Skoro polovina Rusije veruje u tajnu svetsku vladu! Tačnije 45 odsto.

To su
podaci najnovije ankete Sveruskog centra za izučavanje društvenog
mnenja (VCIOM). Zanimljivo je da je stepen verovanja u postojanje
tajnog, svemogućeg organa vlasti raste sa nivoom obrazovanja ispitanika.

Istina, mišljenja o sastavu takve „vlade“ su u Rusiji različita. Jedni smatraju da

planetom upravljaju oligarsi, drugi misle da su to amerikanci, treći masoni,
Jevreji, „neki svetski političari“, ili konkretni – Obama, Džordž Buš ili kraljica
Elizabeta II. Konfuzija u odgovorima, jasno, potiče od toga što je vlada – tajna!
U njeno postojanje ne veruje trećina upitanih Rusa, dok je četvrtina neodlučna.
U Intervjuu za Kosmopolitsku pravdu, Andrej Iljič Fursov iznosi mnoge
zanimljive teze.

– Tih 45 odsto naših sugrađana je u suštini u pravu, ali greši po pitanju forme
Takva forma kao „tajna svetska“ ne postoji, – kaže istoričar Andrej Fursov koji
godinama izučava svetske elite. – Ali, tajne nadnacionalne strukture za
harmonizaciju i kontrolu nad svetom su realnost. Ove strukture često diktiraju
svoju volju vladama, parlamentima, pojedinim licima. Ali one u svakom slučaju
ne predstavljaju neki jedinstveni organ svetske elite.

- Šta je to svetska elita? – sa nadom pitamo istoričara. Možda to i jeste ta

veoma konspirativna vlada planete. Jer ne želimo da se odvojimo od lepe
verzije zavere u koju veruje skoro polovina sugrađana!

– Svetska elita predstavlja sveukupnost monarhističkih porodica (ne svih,

razume se), stare evropske aristokratije, bankara i industrijalaca. Oni su
međusobno povezani poslovnim, rodbinskim i okultnim vezama i organizovani
su u tajnim ložama, klubovima, komisijama itd. Takva porodično–poslovna
paukova mreža postoji u sadašnjem obliku poslednjih 150–200 godina.

- Ovde spada i engleska kraljica?

– Razume se. Kao i holandska kraljevska porodica, jedan broj vojvodstava i

kneževskih porodica Italije, Nemačke i Austrije. Oni nisu ukrasne figure, ostaci
iz srednjeg veka kako ih često prikazuju, već jedan od segmenata onog što
britanski premijer B. Dizraeli naziva „gospodarima istorije“, a naš predivni
pisac O. Markeev „gospodarima svetske igre“.
- A Obama?

– Sačuvaj Bože! Pa ako je još Klinton govorio da je Obama jedino dobar da

donosi kafu u krevetu njemu i njegovoj supruzi, onda je Barak u odnosu na
svetsku elitu nešto kao iznosač noćne posude. Šta su predsednici i premijeri na
Zapadu? Viši činovnici, koje je globalna elita unajmila da služi njihovim
interesima i postavila u visoke stolice. I pri tom, kao po pravilu, svetska elita
postavlja specijalno naznačene nadzornike za te činovnike. Kao što su, na
primer, pukovnik Haus za predsednika Vilsona i „asistent“ britanskog premijer
Lojda Džordža, markiz Lotijan. U stvarnosti, predsednik i premijer su ti
„pomagači“. Redak izuzetak je Buš Stariji i njegov sin-neznalica kao
predsednici SAD. Bušovi su u vrhu sveta, oni su dalji rođaci britanske kraljice,
predvode društvo „Lobanja i kosti“ (ogranak iluminata) na Jelju. Ali, opet, ovo
je izuzetak. Kao po pravilu, predsednici i premijeri dolaze iz srednje klase, na
koje vrhuška gleda „s visine“, naročito u anglosaksonskim zemljama. Setite se
priče o tome kada Tačer izrekla ime petog člana Kembridžke petorke (visoki
britansko–sovjetski agenti, prim. redakcije) Blanta, koji je izgleda bio vanbračni
sin Džordža V, odnosno, kraljičin stric. Vindzori nisu oprostili Tačerovoj. Mala
buržujka (kako ju je opisao jedan predstavnik „džentlmenske klase“ koji je tada
živeo u Moskvi) je na kraju morala da da ostavku zbog sukoba sa gospodarima.

- A Bil Gejts, jedan iz vrha forbsove liste milijardera, ulazi li on u svetsku

elitu?

– Naravno da ne, kao ni svi drugi predstavnici „novopečenih“ bogataša

uključujući i oligarhe koji govore ruskim jezikom. Za sve njih, kod svetske elite
važi ona Mojdodirova (popularani lik iz ruske dečje pesme, prim. prev.): „Hajde
kući pođi i svoje lice umij“.

- Ali zašto je tako jak mit o svetskoj vladi?

– Taj mit nije došao niotkuda. O neophodnosti stvaranja svetske vlade još su
krajem 18. veka govorili švajcarski i jevrejski bankari, iluminati. U 20. veku o
tome su, kao o konkretnom zadatku, govorili takvi predstavnici svetske elite kao
Varburg, N. Rokfeler, ideolog mondijalizma Ž. Atali i mnogi drugi. I iako
svetska vlada nije stvorena, elita se usmerila u tom pravcu.

- I uspeli su?
– Mislim da ne. Svet je suviše velik i složen da bi se njime upravljalo iz jednog
centra. To prvo. A drugo, svetska elita nije jedinstvena. Klanovi konkurišu jedni
drugima i u postakapitalističkom svetu nema mesta za sve. Uostalom, dogovara
se dve, tri desetice Porodica. Međutim, to nije dovoljno da se stvori svetska
vlada. Neophodno je još štošta. Na primer, da se smanji svetska populacija sa
sadašnjih sedam na dve milijarde; da se opustoši veliki deo planete ratovima,
epidemijama i glađu; da se čipuje većina stanovništva; da se standardizuju,
nivelišu nacionalne kulture; da se uništiti postojeći sistem obrazovanja i sve
vrste identiteta – nacionalnog, porodičnog, rasnog, seksualnog, sve što je
ljudsko (ovim se bave transhumanisti). Na Zapadu, uništavanje identiteta je u
punom zamahu. Ali postoje Rusija, Kina, Indija, islamski svet, Latinska
Amerika, gde svi ovi „trik–majstori“ ne prolaze, gde je nemoguće civilizacijsko
(samo)ubistvo u duhu savremenog Zapada koje na čelu sa SAD srlja u ambis
Istorije. U tom smislu, treba napomenuti da se u tekućoj konfrontaciji između
Rusije i SAD/nadnacionalnih struktura, između ostalog, krije sukob dva
projekata za budućnost, dva svetska naloga: čovečanski i anti–čovečanski.
Ruska federacija je ta koja svojom nuklearnom moći garantuje neku ravnotežu,
balans, služi kao vojni štit BRIKS–a. No to je posebna tema.

Svetska elita predstavlja sveukupnost monarhističkih porodica (ne svih, razume

se), stare evropske aristokratije, bankara i industrijalaca.

- Ali šta je sa „zlatnom milijardom“?

– U velikoj meri, ta „stvar“ liči na ognjište naslikano na platnu u priči o

Pinokiju. Pre 30-40 godina, pretpostavilo se da će se stanovnici severa (SAD,
Zapadna Evropa), njih ne više od milijardu, zatvoriti u tvrđavi „Sever“ (na obe
strane Severnog Atlantika) i odatle upravljati svetom. Međutim, neoliberalna
kontrarevolucija iz perioda 1980-2000. godine je sa svojom potragom
maksimalnog profita sahranila projekat „zlatne milijarde“ u svojoj originalnoj
verziji. Dolar je pomutio razum, a ka Severu su, kako bi iskoristili jeftinu radnu
snagu, pokrenuli mase sa Juga: Latinoamerikance u SAD, Afrikance, Arape,
Turke u zapadnoj Evropi. Jug je sada čvrsto ukorenjen na Severu i pojavila sa
žestoka protivrečnost, prepuna zastrašujuće eksplozivnosti. Sa jedne strane –
ostarelo, neosiromašeno, dehristijanizirano stanovništvo u opadanju , velikim
delom zaglibiljeno u porok i perverziju (narkomanija, homoseksualnost). Sa
druge strane je mlado, siromašno, ogorčeno, orjentisano ka porodičnim
vrednostima muslimansko (u Severnoj Americi hispano–katoličko)
stanovništvo. Pre ili kasnije, između ta dva „bloka“ će uzrasti lenjinističko
pitanje, „Ko će koga“, započeće „veliki lov“. I onda, će umesto „zlatnih
milijardi“ ostati „zlatni milioni“ koji pokušavaju da žive u nepristupačnim ili
plutajućim gradovima ili u planinskim tvrđavama, ili negde drugde. „Zlatna
milijarda“, kao strategija svetske elite je prošlost.

- Neki teoretičari zavere sve događaje u svetu, sve do građanskog rata u

Ukrajini, svode na sukob Rotšilda i Rokfelera. Onaj koji pobedi, taj će
upravljati svetom!

– Odista u poslednje vreme se aktivno ističe ta linija konfrontacije „Rotšildi–

Rokfeleri“. Taj sukob zaista postoji. On je odigrao veliku ulogu u 20. veku,
provlačeći crvenu nit kroz sve važne događaje, uključujući svetske ratove gde je
pobeda bila na strani Rokfelera. Zanimljivo je da je početak tog sukoba bio u
Ruskoj imperiji, na naftnim poljima Bakua. Tamo su Rokfeleri „sponzorisali“
štrajk radnika u „zoni“ koja pripada Rotšildima. A štrajk je organizovala
boljševička grupa Fioletova, gde je aktivnu ulogu igrao Koba (Staljin). Ruska
imperija sa njenom naftom u Bakuu, tačnije zapadni vladaoci „crnim zlatom“,
bila je glavni konurent rokfelerovom „Standard Oil–u“ početkom 20. veka.
Rezultat revolucije iz 1917. je da je „Standard Oil“ (tačnije klaster kompanija na
koje se formalno raspala u SAD) postao apsolutni lider. Rotšildi su „ušli“ u
Rusiju tek posle Staljinove smrti iako je SSSR neprestano kontaktirao sa
kompanijama koje su sa njima povezane (na primer sa De Brisom porodice
Openhajmer). Sa Rokfelerima, posebno u prvoj polovini 1930–tih godina je
staljinov SSSR radio veoma aktivno, iako je posle smrti Dž. Rokfelera 1937.
godine intenzitet opao. Drugi ozbiljan dolazak Rokfelera (a sa njima i Varburga)
se u SSSR desio 1973. godine što se gotovo podudara sa izborom J. Andropova
za člana Politbiroa.

- Vrlo zanimljivo! A šta je sa sadašnjom etapom borbe Rotšilda i

Rokfelera?

– Sada je sve komplikovano. Prvo, osim borbe postoji partnerstvo: oba klana
imaju svoje predstavnike u svim ozbiljnijim tajnim strukturama iako su
protivrečnosti po pitanju svetske valute, barem za sada, suštinski nepomirljive.
Drugo, igralište svetske vrhuške se ne ograničava Rotšildima i Rokfelerima – tu
je londonski Siti, Vatikan, arapske i istočnoazijske „kuće“. A nisam ni pomenuo
simbiozu klanova, velikih država i transnacionalnih kompanija što silno
komplikuje sliku. Na kraju, treće, nešto mi govori da kako i „desnima“ i
„levima“ manipulišu ista lica i grupe, tako isto može biti i sa „Rotšildima–
Rokfelerima“ po principu „borbe nanajskog dečaka sa medvedom“ (folklorna
igra gde dva glumca na zabavan način izvode parodiju na borbu, prim. prev).

- Možda je neko bogatiji od njih?

– To ili ti „neki“ ne moraju biti bogatiji. Novac je samo u funkciji moći u čijoj
osnovi leži ovaj ili onaj sistem ideja – svetovnih, a često i okultnih. Informacija
i energija su važniji od materije, a metafizika od fizike. Sapienti sat.

- Mnogi veruju da masoni upravljaju svetom. Da su oni ubili Petra III,

izvršili Oktobarsku revoluciju i srušili SSSR, oni vladaju svetom.

– Pa, masonstvo je odista odigralo veliku ulogu, naročito od 18 –19. veka.

„Slobodni zidari“ su vaspitavali onaj ljudski materijal koji je odigrao vodeću
ulogu na Zapadu u eri revolucija od 1789-1848. godine i koji je bio došao na
vlast. Međutim, nacionalizacija masonerije je stvorila veliki broj problema. Od
kraja 19. veka javila se potreba za novim formama organizacije tajnih
nadnacionalnih struktura koje više odgovaraju novoj epohi globalne borbe za
vlast, informaciju i resurse. Radi se o „Grupi“ (ili društvu „Mi“), koji je stvorio
S. Rouds, a razvio A. Milner, druge strukture. Masonstvo nije ukinuto, ono je
nastavilo da ponekad igra značajnu ulogu, ali je prestao da bude jedini i
dominantni oblik konspiro-struktura. Na primer, u ruskoj revoluciji, masonska
loža „Velikog orijenta Francuske“ je delovala veoma aktivno (preko
Kerenskog), ali tu su bile i druge sile, vezane sa britanskom obaveštajnom
službom, Rokfelerima, Amerikancima, nemačkim Generalštabom i naravno, sa
ruskim kontraobaveštajcima, pri imperijalno orijentisanim boljševicima.
Rezultanta tih sila jeste Oktobarska revolucija.

Posle Drugog svetskog rata javila se potreba za novim „pokolenjima“

zatvorenih struktura i ona su se pojavila: Četvrti Rajh Bormana, Bilderberški
klub, Rimski klub, Trilateralna komisija… mnogi njihovi članovi su bili masoni,
iluminati, bneibritovci (organizacija B’nai B’rith prim. prev.) i drugi, ali su
strukture bile principijelno nove, naoštrene novim zadacima.

- A svesvetska jevrejska zavera u koju veruje ne tako mali broj ljudi?

– U osnovi legende o „svesvetskoj jevrejskoj zaveri“ (najveći udeo u razvoj iste
imaju masoni škotskog reda) leži činjenica da su sredinom 19. veka Jevreji bili
vrlo aktivni u sferi finansija, medija, nauke, u velikoj su meri u tim sferama
imali položaje pri vrhu. Štaviše, upravo je jevrejski kapital na kraju 19. i
početkom 20. veka vezao Veliku Britaniju i SAD koji su do tada već sto godina
ratovali. Jevrejska svetska dijaspora je odista ozbiljna sila, ali je daleko od
jedinstvene. Sve velike sile imaju svoje dugoročne planove.Neko to naziva
zaverom, a neko više voli termin „projekat“. Svetska istorija je borba projekata,
njihova rezultanta.

Nažalost, ako izuzmemo period Staljina, Rusi svoj projekat nisu imali.

- A čuvena Kominterna?

– Kominterna, koju su navodno raspustili 1943. godine (od 1936 g. Staljin je

vodio ka tome kao i ka uspostavljanju kontrole nad imovinom te
levoglobalističke organizacije) nije ruski projekat. Inače je neophodno da se
kaže da je u „projektu SSSR“ od početka uključen nemali broj stranih elemenata
koje su realizovali interese različitih država i struktura (pre svega tajnih). Kako
je istorija pokazala, Staljinu je uspelo da samo jedno vreme potisne ono
veštačko, međutim posle njegove smrti se ono postepeno regenerisalo. Zajedno
sa interesima preporođene sovjetske nomenklature taj faktor je odigrao veliku
ulogu u likvidaciji projekta, tačnije sveukupnosti projekata (koji nisu postali
sistem) SSSR.

- A šta kažete o reptiloidima, Andrej Iljič?

– Ta tema je vrlo popularna u Americi, Iako već i Rusijom hodi. Dva ozbiljna
doktora nauka su me sa ozbiljnim licem uveravala da su vlast nad planetom
zauzeli došljaci sa planete Draka i Nubiru, uzevši ljudsko obličje. Svi zapadni
predsednici su reptiloidi. Moguće ih je prepoznati po karakterističnim
znacima. Internet je pun slika ovih reptiloida u Beloj kući itd.

Ja volim naučnu fantastiku, fantaziju. Ali verziju Amerikanca Ajka ne bih da

komentarišem. Smatram da se slične verzije svesno šire kako bi se odvukla
pažnja sa realnih tajnih struktura upravljanja. I da bi se iskopromitovala samo
pitanje o tajnim mehanizmima istorijskog procesa u celini, uključujući drevnu
istoriju i zagonetku porekla čoveka.
– Hajde da onda govorimo o realnim strukturama, na primer o Bilderberškom
klubu. Mnogi njega nazivaju tajnom vladom Zemlje. Jednom godišnje se visoki
članovi Bilderberga okupljaju u hotelima bilo Rokfelera, bilo Rotšilda i iza
zatvorenih vrata raspravljaju o aktuelnim problemima čovečanstva i donose
svoje odluke.

– Realna vlast je tajna vlast. A Bilderberški klub je vidljiv, imaju i svoj sajt.
„Bilderberg“ je fasadna organizacija svetske elite. Klub je stvoren 1954. godine
radi pomirenja stare evropske elite, kako onog dela koja je podržavala Hitlera
(„linija gibelina“), tako i onog koji se borio protiv njega („linija gvelfa“) sa
anglosaksoncima i njenom integracijom u njihove projekte uopšte, a posebno u
projekat „evrosaveza“. Danas bilderbergovci vrte ona pitanja koja su
postavljena u realno tajnom, često neformalnom režimu.

– U decembru će kod nas biti tužan jubilej. Dvadesetpetogodišnjica

„istorijskog“ susreta Buša i Gorbačova na Malti. Formalno to je završetak
hladnog rata. Činjenično, Gorbi i društvo su Zapadu sramno predali SSSR i ceo
socijalistički blok. Uskoro se završila najveća geopolitička katastrofa 20. veka,
pao je Sovjetski Savez. Mesto izdaje nije slučajno odabrano: ostrvo je
postojbina moćnog malteškog reda. Na sumnju navode i dva najveća bestselera
s početka 21. veka, koje su očigledno bila globalno promovisana od strane vrlo
uticajnih sila: „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna koji govori o redu templara i
redu „Opus dei“; Saga Džoan Rouling o Hari Poteru otvoreno propagira red
Hospitalaca. Uvreženo je mišljenje da ovi redovi, koji su zasnovani pre mnogo
vekova, jesu tu koji tajno usmeravaju tok svetskog razvoja.

– Ne usmeravaju, samo pokušavaju. Pri tom, kako u konfliktu jedni sa drugima,

tako i u borbi sa anglosaksoncima. Ime novog, jezuitskog pape „Francisko“
(Franja) je neka vrsta gesta – simbol pomirenja starih protivnika, jezuita i
franjevaca pod pritiskom anglosaksonaca. Saveznik oba ova reda je malteški red
čija je davna specijalnost posredništvo između Vatikana i MI6, CIA. Malteški
red je elemenat sistema „Vatikan“. Da, predaja socijalističkog bloka i SSSR
Amerikancima i nadnacionanim strukturama u liku Buša starijeg se desila na
Malti, ali je Gorbačov na Maltu doleteo posle susreta sa rimskim papom
Jovanom Pavlom II, koji je blagoslovio Gorbija da preda socijalistički blok i
SSSR. Hijerarhija na delu.
Pokušaj ubeđivanja da neka pojedina struktura, bilderbergovci, maltežani,
masoni, rotšildrokfelerovci itd. pojedinačno upravlja svetom odvodi od uvida u
realne mehanizme upravljanja svetom, od Mreže u celini, zamenjujući je njenim
pojedinačnim ćelijama. Drugi metod je sakriti celu strukturu (korporacije,
banke) iza konkretnih osoba ili partija. Tako nam se servira da je nacional–
socijalizam delo NSDAP–a i Hitlera, a u stvari su tvorci nacional–socijalizma i
projekta „treći Rajh“ pre svega anglo–američki bankari i industrijalci,
korporacije tipa I.G. FarbenindustrieAG.

Detaljnije o tome kako su te strukture stvarale prvu formu evrosaveza –

hitlerovski Treći rajh, može se čitati u vrlo zanimljivoj knjizi Dmitrija
Peretolčina „Svetski ratovi i svetske elite“. Ona je izašla u seriji „Igre svetskih
elita. Andrej Fursov preporučuje za čitanje“ (izdavač „Knižnый mir“). Ova
serija je osmišljena specijalno radi publikovanja radova o svetskoj eliti, o
njenim strukturama.

- A šta bi ste još preporučili za čitanje, Andrej Iljič?

– Radove Aleksandra Ševjakina o tome kako su rušili SSSR, Aleksandra

Ostrovskogo o Staljinu i perestrojci i Vladimira Pavlenka o Rimskom klubu.
Sva tri autora su prekrasna. Velika preporuka i za romane Olega Markeeva i
Aleksandra Gere koji objašnjavaju sliku sveta. Uzgred, i Gera i Markeev su
umrli pod nerazjašnjenim okolnostima…

- I poslednje pitanje: šta će se desiti? Pobeda organizatora svetske vlade?

– Teško. Tu su klanovi, tu su etnocivilizacije i još uvek državni interesi koje je

teško pomiriti. Bi li Kinezi i muslimani pošli pod svetsku vladu? Da, i Rusi neće
ići. Realno je smanjivanje broja zatvorenih nadnacionalnih struktura, a svaka će
kontrolisati svoj makroregionalno blok. A to je daleko od realnog upravljanja
svetom. Pri tom, kada se ruši svet, a svet kapitalizma se ruši! – spasavaće se
iako ne pojedinačno, ali ne i svi zajedno, već u „krdima“. Čeka nas borba
raznoraznih „krda“. I starih, potpuno drevnih, i relativno mladih. Zatvorena
društva, kad jednom nastanu, po pravilu ne nestaju, oni se transformišu, bilo da
su to organizacije žrečeva Bliskog Istoka, trijade, templari, masoni, iluminati,
anglosaksonski klubovi, Kominterna, Četvrti rajh i mnoge druge. Materija
(ljudi), energija (novac) i informacija (ideje), ujedinivši se, postaju
nadčovečanski, naddruštveni kvalitet i počinju da bitišu sami po sebi, da snažno
štite sebe, svoje granice i ubeđuju svet koji ih okružuje da oni kao organizacija
ne postoje. Druga je stvar, što se vremenom transformišu, primaju drugu formu
(„zmija“ odbacuje staru kožu i jede svoj rep), stupaju u bizarne odnose jedni sa
drugima i sa fasadnim strukturama. Ali dolazi vreme kada će se, u uslovima
krize, približiti odlučujući dan za Budućnost, a tajne strukture će izaći na
površinu i (ili) dati znak o sebi. Smatram, da je s tim povezan jako povećan
obim izdavačke produkcije o tajnim društvima. Budućnost dolazi i u njoj će
pobediti onaj ko bude imao adute. Dakle, na pitanje u kojoj valuti čuvati novac,
ja odgovaram: u valuti „kalašnjikova“. Ili bar u vidu dobrog kompleta
noževa za bacanje.

Andrej Iljič Fursov, 63 godine, direktor Centra ruskih istraživanje

Moskovskog univerziteta za humanističke nauke, direktor Instituta za
sistemsku i stratešku analizu. Akademik Međunarodne akademije nauka
(Insbruk, Austrija). Autor više od 400 naučnih publikacija, uključujući 11
monografija. Nedavno su izašle nove knjige „Napred, do pobede!“, „Hladni
istočni vetar ruskog proleća“, „Ruski interes“. Predavao je na univerzitetima
u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Mađarskoj, Indiji, Kini, Japanu. Član Saveza
pisaca Rusije. Nosilac prestižnih nagrada za naučnu, publicističku i
društvenu delatnost.