Broj/Број
Godina XXVI
Utorak, 15. veljače/februara 2022. godine
8  Уторак, 15. фебруара 2022. годинe
VIJEĆE MINISTARA
BOSNE I HERCEGOVINE
72
Na temelju članka 28. stavka (2) Zakona o državnoj službi u
institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br.
19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09,
8/10, 40/12 i 93/17) i Mišljenja Agencije za državnu službu Bosne
i Hercegovine, broj 03-34-2-493-14/21 od 1.2.2022. godine,
generalni tajnik Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donosi
RJEŠENJE
1. BOJANA VUJIČIĆ, imenuje se na radno mjesto
rukovodećeg državnog službenika - pomoćnika generalnog
tajnika Vijeća ministara BiH u Službi za informiranje
Generalnog tajništva Vijeća ministara Bosne i Hercegovine,
počevši od 14.2.2022. godine.
2. Imenovanoj pripada plaća iz B6 platnog razreda državnih
službenika.
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 06-34-3-1640-19/21 Generalni tajnik
8. veljače 2022. godine Vijeća ministara BiH
Sarajevo Mr. Robert Vidović, v. r.
На основу члана 28. става (2) Закона о државној служби
у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник
БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06,
32/07, 43/09, 8/10, 40/12 и 93/17) и Мишљења Агенције за
државну службу Босне и Херцеговине, број 03-34-2-493-14/21
од 1.2.2022. године, генерални секретар Савјета министара
Босне и Херцеговине доноси
Година XXVI
ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik
ISSN 1512-7508 - srpski jezik
ISSN 1512-7486 - bosanski jezik
РЈЕШЕЊЕ
1. БОЈАНА ВУЈИЧИЋ, именује се на радно мјесто
руководећег државног службеника - помоћника
генералног секретара Савјета министара БиХ у Служби
за информисање Генералног секретаријата Савјета
министара Босне и Херцеговине, почев од 14.2.2022.
године.
2. Именованој припада плата из Б6 платног разреда
државних службеника.
3. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и
објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
Број 06-34-3-1640-19/21 Генерални секретар
8. фебруара 2022. године Савјета министара БиХ
Сарајево Мр Роберт Видовић, с. р.
Na osnovu člana 28. stava (2) Zakona o državnoj službi u
institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br.
19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09,
8/10, 40/12 i 93/17) i Mišljenja Agencije za državnu službu Bosne
i Hercegovine, broj 03-34-2-493-14/21 od 1.2.2022. godine,
generalni sekretar Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donosi
RJEŠENJE
1. BOJANA VUJIČIĆ, imenuje se na radno mjesto
rukovodećeg državnog službenika - pomoćnika generalnog
sekretara Vijeća ministara BiH u Službi za informisanje
Generalnog sekretarijata Vijeća ministara Bosne i
Hercegovine, počev od 14.2.2022. godine.
2. Imenovanoj pripada plaća iz B6 platnog razreda državnih
službenika.
Broj 8 - Stranica 2 SLUŽBENI GLASNIK BiH
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 06-34-3-1640-19/21 Generalni sekretar
8. februara 2022. godine Vijeća ministara BiH
Sarajevo Mr. Robert Vidović, s. r.
MINISTARSTVO KOMUNIKACIJA
I PROMETA BOSNE I HERCEGOVINE
73
Na temelju članka 205. stavak (3) Zakona o osnovama
sigurnosti prometa na cestama ("Službeni glasnik BiH", br. 6/06,
75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13, 8/17, 89/17 i 9/18), ministar
komunikacija i prometa, u suradnji s tijelom nadležnim za
industriju i energetiku, donosi
PRAVILNIK
O DOPUNAMA PRAVILNIKA O HOMOLOGACIJI
VOZILA
Članak 1.
U Pravilniku o homologaciji vozila ("Službeni glasnik BiH",
broj 83/20), u članku 8. stavak (1) u točki i) iza riječi "Bosne i
Hercegovine" interpunkcijski znak točka sa zarezom se
zamjenjuje interpunkcijskim znakom zarez i dodaju se riječi: "a
sukladno Odluci o uvjetima i postupku ostvarivanja prava na
oslobađanja od plaćanja uvoznih i izvoznih dažbina ("Službeni
glasnik BiH", broj 24/18).".
Članak 2.
U članku 53. poslije stavka (1) dodaje se novi stavak (2) koji
glasi:
"(2) Cjenik usluga za provedbu homologacije donosi ministar
komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine. Cjenikom
usluga za provedbu homologacije utvrđuju se cijene usluga i
način raspodjele sredstava naplaćenih po ovom temelju.".
Dosadašnji stavak (2) postaje stavak (3).
Članak 3.
U članku 58. iza stavka (1) dodaje se stavak (2) koji glasi:
"(2) Do donošenja Cjenika iz članka 53. stavak (2) primjenjuje se
Cjenik usluga u postupku homologacije ("Službeni glasnik
BiH", broj 89/10).".
Članak 4.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".
Broj 01-04-02-2-210-5/22
08. veljače 2022. godine Ministar
Sarajevo Dr. Vojin Mitrović, v. r.
На основу члана 205. став (3) Закона о основама
безбједности саобраћаја на путевима ("Службени гласник
БиХ", бр. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13, 8/17, 89/17 и
9/18), министар комуникација и транспорта, у сарадњи с
органом надлежним за индустрију и енергетику, доноси
ПРАВИЛНИК
О ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О ХОМОЛОГАЦИЈИ
ВОЗИЛА
Члан 1.
У Правилнику о хомологацији возила ("Службени
гласник БиХ", број 83/20), у члану 8. став (1) у тачки и) иза
ријечи "Босне и Херцеговине" интерпункцијски знак тачка-
зарез се замјењује интерпункцијским знаком зарез и додају се
ријечи: "а у складу са Одлуком о условима и поступку
Utorak, 15. 2. 2022.
остваривања права на ослобађања од плаћања увозних и
извозних дажбина ("Службени гласник БиХ", број 24/18).".
Члан 2.
У члану 53. послије става (1) додаје се нови став (2) који
гласи:
"(2) Цјеновник услуга за спровођење хомологације доноси
министар комуникација и транспорта Босне и
Херцеговине. Цјеновником услуга за спровођење
хомологације утврђују се цијене услуга и начин
расподјеле средстава наплаћених по овом основу.".
Досадашњи став (2) постаје став (3).
Члан 3.
У члану 58. иза става (1) додаје се став (2) који гласи:
"(2) До доношења Цјеновника из члана 53. став (2)
примјењује се Цјеновник услуга у поступку
хомологације ("Службени гласник БиХ", број 89/10).".
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана
објављивања у "Службеном гласнику БиХ".
Број 01-04-02-2-210-5/22
08. фебруара 2022. године Министар
Сарајево Др Војин Митровић, с. р.
Na osnovu člana 205. stav (3) Zakona o osnovama
sigurnosti prometa na cestama ("Službeni glasnik BiH", br. 6/06,
75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13, 8/17, 89/17 i 9/18), ministar
komunikacija i prometa, u saradnji s tijelom nadležnim za
industriju i energetiku, donosi
PRAVILNIK
O DOPUNAMA PRAVILNIKA O HOMOLOGACIJI
VOZILA
Član 1.
U Pravilniku o homologaciji vozila ("Službeni glasnik BiH",
broj 83/20), u članu 8. stav (1) u tački i) iza riječi "Bosne i
Hercegovine" interpunkcijski znak tačka-zarez se zamjenjuje
interpunkcijskim znakom zarez i dodaju se riječi: "a u skladu sa
Odlukom o uvjetima i postupku ostvarivanja prava na oslobađanja
od plaćanja uvoznih i izvoznih dažbina ("Službeni glasnik BiH",
broj 24/18).".
Član 2.
U članu 53. poslije stava (1) dodaje se novi stav (2) koji
glasi:
"(2) Cjenovnik usluga za provođenje homologacije donosi
ministar komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine.
Cjenovnikom usluga za provođenje homologacije utvrđuju
se cijene usluga i način raspodjele sredstava naplaćenih po
ovom osnovu.".
Dosadašnji stav (2) postaje stav (3).
Član 3.
U članu 58. iza stava (1) dodaje se stav (2) koji glasi:
"(2) Do donošenja Cjenovnika iz člana 53. stav (2) primjenjuje se
Cjenovnik usluga u postupku homologacije ("Službeni
glasnik BiH", broj 89/10).".
Član 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".
Broj 01-04-02-2-210-5/22
08. februara 2022. godine Ministar
Sarajevo Dr. Vojin Mitrović, s. r.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
SREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVO
BOSNE I HERCEGOVINE
74
Na temelju članka 2.9 stavak (1) točka 2. Izbornog zakona
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,
24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14, 31/16 i 41/20) i
članka 5. Naputka o utvrđivanju kvalifikacija, broju, imenovanju,
obuci i razrješenju članova izbornog povjerenstva osnovne izborne
jedinice u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 1/22 -
Pročišćeni tekst), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i
Hercegovine je na 1. sjednici, održanoj 13.01.2022. godine,
donijelo
ODLUKU
O IZMJENAMA ODLUKE O BROJU ČLANOVA
IZBORNOG POVJERENSTVA OSNOVNE IZBORNE
JEDINICE U BOSNI I HERCEGOVINI
Članak 1.
U Odluci o broju članova izbornog povjerenstva osnovne
izborne jedinice u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
br. 17/18, 56/19, 20/21 i 1/22) u članku 1. stavak (1), u koloni koja
se odnosi na broj članova izbornog povjerenstva pod rednim
brojem 100. - Hadžići, broj "3" zamjenjuje se brojem "5".
Članak 2.
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije
BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenom glasniku Brčko
distrikta BiH" i na internet stranici Centralne izborne komisije
Bosne i Hercegovine, www.izbori.ba.
Broj 05-1-02-2-661-4/21
13. siječnja 2022. godine Predsjednik
Sarajevo Željko Bakalar, v. r.
На основу члана 2.9 став (1) тачка 2. Изборног закона
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01,
7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,
11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14, 31/16 и
41/20) и члана 5. Упутства о утврђивању квалификација,
броју, именовању, обуци и разрјешењу чланова изборне
комисије основне изборне јединице у Босни и Херцеговини
("Службени гласник БиХ", бр. 1/22 - Пречишћени текст),
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 1.
сједници, одржаној 13.01.2022. године, донијела
ОДЛУКУ
О ИЗМЈЕНАМА ОДЛУКЕ О БРОЈУ ЧЛАНОВА
ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ ОСНОВНЕ ИЗБОРНЕ
ЈЕДИНИЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Члан 1.
У Одлуци о броју чланова изборне комисије основне
изборне јединице у Босни и Херцеговини ("Службени
Broj 8 - Stranica 3
гласник БиХ", бр. 17/18, 56/19, 20/21 и 1/22) у члану 1. став
(1), у колони која се односи на број чланова изборне комисије
под редним бројем 100. - Хаџићи, број "3" замјењује се бројем
"5".
Члан 2.
Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама
Федерације БиХ", "Службеном гласнику РС", "Службеном
гласнику Брчко дистрикта БиХ" и на интернет страници
Централне изборне комисије Босне и Херцеговине,
www.izbori.bа.
Број 05-1-02-2-661-4/21
13. јануара 2022. године Предсједник
Сарајево Жељко Бакалар, с. р.
Na osnovu člana 2.9 stav (1) tačka 2. Izbornog zakona
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02,
9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,
24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14, 31/16 i 41/20) i
člana 5. Uputstva o utvrđivanju kvalifikacija, broju, imenovanju,
obuci i razrješenju članova izborne komisije osnovne izborne
jedinice u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 1/22
- Prečišćeni tekst), Centralna izborna komisija Bosne i
Hercegovine je na 1. sjednici, održanoj 13.01.2022. godine,
donijela
ODLUKU
O IZMJENAMA ODLUKE O BROJU ČLANOVA
IZBORNE KOMISIJE OSNOVNE IZBORNE JEDINICE U
BOSNI I HERCEGOVINI
Član 1.
U Odluci o broju članova izborne komisije osnovne izborne
jedinice u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 17/18,
56/19, 20/21 i 1/22) u članu 1. stav (1), u koloni koja se odnosi na
broj članova izborne komisije pod rednim brojem 100. - Hadžići,
broj "3" zamjenjuje se brojem "5".
Član 2.
Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije
BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenom glasniku Brčko
distrikta BiH" i na internet stranici Centralne izborne komisije
Bosne i Hercegovine, www.izbori.ba.
Broj 05-1-02-2-661-4/21
13. januara 2022. godine Predsjednik
Sarajevo Željko Bakalar, s. r.
Broj 8 - Stranica 4 SLUŽBENI GLASNIK BiH Utorak, 15. 2. 2022.
UPRAVA BOSNE I HERCEGOVINE
ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA BILJA
75
Na temelju članka 29. Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04), Uprava
Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja objavljuje
IZMJENE POPISA
AKTIVNIH TVARI DOZVOLJENIH ZA UPORABU U FITOFARMACEUTSKIM SREDSTVIMA
U BOSNI I HERCEGOVINI
Popis aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br.
15/21, 34/21, 51/21, 66/21 i Izmjene i dopune Spiska aktivnih materija koje su stupile na snagu dana 5.1.2022. godine) (u daljem tekstu:
Popis) mijenja se kako slijedi:
1. U dijelu A Popisa briše se unos 103. za cipermetrin.
2. U dijelu E dodaje se sljedeći unos:
Trivijalni naziv,
Kemijski naziv prema IUPAC- Rok važenja
Broj identifikacijski Čistoća Stupanje na snagu Posebne odredbe
u odobrenja
brojevi
14. Cipermetrin CAS (RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil 920 g/kg cis:trans: 40/60 01.02.2022. 31.01.2029. Odobrenja se mogu izdavati samo
br. 52315-07-8 (1RS,3RS;1RS,3SR)-3-(2,2- do 60/40 Sljedeće profesionalnim korisnicima.
CIPAC br. 332 diklorvinil)-2,2- nečistoće izazivaju Pri odobravanju sredstava za zaštitu bilja koja
dimetilciklopropankarboksilat ili zabrinutost u sadržavaju cipermetrin za primjenu
(RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil- toksikološkom smislu i prskanjem na otvorenom, radi zaštite
(1RS)-cis-trans-3-(2,2- ne smiju prelaziti neciljanih organizama, posebno vodenih
diklorvinil)-2,2- sljedeće razine u organizama i neciljanih člankonožaca,
dimetilciklopropankarboksilat tehničkom materijalu: uključujući pčele:
heksan: 5 g/kg - potrebne su mjere za smanjenje rizika koje
omogućuju smanjenje zanošenja kojim se
postiže izloženost od ≤ 5,8 mg a.s./ha na
površinama izvan usjeva te, pri prskanju
tijekom proljeća, koncentracije u vodama ≤
0,0038 μg a.s./L,
- dopuštene su samo uporabe izvan razdoblja
cvatnje kultura te u razdoblju kada nisu
prisutni korovi u cvatu.
Za provedbu jedinstvenih načela iz propisa o
jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS,
pri donošenju odluke o registraciji uzimaju se
u obzir i zaključci postupka razmatranja
aktivne tvari od strane relevantnih tijela
Europske unije.
Potrebno je obratiti posebnu pozornost na
sljedeće:
- zaštitu vodenih organizama i neciljanih
člankonožaca, uključujući pčele,
- procjenu rizika za potrošače,
- tehničke specifikacije aktivne tvari koja se
koristi u sredstvima za zaštitu bilja.
Podnositelj zahtjeva mora dostaviti potvrdne
informacije o:
1. toksikološkom profilu metabolita koji
sadržavaju skupinu 3-fenoksibenzoila;
2. relativnoj toksičnosti pojedinačnih izomera
cipermetrina, posebno enantiomera (1S cis
αR);
3. učinku postupaka pročišćavanja vode na
vrstu ostataka prisutnih u površinskim i
podzemnim vodama, kada se površinska ili
podzemna voda zahvaća za vodu za piće.
4. točkama 3.6.5.i 3.8.2.
Podnositelj zahtjeva dostavlja:
- informacije iz točke 1. do 15. prosinca
2022.,
- informacije iz točke 2. do 15. prosinca
2023., i
- informacije iz točke 3. u roku od dvije
godine od datuma objave smjernica za ocjenu
učinka postupaka pročišćavanja vode na vrstu
ostataka prisutnih u površinskim i
podzemnim vodama.
U pogledu točaka 3.6.5. i 3.8.2. podnositelj
zahtjeva mora do 15. prosinca 2023. dostaviti
ažuriranu procjenu već dostavljenih
informacija i, prema potrebi, dodatne
informacije kojima se potvrđuje odsutnost
endokrinog djelovanja.
3. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 57., mekoprop-P, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH Broj 8 - Stranica 5
4. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 81., piraklostrobin, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
5. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 115., metiram, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
6. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 116., oksamil, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
7. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 128., dimoksistrobin, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
8. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 187., flutolanil, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
9. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 188., benfluralin, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
10. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 189., fluazinam, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
11. U šestom stupcu, prestanak odobrenja, u retku 191., mepikvat, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
12. U dijelu A Popisa, briše se se redak 119. o indoksakarbu. 1
Izmjene Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH objavljuju se u "Službenom glasniku
BiH" u skladu sa izmjenama popisa u Europskoj uniji.
Ovim Izmjenama Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH preuzimaju se odredbe:
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2049 оd 24. studenoga 2021. o produljenju odobrenja aktivne tvari cipermetrin kao
kandidata za zamjenu u skladu s Uredbom (EZ) br. 1107/2009 Europskog parlamenta i Vijeća o stavljanju na tržište sredstava
za zaštitu bilja te o izmjeni Priloga Provedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 540/2011.
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2068 оd 25. studenoga 2021. o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u
pogledu produljenja roka važenja odobrenja aktivnih tvari benfluralin, dimoksistrobin, fluazinam, flutolanil, mekoprop-P,
mepikvat, metiram, oksamil i piraklostrobin.
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2081 оd 26. studenog 2021. o neproduljenju odobrenja aktivne tvari indoksakarb u
skladu s Uredbom (EZ) br. 1107/2009 Europskog parlamenta i Vijeća o stavljanju na tržište sredstava za zaštitu bilja te o
izmjeni Provedbene uredbe Komisije (EU) br. 540/2011.
Navođenje odredbi Uredbi vrši se isključivo u svrhu praćenja i informisanja o preuzimanju pravne tečevine Europske unije u
zakonodavstvo Bosne i Hercegovine.
Izmjene Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH stupaju na snagu narednog dana od
dana potpisivanja.
Broj 08-02-2-87-47/21
28. siječnja 2022. godine Direktor
Sarajevo Dr. Goran Perković

На основу члана 29. Закона о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број
49/04), Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља објављује
ИЗМЈЕНЕ СПИСКА
АКТИВНИХ МАТЕРИЈА ДОЗВОЉЕНИХ ЗА УПОТРЕБУ У ФИТОФАРМАЦЕУТСКИМ СРЕДСТВИМА
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Списак активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у Босни и Херцеговини ("Службени
гласник БиХ", бр.15/21, 34/21, 51/21, 66/21 и измјене и допуне Списка активних материја које су ступиле на снагу дана 5.1.2022.
године) (у даљем тексту: Списак) мијења се како слиједи:
1. У дијелу А Списка брише се унос 103. за циперметрин.
2. У дијелу Е додаје се сљедећи унос:
Број Тривијални назив, Хемијски назив према Чистоћа Ступање на Рок важења Посебне одредбе
идентификацијски IUPAC-у снагу одобрења
бројеви
14 Cipermetrin (RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil 920 g/kg cis:trans: 01.02 2022. 31.01 2029. Одобрења се могу издавати само професионалним
CAS br. 52315-07-8 (1RS, 3RS; 1RS, 3SR)-3-(2,2- 40/60 do 60/40 корисницима.
CIPAC br. 332 diklorvinil)-2,2- Сљедеће При одобравању средстава за заштиту биља која
dimetilciklopropankarboksilat ili нечистоће садрже циперметрин за примјену прскањем на
(RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil- изазивају отвореном, ради заштите нециљаних организама,
(1RS)-cis-trans-3-(2,2-diklorvinil)- забринутост у посебно водених организама и нециљаних зглавкара,
2,2-dimetilciklopropankarboksilat токсиколошком укључујући пчеле:
смислу и не - потребне су мјере за смањење ризика које омогућују
смију прелазити смањење заношења којим се постиже изложеност од
сљедеће нивое у ≤ 5,8 мг а.с./ха на површинама изван усјева те, при
техничком прскању током прољећа, концентрације у водама ≤
материјалу: 0,0038 μг а.с./Л,
heksan: 5 g/kg - допуштене су само употребе изван раздобља цватње
култура те у раздобљу када нису присутни корови у
цвату.
За провођење јединствених принципа из прописа о
јединственим принципимаа за оцјењивање ФФС, при
доношењу одлуке о регистрацији узимају се у обзир и
закључци поступка разматрања активне материје од
стране релевантних тијела Европске уније.
Потребно је обратити посебну пажњу на сљедеће:
- заштиту водених организама и нециљаних
зглавкара, укључујући пчеле,
- процјену ризика за потрошаче,

1
Uvoz fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže ovu aktivnu tvar (indoksakarb) je zabranjen a prodaja, skladištenje i uporaba je dozvoljena do 19.09.2022. godine.
Broj 8 - Stranica 6 SLUŽBENI GLASNIK BiH Utorak, 15. 2. 2022.
- техничке спецификације активне материје која се
користи у средствима за заштиту биља.
Подносилац захтјева мора доставити потврдне
информације о:
1. токсиколошком профилу метаболита који садрже
групу 3-феноксибензоила;
2. релативној токсичности појединачних изомера
циперметрина, посебно енантиомера (1С цис αР);
3. учинку поступака прочишћавања воде на врсту
остатака присутних у површинским и подземним
водама, када се површинска или подземна вода
захвата за воду за пиће.
4. тачкама 3.6.5.и 3.8.2.
Подносилац захтјева доставља:
- информације из тачке 1. до 15. децембра 2022.,
- информације из тачке 2. до 15. децембра 2023., и
- информације из тачке 3. у року од двије године од
датума објаве смјерница за оцјену ефекта поступака
прочишћавања воде на врсту остатака присутних у
површинским и подземним водама.
У погледу тачака 3.6.5. и 3.8.2. подносилац захтјева
мора до 15. децембра 2023. доставити ажурирану
процјену већ достављених информација и, према
потреби, додатне информације којима се потврђује
одсутност ендокриног дјеловања.
3. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 57., mekoprop-P, датум се замјењује датумом 31.01.2023. године.
4. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 81., piraklostrobin, датум се замјењује датумом 31.01.2023. године.
5. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 115., metiram, датум се замјењује датумом 31.01.2023. године.
6. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 116., oksamil, датум се замјењује датумом 31.01.2023. године.
7. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 128., dimoksistrobin, датум се замјењује датумом 31.01.2023. године.
8. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 187., flutolanil, датум се замјењује датумом 28.02.2023. године.
9. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 188., benfluralin, датум се замјењује датумом 28.02.2023. године.
10. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 189., fluazinam, датум се замјењује датумом 28.02.2023. године.
11. У шестој колони, престанак одобрења, у реду 191., mepikvat, датум се замјењује датумом 28.02.2023. године.
12. У дијелу А Списка, брише се се ред 119. o indoksakarbu. 1
Измјене Списка активних материја дозвољених за упорабу у фитофармацеутским средствима у БиХ објављују се у
"Службеном гласнику БиХ" у складу са измјенама и допунама Списка у Европској унији.
Овим Измјенама Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у БиХ преузимају
се одредбе:
- Проведбена уредба Комисије (ЕУ) 2021/2049 од 24. новембра 2021. о продужењу одобрења активне материје
cipermetrin као кандидата за замјену у складу с Уредбом (ЕЗ) бр. 1107/2009 Европског парламента и Вијећа о
стављању на тржиште средстава за заштиту биља те о измјени Прилога Проведбеној уредби Комисије (ЕУ) бр.
540/2011.
- Проведбена уредба Комисије (ЕУ) 2021/2068 од 25. новембра 2021. о измјени Проведбене уредбе (ЕУ) бр. 540/2011 у
погледу продужења рока важења одобрења активних материја benfluralin, dimoksistrobin, fluazinam, flutolanil,
mekoprop-P, mepikvat, metiram, oksamil i piraklostrobin.
- Проведбена уредба Комисије (ЕУ) 2021/2081 од 26. новембра 2021. о непродужењу одобрења активне материје
indoksakarb у складу с Уредбом (ЕЗ) бр. 1107/2009 Еуропског парламента и Вијећа о стављању на тржиште средстава
за заштиту биља те о измјени Проведбене уредбе Комисије (ЕУ) бр. 540/2011.
Одредбе Уредбе наведене су искључиво у сврху праћења и информисања о преношењу правне течевине ЕУ у
законодавство Босне и Херцеговине.
Измјене Списка активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у БиХ ступају на снагу
наредног дана од дана потписивања.
Број 08-02-2-87-47/21
28. јануара 2022. године Директор
Сарајево Др Горан Перковић

Na osnovu člana 29. Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04), Uprava
Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja objavljuje
IZMJENE SPISKA
AKTIVNIH MATERIJA DOZVOLJENIH ZA UPOTREBU U FITOFARMACEUTSKIM SREDSTVIMA
U BOSNI I HERCEGOVINI
Spisak aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
br.15/21, 34/21, 51/21, 66/21 i Izmjene i dopune Spiska aktivnih materija koje su stupile na snagu dana 5.1.2022. godine) (u daljem
tekstu: Spisak) mijenja se kako slijedi:

1
Увоз фитофармацеутских средстава која садрже ову активну материју (индоксакарб) је забрањен а продаја, складиштење и употреба је дозвољена до
19.09.2022. године.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH Broj 8 - Stranica 7
1. U dijelu A Spiska briše se unos 103. za cipermetrin.
2. U dijelu E dodaje se sljedeći unos:
Broj Trivijalni naziv, Hemijski naziv prema IUPAC-u Čistoća Stupanje na Rok važenja Posebne odredbe
identifikacijski snagu odobrenja
brojevi
14 Cipermetrin CAS (RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil 920 g/kg cis:trans: 01.02.2022. 31.01.2029. Odobrenja se mogu izdavati samo profesionalnim
br. 52315-07-8 (1RS,3RS;1RS,3SR)-3-(2,2- 40/60 do 60/40 korisnicima.
CIPAC br. 332 diklorvinil)-2,2- Sljedeće nečistoće Pri odobravanju sredstava za zaštitu bilja koja sadrže
dimetilciklopropankarboksilat ili izazivaju cipermetrin za primjenu prskanjem na otvorenom, radi
(RS)-α-cijano-3-fenoksibenzil-(1RS)- zabrinutost u zaštite neciljanih organizama, posebno vodenih organizama
cis-trans-3-(2,2-diklorvinil)-2,2- toksikološkom i neciljanih zglavkara, uključujući pčele:
dimetilciklopropankarboksilat smislu i ne smiju - potrebne su mjere za smanjenje rizika koje omogućuju
prelaziti sljedeće smanjenje zanošenja kojim se postiže izloženost od
nivoe u ≤ 5,8 mg a.s./ha na površinama izvan usjeva te, pri prskanju
tehničkom tokom proljeća, koncentracije u vodama ≤ 0,0038 μg a.s./L,
materijalu: - dopuštene su samo upotrebe izvan razdoblja cvatnje
heksan: 5 g/kg kultura te u razdoblju kada nisu prisutni korovi u cvatu.
Za provođenje jedinstvenih principa iz propisa o
jedinstvenim principimaa za ocjenjivanje FFS, pri
donošenju odluke o registraciji uzimaju se u obzir i
zaključci postupka razmatranja aktivne materije od strane
relevantnih tijela Evropske unije.
Potrebno je obratiti posebnu pažnju na sljedeće:
- zaštitu vodenih organizama i neciljanih zglavkara,
uključujući pčele,
- procjenu rizika za potrošače,
- tehničke specifikacije aktivne materije koja se koristi u
sredstvima za zaštitu bilja.
Podnosilac zahtjeva mora dostaviti potvrdne informacije o:
1. toksikološkom profilu metabolita koji sadrže grupu 3-
fenoksibenzoila;
2. relativnoj toksičnosti pojedinačnih izomera cipermetrina,
posebno enantiomera (1S cis αR);
3. učinku postupaka pročišćavanja vode na vrstu ostataka
prisutnih u površinskim i podzemnim vodama, kada se
površinska ili podzemna voda zahvata za vodu za piće.
4. tačkama 3.6.5.i 3.8.2.
Podnosilac zahtjeva dostavlja:
- informacije iz tačke 1. do 15. decembra 2022.,
- informacije iz tačke 2. do 15. decembra 2023., i
- informacije iz tačke 3. u roku od dvije godine od datuma
objave smjernica za ocjenu efekta postupaka pročišćavanja
vode na vrstu ostataka prisutnih u površinskim i podzemnim
vodama.
U pogledu tačaka 3.6.5. i 3.8.2. podnosilac zahtjeva mora
do 15. decembra 2023. dostaviti ažuriranu procjenu već
dostavljenih informacija i, prema potrebi, dodatne
informacije kojima se potvrđuje odsutnost endokrinog
djelovanja.
3. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 57., mekoprop-P, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
4. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 81., piraklostrobin, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
5. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 115., metiram, datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
6. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 116., oksamil, datum se zamjenjuje datumom 31.1.2023.godine.
7. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 128., dimoksistrobin datum se zamjenjuje datumom 31.01.2023. godine.
8 U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 187., flutolanil, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
9. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 188., benfluralin, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
10. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 189., fluazinam, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
11. U šestoj koloni, prestanak odobrenja, u redu 191., mepikvat, datum se zamjenjuje datumom 28.02.2023. godine.
12. U dijelu A Spiska, briše se se red 119. o indoksakarbu. 1
Izmjene Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH objavljuju se u "Službenom
glasniku BiH" u skladu sa izmjenama Spiska u Evropskoj uniji.
Ovim Izmjenama Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH preuzimaju se odredbe:
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2049 оd 24. novembra 2021. o produženju odobrenja aktivne materije cipermetrin
kao kandidata za zamjenu u skladu s Uredbom (EZ) br. 1107/2009 Europskog parlamenta i Vijeća o stavljanju na tržište
sredstava za zaštitu bilja te o izmjeni Priloga Provedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 540/2011.
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2068 оd 25. novembra 2021. o izmjeni Provedbene uredbe (EU) br. 540/2011 u
pogledu produženja roka važenja odobrenja aktivnih materija benfluralin, dimoksistrobin, fluazinam, flutolanil, mekoprop-P,
mepikvat, metiram, oksamil i piraklostrobin.
- Provedbena uredba Komisije (EU) 2021/2081 оd 26. novembra 2021. o neproduženju odobrenja aktivne materije indoksakarb
u skladu s Uredbom (EZ) br. 1107/2009 Europskog parlamenta i Vijeća o stavljanju na tržište sredstava za zaštitu bilja te o
izmjeni Provedbene uredbe Komisije (EU) br. 540/2011.

1
Uvoz fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže ovu aktivnu materiju (indoksakarb) je zabranjen a prodaja, skladištenje i upotreba je dozvoljena do 19.09.2022. godine.
Broj 8 - Stranica 8 SLUŽBENI GLASNIK BiH
Navođenje odredbi Uredbi vrši se isključivo u svrhu praćenja i informisanja o preuzimanju pravne tečevine Europske unije u
zakonodavstvo Bosne i Hercegovine.
Izmjene Spiska aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH stupaju na snagu narednog dana
od dana potpisivanja.
Broj 08-02-2-87-47/21
28. januara 2022. godine
Sarajevo
VISOKO SUDBENO I TUŽITELJSKO VIJEĆE
BOSNE I HERCEGOVINE
76
Temeljem članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.01.2022. godine,
donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Dragani Lipovčić, tužiteljici Okružnog javnog tužilteljstva
u Banja Luci, prestaje mandat tužiteljice tog tužiteljstva sa danom
15.2.2022. godine, zbog podnošenja ostavke.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 5.1.2022. godine, Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće), je zaprimilo dopis
tužiteljice Dragane Lipovčić, kojim obaviještava kako podnosi
ostavku zbog postupka imenovanja za notara, a koja ostavka treba
da stupi na snagu sa 15.2.2022. godine.
Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u
BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili
tužitelja, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Tada,
mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada Vijeće primi njegovu
pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu,
koje od navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju
15.2.2022. godine.
U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu članka 88.
stavak 1. točka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine, donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-125-2/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 88. став 1. тачка д) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/21), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 18.01.2022. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Драгани Липовчић, тужиоцу Окружног јавног
тужилаштва у Бања Луци, престаје мандат тужиоца тог
Utorak, 15. 2. 2022.
Direktor
Dr. Goran Perković
тужилаштва са даном 15.2.2022. године, због подношења
оставке.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
Дана 5.1.2022. године, Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет), је
запримио допис тужиоца Драгане Липовчић, којим
обавијештава како подноси оставку због поступка именовања
за нотара, а која оставка треба да ступи на снагу са 15.2.2022.
године.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
у БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат
судије или тужиоца, а један од разлога је у случају
подношења оставке. Тада, мандат судије или тужиоца истиче
на дан када Савјет прими његову писмену оставку или на дан
када оставка треба да ступи на снагу, које од наведеног
наступа касније, а што је у конкретном случају 15.2.2022.
године.
У складу са напријед наведеним, а на основу члана 88.
став 1. тачка д) Закона о ВСТС-у БиХ, као и члана 117.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине, донесена је одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-125-2/2022 Предсједник ВСТС-а БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.01.2022. godine,
donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Dragani Lipovčić, tužiteljici Okružnog javnog tužilaštva u
Banja Luci, prestaje mandat tužiteljice tog tužilaštva sa danom
15.2.2022. godine, zbog podnošenja ostavke.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 5.1.2022. godine, Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće), je zaprimio dopis
tužiteljice Dragane Lipovčić, kojim obaviještava kako podnosi
ostavku zbog postupka imenovanja za notara, a koja ostavka treba
da stupi na snagu sa 15.2.2022. godine.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a
jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Tada, mandat
sudije ili tužioca ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenu
ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje od
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju
15.2.2022. godine.
U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu člana 88. stav
1. tačka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117. Poslovnika
Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine,
donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-125-2/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
77
Na temelju članka 17. stavak 2. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), i čl. 61. i 61b.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.01.2022. godine,
donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU GLAVNOG TUŽITELJA
KANTONALNOG TUŽITELJSTVA HERCEGOVAČKO -
NERETVANSKOG KANTONA
I IV
Za glavnog tužitelja Hercegovačko - neretvanskog kantona,
imenuje se Zdenko Kovač, na mandat od pet (5) godina.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentiranja,
sposobnosti kandidata da odgovorno, neovisno i nepristrano
obavlja funkciju tužitelja, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidata, profesionalnu nepristranost i
ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i usavršavanje,
objavljivanje znanstvenih radova, te druge aktivnosti u struci,
rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost upravljanja ljudskim
potencijalima i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani
kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u
članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine.
III
Imenovani preuzima dužnost dana 18.01.2022. godine.
IV
Odluka stupa na snagu danom donošenja.
V KANTONALNOG TUŽILAŠTVA HERCEGOVAČKO -
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",
sukladno članku 45. stavak 3. Zakona o Visokom sudbenom i
tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-349-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 17. став 2. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и чл. 61. и 61б.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/21), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 18.01.2022. године, донио
Broj 8 - Stranica 9
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ГЛАВНОГ ТУЖИОЦА
КАНТОНАЛНОГ ТУЖИЛАШТВА ХЕРЦЕГОВАЧКО -
НЕРЕТВАНСКОГ КАНТОНА
I
За главног тужиоца Кантоналног тужилаштва
Херцеговачко - неретванског кантона, именује се Зденко
Ковач, на мандат пет (5) година.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидата,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидата да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
тужиоца, узимајући у обзир, између осталог, досадашње
радно искуство кандидата, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
руководне вјештине и искуство, способност управљања
људским потенцијалима и оцјене критерија подобности,
оцијенио да именовани кандидат у потпуности испуњава
услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именовани преузима дужност дана 18.01.2022. године.
Одлука ступа на снагу даном доношења.
V
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ", у складу са чланом 45. став 3. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
Број 04-07-3-349-1/2022 Предсједник ВСТС-а БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 17. stav 2. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i čl. 61. i 61b. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21),
Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 18.01.2022. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU GLAVNOG TUŽIOCA
NERETVANSKOG KANTONA
I
Za glavnog tužioca Kantonalnog tužilaštva Hercegovačko -
neretvanskog kantona, imenuje se Zdenko Kovač, na mandat od
pet (5) godina.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidata, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentacije,
sposobnosti kandidata da odgovorno, nezavisno i nepristrasno
obavlja funkciju tužioca, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidata, profesionalnu nepristrasnost
i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i usavršavanje,
objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u struci,
rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost upravljanja ljudskim
potencijalima i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da imenovani
kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u
članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i
Hercegovine.
Broj 8 - Stranica 10 SLUŽBENI GLASNIK BiH
III
Imenovani preuzima dužnost dana 18.01.2022. godine.
IV
Odluka stupa na snagu danom donošenja.
V За предсједника Општинског суда у Живиницама,
Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH", u
skladu sa članom 45. stav 3. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.
Broj 04-07-3-349-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
78
Temeljem članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i čl. 61. i 61b.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 18.01.2022.
godine, donijelo
ОDLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OPĆINSKOG SUDA
U ŽIVINICAMA
I Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
Za predsjednika Općinskog suda u Živinicama, imenuje se
Mirjana Kulić, na mandat od četiri (4) godine.
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentiranja,
sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, neovisno i nepristrano
obavlja funkciju suca, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristranost i ugled, ponašanje izvan posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje znanstvenih radova, te druge
aktivnosti u struci, rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost
upravljanja ljudskim potencijalima i ocjene kriterija podobnosti,
ocijenilo da imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava
uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 14.02.2022. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V Mirjana Kulić, na mandat od četiri (4) godine.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-350-1/2022 Predsjednik VSTV BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 61. и 61б. Пословника Високог судског и тужилачког
савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр.
55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17,
88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/21), Високи судски
и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 18.01.2022. године, донио
Utorak, 15. 2. 2022.
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНСКОГ
СУДА У ЖИВИНИЦАМА
I
именује се Мирјана Кулић, на мандат од четири (4) године.
II
Савјет је након оцјене стручности кандидаткиње,
способности правне анализе, комуникативности и
способности презентације, способности кандидаткиње да
одговорно, независно и непристрасно обавља функцију
судије, узимајући у обзир, између осталог, досадашње радно
искуство кандидаткиње, професионалну непристрасност и
углед, понашање ван посла, едукацију и усавршавање,
објављивање научних радова, те друге активности у струци,
руководне вјештине и искуство, способност управљања
људским потенцијалима и оцјене критерија подобности,
оцијенио да именована кандидаткиња у потпуности испуњава
услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.
III
Именована преузима дужност 14.02.2022. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V
БиХ".
Број 04-07-3-350-1/2022 Предсједник ВСТС БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i čl. 61. i 61b.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.01.2022. godine,
donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OPĆINSKOG SUDA
U ŽIVINICAMA
I
Za predsjednika Općinskog suda u Živinicama, imenuje se
II
Vijeće je nakon ocjene stručnosti kandidatkinje, sposobnosti
pravne analize, komunikativnosti i sposobnosti prezentacije,
sposobnosti kandidatkinje da odgovorno, nezavisno i nepristrasno
obavlja funkciju sudije, uzimajući u obzir, između ostalog,
dosadašnje radno iskustvo kandidatkinje, profesionalnu
nepristrasnost i ugled, ponašanje van posla, edukaciju i
usavršavanje, objavljivanje naučnih radova, te druge aktivnosti u
struci, rukovodne vještine i iskustvo, sposobnost upravljanja
ljudskim potencijalima i ocjene kriterija podobnosti, ocijenilo da
imenovana kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za
imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.
III
Imenovana preuzima dužnost 14.02.2022. godine.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V тужилачког савјета Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-350-1/2022 Predsjednik VSTV BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
79
Temeljem članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj na sjednici održanoj
18.1.2022. godine, donijelo je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Ruži Gligorević, sutkinji Apelacionog suda Brčko distrikta
Bosne i Hercegovine, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom
10.2.2022. godine, zbog odlaska u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Ruža Gligorević, sutkinja Apelacionog suda
Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, dana 10.2.2022. godine,
navršava starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.
Člankom 88. Zakona o o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u
BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili
tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu
za obavezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. Zakona o
VSTV-u BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u
mirovinu je navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u mirovinu, a što je u
konkretnom slučaju 10.2.2022. godine, te je na osnovu odredbe
članka 88. stavak (1) točka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka
117. Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-351-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 88. став (1) тачка а) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/12), Високи судски и
тужилачки савјет је, на сједници одржаној 18.1.2022. године,
донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Ружи Глигоревић, судији Апелационог суда Брчко
дистрикта Босне и Херцеговине, престаје мандат судије тог
суда, са даном 10.2.2022. године, због одласка у пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Broj 8 - Stranica 11
Образложење
На основу службене евиденције Високог судског и
Савјет), констатовано је да Ружа Глигоревић, судија
Апелационог суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине,
дана 10.2.2022. године, навршава старосну доб од седамдесет
(70) година живота.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
у БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат
судије или тужиоца, а један од разлога је када наврше
старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију. Према
члану 90. Закона о ВСТС-у БиХ, прописана старосна доб за
обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет (70)
година живота.
На основу наведеног, утврђено је да су испуњени услови
за престанак мандата ради обавезног одласка у пензију, а што
је у конкретном случају 10.2.2022. године, те је на основу
одредбe члана 88. став (1) тачка а) Закона о ВСТС-у БиХ, као
и члана 117. Пословника ВСТС-а БиХ, донесена одлука као у
диспозитиву.
Број 04-07-3-351-1/2022 Предсједник ВСТС-а БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/12), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.01.2022. godine,
donijelo je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Ruži Gligorević, sutkinji Apelacionog suda Brčko distrikta
Bosne i Hercegovine, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom
10.2.2022. godine, zbog odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudskog i
tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Ruža Gligorević, sutkinja Apelacionog suda
Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, dana 10.2.2022. godine,
navršava starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.
Članom 88. Zakona o Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a
jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu za
obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. Zakona o VSTV-u
BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je
navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u
konkretnom slučaju 10.2.2022. godine, te je na osnovu odredbe
člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117.
Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-351-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
Broj 8 - Stranica 12 SLUŽBENI GLASNIK BiH
80
Temeljem članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine na sjednici održanoj 18.1.2022. godine,
donijelo je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Tihomiru Lukesu, sucu Suda Bosne i Hercegovine, prestaje
mandat suca tog suda, sa danom 12.2.2022. godine, zbog odlaska
u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Tihomir Lukes, sudac Suda Bosne i
Hercegovine, dana 12.2.2022. godine, navršava starosnu dob od
sedamdeset (70) godina života.
Člankom 88. Zakona o o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u
BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili
tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu
za obavezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. Zakona o
VSTV-u BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u
mirovinu je navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u mirovinu, a što je u
konkretnom slučaju 12.2.2022. godine, te je na osnovu odredbe
članka 88. stavak (1) točka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana
117. Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-352-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 88. став (1) тачка а) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/12), Високи судски и
тужилачки савјет је, на сједници одржаној 18.1.2022. године,
донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Тихомиру Лукесу, судији Суда Босне и Херцеговине,
престаје мандат судије тог суда, са даном 12.2.2022. године,
због одласка у пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
На основу службене евиденције Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Савјет), констатовано је да Тихомир Лукес, судија Суда Босне
и Херцеговине, дана 12.2.2022. године, навршава старосну
доб од седамдесет (70) година живота.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
у БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат
Utorak, 15. 2. 2022.
судије или тужиоца, а један од разлога је када наврше
старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију. Према
члану 90. Закона о ВСТС-у БиХ, прописана старосна доб за
обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет (70)
година живота.
На основу наведеног, утврђено је да су испуњени услови
за престанак мандата ради обавезног одласка у пензију, а што
је у конкретном случају 12.2.2022. године, те је на основу
одредбe члана 88. став (1) тачка а) Закона о ВСТС-у БиХ, као
и члана 117. Пословника ВСТС-а БиХ, донесена одлука као у
диспозитиву.
Број 04-07-3-352-1/2022 Предсједник ВСТС-а БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/12), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.1.2022. godine,
donijelo je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Tihomiru Lukesu, sudiji Suda Bosne i Hercegovine,
prestaje mandat sudije tog suda, sa danom 12.2.2022. godine,
zbog odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudskog i
tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Tihomir Lukes, sudija Suda Bosne i
Hercegovine, dana 12.2.2022. godine, navršava starosnu dob od
sedamdeset (70) godina života.
Članom 88. Zakona o Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a
jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu za
obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. Zakona o VSTV-u
BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je
navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u
konkretnom slučaju 12.2.2022. godine, te je na osnovu odredbe
člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117.
Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Predsjednik VSTV-a BiH Predsjednik VSTV-a BiH
Halil Lagumdžija, s. r. Halil Lagumdžija, s. r.
81
Temeljem članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine na sjednici održanoj 18.1.2022. godine,
donijelo je
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Zijadu Kadriću, sucu Apelacionog suda Brčko distrikta
Bosne i Hercegovine, prestaje mandat suca tog suda, sa danom
1.3.2022. godine, zbog odlaska u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Zijad Kadrić, sudac Apelacionog suda Brčko
distrikta Bosne i Hercegovine, dana 29.2.2022. godine, navršava
starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.
Člankom 88. Zakona o o Visokom sudbenom i tužiteljskom
vijeću Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u
BiH), propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili
tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu
za obavezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. Zakona o
VSTV-u BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u
mirovinu je navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u mirovinu, a što je u
konkretnom slučaju 1.3.2022. godine, te je na osnovu odredba
članka 88. stavak (1) točka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana
117. Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-353-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 88. став (1) тачка а) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/12), Високи судски и
тужилачки савјет је на сједници одржаној 18.1.2022. године,
донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Зијаду Кадрићу, судији Апелационог суда Брчко
дистрикта Босне и Херцеговине, престаје мандат судије тог
суда, са даном 1.3.2022. године, због одласка у пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
На основу службене евиденције Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Савјет), констатовано је да Зијад Кадрић, судија Апелационог
суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, дана 29.2.2022.
године, навршава старосну доб од седамдесет (70) година
живота.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
у БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат
судије или тужиоца, а један од разлога је када наврше
старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију. Према
члану 90. Закона о ВСТС-у БиХ, прописана старосна доб за
обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет (70)
година живота.
На основу наведеног, утврђено је да су испуњени услови
за престанак мандата ради обавезног одласка у пензију, а што
је у конкретном случају 1.3.2022. године, те је на основу
одредба члана 88. став (1) тачка а) Закона о ВСТС-у БиХ, као
Broj 8 - Stranica 13
и члана 117. Пословника ВСТС-а БиХ, донесена одлука као у
диспозитиву.
Број 04-07-3-353-1/2022 Предсједик ВСТС-а БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21 i 68/12), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 18.1.2022. godine,
donijelo je
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Zijadu Kadriću, sudiji Apelacionog suda Brčko distrikta
Bosne i Hercegovine, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom
1.3.2022. godine, zbog odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Na osnovu službene evidencije Visokog sudskog i
tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće),
konstatovano je da Zijad Kadrić, sudija Apelacionog suda Brčko
distrikta Bosne i Hercegovine, dana 29.2.2022. godine, navršava
starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.
Članom 88. Zakona o Visokog sudskog i tužilačkog Vijeća
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV-u BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a
jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu za
obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. Zakona o VSTV-u
BiH, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je
navršenih sedamdeset (70) godina života.
Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za
prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u
konkretnom slučaju 1.3.2022. godine, te je na osnovu odredba
člana 88. stav (1) tačka a) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117.
Poslovnika VSTV-a BiH, donesena odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-353-1/2022 Predsjednik VSTV-a BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
82
Temeljem članka 17. stavak (1) točka 1., a u svezi sa
člankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05,
48/07 i 15/08) i članka 66. Poslovnika Visokog sudbenog i
tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17,
88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudbeno
i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj
18.01.2022. godine, donijelo
ODLUKU
O PRODUŽETKU MANDATA DODATNOM SUDIJI U
OPĆINSKOM SUDU U SARAJEVU
I
Produžava se mandat Bojani Miralem, dodatnoj sutkinji u
Općinskom sudu u Sarajevu, na period od dvije (2) godine.
II
Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine
utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produžetak
mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je
Broj 8 - Stranica 14 SLUŽBENI GLASNIK BiH
imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju
zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i
spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom
periodu.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 01.02.2022.
godine i dužnost će obavljati do 01.02.2024. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V mandata dodatnoj sutkinji, uzevši u obzir i činjenicu da je
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-354-1/2022 Predsjednik VSTV BiH
18. siječnja 2022. godine Halil Lagumdžija, v. r.
На основу члана 17. став (1) тачка 1., а у вези са чланом
33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08) и члана 66. Пословника Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16,
48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21 и 68/21), Високи
судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на
сједници одржаној 18.01.2022. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ У
ОПШТИНСКОМ СУДУ У САРАЈЕВУ
I siječnja 2022.godine, sukladno članku 15. stavak (2) Zakona o
Продужава се мандат Бојани Миралем, додатној
суткињи у Општинском суду у Сарајеву, на период од двије
(2) године.
II
Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине
је утврдио да су испуњени сви потребни услови за
продужење мандата додатној суткињи, узевши у обзир и
чињеницу да је именована у протеклом мандату показала
стручност у извршењу задатака, те савјестан и одговоран
однос према послу, као и спремност за обављање дужности
додатне суткиње у наредном периоду.
III
Именованој се продужава мандат са даном 01.02.2022.
године и дужност ће обављати до 01.02.2024. године.
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V 2. Imenovanom se određuje plaća sukladno članku 17. stavak
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Број 04-07-3-354-1/2022 Предсједник ВСТС БиХ
18. јануара 2022. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 17. stav (1) tačka 1., a u vezi sa članom 33.
Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i
15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21 i 68/21), Visoko sudsko i tužilačko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 18.01.2022.
godine, donijelo
Utorak, 15. 2. 2022.
ODLUKU
O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI U
OPĆINSKOM SUDU U SARAJEVU
I
Produžava se mandat Bojani Miralem, dodatnoj sutkinji u
Općinskom sudu u Sarajevu, na period od dvije (2) godine.
II
Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine
utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje
imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju
zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i
spremnost za obavljanje dužnosti dodatne sutkinje u narednom
periodu.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 01.02.2022.
godine i dužnost će obavljati do 01.02.2024. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-354-1/2022 Predsjednik VSTV BiH
18. januara 2022. godine Halil Lagumdžija, s. r.
83
Temeljem zaključka koje je Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine donijelo na sjednici održanoj 17.
Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članku
34. stavak (4) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04,
17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 08/10, 40/12 i
93/17), predsjednik Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne
i Hercegovine donosi
RJEŠENJE
O PRODULJENJU MANDATA ZAMJENIKU
RAVNATELJA TAJNIŠTVA VISOKOG SUDBENOG I
TUŽITELJSKOG VIJEĆA BOSNE I HERCEGOVINE
1. Hajri Poškoviću, zamjeniku ravnatelja Tajništva Visokog
sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, koji ima
status rukovodećeg državnog službenika na mjestu tajnika sa
posebnim zadatkom, produljuje se mandat za četiri (4)
godine, počevši od 16.06.2022. godine.
1. točka a) Zakona o plaćama i drugim naknadama u
sudbenim i tužiteljskim institucijama na razini Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 90/05 i 32/07).
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Hajro Pošković je na poziciju zamjenika ravnatelja Tajništva
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH (u daljem tekstu:
Vijeće) imenovan rješenjem broj 14-34-367-35/2014 od
21.04.2014. godine, a dužnost je preuzeo 16.06.2014. godine.
Rješenjem o produljenju mandata broj 14-34-3-1261-1/2018. od
16.3.2018. godine imenovanom je produljen mandat za četiri (4)
godine, počevši od 16.6.2018. godine.
Imajući u vidu dosadašnji rad zamjenika ravnatelja
Tajništva, Hajre Poškovića, a nakon razmatranja ocjena rada za
period 2018.-2021. godine u kom periodu je imenovani ocjenjivan
ocjenama "osobito uspješan", Vijeće je, sukladno članku 15.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
stavak 2. Zakona o VSTV-u i članku 34. stavak 4. Zakona o
državnoj službi u institucijama BiH, odlučilo kao u dispozitivu
rješenja, te produljilo mandat Hajre Poškovića na radnom mjestu
zamjenik ravnatelja Tajništva, na period od četiri godine.
Broj 14-34-2-423-5/2022
26. siječnja 2022. godine Predsjednik
Sarajevo Halil Lagumdžija, v. r.
На основу закључка које је Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине донијео на сједници одржаној
17.01.2022. године, а у складу са чланом 15. став (2) Закона о
Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
чланом 34. став (4) Закона о државној служби у
институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник
БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06,
32/07, 43/09, 08/10, 40/12 и 93/17), предсједник Високог
судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ЗАМЈЕНИКУ
ДИРЕКТОРА СЕКРЕТАРИЈАТА ВИСОКОГ СУДСКОГ
И ТУЖИЛАЧКОГ САВЈЕТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
1. Хајри Пошковићу, замјенику директора Секретаријата
Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине, који има статус руководећег државног
службеника на мјесту секретара са посебним задатком,
продужава се мандат за четири (4) године, почевши од
16.06.2022. године.
2. Именованом се одређује плата у складу са чланом 17.
став 1. тачка а) Закона о плаћама и другим накнадама у
судским и тужилачким институцијама на нивоу Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 90/05 и
32/07).
3. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и објавит
ће се у "Службеном гласнику БиХ".
Образложење
Хајро Пошковић је на позицију замјеника директора
Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета БиХ (у
даљем тексту: Савјет) именован рјешењем број 14-34-367-
35/2014 од 21.04.2014. године, а дужност је преузео
16.06.2014. године. Рјешењем о продужењу мандата број 14-
34-3-1261-1/2018. од 16.3.2018. године именованом је
продужен мандат за четири (4) године, почевши од 16.6.2018.
године.
Имајући у виду досадашњи рад замјеника директора
Секретаријата, Хајре Пошковића, а након разматрања оцјена
рада за период 2018.-2021. године у ком периоду је
именовани оцјењиван оцјенама "нарочито успјешан", Савјет
је, у складу са чланом 15. став 2. Закона о ВСТС-у и чланом
34. став 4. Закона о државној служби у институцијама БиХ,
одлучило као у диспозитиву рјешења, те продужило мандат
Хајре Пошковића на радном мјесту замјеник директора
Секретаријата, на период од четири године.
Број 14-34-2-423-5/2022
26. јануара 2022. године Предсједник
Сарајево Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu zaključka koje je Visoko sudsko i tužilačko
vijeće Bosne i Hercegovine donijelo na sjednici održanoj
17.01.2022. godine, a u skladu sa članom 15. stav (2) Zakona o
Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članom
Broj 8 - Stranica 15
34. stav (4) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04,
17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 08/10, 40/12 i
93/17), predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine donosi
RJEŠENJE
O PRODUŽENJU MANDATA ZAMJENIKU DIREKTORA
SEKRETARIJATA VISOKOG SUDSKOG I
TUŽILAČKOG VIJEĆA BOSNE I HERCEGOVINE
1. Hajri Poškoviću, zamjeniku direktora Sekretarijata Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, koji ima
status rukovodećeg državnog službenika na mjestu sekretara
sa posebnim zadatkom, produžava se mandat za četiri (4)
godine, počevši od 16.06.2022. godine.
2. Imenovanom se određuje plata u skladu sa članom 17. stav
1. tačka a) Zakona o plaćama i drugim naknadama u
sudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 90/05 i 32/07).
3. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Hajro Pošković je na poziciju zamjenika direktora
Sekretarijata Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH (u daljem
tekstu: Vijeće) imenovan rješenjem broj 14-34-367-35/2014 od
21.04.2014. godine, a dužnost je preuzeo 16.06.2014. godine.
Rješenjem o produženju mandata broj 14-34-3-1261-1/2018. od
16.3.2018. godine imenovanom je produžen mandat za četiri (4)
godine, počevši od 16.6.2018. godine.
Imajući u vidu dosadašnji rad zamjenika direktora
Sekretarijata, Hajre Poškovića, a nakon razmatranja ocjena rada za
period 2018.-2021. godine u kom periodu je imenovani ocjenjivan
ocjenama "naročito uspješan", Vijeće je, u skladu sa članom 15.
stav 2. Zakona o VSTV-u i članom 34. stav 4. Zakona o državnoj
službi u institucijama BiH, odlučilo kao u dispozitivu rješenja, te
produžilo mandat Hajre Poškovića na radnom mjestu zamjenik
direktora Sekretarijata, na period od četiri godine.
Broj 14-34-2-423-5/2022
26. januara 2022. godine Predsjednik
Sarajevo Halil Lagumdžija, s. r.
USTAVNI SUD
BOSNE I HERCEGOVINE
84
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 1622/20, rješavajući apelaciju Neđeljka
Radulovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1), (2)
i (3) i članka 74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine –
prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj
94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, dopredsjednik
Mirsad Ćeman, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudac
na sjednici održanoj 26. siječnja 2022. godine donio je
ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU
Djelomično se usvaja apelacija Neđeljka Radulovića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka
II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u odnosu
Broj 8 - Stranica 16 SLUŽBENI GLASNIK BiH
na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji je okončan
Presudom Vrhovnog suda Republike Srpske broj 73 0 Rs 022344
20 Rev od 15. rujna 2020. godine.
Nalaže se Vladi Republike Srpske da, sukladno članku 74.
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, apelantu Neđeljku
Raduloviću u roku od tri mjeseca od dostave ove odluke isplati
iznos od 1.000,00 KM na ime naknade nematerijalne štete zbog
kršenja prava na donošenje odluke u razumnom roku uz obvezu
da, nakon isteka ovog roka, apelantu plati zakonsku zateznu
kamatu na eventualno neisplaćeni iznos, ili dio iznosa naknade
određene ovom odlukom.
Nalaže se Vladi Republike Srpske da, sukladno članku 72.
stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od
tri mjeseca od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud
Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove
odluke.
Odbija se kao neutemeljena apelacija Neđeljka Radulovića
podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske broj
73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. rujna 2020. godine i Presude
Okružnog suda u Prijedoru broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13.
veljače 2020. godine u odnosu na ostale aspekte prava iz članka
II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i članka
13. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih
sloboda.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Neđeljko Radulović (u daljnjem tekstu: apelant) iz
Banjaluke podnio je 30. travnja 2020. godine apelaciju Ustavnom
sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv
Presude Okružnog suda u Prijedoru (u daljnjem tekstu: Okružni
sud) broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13. veljače 2020. godine.
2. Apelant je podneskom od 29. listopada 2020. godine
dopunio apelaciju kojim je osporio Presudu Vrhovnog suda
Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 73 0 Rs
022344 20 Rev od 15. rujna 2020. godine, koju je ishodio tijekom
trajanja postupka pred Ustavnim sudom.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od
Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda u Kotor-Varoši,
Osnovnog suda u Banjaluci i tuženog Grada Banjaluka (u
daljnjem tekstu: tuženi) zatraženo je 12. siječnja i 18. veljače
2021. godine da dostave odgovore na apelaciju.
4. Svi pozvani su dostavili odgovore na apelaciju u razdoblju
od 21. siječnja do 4. svibnja 2021. godine. Odgovori na apelaciju
dostavljeni su 31. prosinca 2021. godine apelantu radi izjašnjenja.
Apelant u ostavljenom roku nije dostavio izjašnjenje na odgovore
na apelaciju.
III. Činjenično stanje
5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelacijskih navoda i
dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način:
6. Apelant je 13. kolovoza 2012. godine podnio tužbu
Osnovnom sudu u Banjaluci protiv tuženog radi zaštite prava iz
radnog odnosa.
7. Presudom Osnovnog suda u Banjaluci broj 71 0 Rs
148629 12 Rs od 1. listopada 2013. godine odbijen je apelantov
tužbeni zahtjev.
8. Odlučujući o apelantovom prizivu Okružni sud u
Banjaluci je svojom odlukom od 22. rujna 2014. godine priziv
Utorak, 15. 2. 2022.
uvažio i predmet vratio prvostupanjskom sudu na ponovno
odlučivanje.
9. U ponovnom postupku, postupajući po nalogu Osnovnog
suda u Banjaluci, apelant je 16. ožujka 2015. godine uredio
tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da je trpio mobing na
radu kod tuženog od Dragana Lukača i Dragoljuba Davidovića, i
to počev od 31. listopada 2011. godine pa do 5. studenog 2013.
godine od Dragana Lukača, a od Dragoljuba Davidovića u
razdoblju od 18. studenog 2011. godine do 25. listopada 2012.
godine, koji se ogleda u smjeni sa radnog mjesta, uskraćivanju
prava na natječaju, nepravilnom ocjenjivanju, upozorenju da se
"okane tjeranja pravde", posebnom vođenju evidencije o
korištenju stanke, izloženosti svakodnevnim pritiscima, izdvajanju
iz cjeline, praćenju na radnom mjestu, neutemeljenom vršenju
stegovnih postupaka, tražeći da se spriječi opisano postupanje i
omogući apelantu ostvarivanje zabrane mobinga, te isplati
naknada na ime pretrpljenih duševnih bolova.
10. Osnovni sud u Banjaluci je 23. travnja 2015. godine
podnio prijedlog Okružnom sudu u Banjaluci kojim je tražio da se
u predmetu odredi drugi stvarno nadležan sud zbog toga što je
apelantova supruga, kao sutkinja Osnovnog suda u Banjaluci,
raspoređena na referat radnih sporova.
11. Odlučujući o prijedlogu, Okružni sud u Banjaluci je
Rješenjem broj 71 0 V 148629 15 V od 15. svibnja 2015. godine
odredio da Osnovni sud u Kotor-Varoši (u daljnjem tekstu:
Osnovni sud) postupa u predmetnom postupku. Predmet je
dostavljen Osnovnom sudu 21. svibnja 2015. godine.
12. Postupajući po apelantovom uređenom tužbenom
zahtjevu kao u točki 9. ove odluke, nakon održana dva ročišta (u
veljači i ožujku 2017. godine), Osnovni sud je Presudom broj 73 0
Rs 22344 15 Rs od 26. svibnja 2017. godine djelomično uvažio
tužbeni zahtjev i utvrdio da je apelant pretrpio mobing na radu kod
tuženog koji se ogleda u izloženosti svakodnevnim pritiscima,
izdvajanju iz cjeline, praćenju na radnom mjestu i posebnom
vođenju evidencije korištenja stanke, neutemeljenom vođenju
stegovnih postupaka, te je tuženom naloženo da spriječi opisano
postupanje i omogući apelantu da ostvari zabranu mobinga, kao
prava iz radnog odnosa, te da mu na ime naknade štete, zbog
pretrpljenih duševnih bolova, isplati iznos od 2.000,00 KM
zajedno sa kamatama i troškovima postupka (sve preciznije
navedeno u izreci presude).
13. Osnovni sud se pozvao na odredbe Zakona o radu RS (u
daljnjem tekstu: ZOR) i Zakona o zabrani diskriminacije BiH (u
daljnjem tekstu: ZZD), koji su bili na snazi u razdoblju na koje se
odnosi tužbeni zahtjev, kojima je definiran pojam mobinga kao
oblika nefizičkog uznemiravanja na radnom mjestu koji
podrazumijeva ponavljanje radnji koje imaju ponižavajući efekt na
žrtvu čija je svrha ili posljedica degradacija radnih uvjeta ili
profesionalnog statusa uposlenog (članak 4. stavak 3. ZZD).
Odredbe ZOR-a definiraju mobing kao "specifičan oblik
ponašanja na radnom mjestu, kojim jedna ili više osoba sustavno,
u duljem razdoblju, psihički zlostavlja ili ponižava drugu osobu s
ciljem ugrožavanja njezinog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i
integriteta". Da bi se utvrdilo postojanje mobinga, u smislu
odredaba ZZD, neophodno je da se uznemirivanje desilo na
radnom mjestu, da je ono izvršeno ponavljanjem radnji i da je
učinjeno zbog jedne od zabranjenih osnova navedenih u članku 2.
ZZD. Budući da odredbe ZZD u članku 1. propisuju da se njime
uređuje sustav zaštite od diskriminacije, što uključuje i sustav
zaštite od diskriminacije na radu, radnom mjestu i u svezi sa
radom, prema mišljenju Osnovnog suda, na predmetnu situaciju
primjenjuju se odredbe ZZD.
14. Osnovni sud je, dalje, ukazao da apelant svoj zahtjev
temelji na tvrdnji da ga je poslodavac dulje vremensko razdoblje
sustavno zlostavljao, što je započelo nakon njegovog ukazivanja
na nezakonitosti u radu Komunalne policije i načelnika tog
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
odjeljenja u podnesku od 31. listopada 2011. godine. Zlostavljanje
se, prema apelantovim tvrdnjama, ogleda u iniciranju izmjene
sistematizacije radnih mjesta, rasporedu na niže rangirano radno
mjesto, proizvoljnom ocjenjivanju rezultata rada, pojačanom
nadzoru korištenja stanke, učestalim pokretanjem stegovnih
postupaka, te prijetnjama u pogledu osobne sigurnosti.
15. Ocjenom provedenih dokaza (koji su pobrojani u
obrazloženju presude), u smislu članka 8. Zakona o parničnom
postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), Osnovni sud je utvrdio da je
apelant ponuđenim dokazima učinio vjerojatnim da je tuženi
radnjama preciziranim u izreci presude izvršio mobing nad
apelantom. U svezi s tim, Osnovni sud je naveo da je u navodima
tužbe i na ročištu za glavnu raspravu apelant ukazao da je, nakon
donošenja naredbe o radu šefova smjene Komunalne policije 9.
veljače 2012. godine, uslijedilo praćenje korištenja stanke samo
apelanta. Iz izjave svjedoka je proizašlo da je tuženi vršio nadzor
glede vremena korištenja stanke apelanta na temelju naloga koji je
dan usmeno, dok druge ophodnje Komunalne policije nisu vršile
kontrolu šefova smjena. Uvidom u zahtjev za pokretanje
stegovnog postupka utvrđeno je da je protiv apelanta podnesen
zahtjev za pokretanje stegovnog postupka, i to zbog nenošenja
uniforme i nepridržavanja naredbe o korištenju stanke. Uvidom u
rješenje gradonačelnika od 21. svibnja 2012. godine utvrđeno je
da je apelant oslobođen stegovne odgovornosti uz obrazloženje da
radnje zbog kojih je pokrenut stegovni postupak nisu predviđene
kao povrede radne dužnosti, niti je u apelantovim radnjama bilo
povrede radne dužnosti - "neizvršavanje ili nesavjesno,
nepravovremeno izvršavanje radnih dužnosti".
16. Glede apelantovog navoda da je praćenjem na radnom
mjestu, te stegovnim postupcima izdvajan iz cjeline, svjedok
Dragan Lukač, tada načelnik Odjeljenja komunalne policije, nije
iznio valjanu argumentaciju kojom bi opovrgnuo apelantove
navode. Imenovani svjedok je u iskazu naveo da je naložio Prpiću
i Pudaru da prate korištenje stanke apelanta zbog apelantovog
neopravdanog odsustva u više navrata, dok za druge djelatnike
nije vodio izvješća u svezi sa izlascima sa posla. I u odnosu na
stegovne postupke imenovani svjedok je naveo da su oni vođeni
samo protiv apelanta, te da u odnosu na drugi postupak zbog
nenošenja uniforme nije bio informiran o razlozima zbog kojih
apelant nije nosio uniformu (posipanje čaja po uniformi). U svezi
sa pokretanjem stegovnog postupka, svjedoci Vladimir Pudar,
Damir Prpić i Željko Obradović su suglasno naveli da je bilo
propusta u radu drugih uposlenika tuženog (nejavljanje na telefon,
oštećenja službenih vozila), ali da je stegovni postupak vođen
samo protiv apelanta. Osnovni sud je, uzimajući u obzir te navode,
te razloge za pokretanje stegovnog postupka zaključio da je
apelant učinio vjerojatnim činjenicu o postojanju mobinga u
navedenim slučajevima. U tom pravcu Osnovni sud je naglasio da
je prihvatio apelantov iskaz koji je potvrđen iskazima svjedoka
koji su potvrdili činjenice koje su im bile neposredno poznate, a da
oni nemaju interes za uspjehom u parnici, te ih je sud prihvatio.
17. S druge strane, ponuđenim dokazima tuženi nije
opovrgao apelantove navode da ni praćenje ni kontroliranje, kao ni
vođenje stegovnih postupaka nisu rezultat šikaniranja apelanta od
tuženog, pa je sud primjenom pravila o teretu dokazivanja odlučio
kao u izreci presude. Osnovni sud se pozvao na odredbu članka
112. stavak 4. ZOR-a naloživši poslodavcu da apelantu osigura da
ostvari prava koja su mu uskraćena, a da apelantu, kako je
utvrđeno da je tuženi izvršio mobing nad apelantom, prema ocjeni
suda, pripada i pravo na naknadu štete.
18. Na apelantov prijedlog (apelantov podnesak Osnovnom
sudu od 6. srpnja 2017. godine) da se za postupanje u predmetu
odredi drugi stvarno nadležan okružni sud, Vrhovni sud je
Rješenjem broj 73 0 Rs 022344 17 R od 25. listopada 2017.
godine odredio Okružni sud (u Prijedoru) za odlučivanje o prizivu
tuženog protiv presude Osnovnog suda.
Broj 8 - Stranica 17
19. Odlučujući o prizivu tuženog Okružni sud je na sjednici
donio Presudu broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13. veljače 2020.
godine kojom je priziv uvažio, prvostupanjsku presudu u
dosuđujućem dijelu preinačio tako da je apelantov tužbeni zahtjev
odbijen (sve preciznije navedeno u izreci presude).
20. Okružni sud je, između ostalog, istaknuo da je pitanje
mobinga regulirano člankom 111. točka 5. ZOR-a, koji je citirao.
Prema mišljenju Okružnog suda, svaka nesuglasica između
uposlenika i poslodavca, čak i ukoliko ih je bilo, po svojoj pravnoj
naravi ne predstavlja mobing, a da bi se određeno ponašanje
smatralo mobingom, potrebno je da jedna ili više osoba u duljem
vremenskom razdoblju psihički zlostavlja ili ponižava uposlenika
s ciljem ugrožavanja njegovog ugleda i časti. Činjenica da je, zbog
apelantovog neopravdanog odsustva na radnom mjestu u više
navrata, neposredni rukovoditelj naložio da se prati korištenje
stanke, kao i činjenica da je protiv apelanta vođen stegovni
postupak, prema shvaćanju Okružnog suda, nisu u uzročno-
posljedičnoj vezi sa diskriminacijom koju zabranjuje članak 5.
ZOR-a u svezi sa člankom 111. točka 5. istog zakona.
21. U svezi s tim, Okružni sud je pojasnio da neposredno
odsustvovanje u tijeku radnog vremena predstavlja, u smislu
članka 141.a) Zakona o lokalnoj samoupravi, povredu radne
dužnosti koju poslodavac može, ali ne mora sankcionirati, dok je
stegovni postupak mehanizam propisan sukladno aktima
donesenim zakonom. Prema tome, Okružni sud je zaključio da u
radnjama tuženog nema protupravnosti, a samim tim ni povrede
prava po osnovi mobinga. U svezi sa naknadom koju apelant
potražuje, Okružni sud je naveo da apelant tijekom postupka nije
dokazao u čemu se sastoji povreda časti i ugleda, osobito jakog
stupnja duševne boli što bi opravdalo dosuđivanje novčane
naknade, u smislu članka 200. Zakona o obligacionim odnosima
(u daljnjem tekstu: ZOO).
22. Odlučujući o apelantovoj reviziji, Vrhovni sud je
Presudom broj 73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. rujna 2020. godine
reviziju odbio. Vrhovni sud je, imajući u vidu radnje opisane u
izreci prvostupanjske presude na kojima apelant temelji tužbeni
zahtjev da je bio izložen mobingu, zaključio da one nemaju takav
karakter. Prema ocjeni Vrhovnog suda, ne mogu se smatrati
mobingom radnje koje je poduzeo načelnik Odjeljenja u kojem je
radio apelant u okviru ovlasti danih zakonom (kontrolirano
korištenje stanke) kada je obaviješten da apelant neutemeljeno
odsustvuje sa posla. Takva radnja, prema mišljenju Vrhovnog
suda, nema karakter mobinga i zbog toga što se radi o
pojedinačnom događaju, a ne o ponavljanju radnje u duljem
vremenskom razdoblju. Činjenica da odsustvo drugih uposlenika
nije praćeno i evidentirano ne ukazuje na to da takvo ponašanje
prema apelantu predstavlja mobing, odnosno na nejednako
postupanje. Vrhovni sud je još naglasio da pokretanje stegovnog
postupka samo po sebi nema elemente mobinga čak i pod uvjetom
da rezultat tog postupka bude oslobađajuća odluka. U svezi s tim,
naglašeno je da svaki stegovni postupak ne mora završiti osudom
za povredu radne stege, zato što su određene procedura i
mogućnost ulaganja pravnih lijekova kojima se radnik brani od
neopravdanog i nedokazanog stavljanja na teret povreda radne
dužnosti.
23. Vrhovni sud je naglasio da je apelant u parnici kumulirao
dvije antidiskriminacijske tužbe tako što se njegov zahtjev sastoji
od tužbe za utvrđenje da je "trpio mobing na radu kod tuženog"
(deklaratorni zahtjev) i tužbe za naknadu štete (kondemnatorni
zahtjev) čiji uspjeh ovisi o utemeljenosti deklaratornog dijela
tužbe, suglasno odredbi članka 12. st. 1. i 3. ZZD. Prema odredbi
članka 112. stavak 2. ZOR-a, na apelantu je bila obveza da iznese
činjenice koje opravdavaju dvojbu da je tuženi postupao protivno
odredbi članka 111. stavak 1. ZOR-a, dok je na tuženom bila
obveza da dokaže da nije narušeno načelo jednakosti, odnosno da
se ne radi o mobingu. Odredbama ZZD je odstupljeno od
Broj 8 - Stranica 18 SLUŽBENI GLASNIK BiH
standardnog pravila o teretu dokazivanja, utemeljenog na čl. 7,
123. i 126. ZPP na način što žrtva eventualne diskriminacije nije
dužna dokazati diskriminaciju ili mobing sa stupnjem sigurnosti,
već je dostatno da učini vjerojatnim da je došlo do toga, pa
ukoliko ispuni taj uvjet, navodni počinitelj je dužan dokazati da
nije bilo mobinga. Prema mišljenju Vrhovnog suda, imajući u
vidu navedene radnje na čijem poduzimanju apelant temelji
tvrdnje o postojanju mobinga, apelant ponuđenim dokazima nije
učinio vjerojatnim da je žrtva mobinga koji je izvršio tuženi.
Vrhovni sud je ocijenio neutemeljenim apelantov prigovor da je
obrazloženje Okružnog suda nejasno i kontradiktorno, jer je taj
sud, prema mišljenju Vrhovnog suda, iznio valjano obrazloženje i
zaključak o nepostojanju uvjeta da se udovolji apelantovim
zahtjevima, obrazloživši prizivne navode, te da je dostatno i jasno
obrazložio odluku pozivajući se na relevantne zakonske odredbe.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
24. Apelant smatra da je osporenim odlukama povrijeđeno
njegovo pravo na fer i pravično suđenje u razumnom roku
zagarantirano člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i
člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska
konvencija). Apelacijom se ukazuje da radni spor traje od 2012.
godine (sedam godina i osam mjeseci) koji je prema zakonu žuran,
ukazujući na kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Apelant
ističe da je u postupku aktivno sudjelovao, ali da mu redoviti
sudovi nisu pružili adekvatnu zaštitu. Na navedenu povredu
ukazuje i činjenica što su redoviti sudovi, izuzev Osnovnog suda,
predmetnom postupku pristupili površno i paušalno, bez uplitanja
u bit spornog odnosa, bez detaljne analize i ocjene svih
materijalnih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, a
pri tome su pogrešno primijenili odredbe materijalnog prava,
primjenjujući odredbe koje se ne mogu primijeniti, na što je
apelant bezuspješno ukazivao tijekom postupka. Zbog toga,
apelant ukazuje i na kršenje prava na pristup sudu i prava na
učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije. Apelant
je u dopuni apelacije osporio i presudu Vrhovnog suda zbog
povrede materijalnog prava. U svezi s tim, apelant je naveo da je
Vrhovni sud zaključio da se radnje koje su poduzete protiv
apelanta ne mogu nazvati mobingom i da se radi o pojedinačnom
događaju, a ne o ponavljanju radnji u duljem vremenskom
razdoblju. Takvo obrazloženje je, prema apelantovom mišljenju,
neistina, jer su se praćenje i evidentiranje apelantovog odlaska na
stanku vodili u razdoblju od nekoliko mjeseci, što je tijekom
postupka utvrđeno (izjave svjedoka i pisana izvješća). Prema
apelantovom mišljenju, ovakvo stajalište Vrhovnog suda je
izravno protivno članku 112. stavak 2. ZOR-a kojim je propisano
da, u slučaju spora, teret dokazivanja da nije bilo diskriminacije
kada uposlenik iznese činjenice koje opravdavaju sumnju da je
poslodavac postupao protivno odredbi članka 111. stavak 1. ZOR-
a, jeste na poslodavcu. Prema apelantovim tvrdnjama, poslodavac
nije dokazao da je postupanje prema apelantu bilo isto kao
postupanje prema drugim uposlenicima. Apelant smatra da je
dokazao u čemu se sastoji mobing, odnosno diskriminacija u
odnosu na ostale uposlenike, što je potkrijepljeno odgovarajućim
dokazima, a tuženi te navode ničim nije osporio na način da je
uspio dokazati da se ponašao prema apelantu kao i prema ostalim
uposlenicima. Zbog svega navedenog, apelant smatra da su
Okružni sud i Vrhovni sud svoje odluke utemeljili na proizvoljnoj
primjeni materijalnog prava, prije svega čl. 111. i 112. ZOO.
b) Odgovor na apelaciju
25. Vrhovni sud je ostao pri razlozima danim u osporenoj
odluci, navodeći da odlukom tog suda nisu povrijeđena apelantova
prava zagarantirana Ustavom, niti prava utvrđena Europskom
konvencijom. Iz tijeka postupka i sadržaja osporenih odluka jasno
Utorak, 15. 2. 2022.
proizlazi da nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično
suđenje na kojoj tvrdnji apelant temelji apelaciju. Vrhovni sud je
još naveo da je predmet primio 30. lipnja 2020. godine, a da je
odluka o reviziji donesena nakon dva mjeseca, pa, stoga, postupak
pred tim sudom nije nerazumno dugo trajao, niti ima osnove za
dosuđivanje naknade nematerijalne štete.
26. Okružni sud je naveo da pred tim sudom nisu prekršena
apelantova prava zagarantirana Ustavom, niti prava iz Europske
konvencije na koja se apelant pozvao. Predloženo je da se
apelacija odbije kao neutemeljena.
27. Okružni sud u Banjaluci je naveo da ostaje pri razlozima
danim u drugostupanjskoj odluci, predloživši da se apelacija
odbije kao neutemeljena, jer apelantu nisu prekršena prava na koja
se pozvao.
28. Osnovni sud u Banjaluci je naveo da je dio postupka koji
je proveden pred tim sudom u cijelosti vođen uz pravilnu primjenu
procesnog i materijalnog prava, te da apelantova prava nisu
povrijeđena.
29. Osnovni sud je naveo da je tom sudu predmet ustupljen
21. svibnja 2015. godine i da u postupku pred tim sudom nije
došlo do povrede apelantovih prava koja su zagarantirana
Europskom konvencijom.
30. Tuženi je, između ostalog, naveo da osporenim
odlukama nije prekršeno pravo na pristup sudu, ni pravo na
pravično suđenje u razumnom roku, niti pravo na učinkovit pravni
lijek, ističući da je apelantu u dva navrata omogućeno da delegira
drugi stvarno nadležni sud po njegovom zahtjevu nakon donošenja
presude Osnovnog suda u Banjaluci. Apelant je, prema navodima
tuženog, koristio sva pravna sredstva dopuštena zakonom radi
zaštite svojih prava iz radnog odnosa, pri čemu mu je bilo
omogućeno pravo na pristup sudu i pravično suđenje i putem
instituta delegacije drugog stvarno nadležnog suda po
apelantovom osobnom zahtjevu. Prema mišljenju tuženog,
postupak je proveden u razumnom roku imajući u vidu pravne
radnje koje su sudovi poduzimali do donošenja pravomoćne
presude. Predloženo je da se apelacija odbije.
V. Relevantni propisi
31. Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik
Bosne i Hercegovine" br. 59/09 i 66/16) Za potrebe ove odluke
koristi se neslužbeni prečišćeni tekst, sačinjen u Ustavnom sudu
BiH, koji glasi:
Članak 2.
(Diskriminacija)
(1) Diskriminacijom, u smislu ovoga Zakona, smatrat će se
svako različito postupanje uključujući svako isključivanje,
ograničavanje ili davanje prednosti utemeljeno na stvarnim ili
pretpostavljenim osnovama prema bilo kojoj osobi ili skupini
osoba i onima koji su s njima u rodbinskoj ili drugoj vezi na
osnovi njihove rase, boje kože, jezika, vjere, etničke pripadnosti,
invaliditet, dob, nacionalnog ili socijalnog podrijetla, veze s
nacionalnom manjinom, političkog ili drugog uvjerenja, imovnog
stanja, članstva u sindikatu ili drugoj udruzi, obrazovanja,
društvenog položaja i spola, seksualne orijentacije, rodnog
identiteta, spolnih karakteristika, kao i svaka druga okolnost koja
ima za svrhu ili posljedicu da bilo kojoj osobi onemogući ili
ugrožava priznavanje, uživanje ili ostvarivanje na ravnopravnoj
osnovi, prava i sloboda u svim područjima života.
(2) Zabrana diskriminacije primjenjuje se na sva javna tijela
te na sve fizičke ili pravne osobe i u javnom i u privatnom sektoru,
u svim područjima, kakve su naročito: zaposlenje, članstvo u
profesionalnim udrugama, obrazovanje, obuka, stanovanje,
zdravstvo, socijalna skrb, dobra i usluge namijenjene javnosti i
javnim mjestima, obavljanje gospodarskih aktivnosti i javne
usluge.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
Članak 4. stavak (3)
(Ostali oblici diskriminacije)
(3) Mobing se smatra oblikom nefizičkog uznemiravanja na
radnom mjestu koje se ponavlja radnjama koje imaju ponižavajući
učinak na žrtvu i ima za svrhu ili posljedicu degradaciju
zaposlenikovih radnih uvjeta ili profesionalnog statusa.
Članak 12. stavak (1) toč. a), b) i c)
(Posebne tužbe za zaštitu od diskriminacije)
(1) Osoba ili skupina osoba koje su izložene bilo kojem
obliku diskriminacije, prema odredbama ovoga Zakona, ovlaštene
su podnijeti tužbu i tražiti:
a) utvrđivanje da je tuženik povrijedio tužiteljevo pravo na
jednako postupanje, odnosno da radnja koju je poduzeo ili
propustio može neposredno dovesti do povrede prava na jednako
postupanje (tužba za utvrđivanje diskriminacije);
b) zabranu poduzimanja radnji kojima se krši ili može
prekršiti tužiteljevo pravo na jednako postupanje, odnosno
poduzimanje radnji kojima se uklanja diskriminacija ili njezine
posljedice (tužba za zabranu ili otklanjanje diskriminacije);
c) naknadu materijalne i nematerijalne šteta prouzročene
povredom prava zaštićenih ovim Zakonom (tužba za naknadu
štete);
Članak 15. stavak (1)
(Teret dokazivanja)
(1) Kada osoba ili skupina osoba u svim postupcima
predviđenim ovim Zakonom, na temelju njima raspoloživih
dokaza, učine vjerojatnim da je došlo do diskriminacije, teret
dokazivanja da nije došlo do diskriminacije leži na suprotnoj
stranci.
32. Zakon o radu - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik
Republike Srpske" broj 55/07) koji je važio u relevantnom
razdoblju i koji u bitnom dijelu glasi:
Članak 5.
Djelatnik, kao i osoba koja traži uposlenje, ne može biti
stavljen u nejednakopravan položaj kod ostvarivanja prava po
temelju rada i prava na uposlenje zbog rase, etničke pripadnosti,
boje kože, spola, jezika, religije, političkog ili drugog svjetonazora
i ubjeđenja, socijalnog podrijetla, imovnog stanja, članstva ili
nečlanstva u sindikatu ili političkoj organizaciji, tjelesnog i
duševnog zdravlja i drugih obilježja koja nisu u izravnoj svezi sa
naravi radnog odnosa.
Članak 111.
Nije dozvoljeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje,
nasilje po temelju spola, kao i sistematsko zlostavljanje djelatnika
od poslodavatelja i drugih uposlenih (u daljnjem tekstu: mobing).
Uznemiravanje u smislu stavka 1. ovoga članka jeste svako
neželjeno ponašanje uzročeno nekim od temelja iz članka 5. ovoga
zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva osobe
koja traži uposlenje, kao i djelatnika, a koje izaziva strah ili stvara
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu stavka 1. ovoga članka
jeste svako verbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili
predstavlja povredu dostojanstva osobe koja traži uposlenje, kao i
djelatnika u sferi spolnog života, a koje izaziva strah ili stvara
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Nasilje na temelju spola predstavlja bilo koje djelo koje
nanosi fizičku, psihičku, seksualnu ili ekonomsku štetu ili patnju,
kao i prijetnje takovim djelima koje ozbiljno sputavaju osobe
uživati u svojim pravima i slobodama na principu
jednakopravnosti spolova, u radu i / ili u svezi sa radom.
Mobing je specifičan oblik ponašanja na radnom mjestu,
kojim jedna ili više osoba sistematski, u duljem vremenskom
razdoblju, psihički zlostavalja ili ponižava drugu osobu s ciljem
ugrožavanja njezina ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i
integriteta.
Broj 8 - Stranica 19
Poslodavatelj je dužan poduzeti efikasne mjere s ciljem
sprečavanja, nasilja na temelju spola, diskriminacije,
uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja u radu i / ili u svezi sa
radom i mobinga te ne smije poduzimati nikakve mjere prema
djelatniku zbog činjenice da se žalio na nasilje, diskriminaciju,
uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i mobing.
Članak 112.
U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 5., 109.,
110. i 111. ovoga zakona osoba koja traži uposlenje, kao i
djelatnik, može pokrenuti pred mjerodavnim sudom postupak za
naknadu štete sukladno zakonu.
U slučaju prijepora, teret dokazivanja da nije bilo
diskriminacije, odnosno da je postupljeno sukladno zakonu,
ukoliko osoba koja traži uposlenje, odnosno osoba koja je
uposlena iznese činjenice koje opravdavaju sumnju da je
poslodavatelj postupio protivno odredbama članka 111. stavak 1.
ovoga zakona, na poslodavatelju je.
U slučajevima nasilja na temelju spola, uznemiravanja i
seksualnog uznemiravanja i mobinga, nijedna odredba ovoga
zakona ne može se tumačiti kao ograničavanje ili umanjivanje
prava na vođenje krivičnog ili građanskog postupka.
Ako sud utvrdi da je tužba iz stavka 1. ovoga članka
utemeljena, naložit će poslodavatelju da tužitelju uspostavi i
osigura ostvarivanje prava koja su mu uskraćena ili da plati
odgovarajuću novčanu naknadu.
33. Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08 –
OUSRS, 45/09 – OUSRS, 49/09, 61/13 i 109/21 – OUSRS)
Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst
propisa, sačinjen u Ustavnom sudu BiH, kako je objavljen u
službenim glasilima, jer nije objavljen na svim službenim jezicima
i pismima, a koji u relevantnom dijelu glasi:
Član 8.
Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud na osnovu
slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivo ocijeniti svaki
dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.
Član 10.
Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtjevima i
prijedlozima u razumnom roku.
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa
što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja
strankama pripadaju u postupku.
Član 229. tačka 4)
Drugostepeni sud će, u sjednici vijeća ili na osnovu održane
rasprave, presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako utvrdi da
postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u žalbi:
4) ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi
pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primijenio
materijalno pravo;
Član 420.
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri
određivanju rokova i ročišta, sud će uvijek obraćati naročitu
pažnju na potrebu hitnog rješavanja radnih sporova.
VI. Dopustivost
34. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine,
Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja
su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora
zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.
35. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese
u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio
Broj 8 - Stranica 20 SLUŽBENI GLASNIK BiH
odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je
koristio.
36. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
je konačna odluka u ovom predmetu Presuda Vrhovnog suda broj
73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. rujna 2020. godine koju je apelant
ishodio tijekom trajanja postupka pred Ustavnim sudom. Potom,
apelant je navedenu presudu osporio podneskom od 29. listopada
2020. godine, koji je naslovljen kao "dopuna apelacije" u roku od
60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila
Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18.
st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki drugi
formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je
očigledno (prima facie) neutemeljena.
37. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
38. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama
povrijeđeno pravo iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 6. stavak 1. Europske konvencije, uključujući i pravo na
suđenje u razumnom roku, te pravo iz članka 13. Europske
konvencije.
Pravo na pravično suđenje
39. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.
40. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu
glasi:
1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza
ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i
javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim
sudom ustanovljenim zakonom.
41. U konkretnom slučaju postupak iz kojeg su proizašle
osporene presude odnosi se na utvrđivanje diskriminacije i
naknadu štete, dakle, radi se o predmetu građanskopravne naravi,
pa, stoga, apelant u predmetnom postupku uživa garancije prava
na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine
i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Prema tome, Ustavni
sud mora ispitati je li postupak pred redovitim sudovima bio
pravičan onako kako to zahtijevaju navedene odredbe.
a) Prigovori u odnosu na osporene presude
42. Apelant osporava presude Vrhovnog i Okružnog suda
tvrdeći da sudovi nisu uzeli u obzir sve relevantne okolnosti
konkretnog slučaja i da su osporene odluke donesene na temelju
proizvoljne primjene materijalnog prava i odredaba ZOR-a (čl.
111. stavak 2. i 112). Zbog navedenog, apelant ukazuje na kršenje
prava na pristup sudu.
43. U svezi s prigovorom o kršenju prava na pristup sudu,
Ustavni sud iz apelantovih navoda zapaža da apelant ovaj prigovor
veže za nezadovoljstvo osporenim odlukama i načinom na koji su
redoviti sudovi primijenili materijalno pravo, što nisu prigovori
koji suštinski pokreću pitanje kršenja prava na pristup sudu. U
odsustvu relevantne argumentacije Ustavni sud u okolnostima
konkretnog slučaja izneseni prigovor o kršenju prava na pristup
sudu smatra neutemeljenim.
44. U svezi s prigovorima kojima se pokreće pitanje
proizvoljne primjene prava, Ustavni sud ukazuje na to da, prema
praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:
Europski sud) i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije da
preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog
Utorak, 15. 2. 2022.
stanja i primjene prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv Rusije,
odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj
65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite
sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak
redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi,
Europski sud, Thomas protiv Ujedinjene Kraljevine, presuda od
10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća
Ustavnog suda je da ispita jesu li, eventualno, povrijeđena ili
zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na
pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena
zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.
45. Ustavni sud će se, dakle, iznimno upustiti u ispitivanje
načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako
utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne propise kada je
očigledno da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog
postupanja redovitog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica,
tako i primjene relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi,
Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine,
stavak 26). U kontekstu navedenog Ustavni sud podsjeća i da je u
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni
relevantnih propisa nikada ne može voditi pravičnom postupku
(vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. rujna 2006.
godine, točka 25. i dalje, i, mutatis mutandis, Europski sud,
Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. travnja 2013. godine, točka
24). Sukladno navedenom, Ustavni sud će ispitati je li došlo do
proizvoljne primjene prava.
46. Ustavni sud zapaža da je apelant tužbenim zahtjevom
tražio da se utvrdi mobing na radu koji su izvršili rukovoditelji
tuženog, da se naloži tuženom da spriječi prijeporno postupanje, te
da se naknadi nematerijalna šteta. Iz raspoloživih dokumenata
vidljivo je da redoviti sudovi nisu imali suglasno stajalište o
utemeljenosti tužbenog zahtjeva. Ustavni sud zapaža da je
Okružni sud, uvažavajući priziv tuženog, pazeći po službenoj
dužnosti na primjenu materijalnog prava i povredu odredaba
parničnog postupka, uvažio priziv, preinačio prvostupanjsku
presudu i odbio apelantov tužbeni zahtjev zbog toga što je taj sud
zaključio da radnje koje je poduzimao tuženi protiv apelanta
(vođenje stegovnih postupaka, praćenje korištenja stanke) nisu,
protivno stajalištu prvostupanjskog suda, u uzročno-posljedičnoj
vezi sa diskriminacijom iz članka 5. ZOR-a, niti su u svezi sa
mobingom iz članka 111. stavak 4. ZOR-a, odnosno da u
radnjama tuženog nema protupravnosti. Do istog zaključka je
došao i Vrhovni sud, koji je u cijelosti prihvatio stajalište
Okružnog suda ocijenivši da apelant ponuđenim dokazima nije
učinio vjerojatnim da je žrtva mobinga koji je izvršio tuženi.
Imajući u vidu apelantove prigovore, Ustavni sud iz obrazloženja
osporenih odluka (vidi toč. 20 – 23. ove odluke) ne može izvesti
zaključak da su redoviti sudovi prilikom odlučenja zanemarili
neku bitnu okolnost koja bi bila ključna za odlučenje, odnosno da
razlozi navedeni u obrazloženjima odluka nisu obuhvatili sve
važne aspekte konkretnog slučaja koji su mogli utjecati na
konačnu odluku. Pri tome apelant, osim nezadovoljstva ishodom
parničnog postupka, nije naveo relevantnu argumentaciju kojom
bi opravdao prigovore o proizvoljnoj primjeni odredaba ZOR-a
redovitih sudova čije odluke osporava.
47. Imajući u vidu obrazloženja osporenih odluka, Ustavni
sud ne uočava da su redoviti sudovi proizvoljno primijenili
odredbe ZOR-a, te ZZD i ZPP shukladno kojima je predmetni
postupak proveden, a na čemu apelant temelji prigovor o povredi
prava na pravično suđenje, te, stoga, Ustavni sud zaključuje da
osporenim odlukama nije prekršeno apelantovo pravo na pravično
suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.
stavak 1. Europske konvencije.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
b) Suđenje u razumnom roku
Relevantna načela
48. Ustavni sud, prije svega, ističe da se, prema
konzistentnoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, razumnost
duljine trajanja postupka mora ocijeniti u svjetlu okolnosti
pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima uspostavljenim
sudskom praksom Europskog suda, a naročito o složenosti
predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili drugih
javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima za
apelanta (vidi, Europski sud, Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija
broj 53176/99 od 7. veljače 2002. godine, Izvješće broj 2002-I,
stavak 38).
49. Podržavajući praksu Europskog suda, Ustavni sud
podsjeća na to da članak 6. stavak 1. Europske konvencije nameće
državama ugovornicama dužnost da organiziraju svoje
pravosudne sustave na način da sudovi mogu zadovoljiti uvjete
ovog članka, uključujući i obvezu da postupaju u predmetima u
razumnom roku (vidi, Europski sud, Marinović protiv Hrvatske,
presuda od 6. listopada 2005. godine).
50. Ako se predmet višekratno otvara, ili prebacuje sa suda
na sud (takozvana jo-jo praksa), Europski sud je sklon to tumačiti
kao ozbiljnu otežavajuću okolnost uslijed koje je moguće utvrditi
kršenje Konvencije čak i ako ukupna duljina postupka ne djeluje
prekomjerno (vidi, Europski sud, Svetlana Orlova protiv Rusije,
st. 42-52).
Razdoblje koje se uzima u obzir
51. Ustavni sud zapaža da je predmetni radni spor apelant
pokrenuo 13. kolovoza 2012. godine tužbom Osnovnom sudu u
Banjaluci, a da je postupak pravomoćno okončan 15. rujna 2020.
godine donošenjem presudeVrhovnog suda. Dakle, postupak je
ukupno trajao nešto dulje od osam godina. Upravo je to relevantno
razdoblje koje će Ustavni sud ispitati sa aspekta garancija prava na
suđenje u razumnom roku.
Analiza duljine trajanja izvršnog postupka
52. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se radilo o radnom
sporu koji, prema odredbama ZPP, spada u žurni postupak (članak
420. ZPP). U svezi sa apelantovim ponašanjem, Ustavni sud ne
uočava da je značajnije doprinio ukupnom trajanju postupka,
izuzev zahtjeva da se odredi drugi okružni sud za postupanje,
kojem je udovoljeno, jer je zahtjev bio utemeljen, što u konačnici
nije značajnije utjecalo na ukupnu duljinu trajanja postupka. Što se
tiče složenosti predmeta, Ustavni sud ne uočava da se radilo o
posebice složenom predmetu. Ustavni sud u konkretnom slučaju
uočava dva ključna problema. Prvi problem Ustavni sud uočava u
vraćanju Okružnog suda u Banjaluci predmeta na ponovni
postupak, što je svakako utjecalo na ukupnu duljinu trajanja
postupka (razdoblje od skoro tri godine od podnošenja tužbe do
određivanja drugog stvarno nadležnog osnovnog suda). Drugi
problem Ustavni sud uočava u duljini trajanja ponovnog postupka
od momenta kada je drugom stvarno nadležnom sudu (Osnovni
sud u Kotor-Varoši) dostavljen predmet u rad (21. svibanj 2015.
godine), koji je na tri sudske instance trajao pet godina i tri
mjeseca (15. rujan 2020. godine). Prema ocjeni Ustavnog suda,
odgovornost za to, prije svega, snosi Osnovni sud kojem su nakon
dostave predmeta trebale skoro dvije godine (godinu i devet
mjeseci) da zakaže ročište u predmetnom postupku. Pri tome
Osnovni sud u odgovoru na apelaciju nije naveo da se sud suočio
sa procesnim problemima prilikom rada na predmetu, u smislu
odredaba ZPP. Istina, Osnovni sud je nakon dva održana ročišta
(veljača i ožujak 2017. godine) u kratkom roku donio odluku u
predmetu (26. svibanj 2017. godine), ali činjenica da su sudu
trebale skoro dvije godine da zakaže ročište sud ničim nije
opravdao. Odgovornost Osnovnog suda je tim veća što je sud
trebao voditi računa o tome da se radi o žurnom postupku koji je
Broj 8 - Stranica 21
uz to vraćen na ponovno postupanje, što je bio dodatni razlog za
aktivnije postupanje suda. Postupak povodom priziva trajao je
godinu i četiri mjeseca od momenta kada je rješenjem Vrhovnog
suda (25. listopad 2017. godine) Okružni sud određen za drugi
stvarno nadležan sud, što jeste nešto dulje razdoblje za predmet
koji je žuran i u kojem se odlučivalo u ponovnom postupku.
Međutim, iz raspoloživih dokumenata nije vidljivo kada je
predmet dostavljen u rad Okružnom sudu, pa Ustavni sud bez tog
podatka ne može to razdoblje staviti na teret isključivo Okružnom
sudu. Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud u relativno kratkom
roku odlučio o apelantovoj reviziji. Ustavni sud, također, uvažava
činjenicu da se u predmetu u dva navrata odlučivalo o određivanju
drugog stvarno nadležnog osnovnog i okružnog suda, i to jedanput
po službenoj dužnosti, a drugi put na apelantov zahtjev i da je ta
činjenica svakako doprinijela duljini trajanja postupka, ali ne
značajnije da bi se opravdala ukupna duljina trajanja postupka.
53. Obzirom na sve navedeno i standarde koje Ustavni sud
ocjenjuje prilikom ispitivanja navoda o kršenju prava na
donošenje odluke "u razumnom roku", Ustavni sud zaključuje da
je u predmetnom postupku došlo do kršenja prava na pravično
suđenje "u razumnom roku" iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i
Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, budući da
je duljina trajanja postupka, uvažavajući sve relevantne okolnosti
konkretnog slučaja, bila pretjerano duga.
Pitanje naknade nematerijalne štete
54. Ustavni sud podsjeća da, prema članku 74. stavak (1)
Pravila Ustavnog suda, u odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni
sud može odrediti naknadu na ime nematerijalne štete. Prema
članku 74. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, ako Ustavni sud
odredi da je potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na
temelju pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz
prakse Ustavnog suda.
55. Obzirom na odluku u ovom predmetu, a imajući u vidu
presude Europskog suda protiv Bosne i Hercegovine (vidi,
Europski sud, Dorić protiv BiH, aplikacija broj 68811/13 od 7.
studenog 2017. godine, Škrbić i Vujičić protiv BiH, aplikacije br.
37444/17 i 75271/17 od 6. lipnja 2019. godine, i Hadžajlić i ostali
protiv BiH, aplikacija broj 10770/18 od 16. siječnja 2020. godine),
dosadašnju praksu, ekonomske uvjete u Bosni i Hercegovini
(podaci dostupni na www.bhas.ba) i okolnosti konkretnog slučaja,
prema članku 74. Pravila, odnosno članku 41. Europske
konvencije, Ustavni sud smatra da apelantu u konkretnom slučaju
na ime naknade nematerijalne štete, zbog nedonošenja odluke u
razumnom roku, treba isplatiti iznos od 1.000,00 KM.
56. Navedeni iznos apelantu je dužna isplatiti Vlada
Republike Srpske u roku od tri mjeseca od dana dostave ove
odluke. Ova odluka Ustavnog suda u dijelu koji se odnosi na
naknadu nematerijalne štete predstavlja izvršnu ispravu.
Pravo na učinkovit pravni lijek
57. U svezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na
učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije, Ustavni
sud ukazuje da apelant nije eksplicitno naveo u svezi sa kojim
pravima smatra da postoji kršenje prava iz članka 13. Međutim, iz
apelacije se može zaključiti da se navodi o kršenju ovog prava
dovode u svezu sa pravom na pravično suđenje, i to u kontekstu
navodnog kršenja prava na pristup sudu. U svezi s tim, Ustavni
sud zapaža da se u pogledu tog prigovora Ustavni sud izjasnio u
okviru prava na pravično suđenje, ocijenivši taj prigovor
neutemeljenim, pa se, stoga, ni pozivanje na kršenje prava na
učinkovit pravni lijek u svezi s pravom na pravično suđenje ne
može prihvatiti opravdanim. Konačno, Ustavni sud, polazeći od
biti prava na učinkovit pravni lijek, zapaža da je apelant imao
mogućnost koristiti i da je koristio pravne lijekove propisane
zakonom u parničnom postupku, a činjenica da ti pravni lijekovi
nisu rezultirali apelantovim konačnim uspjehom u parničnom
Broj 8 - Stranica 22 SLUŽBENI GLASNIK BiH
postupku ne može voditi zaključku o nepostojanju ili
neučinkovitosti pravnih lijekova na način kako to apelant
prezentira.
VIII. Zaključak
58. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na
pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 6. stavak 1. Europske konvencije u segmentu suđenja u
razumnom roku kada je postupak koji je, i prema odredbama
ZOR-a i ZZD, žuran na tri sudske instance trajao nešto dulje od
osam godina, a za tako dugo trajanje postupka redoviti sudovi nisu
pružili relevantno opravdanje, a odgovornost za to se u prvom
redu može staviti na teret postupajućim osnovnim sudovima u
konkretnom predmetu. S druge strane, nema kršenja prava na
pravično suđenje u odnosu na ostale aspekte tog prava kada su
Vrhovni sud i Okružni sud zaključili da je apelantov tužbeni
zahtjev neutemeljen, jer apelant ponuđenim dokazima nije učinio
vjerojatnim da je žrtva mobinga koji je izvršio tuženi za što su dali
relevantno obrazloženje koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
59. Nema ni kršenja prava na učinkovit pravni lijek iz članka
13. Europske konvencije u svezi sa pravom na pravično suđenje
kada je apelant imao mogućnost da koristi i kada je koristio
pravne lijekove propisane zakonom a činjenica da ti pravni
lijekovi nisu doveli do usvajanja tužbenog zahtjeva ne dovodi u
pitanje bit garancija koje pruža pravo na učinkovit pravni lijek.
60. Na temelju članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 74. Pravila
Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove
odluke.
61. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број АП 1622/20, рјешавајући апелацију Неђељка
Радуловића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1), (2)
и (3) и члана 74 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине
– пречишћени текст ("Службени гласник Босне и
Херцеговине" број 94/14), у саставу:
Мато Тадић, предсједник
Миодраг Симовић, потпредсједник
Мирсад Ћеман, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Сеада Палаврић, судија
Златко М. Кнежевић, судија
на сједници одржаној 26. јануара 2022. године донио је
ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Дјелимично се усваја апелација Неђељка Радуловића.
Утврђује се повреда права на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода у
односу на доношење одлуке у разумном року у поступку који
је окончан Пресудом Врховног суда Републике Српске број
73 0 Рс 022344 20 Рев од 15. септембра 2020. године.
Налаже се Влади Републике Српске да, у складу са
чланом 74 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине,
апеланту Неђељку Радуловићу у року од три мјесеца од
достављања ове одлуке исплати износ од 1.000,00 КМ на име
накнаде нематеријалне штете због кршења права на
доношење одлуке у разумном року уз обавезу да, након
истека овог рока, апеланту плати законску затезну камату на
евентуално неисплаћени износ, или дио износа накнаде
одређене овом одлуком.
Utorak, 15. 2. 2022.
Налаже се Влади Републике Српске да, у складу са
чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и
Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове
одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о
предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.
Одбија се као неоснована апелација Неђељка
Радуловића поднесена против Пресуде Врховног суда
Републике Српске број 73 0 Рс 022344 20 Рев од 15.
септембра 2020. године и Пресуде Окружног суда у
Приједору број 16 0 Рс 000196 17 Рсж од 13. фебруара 2020.
године у односу на остале аспекте права из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода и
члана 13 Европске конвенције за заштиту људских права и
основних слобода.
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. Увод
1. Неђељко Радуловић (у даљњем тексту: апелант) из
Бање Луке поднио је 30. априла 2020. године апелацију
Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) против Пресуде Окружног суда у Приједору (у
даљњем тексту: Окружни суд) број 16 0 Рс 000196 17 Рсж од
13. фебруара 2020. године.
2. Апелант је поднеском од 29. октобра 2020. године
допунио апелацију којим је оспорио Пресуду Врховног суда
Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 73 0
Рс 022344 20 Рев од 15. септембра 2020. године, коју је
исходио током трајања поступка пред Уставним судом.
II. Поступак пред Уставним судом
3. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од
Врховног суда, Окружног суда, Основног суда у Котор
Варошу, Основног суда у Бањој Луци и туженог Града Бања
Лука (у даљњем тексту: тужени) затражено је 12. јануара и
18. фебруара 2021. године да доставе одговоре на апелацију.
4. Сви позвани су доставили одговоре на апелацију у
периоду од 21. јануара до 4. маја 2021. године. Одговори на
апелацију достављени су 31. децембра 2021. године апеланту
ради изјашњења. Апелант у остављеном року није доставио
изјашњење на одговоре на апелацију.
III. Чињенично стање
5. Чињенице предмета које произилазе из апелационих
навода и докумената предочених Уставном суду могу да се
сумирају на сљедећи начин:
6. Апелант је 13. августа 2012. године поднио тужбу
Основном суду у Бањој Луци против туженог ради заштите
права из радног односа.
7. Пресудом Основног суда у Бањој Луци број 71 0 Рс
148629 12 Рс од 1. октобра 2013. године одбијен је апелантов
тужбени захтјев.
8. Одлучујући о апелантовој жалби Окружни суд у
Бањој Луци је својом одлуком од 22. септембра 2014. године
жалбу уважио и предмет вратио првостепеном суду на
поновно одлучивање.
9. У поновном поступку, поступајући по налогу
Основног суда у Бањој Луци, апелант је 16. марта 2015.
године уредио тужбени захтјев којим је тражио да се утврди
да је трпио мобинг на раду код туженог од Драгана Лукача и
Драгољуба Давидовића, и то почев од 31. октобра 2011.
године па до 5. новембра 2013. године од Драгана Лукача, а
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
од Драгољуба Давидовића у периоду од 18. новембра 2011.
године до 25. октобра 2012. године, који се огледа у смјени са
радног мјеста, ускраћивању права на конкурсу, неправилном
оцјењивању, упозорењу да се "окане тјерања правде",
посебном вођењу евиденције о коришћењу паузе,
изложености свакодневним притисцима, издвајању из
цјелине, праћењу на радном мјесту, неоснованом вршењу
дисциплинских поступака, тражећи да се спријечи описано
поступање и омогући апеланту остваривање забране мобинга,
те исплати накнада на име претрпљених душевних болова.
10. Основни суд у Бањој Луци је 23. априла 2015. године
поднио приједлог Окружном суду у Бањој Луци којим је
тражио да се у предмету одреди други стварно надлежан суд
због тога што је апелантова супруга, као судија Основног
суда у Бањој Луци, распоређена на реферат радних спорова.
11. Одлучујући о приједлогу, Окружни суд у Бањој
Луци је Рјешењем број 71 0 В 148629 15 В од 15. маја 2015.
године одредио да Основни суд у Котор Варошу (у даљњем
тексту: Основни суд) поступа у предметном поступку.
Предмет је достављен Основном суду 21. маја 2015. године.
12. Поступајући по апелантовом уређеном тужбеном
захтјеву као у тачки 9 ове одлуке, након одржана два рочишта
(у фебруару и марту 2017. године), Основни суд је Пресудом
број 73 0 Рс 22344 15 Рс од 26. маја 2017. године дјелимично
уважио тужбени захтјев и утврдио да је апелант претрпио
мобинг на раду код туженог који се огледа у изложености
свакодневним притисцима, издвајању из цјелине, праћењу на
радном мјесту и посебном вођењу евиденције коришћења
паузе, неоснованом вођењу дисциплинских поступака, те је
туженом наложено да спријечи описано поступање и омогући
апеланту да оствари забрану мобинга, као права из радног
односа, те да му на име накнаде штете, због претрпљених
душевних болова, исплати износ од 2.000,00 КМ заједно са
каматама и трошковима поступка (све прецизније наведено у
изреци пресуде).
13. Основни суд се позвао на одредбе Закона о раду РС
(у даљњем тексту: ЗОР) и Закона о забрани дискриминације
БиХ (у даљњем тексту: ЗЗД), који су били на снази у периоду
на који се односи тужбени захтјев, којима је дефинисан појам
мобинга као облика нефизичког узнемиравања на радном
мјесту који подразумијева понављање радњи које имају
понижавајући ефекат на жртву чија је сврха или посљедица
деградација радних услова или професионалног статуса
запосленог (члан 4 став 3 ЗЗД). Одредбе ЗОР-а дефинишу
мобинг као "специфичан облик понашања на радном мјесту,
којим једно или више лица систематски, у дужем периоду,
психички злоставља или понижава друго лице с циљем
угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и
интегритета". Да би се утврдило постојање мобинга, у смислу
одредаба ЗЗД, неопходно је да се узнемиривање десило на
радном мјесту, да је оно извршено понављањем радњи и да је
учињено због једног од забрањених основа наведених у члану
2 ЗЗД. Будући да одредбе ЗЗД у члану 1 прописују да се њиме
уређује систем заштите од дискриминације, што укључује и
систем заштите од дискриминације на раду, радном мјесту и
у вези са радом, према мишљењу Основног суда, на
предметну ситуацију примјењују се одредбе ЗЗД.
14. Основни суд је, даље, указао да апелант свој захтјев
темељи на тврдњи да га је послодавац дужи временски
период систематски злостављао, што је започело након
његовог указивања на незаконитости у раду Комуналне
полиције и начелника тог одјељења у поднеску од 31. октобра
2011. године. Злостављање се, према апелантовим тврдњама,
огледа у иницирању измјене систематизације радних мјеста,
распореду на ниже рангирано радно мјесто, произвољном
оцјењивању резултата рада, појачаном надзору коришћења
Broj 8 - Stranica 23
паузе, учесталим покретањем дисциплинских поступака, те
пријетњама у погледу личне безбједности.
15. Оцјеном спроведених доказа (који су побројани у
образложењу пресуде), у смислу члана 8 Закона о парничном
поступку (у даљњем тексту: ЗПП), Основни суд је утврдио да
је апелант понуђеним доказима учинио вјероватним да је
тужени радњама прецизираним у изреци пресуде извршио
мобинг над апелантом. У вези с тим, Основни суд је навео да
је у наводима тужбе и на рочишту за главну расправу апелант
указао да је, након доношења наредбе о раду шефова смјене
Комуналне полиције 9. фебруара 2012. године, услиједило
праћење коришћења паузе само апеланта. Из изјаве свједока
је произашло да је тужени вршио надзор у погледу времена
коришћења паузе апеланта на основу налога који је дат
усмено, док друге патроле Комуналне полиције нису вршиле
контролу шефова смјена. Увидом у захтјев за покретање
дисциплинског поступка утврђено је да је против апеланта
поднесен захтјев за покретање дисциплинског поступка, и то
због неношења униформе и непридржавања наредбе о
коришћењу паузе. Увидом у рјешење градоначелника од 21.
маја 2012. године утврђено је да је апелант ослобођен
дисциплинске одговорности уз образложење да радње због
којих је покренут дисциплински поступак нису предвиђене
као повреде радне дужности, нити је у апелантовим радњама
било повреде радне дужности - "неизвршавање или
несавјесно, неблаговремено извршавање радних дужности".
16. У погледу апелантовог навода да је праћењем на
радном мјесту, те дисциплинским поступцима издвајан из
цјелине, свједок Драган Лукач, тада начелник Одјељења
комуналне полиције, није изнио ваљану аргументацију којом
би оповргнуо апелантове наводе. Именовани свједок је у
исказу навео да је наложио Прпићу и Пудару да прате
коришћење паузе апеланта због апелантовог неоправданог
одсуства у више наврата, док за друге раднике није водио
извјештаје у вези са изласцима са посла. И у односу на
дисциплинске поступке именовани свједок је навео да су они
вођени само против апеланта, те да у односу на други
поступак због неношења униформе није био информисан о
разлозима због којих апелант није носио униформу
(посипање чаја по униформи). У вези са покретањем
дисциплинског поступка, свједоци Владимир Пудар, Дамир
Прпић и Жељко Обрадовић су сагласно навели да је било
пропуста у раду других запосленика туженог (нејављање на
телефон, оштећења службених возила), али да је
дисциплински поступак вођен само против апеланта.
Основни суд је, узимајући у обзир те наводе, те разлоге за
покретање дисциплинског поступка закључио да је апелант
учинио вјероватним чињеницу о постојању мобинга у
наведеним случајевима. У том правцу Основни суд је
нагласио да је прихватио апелантов исказ који је потврђен
исказима свједока који су потврдили чињенице које су им
биле непосредно познате, а да они немају интерес за успјехом
у парници, те их је суд прихватио.
17. С друге стране, понуђеним доказима тужени није
оповргао апелантове наводе да ни праћење ни контролисање,
као ни вођење дисциплинских поступака нису резултат
шиканирања апеланта од туженог, па је суд примјеном
правила о терету доказивања одлучио као у изреци пресуде.
Основни суд се позвао на одредбу члана 112 став 4 ЗОР-а
наложивши послодавцу да апеланту обезбиједи да оствари
права која су му ускраћена, а да апеланту, како је утврђено да
је тужени извршио мобинг над апелантом, према оцјени суда,
припада и право на накнаду штете.
18. На апелантов приједлог (апелантов поднесак
Основном суду од 6. јула 2017. године) да се за поступање у
предмету одреди други стварно надлежан окружни суд,
Broj 8 - Stranica 24 SLUŽBENI GLASNIK BiH
Врховни суд је Рјешењем број 73 0 Рс 022344 17 Р од 25.
октобра 2017. године одредио Окружни суд (у Приједору) за
одлучивање о жалби туженог против пресуде Основног суда.
19. Одлучујући о жалби туженог Окружни суд је на
сједници донио Пресуду број 16 0 Рс 000196 17 Рсж од 13.
фебруара 2020. године којом је жалбу уважио, првостепену
пресуду у досуђујућем дијелу преиначио тако да је апелантов
тужбени захтјев одбијен (све прецизније наведено у изреци
пресуде).
20. Окружни суд је, између осталог, истакао да је
питање мобинга регулисано чланом 111 тачка 5 ЗОР-а, који је
цитирао. Према мишљењу Окружног суда, свака несугласица
између запосленика и послодавца, чак и уколико их је било,
по својој правној природи не представља мобинг, а да би се
одређено понашање сматрало мобингом, потребно је да једно
или више лица у дужем временском периоду психички
злоставља или понижава запосленика с циљем угрожавања
његовог угледа и части. Чињеница да је, због апелантовог
неоправданог одсуства на радном мјесту у више наврата,
непосредни руководилац наложио да се прати коришћење
паузе, као и чињеница да је против апеланта вођен
дисциплински поступак, према схватању Окружног суда,
нису у узрочно-посљедичној вези са дискриминацијом коју
забрањује члан 5 ЗОР-а у вези са чланом 111 тачка 5 истог
закона.
21. У вези с тим, Окружни суд је појаснио да
непосредно одсуствовање у току радног времена представља,
у смислу члана 141а) Закона о локалној самоуправи, повреду
радне дужности коју послодавац може, али не мора да
санкционише, док је дисциплински поступак механизам
прописан у складу са актима донесеним законом. Према томе,
Окружни суд је закључио да у радњама туженог нема
противправности, а самим тим ни повреде права по основу
мобинга. У вези са накнадом коју апелант потражује,
Окружни суд је навео да апелант током поступка није доказао
у чему се састоји повреда части и угледа, нарочито јаког
степена душевне боли што би оправдало досуђивање новчане
накнаде, у смислу члана 200 Закона о облигационим
односима (у даљњем тексту: ЗОО).
22. Одлучујући о апелантовој ревизији, Врховни суд је
Пресудом број 73 0 Рс 022344 20 Рев од 15. септембра 2020.
године ревизију одбио. Врховни суд је, имајући у виду радње
описане у изреци првостепене пресуде на којима апелант
темељи тужбени захтјев да је био изложен мобингу, закључио
да оне немају такав карактер. Према оцјени Врховног суда, не
могу да се сматрају мобингом радње које је предузео
начелник Одјељења у којем је радио апелант у оквиру
овлашћења датих законом (контролисано коришћење паузе)
када је обавијештен да апелант неосновано одсуствује са
посла. Таква радња, према мишљењу Врховног суда, нема
карактер мобинга и због тога што се ради о појединачном
догађају, а не о понављању радње у дужем временском
периоду. Чињеница да одсуство других запосленика није
праћено и евидентирано не указује на то да такво понашање
према апеланту представља мобинг, односно на неједнако
поступање. Врховни суд је још нагласио да покретање
дисциплинског поступка само по себи нема елементе мобинга
чак и под условом да резултат тог поступка буде ослобађајућа
одлука. У вези с тим, наглашено је да сваки дисциплински
поступак не мора да заврши осудом за повреду радне
дисциплине, зато што су одређене процедура и могућност
улагања правних лијекова којима се радник брани од
неоправданог и недоказаног стављања на терет повреда радне
дужности.
23. Врховни суд је нагласио да је апелант у парници
кумулирао двије антидискриминационе тужбе тако што се
Utorak, 15. 2. 2022.
његов захтјев састоји од тужбе за утврђење да је "трпио
мобинг на раду код туженог" (деклараторни захтјев) и тужбе
за накнаду штете (кондемнаторни захтјев) чији успјех зависи
од основаности деклараторног дијела тужбе, сагласно
одредби члана 12 ст. 1 и 3 ЗЗД. Према одредби члана 112 став
2 ЗОР-а, на апеланту је била обавеза да изнесе чињенице које
оправдавају сумњу да је тужени поступао супротно одредби
члана 111 став 1 ЗОР-а, док је на туженом била обавеза да
докаже да није нарушен принцип једнакости, односно да се
не ради о мобингу. Одредбама ЗЗД је одступљено од
стандардног правила о терету доказивања, утемељеног на чл.
7, 123 и 126 ЗПП на начин што жртва евентуалне
дискриминације није дужна да докаже дискриминацију или
мобинг са степеном сигурности, већ је довољно да учини
вјероватним да је дошло до тога, па уколико испуни тај услов,
наводни починилац је дужан да докаже да није било мобинга.
Према мишљењу Врховног суда, имајући у виду наведене
радње на чијем предузимању апелант заснива тврдње о
постојању мобинга, апелант понуђеним доказима није учинио
вјероватним да је жртва мобинга који је извршио тужени.
Врховни суд је оцијенио неоснованим апелантов приговор да
је образложење Окружног суда нејасно и контрадикторно, јер
је тај суд, према мишљењу Врховног суда, изнио ваљано
образложење и закључак о непостојању услова да се удовољи
апелантовим захтјевима, образложивши жалбене наводе, те
да је довољно и јасно образложио одлуку позивајући се на
релевантне законске одредбе.
IV. Апелација
а) Наводи из апелације
24. Апелант сматра да је оспореним одлукама
повријеђено његово право на фер и правично суђење у
разумном року загарантовано чланом II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за
заштиту људских права и основних слобода (у даљњем
тексту: Европска конвенција). Апелацијом се указује да радни
спор траје од 2012. године (седам година и осам мјесеци) који
је према закону хитан, указујући на кршење права на суђење
у разумном року. Апелант истиче да је у поступку активно
учествовао, али да му редовни судови нису пружили
адекватну заштиту. На наведену повреду указује и чињеница
што су редовни судови, изузев Основног суда, предметном
поступку приступили површно и паушално, без уплитања у
суштину спорног односа, без детаљне анализе и оцјене свих
материјалних доказа појединачно и у њиховој међусобној
вези, а при томе су погрешно примијенили одредбе
материјалног права, примјењујући одредбе које не могу да се
примијен, на штоа је апелант безуспјешно указивао током
поступка. Због тога, апелант указује и на кршење права на
приступ суду и права на дјелотворан правни лијек из члана 13
Европске конвенције. Апелант је у допуни апелације оспорио
и пресуду Врховног суда због повреде материјалног права. У
вези с тим, апелант је навео да је Врховни суд закључио да се
радње које су предузете против апеланта не могу назвати
мобингом и да се ради о појединачном догађају, а не о
понављању радњи у дужем временском периоду. Такво
образложење је, према апелантовом мишљењу, неистина, јер
су се праћење и евидентирање апелантовог одласка на паузу
водили у периоду од неколико мјесеци, што је током
поступка утврђено (изјаве свједока и писани извјештаји).
Према апелантовом мишљењу, овакво становиште Врховног
суда је директно супротно члану 112 став 2 ЗОР-а којим је
прописано да, у случају спора, терет доказивања да није било
дискриминације када запосленик изнесе чињенице које
оправдавају сумњу да је послодавац поступао супротно
одредби члана 111 став 1 ЗОР-а, јесте на послодавцу. Према
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
апелантовим тврдњама, послодавац није доказао да је
поступање према апеланту било исто као поступање према
другим запосленицима. Апелант сматра да је доказао у чему
се састоји мобинг, односно дискриминација у односу на
остале запосленике, што је поткријепљено одговарајућим
доказима, а тужени те наводе ничим није оспорио на начин да
је успио да докаже да се понашао према апеланту као и према
осталим запосленицима. Због свега наведеног, апелант сматра
да су Окружни суд и Врховни суд своје одлуке утемељили на
произвољној примјени материјалног права, прије свега чл.
111 и 112 ЗОО.
б) Одговор на апелацију
25. Врховни суд је остао при разлозима датим у
оспореној одлуци, наводећи да одлуком тог суда нису
повријеђена апелантова права загарантована Уставом, нити
права утврђена Европском конвенцијом. Из тока поступка и
садржине оспорених одлука јасно произилази да није
повријеђено апелантово право на правично суђење на којој
тврдњи апелант заснива апелацију. Врховни суд је још навео
да је предмет примио 30. јуна 2020. године, а да је одлука о
ревизији донесена након два мјесеца, па, стога, поступак пред
тим судом није неразумно дуго трајао, нити има основа за
досуђивање накнаде нематеријалне штете.
26. Окружни суд је навео да пред тим судом нису
прекршена апелантова права загарантована Уставом, нити
права из Европске конвенције на која се апелант позвао.
Предложено је да се апелација одбије као неоснована.
27. Окружни суд у Бањој Луци је навео да остаје при
разлозима датим у другостепеној одлуци, предложивши да се
апелација одбије као неоснована, јер апеланту нису
прекршена права на која се позвао.
28. Основни суд у Бањој Луци је навео да је дио
поступка који је спроведен пред тим судом у цијелости вођен
уз правилну примјену процесног и материјалног права, те да
апелантова права нису повријеђена.
29. Основни суд је навео да је том суду предмет
уступљен 21. маја 2015. године и да у поступку пред тим
судом није дошло до повреде апелантових права која су
загарантована Европском конвенцијом.
30. Тужени је, између осталог, навео да оспореним
одлукама није прекршено право на приступ суду, ни право на
правично суђење у разумном року, нити право на дјелотворан
правни лијек, истичући да је апеланту у два наврата
омогућено да делегира други стварно надлежни суд по
његовом захтјеву након доношења пресуде Основног суда у
Бањој Луци. Апелант је, према наводима туженог, користио
сва правна средства допуштена законом ради заштите својих
права из радног односа, при чему му је било омогућено право
на приступ суду и правично суђење и путем института
делегације другог стварно надлежног суда по апелантовом
личном захтјеву. Према мишљењу туженог, поступак је
спроведен у разумном року имајући у виду правне радње које
су судови предузимали до доношења правоснажне пресуде.
Предложено је да се апелација одбије.
V. Релевантни прописи
31. Закон о забрани дискриминације ("Службени
гласник Босне и Херцеговине" бр. 59/09 и 66/16)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени
пречишћени текст, сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
Члан 2.
(Дискриминација)
(1) Дискриминацијом, у смислу овог закона, сматраће се
свако различито поступање, укључујући свако искључивање,
ограничавање или давање предности утемељено на
Broj 8 - Stranica 25
стварним или претпостављеним основама према било којем
лицу или групи лица и онима који су с њима у родбинској или
другој вези на основу њихове расе, боје коже, језика, вјере,
етничке припадности, инвалидитет, животна доб,
националног или социјалног поријекла, везе с националном
мањином, политичког или другог увјерења, имовног стања,
чланства у синдикату или другом удружењу, образовања,
друштвеног положаја и пола, сексуалне оријентације, родног
идентитета, полних карактеристика, као и свака друга
околност која има за сврху или посљедицу да било којем лицу
онемогући или угрожава признавање, уживање или
остваривање на равноправној основи права и слобода у свим
областима живота.
(2) Забрана дискриминације примјењује се на све јавне
органе као и на сва физичка или правна лица, како у јавном
тако и у приватном сектору, у свим областима, а нарочито:
запослења, чланства у професионалним организацијама,
образовања, обуке, становања, здравства, социјалне
заштите, добара и услуга намијењених јавности и јавним
мјестима, те обављања привредних активности и јавних
услуга.
Члан 4. став (3)
(Остали облици дискриминације)
(3) Мобинг је облик нефизичког узнемиравања на радном
мјесту који подразумијева понављање радњи које имају
понижавајући ефекат на жртву чија је сврха или посљедица
деградација радних услова или професионалног статуса
запосленог.
Члан 12. став (1) тач. а), б) и ц)
(Посебне тужбе за заштиту од дискриминације)
(1) Лице или група лица која су изложена било којем
облику дискриминације, према одредбама овог закона,
овлашћени су да поднесу тужбу и да траже:
а) утврђивање да је туженик повриједио тужиочево
право на једнако поступање, односно да радња коју је
предузео или пропустио може непосредно довести до
повреде права на једнако поступање (тужба за утврђивање
дискриминације);
б) забрану предузимања радњи којима се крши или се
може прекршити тужиочево право на једнако поступање,
односно да се изврше радње којима се уклања
дискриминација или њене посљедице (тужба за забрану или
отклањање дискриминације);
ц) да се надокнади материјална и нематеријална
штета узрокована повредом права заштићених овим
законом (тужба за надокнаду штете);
Члан 15. став (1)
(Терет доказивања)
(1) Када лице или група лица у свим поступцима
предвиђеним овим законом, на основу њима расположивих
доказа, учине вјероватним да је дошло до дискриминације,
терет доказивања да није дошло до дискриминације лежи на
супротној страни.
32. Закон о раду - пречишћени текст ("Службени
гласник Републике Српске" број 55/07) који је важио у
релевантном периоду и који у битном дијелу гласи:
Члан 5.
Радник, као и лице које тражи запослење, не може
бити стављен у неравноправан положај код остваривања
права по основу рада и права на запослење због расе, етничке
припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког
или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла,
имовног стања, чланства или нечланства у синдикату или
политичкој организацији, тјелесног и душевног здравља и
Broj 8 - Stranica 26 SLUŽBENI GLASNIK BiH
других обиљежја која нису у непосредној вези са природом
радног односа.
Члан 111.
Није дозвољено узнемиравање и сексуално
узнемиравање, насиље по основу пола, као и систематско
злостављање радника од послодавца и других запослених (у
даљем тексту: мобинг).
Узнемиравање у смислу става 1. овог члана јесте свако
нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 5.
овог закона које има за циљ или представља повреду
достојанства лица које тражи запослење, као и радника, а
које изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво
окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу става 1. овог члана
јесте свако вербално или физичко понашање које има за циљ
или представља повреду достојанства лица које тражи
запослење, као и радника у сфери полног живота, а које
изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво
окружење.
Насиље на основу пола представља било које дјело које
наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету
или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно
спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на
принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са
радом.
Мобинг је специфичан облик понашања на радном
мјесту, којим једно или више лица систематски, у дужем
временском периоду, психички злоставаља или понижава
друго лице с циљем угрожавања његовог угледа, части,
људског достојанства и интегритета.
Послодавац је дужан предузети ефикасне мјере с
циљем спречавања, насиља на основу пола, дискриминације,
узнемиравања, сексуалног узнемиравања у раду и/или у вези
са радом и мобинга те не смије предузимати никакве мјере
према раднику због чињенице да се жалио на насиље,
дискриминацију, узнемиравање, сексуално узнемиравање и
мобинг.
Члан 112.
У случајевима дискриминације у смислу одредаба
чланова 5., 109., 110. и 111. овог закона лице које тражи
запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним
судом поступак за накнаду штете у складу са законом.
У случају спора, терет доказивања да није било
дискриминације, односно да је поступљено у складу са
законом, уколико лице које тражи запослење, односно лице
које је запослено изнесе чињенице које оправдавају сумњу да
је послодавац поступио противно одредбама члана 111. став
1. овог закона, на послодавцу је.
У случајевима насиља на основу пола, узнемиравања и
сексуалног узнемиравања и мобинга, ниједна одредба овог
закона не може се тумачити као ограничавање или
умањивање права на вођење кривичног или грађанског
поступка.
Ако суд утврди да је тужба из става 1. овог члана
основана, наложиће послодавцу да тужиоцу успостави и
обезбиједи остваривање права која су му ускраћена или да
плати одговарајућу новчану накнаду.
33. Закон о парничном поступку ("Службени гласник
Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08 –
ОУСРС, 45/09 – ОУСРС, 49/09, 61/13 и 109/21 – ОУСРС)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени
пречишћени текст прописа, сачињен у Уставном суду БиХ,
како је објављен у службеним гласилима, јер није објављен
на свим службеним језицима и писмима, а који у релевантном
дијелу гласи:
Utorak, 15. 2. 2022.
Члан 8.
Које ће чињенице узети као доказане одлучује суд на
основу слободне оцјене доказа. Суд ће савјесно и брижљиво
оцијенити сваки доказ засебно и све доказе заједно.
Члан 10.
Странка има право да суд одлучи о њеним захтјевима и
приједлозима у разумном року.
Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и
са што мање трошкова и да онемогући сваку злоупотребу
права која странкама припадају у поступку.
Члан 229. тачка 4)
Другостепени суд ће, у сједници вијећа или на основу
одржане расправе, пресудом преиначити првостепену
пресуду, ако утврди да постоји један од сљедећих разлога
изнесених у жалби:
4) ако сматра да је чињенично стање у првостепеној
пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд
погрешно примијенио материјално право;
Члан 420.
У поступку у парницама из радних односа, а нарочито
при одређивању рокова и рочишта, суд ће увијек обраћати
нарочиту пажњу на потребу хитног рјешавања радних
спорова.
VI. Допустивост
34. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону
надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када
она постану предмет спора због пресуде било којег суда у
Босни и Херцеговини.
35. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су
против пресуде, односно одлуке која се њоме побија,
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према
закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем
дјелотворном правном лијеку којег је користио.
36. У конкретном случају предмет оспоравања
апелацијом је коначна одлука у овом предмету Пресуда
Врховног суда број 73 0 Рс 022344 20 Рев од 15. септембра
2020. године коју је апелант исходио током трајања поступка
пред Уставним судом. Затим, апелант је наведену пресуду
оспорио поднеском од 29. октобра 2020. године, који је
насловљен као "допуна апелације" у року од 60 дана, како је
прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда.
Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4)
Правила Уставног суда, јер не постоји неки други формални
разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно
(prima facie) неоснована.
37. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и
Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног
суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација
испуњава услове у погледу допустивости.
VII. Меритум
38. Апелант сматра да му је оспореним одлукама
повријеђено право из члана II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције,
укључујући и право на суђење у разумном року, те право из
члана 13 Европске конвенције.
Право на правично суђење
39. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном
дијелу гласи:
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она
обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и
кривичним стварима и друга права у вези са кривичним
поступком.
40. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Приликом утврђивања његових грађанских права и
обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има право
на правичну и јавну расправу у разумном року пред
независним и непристрасним судом установљеним законом.
41. У конкретном случају поступак из којег су
произашле оспорене пресуде односи се на утврђивање
дискриминације и накнаду штете, дакле, ради се о предмету
грађанскоправне природе, па, стога, апелант у предметном
поступку ужива гаранције права на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције. Према томе, Уставни суд мора да испита да ли је
поступак пред редовним судовима био правичан онако како
то захтијевају наведене одредбе.
a) Приговори у односу на оспорене пресуде
42. Апелант оспорава пресуде Врховног и Окружног
суда тврдећи да судови нису узели у обзир све релевантне
околности конкретног случаја и да су оспорене одлуке
донесене на основу произвољне примјене материјалног права
и одредаба ЗОР-а (чл. 111 став 2 и 112). Због наведеног,
апелант указује на кршење права на приступ суду.
43. У вези с приговором о кршењу права на приступ
суду, Уставни суд из апелантових навода запажа да апелант
овај приговор веже за незадовољство оспореним одлукама и
начином на који су редовни судови примијенили материјално
право, што нису приговори који суштински покрећу питање
кршења права на приступ суду. У одсуству релевантне
аргументације Уставни суд у околностима конкретног случаја
изнесени приговор о кршењу права на приступ суду сматра
неоснованим.
44. У вези с приговорима којима се покреће питање
произвољне примјене права, Уставни суд указује на то да,
према пракси Европског суда за људска права (у даљњем
тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова
није да преиспитују закључке редовних судова у погледу
чињеничног стања и примјене права (види, Европски суд,
Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна
2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд
није надлежан да супституише редовне судове у процјени
чињеница и доказа, већ је, уопштено, задатак редовних
судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види,
Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства,
пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02).
Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално,
повријеђена или занемарена уставна права (право на
правично суђење, право на приступ суду, право на
дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона
била, евентуално, произвољна или дискриминациона.
45. Уставни суд ће се, дакле, изузетно упустити у
испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали
чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили
позитивноправне прописе када је очигледно да је у одређеном
поступку дошло до произвољног поступања редовног суда
како у поступку утврђивања чињеница, тако и примјене
релевантних позитивноправних прописа (види, Уставни суд,
Одлука број АП 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26). У
контексту наведеног Уставни суд подсјећа и да је у више
својих одлука указао да очигледна произвољност у примјени
Broj 8 - Stranica 27
релевантних прописа никада не може да води правичном
поступку (види, Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12.
септембра 2006. године, тачка 25 и даље, и, mutatis mutandis,
Европски суд, Анђелковић против Србије, пресуда од 9.
априла 2013. године, тачка 24). Сходно наведеном, Уставни
суд ће испитати да ли је дошло до произвољне примјене
права.
46. Уставни суд запажа да је апелант тужбеним
захтјевом тражио да се утврди мобинг на раду који су
извршили руководиоци туженог, да се наложи туженом да
спријечи спорно поступање, те да се накнади нематеријална
штета. Из расположивих докумената видљиво је да редовни
судови нису имали сагласно становиште о основаности
тужбеног захтјева. Уставни суд запажа да је Окружни суд,
уважавајући жалбу туженог, пазећи по службеној дужности
на примјену материјалног права и повреду одредаба
парничног поступка, уважио жалбу, преиначио првостепену
пресуду и одбио апелантов тужбени захтјев због тога што је
тај суд закључио да радње које је предузимао тужени против
апеланта (вођење дисциплинских поступака, праћење
коришћења пауза) нису, супротно становишту првостепеног
суда, у узрочно-посљедичној вези са дискриминацијом из
члана 5 ЗОР-а, нити су у вези са мобингом из члана 111 став 4
ЗОР-а, односно да у радњама туженог нема противправности.
До истог закључка је дошао и Врховни суд, који је у
цијелости прихватио становиште Окружног суда оцијенивши
да апелант понуђеним доказима није учинио вјероватним да
је жртва мобинга који је извршио тужени. Имајући у виду
апелантове приговоре, Уставни суд из образложења
оспорених одлука (види тач. 20 – 23 ове одлуке) не може да
изведе закључак да су редовни судови приликом одлучења
занемарили неку битну околност која би била кључна за
одлучење, односно да разлози наведени у образложењима
одлука нису обухватили све важне аспекте конкретног
случаја који су могли да утичу на коначну одлуку. При томе
апелант, осим незадовољства исходом парничног поступка,
није навео релевантну аргументацију којом би оправдао
приговоре о произвољној примјени одредаба ЗОР-а редовних
судова чије одлуке оспорава.
47. Имајући у виду образложења оспорених одлука,
Уставни суд не уочава да су редовни судови произвољно
примијенили одредбе ЗОР-а, те ЗЗД и ЗПП сходно којима је
предметни поступак спроведен, а на чему апелант темељи
приговор о повреди права на правично суђење, те, стога,
Уставни суд закључује да оспореним одлукама није
прекршено апелантово право на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције.
б) Суђење у разумном року
Релевантни принципи
48. Уставни суд, прије свега, истиче да, према
конзистентној пракси Европског суда и Уставног суда,
разумност дужине трајања поступка мора да се оцијени у
свјетлу околности појединог предмета, водећи рачуна о
критеријумима успостављеним судском праксом Европског
суда, а нарочито о сложености предмета, понашању страна у
поступку и надлежног суда или других јавних власти, те о
значају који конкретна правна ствар има за апеланта (види,
Европски суд, Микулић против Хрватске, апликација број
53176/99 од 7. фебруара 2002. године, Извјештај број 2002-I,
став 38).
49. Подржавајући праксу Европског суда, Уставни суд
подсјећа на то да члан 6 став 1 Европске конвенције намеће
државама уговорницама дужност да организују своје
правосудне системе на начин да судови могу да задовоље
Broj 8 - Stranica 28 SLUŽBENI GLASNIK BiH
услове овог члана, укључујући и обавезу да поступају у
предметима у разумном року (види, Европски суд,
Мариновић против Хрватске, пресуда од 6. октобра 2005.
године).
50. Ако се предмет вишекратно отвара, или пребацује са
суда на суд (такозвана јо-јо пракса), Европски суд је склон да
то тумачи као озбиљну отежавајућу околност усљед које је
могуће утврдити кршење Конвенције чак и ако укупна
дужина поступка не дјелује прекомјерно (види, Европски суд,
Svetlana Orlova против Русије, ст. 42-52).
Период који се узима у обзир
51. Уставни суд запажа да је предметни радни спор
апелант покренуо 13. августа 2012. године тужбом Основном
суду у Бањој Луци, а да је поступак правоснажно окончан 15.
септембра 2020. године доношењем пресуде Врховног суда.
Дакле, поступак је укупно трајао нешто дуже од осам година.
Управо је то релевантни период који ће Уставни суд испитати
са аспекта гаранција права на суђење у разумном року.
Анализа дужине трајања извршног поступка
52. Уставни суд, прије свега, запажа да се радило о
радном спору који, према одредбама ЗПП, спада у хитан
поступак (члан 420 ЗПП). У вези са апелантовим понашањем,
Уставни суд не уочава да је значајније допринио укупном
трајању поступка, изузев захтјева да се одреди други окружни
суд за поступање, којем је удовољено, јер је захтјев био
основан, што у коначници није значајније утицало на укупну
дужину трајања поступка. Што се тиче сложености предмета,
Уставни суд не уочава да се радило о посебно сложеном
предмету. Уставни суд у конкретном случају уочава два
кључна проблема. Први проблем Уставни суд уочава у
враћању Окружног суда у Бањој Луци предмета на поновни
поступак, што је свакако утицало на укупну дужину трајања
поступка (период од скоро три године од подношења тужбе
до одређивања другог стварно надлежног основног суда).
Други проблем Уставни суд уочава у дужини трајања
поновног поступка од момента када је другом стварно
надлежном суду (Основни суд у Котор Варошу) достављен
предмет у рад (21. мај 2015. године), који је на три судске
инстанце трајао пет година и три мјесеца (15. септембар 2020.
године). Према оцјени Уставног суда, одговорност за то,
прије свега, сноси Основни суд којем су након достављања
предмета требале скоро двије године (годину и девет мјесеци)
да закаже рочиште у предметном поступку. При томе
Основни суд у одговору на апелацију није навео да се суд
суочио са процесним проблемима приликом рада на
предмету, у смислу одредаба ЗПП. Истина, Основни суд је
након два одржана рочишта (фебруар и март 2017. године) у
кратком року донио одлуку у предмету (26. мај 2017. године),
али чињеница да су суду требале скоро двије године да
закаже рочиште суд ничим није оправдао. Одговорност
Основног суда је тим већа што је суд требало да води рачуна
о томе да се ради о хитном поступку који је уз то враћен на
поновно поступање, што је био додатни разлог за активније
поступање суда. Поступак поводом жалбе трајао је годину и
четири мјесеца од момента када је рјешењем Врховног суда
(25. октобар 2017. године) Окружни суд одређен за други
стварно надлежан суд, што јесте нешто дужи период за
предмет који је хитан и у којем се одлучивало у поновном
поступку. Међутим, из расположивих докумената није
видљиво када је предмет достављен у рад Окружном суду, па
Уставни суд без тог податка не може да стави тај период на
терет искључиво Окружном суду. Уставни суд запажа да је
Врховни суд у релативно кратком року одлучио о апелантовој
ревизији. Уставни суд, такође, уважава чињеницу да се у
предмету у два наврата одлучивало о одређивању другог
Utorak, 15. 2. 2022.
стварно надлежног основног и окружног суда, и то једанпут
по службеној дужности, а други пут на апелантов захтјев и да
је та чињеница свакако допринијела дужини трајања
поступка, али не значајније да би се оправдала укупна дужина
трајања поступка.
53. С обзиром на све наведено и стандарде које Уставни
суд оцјењује приликом испитивања навода о кршењу права
на доношење одлуке "у разумном року", Уставни суд
закључује да је у предметном поступку дошло до кршења
права на правично суђење "у разумном року" из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције, будући да је дужина трајања поступка,
уважавајући све релевантне околности конкретног случаја,
била претјерано дуга.
Питање накнаде нематеријалне штете
54. Уставни суд подсјећа да, према члану 74 став (1)
Правила Уставног суда, у одлуци којом усваја апелацију
Уставни суд може да одреди накнаду на име нематеријалне
штете. Према члану 74 став (2) Правила Уставног суда, ако
Уставни суд одреди да је потребно додијелити новчану
накнаду, одредиће је на основу праведности, узимајући у
обзир стандарде који произилазе из праксе Уставног суда.
55. С обзиром на одлуку у овом предмету, а имајући у
виду пресуде Европског суда против Босне и Херцеговине
(види, Европски суд, Дорић против БиХ, апликација број
68811/13 од 7. новембра 2017. године, Шкрбић и Вујичић
против БиХ, апликације бр. 37444/17 и 75271/17 од 6. јуна
2019. године, и Хаџајлић и остали против БиХ, апликација
број 10770/18 од 16. јануара 2020. године), досадашњу
праксу, економске услове у Босни и Херцеговини (подаци
доступни на www.bhas.ba) и околности конкретног случаја,
према члану 74 Правила, односно члану 41 Европске
конвенције, Уставни суд сматра да апеланту у конкретном
случају на име накнаде нематеријалне штете, због
недоношења одлуке у разумном року, треба исплатити износ
од 1.000,00 КМ.
56. Наведени износ апеланту је дужна да исплати Влада
Републике Српске у року од три мјесеца од дана достављања
ове одлуке. Ова одлука Уставног суда у дијелу који се односи
на накнаду нематеријалне штете представља извршну
исправу.
Право на дјелотворан правни лијек
57. У вези са апелантовим наводима о кршењу права на
дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције,
Уставни суд указује да апелант није експлицитно навео у вези
са којим правима сматра да постоји кршење права из члана
13. Међутим, из апелације може да се закључи да се наводи о
кршењу овог права доводе у везу са правом на правично
суђење, и то у контексту наводног кршења права на приступ
суду. У вези с тим, Уставни суд запажа да се у погледу тог
приговора Уставни суд изјаснио у оквиру права на правично
суђење, оцијенивши тај приговор неоснованим, па, стога, ни
позивање на кршење права на дјелотворан правни лијек у
вези с правом на правично суђење не може да се прихвати
оправданим. Коначно, Уставни суд, полазећи од суштине
права на дјелотворан правни лијек, запажа да је апелант имао
могућност да користи и да је користио правне лијекове
прописане законом у парничном поступку, а чињеница да ти
правни лијекови нису резултирали апелантовим коначним
успјехом у парничном поступку не може да води закључку о
непостојању или недјелотворности правних лијекова на
начин како то апелант презентује.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
VIII. Закључак
58. Уставни суд закључује да постоји кршење права на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
и члана 6 став 1 Европске конвенције у сегменту суђења у
разумном року када је поступак који је, и према одредбама
ЗОР-а и ЗЗД, хитан на три судске инстанце трајао нешто дуже
од осам година, а за тако дуго трајање поступка редовни
судови нису пружили релевантно оправдање, а одговорност
за то се у првом реду може ставити на терет поступајућим
основним судовима у конкретном предмету. С друге стране,
нема кршења права на правично суђење у односу на остале
аспекте тог права када су Врховни суд и Окружни суд
закључили да је апелантов тужбени захтјев неоснован, јер
апелант понуђеним доказима није учинио вјероватним да је
жртва мобинга који је извршио тужени за шта су дали
релевантно образложење које Уставни суд не сматра
произвољним.
59. Нема ни кршења права на дјелотворан правни лијек
из члана 13 Европске конвенције у вези са правом на
правично суђење када је апелант имао могућност да користи
и када је користио правне лијекове прописане законом а
чињеница да ти правни лијекови нису довели до усвајања
тужбеног захтјева не доводи у питање суштину гаранција које
пружа право на дјелотворан правни лијек.
60. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 74
Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у
диспозитиву ове одлуке.
61. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мато Тадић, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 1622/20, rješavajući apelaciju Neđeljka
Radulovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1), (2) i (3)
i člana 74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine –
prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj
94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, potpredsjednik
Mirsad Ćeman, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudija
na sjednici održanoj 26. januara 2022. godine donio je
ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU
Djelimično se usvaja apelacija Neđeljka Radulovića.
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu
na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji je okončan
Presudom Vrhovnog suda Republike Srpske broj 73 0 Rs 022344
20 Rev od 15. septembra 2020. godine.
Nalaže se Vladi Republike Srpske da, u skladu sa članom
74. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, apelantu
Neđeljku Raduloviću u roku od tri mjeseca od dostavljanja ove
odluke isplati iznos od 1.000,00 KM na ime naknade
nematerijalne štete zbog kršenja prava na donošenje odluke u
razumnom roku uz obavezu da, nakon isteka ovog roka, apelantu
plati zakonsku zateznu kamatu na eventualno neisplaćeni iznos, ili
dio iznosa naknade određene ovom odlukom.
Broj 8 - Stranica 29
Nalaže se Vladi Republike Srpske da, u skladu sa članom
72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od
tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud
Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove
odluke.
Odbija se kao neosnovana apelacija Neđeljka Radulovića
podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske broj
73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. septembra 2020. godine i Presude
Okružnog suda u Prijedoru broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13.
februara 2020. godine u odnosu na ostale aspekte prava iz člana
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 13.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
I. Uvod
1. Neđeljko Radulović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banje
Luke podnio je 30. aprila 2020. godine apelaciju Ustavnom sudu
Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv
Presude Okružnog suda u Prijedoru (u daljnjem tekstu: Okružni
sud) broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13. februara 2020. godine.
2. Apelant je podneskom od 29. oktobra 2020. godine
dopunio apelaciju kojim je osporio Presudu Vrhovnog suda
Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 73 0 Rs
022344 20 Rev od 15. septembra 2020. godine, koju je ishodio
tokom trajanja postupka pred Ustavnim sudom.
II. Postupak pred Ustavnim sudom
3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog
suda, Okružnog suda, Osnovnog suda u Kotor-Varoši, Osnovnog
suda u Banjoj Luci i tuženog Grada Banja Luka (u daljnjem
tekstu: tuženi) zatraženo je 12. januara i 18. februara 2021. godine
da dostave odgovore na apelaciju.
4. Svi pozvani su dostavili odgovore na apelaciju u periodu
od 21. januara do 4. maja 2021. godine. Odgovori na apelaciju
dostavljeni su 31. decembra 2021. godine apelantu radi
izjašnjenja. Apelant u ostavljenom roku nije dostavio izjašnjenje
na odgovore na apelaciju.
III. Činjenično stanje
5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelacionih navoda i
dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
sljedeći način:
6. Apelant je 13. augusta 2012. godine podnio tužbu
Osnovnom sudu u Banjoj Luci protiv tuženog radi zaštite prava iz
radnog odnosa.
7. Presudom Osnovnog suda u Banjoj Luci broj 71 0 Rs
148629 12 Rs od 1. oktobra 2013. godine odbijen je apelantov
tužbeni zahtjev.
8. Odlučujući o apelantovoj žalbi Okružni sud u Banjoj Luci
je svojom odlukom od 22. septembra 2014. godine žalbu uvažio i
predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
9. U ponovnom postupku, postupajući po nalogu Osnovnog
suda u Banjoj Luci, apelant je 16. marta 2015. godine uredio
tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da je trpio mobing na
radu kod tuženog od Dragana Lukača i Dragoljuba Davidovića, i
to počev od 31. oktobra 2011. godine pa do 5. novembra 2013.
godine od Dragana Lukača, a od Dragoljuba Davidovića u periodu
od 18. novembra 2011. godine do 25. oktobra 2012. godine, koji
se ogleda u smjeni sa radnog mjesta, uskraćivanju prava na
konkursu, nepravilnom ocjenjivanju, upozorenju da se "okane
tjeranja pravde", posebnom vođenju evidencije o korištenju pauze,
izloženosti svakodnevnim pritiscima, izdvajanju iz cjeline,
Broj 8 - Stranica 30 SLUŽBENI GLASNIK BiH
praćenju na radnom mjestu, neosnovanom vršenju disciplinskih
postupaka, tražeći da se spriječi opisano postupanje i omogući
apelantu ostvarivanje zabrane mobinga, te isplati naknada na ime
pretrpljenih duševnih bolova.
10. Osnovni sud u Banjoj Luci je 23. aprila 2015. godine
podnio prijedlog Okružnom sudu u Banjoj Luci kojim je tražio da
se u predmetu odredi drugi stvarno nadležan sud zbog toga što je
apelantova supruga, kao sutkinja Osnovnog suda u Banjoj Luci,
raspoređena na referat radnih sporova.
11. Odlučujući o prijedlogu, Okružni sud u Banjoj Luci je
Rješenjem broj 71 0 V 148629 15 V od 15. maja 2015. godine
odredio da Osnovni sud u Kotor-Varoši (u daljnjem tekstu:
Osnovni sud) postupa u predmetnom postupku. Predmet je
dostavljen Osnovnom sudu 21. maja 2015. godine.
12. Postupajući po apelantovom uređenom tužbenom
zahtjevu kao u tački 9. ove odluke, nakon održana dva ročišta (u
februaru i martu 2017. godine), Osnovni sud je Presudom broj 73
0 Rs 22344 15 Rs od 26. maja 2017. godine djelomično uvažio
tužbeni zahtjev i utvrdio da je apelant pretrpio mobing na radu kod
tuženog koji se ogleda u izloženosti svakodnevnim pritiscima,
izdvajanju iz cjeline, praćenju na radnom mjestu i posebnom
vođenju evidencije korištenja pauze, neosnovanom vođenju
disciplinskih postupaka, te je tuženom naloženo da spriječi
opisano postupanje i omogući apelantu da ostvari zabranu
mobinga, kao prava iz radnog odnosa, te da mu na ime naknade
štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova, isplati iznos od 2.000,00
KM zajedno sa kamatama i troškovima postupka (sve preciznije
navedeno u izreci presude).
13. Osnovni sud se pozvao na odredbe Zakona o radu RS (u
daljnjem tekstu: ZOR) i Zakona o zabrani diskriminacije BiH (u
daljnjem tekstu: ZZD), koji su bili na snazi u periodu na koji se
odnosi tužbeni zahtjev, kojima je definiran pojam mobinga kao
oblika nefizičkog uznemiravanja na radnom mjestu koji
podrazumijeva ponavljanje radnji koje imaju ponižavajući efekt na
žrtvu čija je svrha ili posljedica degradacija radnih uvjeta ili
profesionalnog statusa zaposlenog (član 4. stav 3. ZZD). Odredbe
ZOR-a definiraju mobing kao "specifičan oblik ponašanja na
radnom mjestu, kojim jedno ili više lica sistematski, u dužem
periodu, psihički zlostavlja ili ponižava drugo lice s ciljem
ugrožavanja njegovog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i
integriteta". Da bi se utvrdilo postojanje mobinga, u smislu
odredaba ZZD, neophodno je da se uznemirivanje desilo na
radnom mjestu, da je ono izvršeno ponavljanjem radnji i da je
učinjeno zbog jednog od zabranjenih osnova navedenih u članu 2.
ZZD. Budući da odredbe ZZD u članu 1. propisuju da se njime
uređuje sistem zaštite od diskriminacije, što uključuje i sistem
zaštite od diskriminacije na radu, radnom mjestu i u vezi sa
radom, prema mišljenju Osnovnog suda, na predmetnu situaciju
primjenjuju se odredbe ZZD.
14. Osnovni sud je, dalje, ukazao da apelant svoj zahtjev
temelji na tvrdnji da ga je poslodavac duži vremenski period
sistematski zlostavljao, što je započelo nakon njegovog ukazivanja
na nezakonitosti u radu Komunalne policije i načelnika tog
odjeljenja u podnesku od 31. oktobra 2011. godine. Zlostavljanje
se, prema apelantovim tvrdnjama, ogleda u iniciranju izmjene
sistematizacije radnih mjesta, rasporedu na niže rangirano radno
mjesto, proizvoljnom ocjenjivanju rezultata rada, pojačanom
nadzoru korištenja pauze, učestalim pokretanjem disciplinskih
postupaka, te prijetnjama u pogledu lične sigurnosti.
15. Ocjenom provedenih dokaza (koji su pobrojani u
obrazloženju presude), u smislu člana 8. Zakona o parničnom
postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), Osnovni sud je utvrdio da je
apelant ponuđenim dokazima učinio vjerovatnim da je tuženi
radnjama preciziranim u izreci presude izvršio mobing nad
apelantom. U vezi s tim, Osnovni sud je naveo da je u navodima
tužbe i na ročištu za glavnu raspravu apelant ukazao da je, nakon
Utorak, 15. 2. 2022.
donošenja naredbe o radu šefova smjene Komunalne policije 9.
februara 2012. godine, uslijedilo praćenje korištenja pauze samo
apelanta. Iz izjave svjedoka je proizašlo da je tuženi vršio nadzor u
pogledu vremena korištenja pauze apelanta na osnovu naloga koji
je dat usmeno, dok druge patrole Komunalne policije nisu vršile
kontrolu šefova smjena. Uvidom u zahtjev za pokretanje
disciplinskog postupka utvrđeno je da je protiv apelanta podnesen
zahtjev za pokretanje disciplinskog postupka, i to zbog nenošenja
uniforme i nepridržavanja naredbe o korištenju pauze. Uvidom u
rješenje gradonačelnika od 21. maja 2012. godine utvrđeno je da
je apelant oslobođen disciplinske odgovornosti uz obrazloženje da
radnje zbog kojih je pokrenut disciplinski postupak nisu
predviđene kao povrede radne dužnosti, niti je u apelantovim
radnjama bilo povrede radne dužnosti - "neizvršavanje ili
nesavjesno, neblagovremeno izvršavanje radnih dužnosti".
16. U pogledu apelantovog navoda da je praćenjem na
radnom mjestu, te disciplinskim postupcima izdvajan iz cjeline,
svjedok Dragan Lukač, tada načelnik Odjeljenja komunalne
policije, nije iznio valjanu argumentaciju kojom bi opovrgnuo
apelantove navode. Imenovani svjedok je u iskazu naveo da je
naložio Prpiću i Pudaru da prate korištenje pauze apelanta zbog
apelantovog neopravdanog odsustva u više navrata, dok za druge
radnike nije vodio izvještaje u vezi sa izlascima sa posla. I u
odnosu na disciplinske postupke imenovani svjedok je naveo da
su oni vođeni samo protiv apelanta, te da u odnosu na drugi
postupak zbog nenošenja uniforme nije bio informiran o razlozima
zbog kojih apelant nije nosio uniformu (posipanje čaja po
uniformi). U vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka, svjedoci
Vladimir Pudar, Damir Prpić i Željko Obradović su saglasno
naveli da je bilo propusta u radu drugih zaposlenika tuženog
(nejavljanje na telefon, oštećenja službenih vozila), ali da je
disciplinski postupak vođen samo protiv apelanta. Osnovni sud je,
uzimajući u obzir te navode, te razloge za pokretanje disciplinskog
postupka zaključio da je apelant učinio vjerovatnim činjenicu o
postojanju mobinga u navedenim slučajevima. U tom pravcu
Osnovni sud je naglasio da je prihvatio apelantov iskaz koji je
potvrđen iskazima svjedoka koji su potvrdili činjenice koje su im
bile neposredno poznate, a da oni nemaju interes za uspjehom u
parnici, te ih je sud prihvatio.
17. S druge strane, ponuđenim dokazima tuženi nije
opovrgao apelantove navode da ni praćenje ni kontroliranje, kao ni
vođenje disciplinskih postupaka nisu rezultat šikaniranja apelanta
od tuženog, pa je sud primjenom pravila o teretu dokazivanja
odlučio kao u izreci presude. Osnovni sud se pozvao na odredbu
člana 112. stav 4. ZOR-a naloživši poslodavcu da apelantu osigura
da ostvari prava koja su mu uskraćena, a da apelantu, kako je
utvrđeno da je tuženi izvršio mobing nad apelantom, prema ocjeni
suda, pripada i pravo na naknadu štete.
18. Na apelantov prijedlog (apelantov podnesak Osnovnom
sudu od 6. jula 2017. godine) da se za postupanje u predmetu
odredi drugi stvarno nadležan okružni sud, Vrhovni sud je
Rješenjem broj 73 0 Rs 022344 17 R od 25. oktobra 2017. godine
odredio Okružni sud (u Prijedoru) za odlučivanje o žalbi tuženog
protiv presude Osnovnog suda.
19. Odlučujući o žalbi tuženog Okružni sud je na sjednici
donio Presudu broj 16 0 Rs 000196 17 Rsž od 13. februara 2020.
godine kojom je žalbu uvažio, prvostepenu presudu u
dosuđujućem dijelu preinačio tako da je apelantov tužbeni zahtjev
odbijen (sve preciznije navedeno u izreci presude).
20. Okružni sud je, između ostalog, istakao da je pitanje
mobinga regulirano članom 111. tačka 5. ZOR-a, koji je citirao.
Prema mišljenju Okružnog suda, svaka nesuglasica između
zaposlenika i poslodavca, čak i ukoliko ih je bilo, po svojoj
pravnoj prirodi ne predstavlja mobing, a da bi se određeno
ponašanje smatralo mobingom, potrebno je da jedno ili više lica u
dužem vremenskom periodu psihički zlostavlja ili ponižava
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
zaposlenika s ciljem ugrožavanja njegovog ugleda i časti.
Činjenica da je, zbog apelantovog neopravdanog odsustva na
radnom mjestu u više navrata, neposredni rukovodilac naložio da
se prati korištenje pauze, kao i činjenica da je protiv apelanta
vođen disciplinski postupak, prema shvatanju Okružnog suda,
nisu u uzročno-posljedičnoj vezi sa diskriminacijom koju
zabranjuje član 5. ZOR-a u vezi sa članom 111. tačka 5. istog
zakona.
21. U vezi s tim, Okružni sud je pojasnio da neposredno
odsustvovanje u toku radnog vremena predstavlja, u smislu člana
141.a) Zakona o lokalnoj samoupravi, povredu radne dužnosti
koju poslodavac može, ali ne mora da sankcionira, dok je
disciplinski postupak mehanizam propisan u skladu sa aktima
donesenim zakonom. Prema tome, Okružni sud je zaključio da u
radnjama tuženog nema protivpravnosti, a samim tim ni povrede
prava po osnovu mobinga. U vezi sa naknadom koju apelant
potražuje, Okružni sud je naveo da apelant tokom postupka nije
dokazao u čemu se sastoji povreda časti i ugleda, naročito jakog
stepena duševne boli što bi opravdalo dosuđivanje novčane
naknade, u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (u
daljnjem tekstu: ZOO).
22. Odlučujući o apelantovoj reviziji, Vrhovni sud je
Presudom broj 73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. septembra 2020.
godine reviziju odbio. Vrhovni sud je, imajući u vidu radnje
opisane u izreci prvostepene presude na kojima apelant temelji
tužbeni zahtjev da je bio izložen mobingu, zaključio da one
nemaju takav karakter. Prema ocjeni Vrhovnog suda, ne mogu se
smatrati mobingom radnje koje je preduzeo načelnik Odjeljenja u
kojem je radio apelant u okviru ovlaštenja datih zakonom
(kontrolirano korištenje pauze) kada je obaviješten da apelant
neosnovano odsustvuje sa posla. Takva radnja, prema mišljenju
Vrhovnog suda, nema karakter mobinga i zbog toga što se radi o
pojedinačnom događaju, a ne o ponavljanju radnje u dužem
vremenskom periodu. Činjenica da odsustvo drugih zaposlenika
nije praćeno i evidentirano ne ukazuje na to da takvo ponašanje
prema apelantu predstavlja mobing, odnosno na nejednako
postupanje. Vrhovni sud je još naglasio da pokretanje
disciplinskog postupka samo po sebi nema elemente mobinga čak
i pod uvjetom da rezultat tog postupka bude oslobađajuća odluka.
U vezi s tim, naglašeno je da svaki disciplinski postupak ne mora
završiti osudom za povredu radne discipline, zato što su određene
procedura i mogućnost ulaganja pravnih lijekova kojima se radnik
brani od neopravdanog i nedokazanog stavljanja na teret povreda
radne dužnosti.
23. Vrhovni sud je naglasio da je apelant u parnici kumulirao
dvije antidiskriminacijske tužbe tako što se njegov zahtjev sastoji
od tužbe za utvrđenje da je "trpio mobing na radu kod tuženog"
(deklaratorni zahtjev) i tužbe za naknadu štete (kondemnatorni
zahtjev) čiji uspjeh zavisi od osnovanosti deklaratornog dijela
tužbe, saglasno odredbi člana 12. st. 1. i 3. ZZD. Prema odredbi
člana 112. stav 2. ZOR-a, na apelantu je bila obaveza da iznese
činjenice koje opravdavaju sumnju da je tuženi postupao suprotno
odredbi člana 111. stav 1. ZOR-a, dok je na tuženom bila obaveza
da dokaže da nije narušen princip jednakosti, odnosno da se ne
radi o mobingu. Odredbama ZZD je odstupljeno od standardnog
pravila o teretu dokazivanja, utemeljenog na čl. 7, 123. i 126. ZPP
na način što žrtva eventualne diskriminacije nije dužna dokazati
diskriminaciju ili mobing sa stepenom sigurnosti, već je dovoljno
da učini vjerovatnim da je došlo do toga, pa ukoliko ispuni taj
uvjet, navodni počinilac je dužan da dokaže da nije bilo mobinga.
Prema mišljenju Vrhovnog suda, imajući u vidu navedene radnje
na čijem preduzimanju apelant temelji tvrdnje o postojanju
mobinga, apelant ponuđenim dokazima nije učinio vjerovatnim da
je žrtva mobinga koji je izvršio tuženi. Vrhovni sud je ocijenio
neosnovanim apelantov prigovor da je obrazloženje Okružnog
suda nejasno i kontradiktorno, jer je taj sud, prema mišljenju
Broj 8 - Stranica 31
Vrhovnog suda, iznio valjano obrazloženje i zaključak o
nepostojanju uvjeta da se udovolji apelantovim zahtjevima,
obrazloživši žalbene navode, te da je dovoljno i jasno obrazložio
odluku pozivajući se na relevantne zakonske odredbe.
IV. Apelacija
a) Navodi iz apelacije
24. Apelant smatra da je osporenim odlukama povrijeđeno
njegovo pravo na fer i pravično suđenje u razumnom roku
zagarantirano članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom
6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Apelacijom se
ukazuje da radni spor traje od 2012. godine (sedam godina i osam
mjeseci) koji je prema zakonu hitan, ukazujući na kršenje prava na
suđenje u razumnom roku. Apelant ističe da je u postupku aktivno
učestvovao, ali da mu redovni sudovi nisu pružili adekvatnu
zaštitu. Na navedenu povredu ukazuje i činjenica što su redovni
sudovi, izuzev Osnovnog suda, predmetnom postupku pristupili
površno i paušalno, bez uplitanja u suštinu spornog odnosa, bez
detaljne analize i ocjene svih materijalnih dokaza pojedinačno i u
njihovoj međusobnoj vezi, a pri tome su pogrešno primijenili
odredbe materijalnog prava, primjenjujući odredbe koje se ne
mogu primijeniti, na što je apelant bezuspješno ukazivao tokom
postupka. Zbog toga, apelant ukazuje i na kršenje prava na pristup
sudu i prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske
konvencije. Apelant je u dopuni apelacije osporio i presudu
Vrhovnog suda zbog povrede materijalnog prava. U vezi s tim,
apelant je naveo da je Vrhovni sud zaključio da se radnje koje su
preduzete protiv apelanta ne mogu nazvati mobingom i da se radi
o pojedinačnom događaju, a ne o ponavljanju radnji u dužem
vremenskom periodu. Takvo obrazloženje je, prema apelantovom
mišljenju, neistina, jer su se praćenje i evidentiranje apelantovog
odlaska na pauzu vodili u periodu od nekoliko mjeseci, što je
tokom postupka utvrđeno (izjave svjedoka i pisani izvještaji).
Prema apelantovom mišljenju, ovakav stav Vrhovnog suda je
direktno suprotan članu 112. stav 2. ZOR-a kojim je propisano da,
u slučaju spora, teret dokazivanja da nije bilo diskriminacije kada
zaposlenik iznese činjenice koje opravdavaju sumnju da je
poslodavac postupao suprotno odredbi člana 111. stav 1. ZOR-a,
jeste na poslodavcu. Prema apelantovim tvrdnjama, poslodavac
nije dokazao da je postupanje prema apelantu bilo isto kao
postupanje prema drugim zaposlenicima. Apelant smatra da je
dokazao u čemu se sastoji mobing, odnosno diskriminacija u
odnosu na ostale zaposlenike, što je potkrijepljeno odgovarajućim
dokazima, a tuženi te navode ničim nije osporio na način da je
uspio dokazati da se ponašao prema apelantu kao i prema ostalim
zaposlenicima. Zbog svega navedenog, apelant smatra da su
Okružni sud i Vrhovni sud svoje odluke utemeljili na proizvoljnoj
primjeni materijalnog prava, prije svega čl. 111. i 112. ZOO.
b) Odgovor na apelaciju
25. Vrhovni sud je ostao pri razlozima datim u osporenoj
odluci, navodeći da odlukom tog suda nisu povrijeđena apelantova
prava zagarantirana Ustavom, niti prava utvrđena Evropskom
konvencijom. Iz toka postupka i sadržaja osporenih odluka jasno
proizlazi da nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično
suđenje na kojoj tvrdnji apelant zasniva apelaciju. Vrhovni sud je
još naveo da je predmet primio 30. juna 2020. godine, a da je
odluka o reviziji donesena nakon dva mjeseca, pa, stoga, postupak
pred tim sudom nije nerazumno dugo trajao, niti ima osnova za
dosuđivanje naknade nematerijalne štete.
26. Okružni sud je naveo da pred tim sudom nisu prekršena
apelantova prava zagarantirana Ustavom, niti prava iz Evropske
konvencije na koja se apelant pozvao. Predloženo je da se
apelacija odbije kao neosnovana.
27. Okružni sud u Banjoj Luci je naveo da ostaje pri
razlozima datim u drugostepenoj odluci, predloživši da se
Broj 8 - Stranica 32 SLUŽBENI GLASNIK BiH
apelacija odbije kao neosnovana, jer apelantu nisu prekršena prava
na koja se pozvao.
28. Osnovni sud u Banjoj Luci je naveo da je dio postupka
koji je proveden pred tim sudom u cijelosti vođen uz pravilnu
primjenu procesnog i materijalnog prava, te da apelantova prava
nisu povrijeđena.
29. Osnovni sud je naveo da je tom sudu predmet ustupljen
21. maja 2015. godine i da u postupku pred tim sudom nije došlo
do povrede apelantovih prava koja su zagarantirana Evropskom
konvencijom.
30. Tuženi je, između ostalog, naveo da osporenim
odlukama nije prekršeno pravo na pristup sudu, ni pravo na
pravično suđenje u razumnom roku, niti pravo na djelotvoran
pravni lijek, ističući da je apelantu u dva navrata omogućeno da
delegira drugi stvarno nadležni sud po njegovom zahtjevu nakon
donošenja presude Osnovnog suda u Banjoj Luci. Apelant je,
prema navodima tuženog, koristio sva pravna sredstva dopuštena
zakonom radi zaštite svojih prava iz radnog odnosa, pri čemu mu
je bilo omogućeno pravo na pristup sudu i pravično suđenje i
putem instituta delegacije drugog stvarno nadležnog suda po
apelantovom ličnom zahtjevu. Prema mišljenju tuženog, postupak
je proveden u razumnom roku imajući u vidu pravne radnje koje
su sudovi preduzimali do donošenja pravosnažne presude.
Predloženo je da se apelacija odbije.
V. Relevantni propisi
31. Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik
Bosne i Hercegovine" br. 59/09 i 66/16) Za potrebe ove odluke
koristi se neslužbeni prečišćeni tekst, sačinjen u Ustavnom sudu
BiH, koji glasi:
Član 2.
(Diskriminacija)
(1) Diskriminacijom će se, u smislu ovog zakona, smatrati
svako različito postupanje uključujući svako isključivanje,
ograničavanje ili davanje prednosti utemeljeno na stvarnim ili
pretpostavljenim osnovama prema bilo kojem licu ili grupi lica i
onima koji su s njima u rodbinskoj ili drugoj vezi na osnovu
njihove rase, boje kože, jezika, vjere, etničke pripadnosti,
invaliditet, starosna dob, nacionalnog ili socijalnog porijekla,
veze s nacionalnom manjinom, političkog ili drugog uvjerenja,
imovnog stanja, članstva u sindikatu ili drugom udruženju,
obrazovanja, društvenog položaja i spola, seksualne orijentacije,
rodnog identiteta, spolnih karakteristika, kao i svaka druga
okolnost koja ima za svrhu ili posljedicu da bilo kojem licu
onemogući ili ugrožava priznavanje, uživanje ili ostvarivanje na
ravnopravnoj osnovi, prava i sloboda u svim oblastima života.
(2) Zabrana diskriminacije primjenjuje se na sve javne
organe kao i na sva fizička ili pravna lica, i u javnom i u
privatnom sektoru, u svim oblastima, a naročito: zaposlenja,
članstva u profesionalnim organizacijama, obrazovanja, obuke,
stanovanja, zdravstva, socijalne zaštite, dobara i usluga
namijenjenih javnosti i javnim mjestima, te obavljanja privrednih
aktivnosti i javnih usluga.
Član 4. stav (3)
(Ostali oblici diskriminacije)
(3) Mobing je oblik nefizičkog uznemiravanja na radnom
mjestu koji podrazumijeva ponavljanje radnji koje imaju
ponižavajući efekat na žrtvu čija je svrha ili posljedica
degradacija radnih uslova ili profesionalnog statusa zaposlenog.
Član 12. stav (1) tač. a), b) i c)
(Posebne tužbe za zaštitu od diskriminacije)
(1) Lice ili grupa lica koja su izložena bilo kojem obliku
diskriminacije, prema odredbama ovog zakona, ovlašteni su da
podnesu tužbu i traže:
a) utvrđivanje da je tuženi povrijedio tužiočevo pravo na
jednako postupanje, odnosno da radnja koju je preduzeo ili
Utorak, 15. 2. 2022.
propustio može neposredno dovesti do povrede prava na jednako
postupanje (tužba za utvrđivanje diskriminacije);
b) zabranu preduzimanja radnji kojima se krši ili može
prekršiti tužiočevo pravo na jednako postupanje, odnosno da se
izvrše radnje kojima se uklanja diskriminacija ili njene posljedice
(tužba za zabranu ili otklanjanje diskriminacije);
c) da se nadoknadi materijalna i nematerijalna šteta
uzrokovana povredom prava zaštićenih ovim zakonom (tužba za
naknadu štete);
Član 15. stav (1)
(Teret dokazivanja)
(1) Kada lice ili grupa lica u svim postupcima predviđenim
ovim zakonom, na osnovu njima raspoloživih dokaza, učine
vjerovatnim da je došlo do diskriminacije, teret dokazivanja da
nije došlo do diskriminacije leži na suprotnoj strani.
32. Zakon o radu - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik
Republike Srpske" broj 55/07) koji je važio u relevantnom periodu
i koji u bitnom dijelu glasi:
Član 5.
Radnik, kao i lice koje traži uposlenje, ne može biti stavljen u
neravnopravan položaj kod ostvarivanja prava po osnovu rada i
prava na uposlenje zbog rase, etničke pripadnosti, boje kože, pola,
jezika, religije, političkog ili drugog mišljenja i ubjeđenja,
socijalnog porijekla, imovnog stanja, članstva ili nečlanstva u
sindikatu ili političkoj organizaciji, tjelesnog i duševnog zdravlja i
drugih obilježja koja nisu u neposrednoj vezi sa prirodom radnog
odnosa.
Član 111.
Nije dozvoljeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje,
nasilje po osnovu pola, kao i sistematsko zlostavljanje radnika od
poslodavca i drugih uposlenih (u daljem tekstu: mobing).
Uznemiravanje u smislu stava 1. ovog člana jeste svako
neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 5. ovog
zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica
koje traži uposlenje, kao i radnika, a koje izaziva strah ili stvara
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu stava 1. ovog člana jeste
svako verbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja
povredu dostojanstva lica koje traži uposlenje, kao i radnika u
sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara ponižavajuće ili
uvredljivo okruženje.
Nasilje na osnovu pola predstavlja bilo koje djelo koje
nanosi fizičku, psihičku, seksualnu ili ekonomsku štetu ili patnju,
kao i prijetnje takvim djelima koje ozbiljno sputavaju lica da
uživaju u svojim pravima i slobodama na principu ravnopravnosti
polova, u radu i / ili u vezi sa radom.
Mobing je specifičan oblik ponašanja na radnom mjestu,
kojim jedno ili više lica sistematski, u dužem vremenskom periodu,
psihički zlostavalja ili ponižava drugo lice s ciljem
ugrožavanja njegovog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i
integriteta.
Poslodavac je dužan preduzeti efikasne mjere s ciljem
sprečavanja, nasilja na osnovu pola, diskriminacije,
uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja u radu i / ili u vezi sa
radom i mobinga te ne smije preduzimati nikakve mjere prema
radniku zbog činjenice da se žalio na nasilje, diskriminaciju,
uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i mobing.
Član 112.
U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 5., 109.,
110. i 111. ovog zakona lice koje traži uposlenje, kao i radnik,
može pokrenuti pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete
u skladu sa zakonom.
U slučaju spora, teret dokazivanja da nije bilo
diskriminacije, odnosno da je postupljeno u skladu sa zakonom,
ukoliko lice koje traži uposlenje, odnosno lice koje je uposleno
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
iznese činjenice koje opravdavaju sumnju da je poslodavac
postupio protivno odredbama člana 111. stav 1. ovog zakona, na
poslodavcu je.
U slučajevima nasilja na osnovu pola, uznemiravanja i
seksualnog uznemiravanja i mobinga, nijedna odredba ovog
zakona ne može se tumačiti kao ograničavanje ili umanjivanje
prava na vođenje krivičnog ili građanskog postupka.
Ako sud utvrdi da je tužba iz stava 1. ovog člana osnovana,
naložit će poslodavcu da tužiocu uspostavi i osigura ostvarivanje
prava koja su mu uskraćena ili da plati odgovarajuću novčanu
naknadu.
33. Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08 –
OUSRS, 45/09 – OUSRS, 49/09, 61/13 i 109/21 – OUSRS)
Za potrebe ove odluke koristi se neslužbeni prečišćeni tekst
propisa, sačinjen u Ustavnom sudu BiH, kako je objavljen u
službenim glasilima, jer nije objavljen na svim službenim jezicima
i pismima, a koji u relevantnom dijelu glasi:
Član 8.
Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud na osnovu
slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivo ocijeniti svaki
dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.
Član 10.
Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtjevima i
prijedlozima u razumnom roku.
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa
što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja
strankama pripadaju u postupku.
Član 229. tačka 4)
Drugostepeni sud će, u sjednici vijeća ili na osnovu održane
rasprave, presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako utvrdi da
postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u žalbi:
4) ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi
pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primijenio
materijalno pravo;
Član 420.
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri
određivanju rokova i ročišta, sud će uvijek obraćati naročitu
pažnju na potrebu hitnog rješavanja radnih sporova.
VI. Dopustivost
34. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u
pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i
Hercegovini.
35. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese
u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio
odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je
koristio.
36. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
je konačna odluka u ovom predmetu Presuda Vrhovnog suda broj
73 0 Rs 022344 20 Rev od 15. septembra 2020. godine koju je
apelant ishodio tokom trajanja postupka pred Ustavnim sudom.
Zatim, apelant je navedenu presudu osporio podneskom od 29.
oktobra 2020. godine, koji je naslovljen kao "dopuna apelacije" u
roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila
Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18.
st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki drugi
formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je
očigledno (prima facie) neosnovana.
Broj 8 - Stranica 33
37. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
pogledu dopustivosti.
VII. Meritum
38. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama
povrijeđeno pravo iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i
člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući i pravo na
suđenje u razumnom roku, te pravo iz člana 13. Evropske
konvencije.
Pravo na pravično suđenje
39. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
dijelu glasi:
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.
40. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:
1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obaveza
ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i
javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim
sudom ustanovljenim zakonom.
41. U konkretnom slučaju postupak iz kojeg su proizašle
osporene presude odnosi se na utvrđivanje diskriminacije i
naknadu štete, dakle, radi se o predmetu građanskopravne prirode,
pa, stoga, apelant u predmetnom postupku uživa garancije prava
na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i
člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Prema tome, Ustavni sud
mora ispitati da li je postupak pred redovnim sudovima bio
pravičan onako kako to zahtijevaju navedene odredbe.
a) Prigovori u odnosu na osporene presude
42. Apelant osporava presude Vrhovnog i Okružnog suda
tvrdeći da sudovi nisu uzeli u obzir sve relevantne okolnosti
konkretnog slučaja i da su osporene odluke donesene na osnovu
proizvoljne primjene materijalnog prava i odredaba ZOR-a (čl.
111. stav 2. i 112). Zbog navedenog, apelant ukazuje na kršenje
prava na pristup sudu.
43. U vezi s prigovorom o kršenju prava na pristup sudu,
Ustavni sud iz apelantovih navoda zapaža da apelant ovaj prigovor
veže za nezadovoljstvo osporenim odlukama i načinom na koji su
redovni sudovi primijenili materijalno pravo, što nisu prigovori
koji suštinski pokreću pitanje kršenja prava na pristup sudu. U
odsustvu relevantne argumentacije Ustavni sud u okolnostima
konkretnog slučaja izneseni prigovor o kršenju prava na pristup
sudu smatra neosnovanim.
44. U vezi s prigovorima kojima se pokreće pitanje
proizvoljne primjene prava, Ustavni sud ukazuje na to da, prema
praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu:
Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da
preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog
stanja i primjene prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv Rusije,
odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj
65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira
redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito,
zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su
izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02).
Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno,
povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično
suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i
dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili
diskriminacijska.
Broj 8 - Stranica 34 SLUŽBENI GLASNIK BiH
45. Ustavni sud će se, dakle, izuzetno upustiti u ispitivanje
načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako
utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne propise kada je
očigledno da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog
postupanja redovnog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica,
tako i primjene relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi,
Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine,
stav 26). U kontekstu navedenog Ustavni sud podsjeća i da je u
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni
relevantnih propisa nikada ne može voditi pravičnom postupku
(vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. septembra
2006. godine, tačka 25. i dalje, i, mutatis mutandis, Evropski sud,
Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. aprila 2013. godine, tačka
24). Shodno navedenom, Ustavni sud će ispitati da li je došlo do
proizvoljne primjene prava.
46. Ustavni sud zapaža da je apelant tužbenim zahtjevom
tražio da se utvrdi mobing na radu koji su izvršili rukovodioci
tuženog, da se naloži tuženom da spriječi sporno postupanje, te da
se naknadi nematerijalna šteta. Iz raspoloživih dokumenata
vidljivo je da redovni sudovi nisu imali saglasan stav o
osnovanosti tužbenog zahtjeva. Ustavni sud zapaža da je Okružni
sud, uvažavajući žalbu tuženog, pazeći po službenoj dužnosti na
primjenu materijalnog prava i povredu odredaba parničnog
postupka, uvažio žalbu, preinačio prvostepenu presudu i odbio
apelantov tužbeni zahtjev zbog toga što je taj sud zaključio da
radnje koje je preduzimao tuženi protiv apelanta (vođenje
disciplinskih postupaka, praćenje korištenja pauza) nisu, suprotno
stavu prvostepenog suda, u uzročno-posljedičnoj vezi sa
diskriminacijom iz člana 5. ZOR-a, niti su u vezi sa mobingom iz
člana 111. stav 4. ZOR-a, odnosno da u radnjama tuženog nema
protivpravnosti. Do istog zaključka je došao i Vrhovni sud, koji je
u cijelosti prihvatio stav Okružnog suda ocijenivši da apelant
ponuđenim dokazima nije učinio vjerovatnim da je žrtva mobinga
koji je izvršio tuženi. Imajući u vidu apelantove prigovore,
Ustavni sud iz obrazloženja osporenih odluka (vidi tač. 20 – 23.
ove odluke) ne može izvesti zaključak da su redovni sudovi
prilikom odlučenja zanemarili neku bitnu okolnost koja bi bila
ključna za odlučenje, odnosno da razlozi navedeni u
obrazloženjima odluka nisu obuhvatili sve važne aspekte
konkretnog slučaja koji su mogli utjecati na konačnu odluku. Pri
tome apelant, osim nezadovoljstva ishodom parničnog postupka,
nije naveo relevantnu argumentaciju kojom bi opravdao prigovore
o proizvoljnoj primjeni odredaba ZOR-a redovnih sudova čije
odluke osporava.
47. Imajući u vidu obrazloženja osporenih odluka, Ustavni
sud ne uočava da su redovni sudovi proizvoljno primijenili
odredbe ZOR-a, te ZZD i ZPP shodno kojima je predmetni
postupak proveden, a na čemu apelant temelji prigovor o povredi
prava na pravično suđenje, te, stoga, Ustavni sud zaključuje da
osporenim odlukama nije prekršeno apelantovo pravo na pravično
suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav
1. Evropske konvencije.
b) Suđenje u razumnom roku
Relevantna načela
48. Ustavni sud, prije svega, ističe da se, prema
konzistentnoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, razumnost
dužine trajanja postupka mora ocijeniti u svjetlu okolnosti
pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima uspostavljenim
sudskom praksom Evropskog suda, a naročito o složenosti
predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili drugih
javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima za
apelanta (vidi, Evropski sud, Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija
broj 53176/99 od 7. februara 2002. godine, Izvještaj broj 2002-I,
stav 38).
Utorak, 15. 2. 2022.
49. Podržavajući praksu Evropskog suda, Ustavni sud
podsjeća na to da član 6. stav 1. Evropske konvencije nameće
državama ugovornicama dužnost da organiziraju svoje
pravosudne sisteme na način da sudovi mogu zadovoljiti uvjete
ovog člana, uključujući i obavezu da postupaju u predmetima u
razumnom roku (vidi, Evropski sud, Marinović protiv Hrvatske,
presuda od 6. oktobra 2005. godine).
50. Ako se predmet višekratno otvara, ili prebacuje sa suda
na sud (takozvana jo-jo praksa), Evropski sud je sklon da to
tumači kao ozbiljnu otežavajuću okolnost usljed koje je moguće
utvrditi kršenje Konvencije čak i ako ukupna dužina postupka ne
djeluje prekomjerno (vidi, Evropski sud, Svetlana Orlova protiv
Rusije, st. 42-52).
Period koji se uzima u obzir
51. Ustavni sud zapaža da je predmetni radni spor apelant
pokrenuo 13. augusta 2012. godine tužbom Osnovnom sudu u
Banjoj Luci, a da je postupak pravosnažno okončan 15. septembra
2020. godine donošenjem presude Vrhovnog suda. Dakle,
postupak je ukupno trajao nešto duže od osam godina. Upravo je
to relevantni period koji će Ustavni sud ispitati sa aspekta
garancija prava na suđenje u razumnom roku.
Analiza dužine trajanja izvršnog postupka
52. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se radilo o radnom
sporu koji, prema odredbama ZPP, spada u hitan postupak (član
420. ZPP). U vezi sa apelantovim ponašanjem, Ustavni sud ne
uočava da je značajnije doprinio ukupnom trajanju postupka,
izuzev zahtjeva da se odredi drugi okružni sud za postupanje,
kojem je udovoljeno, jer je zahtjev bio osnovan, što u konačnici
nije značajnije utjecalo na ukupnu dužinu trajanja postupka. Što se
tiče složenosti predmeta, Ustavni sud ne uočava da se radilo o
posebno složenom predmetu. Ustavni sud u konkretnom slučaju
uočava dva ključna problema. Prvi problem Ustavni sud uočava u
vraćanju Okružnog suda u Banjoj Luci predmeta na ponovni
postupak, što je svakako utjecalo na ukupnu dužinu trajanja
postupka (period od skoro tri godine od podnošenja tužbe do
određivanja drugog stvarno nadležnog osnovnog suda). Drugi
problem Ustavni sud uočava u dužini trajanja ponovnog postupka
od momenta kada je drugom stvarno nadležnom sudu (Osnovni
sud u Kotor-Varoši) dostavljen predmet u rad (21. maj 2015.
godine), koji je na tri sudske instance trajao pet godina i tri
mjeseca (15. septembar 2020. godine). Prema ocjeni Ustavnog
suda, odgovornost za to, prije svega, snosi Osnovni sud kojem su
nakon dostavljanja predmeta trebale skoro dvije godine (godinu i
devet mjeseci) da zakaže ročište u predmetnom postupku. Pri
tome Osnovni sud u odgovoru na apelaciju nije naveo da se sud
suočio sa procesnim problemima prilikom rada na predmetu, u
smislu odredaba ZPP. Istina, Osnovni sud je nakon dva održana
ročišta (februar i mart 2017. godine) u kratkom roku donio odluku
u predmetu (26. maj 2017. godine), ali činjenica da su sudu trebale
skoro dvije godine da zakaže ročište sud ničim nije opravdao.
Odgovornost Osnovnog suda je tim veća što je sud trebalo da vodi
računa o tome da se radi o hitnom postupku koji je uz to vraćen na
ponovno postupanje, što je bio dodatni razlog za aktivnije
postupanje suda. Postupak povodom žalbe trajao je godinu i četiri
mjeseca od momenta kada je rješenjem Vrhovnog suda (25.
oktobar 2017. godine) Okružni sud određen za drugi stvarno
nadležan sud, što jeste nešto duži period za predmet koji je hitan i
u kojem se odlučivalo u ponovnom postupku. Međutim, iz
raspoloživih dokumenata nije vidljivo kada je predmet dostavljen
u rad Okružnom sudu, pa Ustavni sud bez tog podatka ne može taj
period staviti na teret isključivo Okružnom sudu. Ustavni sud
zapaža da je Vrhovni sud u relativno kratkom roku odlučio o
apelantovoj reviziji. Ustavni sud, također, uvažava činjenicu da se
u predmetu u dva navrata odlučivalo o određivanju drugog stvarno
nadležnog osnovnog i okružnog suda, i to jedanput po službenoj
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
dužnosti, a drugi put na apelantov zahtjev i da je ta činjenica
svakako doprinijela dužini trajanja postupka, ali ne značajnije da
bi se opravdala ukupna dužina trajanja postupka.
53. S obzirom na sve navedeno i standarde koje Ustavni sud
ocjenjuje prilikom ispitivanja navoda o kršenju prava na
donošenje odluke "u razumnom roku", Ustavni sud zaključuje da
je u predmetnom postupku došlo do kršenja prava na pravično
suđenje "u razumnom roku" iz člana II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, budući da je
dužina trajanja postupka, uvažavajući sve relevantne okolnosti
konkretnog slučaja, bila pretjerano duga.
Pitanje naknade nematerijalne štete
54. Ustavni sud podsjeća da, prema članu 74. stav (1) Pravila
Ustavnog suda, u odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni sud može
da odredi naknadu na ime nematerijalne štete. Prema članu 74.
stav (2) Pravila Ustavnog suda, ako Ustavni sud odredi da je
potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na osnovu
pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz prakse
Ustavnog suda.
55. S obzirom na odluku u ovom predmetu, a imajući u vidu
presude Evropskog suda protiv Bosne i Hercegovine (vidi,
Evropski sud, Dorić protiv BiH, aplikacija broj 68811/13 od 7.
novembra 2017. godine, Škrbić i Vujičić protiv BiH, aplikacije br.
37444/17 i 75271/17 od 6. juna 2019. godine, i Hadžajlić i ostali
protiv BiH, aplikacija broj 10770/18 od 16. januara 2020. godine),
dosadašnju praksu, ekonomske uvjete u Bosni i Hercegovini
(podaci dostupni na www.bhas.ba) i okolnosti konkretnog slučaja,
prema članu 74. Pravila, odnosno članu 41. Evropske konvencije,
Ustavni sud smatra da apelantu u konkretnom slučaju na ime
naknade nematerijalne štete, zbog nedonošenja odluke u
razumnom roku, treba isplatiti iznos od 1.000,00 KM.
56. Navedeni iznos apelantu je dužna da isplati Vlada
Republike Srpske u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove
odluke. Ova odluka Ustavnog suda u dijelu koji se odnosi na
naknadu nematerijalne štete predstavlja izvršnu ispravu.
Pravo na djelotvoran pravni lijek
57. U vezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na
djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije, Ustavni
sud ukazuje da apelant nije eksplicitno naveo u vezi sa kojim
pravima smatra da postoji kršenje prava iz člana 13. Međutim, iz
apelacije se može zaključiti da se navodi o kršenju ovog prava
dovode u vezu sa pravom na pravično suđenje, i to u kontekstu
navodnog kršenja prava na pristup sudu. U vezi s tim, Ustavni sud
zapaža da se u pogledu tog prigovora Ustavni sud izjasnio u
okviru prava na pravično suđenje, ocijenivši taj prigovor
neosnovanim, pa se, stoga, ni pozivanje na kršenje prava na
djelotvoran pravni lijek u vezi s pravom na pravično suđenje ne
može prihvatiti opravdanim. Konačno, Ustavni sud, polazeći od
suštine prava na djelotvoran pravni lijek, zapaža da je apelant
imao mogućnost da koristi i da je koristio pravne lijekove
propisane zakonom u parničnom postupku, a činjenica da ti pravni
lijekovi nisu rezultirali apelantovim konačnim uspjehom u
parničnom postupku ne može voditi zaključku o nepostojanju ili
nedjelotvornosti pravnih lijekova na način kako to apelant
prezentira.
VIII. Zaključak
58. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na
pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i
člana 6. stav 1. Evropske konvencije u segmentu suđenja u
razumnom roku kada je postupak koji je, i prema odredbama
ZOR-a i ZZD, hitan na tri sudske instance trajao nešto duže od
osam godina, a za tako dugo trajanje postupka redovni sudovi nisu
pružili relevantno opravdanje, a odgovornost za to se u prvom
redu može staviti na teret postupajućim osnovnim sudovima u
Broj 8 - Stranica 35
konkretnom predmetu. S druge strane, nema kršenja prava na
pravično suđenje u odnosu na ostale aspekte tog prava kada su
Vrhovni sud i Okružni sud zaključili da je apelantov tužbeni
zahtjev neosnovan, jer apelant ponuđenim dokazima nije učinio
vjerovatnim da je žrtva mobinga koji je izvršio tuženi za šta su dali
relevantno obrazloženje koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
59. Nema ni kršenja prava na djelotvoran pravni lijek iz
člana 13. Evropske konvencije u vezi sa pravom na pravično
suđenje kada je apelant imao mogućnost da koristi i kada je
koristio pravne lijekove propisane zakonom a činjenica da ti
pravni lijekovi nisu doveli do usvajanja tužbenog zahtjeva ne
dovodi u pitanje suštinu garancija koje pruža pravo na djelotvoran
pravni lijek.
60. Na osnovu člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 74. Pravila
Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove
odluke.
61. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, s. r.
85
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 3760/19, na temelju članka VI/3.(b) Ustava
Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6)
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst
("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, dopredsjednik
Mirsad Ćeman, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudac
na sjednici održanoj 26. siječnja 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Kantonalno tužiteljstvo Kantona Sarajevo
nije izvršilo Odluku Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine broj AP
3760/19 od 9. lipnja 2021. godine.
Sukladno članku 72. stavak (6) Pravila Ustavnoga suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužiteljstvu Bosne
i Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenome glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenome glasniku Republike Srpske" i
"Službenome glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj AP 3760/19 od 9. lipnja 2021.
godine usvojio apelaciju koju su podnijeli Miloš Obradov, Stefan
Samardžija i Srđan Sokolović i utvrdio povredu prava iz članka
II/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 3. Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u
daljnjem tekstu: Europska konvencija) u predmetu broj T09 0
KTA 0129303 18 Kantonalnoga tužiteljstva Kantona Sarajevo (u
daljnjem tekstu: Kantonalno tužiteljstvo). Predmetnom odlukom
Ustavni sud je naložio Kantonalnom tužiteljstvu da bez daljeg
odgađanja poduzme radnje radi otklanjanja povrede prava
apelanata iz članka II/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 3.
Europske konvencije utvrđene Odlukom. Također, Ustavni sud je,
sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnoga suda, naložio
Kantonalnome tužiteljstvu da u roku od tri mjeseca od dana
dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s
ciljem izvršenja odluke.
Broj 8 - Stranica 36 SLUŽBENI GLASNIK BiH
2. Predmetna odluka je dostavljena Kantonalnome
tužiteljstvu 7. srpnja 2021. godine, što znači da je rok za dostavu
obavijesti o poduzetim mjerama sukladno predmetnoj odluci
istekao 7. listopada 2021. godine.
3. Kantonalno tužiteljstvo nije dostavilo obavijest o
postupanju, pa je Ustavni sud dopisom od 10. prosinca 2021.
godine ponovno zatražio od Kantonalnoga tužiteljstva da
obavijesti ovaj sud o poduzetim mjerama radi izvršenja predmetne
odluke, najkasnije u roku od pet dana od dana primitka dopisa.
Kantonalno tužiteljstvo je primilo dopis 10. prosinca 2021.
godine.
4. Kantonalno tužiteljstvo nije odgovorilo na dopis
Ustavnoga suda.
5. Ustavni sud je ponovno, 12. siječnja 2022. godine,
zatražio od Kantonalnoga tužiteljstva da obavijesti ovaj sud o
poduzetim mjerama radi izvršenja predmetne odluke.
6. Kantonalno tužiteljstvo je 13. siječnja 2022. godine
dostavilo izjašnjenje u kojem je navedeno da je 3. kolovoza 2021.
godine donijelo naredbu da se istraga neće provoditi. Međutim,
opunomoćenik apelanata je na navedenu odluku uložio pritužbu,
koja je rješenjem od 20. rujna 2021. godine usvojena kao
utemeljena sa obrazloženjem da je osporena tužiteljska odluka
preuranjena.
7. Ustavni sud je u Odluci broj AP 3760/19 od 9. lipnja
2021. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Na temelju
svega navedenog, Ustavni sud je zaključio da odluka nije izvršena.
Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnoga suda su konačne i obvezujuće. Također, prema članku
72. stavak (1) Pravila Ustavnoga suda, konačne i obvezujuće
odluke Ustavnoga suda dužna je poštovati svaka fizička i pravna
osoba, prema stavku (2) istoga članka, sva tijela vlasti su dužna
provoditi odluke Ustavnoga suda u okviru svojih nadležnosti
utvrđenih Ustavom i zakonom, a prema stavku (6), Ustavni sud
donosi rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnoga suda nije
izvršena, odnosno može odrediti način izvršenja odluke.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број АП 3760/19, на основу члана VI/3б) Устава
Босне и Херцеговине, члана 57 став (3) и члана 72 став (6)
Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени
текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14),
у саставу:
Мато Тадић, предсједник
Миодраг Симовић, потпредсједник
Мирсад Ћеман, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Сеада Палаврић, судија
Златко М. Кнежевић, судија
на сједници одржаној 26. јануара 2022. године донио је
РЈЕШЕЊЕ
Утврђује се да Кантонално тужилаштво Кантона
Сарајево није извршило Одлуку Уставног суда Босне и
Херцеговине број АП 3760/19 од 9. јуна 2021. године.
У складу са чланом 72 став (6) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине, ово рјешење доставља се Тужилаштву
Босне и Херцеговине.
Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
Utorak, 15. 2. 2022.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) је Одлуком број АП 3760/19 од 9. јуна 2021.
године усвојио апелацију коју су поднијели Милош Обрадов,
Стефан Самарџија и Срђан Соколовић и утврдио повреду
права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3
Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) у предмету
број Т09 0 КТА 0129303 18 Кантоналног тужилаштва
Кантона Сарајево (у даљњем тексту: Кантонално
тужилаштво). Предметном одлуком Уставни суд је наложио
Кантоналном тужилаштву да без даљег одлагања предузме
радње ради отклањања повреде права апеланата из члана
II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске
конвенције утврђене Одлуком. Такође, Уставни суд је, у
складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда, наложио
Кантоналном тужилаштву да у року од три мјесеца од дана
достављања ове одлуке обавијести Уставни суд о предузетим
мјерама с циљем извршења одлуке.
2. Предметна одлука је достављена Кантоналном
тужилаштву 7. јула 2021. године, што значи да је рок за
достављање обавјештења о предузетим мјерама у складу са
предметном одлуком истекао 7. октобра 2021. године.
3. Кантонално тужилаштво није доставило обавјештење
о поступању, па је Уставни суд дописом од 10. децембра
2021. године поново затражио од Кантоналног тужилаштва да
обавијести овај суд о предузетим мјерама ради извршења
предметне одлуке, најкасније у року од пет дана од дана
пријема дописа. Кантонално тужилаштво је примило допис
10. децембра 2021. године.
4. Кантонално тужилаштво није одговорило на допис
Уставног суда.
5. Уставни суд је поново, 12. јануара 2022. године,
затражио од Кантоналног тужилаштва да обавијести овај суд
о предузетим мјерама ради извршења предметне одлуке.
6. Кантонално тужилаштво је 13. јануара 2022. године
доставило изјашњење у коме је наведено да је 3. августа 2021.
године донијело наредбу да се истрага неће спроводити.
Међутим, пуномоћник апеланата је на наведену одлуку
уложио притужбу, која је рјешењем од 20. септембра 2021.
године усвојена као основана са образложењем да је оспорена
тужилачка одлука преурањена.
7. Уставни суд је у Одлуци број АП 3760/19 од 9. јуна
2021. године одредио начин и рок за извршење одлуке. На
основу свега наведеног, Уставни суд је закључио да одлука
није извршена. Према члану VI/5 Устава Босне и
Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Такође, према члану 72 став (1) Правила Уставног суда,
коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда дужно је
поштовати свако физичко и правно лице, према ставу (2)
истог члана, сви органи власти су дужни да спроводе одлуке
Уставног суда у оквиру својих надлежности утврђених
Уставом и законом, а према ставу (6), Уставни суд доноси
рјешење којим се утврђује да одлука Уставног суда није
извршена, односно може да одреди начин извршења одлуке.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мато Тадић, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 3760/19, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne
i Hercegovine, člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, potpredsjednik
Mirsad Ćeman, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudija
na sjednici održanoj 26. januara 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Kantonalno tužilaštvo Kantona Sarajevo nije
izvršilo Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP
3760/19 od 9. juna 2021. godine.
U skladu sa članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužilaštvu Bosne i
Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj AP 3760/19 od 9. juna 2021. godine
usvojio apelaciju koju su podnijeli Miloš Obradov, Stefan
Samardžija i Srđan Sokolović i utvrdio povredu prava iz člana
II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu:
Evropska konvencija) u predmetu broj T09 0 KTA 0129303 18
Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo (u daljnjem tekstu:
Kantonalno tužilaštvo). Predmetnom odlukom Ustavni sud je
naložio Kantonalnom tužilaštvu da bez daljeg odgađanja
preduzme radnje radi otklanjanja povrede prava apelanata iz člana
II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije
utvrđene Odlukom. Također, Ustavni sud je, u skladu sa članom
72. stav (5) Pravila Ustavnog suda, naložio Kantonalnom
tužilaštvu da u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove
odluke obavijesti Ustavni sud o preduzetim mjerama s ciljem
izvršenja odluke.
2. Predmetna odluka je dostavljena Kantonalnom tužilaštvu
7. jula 2021. godine, što znači da je rok za dostavljanje obavijesti
o preduzetim mjerama u skladu sa predmetnom odlukom istekao
7. oktobra 2021. godine.
3. Kantonalno tužilaštvo nije dostavilo obavijest o
postupanju, pa je Ustavni sud dopisom od 10. decembra 2021.
godine ponovno zatražio od Kantonalnog tužilaštva da obavijesti
ovaj sud o preduzetim mjerama radi izvršenja predmetne odluke,
najkasnije u roku od pet dana od dana prijema dopisa. Kantonalno
tužilaštvo je primilo dopis 10. decembra 2021. godine.
4. Kantonalno tužilaštvo nije odgovorilo na dopis Ustavnog
suda.
5. Ustavni sud je ponovo, 12. januara 2022. godine, zatražio
od Kantonalnog tužilaštva da obavijesti ovaj sud o preduzetim
mjerama radi izvršenja predmetne odluke.
6. Kantonalno tužilaštvo je 13. januara 2022. godine
dostavilo izjašnjenje u kome je navedeno da je 3. augusta 2021.
godine donijelo naredbu da se istraga neće provoditi. Međutim,
opunomoćenik apelanata je na navedenu odluku uložio pritužbu,
koja je rješenjem od 20. septembra 2021. godine usvojena kao
osnovana sa obrazloženjem da je osporena tužilačka odluka
preuranjena.
7. Ustavni sud je u Odluci broj AP 3760/19 od 9. juna 2021.
godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Na osnovu svega
navedenog, Ustavni sud je zaključio da odluka nije izvršena.
Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog
suda su konačne i obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1)
Pravila Ustavnog suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog
suda dužno je poštovati svako fizičko i pravno lice, prema stavu
Broj 8 - Stranica 37
(2) istog člana, svi organi vlasti su dužni provoditi odluke
Ustavnog suda u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i
zakonom, a prema stavu (6), Ustavni sud donosi rješenje kojim se
utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena, odnosno može
odrediti način izvršenja odluke.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, s. r.
86
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću u
predmetu broj AP 4981/19, na temelju članka VI/3.(b) Ustava
Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6)
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst
("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, dopredsjednik
Mirsad Ćeman, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudac
na sjednici održanoj 26. siječnja 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Kantonalni sud u Sarajevu nije izvršio
Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 4981/19 od
8. srpnja 2021. godine.
U skladu sa člankom 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužiteljstvu Bosne
i Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercego-
vine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine",
"Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku
Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj AP 4981/19 od 8. srpnja 2021.
godine usvojio apelaciju koju je podnio Džemal Karić i utvrdio
povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne
i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska
konvencija) u odnosu na duljinu trajanja kaznenog postupka koji
se vodi pred Kantonalnim sudom u Sarajevu (u daljnjem tekstu:
Kantonalni sud) pod brojem 09 0 K 026508. Predmetnom
odlukom Ustavni sud je naložio Kantonalnom sudu da, u skladu s
tom odlukom, poduzme mjere s ciljem efikasnog nastavka procesa
u kaznenom predmetu protiv apelanta u skladu sa člankom II/3.(e)
Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske
konvencije. Također, Ustavni sud je naložio Kantonalnom sudu
da, u skladu sa člankom 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda, u
roku od tri mjeseca od dana dostave odluke obavijesti Ustavni sud
o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke.
2. Predmetna odluka je Kantonalnom sudu dostavljena 10.
kolovoza 2021. godine, što znači da je rok za dostavu obavijesti o
poduzetim mjerama u skladu s predmetnom odlukom istekao 10.
studenog 2021. godine.
3. Kantonalni sud je dopisima od 8. studenog i 13. prosinca
2021. godine obavijestio Ustavni sud da glavni pretres u predmetu
nije zakazan jer se radi o predmetu protiv velikog broja optuženih
(38 fizičkih i pravnih osoba), od kojih svaki optuženi ima
branitelja, odnosno zastupnika, te da održavanje glavnog pretresa
uz poštovanje epidemioloških mjera protiv širenja zaraze virusa
COVID-19 ovisi o raspoloživim prostornim kapacitetima. U svezi
s tim, Kantonalni sud je naveo da uprava suda poduzima određene
aktivnosti s ciljem osposobljavanja sudnice kako bi se uz
Broj 8 - Stranica 38 SLUŽBENI GLASNIK BiH
poštovanje epidemioloških mjera omogućilo suđenje u
predmetima s većim brojem optuženih. Imajući to u vidu,
Kantonalni sud je naveo da će se glavni pretres u ovom predmetu
zakazati odmah po ispunjenu navedenih uvjeta.
4. Ustavni sud je u Odluci broj AP 4981/19 od 8. srpnja
2021. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Na temelju
svega navedenog, Ustavni sud je zaključio da odluka nije izvršena.
Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Također, prema članku
72. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obvezujuće
odluke Ustavnog suda dužna je poštovati svaka fizička i pravna
osoba, prema stavku (2) istog članka, svi organi vlasti su dužni, u
okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom, provoditi
odluke Ustavnog suda, a prema stavku (6), Ustavni sud donosi
rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena,
odnosno može odrediti način izvršenja odluke.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу у
предмету број АП 4981/19, на основу члана VI/3б) Устава
Босне и Херцеговине, члана 57 став (3) и члана 72 став (6)
Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени
текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14),
у саставу:
Мато Тадић, предсједник
Миодраг Симовић, потпредсједник
Мирсад Ћеман, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Сеада Палаврић, судија
Златко М. Кнежевић, судија
на сједници одржаној 26. јануара 2022. године донио је
РЈЕШЕЊЕ
Утврђује се да Кантонални суд у Сарајеву није извршио
Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број АП 4981/19
од 8. јула 2021. године.
У складу са чланом 72 став (6) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине, ово рјешење доставља се Тужилаштву
Босне и Херцеговине.
Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) је Одлуком број АП 4981/19 од 8. јула 2021.
године усвојио апелацију коју је поднио Џемал Карић и
утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у
даљњем тексту: Европска конвенција) у односу на дужину
трајања кривичног поступка који се води пред Кантоналним
судом у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) под
бројем 09 0 К 026508. Предметном одлуком Уставни суд је
наложио Кантоналном суду да, у складу с том одлуком,
предузме мјере с циљем ефикасног наставка процеса у
кривичном предмету против апеланта у складу са чланом
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1
Европске конвенције. Такође, Уставни суд је наложио
Кантоналном суду да, у складу са чланом 72 став (5) Правила
Уставног суда, у року од три мјесеца од дана достављања
Utorak, 15. 2. 2022.
одлуке обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с
циљем извршења одлуке.
2. Предметна одлука је Кантоналном суду достављена
10. августа 2021. године, што значи да је рок за достављање
обавијести о предузетим мјерама у складу с предметном
одлуком истекао 10. новембра 2021. године.
3. Кантонални суд је дописима од 8. новембра и 13.
децембра 2021. године обавијестио Уставни суд да главни
претрес у предмету није заказан јер се ради о предмету
против великог броја оптужених (38 физичких и правних
лица), од којих сваки оптужени има браниоца, односно
заступника, те да одржавање главног претреса уз поштовање
епидемиолошких мјера против ширења заразе вируса
COVID-19 зависи од расположивих просторних капацитета.
У вези с тим, Кантонални суд је навео да управа суда
предузима одређене активности с циљем оспособљавања
суднице како би се уз поштовање епидемиолошких мјера
омогућило суђење у предметима с већим бројем оптужених.
Имајући то у виду, Кантонални суд је навео да ће се главни
претрес у овом предмету заказати одмах по испуњену
наведених услова.
4. Уставни суд је у Одлуци број АП 4981/19 од 8. јула
2021. године одредио начин и рок за извршење одлуке. На
основу свега наведеног, Уставни суд је закључио да одлука
није извршена. Према члану VI/5 Устава Босне и
Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Такође, према члану 72 став (1) Правила Уставног суда,
коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда дужно је
поштовати свако физичко и правно лице, према ставу (2)
истог члана, сви органи власти су дужни, у оквиру својих
надлежности утврђених Уставом и законом, да спроводе
одлуке Уставног суда, а према ставу (6), Уставни суд доноси
рјешење којим се утврђује да одлука Уставног суда није
извршена, односно може одредити начин извршења одлуке.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мато Тадић, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću u
predmetu broj AP 4981/19, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne
i Hercegovine, člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, potpredsjednik
Mirsad Ćeman, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudija
na sjednici održanoj 26. januara 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Kantonalni sud u Sarajevu nije izvršio
Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 4981/19 od
8. jula 2021. godine.
U skladu sa članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužilaštvu Bosne i
Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercego-
vine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine",
"Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku
Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj AP 4981/19 od 8. jula 2021. godine
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
usvojio apelaciju koju je podnio Džemal Karić i utvrdio povredu
prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska
konvencija) u odnosu na dužinu trajanja krivičnog postupka koji
se vodi pred Kantonalnim sudom u Sarajevu (u daljnjem tekstu:
Kantonalni sud) pod brojem 09 0 K 026508. Predmetnom
odlukom Ustavni sud je naložio Kantonalnom sudu da, u skladu s
tom odlukom, preduzme mjere s ciljem efikasnog nastavka
procesa u krivičnom predmetu protiv apelanta u skladu sa članom
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske
konvencije. Također, Ustavni sud je naložio Kantonalnom sudu
da, u skladu sa članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda, u roku
od tri mjeseca od dana dostavljanja odluke obavijesti Ustavni sud
o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke.
2. Predmetna odluka je Kantonalnom sudu dostavljena 10.
augusta 2021. godine, što znači da je rok za dostavljanje obavijesti
o preduzetim mjerama u skladu s predmetnom odlukom istekao
10. novembra 2021. godine.
3. Kantonalni sud je dopisima od 8. novembra i 13.
decembra 2021. godine obavijestio Ustavni sud da glavni pretres u
predmetu nije zakazan jer se radi o predmetu protiv velikog broja
optuženih (38 fizičkih i pravnih lica), od kojih svaki optuženi ima
branioca, odnosno zastupnika, te da održavanje glavnog pretresa
uz poštovanje epidemioloških mjera protiv širenja zaraze virusa
COVID-19 zavisi od raspoloživih prostornih kapaciteta. U vezi s
tim, Kantonalni sud je naveo da uprava suda preduzima određene
aktivnosti s ciljem osposobljavanja sudnice kako bi se uz
poštovanje epidemioloških mjera omogućilo suđenje u
predmetima s većim brojem optuženih. Imajući to u vidu,
Kantonalni sud je naveo da će se glavni pretres u ovom predmetu
zakazati odmah po ispunjenu navedenih uvjeta.
4. Ustavni sud je u Odluci broj AP 4981/19 od 8. jula 2021.
godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Na osnovu svega
navedenog, Ustavni sud je zaključio da odluka nije izvršena.
Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog
suda su konačne i obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1)
Pravila Ustavnog suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog
suda dužno je poštovati svako fizičko i pravno lice, prema stavu
(2) istog člana, svi organi vlasti su dužni, u okviru svojih
nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom, provoditi odluke
Ustavnog suda, a prema stavu (6), Ustavni sud donosi rješenje
kojim se utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena, odnosno
može odrediti način izvršenja odluke.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, s. r.
87
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću u
predmetu broj U 5/16, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, dopredsjednik
Mirsad Ćeman, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudac
na sjednici održanoj 26. siječnja 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Parlamentarna skupština Bosne i
Hercegovine nije izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine.
Broj 8 - Stranica 39
Određuje se način izvršenja Odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine tako što će
se, dok Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne izvrši
ovu odluku, druga rečenica stavka 1. i stavak 2. članka 109.
Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05,
46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09,
16/09, 93/09 i 72/13) primjenjivati u skladu s navedenom
odlukom, standardima iz Ustava Bosne i Hercegovine i Europske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i praksom
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Europskog suda za ljudska
prava.
U skladu sa člankom 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužiteljstvu Bosne
i Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercego-
vine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine",
"Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku
Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine
djelomično usvojio zahtjev Borjane Krišto, druge zamjenice
predsjedatelja Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne
i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, za ocjenu ustavnosti
odredbi članka 109. st. 1. i 2. Zakona o kaznenom postupku Bosne
i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03,
26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,
76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13).
2. Predmetnom odlukom je utvrđeno da druga rečenica
stavka 1. i stavak 2. članka 109. Zakona o kaznenom postupku
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03,
36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07,
53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) nisu u
skladu s odredbama članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i
članka 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih
sloboda.
3. Ustavni sud je predmetnom odlukom naložio
Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine da, u skladu sa
člankom 61. stavak (4) Pravila Ustavnog suda, najkasnije u roku
od šest mjeseci od dana dostave ove odluke uskladi drugu
rečenicu stavka 1. i stavak 2. članka 109. Zakona o kaznenom
postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03,
32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07,
32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) s
odredbama članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8.
Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Također, predmetnom odlukom je naloženo Parlamentarnoj
skupštini Bosne i Hercegovine, u smislu članka 72. stavak (5)
Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, da u roku od šest
mjeseci od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne
i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove
odluke.
4. Odluka Ustavnog suda broj U 5/16 od 26. ožujka 2021.
godine dostavljena je Parlamentarnoj skupštini Bosne i
Hercegovine 6. travnja 2021. godine, od kada je Parlamentarnoj
skupštini Bosne i Hercegovine počeo teći rok od šest mjeseci za
usklađivanje navedenih odredbi s odredbama članka II/3.(f)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
5. Ustavni sud konstatira da je rok za izvršenje Odluke broj
U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine Parlamentarnoj skupštini
Bosne i Hercegovine istekao 6. listopada 2021. godine.
6. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine
(Zastupnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine)
Broj 8 - Stranica 40 SLUŽBENI GLASNIK BiH
je dopisom od 16. travnja 2021. godine obavijestila Ustavni sud da
je Kolegij Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine na sjednici održanoj 15. travnja 2021. godine
razmatrao predmetnu odluku Ustavnog suda, te da je predmetnu
odluku odlučio dostaviti Zajedničkom kolegiju oba doma
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Zajednički kolegij).
7. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (Zajednički
kolegij) je dopisom od 10. svibnja 2021. godine obavijestila
Ustavni sud da je Zajednički kolegij upoznat sa sadržajem Odluke
Ustavnog suda broj U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine, te da je u
svezi s tim predmetnu odluku, radi njezine provedbe, odlučio
dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine radi pripreme
prijedloga zakona.
8. Imajući u vidu navedeno, kao i na temelju uvida u odluke
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine objavljene u
"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", Ustavni sud je
zaključio da Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine nije u
ostavljenom roku uskladila drugu rečenicu stavka 1. i stavak 2.
članka 109. Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04,
13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08,
58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) s odredbama članka II/3.(f)
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
9. Ustavni sud podsjeća da su, prema članku VI/5. Ustava
Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda konačne i
obvezujuće. Također, prema članku 72. stavak (1) Pravila
Ustavnog suda, konačne i obvezujuće odluke Ustavnog suda
dužna je poštovati svaka fizička i pravna osoba, a prema stavku
(2) istog članka, svi organi vlasti su dužni, u okviru svojih
nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom, provoditi odluke
Ustavnog suda.
10. S obzirom na to da Parlamentarna skupština Bosne i
Hercegovine nije izvršila konačnu i obvezujuću Odluku Ustavnog
suda broj U 5/16 od 26. ožujka 2021. godine u ostavljenom roku,
Ustavni sud je, na temelju članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak
(6) Pravila Ustavnog suda, odredio način izvršenja navedene
odluke.
11. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine je dužna
bez daljnjeg odlaganja izvršiti navedenu odluku, a do tada će se
druga rečenica stavka 1. i stavak 2. članka 109. Zakona o
kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH"
br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06,
29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i
72/13) primjenjivati u skladu s navedenom odlukom, standardima
iz Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i temeljnih sloboda i praksom Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine i Europskog suda za ljudska prava.
12. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, v. r.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу у
предмету број У 5/16, на основу члана VI/3а) Устава Босне и
Херцеговине, члана 57 став (3) и члана 72 став (6) Правила
Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст
("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у
саставу:
Мато Тадић, предсједник
Миодраг Симовић, потпредсједник
Мирсад Ћеман, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Utorak, 15. 2. 2022.
Сеада Палаврић, судија
Златко М. Кнежевић, судија
на сједници одржаној 26. јануара 2022. године донио је
РЈЕШЕЊЕ
Утврђује се да Парламентарна скупштина Босне и
Херцеговине није извршила Одлуку Уставног суда Босне и
Херцеговине број У 5/16 од 26. марта 2021. године.
Одређује се начин извршења Одлуке Уставног суда
Босне и Херцеговине број У 5/16 од 26. марта 2021. године
тако што ће се, док Парламентарна скупштина Босне и
Херцеговине не изврши ову одлуку, друга реченица става 1 и
став 2 члана 109 Закона о кривичном поступку Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03,
26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,
76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13) примјењивати
у складу с наведеном одлуком, стандардима из Устава Босне
и Херцеговине и Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода и праксом Уставног суда Босне и
Херцеговине и Европског суда за људска права.
У складу са чланом 72 став (6) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине, ово рјешење доставља се Тужилаштву
Босне и Херцеговине.
Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и Хер-
цеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херце-
говине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Служ-
беном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) је Одлуком број У 5/16 од 26. марта 2021.
године дјелимично усвојио захтјев Борјане Кришто, друге
замјенице предсједавајућег Представничког дома
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме
подношења захтјева, за оцјену уставности одредби члана 109
ст. 1 и 2 Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04,
13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08,
58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13).
2. Предметном одлуком је утврђено да друга реченица
става 1 и став 2 члана 109 Закона о кривичном поступку
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 3/03,
32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07,
32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13)
нису у складу с одредбама члана II/3ф) Устава Босне и
Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода.
3. Уставни суд је предметном одлуком наложио
Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да, у складу
са чланом 61 став (4) Правила Уставног суда, најкасније у
року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке усклади
другу реченицу става 1 и став 2 члана 109 Закона о
кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05,
46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09,
16/09, 93/09 и 72/13) с одредбама члана II/3ф) Устава Босне и
Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода. Такође, предметном
одлуком је наложено Парламентарној скупштини Босне и
Херцеговине, у смислу члана 72 став (5) Правила Уставног
суда Босне и Херцеговине, да у року од шест мјесеци од дана
достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и
Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове
одлуке.
4. Одлука Уставног суда број У 5/16 од 26. марта 2021.
године достављена је Парламентарној скупштини Босне и
Херцеговине 6. априла 2021. године, од када је Парламентар-
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
ној скупштини Босне и Херцеговине почео да тече рок од
шест мјесеци за усклађивање наведених одредби с одредбама
члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
5. Уставни суд констатује да је рок за извршење Одлуке
број У 5/16 од 26. марта 2021. године Парламентарној
скупштини Босне и Херцеговине истекао 6. октобра 2021.
године.
6. Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине
(Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и
Херцеговине) је дописом од 16. априла 2021. године
обавијестила Уставни суд да је Колегијум Представничког
дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на
сједници одржаној 15. априла 2021. године разматрао
предметну одлуку Уставног суда, те да је предметну одлуку
одлучио доставити Заједничком колегијуму оба дома
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (у даљњем
тексту: Заједнички колегијум).
7. Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине
(Заједнички колегијум) је дописом од 10. маја 2021. године
обавијестила Уставни суд да је Заједнички колегијум упознат
са садржајем Одлуке Уставног суда број У 5/16 од 26. марта
2021. године, те да је у вези с тим предметну одлуку, ради
њеног спровођења, одлучио доставити Савјету министара
Босне и Херцеговине ради припреме приједлога закона.
8. Имајући у виду наведено, као и на основу увида у
одлуке Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине
објављене у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине",
Уставни суд је закључио да Парламентарна скупштина Босне
и Херцеговине није у остављеном року ускладила другу
реченицу става 1 и став 2 члана 109 Закона о кривичном
поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр.
3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06,
29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и
72/13) с одредбама члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине
и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и
основних слобода.
9. Уставни суд подсјећа да су, према члану VI/5 Устава
Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда коначне и
обавезујуће. Такође, према члану 72 став (1) Правила
Уставног суда, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда
дужно је поштовати свако физичко и правно лице, а према
ставу (2) истог члана, сви органи власти су дужни, у оквиру
својих надлежности утврђених Уставом и законом, да
спроводе одлуке Уставног суда.
10. С обзиром на то да Парламентарна скупштина Босне
и Херцеговине није извршила коначну и обавезујућу Одлуку
Уставног суда број У 5/16 од 26. марта 2021. године у
остављеном року, Уставни суд је, на основу члана 57 став (3)
и члана 72 став (6) Правила Уставног суда, одредио начин
извршења наведене одлуке.
11. Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је
дужна да без даљњег одлагања изврши наведену одлуку, а до
тада ће се друга реченица става 1 и став 2 члана 109 Закона о
кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05,
46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09,
16/09, 93/09 и 72/13) примјењивати у складу с наведеном
одлуком, стандардима из Устава Босне и Херцеговине и
Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода и праксом Уставног суда Босне и Херцеговине и
Европског суда за људска права.
Broj 8 - Stranica 41
12. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мато Тадић, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću u
predmetu broj U 5/16, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, potpredsjednik
Mirsad Ćeman, potpredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudija
na sjednici održanoj 26. januara 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Parlamentarna skupština Bosne i
Hercegovine nije izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 5/16 od 26. marta 2021. godine.
Određuje se način izvršenja Odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 5/16 od 26. marta 2021. godine tako što će se,
dok Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne izvrši ovu
odluku, druga rečenica stava 1. i stav 2. člana 109. Zakona o
krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH"
br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06,
29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i
72/13) primjenjivati u skladu s navedenom odlukom, standardima
iz Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksom Ustavnog suda Bosne
i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava.
U skladu sa članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužilaštvu Bosne i
Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) je Odlukom broj U 5/16 od 26. marta 2021. godine
djelimično usvojio zahtjev Borjane Krišto, druge zamjenice
predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine
Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, za ocjenu
ustavnosti odredbi člana 109. st. 1. i 2. Zakona o krivičnom
postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03,
32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07,
32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13).
2. Predmetnom odlukom je utvrđeno da druga rečenica stava
1. i stav 2. člana 109. Zakona o krivičnom postupku Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03,
26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,
76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) nisu u skladu s
odredbama člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Broj 8 - Stranica 42 SLUŽBENI GLASNIK BiH
3. Ustavni sud je predmetnom odlukom naložio
Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine da, u skladu sa
članom 61. stav (4) Pravila Ustavnog suda, najkasnije u roku od
šest mjeseci od dana dostavljanja ove odluke uskladi drugu
rečenicu stava 1. i stav 2. člana 109. Zakona o krivičnom postupku
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03,
36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07,
53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) s
odredbama člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Također, predmetnom odlukom je naloženo Parlamentarnoj
skupštini Bosne i Hercegovine, u smislu člana 72. stav (5) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, da u roku od šest mjeseci od
dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i
Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.
4. Odluka Ustavnog suda broj U 5/16 od 26. marta 2021.
godine dostavljena je Parlamentarnoj skupštini Bosne i
Hercegovine 6. aprila 2021. godine, od kada je Parlamentarnoj
skupštini Bosne i Hercegovine počeo teći rok od šest mjeseci za
usklađivanje navedenih odredbi s odredbama člana II/3.f) Ustava
Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
5. Ustavni sud konstatira da je rok za izvršenje Odluke broj
U 5/16 od 26. marta 2021. godine Parlamentarnoj skupštini Bosne
i Hercegovine istekao 6. oktobra 2021. godine.
6. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine
(Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine) je dopisom od 16. aprila 2021. godine obavijestila
Ustavni sud da je Kolegij Predstavničkog doma Parlamentarne
skupštine Bosne i Hercegovine na sjednici održanoj 15. aprila
2021. godine razmatrao predmetnu odluku Ustavnog suda, te da je
predmetnu odluku odlučio dostaviti Zajedničkom kolegiju oba
doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: Zajednički kolegij).
7. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (Zajednički
kolegij) je dopisom od 10. maja 2021. godine obavijestila Ustavni
sud da je Zajednički kolegij upoznat sa sadržajem Odluke
Ustavnog suda broj U 5/16 od 26. marta 2021. godine, te da je u
vezi s tim predmetnu odluku, radi njene provedbe, odlučio
dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine radi pripreme
prijedloga zakona.
8. Imajući u vidu navedeno, kao i na osnovu uvida u odluke
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine objavljene u
"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", Ustavni sud je
zaključio da Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine nije u
ostavljenom roku uskladila drugu rečenicu stava 1. i stav 2. člana
109. Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04,
13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08,
58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) s odredbama člana II/3.f)
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
9. Ustavni sud podsjeća da su, prema članu VI/5. Ustava
Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda konačne i
obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1) Pravila Ustavnog
suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda dužno je
poštovati svako fizičko i pravno lice, a prema stavu (2) istog člana,
svi organi vlasti su dužni, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih
Ustavom i zakonom, provoditi odluke Ustavnog suda.
10. S obzirom na to da Parlamentarna skupština Bosne i
Hercegovine nije izvršila konačnu i obavezujuću Odluku
Ustavnog suda broj U 5/16 od 26. marta 2021. godine u
ostavljenom roku, Ustavni sud je, na osnovu člana 57. stav (3) i
člana 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda, odredio način izvršenja
navedene odluke.
Utorak, 15. 2. 2022.
11. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine je dužna
bez daljnjeg odlaganja izvršiti navedenu odluku, a do tada će se
druga rečenica stava 1. i stav 2. člana 109. Zakona o krivičnom
postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03,
32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07,
32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13)
primjenjivati u skladu s navedenom odlukom, standardima iz
Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksom Ustavnog suda Bosne
i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava.
12. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, s. r.
88
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj U 6/20, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne i
Hercegovine, članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, dopredsjednik
Mirsad Ćeman, dopredsjednik
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudac
na sjednici održanoj 26. siječnja 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Narodna skupština Republike Srpske nije
izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 6/20
od 26. ožujka 2021. godine.
Određuje se način izvršenja Odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 6/20 od 26. ožujka 2021. godine tako što će
se, dok Narodna skupština Republike Srpske ne izvrši ovu odluku,
članak 128. stavak (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i
obitelji poginulih boraca Obrambeno-otadžbinskog rata Republike
Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i
40/12) primjenjivati u skladu s navedenom odlukom, standardima
iz Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i temeljnih sloboda i praksom Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine i Europskog suda za ljudska prava.
U skladu sa člankom 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužiteljstvu Bosne
i Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) Odlukom broj U 6/20 od 26. ožujka 2021. godine
usvojio je zahtjev Okružnog suda u Banjaluci (sudac Milan
Blagojević) za ocjenu ustavnosti odredbe članka 128. stavak (4)
Zakona o pravima boraca Obrambeno-otadžbinskog rata
Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br.
134/11, 9/12 i 40/12).
2. Predmetnom odlukom je utvrđeno da članak 128. stavak
(4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i obitelji poginulih
boraca Obrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske
("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12)
nije kompatibilan sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i temeljnih sloboda.
3. Ustavni sud je predmetnom odlukom naložio Narodnoj
skupštini Republike Srpske da, u skladu sa člankom 61. stavak (4)
Pravila Ustavnog suda, najkasnije u roku od šest mjeseci od
objave ove odluke u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine"
usuglasi članak 128. stavak (4) Zakona o pravima boraca, vojnih
invalida i obitelji poginulih boraca ("Službeni glasnik Republike
Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12) sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne
i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Također, predmetnom
odlukom je naloženo Narodnoj skupštini Republike Srpske da, u
smislu članka 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine, u roku od šest mjeseci od dana objave ove odluke u
"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" obavijesti Ustavni
sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja
ove odluke.
4. Odluka Ustavnog suda broj U 6/20 od 26. ožujka 2021.
godine objavljena je u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine"
23. travnja 2021. godine, od kada je Narodnoj skupštini Republike
Srpske počeo teći rok od šest mjeseci za usuglašavanje navedenih
odredaba sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i
člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih
prava i temeljnih sloboda.
5. Ustavni sud konstatira da je rok za izvršenje Odluke broj
U 6/20 od 26. ožujka 2021. godine Narodnoj skupštini Republike
Srpske istekao 23. listopada 2021. godine.
6. Narodna skupština Republike Srpske u ostavljenom roku
nije obavijestila Ustavni sud da je poduzela mjere s ciljem
izvršenja predmetne odluke.
7. Imajući u vidu navedeno, te na temelju uvida u odluke
Narodne skupštine Republike Srpske objavljene u "Službenom
glasniku Republike Srpske", Ustavni sud je zaključio da Narodna
skupština Republike Srpske nije u ostavljenom roku usuglasila
članak 128. stavak (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i
obitelji poginulih boraca ("Službeni glasnik Republike Srpske" br.
134/11, 9/12 i 40/12) sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i
Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za
zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
8. Ustavni sud podsjeća da su, prema članku VI/5. Ustava
Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda konačne i
obvezujuće. Također, prema članku 72. stavak (1) Pravila
Ustavnog suda, konačne i obvezujuće odluke Ustavnog suda
dužna je poštovati svaka fizička i pravna osoba, a prema stavku
(2) istog članka, svi organi vlasti su dužni u okviru svojih
nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke
Ustavnog suda.
9. S obzirom na to da Narodna skupština Republike Srpske
nije u ostavljenom roku izvršila konačnu i obvezujuću Odluku
Ustavnog suda broj U 6/20 od 26. ožujka 2021. godine, Ustavni
sud je, na temelju članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6)
Pravila Ustavnog suda, odredio način izvršenja navedene odluke.
10. Narodna skupština Republike Srpske je dužna bez
daljnjeg odlaganja izvršiti navedenu odluku, a do tada će se članak
128. stavak (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i obitelji
poginulih boraca ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11,
9/12 i 40/12) primjenjivati u skladu s navedenom odlukom,
standardima iz Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije
za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i praksom Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine i Europskog suda za ljudska prava.
11. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, v. r.
Broj 8 - Stranica 43
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
предмету број У 6/20, на основу члана VI/3а) Устава Босне и
Херцеговине, члана 57 став (3) и члана 72 став (6) Правила
Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст
("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у
саставу:
Мато Тадић, предсједник
Миодраг Симовић, потпредсједник
Мирсад Ћеман, потпредсједник
Валерија Галић, судија
Сеада Палаврић, судија
Златко М. Кнежевић, судија
на сједници одржаној 26. јануара 2022. године донио је
РЈЕШЕЊЕ
Утврђује се да Народна скупштина Републике Српске
није извршила Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине
број У 6/20 од 26. марта 2021. године.
Одређује се начин извршења Одлуке Уставног суда
Босне и Херцеговине број У 6/20 од 26. марта 2021. године
тако што ће се, док Народна скупштина Републике Српске не
изврши ову одлуку, члан 128 став (4) Закона о правима
бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца
Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени
гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12)
примјењивати у складу с наведеном одлуком, стандардима из
Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције за
заштиту људских права и основних слобода и праксом
Уставног суда Босне и Херцеговине и Европског суда за
људска права.
У складу са чланом 72 став (6) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине, ово рјешење доставља се Тужилаштву
Босне и Херцеговине.
Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и
"Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и
Херцеговине".
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Уставни суд) Одлуком број У 6/20 од 26. марта 2021. године
усвојио је захтјев Окружног суда у Бањалуци (судија Милан
Благојевић) за оцјену уставности одредбе члана 128 став (4)
Закона о правима бораца Одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске"
бр. 134/11, 9/12 и 40/12).
2. Предметном одлуком је утврђено да члан 128 став (4)
Закона о правима бораца, војних инвалида и породица
погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике
Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11,
9/12 и 40/12) није компатибилан са чланом II/3е) Устава
Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције
за заштиту људских права и основних слобода.
3. Уставни суд је предметном одлуком наложио
Народној скупштини Републике Српске да, у складу са
чланом 61 став (4) Правила Уставног суда, најкасније у року
од шест мјесеци од објављивања ове одлуке у "Службеном
гласнику Босне и Херцеговине" усагласи члан 128 став (4)
Закона о правима бораца, војних инвалида и породица
погинулих бораца ("Службени гласник Републике Српске"
бр. 134/11, 9/12 и 40/12) са чланом II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за
заштиту људских права и основних слобода. Такође,
предметном одлуком је наложено Народној скупштини
Републике Српске да, у смислу члана 72 став (5) Правила
Broj 8 - Stranica 44 SLUŽBENI GLASNIK BiH
Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од шест мјесеци
од дана објављивања ове одлуке у "Службеном гласнику
Босне и Херцеговине" обавијести Уставни суд Босне и
Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове
одлуке.
4. Одлука Уставног суда број У 6/20 од 26. марта 2021.
године објављена је у "Службеном гласнику Босне и
Херцеговине" 23. априла 2021. године, од када је Народној
скупштини Републике Српске почео тећи рок од шест
мјесеци за усаглашавање наведених одредби са чланом II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске
конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
5. Уставни суд констатује да је рок за извршење Одлуке
број У 6/20 од 26. марта 2021. године Народној скупштини
Републике Српске истекао 23. октобра 2021. године.
6. Народна скупштина Републике Српске у остављеном
року није обавијестила Уставни суд да је предузела мјере с
циљем извршења предметне одлуке.
7. Имајући у виду наведено, те на основу увида у одлуке
Народне скупштине Републике Српске објављене у
"Службеном гласнику Републике Српске", Уставни суд је
закључио да Народна скупштина Републике Српске није у
остављеном року усагласила члан 128 став (4) Закона о
правима бораца, војних инвалида и породица погинулих
бораца ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11,
9/12 и 40/12) са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и
чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода.
8. Уставни суд подсјећа да су, према члану VI/5 Устава
Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда коначне и
обавезујуће. Такође, према члану 72 став (1) Правила
Уставног суда, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда
дужно је да поштује свако физичко и правно лице, а према
ставу (2) истог члана, сви органи власти су дужни да у оквиру
својих надлежности утврђених Уставом и законом спроводе
одлуке Уставног суда.
9. С обзиром на то да Народна скупштина Републике
Српске није у остављеном року извршила коначну и
обавезујућу Одлуку Уставног суда број У 6/20 од 26. марта
2021. године, Уставни суд је, на основу члана 57 став (3) и
члана 72 став (6) Правила Уставног суда, одредио начин
извршења наведене одлуке.
10. Народна скупштина Републике Српске је дужна да
без даљњег одлагања изврши наведену одлуку, а до тада ће се
члан 128 став (4) Закона о правима бораца, војних инвалида и
породица погинулих бораца ("Службени гласник Републике
Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12) примјењивати у складу с
наведеном одлуком, стандардима из Устава Босне и
Херцеговине и Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода и праксом Уставног суда Босне и
Херцеговине и Европског суда за људска права.
11. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине
Мато Тадић, с. р.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj U 6/20, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i
Hercegovine, člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni
glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
Mato Tadić, predsjednik
Miodrag Simović, potpredsjednik
Mirsad Ćeman, potpredsjednik
Utorak, 15. 2. 2022.
Valerija Galić, sutkinja
Seada Palavrić, sutkinja
Zlatko M. Knežević, sudija
na sjednici održanoj 26. januara 2022. godine donio je
RJEŠENJE
Utvrđuje se da Narodna skupština Republike Srpske nije
izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 6/20
od 26. marta 2021. godine.
Određuje se način izvršenja Odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine broj U 6/20 od 26. marta 2021. godine tako što će se,
dok Narodna skupština Republike Srpske ne izvrši ovu odluku,
član 128. stav (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i
porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata
Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br.
134/11, 9/12 i 40/12) primjenjivati u skladu s navedenom
odlukom, standardima iz Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksom
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska
prava.
U skladu sa članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužilaštvu Bosne i
Hercegovine.
Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i
Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i
"Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ustavni sud) Odlukom broj U 6/20 od 26. marta 2021. godine
usvojio je zahtjev Okružnog suda u Banjaluci (sudija Milan
Blagojević) za ocjenu ustavnosti odredbe člana 128. stav (4)
Zakona o pravima boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata
Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br.
134/11, 9/12 i 40/12).
2. Predmetnom odlukom je utvrđeno da član 128. stav (4)
Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih
boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske
("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12)
nije kompatibilan sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i
članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda.
3. Ustavni sud je predmetnom odlukom naložio Narodnoj
skupštini Republike Srpske da, u skladu sa članom 61. stav (4)
Pravila Ustavnog suda, najkasnije u roku od šest mjeseci od
objavljivanja ove odluke u "Službenom glasniku Bosne i
Hercegovine" usaglasi član 128. stav (4) Zakona o pravima
boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca ("Službeni
glasnik Republike Srpske" br. 134/11, 9/12 i 40/12) sa članom
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Također,
predmetnom odlukom je naloženo Narodnoj skupštini Republike
Srpske da, u smislu člana 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda
Bosne i Hercegovine, u roku od šest mjeseci od dana objavljivanja
ove odluke u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine"
obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim
mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.
4. Odluka Ustavnog suda broj U 6/20 od 26. marta 2021.
godine objavljena je u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine"
23. aprila 2021. godine, od kada je Narodnoj skupštini Republike
Srpske počeo teći rok od šest mjeseci za usaglašavanje navedenih
odredbi sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6.
stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda.
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH
5. Ustavni sud konstatira da je rok za izvršenje Odluke broj
U 6/20 od 26. marta 2021. godine Narodnoj skupštini Republike
Srpske istekao 23. oktobra 2021. godine.
6. Narodna skupština Republike Srpske u ostavljenom roku
nije obavijestila Ustavni sud da je preduzela mjere s ciljem
izvršenja predmetne odluke.
7. Imajući u vidu navedeno, te na osnovu uvida u odluke
Narodne skupštine Republike Srpske objavljene u "Službenom
glasniku Republike Srpske", Ustavni sud je zaključio da Narodna
skupština Republike Srpske nije u ostavljenom roku usaglasila
član 128. stav (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i
porodica poginulih boraca ("Službeni glasnik Republike Srpske"
br. 134/11, 9/12 i 40/12) sa članom II/3.e) Ustava Bosne i
Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
8. Ustavni sud podsjeća da su, prema članu VI/5. Ustava
Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda konačne i
obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1) Pravila Ustavnog
suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda dužno je
poštovati svako fizičko i pravno lice, a prema stavu (2) istog člana,
Broj 8 - Stranica 45
svi organi vlasti su dužni u okviru svojih nadležnosti utvrđenih
Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.
9. S obzirom na to da Narodna skupština Republike Srpske
nije u ostavljenom roku izvršila konačnu i obavezujuću Odluku
Ustavnog suda broj U 6/20 od 26. marta 2021. godine, Ustavni
sud je, na osnovu člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila
Ustavnog suda, odredio način izvršenja navedene odluke.
10. Narodna skupština Republike Srpske je dužna bez
daljnjeg odlaganja izvršiti navedenu odluku, a do tada će se član
128. stav (4) Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica
poginulih boraca ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 134/11,
9/12 i 40/12) primjenjivati u skladu s navedenom odlukom,
standardima iz Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksom Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava.
11. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
Predsjednik
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Mato Tadić, s. r.
Broj 8 - Stranica 46 SLUŽBENI GLASNIK BiH
KAZALO
VIJEĆE MINISTARA
BOSNE I HERCEGOVINE
72 Rješenje broj 06-34-3-1640-19/21 (hrvatski jezik)
Рјешење број 06-34-3-1640-19/21 (српски језик)
Rješenje broj 06-34-3-1640-19/21 (bosanski jezik)
MINISTARSTVO KOMUNIKACIJA I PROMETA
BOSNE I HERCEGOVINE
73 Pravilnik o dopunama Pravilnika o homologaciji
vozila (hrvatski jezik)
Правилник о допунама Правилника о
хомологацији возила (српски језик)
Pravilnik o dopunama Pravilnika o homologaciji
vozila (bosanski jezik)
SREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVO
BOSNE I HERCEGOVINE
74 Odluka o izmjenama Odluke o broju članova
izbornog povjerenstva osnovne izborne jedinice u
Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik)
Одлука о измјенама Одлуке о броју чланова
изборне комисије основне изборне јединице у
Босни и Херцеговини (српски језик)
Odluka o izmjenama Odluke o broju članova
izborne komisije osnovne izborne jedinice u Bosni i
Hercegovini (bosanski jezik)
UPRAVA BOSNE I HERCEGOVINE
ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA BILJA
75 Izmjene Popisa aktivnih tvari dozvoljenih za
uporabu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i
Hercegovini (hrvatski jezik)
Измјене Списка активних материја дозвољених
за употребу у фитофармацеутским средствима у
Босни и Херцеговини (српски језик)
Izmjene Spiska aktivnih materija dozvoljenih za
upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u Bosni i
Hercegovini (bosanski jezik)
VISOKO SUDBENO I TUŽITELJSKO VIJEĆE
BOSNE I HERCEGOVINE
76 Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik)
Одлука о престанку мандата (српски језик)
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik)
77 Odluka o imenovanju glavnog tužitelja Kantonalnog
tužiteljstva Hercegovačko - neretvanskog kantona
(hrvatski jezik)
Одлука о именовању главног тужиоца
Кантоналног тужилаштва Херцеговачко -
неретванског кантона (српски језик)
Odluka o imenovanju glavnog tužioca Kantonalnog
tužilaštva Hercegovačko - neretvanskog kantona
(bosanski jezik)
Utorak, 15. 2. 2022.
78 Оdluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda
u Živinicama (hrvatski jezik) 10
Одлука о именовању предсједника Општинског
1 суда у Живиницама (српски језик) 10
1 Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda
1 u Živinicama (bosanski jezik) 10
79 Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 11
Одлука о престанку мандата (српски језик) 11
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 11
2 80 Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 12
Одлука о престанку мандата (српски језик) 12
2 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 12
81 Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 12
2 Одлука о престанку мандата (српски језик) 13
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 13
82 Odluka o produžetku mandata dodatnom sudiji u
Općinskom sudu u Sarajevu (hrvatski jezik) 13
Одлука о продужењу мандата додатном судији у
Општинском суду у Сарајеву (српски језик) 14
3 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u
Općinskom sudu u Sarajevu (bosanski jezik) 14
83 Rješenje o produljenju mandata zamjeniku
3 ravnatelja Tajništva Visokog sudbenog i tužiteljskog
vijeća Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 14
Рјешење о продужењу мандата замјенику
3 директора Секретаријата Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине
(српски језик) 15
Rješenje o produženju mandata zamjeniku direktora
Sekretarijata Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
4 Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 15
USTAVNI SUD
BOSNE I HERCEGOVINE
5 84 Odluka broj AP 1622/20 (hrvatski jezik) 15
Одлука број АП 1622/20 (српски језик) 22
Odluka broj AP 1622/20 (bosanski jezik) 29
6 85 Rješenje broj AP 3760/19 (hrvatski jezik) 35
Рјешење број АП 3760/19 (српски језик) 36
Rješenje broj AP 3760/119 (bosanski jezik) 36
8 86 Rješenje broj AP 4981/19 (hrvatski jezik) 37
8 Рјешење број АП 4981/19 (српски језик) 38
8 Rješenje broj AP 4921/19 (bosanski jezik) 38
87 Rješenje broj U 5/16 (hrvatski jezik) 39
Рјешење број У 5/16 (српски језик) 40
9 Rješenje broj U 5/16 (bosanski jezik) 41
88 Rješenje broj U 6/20 (hrvatski jezik) 42
Рјешење број У 6/20 (српски језик) 43
9 Rješenje broj U 6/20 (bosanski jezik) 44
9
Utorak, 15. 2. 2022. SLUŽBENI GLASNIK BiH Broj 8 - Stranica 47
Broj 8 - Stranica 48 SLUŽBENI GLASNIK BiH Utorak, 15. 2. 2022.

Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarne
skupštine Bosne i Hercegovine Gordana Živković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -
Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:
722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT
BANK DD 338-320-22000052-11, ASA BANKA DD Sarajevo 134-470-10067655-09, ADDIKO BANK AD Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12,
RAIFFEISEN BANK DD BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: "Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Jasmin Muminović - Reklamacije za
neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila.
"Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731.
Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -
PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.
Pretplata za I polugodište 2022. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM.
Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 240,00 KM