumentalno uslovljavanje pojedinac prvo pridaje vrednost nekom objektu, a reakcija na njegovo ponaanje dovodi do nekog potkrepljenja (nagrade ili kazne) tako se uvrije ili ne uvruje neki stav. Za Ajzenka stavovi su mentalne navike koje, ako su izazvane odreuju ponaanje ljudi; pretpostavlja da za stavove vrede iste zakonitosti nastanka i delovanja kao i za navike koje razmatra teorija uenja. Slinosti izmeu stavova i navika: 1. oboje su nauene modifikacije centralnog nervnog sistema; 2. oboje su dispozicije da se ponaa na odreen nain koje se ne mogu neposredno posmatrati; 3. oboje su hipotetski konstrukti ije merenje zahteva povezivanje prethodeih uslova i kasnijeg ponaanja; 4. one oznaavaju persistirajue stanje organizma koje je potreban, ali ne i dovoljan uslov da doe do nekog ovlika ponaanja. Pokuaj izjednaavanja stavova sa navikama nije dovoljno ubedljiv niti je prihvaen meu istraivaima. Literatura: ( u Zborniku tekstova): Rot, N. Osnovi socijalne psihologije Pojam i priroda socijalnih stavova, (s.279-288); Formiranje i menjanje stavova: Grupna pripadnost kao faktor formiranja socijalnih stavova (s.313-319); Uloga

89 informisanosti i znanja (s. 319-321); Personalni momenti i formiranje stavova (s.321-322); Teorije stavova (s. 393-402). iber, I. Osnovi politike psihologije: Politiki stavovi (s. 74-86); Teorijski pristupi stavovima (s. 80-86).