NESHVATLJIVA MILOST

U užurbanom svetu našeg vremena, ako stanemo malo, neizbežno se postavljaju pitanja:
Kada i kako je nastao univerzum, milijardi zvezda, Zemlja, Mesec, i sve što nas okružuje?
Odakle smo došli mi, ljudi, zašto živimo i gde idemo? Ova knjiga je napisana onima koji
traže Boga i hoće da ga upoznaju, i to sa ciljem, da bi imali uvid u Božiju čudesnu milost
koju pruža palom čovečanstvu. Tokom vekova, ugled i verodostojnost Biblije su nebrojano
puta stavili pod znak upitnika i optuživali je na razne načine. Bog ima silu i načina da zaštiti
svoju Reč (Bibliju) od raznih zlih uticaja, i ljudi koji traže Boga sa otvorenim srcem, naći će
ga.

● ..."Danas, kad glas njegov čujete, ne budite tvrda srca" (Poslanica Hebrejima 4:7)

● A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on
postoji, i on nagradjuje one koji ga traže.
(Poslanica Hebrejima 11:6)

Ukratko o Bibliji:

Bibliju su pisali razni autori u raznim vremenima i na razna mesta. Sastoji se od 66 knjiga,
od strane 42 autora, na tri jezika, u razdoblju od otprilike 1500 godina.
Poruka u Bibliji je dana od Boga a napisali su je Božiji izabrani ljudi koji su bili vodjeni
Svetim Duhom. Medju njih bili su neki kraljevi: David i Solomon; lekari: Luka; muzičari:
Asaf, sinovi Koraha; velike vodje: Mojsije, Daniel, Nehemija; zemljoradnici i ribari: Amos i
Petar; proroci: Ezekiel, Isaija, Jeremija…
Pisci u Bibliji dosledno nose jednu od glavnih poruka, a to je da Bog koji nas je stvorio želi
zajedništvo sa nama.

● Sve je pismo nadahnuto od Boga... (Druga poslanica Timoteju 3:16)

● A pre svega znajte da se nijedno proroštvo Pisma ne može tumačiti samovoljno.

Naime, nijedno proroštvo nije poteklo od ljudske volje, nego su Duhom Svetim
pokrenuti ljudi govorili od Boga. (Druga Petrova poslanica 1:20-21)

IZ PRAHA U PRAH
● Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah
života, te posta čovek živo biće. (Knjiga Postanka 2:7)

● …dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.
(Knjiga Postanka 3:19)

● Tada se prah zemlji vraća, gde je bio, a duša se vraća Bogu koji ga je dao. (Knjiga
Propovednika 12:7)

1
Mislim da svi znaju da šta se dešava sa telom nakon izvesnog vremena kad ga sahrane.
Interesantno je da veliki broj elemenata se mogu naći u ljudskom telu, a koji su prisutni i u
zemlji. Kao na primer: kalijum, magnezijum, natrijum, kalcijum, gvoždje, hloridi, ugljenik,
fosfor, cink, hidrogen, oksigen, nitrogen, selen… Nauka kaže da hemijska analiza svedoči
o 22 takvih elemenata.
Činjenica je da nećemo uvek ostati na planeti Zemlji, i da smo smrtnici. Obično čovek živi
nekih 70 - 80 godina, ali mali broj doživi tu starost. Neminovan je i poželjan susret čoveka
sa svojom ograničenošću i prolaznošću. Bez obzira na godine, većina ljudi ima problem sa
prihvatanjem smrti. Strah od smrti je žajednička kod onih, koji ne poznaju Boga.

● Dani naši traju sedamdeset godina, a kod snažnih osamdeset godina. A veliki deo
tih godina je uzaludan napor. Donose patnju i nevolju i tako brzo prodju kao da
letimo. (Psalmi 90:10)

● Samo su dah potomci ljudi, lažno su utočište. Kad se svi na Božju vagu stave,oni su
od daha lakši. (Psalmi 62:9)

Sve je prolazno, ama baš sve. I zdravlje i mladost i lepota i karijera i život. Sastavni deo
života su rad, nezgode, nemir, usamljenost, svakodnevni problemi, razne bolesti,
razočarenja, gubici. Ma koliko god bila razvijena tehnika i koliko kod ljudi razmišljaju na
"moderan" način, na neke probleme ne mogu naći odgovor, kao što su: ljudska patnja,
ljudsko zlo i smrt.

● Čovek, koga je žena rodila, kratkog je veka i pun nemira. Kao cvet niče i kida se,
kao senka beži i ne ostaje. (Knjiga Joba 14:1-2)

● Poput trave čovekovi su dani, poput cveta na livadi što cveta; jaki vetar zaduva i već
je nestao, više ga se i ne seća mesto gde je bio. (Psalmi 103:15-16)

● Svaki čovek je kao trava i sva njegova lepota kao poljski cvet; trava se osuši i cvet
otpadne kad na njih dune dah Gospodnji. Da, narod je trava. Trava se osuši i cvet
otpadne, ali reč Boga našega ostaje doveka. (Knjiga proroka Isaija 40:6-8)

Ima i puno dobrih stvari u životu koji donose radost, sreću i zadovoljstvo, ali sve to nije
trajno i čovek ne može da bude potpuno srećan i ispunjen bez da poznaje svog Stvoritelja.
Slikovito objašnjeno, kada je Bog stvorio čoveka, u srcu mu je ostavio jedno prazno mesto,
jednu šupljinu, koje je mesto prave radosti, mira (unutrašnji mir savesti), ispunjenja, i to
samo On može dati, jer kad čovek upozna svog Stvoritelja, onda život ima smisla, i zna
odakle je krenuo i gde ide. U dubini tvog bića uvek će nedostajati nešto bez Njega.

Ništa nismo ni doneli u ovaj svet, tako da iz njega sigurno ništa ni izneti ne možemo.

2
 ● Kao što je go izašao iz utrobe majke svoje, tako će i otići, onakav kakav je i došao. I
ništa ne može uzeti sa sobom za trud svoj, ništa ne može poneti u ruci svojoj.
(Knjiga Propovednika 5:15)

● Jer ništa nismo doneli na svet, pa ne možemo ništa ni odneti s njega. (Prva
poslanica Timoteju 6:7)

Aleksandar Veliki je bio jedan od najvećih vojskovodja i osvajača svih vremena. On je

srušio i Persijsko carstvo, dotad najjaču silu. Njegova vladavina se protezala od Grčke pa
sve do Indije i južno do Etiopije. Pred svoju smrt je rekao: "Kad umrem iznesite me na
mrtvačkim nosilima, ali mi nemojte ruke umotati u zavoje - neka svi vide da su prazne."

KO JE BOG?
Prihvatiti da Bog postoji je jedna stvar, ali prihvatanje Boga na poseban način, tj. da nam
Bog govori u stvaranju i kroz stranice Biblije je nešto sasvim drugo. Moramo da znamo
više kakav je On u stvari.
Bog je osoba. On nije stvar, neka sila ili uticaj. On misli, oseća, želi i deluje na načine koji
ukazuju da je On živo biće. On nije samo "neko gore". Gospod je pravi Bog, Bog živi i kralj
večni. Svet je, večan je, pravedan, suveren, svemoguć. On je nevidljiv za ljutsko oko, nije
ograničen prostorom i vremenom nego je svuda prisutan. Ljudi, kao vizuelna bića su uvek
maštali, želeli i pokušavali da naprave "boga" od nečega da ga mogu videti i tako ga
obožavati. Kao jedan od primera za takvo ponašanje je da su u starim vremenima ljudi
napravili bezbroj manjih i većih kipova. Pogledaj na primer samo grčku i rimsku istoriju o
tim stvarima. Bezbroj lažnih bogova.

Biblija kaže sledeće:

● "S kim ćete me poistovetiti ili izjednačiti ili uporediti, pa da kažete da smo slični jedan
drugome?" - Govori Gospod Bog - "Ljudi naveliko prosipaju zlato iz kese i na vagi
mere srebro. Unajmljuju zlatara koji od njega pravi boga, pred kojim padaju ničice i
klanjaju se. Nose ga na ramenima, prenose ga i postavljaju na njegovo mesto gde
stoji i ne miče se. Zovu ga, ali im se ne odaziva, niko ga ne spašava iz njegove
nevolje. Bog kaže: setite se prošlosti davne, da sam ja Bog, da nema drugog Boga i
da niko nije kao ja." (Knjiga proroka Isaije 46:5-9)

● "S kim ćete me uporediti, i ko mi je ravan? "kaže Svevišnji. Podignite oči u visine i
gledajte! Ko je sve to stvorio? Onaj koji vojsku nebesku izvodi na broj, i sve ih po
imenu zove. Zbog njegove ogromne moći i velike sile ne izostaje nijedno. (Knjiga
proroka Isaije 40:25-26)

● Bog je naš na nebesima. Sve što je želeo da učini, učinio je. Idoli su njihovi (ljutski)
od srebra, zlata, kamena i drveta. Usta imaju, ali ne govore, oči imaju, ali ne vide,
3
 uši imaju ali ne čuju, nos imaju ali ne mirišu, ruke imaju, ali ne pipaju, noge imaju ali
ne hodaju, ne puštaju glas iz grla svoga. Taki će postati i oni koji ih prave, svi koji se
u njih uzdaju. (Psalmi 115:3-8)

I dan danas ima onih koji se klanjaju i uzdaju se u razne "mrtve" kipove. Ali obično,
današnja idolopoklonstva imaju modernije i skrivenije oblike. Ukratko, idolopoklonstvo je
kada zamenimo Boga za neko ili nešto, što u suštini nije Bog, i ta osoba ili stvar zauzima
Njegovo mesto u našim životima.

U Bibliji ima izobilnih opisa o Božjem karakteru, mada se Njegova delovanja ne mogu
staviti u neki šablon jer su Njegovi putevi neistraživi i čudesni, tako da naš ograničeni
ljudski um to ne može shvatiti u potpunosti. On se otkriva i u ono malo stvari koje možemo
razumeti o spoznatljivom svetu. Bog te dobro poznaje, mnogo bolje nego što ti sam sebe
poznaješ, zna tvoje misli i emocije, prošlost i budućnost. Jako te voli i dragocen/a si u
Njegovim očima, hoće da ga upoznaš i hoće da te spasi od večne kazne, koji sledi za one
koji mu ne veruju. Tokom života više puta zove svakog pojedinca da se obrati Njemu, i to
svakome govori na "svom jeziku" odnosno na takav način, da može to da razume i da
odgovori na taj poziv. Može da deluje i govori na razne načine kao preko nekih ljudi,
raznih okolnosti, preko savesti, kada neko čuje poruku iz Biblije ili je čita… Učiniš li jedan
korak prema njemu u VERI, on će učiniti hiljadu koraka prema tebi.

● Ja te volim ljubavlju večnom, i zato te milošću privlačim. (Knjiga proroka Jeremije

31:3)

Oni koji su već upoznali Boga muga da kažu isto što i psalmista - kralj David.
Pod Božijim nadahnućem on je napisao:

● Gospode, ti si proniknuo duboko u mene i poznaješ me. Ti znaš kad sedam i kad
ustajem. Izdaleka ti već misli moje raspoznaješ. Ti me posmatraš kad hodam i kad
se odmaram. I dobro znaš sve puteve moje. Jer još nema ni reči na jeziku mome a ti
ih, Gospode već sve znaš. Obuhvataš me sa svih strana, i ruku svoju na mene
polažeš. Čudesno mi je to saznanje, uzvišeno, nemoćan sam da ga shvatim u
potpunosti… Da, ti si mi nutrinu stvorio, zaklanjao si me u utrobi majke moje. Hvalim
te i pun sam strahopoštovanja jer su tvoja dela zapanjujuće divna, i dobro zna to
duša moja. Kosti moje nisu bile skrivene dok sam nastajao u tajnosti, kao da sam
stvaran u dubinama zemlje. Oči su tvoje videle moje bezoblično telo dok sam
zametak bio. U tvojoj knjizi su dani moji već bili odredjeni, a da još ni jedan od njih
postojao nije. Kako su mi dragocene misli tvoje, Bože, i kako je velik njihov broj.
(delovi iz 139. Psalma)

● Blagosiljaj Gospoda dušo moja. Sve što je u meni nek blagosilja sveto ime njegovo!
Blagosiljaj Gospoda, dušo moja i ne zaboravi sva dobročinstva njegova. On ti krivice
sve tvoje oprašta i leči ti sve bolesti tvoje, od večne propasti spašava ti život, kruniše
4
 te svojom milošću i dobrotom. Život tvoj ti ispunjava onim što je dobro za tebe,
snaga tvoja se obnavlja kao orlu… Gospod je milosrdan i milostiv, spor na gnev i
pun dobrote. Ne održava spor neprekidno, ne gnevi se zauvek. Po gresima našim
on nam ne uzvraća, ne plaća nam prema krivicama. Jer koliko su nebesa visoko
iznad zemlje, tolika je ljubav i milost njegova prema onima koji imaju
strahopoštovanje prema njemu. Koliko je istok daleko od zapada, toliko je prestupe
naše od nas udaljio. Kao što je otac milosrdan sinovima svojim, tako je i Gospod
milosrdan prema onima koji su bogobojazni. Jer on dobro zna kako smo gradjeni,
pamti da smo prah. (delovi iz 103. Psalma)

● Samo kod Boga duša moja počiva, od njega je spasenje moje. Samo on je stena
moja i spasenje moje, štit i zaklon moj, ako i posrnem neću pasti. (Psalmi 62:1-2)

On je neuporediv
● Jer ko se na nebu s Gospodom uporediti može? Ko je Gospodu sličan medju
sinovima Božijim? (Psalmi 89:6)

(u ovom prevodu se reč "nebo" koristi za označavanje raja, odnosno trećeg neba. Kao
prvo nebo je naše atmosfersko, a drugo nebo je zvezdano, odnosno univerzum. Treće
nebo je Božije prebivalište)
(sinovi Božiji odnosto andjeli)

● Ti si jedini Gospode. Ti si stvorio nebesa, nebo nad nebesima, i svu vojsku njihovu,
zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti sve to održavaš u životu, i
nebesko mnoštvo klanja ti se. (Knjiga Nehemijina 9:6)

● Neka svi hvale ime Gospodnje! Jer je samo njegovo ime nedostižno visoko. Slava je
njegova iznad zemlje i neba. (Psalmi 148:13)

● Velik je Gospod i dostojan hvale najveće, veličanstvo je njegovo neistraživo. (Psalmi

145:3)

● On je zvezde stvorio, i sve ih po imenu zove. Velik je naš Gospod i silna je moć
njegova. Razum je njegov nemerljiv. (Psalmi 147:4-5)

● Zar ne znaš? Zar nisi čuo? Gospod, Stvoritelj svih krajeva zemaljskih, večan je Bog.
On se ne umara i ne posustaje. Razum je njegov nedokučiv. (Knjiga proroka Isaije
40:28)

● Tebi, Gospode, pripada veličanstvo i moć, uzvišenost i večnost, čast i slava jer je
tvoje sve što je na nebu i na zemlji. Tebi, Gospode, pripada kraljevstvo, ti si uzvišen
kao poglavar nad svima. Od tebe dolazi bogatstvo i slava i ti vladaš nad svim. U

5
 tvojoj su ruci moć i sila, i ti svojom rukom možeš da uzvisiš i ojačaš bilo koga. Zato ti
sada zahvaljujemo, Bože naš, i slavimo tvoje divno ime. (Prva knjiga Dnevnika
29:11-13)

Prirodu doživljavamo kao veličanstvenu strukturu koju možemo shvatiti samo vrlo
nesavršeno, i to bi trebalo čoveka ispuniti osećajem poniznosti prema Stvoritelju.

● Ispod svih nebesa on pušta svoju munju,do kraja zemlje. Za njom gromovi tuku
glasom slave njegove, a kad se oglase tutnjavom svojom ne vraća se više munja.
Bog čudesno grmi glasom svojim i velike, nama neshvatljive stvari čini! On snegu
zapoveda: ”Padni na zemlju”, a i kiši to kaže, i pljusku silnom. Time svačiju ruku
sputava u radu i vezuje ljudske ruke, da bi svaki čovek smrtni upoznao delo njegovo.
Zver u jazbinu ulazi, i po skrovištima svojim boravi. Iz odaja izlazi vetar olujni, i
hladnoću donose vetrovi severni. Od daha Božijeg led nastaje, i površina se vodena
steže. Oblake tmurne je vlagom napunio i rasipa munje po oblacima i zemlji. Po
njegovom nalogu kruže da izvrše što god im zapovedi na licu cele zemlje. A on to
čini bilo kao prekor ili kao milosrdje na dobro zemlje. (Knjiga Joba 37:3-13)

Jednom mi je neko rekao: "Kad stignem do Boga, malo ću da porazgovaram s njim.

Postaviću mu nekoliko pitanja, pošto je on nepravedan Bog."
Ali u stvari, pravda je to, što On kaže da je pravda, a ne to što mi mislimo da jeste. Smrtni
čovek sa palom prirodom, natovaren grehom, neznanjem i slabošću, nije u položaju da bi
se prepirao sa Bogom ili smatrao upitnom mudrost ili pravednost Njegovih puteva.
U Bibliji piše sledeće:

● ”Ali kako smrtni čovek može biti u pravu kad se spori sa Bogom? Kad bi Bog hteo da
se s njim prepire, čovek ne bi znao da mu odgovori ni na jedno od hiljadu pitanja. On
je svemudar i svesilan. Ko mu se može tvrdoglavo suprotstaviti i na kraju dobro
završiti? On premešta gore, pa se i ne zna za njih, obara ih u gnevu svome. Potresa
zemlju i pomera je sa mesta njenog, i stubovi se njeni tresu. On zapovedi suncu i on
ne sija, nad zvezdama pečat stavlja. On jedini nebesa razapinje i gazi po džinovskim
talasima morskim. On je načinio Medveda, Orion, Vlašiće i južna sazveždja. Da, on
čini čuda neistraživa, čudesna dela koja se ne mogu izbrojati. Da, on kraj mene
prolazi, a ja ga ne vidim, pored mene promiče, a ja ga ne opažam. Ako nešto
oduzme, ko će ga sprečiti? Ko sme da mu kaže: ”Šta to radiš?” (Knjiga Joba 9:2-12)

Bog je Bog,a čovek je čovek

● Tada Gospod odgovori Jobu iz oluje:

“Ko je taj koji zamračuje moju pravdu i večne zakone, rečima bez znanja? Utegni se
kao čovek; pitaću te a ti mi odgovori. Gde si bio kad sam postavljao temelje Zemlje?
Reci mi ako to razumeš. Ko je more zatvorio vratima kad je jurnulo iz utrobe
zemljine? Za svog života, da li si ikad zapovedao jutru ili zori pokazao gde joj je
6
 mesto? Da li si išao do izvora mora? Jesi li hodao dubinom bezdana? Da li su ti
pokazana vrata smrti? Jesi li video vrata od najcrnje tame? Jesi li ikad posmatrao
zemlju u njegovoj punoj širini? Reci ako znaš sve to. Koji put u prebivalište svetlosti
vodi, i gde prebiva tama? Koji je put do mesta gde se munja razdeljuje i kojim se
putem vetar istočni raznosi po zemlji? Ko usmerava pljuskove kišne, i ko put
odredjuje olujnom oblaku s grmljavinom? Možeš li svezati raskošne Vlašiće ili
razvezati konopce Orionove? Možeš li u pravo vreme izvesti sazveždja,ili voditi
Medveda sa njegovim mladima? Poznaješ li zakone nebesa i postavljas li njihova
pravila na zemlji? Možeš li da pošalješ munje, da one krenu i kažu ti: ”Tu smo!”
(Delovi iz kjige Joba 38.glava)

Juruj Gagarin je bio pilot sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, sovjetski kosmonaut i prvi
čovek koji je putovao u svemir. Kada se vratio na zemlju, rekao je čuvenu izjavu: "Tek sada
vidim, da koliko je velik Bog."

On je prvi i poslednji, što znači da je večan u svakom smislu, njegovom postojanju nema
početka ni kraja.

● Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak. (Knjiga Otkrivenja 22:13)

● Ja sam Alfa i Omega - govori Gospod Bog - Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i
koji će doći. (Knjiga Otkrivenja 1:8)

Bog nije neki daleki Bog koga je nemoguće upoznati.

● Jer ja znam šta nameravam s vama, govori Gospod. Nameravam da vam dam mir, a
ne nevolju, da vam dam budućnost i nadu. Vi ćete me prizivati, k meni ćete dolaziti, i
molićete mi se, a ja ću vas uslišiti. Tražićete me, i naći ćete me, jer ćete me tražiti
svim svojim srcem. Daću vam da me pronadjete, govori Gospod. (Knjiga proroka
Jeremije 29:11-13)

● Ja volim one koji mene vole, i koji me traže, nalaze me. (Izreke Solomonove 8:17)

Dok psalmista - kralj David - posmatra nebo, i divi se Božijem stvaralaštvu, on razume da
smo samo zrno prašine u univerzumu i sve je pod Božijom kontrolom.

● Kada gledam nebesa tvoja, delo prsta tvojih, mesec i zvezde koje si postavio, šta je
smrtni čovek da na njega misliš, sin čovečiji da se o njemu brineš? (Psalmi 8:3-4)

Ljudi današnjice sanjaraju o nekakvim putovanjima na druge planete i u druge univerzume,

naučavaju ljude o tome i zavode ih lažnim vizijama. Ovakvom razmišljanju u velikoj meri
doprinose i razni sci-fi ("naučna fikcija") filmovi.

7
Samo par reči o ovome:

Planeta Pluton je udaljen od sunca otprilike 5.913.500.000 km što je u sklopu našeg

sunčevog sistema, a nas sunčev sistem je samo zrno prašine u našem galaksiju, zvanog
Milky Way. A šta je tek sa razdaljinama koje se mere u svetlosnim godinama? (Brzina
svetlosti = 299.792.458 m/s) Znači da svetlost putuje godinu dana, i to je jedna svetlosna
godina. Abnormalne razdaljine!
2006-te godine NASA je lansirala svemirsku sondu New Horizons, da bi istraživala
patuljastu planetu Pluton. Brzina objekta je bila izmedju 16 - 23 km/s u zavisnosti od
okolnosti, i stigla je do cilja 2015 - te godine.
Razmisli malo o tim razdaljinama.
Čak i naučnici, koji su bar malo realni, priznaju da planete našeg sunčevog sistema nisu
pogodni za življenje, čak i kad bi mogli putovati do nekih. Biblija kaže da je Bog stvorio
planetu Zemlju, i to tako da bude pogodna za stanovanje.

● Ja sam zemlju načinio, čoveka na njoj stvorio; svojim sam rukama razapeo nebesa i
svim vojskama njihovim zapovedam. (Knjiga proroka Isaije 45:12)

● Jer ovako kaže Gospod, Svoritelj nebesa, istiniti Bog, onaj koji je oblikovao i načinio
zemlju, onaj koji je učvrstio i koji je nije stvorio uzalud, već ju je oblikovao da bude
nastanjena: "Ja sam Gospod Bog i nema drugog." (Knjiga proroka Isaije 45:18)

Zatim zbog beztežinskog stanja u svemiru, boravak u toj sredini je ekstreman stres za
ljudski organizam. Krvotok koji utiče na sve organe, ne može redovno funkcionisati.
Astronaute pripremaju posebnim obukama, da bi mogli izdržati borakav u toj sredini, i to
samo na kraće relacije.
Nadalje ljudi su skloni da sanjaraju o nekakvim putovanjima kroz vreme i crne rupe. Koja
obmana! Bog je stvorio vreme i on kontroliše to. Ima tu jako puno pretpostavki i teorija a
nimalo dokaza. NASA je tek 2019 godine napravila prvu pravu fotografiju o jednoj crnoj
rupi, dotle su imali samo kompjuterske simulacije o tome. U prevodu, ne znaju ništa o
tome. Kada pogledamo na nebo, trebali bi da se divimo Božijem stvaralaštvu, a ne da
fantaziramo o nekakvim nemogućim stvarima i putovanjima.

EVOLUCIJA ILI STVORITELJ?

U mnogim zemljama u svetu teoriju evolucije uče kao nešto normalno, i štite je na
strastveni način, tako da ljudi koji to nikad nisu bar malo ozbiljnije proučavali,
pretpostavljaju da je to sve istinito. Prema ovoj teoriji, zemaljski život se slučajno rodilo
preko nekog čudnog "velikog praska" , i Homo sapiens je samo poslednji član tih vrsta koji
su se razvili preko prvih živih ćelija, pa preko bezkičmenjaka, riba, vodozemaca,
gmizavaca, ptica, sisara i preko majmuna pa sve do čoveka.

8
Nažalost u mnogim zemljama u svetu naučavaju teoriju evolucije, koje "krvari iz hiljadu
mesta". Najosnovnije stvari ne mogu dokazati, a šta je tek sa složenim stvarima: kako je
moguće da je planeta Zemlja na odgovarajućoj distanci od Sunca? Zatim čudesni ozonski
omotač koji štiti zemlju od štetnih zrakova Sunca, zatim elektromagnetno polje Zemlje,
odgovarajuća gravitacija, kompleksnost sunčevog sistema i raznih galaksija, ravnoteža
izmedju prirodnih zakona, veze izmedju biljnog i životinjskog sveta, zatim svet
mikroorganizama, kompleksnost ljudskog organizma i ljutskih emocija i monogo toga još.
Jedan naučnik je zaključio, da šansa, da je sve nastalo slučajno, putem "velikog praska" i
dalje razvijao preko evolucije, je jednaka šansi kao kad bi jedan tornado prešao preko
deponije starog gvoždja, i usput sastavio putnički avion.
Ali zašto je teorija evolucije tako privlačna palom čovečanstvu? Razlog nije u ljudskom
intelektu nego u volji. Oni neće da imaju spoznaju Boga. Nisu oni prisiljeni prihvatiti
evoluciju zato što bi dokazi za nju bili tako brojni; prije je to zbog toga što žele neko
objašnjenje o nastanku univerzuma koje bi potpuno uklonilo Boga. Znaju da su pred
Bogom, ako postoji - a postoji, moralno i u svakom drugom smislu odgovorni.
Onima koji misle da potičemo od majmuna preko evolucije, savet je da: "Nije skupa karta
za zoološki vrt." Tamo mogu uživo gledati svoje pretke.

Neki ljudi misle da je Biblija, i sve to u vezi Boga, pada čovečanstva i spasenja za
neznalice, naivčine i jadne ljude. Da vidimo nekoliko primera o nekim velikim naučnicima
koji su verovali u Boga i u njegovu reč, to jest Bibliju.

Johannes Kepler (1571-1630)

Nemački astronom i matematičar. Ustanovio je kretanje planeta po elipsama, i time srušio
teorije i verovanja da se planete kreću oko Sunca po kružnicama (Prvi Keplerov zakon).
Zbog njegovog dostignuća na polju astronomije često ga spominju kao: "čovek koji je
pokrenuo proces, u kome logika zamenjuje sujeverje"(iz knjige: Giant of Faith and
Science). On je prepoznao dobrog i milostivog Boga koji je iz ničega stvorio univerzum. U
svojoj knjizi "Harmonija Sveta" Kepler piše: Velik je Gospod, naš Bog, velika je Njegova
sila i beskrajna je mudrost. Sad vidim da kroz moj trud i astronomija slavi Boga, jer
"nebesa objavljivaju slavu Božju, o delu ruku njegovih nebeska svera govori" (Psalmi 19:2)

Sir Isaac Newton (1642-1727)

Engleski fizičar, matematičar, astronom, hemičar i bio je jedan od najvećih ličnosti u istoriji
nauke. Sledeće je rekao: "Čvrsta mi je vera u Bibliju, jer je to Božija Reč za ljude, i koju su
napisali ljudi pod vodjstvom Svetog Duha. Svaki dan proučavam Bibliju." U jednoj drugoj
izjavi: "Ateizam je besmislen. Kada pogledam sunčev sistem, zemlju vidim na
odgovarajućoj udaljenosti od Sunca koji na ovaj način prima odgovarajuću količinu toplote i
svetlosti od njega. Ovo se nije desilo slučajno."

Michael Faraday (1791-1867)

Bio je engleski fizičar i hemičar, i član Kraljevskog društva. Značajan je po mnogim
naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma.
9
Faraday je bio čovek čiji život je svetleo od Božijeg uticaja pošto je živeo predan život
Njemu. Ostao je ponizan uprkos tome što je više puta ručao sa kraljicom Viktorijom, i što
su članovi kraljevske porodice posećivali njegova predavanja.
Kad ga je jedan reporter pitao da li ima neke teorije o životu posle smrti, ovo je odgovorio:
Teorije? Nemam ni jedan. Ja sam siguran u to da ću imati večni život u Božjoj prisutnosti,
jer sam prihvatio Njegov put spasenja."

Samuel Morse (1791-1872)

Bio je američki pronalazač i slikar, najpoznatiji po svojim izumima, telegrafu i Morzeovoj
azbuci. Morse je bio čovek koji je slavio Boga. O svom životnom delu piše ovako: "ovo je
Božije delo…" Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu tvome slavu daj zbog ljubavi
tvoje, zbog istine tvoje" (Psalmi 115:1)

James Joule (1818-1889)

Bio je engleski fizičar, puno je doprineo sa istraživanjima u vezi toplote i mehaničke
energije. U njegovu čast današnji sistem jedinica za rad i energiju nosi naziv džul (simbol
J). Rekao je sledeće: "Nakon što sam upoznao Božiju volju za moj život, i da treba da mu
se podčinim, sledeće što hoću da saznam je nešto u vezi Njegove mudrosti, sile, predivne
dobrote, pošto o tome svedoče dela Njegovih ruku.

Louis Pasteur (1822-1895)

Bio je mikrobiolog i hemičar. Postavio je osnove imunologije, unapredjenjem metoda
vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila. Postavio je teoriju da su mikroorganizmi
odgovorni za pojavu bolesti kod ljudi, što je kasnije dovelo do razvoja antiseptičkih metoda
u hirurgiji.
Kao odličan naučnik njegova zapažanja su dokazivala Božije delo stvaranja, a ne delo
nekakvog haosa. Rekao je sledeće: "Što više proučavam prirodu, stim se više divim
Božijem delu.

William Thomson (Lord Kelvin) (1824-1907)

Bio je britanski teorijski fizičar. Izvršio je važne radove u matematičkoj analizi elektriciteta i
formulaciji prvog i drugog zakona termodinamike. U njegovu čast jedinica Medjunarodnog
sistema mera za temperaturu dobila je ime kelvin (simbol K). Kelvin je bio čovek koji je
imao jaku veru,i pouzdao se u Boga. Rekao je ovo: “Čvrsti dokazi inteligentnog i
dobronamernog stvaranja su svuda oko nas. Teorije ateista su tolko smešni,da ih ne mogu
opisati rečima.“

Sir John Ambrose Fleming (1849-1945)

Bio je britanski pronalazač na polju elektronike i fizike, i reko je sledeće: "Postoji izobilna
količina podataka, da su Bibliju ljudi pisali, ali to nije pronalazak ljudskog uma već Božijeg
uma. Nebrojen broj ljudi uvek su poštovali Bibliju, kao poruku Svevišnjeg Boga za nas
ljude."

10
Joseph Lister (1827-1912)
Bio je britanski hirurg, istraživač i osnivač antiseptičke hirurgije. Rekao je:" Verujem da je
Biblija reč Božija"

Sir James Young Simpson (1811-1870)

Bio je Škotski akušer i značajna ličnost u istoriji medicine. Bio je prvi lekar koji je
demonstrirao anestetička svojstva hloroforma na ljudima i pomogao popularizaciji i
njegove upotrebe u medicini. Jednom su ga pitali, koje je najveće otkriće u njegovom
životu. Odgovorio je: "To, da sam pronašao Spasitelja"

Zatim, von Braun (svemirska raketa), Mendel (genetika), Pascal (matematika, fizika) i
monogi drugi.

I stvarno, kad malo razmislimo, na osnovu čudesne raznolikosti, harmonije i ravnoteže u

prirodi, takodje se može videti da postoji Bog Stvoritelj. Jer stvorenje mora da ima
Svoritelja.

● Jer Njegova nevidljiva svojstva, naime Njegova večna moć i božanstvo, jasno se
vide još od stvaranja sveta, budući da se prepoznaju po onome što je stvoreno, tako
da niko neće imati izgovora. (Poslanica Rimljanima 1:20)

Ljudi kao telesna i vizuelna bića bi hteli prvo da vide Boga sa svojim očima, ako je moguće
da ga i dotaknu, pa će možda poverovati. To je naravno nemoguće za smrtnika. Biblija
jasno kaže da ni jedan čovek u svom telesnom stanju ne može videti Boga u svom pravom
stanju, jer bi u momentu umro. On je besmrtan, i boravi u nepristupačnoj svetlosti. Probaj
samo da gledaš u Sunce par sekundi, kada najječe sija. Ako to ne možeš da izdržiš, kako
hoćeš da vidiš Boga koji je tu zvezdu stvorio? Prvo veruj, pa će ti se Bog objaviti na
odgovarajući način.

● Ovako kaže Gospod Bog, onaj koji je stvorio zemlju, Gospod koji ju je oblikovao i
učvrstio - Gospod je ime njegovo. "Prizovi me i odazvaću ti se, i objaviću ti velike i
nedokučive stvari za koje ne znaš." (Knjiga proroka Jeremije 33:2-3)

Puno njih misle da se sa ovim zemaljskim životom završava "naša priča" ,i posle smrti
dolazi do prekida "filma", to jest potpuno prestaju naša svesnost i postojanje. Ali ljudska
duša je besmrtna. Nije fizička stvar koja bi mogla propasti.

Čovek je "trodimenzionalno" biće :

- Telo (meso, kosti, krv, mišići… )
- Duša (intelekt, emocije, volja) - naša ličnost odnosno psiha.
- Duh (preko toga smo u kontaktu sa Bogom) - "svesnost" o Bogu

Čovek se radja sa mrtvim duhom, ne poznaje Boga i ne može biti u kontaktu sa Njim.
11
PAD ČOVEČANSTVA
Čovek se radja sa mrtvim duhom, što je POSLEDICA POBUNE prvih ljudi; Adama (
značenje imena je "čovek iz zemlje" ) i Eve ( "život" ili "majka svih živih" ). Oni su bili u
savršenoj okolini bez mana i sve im je bilo dato što im je potrebno. Imali su veoma blizak
odnos sa svojim Stvoriteljem. Nije im bila poznata smrt, bolesti, ratovi, strah, depresija,
mržnja, zavist, pohlepa... Bog im je dao SLOBODNU VOLJU, da mogu BIRATI i
ODLUČIVATI.
Zapazimo da je čovek, po svom biću, potpuno drugačiji od svega drugog što je Bog
stvorio, uključujući životinje, biljke i druge organizme. Čovek je stvoren po "Božijem
obličju", stvoren da bude sličan svom Tvorcu, kao što su i deca slična svojim roditeljima.
Važno je razumeti da nismo isti kao Bog, samo smo slični. Kao što Bog ima intelekt,
emocije i volju tako i čovek. Nadalje i čovek ima sposobnosti da voli i da odlučuje. U svemu
je čovek samo Božija "senka" jer je čovek ograničen u svemu a Bog je neograničen.
Životinje su ograničeni svojim instiktima i ne mogu da biraju izmedju dobra i zla ili da
logički razmišljaju. Oni rade to što im je u prirodi, to jest onako kako im je Bog odredio. To
je već druga stvar da se svaka životinja može pripitomiti i naučiti na neke stvari.
Kada je Bog stvorio čoveka i smestio ga u Edenski vrt, dao mu je samo jednu zabranu, da
ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla, jer na dan na koji okuse, umreće, (i to nije bilo neko
jabukovo drvo, kao što neki misle). Akcenat je bio na to, da li će biti poslušni svojevoljno.
Bili su jasno upozoreni. Bog je mogao da stvori ljude, koje besprekorno čine Njegovu volju,
ali oni bi više bili neki roboti u ljudskom telu, a ne čovek sa slobodnom voljom, kao kruna
stvaranja. Uostalom, pošto Bog voli svoja stvorenja zato je i dao slobodnu volju, jer prava
ljubav uvek daje mesto za izbor i ne ugnjetava i ne prisiljava.Kao što je slučaj kod svih
roditelja, tako je i Bog želeo da ga ljudska deca slušaju iz poverenja i ljubavi, a ne na silu.

● Gospod Bog je uzeo čoveka i smestio ga u Edenski vrt da ga obradjuje i da se brine

o njemu. Tada je Gospod Bog dao čoveku ove upute rekavši: "Sa svakog drveta u
vrtu slobodno jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana
kada budeš jao s njega, sigurno ćeš umreti.” (Knjiga Postanka 2:15-17)

Prvenstveno je mislio na duhovnu smrt, što znači da nisu mogli biti u takvom kontaktu sa
Bogom kao prethodno. A kasnije im je i telo počelo propadati. Neprijatelj (Sotona) ih je
zaveo i lagao im da mogu biti kao bogovi, da im ne treba Bog Stvoritelj u njihovim životima
i da oni mogu gospodariti svojom sudbinom. Prikriveno zlo je imalo privlačnost
nepoznatog i izazivalo je radoznalost. Sotona je takodje probudio sumnju u čoveku, da
zašto je Bog to zabranio njima, i time stavio Božiju ljubav pod znak pitanja prema njegovim
stvorenjima. Sotona je tvrdio, da Bog kroz tu zabranu hoće da uskrati čoveka od
inteligencije i napretka.

● A na to zmija (Sotona) reče ženi: "Ne, sigurno nećete umreti. Jer Bog zna, da će
vam se onog dana, kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, zanjući
dobro i zlo. Tada je žena videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv i
12
 požudan za oči i za sticanje spoznaje. Zato ga je uzela i okusila ga. Posle je dala i
svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio. (Knjiga Postanka 3:4-6)

Grešiti u jednoj savršenoj okolini je iracionalno, nerazumno, ali slobodna bića imaju
slobodu da se ponašaju nerazumno ako to žele. Bog je roditelj koji daje savršeno
vaspitanje i uslove za život, ali ne primorava svoju decu da izaberu takav život. Medjutim
sloboda povlači i odgovornost za izbor koji činimo. Ne živimo više u svetu kakav je Bog
hteo i zamislio. Živimo u" palom svetu" u kome vlada greh i u kome je Sotona "ubica" i
"lažov" ...on je bio ubica ljudi od početka i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema
istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži. (Evandjelje po Jovanu 8:44),
dobio toliku vlast da se naziva "bogom tog sveta". Pošto je uspeo da zavede prve ljude,
stekao je pravo da deluje u ovom svetu. Prisutnost zla se svugde može videti i osetiti na
planeti.
Pobuna i greh su brzo doneli svoje posledice prvim ljudima.

● Onda Bog reče čoveku: "Zato što si poslušao svoju ženu i jeo plod sa drveta za koji
sam ti zapovedio: 'Ne jedi s njega', evo: "Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s
mukom ćeš se od nje hraniti celog svog života. Ona će ti radjati trnje i korov, a ti ćeš
se hraniti poljskim biljkama. Svoj hleb ćeš jesti u znoju svog lica dok se ne vratiš u
zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti." (Knjiga Postanka
3:17-19)

DREVNA POBUNA
Reč Sotona je imenica i u prevodu znači napadač, neprijatelj, optuživač. To je sadašnje
ime duhovnog bića koji gospodari nad tamnim silama i ima veliki uticaj na svet. Može da
deluje na misli i emocije, do nekog stepena na dešavanja i na prirodu… ali nije svemoguć,
ne može da bude svugde u isto vreme, ne može da stvori kao što Bog može da stvara,
njegovo vreme delovanja je ograničeno i sme samo dotle ići dokle mu Bog dozvoli.

U Bibliji se pojavljuje pod raznim imenima:

- djavo (Evendjelje po Mateju 4:1, 4:5 / Evandjelje po Luki 4:2)
- optuživač Božijih sinova (Knjiga Otkrivenja 12:9-10)
- neprijatelj (Prva Petrova poslanica 5:8)
- onaj koji zavodi ceo svet (Knjiga Otkrivenja 12:9)
- veliki zmaj (Knjiga Otkrivenja 12:9)
- zlo (Evandjelje po Mateju 13:19)
- otac laži (Evandjelje po Jovanu 8:44)
- bog (sa malim b) ovog sveta (Druga poslanica Korinćanima 4:4)
- stara zmija (Knjiga Otkrivenja 12:9)
- poglavar duhovnih sila - pali andjeli (Poslanica Efežanima 2:2)
- kušač (Prva poslanica Solunjanima 3:5)

13
On mrzi sve što je u kontaktu sa Bogom.

Ali odakle on potiče? Bio je jedan od vrhovnih i najmoćnijih Božijih andjela pod imenom
Lucifer što u prevodu znači "Svetlonoša". Kao i ljudi, i andjeli su stvorena bića i dana im je
slobodna volja, i tako se on pobunio protiv Boga jer je hteo da postane kao Bog, tako da je
bio zbačen iz raja, ali pre toga je u pobunu povukao trećinu andjela koje su pod njegovom
kontrolom sada, i stoga je njegovo delovanje svugde prisutno u svetu. Inače što se Sotone
tiče, jedan od ciljeva mu je da uveri ljude da on ne postoji, i sa tim bolje i slobodnije može
da deluje. Glavni cilj je naravno da spreči ljude da upoznaju istinu i Božiji put spasenja, i da
što više ljudi povuče u propast. Za to će upotrebiti sva moguća sredstva, ako treba čak i
najbliže i najvoljenije ljude u našoj okolini.
Tokom srednjeg veka ljudi su izmislili neku lažnu sliku o Sotoni, kao neko rogato i ružno
stvorenje sa repom i trozubcem u ruci koji je u paklu i tamo vlada. U knjizi proroka Ezekiela
piše sledeće o njemu:
...ti si bio pečat savršenstva, pun mudrosti, savršene lepote..

● Bio si pomazani heruvim zaštitnik, ja sam te postavio. Bio si na svetoj gori Božjoj.
Hodao si usred plamenih stena. Bio si besprekoran na svojim putevima od dana kad
si stvoren pa sve dok se u tebi nije našla nepravednost. (Knjiga proroka Ezekiela
28:14-15)

● Kako pade s neba, Svetlonošo, zorin sine… A u svom si srcu govorio: "Popeću se
na nebesa, iznad zvezda Božijih. Presto svoj ću podići i sešću na gori sabornoj, na
krajnjim ivicama severa. Uzneću je na visine, i izjednačiću se sa Svevišnjim. (Knjiga
proroka Isaije 14:12-14)

(U ovom delu Biblija ga označava i kao" zorin sin" što znači da je verovatno bio jedan od
prvih Božijih stvorenja.)
Znači on se svojevoljno pobunio protiv Stvoritelja i svojevoljno postao neprijatelj. U svoje
vreme će dobiti svoju večnu kaznu, ali u svoje vreme. Dotle je, i te kako na slobodi.

● Tada je Gospod upitao Sotonu: "Odakle dolaziš?" A Sotona odgovori Gospodu:

"Prolazio sam Zemljom i obilazio je" (Knjiga Joba 1:7)

Kod ovog dela se naravno ne radi o tome, da Bog ne zna puteve Sotone. On zna sve,
pošto je svugde prisutan, i podjednako vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Radi se o
tome da iako ovaj pali andjeo ima veliku moć, ipak je samo stvorenje i mora govoriti istinu
Bogu, iako je Sotona otac laži.
Zna da ima malo vremena za delovanje, jer će ga Božiji sud stići uskoro

● …ali teško zemlji i moru, jer je djavo s velikim gnevom sišao k vama, znajući da mu
je ostalo još malo vremena. (Knjiga Otkrivenja 12:12)

14
Postavlja se pitanje: "Zašto Bog nije uništio Sotonu odmah? "
Ni mi ne ubijamo dete zbog straha da će jednog dana da postane kriminalac. Iako je Bog
uočio budućeg uzročnika zla, mnoštvo stvorenih bića nije videla da su ideje ovog
buntovnika pogubne. Božja odluka da dozvoli Sotoni slobodno delovanje, iako ograničenu,
možda izgleda skandalozno. Ali to je bio način da se ovaj pobunjeni andjeo uhvati u
zamku, i da pokaže svoje prave motive i posledice pobune. Inače, ako želite smisaoni
odnos izmedju dva bića, da bi postojala radost i sreća, mora da postoji slobodan izbor. Ne
možete da primoravate nekog da vas voli.

Duhovni svet oko nas se ne može osetiti ljudskim čulima, ali se može videti njegov uticaj
na svet. Spolja, ovaj svetski sistem se često prikazuje kao religiozan, naučan, kulturan,
elegantan i human, ali iznutra je ljudska mržnja, zavist, pohlepa, takmičenja na
nacionalnom i ekonomskom nivou, zatim slavoljublje, ponos i korupcija. U pravim kriznim
situacijama često upotrebljavaju silu, da bi uspostavili "red" i na celu svetsku politiku utiču
sotonski principi. Ljudi su često vrlo rado saglasni sa načelima ovakvog sveta. Zakoni
postaju sve izvrnutiji i to naročito u liberalnim zemljama, i što je nekad bilo normalno, to se
sad smatra nenormalnim. Lažni i manipulativni sistemi pod plaštom "demokratije, ljubavi i
prihvatanja".
Lucifer je u jednom trenutku pokušao da on sam bude Bog i možda vam se ovo čini
nevažnim, ali to se dogadja svakog dana u našim životima. Uvek kada želimo da mi sami
budemo kreatori svog života, da živimo nezavisno od svog Svoritelja, mi radimo isto što i
taj pali andjeo.

● ...a zmija (Sotona) reče ženi: ne, sigurno nećete umreti, nego ćete biti kao Bog…
(Knjiga Postanka 3:4-5)

Ljudi su za vreme Fojerbaha i Marksa izmislili parolu: "homo homini deus est", "čovek je
čoveku bog". Navodno je sve u rukama čoveka i čovek je u stanju da reši probleme
ljudskog roda. Koja obmana!

● Bezumnik govori u srcu svome: "Nema Boga." Zlo čine, odvratna su dela njihova.
Nema nikog ko dobro čini. (Psalmi 14:1)

● Jer zli se hvale žudnjama svojih srca, pohlepni proklinje i prezire Gospoda. U svojoj
ga oholosti on ga ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj. (Psalmi 10:3-4)

● Ali grešnici su kao uzburkano more, koje ne ume da miruje, čiji talasi izbacuju mulj i
blato. Nema mira za grešnike! - kaže moj Bog (Knjiga proroka Isaija 57:20-21)

Svet je ostao isti, u smislu da se čovekova narav ne menja. Osim što su ljudi tehnološki
mnogon uznapredovali.

15
GREH
Kada se ustanovi bolest važno je upitati: "Da li je ozbiljna?" Još je važnije postaviti isto
pitanje u vezi sa duhovnom bolešću greha. Mnogi ljudi čak sa smeškom priznaju da su
grešnici, zato što uopšte ne shvataju šta to znači. Oni se prema grehu odnose kao da je to
"jednostavno ljudska priroda", ali se ipak skrivaju iza načela: "Pa to svako čini". Tu su u
pravu. Ali takve izjave izbegavaju nešto veoma važno: Da li je greh ozbiljna stvar? To ne
znači da si onoliko loš koliko bi mogao da budeš, niti pak da stalno grešiš, a ni da ne znaš
da oceniš šta je pravo, a šta krivo. Ali ipak to znači da je greh napao svaki deo tvoje
ličnosti - tvoj um, volju, emocije, savest, sklonosti i maštu. KOREN naših nevolja nije u
tome šta činimo, već je u tome kakvi smo.
Bog dozvoljava da trpimo posledice našeg izbora, jer kada bi On otklanjao sve posledice
lošeg izbora, mi nikad ne bi naučili koliko je greh strašan. Bog ne kategoriše greh. Greh je
greh. Možemo i mislima grešiti ne samo delima. Jedan pisac je dobro rekao, da kad bi smo
mogli čitati misli jedni drugima u toku nedelju dana, onda bismo poželeli da živimo sami na
jednom pustom ostrvu, jer svakakvi izvrnuti misli prolaze kroz naše glave. Slagao, krao ili
ubio, isto ti je. Zavist, ljubomora, mržnja, pohlepa, sujeta, sebičnost, ponos… (ovi grehovi
nisu tolko uočljivi kao neki drugi, i ljudi ih veoma dobro znaju maskirati i skrivati). Zatim
seksualna nemoralnost, razne vrste zavisnosti, varanje, iskorišćavanje ljudi, bavljenje
okultnim stvarima kao što su razne meditacije, astrologija (horoskop je moderniji naziv)
,vračanje, razna vrsta sujeverja, istraživanje budućnosti preko raznih mračnih praktika…
Greh je greh. Problem je u našoj grešnoj prirodi koju smo nasledili od prvih ljudi, koji su se
pobunili protiv Boga. Ta priroda se duboko urezala u naše gene. TO ZNAČI DA NISMO
GREŠNICI ZATO ŠTO GREŠIMO, NEGO GREŠIMO ZATO ŠTO SMO GREŠNICI. To je
sigurno pošto to kaže i Božija Reč, a i naša savest, ako smo iskreni prema sebi. Nije bitno
kako ti vidiš sebe, ni to da te drugi kako doživljavaju. Samo je to bitno da kako gleda na
tebe Bog.

● Gle, Gospodnja ruka nije kratka, pa da ne može spasiti, niti je njegovo uho
neosetljivo da ne može čuti. Ne, nego su gresi vaši postali ono što vas razdvaja od
Boga, i zbog vaših greha on je okrenuo svoje lice od vas da ne čuje. (Knjiga proroka
Isaije 59:1-2)

● Jer nema na zemlji pravednog čoveka koji čini samo dobro i nikad ne greši. (Knjiga
Propovednika 7:20)

● Jer svi su sagrešili i lišeni su Božije slave (Poslanica Rimljanima 3:23)

● Ko može da kaže: "Očistio sam svoje srce, čist sam od greha." (Solomonove
poslovice 20:9)

● Zar smrtnik može da bude pravedan u Božijim očima? Zar je čovek čist u očima
Svevišnjega? (Knjiga Joba 4:17)
16
 ● Bog s neba gleda potomke ljudi, da vidi ima li razumnog, takvog koji traži Boga. Od
Boga se svi odvratiše, pokvareni svi postadoše; nema takvog koji čini samo dobro,
takvog nijednog nema. (Psalmi 53:2-3)

● Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: "Bog me iskušava", jer Bog se ne
može iskušavati zlom, niti on sam koga iskušava. Svako, naime, podleže iskušenju
tako što njegova vlastita zla želja odvlači i mami. Zla želja, zatim, budući začeta,
radja greh, a učinjeni greh radja smrt. (Jakovljeva poslanica 1:13-15)

● Kao što suša i vrućina gutaju otopljeni sneg, tako i Svet mrtvih guta grešnike. (Knjiga
Joba 24:19)

U Bibliji piše da pre nego što dodje kraj ovog razdoblja čovečanstva, grešna priroda ljudi
će dostići vrhunac.

● A ovo znaj: u poslednjim danima nastaće naročito teška vremena. Jer ljudi će biti
sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima,
nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima, mirolomci, klevetnici, neobuzdani,
okrutni, prezrivi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, ponosni, koji više vole užitke
nego Boga. (Druga poslanica Timoteju 3:1-4)

● Svi smo mi postali kao nečisti, i sva je naša pravda pred Bogom kao prljava haljina; i
svi smo mi kao lišće kad opadne, i krivice naše kao vetar nas odnesu. (Knjiga
proroka Isaija 64:6)

U današnje liberalno vreme se sve više širi učenje o tome da čovek može da se spasi
dobrim delima, odnosno da se svi spašavaju koji se trude da postupaju po glasu svoje
savesti.
Nije dobra fora smirivati sopstvenu savest, koja nas optužuje, sa dobrim delima. U Božijim
očima sigurno nije.
Zbog pale naravi smo nesavršeni i puni grešaka, i to nas sprečava da dostignemo Božiji
standard očekivanja. To je prvo. A kao drugo je, da ljudi bi se samo hvalili pred Bogom da:
"... ja sam uradio ovakvo ili onakvo plemenito delo i bolji sam od mnogih i nisam tako loš
kao onaj drugi i puno dobrih dela imam tokom života i tako dalje…" Ljudska narav je jako
sklona hvalisanju. Bog vrlo dobro zna da ko smo mi i kakvi smo. Svakog pojedinačno
poznaje. On te vidi i onda kada te niko drugi ne vidi. Poznaje tvoj privatan život. Zna da
volimo da se prikazujemo pred drugima u "dobrom svetlu" i da smo puno puta licemeri.
Za mnoge ljude kažemo da su “dobri“ ljudi, medjutim mnogi "dobri" ljudi su u nevolji
pokazali svoje pravo lice. Čovekova prava priroda često se pod pritiskom uočava. Mnogi
ljudi majstorski prikrivaju svoja prava lica. Kod nekih se pak onda otkriva kada im sve
dobro ide i postaju bezobzirni prema drugima.

17
 ● Srce je varljivo više od sveg drugog. Nepopravljivo je, i ko će ga znati? (Knjiga
proroka Jeremije 17:9)

(Reč "srce" u Bibliji ne označava samo čovekova osećanja, već njegov misaoni svet,
njegova razmišljanja, želje i motive, odnosno njegovu unutrašnju suštinu).

● Gospod Bog ne gleda kao što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a
Gospod gleda ono što je u srcu. (Prva knjiga Samuilova 16:7)

Ne smemo zaboraviti da neki ljudi odrastaju u dobroj sredini i kulturnoj porodici, dok kod
nekih drugih je sve naopako. Kod nekih su porodična nasilja svakodnevna. Zatim decu koji
su odbačeni, često ulica odgaja. Oni prvi, po prirodi nisu bolji od drugih ljudi, koji su u
teškim i nemilosrdnim uslovima, samo su naučeni da se dobro i kulturno ponašaju. U
Božijim očima svaki čovek je grešan.

Reči nas često izdaju. Ljudi govore ono sa čime im je srce puno.

● …jer njegova usta govore ono čime je srce ispunjeno. (Evandjelje po Luki 6:45)

● Ali, ono što izlazi iz usta, izvire iz srca, i to čoveka čini nečistim. Jer iz srca izviru zle
misli, ubistva, preljube, blud, kradje, lažna svedočenja, pogrdne reči. (Evandjelje po
Mateju 15:18-19)

Čak i ubice znaju da čine dobra dela. Neki od njih nikada nisu uhvaćeni, možda neki od
njih imaju i porodice i redovno brinu o njima, i nikad ne bismo pomislili da čine veoma
mračne stvari u tajnosti.
A uostalom dobra dela ne poništavaju one loše koje smo već uradili tokom života, a na
većinu njih se i ne sećamo. Mora neko da "plati" i za te grehe.

● Ljudima je odredjeno da jednom umru, i da zatim izadju na Božiji sud. (Poslanica

Hebrejima 9:27)

Inače ne bi bilo ni pravedno da se ljudi spašavaju dobrim delima ili ako pripadaju nekom
religijskom pravcu. U nekim delovima sveta su ratne zone gde možda i nema crkava, na
puno mesta su velika siromaštva, neki ljudi su bolesni od svoje mladosti i vuku se po
bolnicama ceo život, neki su po zatvorima na doživotnoj robiji. Šta će biti sa njima? U
prevodu, neki ljudi imaju uslova ići po crkvama, ako to spašava, a neki nemaju, i idu u
propast. Neki ljudi imaju mnogo bolje okolnosti za življenje od drugih i mnogo više dobrih
dela mogu da urade od drugih tokom života, ako dobra dela spašavaju čoveka od Božijeg
suda. Čovek se spašava kada čuje ili čita Božju poruku spasenja, i prihvata to sa verom, i
to može učiniti bilo gde, nezavisno od okolnosti i mesta. Ali pre toga mora da uvidi da je
izgubljeni grešnik i buntovnik protiv Boga. To je istina da neki ljudi po karakteru su više
saosećajni od drugih, ili osetljiviji na nepravdu, imaju srce da pomažu ljudima ali to može
18
biti jako prevarno jer u ljudskom srcu to obično formira samopravednost, to jest da su oni
dobri i u svojim i u Božijim očima.

● … jer ja nisam došao da pozovem pravednike (samopravednike), nego grešnike na

pokajanje. (Evandjelje po Mateju 9:13)

U suštini smo daleko od Božijeg standarda. Da vidimo samo neke od Božijih zapovesti, koji
nisu teški, ali naša grešna priroda sprečava u tome da ih bez mane izvršavamo.

● Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim
umom. (Evandjelje po Mateju 22:37)

● Voli svoga bližnjega kao samog sebe (Evandjelje po Mateju 22:39)

Umesto ovih najčešće samo sebe volimo.

● Ja sam Gospod, Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uz mene.

Naš novac, naš auto, naša karijera, naše zdravlje, naš ego, naša dostignuća, naša sujeta i
razni crkveni idoli i "sveci" su bogovi kojima danas služimo.

Jednom je neko rekao: "Ono o čemu konstantno razmišljamo i sanjarimo u trenucima

odmora je u stvari ono što obožavamo."

Nesporno je, da čoveku u današnje vreme jedan od najvećih idola je svoje "JA", odnosno
sam je sebi bog.

● ...a zmija (Sotona) reče ženi: ne, sigurno nećete umreti, nego ćete biti kao bogovi…
(Knjiga Postanka 3:4-5)

Laž koja je izgovorena u Edenskom vrtu, i koja je zavela prve ljude, proteže se kroz čitavu
istoriju čovečanstva.

Da vidimo samo neke od deset Božijih zapovesti:

● Ne spominji ime Gospoda, svog Boga uzaludno, jer Gospod neće smatrati nevinim
onoga, koji uzaludno izgovara Njegovo ime.

Tu smo definitivno pali svi, hiljadu puta tokom života.

19
Ne ubij!
Kako se tek vreme u kome živimo odnosi prema ljudskom životu. Neka se samo niko ne
buni: "Tu sam bar nevin!" Biblija kaže:"Ko mrzi bližnjega svoga ubica je." Ako je to istina-a
jeste! - koliko tajnih ubistva imamo u jedan dan, po kućama i preduzećima?
(izraz bližnji se koristi za bilo kog čoveka u tvojoj bližoj ili daljoj okolini)

Ne čini preljube!
Kako se brakovi često prekidaju, razvode i gaze. Kako često se ismeva nevinost kao nešto
zaostalo. Umesto toga, govori se o" seksualnoj slobodi. "

Ne svedoči lažno na bližnjega svojega!

Šta smo li tek uradili od ove zapovesti. Javni i privatni život su otrovale klevete iliti
ogovaranja. Bacamo se blatom jedan na drugog. A tek zavist. Zavist je baš postao
pokretač političkog i privatnog života.

Ne poželi išta što pripada tvome bližnjemu.

Jel nikad nismo poželeli nečiji auto, nečiju kuću, ženu ili muža, nečiju karijeru, nečije
sposobnosti?

Kada neki ljudi pate, mi nekad sa našeg stanovišta procenjujemo da su to zaslužili, i da

pate zato što su učinili neka nedela. Ako neki zlikovac pati, time je pravda zadovoljena.
Ponekad želimo da Božja pravda stiže trenutno, odmah po izvršenom nedelu. Ali ako bi
Bog tako sudio, niko od nas ne bi bio živ. Božija VEČNA PRESUDA će se izvršiti tek kada
ljudi naprave svoj konačan izbor, to jest odbiju Njegovo Spasenje.

Božiji Zakon zahteva savršenstvo, što zanči da bi trebali sve te zapovesti držati, jer ako
jedno zgrešiš onda si kriv za sve.

● Jer ko vrši sav Božiji zakon, a pogreši samo u jednom, kriv je za sve. (Jakovljeva
poslanica 2:10)

Biblija kaže da je Bog upisao u ljudsku savest i ljudska srca ove zakone, to jest imaju
urodjeni osećaj za dobro i zlo. Ljudi znaju da ove stvari ne bi trebali raditi, al ipak rade, i to
na dnevnom nivou, što je još jedan dokaz da imamo palu i grešnu prirodu protiv čega ne
možemo.

Bog zna da smo prah, i od pada čovečanstva nismo sposobni da savršeno izvršavamo
ove zapovedi. On to zna. Zato je Bog pripremio drugi put za spasenje. Ne preko držanja
zakona, nego preko Njegove milosti. U suštini, Božiji zakon služi za spoznaju grešnog
stanja, da uvidimo i u svojim očima, da smo izgubljeni grešnici, i da ne možemo dostići
Božiji standard.

20
 ● Naime, niko se pred Bogom ne može opravdati vršenjem onoga što Božiji Zakon
zahteva, jer Zakon samo dovodi čoveka do saznanja da je grešan. (Poslanica
Rimljanima 3:20)

Kao pojedinci stajemo pred Boga

Ali šta je s nama, kao pojedincima? Jer svako će "polagati račune" za sebe, kad stane
pred Boga, pre ili kasnije.

● Može li neko da se sakrije na tajnim mestima, a ja da ga ne vidim?

-govori Gospod. Zar ja ne obuhvatam i nebesa i zemlju? -govori Gospod. (Knjiga
proroka Jeremije 23:24)

● “Života mi moga - govori Gospod - svako će se koleno saviti pred mnom, i svaki će
jezik dati slavu Bogu. "Dakle, svako će od nas položiti Bogu račun za sebe.
(Poslanica Rimljanima 14:11-12)

● Jer Božija Reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire
dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere
srca. Nema stvorenja koje se može sakriti od Boga. Sve je otkriveno i jasno onome
kome moramo položiti račun. (Poslanica Hebrejima 4:12-13)

Treba nam Božija milost i Put Spasenja, ali o ovome ćemo malo kasnije.

Biblija gleda na svet vrlo realno i to razmišljanje se poklapa sa stvarnošću.

Dakle tu neposlušnu i buntovničku prirodu smo nasledili od prvih ljudi, nakon ulaska greha
u svet. Grešna priroda se duboko urezala u naše gene. Radjamo se sa mrtvim duhom,
nepoznajemo Boga, i ne možemo biti u kontaktu sa Njim. Duboko u sebi znamo da On
postoji, pošto je u našim srcima usadio večnost, da ga tražimo.

● Naime, sve je predivno stvorio i prikladno vreme. Čak je i večnost postavio u ljudsko
srce, ali ljudi ne mogu u potpunosti da shvate dela koja Bog čini. (Knjiga
Propovednika 3:11)

RELIGIOZNOST

Sledeći problem je religioznost. Veliki je problem. Ima jako puno vrsta religija u svetu. Svi
tvrde da vode do Boga. Ali u jednoj datoj temi, gde ima konkretno pitanje, treba nam
konkretan odgovor. KOJI PUT VODI DO BOGA? I ne može da postoji 50 vrsta istina. Uvek
postoji samo jedna istina u vezi toga.

● Neki se putevi čoveku čine ispravnim, ali na kraju vode u smrt. (Solomonove
poslovice 14:12)
21
Kao prvo, Božija reč nije vezana za religijske sisteme, kod kojih tako uče, da se spasenje
dobija dobrim delima i držanjem nekih tradicija i rituala, posta i pouzdanjem u neke lažne
"svece" ,ikone i kipove. Te "svece" su inače ljudi postavili da budu nekakvi "sveci" u nekim
kulturama, i oni nemaju veze sa Bogom, i Biblija takvo pouzdanje u neke ličnosti ili stvari
naziva idolopoklonstvom. Oni te ne mogu blagosloviti niti pomoći niti te mogu spasiti.

● Jer si ti, Gospode, Svevišnji nad celom zemljom. Uzdigao si se veoma visoko, iznad
svih drugih lažnih bogova. (Psalmi 97:9)

Kao drugo, Večni Bog ne stanuje u hramovima koje su smrtnici sagradili.

● Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on, Gospodar neba i zemlje, ne prebiva
u hramovima sagradjenim rukama, niti ima potrebu da ga poslužuju ljudske ruke,
kao da je njemu nešto potrebno, jer on sam daje svima život i disanje i sve. On je od
jednog čoveka stvorio sve narode da nasele celu zemlju, i utvrdio odredjena
vremena i granice njihovog življenja, da traže Boga, koji nije daleko ni od koga od
nas. (Dela apostolska 17:24-27)

● Ovako kaže Gospod: "Nebesa su moj presto, a zemlja je podnožje mojim nogama.
Gde mi onda možete sagraditi dom? Gde je mesto za moje prebivalište? Celu
vasionu je moja ruka načinila, i tako je sve to nastao" , govori Gospod. "Ali ja ću
pogledati na onoga ko je poniznog i slomljenog srca i ko poštuje i prihvata moje reči.
(Knjiga proroka Isaije 66:1-2)

Na našim prostorima je rasprostranjen i katolicizam i pravoslaviza. U Bibliji se nigde ne

spominje ni jedno ni drugo. Ljudi su to tokom vekova formirali tako što su dobro razvodnili
Bibliju i pomešali je sa lažima i ljudskim zakonima, napravili su svoj neki religiozni sistem i
zakonik i stvorili dobar biznis od toga, kao i izuzetno delotvorno sredstvo za
manipulaciju.Jedan pisac je rekao da je religija opijum za narode. Ljudi ga svesno ili
nesvesno koriste za SMIRIVANJE SVOJE SAVESTI.

Samo ću kratko o ovome, jer je ova tema previše opširna.

U vreme Rimskog carstva,grad Rim je bio centar tadašnje svetske ekonomije gde su ljudi
bili politeisti to jest verovali su u mnogo bogova i prinosile su im razne žrtve, a uz to u
nekim periodima i carevi su očekivali da im se ljudi klanjaju kao da su oni nekakvi bogovi.
Bog se pobrinuo, da njegova Reč dospe medju te ljude i tamošnje vladare u tom zlom i
mračnom dobu. Božija Reč se počela širiti, i neki ljudi su uvideli da služe lažne bogove i
okrenuli su se od njih prema Stvoritelju. Naravno, gde je Božija Reč na delu, tamo i Sotona
silno radi da bi sve iskrivio i upropastio ako može. Osim toga i okorela ljutska nevera i
tvrdoglavost bili su prisutni. Rimske vlasti su uglavnom odgovarali progonom hrišćana,
naročito u doba Nerona, koji je krajnje prezirao Boga i hrišćane i išao je čak dotle da je
22
zapalio jedan deo Rima i krivicu svalio na njih. Progoni su bili brutalni, ali ipak Božija
poruka je napredovala. Jedan od osnovnih problema ranog hrišćanstva i Rima, bio je u
odbijanju hrišćana da daju žrtve kultu cara, što se po rimskom zakonu graničilo sa
veleizdajom. Tek su u četvrtom veku za vreme cara Konstantina Velikog a kasnije za
vreme Flavije Teodosije prihvatili Biblijska učenja kao " državnu veru " , i činilo se da sve
ide u redu i da neće biti više progona , ali je uskoro usledila nova teškoća. Božju Reč su
počeli " razvodnjavati " i dodavati laži i oduzimati istine iz toga, i tako se uskoro radja
katolička crkva u svom početnom obliku.
Neki su brzo shvatili da je religija moćno sredstvo za manipulaciju i za sticanje novca.
Tokom vremena su se stvarali sve veće deformacije i potpuno iskrivljenje Božije poruke
spasenja. Kasnije tokom vekova, zbog nekih nesuglasica u vezi nekih takozvanih učenja i
dogmi, a naravno i nesuglasica oko vlasti, ova lažna religija se deli. Na istoku će više biti
rasprostranjen pravoslavizam a na zapadu katolicizam. To znači da je pravoslavozam isto
to samo u drugom pakovanju, sa nekim razlikama.
Ali šta se desilo kasnije?
Sotona je dobro znao da će Biblija omogućiti ljudima da upoznaju njegove prevare i da se
odupru njegovoj sili. Da bi Sotona održao vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog
uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma. Biblija uzvisuje Boga
i čoveku odredjuje svoje pravo mesto, zato je trebalo da njene svete istine ostanu
sakrivene i zabranjene. Stotinama godina širenje Biblije bilo je zabranjeno. Nesavesni
sveštenici i crkveni velikodostojnici tumačili su je tako da podrže svoje zahteve. Tako je
došlo i do toga da papa bude opšte priznat kao namesnik Božji na Zemlji, koji ima vrhovnu
vlast nad crkvom i državom. Tako da su u dvanaestom veku počeli zabranjivati da i laici
poseduju Biblije. Progon i najteže kazne su sledile za one koji se suprotstavljaju. Čak su i
one kažnjavali koji su davali utočište progonjenima. Neretko su im i kuće bile srušene.
Kada se Sveto pismo zabranjuje i kad čovek počne sebe smatrati najvišim autoritetom,
onda možemo očekivati samo lopovluk, prevaru i ponižavajuće bezakonje. Sa uzdizanjem
ljudskih zakona i ljudskih predanja, pojavila se i korumpiranost koja je uvek posledica
odbacivanja Božije Reči. Što je više moć lažne crkve i religije rasla, stim je i tama postajala
sve gušća. Opunomoćeni sveštenici i crkveni velikodostojnici su podučavali narod da je
papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu, i da su dužni da mu
se bezuslovno pokoravaju jer je on Božiji namesnik. Nije ni čudo da se i dan danas
dešavaju razni odvratni skandali u crkvama, kao što su pedofilija i još mnogo toga.

Puno njih ide u te neke crkve jer: " Išla mi je i baba i mama i deda, i to je već tradicija kod
nas…" Ali ni tradicija ne spašava nikoga. Dve religije koje majstorski mešaju istine iz Biblije
sa neistinama iz njihovih raznih knjiga i mračnih umova. Činjenica je da je puno puta
poluistina prevarnija nego čista laž. Pop se predstavlja kao posrednik izmedju ljudi i Boga,
što je inače hula na Boga, jer Biblija kaže da postoji samo jedan posrednik a to je sam Isus
Hrist. Popovi su isti smrtnici kao što smo i mi sa grešnom prirodom, koji se predstavljaju
pred ljudima kao sveci. Pravo licemerje! Po Bibliji, ovakvi lažni verske vodje će dobiti
natežu kaznu od Boga, pošto zavode ljude. A ljudi su naivni i lenji, jer im sve veruju,
umesto da razmisle malo i provere u Bibliji, da šta piše tamo o ovakvim ljudima iz Božije
23
perspektive. Neverovatno mi je kad se ljudi njima ispovedaju i otkrivaju im sve tajne i
detalje svojih života, umesto da traže Boga sa pokajničkim srcem. A popovi im odgovaraju
lepim rečima, oslobadjaju ih od loše savesti, na kraju se smeju na tome i još i platu primaju
za to. Zatim nameću ljudima razne običaje i rituale kao što su: moraš biti član crkve jer si
inače izgubljen i nespašen (znači da članstvo spašava), moraš ići na mise za pokojne (da
bi ih spasio ako su slučajno u paklu) a uz to naravno, daj pare, slavi "svece" (slave) , pali
sveće, ljubi razne slike i kipove, treba da postiš u toku odredjenih praznika, radi ovo radi
ono.
Samonametnuto bogosluženje znači to kada ljudi usvajaju jedan oblik bogosluženja u
skladu sa vlastitim zamislima o tome šta je ispravno. Spolja, odnosno ljudskim očima
gledano, sve se to čini kao dobro, mudro i pobožno. Ali ni jedan lažni sistem uopšte ne
uspeva učiniti čoveka boljim.

● …" Ovaj narod me poštuje samo usnama, ali mu je srce daleko od mene. Uzalud je
njihova pobožnost, jer šire samo ljudske zapovesti kao učenje." (Evandjelje po
Marku 7:6-7)

Neki čak uče to da samoodricanjem i mučenjem samoga sebe čovek može postati bolji i
postići viši stupanj "svetosti". To nalazimo na primer u hinduizmu i drugim mističnim
religijama Istoka. I dok stvaraju dojam da time mogu učiniti nešto, kako bi zaslužili Božju
naklonost, ipak se ispostavlja da nisu sposobni obuzdati strasti i požude tela. Biblija takvo
ponašanje opisuje na sledeći način:

● To, doduše, izgleda kao mudrost, jer se sastoji od samonametnute pobožnosti, lažne
poniznosti, i strogosti prema telu, ali nema nikakvu vrednost za obuzdavanje grešne
naravi. (Poslanica Kološanima 2:23)

Naravno spominju oni i Isusa Hrista, ali on nije Isus iz Biblije, jer je slika koju lažne verske
vodje daju, potpuno je iskrivljena. Plus pridodaju puno stvari koji Bog ne traži od ljudi i time
stavljaju besmislen teret na ljude. U pozadini tih religija su naravno prevarni sotonski
principi, moć ,abnormalna količina novca i manipulacija ljudi ( Vatikan). Ali i pravoslavna
crkva je isto to, samo u drugom pakovanju. Akcenat je na ljudska dela, rituale, običaje i
slavljenje i pouzdanje u kipove i razne ikone. Bog kaže da se spasenje ne dobija na takve
načine. Izjava katoličke crkve da je Papa nepogrešiv, je još jedan dokaz da grešan čovek
koliko daleko može ići sa lažima. Svi ljudi su nesavršeni i niko nije nepogrešiv. Biblija kaže
da su ti lažni vreske vodje slepi, i da vode slepe.

● Pustite ih. Oni su slepci i vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će upasti u
jamu. (Evandjelje po Mateju 15:14)

Sotona se često predstavlja kao andjeo svetlosti, a njegovi radnici kao sluge pravde i
istine, i ovo se najviše odnosi na lažne religije kao i na lažne grane hrišćanstva kao što su
na primer "Jehovini svedoci. "I Sotona može izvesti lažna čuda da bi zaveo ljude, što se i
24
dešava u mnogim religijama širom sveta. Ta čuda mogu biti u obliku nekih mističnih
isceljenja ili čudnih prirodnih pojava. Ništa neobično, jer Sotona ima delimičan uticaj i na
takve stvari.

● A nije ni čudo, jer se i sam Sotona pretvara da je andjeo svetlosti. Zato nije ništa
neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali na kraju će
dobiti što su svojim delima zaslužili. (Druga poslanica Korinćanima 11:14-15)

Krstaški ratovi su se vodili navodno u ime Boga. Kakva laž! Ljutsko zlo prikriveno plaštom
nekakve religije. Sve to nije imalo nikakve veze sa Božijom voljom i porukom iz Biblije.

Stanje u svetu se pod ateizmom i lažnom religijom nije ni malo poboljšalo. I dalje postoje
nove neizlečive bolesti, ratovi se vode bez prestanka, glad kosi ljude, zagadjenje prirode je
sve veća, prirodne katastrofe su sve učestalije i brutalnije. Nezavisnost od Boga donela je
ljudima zlo, a ljudi ipak očekuju da Bog "mora" da ih zaštiti od zla.
Nakon 2. svetskog rata su vodje i političari obećavali mir. Širile su se razne propagande i
glasine da je Amerika ušao u rat, da bi okončao "svaki dalji rat", što je nažalost dovelo i do
upotrebe nuklearnog oružja protiv civila. Ipak izmedju 1945 - 1978 na zemlji je bilo oko 133
manjih i većih ratnih konflikata, sa blizu 25 miliona umrlih.

● Narod će se dići protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva. I biće gladi, epidemija i
zemljotresa na raznim mestima. Ali sve je to samo početak muka. (Evandjelje po
Mateju 24:7-8)

Biblija upozorava da će zemljotresi kao i druge prirodne nepogode biti sve češći i jači.

Par reči o zemljotresima:

Mi na ovim prostorima nismo iskusili silu i razaranje zemljotresa. U zadnje vreme su počeli
neki učestaliji potresi otprilike srednje jačine na prostorima Hrvatske.
Zadnjih otprilike 100 godina u svetu su počeli intenzivno meriti jačine i učestalosti
zemljotresa. Da vidimo samo neke podatke:
Od 1900 - te godine zabeležili su oko 60000 manjih, srednjih i velikih potresa širom sveta
jačine od 3. 5 - 9.5 po Rihterovoj skali a godišnje se dogodi oko 900000 malih potresa
magnitude do 2.5 po Rihteru. Najučestaliji i najjači su obično u "vatrenom prstenu" to jest
na obalama Pacifičkog okeana.
Dosad zabeleženi najjači zemljotresi:
● 1906.01.31 Ekvador (jačina 8.8)
● 1923. 02.03 Kamčatka (8.5)
● 1950.08. 15 Tibet (8.6)
● 1952.11.04 Kamčatka (9.1)
● 1957.03.29 Aljaska (9.1)
● 1960.05.22 Čile (9.5)
● 1964.03. 28 Aljaska (9.2)
25
 ● 1965.02. 04 Aljaska (8.7)
● 2004.12. 26 Sumatra (9.1)
● 2011. 03.11 Japan (9.0)

ZAŠTO BOG DOZVOLJAVA?

Zašto Bog dozvoljava prirodne katastrofe, kao što su zemljotresi, uragani i cunami? Zašto
dozvoljava da deca umiru? Zašto ima siromaštva i gladi na planeti? Kriva predstava o
Bogu služi kao osnova za pitanje: "Kako može Bog da dopusti sve to? "Kada dodje
nevolja, ljudi obično osudjuju Boga, jer od Njega očekuju da nam obezbedi uslove da
možemo i dalje nesmetano da živimo bezbožno i sebično. Tužno je da se prirodne
katastrofe obično karakterišu kao Božije delo, na način, da se on igra sa ljudima. Dok se
godine i decenije lepog vremena ne pripisuju Bogu. On je stvorio celu vasionu kao i
prirodne zakone. Da li Bog može da spreči prirodne katastrofe? Apsolutno! Ali on ponekad
dopušta prirodne katastrofe kao osudu za greh. Na isti način na koji Bog dozvoljava zlim
ljudima da čine zla dela, Bog dopušta da zemlja odražava posledice greha na sve što je
stvoreno. Pad čovečanstva u greh je uticalo na sve, uključujući svet koji smo nasledili.
Cela tvorevina je potčinjena " ništavnosti " i " propadljivosti. " Greh je ultimativni uzrok
prirodnih katastrofa baš kao što je uzrok smrti, bolesti i patnje. Prirodne nepogode i razne
tragedije u životu potresaju naše pouzdanje u ovaj život i tera nas da tražimo Boga. Ali
pravog Boga, a ne neke lažne bogove. Razne crkve su obično prepune posle katastrofa, i
ljudi traže Boga, jer shvataju koliko je njihov život tanan i kako možemo da ga izgubimo u
trenutku. To je već druga stvar da se Bog ne nalazi u raznim crkvama i hramovima koje su
sagradile ljudske ruke, i o tome sam već pisao, al ipak, ljudi osete da su jako krhki.
Prirodne katastrofe podstiču milione ljude da preocene svoje prioritete u životu.
Bog je dobar i milostiv. Da nije tako,ova planeta puna greha već ne bi postojala.
Ljudske predstave o Bogu su obično slabe, detinjaste i sladunjavo sentimentalne. Bog nije
isto ono što je za nas naš stari dedica. A kada se ova slika o Bogu ne slaže sa stvarnošću,
onda hoćemo da ga se otarasimo. Jel se Bog menja po onome, što mislimo o njemu? On
je po karakteru nepromenljiv, pravedan, pun ljubavi, srpljiv, milostiv.

● Zbog milosti i ljubavi Gospodnje nismo sasvim izginuli, jer milosrdja njegovog neće
nestati. Obnavljaju se svakog jutra. Vernost mu je zajamčena kao izlazak sunca.
(Plač Jeremijin 3:22-23)

● Gospod je milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote. (Pslami 103:8)

Božiji karakter se ne menja, ali njegovi načini delovanja mogu biti veoma različiti.

On je i pravedan sudija nad celom planetom. Pravda je ono što On kaže da je pravda, a ne
ono što mi mislimo da jeste. On vidi stvari iz svakog ugla 100 procentno, a mi vidimo tek
neke komadiće iz cele slike.

26
Jednom je neko rekao: "Ako posmatramo naličje persijkog tepiha, videćemo samo
zamršeni splet isprepletenih niti. Okrenemo li tepih na lice, videćemo predivne šare."
Božiji misli i putevi su toliko viši od naših koliko je nebo viši od zemlje.

Često postavljeno pitanje je, da:" Zašto Bog dozvoljava da mala deca umiru?" Čovek ima
slobodnu volju prihvatiti ili odbaciti Božiji put spasenja, ali pre toga treba da dostigne nivo
zrelosti, kod kojeg je moguće shvatiti ove stvari u vezi slobodne volje, vere i Boga.
Naravno da dete od na primer 4 godine to neće shvatiti, ali na primer ima ko već to shvata
sa 10 godina. Kod svakog je to doba različito , i jedino Bog vidi to. Deca koja umiru pre
nego što dostignu adekvatnu zrelost, automatski idu kod Boga, pošto nisu mogli birati
slobodnom voljom u vezi tog pitanja. A oni koji možda već razumeju te stvari i mogu da
odluče, a ipak umiru veoma mladi, to je u Božijim rukama. Pošto Bog zna budućnost u
svačijem životu, on tačno zna da ko će ga prihvatiti a ko odbaciti.
O abortusu samo toliko da mnogi biblijski stihovi nam otkrivaju Božije gledište o životu
nerodjenog deteta. Život je dar od Boga. Ukoliko neko namerno prekine život nerodjenog
deteta, to je ravno ubistvu. U Božijim očima ljutski život počinje prilikom začeća. U svojoj
Reči, Bibliji, Bog uvek opisuje nerodjeno dete kao osobu.
Pod Božijim nadahnućem, kralj David je rekao: "Oči su tvoje videle moje bezoblično telo
dok sam zametak bio" (Psalmi 139:16) Dakle, i pre nego što se David rodio, Bog ga je
smatrao osobom.
Osim toga, pre nego što se prorok Jeremija rodio, Bog mu je namenio posebnu ulogu.
Rekao mu je: “Pre nego što sam te oblikovao u utrobi tvoje majke, poznavao sam te. Pre
nego što si iz njene utrobe izašao, posvetio sam te i postavio za proroka narodima. (Knjiga
proroka Jeremije 1:5)

Jadne posledice ljudske vladavine vide se svuda i svet u kome je smrt nevine dece
svakodnevna, skoro se gubi u moru drugih nesreća. Pomisao da čovek sobom može
upravljati bez Boga je obmana. Čoveku se danas ne svidjaju Božiji principi. Čovek je
slobodan da donosi loše odluke i da se buni protiv svog Stvoritelja, ali takva upotreba
slobode povlači posledice.

To, da zašto neki umiru vrlo rano a neki zli ljudi zive 90 godina u to nemamo uvid, niti
prava da sudimo. Bog vidi prošlost i budućnost i on zna motive, tajne i planove ljudskog
srca.

● Ja, Gospod, istražujem srce i ispitujem unutrašnje motive… (Knjiga proroka Jeremije
17:10)

● Mesto Smrti i Uništenja su pred Gospodom, a kamoli srca ljudskih potomaka. (Izreke
Solomonove 15:11)

● Tražite Gospoda dok se može naći. Prizivajte ga dok je blizu. Neka zli ostavi svoj
put i nepravednik svoje misli. Neka se obrati Gospodu, koji će mu se smilovati,
27
 našem Bogu, jer će mu oprostiti. Vaši misli nisu moje misli, i moji putevi nisu vaši
putevi, govori Gospod Bog. Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su i moji putevi
viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli. Kao što kiša i sneg padaju s neba i
ne vraćaju se dok ne natope zemlju i učine da bude rodna, da se zeleni i da daje
seme sejaču i hleb onome ko ga jede, tako će se ispuniti i Reč koja izlazi iz mojih
usta. Neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti ono što želim i izvršiće ono zbog
čega sam je poslao. (Knjiga proroka Isaije 55:6-11)

On prati i silnike ove zemlje, i oni imaju ograničeno kretanje i dobiće svoju pravednu kaznu
ako se ne obrate Bogu sa poniznim srcem i ne prihvate njegov Put Spasenja.

● Ali Bog će snagom svojom odstraniti silnike. Oni ustaju ali neće biti sigurni hoće li
živi ostati. Bog će im dati da se osećaju sigurno i da se oslanjaju na sebe, ali će
očima svojim pratiti puteve zlih. Uzdignu se oni nakratko, a onda ih nema više, ruše
se. Seku se kao i svi drugi, kao klasovi odsecaju se. (Knjiga Joba 24:22-24)

● Jer on dobro poznaje ljude koji su puni neistine. Kad zlo vidi, zar neće na to obratiti
pažnju? I praznoglav čovek postaće pametan, iako se radja kao divlje magare. A ti
pripremi srce svoje, i u molitvi raširi ruke svoje prema Njemu. (Knjiga Joba 11:13)

Bogati i uspešni ljudi su skloni da svoje pouzdanje stave u svoje bogatsvo. Još jedna vrsta
idolopoklonstva. Ne postoji ta količina novca sa kojim bi mogli otkupiti svoju dušu. Kao
prvo, to nije materialna stvar da bi se moglo otkupiti, a kao drugo, Svoritelj je udahnuo dah
života u čoveka, tako da, to pripada Bogu.

● Blago je bogatom čoveku utvrdjen grad, i kao visok zid u mašti njegovoj. (Izreke
Solomonove 18:11)

● Onih koji se u svoj imetak uzdaju, i koji se hvale velikim bogatstvom svojim. Niko ni
na koji način ne može svoju dušu otkupiti, niti za sebe Bogu otkup dati. Otkupnina za
dušu njihovu toliko je velika da doveka ostaje neplaćena. Jer on vidi da i mudri
umiru, i bezumni i nerazumni ginu, i drugima ostavljaju svoja imanja… ali čovek
zemaljski, makar i ugledan bio, ne može potrajati, sličan je životinjama koji ginu. To
je put onih koji su puni bezumlja, i onih koji ih slede i uživaju u oholim rečima
njihovim. Poput ovaca odredjeni su za Svet mrtvih, smrt će im pastir biti. Njihov oblik
nestaje u Svetu mrtvih, daleko od svojih domova. Ali Bog će otkupiti dušu moju iz
ruku Sveta mrtvih, On će me primiti. Ne treba da te zanima ako se neko bogati, kada
raste slava doma njegovoga. Jer kad umre, ne može ništa sa sobom poneti, i slava
njegova s njim ne silazi. Mada u svom životu ljudi su ga hvalili i blagosiljali, da mu
dobro ide sve. Ali duša njegova na kraju završi tamo gde i naraštaj praočeva
njegovih. Nikada više svetlost videti neće. (delovi iz psalma 49)

28
Bog ne uživa u tome kada grešnik propadne i umre bez spasenja. Ali pravda mora biti
izvršena. Njegov sveti zakon zahteva kažnjavanje greha. Ljudi propadaju zato što sami to
biraju u neveri i ponosu.

Krajnja stanica našeg večnog boravišta može biti u raju ili u paklu. Odluka se donosi tu na
zemlji dok smo u svom telesnom stanju. Da li prihvatamo Božiji Put Spasenja ili ne? Biblija
koristi više naziva za mesto gde Bog šalje nespašene ljude, odnosno one, koji odbijaju
Njegovu milost: pakao, ognjeno jezero, druga smrt, spoljašnja tama, mesto gde crv njihov
ne umire i oganj se ne gasi, mesto gde je plač i škrgut zuba u večnosti. Bog je hteo da ih
spasi, ali su se oni svojevoljno i tvrdoglavo suprotstavljali. Niko više ne može da ih izvadi iz
tog mesta, jer je to mesto večne odvojenosti od Boga.

Ali za one koji nalaze Boga, jer su prihvatili nejgov Put Spasenja piše sledeće:

● Nego kao što je napisano: "Što oko nije videlo i uho nije čulo i što ljudski um nije
mogao ni da zamisli, to je Bog pripremio za one koji ga vole. (Prva poslanica
Korinćanima 2:9)

● On će obrisati svaku suzu sa njihovih očiju, i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni
bola više neće biti. Nestalo je ono što je nekad bilo. (Knjiga Otkrivenja 21:4)

Strah od nepoznatog i ljudski ponos, često mogu biti prepreke za upoznavanje Boga.
Na kraju, ipak najveći problem je ljudska okorela nevera. Da bi upoznali Božiji Put
Spasenja, potrebna nam je vera.

Mislim da su većina ljudi već čuli za reč EVANDJELJE. U prevodu to znači DOBRA VEST.
U Novom Zavetu se često spominje kao evandjelje milosti Božije. Dobra vest je to da iako
si grešan, i zaslužuješ večnu kaznu, Bog te može spasiti ako prihvataš Njegovo spasenje.

POSREDSTVOM VERE PREKO BOŽIJE MILOSTI

● Jer milošću ste spašeni posredstvom vere. To ne dolazi od vašeg truda - Božiji je
dar. Ne stiče se delima, da se niko ne bi hvalio. (Polsanica Efescima 2:8-9)

● A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on
postoji, i on nagradjuje one koji ga traže. (Poslanica Jevrejima 11:6)

● Isus im reče: “... blaženi su oni koji veruju, a nisu me videli." (Evendjelje po Jovanu
20:29)

29
 ● Vera je, dakle, puzdanje u ono što se očekuje, otkrivenje onog što se ne vidi.
(Poslanica Hebrejima 11:1)

● Ipak nisu svi poslušali RADOSNU VEST(EVANDJELJE). Naime, prorok Isaija kaže:
"Gospode, ko je poverovao našoj poruci? Dakle vera dolazi preko poruke, a poruka
posredstvom Hristove reči. (Poslanica Rimljanima 10:16-17)

Vera znači ne samo i ne prvenstveno prihvatanje činjenica, postojanja i stvarnosti nečega.

Vera u Bibliji znači poverenje, vezanost i unutrašnju identifikaciju. Vera, dakle nije
prvenstveno intelektualna, nego otvorenost srca ka Božjoj poruci. Vera je oslanjanje i
pouzdanje na Božiju poruku milosti, preko Hrista. Ukratko, verovati srcem znači verovati
svojim razumom, snagom osećaja i snagom volje.

● Bog želi da se svi ljudi spasu i dodju u spoznaju istine, jer jedan je Bog, i jedan je
posrednik izmedju Boga i ljudi, Čovek Isus Hrist. (Prva poslanica Timoteju 2:4-5)

OD BOGA ODREDJEN PUT ZA SPASENJE

● Isus mu odgovori: "Ja sam Put, Istina (stvarnost) i Život. Niko ne dolazi k Ocu osim
kroz mene. Stoga, ako ste upoznali mene, upznaćete i mog Oca. (Evandjelje po
Jovanu 14:6-7)

KO JE ISUS HRIST?
Centar cele Biblije je Isus Hrist. U Starom Zavetu se prikazuje " skriveno " , kao onaj koji
će doći , odnosno obećani Spasitelj. A u punini vremena (tačno odredjeno vreme od
strane Boga) On se radja u ljudskom telu na Zemlji, 33 godina je bio medju ljudima. Jedan
od problema je da ljudi ne razumeju ko je Isus Hrist. Obično misle da je on bio neki mudri
čovek, prorok, verski vodja, itd. U stvari, On je utelovljeni Bog, Pomazani Spasitelj, koji je
hodao medju ljudima. On je Druga Osoba Božijeg Trojstva. On je večan. On je bio tu 100%
Bog i 100% čovek.

ISUS HRIST u prevodu znači Pomazani Spasitelj

Isus = Spasitelj
Hrist (Mesija) = Pomazani

Samo par reči o značenju pomazanja:

U biblijskim vremenima pre nego što su neke ljude postavili za kraljeve, pomazali su ih
uljem, i to je bio " pečat " da su stupili na dužnost vladara. Ulje sam po sebi nije imalo
nikakvu čudotvornu snagu. To je bilo simbolički.
Mesija se odnosi na vodju kojeg je Bog pomazao svojim Svetim Duhom da bude
osloboditelj i spasitelj. I to nije simbolički, nego je On Spasitelj.

30
Božije Trojstvo

Ni jedan filozof ni teolog ne može u potpunosti razumeti i objasniti Božije trojstvo jer je to
Božanska stvar a ne ljudska. Bog je otkrio toliko o tome, kolko mi treba da znamo.

Ukratko:
- tri osobe su Bog
- svaka osoba je u potpunosti Bog
- Bog je jedan

Bog Otac
I
I
BOG
/ \
/ \
Isus Hrist Sin Sveti Duh

Isti su po božanskoj moći a ipak različiti po službi i načinu delovanja. Konfuzija je samo u
ljudskim umovima kod ove teme, ali ne i u Božjoj, i nije na ovom akcenat u Bibliji.
O Isusu Hristu piše sledeće:

● Ja i Otac jedno smo. (Evandjelje po Jovanu 10:30)

● On, po obličju Boga, nije smatrao da biti jednak Bogu, jeste plen koji treba otimati,
nego je lišio sebe časti, uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. Kao čovek se
pojavi, te ponizi sebe samog, i posta poslušan do smrti, do smrti na krstu. Bog ga
zato preuzvisi u svom Carstvu, i darova mu ime, ime koje je nad svakim imenom, da
se pred imenom Isusovim, svako koleno prikloni... (Poslanica Filipljanima 2:6-10)

● Bog je mnogo puta a na mnoge načine govorio našim precima preko proroka, ali u
punini vremena progovorio je preko Sina, koga je odredio za vlasnika svega, čijim
posredstvom je sve stvorio. On je odsjaj Božije slave, i verni odraz njegovog bića, on
koji sve održava silom svoje reči. Pa pošto je izvršio očišćenje naših greha, seo je s
desne strane prestola veličanstvenog Boga, i postao je toliko veći od andjela koliko
mu Bog dade ime uzvišenije od njihovog. (Poslanica Hebrejima 1:1-4)

● U početku je bio ON - Reč, i ON - Reč je bio sa Bogom. ON - Reč bio je Bog. ON je

u početku bio sa Bogom. Sve je kroz Njega postalo, i bez Njega ništa nije postalo
što je postalo. U Njemu je bio život i život je bio svetlost ljudima. I svetlost sija u tami
i tama ga nije prihvatila. (Evandjelje po Jovanu 1:1-6)

31
(ON odnosno Isus Hrist)

● ON je bio u svetu, i svet je postao kroz Njega, ali svet ga nije prepoznao. Svojima je
došao, ali su ga njegovi odbacili. A onima koji su ga prihvatili, dao je pravo da
postanu deca Božija, onima koji VERUJU U NJEGOVO IME. (Evandjelje po Jovanu
1:10-12)

On kao Druga Osoba Božijeg Trojstva uzeo je ljudsko telo, rodio se kao čovek, sam je
podneo kaznu za čovečanstvo i kad je završio svoje poslanje, USKRSNUO JE (jer smrt
nema vlasti nad Bogom), i to sve zato da bi mogao biti spašen onaj, ko prihvati Njegov put
i način spasenja.

● Jer plata za greh je smrt, a dar Božiji je večni život u nešem Gospodu Isusu Hristu.
(Poslanica Rimljanima 6:23)

● Jer Bog je tako voleo svet, da je svog jedinorodjenog Sina dao, da ko god veruje u
Njega, ne propadne nego da ima večni život. Bog, naime, nije poslao Sina da sudi
svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega, tome se ne
sudi; a ko ne veruje, već je osudjen, jer nije verovao u ime jedinorodnog Sina
Božijeg. (Evandjelje po Jovanu 3:16-18)

● Jer ko me nadje, našao je Život i dobio naklonost Gospodnju. Ali ko mene ne nadje,
zlo čini duši svojoj. Svi koji me mrze, vole smrt. (Izreke Solomonove 8:35-36)

● (Evandjelje po Jovanu 8:12) Isus im se ponovo obrati: "Ja sam svetlost sveta. Ko za
mnom ide, neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života. (Večni život u raju)

● Isus im reče:" Dodjite k meni, svi koji ste umorni i pod teretom, i ja ću vam dati
odmora. "(Evandjelje po Mateju 11:28)

Biblija kaže da je Bog pravedan, i da mora kazniti greh. Ali piše i da je On ljubav i da voli
svoja stvorenja i hoće da ih spasi. Kako rešiti ovaj problem? Božija ljubav bi oprostila
grešniku, ali Božija pravda je sprečila to oproštenje. Božija pravda bi osudila grešnika, ali
je Božija ljubav zadržala sud. Kako da se dovede u skladu Njegovo bitno svojstvo pravde,
sa ljubavlju Njegove čiste naravi, problem je koji nijedan filozof morala nije mogao rešiti. Ali
je Božija mudrost i milost našla najviši izraz rešenja - zameničku žrtvu tj. smrt Božijeg Sina.
Logično ispitivanje ne može izdržati čudesnu milost zamene nevinog sa grešnikom. Ona
čini od Hrista, koji je nevin, nosioca kazne, a krivca oslobadja. To je potpuno apsurdno i
nedokučivo našem shvatanju pravde, jer mi smatramo da pravosudje treba da štiti
nevinog, a krivcu treba odmeriti punu kaznu. Ali gle savršene Božije pravde i savršene
milosti prema ljudima, pokazane na krstu! ON nam daje mir koji se ne može kupiti novcem.
Unutrašnji mir savesti, koji dolazi iz osećaja oproštenog greha i pomirenja sa Bogom. Hrist
ga može dati, zato što ga je kupio vlastitom krvlju na Golgoti.
32
Kroz čin stvaranja čoveka, žrtvovanja za njega, borbe da se on vrati sa zlog puta i spasi
propasti, Bog pokazuje najviši stepen ljubavi koji ljudski um teško može da dokuči.

Često, religiozni ljudi imaji najviše problema sa ovim. Oni puno puta mnogo teže prihvataju
Božiju milost, jer su ubedjeni da su oni dovoljno dobri u Božijim očima, jer su držali neke
crkvene tradicije i imali su i dobra dela tokom svojih života. Od čovekovog pada, u ljudskoj
naravi je urezana ta tendencija, da oni hoće nešto da urade da bi ih Bog prihvatio. Ukratko,
suština religije je da ti moraš nešto uraditi da bi te Bog prihvatio, a poruka Biblije je, da te
Bog voli i da je uradio sve za tebe da bi bio prihvaćen od strane Njega , da bi bio spašen, i
da možeš biti s njim u večnosti.
Bitna razlika izmedju religioznih ljudi i onih koji su zaista Božija deca su da oni prvi nikad
ne mogu posedovati sigurnost spasenja i duhovnu sigurnost tokom života, iako su bili
kršteni vodom u nekim crkvama, i držali sve tradicije.

Božija naklonost se ne može zaslužiti nikakvim dobrim delima. Od čovekovog pada je sve
milost. Bog daje i sunce i kišu svima. Zdravlje, intelektualne sposobnosti, porodica, sve su
to Božiji darovi čoveku, koji realno nije zaslužio ništa, samo Božiju kaznu. Milost je čak i
vazduh koju udišemo.

● Svaki dobar dar i savršen poklon dolazi nam odozgo, od Oca svetlosti, koji se ne
menja kao senka. (Jakovljeva poslanica 1:17)

● Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote i uzdržljivosti i dugog trpljenja, ne

shvatajući da te Božja dobrota vodi do pokajanja? (Poslanica Rimljanima 2:4)

● … On čini da njegovo Sunce izlazi i zlima i dobrima, i On šalje kišu i pravednima i

nepravednima. (Evandjelje po Mateju 5:45)

A što je najvažnije od svega, MILOST JE I PUT SPASENJA. Zbog toga sam i dao naslov
za ovu knjigu: "Neshvatljiva milost." On to nije morao da uradi, i ne bi bio usamljen bez
nas, ali pošto voli svoja stvorenja i hoće da ih spasi, sišao je sa najuzvišenijeg mesta i
položaja na najniži, rodio se kao čovek, živeo je na planeti Zemlji, nosio je grehe naše na
Golgoti, i primio kaznu za to, kaznu koja sledi za grešnike.

● Spasenje nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena medju
ljudima, koje nas može spasiti. (Dela apostolska 4:12)

Čovek ne završava u paklu zbog greha, jer smo svi grešnici, nego zato jer ne veruje da je
Isus Hrist sve učinio što je potrebno za njegovo spasenje i večni život sa Bogom u raju.
Dakle ne radi se o nama, jer Bog ne prihvata naša nemoćna dela, nego se radi o Isusu
Hristu.

33
 ● Jer plata za greh je smrt, a dar Božiji je večni život u nešem Gospodu Isusu Hristu.
(Poslanica Rimljanima 6:23)

● Isus reče: "Zaista, zaista kažem vam, ko sluša moju reč i veruje onome, koji me je
poslao, ima večni život i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (Evandjelje
po Jovanu 5:24)

● Ko veruje u Sina Božijeg, prihvata svedočanstvo koje mu je dato. Ko ne veruje

Bogu, učinio ga je lažljivcem, jer ne veruje u svedočanstvo kojim Bog svedoči o
svom Sinu. A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u
njegovom Sinu. Ko ima Sina, ima život, a ko nema Sina Božijeg, nema život. (Prva
Jovanova poslanica 5:10-12)

● …i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi... (Evandjelje po Jovanu 8:32)

● Dakle, ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. (Evandjelje po Jovanu 8:36)

LUDOST
● Telesni čovek, pak, ne prihvata istine koje dolaze od Božijeg Duha. Za njega su one
ludost, te ih ne može razumeti jer o tim istinama treba rasudjivati uz pomoć Božijeg
Duha. (Prva poslanica Korinćanima 2:14)

● Jer ono, što se govori o krstu je ludost onima koji odlaze u propast, a nama koji se
spašavamo to je Božija sila. Jer Bog kaže: "Uništiću mudrost mudrih, i odbaciću
umnost umnih. "Gde su mudraci; gde su književnici; gde su diskutanti ovog doba?
Zar Bog nije mudrost sveta pretvorio u ludost? Jer Božija mudrost se ogleda u
ovome: Svet svojom mudrošću nije upoznao Boga, ali Bog je odlučio da ludošću
onoga što se propoveda spase one koji veruju. (Prva poslanica Korinćanima
1:18-21)

Božije misli i putevi su daleko viši od naših misli i puteva (Isaija 55:8-9). Njegove namere i
njegovo postupanje sa ljudima je nama često jako nerazumljivo, ali to samo pokazuje našu
malenkost i njegovu veličinu. Bog voli čoveka koji se pobunio protiv njega. Kada
razmišljamo o Božijoj ljubavi i milosti prema čovečanstvu, i planu koji je On osmislio za
spasenje grešnika kroz žrtvu Isusa Hrista, to je potpuna ludost za ljudsko shvatanje
mudrosti. Bog bira ono što svet smatra ludim, da bi posramio ljudska pametovanja i
mudrovanja. Bog izabira ono što svet smatra slabim da bi posramio ljudsku jačinu. Bog
izabira ono što svet prezire i omalovažava, a to isto koristi da pokaže mizeriju, taštinu i
ništavilo onoga što svet smatra važnim. Nepokolebljiva činjenica takvog Božijeg rada
jeste, da se niko ne može pohvaliti za svoja dobra dela u Njegovom prisustvu.

34
 ● Jer milošću ste spašeni posredstvom vere. To ne dolazi od vašeg truda - Božiji je
dar. Ne stiče se delima, da se niko ne bi hvalio. (Poslanica Efescima 2:8-9)

Dakle, gde postoji originalno Božije delovanje tamo nema mesta za ljudsko hvalisanje.

Bog odredjuje način i put spasenja.

Mnogo je bolje biti bezumnik u ljudskim očima, nego u Božijim očima.

NANOVORODJENJE

Da bi postali Božija deca i da bi razumeli Bibliju, potrebno nam je nanovorodjenje.

● Isus mu odgovori: "Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se
nanovo ne rodi. Nikodim ga upita: "Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi?
Može li da udje u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi? (Evandjelje po Jovanu
3:3-4)

Nikodim je bio jedan od religijskih vodja tog vremena. Na osnovu njegovog pitanja se
videlo da koliko je on slep u vezi duhovnih istina. Ista je situacija i sa današnjim lažnim
religijskim vodjama. Religiozni ljudi su zadovolji svojom površnom pobožnošću i ti ljudi
svoje grešno stanje ne uzimaju ozbiljno.
Ali šta je u stvari nanovorodjenje? Reč je o duhovnom činu, a ne o telesnom. Pošto se
čovek radja sa mtrvim duhom kao posledica pobune, on ne poznaje Boga i ne može biti u
kontaktu sa njim. Kada grešnik poveruje i prihvati Hrista kao svog Spasitelja, onda mu Bog
daje Svetog Duha i obnavlja njegov mrtvi duh, da bi ponovo mogli biti u kontaktu. Svetog
Duha daje i kao pečat, da smo otkupljeni i spašeni od Božijeg gneva. Inače da bi
poverovali potrebno nam je pokajničko srce, to jest da uvidimo i u svojim očima da smo
izgubljeni grešnici. Ko misli da je u redu pred Bogom, njemu ne treba Spasitelj. Ali takva
odluka povlači posledice u večnosti.
Jednom je neko dobro rekao o pokajanju, da je to u suštini takvo stanje, kada
prepoznaješ Božiju dobrotu u svom životu, a vidiš i svoje grešno stanje pred njim, i kaješ
se da si dosad bez Njega živeo.
Znači, reč je o duhovnom rodjenju. Obraćeni grešnik postaje Božije dete, dobija novu
prirodu koja postepeno preuzima mesto stare prirode, počinje da razume duhovne stvari iz
Biblije, nestaje mu strah od smrti, zna da ide kod Boga nakon smrti, to jest u svoj večni
nebeski dom.

Ukratko:
Nije o tome reč da čovek mora da promeni svoje loše navike da bi bio spašen. Nije reč o
tome da čovek treba da "okrene novi list" ,ili neka novogodišnja zakletva da: "Biću bolji
čovek od sledeće godine", i ne neko ozbiljno ubedjenje da treba da postanem drugačija
35
osoba. Ne! Spasenje se ne može postići vlastitom snagom. SPASENJE JE BOŽIJE
NADPRIRODNO DELO U ŽIVOTIMA ONIH, KOJI SU PRIHVATILI BOŽIJI PUT
SPASENJA, ODNOSNO ISUSA HRISTA.

● Dakle, pošto smo opravdani verom, imamo mir sa Bogom kroz našeg gospoda
Isusa Hrista. (Poslanica Rimljanima 5:1)

Važno:
Nanovorodjenje nije proces, to je trenutačno kada se čovek obrati, odnosno veruje u Isusa
Hrista kao svog Spasitelja. Od strane Boga je potpuno prihvaćen i *opravdan do kraja ovog
života i u večnosti.

*Opravdanje - (je Božiji pravedni čin uklanjanja osude, krivice i kazne za greh, blagodaću,
dok istovremeno proglašavajući bezbožnike pravednima, verom u Hristovu pomirnu žrtvu).

● …da je On pravedan, i da potpuno prihvata i opravdava onog koji veruje u Isusa.

(Poslanica Rimljanima 3:26)

Ali Bog počinje da menja i formira njegov karakter i razmišljanje, i ovaj proces traje tokom
celog života tu na zemlji. To ne znači da osoba nikad neće sagrešiti, ili doneti loše odluke,
ili da se neće boriti protiv nekih grehova u životu. Vernik neće biti savršen u pogledu dela i
ponašanja, ali će biti opravdan i potpuno prihvaćen u Božijim očima. Kao nebeski Otac, on
brine o njemu, menja i fromira ga na odgovarajući način. Bog je uvek sa njim, svaki dan,
ceo dan. Štit i oklop su Božija vernost.

Čovek koji je u kontaktu s njim može da se moli njemu, (u suštini to je već razgovor sa
Bogom, a ne neka napamet naučena molitva, koje se uče i u katoličkim i pravoslavnim
crkvama.) Zatim nanovorodjena osoba može da mu kaže svoje teškoće, male i velike
probleme, i da izlije srce pred Njim, i On ga savršeno razume i salje mu utehu i pomoć.
Pomaže mu i rešava probleme na čudesne načine, zatim vernik dobija jedan duboki
unutrašnji mir, (to je unutrašnji mir savesti koji dolazi iz osećaja oproštenih grehova) i ima
osećaj stalne sigurnosti.

On nam daje svoj mir, ali ne tako, kao što ovaj svet daje lažan mir i lažan osećaj sigurnosti.

● Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. Ja vam ga ne dajem onako kako ga svet
daje. Neka se vaše srce ne uznemiruje i neka se ne boji. (Evandjelje po Jovanu
14:27)

● I Božiji mir koji prevazilazi svaki ljudski razum sačuvaće vaša srca i vaše misli u
Hristu Isusu. (Poslanica Filipljanima 4:7)

36
Oni koji su se duhovno nanovorodili, postaju deca Božija i služe Boga iz ljubavi, a ne iz
straha od kazne, kao oni koji ga ne poznaju.

● A onima koji su ga prihvatili, dao je pravo da postanu deca Božija, onima koji
VERUJU U NJEGOVO IME. (Evandjelje po Jovanu 1:12)

Važno je razumeti da i vernici imaju probleme i teškoće u životu. Ali oni se mogu slobodno
oslanjati na svog nebeskog Oca i u tim nezgodama. Bog koristi i te situacije za njihovo
formiranje, i sve ide na dobro onima koji vole Boga. (Poslanica Rimljanima 8:28). To često
tek onda vidimo kad smo već prešli preko tih nevolja.

● Zato što mi je privržen, izbaviću ga. Zaštitiću ga jer poznaje ime moje. On će me
prizvati, a ja ću ga uslišiti. Uz njega ću biti u nevolji. Izbaviću ga i proslaviću ga.
Životom dugim ću ga nasititi, daću mu da vidi izbavljenje moje. (Psalmi 91:14-16)

● Jer ja, Gospod, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: "Ne boj se. Ja ću ti
pomoći." (Knjiga proroka Isaije 41:13)

Ne svidjaju nam se uvek Božiji putevi u našim životima, ali moramo shvatiti da on, kao naš
nebeski Otac, brine o nama, formira nas i menja, i sve to za naše dobro. Mogu nam se
desiti samo stvari koje on dopušta i ništa preko toga. On zna naše granice i mnogo nas
bolje poznaje nego što mi sami sebe poznajemo, i zna šta nam je stvarno potrebno.
Baš, kao što je neko rekao: "Ne znam šta moja budućnost drži, ali znam Ko drži moju
budućnost." kao i da: "Ne znam šta će biti u budućnosti, ali znam da Ko je već tamo."
Iako nemamo uvek odgovor na svako pitanje, to znam da Bog nije obećao, da ćemo imati
idealne uslove bez problema. U Bibiji se 365 puta spominje rečenica: "NE BOJ SE."
Mudro je neko zaključio da to nije slučajno, pošto u jednoj godini ima 365 dana. Znači
nijedan dan ne treba da se bojimo. Isus nam daje unutrašnji mir, a ne strah od budućnosti.
Strah i mir ne idu zajedno. Možemo imati nemir u nekim situacijama i teškoćama ali ne i
strah od budućnosti.

● Jer nam Bog nije dao duh straha već snage, ljubavi i razboritosti. (Druga poslanica
Timoteju 1:7)

On ima moć da utiša buru u našim životima ako to želi, a ako ima specifičan razlog zašto
nas ostavlja u njoj na neko vreme, i tad moramo znati da drži sve pod kontrolom i da sve
dopušta sa razlogom. Mnogo puta sam to i ja iskusio.

Apostol Pavle koji je napisao veliki deo Novog Zaveta, daje svoje svedočanstvo o tome da
je Isus Hrist zato došao, da spasi grešnike. Pre nego što je on imao bliski susret sa
Bogom, bio je žestoki progonitelj onih koji veruju u Isusa. On je najbolji primer za to da
kako Božija milost može da spasi i promeni čak i "beznadežne slučajeve."
On piše sledeće:
37
 ● Zahvaljujem Hristu Isusu, našem Gospodu, koji me je osnažio, i poverio mi službu
smatrajući me vrednim toga, iako sam nekada bio hulnik, progonitelj i nasilnik. Ali
Bog mi se smilovao, jer sam to učinio u neznanju i neverovanju. Naš Gospod je
prebogato izlio svoju milost na mene i ispunio me verom i ljubavju Hrista Isusa.
Pouzdana je reč i vredna da je svako prihvati: Isus Hrist je došao na svet da spasi
grešnike, od kojih sam prvi ja. A meni se Bog smilovao, da na meni prvom Isus Hrist
pokaže svu strpljivost, kao primer za sve one koji treba da poveruju u njega i prime
večni život. A večnom Kralju, jedinom, besmrtnom i nevidljivom Bogu neka je čast i
slava u vekovima vekova. Amin. (Prva poslanica Timoteju 1:12-17)

Apostol Pavle u poslanici Rimljanima, napisao je i sledeću čudesnu izjavu.

● Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni andjeli, ni vlasti, ni sadšnjost, ni budućnost, ni

sile, ni visina, ni dubina, niti išta od onog što je stvoreno, ne mogu rastaviti od Božije
ljubavi koju imamo posredstvom Hrista Isusa, našeg Gospoda. (Poslanica
Rimljanima 8:38-39)

Preko naših molitvi Bog može da blagoslovi i druge ljude, ali to ne znači da su oni
automatski spašeni. Možemo se moliti za neku osobu u vezi puno tema, u zavisnosti od
toga, u kakvim je problemima i životnim okolnostima. Ali prvenstveno se trebamo moliti za
njihovo spasenje, to jest da im Bog "omekša" srca, i da im da uvid u svoje stanje, jer kada
je čovek tvrdoglav, ponosan i slep u vezi svog stanja, onda ne može da prihvati Božiji dar
besplatnog spasenja.

ŠTA JE KRST?
U Rimskom carstvu je krst bio sredstvo za pogubljenje, mesto sramote, bola i poniženja.
Razapinjali su se najveći zločinci i oni koji su se bunili protiv Rimske vladavine. Bilo je to
izuzetno bolno i dugotrajno umiranje. U doba Isusovog raspeća, Izrael je bio pod Rimskom
okupacijom.
U Bozijim očima, to je mesto gde je grešnik zamenjen sa Pravednikom. Mesto bola, patnje
i samoodricanja. U Bozijim očima ti i ja bi trebali tamo visiti zbog naših grehova i
buntovništva. Bog je kaznio grehe čovečanstva u ljudskom telu Isusa Hrista.

Mnogi kažu da Bog ne razume čoveka. Ne zna šta je to slabost, bol, patnja, gubitak,
usamljenost, samoodricanje. On zna sve to,pošto je bio u ljudskom telu i sve je to iskusio.
Ne brini, ne ti plaćaš cenu , nego je On već platio najveću cenu da bi ti mogao biti
slobodan od Božijeg gneva, ako to izabereš. Tebi je ponudjena milost koju možeš
ptrihvatiti.
Delo otkupljenja je samo Bog mogao da izvrši. Ni najmoćniji adjeli ne bi bili u stanju da to
urade. Preko ovoga se vidi Božije srce pun ljubavi i milosti.

38
 ● A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo bili grešnici, umro za
nas. (Poslanica Rimljanima 5:8)

● U njemu imamo otkupljenje, oproštenje prestupa, posredstvom njegove krvi, što

pokazuje bogatstvo milosti. (Poslanica Efescima 1:7)

● Njega koji nije iskusio greh, Bog je učinio žrtvom za neše grehe, da u njemu
postanemo pravedni pred Bogom. (Druga poslanica Korinćanima 5:21)

● Božija prihvatanje i opravdanje dolazi verom u Isusa Hrista na sve koji veruju, bez
ikakve razlike. Jer, svi su sagrešili i lišeni su Božije slave. (Poslanica Rimljanima
3:22-23)

Velika većina ljudi zamišlja Isusa, kada je bio u svom ljudskom telu, kao nekog zgodnog
muškarca, kojeg su mogli lako opaziti, i izgledom je zadivio mnoge. O tome svedoče i puno
slika tokom istorije, koji su samo ljudska mašta. Biblija o tome nigde ne piše. Nasuprot, na
osnovu toga što je Bog objavio proroku Isaiji, ta slika je bila potpuno drugačija. On se
mogao tako pojaviti kao najlepši, i roditi se u kraljevskoj palati, ali je Bog tako odredio da
se rodi u jasli, i Njegov izgled je bio najobičniji. Čak što više toliko je bio običan da ga se
nije moglo zapaziti po izgledu. Proroštvo koji je jedan od najpotpunijih o obećanom
Spasitelju to jest Mesiji, bilo je dano proroku Isaiji, izabranom Božijem čoveku, i to otprilike
700 godina pre Isusovog rodjenja.

● Ko je poverovao našoj poruci, i moć Gospodnja kome se otkrila? Jer je pred njim,
kao izdanak izrastao, i kao koren iz suve zemlje. Nije imao krasote i izgleda, da
bismo ga zapazili i poželeli. Prezren je bio i odbačen od strane ljudi, čovek bola i
poznavalac bolesti, i kao onaj od kog zaklanjaju lica, bio je prezren i za nas
beznačajan. A On je naše patnje i grehove poneo, i naše bolesti na sebe uzeo. Mi
smo, pak smatrali da ga Bog udara, muči i ponižava. Ali On je bio proboden zbog
naših prestupa, slomljen zbog naših bezakonja. On je patio, da bi mi mogli imati mir,
preko Njegovih rana možemo biti isceljeni. Svi mi, kao ovce smo zalutali, svako od
nas se okrenuo svojim putem, a Gospod je položio na njega našu krivicu i
bezakonje. Mučen je bio i zlostavljan ali On nije otvarao svoja usta. Kao jagnje na
klanje je vodjen, i kao ovca bez glasa, pred onim koji je strižu. Bez zatočeništva i
suda su ga odneli, ali medju ljudima niko se nije bavio stim, da kada bude istrgnut i
zemlje živih, zbog naših bezakonja dobija tu kaznu. Odredili su mu grob medju
zločincima, ali je dospeo kod bogatih nakon smrti, iako nije učinio nikakvo zlo niti se
prevara našla u njegovim ustima. Božija volja je bila da bude slomljen. Kada položi
svoj život, ipak će videti svoje potomke, večno će živeti. Božija namera stiže preko
Njega do cilja,i što je Gospodu ugodno, napredovaće rukom njegovom. Oslobodivši
se svojih patnji videće svoje potomke, i biće zadovoljan. Gospod kaže: “Pravedni
sluga moj opravdaće mnoge svojim znanjem,i sam će nositi grehe njihove. Zato ću
mu mnoge u baštinu dati, i sa odanima će pobedu deliti. Jer je samovoljno išao u
39
 smrt, pustio je da ga ubrajaju medju grešnike, mada je sam nosio grehe mnogih, i
posredovao je za prestupnike. (Knjiga proroka Isaije 53:1-12)

ODLUKA JE TVOJA
Niko ne može umesto tebe odlučiti, jer je to lično izmedju tebe i Boga.
Džabe će se ljudi pravdati, kada stanu pred Boga, da su tu živeli ovako ili onako ili dobri su
bili ili nisu bili tako loši kao neki… Nikoga više neće zanimati ta opravdanja. Pitanje će
glasiti: šta si uradio sa mojim Sinom? Zbog tebe su ga ubili. Nosio je i tvoje grehe na
Golgoti. Da li ti je On Spasitelj? Da li si opravdan kroz Njega? Da li je tvoje ime upisano u
Hristovu knjigu života?

● I ko se god nije našao upisan u Knjizi Života, bio je bačen u ognjeno jezero. (Knjiga
Otkrivenja 20:15)

● A kukavice, nevernici, izopačeni, ubice, bludnici, vračari, idolopoklonici, i svi lažljivci,

završiće u jezeru koji gori ognjem i sumporom. To je druga smrt. (Knjiga Otkrivenja
21:8)

Možemo birati samo dok smo tu na planeti Zemlji. Nakon smrti nema više biranja, džabe
se kaješ, odluka je pala. Uostalom smrt može doći veoma iznenadno, kad ga uopšte ne
očekuju. Niko te ne može izbaviti sa mesta gde Bog šalje nespašene ljude, na mesto koje
Biblija naziva ognjeno jezero, druga smrt, spoljašnja tama, mesto gde crv njihov ne umire i
oganj se ne gasi, mesto gde je plač i škrgut zuba u večnosti. To je mesto gde si večno
odvojen od Boga.
Ima i onih koji olako uzimaju Božiju milost, i kažu da: "Ja ću prihvatiti spasenje prije smrti, a
dotle ću uživati i živeti kako ja hoću. "Naravno da ima i onih koji se obrate prije smrti, što je
bio slučaj i ja mojim ocem, kad ga je već potpuno slomila bolest, i uvideo je svoju
prolaznost i ograničenost, i to da mu je potrebno spasenje. Ali ovakvi slučajevi su prilično
retki, a činjenica je da smrt može doći veoma iznenadno i neočekivano. Nema garancije da
ćeš doživeti starost. Bog daje šansu svima ali nikoga neće moljakati. On ti govori i zove te
u raznim vremenskim periodima u toku života, i nikako ne smemo olako uzimati Njegovu
milost.

Neki pak se boje da ih Bog preko ovoga stavlja u nekakve "okove." Ne! Daje im pravu
slobodu od vlasti Sotone, raznih strepnji, straha od smrti, slobodu od lažnih religijskih
sistema i manipulacija, oslobadja ih od unutrašnje praznine koja je u srcima nevernika.

● Jer niste primili duh ropstva da se opet bojite, nego ste primili duh posinjenja, koji
nas podstiče da vičemo: Oče! (Poslanica Rimljanima 8:25)

● …i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi... (Evandjelje po Jovanu 8:32)

40
 ● Dakle, ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. (Evandjelje po Jovanu 8:36)

Isto tako je opasno biti "oslepljen" bogatstvom.

● A onda im Isus reče: "Pazite i čuvajte se svake pohlepe. Jer, kad i čovek ima u
izobilju, njegov život ne zavisi od njegove imovine."
Tada im je ispričao jedno poredjenje: "Jednom bogatašu je zemlja dobro rodila i on
je ovako razmišljao: 'Šta da radim, pošto nemam gde da sakupim svoju letinu?'
Onda reče: 'Evo šta ću: srušiću svoje žitnice i sagradiću veće, pa ću u njih skupiti
sve svoje žito i ostala dobra. I reći ću sebi: Imaš mnogo dobara na zalihi za mnogo
godina. Odmaraj, jedi, pij i uživaj.' Ali Bog mu reče: 'Bezumniče! Još noćas ću uzeti
tvoju dušu. Kome li će ostati ono što si stekao?' Tako prolazi onaj ko skuplja za
sebe, a nije bogat u Bogu." (Evandjelje po Luki 12:15-21)

Dobro je rekao jedan nanovorodjeni vernik: "Neki se jednom rode i dvaput umiru, a neki se
dvaput rode i jednom umiru." Ali o čemu se tu radi? Svaki čovek se radja prvo telesno a
zatim i umire telesno, i to svako iskusi pre ili kasnije. To je prva smrt. Druga smrt je po
Bibliji ognjeno jezero odnosno mesto gde su neverni ljudi odvojeni od Boga zauvek. Ali
ljudi koji su prihvatili Božju milost, veruju u Hrista kao Spasitelja i time nanovorodili (drugo
radjanje - duhovno) samo jednom umiru (telesno) a zatim oni direktno idu kog Boga i s
njim će biti u večnosti, tako da za njih ne važi druga smrt.

● Isus joj odgovori: "Ja sam uskrsnuće i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. I
ko god živi i veruje u mene, neće umreti nikad. (Evandjelje po Jovanu 11:25-26)

Bog želi da se svi ljude spasu i dodju u spoznaju istine. (Prva poslanica Timoteju 2:4)

Od nas zavisi da li ćemo prihvatiti ovo spasenje i time postati deca silnog Boga koja ne
treba više da se boje, jer su im gresi oprošteni. Bog hoće naše spasenje. Zato nas
opominje kroz svoju Reč i potresna zbivanja. "Obratite se! Okrenite se meni svi krajevi
zemljaski. Tako ćete biti spašeni." Kada se najgori zločinac obrati Njemu on postaje Božije
dete i sve mu je oprošteno. Bog njegove grehe baca u more zaborava. Nikad više se neće
sećati na njih ili osudjivati ga. A kada se neki takozvani "najbolji čovek" (ljutski gledano) ne
obrati i ne veruje u Božiji put spasenja, onda ta osoba ostaje izgubljeni grešnik i ide na
mesto večne patnje i večne odvojenosti od Boga.

Ljudima je dana slobodna volja, ali u Bibliji piše, da malo njih će pronaći Pravi Put, jer ne
traže istinu i više vole laži, manipulativne religijske sisteme i sebe, nego Stvoritelja. A
možda iako čak i shvate nešto od toga, ne zanima ih. Fokusirani su na zemaljske stvari i
sadašnjost, i ne prihvataju da stoji Neko iznad njih, i da će morati položiti račune pre ili
kasnije.

41
 ● Udjite kroz uska vrata. Jer široka su vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo
je onih koji kroz njih ulaze.
Kako su uska vrata i tesan put, koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze.
(Evandjelje po Mateju 7:13-14)

● Isus mu odgovori: "Ja sam Put, Istina i Život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene.
Stoga, ako ste upoznali mene, upoznaćete i mog Oca. (Evandjelje po Jovanu
14:6-7)

Ovaj svet nam ne može dati takvu "vodu" koja može ugasiti žedj za istinom. Kod ljudi
postoji ta žedj, jer svi su već razmišljali da odakle smo i gde idemo, šta je posle smrti, koji
je pravi put, šta je istina?

● Na to joj Isus reče: "Svako ko pije od ove vode, opet će ožedneti. A ko bude pio od
vode koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati,
postati u njemu izvor vode koji teče u večni život." (Evandjelje po Jovanu 4:13-14)

● … I ko god je žedan, neka dodje! Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!
(Knjiga Otkrivenja 22:17)

I opet ponavljam, da ON nam daje mir koji se ne može kupiti novcem. Unutrašnji mir
savesti, koji dolazi iz činjenice da su nam gresi oprošteni i imamo pomirenje sa Bogom.
Hrist ga može dati, zato što ga je kupio vlastitom krvlju na Golgoti.
Važno je razumeti da kako nas Bog gleda nakon što smo postali Njegova deca. A to je da
NE MI ČINIMO SEBE BOLJIM ILI PRAVEDNIJIM, NEGO HRISTOVA ŽRTVA NAS ČINI
SAVRŠENIM I POTPUNO PRIHVAĆENIM U BOŽJIM OČIMA.

● Jer i mi smo nekad bili narazumni, neposlušni, zavedeni, robovi svakovrsnih želja, i
požuda svake vrste, provodeći život u zlobi i zavisti, omrznuti i mrzeći jedni druge. A
kada je naš Spasitelj Bog pokazao svoju dobrotu i čovekoljublje, On nas je spasio,
ali ne na osnovu pravednih dela koja smo mi učinili, nego na osnovu svoga
milosrdja, tako što nas je oprao vodom novog rodjenja i obnovio nas Svetim Duhom.
Njega je Bog bogato izlio na nas posredstvom Isusa Hrista, našeg Spasitelja, da
bismo, pošto nas je učinio pravednima pred sobom, primili u posed večni život kome
se nadamo. (Poslanica Titu 3:3-7)

POMIRI SE SA BOGOM

● …"Danas, kad glas njegov čujete, ne budite tvrda srca" (Poslanica Hebrejima 4:7)

● Vratiš li se Svemoćnome, obnovljen ćeš biti. Odbacićeš zlato u prašinu, ofirsko zlato
po potočnom kamenju. Svemoćni Bog će biti tvoje skupoceno zlato i najčistije

42
 srebro. Jer će Svemoćni biti radost tvoja najveća i ka Bogu ćeš podići lice svoje.
(Knjiga Joba 22:21-26)

● Jer gde je vaše blago, tamo će biti i vaše srce. (Evandjelje po Luki 12:34)

● Ja ću klicati Gospodu. Moja će se duša veseliti mom Bogu. Jer me je on obukao u

haljine spasenja, ogrnuo me je plaštem pravednosti... (Knjiga proroka Isaije 61:10)

ZAKLJUČAK
Ponekad čujem pitanja, da: "Zašto ljudi toliko teško prihvataju Put Spasenja odnosno Isusa
Hrista?" Siguran sam da Bog ima načina da govori svakome na "svom jeziku" odnosno
tako da to može razumeti na svoj način, i da može odgovoriti na poziv. On hoće da svi
upoznaju Istinu. A drugo što je sigurno, da On ne radi na naš način. Neke ovo neće
zadovoljiti, ali je to svejedno odgovor. Njegova moć nalazi odgovarajući izraz, ne da rani,
nego da pridobije. Njegova moć i milost ne prisiljava nego pokreće. On nikada ne prisiljava
one koje je stvorio sa slobodnom voljom. Božje strpljenje prema palom čovečanstvu je
zadivljujuća. Jednostavno, on radi drugačije. Iako to puno puta nije lako shvatiti i prihvatiti,
moramo imati strpljenja s Božjom strpljivošću.

Otkupljeni za Boga

● Jer znate da niste nečim raspadljivim, srebrom ili zlatom, otkupljeni od svog
ispraznog načina života koji ste nasledili od svojih praočeva, nego dragocenom
krvlju Hrista, koji je bio kao jagnje bez nedostatka i mane. On je predodredjen još
pre stvaranja sveta, ali se pojavio u poslednja vremena radi vas, koji njegovim
posredstvom verujete u Boga. On je Hrista uskrsao iz mrtvih i dao mu slavu, tako da
vaša vera i nada budu usmerena na Boga. (Prva Petrova poslanica 1:18-21)

Ljudi koji su iskusili Božju milost i spasenje, mogu reći sledeće:

● Grešio sam i izvrtao sam istinu, ali nisam dobio ono što sam zaslužio. Bog je otkupio
moju dušu, da u propast ne ode, i život će moj svetlost gledati. (Knjiga Joba
33:27-28)

Bog više ne gleda na naše grehe, nego na to, da ko smo mi u Isusu. I to je sila evandjelja
da sruši zid razdvajanja izmedju Boga i čoveka.

● Zahvaljujte Ocu koji vas je osposobio da učestvujete u onome što je Bog pripremio
za svete u Carstvu svetlosti. On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u
Carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo otkupljenje i oproštenje greha.
(Poslanica Kološanima 1:12-14)

43